Nikola Sučić, Hrvatska narodna mitologija by Edicije Božičević

Nikola Suèiæ HRVATSKA NARODNA MITOLOGIJA Biserje prièa èarobnog carstva drevnih vremena

Nikola Suèiæ HRVATSKA NARODNA MITOLOGIJA Biserje prièa èarobnog carstva drevnih vremena ponovljeno i prilagoðeno izdanje knjige koju je uredio i puèki prikazao dr. Nikola Suèiæ u Zagrebu, 1943. Tiskano u Hrvatskoj 2013, u nakladi © Edicije Bo ièeviæ Trg kralja Tomislava 18, Zagreb www.edicije-bozicevic.com Za nakladnika Juraj Bo ièeviæ Urednik Boris Periæ Grafièko oblikovanje Miroslav Kodriæ Ovitak Iva Mandiæ Tisak Denona d.o.o.

ISBN: 978-953-6751-98-3 CIP dostupan u raèunalnome katalogu Nacionalne i sveuèilišne knji nice u Zagrebu pod brojem 839710 Sva prava pridr ana. Nijedan dio ove knjige ne smije se umno iti, prenositi u bilo kojem obliku, elektronièkim ili mehanièkim sredstvima, ukljuèujuæi fotokopiranje, presnimavanje ili bilo kakvo informatièko spremanje ili distribuiranje bez prethodnog pismenog dopuštenja nositelja autorskih prava.

Nikola Suèiæ

HRVATSKA NARODNA MITOLOGIJA Biserje prièa èarobnog carstva drevnih vremena

Edicije Bo ièeviæ Zagreb, 2013.

Uvodna bilješka

Predaja, ka e Franz Kafka u svojoj crtici o Prometeju, pokušava objasniti neobjašnjivo; a kako je iznikla iz istinita temelja, ona nu no mora završiti u neobjašnjivom. To vrijedi za legendu, to vrijedi za mit, i èini se da u cjelokupnoj povijesti ljudske kulture, od mutne pradavnine do konfuzne današnjice, ne postoji mitološki obrazac koji se u nezahvalnom pokušaju vlastita tumaèenja bar djelomice ne bi oslanjao na takvu definiciju. S druge strane, potreba za mitom ilava je i iva, a graða za njegovo dešifriranje, ma koliko se èinila izdašnom, zapravo štura i škrta, što svaki pokušaj njegove interpretacije èini hvalevrijednim nastojanjem, ukoliko mu je metoda iole znanstvena (ili bar umjetnièki nadahnuta), a ideološki predznak nu no ne zaziva mraène opsesije, èiji je mitološki naboj, uzgred, krajnje dvojben. Sadr aji mita, upozorava Ernst Cassirer, beskrajno su raznovrsni, ali motivi mitskog mišljenja uvijek su isti i tu su - rame uz rame sa znanstvenim mišljenjem i umjetnièkom intuicijom - da reflektiraju jedinstvo osjeæaja, univerzalnost i naèelni identitet ivota. Utoliko bi se i poriv prema prouèavanju mitova - bilo ono umjetnièki, religiozno ili znanstveno motivirano – mogao shvatiti kao misaoni zahtjev za upotpunjavanjem ivotnog osjeæaja, što, opet, ni u kakvoj dubljoj analizi ili alegorezi neæe proæi bez mutna ostatka, što æe ga filozofi od Wittgensteina naovamo njegovoj notornoj neizrecivosti za volju nazivati mistiènim. Jer o èemu ne mo emo govoriti drukèije doli deskriptivno, o tome nu no ne moramo uvijek šutjeti, veæ se, s Kafkom ili bez njega, mo emo mirne duše upustiti u objašnjavanje neobjašnjivog. Tako æe se i „Hrvatska narodna mitologija“ Nikole Suèiæa, objavljena izvorno u Zagrebu 1943., unatoè dobrim znanstvenim namjerama èitati više kao pokušaj takva objašnjavanja - od èega autor niti bje i, niti zazire negoli kao usustavljivanje staroslavenske/hrvatske mitologije, što bi nam mo da i sugerirao naslov, da nema podnaslova („Biserje prièa èarobnog carstva drevnih vremena“) koji svakog èitatelja koji u sebi još nije dokraja zatomio dijete nu no vraæa u bajkovito ozraèje braæe Grimm, H. C. Andersena ili, bitno preciznije, Ivane Brliæ Ma uraniæ. Redak ni e autor æe, pak, samog sebe titulirati kao puèkog prikazivaèa, što æe ovu ivopisnu zbirku tekstova uvelike lišiti ideološke nelagode, koju bi nam, istina, mogla suge-

