Rođena je 26. decembra 1949. godine u Kruševcu. Do svoje jedanaeste godine živela je u različitim mestima širom Srbije, a od 1960. u Beogradu. Jedna je od najpoznatijih srpskih pesnikinja. Spada u red onih pesnikinja savremene srpske poezije, koje se ne plaše da se pobune i kažu šta misle. Osnovala je i uređivala časopis ProFemina. Uređivala je biblioteku Femina u izdavačkom preduzeću Prosveta. Sada uređuje biblioteku Prethodnice u Narodnoj knjizi. Autorka je antologije savremene ženske poezije, Mačke ne idu u raj, u kojoj je izbor iz sopstvene poezije napravila lično.
Trebalo bi da imam novog ljubavnika, ovog da se ratosiljam kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe. trebalo bi brza kola da vozim kroz prozor kosa da mi vijori kao kod kakve rozamunde što na konju jezdi. takve pesme pišem. trebalo bi do podne da spavam, da se izležavam na širokom krevetu kao poleglo žito po "majčici" zemlji. trebalo bi da ne marim za vreme; da ne kaskam, da ne žurim. da ispijam dan za danom, do dna - naiskap! noć po noć, kao cigaretu za cigaretom. pa, opuške - pod potpeticu! reči na žar. vrućicu u pesme. takve pesme pišem. trebalo bi usku haljinu da nosim. ramena krznom da ogrćem. na visoke štikle da se penjem. da se nafrakam i nakinđurim, kao božićna jelka - da me ne prepozna ni rođena majka.
trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva. da pevam i plešem do tri izjutra. da sam svesna svojih ženskih draži kad mi kakav pastuv priđe. takve pesme pišem. trebalo bi da me ne dotiču žaoke, bodlje, bumbara i osa. maramicom kao kap znoja sa čela da obrišem svaku boru, brigu. trebalo bi da imam dovoljno love za kiriju, porez i još pride. lova dobro dođe kad ponestane ostaloga. kad zature se poljupci, kad iscure reči. s lovom mogu disati na kredit! trebalo bi telo svoje da sunčam na kakvoj steni, daleko do dokova sunovrata. trebalo bi iz zemlje apatije u zemlju želja da emigriram, sve da želim ničeg da se odričem. trebalo bi u mirišljavoj peni da se kupam žilet veni da primičem. takve pesme pišem.
Prekasno je da ičemu učim srce. Naizust znam azbuku patnje. Proveravam uživo. Vreme je stalo. Kakvo blaženstvo je u proticanju? Stvarnost podseća na umoljčan džemper –Ovo su stihovi.
Život ipak šepa, poput kakve uboge devojke Koja bi dobro da se uda Iako u srcu nosi ožiljke uspomena –Životopis vatre i vode.
To su zaludne i bolne zalihe Sa kojima se polazi na dug i neizvestan put Koji je naša lična otadžbina, Na koju svačija noga stupa kao čizma.
Od Kaina starija je svaka patnja, Pa i ova koja je kao rođaka iz daleka Došla na tri dana a ostala, Raskomotila se, zauzela svaki kutak. O odlasku ni da bekne!
Vreme čuda je za nama.
Vreme građenja kula, Rajskih i ovozemaljskih vrtova
Iz čitanki i stihova. Tzv. grčka sreća čeka nas Tamo gde nikada nećemo stići. Zato napoj cveće i srce Iz istog krčaga, ako ikako možeš. Vreme ne presahnjuje, Niti ubrzava korak, kako vele. Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu. Znaj, neće ti pomoći Nikakvo navlačenje jorgana na glavu, Makar te pod njim čekalo drago telo, Nikakvo stavljanje voska u uši –Sirenina pesma biće deo tvog urlika. Rođeni srećni i manje srećni Umiru pre smrti svojih tela, Vlastito lice nosiće kao tuđu odeću, Poput likova sa slika Hijeronimusa Boša.
Onaj ko je napisao nebo, zemlju, more, A naročito ko je napisao sneg i snove, Mesečeve mene, boje lišća, naša lica –Dalek se čini i hladan kao Severni pol.
Ne zovi to nihilizmom i bogohuljenjem. Pogrešna sintaksa, loša dikcija Beše stvaranje sveta. Toliko je jabuka razdora bačeno među nas, Da će se jedna dokotrljati i do tvojih nogu, Možda baš onda kada budeš skupio letinu, Sveo račune, Kada budeš zabacio ruke iznad glave, Terajući uvis kolutove dima i sanje. Mrtvorođeno biće tvoje želje, Udovička svaka nada.
