Hi-Files #03

Hi-Fi 2005

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, zahvaljujući modernim tehnologijama i digitalnom zapisu slike i zvuka, došlo je vreme da zamenite svoje VHS video rikordere. Adekvatnu zamenu predstavljaju DVD rikorderi sa hard diskovima velikih kapaciteta, na koje možete pohraniti stotine sati video materijala u obliku boljem od prevaziđenog VHS-a. Kada biste samo imali prilike da na nekoliko nedelja isprobate ove čudesne sprave, potpuno biste promenili svoj život i obogatili ga TV programom koji biste inače propustili. Možda su DVD rikorderi dobra ideja za Deda Mraza.

Što se našeg magazina tiče, izlaskom trećeg broja potvrdili smo jaku želju za opstankom na nestabilnom tržištu kojem pripadamo. Sada nam je cilj da što veći broj čitalaca “zarazimo Hi-Fi virusom”, kako bismo svi posvetili više vre-

mena uživanju u filmovimaimuzici. Zato nam je potrebna podrška iskusnih audiofilairazumevanjeza slatke muke sa kojima se svakodnevno susrećemo. Trudićemo se da vam prikažemo i znatno kvalitetniju i skuplju opremu, ali nam je za tako nešto neophodna i podrška Hi-End distributera. Ipak, verujemo da će s vremenom sve doći na svoje mesto i da će “Hi-Files” postati pravi izvor objektivnih informacija, kojem se duboko veruje. Vreme je novogodišnjih praznika i u bioskopima nas čeka puno premijera. Ako je napolju baš tako hladno, predlažemo neki DVD sa pozitivnom porukom. Ne zaboravite ni da je u prodaji novi album grupe U2, a mi vam već u decembru možemo reći da 2005. godina obećava zaista kvalitetnu zabavu.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor

Ivan Ćosić

Lektura i korektura

Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Viktor Kostić, Tatjana Nedeljković, Luka Tadić, Radmila Petković, Zdravko Grujić, Josip Bešić, Vladimir Cerić, Željko Brlečić, Zoran Stevanović, Bojan Jović, Branislav Bubanja, Nikola Herman

Adresa

Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Srbija i Crna Gora Tel: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Korato Group Mileševska 66

11000 Beograd

Srbija i Crna Gora 011/2835 981

Web adresa www.Hi-Files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Setup&prePress

Avangarda

Štamparija AltaNova 011/105.605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova).

– 28cm

Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma, nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa njegovim objavljivanjem na stranicama časopisa i isti mu neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno

Castle unapredio svoje

Compact Dipole zvučnike

Kompanija Castle nudi nove unapređene zvučnike Compact Dipole, koji se u prodaji nalaze od novembra 2004. godine, po ceni od 499 funti za par. Zvučnici su dizajnirani kao odgovor na zahteve kupaca Castle uređaja. Pravilno postavljanje Dipole zvučnika može stvoriti mnogo intenzivniju iluziju bioskopskog ugođaja nego bilo koji do sada korišćen metod, bilo da se koriste kao zamena zadnjih zvučnika u 5.1 sistemu ili kao bočni zvučnici u 7.1 sistemu. Novi Compact Dipole donose karakteristične performanse, koje su ceo sistem učinile poznatim i veoma uspešnim ši rom sveta. Dizajn zvučnika je sličan onome kod Castle satelita, a kutija u koju su smešteni je podeljena na dva zasebna dela, što omogućava da zvuk šalju u dva suprotna pravca, čime stvaraju ambijent sličan onome u velikim bioskopskim salama.

Dolby predstavio novu generaciju surround formata

Kompanija Dolby Laboratories je održala prvu javnu demonstraciju novog prefinjenog i mnogostranog audio kodeka Dolby

Digital Plus na 117. AES konvenciji. Dolby

Digital Plus je osmišljen za sledeću generaciju audio i video reprodukcije i za čuvanje audio zapisa na uređajima poput HDDVD plejera i hard diskova, a DVD Forum je nedavno odabrao Dolby Digital Plus kao standardni audio format za HD-DVD. Novi format predstavlja unapređenje

Dolby Digital formata, koji je standard za kompresiju zvuka na DVD sistemima. DVD Forum je ovaj ovaj sistem odabrao da bi

osigurao usaglašenost HD-DVD medija i više od 39 miliona A/V risivera sa Dolby Digital podrškom. Dolby Digital Plus će omogućiti bolju audio reprodu kciju za novu generaciju medija, a pritom neće izostati ni podrška za vladajući Dol by Digital 5.1 sistem. Novi format će svoju primenu naći i u sistemima poput kablovske i satelitske televizije nove generacije, a njegova efikasnostćeomogućitiistovremeno slanje zvuka i podataka, tj. korisnici će moći da istovremeno gledaju filmislušaju režiserove komentare.

B&W predstavio novi

High-End zvučnik

Kompanija B&W je predstavila novi model zvučnika - CWM LCR8, koji ima pet drajvera i koristi poslednju tehnologiju primenjenu u izradi Nautilus serije zvučnika. Tanki CWM LCR8, konstruisan tako da se može postaviti i horizontalno i vertikalno, potpuno obezbeđuje prednji zvučni deo sistema (levi, centralni i desni) visokokvalitetnom reprodukcijom i višekanalnim sistemom. Nautilus dizajn kod basa koristi tunel radi smanjenja unutrašnje vibracije, a odlikuju ga i mala distorzija, neverovatno čist zvuk i snažni basovi. Bez obzira na njegovu kompaktnost, CWM LCR8 donosi usaglašen i pun zvučni spektar. Neobičan dizajn i dimenzije (dužina 28, širina 8,6 i debljina 3,5 inča) omogućavaju zvučniku potpunu zvučnu pokrivenost, kao i izbor jačine subwoofera. Novi model se već našao u prodaji na svetskom tržištu, a preporučena cena iznosi 1.000 dolara. Dodatne informacije potražite na adresi www.bwspeakers.com.

Otkazan Home Entertainment 2004 West

Zbog problema sa zaposlenima u hotelu Westin St. Francis, sajam Home Entertainment 2004 West, koji je trebalo da bude održan u San Francisku od 4. do 7. novembra, otkazan je. Sledeći Home Entertainment šou je zakazan za period od 28. aprila do 1. maja 2005. godine, a biće održan u Njujorku.

Nikola Herman

Specijalni U2 iPod

Ukoliko ste obožavalac irske grupe U2, zainteresovaće vas iPod Special Edition - The Completely U2. U ovom digitalnom paketu se nalazi iPod MP3 plejer sa 446 pesama grupe U2, što obuhvata njihov poslednji album - “How to Dismantle an Atomic Bomb”, sve prethodne albume, više od stotinu retkih snimaka uživo, remiksa, demoa i 40 do sada neobjavljenih pesama. U paketu se dobija i PDF fajl koji sadrži crteže sa omota albuma, spisak pesama i komentare članova grupe.

KEF nudi nove zvučnike-lampe

KEF je svojoj dosadašnjoj ponudi dodao nove zvučnike, tj. zvučno-osvetljavajući sistem SOUNDlight Ci50. Zamisao koja stoji iza ovog projekta bila je želja da ponude kompaktan plafonski zvučni sistem, koji će uklopiti sa enterijerom i učiniti ga skoro neprimetnim. Kombinovanjem zvučnika i halogenskih lampi dobija se zvučnik sa ugrađenim osvetljenjem.

Prvi Naim DVD plejer

Naim je konstruisao DVD plejer nazvan DVD5, njihov prvi uređaj koji emituje video signal. Britanska, ali i Naimova tradicija, dovela je do toga da je novi plejer modularan, a moguće je i nadograditi ga. U standardnom paketu koštaće 2.350 funti, a uz doplatu od 215 funti je moguće izabrati i verziju sa višekanalnim DVD-Audio izlazom. Plejer je opremljen digitalnim video izlazom DVI-D, a u standardnoj verziji ne poseduje mogućnost video scalinga. Od dodatne kartice koja će to omogućiti (ne zna se koliko će koštati) se očekuje da ponudi rezoluciju od “visokih” 1.080 piksela. Dok se ne kompletira paleta dodataka, DVD5 će svojim korisnicima omogućiti napredni video scan preko DVI-D priključka i analognog BNC izlaza. U Naimu planiraju da ponude i neobičan izbor video izlaza, kao što je progresivni RGB.

Smrt video rikordera na vidiku

Izgleda da je smrt video kaseta i rikordera na vidiku, što potvrđuju najave čelnika najvećeg lanca prodavnica električnih uređaja u Britaniji da će prestati da ih prodaju. Zbog neverovatnog porasta kupovine DVD uređaja za proteklih pet godina, Dixons će izbaciti video rikordere iz prodaje. Time se prekida dvadesetšestogodišnja veza sa napravom koja je promenila navike gledalaca, time što je omogućila ljudi-

Sistem je, takođe, lak za postavljanje - rupe za zvučnike su iste veličine kao one za halogenske lampe, a subwooferu je potrebno svega 100 mm za montažu. Zvučnici su povezani direktno za njega, a zajedno pružaju standardni stereo zvuk. Ci50R se kao pojedinačni uređaj prodaje po ceni od 40 funti za komad, a izrađuje se u četiri boje. Kompletan Ci50 zvučnoosvetljavajući sistem, koji sadrži četiri Ci50R jedinice i subwoofer - Ci50SW, košta 300 funti.

ma da odu od kuće a da ne propuste svoju omiljenu emisiju. Oni očekuju da preostalu VCR robu prodaju do Božića. Ipak, Dixons je jedini veliki lanac koji odustaje od prodaje VCR-a. Currys, drugi lanac prodavnica, nastaviće njihovu prodaju sve dok imaju tržište za tu robu. Borba koju su tokom osamdesetih vodili VHS i Betamax sada se obnavlja, samo što su učesnici VHS i DVD. A pošto ulazimo u digitalnu eru, možemo da pretpostavimo ko će odneti pobedu.

Mission predstavio novi AV sistem zvučnika

Kompanija Mission predstavila je novi revolucionarni sistem kućnog bioskopa, koji, kako tvrde iz te kompanije, možete prilagođavati vašem raspoloženju, zahvaljujući modernim kombinacijama boja i lakim uklapanjem u svaki enterijer. MCube 5.1 sistem je napravljen u saradnji sa Seymourpowell dizajnerima, a sadrži pet kockastih satelita i subwoofer. Dva satelita mogu biti postavljena na elegantno postolje visoko jedan metar, dok preostala tri poseduju opremu za montiranje na zid. M-Cube se izrađuje u beloj i crnoj boji, ali se u paketu dobijaju i materijali drugih boja kojima se zvučnici u potpunosti mogu obmotati. Uz crnu boju dolaze plavo-sive presvlake, uz belu sive, a u oba kompleta se nalaze i smeđa, crvena i svetlo-zelena boja. Radu zvučnika doprinosi i DML (Distibuted Mode Loudspeaker) tehnologija, za koju iz kompanije Mission tvrde da “sarađuje” sa zidovima, plafonom i podom, kako bi se zvuk pravilno raširio kroz celu sobu, što korisnicima daje slobodu da zvučnike postave kako god žele. Početak prodaje novog sistema je najavljen za decembar, a predviđena je cena od oko 1.700 evra. Više informacija možete naći na adresi www.mission-cube.com

NAD predstavio uređaj za povezivanje kompjutera i kućnog bioskopa

NetCap mrežni prijemnik kompanije NAD je uređaj koji omogućava reprodukciju audio, video i foto zapisa sa svih računara povezanih na kućnu mrežu. On prikazuje sve fajlove koji spadaju u već pomenute kategorije, a koji se nalaze na hard disku vašeg računara, dekodira ih i reprodukuje na TV prijemniku ili sistemu kućnog bioskopa. Ovaj uređaj se lako povezuje na AV prijemnik, slično kao DVD plejer, a sa računarom komunicira preko kabla ili uz pomoć bežične mreže.

Iz kompanije NAD tvrde da su i audio i video prezentacije koje nudi NetCap izuzetne, a tridesetogodišnja tradicija, kao i mnoge nagrade koje su u ovom periodu dobili, govore u njihovu korist. Uređaj je veoma lak, kako za postavljanje, tako i za korišćenje, a omogućava vam da uživate u audio i video predstavama na ekranima većim od računarskog monitora.

Podrška za DivX titlove

Prenosimo informaciju koja će obradovati sve ljubitelje DivX formata. Krajem godine kompanija Pioneer je izbacila novi softver čijom se instalacijom dodaje podrška za titlove na DVD plejerima DV-470 i DV-575 za DivX format. Istu podršku je napravila i kompanija Yamaha za plejer DVD-S550 Ukoliko ste zainteresovani za ovaj jednostavan proces nadogradnje, pozovite vašeg prodavca za više informacija.

Distribucija opreme za gramofone

Domaća kompanija Korato Group proširila je svoj distributivni program. U novoj godini u ponudi možete pronaći MM glave, MC glave i DJ glave za gramofon, poznate danske kompanije Ortofon. Osnivači Ortofona su dva danska inžinjera koji su još 1918. godine imali jasnu viziju da postave zvuk na film.NekolikogodinakasnijeuKopenhagenu,upozorištu Palace, posetioci su prvi put mogli da vide potpuno sinhronizovan film,čimejestvorena prava svetska senzacija.

Početkom 1945. godine, počela je proizvodnja glava za gramofone sa pokretnim kalemom (moving coil). Zanimljivo je da su tada pravljene mono glave, a tek kasnije stereo. Od tada, do danas, proizvodni program kompanije Ortofon je značajno proširen i sa pravom se može reći da su jedna od vodećih svetskih kompanija u ovoj oblasti.

Top 500 pesama svih vremena

Rok časopis “Rolling Stone” je u svom poslednjem broju napravio listu od 500 najboljih pesama svih vremena. Na samom vrhu je Bob Dylanova pesma “Like a Rolling Stone”. Inače, lista je sastavljena glasovima 172 kritičara i muzičara, među kojima su bili Brian Wilson iz Beach Boysa, Joni Mitchell, kao i mlađi glasači poput Jeffa Tweedyja iz Wilcoa.

Druga pesma na listi je “(I Can’t Get No) Satisfaction” od The Rolling Stonesa, a iza nje su John Lennonova pesma o miru“Imagine”, Marvine Gaye i politička himna “What’s Going On” i pesma Arethe Franklin “Respect”.

Najveći broj pesama je iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, a glasačima je rečeno da se usredsrede na eru rock and rolla. Ipak, na listu su se ušunjale i neke novije pesme, kao npr. Nirvana sa pesmom “Smells Like Teen Spirit”, kao deveta. Najnovija pesma na listi je zarazna pesma grupe Outkast “Hey Ya”, koja je objavljena prošle godine. Za ostale informacije, kao i potpunu listu, posetite www.rollingstone.com

Nikola Herman

DualDisc problemi

U prvom broju našeg časopisa predstavili smo vam DualDisc, format od kog muzička industrija mnogo očekuje. Iako ovaj format ne donosi praktično ništa novo (standardni audio CD i DVD-Audio/Video “spojeni” na jedan hibridni dvostrani disk), jaka reklamna kampanja i podrška “velike petorke” muzičkog biznisa (Warner, BMG, EMI, Universal, Sony Music) uspeli su da animiraju audiofile,kojisusanestrpljenjem iščekivali 26. oktobar i pojavljivanje prva dva DualDisc izdanja na USA tržištu. Do tog dana sve je izgledalo kao u bajci... a onda su počeli problemi.

Prvo je jedan od ta dva naslova, “The Donnas - Gold Medal”, nakon samo 24 h povučen iz prodaje, a zbog greške u masteringu audio CD “strane”. Nekoliko dana kasnije su pojedini izdavači saopštili da iz tehničkih razloga neće biti u mogućnosti da ispoštuju prvobitno najavljenu dinamiku objavljivanja DualDisc naslova, tj. da će neka od njih biti pomerena za mesec-dva. Ipak, glavni udarac desio se 2. novembra, kada je Sony Electronics izdao saopštenje u kojem navodi “da se na muzičkom tržištu pojavio novi, dvostrani format, koji sa jedne strane ima DVD-Audio/Video zapis, a sa druge audio zapis, koji se ponegde pogrešno tretira kao audio CD”. Sledilo je objašnjenje da zapis na audio strani DualDisc formata ne zadovoljava audio CD specifikacijuida,samimtim,SonyElectronics ne garantuje da će on moći da se reprodukuje na CD/DVD uređajima te firme, kao i preporuka da se izdanja u DualDisc

formatu izbegavaju, sve dok se ne obave dodatna ispitivanja. U danima koji su usledili, manje-više slična saopštenja su izdali: Pioneer Electronics, Sony Electronic Entertainment America, Onkyo Electronics, Toshiba, Marantz, Sony Europe...

Na prvi pogled, dalo bi se pomisliti da je u pitanju klasičan medijski “obračun” između proizvođača, s obzirom da većina firmikojesuizdalesaopštenjapodržava SACD, format koji je direktna konkurencija DVD-Audio formatu, na kome je DualDisc zasnovan. Međutim, nepobitna činjenica je da problemi sa reprodukcijom DualDisc izdanja postoje, a što je potvrdio nemali broj kupaca. I to ne samo sa “audio” stranom, već i sa DVD-Audio zapisom, i ne samo u klasičnim CD/DVD plejerima, nego čak i na računarskim CD/DVD čitačima, koji su po pravilu mnogo manje probirljivi od samostalnih uređaja. Takođe, odbijanje iz Philipsa da se DualDisc formatu odobri korišćenje audio CD logoa nije bezrazložno, jer on ne zadovoljava specifikaciju po čak dva osnova: prvi je implementacija specifičnezaštiteprotivkopiranja,adrugi je debljina “audio” sloja, koja je ispod predviđenih granica. Ova druga stavka je kompromis koji su tvorci DualDisc formata morali da uvedu, da bi ukupna debljina diska bila u okviru maksimalnih dimenzija koje CD/DVD čitači uopšte mogu da prihvate. Posebno zbunjujuć detalj ove priče je to što se Sony nalazi u oba tabora. Objašnjenje za tu nelogičnost leži u činjenici da je Sony firmakompleksnestrukture,

koja se sastoji od više praktično nezavisnih poslovnih jedinica. Tako Sony Music (diskografska kuća) podržava DualDisc format, a Sony Electronic (audio tehnika) i Sony Enertainment (Playstation) žele da se ograde od eventualne nemogućnosti reprodukcije DualDisc izdanja na svojim uređajima.

Odgovor firmiokupljenihokoDVDForuma i DualDisc formata na sve ovo bio je prilično škrt: u jednoj od retkih zvaničnih izjava, predstavnik Warnera je rekao da su oni unapred najavili da format možda neće moći da se reprodukuje u pojedinim uređajima, ali da je njihov broj veoma mali, kao i da će se na sva DualDisc izdanja stavljati nalepnica sa tim upozorenjem. Ono što smo tek naknadno saznali jeste podatak da je čak 10% krajnjih korisnika, učesnika u testiranju formata, imalo primedbi, a što se nikako ne može smatrati “malim brojem”. No, mašinerija je već bila pokrenuta i nikome nije padalo na pamet da je zaustavlja...

I pored svega, muzička industrija za sada ne namerava da odustane od DualDisc formata i svake nedelje se pojavi po nekoliko novih naslova. Kako će se situacija dalje razvijati - teško je predvideti u ovom trenutku. Nama ostaje da se nadamo da će suprotstavljene strane uspeti da iznađu kompromis i da će zajedničkim naporima poboljšati kompatibilnost ovog formata, koji ipak predstavlja malu revoluciju u audio svetu.

Zoran Stevanović

Otvaranje trećeg Tehnomarketa Evropa

Na Kanarevom brdu u Beogradu je 4. novembra otvoren treći Tehnomarket Evropa u Srbiji. Novi hipermarket tehničke robe je otvorio gradski menadžer Bojan Stanojević, a svečanosti je prisustvovao veliki broj zvanica. Novi maloprodajni objekat je nastao kao plod saradnje kompanije Tehnik&Kom, koja je otvorili prethodna dva objekta na Novom Beogradu i Dušanovcu, i preduzeća WEG Technology. Treći srpski Tehnomarket Evropa je ujedno i dvanaesti na Balkanu. Pored njega, postoji osam objekata u Bugarskoj i jedan u Makedoniji. Na Kanarevom brdu je na prostoru od

1.500 kvadratnih metara izloženo preko

4.000 artikala najpoznatijih svetskih proizvođača (Samsung, Aiwa, Whirlpool, Kenwood, Panasonic, Philips, Yamaha, Pioneer, Sony, LG...), a sve uređaje je moguće pogledati i isprobati kako rade. Osoblje je prošlo posebnu obuku za prodaju tehničkih uređaja, za kupce je obezbeđen parking prostor ispred objekta, a roba većeg gabarita se isporučuje na adresu kupca. U objektu se nalaze i šalteri pošte, menjačnice i TBI lizinga, a svu robu je moguće kupiti i na kredite od 24 ili 36 meseci preko većeg broja banaka koje posluju na našem tržištu. (MH)

Vesti

Kultura ili turizam

Zbog planirane rekonstrukcije hotela Union u Kosovskoj ulici u Beogradu, sudbina Kinoteke je neizvesna. Naime, ni posle dugih pregovora o nekom privremenom rešenju, nije se došlo do razrešenja nastale situacije. Predstojeći radovi prete da ugroze normalno funkcionisanje Kinoteke, ali će ona, bez obzira na sve, nastaviti sa realizacijom svojih planova, što uključuje i festival najavljen za januar sledeće godine. Ukoliko dođe do promene situacije, javnost će biti obaveštena o tome. (NH)

Zajedno protiv pirata

U Kinoteci je 12. novembra održana konferencija za štampu Antipiratske asocijacije Srbije i Crne Gore, u saradnji sa Drugim opštinskim javnim tužilaštvom iz Beograda, Filmskim centrom Srbije i Odeljenjem za privredni kriminal beogradske policije. Na konferenciji je istaknut značaj borbe protiv piraterije, odnosno protivzakonite trgovine filmovima ali i drugim delima. Prisutni su upoznati sa rezultatima prve akcije protiv Internet filmskepiraterije,tokomkojejezadvadanazaplenjenovišepiratskihkopijanegou prvih šest meseci 2004. godine. Zaključak je da će borba protiv piraterije biti nastavljena i intenzivirana, a sve u cilju obnove poštovanja autorskih prava kod nas. (MH)

Web kamere za beogradske škole

Logitech, vodeći svetski proizvođač računarskih periferija, obezbedio je beogradskim osnovnim školama donaciju u vrednosti 8.330 evra, sa željom da na taj način pomogne da se svetski komunikacioni trendovi približe našim osnovcima. U pitanju je komplet web kamera i slušalica sa mikrofonom. Nakon prezentacije, okupljenim novinarima je predstavljen veliki broj novih uređaja iz Logitechove ponude. Našoj ekipi je najinteresantniji bio novi komplet zvučnika - Logitech Z-5500 sistem 5.1, koji predstavlja vrh njihove ponude, kao i univerzalni daljinski upravljač Harmony, koji smo vam predstavili u prvom broju “Hi-Filesa”. (MH)

Peti festival digitalne umetnosti - ArtTech

Tradicionalni festival digitalne umetnosti - ArtTech (www.arttech.co.yu) održan je po peti put. U Pančevu je, u klubu Kupe, 27. oktobra priređeno finalnovečefestivala,tokom kojeg su u opuštenoj atmosferi prezentovani svi radovi pristigli na konkurs, a pobednicima uručene nagrade. Pored toga, svi prisutni su dobili pet sati Internet pristupa od kompanije MadNet, a učestvovali su i u nagradnoj igri u kojoj je sponzor JetInk delio dopune kertridža za ink jet štampače. Takmičarski deo festivala obeležio je rekordan broj radova (264) i autora (67) u 6 kategorija. I pored velikog broja radova, stručni žiri, u sastavu: Peđa Bakić (škola za animaciju Chiron), Vladimir Radišić (član umetničke grupe pRT), Igor Milovanović (McCann Erickson), Svetlana Jovičić (asistent na FDU), Aleksandar Maćašev (višestruki pobednik na ArtTechu i asistent na Akademiji lepih umetnosti) i Tanja Slović (akademski slikar), nije dodelio nagrade u svim kategorijama, pa su oblasti vektorske grafikeiCDmultimedijeostalebezlaureata.PobedniciovogodišnjegArtTechfestivala su: Miodrag Kostić (veza.biz) za web lokaciju www.zorkapharma.com, Mladen Tomašević za animaciju, Domen Lombergar za bitmap sliku i Igor Ćorić za flešanimaciju.Žirijedodelio i specijalne nagrade Igoru Ćoriću i Vladimiru Žariću. (MH)

Te davne 1995. godine...