rirati godina izdanja, i premjestiti zanimanje za staroslavenski panteon iz mrkle mitomanije tadašnjice u lepršavu mitofiliju suvremene duhovne klime. Govor mita govor je starine, koja - ma koliko gdjekad znala hiniti prapovijesnu dimenziju - neprestance izmièe povijesnim mjerilima i gubi se u maglama teško odgonetljivih simbola, metafora i alegorija, udomaæenih mahom u samim korijenima jezika, èije æemo tumaèenje radije prepustiti mašti negoli imperativima znanstvena dekodiranja. Autorov razigrano-arhaièan izrièaj - gdjegdje, bit æe, i jezik izvorna kazivanja, kojem izvori, doduše, nigdje u tekstu nisu navedeni - ovdje je stoga tek neznatno osuvremenjen i prilagoðen leksièkim zahtjevima današnjice, bez ikakva zadiranja u Suèiæev pripovjedaèki stil ili etimološka tumaèenja slavenske i drugih mitoloških nomenklatura, koja zgodimice pokazuju bitno više maštovitosti negoli lingvistièke egzaktnosti. Dodatak o „Indoeuropskim narodima“, uvršten cjelovitosti za volju i u ovo izdanje, valjalo bi, pak, onkraj ikakva pokušaja znanstvene valorizacije, èitati kao dokument autorova vremena, njegovih teorija i u njima reflektiranih po eljnih istina, o kojima æe, ma koliko u odreðenim duhovnim krugovima i danas znale izazivati uèno lomljenje kopalja, posljednju rijeè ionako izreæi trezvena, ideološki nemotivirana znanost. Boris Periæ

Sadr aj UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 I. PRAPOÈETAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 II. STVARANJE SVIJETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 III. SVJETSKO STABLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 IV. SUÐENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Što su to suðenice?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

V. SVAROG (SVJETLOBOG) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. Svarog kao Prabog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Svarun – Tvorac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Stari Vid Svevid – vrhovni sudac i vjeèni putnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stari Vid – Svevid i Sveznadar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15 16 17 18

VI. PRVI LJUDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 VII. ÈOVULJCI, PATULJCI I DIVOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Bilo je nekoæ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Èovuljci i patuljci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobri patuljci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlobni patuljci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divovi Leðan, Svitogor i Ognjan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Leðan-grad i njegovi divovski gospodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divke, dive i divulje – divske ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vjeridba lijepe divke Strijelke i Peruna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poraz Leðana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

23 24 25 25 26 27 29 30 30 33

VIII. CRNOBOG I NJEGOVO CARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Carstvo podzemnog svijeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crnobog ili Zlebog Troglav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Temnava – Dvori Crnoboga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crnobog kao neumitni sudac srodnih duša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

35 35 36 36

Morana – boginja zime i smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bjesomar (Besomar) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljutica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Èort ili Èert . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A daja i zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala svita Crnoboga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

37 38 38 38 39 39

IX. SVAROG, SVANIMIR I ZMAJ OGNJENI . . . . . . . . . . . . . . . 41 ivotni poziv mladoga Svanimira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bijeli krilaš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svanimirov prvi pohod u Svitavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svanov prvi sukob sa zmajem ognjenim: Èrni Suro kao neprijatelj Svitogorskih dvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

