Novo doba stare Juge

Stare Stare Stare

Juge Juge Juge

Novembar

zamišljen Stvaram te od kapljica kiše dodajem vilinski prah. Ubacujem srce krvavo slušam kako tvoje tijelo diše, i kako sve tiše je i tiše vani, nije me strah, umiruje tvoj dah tvoja toplina kao sunce lani. Rade svi tvoji vitalni organi nisam pogriješila nigdje i sada ću da te bojim, da, obojiti ću te bojama koje nikada vidio nisi, što god poželim da budeš, bit ćeš koliko to jesi i koliko ti si sam od sebe sebi sebe stvorio. Jer, nemoguće je da cijelog načinila sam te ja nije realna ta situacija, znaš, moja je bila samo ideja da te imam kao lutku, kao sliku, kao sliku i priliku koga koga nikada vidjela nisam nekoga koga ne znam nekoga ko je napisan

U jednom plemenu čije ime ne pamtim, davno sam čuo tu priču, postoji običaj da se na mestu nečije pogibije posadi drvo, precizno predviđeno za tu vrstu smrti. Jer nije isto kad nekog raspori vepar, prostreli grom il skopni medovina. Ako čovek ubije čoveka na mestu ubistva sade se tri drveta: glog, oskoruša i topola. Često se desi da se na oskoruši, čim poodraste, obesi ubica. Kad neko drvo dovoljno odraste da može da istrpi plitku ranu, urezuje se epitaf stradalniku. Izvali li se ostarelo drvo, ma kolicnata sen sećanja da je u rupu novo stabaoce staje. Niko još nije zaslužio milost da mu na mestu starog nov dub nikne. Kome se prvo drvo ne omladi nipošto drugo saditi se ne sme. Ko to učini stigne ga prokletstvo da bez belega prokazan počiva. A svi se sahranjuju, ako sam dobro priču upamtio, u jednu istu bezdan-provaliju.

pogeli glave, puške

viš

jurišnu u poraz izdavši svog vladara, ja izdah nemajući srca da Srce ciljam, neka sam proklet ako taj zid ne zadamara, da

a

blagosilja.

Nikola Živanović

Nikola Živanović rođen je 1979. u Kragujevcu. Završio je opštu književnost sa teorijom književnosti. Osim poezije objavio je i veliki broj eseja, kritičkih tekstova i prevoda svetskih pesnika. Redovni je saradnik mnogih časopisa. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika (nemački, poljski, slovenački i drugi) i zastuljene u većem broju antologija. Dobitnik je više priznanja.

Nikola živi i stvara u Beogradu.

Građanin sveta

Ne ide mi se u Pariz. Užasavam se pomisli

Da bih morao svratiti do Luvra, Razgledati slike, preslišavati se Istorije umetnosti, imati svoje mišljenje, Spremiti odgovor na pitanje Kako je bilo u Francuskoj.

Ne zanimaju me opera ni književna dešavanja; Ako sam voleo umetnost, voleo sam je Kao nešto što sam mogao naći u svojoj sobi, Iskopati sa police, Voleo sam je zato što nisam voleo da izlazim iz kuće. Trudim se da izbegnem Notr Dam I pentranje po Ajfelovoj kuli. Nije mi potrebno to razmišljanje o prošlosti. Moje misli su nemoćne i pred svakodnevnim problemima.

Ako bih i otišao u Pariz, Voleo bih da nađem neku mirnu hotelsku sobu, Daleko od Jelisejskih polja i umetnosti i zbrke, Da legnem i sklopim oči. Veseo bih se vratio s puta, Znajući da sam građanin sveta I da sam se na trenutak U Parizu osećao kao kod kuće.

VERNOST

Nije to vernost kad te gledam i kad se često Obradujem novoj

novootkrivenom rubu; To na tvom telu samo tražim nepoznato mesto Da na njemu

jednu preljubu.

kada bez bola i šuma Prepustim telu da se s tvojim u jedno splete; To samo tražim način da na čas smetnem s uma Naš brak i ljubav i prvi poljubac i dete.

