Ukusi Vojvodine peti put za peticu
M
apiranjem malih proizvođača hrane i pića u Vojvodini, od strane Nataše Budisavljević Radišić i Jadranke Beljan Balaban (Udruženje INTERFEST) učinjen je prvi korak u popularizaciji prebogate vojvođanske kuhinje, za koju smo svi znali da je jedinstvena i neponovljivo ukusna mešavina različitih kulturnih uticaja naroda ovog podneblja, ali koja nije bila dovoljno vidljiva. Da li je to bilo iz naše skromnosti, ili samodovoljnosti i našeg uživanja u njoj, teško je objasniti. Okupljanjem direktnih aktera u njenom stvaranju, od neposrednih proizvođača poljoprivrednih proizvoda, preko prerađivača do kreatora jela, na Festivalu „Ukusi Vojvodine“ pre pet godina, napravljen je najveći pomak u promociji ove raskošne scene, koja u novosadskom Limanskom parku svake godine početkom septembra privlači veliki broj ljubitelja domaće, zdrave hrane, vojvođanskih vina, posebno onih fruškogorskih, i sve više proizvođača zanatskog piva.
Festival je ove godine okupio 120 izlagača iz svih krajeva Vojvodine, od učesnika svih pet godina do nekih novih, koji su, od onih stalnih čuli da ovo zaista vredi. Lepo za izlagače, lepo i za publiku, koja se u ogromnom broju tokom dva dana odazvala ovom događaju. - Ono što je najlepše je da je publika bila izuzetno zadovoljna, da su dolazile uglavnom porodice sa decom, a mi smo u tom smislu i koncipirali program, da podjednako budu zastupljene animacije i radionice za decu i odrasle - iz ugla organizatora kaže Nataša.
44
Nataša sa suprugom i Jadranka Angažovani su vaspitači za brigu od deci, organizovane pomalo zaboravljene igre klikeranje, lastiša i skakanja u džakovima, a dečjim radionicama posvećenim pripremi hrane, cilj je bio da se najmlađima na zabavan način, kroz igru, objasni značaj zdravog proizvoda. Jer, u žiži festivala je promocija zdrave hrane koja dolazi sa malih gazdinstava, proizvedena bez svega onoga što velike industrije dodaju hrani i što znamo da nije baš najzdravije. Program za odrasle je takođe bio edukativnog karaktera, ispunjen radionicama koje su pružale bitne informacije za zdravlje i zdrav stil života. Posebno interesantan bio je susret sa mikrobiljem, načinom pripreme obroka i gde takav proizvod može da se nabavi, s obzirom da se radi o tzv. super-moćnoj hrani budućnosti. Ništa manje interesovanje nije privukla radionica u kojoj su dva vrhunska majstora na licu mesta pripremala lemeški i petrovački kulen, oba sa zaštićenim geografskim poreklom. Posebno su se zanimali oni koji planiraju da se odvaže na samostalno pravljenje „svojih“ kobasica ove jeseni. - Festival „Ukusa“ je i poziv građanima da tog vikenda ne kuvaju, jer je Limanski park najveći restoran na otvorenom, gde se priprema i do stotinak kuvanih jela i poslastica. Istovremeno, to je najveća pijaca slatko/slane zimnice, gde svaka porodica može da se snabde za predstojeću zimu. Sa velikom prednošću da pre no što bilo šta kupe, mogu isto i da probaju, uspostave lični kontakt sa proizvođačem i sledeće godine to ponove, možda i prošire saradnju. To nijedan
supermarket ne može da vam pruži - tvrdi naša sagovornica. Pozitivni komentari dolazili su i za ugodnu atmosferu, za koju je od prvog izdanja festivala, zadužen muzički urednik, maestro Aleksandar Dujin. Opuštenost i zadovoljstvo izlagača, kao i publike koja je od svega mogla da odabere nešto, privuklo je veliki broj Novosađana ali, idući za „dobrim glasom koji se daleko čuje“ i posetilaca iz drugih vojvođanskih mesta, Beograda i drugih gradova, koji tendenciozno dolaze na festival, komentarišući da bi voleli da nešto slično imaju i u svom mestu. - Ove godine smo imali daleko više prijava nego ranijih, i mnogo onih koji su nas zvali nakon što je rok za prijavu istekao, a koji će morati da sačekaju sledeću godinu. Međutim, ovo je zahtevna organizacija. Park je predivan, ali od infrastrukture nema apsolutno ništa. Struju obezbeđujemo preko agregata, vodom se snabdevamo preko cisterne i mobilnih sistema, postavili smo mobilne toalete - objasnila je gospođa Budisavljević Radišić, koja je ostavila otvorena vrata ideji da se sličan happening organizuje i dva puta godišnje, ili u nekom drugom gradu, možda Beogradu.