...kompakt diskovi su vladali tržištem, samo retki srećnici su imali CD pisače, a upravo tada je u razvojnim laboratorijama velikih svetskih kompanija nastajao novi standard. Kako je inicijalno bio namenjen samo za potrebe filmskeindustrije,koja je tragala za nečim što će zameniti VHS kasete, prigodno je nazvan Digital Video Disc, da bi kasnije, proširivanjem spektra mogućih namena, dobio naziv Digital Versatile Disc. No, bez obzira na to šta tačno označava, skraćenica DVD je postala deo svakodnevice svih nas.

Kada su 1995. godine kompanije Toshiba, Pioneer, Sony i Philips (od kojih su zadnje dve zaslužne i za nastanak CD standarda) sjedinile koncepte Super Density Disca i Multimedia CD-a, formirajući DVD, počela je i revolucija u načinu prikazivanja video materijala. Holivudski studiji su oberučke dočekali medij koji će za malo novca doneti besprekoran kvalitet. Pored toga, za njih je bila primamljiva i mogućnost lakše zaštite od kopiranja materijala u odnosu na VHS. Najpre je osmišljen Macrovision, koji je sprečavao prosto kopiranje na video kasete (“kvareći” sliku), a potom i CSS (Content Scrambling System) koji je enkodirao (ili narodski rečeno - šifrovao) video zapis, koji se potom mogao reprodukovati samo ako uređaj ima odgovarajući dekoderski ključ, dobijen od filmskihkompani-

ja za prilične svote novca. Da bi dodatno zakomplikovale stvari, velike producentske kuće su osmislile podelu sveta na šest regiona, pa je npr. bilo nemoguće DVD sa filmomkupljenuSADreprodukovati na plejeru kupljenom u Evropi i obrnuto. Time je obezbeđeno poštovanje planova producenata o plasiranju filmskihnaslova na određenom kontinentu u željenom trenutku.

Ali, kao i sve zaštite do sada, svi DVD antipiratski mehanizmi su vrlo brzo probijeni. Nastala je opšta pomama za tim “parčićima plastike” koji su na sebi nosili savršenu sliku i još bolji zvuk, seleći instituciju odlaska u bioskop polako ali sigurno u istoriju. Zaštita za Macrovision se vrlo lako uklanja posebnim dodacima koji se smeštaju između DVD plejera i video rikordera, dok pri prostom kopiranju sadržaja DVD-a na drugi DVD morate upotrebiti određene (moramo napomenuti - nelegalne) programe koji skidaju Macrovision zaštitu i probijaju CSS kod. Sve što vam nakon toga preostaje jeste da podatke prebačene na hard disk samostalnog uređaja ili računara snimite na prazan DVD medij. Regionalna zaštita se možda i najlakše ukida, pa svi samostalni DVD plejeri imaju skrivene menije za isključivanje ove zaštite ili mogućnost beskonačnog broja promena regiona, dok kod računarskih uređaja treba ili softverski

zaobići brojač promene zona ili promenom firmvera(softverausamomuređaju) zauvek ukinuti taj brojač, koji u fabričkoj postavci dozvoljava samo pet promena zona.

Kao prva verzija standarda, na tržište je 1997. godine plasiran DVD Video, namenjen isključivo filmovimaisličnimmaterijalima. Nešto kasnije je proglašena zvaničnom i specifikacijazaDVD-ROM,kao visokokapacitetna zamena za CD-ROM, no prošlo je još par godina pre no što se na tržištu pojavio prvi DVD pisač. Ipak, prvi upisivi standard nije DVD-R, nastao kao derivat DVD-ROM-a, već skoro zaboravljeni DVD-RAM. On je pružao mogućnost višestrukog upisivanja (do 1.000 puta), ali je pakovan u specijalne kertridže i bio vrlo limitiran kada je čitljivost u pitanju. Korisnici su bili zadovoljni njegovom pouzdanošću i nadasve njegovim kapacitetom od 4,7 GB, vrlo značajnim za neke korisnike kakvi su npr. Internet provajderi, koji su morali da prave stalni backup velikih količina podataka. Ipak, kako je njegova ograničena upotrebljivost bila stalni kamen spoticanja, prešlo se na mnogo svestraniji DVD-R. Inicijalno zamišljen kao upisiva zamena za DVD-ROM. On i njegova rewritable varijanta su vrlo brzo stekli široku popularnost. Treba znati i da postoje dve varijante ovog standarda - jedan tip je predviđen za upisivanje na specijalizovanim mašinama i naziva se DVD-R for Authoring, dok je drugi namenjen kućnoj upotrebi i naziva se DVD-R for General Use.

U okviru DVD-R standarda postoji i nekoliko podverzija, na osnovu kojih se određuje maksimalni kapacitet pojedinačnog medija. Najpoznatiji je jednoslojni i jednostrani DVD-5, čiji je kapacitet 4,7 GB, tj. realno 4,337 GB. Ova razlika koja nastaje u preračunavanju bajta u kilobajte sa množiocem 1.000, umesto 1.024 što bi bilo pravilno, je stari “trik” kojim proizvođači hard diskova promovišu svoje uređaje, pa su ga primenili i proizvođači praznih diskova (nemojte se plašiti - ovo ne znači da je kapacitet CD-a manji od deklarisanog, jer je ova varka iz nekog razloga primenjena samo kod DVD-a). Kako su zahtevi Holivuda za

Vladimir Cerić

kapacitetom DVD-a rasli, tako se prešlo na sledeće logično rešenje - dvostrani disk, koji je vrlo brzo napušten zbog nepraktičnosti upotrebe. Naime, na pola filmabi korisnik morao da okrene disk u uređaju, kao kod gramofonske ploče, što je kvarilo ugođaj. Zato su proizvođači medija uložili napor kako bi konstruisali dvoslojni DVD-9 kapaciteta 8,5 GB, čija je upisiva varijanta tek skoro stigla do nas.

Ali, kako to uvek biva, razlike u mišljenjima i konceptima mogu razgraditi i najjača udruženja, pa su se u DVD Forumu, koji je okupljao najveće proizvođače uređaja i medija, pojavili glasovi negodovanja prema pomalo retrogradnoj koncepciji DVDR-a. Iako je ovaj standard u prvom trenutku pružao željene osobine, nedostaci u samoj konstrukciji su ga limitirali na polju maksimalne brzine upisa. Kada su shvatili da u jednom udruženju nema mesta za dva koncepta, Sony, Philips, Verbatim i još neke velike kompanije su se 2001. godine odvojile i formirale DVD+RW Alijansu, iz koje je nastao DVD+R/RW standard. Nešto napredniji po svojim karakteristikama, ali samo u vrlo specifičnimsituacijama, DVD+R je doprineo buđenju tržišta DVD pisača. Najpre su se proizvođači uređaja prema pripadnosti nekom od udruženja odlučivali za koji će standard ugrađivati podršku u svoje pisače, da bi situaciju razrešio Sony, lansiranjem kompjuterskog pisača DRU-500A koji je ravnopravno koristio i “+” i “–” diskove. Danas je na tom polju situacija prilično čista, jer svi uređaji koje na tržištu možete naći podržavaju

oba standarda, a i prvobitna razlika u ceni između dva tipa medija se iznivelisala.

Format zapisa na DVD Video medije usklađen je sa MPEG-2 standardima kompresije. Prema ovoj definicijinaDVD-5diskmože stati do 133 minuta video materijala, dok na dvoslojni DVD-9 staje filmkojitraje maksimalno 240 minuta. Standardi koji se primenjuju kad je zvuk u pitanju jesu Dolby Digital, DTS i MPEG-2, koji pokrivaju sve tipove stereo zvuka, a potom i surround standarde do šestokanalne verzije. Kao poseban format se 1999. godine izdvojio DVD-Audio, namenjen kupcima koji od svega više cene dobar zvuk. Ovakav potez je i razumljiv, ako imate u vidu pojavu

5.1 home theater sistema, pa čak i Hi-Fi sistema, koji su slušanje svih tipova muzike

podigli na jedan novi nivo. Klasičan Audio CD nema dovoljno kapaciteta da pohrani šestokanalni surround zvuk, pa se poseglo za prvim većim medijem, a to je DVD. Naravno, i ovde je primenjen mehanizam zaštite od kopiranja, nazvan CPRM (Content Protection for Recordable Media). Kao poslednji novitet, tu je dugo očekivani Double Layer upisivi disk, konstruisan po DVD+R standardu. Njegova komercijalizacija je počela tek skoro, pa samo najnoviji uređaji podržavaju upisivanje na ovaj tip medija, koji je i dalje prilično skup (oko 10 evra po komadu, uz tendenciju snižavanja cene).

Kao što možete pretpostaviti, novi standard koji će zameniti DVD je već izašao iz razvojnih laboratorija. Njegov naziv je nastao na vrlo interesantan način: kako laser u ovom sistemu radi na talasnoj dužini od 405 nanometara, što odgovara plavoj svetlosti, prirodno je bilo standard nazvati Blu-Ray. Glavna razlika u odnosu na DVD se sastoji u većoj gustini zapisa, pa će tako ovi diskovi imati kapacitete do 27 GB. Naravno, ne isključujemo mogućnost pojave paralelnog patenta koji će zaseniti Blu-Ray, ali će prema trenutno raspoloživim podacima baš on u narednom periodu zameniti DVD. Jedna od prvih oblasti gde će BluRay zaživeti je izgleda kućna elektronika, tj. DVD rikorderi, koji već sada prete da video rikordere pošalju u zasluženu penziju. Do tada, u nastavku teme broja, čitajte o DVD rikorderima koji funkcionišu po postojećim standardima i nude nov kvalitet snimanja i reprodukcije video materijala.

DVD rikorder - rečnik pojmova

Nije dovoljno što postoje različiti DVD formati i što svaki DVD rikorder može imati različite konektore i opcije namenjene snimanju, editovanju ili reprodukciji, već su i nazivi koji ih prate često zbunjujući i nejasni. Da bi razjasnili ovu zbrku, u narednom tekstu objasnićemo pojmove sa kojima se korisnici najčešće susreću.

Rewritable (“piši više puta”) DVD formati

Osnovna karakteristika rewritable formata je to što se jednom upisani podaci po potrebi mogu obrisati, čime se disk osposobljuje za ponovno upisivanje.

DVD+RW je široko dostupan sistem, osnovan od strane Philipsa. Diskovi mogu biti presnimavani i hiljadu puta, a kompatibilni su sa skoro svim postojećim DVD plejerima. Postoji mogućnost osnovnog editovanja, ali ne i nelinearnog (npr. reorganizacija programa ili scena).

DVD-RW omogućuje dva različita režima rada: to su Video Recording i Video Mode. Video Recording podržavaju Pioneer, Sharp, LG i Sony, JVC i Toshiba u svojim multiformat rikorderima. Postoji mogućnost nelinearnog editovanja, ali kompatibilnost diska u tom slučaju nije velika. Video mod koristi iste prazne DVD-RW diskove, koji kada se formatiraju postaju kompatibilni sa skoro svakim plejerom. Kao i kod DVD+RW formata, DVD-RW omogućuje presnimavanje oko hiljadu puta.

DVD-RAM format je mahom podržan od firmiPanasonic,Toshiba,JVCiSamsung. Disk se obično pakuje u sigurne zaštitne kutijice, a omogućeno je, kao i kod VR režima rada (za DVD-RW disk), nelinearno editovanje. Može se presnimavati i do 100.000 puta, ali su snimci kompatibilni sa samo nekoliko tipova plejera.

Podešavanje tajmera

VIDEOPLUS funkcija služi za podešavanje numeričkog tajmera, koji je prisutan u skoro svim video i DVD rikorderima.

GUIDEPLUS je zamena za Videoplus i koristi program na displeju radi lakšeg pregledanja i podešavanja tajmera.

NAVICLICK je Tomsonov vodič kroz meni, koji koristi program teletexta radi podešavanja tajmera.

SET-TOP BOX CONTROL znači da će DVD rikorder automatski promeniti digitalne TV kanale na prijemniku, ukoliko je tako predefinisano(možebitikorisnokodsnimanja sa tajmerom).

EXTERNAL TIMER LINK je alternativa za settop box control i može uključiti odgovarajući eksterni rikorder povezan preko skart konektora i postaviti ga u “slave” mod.

Write-once (“piši jednom”) DVD formati

DVD+R format omogućuje višestruko snimanje na disk pomoću DVD+RW rikordera, ali samo dok se disk ne popuni. Mogućnost brisanja i presnimavanja ne postoji, a disk mora biti finalizovan pre puštanja na plejeru. Nakon finalizovanja,kompatibilnostpostaje vrlo visoka.

DVD-R je široko korišćen format, koji se sreće kako u DVD-RW i DVD-RAM rikorderima, tako i u mnogim računarima. Kao i kod DVD+R formata, na disk se može snimati više puta, ali se ne može izbrisati ono što je snimljeno. Diskovi takođe moraju biti finalizovani, nakon čega kompatibilnost postaje zadovoljavajuća.

RF AERIAL IN (ulaz) omogućuje DVD rikorderu da snima analogne spoljašnje TV kanale (kao i kod video rikordera).

RF AERIAL OUT (izlaz) prosleđuje signal na neki drugi uređaj, kao što je video rikorder ili TV aparat.

STEREO AUDIO LINE IN & OUT je par standardnih priključaka za slušalice - crvene i bele boje - preko kojih se prenose stereo ili Dolby Pro Logic signali, na taj ili neki drugi uređaj.

COMPOSITE VIDEO je najlošija vrsta ulaznih i izlaznih konekcija, koje se najčešće sreće u žutoj boji. Najbolje je izbegavati ga, mada je sasvim dovoljan za kopiranje VHS kaseta.

S-VIDEO je video konekcija osrednjeg kvaliteta, koja nekad može biti predstavljena u vidu zasebnog priključka (naročito kod DVD rikordera) i/ili preko skarta.

Ljubiša Stojanović

Karakteristike povezane sa snimanjem i reprodukcijom signala

DVD-MULTI je oznaka novijeg datuma, koja identifikujerikorderekojipodržavaju i DVD-RW i DVD-RAM (uključujući i DVDR) formate. Postoje i neki izuzeci, kao što su DVD+RW i DVD–RW uređaji firmeSony ili model Toshiba D-R1, koji isključuju DVD-RW VR način snimanja.

TIMESLIP opcija omogućuje gledanje programa koji se upravo snima, počevši od neke ranije vremenske tačke.

CONSTANT BITRATE RECORDING (ili fixed rate recording) osigurava konstantan protok podataka iz video enkodera na disk. Za najbolje rezultate na nižim bitrejtovima, preporučuje se korišćenje snimanja sa varijabilnim bitrejtom.

VARIABLE BITRATE RECORDING (VBR) omogućuje automatsko variranje količine podataka koji se upisuju na disk u svakom trenutku (u granicama koje podesi korisnik) da bi se dobio najbolji mogući kvalitet slike za program. Spore scene koriste manje prostora, omogućujući brzim pokretima da zauzmu više mesta.

FLEXIBLE/MANUAL RECORDING MODES omogućuje podešavanje bitrejta na rikorderu (bilo da je u pitanju VBR ili fiksno) radi raspodele vremena DVD-a. Ova karakteristika se uglavnom može naći na Panasonic i Pioneer rikorderima.

DIGITAL NOISE REDUCTION opcija digitalnim procesiranjem poboljšava kvalitet slike (npr. smanjuje “zrnastost” slike).

TIME BASE CORRECTOR stabilizuje VHS snimke prilikom prebacivanja na DVD. Može se naći na skupljim DVD rikorderima.

LINEAR PCM AUDIO omogućuje pravljenje superiornih audio kopija, a često se koristi zajedno sa visokim bitrejtom, kada je osim kvalitetnog zvuka potrebno dobiti i visok kvalitet slike.

DISC LIBRARY - neki DVD rikorderi čuvaju podatke o sadržaju svakog snimljenog diska, tako da se lako može saznati šta se na kom disku nalazi i koliko je na njemu ostalo slobodnog prostora.

CPRM (Content Protection for Recorder Media) - novi sistem zaštite podataka na disku.

HIGH SPEED DUBBING (copying) označava brzo kopiranje, npr. između digitalne kamere i DVD rikordera, povezanih i.Linkom (FireWire).

Editing

MENU PICTURES predstavlja slike u disk meniju, preuzete sa diska, koji reprezentuju sadržaj/program diska. Većina DVD formata i rikordera podržava ovu funkciju.

INSERT/DELETE CHAPTER MARK funkcija će dodati ili ukloniti markere poglavlja za vreme manuelnog editovanja.

HIDE CHAPTER je DVD+RW opcija koja omogućuje izostavljanje poglavlja prilikom gledanja DVD diska, bez njihovog fizičkogbrisanja sa diska.

PLAYLIST omogućava odabiranje nekih delova snimka, radi organizovanja reda kojim se puštaju (bez odraza na originalni sadržaj diska). Ova opcija je česta na DVD-RAM i u nekim DVD-RW rikorderima.

FINALISE - kao i kod snimanja kompakt diskova, DVD+R, DVD-R i DVD-RW diskovi se moraju finalizovatidabisemoglipustitinanekom plejeru. Ovo čini sadržaj stalnim, izuzev kod DVD-RW diskova, gde finalizovanjemožebitiponišteno,dabisenapravilepromeneu sadržaju ili da bi se disk kompletno izbrisao.

SCART je višenamenski standardni Audio/ Video ulaz i izlaz u skoro svim evropskim DVD plejerima i rikorderima.

i.LINK (poznat i kao FireWire) je PC konekcija često korišćena za prebacivanje Audio/Video signala sa digitalne kamere, velikom brzinom. Takođe se koristi i kao alternativni digitalni audio izlaz iz DVDAudio ili Super Audio CD plejera.

Druge konekcije

USB (Universal Serial Bus) je česta kompjuterska konekcija, koja može postojati i kod DVD rikordera radi transfera multimedijalnih fajlova - kao što su MP3 audio ili digitalne fotografije-direktnosapersonalnogračunara.

MULTIMEDIA CARD SLOTS se koriste češće nego USB, a služe za kopiranje fotografijaili drugih multimedijalnih fajlova.

HDMI (High DefinitionMultimediaInterface)senazivajošidigitalniskart.Ovajsofisticirani priključak omogućuje prenos kvalitetnog digitalnog Audio/Video signala, kao i običnih podataka, između uređaja. HDMI konektori se za sada pojavljuju u DVD plejerima i TV aparatima sa plazmom, a očekuje se pojava TV risivera sa HDMI izlazom i DVD rikordera sa HDMI ulazom.

Blu-ray HDTV

Blu-ray HDTV predstavlja adekvatnu zamenu za DVD.

Njegovo pojavljivanje na tržištu Sjedinjenih Država očekuje se za manje od godinu dana.

S obzirom na cifru od preko 93 miliona DVD plejera prodatih do danas, ne iznenađuje da vodeće svetske elektronske kompanije ubrzano rade na novom konceptu smeštanja podataka na disk, koji bi ujedno zahtevao i novu generaciju plejera. Odgovor je nađen u Blu-ray tehnologiji. Podaci se na medij upisuju pomoću plavog lasera, čime se omogućuje veća gustina zapisa, a samim tim i veći kapacitet.

Blu-ray disk nudi pet puta veću gustinu u odnosu na DVD, što znači da je na njega moguće smestiti 4 sata High-Definition TV materijala, ili preko 20 sati konvencionalnog digitalnog TV programa. Blu-ray, takođe, ima izuzetan interaktivni potencijal. Disk meni može biti kompleksniji i slikovitiji od sadašnjih, onih na konvencionalnim DVD diskovima, sa animiranim i visokokvalitetnim slikama.

Budućnost počinje

Prema nekim podacima, do 2008. godine će oko 40% domaćinstava posedovati DVD rikorder. Za to vreme će potražnja za standardnim samostalnim DVD plejerima opadati.

Ključ za uspeh Blu-ray tehnologije leži u televiziji visoke rezolucije/definicije-HDTV. Uporedo sa padom prodaje “običnih” DVD plejera, HDTV tehnologija će doživeti procvat. Očekuje se da će do 2008. godine 50% uređaja u prodaji biti kompatibilno sa High Definitionstandardom.UJapanu će taj procenat biti čak i veći. Očekuje se, takođe, da će ljudi suočeni sa kvalitetom koji donosi HDTV želeti veći kapacitet diskova.

Predsednik Columbia Tristar korporacije kaže: “Veliki kapacitet koji nudi Blu-ray tehnologija otvara filmskimradnicima neverovatne kreativne mogućnosti, kao i unapređenu interaktivnost sa korisnicima, što će naše filmoveprezentovatinapravi način. Napravićemo format za najbolju

moguću filmskuzabavu.”MikeMitchell, izvršni direktor odeljenja za proizvodnju diskova u kompaniji Sony, smatra da Bluray diskovi neće biti previše skupi kada se pojave na tržištu. On kaže: “Procena je da će biti oko 10 centi skuplji u odnosu na današnje dual-layer diskove DVD9”, i potvrđuje: “Do sada smo proizveli više od 250 miliona diskova, a potpuno automatizovane Blu-ray proizvodne linije u Japanu i Sjedinjenim Državama biće operativne do leta 2005. godine”.

Evropa, za sada, na kartu ucrtanih pravaca razvoja tehnologije nije upisala HDTV. Trenutne aspiracije ne idu dalje od standardnog digitalnog TV formata i zato se sa pravom postavlja pitanje: Šta dalje? Sve se vrti oko toga da li će evropski filmskistudiji početi sa HDTV konceptom bez podrške lokalnih TV stanica. Iz kuće Columbia Tristar kažu: “Svesni smo situacije u Evropi, ali smo čvrsto rešeni da izađemo sa konceptom Blu-ray diskova i izvan HDTV okruženja. Uvereni smo da će kvalitet HDTV-a, spakovan na disk standardnih dimenzija, biti nešto što će oduševiti krajnje korisnike”.

Blu-ray osnove

Blu-ray je sledeća generacija recordable diskova, odnosno diskova za snimanje. Već dostupan u Japanu, Blu-ray može da uskladišti 25GB podataka na single-layer disku ili 50GB na dual-layer disku prečnika 12cm (ista veličina kao i kod CD-a i DVD-a). Podaci se čitaju plavim laserom talasne dužine od 405 nanometara. Na jednoslojni Blu-ray disk se može snimiti više od 2 sata digitalnog High-Definitionvideo zapisa i više od 13 sati standardnog digitalnog TV programa sa data transferom od 35Mbps. Blu-ray podržavaju: Sony, Hitachi, LG Electronics, Matsushita (u čijem okrilju se nalaze Panasonic i JVC), Pioneer, Philips, Samsung, Sharp, Thomson, Multimedia, Dell i HP.

Ljubiša Stojanović

Dolby zvučni formati danas predstavljaju svetski standard i prisutni su pri stvaranju svih ozbiljnijih filmskihostvarenja.Svako delo sedme umetnosti nastalo u saradnji sa Dolby studijima nosi jedinstven Dolby logo, koji je garancija da će zvuk u bioskopskoj dvorani biti reprodukovan baš onako kako je to režiser zamislio.

Odlazak na bioskopsku projekciju je danas uzbudljiviji nego ikad, pružajući često gledaocima osećaj da i sami prisustvuju dešavanjima na filmskomplatnu.Velikuzaslugu u tome imaju i konstantne inovacije na polju tehnike reprodukcije zvuka, čiji je razvoj započeo još ranih sedamdesetih godina prošlog veka u Dolby laboratorijama. Tekst koji sledi predstavlja hronologiju najvažnijih dostignuća u evoluciji tehnike zapisa i reprodukcije filmskogzvukai zvučnih efekata, od prvobitnih metoda do aktuelnih digitalnih sistema zaduženih za vrhunski audio doživljaj.

