Hi-Files #04

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, sa zadovoljstvom vam predstavljamo četvrto izdanje našeg časopisa. Polako, ali sigurno, brišemo pridev “novi”, ali dodajemo “unapređeni” Hi-Files. Kao što možete da primetite, blagi redizajn i još neke izmene učinile su ovaj broj značajno drugačijim u odnosu na prethodne. Najlepše se zahvaljujemo učesnicima diskusionog foruma HIFI.co.yu na njihovim idejama i sugestijama.

Kao najveće iznenađenje pripremili smo vam besplatni CD, namenjen početnicima ali i profesionalcima u radijskom svetu. Emisija “Zakon akcije i reakcije” i njen autor Zoran Modli su nam pružali medijsku i moralnu podršku od prvog broja i ovaj CD predstavlja logičan nastavak lepe saradnje.

Kao temu broja smo ovog puta izabrali zvučnike, poslednji i najvažniji stepen u elektro-akustičkom lancu. Shodno tome, pripremili smo veliki test zvučnika koji se mogu pronaći na našem

CD

tržištu i svojim kvalitetom zadovoljiti stereo i home theater postavke. Pored toga, po prvi put nešto ozbiljnije zalazimo u video segment i predstavljamo vam veoma kvalitetan video projektor.

Nažalost, čitaoci našeg časopisa se susreću sa opravdanim poskupljenjem magazina. Promena kursa evra u odnosu na letnji period iznosi deset procenata, a na to još treba dodati i porez na dodatu vrednost od osam procenata.... Nadamo se da ćete uživati u ovom broju i da ćete nam pisati na e-mail redakcije sa konstruktivnim kritikama. Mi ćemo se u svakom slučaju truditi da vam napravimo što bolji časopis. I još nešto: ako u vašem malom mestu ne možete pronaći Hi-Files ili jednostavno želite da dođete do svog primerka pre ostalih, pretplatite se tako što ćete vašim podacima popuniti priloženu uplatnicu i nakon uplate nam je poslati na e-mail ili faks.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Časopis Hi-Files kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti Vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Viktor Kostić, Tatjana Nedeljković, Luka Tadić, Josip Bešić, Vladimir Cerić, Željko Brlečić, Zoran Stevanović, Bojan Jović, Branislav Bubanja, Nikola Herman, Miodrag Jović, Gordan Paunović, Zoran Modli

Naslovna strana Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Korato Group

Mileševska 66

011/28 35 981

11000 Beograd

Srbija i Crna Gora

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Prelom&prePress

Bindulanija Creative & Avangarda

Štamparija

AltaNova

011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova). – 28cm

Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files

COBISS.SR-ID 116467980

Pioneer DVR-920H-S

Lansiranjem novog vrhunskog DVD rikordera sa oznakom DVR-920H, Pioneer još jednom demonstrira svoju sposobnost da kombinuje najmodernije tehnologije sa odličnim dizajnom. Nastao na slavi svojih prethodnika DVR-720H i DVR-520H, ovaj model poseduje hard disk od 250GB, čime se kapacitet snimanja povećava do 433 sati. Visok kvalitet video snimka i mogućnost brzog kopiranja na DVD bez gubitka kvaliteta, nagoveštavaju novu eru DVD rikordera.

Najveća novost koju donosi ovaj model je trenutna konverzija svih ulaznih analognih video signala u digitalne i 10-bitsko procesiranje signala u digitalni domen, što rezultira preciznošću slike i njenim superiornim kvalitetom. High Definition

Multimedia interfejs (HDMI) omogućava prenos nekompresovanog audio i video signala, čime se stvaraju uslovi potrebni za kreiranje digitalnog videa i zvuka bez gubljenja kvaliteta ili pogoršavanja signala. Dual PureCinema Progressive Scan (za PAL ili NTSC) donosi stabilnu sliku oslobođenju treperenja, a unapređeni Video Quality Enhancer značajno pospešuje video procesiranje. Novi 14-bitski D/A konvertor nadmašuje standardne video konvertore i podiže video rezoluciju do novih limita, nadomak punog DVD kvaliteta.

Čvrstoća i stabilnost kućišta su esencijalni za kvalitetnu video i zvučnu reprodukciju, a dvoslojni debeli čelični lim apsorbuje neželjene vibracije i eliminiše nepoželjnu interferenciju. Moguće je snimiti od jednog do osam sati materijala na disk, kako u DVD video modu tako i u DVD video recording modu, u zavisnosti od željenog kvaliteta slike. Prebacivanje videa sa digitalne kamere je vrlo lako uz pomoć i.LINKa, a GUIDE Plus+ EPG servis čini programiranje različitih funkcija jednostavnim. Jedna od tih korisnih funkcija omogućava gledanje programa istovremeno dok se on snima, ali od neke ranije vremenske tačke, a moguće je i simultano snimati i gledati drugi, prethodno snimljen materijal sa hard diska.

Sa naprednim Disk navigatorom nema više gubljenja vremena pri nalaženju prethodno snimljenog naslova. Moguće je brzo prepoznati snimljene materijale, puštajući video u malom preview prozoru. Disk backup opcija nudi korisnicima jednostavan način da na brzinu naprave rezervnu kopiju važnog materijala, a sav sadržaj i informacije sa originalnog diska se kopiraju bez gubljenja kvaliteta. Prilikom pravljenja rezervne kopije moguće je snimati ili gledati sadržaj hard diska. Zahvaljujući funkciji Disc History korisnici ne moraju više da kopaju duboko kroz DVD biblioteku da bi našli slobodan prostor za snimanje. Obezbeđen je prikaz slobodnog mesta na zadnjih 30 prethodno ubačenih diskova.

Kao multifunkcionalan plejer, DVR-920HS upravlja MP3 i WMA audio fajlovima snimljenim na CD-R/RW disk, kao i na VideoCD i SVCD. Takođe, tu je i program za gledanje slika sa CD-a u JPEG formatu.

piše: Ljubiša Stojanović

Surround zvuk u slušalicama

Jedna od mana novih dual layer diskova je nedostatak portabilnosti, odnosno mogućnosti da se muzika lako prenese na uređaj koji korisnik preferira, bilo da je u pitanju iPod, PC ili MP3 plejer. U saradnji sa Dolby laboratorijom, u Silverline Recordsu su odlučili da uključe iPod/iTunes i PC/Windows WMA kompatibilne fajlove na dual layer disk, čime oni postaju lako prenosivi i kompatibilni sa različitim uređajima.