41 43 44 45

X. DRUGA BORBA SVANIMIRA S TROGLAVIM ZMAJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Podzemna podvala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 U oblasti Morane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 U carstvu podzemnog gospodara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Borba na ivot i smrt: Treæa borba Svanimira sa Zmajem ognjenim . . . . 59 Pobjeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

XI. CARSTVO NOÆI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Mirohrana diva – svijetla bo ica Noæi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Danica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

XII. OSVIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Zora: Medohrana svjetlonoša, bo ica mira, sloge i zaštitnica jutarnjeg rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

XIII. VILE I RUSALKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Vile zlatokose i lakokrile. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šumske vile. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vile oblakinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vodene i morske vile. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vila Primorkinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planinke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Goranka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bojovnice – bojne vile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bojanka – vila ratnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70 70 71 72 72 73 73 73 74

XIV. PROPAST DIVOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Borba divova s bogovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Div Krak i noæna diva Mirohrana bo ica Noæi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zmajomorac Krak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Novi red i poredak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

75 78 79 80

XV. SVITOGOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Stan bogova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Svitava i Zarovo – Grad svjetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Perunovi dvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

XVI. BOGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Prabog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Carstvo Svjetloboga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 PERUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Perun – gromovnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Perun – zaštitnik ljudi i darivalac zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Perun plivnik i zaštitnik brodara i poljodjelaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Perun – zaštitnik doma i ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Perun – bog reda i pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Gromoder i strijel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Perun – jamac mira, èasti i vjere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Perun – jamac meðunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Perun – zaštitnik naroda i èuvar meðaša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Perun – ratnik i osvetnik pravde i vjerolomstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Kult i oblikovanje Peruna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Hramovi i gajevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Perun i Thor-Donar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Svantovid i Perun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Sveæenik boga Peruna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Triglav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Svantevid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Oblikovanje Svantevida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Volos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Perun i Volos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Vodan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Staribog Vid, Vodan i germanski Wodan-Odin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Gerovit – Jarovit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Stribog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

ibog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Bo ice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Bo ena Vida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Perunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Voloska – Vlasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Vesna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Zora i Vesna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Zora i Ostara (Eostra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Ostara i Vesna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Lada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 iva i ibog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Slava – bo ica bojne smjelosti, èasti, slave i pobjede . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Dom Slave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

XVII. ONKRAJ SVIJETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 XVIII. STAROSLAVNO BOGOŠTOVLJE I BOGOSLU JE . . 127 Kult stabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kult mrtvih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krijes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Molitva i rtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smisao rtvovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . rtva, po rtvovnost – otkup i otkupljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

127 128 130 131 133 134

XIX. PROPAST POGANSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 XX. DOLAZAK HRVATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Tragovima bo anskih visova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

INDOEUROPSKI NARODI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Gdje je bila prakolijevka indoeuropskih naroda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Seobe indoeuropskih naroda Indoeuropski narodi u davnini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Indo-Irani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Potomci arijskih naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

143 144 144 145

STARO OGNJIŠTE Rasplamti, zasvijetli, sveti plamu Na ognjištu doma u krugu roda! Èuvaj, upozori dom svoj i rod! Kad olujine i dušmanske moæi – kob se bli i! Razori i poništi, gnjevni plamu, Svu trule i gnjiloæu roda svoga...! Sveti plamu na ognjištu starom: Posveti i razmno i doma rod svoj!