A ljubavi ni koliko da namažeš na krišku hleba
Ne visim na čiviluku
Da me uzmeš kad ti se prohte, Kao kabanicu ili slameni šešir. Zavisno od toga
Da li na tebe grme i sevaju, Ili ti prže ionako usijano teme. Na kome bih i ja mogla ispeći štošta "na oko".
Ali meni je više stalo do tvoga mesa. Do roštiljanja. Meso uz meso, Poželjno je i "u".
To je važeća moneta. Apoeni od - do uzdaha "ah" i "oh".
R k b či
Maja Penda rođena je 30.05.1985.godine u Kotoru gde i danas živi, radi i stvara. Bavi se turizmom, a pisanju se posvetila tokom Korone. Otkrila je svoju skrivenu strast i nesebično je deli sa drugima, podstičući ljude da se okrenu svom unutrašnjem biću.
Vrijeme se ne može vratiti... Kažu da prije ulaska u more rijeka drhti od straha; osvrće se čitavim putem, vrhovima i planinama, dugim i krivudavim putem, koji je prešla između džungle i gradova, i vidi pred sobom okean tako veliki da ulazak u njega može značiti samo njen nestanak zauvijek...
Ali nema drugog načina. Rijeka se ne može vratiti. Niko ne može da se vrati ili da vrati vrijeme. U postojanju, povratak je nemoguć.. Nema drugog puta, rijeka ne može nazad, njena sudbina je da uvijek teče naprijed. Rijeka treba da prihvati svoju prirodu i uđe u okean. Samo ulaskom u okean, strah će se razvodniti. Jer tek tada će rijeka znati da se ne radi o nestanku u okeanu, već o tome da postane okean. Potrebno je shvatiti, da je naša priroda da živimo, kroz stalno kretanje. Između uspona i padova, izmedju briga i strahova, između suza i smijeha, Između dobrog i lošeg između bola i sreće Između straha i radosti...
To je življenje….
Ako želimo da počnemo da uživamo u životu, moramo da promijenimo način razmišljanja. Ne možemo da kontrolišemo sve što se događa, ali uvijek imamo mogućnost da izaberemo kako da to protumačimo. Budimo zahvalni i rekreirajmo se u svakom pozitivnom događaju u našem životu. Cijenimo društvo svojih najmilijih, ispunjenost koju nam donosi posao ili jednostavno mogućnost da moramo da živimo svaki novi dan.
S druge strane, kada nam se predstavi negativan događaj, odlučimo se suočiti s njim na prilagodljiv način. Ne ulazimo u petlju razmišljanja o svojoj lošoj sreći, nedostatku kvaliteta ili nesposobnosti da napredujemo. Naprotiv, prihvatimo situaciju i pokušajmo iz nje naučiti.
Ali prije svega, mentalno se stalno podsijećajmo da imamo sve što je potrebno da bismo iz tog događaja izašli jači.
Ako iste ruke koje te grle, su iste one koje te i udaraju, to nije Ljubav... Ako je osoba, koja kaže da te voli, ali je u isto vrijeme i ona koja te razdire, snižavajući tvoje samopoštovanje, govoreći ti da si bezvrijedna, oprosti mi što ti ovo kažem... to nije Ljubav.. Ako osoba koju voliš, provodi mnogo vremena, bacajući ti u lice, sve tvoje mane... i ako ne obraća pažnju na sve tvoje kvalitete, koji su mnogo više od svih tvojih mana... ta ista osoba te ne Voli...
Ako ta osoba, koja ti se u ljubav kune, na sve načine želi da tvoje postojanje promijeni, da sa tobom manipuliše, kako mentalno, tako i psihički... ta osoba te definitivno ne voli... Jer da te voli, na (u) tebi, ne bi ništa mjenjala....
Da te voli......
Pa ta osoba bi, sve tvoje ludosti, radosti i osvajanja... pa čak i one dane u tvom mijesecu... koje ni ti sama baš ne podnosiš... ....Toj osobi bi se svidjela svaka tvoja verzija... To nije ljubav... U tvojim je rukama, da kažeš "Dovde je došlo" !
Kraj sezone lova na ptice
Hteo sam da te vodim da vidiš jedne stepenice. Da ih vidiš, pa da mi kažeš šta ti misliš o tome...
Te stepenice ulaze pravo u Dunav, i koliko god Dunav bio mali ili ogroman, uvek ih ima dovoljno.