Osim toga, Dolby je u pomenute diskove integrisao svoju Dolby Headphone tehnologiju, pa je moguće uživati u višekanalnoj muzici i sa slušalicama. Silverline planira da izda preko 200 dvostranih DVD diskova sa kodiranom muzikom, počevši od albuma Roberta Craya i dodaje: “Dolby Headphone kodirane pesme će pružiti korisnicima mogućnost da uživaju u dramatičnim efektima koje sa sobom donosi višekanalna muzika, sa bilo kojim setom slušalica”. U laboratoriji Dolby napominju da je surround zvuk moguće čuti i bez prethodno kodiranih pesama na dual layer disku, ali je u tom slučaju neophodan dodatni Dolby Headphone uređaj.

iCub - pravi Hi-Fi za iPod generaciju

Poznati proizvođač zvučnika Focal razvio je novi koncept koji omogućuje korisnicima iPod uređaja i WiFi i PC muzičkim fanovima lak način da pretvore svoje uređaje u prave 2.1 Hi-Fi sisteme. Radi se o iCub sistemu, koji je baziran na specifikaciji nedavno predstavljenog Cub2 subwoofera. iCub integriše tri BASH pojačivača sa maksimalnim snagom od 400 vati, visokoprecizni 20-bitski D/A konvertor (ST TDA7535) i višestruke ulaze, uključujući i optički i digitalni.

iCub sistem je neverovatno jednostavan i lako podesiv za upotrebu. Par zvučnika može biti povezan direktno preko izlaza na stereo pojačivaču iCuba. Izvori mogu biti povezani analogno, preko RCA ili digitalno, preko optičkog ulaza, a jačina zvuka može biti kontrolisana preko infracrvenog daljinskog upravljača. iCub prihvata sve standardne audio formate, kao što su DVD ili CD, preko analognog ili digitalnog ulaza. To je, takođe, idealan sistem za po-

vezivanje sa standardnim MP3 plejerom ili uređajem zasnovanim na hard disku, kao što je iPod. Sa kapacitetom od 60GB, moguće je snimiti audio numere u originalnom formatu, nekompresovane. iCub nudi nove mogućnosti ostvarivanjem bežične komunikacije i podrškom za multiroom, tako što se kombinuje više iCub sistema raspodeljenih po kući, kontrolisanih od strane računara.

Sony 5.1 digitalne kamere

Sony namerava da “protrese” tržište digitalnih kamera, predstavljanjem pet novih digitalnih DVD kamera koje imaju sposobnost snimanja višekanalnog zvuka. Tačnije, radi se o Dolby Digital 5.1 surround zvučnom sistemu. Ove kamere su kompatibilne sa DVD+RW/-RW/-R standardima, a poseduju i displej osetljiv na dodir. DVD snimci mogu biti reprodukovani na skoro svim postojećim DVD plejerima, kao i na novijim verzijama Sony Playstation igračkih konzola.

Model DCR-DVD403 ima ugrađen mikrofon za snimanje 5.1 surround zvuka, dok na DCR-DVD103 i DCR-DVD203 to omogućuje mikrofon koji se naknadno povezuje sa kamerom. Cena za najjeftiniji model iznosi 600 dolara.

Prodaja muzike preko Interneta beleži stalni porast

Kompanija Apple je nedavno izašla u javnost sa informacijom da je preko 250 miliona pesama do sada kupljeno i preuzeto sa Interneta, preko njihovog iTunes muzičkog servisa. Korisnici iTunesa danas preuzimaju ukupno 1,25 miliona pesama dnevno, što će za godinu dana rezultirati prodajom od skoro pola milijarde pesama. iTunes je trenutno dostupan u petnaest zemalja sveta, koje zajedno reprezentuju više od 70% ukupnog muzičkog tržišta.

“Kada smo krenuli sa iTunes muzičkom prodavnicom nadali smo se prodaji od milion pesama za pola godine, a sada prodajemo milion pesama svakoga dana” - rekao je Steve Jobs, izvršni direktor kompanije Apple. “iTunes je predvodnik u novoj muzičkoj digitalnoj eri i zajedno sa iPodom menja način na koji milioni ljudi nalaze muziku i uživaju u njoj, pritom na potpuno legalan način”.

iTunes sadrži preko milion pesama, ustupljenih od strane vodećih svetskih muzičkih kompanija i još 600 nezavisnih producentskih kuća, čineći tako najveću bazu pesama na Internetu.

Povećana fleksibilnost u KEF Reference zvučnicima

KEF Reference serija je poznata po svom izuzetno prirodnom i čistom zvuku, zbog kog uvek dobija visoke ocene, kako od kritičara, tako i od krajnjih korisnika. Zajedno sa pažljivo odabranim odgovarajućim elektronskim komponentama, zvučnici su u stanju da proizvedu nivo jasnoće kakav se retko može čuti u muzičkim sistemima. KEF je osluškujući želje kupaca i savete prodavaca ponudio novi Uni-Balance sistem, koji nudi povećanu fleksibilnost.Pomoćuovognovogsistemamogućejepreciznobalansiratizvučnike,da bi se dobila željena akustika. Dosadašnja tri nivoa za podešavanje basa su zamenjena sa dva nivoa za bas i četiri nivoa za visoke tonove. Osim toga, performanse basa su dodatno unapređene.

Uni-Balance je inkorporiran u modele 205, 203 i 201 iz Reference serije. Cena za model sa oznakom 205 je 3.999, za 203 je 2.999, a za model 201 iznosi 1.999 funti.

Aukcija posvećena žrtvama cunamija

Audio Asylum u saradnji sa kompanijom Audiogon sponzoriše online aukciju čiji će prihod otići žrtvama cunamija i zemljotresa koji su nedavno zadesili Aziju. Aukcija će se odnositi na opremu, doniranu od strane proizvođača, muzičkih producentskih kuća, kao i audiofilaimuzičkihzaljubljenika širom sveta. Prihodi će biti usmereni humanitarnim organizacijama izabranim od strane donatora, izuzev u slučaju da pojedini odluče da pobednik na licitaciji lično izabere primaoca.

Sličnu dobrotvornu aukciju Audio Asylum je organizovao nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je sakupljeno 200.000 dolara. “S obzirom na broj stradalih i veličinu destrukcije uzrokovane cunamijem, nadamo se da ćemo zaraditi bar istu svotu novca kao pre par godina”, kaže Ole Lund Christensen, jedan od organizatora ovog događaja.