UVOD

Pjesnièke umotvorine o roðenju, ivotu i djelima bogova zovemo mitovi. Mit je grèka izvorna rijeè mythos i znaèi prièa, zapravo prièa o bogovima. Basna je puka tvorevina mašte, dok je mitu jezgra bilo koje stvarno (veæinom nebesko) zbivanje (kao prirodna pojava, sunce, mjesec, svjetlo) ili bilo kakav zbiljski dogaðaj, oko kojeg æe potom narodna mašta splesti vijenac narodnih prièa o bogovima. Mitologija zato krije u sebi mnogo bo anskih zasada o æudoreðu i pravdi, pa ipak mitologija nije u doslovnom smislu rijeèi vjera, iako njezin sadr aj nosi uglavnom znaèaj prirodne religije. Mitologija je nauka o mitovima starih poganskih naroda, posebice Grka, kod kojih se mit razvio do svoje klasiène ljepote. Mit tra i do ivljaj, kojem nalazi uzrok, poèetak i kraj. Vjera je, naprotiv, uzvišen nazor o Bogu, u kojem ne prevladava mašta, nego osjeæaj. Taj osjeæaj je vjerski ili religiozni osjeæaj, on je èovjeku usaðen u njegovu srcu. Bez tog osjeæaja èovjeèanstvo i narodi vratili bi se u stanje kaosa i divljaštva. Taj osjeæaj izra en je sa svim komponentama osjeæajne sfere, koje su tijekom vremena huktale i buktale od svojeg najprimitivnijeg do najuzvišenijeg osjeæajnog stupnja. Tu je poèetno bila nada (ufanje), strah, u as i jeza, pa radost, znati elja, èuðenje ili divljenje – i na koncu vjera, savjest i ljubav, kao najviši stupanj osjeæajnosti. Svi ovi osjeæajni èimbenici (motivi) produbiše u èovjeku svijest do savjesti i ustolièiše u njemu nadu do vjere, a divljenje do uzvišenog æudoreða (etosa). Ravnanje viših sila u prirodi, svemiru i ljudskom ivotu probudiše u èovjeku strahopoštovanje i bojazan pred onim što ne mo e dokuèiti. Svojim pokrštenjem narodi su produbili i oplemenili svoje vjerske osjeæaje do religijskog vjerovanja. U te narode ubrajaju se i Hrvati. To oplemenjivanje osjeæaja – u stvari oplemenjivanje duha – oèitovalo se kroz tisuægodišnje kršæansko iskustvo koje ga je dovelo -1-

do saznanja da vjeruje u neku višu, nadnaravnu silu i nadsjetilni ivot koji vlada u okrilju svemira. To je vjera u Boga! I prije toga tinjala je ta vjera u njima, samo još nije bila utjelovljena u bo anskom liku, veæ najprije u animaliziranim i personificiranim prirodnim silama. U tim prirodnim silama luèio je èovjek sunèano ljeto od ledene zime. U ljetu, toplom i plodonosnom, gledao je dobre, a u pustoj zimi zle prirodne pojave; dobro je pripisao dobrim, a zlo zlosretnim silama zimskim. Utjelovljujuæi kasnije zimu i ljeto, zamišljao je njihovu mijenu kao borbu izmeðu personificiranog ljeta i zime ili boj izmeðu dobra i zla. Dobra su im lica postala bo anska, a zla dušmanska. U biti, to su bili Dobribog i Zlebog. Ovamo krug Svjetloboga, onamo Zlebog ili Crnobog sa svojom svitom podzemnika. Ta zamišljena, natprirodna biæa postala su jezgrom njihova bo anskog i religijskog shvaæanja, pa su ih poèeli zamišljati kao antropomorfna tj. èovjeku slièna biæa koja imaju potenciranu ljudsku snagu. Kako je pak postojalo mnogo prirodnih pojava, tako je zamišljeno i više bo anskih funkcija s više razlièitih bo anstava: razlièitih po moæi i moænim osobinama. Na taj se naèin u bogoštovlju starih predaka, kao i kod svih indoeuropskih naroda, razvilo mnogoboštvo ili politeizam. Boga, koji je davao kišu, prozvaše De bog, onoga koji je davao svjetlo Svjetlobog, a bo anstvu, pak, koje je po bregovima treslo, bljeskalo i grmjelo nadjenuše ime Gornybog (Berggott) ili Gromovnik. Vrhovni bog, tj. bog nad bogovima, bio je ujedno vladar svijeta i tvorac svake ruke, Svarog. Kako ljepotom i velièinom, tako i snagom natkriljuju bogovi ne samo ljude, nego i zle sile, pa je jednom od njih nadjenuto ime Jakobog ili Jaki bog (Svantovid). Svarog, kao vrhovni bog, ujedno je i Svevid, jer s visoka prijestolja ravna cijelim ovim svijetom. Pod njim je Zlebog ili Crnobog, predstavnik donjeg ili podzemnog svijeta. U mitologiji je skupljeno narodno blago i sve one narodne umotvorine, prièe, bajke i èudesne pripovijesti – koje narod prenosi usmenom predajom od generacije do generacije. To su, naime, prièe èiji su sadr aji bogovi i bo ice, divovi, vile i slièna mitska biæa. Do danas postoji klasièna ili mitologija Grka i Rimljana, germanska, nordijska, njemaèka, skandinavska – pa evo i skromna „hrvatska narodna mitologija“. -2-