Hteo sam da mi pomogneš... Da razmisliš čemu služe stepenice što idu u vodu. Stepenice što idu iz vode
Nežno, sivi trotoar se kvasio i plakali su svi od tuge.
Zašto, zašto je sve skupa moralo da ispadne baš tako: da je on taj, koji je svoj otrov popio a pojma nije imao o tom?
Sam si kriv, prijatelju moj, sam si kriv...
Sam si kriv za sve što se dogodilo. Za igre iza scene.
Tvoje tužno oko malo se uvredilo i ti si se naljutio na sve. Ja i ti, mi smo život glumili.
Zvono, poziv poslednji za ovaj let, pa drago mi je bilo, bar na kratko, ja sam opet progovorio, i gotovo je, moramo na put.
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći i umoran sam od trazenja rešenja, koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku. I prolazi vreme, ruke nam jačaju, ali ne rastu. A da zakoračiš? Ne, ne smeš prva, a ja ne mogu biti ispred tebe. Da krenemo skupa? Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi međuvreme, ako vec ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se, ali kad-tad ću eksplodirati. Ko će da skuplja parčiće? Ti? Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog. Ne kradi mi međuvreme. Ono nije naše. Ono je moje.
I nije između nas. Ono je između mene i mene. Ne kradi mi međuvreme, bojim se – upašćeš u njega. Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. Postaćeš međuvreme i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.
Rođena je u Vojvodini pre 58 godina. Majka je troje dece i računovođa po struci. Voli lepu reč, a kao stvaraoc joj se posvetila tek nakon što su deca stasala.
Poklonila bih nekom jedno slovo, bez kojeg se stih napisati ne ume. Da se nosi kao amajlija, izvezeno najfinijom niti srme.
Poklonila bih jedan zarez, dugačak kao rep zvezde padalice. Da obasja staze i bogaze, pa da se smesti kraj sjajne Danice. Poklonila bih jednu malu tačku, da je stavim na kraju pesme. One, koja peva o svemu što bi srce htelo, ali zna da ne sme. *** Usnih u snu čudan san, pa više nisam sigurna da li je još uvek noć, ili je već svanuo dan. U snu videh rajsku pticu kako u kljunu nosi svoje pero. Mimoiđosmo se na uskoj stazi, njime me je lako dotakla po licu. Prelepo je bilo to snoviđenje, osmehnuh se, a tri suze padoše s leve strane moje bluze.... Teško mi je palo to duplo buđenje.
Godine te uče onom, što dani nisu znali.
Da je tvoje samo ono, što iskreno srcem daš.
Da, u stvari, ništa ne znamo i da smo pred Bogom tako mali.
Da ne možemo vezati za sebe nikog, pa koliko god ljubavi dali. Da pred iskušenjem moraš stati i čovekom ostati.
Jer na kraju krajeva, svako se dobro dobrim vrati.
Gde god da kreneš, ponesi sa sobom srce. Ne ostavljaj ga tamo gde nije srećno ni mirno bilo. Idi, traži neko lepše sunce.
Gde god da kreneš, ponesi dušu svoju. I potraži sebi iste s kojima ćeš moći opet da se smeješ, s kojima će nebo imati plavlju boju.
Gde god da kreneš, ponesi sebe samog. Jer, u osnovi svega, ono, na šta jedino računati možeš samo si ti sâm i Bog.
Živimo u modernom dobu u kojem je stres uzrok većine zdravstvenih izazova, a vreme je postalo najveći neprijatelj čoveka. Jedini izlaz iz jednog takvog začaranog kruga utrke sa vremenom i konstantnog stresa je okretanje sebi, a joga je jedan od načina. Joga ne počinje i ne završava se na prostirci, ona je mnogo više od toga. Joga je čitav jedan novi svet, kompletna nauka i filozofija života, kao i stil života.
Joga vodi jedistvu tela, uma i duha i utiče na fizički, mentalni, emotivni i duhovni aspekt našeg bića.
Danas postoje različiti stilovi joge, kako oni tradicionalni tako i savremeni, a u ovom tekstu ja želim da vam predstavim Kundalini jogu. Više o svemu ovome, kao i o raznim tehnikama disanja i još ponečemu na FB stranici: https://www.facebook.com/putduse222 i Instagram nalogu: Put duše
Kundalini joga je drevna spiritualna praksa zapisana još u Vedama (drevnim indijskim svetim spisima). Nekada je bila namenjena samo određenim kastama u indijskom društvu sve dok početkom 70 ih godina prošlog veka nije stigla na Zapad. Danas svedočimo njenoj popularnosti u svetu, a malo po malo i kod nas.