Više informacija o celom događaju može se naći na sajtu www.audioasylum.com

U svetu kućnih bioskopa na pomolu je novi trend

Kanadska kompanija D-BOX, specijalizovana za izradu specijalnih fotelja i garnitura za sedenje, unosi inovacije na polju implementiranja elektronike u vaše fotelje. Radi se o tome da se fotelja u kojoj sedite dok gledate omiljeni film,uzavisnostiod trenutne scene u filmu,pomeraurazličitim pravcima. Time se pojačava konačan utisak filma,astolicaće,bezobziradali vaš omiljen glumac trenutno juri ulicama Čikaga ili leti avionom iznad Antarktika, pokušati da vas što više “uvuče” u film.

D-BOX trenutno ima preko 400 filmovau svojoj arhivi i za svaki od njih ima namenske kompakt diskove sa programima na osnovu kojih svaka stolica “zna kako da se ponaša” za svaki kadar filma.Ovozadovoljstvo košta 5.299 dolara, pa ko voli nek izvoli.

Sennheiser HD 465 i HD 485

HD 465 i HD 485 su novi modeli slušalica namenjenih kućnoj upotrebi koje je predstavila firmaSennheiser,ačijacena ne prelazi 100 dolara. Zahvaljujući korišćenju aluminijumskih zvučnih kalemova sa velikom strujom, njihov frekvencijski opseg se kreće između 16-24.000 herca za model HD485 i 18-21.500 herca za model HD 465. Uz skuplji model se dobija i držač za slušalice, koji se može prikačiti na sto, policu ili bilo koju drugu horizontalnu ili vertikalnu površinu.

Nove slušalice kombinuju lep dizajn, lake materijale (teže samo 220 grama), ergonomiju, radi što boljeg prianjanja uz glavu i velike mekane jastučiće za uši, napravljene od kvalitetnog materijala koji obezbeđuje udobnost prilikom dugih zvučnih sesija.

Sharp otvara fabriku LCD monitora osme generacije

Dok digitalna televizija postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji i Evropi, a televizija visoke definicije(HDTV)uSevernojAmerici, u Japanu očekuju da će do kraja 2005. broj domaćinstava koja imaju digitalnu televiziju dostići cifru od 27 miliona, a do kraja 2006. godine 37 miliona. U skladu sa tim, potražnja za LCD ekranima, savršenim za gledanje digitalne televizije, rapidno će rasti, kako u Japanu, tako i van njega.

Imajući sve to u vidu, u mestu Kamejama u Japanu, u kojem Sharp već poseduje fabriku za proizvodnju LCD monitora šeste generacije, istoimena korporacija je počela izgradnju nove fabrike za proizvodnju monitora sa tečnim kristalom. Radi se o LCD monitorima najnovije, osme

generacije. Generalni plan je osvajanje primata u proizvodnji i prodaji LCD ekrana velikog formata, pre svega od 40 i 50 inča. Zajedno sa već postojećom proizvodnjom 30-inčnih monitora u prvoj fabrici, Sharp će tržištu ponuditi bogatiji izbor. Ova fabrika će, osim usavršene tehnologije, pružiti veći kapacitet i nastojati da udvostruči produktivnost, a kao posledica upotrebe novih mašina cena proizvodnje po primerku bila bi značajno smanjena.

Planirano je da svi radovi budu završeni do oktobra 2006, kada bi se počelo sa proizvodnjom, a procena je da će investicije, uključujući izgradnju fabrike i nabavku adekvatne opreme, dostići cifru od 150 milijardi jena.

Specijalizovana kućna rešenja kompanije Sony

Prateći modne trendove, Sony Electronics predstavlja dva ugradna (in-wall) kućna proizvoda za zabavu. Ova ponuda namenjena je građevinskim firmamakojegrade nove domove, a cene se kreću od 150.000 dolara pa naviše.

Korisnici uz slušalice dobijaju i poseban zamenljiv jednoslojni kabl, otporan na uvijanje, kao i Sennheiserovu jedinstvenu garanciju na dve godine za oba modela. Pojava ovih slušalica na tržištu očekuje se u martu 2005. po ceni od 79,95 i 99,95 dolara.

Nova linija kombinuje kvalitetne audio/video sisteme sa estetikom i jednostavnom instalacijom. Konkretno, reč je o CDP-NW10 ugradnom audio sistemu i DVP-NW50 sistemu za kućni bioskop. Pošto se ove jedinice instaliraju u zid u fazi izgradnje stana, odnosno uvođenja strujne instalacije, svi neugledni kablovi skriveni su od očiju vlasnika. Modularni sistemi mogu biti instalirani u različitim prostorijama za boravak i jednom kada se priključe mogu,

preko Ethernet mreže, deliti audio sadržaj. “Značajno smanjujući cenu integracije sistema i rešavanja problema složenosti instalacije, ovaj sistem ima potencijal da postane u tolikoj meri standardizovan kao i ugrađivanje sudopera u kuhinje”, kaže JeffGoldstein,direktormarketinga u kompaniji Sony Electronics. “Jedinstveni in-wall dizajn pruža ono što korisnici žele - lagan i operativan sistem zabave, koji ne narušava estetiku njihovog doma”.

Uređaji CDP-NW10 i DVP-NW50 su razvijani tako da svojim čistim, prostorno štedljivim dizajnom, odgovaraju svakom dekoru, a - ukoliko je to potrebno - vlasnici kuća mogu dokupiti centralne i bočne panele u boji i dezenu koji odgovara enterijeru.

Sistemi sadrže funkcije koje su većini savremenih korisnika sasvim dovoljne, a to su pre svega kvalitetan audio i video, interkom, nadgledanje soba, mrežna povezanost i pristup muzičkim MP3 fajlovima sa kućnog računara. Sistemi poseduju i ulazne konekcije za kablovske ili satelitske signale, a tu su i funkcije alarma i tajmera.

Cena za CDP-NW10 audio sistem, zvučnike i umrežavanje iznosi 1.000 dolara po prostoriji, a za DVP-NW50 video sistem sa zvučnicima i umrežavanjem 2.000 dolara po prostoriji.

I jedan i drugi sistem biće dostupni od maja ove godine.