Prvi zvučni zapisi na filmskojtracibilisu izrađeni fotografskom (optičkom) tehnikom, koja i danas predstavlja standard, u analognoj ili digitalnoj formi. Optički zvučni zapis nalazi se na uzanom, neprovidnom delu filmsketrake,između filmskogzapisairuba.Priprolaskukroz projektor, lampa ili LED, locirani u zvučnoj glavi projektora, osvetljavaju deo filmske trake na kom se nalazi zapis. Varijacije u širini zapisa dovode do promena u količini svetlosti koja prolazi kroz filmipadana solarnu ćeliju koja se nalazi ispod filmske trake, u liniji sa izvorom svetlosti. Solarna ćelija pretvara varijacije svetlosti u varijacije električnog signala, koji se potom, po -

jačan, šalje ka zvučnicima u projekcionoj sali. Ekonomičnost, jednostavnost i izdržljivost - glavni su razlozi prihvaćenosti i raširenosti optičkog zapisa, jer će on, jednom nanesen na celuloidnu traku, trajati koliko i sam film.

Početkom pedesetih godina prošlog veka pojavljuje se najveći rival filmskeindustrije, u vidu čudesnog sveta kućnih TV aparata. Kako bi vratili publiku u bioskope, inženjeri zaduženi za razvoj filmske tehnike razvijaju magnetni zapis i višekanalni zvuk. Tehnika nanošenja zvučnog zapisa na filmskutrakubilajesledeća:po štampanju filmasenarubovetrake,koji su ostavljeni slobodni, postavlja tanak sloj metala. Zvučni zapis se zatim u realnom vremenu nanosi na magnetne trake, a očitavanje signala vrše magnetne glave projektora, slične glavama za čitanje audio kaseta. Magnetni zapis je doneo značajna poboljšanja, naročito u domenu osetljivosti i opsega zvuka. Takođe, ova tehnika je omogućila prvu višekanalnu reprodukciju, odnosno stereofoniju. Pojavljivanje glumaca na različitim stranama filmskogplatna bilo je praćeno zvukom koji je dolazio sa odgovarajuće strane, a približno u isto vreme predstavljena su i nova wide screen platna, uz pomoć kojih je novi zvučni sistem još više došao do izražaja. Zahvaljujući mogućnostima emitovanja sa različitih strana bioskopske dvorane, muzička podloga je dobila novu dimenziju, a zvučni efekti dodatnu upečatljivost. Međutim, bez obzira na sve prednosti i inovacije kojima se odlikovala, tehnika magnetnog zapisa bila je opterećena i značajnim nedostacima. Tokom sedamdesetih godina su slabosti, u vidu skupog procesa nanošenja, kratkog veka zapisa i visokih troškova održavanja, dovele do nepopularnosti čitavog sistema, a posledično i do vrlo retkog pojavljivanja filmskihostvarenjasa ovim tipom zapisa zvuka. Jednostavnije rečeno, filmovisuidalje,uvećinislučaje -

va, pravljeni uz optički zvučni zapis, koji je daleko jeftiniji i trajniji, a publika u bioskopima je bila primorana da trpi zvuk lošeg kvaliteta. Takođe, svojevrsnu ironiju predstavlja i činjenica da već u to doba većina kućnih Hi-Fi stereo sistema pruža zvuk koji je znatno kvalitetniji od onog u bioskopskim salama.

Kako su u filmskojindustriji,doovogtrenutka, već prisutne dve tehnologije zapisivanja zvuka na filmskutraku,biloje potrebno dostignuće koje će objediniti najbolje od obe, uz svođenje nedostataka na najmanju meru. Do kraja osamdesetih godina su svi veći filmskinaslovi bili opremljeni upravo takvom tehnologijom, a u pitanju je Dolby Surround. Laboratorije ovog velikog inovatora razvile su tehniku stereo optičkog zapisa, koji je pružao trajnost i praktičnost, uz sve prednosti višekanalnog zvuka. Na deo trake namenjen standardnom mono optičkom zapisu je nova Dolby tehnologija uspela da smesti dva odvojena zapisa, koji nose po dva kanala. Prvobitni surround sistem

sastojao se od levog i desnog stereo kanala, treći je bio namenjen centralnom zvučniku, a četvrti sistemu surround zvučnika zaduženih za specijalne efekte i zvučnu atmosferu ambijenta. Ovaj format je, pored stereo zapisa optičkom tehnikom, filmskojindustrijipružioimnoštvonovih mogućnosti, oličenih u fantastičnom surround sistemu. Takođe, ovu tehnologiju pratila su mnoga poboljšanja u domenu kvaliteta samog zvuka, a najznačajnije su Dolby redukcija šumova (noise reduction) i mogućnost prilagođavanja izlaznih signala sistemu zvučnika u projekcionoj sali (equalization). Dakle, nova Dolby tehnologija donela je kvalitete i mogućnosti koji su daleko iznad klasičnog stereo sistema, uz zadržavanje trajnosti i ekonomičnosti optičkog zapisa, što je magnetni zapis učinilo suvišnim.

Dolby

18|Hi-Files|Januar2005.

Enciklopedija

Godine 1986. Dolby laboratorije poboljšavaju kvalitet zvuka novim Dolby SR (Spectral Recording) sistemom za redukciju šumova. Novitet je pružio više nego dvostruko umanjenje šumova i omogućio veći frekventni opseg i smanjenu distorziju pri reprodukovanju snažnih zvučnih efekata. Četvorokanalni Dolby SR je u bioskopskim dvoranama opremljenim adekvatnim surround sistemom proizvodio zaista superioran audio ugođaj, ali je i u slabije opremljenim salama pružao dobar kvalitet zvuka. Takve karakteristike rezultirale su prisustvom ovog sistema na doslovce svim filmovimačijijezvučnizapis izveden optičkom tehnologijom.

Ponovna mala revolucija u razvoju surround tehnologije bilo je predstavljanje Dolby Digital sistema 1992. godine. Ova tehnologija je, uz pomoć digitalnog optičkog zapisa, omogućila smeštanje čitavih šest kanala na standardnu filmskutraku širine 35mm i time označila početak digitalne ere u tehnici snimanja i reprodukcije zvuka. Šestokanalni zapis obezbeđivao je odvojene signale za levi, centralni i desni

zvučnik, levi i desni surround sistem satelita i za LFE (Low-Frequency Effects)kanal. LFE kanal je zadužen za izuzetno niske frekvencije (od 3 do 120Hz), dok ostali zvučnici pokrivaju raspon do 20kHz. Dolby Digital tehnologija je ovim inovacijama donela vrhunske dinamičke kvalitete, veliki raspon frekvencija uz nizak nivo šumova i dobru trajnost. Pored toga, ona podržava sve formate od mono do surround 5.1, što znači da je reprodukcija moguća i u bioskopima koji nisu opremljeni ovim sistemom. Kombinacija visokog opšteg kvaliteta, pouzdanosti i praktičnosti dokazala se u bioskopskim dvoranama širom sveta i danas predstavlja najrasprostranjeniji digitalni format, sa najviše projekcionih sala i filmskihostvarenjaopremljenihovomtehnologijom. Do danas je preko 40 hiljada bioskopskih dvorana i više od 30 miliona domova opremljeno ovim sistemom, a on

je takođe i najčešće korišćen sistem u satelitskim i kablovskim prenosima.

Niz izuzetnih dostignuća Dolby laboratorija u razvoju surround tehnologije i zvuka na filmuuopštesezasadazavršavaaktuelnim Dolby Digital Surround EX sistemom. Opremljen još jednim, zadnjim surround kanalom, ovaj sistem je garancija ultimativnih zvučnih efekata i – naravno - dobre zabave. Poboljšanja realističnosti zvuka i njegovo preciznije lociranje u prostoru zasluga su tri odvojena surround kanala, čiji su zvučnici postavljeni na levom, desnom i zadnjem zidu prostorije. Odvojen kanal namenjen efektima koji dolaze sa zadnjeg zida bioskopa doprinosi oživljavanju čitave prostorije i pruža publici veću dramatiku. Kao i sistemi pre ovog, Dolby Digital Surround EX je kompatibilan sa uređajima starijih generacija, tako da je reprodukcija, mada slabijeg kvaliteta, moguća u svim bioskopima koji poseduju Dolby Digital opremu.

Prava veza II

Nastavak rubrike o kablovima i konektorima posvetićemo skraćenici koja postaje neobilazna za sve koji žele da svom kućnom bioskopu podare vrhunske karakteristike

High DefinitionMultimediaInterface, skraćeno HDMI, predstavlja trenutno najkvalitetniji, potpuno digitalni standard prenosa nekompresovanog audio i video signala. Ovaj standard nastao je iz želje da se video izvori visoke definicijepovežu sa digitalnim uređajima za reprodukciju (plazma ekrani, LCD TV i projektori...) bez gubitaka u kvalitetu signala. U osnovi,

razvoj konekcije koja će ponuditi tražene kvalitete, nedostatke svesti na minimum, a sve to po prihvatljivoj ceni. Spoljne dimenzije HDMI konektora iznose samo 21 x 5 milimetara, a povezivanje je obezbeđeno 29-pinskom vezom. Iako opremljen standardnim kablom dužine 5 metara, posebni kablovi omogućavaju prenos signala bez gubitaka na daljinu od 500 metara.

toga, konekcija istovremeno prenosi i komandni signal i omogućava međusobnu komunikaciju povezanih uređaja.

ovo je derivat DVI (Digital Video Interface) standarda, koji je kompjuterska industrija razvila za digitalno povezivanje personalnih računara sa digitalnim ekranima. Iako postoje digitalne IEEE 1394 (FireWire) i USB 2.0 konekcije, njihov nedovoljan kapacitet ne omogućava prenos digitalnog signala bez kompresovanja. Sa druge strane, DVI je, opterećen HDCP (High DefinitionContentProtection)sistemom za zaštitu signala, bio prilično komplikovan i glomazan. Iz tih razloga započet je

HDMI standard razvijen je kao univerzalni dvosmerni konektor, koji omogućava povezivanje AV risivera, surround procesorskih jedinica, video displeja, zvučnih sistema i DVD plejera samo jednim tipom konekcije. Zahvaljujući brzini prenosa od 5Gbps, HDMI standard dozvoljava prenos i najzahtevnijeg HDTV signala (2,2Gbps) bez kompresovanja i gubitka kvaliteta, kao i multikanalnog audia u kompresovanom (Dolby Digital, EX, DTS, DTS EX) i nekompresovanom (PCM) formatu. Osim

Svako ko je bar jednom povezivao sistem kućnog bioskopa se pre ili kasnije suočio sa šumom različitih kablova zaduženih za prenos jednosmernih signala među jedinicama. Sa HDMI konekcijom stvari izgledaju malo drugačije. Naime, u tom slučaju su svi uređaji vezani redno, jedan za drugim. To praktično znači da kabl ide iz DVD plejera u AV risiver, iz risivera u TV/projektor i tako redom... Jedinice će se međusobno prepoznati i svaka će očitavati signal koji je namenjen samo njoj, a pritom putuje čitavim kablom. Takođe, dvosmerni prenos signala omogućava i bukvalnu komunikaciju među jedinicama, tako što će npr. TV poslati DVD plejeru podatke o optimalnoj rezoluciji, a DVD plejer će onda svoj video signal uskladiti sa dobijenim informacijama. Dakle, više ne morati praviti izbor između kablova, naravno uz uslov da posedujete uređaje sa HDMI konektorima. Ovim standardom povezivanja se kućni bioskop po kvalitetima i mogućnostima izjednačava sa drastično skupljim profesionalnim sistemima, a u pojedinim segmentima čak postaje superiorniji. Naime, za razliku od većine profesionalnih sistema, koji u pojedinim segmentima još uvek moraju da digitalni signal konvertuju u analogni i obratno, sistem povezan HDMI konekcijom sve vreme zadržava digitalni format signala i - samim tim - ne dolazi ni do gubitaka neminovnih u procesu konverzije.

Na tržištu još uvek postoji relativno mali broj uređaja opremljenih ovom konekcijom, ali se taj broj konstantno povećava. To je i logično, jer HDMI konekcija deluje kao konačno ostvarenje digitalnog video sna, u kome nema D/A i A/D konverzije, u kome je slika znatno boljeg kvaliteta, a sposobnost međusobne komunikacije uređaja čini čitav sistem kućnog bioskopa lakšim za instalaciju, konfigurisanjei upotrebu.

Bojan Jović

Music caffe “Ptica”

Hi-Fi atmosfera

Nedavno se na diskusionom forumu sajta HIFI.co.yu povela priča o neodređenom mestu u gradu gde se može osetiti Hi-Fi okruženje. Nakon duže polemike i saveta nekoliko drugara, odlučili smo da posetimo specijalizovanu radnju za džez i klasičnu muziku “Ptica”. U pitanju je lokal smešten u maloj kući na Dorćolu u Beogradu, u ulici Gospodar Jovanovoj 42. Ispred radnje dočekao nas je zanimljiv natpis o ponudi džez, klasične, world i filmskemuzike,sa malim dodatkom koji glasi “a ima i kafa...” Zaista, u ovom malom lokalu sa velikim izborom muzičkih i audiofilskihkompakt diskova, možete poslušati muziku koja vas interesuje, popiti neko toplo piće i prodiskutovati sa upućenim osobljem o nekoj muzičkoj temi za koju smatrate da o njoj ne znate dovoljno... Morali smo da “zavirimo” i pogledamo sa koje se opreme ovde muzika pušta i bili prijatno iznenađeni. Ako krenemo redom, od CD plejera, to je Marantz CD-46, koji je u svoje vreme bio veoma popularan model, a tu je i kultno pojačalo u silver kućištu - Pioneer SA-7800. Poseban doživljaj predstavlja činjenica da je ova oprema povezana na domaće zvučnike Sinevoice iz serije 7.

Nakon razgovora sa domaćinima, saznali smo da se u ovom Hi-Fi okruženju najviše sluša muzika Duška Gojkovića, od klasičnih izdanja Pletnev, ali i novija džez izdanja

- Diana Krall i Oscar Peterson. Pored standardnih izdanja iz distribucije Multimedia Recordsa i Mascoma, mogu se čuti i diskovi ne tako poznatih izdavača. Primera radi, navešćemo kompaniju Enja iz Minhena, ali i Cosmic Sounds of London. Podsetićemo vas da su za Cosmic Sounds of London snimali naša poznata imena, kao što su Dvojac bez kormilara (Coxless pair) i Belgradeyard Sound System. Dvojac čine istaknuti alternativni muzičari Dušan Petrović i Boris Mladenović, ali i njihovi saradnici Mihailo Krstić, Sonja Lončar i Boris Bunjac. Od novih izdanja treba još pomenuti album Pavla Aksentijevića sa grupom Zapis. Najzanimljiviji detalj koji smo primetili je CD plejer koji se nalazi ispod stola za koji možete sesti i pomoću slušalica preslušati muzička izdanja za koja ste zainteresovani. Prema tome, za sve audiofileisveonekoji žele dobar zvuk i kvalitetnu reprodukciju, music caffe“Ptica”možebitidobromesto za sabiranje utisaka i proširivanje muzičkih vidika. Među brojnim naslovima mogu se pronaći i diskovi snimani na novim formatima - Super Audio CD, DVD-Audio i XRCD. Pored prijatne atmosfere i velikog izbora neobičnih albuma, posebno bismo pohvalili upućenost osoblja u muziku i film,štoje danas redak slučaj.

Prošlog meseca je pompezna vest osvanula na inostranim, a nešto kasnije i na domaćim medijima: “Dobri stari VHS format odlazi u zasluženu penziju”. Naš komentar na to je: “Bilo je krajnje vreme”. Cena VHS video rikordera je tako drastično pala, da se ponekad treba zapitati da li su te sprave zaista toliko zastarele i da li ih iko više u svetu koristi. Digitalizacija tehnologija i DVD format danas daju nove mogućnosti. Setite se koliko je potrebno vremena da se na kraju filmavideokasetapremota na početak. Danas takvi problemi ne postoje.

Predstavićemo vam tri “svemoćna” DVD rikordera iz kompanije Pioneer. U pitanju su modeli DVR-320, DVR-520 i DVR-720. Svaki model svojim mogućnostima može odgovarati specifičnimpotrebamakorisnika, pa pogledajmo koji su to zadaci. Ovi modeli se vizuelno praktično ne razlikuju, osim po nedostatku HDD nalepnice na prednjem panelu modela DVR-320. Zapravo, sva tri modela imaju identične karakteristike, konektore i opremu, a razlika je samo u hard diskovima. Model DVR-520 raspolaže kapacitetom od 80 gigabajta, dok DVR-720 ima “teško popunjivih” 160 gigabajta. Koliko video materijala može da stane na pomenute diskove zavisi od kvaliteta zapisa, a za detaljnija objašnjenja pogledajte tabelu.

Šta to beše VHS?

Video rikorderi

Podešavanja

Tanko metalno kućište, pristojno dizajnirano, sa svega nekoliko tastera, na prvi pogled ukazuje na jednostavnost korišćenja ove kompleksne naprave. Prednost postojanja hard diska ne treba dodatno objašnjavati, jer stalna izmena praznih DVD diskova može biti veoma dosadna.

Pioneer DVD rikorderi su opremljeni TV tjunerom, koji poseduje antenski ulaz i izlaz. Dakle, povezivanje sa TV aparatom se može izvesti identično kao i na “praistorijskim” VHS video rikorderima. Dalje se sam uređaj može povezati sa TV-om trostrukim činč kablovima ili recimo S-Video kablom. Pioneer DVD rikorderi mogu memorisati TV kanale manuelnim ili automatskim traženjem kanala. Nakon tog neophodnog procesa, možemo pokušati snimanje. Snimanje startuje jednostavnim pritiskom na taster daljinskog upravljača. Pioneer će inicijalno snimati u najboljem kvalitetu. Odmah pored tastera za snimanje, nalazi se i posebno dugme za prekidanje snimanja. Inače, pored standardnih tastera, na koje smo navikli kada su DVD plejeri u pitanju, ovde se mogu naći i ekstra komande za upravljanje TV aparatom, ali i izbor izvora materijala (DVD ili HDD).

Nakon zaustavljanja snimanja, možemo pogledati snimljeni materijal putem “disk navigatora”. U desnom delu ekrana videćemo prvi frejm snimljenih segmenata, preko kojih se možemo kretati i tražiti snimak koji nas interesuje. Pioneer dozvoljava prikaz u umanjenim dimenzijama ili preko celog ekrana. Ovi modeli DVD

rikordera su ograničeni na maksimalnih 250 snimljenih segmenata, pri čemu svaki segment može trajati najduže 360 minuta. Ova ograničenja nisu stroga, a pritom se, radi lakšeg snalaženja, svakom snimku može dati naslov, odnosno naziv. Biranjem različitih nivoa kvaliteta snimanja, displej rikordera ispisaće vreme koje vam je preostalo.

Povezivanje

Sa leve strane prednjeg panela nalaze se klasični činč konektori, kao i S-Video priključak, koji su skriveni iza malih vrata. Sasvim na desnoj strani uređaja nalazi se DV ulaz i izlaz u vidu FireWire priključka (IEEE1394), koji je veoma praktičan za povezivanje sa video kamerom. U slučaju da korisnik želi da sačuva određeni snimak na DVD medij, to može učiniti pritiskom na jedan taster. Inženjeri Pioneera su shvatili važnost jednostavnosti kopiranja materijala sa hard diska na DVD, ali i obratno. Snimanje se vrši brzinom od 48x. Na zadnjem panelu, pored SCART priključaka, našlo se mesta i za RCA i S-Video ulaze. Pored toga, treba još pomenuti optički digitalni izlaz, koji može biti višestruko koristan pri povezivanju sa drugim digitalnim uređajima. Treba posebno istaći opciju tzv. “Chase playbacka”. U pitanju je sada već standardna opcija DVD rikordera da nastavljaju snimanje dok puštate početak video snimka. Ukoliko isprogramirate snimanje vaše omiljene emisije na televiziji u određeno vreme i zakasnite na početak, možete bez

problema započeti reprodukciju snimljenog materijala dok se u pozadini neometano nastavlja proces beleženja trenutnog TV programa. Ova zgodna opcija omogućiće vam da praktično nikad ne zakasnite na vašu omiljenu seriju, utakmicu ili film.Dozvoljeno je memorisanje, odnosno programiranje, 32 termina snimanja u mesecu. Nakon ove priče, odgovor na pitanje da li nam je neophodan hard disk u DVD rikorderu je svakako - da. Da li nam je baš neophodno 160 gigabajta prostora na disku? Za sada nije, ali ako nismo ažurni u snimanju video materijala na DVD medije, DVR-720 možda ipak zvuči najbolje. Potencijalnu prepreku, naravno, predstavlja cena najbolje opremljenog uređaja.

Utisci

Kvalitet izrade i jednostavnost korišćenja ovih DVD rikordera stavljaju Pioneer u vodeću poziciju kad je potrošačka elektronika u pitanju. Od drugih opcija koje se danas podrazumevaju, treba

pomenuti reprodukciju MP3 i WMA muzičkih numera, kao i pregled JPEG fotografija.Pioneerjeovimmodelimapodržaosamo “minus” standarde DVD medija, ali to nije neka velika prepreka. Modeli sa hard diskom na zadnjem panelu imaju otvore za ventilatore, koji su neophodni za hlađenje ove komponente. Zbog toga je primetno veoma tiho brujanje samog uređaja, koje se na sreću ne prenosi dalje na reprodukciju. Nadamo se da će u “kompjuteraškom svetu” ubrzo zavladati drugačije metode hlađenja, poput vodenog. Hi-Fi proizvođači će ovu ideju svakako oberučke prihvatiti.

Ovi rikorderi su pravi dokaz koliko je tehnologija ušla u naše domove, ali ujedno i nabolji primer koliko je uticala na naše živote. Sada sami možete određivati termine TV programa u vašoj “režiji” i tako bolje organizovati slobodno vreme. Pioneer svakako zaslužuje nagradu za proizvod koji unapređuje kvalitet života.

Ustupio: ITM Group, 011/310 74 00

Tehničke karakteristike

Video rikorderi budućnosti

Philipsovi VCR aduti

Jasno je da Philips, kao proizvođač koji je još pre pet godina predstavio prvi samostalni DVD rikorder, ima dugu tradiciju u projektovanju i izradi ovakvih uređaja. Nešto što je tada izgledalo kao vizija daleke budućnosti je već danas postalo dostupno širokom krugu kupaca. Iako su cene ovih uređaja od prvog modela pa do danas pale za oko osam puta, one su još uvek dosta više od cena klasičnih video rikordera. Ipak, neuporedivo veća funkcionalnost u odnosu na klasični VCR doprinela je da samostalni DVD rikorderi počinju da osvajaju sve veći deo tržišta. Ono što može da obraduje jeste činjenica da se i u našim prodavnicama može kupiti najmanje šest modela ovih uređaja različitih proizvođača, među kojima je naravno i Philips.

Trenutna ponuda Philipsovih DVD rikordera svodi se na dva modela. Jeftiniji model, koji nosi oznaku DVDR77, može da snima na DVD+R/RW medije. Podešavanje i kontrola ovog uređaja su maksimalno automatizovani, uz opasku da većinu tih naprednih funkcija, na žalost, nije moguće

primeniti u našim uslovima. Od funkcija koje možemo da iskoristimo posebno bismo istakli Direct Record funkciju snimanja, koja funkcioniše čak i kada je DVD rikorder u standby modu.

Kvalitet snimanja video sadržaja se može podesiti - od kvaliteta bliskog DVD formatu (na DVD staje 1 sat video materijala) pa sve do LP VHS kvaliteta (do 6 sati video zapisa po mediju). Standardno na jedan DVD medij možete snimiti oko 2 sata video snimka, u kvalitetu koji je uočljivo bolji od uobičajenog DivX-a i naročito od VHS formata. Uređaj poseduje i mogućnost (ograničenog) editovanja snimljenog sadržaja. Svakako najinteresantnija jeste mogućnost markiranja onih delova video zapisa koje ne želite da gledate. Markeri koje postavite se upisuju na DVD i čitljivi su i na klasičnim samostalnim DVD plejerima. Kao potencijalno najčešću primenu ove opcije vidimo mogućnost uklanjanja reklama iz filmova snimljenih sa TV-a. Pri korišćenju RW diska kao medija, postoji opcija Safe Recording, kojom se izbegava brisanje prethodno

snimljenih sadržaja. Od velike je koristi i interna baza podataka o svim snimanjima izvršenim pomoću rikordera; ona čuva precizne informacije o tome šta je snimljeno i na kom mediju, koliko je praznog prostora preostalo na svakom od snimljenih diskova itd. Za ograničenu obradu fotografija možete iskoristiti ugrađeni softver Photo Manager, koji radi kako sa DVD medijima tako i sa memorijskim karticama.

