Izbor pesama
Slavice Anđelković by Poezija na papiru, damar u glavi
Rođena 1982. godine, živi i stvara u Kruševcu. Studirala je filološki fakultet. Pisanjem se bavi iz hobija, kao i slikanjem. Nema objavljenih zbirki, tako da se njen rad za sada može pratiti jedino na FB stranici Senke mog srca
-Ljubav na darTebi poklanjam sve oseanse, crvena svitanja,ponoći bele. Jalovost usana,pesme u stihu ruke te miluju i kada ne žele. Jer ako ćutim,to nije ljubav, tada samoća pukotine stvara. Bobice niz kosu tinjaju vatrom, vade komade prstiju iz žara. Moje te leto na krilu pamti, čak i kad duša umorna skita. Sa tobom nađoh slova na mapi niko ne uspeva da ih pročita.
- Pokrij mePokrij me stihovima kada zaspim slovima, finim, krasnim i sjajnim Da letim u oblake oduzeta sasvim predelima čudnim, naizgled bajnim. Pokrij me pesmom svilenih veza dok dubokim snom prošlost spava Neka me rashlade mirisom lepeza proletnjom kišom svih božanstava. Pokrij me rimama dok vešto ćute da ih čitam glasno s'usana tvojih U ono vreme kada dunje zažute nek skliznu glatko s'prstiju mojih. Pokrij me pričom što smisao ima zanemi java kad se probude snovi Nek osećaj obuzima ko jaka plima znaš vrlo dobro, pesnik rečima lovi.
Žena sam. I šta god govorili o nestalnosti našeg pola,kad obećam tajnu ja je održim. Uglavnom posedujem mali prozorčić usred rešetaka,beznadežan za sve udarce što dolaze. Držim ga zadnjicom ko oslonac polumeseca u zadnjem okršaju. Nikada takmičila ,uvek pobeđivala. Ponosna na svoju pobedu,povlačim se sa svih mogućih bojišta jer ne želim da budem svedok ispljuvaka koji idu svuda,osim u blagoslovenu matericu. Muka mi bude od prirodnih zločinaca,remećenja javnog mira i zakona koji teraju na kršenje. Potiskujem kućni odgoj,posredstvom drugih ljudi čisto da stvari postavim na svoje mesto. U osećajima za koje mislim da će biti dobri za mene..I za druge. Priče iz mog dnevnika
Dadosmo
Ponekad
-Zakletva-
jedno drugom obećanje, septembar ugasi kišom leta žarka. Pred okićenim oltarom za venčanje kroz život krenu naša mala barka. Poljubio si me sto puta u minutu, zakletvu položio da uvek bićeš tu. K'o jesenje lišće prosuto po putu odzvanjaše crkvom"u dobru i zlu". Svetinjama čuvam porodični dom, ti si davno pogazio obećanje svoje. Skrivam tako vešto suzu pokajnicu gradim porušeno,borim se za dvoje. Nekako je lakše kad svetla ugasim gazim realnost,probijajući visine. Samu sebe pokušavam da spasim sanjajući blažim sve teretne blizine.
tišine beskrajno zaneme pred težinom reči kakva je zakletva. Dokazaće ti jednom starost i vreme kad svetinju gaziš sustiže te kletva.
Tvoj dodir.. Možda je bio optička varka,ne znam al' znam da beše od svile meke. Ili je samo moja želja žarka da sanjamo snove kraj iste reke. Eh vetriću nestašni igraš se u kosi,miluješ svaki pramen nežno. Plešemo po kiši mladosti bosi, istinom putujemo neizbežno. Dugom po nebu bojama šaraš kao zlatna jesen tako si čist. Svakom novom dušu otvaraš,moje su savršene za tvoj list. Pa neka grmi pored nas jeka mi nećemo čuti galamu ljudi. Na tvome dlanu ruža me čeka,
Ne dodiruj moju bol. Pusti dok sve melodije odsvira,jer moja je bol ko Isus večna, dok budem živa nema mi mira. Sa mnom se raduj kada sam srećna. Smejaću se onda i kada plačem,a moju bol pusti nek ćuti neću je dati nikome jačem. Nek idu proleća svojim putem. Neka procvetaju zumbuli plavi,sve ove zime sva ova leta ona je šešir na mojoj glavi. K'o ulični svirač na uglu čeka. Slomi me pesmom kroz tišinu,razbije čašu polomi kristal ,pretvori sve u prašinu. Udari tamo gde sam jaka. Da ti pokažem šta znači bol,slomi me suza i pesma svaka koja zasvira onaj D-mol.
Pet noći bez sna. Butine crvene od ljute smrzline kristalnim nožem rasečena peta. Ruka grabi lampu za malo topline izvan svih neba,nasuprot planeta. Sloboda se rađa,umirući gola ponekad zadrhti a jedra zasijaju. Mastilo slovima savršenstvo rola cirkoni na oku besprekorno traju. Zarobljeno vreme postaje lično, nema kroz njega zrno sažaljenja. Gradovi pevaju himnu nostalgično usnama punim socijalnog vrenja.
Pet dana bez mira. Zemlja se okreće,al ustvari stoji tvrdim čizmama zabetonira trag. Po masi naroda šešire prebroji traži neki osećaj što odnese vrag. Pored kovčega sutra juče čeka razliveni prsti šetaju k'o mravi U nepomičnom vozu dete se cereka kotrlja gluposti po nezreloj glavi. Obuvam patike hodom iskrzane maštama tražeći iskrivljenu notu Prazna knjiga lista izgubljene dane sanjara zaglavljenog u realnom životu.