Bolji Nautilus

Bowers&Wilkins su nedavno predstavili novu generaciju zvučnika serije Nautilus 800, koja se pojavila na tržištu 15. januara ove godine. Kao najveću inovaciju, ova serija donosi novi visokotonac koji se koristi u nekim top-modelima i tamo nosi oznaku D. Ostali modeli u seriji 800 (označeni slovom S), koriste kupolasti visokotonac od legura razvijen za B&W Signature seriju i za njih je rečeno da donose značajna unapređenja u odnosu na originalne Nautilus 800 zvučnike.

Prilikom izrade je korišćena unapređena verzija B&W FST drajvera srednjeg opse -

ga, koji je prvobitno razvijan za Signature 800 zvučnik, a implementirani su i novi bas drajveri sa kupom konstrukcije nalik sendviču, čija je površina napravljena od karbon vlakna. Jezgro je izrađeno od Rohacell materijala, koji se zbog svoje male težine i velike čvrstoće koristi u avio-industriji. Unapređene skretnice završavaju spisak noviteta u nizu novih Nautilus zvučnika.

Cena novih Nautilus zvučnika kreće se od 2.500 dolara po paru za model 800S, do 20.000 za jedan par zvučnika sa oznakom 805D.

KEF KHT 6000 ACE - nova serija zvučnog sistema

Novi srebrni zvučni sistem KHT 6000 ACE je dizajniran tako da bude komplementaran sa najnovijom generacijom televizora sa ravnim ekranom, kombinujući HighEnd audio tehnologiju u elegantnom novom pakovanju.

Ovaj sistem uključuje HTC6001 centralni zvučnik i odgovarajuće HTS6001 satelite konfigurisanepremapotrebi,uzavisnosti od korisničkog audio sistema.

Najvažniju novost predstavlja poslednja verzija aluminijumskih Uni-Q visokotonaca postavljenih u 75-milimetarske kupe drajvera srednjeg opsega, što za rezultat ima odličnu disperziju čistih vokala po prostoriji. Sa linijom zvučnika čiji su draj-

veri za bas i srednji opseg veći od 75 milimetara i veoma malom distorzijom, kvalitet zvuka postaje besprekoran. Odvojeni

Uni-Q koristi ACE (Acoustic Compliance Enhancement) tehnologiju da pomeri rezonancu ispod radnog frekventnog opsega i apsorbuje više frekvencije.

KHT 6000 se sa lakoćom postavlja bilo gde u prostoriji, a tome doprinosi KEF patentirani Selecta-mount sistem, sa naizgled nevidljivim podupiračima. Ukoliko želi, vlasnik može da koristi i standardne police ili stalke sa ugrađenim bas reflekspodnim držačima (KEF Bass Extender). Cena svakog zvučnika je 350 evra, a opcioni držači koštaju dodatnih 140 evra.

Budućnost televizijske reklame

Kako biste reagovali da vam neko kaže da možete da preskočite reklame dok gledate televizijsku premijeru nekog filma.U trenutku kada je i izglasavanje zakona o oglašavanju, kojim bi cela oblast bila adekvatno regulisana, pod znakom pitanja, mogućnost da reklame uopšte ne gledamo deluje nam kao naučna fantastika. Ipak, takva budućnost je sve izvesnija.

DVR i TiVo

Digitalni video rikorderi su u osnovi zamena za klasične VHS rikordere, kojima su naši domovi preplavljeni. Razlika je u sistemu snimanja, pošto DVR uređaji koriste nove, digitalne medije (najčešće DVD i hard disk) za beleženje programa koji želite da pogledate kada budete u mogućnosti. To praktično omogućava jednostavnije i kvalitetnije snimanje materijala, kao i lakše “premotavanje” preko reklamnih blokova. Već ta osnovna funkcionalnost omogućava da omiljenu seriju pogledate kad vama odgovara i da se ne zamarate propagandnim porukama.

Čitav korak napred kompanija TiVo nudi još od 1999. godine, ali samo u SAD. Ova kompanija svojim korisnicima nudi dodatne uređaje (TiVo Box) i usluge, pomoću kojih mogu izabrati šta od ogromnog izbora televizijskog programa žele da pogledaju, a pri tome mogu odlučiti da ne pogledaju i reklame. Trenutno oko 7% američkih domaćinstava poseduje DVR uređaj, a prognozira se značajan rast tokom narednih pet godina. Već tokom 2005. se očekuje dupliranje sadašnje zastupljenosti, kao i da do 2009. godine ona poraste iznad 40%. A svakako da nije moguće zadržati je samo u okvirima Severne Amerike. DVD rikordere, sa ili bez hard diska, već je moguće nabaviti i kod nas, a

sa padom njihove cene realno je očekivati daleko veću zastupljenost i pojavljivanje “TiVolikih” usluga.

Menjanje navika

Istraživanja pokazuju da vlasnici DVR uređaja više od polovine vremena (59%) provode gledajući snimljeni materijal, što znači i da u velikom broju slučajeva (7590%) preskaču reklamne poruke. Podaci kompanije TiVo govore da se između 5% i 20% njihovih pretplatnika odluči za gledanje reklamnih poruka tokom prve nedelje neke kampanje. Sve to će drastično uticati na način na koji će televizijsku reklamu shvatati marketinške agencije. Njihova prva reakcija pokazuje da smatraju da tradicionalna reklama, dužine do 30 sekundi, koja je godinama glavni vid televizijskog reklamiranja, neće opstati u obliku u kojem je danas znamo. Očekuje se da ona postane deo raznovrsnijih kampanja - onih koje bi obuhvatale TV spotove različitih dužina ili onih koje obuhvataju različite medije. U drastičnom slučaju, takav vid reklame bi mogao u potpunosti nestati. Početak promene biće označen rastom zastupljenosti DVR uređaja iznad 10%, ali će televizija, isto tako, ostati najači medij reklamnih kampanja.

Novi oblici i forme

Među novim modalitetima reklamiranja sa druge strane Atlantika pojaviće se kratke reklame, trajanja do 15 sekundi, koje će biti priključivanje prilozima koje korisnici preuzimaju kroz uslugu video-na-zahtev kablovskih mreža. Kao drugi ekstrem, očekuje se pojavljivanje trominutnih spotova. Iako cena realizacije novih reklama neće biti viša od dosadašnje, pitanje je koliko će

piše: Marko Herman

biti skuplje emitovati ih, naročito u udarnim terminima.