Nije to želja ni

Radmila Mihajlović

se bavi

mala dobrota je došla iz nekog sasvim nepoznatog pravca nenadano se smestila u moja dva pramena kose i tu je ćutala ćutala je svaki zagrljaj ćutala je svaku milu reč i ćutala je svaki pogled pod belim oblakom oka onda mi se niz pramen kose spustila na grudi pa sad kuca sve do srca i neumorno skakuće kao po dirkama klavira besmrtnog pijaniste a moja se radost plešući penje na vrh krošnje u kojoj spavaju trešnjina deca mala dobrota ima godina koliko i vasiona i ona poznaje sva moja rodjenja u kojima sam krojila ovaj jedan život i uvek umirala kratkih rukava ali su mi sa usana odletali osmesi pravo na mostove koji su vazda spajali dva sveta šaljući ljubav od nemila do nedraga kao da tuga nikada ne plače u praznim šakama neimara koji podizaše svod neba

mala dobrota je napisala bajku za jednu uspavanu lepoticu koja je vretenom probušila snove i iz njih po kraljevstvu rasula šećer u prahu da ga poližu bradati psi i ćelave mačke i svaki par očiju dobio po jednu dobru vilu za loše dane i vesele noći jer nije iluzija ono što se hoće već ono što se živi dok sve Grdane sede za istim stolom i u čami prevrću sudbine i reči a kalendari su ostali isti kroz sva vremena i nevremena mala dobrota sasvim tiho i sasvim nehajno uselila je svoju dušu u mene

sa dva ću konja da te otmem sa jednog sjaši drugog uzjaši i daleke će šume sakriti potkovice sreće koje sam za tebe iskovao i reke će pevati divljim galopom dok budeš uplitala kosu sa grivama a tvoje će oči spavati na zelenoj travi sa dva ću konja da te otmem jer sam te sebi namenio još onda kada je u moju dušu jedan ćoravi gavran spustio tvoj glas kljucajući tvrda zrna mog bezdomog srca dok sam se vešao svakog neparnog petka u godini znajući da umirem za tobom sa dva ću konja da te otmem zaljubljen u tvoja mala garava stopala brojaću sve kosti u njima poljupcima ovih bezubih usta sa kojih otiče moj život da mi se seme ne bi zatrlo a sa njim pesma i plač nestali sa ovog sveta

vrištite oči budite glasne pogledom sklanjajte crne magle što gutaju zlato sa lišća kojim se hrani jesen poslednja u godini sumračnoj to što gonite nije rodila majka to su satrapi ispali iz sprženog gnezda vragovi doleteli iz crnog leda koji leži pod dalekim nebom nestanka oni nemaju milosti nemaju dušu grizu sopstvene šape jedu svoju decu idu do zla boga i natrag i u sunovratu nestaju bez pokajanja što su se prejeli čistih srca koja su čupali kroz nedužna rebra

i svuda su se po bračnim p bolničkim k kraj dečijih nose št k ava urm ike se na tite tni zapnite za ljuba da u njeno ime herojskim mačevima stanete na liniju neba koja se brani krilima belim i snagom krvi čestitog čoveka koji će ponovo jesenje zlato nositi u kosi i znaće pesmu heruvimsku na svim jezicima sveta

Vodopadi Gostilje

Gostiljski vodopad je jedna od najatraktivnijih hidroloških vrednosti Zlatibora. Nalazi se u selu Gostilje na 25 km od centra Zlatibora. Na Gostiljskoj reci, ispred ušća u reku Katušnicu, voda se obrušava sa 22 m visoke krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad, koji se ubraja među najviše prirodne vodopade u Srbiji. Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj manjih vodopada i slapova sve do ušća u reku Katušnicu. Voda je hladna i stojeći u neposrednoj blizini vodopada može se osetiti efekat hladnog tuša, što u toku vrelih letnjih dana je pravo osveženje. Prostor oko vodopada je kompletno uređen za turističke posete. Urađene su pešačke staze sa klupicama i dečije igralište. U neposrednoj blizini se nalazi fudbalski teren i uređeni bezen za kupanje, koji se puni izvorskom vodom. Za kompletan ugođaj na početku prilaznog puta do vodopada se nalazi restoran Gostiljska vrela, koji je uređen u etno stilu, a sa obe letnje terase može se uživati u krajoliku i zvucima prirode i obližnje reke. Na meniju restorena osim nacionalnih specijaliteta mogu se probati i pastrmka na žaru iz obližnjeg ribnjaka kalifornijske pastrmke. Za najmlađe je uređeno mini dečije igralište i mini zoo vrt. Gostiljski vodopad je zlatiborska atrakcija koju vredi posetiti i uživati u jedinstvenim planinskim prizorima.

