U potrazi za optimalnom komun
Kokai Roland, direktor JP Vojvodinašume
K
okai Roland, pravnik, master ekonomije, na funkciju direktora JP „Vojvodinašume“ sredinom 2019. godine došao je sa pozicije državnog službenika u Vladi AP Vojvodine, Sekretarijata za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu. Petnaestogodišnje iskustvo na poslovima koordinatora regionalne saradnje, implementacije prekograničnih razvojnih projekata sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom, BiH i dr., učešće u radu pregovaračke grupe Republike Srbije ispred Vlade AP Vojvodine u procesima evropskih integracija, te na izradi Akcionog plana i programa razvoja APV u prethodnom periodu, značajno su doprineli boljem razumevanju poslovanja i kvalifikovali ga za mesto koje danas obavlja. Novi posao: - Ovo je sasvim drugi vid posla u odnosu na raniji, ali je i povezan sa njim, jer je Vlada osnivač JP „Vojvodinašume“ i treba razumeti funkcionisanje Uprave i ispoštovati hijerarhijsku usklađenost sa današnjom
20
pozicijom. S druge strane radio sam i prekogranične projekte finansirane od strane EU i menadžment, razvijao operativu i uvek težio da dobijem povratnu informaciju. Od kada sam preuzeo funkciju direktora, nastojim da donosim brze odluke, da se ne čeka na mene, jer je ovo veliki sistem u koji je uključeno i šest izvršnih direktora, šest zastupnika ogranaka. U sastavu JP „Vojvodinašume“ je 30 manjih firmi, 1.452 zaposlenih, i od usklađenosti svih nas zavisi i nesmetano poslovanje ovog sistema. Od starta sam zauzeo poziciju da se ja prilagođavam sistemu, a ne sistem meni. Prethodno iskustvo mi je pomoglo i ubrzalo prilagođavanje - rekao je gospodin Kokai. Veliki i kompleksan sistem JP „Vojvodinašume“ povlači za sobom brojne izazove. Mandat novog direktora započeo je rešavanjem problema izazvanog nezadovoljstvom radnika. Od četiri profitna centra, zaposleni u ŠG „Sremska Mitrovica“ zbog cenjenijih hrastovih šuma na svojoj teritoriji imali su veće plate od ŠG „Novi Sad“, „Sombor“ i „Banat“. Tužbe 207 zaposlenih koji su tražili izjednačavanje zarada, brzim reagovanjem uglavnom su rešene, a prosek primanja sa 50.000 u 2019. danas je 70.000 dinara. Već sledeće godine svi konflikti vezani za ovaj slučaj treba da budu rešeni, uz napomenu da je zbog izdvojenih sredstava za plate ostalo manje prostora za investicije, a samim tim smanjen je i profit. Sektor šumarstvo: - Seča šuma se obavlja u skladu sa
Šuma u Moroviću
planskim dokumentima, koji predstavljaju osnove gazdovanja šumama. Tokom 2020/21. povećana je proizvodnja koja ne podmiruje potrebe za tehničkim drvetom, većim od mogućnosti proizvodnje. JP „Vojvodinašume“ sa pet Harvest-a koji u sistemu zamenjuju 20 sekača, donekle umanjuje nedostatak radnika i problem zabrane zapošljavanja novih, ali ove mašine ne mogu da savladaju drvo hrasta. Preduzeće ima potrebu za radnom snagom, uglavnom radnicima sa završenom osnovnom školom, traktoristima, sekačima, vozačima raznih mašina, kao i mogućnost povećanja obima seče, ali kao deo sistema državne uprave, ne može da prati tržišne uslove. Ono što mora, JP „Vojvodinašume je da u skladu sa stanišnim uslovima i zdravim sadnim materijalom radi na obnavljanju šuma, pošumljavanju i popunjavanju, za šta je opet neophodna kvalitetna radna snaga, koje je poslednjih godina sve manje. Ekologija: - Kao preduzeće koje upravlja većim brojem zaštićenih područja na teritoriji Vojvodine, moram da istaknem da ekologija a naročito zaštita prirode zauzimaju značajno mesto u poslovnoj politici preduzeća. Čak 65% površina kojima gazdujemo se nalazi pod nekim stepenom zaštite. Proteklih godina, naše preduzeće je finansiranjem aktivnih mera zaštite u zaštićenim područjima unapredilo stanje vrsta i staništa koje predstavljaju njihove temeljne vrednosti. Za nas, veliki ekološki problem je i sa poljoprivrednicima pri paljenju strnjike na imanjima, koja se graniče sa šumskim pojasom u nadležnosti „Vojvodinašuma“. Paljenje lako može da izazove požar nesagledivih razmera. Na taj način 2007. godine uništeno je tri hiljade hektara šume u SRP „Deliblatska peščara“. To je daleko veći problem od krađe drveća i pravljenja divljih deponija po šumama. Lov i lovni turizam: - Moramo da priznamo da lovstvo i lovni turizam izdržava trupac, tj. korišćenje šuma, jer od četiri milijarde dinara prihoda, 150 miliona