Da, Philips je u ovaj model ugradio i PC Card slot, pa je omogućen i pregled sadržaja memorijskih kartica sa digitalnih fotoaparata, naravno ukoliko posedujete odgovarajući PC Card adapter. Od ostalih korisnih priključaka pomenućemo FireWire port za vezu i direktno snimanje sa video kamera, kao i sve standardne ulaze i izlaze koje jedan ovakav uređaj treba da poseduje (antenski, SCART, analogni i digitalni audio izlazi, kompozitni i S-Video izlazi itd).

Model koji nosi oznaku HDRW720 funkcionalno je veoma sličan prethodno opisanom modelu. Glavna razlika, koja je uostalom i uslovila drugačiju, proširenu funkcionalnost, jeste odsustvo PC Card priključka, ali je zato tu nešto mnogo interesantnije - hard disk kapaciteta 80GB. Takav kapacitet je dovoljan za otprilike 130 sati kontinualnog snimanja video sadržaja (pod uslovom da vas zadovoljava najlošiji kvalitet snimka). Kada se snimanje vrši na hard disk, omogućena je tzv. Time Shift opcija, odnosno odložena reprodukcija. Posebno nam se svidelo kako je regulisano povezivanje između hard diska i DVD rikordera. Naime, sadržaj snimljen na HD se u bilo kom trenutku može presnimiti i trajno sačuvati na DVD-u. Dozvoljen je i

Branislav Bubanja

Testovi

obrnut smer snimanja, sem u slučaju filmova koji u sebi imaju implementiranu makrovizijsku zaštitu. Neke od naprednih funkcija, kakva je recimo Guide Plus sistem (neka vrsta on-line kataloga i informatora o TV programu), nismo mogli da isprobamo, iz prostog razloga što ih naše TV stanice ne podržavaju.

Philips nam je sa ova dva modela pokazao mogući pravac razvoja video rikordera u budućnosti. Upotrebljivost uređaja je na

zavidnom nivou, pa za širi prodor na tržište ostaje samo da se cene spuste za još koji stepenik niže. Međutim, ni sadašnje cene ova dva plejera nisu nedostupne, posebno cena modela bez hard diska, koji košta kao neki malo kvalitetniji DVD home theater sistem, a na ukazivanje na funkcionalne prednosti DVD rikordera u odnosu na njih - ne treba ni trošiti reči.

Ustupio: Philips Shop, 011/268 10 75

Moderan zvuk

Engleska kompanija Mission je veoma poznata među ljubiteljima Hi-Fi zvuka, a odnedavno i među zaljubljenicima u kućni bioskop. Pokušaćemo da ukratko predstavimo sve modele zvučnika serije m3, kako biste eventualno mogli da napravite svoju kombinaciju za Home Theater aplikaciju. Bilo da u zvuku i slici uživate u manjoj ili većoj prostoriji, kompanija Mission je mislila na vas. Iako ovaj izbor nije lak, potrudićemo se da situaciju maksimalno pojednostavimo i zajedno dođemo do nekih zaključaka. Krenimo sa predstavljanjem.

Bookshelf

Termin bookshelf se koristi za zvučnike koji su predviđeni za postavljanje na police ili, još češće, stalke. Mission poseduje nekoliko modela takvih stalaka, a najpopularniji

su Stance i Stancette. Oni predstavljaju zaista čvrstu osnovu, koja minimizira neželjene vibracije. Ukoliko se neko odluči za kupovinu bookshelf modela, svakako treba da razmisli o dodatnom investiranju u ove moderne i atraktivno dizajnirane stalke. Najmanji model zvučnika nosi oznaku m30 i prvenstveno je predviđen za surround kanale. Njegove male dimenzije i niska efikasnostpredstavljajunajveći hendikep za m30 u klasičnoj stereo postavci. Sa druge strane, upravo ga male dimenzije čine savršenim za nesmetanu postavku iza slušaoca. Takođe, m30 je našao veliku primenu u većim prostorima, gde je neophodno neprimetno ozvučiti prostor. Proizvođač je napravio i zidne nosače, potpuno jednostavne za montiranje, koji se samostalno kupuju.

Kada govorimo o sledećem modelu - m31 - situacija postaje nešto ozbiljnija. Ovaj model predstavlja dobru osnovu za sistem kućnog bioskopa. Prečnik njegove membrane iznosi 130 milimetara, naspram 100 milimetara kod modela m30. U pitanju je takozvana DiaDrive bas jedinica, koja je projektovana tako da, u sprezi sa ultralakim visokotoncem izrađenim od viotex materijala, stvori visoke muzičke performanse u bilo kom AV sistemu. Model m31 se može koristiti kao početni, odnosno “entry-level” model za prednji stereo par, ili kao sasvim solidan par za surround kanale.

Sledeći model - m32 - ima bolju efikasnost i reprodukuje niže frekvencije, zahvaljujući još većoj membrani bas drajvera. Moramo priznati da se razlika između m31 i m32 čuje već na prvo slušanje. Model m32 ima znatno dublji bas i može se okarakterisati kao glasniji zvučnik. Zapravo, izražajna dinamika je njegova najveća prednost. Takođe, uvijeni profilnjegove prednje maske optimizuje zvučnu disperziju i omogućava čvrst spoj sa zvučničkim jedinicama.

Floorstander

Najmanji podnostojeći zvučnik - m33 - poseduje identične drajvere kao i m32, samo je ovog puta postavljen u kućište visine 85 centimetara. Oni korisnici koji veruju da bolji zvuk dolazi iz većih kutija, mogu pokušati sa ovim modelom. Naravno, prednost ovakvih zvučnika leži u tome što ne morate dodatno kupovati stalke. Stalak Stancette košta oko 90 evra, što je približno i razlika u ceni između modela m32 i m33. Prema tome, ako se dvoumite između ova dva modela, odnosno dva različita koncepta, uzmite omiljene diskove i pravo u izložbeni salon.

Model m34 poseduje dve bas jedinice, koje subjektivno daju bolju punoću zvuka. Ovaj zvučnik, zaista impresivnog izgleda, poseduje posebnu pregradu unutar kućišta predviđenu za eventualno punjenje peskom, koji bi trebalo da doprinese poboljšanju stabilnosti i kvalitetnijoj reprodukciji problematičnih bas tranzijenata. Prednja ploča modela m34 je izrađena od medijapana, debljine 3 centimetra.

Visoki i elegantni model Mission m35 je najveći podnostojeći zvučnik i predstavlja

Mission m3

Viktor Kostić

potpuni trosistemski zvučnik. Modeli m34 i m35 su predviđeni za rad na pojačalima do 150 vati, a razlika u njihovim mogućnostima je i golim okom primetna; o tome svedoči i velika razlika u ceni. Svaki od podnostojećih modela se isporučuje sa odgovarajućim šiljcima, koji mogu drastično doprineti boljoj definicijibasa,kaoi kvalitetu reprodukcije uopšte.

Surround

Pređimo sada na uređaje koji upotpunjuju doživljaj kućnog bioskopa. Tu je najpre aktivni subwoofer m3as, koji pruža izvanredan bas u reprodukciji muzike i filmova. Prečnik bas membrane od 25 centimetara daje ogroman autoritet i snagu basu. Od mogućnosti m3as subwoofera treba izdvojiti prilagodljivu reznu frekvenciju, prekidač za fazu i kontrolu nivoa. Membrana je usmerena ka podu, reprodukuje poprilično “gladak” bas sa frekvencijama do 30 herca. U sebi ima ugrađeno pojačalo snage 150 vati. Za ovu seriju predviđeni su i subwooferi nižih cena. U pitanju su modeli ms6 i ms8.

U m3 seriji postoje dva centralna zvučnika, sa oznakama m3c1 i m3c2. Oba modela su magnetno oklopljena, tako da je njihova postavka moguća u blizini televizora ili plazma ekrana. Razlika između ova dva modela je pre svega u dizajnu i snazi koju isporučuju. Model m3c2 je lepše dizajniran, nalazi se u drvenom kućištu i ima 125 vati snage, naspram slabijeg m3c1 koji isporučuje do 100 vati. Model m3c1 je smešten u plastično kućište, što može biti povoljno ako zvučnik postavljate na sam TV aparat.

Centralni zvučnici su zaduženi za reprodukovanje dijaloga, dok su surround zvučnici odgovorni za zvuke okruženja. U m3 seriji postoji jedan surround model, koji nosi naziv m3ds. Oznaka “ds” označava distribuirani surround zvučnik. Bipolarna konstrukcija takvih zvučnika omogućava sjajne efekte, tako da oni nisu preosetljivi na postavku. Uz pomoć zidnih nosača oni se lako postavljaju na odgovarajuće mesto, koje im po “pravilima kućnog bioskopa” pripada.

Kombinacije

Kompanija Mission je napravila set kvalitetnih zvučnika, čijim se kombinovanjem može uživati u filmovimanajedansasvim specifičannačin.Cenaovihzvučnikanije visoka za ponuđenu reprodukciju. Zapravo, za ovaj komplet se sa pravom može upotrebiti čuvena fraza “odličan odnos kvaliteta i cene”. Nama je u čitavoj priči najzanimljivija činjenica da se sa relativno malo novčanih sredstava može kreirati odličan komplet zvučnika za kućni bioskop. Za korisnike sa ograničenim budžetom predlažemo m31 ili m32 za prednji stereo par, m3c1 kao centralni zvučnik i m30 za surround kanale. Subwoofer m3as je odgovarajuć u bilo kojoj finansijskoj konstrukciji, ali ako imate strogo ograničen budžet - razmislite i o modelima ms6 i ms8. Ukoliko imate više prostora, novca i vremena za uživanje u filmovima,možemo preporučiti neki od podnostojećih modela za prednji stereo par. U tom slučaju m31 i m32 dobijaju “sporednu ulogu” kao surround kanali, a m3c2 kao znatno bolji centralni zvučnik dobija zasluženo mesto.

Ustupio: 4Audio, 011/2759 096

Lifestyle

Poslednjih godina proizvođači zvučnika ozbiljno shvataju pojam kućnog bioskopa. Tako je i kompanije KEF izgradila nekoliko 5.1 sistema zvučnika, od kojih ćemo predstaviti dva najpopularnija. U pitanju su modeli KHT1005 i KHT2005.2. Skraćenica KHT znači KEF Home Theater, a nastavak “.2” u imenu modela najavljuje da je u pitanju druga iteracija istoimenog modela. Ovi sistemi su najveću pažnju privukli najpre svojim neobičnim izgledom. Naime, naslovi u stranoj štampi su ih pompezno najavili kao “Eggs”, odnosno jaja. Iza ovih aluminijumskih kućišta neobičnog oblika krije se veoma napredna tehnologija, koja kao rezultat daje originalan zvuk sa ličnim pečatom.

KHT1005

Slabiji model se sastoji od četiri uspravno postavljena satelita, horizontalnog centralnog zvučnika i snažnih subwoofera. Sateliti imaju veoma male dimenzije drajvera (75 milimetara) i koriste Uni-Q tehnologiju. Unutar njih nalazi se novi visokotonac od aluminijuma, prečnika samo 15 milimetara. Iako neznatnih dimenzija, ovi zvučnici reprodukuju širok opseg frekvencija i stvaraju osećaj potpune disperzije zvuka. Subwoofer, snage 100 vati, gotovo savršeno se uklapa u tonalni balans celokupnog sistema. Bas membrana je okrenuta ka podu, što je sve češći slučaj. U stranoj literaturi je ova pojava označena terminom “down-firingdriver”.Prečnikmembrane je 20 centimetara, što je sasvim dovoljno za pokretanje velike količine vazduha. Sistem KHT1005 može predstavljati odlično rešenje za filmskeentuzijastesaograničenim budžetom.

KEF KHT

Ljubiša Miodragović

KHT2005.2

Kao što je napomenuto, ovaj model predstavlja drugu, unapređenu verziju. Gotovo svi odmah pomišljamo da je u pitanju samo “kozmetička promena”, ali to ovde nije slučaj. Subwoofer je konstruisan “od nule” i sada ima papirnu membranu prečnika 25 centimetara, koju pokreće ugrađeno pojačalo snage 250 vati, naspram dosadašnjih 150. Držeći satelite ovog sistema u rukama, teško je oteti se utisku da se unutar kućišta nalazi pravo tehnološko čudo, nazvano Uni-Q. S obzirom da u satelitima ne postoje paralelni zidovi, kao kod konvencionalnih zvučnika, primetna je velika čvrstina kućišta, a ujedno je vešto izbegnuta i pojava rezonance. Ovde moramo pohvaliti prilagodljive nosače satelita, koji dozvoljavaju njihovu postavku pod bilo kojim uglom na bilo kojoj ravnoj površini.

Nakon nekoliko dana slušanja zvuka koji pruža ovaj sistem i različitih podešavanja faze u našem okruženju, najbolje rezultate KEF je davao pri setovanju na nula stepeni. Pored ovog važnog prekidača, na zadnjem panelu subwoofera nalazi se i prekidač sa dva stanja – music i cinema. Cinema mod bi trebalo da daje veći zvučni udar u trenucima jakih filmskihefekata.Izaista,pri ponovnom gledanju svih popularnih naslova, od “Matrixa” do “Gospodara”, KEF otkriva neke nove zvuke, koje dosad nismo uspevali da čujemo. Pogledajte neki film sa ozbiljnom trkom automobila i ostaćete zalepljeni za vašu fotelju.

Model KHT2005.2 daje poprilično balansiranu i koherentnu zvučnu sliku, kojoj ni pravo audiofilskouhonemožepronaći ozbiljnije zamerke. Treba napomenuti da ovi modeli ispunjavaju zvukom i veće prostorije i to veoma ubedljivo.

Ono što je kod ovih “KEF jaja” najzanimljivije je činjenica da su ovakvi proizvodi izuzetno dobri za Hi-Fi industriju. KEF je uspeo da premosti tačku razdvajanja između audiofilaiobičnihslušalaca.Ne postoji osoba koja neće biti fascinirana KHT sistemima, čak i ako je Hi-Fi i kućni bioskopi nikada nisu zanimali. Jednostavno, KEF je ovim sistemima “otvorio uši” mnogima i dokazao da danas dobar zvuk ne predstavlja samo strast, već i životni stil.

Ustupio: 4Audio, 011/2759 096

Uni-Q

KEF Uni-Q tehnologija predstavlja uspešan pokušaj da se napravi idealan tačkasti izvor zvuka. Konvencionalni zvučnici poseduju drajvere raspoređene jedan pored drugog i tako reprodukcija različitih frekvencija može da varira od pozicije na kojoj se slušalac nalazi. Postavka svih elemenata zvučnika u prividno jednu tačku ne bi bila moguća bez primene jakih magneta, koji dozvoljavaju visokotoncima da imaju veoma male dimenzije. Zbog toga se visokotonci mogu smestiti “unutar” same bas membrane. Tako je KEF uspeo da proizvede tačkasti izvor zvuka.

Testovi

Zvučnik godine

proizvođača, već nakon prvih testova bilo je jasno ko će biti nosilac ovog prestižnog naslova.

Posledica visokokvalitetne konstrukcije kutije i zakrivljenosti bočnih stranica je veoma postojan zvuk, lišen skoro u potpunosti efekta stojećeg talasa. Membrane od UV zaštićenog kevlara garantuju dugovečnost zvučnika, a tamno sivi nosač terminala, kao i pozlaćeni terminali, odaju utisak mnogo skupljeg dizajna. Sem dizajna, takođe je teško poverovati da je moguće dobiti zvučnike vrhunskih performansi po ovako niskoj ceni. Zvuk je tako dobro integrisan da jednostavno nemate utisak da ga proizvode dva odvojena drajvera.

“Diamond 9.1 je još jedan dragulj u kruni Wharfedale serije vrhunskih zvučnika u klasi koja je po ceni pristupačna svakom” – komentar je poznatog časopisa “What Hi-Fi?” nakon godišnje dodele nagrada “Proizvod 2004. godine” na kome je Diamond 9.1 osvojio prvu nagradu i pet zvezdica. Nakon ove nagrade usledila je još jedna – “Group test winner”. U konkurenciji sa vrlo kvalitetnim kutijama drugih

Diamond 9 – Dolby digital

Diamond 9.1 zvuči najbolje kada je postavljen u širokom prostoru, ali ako nemate takvih mogućnosti zvuk će biti podjednako impresivan i ako ih postavite do zida. Reprodukovani zvuk je neverovatno prirodan i transparentan, pogotovo ako su kutije povezane bi-wire sistemom i već na malim jačinama potpuno zaokuplja pažnju slušaoca. Revolucionarni koncept upotrebljen u Diamond 9 seriji pokazuje da se nezavisno od muzičkog sadržaja može dobiti jednako kvalitetan, prirodan i prijatan zvuk.

Za poklonike surround sistema nova Diamond seri ja nudi neverovatan izbor od tri različita centralna, dva zadnja i dva aktivna subwoofera koji se odlično dopunjavaju sa Diamond 9 Hi-Fi kutijama, koje bi u ovom slučaju imale funkciju prednjih zvučnika. Di amond 9 serija je prva u koju je ugrađena srednje tonska membrana koja zadovoljava i najviše stan darde potrebne za Dolby Digital okruženje.

Novi subwooferi imaju snažna pojačala od 150 vati i 250 vati – dovoljno i za najveće prostore i plod su četvorogodišnjih intenzi vnih istraživanja na polju bas pojačala, dopu njenih inovacijama u oblasti gde Wharfedale ima višedecenijsko iskustvo.

Diamond 9.1

Rotel RA-02

Srebrni zvuk

Interesantno je primetiti kako se Hi-Fi svet vremenom razvija i menja svoje prioritete. Nekada je presudan bio isključivo kvalitet zvuka koji dolazi iz crnih robustnih kutija, ali očigledno je da danas oprema koju posedujete odslikava vaš životni stil. Kompanija Rotel, sa tradicijom dugom 40 godina, uvek je bila poznata po komponentama crne boje koje su bile “ukrašene” jedino crvenom svetlošću dioda, ali danas vizuelni utisak postaje dominantan. Serija 02 Rotel komponenti dobija srebrno kućište sa prefinjenimplavičastimosvetljenjem, koje se znatno razlikuje od plave svetlosti na jeftinim uređajima kojima je zatrpano naše tržište. Pomenuta serija, pored integrisanog pojačala RA-02, poseduje i CD plejer visokih performansi RCD-02 i tjuner RT-02. Svaka komponenta smeštena je u “slim” kućište, koje će svojim modernim izgledom značajno obogatiti enterijer svakog prostora.

Performanse

RA-02 ima priključke za dva para zvučnika i tu je posebno zanimljiva priča o prekidaču za izbor seta zvučnika. Pored A, B i A+B konfiguracije,mogućejeipotpuno isključiti zvučnike. Naime, pri uključivanju slušalica u džek na prednjem panelu, Rotel neće automatski isključiti zvučnike kao većina drugih pojačala, već to morate učiniti sami, po svom izboru. Iako sam bio malo skeptičan kada su integrisana pojačala za slušalice u pitanju, moram priznati da je Rotel napravio odličan posao. Kvalitet reprodukcije je bio fascinantan i pri korišćenju Sennheiser i AKG slušalica. Dobijeni osećaj se može opisati kao čistiji zvuk sa subjektivno širim frekvencijskim opsegom.

Zadnji panel ovog integrisanog pojačala ima sve što se od njega očekuje i još ponešto. Pored pet linijskih ulaza, gramofonskog ulaza moving magnet tipa, dva para priključaka za zvučnike, tu je i izlaz iz pretpojačala, kojim Rotel možete povezati

Koncept

Rotel posvećuje puno pažnje napajanju uređaja, pa je tako deblji kabl za napajanje iz gradske mreže odvojiv od pojačala. Ova kompanija je razvila prepoznatljiv koncept u projektovanju pojačala, nazvan koncept balansiranog dizajna (Balanced Design Concept).

Rotelova pojačala imaju torusne transformatore velikih dimenzija, koji su proizvedeni unutar same kompanije. Inženjeri Rotela opisuju svoje trafoe kao “jako srce koje mora pumpati dovoljno struje u sva elektronska kola”. Korišćeni kondenzatori od polistirena potpuno smanjuju moguću distorziju, a interesantno je da se i oni proizvode u Velikoj Britaniji. Kablovi koji moraju biti uzemljeni završavaju se na jednom mestu, kako bi se smanjili mogući šumovi i pozadinska buka. Ovaj princip naziva se zvezdasto uzemljenje (star grounding).

Test

Rotel RA-02 ima deklarisanu snagu od 40 vati po kanalu, što se može učiniti veoma slabim u poređenju sa stotinama vati AV risivera koji su danas popularni. Ipak, za Rotel ne možemo reći da je tih. Njegova izrazita dinamika i punoća zvuka primetni su već u prvom minutu slušanja. Tačno na sredini prednjeg panela nalazi se potenciometar za regulisanje jačine zvuka, dok se sa desne strane nalaze preklopnici za izbor izvora zvuka i monitora, kao i potenciometar za balans. Leva strana panela je nešto interesantnija. Potenciometri za ton kontrolu vrše izrazito finepromene u frekvencijskom spektru, ali za vreme testa nije bilo potrebno vršiti korekcije, tako da smo ova kola posebnim prekidačem najčešće držali isključenima. Rotel

na eksterno pojačalo snage, ukoliko vaše želje postanu veće. Primetili smo i ulaze i izlaze za “triger” na 12 volti, kojima je moguće povezati ovo pojačalo sa ostatkom stereo sistema i tako sve uređaje isključiti jednom komandom.

Tehničke karakteristike

Snaga: 2x40W/8 oma

Broj ulaza: 5

Broj parova zvučnika: 2

Gramofonski ulaz: mm

Damping faktor: 150

Potrošnja: 300W

Odnos signal/šum: 95dB

Cena: 490 evra

Pojačalo RA-02 smo povezali sa njegovim parnjakom RCD-02 i različitim parovima zvučnika. U jednoj kombinaciji probali smo B&W 601, a u drugoj Mission m33. Prvi utisak je bilo neverovatno blisko prisustvo zvuka. Potom je usledio snažan osećaj oduševljenja time koliko niske frekvencije Rotel može da “odsvira”. Pri glasnoj reprodukciji ovo pojačalo ni u jednom trenutku nije posustalo. Što se detaljnosti tiče i tu smo prilično oduševljeni. Bilo da se radi o trenutku kad pevač uzima vazduh ili o perkusionim instrumentima, do izražaja dolaze i najtiši detalji.

Uz rizik da budem iskritikovan od starijih, priznatih audiofila,ostajempri tvrdnji da ovo pojačalo nema mane. Razlika je samo u ukusima i finesama.

Ustupio: Korato, 011/2835 981

Ljubiša Miodragović

Aduti Denona

Kompanija Denon nas je već fascinirala svojim AV risiverom AVR-3805 i tako pokazala da se “razume” u kućne bioskope. Ali, pogledajmo danas čitavu gamu DVD plejera, uređaja iz kojih se zvuk i slika rađaju. Model DVD-1710 predstavlja cenom pristupačan uređaj, sa svim neophodnim funkcijama koje se danas zahtevaju. Na središnjem delu neobično dizajniranog kućišta nalazi se široki panel sa malim displejom. Pored standardnih komandnih tastera, prisutan je i taster za prigušenje osvetljenja displeja. Ako zavirimo u unutrašnjost modela DVD-1710, primetićemo da je ovaj uređaj dobro opremljen različitim digitalnim kolima. Na prvom mestu tu je podrška za progressive scan, zatim visokorezolucijski D/A konvertor i podrška za MP3 i WMA formate. Denon DVD1710 reprodukuje i “minus” i “plus” DVD standarde.