U klasiènoj mitologiji, grèkoj i rimskoj, personificirane su vrline i kreposti, kao plemenita stremljenja za kultom lijepog, uzvišenog i dobrog. Plastièna umjetnost starih Grka, koja se vinula do nenatkriljiva savršenstva, gledala je tako stvoreno i gotovo bo anstvo oèima vrsnih umjetnika, pa je i vanjska ljepota jednog bo anskog lika ovisila o umjetnièkoj sposobnosti pojedinih umjetnika. Mitologija je jedan od najva nijih priloga za izuèavanje i poznavanje psihe pojedinog naroda, jer je u njoj sadr ano narodno mišljenje i vjerovanje u stanovitom vremenskom periodu. Mitologija je, dakle, riznica narodnog mišljenja i vjerovanja, koja potjeèe još iz njegova prethistorijskog doba. U ovom sluèaju, ja uzimam mitologiju kao granu psihološke nauke, s te je strane zahvaæam, èvrsto uvjeren da æe ovaj moj skromni poèetak biti prva baza na dosad neoranoj, ponešto i korovom obrasloj livadi starohrvatskog bogoštovlja. U njemu je sadr an ne samo mit, nego i etos, onaj vijenac æudorednih i bogovjetnih zasada: kako su pojedini narodi nekoæ mislili, djelovali i osjeæali. Mit je za povjesnièare dragocjen dokument prethistorijske predaje, jer se iz njega razaznaje i stupanj kulture ondašnjeg naroda. Hrvati se zato ne moraju stidjeti svoje mitološke predaje! Nema dvojbe da bi i oni veæ davna došli ne samo do svoje mitologije, nego i do toliko uðene svoje slobode, da ih nije zatekla golema historijska katastrofa i to baš onda kad su bili u zamahu g razvoja. Od onda do danas prošlo je punih osam stoljeæa. Osam stotina godina neprekidne borbe utrošeno je za slobodu naroda! Te vjekovne borbe uzrokom su da su Hrvati izgubili vezu sa svojom slavnom prošlošæu. Ono malo prièalaèkog, narodnog biserja, što se još tu i tamo u ulomcima saèuvalo, pokušao sam kao zrno do zrna povezati u vijenac hrvatskog mita, pa æu biti sretan ako sam svojim trudom mogao štogod tome doprinijeti. dr. Nikola Suèiæ U Zagrebu, na dan Svetoga Vida, 15. 6. 1943.