Posebno su interesantne interaktivne reklame u kojima pretplatnici TiVo usluga već mogu učestvovati, a BMW i Disney ih često koriste. Ova forma, često narativna, omogućava da korisnici pritiskom na odgovarajuće dugme daljinskog upravljača odreaguju na reklamu i tako nešto dobiju (na primer, planer putovanja kroz reklamu za DisneyWorld). Sa druge strane, agencijama i oglašivačima momenat interaktivnosti omogućava da vrlo precizno znaju koliko ljudi je pogledalo reklamu. Zanimljivo je i pitanje poruke koju će reklama morati da prenosi gledaocu. Trenutno su češće reklame koje se trude da zabave gledaoca, a ne da mu direktno prenesu poruku. Smatra se da će promene navika gledalaca uticati na to da oni ne žele da pogledaju reklamu koja im ne saopštava ništa konkretno.

Trendovi i budućnost

Manji kablovski kanali, poput onih posvećenih užim oblastima (Golf Channel, Food Network...), dobiće veću pažnju oglašivača koji žele da se obrate užim grupama ljudi. Reklame će se pripremati posebno za svako od ciljnih tržišta, umesto jedinstvene, kakva se trenutno emituje na svim kanalima. Trend personalizacije će uticati i na način na koji se reklamni prostor na televiziji kupuje i prodaje, odnosno mogućnost gledalaca da sami biraju vreme u koje će neku emisiju gledati promeniće cene, koje više neće zavisiti od vremena emitovanja reklame.

Svakako će se povećati i stepen suptilnog pozicioniranja proizvoda u serije, filmove i emisije, a nije nerealno očekivati i posebno prikazivanje najboljih reklama u blokovima, u fazonu “Reklamoždera”, namenjenim osobama koje žele da vide šta marketinška industrija širom sveta nudi. Jedna stvar je sigurna - naredne godine donose burna vremena za oblast televizije i reklamiranja.

piše: Bojan Jović

Zvučnici

Sve što treba da znate...

Najsažetija definicijazvučnikaglasi:zvučnik je uređaj koji konvertuje električnu energiju u mehaničke vibracije. Po ovoj definiciji,lakobisemoglozaključitidajetaj proces dovoljno jednostavan da bi u svim zvučnicima davao približno iste rezultate. U idealnim uslovima, možda. Međutim, uslovi u kojima živimo su daleko od idealnih. Postoji bezbroj faktora koji određuju koliko kvalitetno, snažno ili verno će neki zvučnik reprodukovati dobijeni signal. Nijedna aktivna komponenta u vašem stereo ili surround zvučnom sistemu ne utiče na kvalitet zvuka toliko kao zvučnici. Jedinu pravu konkurenciju u stvaranju željenog zvuka zvučnici, zapravo, imaju u prostoru koji ih okružuje. Ukoliko se malo ozbiljnije pozabavite ovim odnosom, na kraju ćete naići na nekog akustičara koji će vam

sastoji, ukaže na neke od najvažnijih kvaliteta koje mora da poseduje i eventualno pomogne u odabiru prilikom kupovine istih i raspoređivanja u prostoru.

Drajveri

Kao što smo već rekli, osnovni elementi svakog zvučnika su drajveri, skretnice i kućište. Engleska reč “driver” se odomaćila u našem okruženju, ali njen prevod bi bio “zvučnička jedinica”. U prvom delu ovog teksta pozabavićemo se tipovima drajvera, materijalima od kojih mogu biti izrađeni i drugim osobinama. Pre nego što nastavimo, za one koji ne znaju, zvučnički drajver je upravo onaj okrugli, vidljivi deo zvučnika, direktno zadužen za proizvodnju zvuka. Ljudski sluh je spo-

herca do 20 kiloherca, pa se i osnovna podela drajvera vrši po frekventnom opsegu koji obuhvataju. Po toj podeli postoje tri tipa: drajveri niskih frekvencija (20-500 Hz) su obično prečnika od 6 do 15 inča i nazivaju se još i wooferi ili basovi; drajveri srednjih frekvencija (200Hz – 4kHz) su prečnika 2 do 6 inča i nazivaju se još i srednjetonci; drajveri visokih frekvencija (2–20kHz) su najčešće prečnika 0,5 ili 1 inč i nazivaju se još i tweeteri ili visokotonci. Drajveri mogu biti načinjeni od različitih materijala, zavisno od prostora za koji su predviđeni, željenog frekventnog opsega, i naravno cene.

Najrasprostranjeniji i gotovo univerzalni su svakako drajveri sa membranom. Okvir drajvera je načinjen od metala, a kod kva-

soke tonove. Sa druge strane, mnogi vrhunski wooferi koriste upravo kartonske membrane, jer one vrlo dobro podnose snažna uvijanja prilikom reprodukcije moćnih basova i minimalizuju izobličenja zvuka. Kvalitetna kartonska membrana, ukoliko je podržana ostalim komponentama približnog kvaliteta, često pruža bas koji je superiorniji od mnogih egzotičnih (polipropilenskih i sl.) drajvera. Drajveri

ziteta. Konstrukcija elektrostatičkog drajvera sastoji se od krutog metalnog rama na koji je montirana plastična membrana, preko koje je prevučen tanak sloj metala. Napon, propušten kroz taj sloj metala, izaziva vibracije membrane i nastaje zvuk. Ovakvi drajveri u većini slučajeva imaju vrlo slabu efikasnost,zahtevajumnogo energije, a kvalitetan i snažan bas im je nerešiv problem.

daju u komplikovanom projektovanju, izradi i podešavanju, kao i u neophodnosti veće zapremine zvučne kutije. Takođe, dešava se da pojedini proizvođači jeftinijih i nekvalitetnih zvučnih kutija (prvenstveno zvučnih kutija koje pripadaju popularnim mini-linijama) dodaju po jedan ili više ovakvih drajvera zvučnom sistemu, prodajući ih kao zvučne kutije sa dva bas ili srednja drajvera. U tom slučaju, pored očigledne

ozvučenja, bioskopskih dvorana i slično. Kod kućnih sistema primena je znatno ređa, jer se slušaoci nalaze na relativno maloj udaljenosti, na kojoj zvuk još nije dovoljno raširen. Tada se dešava da slušalac, ako ne stoji u liniji sa hornom, znatno slabije čuje visoke tonove. Iz tog razloga, ako se kod kućnih zvučnih sistema za reprodukciju visokih frekvencija koriste horne, pojedini akustičari savetuju da se jedna postavi horizontalno, a druga vertikalno, kako bi se zvuk što bolje rasporedio na manjem prostoru.