Kada je kvalitet reprodukcije slike u pitanju, možemo biti sasvim zadovoljni. Nakon “ne-znam-po-koji-put” odgledanog “Gladijatora”, primećujemo izvanrednu oštrinu i kolorit. DVD plejeri u ovom rangu imaju problem prikazivanja crne boje na adekvatan način, ali Denon je zadovoljio

DVD-Audio i SACD

Pre nekoliko meseci dobili smo saopštenju za štampu povodom lansiranja modela DVD-1910. U njemu je gospodin Robert Follis, član PR službe kompanije Denon, rekao sledeće: “Kao praktičan potez, od kojeg korist ima prosečan korisnik, model DVD-1910 nema neophodna SACD i DVDA elektronska kola. Ovi formati su potpuno ignorisani od strane običnih potrošača, tako da bi to bilo gubljenje njihovog vremena i novca. Sredstva su, umesto u ove tehnologije, uložena u reprodukciju kvalitetnijeg zvuka i slike”. Upravo sada dolazimo do modela koji ima punu podršku za ove visokorezolucijske formate. U pitanju je model DVD-2910, koji pored ovih formata reprodukuje i HDCD. Zahvaljujući naprednim formatima i vrhunskoj elektronici, Denon DVD plejeri imaju izvanrednu dinamiku i veoma dobar odnos signal/šum. Model DVD-2910 je opremljen i HDMI interfejsom, kojim je obogaćen zadnji panel uređaja. Treba napomenuti da su modeli DVD-2910 i DVD-3910 zaista audiofilskiuređaji.Iako pominjemosamo njihove tehničke mogućnosti, odnosno

naše kriterijume. Na samom plejeru je moguće izvršiti brojna podešavanja kada je prikaz boja u pitanju, uključujući gama korekciju i oštrinu. Zadnji panel, pored S-Video i RCA izlaza, ima i komponentni izlaz, koji se najčešće koristi za projektore i plazma ekrane. Takođe, prisutni su optički i koaksijalni digitalni izlaz.

Nešto jači model DVD-1910 se razlikuje od prethodnika pre svega po DCDi tehnologiji kompanije Faroudja. Na zadnjem panelu je ovde pridodat i DVI izlaz, koji dozvoljava prikaz slike u rezoluciji od 720p ili 1020i linija. Inače, oba plejera su opremljena sa 2 megabajta bafer memorije, koji obezbeđuju nesmetanu sinhronizaciju zvuka i slike.

izraženo prisustvo visoke i skupe tehnologije, treba imati na umu da ovakav vrhunski zvuk i sliku odavno nismo čuli i videli. Svi modeli Denon DVD plejera se proizvode u crnoj i srebrnoj boji. Daljinski upravljači, bez obzira na veliki broj tastera, imaju pregledan raspored i ne baš zanimljiv dizajn. Finalni zaključak se može izvući iz citata PR službe Denona: Ukoliko želite mogućnosti koje su potrebne prosečnom korisniku, DVD-1710 i DVD-1910 nude visok kvalitet reprodukcije. Ako ste ipak tehnološki bolje upućeni i ne plašite se investiranja u skupu opremu, odgovor se sam nameće.

Ustupio: 4Audio, 011/2759 096

Ljubiša Miodragović

Thule IA100

Testovi

Prava snaga

Thule Audio je danska kompanija osnovana 1989. godine, koja na Hi-Fi i Home Theater tržištu doživljava konstantan razvoj. Iako ste na krovovima automobila često mogli videti dodatni gepek potpisan sa Thule, moramo da vam pružimo informaciju da je u tom slučaju u pitanju švedska kompanija, koja nema baš nikakve veze sa “komšijama” iz Danske. Thule Audio je brend poznat širom sveta, čiji su proizvodi u stranoj štampi uvek opisivani rečima hvale. Ideja inženjera ove kompanije je da njihovi proizvodi budu “prepuni” nove i napredne tehnologije, ali i da se eksterijer svake komponente može okarakterisati kao elegantno jednostavan i lagan za rukovanje. Zapravo, njihova želja teži oslobađanju korisnika od potrebe poznavanja komplikovanih tehnologija i prepuštanju potpunom uživanju.

Intro

Na test smo dobili integrisano pojačalo Spirit IA100, koje se nalazi u kompaktnom crnom kućištu. Prvo što ćete primetiti jeste masa ovog pojačala od čitavih 12 kilograma, iznenađujuća u odnosu na same dimenzije. Razlog tome je veliki transformator od 500 volt/ampera i kondenzatori kapaciteta 40.000 pikofarada. Ovakvi podaci nas uveravaju da pri velikim opterećenjima pojačalu neće nedostajati snage. Na prednjem panelu uređaja primetan je samo jedan pokretni deo, u vidu kontrole jačine zvuka. Tek kada malo bolje pogledamo, primetićemo još jedan mali taster. Ovakav pristup organizaciji komandi je dokaz već pominjane jednostavnosti. Digitalnim potenciometrom se vrši pojačavanje zvuka u koracima od 0 do 79. Svaki stepen predstavlja razliku od jednog decibela, tako da je moguće izvršiti zaista finukontroluintenzitetazvuka.Ipak,veoma su retke prilike u kojima ćete slušati muziku ispod 35. ili 40. podeljka. Jedinim tasterom na prednjem panelu vrši se prebacivanje izvora zvuka, kojih može biti pet. Pritiskom na ovaj taster u trajanju od svega dve sekunde pojačalo se prebacuje u stand-by režim rada.

Principi

S obzirom da se radi o snažnom pojačalu, predviđena je i separacija pretpojačala i pojačala snage. Na zadnjem panelu nalaze se ulazi za drugo pretpojačalo, kao i izlazi iz Thule pretpojačala za drugo pojačalo snage ili bi-amp povezivanje. Nedostatak koji bi se mogao navesti jeste nepostojanje dva para priključaka za zvučnike, čime su ljubitelji bi-wire povezivanja ostali uskraćeni. Treba reći da je koncept Thule komponenti nešto drugačiji nego kod ostalih proizvođača. Preporuka je da se Spirit IA100 ne isključuje sa napajanja ni u jednom trenutku, već da se, u trenucima kad se ne koristi, prebacuje u stand-by mod. Razlog za to je vreme neophodno da pojačalo “zasvira” punom svojom snagom. Ukoliko je IA100 bio pod napajanjem, biće mu potrebno svega 15 ili 20 minuta da dostigne svoj vrhunac reprodukcije; među-

tim, ako je pomoću prekidača na zadnjem panelu bio potpuno isključen - ovo vreme se produžava na nekoliko sati.

Test

Povezivanje Spirita IA100 je trajalo svega minut. Poslušali smo ga sa zvučnicima B&W 602 i Vienna Accoustics model Haydn, o kojem će biti reči u sledećem broju. Kao izvore zvuka koristili smo različite CD i DVD plejere i moramo priznati da Thule najlepše zvuči povezan sa “svojim” plejerom - DVA100. Zvuk se može opisati kao linearan i neutralan. To dolazi do izražaja upravo pri priključivanju različitih komponenti. Možda se Thule uspešno uklopio u izreku da pojačalo ne treba ništa drugo da radi, osim da pojačava signal sa ulaza. Reprodukcija basa je veoma čista, dok se pri visokim tonovima veoma precizno može razaznati kvalitet snimljenog diska. Zbog svoje neutralnosti, mnogi će ovo pojačalo okarakterisati kao “hladno”, ali to nije i naš utisak.

Zaključak koji bismo mogli da izvedemo iz ove priče jeste da je Thule Audio Spirit IA100 veoma kvalitetno pojačalo, iznad granice definicijeaudiofilskihkomponenti. Njegove mogućnosti su jasne i ono lako može “da pokrene” i ozbiljan Hi-End sistem. Ukoliko vam pomenute karakteristike odgovaraju, ovo integrisano pojačalo može biti pravi izbor.

Ustupio: BM, 011/36 18 000

Tehničke karakteristike:

Snaga: 2x100W/8 oma

Frekventni opseg:

20Hz-20kHz (+0db/-1dB)

Izobličenja: 0,05%

Dimenzije: 420 x 95 x 290 mm

Masa: 12 kg

Potrošnja: 500 W

Cena: 490 evra

Ljubiša Miodragović

Nagra Audio

Nagra Audio je odeljenje korporacije Kudelski Group, koja razvija, proizvodi i prodaje široku paletu vrhunskih proizvoda namenjenih Hi-Fi tržištu. Kudelski Group nudi i profesionalna rešenja za digitalnu televiziju, širokopojasni Internet i memorijske uređaje zasnovane na Smart karticama.

PMA

PMA je skraćenica od Pyramid Monoblock Amplifier,štooznačavanovufamilijupojačala zasnovanih na jedinstvenom piramidalnom dizajnu, a čiji je tvorac Nagra Audio. PMA je set sačinjen od dva monobloka, od kojih svaki isporučuje snagu od po 200 vati pri impedansi od 8 oma. Revolucionarni piramidalni koncept je napravljen uz pomoć aluminijuma, a funkcionalnost je srazmerna njegovom neobičnom izgledu.

Arhitektura

Arhitektura monobloka obezbeđuje da svaki kanal ima svoju jedinstvenu naponsku jedinicu, što smanjuje međusobno preslušavanja kanala. Takođe, dobija se i bolji odziv tranzijenata, što kao krajnji efekat ima znatno prirodniji zvuk. Pojačalo sada može da stoji u blizini zvučnika, omogućujući time korišćenje što kraćeg kabla, čime se smanjuje slabljenje i povećava kvalitet signala.

Izbor audiofila

Da bi se dobili visokokvalitetan zvuk i pouzdan sistem od kritične je važnosti izbor svake elektronske komponente, a to se naročito odnosi na tranzistore snage. Posle velikog broja testova, u Nagri su se odlučili za MOSFET tranzistore firmeExicon, koji su pokazali najbolje rezultate.

Kontrola snage

Kada raspolažete kvalitetnim zvučnicima, sa pravom očekujete najbolju zaštitu za njih. PMA to i pruža. Ako dođe do pregrevanja ili se na izlaznim konektorima pojavi preveliki napon, on automatski prelazi u “siguran” režim rada. Posebna LED dioda počinje da svetli ukoliko dođe do preopterećenja sistema.

Čista snaga = čist zvuk

Kako performanse nekog pojačala uveliko zavise od kvaliteta njegove naponske jedinice, koristi se Power Factor Corrector - uređaj koji se ponaša kao rezerva čistog jednosmernog napona. PFC “vuče” istinsku sinusoidalnu struju iz izvora, čime se izbegavaju tzv. “zagađena struja” i visoki vrhovi u strujnom signalu, koji mogu generisati nepoželjne harmonike. Ovo značajno povećava čistoću i integritet signala iz

Tehničke karakteristike

drugih digitalnih i analognih komponenti. PFC smanjuje potrebu za filtriranjem,što rezultira korišćenjem manjih hladnjaka, samim tim i manjeg prostora.

Konekcije i kompatibilnost

PMA nudi balansirane i nebalansirane ulaze za XLR i RCA konektore. Kalibrisani nivo maksimalne snage može biti podešen na 1 ili 2 volta, pružajući kompatibilnost sa bilo kojim pretpojačalom ili D/A konvertorom.

PMA poseduje opciju Auto-detect poweron, čime se sistem automatski uključuje sa dolaskom napona na ulaznim konektorima, a tu je i Auto-detect power-off,koja isključuje pojačalo posle 20 minuta nepostojanja napona na ulaznim konektorima.

PSA

Pojačala sa piramidalnim dizajnom su dostupna u dve verzije. Pored pomenutog PMA sistema, tu je i PSA - Power Stereo Amplifier.PSAposedujeistedimenzije kao PMA, sem što dolazi u jednom piramidalnom kućištu. PSA obezbeđuje dva kanala od po 100 vati i podržava bi-amp povezivanje. Očekuje se da će se PMA i PSA pojačala pojaviti na tržištu početkom 2005. godine.

Snaga 200 W RMS / 8 oma za 1 ili 2 V na ulazu (promenljivo)

Opseg 10 Hz - 70 kHz +0/-3 dB

Odnos signal/šum Tipično 104 dB

mereno u ASA A

THD+N < 0.09 % na 200 W

Veličina 38x38x30 cm

Masa 10 kg za svaki monoblok

|

Šest pionira za svačiji ukus

Kompanija Pioneer je poznata po kvalitetnim audio sistemima za kola, ali i integrisanim sistemima za zabavu i navigaciju. Ovom prilikom vam predstavljamo čitav niz njihovih uređaja namenjenih različitim strukturama korisnika, od onih kojima je potreban osnovni plejer do onih koji žele sveobuhvatan sistem.

DEH-P77MP

Ovaj uređaj je namenjen najmanje zahtevnim korisnicima koji žele da imaju mogućnost reprodukcije MP3 i WMA muzičkih datoteka. Pravi se u crnoj boji, tako da se lako uklapa u standardne kabine putničkih automobila. Njegovom sredinom dominira LCD displej crne boje sa belim slovima, a sa leve i desne strane se nalaze dva kružna potenciometra srebrne boje, pomoću kojih se utiče na jačinu zvuka, odnosno bira radio frekvencija. Iza maske napravljene od aluminijuma se nalazi prostor u koji se umeću CD mediji, a DEHP77MP odlikuje MOSFET 50 pojačalo koje obezbeđuje snagu od 50 vati za 4 kanala i D/A konvertori poznate kompanije Burr Brown. Tjuner je Pioneerov model D4Q, kao i posebno dizajniran sistem za ekvilajzing. Ovaj model prikazuje CD i radio tekst, a ima memoriju za 24 radio stanice. Tokom reprodukcije sa diska podržava brzo “premotavanje” unapred i unazad, prebacivanje na određenu numeru, kao i reprodukciju nasumičnim redosledom. Ukoliko preko DEH-P77MP priključite mobilni telefon, zvuk će se automatski stišati pri dolaznom pozivu.

DEH-P80MP

Nešto jači model DEH-P80MP odlikuje se znatno drugačijim dizajnom. Kombinacija srebrne, crne i plave boje daje odličan utisak. Čitava leva strana je posvećena kontroli uređaja, pa se na njoj nalazi par tastera, dok je desno postavljen velik OEL displej plave boje. Između se nalazi kružno dugme kojim se kontrolišu operacije uređaja. Pored MP3 i WMA formata, ovaj model može da reprodukuje i WAV fajlove, što je u praksi ipak retko potrebno. Kružno dugme ima više funkcija - može se okretati, ali i pritisnuti i koristiti poput džojstika, odnosno četvorosmernih tastera na mobilnim telefonima. Na poboljšanje kvaliteta kompresovanih audio formata utiče BMX (Bimetric Equaliser), a tokom slušanja muzike ekran prikazuje vizuelne efekte, poput plejera na računarima. DEHP80MP podržava CD i radio tekst, a pamti podatke o audio izdanjima koja slušate i ima 24 memorijska mesta za radio stanice. Pojačalo MOSFET 60 daje za 4 kanala po 60 vati snage. Uz ovaj uređaj se standardno dobija daljinski upravljač tako da u kontroli uređaja vozača može da odmeni i osoba koja sedi pozadi. U napredne mogućnosti ovog uređaja se ubrajaju kontrole za dodatni TV tjuner ili DVD uređaj.

DEH-P8600MP

Sledeći korak u audio sistemima za kola donosi klasičan dizajn ali i neke naprednije mogućnosti. Između dva kružna dugmeta kojima se utiče na zvuk i izbor radio stanice, nalazi se velik OEL ekran u boji, koji tokom reprodukcije muzike prikazuje vizuelne efekte koji mogu biti prilagođeni potrebama i željama korisnika pomoću Pioneerovog Screensaver studija. Ovaj model takođe pušta MP3, WMA i WAV fajlove snimljene na CD-R i CD-RW diskove, a za takve diskove prikazuje stablo foldera i fajlova radi lakšeg snalaženja. Za odlične zvučne performanse brine se ugrađeni DSP sa visokokvalitetnim Burr Brown DAC-om, funkcija Auto Time Alignment i automatski ekvilajzer. MOSFET 50 obezbeđuje 50 vati snage za svaki od 4 kanala, a daljinski upravljač je standardni, sa 10 tastera. Priključivanje eksternog TV tjunera i DVD plejera je zanimljiva mogućnost, a pored stišavanja zvuka pri dolaznom pozivu DEH-P80MP ima i izlaz za hendsfri slušalice. Među standardnim mogućnostima treba pomenuti CD i radio tekst, te memoriju za CD naslove i 24 radio stanice.

Pojačalo: 4x50w

CD plejer: CD-R/CD-RW, MP3/WMA, CD tekst

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Ekran: LED sa belim osvetljenjem

Cena: oko 345 evra

Pojačalo: 4x60w

CD plejer: CD-R/CD-RW, MP3/WMA/ WAV, CD tekst

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Ekran: OEL sa plavim osvetljenjem

Cena: oko 380 evra

Pojačalo: 4x50w

CD plejer: CD-R/CD-RW, MP3/WMA/ WAV, CD tekst

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Ekran: OEL u boji

Cena: oko 500 evra

Marko Herman

DEH-P9600MP

Najjači model u DEH seriji odlikuju jedinstveni dizajn i mogućnosti. Ovaj model praktično ima dve površine prednje maske. Prva sadrži niz tastera i dva kružna dugmeta za kontrolu funkcija uređaja. Među njima je i mali LCD ekran koji ispisuje osnovne informacije o trenutnom režimu rada uređaja. Kada prednja maska “sklizne” na dole, otkriva se veliki OEL ekran u boji koji prikazuje dodatne informacije i vizuelne efekte, koji se mogu menjati pomoću OEL Screensaver studija. To je ujedno i najveća razlika u odnosu na slabiji model 8600. Tu su ugrađeni DSP sa Burr Brown DSP-om, kao i Auto Time Alignment i automatski ekvilajzer, za maksimalnu kontrolu zvučnog ugođaja. Reprodukcija sa CD-R i CDRW diskova u formatima WMA, MP3 i WAV je već standard, a prikaz foldera i fajlova, kao i skrolovanje naziva numera dužih od 64 karaktera, samo doprinose ugođaju prilikom korišćenja ovog vrhunskog uređaja. Standardni daljinski upravljač sa 10 tastera, ispis CD i radio teksta, kao i memorija za CD informacije i 24 radio kanala ne izdvajaju DEH-P9600MP od slabijeg modela. Tu su i sve opcije za obavljanje telefonskih razgovora tokom vožnje, kao i pojačalo sa 4x50 vati snage.

AVH-P7500DVD

Uređaj AVH-P7500DVD spada u potpuno drugu kategoriju. U pitanju je jedan sveobuhvatni sistem za kontrolu audio i video sadržaja u sistemu za kola. Ovaj uređaj se nalazi na vrhu Pioneerove ponude sistema zabave u kolima. On predstavlja kombinaciju svega što možete očekivati od audio i vizuelnog sistema. Tu je odličan sedmoinčni široki ekran osetljiv na dodir, standardni D4Q radio tjuner i MOSFET pojačalo koje daje po 50 vati snage na svakom od 5 kanala, a posebnu poslasticu predstavlja DVD plejer. Zahvaljujući ekranu osetljivom na dodir i intuitivnom grafičkomkorisničkominterfejsu,upravljanje ovim uređajem je veoma jednostavno, pa se lako kontrolišu sva podešavanja vezana za zvuk, video i navigaciju.

AVIC-X1

Uređaj sa oznakom AVIC-X1 je Pioneerov vrhunski “sve u jednom” DVD AV sistem, prvi tog tipa u Evropi. Predstavlja izuzetan primer posvećenosti filozofijiintegracijei višestruke namene. AVIC-X1 obezbeđuje visoku fleksibilnostupotrebeiperformansi, pritom uključujući sve aspekte mobilne navigacije i zabave, smeštenih u kućište standardnih dimenzija. Ovaj uređaj reprodukuje DVD-Video diskove, standardne audio CD-ove, MP3 datoteke i ima AM/FM radio tjuner.

Ustupio: ITM Group, 011/310 74 00

Pojačalo: 4x50w

CD plejer: CD-R/CD-RW, MP3/WMA/ WAV, CD tekst

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Ekran: LED sa belim osvetljenjem i OEL u boji

Cena: oko 540 evra

DVD plejer podržava sve aktuelne standarde, kao i visokokvalitetni DVD-Audio, a zahvaljujući ugrađenim Dolby Digital, DTS i Dolby Pro Logic II dekoderima i ljubitelji filmaćebitizapanjenikvalitetom5.1reprodukcije. Pored toga, reprodukuje MP3 muzičke datoteke snimljene na CD ili DVD medije, poseduje D4Q digitalni radio tjuner, a kontrola uređaja moguća je i preko daljinskog upravljača. Ugrađeni DSP, višekanalni automatski ekvilajzer i Automatic Time Alignment obezbeđuju visoku prilagodljivost zvučnog okruženja. AVH-P7500DVD je spreman za lako povezivanje novih uređaja, preko IP-Bus konektora, poput TV i DAB tjunera ili CD plejera za više diskova. Ovaj sistem predstavlja odlično, rešenje bez obzira da li želite odličan samostalni AV sistem ili vam je potreban dodatak nekom od Pioneerovih AVIC navigacionih sistema.

Pojačalo: 5x50w

DVD plejer: DVD-Audio/DVD-Video, CDR/CD-RW, MP3, CD tekst

Surround: 5.1 sistem / Dolby Digital, DTS, Dolby Pro Logic II

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Ekran: 7-inčni wide screen TFT, osetljiv na dodir, u boji

Cena: oko 2000 evra

Navigacioni podsistem, što je ujedno i najbitnija funkcija ovog uređaja, je veoma precizan i lak za upotrebu. Pomoću njega se jednostavno nalaze lokacije na mapi, prati kretanje, a daje i obaveštenja o najboljoj putanji do odredišta. Uz AVICX1 se dobija DVD sa podacima o više od 6 miliona kilometara puteva širom Evrope i veoma detaljnim mapama 10 evropskih gradova. Moguće je izabrati između 7 načina navigacije, među kojima se nalazi Pioneerov Driver’s View režim rada, dva split-screen režima i uzbudljivi Vehicle Dynamics režim. Značajnu novost predstavlja tehnologija Memory Navi, koja učitava podatke neophodne za navigaciju kroz 64 MB memorije uređaja, tako da se istovremeno može pustiti muzika u CD ili MP3 formatu ili DVD-Video disk.

To znači da je pomoću ovog uređaja moguće istovremeno obavljati više funkcija. Dok vozač dobija instrukcije za vožnju, svi saputnici mogu uživati u onome što se preko uređaja reprodukuje, što može biti i filmakoseugradedodatniekrani,kaoi muzika ili televizijski program uz eksterni TV tjuner.

DVD plejer: DVD-Video, CD-R/CD-RW, MP3/WMA, CD tekst

Tjuner: 24 stanice, radio tekst

Navigacija: 7 režima rada, kompletna mapa Evrope

Ekran: TFT u boji

Cena: pozovite

iRiver n10

Ubedljivo najlepši MP3 plejer prezentovan ove godine. Model n10 bi se najlakše mogao opisati kao “muzička ogrlica”. Iz samog plejera, koji teži samo 22 grama, izlazi gumirana ogrlica sa ugrađenim ekskluzivnim iRiver slušalicama. Na prednjoj strani se nalazi pregledan OLED ekran, sa prikazom zelenih slova na crnoj pozadini. Tasteri za upravljanje se nalaze sa strane i veoma su lepo uklopljeni u srebrni okvir. Zahvaljujući malom broju tastera i preglednom ekranu, kontrolisanje uređaja je veoma jednostavno.

Pored izgleda i kvaliteta samog uređaja, zvuk koji proizvode originalne slušalice je jedan od najčistijih i najbogatijih koje sam imao prilike da čujem na MP3 plejerima. Ako ipak preferirate neke druge slušalice, zamenom vrha uređaja ste u mogućnosti da ih priključite na n10. Pored priključka za slušalice, kroz taj vrh možete da provučete i ekstra ogrlicu. Dodatni vrh i ogrlica se dobijaju u paketu, zajedno sa USB kablom, uputstvom i instalacionim diskom sa drajverima i softverom, koje morate instalirati da biste mogli da manipulišete fajlovima.