-3-

I. PRAPOÈETAK

poèetku bijaše samo posvemašnji, beskonaèan svemir, niti taman, niti svijetao, bezoblièna tvar1 i maglen bezdan, što dublji, to suriji. Na samom dnu nalazila se sura, crna sila tmine. To je Pramrak. Nad svim tim vladao je u svijetlom okviru svemira svemoæni Duh vjeènosti, kao iskonsko arište i praizvor ivota. On je Praotac svega. Dotrajaše mnogi vjekovi i pravjekovi, kad je iz onog iskonskog arišta poput svjetlonosne munje bljesnuo njegov znak u mrki bezdan, te iz svemirske smjese razluèio svjetlo i tminu, maglu i tvar. Tim svojim prvim uèinkom probudio je u njima praiskonske ivotne moæi ivota. Meðu njima nastane bezdan: s ove strane bio je vjeèni iskon svjetla – to je bio istok (dan); k onoj strani odmicao je njegov zapad. Od tvari postane tlo, a iz magle i oblaka prospe se voda, protekoše rijeke i natopiše mrki bezdan praznine. Nastadoše jezera i mora. Zrake svjetla (Sunca i Mjeseca) pomilovaše zemlju (ljubav) i prosijaše u njoj zametak svakojakog ivota. Tako nastadoše razlièita biæa, bilja i svakovrsno raslinje. Sve što je bilo izvan toga dohvata zastade i nadalje u vlasti polusvjetla i tame, zime i leda. Tamo je bio kraj hladnog sjevera, a na suprotnoj strani prostiralo se carstvo juga. Tako je veæ u samom slovorijeku od prvog poèetka bila izra ena volja iskonske svemoæi. U luèenju svjetla i tmine prapoèetak je borbe bo anstva svjetla i sila tmine. Svjetlobog je Prabog i Praotac svega dobra i svih dobrih moæi: on pobjeðuje Zleboga ili Crnoboga, oca mraka i zla, u kojem je praizvor razornih i zatornih sila. Tu je prapoèetak gornjeg i donjeg svijeta.

U Grka kaos.

-5-

II.STVARANJE SVIJETA

vi indoeuropski ili arijski narodi smatraju vladara tmine zaèetnikom, tvorcem zla, zato njemu i pripada poseban udio u stvaranju svijeta. Kod Hrvata on je Zlibog ili Èernobog, kod Indoiranaca Ahriman, a kod Germana Loki. Dobro potjeèe od Svjetloboga, a zlo od Zleboga. Svjetlobog je zato i Dobribog. To su u jezgri nazori pradavnih Hrvata, koji su se saèuvali u njihovim prièama, a tih prièa ima meðu razlièitim arijskim narodima vrlo mnogo, naroèito o stvaranju svijeta. Prema tim prièama i pripovijestima vjeruje se da su Hrvati nekad poznavali jednog Sveboga koji je stvorio svijet i ljude na njemu. Ime toga boga saèuvalo se u svih slavenskih naroda. Taj bog je veæini Svarog ili, kako ga još nazivaju, Svarun, Prabog, „Staribog“ ili najviši bog „Višnji“. Prema vjerovanju starih Hrvata Svarog je stvorio svijet. On je Praotac svega. Djeca su mu Svaro iæi tj. bo anstva sunca i mjeseca; groma, kiše i bljeska. O stvaranju svijeta prièa se u narodu svašta i koješta. Te prièe potjeèu još iz onog davnog doba kad su Arijci ivjeli u svojoj prastaroj postojbini od Istoènog i Baltièkog do Crnog mora. Ljudi – kao ljudi – hoæe svakom stvorenju naæi poèetak, konac i kraj. Ali ga ne mogu pronaæi – oni ga onda zamišljaju i nakite. Tako su stari Hrvati zamišljali stvaranje zemlje kao da je bog zaronio sam u dubine morske i tamo zagrabio ponešto zlatonosnog pijeska. Druga prièa veli da je sam bog nalo io Èortu (Èernebogu) da on zaroni, pa da mu donese tog bajoslovnog pijeska. Takve i mnoge druge prièe kolaju još danas u prièama svih naših predaka. Takva prièa iv je odraz negdašnjeg bajanja, te ju nalazimo, osim kod Hrvata, još i kod nekih germanskih plemena; ona nam baja ovo: Bog je nalo io Èortu da zaroni u dubine morske i da mu donese pijeska. Èerni (Èort) to uèini, ali kako je on jalan i prepreden -7-

