Stare Stare Stare Juge Juge Juge Decembar 2022 Broj 6
SADRŽAJ 3-25.str Pesnici nove generacije 26-27.str Umetnost 28-29.str Dar prirode 30-33.str. Holističke metode lečenja 34-36.str Upoznajmo prirodne lepote 37.str Horoskop
Jelka Knežević
Rođena 03.03.1966. u Kikindi. Završila Srednju Ekonomsku školu, ekonomski tehničarkomercijalista, po zanimanju. Radi u tehničkoj službi O.Š. "Žarko Zrenjanin" u Kikindi. Ljubav prema pisanoj reči, poeziji, pre svega, datira još iz školske klupe, kada je sve i krenulo. Piše za decu i odrasle. Krajem novembra izlazi zbirka pesama za decu u kojoj će se naći njene pesme i pesme još dva autora. Prezentacija knjige će biti u Kulturnom Centru Jelkinog rodnog grada. Živi u Iđošu, kako kaže, najlepšem mestu na svetu koji je na nekih dvanaestak kilometara od Kikinde. Ima malu ali složnu porodicu koju čine kćerka Ivana i unuk Andrej.
RINGIŠPIL ŽELJA
Imala sam tvoje oči tamne kao noć... ni takvih noći, ni očiju takvih, nikad više.
Imala sam poljupce tvoje, od njih se u glavi vrtelo. Imala sam usne tvoje, sa njima su gorele moje. Nežnost nije umela da stane, pretvarala se u onu slatku grubost za koju sam, tajno, ime smišljala. Sve je ličilo na ringišpil želja gde je prvi pokret pravio zagrljaj, a svaki sledeći oduzimao dah.
A želje... istovetne... drhtave... onako, blesavo naše.
OŽILJCI
Nismo odmakli od početka, a već nas zaboleo kraj. Uzalud je bio svaki pokušaj da od ničeg napravimo nešto. I koliko god to radili vešto, uspeli nismo...
Trebalo je više žara, trebalo je više smeti. Sada vidim, trebalo je jako hteti. A hteli smo da neba dohvatimo deo i mislili, da je baš taj deo dovoljan za život ceo. Živeli noću, razvlačili dane... da nam brani, ko je smeo, i da je hteo!
Da li smo život pogrešno shvatili? Sad, šta je, tu je... srećne dane nismo vratili. Život dalje ide, ožiljci ostaju da stoje. Neki se dobro zacrvene, neki su slepi za boje.
ŽELJE MI LIČE
Neka mi neko kaže tuga, čime se meri, koliko je veliko nedostajanje, snovi, mogu li se izbrojati?
Za svaki san jedna želja više, a želje mi jedna na drugu liče. Odavno više ne brojim snove, korake samo brojim. To nisu više kilometri, to je pređen život sa previše nadanja, sa sreće, malo. Gde se to sreća izgubila, na kom kilometru, na kojoj krivini, na kom, po redu, nedostajanju.
Željko Vukašinović 38. godina, rođen u Tesliću, Republika Srpska. Nakon odustajanja od fakulteta jer je uvideo da je lako dobiti diplomu, a stanovišta je da je zaslužuju samo najbolji koji bi društvo vodili napred, odselio se za Ljubljanu, potom za Beograd. Pisanje mu je hobi, ali i potreba. Ima spreman materijal za čak dve zbirke, ali mu to još uvek ne deluje privlačno. Do zbirke, može se čitati na fb stranici Željko Vukašinović Poezija i ono. Živi, radi i stvara na relaciji Švedska- Srbija.