Ovaj uređaj ima i funkciju diktafona; on poseduje mikrofon, a zahvaljujući naprednim opcijama za automatsko prepoznavanje glasa n10 možete iskoristiti i u profesionalne svrhe. Napajanje litijum-jonske baterije ovog “lepotana” se vrši preko USB porta, preko kog se prebacuju i podaci sporim USB1.1 standardom. Pored ove, tu je još jedna mana, u vidu nepostojanja FM tjunera, čije je prisustvo skoro obavezno u iRiverovim MP3 plejerima.

Do 5 GB

Predstavljamo vam tri najzanimljivija MP3 plejera ove godine, za koje se može reći da su obeležili period za nama u

kategoriji plejera do 4 GB memorije, odnosno plejera koji ne koriste klasične hard diskove za skladištenje materijala

Creative MuVo TX FM

Music Voyager je dobio FM tjuner (sa 32 memorijska mesta), čime je Creative MuVo serija dobila svoj najkompletniji plejer. I ovaj MuVo je jednostavan, lagan i veoma mali digitalni audio plejer, što je bolja odrednica od “MP3 plejer”, jer pored tog formata MuVo reprodukuje i WMA fajlove. Ako ne znate, MuVo je sastavljen iz dva dela: memorijsko-kontrolnog u obliku USB flashdiskailežištaprekokogse napaja. Jednom AAA baterijom se dobija petnaestak sati korišćenja plejera. Inače, MuVo se kontroliše pomoću jednog play/ pause tastera i jednog trosmernog točkića, kojim se vrši navigacija kroz veoma jednostavan meni. Tu su još dva tastera, kojima se podešava jačina zvuka. Radi lakše manipulacije, MuVo ima mali monohromatski ekran sa plavim osvetljenjem, koji se može rotirati za 180 stepeni, kako bi se izašlo u susret i levorukim i desnorukim korisnicima. Tu je i petokanalni ekvilajzer. Pored plejera i tjunera, MuVo TX FM poseduje i diktafon mod, u kome sa radija ili preko ugrađenog mikrofona možete snimiti zvučni materijal u maksimalnom trajanju od 16 sati (za model od 256 MB). Uz MuVo se dobija i zanimljiva torbica za nošenje, kao i kaiš za nošenje oko ruke (npr. za džogiranje).

Apple iPod mini

Još jedno savršenstvo dizajna je obeležilo 2004. godinu. Reč je o najnovijem MP3 plejeru potpisanom od strane kalifornijskih Apple dizajnera. Model iPod mini je umanjena verzija klasičnog iPoda četvrte generacije. Po dimenzijama bi se mogao uporediti sa manjom kutijom nekih slim cigareta, dok dizajn ostaje prepoznatljivo jednostavan. Ekran i navigacioni krug su jedino što se vizuelno izdvaja na ovom modelu. Sam krug je osetljiv na dodir, te ćete se na taj način kretati kroz menije ili plej liste. Mini poseduje i pet tastera, koji se nalaze na “četvrtinama” kruga, kao i u njegovoj sredini. Ekran je monohromatski, sa belim pozadinskim osvetljenjem. iPod mini poseduje fiksnumemorijuod4

GB, na koju možete, pored muzičkih fajlova, snimiti i kontakte, čime ovaj plejer dobija i funkciju adresara. Uređaj poseduje i kalendar, alarm, kao i nekoliko igrica, među kojima se jedna odnosi na prepoznavanje pesama u vašem plejeru.

Iako iPod mini nema diktafon ili FM tjuner, ono što će ga svakako izdvojiti od konkurencije jeste jednostavnost korišćenja i dizajn koji već sad predstavlja statusni simbol. Za kraj pomenimo da se ovaj plejer, mase oko 60 grama, pravi u čak pet boja, čime je broj potencijalnih kupaca svakako proširen.

Luka Tadić

Digitalni zapis

Većini čitalaca je kompanija Olympus poznata po kvalitetnim fotoaparatima, a odskora i po najnovijoj liniji digitalnih fotoaparata mju mini Digital. Mnogi ne znaju da Olympus proizvodi i diktafone i da je zapravo ova kompanija još davne 1969. godine napravila prvi rikorder sa mikro kasetom. Nakon toga, razvijanje tehnologije u sferi medicine je uzelo maha. Danas je Olympus posvetio puno pažnje svom audio programu i sa velikim nestrpljenjem očekujemo novu liniju digitalnih rikordera pod nazivom “m:robe”.

U međuvremenu smo uzeli na test dva diktafona, DM-20 koji je već doživeo popularnost širom sveta i njegovog naslednika DC-2200. Oba rikordera su kompaktnih dimenzija, modernog dizajna i visokog kvaliteta zapisa. Model DM-20 ima ugrađenu memoriju od 128 megabajta i može snimiti preko 4 sata materijala u najboljem kvalitetu - Super High Quality. Inače, ovaj memorijski kapacitet je dovoljan za smeštanje preko 44 sata audio materijala. Najviše nas je fascinirala dodatna oprema koja se isporučuje uz ovaj model. Pored baterija i USB kabla za povezivanje sa računarom, Olympus uz ovaj rikorder isporučuje i USB podnožje koje uvek može biti priključeno na računar. Smeštanjem diktafona u “kolevku”, PC ili Mac računar će odmah prepoznati prisustvo modela DM-20. S obzirom da se radi o profesionalnom aparatu, uz njega dolazi i kvalitetna torbica u koju se smeštaju slušalice, eksterni mikrofon i sam diktafon. Mikrofon je osmišljen veoma inteligentno, jer su se na njemu našle i komande za upravljanje snimanjem, premotavanje i jačinu zvuka. Sam mikrofon na sebi poseduje “štipaljku” kojom se može zakačiti za odeću sagovornika.

Olympus diktafoni

Napredak

U veoma sličnom pakovanju, noviji model DS-2200 nudi još dodatnih opcija. Pre svega, treba reći da se ova dva digitalna diktafona vizuelno veoma malo razlikuju. Napredniji DS-2200 poseduje xD memorijsku karticu sa 128 megabajta prostora, koja se može zameniti karticama i do 512 megabajta. Pored toga, prednost predstavlja činjenica da se uz ovaj model isporučuje još jedan mikrofon. Radi se o stereo mikrofonu koji se može priključiti na vrh uređaja i tako verodostojnije snimati i same zvuke okruženja. Oba diktafona imaju veoma napredne funkcije editovanja, “sečenja” i premeštanja snimaka. Za malo zahtevniji posao biće vam neophodno malo vremena dok se snađete sa komandama, ali ako prvo pročitate uputstvo (što svi uglavnom radimo na kraju) nećete imati problema.

Zabava

Iako mešanje posla i zabave nije uvek najbolja kombinacija, Olympus digitalni diktafoni mogu poslužiti i za slušanje muzike. Prisutna je podrška za MP3 i WMA formate, tako da uz pomoć dobijenih slušalica, koje su vrlo dobrog kvaliteta, možete samostalno uživati u muzici. Ako se radi o nekom manjem društvu, moguće je pustiti muziku i preko malog zvučnika sa zadnje strane diktafona. No, zabava nije prvobitna namena ovih profesionalnih uređaja. Radi se o pouzdanim napravama sa veoma kvalitetnom dodatnom opremom, koja novinarima i ljudima sličnih profesija znatno olakšava posao. Da Olympus digitalni diktafoni nisu igračke svedoči i njihova cena, koja iznosi oko 270 evra, bez poreza.

Ustupio: Olympus, 011/34 04 138

Ljubiša Miodragović

Nakon četiri godine, čuveni irski rok bend je izdao novi album. Vrhunac karijere U2 će ostati album “Achtung Baby”, nakon kojeg je usledio niz raznovrsnih izdanja. “How To Dismantle An Atomic Bomb” je svojevrsni povratak korenima. Muziciranje je vrlo jednostavno, bez upliva nepotrebnih instrumenata i komplikovanih tema. Album je skup rok i pop pesama, pri čemu je onaj “žešći” deo značajno bolji, a tek se po koja sporija stvar izdiže u odnosu na ostale. “Vertigo”, prvi singl, najbolja je stvar na celom albumu, ali ne ubedljivo. Gledano u celini, “How To Dismantle...” je dobro zaokruženo ostvarenje, koje će pružiti puno i ljubiteljima grupe i svima ostalima koji vole kvalitetne radove ovih rok veterana, koji albumom zadržavaju status jednog od najznačajnijih bendova na svetu.

Polly Jean Harvey se neprestano menja, ostajući ipak jedinstvena. Kroz poslednjih par albuma vernoj publici je poklonila raznovrsne melodije i bogate tekstove, opet pune različitih osećanja, koja su - po svemu sudeći - dovela do određenog pražnjenja. Novo izdanje “Uh Huh Her” najviše podseća na mešavinu njenih prethodnih radova. Sama se posvetila produciranju i sviranju svih instrumenata, osim udaraljki, a kao rezultat toga dobili smo sirov zvuk novog albuma, na kojem se mogu čuti “jake” teme pune besa, ali i nekoliko vrlo sporih i mirnih pesama. Isto tako varira i kvalitet, što doprinosi neujednačenosti ostvarenja. Prema tome koju fazu PJ Harvey najviše volite odlučivaćete se i za pesme koje vam se na “Uh Huh Her” najviše dopadaju. Njen novi album je nešto lošiji od ranijih izdanja, ali je svakako obavezan deo kolekcije.

U2 - “How To Dismantle An Atomic Bomb” Universal Music/Multimedia Records

Universal Music/Multimedia Records

Eminem - “Encore” Universal Music/Multimedia Records

Nakon što je pažnju javnosti privukao teškim rečima, odnosno stihovima na račun svoje majke, žena uopšte, gej populacije... Eminem je potrošio neko vreme uživajući u popularnosti i svemu što uz to ide, te promovišući svoj “prateći bend” D-12. Sve vreme je pripremao nove stihove oko kojih će se lomiti koplja. U svom prepoznatljivom fazonu, on nastavlja sa izbacivanjem svojih frustracija na sve koji ih žele čuti. Ipak, za razliku od ranijih izdanja, sada se okreće i ozbiljnijim temama. Umesto da gađa svoje lično okruženje, udara na ono što je bitno svim Amerikancima. Tako su se na udaru našli aktuelni američki predsednik i ikone pop kulture... Eminemov prepoznatljiv glas i skrivanje iza Slim Shadyja daju mu dovoljan otklon od realnosti, tako da on i na albumu “Encore” priča praktično sve što želi, a konzumente njegov “proizvod” zabavlja. Krajnji rezultat je prosečno izdanje, koje će voleti samo fanovi.

Andrea

- “Andrea”

Universal Music/Multimedia Records

Poznati italijanski operski pevač Andrea Bocelli je praktično istovremeno objavio dva albuma. Jedan je namenjen njegovim tvrdokornim fanovima, odnosno ljubiteljima opere, dok je drugi, pod jednostavnim nazivom “Andrea”, on sam nazvao pop izdanjem. I pored toga, njegov glas zvuči “operski” i svako ko ga čuje biće siguran u to šta je glavno zanimanje izvođača. Album je proizvod saradnje sa proverenim timom saradnika, koji su sa Bocellijem i ranije radili na njegovim pop izdanjima, a studio koji je Andrea sebi napravio pomogao mu je da na muzici neprestano radi i snima onda kad je najviše raspoložen za to. Tako je album pun dobro otpevanih tema, koje će privući ljubitelje “italijanskog” zvuka, uz jednu pesmu na engleskom snimljenu za film“TheLazarus Child”.

PJ Harvey - “Uh Huh Her”

Bocelli

Leonard Cohen je pre tri godine, nakon desetogodišnje pauze, reaktivirao svoju muzičku karijeru. Tri godine posle albuma “Ten New Songs” on nastavlja ka logičnom raspletu svoje muzičke karijere. “Dear Heather”, njegov jedanaesti album, donosi niz pitkih melodija, obogaćenih Cohenovom prepoznatljivom lirikom. Ipak, ono najupečatljivije jeste razvoj njegovog glasa, odnosno sve veći nedostatak istog, što je i logično s obzirom da je ušao u osmu deceniju života. Cohen na novom albumu peva poput duha, kao da šapuće, i to - suprotno svakoj logici - zvuči odlično. Na albumu

“Dear Heather” on nastavlja dugogodišnju saradnju sa pevačicom i producentom Sharon Robinson i džez pevačicom Anjani Thomas, čiji glasovi predstavljaju kontrast u odnosu na Cohenov mračan stil pevanja. “Dear Heather” je još jedan fenomenalan album, pravi dragulj... i to ne samo za Cohenove fanove.

Leonard Cohen

“Dear Heather” Columbia

Album “Are We There Yet?” je debi ostvarenje njujorške grupe The Citizens. Po tempu i pametno osmišljenom redosledu numera, album u velikoj meri podseća na značajna ostvarenja sedamdesetih godina, a istovremeno je i dovoljno svež da bi zvučao staromodno. Retko se pojavljuju albumi koje želite da slušate u celosti, što debi Citizensa čini još upečatljivijim. U muziciranju grupe se osećaju uticaji džeza i kabaretske muzike, a takva ostvarenja su povezana nizom balada koje čine srž albuma, koji je u celosti na visokom nivou, posebno zahvaljujući vokalnim sposobnostima pevača Marka Lesserauxa. Ima tu i par lošijih momenata, poput recitovanja u pesmi “Mussolini’s First Crush”, ali je i pored toga album “Are We There Yet?” odličan debi grupe koja sad već uveliko razmišlja o večitom problemu drugog albuma.

The Citizens

“Are We There Yet?”

Yellow Ball

Blues Explosion “Damage” Sanctuary

Jon Spencer Blues Explosion su najveću popularnost doživeli početkom devedesetih godina. U tom periodu snimili su odličan album “Now I Got Worry”, čiji uspeh bend pokušava da ponovi već praktično celu deceniju. “Damage” predstavlja novi pokušaj, koji istovremeno prezentuje i skraćeno ime grupe, oslobođeno idealizacije Spencerove ličnosti. Puno eksperimentisanja i poseban stav sa kojim članovi grupe prilaze muzici čine da “Damage” u određenoj meri doseže ranije uspehe benda. Ipak, previše rada tokom postprodukcije doprinelo je da album na kraju zvuči više kao slup remiksa, nego kao originalno izdanje. Na momente se oseća ona stara energija, tako da će verni slušaoci na kraju pronaći poneko ostvarenje za kolekciju, ali je tu i dosta pesama namenjenih popunjavanju prostora. “Damage” je solidan pokušaj za Blues Explosion i - nadamo se - nagoveštaj još boljih radova.

Fatboy Slim

“Palookaville”

Astralwerks

Druga polovina devedesetih je u orbitu izbacila projekat Normana Cooka - Fatboy Slim. Instant uspeh kroz niz odličnih singlova značio je i poteškoće u kasnijim izdanjima. Visoki dometi pesama poput “Praise You” su gotovo dostignuti pesmom “Weapon Of Choice”, a ove godine Fatboy Slim to pokušava albumom “Palookaville”. I ovaj album se sastoji od kombinacija rok muzike i elektronike, a živa instrumentalizacija, na kojoj Cook insistira, u poslednje vreme počinje da se isplaćuje. Na ovom albumu se, u izdanju drugačijem od onoga što inače rade, pojavljuju Latyrx i Damon Albarn, čiji je doprinos značajan. I pored pojedinih snažnih numera, “Palookaville” ne može da dostigne sveukupni kvalitet ranijih Fatboy Slim ostvarenja, te je još jedan poluuspeli pokušaj kreiranja muzike za ples za mase i pokazuje da par starih trikova potrošene melodije ne može učiniti svežim.

Rammstein su veoma popularni širom sveta, naročito posle nastupa u filmu“xXx”.Posebnojeinteresantnotoštosezapravo malo ljudi trudilo da sazna o čemu oni zapravo pevaju, što je do novog albuma predstavljalo delimični antiklimaks. Na novom albumu reči nisu samo deo zvuka koji Rammstein proizvodi, već su dosta bitnije. Da stvar bude zanimljivija, na “Reise, Reise” upotrebljeni su, pored nemačkog, engleski u pesmi “Amerika” i ruski u “Moskau”, a te dve pesme predstavljaju i vrhunac koncepcije koja na neki način odslikava moć velikih sila. Ostatak albuma je u suštini ono što Rammstein radi godinama, uz malo više elektronskog zvuka, ali i dalje sa vrlo teškim rifovima i više “dranjem” nego pevanjem, uz nešto horske podrške. “Reise, Reise” je odličan album nemačke grupe i moguće je da će predstavljati prekretnicu. Nakon njega mogu ili da se vrate svom originalnom zvuku ili da nastave dalje sa eksperimentisanjem.

Rammstein - “Reise, Reise” Universal Music/Multimedia Records

Film kakav je nastavak romantične i smešne priče o Bridget Jones zaslužuje album pun veselih tema, prošaran ponekom tužnom. To je u većoj meri i ostvareno, a imena koja su učestvovala govore najviše. Tu je mlada britanska zvezda Jamelia, Kylie Minogue sa čuvenom “Can’t Get You Out Of My Head”, Mary J. Blige u obradi “Sorry Seems To Be The Hardest Word” Eltona Johna, a pored njih na albumu se mogu čuti glasovi Robbie Williamsa, Barry Whitea, Beyonce, Dido, Primal Scream, Stinga i Annie Lenox, kao i pobednika svetskog Pop Idola - Willa Younga. Kroz ceo saundtrek su pomešane pesme koje variraju i kvalitetom, pa su tako neki poznati izvođači razočarali, a oni koji tek osvajaju svoje mesto pod zvezdama prijatno iznenadili. Sveukupno, saundtrek za nastavak priče o Bridget Jones donosi niz odličnih pesama za dobro raspoloženje i podsećanje na ključne momente samog filma.

“Bridget Jones: The Edge Of Reason”

The Original Soundtrack

Universal Music/Multimedia Records

Nirvana

“With The Lights Out” Geffen

Nirvana je bend koji nikada neće biti zaboravljen, bez obzira da li ste Kurtovo pevanje slušali zato što ste ga se plašili ili zato što ste mu se divili. Deset godina nakon njegove smrti, javnosti su dostupni najrazličitiji snimci Nirvane, koji nikada do sada nisu objavljivani. Tu ima živih i kućnih snimaka iz 1987. godine, radijskih nastupa, demo verzija čuvenih pesama. Pored originalnih pesama, adekvatno nazvan album “With The Lights Out” sadrži i veliki broj obrada, koje pokazuju šta su sve članovi benda voleli da slušaju. Komplet od tri diska puna muzike i jednog DVD-a sa retkim snimcima živih nastupa ne donosi izuzetan muzički kvalitet, a i nivo snimaka je prilično loš. Ipak, “With The Lights Out” je komplet koji čini dragocen deo svačije kolekcije.

Gwen Stefani

“Love, Angel, Music, Baby” Interscope

Pevačica benda No Doubt se konačno odlučila na izdavanje solo albuma. On je usledio kao logičan sled događaja nakon njenih provokativnih pojavljivanja u javnosti i saradnje sa poznatim rap izvođačima. Do izdanja “Love, Angel, Music, Baby” Gwen se trudila da sebe istakne u prvi plan, a sada je ipak namerila da se stavi iza muzike. Prvim solo albumom ona pravi muzičku mešavinu koja stilski podseća na osamdesete godine, a sadrži numere u rok, rap i elektro pop fazonu. Ova mešavina njoj izgleda odlično leži, s obzirom da u svakoj od dvanaest pesama zvuči drugačije. Konačan oblik albumu daje svojim gostovanjem Andre 3000 (potpisan kao Johnny Vulture). Prvenac Gwen Stefani je solidan album koji će vas dobro zabaviti.

Viktor Kostić

Sve boje tame

Pre dvadeset godina pojavio se prvi album Nicka Cavea & The Bad Seedsa “From Her To Eternity”, kao posledica višegodišnjeg bavljenja muzikom kroz sastave The Boys Next Door i The Birthday Party. Ove godine, Nick Cave je sa bendom izdao jedan od najboljih albuma svoje karijere, i to dupli - “Abbatoir Blues/Lyre Of Orpheus”. Njegova muzička karijera je počela pre više od dvadeset godina, a priča o Caveu počinje još 1957. godine.

Momci iz susedstva

Punim imenom Nicholas Edward Cave, rođen je 22. septembra 1957. godine u Australiji, u anglikanskoj porodici, od majke bibliotekarke i oca profesora engleskog jezika. Odrastao je uz dvojicu starije braće i mlađu sestru, srednju školu je pohađao u Melburnu, a potom je studirao slikarstvo (on je oslikao zadnju stranu albuma “Prayers On Fire”) na univerzitetu Monash. Tokom srednjoškolskih dana je upoznao Micka Harveya. Zajedno osnivaju prvi bend u Nickovoj karijeri - The Boys Next Door.

Singl “These Boots Are Made For Walking” objavljuju 1978. godine, a već naredne i prvi album - “Door Door”. U to vreme bend su činili i Tracy Pew, Phillip Calvert i Rowland S. Howard. Već 1980. godine dolazi do tranzicije u grupu The Birthday Party i objavljivanja istoimenog albuma, mada je na nekim kopijama pisalo “The Birthday Party” by The Boys Next Door.

Rođendanska žurka

Nakon promene imena bend se preselio u London. Njihov silovit ulazak na britansku muzičku scenu odjekuje i danas. Ranih osamdesetih su u nepromenjenom sastavu nastupali na velikom broju koncerata i objavili puno izdanja različitog trajanja. The Birthday Party vrši značajan uticaj na britansku rok scenu tog vremena, naročito zbog izraza punog sirovih emocija i prirodne naivnosti. To je uslovilo i sporiji proboj od očekivanog. Grupa se raspala već 1983. godine, nakon selidbe u Zapadni Berlin, tri objavljena albuma i dva EP-a.

Nakon razlaza, Cave odlazi na kratko u Los Anđeles gde piše scenario za film“Ghosts... Of The Civil Dead”, snimljen pet godina kasnije u režiji Johna Hillcoata i Evana Englisha. Nakon povratka u Berlin, okuplja prvu postavu grupe The Bad Seeds. Bend u to vreme čine, pored Cavea, Mick Harvey, Blixa Bargled (inače član Einsturzende Neubauten), Barry Adamson (bivši član mančesterskog benda Magazine), Anita Lane, Edward Clayton Jones i Hugo Race.

Loše seme

Prvi album postave Nick Cave & The Bad Seeds, nazvane tako po filmu“BadSeed” Marvina LeRoya iz 1956. godine, “From Her To Eternety”, objavljen je 1984. godine. Time počinje najpoznatiji deo Caveove karijere. Ovogodišnje izdanje trinaesti je album benda, a pored toga su The Bad Seeds objavili jedan EP, dva živa albuma i jednu kompilaciju najvećih hitova.

Da Cave nije samo talentovan pisac pesama za svoj bend, pokazuje već pomenuti scenario, ali i roman “And The Ass Saw The Angel” napisan nakon izdavanja prvog albuma. Teme koje je tu otvorio inspirisale su nastanak albuma “The Firstborn Is Dead”, snimljenog 1985. godine u postavi Cave, Harvey, Bargeld, Adamson. Na njemu se nalazi i čuveni singl “Tupelo”, zasnovan na istoimenoj pesmi John Lee Hookera, u kome leži učaurena Caveova fiksacija Biblijom, spajanjem rođenja Kralja sa mitologijom Starog zaveta.

Narednu godinu obeležavaju promene u bendu. Najpre je bubnjar Thomas Wylder došao iz grupe Die Haut da bi sa Seedsima snimio album “Kicking Against The Pricks”, pun obrada poput “Hey Joe”, “All Tomorrow’s Parties” ili “Something’s Gotta Hold Of My Heart”. Nakon tog izdanja, Barry Adamson napušta bend, a umesto njega dolazi Kid Congo Powers (bivši član Crampsa i Gun Cluba). Pre snimanja sledećeg albuma (“Your Funeral... My Trial”) bendu se priključuje i Roland Wolf na klavijaturama.