Elektrostatički drajveri su dizajnirani kao sferične membrane i funkcionišu uz pomoć električnih impulsa različitog inten-

Pasivni drajveri se koriste za poboljšanje kvaliteta i snage reprodukcije niskih frekvencija. Spolja izgledaju potpuno isto kao i klasični membranski drajveri, ali uz jednu bitnu razliku: oni zapravo nisu drajveri! Naime, pasivni drajveri se sastoje samo od krutog rama i membrane načinjene najčešće od istog materijala kao i kod ostalih, “pravih” drajvera koji se nalaze u zvučnom sistemu. Ono što se spolja ne vidi jeste da oni nemaju ni magnet, ni kaleme, niti bilo kakvu vezu sa skretnicom. Dakle, pasivni drajveri služe samo kao dodatni rezonator, koristeći i pojačavajući vibracije koje se prostiru unutar zvučne kutije i - naravno - emitujući ih spolja. Prednost ovog dodatka je čistiji i snažniji bas, a mane se ogle -

nom snage. Generalno, nivo od 90 i više decibela (dB) smatra se efikasnim,ispod 90dB manje, ali treba imati na umu da to određuje samo efikasnost,aneiukupan kvalitet zvučnika. Na primer, ukoliko u istoj prostoriji i na istom pojačalu uporedite zvučnike od 90dB sa zvučnicima od 93dB, primetićete ogromnu prednost ovih drugih u snazi zvuka, kao i u lakšem postizanju željene glasnosti. Takođe, u prostoriji srednje veličine će efikasnizvučnici postići izuzetnu glasnost već sa 60 vati po kanalu. Usklađivanje efikasnostizvučnika i snage pojačala sa zapreminom prostorije u kojoj se isti nalaze predstavlja glavnu jednačinu za postizanje dobrog zvuka po razumnoj ceni.

Konfiguracija

Zvučne kutije i sistemi se proizvode u najrazličitijim konfiguracijama,odnosno kombinacijama drajvera. U ovom delu teksta pozabavićemo se najzastupljenijim varijantama.

Dvosistemski zvučnici se sastoje od jednog ili više bas drajvera i jednog drajvera visokih frekvencija. Kod dvosistemskih zvučnika obično se ne preporučuje kupovina kutije koja ima drajver niskih frekvencija prečnika većeg od 7 inča, zato što oni, u većini slučajeva, nisu u stanju da verno i realno reprodukuju srednje frekventne opsege. Naime, stvar je u tome da su svi bas drajveri prečnika većeg od 7 inča dizajnirani da reprodukuju prvenstveno njima primarne, niske frekvencije (ispod 200Hz) i znatno su sporiji u odzivu i preciznosti prilikom reprodukcije srednjeg opsega (200Hz – 4kHz). Danas na tržištu postoji veliki broj kvalitetnih dvosistemskih zvučnika koji koriste bas drajvere prečnika do 6 inča i koji će, uz podršku dobro odabranog subwoofera, prikazati izuzetne performanse kroz ceo zvučni spektar.

Dvoiposistemski zvučnici - ova kombinacija, glomaznog i neobičnog naziva je relativni novitet u dizajnu zvučnih sistema i na Hi-Fi tržištima. Jedan ovakav zvučnik obično sačinjavaju dva bas/srednjetonska drajvera istog dizajna i dimenzija i jedan drajver visokih frekvencija. Dakle, spolja

gledano, ovi zvučnici izgledaju isto kao i dvosistemski. Međutim, ono što ih razlikuje je način povezivanja drajvera: kod dvoiposistemskih zvučnika je jedan od basova (obično donji) uz pomoć skretnice predviđen za reprodukciju isključivo niskih frekvencija (ispod 200Hz) i preuzima ulogu klasičnog woofera, dok je gornji drajver povezan tako da pokriva srednje frekvencije (200Hz – 4kHz). Zanimljivost u vezi sa ovom konfiguracijomjedase bas drajveri, iako povezani na različite frekventne opsege, akustički odlično uklapaju, poboljšavajući ukupan odziv i kvalitet reprodukcije dubokih tonova.

Trosistemski zvučnici (full range) - svakako najpopularnija konfiguracija,sastojiseod jednog ili više woofera, najčešće jednog drajvera srednjih frekvencija i jednog tweetera, zaduženog za visoke frekvencije. Naravno, svaki drajver je povezan tako da reprodukuje one opsege za koje je i predviđen. Zvučnici ovog dizajna, ukoliko su pravilno projektovani i kvalitetno izrađeni, sa lakoćom pokrivaju kompletan frekventni opseg (20Hz – 20kHz) uz izuzetan kvalitet i vernost zvuka i uglavnom bez potrebe za dodatnim subwooferom. Ukupno gledano, jedina mana ovih zvučnika može biti nedovoljan kvalitet; u tom slučaju, preporučuje se kupovina kvalitetnih dvosistemskih kutija, po približno istoj ceni. Kvalitetni dvosistemski zvučnici će u skoro svim situacijama nadmašiti jeftine trosistemce. Jedino polje na kojem bi borba bila oštrija su eventualno niske frekvencije, ali se to kod dvosistemskih zvučnika može lako rešiti naknadnom kupovinom solidnog subwoofera.

Skretnice

Ukoliko kućište zvučnika posmatramo kao skelet, a drajvere kao mišiće u “organizmu” našeg zvučnika, onda je logično da je skretnicama dodeljena funkcija mozga. Njihova uloga je da optimizuju performanse drajvera i obezbede raspodelu signala frekventnih opsega unutar zvučnika, a istovremeno da ostvare da ta tri frekventna opsega

zvuče kompaktno, kao celina. Jednostavnije rečeno, skretnice treba da postignu da ono što izlazi iz zvučnika ne zvuči kao skup tonova, već kao muzika. Skretnice su često u drugom planu prilikom odabira zvučnika, što je pogrešno, jer se njihov kvalitet direktno odražava na kvalitet i realističnost reprodukcije.