Kada si ti shvatila Da ne mogu da ti pružim Onakvu ljubav kakvu ti je poturila Visokobudžetna kinematografija Isto kao što sam shvatio Da na moje viđenje dobrog sexa Loše je uticala jeftina pornografija I to je tek bio početak Meni nizali su se računi, A tebi se nizali propušteni izlasci Gradskog smoga su nam nosevi bili puni A negde daleko romantični sunčevi zalasci Onda smo počeli jedno drugo kriviti
Sve isto je i ovo staro i ono novo Nemam snage ni volje Za priče da biće bolje Nemam želudac za fore Da je nekad bilo gore Sve isto je i ovo staro i ono novo Nemam ideju kako to saopštiti Imam poriv da samo bih psov'o Pa čemu i paliti vatru U kojoj ću samo ja izgoreti Da li da ne rodim se ponovo Pa decu nemam da vam dam Ili da uzmem ih za ruku Odvedem na mesto koja samo ja znam Da li da budem vaš Ne bi li uselio u novi stan Il' jednostavno kupim pištolj I bam bam bam bam Svi ste isti, penu na usta mi terate Nekad levo nekad desno Za sredinu vi i ne znate Niko vas ne dira
Zbog straha da ga uhvate Ako neko digne glas Vaši na pločniku ga umlate Malo pravite puteve, malo orete drumove Rušite mostove da uposlili bi kumove Ovi što vam se protive čekaju svoje momente Da sveteći se vama u stvari nama se osvete Zajedno pravite nejasne podele Akademik ili seljak, zavisi od potrebe Pa onda ih strpate u iste koševe A potom iz koševa vadite neprepoznatljive leševe Svi ste vi isti mafija i bratija Neko gradove na vodi, a neko vodu dobija U svemu pomažu vam mediji za šaku para ili penija Ja sam možda slep, al' Brajeva azbuka im je turpija Zato jebem vam mater I prvoj i drugoj Srbiji Mi normalni smo poslednji Kako god se redosled postavi Kad polomi se ključ u katancu na kapiji Svetlo će samo se ugasiti i ostaće rupa u saksiji
(Kako bedan početak)
Verujem da dobro si. Sretne me tu i tamo tvoja rodbina. Pitaju čujemo li se. Ja samo slegnem ramenima, I kažem
-Ne baš, šta ćeš, takva je sudbina. Rekoše mi neki ljudi Da si baš propala. Ja ne verujem, jer setim se Tvojih stopala I dana kad si me spopala. Ma nebitno, Ionako je ovo pismo tralala Ali ljudi su surovi, ne mogu oni, A da ne turaju nos u tuđe gaće Tako im je, nisu oni krivi,
Ljudi svoju sramotu Tuđom žele da ublaže. Jadni ljudi, nemaju pametnijeg posla, šta će... Ja, ja sam super. Neki novi klinci U našoj kafani nam zauzeli mesto. Pa, odem do te kafane često I pijem. Sad, evo, već pijem iz potrebe. Opijem se da ne znam za sebe A znaš da sam pio pomalo. Tako to ide, Na početku pijemo Da se razvedrimo, na sredini, Da ublažimo sećanja, a onda, Da bi ih što manje ostalo. Napišem, tu i tamo, ponešto. Navučem zavese, Da me sunce ne ometa.
Nije to Bog zna šta, onako ja to, nevešto. Mada kroz sve to i tvoj lik često prošeta. Ne, nisam se nikad oženio, Evo bogami, već mi je pedeseta.
Pokušavao sam naučiti da volim Ali, Čim mene zavole, kao da mi nekako zasmeta. Tako ti je to, Nikad nisam želeo
Da se neko za mene veže. Kad nešto zaserem, ne pale više ruže sveže. Sad moraš mnogo više da daš. A ja sam slab u davanju, Ma šta to tebi da pričam, Ti to odlično znaš.
Poslaću ti ovo pismo, Kad vremena uhvatim Verovatno ne u ovom životu. Pisao sam ti i ranije.
Krenem do pošte, u našu kafanu svratim, K'o fol na kaficu... ali napijem se
I potrošim pare za markicu...
Jebiga, priznajem, meni na sramotu.
Ionako ti ne znam ni adresu, tačnu. Ja još mislim da si tu preko sokaka. Pijan se odvažim, Kroz tu šumu mračnu, Brzo se otreznim, čim načinim par koraka. Pa se vratim, Konobara za još jedno piće da molim. Budi mi dobro, ne kloni snagom. Ne verujem da si propala od mene više. Pusti misli ponekad, Neka lebde nad ovim vragom. Ja ionako stalno osluškujem, Možeš i tiho, Jer meni sad odgovara Sve ono što je tiše.
I na kraju, Što ne stižu pisma Ne krivi ludog poštara Taj na starom biciklu Samo abrove nosi gradom Doći ću ja sam Kad život mi lupi još par šamara Da ti ostavim pismo, na prozoru, kradom.
