Institucionalni okvir za suzbijanje organizovanog kriminala
O
rganizovani kriminal spada u naopasniji vid kriminalne aktivnosti. To je pojava koja ima sve veći značaj, zato što različito organizovane forme kriminala uzimaju sve šire razmere. Ovaj oblik kriminala podrazumeva postojanje kriminalne organizacije koja je obrazovana s ciljem vršenja krivičnih dela. Prema našim propisima, organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Kriminalne organizacije do novca najčešće dolaze vršenjem najtežih kriminalnih aktivnosti, koje obuhvataju ubistva, prodaju droge, prostituciju, krijumčarenje oružja, krađe, otmice, ucene, iznude i sl. Ove organizacije teže da u svoje redove „uvuku“ pojedince iz organa vlasti - policajce, tužioce, sudije, carinike, poreznike i druge. Ne može se ni zamisliti postojanje veće kriminalne organizacije bez učešća pojedinaca iz organa vlasti. Kriminalcima je, pre svega, stalo da obezbede zaštitu u policiji, jer je ona najistureniji organ u borbi protiv kriminala. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, definisan je institucionalni okvir za suzbijanje organizovanog kriminala u Srbiji. Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovanog kriminala. Za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala za celu te-
14
Prof. dr Mirko Kulić ritoriju Srbije nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova - organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala. Za postupanje u predmetima ovih krivičnih dela za teritoriju cele Srbije u prvom stepenu nadležno je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal. Za odlučivanje u drugom stepenu za teritoriju cele Srbije nadležno
je Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal. Pritvor određen u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala izdržava se u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu. Zakonodavac je uredio sistem saradnje represivnih sa drugim državnim organima u vidu uvođenja službenika za vezu. U tom smislu, Poreska uprava - Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke određuju najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela organizovanog kriminala. Na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, službenici za vezu određuju se i u drugim organima i organizacijama. Prikazani pravni okvir obezbeđuje adekvatne mehanizme za saradnju širokog kruga državnih organa u cilju otkrivanja i suzbijanja organizovanog kriminala. Ovaj mehanizam omogućava efikasnu horizontalnu i vertikalnu saradnju represivnih organa sa drugim organima. Da bi se ostvarili željeni efekti, potrebno je da svi subjekti u ovom lancu zakonito izvršavaju svoje obaveze. Tekst: prof. dr Mirko Kulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Privredne akademije u Novom Sadu