Marko Herman

Nick Cave

U istoj postavi snimaju i “Tender Prey” 1988. godine, a ubrzo nakon toga u prodaji se pojavljuje zbirka Caveovih pesama i drama - “King Ink”. Iste godine počinje i dugogodišnja saradnja sa nemačkim režiserom Wimom Wendersom. Grupa se pojavljuje u njegovom filmu“NebonadBerlinom” (Der Hümmel Über Berlin) izvodeći pesme “The Carny” i “From Her To Eternity”. Nakon toga Cave sa delom benda (Bargeldom i Harveyjem) snima muziku za filmposopstvenomscenariju“Ghost...Of The Civil Dead”, a u filmutumačiiglavnu ulogu. Njegovo shvatanje filmskogposla postalo je posve drugačije nakon trećeg koraka u nizu, tumačenja uloge rok zvezde Freak Storma u filmu“JohnnySuede” Toma DiCilloa.

Dobar sin

Nakon naporne godine, Cave odlazi na neko vreme u Sao Paolo. Pod uticajem Brazila, melodije na sledećem albumu (“The Good Son”) su značajno prijemčivije širem krugu slušalaca. Tako se 1990. godina može smatrati svojevrsnom prekretnicom za Nick Cavea & The Bad Se -

Diskografija:

The Boys Next Door

1979 - Door Door

1980 - The Birthday Party

The Birthday Party

1981 - Prayers On Fire

1982 - Junkyard

1982 - Drunk On The Pope’s Blood

Nick Cave & The Bad Seeds

1984 - From Her To Eternity

1985 - The Firstborn Is Dead

1986 - Kicking Against The Pricks

1986 - Your Funeral, My Trial

1988 - Tender Prey

1990 - The Good Son

1992 - Henry’s Dream

1994 - Let Love In

1996 - Murder Ballads

1997 - The Boatman’s Call

2001 - No More Shall We Part

2003 - Nocturama

2004 - Abbatoir Blues / Lyre Of Orpheus

edse. Nakon toga grupa je sebi otvorila vrata čitavog sveta, što se reflektujekroz globalnu turneju dve godine kasnije, nakon objavljivanja albuma “Henry’s Dream”. Tada je ponovo izmenjen sastav benda, a stalne “sastojke” - Cavea, Bargelda i Harveya - dopunjavaju Martyn P. Casey i Conway Savage. Tokom turneje snimljen je i prvi zvanični živi album, “Live Seeds”, koji je naredne godine obeležio desetu godišnjicu benda.

Početak devedesetih doneo je globalnu popularnost tzv. alternative, što je Nick Cave očito iskoristio na pravi način. Osim što je bend doživeo svetsku popularnost, omogućio je Caveu i ličnu promociju. To nije iskorišćeno za naredni album, po mnogima i najbolji u njihovoj karijeri, “Let Love In” snimljen 1994. godine, ali je zato već 1996. godine tematski “Murder Ballads” Cavea i ekipu vinuo u orbitu. Tome je najviše doprinela saradnja sa Kylie Minogue na čuvenom singlu “Where The Wild Roses Grow”. Taj album je doneo i saradnju sa PJ Harvey, kao i dva nova člana - violinistu Warrena Ellisa i perkusionistu Jima Sclavunosa. Komercijalni uspeh doprineo je i da muzika za novi filmJohnaHillcoata(“To Have And To Hold”), koju su radili Cave, Harvey i Bargeld, doživi daleko veći uspeh nego što je realno. I kao da se Nickova megaprodukcijska godina ponavlja, u knjižarama se pojavljuje i druga zbirka njegovih pesama i eseja - “King Ink II”.

Ne hvala

U tom trenutku bi većina muzičara sa oduševljenjem prihvatila nominaciju za MTV muzičku nagradu, ali se Cave zahvalio na tome i rekao da ne želi da se takmiči sa drugima kada je umetnost u pitanju. Nakon toga sledi introvertna faza, tokom koje je snimljen “The Boatman’s Call”, album na kojem su sve emocije ogoljene do

kostiju, a koji je razočarao kritičare i novopečene fanove benda, ali ne i one koji su Cavea pratili godinama. Kompilacija “The Best Of Nick Cave And The Bad Seeds” je objavljena 1997. godine, paralelno sa “Live At The Royal Albert Hall”.

Lagano usporavanje u radu benda Cave je iskoristio za saradnju sa Warrenom Ellisom i bendom Dirty Three. Ostvarenje “And The Ass Saw The Angel - Readings And Music” objavljeno je 1999. godine, a na njemu su se nalazili snimci iz 1988. godine na kojima Cave čita svoj roman, kao i muzika inspirisana njime snimljena 1993. godine. Kraj “posta” grupe označava 2001. godina i pojavljivanje albuma “No More Shall We Part”, koji po mnogima predstavlja Nickov vrhunac kao tekstopisca. Ipak, bilo je potrebno da prođe još par godina da bi se ceo bend vratio u formu. Delimično je to učinjeno albumom “Nocturama” iz 2003. godine, a ovogodišnje izdanje “Abattoir Blues/The Lyre Of Orpheus” (recenzija u “Hi-Files” br. 2) predstavlja Nicka Cavea & The Bad Seeds u najboljem izdanju nakon više godina.

Snimanju ovog izdanja prethodi razlaz sa Bargeldom (menja ga James Johnston) nakon dugogodišnje saradnje. To je bio veliki izazov za grupu, pa je kreiranju aktuelnog izdanja posvećeno puno vremena, što je omogućilo Harvey da se posveti gitari, a Ellisu ritam instrumentima poput irskog bazukija.

Henrijev san

Nick Cave je jedna od ličnosti koja će obeležiti niz decenija. Ostaće upamćen po mnogim neodoljivim pesmama nastalim tokom poslednjih decenija XX veka, a furiozan rad tokom protekle tri godine nam obećava još mnogo kreativnih eksplozija australijskog poete.

Sem što je napisao jednu temu za Wendersov film“Dokraja

sveta” pesmu “(I Love You) Until The End Of The World”

Nick se u istom i pojavljuje - čitave dve sekunde “glumi” mrtvog čoveka u prvoj sceni filma.

Strange & Beautiful

Džez trupa - što je prikladniji epitet od grupa, s obzirom na broj članova koji su kroz nju prodefilovali-TheLoungeLizards je svoj poslednji i četvrti studijski album “Queen Of All Ears” objavila pre čak šest godina. Do te 1998. godine proteklo je čak sedamnaest godina od objavljivanja njihovog prvog izdanja - “Lounge Lizards”. Ista godina praktično označava i kraj postojanja grupe, koja je nakon izdavanja poslednjeg albuma održala svega par nastupa.

Razvojni put

Počeci Lizardsa se vezuju za njujoršku “no wave” umetničku scenu s kraja sedamdesetih godina XX veka. U početku su svirali pank-džez muziku, a tokom naredne decenije je bend menjao postavu i formirao muzički izraz uz jedno ime koje je predstavljalo stožer kreativnosti i inspiracije za ostale članove. U pitanju je saksofonista John Lurie, čovek koji je pored rada u grupi puno vremena proveo komponujući filmskumuziku,aliipojavljujućiseuviše nezavisnih ostvarenja sedme umetnosti. Prvu postavu Lounge Lizardsa su, pored njega, činili njegov brat Evan Lurie na klaviru, gitarista Arto Lindsay, Steve Piccolo na basu i bubnjar Anton Fier. Ova petorka je izdržala zajedno do izdavanja prvog albuma, nakon čega Lindsay i Fier odlaze. U izmenjenom sastavu, The Lounge Lizards se posvećuju živim svirkama, što je ovekovečeno na izdanju “Live From The

Drunken Boat” iz 1983. godine, a dve godine kasnije je objavljen disk “Live” (19791981) sa njihovim ranim nastupima. Tek 1986. godine John Lurie se posvećuje sastavljanju ozbiljne postave, koju tada, pored njega i njegova dva brata, čine i saksofonista Roy Nathanson, trombonista Curtis Fowlkes, gitarista Marc Ribot, basista Erik Sanko i bubnjar Dougie Bowne. U toj postavi nastupaju neko vreme i najpre objavljuju živi album “Big Heart: Live From Tokyo”, a naredne godine i drugi studijski album - “No Pain For Cakes”. Specifičnost ovog izdanja je prva numera sa vokalima. U istoj postavi je 1989. godine snimljen još jedan album - “Voice Of Chunk”, koji je prvobitno prodavan isključivo putem telefonskih i poštanskih narudžbina, a tek nešto kasnije i na uobičajen način.

Tih godina je i sam John Lurie doživeo kreativnu eksploziju, najviše kroz saradnju sa čuvenim underground režiserom Jimom Jarmushom. Napisao je muziku za filmove “Stranger Than Paradise”, “Down By Law”

i “Mystery Train”, a u prva dva je i glumio. Tokom osamdesetih se pojavio u filmovima “Stranger Than Paradise”, “Desperately Seeking Susan”, “Paris, Texas”, “The Last Temptation Of Christ”. Nakon albuma “Voice Of Chunk” Lurie je niz godina radio na solo karijeri, koja je prvenstveno bila vezana za film.Takoseidevedesetihpojavljivao u manjim rolama u “Wild At Heart”, “Smoke” i “Blue In The Face”, a napisao je odličnu muziku, između ostalih, za filmove “Blue In The Face”, “Lulu On The Bridge”

i “Get Shorty”, za koji je nominovan i za nagradu Grammy. Najvažniji njegov projekat u poslednjoj deceniji XX veka bio je TV šou “Fishing With John”, u kojem je poznate ličnosti, njegove prijatelje, poput Jima Jarmusha ili Matta Dillona, vodio na pecanje na egzotične lokacije. Istovremeno je pokušao i da promoviše svoju muziku, ali su kritičari zanemarivali taj aspekt njegovog rada i pažnju poklanjali inovativnom pristupu televizijskoj zabavi.

Za sada poslednji album Lounge Lizardsa pojavio se 1998. godine. Opet u novoj postavi, ovog puta sa čak devet članova, među kojima su i njegov brat Evan, saksofonista Michael Blake i čelistkinja Jane Scarpantoni. Album “Queen Of All Ears” je ime dobio po stihu iz pesme “Electic Ladyland” Jimija Hendrixa, a u muzičkom smislu predstavlja veliki korak napred za zvučni izraz Johna Lurieja. Na ovom izdanju vokali imaju mnogo značajniju ulogu, a u jednoj pesmi “peva” svih devet članova. Nakon tog izdanja i par nastupa, ime The Lounge Lizards opet odlazi u zaborav, a John Lurie se posvećuje drugim poslovima, u koje spada i njegova izdavačka kuća Strange And Beautiful, kroz koju usmerava kreativnu energiju u različite pravce.

John Lurie & The Lounge Lizards

Marko Herman

Dvosmerna inspiracija

Lurie kreira jednostavne, šarmantne melodije, koje uvek izvodi grupa vrhunskih muzičara. Sloboda koju oni imaju tokom sviranja se razlaže u bezbroj kombinacija i permutacija, čime nastaju začuđujući efekti koji ponekad narastaju u kakofoniju, a nekad nestaju u “bazenu tišine”. Sam Lurie navodi da su ga inspirisali i James Brown i indijanska narodna muzika, kao i Nino Rota. Jedno od mnogih muzičkih otkrovenja doživeo je u Maroku tokom snimanja filma“TheLastTemptationOfChrist”,kada je svirao sa lokalnim muzičarima. Živi nastupi grupe su nešto što se pamti. U vreme kada je autor ovih redova čuo za grupu i njihov rad, zahvaljujući emisiji “Big Bang” na radiju B92, oni su gostovali u Skoplju i ostaće večiti žal zbog propuštene prilike. Oni koji su ikada slušali The Lounge Lizards uživo bili su, po sopstvenim rečima, prosto “uvučeni u priču” koja do njih dolazi kroz instrumente i glasove. Tome doprinosi i gotovo religiozna posvećenost svih članova benda nastupu, prezentovanju publici nečeg sasvim drugačijeg.

Dugotrajno postojanje Lizardsa se najbolje objašnjava time što su jedni do retkih koji rade ono čemu je džez i namenjen - skupljaju ideje, osećaje i emocije oko njih i u trenutku ih prebacuju u muziku punu duha. U stvari, The Lounge Lizards ne samo da sviraju inspirisani različitim muzičkim uticajima, već i svojim nastupima inspirišu slušaoce, makar da svoje misli usmere u pravcu koji inteligentno lepa dela Johna Lurieja žele. Dvosmerna komunikacija između publike i muzičara je bila i ostaće energija koja će okupiti The Lounge Lizards kada za to dođe vreme.

Muzika

Priča o Marvinu Pontiacu

Da je i najboljoj muzici potreban dobar marketing govori akcija koju je John Lurie potpuno prikriveno izveo nakon što je njegova izdavačka kuća 2000. godine objavila CD “Legendary Marvin Pontiac Greatest Hits”. Marvin Pontiac je jedan od najintrigantnijih genija moderne muzike, koji je 1977. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći. Rođen je 1932. godine, od oca Afrikanca sa Malija i Jevrejke iz države Njujork. Prezime je iz Toure promenjeno u Pontiac kada se porodica preselila u Detroit. Otac ih je napustio kada je Marvin imao dve godina, a kada je njegova majka smeštena u “ludnicu” 1936. godine, otac se vratio po sina i odveo ga u Bamako, na Mali. Tu je živeo do svoje 15. godine, a muzika koju je tamo čuo će uticati na njega zauvek. Marvin se potom preselio u Čikago, gde je odlično svirao bluz harmoniku, a kada je imao sedamnaest godina Little Walter ga je optužio za kopiranje, što je dovelo do pesničenja ispred malog kluba u ulici Maksvel. Pošto se osećao poniženim nakon poraza u “borbi”, preselio se u Lubok u Teksasu, gde je radio kao pomoćnik vodoinstalatera. Ne zna se mnogo o naredne tri godine njegovog života, osim par tračeva o učešću u pljački banke 1950. godine. Dve godine kasnije je imao manji hit, kontroverznu pesmu “I’m A Doggy”, objavljenu za Acorn Records, a istovremeno je neverovatan uspeh (doduše sa piratskim snimkom) imao u Nigeriji sa pesmom “Pancakes”. Zabeleženo je njegovo nepoverenje u muzičku industriju, kao i razlaz za vlasnikom Acorna, Normanom Hectorom. Iako su ga

vrbovali drugi izdavači, odbio je da snima za bilo koga ako vlasnik ne dođe u njegov dom u Slajdelu i ne pokosi mu travnjak. Navodno je slikar Jackson Pollack slušao isključivo Marvinovu muziku dok je slikao, a ovaj je 1970. godine tvrdio da su ga oteli vanzemaljci. Smatrao je da je njegova majka imala slično iskustvo, što je i dovelo do nervnog sloma. Prestao je da svira i posvetio se pronalaženju osoba koje su takođe oteli vanzemaljci. Kada je uhapšen dok je nag vozio bicikl ulicom, bio je to siguran putokaz za dalji tok njegovog života. Poslednjih šest godina je proveo u Detroitu, gde je polako ali sigurno poludeo. Ova neverovatna priča je propraćena izjavama poznatih muzičara, poput Iggy Popa, Davida Bowiea, Leonarda Cohena ili Michaela Stipea, o Marvinovoj muzici... Sve je ovo, naravno, izmišljotina i odličan marketing, koji je doveo do tog da album bude uspešniji nego što bi to inače bio.

The Lounge Lizards - diskografija

1981 - Lounge Lizards

1987 - No Pain For Cakes

1988 - Voice Of Chunk

1998 - Queen Of All Ears

John Lurie - diskografija

1993 - Men With Sticks

1994 - Mystery Train Soundtrack

1998 - Fishing With John Soundtrack

1998 - Stranger Then Paradise

1999 - Down By Law / Variety

1999 - African Swim / Manny & Lo

“Troy”/”Troja”

Režija: Wolfgang Petersen

Scenario: David Benioff, prema motivima Homerovog epa

Žanr: akcija/drama/romansa

Uloge: Brad Pitt, Eric Bana, Orlando

Bloom, Diane Kruger, Peter O’Toole...

Trajanje: 162 min

Proizvodnja: SAD, 2004.

Distribucija: Tuck

Film

“Troja” predstavlja “pokušaj” adaptacije velikog Homerovog epa. “Očišćen” od dubine, poezije, smisla i kreativnom timu filmasasvimnepoznatogkonteksta,ovajspektaklpratinapadujedinjenih CGI-multipliciranih snaga Novog sveta, za ovu priliku kostimiranih u Grke u kožnim suknjicama (uz prigodni aksesoar tipa rustičnih šlemića i sandalica), na virtuelnu Troju. Sled junačkih dejstvija povremeno prekidaju ekskursi u vidu “ničim izazvanih” iliti elementarnim nepoznavanjem ključnih pojmova helenske misli motivisanih uobličavanja glavnih likova, mahom kroz lamentirajuće monologe/dijaloge ili kroz širok spektar nećkanja.

No, da ne budemo na kraj srca: “Troja” jednostavno pada u zamku koja je pokosila gotovo sve filmove o antičkim vremenima otkako se prvo holivudsko odeljenje za rekvizite uposlilo da ih što autentičnije opremi. Lako je, posebno uz dovoljno novca, snimiti filmkojiizgledadobro,alijemnogo teže napraviti filmkojijedobar.BioskopskiepWolfgangaPetersenaje,uzdužnopoštovanjeprema njegovom umeću, u startu bio preveliki zalogaj, a on se izgleda nije potrudio da se naknadno “informiše” (sumnjam da se u posedu nekog scenarističkog gurua ne može naći brošura tipa “Homer For Dummies”). Sve u svemu, pored pomoći vernog kompjutera i armije pomagača (možda baš zbog toga?) ovaj “proizvod” nije dorastao postavljenom zadatku pretvaranja panhelenske baštine u masovnu zabavu. Kad bi u uvodnoj špici, pored imena scenariste (David Benioff,inačepisacodličnog “25th Hour”), umesto “šlepanja” uz Homera, pisalo recimo: “Svi likovi i događaji prikazani u ovom filmuplodsuimaginacije,asvakasličnostsadelomanonimnogslepogsvaraocajeslučajna”-stvar bi možda bila sasvim drugačija. Ovako od osnovne ideje nije ostalo (kao ni od istinske Troje) “ni kamena na kamenu”. A od zabave?

Scene bitaka donose najveći deo zabavne vrednosti filma,iakosedvebrojnesilesukobeusamo par sekvenci. Njihova efektivnost varira, a akcija najbolje funkcioniše kada je “jedan na jedan”. Ispod sloja mačevanja, “Troja” tretira dramski konfliktkaoemocijeizTVsupunica.KadaParisiHelenaneuverljivo izjave svoju ljubav, teško ćete poverovati da je jedan rat imao korene u strasti pozajmljenoj iz bolivudske melodrame o zabranjenoj ljubavi.

Opšti loš utisak “narušava” par sjajnih epizoda: Brian Cox u portretisanju gramzivog i oholog Agamemnona, Piter O’Tul kao ostareli trojanski kralj Prijam, čiji glas nosi više tenzije no sve scene borbi, a prijatno iznenađenje je i Eric Bana, koji je pokazao kako se zelenkasti, mišićavi Hulk može transformisati u najčovečnijeg među herojima - Hektora.

Shaun (Simon Pegg) ima još jednu lošu nedelju. Kolege nemaju poštovanja prema njemu, očuh mu je stalno za vratom, a njegovoj voljenoj devojci se smučila njegova lenjost i nehatnost. Shaun zaista nije loš momak, ali on nema nikakvih ambicija i draže od svega mu je društvo njegovog lenjog i aljkavog cimera Eda (Nick Frost), ovisnika o video igrama. Kao da to nije dovoljno, mrtvi ustaju i hodaju zemljom u potrazi za ljudskim mesom.

Shaun ovo ne primećuje dovoljno brzo, ali i on je poput zombija. Dok mehanički prelazi ustaljenu putanju između svog Playstationa, posla u prodavnici i lokalnog paba, on ne primećuje da se mimoilazi sa kolonama trulećih mrtvaca koji pune ulice Londona. Tek ga napad zapenjenog uljeza željnog svežeg mesa navodi na pomisao da nešto nije u redu. Kada Shaun i Ed konačno shvate šta se dešava, filmizhisteričnogslow motiona prelazi u trku sa vremenom - treba spasiti Shaunovu mamu, izbaviti voljenu i otići do paba, gde će, uz kriglu piva i cigarete, sačekati da protutnji ova zombi pošast.

Sem očite i namerne sličnosti u naslovu, “Shaun of the Dead” sa Romerovim “Dawn of the Dead” povezuje i činjenica da su oba filmasarkastičankomentarzombifikovanogmodernogdruštva,u komenemabitne razlike između živih i živih mrtvaca. U filmu“ShaunoftheDead”stanovnicipraznihpogledapoinercijihodaju od mesta do mesta, sami ili u grupama, izazivajući sumnju da postoji smisao iza svakodnevnog automatskog ponavljanja radnji. Konačno, neki od njih se i pretvore u zombije. Samo niz gladnih zuba povlači granicu između zombifikacijerutiniranesvakodneviceipotpuneapokalipse.

Hibrid horora i komedije, “Shaun of the Dead” na pravi način koristi elemente oba žanra. Wright režira sa odličnim osećajem za ritam smenjivanja komičnog i zastrašujućeg, kakva je neočekivano eksplicitna scena u kojoj zombiji rastrgnu živog čoveka, halapljivo otkidajući udove. Između ovih napada zombija su koscenaristi Edgar Wright i Simon Pegg uspeli da ubace dosta humora - od prozaičnih pošalica do britkih žaoka. Scena u kojoj Ed baca Shaunovu kolekciju ploča na zombi napadača je sama za sebe smešna epizoda. Ali kada Shaun zaustavlja Eda u pokušaju da dekapituje zombija albumom “Purple Rain”, nudeći mu umesto toga saundtrek za film“Batman”-tojevećneštoviše.

Režija: Edgar Wright

Scenario: Simon Pegg i Edgar Wright

Uloge: Simon Pegg, Kate Ashfield,Nick

Frost, Lucy Davis, Dylan Moran...

Žanr: horor/komedija,

Trajanje: 99 min

Proizvodnja: UK, 2004.

Distribucija: Millennium

“Shaun of the Dead” je, ako ne najbolji, onda bar najoriginalniji zombi filmnakondužegperioda.Inteligentan i “bezobrazan”, povremeno krvav, ovaj filmprevazilaziparodiranjeipostajevrloosobenapojava.

Mešanje horora i istinskog humora (a ne holivudskih gegova) nije standardan postupak, a “Shaun of the Dead” uspeva da zastrašujuće na trenutke čak organski spoji sa komičnim, spuštajući natprirodno i jezivo u donji deo registra, kao npr. u sceni kad kamera snima ponašanje junaka kroz rupu u stomaku zombija... Šta još reći, sem da je, prema sopstvenim rečima, sam George Romero uživao u ovom filmu.

“Shaun of the Dead” /”Noć glupih mrtvaca”

Tatjana Nedeljković

Illen, FBI profajler na pozajmici (Angelina Jolie), pomaže montrealskoj policiji u potrazi za serijskim ubicom sa neverovatnim talentom za “uzimanje života” - unakažavanje svojih žrtava i krađu njihovih identiteta. Sve ukazuje na to da je trgovac umetninama James Costa (Ethan Hawke) sledeći na spisku. Illen, zajedno sa policajcima, pokušava da ga zaštiti. Ranjiv, opterećen prisećanjem na bliski dodir sa smrću nakon što je prekinuo poslednji napad ubice, Costa budi u Illeni neobičnu privlačnost. Slede obavezne jurnjave, par obrta i malo uvrnutog seksa.

Zasnovan na romanu Michaela Pyea, ovaj suspens/triler o neprilagođenom mladom čoveku koji ubija druge muškarce i preuzima njihove samotne ali njemu ipak daleko zanimljivije identitete dobro kreće, ali se nakon dve trećine filmakonstrukcijaraspada.Slabostisudirektnovezaneza sam scenario. Dok vrhunski detektiv polako otkriva ono što veći deo publike već zaključuje, scenario primorava režisera da nagomilava snimke dokaza. Sem toga, ni film“TakingLives”izgleda nije zaobišao sindrom u najmanju ruku čudnog iskorišćavanja glumačkih potencijala. Malo je reći da su zvučna imena i vrsni glumci, kakvi su Gena Rowlands, Tchéky Karyo, Jean-Hugues Anglande i Kiefer Sutherland neiskorišćeni u svojim epizodama; jednostavno, ako tokom filmaodete do toaleta ili da pristavite kaficu-moždaćevassamokastlistapodsetitidasuionideoekipe. Ethan Hawke je neverovatan i to ne u pozitivnom smislu - njegovo bledunjavo glumatanje će vas navesti da se zapitate šta se dogodilo sa onim “dečkom koji je obećavao”... A Angelina Jolie je jednostavno Angelina Jolie - i to je više nego dovoljno.