veæ od iskona, htjede da oponaša moæ i bo anske vještine Svaroga, te sakrije nešto pijeska u ustima. Kad ga je donio, preda ga Svarunu koji ga razbaca okolo naokolo sebe, te reèe: „Rasti, zemljo, i širi se!“ Na te rijeèi postane od pijeska zaista zemlja, te se zapoène širiti, kuda god je posijao. Na svoje èuðenje osjeti pritom Èort da se i njegove vale šire, i prestravljen tom nadmoæi bo jom, izbaci pijesak. Kad tamo, od tog pijeska postadoše same bare i kalju e, te moèvare i pustare i besplodna klisurasta pustoš. Tako se Èort mogao još jednom uvjeriti da je njegova moæ mnogo slabija od Praboga. Druga jedna prièa baja nam da je sam bog zaronio u morske dubine, te je tamo zagrabio na dnu mora malo zlatnog i nešto smeðeg pijeska, pa je od toga stvorio nebo, zemlju i zvijezde. U poèetku, naime, nije bilo ništa osim boga. On je spavao dubokim i tvrdim snom mnogo i mnogo tisuæa godina. I došlo je vrijeme da se bog poèeo buditi; kad se probudio i osvrnuo oko sebe, svuda kuda je pogledao zasja svijetlim sjajem. Svaki mu je pogled bio bljesak svjetlosti, a svaki njegov dogled po jedna blistava zvijezda na plavom nebu. Nigdje poèetka i doèetka, svuda sama beskonaènost i sinje more. Sinje more – a kraj mora jasen-stablo. Tada siðe bog i zaroni u dubine mora; kad je ponovno izronio, ostade mu pod noktom zrnce morskog pijeska. Kadli mu pijesak ispadne, a ono se od pijeska stane razvijati zemlja. Eto, tako – veli prièa – postade i naša zemlja. I zaista je naša zemlja kao zrnce pijeska u beskonaènosti svemira i neizmjernosti kozmosa.

-8-

III. SVJETSKO STABLO

Svantibor – Jasen-stablo2 Kad još svijeta nije bilo, Niti neba niti zemlje, Sinje more tad bijaše, A kraj mora zelen jasen, Do nebesa dopiraše. Bog pošalje tri goluba. Kad golubovi poletješe Na jasen se zasjedoše O stvorenju govorahu: Zaronimo u dubine U dubine sinjeg mora Zagrabimo crnog pijeska, Pa stvorimo crnu zemlju, Donesimo zlatnog pijeska, Pa posijmo naokolo Pa od njega stvorimo Sjajno sunce, blijedi mjesec, Jarku zoru i sve zvijezde. Stari Hrvati imali su razlièita mišljenja o zbivanju u svijetu. O tom njihovu nazoru kolaju još danas brojne prièe. Vrijeme i suvremeni nazori pojedinog doba okljaštrili su mnoge granèice narodnog samoniklog stabla i nakalamiše drugu, bilo kakvu i bilo èiju. Jedna prièa o drevnom nazoru na svijet saèuvana je u prièi o „Svjetskom stablu“. I ona, kao i svi europski narodi, potjeèe iz one matice europskih naroda koju zovemo indoeuropskom prakolijevkom naroda. Njezina se okosnica najbolje saèuvala kod Skandinavaca tj. kod Norve ana, zatim kod Nijemaca, Rusa i ju nih, dinarskih Hrvata. Ti naši preci mišljahu da su ljudi postali od drveæa, pa su u svakom stablu nazirali po jedno biæe. To je bio njihov prastari svjetonazor 2

Priopæio Gr etiæ po Wogileviczu. Drevna vislanska pjesma.