Marija
Kovačević Rođena je 1972.godine. Završila je Učiteljski fakultet u Beogradu. Objavila je knjigu zapisa "Metar i po" i zbirku poezije "Suplementi". U pripremi je i treća. Piše lirsku prozu, aforizme, crtice i poeziju. Majka je jednog Bogdana. Živi i stvara u Kraljevu gde i radi u osnpvnoj školi kao profesor razredne nastave. Takođe je angažovana u IK BIGZ kao specijalista za prezentovanje i recenzent udžbeničkih kompleta za mlađe razrede.
TO NIJE MOJ CIRKUS; NISU MOJI MAJMUNI Nikada nisam podnosila Nikakve cirkuske šatre, Izbušena platna, Zarđale cevi konstrukcije, Duge karavane za kojima Samo kerovi laju. Neke jadne životinje hrani loše izblajhana žutuša U prikolici, Iza nekakvih rešetaka. Njihove pohabane, prljave trikoe, Sav taj ciganski život Od mesta do mesta, Od ledine do livade. To deranje ulicama grada "lajavcem" Da se nabavi publika, jer od sutra odoše dalje Iz daljine, hladno, kao šibicari... Svo to podizanje prašine iz piljevine cirkuskog Dok jedni druge zovu magičnim, čudesnim, Oblače majmunima kostime I šalju u publiku, Da se majmunišu, Da preskaču, glasno vrište... Dok sa plafona vise Bagljave šarene zastavice Artisti na trapezu bez mreže- Auuuu!
A dole deca koja udaraju Miki Mausa, Šutiraju ga u noge, a mame i tate navijaju... Bokte, neko ovako proživi ceo vek U matriksu popusta od 70%, pa šta odnese-odvede-odvuče kući. Ovaj tunel jeftinoće, Jeftinih ulaznica, Jeftine šarene šećerne vune, Jeftinih nadrndanih, na silu iskeženih klovnova Koji odavno nikome nisu smešni, Starih, umornih životinja (ako ih uopšte ima), Jeftinog menadžera prevaranta... OVO NIJE MOJ CIRKUS, OVO NISU MOJI MAJMUNI! Ništa od toga nije moje. Oko mene plešu šećerne vile, Balerine obučene u mlade jelene,
EVGENIJE Je*i se, Onjegine, Mustro za izdajice, Odustajače, Narcise, Goniče sukanja, kvazimuškarce, Ljude bez prave svrhe, Egzibicioniste... Za sve Petre Panove, Za nesigurne dečake, Za matore konjine Što ceo život igraju žmurke, Pa kasno shvate da ih više niko ne traži, A oni bi još da se kriju. Za svu nevoljenu decu Što rupe na duši ne umeju da popune Ni kad mu se na tacni servira odgovarajući sadržaj. Za sve one koji meru svoje vrednosti vide isključivo Kroz meru tuđe patnje. Znam i zašto te još uvek pominjuOd onomad ti kopaš deseti krug pakla Za sebe i svoje sledbenike, Rodonačelniče jedne zablude! Al' malo je, malo je...
Moma Dimić Rođen je 1944. u Mirijevu, tada selu u blizini Beograda. Na beogradskom Filozofskom fakultetu je diplomirao 1968., u vreme studentskih protesta. Još 1966. je napisao svoj čuveni roman "Živeo život Tola Manojlović", pretočen u dramu koja će dve godine kasnije biti igrana i u Londonu, te doživeti i TV izdanje. Drama će u beogradskom Ateljeu 212 imati preko 400 izvedbi, sa Petrom Kraljem u glavnoj ulozi. Umro je posle kraće i teške bolesti i sahranjen u rodnom Mirijevu,u kojem je 2012. otvoren ogranak biblioteke nazvan njegovim imenom.Dimić je zastupljen u mnogim domaćim i stranim antologijama srpske poezije i proze. Njegove knjige prevedene su na deset jezika. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada za književnost i prevodilaštvo.
Živeo život Tola Manojlović (1966) - roman, pretočen u pozorišnu predstavu i TV dramu. Ciganski krevet (1968) Antihrist (1970) Šumski građanin - roman, kasnije dramatizovan, postavljan i u švedskoj Upsali. Maksim srpski iz doma staraca: roman u 18 pripovedaka (1971) Tvorac Rusiji (1976) - zbirka pesama Pesnik i zemljotres (1978) Kako sam sistematski uništen od idiota - film iz 1983., čiji je koscenarista[4], na osnovu "Šumskog građanina" Gad reskirant: proza (1985) Posvete (1986) Hilandarski razgovor: 18 mojih savremenika (1989) Mala ptica: roman za odraslu i naročito osetljivu decu (1989) Putnik bez milosti (1991) Sabrane pesme švedskog pesnika Tomas Transtroemera (1991) Beogradski Susret Pisaca, 1964-1993: Rencontre Des ecrivains De Belgrade = Belgrade Meeting of Writers[5] Dimić je objavio oko 40 knjiga. Preveo je desetak knjiga sa švedskog jezika.Ovo su neke od njih.