Kundalini joga proizilazi iz Radža joge, tradicionalne joge koja podrazumeva samodisciplinu i vežbanje kako bi se postigla kontrola uma i tela. Kundalini joga se naziva još i jogom svesnosti, a dizajnirana je tako da podigne nivo svesnosti i postepeno budi i pokreće Kundalini energiju. Radi se zatvorenih očiju tako da je sva pažnja i fokus na unutra i na disanje. Praksom Kundalini joge uz svesnosti se razvija prisutnost, fokus, saosećanje, razumevanje sebe i drugih, prepoznavanje i prihvatanje sopstvenih emocija, povezivanje sa svojim telom itd.
Redovnom praksom Kundalini joge dolazi do promena u energetskoj strukturi, jačanja aure i balansiranja energije u telu. Na fizičkom nivou ona utiče na nervni i endokrini sistem, kao dva glavna upravljačka sistema u ljudskom telu. Direktno utičući na žlezde sa unutrašnjim lučenjem i hormone utiče
na nervni sistem i obrnuto utičući na nervni sistem kroz njegovo jačanje, balansiranje parasimpatičkog I simpatičkog nervnog sistema, ona utiče na naše hormone i endokrine žlezde. Zato se često kaže da ima i terapeutsko dejstvo jer između ostalog utiče na opuštanje i oslobađanje od stresa. Osim toga, Kundalini joga pozitivno utiče i na limfni sistem I kretanje limfe u telu što za rezultat ima detoksikaciju i ćišćenje organizma. Kundalini joga je veoma dinamična, zabavna i učinkovita. Nema ograničenja u godinama niti u fleksibilnosti i ono što je najbitnije je da se uvek radi u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Ćas Kundalini joge se sastoji od krija, meditacija, mantri i mudri. Krije se sastoje iz asana (položaja tela), mudri, i pranajama (tehnika disanja) a takođe sastavni deo časa je i relaksacija. Časovi se često izvode uz muziku i mantre, neke krije sadrže i elemente plesa, tako da je svaki čas drugačiji i predstavlja jedinstveno iskustvo.
U kundalini jogi se nosi bela boja jer ona sadrži spektar svih boja i veruje se da proširuje auru za tridesetak centimetara.
Kundalini energija je naša primordijalna, kreativna, seksualna energija sa kojom smo svi rođeni. Veruje se da spava sklupčana u obliku zmije umotane oko sebe tri ipo puta u predelu prve čakre Muladare. Na Sanskritu (drevnom indijskom jeziku) Kundalini potiče od reči Kunda lonac za vodu ili bunar za vodu i Kundali prsten ili narukvica. Pokretanje Kundalini se vrši postepeno, duž energetskog kanala Sušumne koji prolazi sredinom kičme. I Kundalini joga nije jedini način ili stil joge koji utiče na našu Kundalini energiju. Mi na nju utičemo kroz sve stilove joge, pranajame, meditacije, zdravu i prirodnu hranu, ples itd. Takođe, svesnost koju dobijemo kroz praksu Kundalini joge širimo i na ostale segmente života otvarajući se za nova znanja i iskustva.
Sat Nam
“Ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom sposobnošću da iskustvo prime” Bernard Shaw
Cikorija (divlja vodopija, obična vodopija, vuzlika, konjogriz, konjska trava, kažiput, vodoplav, radič, latinski: Cichorium intybus) je višegodišnja biljka iz porodice glavočika (rod vodopija). Plavičasta cikorija je biljka poreklom iz Evrope, ali već odavno je raširena u svetu. To je višegodišnja zeljasta biljka koja obilno raste u divljini kao korov. Raste do metar i po, ali najčešće ne prelazi tridesetak centimetara na našim livadama i pašnjacima. Dugačko i čvrsto stablo se ka vrhu sve više grana, kod duguljastih listova izbijaju svetloplavi cvetovi ima ih i na vrhovima grana, a dešava se da cvet bude i bele ili roze boje. Kada je u pitanju cikorija, lekovitost je prepoznata odavno i svuda. Ona ima široku upotrebu u alternativnoj medicini i deo je narodnih lekova od Nemačke do američkih Čiroki plemena, starih Grka i Rimljana i zbog toga su je posebno uzgajali u antičkom svetu. Njena svojstva sjajno utiču na organizam, jačaju imunitet i varenje, a od nje se pravi i kafa! Svi delovi ove biljke su lekoviti i na razne načine se koriste u ishrani, ali i u spravljanu posebnih tinktura za razne vrste oboljenja, uključujući i kancer.