Vodopadi Gostilje

STRAHOVI

Strahovi su nam stalni pratioci kroz ceo život. Oni su produkt našeg ega, a on nam ih šalje da bi nas sačuvao. Znači, zadatak našeg ega je da nas sačuva u životu, a ne da vodi računa da li smo mi srećni ili ne. Zato, kad god želimo da uradimo nešto novo, on će nam slati strahove, samo da bi nas zadržao u toj zoni poznatog jer smo tu najsigurniji. Da rezimiramo, strahove ćemo uvek imati i moramo se pomiriti sa tim. Ali, te strahove možemo kontrolisati i možemo sprečiti da oni preuzmu kontrolu u našem životu.

Kako da pobedimo iracionalne strahove? Naglasak je na IRACIONALNIM, jer racionalne strahove ne treba da ignorišemo, pobedjujemo, niti da se sanjima borimo jer oni su nam itekako korisni. Oni su nam bukvalno telohranitelji. Jer zamislite da ide kamion na vas velikom brzinom, a vi nemate od njega strah, šta bi se desilo? Ne biste se sklonili u stranu i nastradali biste. Znači, postoje i strahovi koji su dobri, ali sada ćemo pričati o onim drugim, o iracionalnim strahovima, koji nas sprečavaju da živimo život kakav želimo.

Prvo što treba da uradimo je da definišemo sebi čega se TAČNO plašimo. Ako je, recimo, u pitanju strah od gubitka posla, treba da se zapitamo šta je to tačno što nas plaši u vezi gubitka posla.

Da li je to strah da nećemo naći drugi posao ili da će nas drugi manje ceniti ako dobijemo otkaz ili da nismo dovoljno vredni i da ne zaslužujemo novi posao. Što jasnije definišemo svoj strah, lakše ćemo ga se rešiti. Druga stvar je da se zapitamo šta je najgore što može da se dogodi ako se taj strah ipak obistini. Uzmimo ponovo primer straha od gubitka posla. Šta je najgori scenario kod tog straha? Razgovarajte ovako sa sobom: „ Ok, izgubim posao i šta onda?Umreću od gladi. Zašto? Zato što neću imati platu. Ok, ali mogu da potražim drugi posao. Da, ali nije lako naći drugi posao. Tačno je da nije lako, ali nije neizvodljivo. Ako ništa drugo, radiću, za početak, nešto van moje struke. Ok, a šta ako mi se ne svidi taj drugi posao. Ništa, potražiću treći.“ Razumete li šta želim da kažem, kada izanalizirate svoj strah metodom ŠTA JE NAJGORE ŠTO MOŽE DA SE DESI, od UMREĆU OD GLADI dodjete do racionalnog rešenja. I treća stvar vezana za strahove je da dobro razmislimo šta dobijamo od tog straha, odnosno kakve benefite imamo zbog tog straha. Zvuči čudno, ali se mnogi drže svojih strahova jer nešto dobijaju iz toga. Na primer, žena se plaši buba iz razloga da se oseća voljenom kada njen muž zbog nje skoči i ukloni bubu. To ona radi na nesvesnom nivou i uopšte ne shvata zbog čega ima toliki strah i njen je strah vrlo realan u njenim očima, a kada se dodje do suštine značenja njenog straha, ona ga se lako može rešiti, a ljubav i pažnju svog muža može upijati na druge, mnogo manje strašne načine.

Važno je na kraju da naglasim da su iracionalni strahovi naše kočnice. Oni nas sprečavaju da započnemo nešto novo, da budemo kreativni, da sledimo svoje snove i ispunjavamo radosti naše duše. Uvek ćete imati strahove, to zapamtite, na to ne možete da utičete, ali možete ih svesti na minimum, a kada su tako mali, tada vam ne mogu naškoditi. I da, znate za onu izreku:

NIJE HRABAR ONAJ KOJI SE NE PLAŠI DA NEŠTO URADI VEĆ

ONAJ KOJI TO URADI UPRKOS TOME ŠTO SE PLAŠI.

Marija Đukić se nesebično daje u pomoći drugima na podizanju svesti o sebi, pouzdanja i samopoštovanje, kao vidu samopomoći u boljem funkcionisanju svakoga pojedinca u svakodnevnom životu.

O mnogobrojnim besplatnim savetima , kao i radu "jedan na jedan" sa njom lično, možete se bolje informisati na njenom instagram profilu: zakon_privlacenja Posetite, sigurno ćete pronaći savet po svojoj meri.