Konstrukcija i kućište

Podjednako važan element svakog zvučnika, zaslužan za kvalitet zvuka isto koliko i drajveri i skretnice, jeste kućište (kabinet) zvučnika. Kućište objedinjuje sve elemente zvučnika, a kvalitet materijala primenjenih pri izradi kućišta direktno utiče na sposobnost istog da se odupre stvaranju neželjenih rezonanci. U izradi kabineta najčešće se koristi puno ili presovano drvo, zidovi moraju biti debljine najmanje pola inča, a za prednji panel na koji su montirani drajveri poželjno je i više. Takođe je neophodna i unutrašnja konstrukcija u vidu gvozdenog skeleta, ili bar uzdužne, poprečne ili unakrsne šipke ili letve. Ova ojačanja imaju važnu ulogu u zadržavanju statičnosti samog kabineta za vreme snažnih dinamičkih potresa izazvanih oscilacijama drajvera (naročito niskih frekvencija). Unutrašnji zidovi kabineta oblažu se izolacionim materijalom (npr. staklena vuna), kako bi se eliminisali zvukovi koji se iz drajvera prostiru u kabinet i pomoglo održanju statičnosti. Drajver srednjih frekvencija se obično nalazi izolovan unutar sopstvenog kućišta u okviru kabineta. Ovo “kućište u kućištu” minimalizuje uticaj zvučnih talasa koji se prostiru u kabinetu, obezbeđujući jasne i kvalitetne srednje tonove.

U konstrukciji kabineta postoje dve osnovne podele: zatvoreni/bas refleksipodni/zidni (sateliti). Prva podela se odnosi prvenstveno na način stvaranja dubokih tonova. Zvučnici zatvorene konstrukcije se oslanjaju na snagu zvučnih talasa koje drajver niskih frekvencija emituje spolja

i unutar dobro zatvorenog i izolovanog kabineta. Prednosti ovakve koncepcije su preciznost i brz odziv dubokih tonova, kao i jednostavan dizajn, a mane se ogledaju u neophodnoj većoj snazi bas drajvera i zapremini samog kabineta kako bi reprodukcija basova dostigla optimalne performanse. Sa druge strane, bas refleks zvučnici prepoznatljivi su po otvoru na samom kabinetu, ili po dodatom jednom ili više pasivnih drajvera. Ti dodaci kompenzuju manjak u zapremini kabineta, te tako bas reflekszvučnicipostižuefikasnostu reprodukciji dubokih tonova jednaku zatvorenim zvučnicima znatno veće zapremine. Mana ovakvog dizajna zvučnika je komplikovan proces proračunavanja prečnika i pozicije dodatnog pasivnog drajvera ili otvora za vazduh, tako da će bas reflekszvučnici,ukolikosulošedizajnirani, pokazivati slabost u brzini odziva, neželjenim zvučnim efektima i smetnjama, kao i bledim i mutnim tonovima niskih frekvencija. Bez obzira na često lošije performanse, bas reflekszvučnicisu,zahvaljujući prvenstveno svojim kompaktnim dimenzijama, preuzeli primat na tržištu zvučnih sistema.

Po drugoj podeli, već smo naveli da razlikujemo podne i zidne zvučnike. Podni zvučnici podrazumevaju kabinete koji su dovoljno gabaritni kako bi mogli biti korišćeni bez postolja. Po definiciji,zvučnici bi trebalo da se nalaze približno u visini ušiju slušaoca koji je u sedećem položaju. Pored očigledno neophodne veličine (visine), podni zvučnici su u najvećem broju slučajeva trosistemski, što znači da bez problema pokrivaju kompletan frekventni opseg, a snažan bas drajver i velika zapremina kabineta eliminišu potrebu za dodatnim subwooferom. Zbog svega navedenog, podni zvučnici se smatraju za prave autoritete u svetu zvučnika i ultimativne predstavnike zvučnih kutija. Za razliku od svestranih podnih zvučnika, sateliti su dizajnirani da budu postavljeni na stalke, ili čak pričvršćeni direktno na zid prostorije. Nisu predviđeni da pokrivaju pun zvučni spektar i zato moraju biti podržani dodatnim subwooferom. Razlozi popularnosti satelita leže prvenstveno u mogućnosti njihovog rasporeda u prostoru i stvaranju trodimenzionalnih zvučnih efekata. Pored toga, njihove kompaktne dimenzije doprinose lakom postavljanju i u pretrpanim prostorijama, pa čak i sakrivanju. Dakle, kao zaključak se nameće i treća podela

zvučnika: ukoliko želite kvalitetan i snažan zvuk, koji obuhvata kompletan frekventni opseg i čini da muzika zvuči kako treba, opredelite se za klasične stereo podne zvučne kutije, a ako prednost dajete trodimenzionalnim zvučnim efektima popularnih kućnih bioskopa, onda je kombinacija satelita i subwoofera izbor za vas.

Iako ne igra nikakvu ulogu u kvalitetu reprodukcije zvuka, na današnjem tržištu sve značajniji faktor predstavlja i sam spoljni izgled zvučnika, odnosno njihov dizajn i finiš(boja,materijal...),tetakoni ta tema nije za zaobilaženje. Vizuelni utisak koji kabinet ostavlja doprinosi isključivo prestižu vlasnika u očima drugih i vrlo često predstavlja kamuflažuzaslab kvalitet samog zvuka, impresionirajući one koji se ne razumeju u zvučnike, ali se svakako razumeju u aktuelne modne trendove. To je najčešće slučaj sa jeftinim zvučnim kutijama koje idu u kompletu sa već pominjanim mini-linijama. Ipak, pošto niko ne namerava da za veliki novac dobije zvučnike koji reprodukuju savršeno a izgledaju inferiorno, i kod kvalitetnih i sku-

pih High-End zvučnih kutija nailazimo na atraktivan dizajn, naravno sa neuporedivo više smisla i stila. Takav dizajn je uvek prvenstveno funkcionalan, a sa njim dolazi i adekvatan finiš,uvidurazličitihnačina obrade i lakiranja drvenih panela. Takođe, gotovo svi ozbiljni proizvođači nude svoje kutije u više različitih vrsta finiša.Onošto je kod ove teme najbitnije jeste da prilikom eventualne kupovine ne dozvolite da vas fasciniraju spoljni izgled, pa čak i sama oznaka proizvođača, ne fasciniraju, jer svaki zvučnik vredi isključivo onoliko koliko dobro zvuči!