D.J. Caruso, koji je zanat izučio kao asistent akcionog majstora Johna Badhama na snimanju filmova “Point of No Return”, “Another Stakeout” i “Nick of Time”, a nakon toga radio veoma uspešne TV serije “The Shield”, “Smallville” i “Dark Angel”, svakako je kompetentan režiser. On zna kako da kreira i pojača dramsku tenziju i emotivni podtekst, ali je nešto, nažalost, otišlo na pogrešnu stranu tokom osmišljavanja same narativne linije. Uprkos potencijalu da postane sve ono što su trejleri prikazivali, “Taking Lives” se pretvorio u još jedno elaboriranje ustaljenih elemenata. Ovo je jednostavno triler na koji, naravno ako vam je Angelina prirasla srcu, mirne duše možete potrošiti par sati tokom hladnog popodneva.

“Taking Lives”/”Oduzimanje

života”

Režija: D.J. Caruso

Scenario: Jon Bokenkamp, prema romanu Michaela Pyea

Uloge: Angelina Jolie, Ethan Hawke, Kiefer Sutherland, Olivier Martinez, Tchéky Karyo...

Žanr: triler, Trajanje: 109 min

Proizvodnja: SAD/Kanada, 2004.

Distribucija: Tuck

Počinje Harryjeva treća godina u Hogswarts školi veštičarenja i čarobnjaštva. Učenici i zaposleni u školi su ostali manje-više isti, uz par izuzetaka. Svaka godina donosi novog instruktora za borbu protiv mračnih veština. Doteranog i samozadovoljnog Gilderoya Lockharta (Kenneth Brannagh) nasledio je profesor umerenih manira Lupin, učitelj sa tajnom (David Thewlis). Veliku vest u školi ovaj put predstavlja nedavno bekstvo Siriusa Blacka (Gary Oldman) iz zatvora Azkaban. Black je, bar tako smo navedeni da mislimo, nasilni desperado koji baca zle čini i koji ima neku ulogu u smrti Harryjevih roditelja, a sad je svoje moći usmerio ka mladom čarobnjaku. Uz okrutne i zastrašujuće dementore, koji kruže oko Hogswartsa tražeći Blacka, Harry živi u strahu od njega, istovremeno žudeći da ga pronađe i osveti svoje roditelje. U međuvremenu, mnoge tajne unutar zidova čekaju da budu otkrivene...

Treći deo sage o Harry Potteru ima nov kvalitet u odnosu na prva dva filma:iakosescenaristaSteve Kloves, veran Rowlingovoj, ne igra previše, filmjedrugačiji,mračniji,prvenstvenozahvaljujući promeni režisera. Meksički režiser Alfonso Cuaron (“Cita con la muerte”, “Fallen Angels”, “A Little Princess”, “Great Expectations”, “Y tu mamá también”) nasledio je Chrisa Columbusa u ovoj misiji i atmosferu bajke obojio sa malo mračnog lirizma. Efekti su bolje iskorišćeni i mračniji ton je prikazan dobro na više načina, senkama i okrutnijim likovima. Svi u ovom filmuimajutajne,dubokeimračne, a tu su i zastrašujuća bića koja usisavaju dušu - dementori.

Iako ga većina kritika uzdiže kao ponovno otkrivanje franšize i slavi režisera Cuarona za kreiranje najmračnije, psihički najangažovanije adaptacije do sada, “Harry Potter and the Prisoner of Azkaban” ima sve mane prethodna dva filma-povremenojeprevišerazvučenispor,sanedovoljnočvrstim zapletom. Dobar deo filmamizapravočekamodasepojaviGaryOldmaniopustošisvecrnom magijom. U međuvremenu je tu manje priča, a više niz vinjeta.

Film pati od istog problema kao prva dva i gledano sa strane glumačke postave. Najveći deo glumačke ekipe je prosto nabacan i previše velikih imena je nedovoljno iskorišćeno (mada je uticaj toga umanjen učestvovanjem glumaca u celom serijalu, a ne u samo jednom filmu).AllanRickman je gotovo besposlen, Emma Thompson takođe, a Maggie Smith jedva da izgovara ijednu repliku. Garry Oldmanu je, doduše, bio potreban posao, što je i rekao u par intervjua, ali je i pored toga ostvario sjajnu ulogu.

“Harry Potter and the Prisoner of Azkaban”/ “Hari Poter 3: Zatočenik iz Azkabana”

Režija: Alfonso Cuaron

Scenario: Steven Kloves, prema romanu J.K. Rowling

Uloge: Daniel Radcliffe, Gary Oldman, Rupert Grint, Emma Watson...

Žanr: avantura/fantazija

Proizvodnja: SAD, 2004.

Trajanje: 139 min, Distributer: Tuck

Oliver Stone, scenarista i režiser

Made In USA

Film “Predodređeni za ubice” (Natural Born Killers, 1994), od strane američke javnosti ocenjen kao izuzetno kontroverzan, predstavlja Stonea u gotovo savršenom izdanju. Zajedno sa Quentinom Tarantinom, Stone gradi storiju koja apsolvira ljudsko nasilje, tragajući za njegovim korenima u porodici i modernom društvu, problematizujući ulogu medija u glorifikaciji nasilja (korespondira sa tadašnjom medijskom famom vezanom za “slučaj O. J. Simpson”). Nakon toga Stone se filmom “Nixon” (nominovan za najbolji originalni

pohlepe - Stoneovi filmovisusvetoviza sebe, refleksijepoderanepsiheameričke sadašnjice bačene publici u lice. Njegovi junaci, izloženi i ogoljeni, su ili zauvek izgubljeni ili u potrazi za dobrotom usred tame. Iako od strane establišmenta posmatran kao “dramatičar savremene istorije”, Oliver Stone je na prvom mestu filmski stvaralac, koji se stalno menja i napreduje, režiser sa ličnom vizijom, koja još jednom dokazuje kako je kinematografijazaista vredna i posebna, i uticaj njegovih filmova će se još dugo osećati.

Oliver Stone - filmografija

1970 - Street Scenes (snimatelj)

1971 - Battle Of Love’s Return (gluma)

1974 - Seizure (scenario i režija)

1978 - Midnight Express (scenario i gluma)

1981 - The Hand (scenario, gluma i režija)

1982 - Conan The Barbarian (scenario)

1983 - Scarface (scenario i gluma)

1985 - Year Of The Dragon (scenario)

1985 - 8 Million Ways To Die (scenario)

1986 - Salvador (scenario i režija)

1986 - Platoon (scenario, gluma i režija)

1987 - Wall Street (scenario, gluma i režija)

1988 - Talk Radio (scenario i režija)

1989 - Born On The Fourth Of July (scenario i režija)

1991 - The Doors (scenario, gluma i režija)

1991 - JFK (scenario i režija)

1992 - Patriot Games (gluma)

1993 - Dave (gluma)

1993 - Last Party (gluma)

1993 - Wild Palms, TV mini-serija (gluma)

1993 - Heaven And Earth (scenario i režija)

1994 - Natural Born Killers (scenario i režija)

1995 - Nixon (scenario, gluma i režija)

1996 - Evita (scenario)

1997 - U-Turn (režija)

1999 - Any Given Sunday (scenario, gluma i režija)

2003 - Persona Non Grata (režija)

2003 - Comandante (režija i naracija)

2004 - Looking for Fidel, TV (režija i naracija)

2004 - Alexander (scenario i režija)

www.audionote.co.uk

Audio Note je jedina specijalizovana kompanija koja dizajnira i proizvodi sve komponente za audio sisteme, a kakva im je ponuda - možete videti ovde. Iako relativno običnog dizajna, prezentacija je sadržajno veoma bogata. Na njoj možete naći priličan broj saveta o tome kako usaglasiti kvalitet komponenti tako da se dobije što bolji zvuk, naravno za određenu svotu novca koju je kupac spreman da uloži, a oni zaista žele da kupci primete kvalitet reprodukcije ukoliko ulože više novca. Svoje proizvode su sortirali, radi lakšeg snalaženja posetilaca prilikom čisto entuzijastičkog gledanja ili olakšavanja kupcima u njihovom odabiru. Ukoliko želite da sami budete svoj majstor, moći ćete da dobijete par saveta, a o nekim uređajima možete pročitate i kritike iz različitih svetskih časopisa. O njihovom kvalitetu i uspesima govore mnogobrojne dobijene nagrade, koje ovde možete videti, kao i razna pojavljivanja na sajmovima audio opreme. Uz sve to, ovde se možete obaveštavati i o novinama koje imaju da pokažu, od proizvoda do nekih manifestacija, a potencijalni kupci mogu saznati gde i kako mogu da nabave novu opremu.

www.castle.uk.com

Ono što kompanija Castle ima da vam ponudi jesu zvučnici. Na njihovoj prezentaciji, u kojoj je veoma lako snaći se, pobrinuli su se da posetioce informišu pojedinačno o tipovima zvučnika (basu, satelitima i centralnom zvučniku), da objasne namenu svakog od njih, kao i tehničke detalje. Naravno, pored tih opštih podataka možete videti i svaki od zvučnih sistema iz njihove ponude, kao i detaljnije opisane zvučnike tih sistema, praćene kritikama iz različitih svetskih časopisa i informacijama o nagradama koje je svaki od njih “pokupio”. Uz to ćete, takođe, dobiti i uputstvo za postavljanje sistema zvučnika koje veoma detaljno objašnjava postupak - od otvaranja kutije sve do konačne postavke zvučnika, za koju dobijate i par saveta u vezi sa njenim različitim mogućnostima. Da bi informisanje bilo potpuno, možete videti i detalje o izgradnji rezonantne kutije zvučnika, kao i pregled različitih tipova drveta od kojih se one izrađuju. Trebalo bi da ova prezentacija bude veoma zanimljiva, zbog obilja korisnih informacija, kako za interesente tako i za kupce, a zainteresovani mogu saznati i kako najlakše doći do zvučnika.

www.chesky.com

Iako na prvi pogled izgleda kao samo još jedna prezentacija produkcijske kuće Chesky, brzim pročešljavanjem prezentacije i istraživanjem o njihovom nastanku i radu saznajemo da postoji i nešto više. Izdavanje muzičkih diskova i DVD-a je samo jedan od delova cele njihove priče, a na prezentaciji možete videti i naručiti neka od njihovih izdanja. Ono što sva njihova izdanja čini jedinstvenima jeste posebna pažnja prilikom snimanja i njihov trud da snime što realniji zvuk. Još jedna interesantna stvar je da na prezentaciji možete videti i pregled ponude zvučnika, sa detaljnim opisom dizajna, njihovim specifikacijama, kritikama... Naravno, za sve zainteresovane su tu i distributeri širom Evrope, a postoji jedan i kod nas, gde možda možete dobiti još podataka. Osim tehničkih detalja, možete dobiti više informacija i o izdanjima ove muzičke kuće, o samim izvođačima, čak i pogledati muzičke spotove nekih od njih. Oni koje zanima sama istorija i nastanak celog ovog projekta, mogu pročitati nešto i o osnivaču.

Nikola Herman

www.kef.com

KEF je kompanija koja je bavi dizajniranjem i prodajom zvučnika. Ono što prvo pada u oči kada se otvori prezentacija, a što bi se možda moglo povezati sa nekim nedostatkom, jeste beli prostor, koji očigledno treba da prikaže njihov dizajn zvučnika iz profila.Što se tiče sadržaja, možete videti široku ponudu neobičnih i zaista originalno dizajniranih zvičnika, kod kojih nije dobar samo izgled. Interesantno je videti i prve izrađene zvučnike, uz njihov dalji razvoj do danas. Možete saznati i tehničke informacije o samim zvučnicima i tehnike kojima se ustanovljava kvalitet, koliko traje ceo proces i šta je sve potrebno za izgradnju. Naravno, kao propratni sadržaj, možete pogledati i kritike i spisak nagrada. Uz detaljno opisan tehnički razvoj, možete pročitati i istoriju kompanije - od nastanka, preko dugogodišnjeg razvojnog puta, sve do danas. Možete videti sve dosad proizvedene zvučnike, grupisane po decenijama. Zainteresovani se mogu informisati i o distribuciji širom sveta. www.twice.com

Twice je časopis koji izlazi jednom nedeljno i pruža čitaocima informacije iz oblasti tehnologije. Oblasti koje obuhvata ovaj časopis su: audio, video, digitalna, kompjuterska tehnika, komunikacija itd. i omogućava lako praćenje podataka, jer su oni smešteni na jednom mestu. Na prezentaciji možete pročitati novosti iz pomenutih oblasti i videti poslovne vesti, sve raspoređene po određenim sekcijama, a možete videti i najavu događaja vezanih za već pomenute teme, čije je održavanje planirano za predstojeći period. U arhivi možete pogledati sve prethodne brojeve, od samog početka, a zainteresovani se mogu prijaviti kako bi sve vesti dobijali na svoj računar. Svaka dalja priča o prezentaciji bi bila uzaludna, jer je najbolje da svako ko se našao u prethodnom tekstu sam ode, pregleda i proveri ima li ovde informacija koje ga mogu zadovoljiti.

www.wilsonaudio.com

Naslovna strana prezentacije kompanije Wilson Audio momentalno nagoveštava ono čime se i sami hvale, neobičnost. Ono što spada u domen njihove proizvodnje jesu zvučnici za pomalo egzotične ljude. U veoma dobro sortiranim delovima prezentacije, možete videti neke uobičajene stvari: pregled ponude zvučnika, zajedno sa svim specifikacijama, kritike koje su dobili, kao i brojne nagrade sortirane po godinama i modelima zvučnika. Zanimljivo je videti upoređivanje starih i novih modela, tako da se naznači razlika. A svako ko želi da postavi svoj zvučni sistem može da pogleda odeljak za akustiku, da se informiše o tom problemu i prihvati neke savete radi sopstvenog zadovoljstva. Ukoliko nekoga zanima tok izgradnje zvučnika - od odabira materijala, pa sve do završnog farbanja - poprilično detaljno opisan, može ovde da nahrani svoju radoznalost. Pročitajte odeljak posvećen isključivo istoriji kompanije, a pogledajte i novosti o prezentacijama audio sistema. Ako želite da saznate kako da dođete do nekog određenog zvučnog sistema, pogledajte spisak distributera raspoređenih po celom svetu, pa pronađite nama najbližeg.

Radio na Internetu

Kada instalirate na računar neki od popularnih multimedijalnih plejera, poput WinAmpa ili Media Playera, među mnogim opcijama za reprodukciju nalaze se i one namenjene gledanju televizijskih i slušanju radio programa sa Interneta. Ovom prilikom pozabavićemo se fenomenom Internet radija, koji sa stanovišta istorije svetske mreže nije novijeg datuma, ali kod nas tek uzima maha.

Počeci

Prvi Internet radio signal emituje se od 1993. godine. Te godine počinje sa radom Internet Talk radio stanica, zahvaljujući tehnologiji MBONE (IP Multicast Backbone on the Internet). Već naredne godine se širi trend emitovanja radijskog programa preko Interneta. Stanica RT-FM, prvi cyber radio, počinje svoje emitovanje iz Las Vegasa, a čitav niz univerzitetskih radio stanica, pored standardnog emitovanja, pušta svoj program i na Internet. U svim ovim slučajevima radi se o entuzijastičkim projektima sa željom da se novi medij iskoristi za dopiranje do većeg broja slušalaca. Da emitovanje radijskog programa preko Interneta ima potencijal pokazuje pokretanje prve komercijalne stanice - Radio HK, koja svoje emitovanje počinje 1995. godine i to čini 24 časa dnevno isključivo preko Interneta. Radio HK najpre emituje pomoću programa CU-SeeMee, koji “signal” preuzima sa unapred pripremljenog CD-a i vrti ga u krug. Nešto kasnije, ova stanica postaje jedna od prvih koja koristi RealAudio format za emitovanje zvuka preko Interneta.

Period stagnacije

Propusna širina (bandwidth) Interneta ka krajnjim korisnicima određuje tempo razvoja Internet radio stanica. Relativno visoke cene brzih veza i činjenica da se veliki broj korisnika još uvek povezuje na Internet pomoću modema, odnosno preko telefonskih linija, ne doprinosi značajnom rastu broja Internet radio stanica. Tokom druge polovine devedesetih većina multimedijalnih sadržaja na Internetu nudi se u nekom od formata Real Networksa

- RealAudio za zvuk i RealVideo za video materijal. Tek nakon više godina paralelnog razvoja pojavljuje se univerzalni RealMedia format.

Tih godina je svoju popularnost na Internetu “počeo da traži” i format MP3, koji je omogućio da se na relativno mali prostor smesti zvuk odličnog kvaliteta. U početku ovaj format nije predstavljao dobar izbor za streaming (direktno emitovanje preko Interneta) zbog male propusne moći mreže, ali je vrlo brzo postao pravo rešenje za preuzimanje muzike sa Interneta. Do poslednjih godina XX veka nije bilo pravog rata između RealAudio i MP3 formata, ali su oni ipak predstavljali konkurente.

Bum Internet radija

Do 1999. godine Internet radio je stagnirao, a onda je mala kompanija MyCaster predstavila alat koji je omogućio bilo kome da kreira sopstveni radio program u roku od svega 10 minuta. U osnovi je to bio MP3 plejer, poput npr. WinAmpa, koji je ono što reprodukuje slao MyCaster web serveru koji je signal pojačavao i postavljao ga na spisak web radio stanica. Ova usluga je omogućila mnogima, pošto je bila potpuno besplatna, da brzo kreiraju sopstvenu stanicu, a istovremeno je potencijalnim slušaocima nudila širok izbor žanrovski drugačijih sadržaja. Krah “dot com” preduzeća je uništio i MyCaster, ali je koncept preživeo i danas se upotrebljava širom sveta.

Od 2000. do 2002. godine Internet radio se suočio sa više izazova. Najpre je, uz MyCaster, više od polovine bitnih radio stanica prestalo sa radom. Tada su iz Internet etra nestali, između ostalih, iCast, WWW. com i eYada. Već 2001. godine došlo je do sukoba u vezi plaćanja prava autorima emitovanih pesama, a advertajzing agencije su zahtevale da Internet radio stanice prekinu emitovanje spotova u čijoj su izradi one učestvovale (AFTRA crisis), nakon čega su stotine zemaljskih radio stanica prekinule istovremeno emitovanje preko Interneta. Samo manji broj njih je kasnije obnovio simultano emitovanje. Naredne godine su stotine radio stanica učestvovale u Danu tišine (Day of Silence), protestu zbog predloženog povećanja naknada autorima emitovanih sadržaja na osnovu predloga lokacije Broadcast.com, čime se njen vlasnik želeo otarasiti konkurencije. Da je Internet radio doživljavao bum govori podatak da je tokom te tri godine broj slušalaca rastao za 50 do 100% godišnje.

Marko Herman

Stabilnost

Danas je Internet radio scena daleko od underground početaka. Broj radio stanica se meri desetinama hiljada, a zahvaljujući razvoju tehnologije i propusne moći Interneta praktično svako može pokrenuti sopstveni radio program. Da je Internet radio danas deo svakodnevice govore podaci o broju slušalaca. Njihov broj se danas meri desetinama miliona (20 miliona u SAD tokom ove godine), a prosečan broj slušalaca Internet radija “u špicu” dostiže milion ljudi.

Audio stream se može napraviti na više različitih načina, a svi su veoma jednostavni. Live365 je najpopularnija web orijentisana usluga koja omogućava kreiranje sopstvenog programa u MP3 i mp3PRO formatima, bez ikakvog predznanja. Oni koji bolje poznaju tehnologiju mogu se odlučiti za druge sisteme, kakvi su SHOUTcast (koji se lako koristi uz program WinAmp) ili Streamcast, stream-db i IceS rešenja otvorenog koda. Sva rešenja omogućavaju kreiranje streamova koji se mogu puštati u popularnim plejerima na različitim operativnim sistemima.

Kako do radija?

Ako obratite pažnju na opcije vezane za Internet radio u WinAmpu primetićete da jedna od njih govori o kvalitetu izraženom u kilobitima u sekundi. Ta cifra upoređena sa brzinom vaše Internet veze daje vam podatak o tome koje stanice možete slušati. U praksi postoje i stanice koje emituju uz kvalitet od 32 do 64 kbps, što znači da se mogu slušati i ako se povezujete preko modema ili ISDN linije. Ipak, kvalitet onoga što emituju je na diskutabilnom nivou, a slušaoca pritom praktično onemogućavaju da istovremeno na Internetu radi još nešto. Kvalitetne (u tehničkom smislu) radio stanice okrenute su slušaocima koji imaju stalnu vezu sa Internetom, odnosno onima koji mogu da slušaju radio dok surfuju ili proveravaju elektronsku poštu. Kada ste na Internetu, dovoljno je da pokrenete WinAmp i u odgovarajućem prozoru će se pojaviti sve radio stanice koje su u tom trenutku emitovane. Mogu biti razvrstane po žanrovima i maksimalnom protoku (u kbps), tako da ćete lakše naći ono što vas interesuje. Većinom su u pitanju muzičke stanice, mada ima i onih sa koncepcijom sličnijom klasičnim radio stanicama. Kako Internet radio ne poznaje ograničenja klasičnog emitovanja, program emitovan iz npr. Australije može se slušati i u Evropi i Americi. Tako možete otkrivati muziku koju biste inače retko imali priliku da čujete, a popularni su i programi namenjeni emigrantima koji žele da ostanu u kontaktu sa sebi bliskom kulturom.

Pogled u budućnost

Širenje Internet radio stanica se tek očekuje. Predviđa se rast reklamiranja na njima od 56% godišnje tokom narednih pet godina, čime će biti premašena cifra od 300 miliona tokom 2009. godine. U ovom trenutku se na Internet radio troši oko 35 miliona dolara, što čini oko trećine procenta namenjenog Internet advertajzingu tokom 2004. godine. Preko 2000 lokalnih američkih radio stanica isprobava mogućnosti simultanog emitovanja preko Interneta, ali će, da bi tu imale uspeha, morati da se udruže sa većim portalima poput AOL-a, Live365 ili Musicmatcha.

Sasvim je logično očekivati da će se Internet radio razvijati tokom dužeg niza godina, kao i da će mu upotreba novih tehnologija doneti neophodnu dozu interaktivnosti. Što se naše scene tiče, treba pomenuti da postoje stanice koje emituju domaću muziku, ali kod nas sve kasni za svetom pa i u tom domenu ima puno prostora za razvoj.

I dok se povećanjem propusne moći dolazi do kvalitetnih sadržaja, pravi kvalitativni skok se očekuje tek kroz širu primenu Internet2 standarda. On se već upotrebljava za prenos multimedijalnih sadržaja u realnom vremenu, a prvi pokušaji datiraju iz 2001. godine, kada je uživo prenošen mjuzikl “The Technophobe & The Madman”. Do šire upotrebe Interneta2 ćemo sačekati više godina, a u međuvremenu će nam širenje brzih Internet veza (kablovski Internet, ADSL...) omogućiti da uživamo u aktuelnoj ponudi Internet radio stanica.

AV risiveri

Domaće tržište

Legenda

DD=Dolby Digital

DD EX=Dolby Digital EX

DD S-EX=Dolby Digital Surround EX

DPL=Dolby Pro Logic

DPL IIx=Dolby Pro Logic IIx

DPL II=Dolby Pro Logic II

DTS-ES Discrete=DTS-ES D

DTS-ES M=DTS-ES Matrix

DTS DS=DTS Digital Surround

SC=Silent Cinema

ToP=Digital ToP-ART

R XS=Rotel XS

Domaće tržište

CD plejeri

DVD plejeri

A=DVD-Audio; V=DVD-Video; S=Super Audio CD; RW=Rewritable

Kućni bioskopi

Domaće tržište

Pojačala

moving coil=mc; moving magnet=mm

MP3 plejeri

Subwooferi

Domaće tržište

Zvučnici