Božić u starom kraju (1994), sa Vasom D. Mihailovićem Pod bombama: dnevnik (2000)[6] Neovdašnji pisci i susreti (2007)[7] Odlazak u Nemenikuće: izabrani putopisi Mesta: putopis Putar - roman, dramatizovan Najveći filozof u mom selu - roman, dramatizovan Tri knjige Derokovih sećanja: A onda je letio Jeroplan nad Beogradom, Mangupluci oko Kalemegdana i Uspomene Beograđanina. Poznanstvo sa danima malog maksima - zbirka pesama sa Vesnom Parun[2] Pošto Beograd[8] Oktobarska nagrada Jakov Ignjatović (Budimpešta, 2006) - za životno delo Donne e poesia - u Italiji[7] Nagrade[uredi | uredi kod] Neke nagrade koje je Moma Dimić dobio:
Teško je živeti kažeš A zamisli kako bi bilo Isponova do najsitnijeg boda Proživeti ono Što jednom beše Što si već razgrtao rukama svojim Sluteći da će to steći isti baš onaj krov I nešto dima u providljivom beskraju vazduha Morao bi stvoriti i sve te Što su iz potajice u tebe piljili Ne dojavljujući ti se dahom svojim Niti si se ti dosećao kako među njih da baneš Niti su ti tog časa bili potrebni Zamisli da se jave telefonom Svi oni koji su nekada živeli S osmehom svojim ko kliker okruglim Pa još mnoštvo živine s plota da prhne Ko onda obuzeto svojim besmislenim kvocanjem Koliko bi se cvetova moralo da otvori Sećajući te na one retke padobrane Čije vazdušaste kupole do nepostojanja Nadole vuku trupla nalik na korenje mrtvaca O ta vazdašnja kocka vazduha među nama Uz njene bridove dumbaraju nam srca
ŽIVETI
ISPONOVA
Unapred unazad Bušeći nasumce prolaze takozvane kapije vremena Ko bele tačkice na kockama kockarskim Il one za ne ljuti se čoveče Teško je živeti izjutra Teško na poledici noći Dok stih još ne brusi zemlju Tim svojim tocilom sunčanim Svi prividno mrtvi prividno spavajući Čovek je ipak združen s tima Što posao svoj obaviše na zemlji Nebo još osvajajući stepenik Po stepenik
RUKE IZNUTRA
Ruke iz nas izrastaju a te što su ti neophodne sad odnekud spolja dolaze i pojas tvoj pritežu i korak uznose do krila Drugo svetlo nastavlja za prvim za u beskraju izgubljenim onim i jedino svetli u vlažnom vazduhu pijanih kuća na bregu Drugo je na desnoj strani tvoje glave od leve Voz prolazi tuda jedan kroz vreme kao kroz pesak iz sata peščanog prosutog da ga svako gazi odsad
Miroslav Mika Antić
Rođen 14. marta 1932.godine u Mokrinu. Najpoznatiji po nebrojenim stihovima koje je za života napisao i ostavio budućim generacijama. Mika je bio novinar, scenograf, reditelj, ali i sjajan slikar. Omiljeni motiv su mu bili suncokreti. Jedna od najsvetlijih pesničkih duša, napustila je ovaj svet 24. juna 1986. godine.
Mika je umro sa rukama zamočenim u zlatni prah. Hteo je te večeri da naslika još jedan suncokret, mešajući oker sa zlatnim prahom. "Hteo ja još, pa stao." Tako je napisao na toj nedovršenoj slici.
Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije silazio.
On je otišao na onaj svet sa zlatnim rukama da se tamo rukuje sa svojom braćom po peru, Đurom, Jesenjinom, sa njegovim Majakovskim... "Ako ti jave umro sam, veruj, ja to ne umem."