-9-

koji nalazimo kod svih prirodnjaèkih naroda. To biæe oni, doduše, nisu vidjeli, ali ga zamišljahu da osjeæa i biva – a to je ono što je stvorilo u njima jezgru o poimanju duše. Nauka i mit prozvaše taj stupanj djedovske kulture imenom animizma. Taj animizam znaèio im je produhovljenje prirode i prirodnih pojava uopæe. Slièno tome naziranju narod je predoèio sebi svijet i svemir kao ogromno stablo. To stablo zvahu jasen ili svjetsko stablo. Tko usadi vitu jelu U kamenu u grohotu Pristupit se ne mogaše Od visine vite jele, Od treptanja miloduha --------------------------Iz stabla joj voda teèe Iz njedara pèele3 lete To svjetovno stablo u Germana isto je kao i u skandinavskoj mitologiji, koja ga nazivlje imenom „Yggdrasil“ ili jasen. Isto tako i u Italo-Helena. Pa taman taj jasen, prije nego jela, kao da bijaše i naše plemenito drvo (Nodilo). To stablo ve e nebo, zemlju i podzemne prostorije. Ono je toliko visoko da „takova u svijetu nema“. „Koliko se gore k nebu uzvisivalo, toliko je po zemlji grane širilo.“ „U jasenu sitna resa, po njoj pada medna rosa.“ Ta medna rosa svijetla je medovina4 koja pada s rajskog stabla. Tom se medovinom pomlaðuju bogovi, a ujedno i svi iz raja. To je bogovsko biæe i bijelo, katkad bijelo, a katkad uto i zlaæano. Do rajskog stabla svjetlosti, do njegove ive vode, vrutka ili jezera steru se gajevi bogova. To su Svitogorski gajevi. Gdje se Vidingrad (Svjetligrad) bijeli i kula Nebojše svijetli – onamo je Svitava. U zelenim lugovima i gajevima njihovi su dvori. Tamo je i raj svijetloga obilja. Vrutak ive vode podno samog stabla studenac je vode koja ozdravljuje – vode besprimjerne, tajnovite i preèiste. Podno stabla su i èetiri jelena (košute) koje „pod jelom pasu“, a na vrhu stabla sjedi 3 4

Ovo je ulomak iz izvorne drevne pjesme iz hrvatske narodne zbirke. U nordijaca Hunangsfall ili medovni pad.

- 10 -

ptica, ta „tica“5 lepeæe na visokom jasenu raja“. Kraj tog su drveta i ene – koje nas podsjeæaju na suðenice. O tom stablu prièaju gotovo svi arijski potomci od najstarijih vremena do danas: Indoiranci, Kelti, Germani, Skandinavci, Heleni, Romani, pa i Slaveni. To drvo ima sitne rese ili svoje voæe, jabuke ili orahe, koji simboliziraju po nebu osuta tjelesa: sunce, mjesec i zvijezde; negdje je to drvo jasen, negdje jela, a negdje koja druga voæka, veæ prema tome kakvo je gdje stablo najomiljenije. Obièno je to ono koje je i zimi zeleno, pa ga zovu stablo svijeta ili svjetsko stablo – Svantibor. Jasenak, svjetsko stablo, jest osovina svijeta. Visoko i vitko stablo nadvisuje sve visove, a krošnja mu se e ponad Svarogovih dvora. Njegove mu ile zadiru u tamno carstvo Crnoboga i dopiru do pod same limene dvore u Temnavi (upotpunjujuæi tako kozmièku ravnote u u organskom zbivanju svijeta). U njegovim visinama stoluje Svarun, najsvjetliji plod tog stabla. Stablo je kitnjasto, ivo i napuèeno: na njemu i pod njime su koze, rasne košutice, jeleni, pèele, orlovi, kosovi, lastavice i golubovi – sve predstavnici dobrih sila. Podno tog stabla vir je èiste vode koja utjeèe u veliko jezero, u kojem plivaju i lete labudovi, galebovi i ostale ptice. Tu i tamo zalijeæe se ovamo i „Zmaj ognjeni“. On dolazi iz carstva onog drugog gospodara, gdje gloðe i podgriza onaj korijen koji dolazi iz podzemnog svijeta.

Zlatni pijevac.

- 11 -