Drugi nazivi: stolisnik, ajdučica, armanj, jalova mesečina, kunica, paprac, petrovsko cveće, ravanj, stolista, tintorova trava, hajdučica, kostrijet, ravan, roman, romonika, sporiš, ranjenik, vražja kopriva. Hajdučka trava je višegodišnja biljka, stabljika je visoka do 80 cm, okrugla, zelenkasta, a pri vrhu se grana, raste iz vodoravnog podzemnog dela. Hajdučka trava ima mnogo dugih i višestruko perasto rascepljenih listova i nazubljenih ivica. Donji listovi su sa peteljkom, a gornji obuhvataju stabljiku i naizmenično izrastaju. Cela biljka je sitno dlakava i mirisna. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Hajdučka trava spada u veoma lekovito bilje.
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrže etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarično ulje hajdučke
trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.
Hajdučka trava je odlična biljka za lečenje crevnih, želudačnih tegoba. Takođe je dobra za podsticanje apetita. Pomaže kod dispepsije, kod nedovoljno izraženog apetita, menstruacionih tegoba i prekomernog krvarenja.
Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu. Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
Duboki Peat je terapeutska metoda našeg poznatog psihologa Živorada Mihajlovića Slavinskog. To je metoda Spiritualne tehnologije koja se koristi kako bi se na brz i jednostavan način oslobodili raznih potisnutih sadržaja, podsvesnih obrazaca, mentalnih i emocionalnih naboja i kako bi rešili svoje probleme. Polazna tačka u Dubokom Peatu je sam problem tačnije subjektivna reakcija na određeni problem, a zatim se ide lancem nesvesnih sadržaja sve dublje u podsvest dok se ne dođe do uzroka problema. Uzrok problema su polariteti koje je potrebno integrisati kako bi došlo do oslobađanja od naboja koji je uzrokovao određeni problem. Tokom procesovanja sadržaji koji se pojavljuju su sadržaji podsvesti koji mogu biti u vidu emocija, misli, slika i telesnih senzacija. To mogu biti sadržaji koji su ostali zaglavljeni i neisprocesuirani i koje ovim procesom “izbacujemo” na površinu sve dok ne dođemo do uzroka problema. Na taj način uklanjamo naboj koji je uzrok problema a integracijom polariteta dolazimo do stanja Jednosti, Jednote ili Praznine.
Ono što je važno je da se menja percepcija u odnosu na problem, dolazi do prihvatanja, razumevanja, svesnosti i jasnoće, kao i potpune slobode u daljim izborima i odlukama. Šta su polariteti? Ideja mnogih istočnjačkih učenja je u tome da živimo u dualnom Univerzumu zasnovanom na polaritetima. Svuda oko nas postoji dualnost (suprotnost) pa tako dualnost postoji i u našoj svesti. Dobro i zlo, svetlo i tama, ljubav i mržnja, crno i belo, ja i ti, ovde i tamo, su samo neki od tih polariteta. Polariteti su u stalnom kretanju i smenjivanju i kada poraste snaga jednog polariteta drugi polaritet slabi i obrnuto. Ono što je u jednom trenutku bio pozitivan polaritet u sledećem može biti negativan. Zato se teži njihovoj integraciji a ne samo pozitivnom polaritetu. Kada se polariteti integrišu negativan naboj između njih nestaje i upravo to vodi u stanje Jednosti, Jednote ili Praznine. Tada dolazi do slobode u ispoljavanju jednog od dva polariteta bez prisile i autopilota. Najpopularniji prikaz polariteta su Ljubav i Sloboda. Npr. osoba teži ljubavnoj vezi pri čemu je Ljubav pozitivan polaritet, ali kada uđe u ljubavni odnos posle nekog vremena ona oseća da gubi slobodu i da želi više slobode i tako Sloboda postaje pozitivan polaritet, a Ljubav negativan.
Onda opet biva slobodna ali tada uviđa da ne može biti sama i da želi ljubav pri čemu se polariteti opet smenjuju, Ljubav postaje pozitivan, a Sloboda negativan polaritet. Integracijom Ljubavi i Slobode osoba može biti istovremeno i u ljubavnom odnosu ali i da se oseća slobodno. Kome je Duboki Peat namenjen? Duboki Peat kao terapeutska metoda se koristi za rešavanje strahova i fobija, anksioznosti, manjka samopouzdanja, ljubomore i zavisti, ljutnje, besa i mnogih drugih emocionalnih naboja ili misaonih procesa. Duboki Peat se takođe primenjuje i kod loših navika, podsvesnih uverenja i blokada, izazovnih odnosa sa drugim ljudima i svega što vodi u depresiju, strah i osećaj zaglavljenosti i nezadovoljstva. Redovnom primenom Dubokog Peata dolazi do više lakoće u životu a život postaje kvalitetniji, mirniji i ispunjeniji. Tretmani Dubokog Peata traju od 1h do 1h30min i uglavnom je potreban jedan tretman za rešavanje jednog problema osim kada je problem složen pa može biti potrebno nekoliko tretmana. I za kraj, cilj primene Dubokog Peata je da se podignemo na viši nivo svesti gde nema problema.
"Na nižim nivoima svesti nema rešenja, a na višim nivoima svesti nema problema" Roberto Assagiolli Marija Velimirović Procesor Dubokog Peata e-mail putduse222@gmail.com fb stranica https://www.facebook.com/putduse222 instagram put.duse
Banja
Vrujci
Banja u Vrujcima dugo godina nije bila uređeno lečilište. Iako su vode Vrujci korišćene znatno pre I svetskog rata, banja je tek 1935. godine postala narodno lečilište. O istoriji banje do te godine zna se veoma malo. Po narodnom predanju, izvori u Vrujcima izlečili su mnoge rane i bolesti. U našoj epici najčešće se spominju kako su banjske vode pomagale junacima i ratnicima da steknu snage za borbe koje su im predstojale. Jedan od takvih junaka je i Milan Toplica. Legenda kaže da je ovaj pobratim Miloša Obilića živeo u banji i uz pomoć njenih voda uspevao da se brzo oporavi od povreda koje je sticao u borbama protiv Turaka. Prvi pisani tragovi o lekovitosti vrujačkih voda datiraju iz perioda Kolubarske bitke (novembar i decembar 1914. godine). Tad su se srpski ratnici oporavljali uz pomoć lekovitosti vode, blata i vazduha Vrujaca. Period do 1935. Godine, naziva se još i periodom divlje banje. Do tada izvori nisu bili uređeni, nije bilo kupatila, niti nekakvih objekata u kojima bi turisti mogli odsesti. Vode su izvirale na privatnim imanjima seljaka koju su ih koristili, ali i nesebično
ih delili sa slučajnim prolaznicima. Između dva svetska rata interesovanje za banje u Srbiji iznenadno je poraslo. U svim banjama širom zemlje gradili su se objekti koje bi srpska elita i plemstvo koristila kao letnjikovce kada bi odlazili na odmor.
1938. vlasnik imanja na kom se nalazio jedan od izvora izgradio je prvo kupatilo u banji. Kupatilo je nazvao „Živojin Mišić“, po čuvenom vojskovođi iz I svetskog rata i junaku Kolubarske bitke koja je proslavila lekovitost vode Vrujci. Kupatilo je imalo dva odvojena dela, za muškarce i za žene. 1938. godina je značajna za istorijat banje i zbog toga što banja tada dobija i prvog sezonskog lekara.
Prva potpuna analiza vode iz Vrujaca je urađena znatno kasnije u odnosu na druge banje, 1958. godine. Analiza je vršena na beogradskom institutu. Koliko je voda iz banje zdrava najbolje govore predanja koja su se sa kolena na koleno prenosila i tako sačuvala do danas. Jedna takva legenda tvrdi da je vojska u nekom od ratova kada se kretala, ostavila za sobom umornog i ranjenog konja. Konj je jedno vreme ležao u lekovitom blatu u Vrujcima i pio toplu vodu sa izvora. Posle se oporavio, stigao vojsku i pronašao svog vlasnika.
Danas, Banja u Vrujcima nudi smeštaj za turiste bilo da žele pravi luksuz ili skromnije zahteve. Hotel, apartmani, vile, privatne sobe su na raspolaganju za one kojima treba smeštaj dok borave u Vrujcima. Osim zdravstvenog, razvijen je i sportski turizam, a reke bogate ribom Toplica, Lepenica i Kolubara, te šume u okolini banje i najbližeg urbanističkog centra Valjeva omiljene su za sve one koje uživaju u lovu i ribolovu. Posebna prednost ove banje je što se nalazi na samo 92.km od Beograda te je pogodna i za brzi beg od grdske gužve čak i na samo par dana.