Praktični saveti prilikom nabavke zvučnika

U prvom delu ovog priloga navešćemo šta u svetu zvučnika treba po svaku cenu izbegavati:

• zvučnike sa više pasivnih drajvera (teško za proveriti)

• zvučnike sa pasivnim drajverom i bas refleksotvoromnajednomkabinetu

• zvučnike sa natpisom “digital”

• sisteme sa takozvanim “pasivnim subwooferom”

• zvučnike sa kartonskim membranama na drajverima visokih frekvencija

• zvučnike koji ne poseduju nikakvu specifikaciju(snaga,glasnost,frekventniopseg...)

• dvosistemske zvučnike sa drajverima većim od 7 inča u prečniku

• jeftine i velike full range podne zvučnike velikoserijskih proizvođača

• zvučne sisteme sa garantnim rokom kraćim od pet godina.

U drugom delu, naravno, šta prilikom nabavke treba tražiti:

• snažan bas

• oštre i jasne visoke tonove

• postojanost kvaliteta zvuka pri glasnoj reprodukciji

• opšti kvalitet uz razumno jednostavnu konstrukciju

• usklađenost zvučnika sa pojačalom koje će ih pokretati i naročito sa prostorijom u koju će biti postavljeni

• ukoliko nameravate da uz pomoć istih zvučnika uživate i u muzici i u filmskimzvučnim efektima, potražite sisteme koji su dovoljno efikasniuobenavedenesituacije(definitivno postoje)

• prilikom isprobavanja različitih zvučnika u prodavnici, obavezno ponesite CD sa svojim omiljenim muzičkim žanrom, jer ako neki zvučnici savršeno reprodukuju npr. klasičnu muziku, to ne znači da će isti slučaj biti i sa teškim rokom ili nekim ekstremnim tehno pravcem. Iskusni prodavci audio opreme to jako dobro znaju.

piše: Josip Bešić

Kupovina zvučnika...

Najglasnije nije uvek najbolje

Kupovina kvalitetnih zvučnika za vaš dom ili automobil nije nimalo jednostavan zadatak. Iz tog razloga ćemo vam dati nekoliko malih saveta kako da prevaziđete neke probleme i nađete ono što je najbolje za vas. Prvo i osnovno jeste da kada krenete u kupovinu morate imati predstavu o izgledu i veličini zvučnika koji će se najbolje uklopiti u vašu sobu ili automobil. Suzite vaš izbor što je više moguće i trudite se da vam modeli zvučnika koji vam ne odgovaraju ne odvlače pažnju.

Ako vam je izgled važan, gledajte samo zvučnike koji vas vizuelno privlače. Izbor zvučnika na tržištu je veoma veliki i sigurno ćete naći one koji će vas zadovoljiti i vizuelno i kvalitetom zvuka. Zapravo, kada ih uporedimo sa drugim komponentama, ubedljivo je najveća upravo ponuda zvučnika. Pre odlaska u kupovinu, dobro je malo istražiti tržište zvučnika, a dobro mesto za istraživanje jeste Internet. Što bolje istražite, manje će vas boleti glava kada se nađete u prodavnici.

Slušanje

Kada ste osmislili kako savršeni zvučnici po vama treba da izgledaju, vreme je da se krene u kupovinu. Obavezno ponesite nekoliko vaših omiljenih CD i DVD diskova, pri čemu vodite računa da diskovi budu novijeg datuma i što je moguće boljeg kvaliteta. Zvučnike nikada ne testirajte slušajući zvuk sa radija ili iz filma.Samo muzika može dočarati vernost zvučnika. Ako kupujete višekanalni komplet, usme -

rite vašu koncentraciju, za početak, samo na prednje stereo zvučnike. Upoređivanje zvučnika ograničite što je više moguće, jer se lako možete zbuniti kada slušate više od tri para zvučnika.

Uverite se da su zvučnici u fazi, što znači da je pozitivan izlaz pojačala povezan sa pozitivnim ulazom zvučnika i obrnuto, na svim kanalima. Zbog velikog broja zvučnika koji cirkulišu kroz jednu prodavnicu, lako može doći do greške u povezivanju. U slučaju da zvučnici nisu u fazi, basovi će biti oslabljeni, kvalitet reprodukcije će biti slabiji, a zvuk neće delovati kao da dolazi iz oblasti između zvučnika. Ukoliko sumnjate da zvučnici nisu u fazi, zamolite prodavca da proveri kako su povezani ili da zameni polaritet samo na jednom zvučniku i vidite da li će se kvalitet zvuka popraviti.

Današnji višekanalni risiveri imaju opcije upravljanja basovima i podešavanja zvučnika. Uverite se da je risiver podešen odgovarajuće za tip zvučnika koji testirate. Podešavanje risivera se razlikuje za različite tipove zvučnika. Uzevši u obzir broj zvučnika koji se promeni na risiveru na kome se vrši testiranje, lako je moguće da risiver nije najbolje podešen za tip zvučnika koji testirate. U tom slučaju se obratite prodavcu da proveri podešavanje risivera.

Upoređivanje

Pozicija zvučnika u prostoriji ima veliki uticaj na zvuk. Ako poredite dva para zvučni-

ka, zamolite prodavca da ih stavi što bliže jedan drugome. Obavezno poslušajte celu jednu pesmu na jednom paru zvučnika, a zatim ponovite istu pesmu na drugom paru. Uvek imajte na umu da najglasniji zvučnici nisu uvek i najbolji. Visoka efikasnost, tj. mogućnost zvučnika da budu glasniji na slabijim pojačalima jeste dobra osobina, donekle, ali to nije pokazatelj kvaliteta zvuka koji proizvode zvučnici. Pazite da ne pomešate kvantitet i kvalitet zvuka. Zvučnici moraju biti dobro balansirani i moraju imati što prirodniji zvuk. Ako vas zvuk iz nekog zvučnika natera da spontano cupkate nogom, to je znak da će vam ti zvučnici doneti najviše zadovoljstva.

Što se automobila tiče, morate dobro osmisliti kako ćete ugraditi zvučnike i koliko ste spremni da platite ugradnju. Ako zvučnike ugrađujete sami ili vam je budžet ograničen, želećete da ih postavite na fabrički predviđenom mestu u automobilu, kako bi prošli sa što manje modifikacija ili čak bez njih. Međutim, ako ste iskusni ili prepuštate ugradnju profesionalcu, imate mnogo veći izbor, kako zvučnika tako i mesta u automobilu gde možete postaviti zvučnike.

Sada ste spremni da krenete u šoping. Poslednji savet koji ćemo vam dati jeste da birate pažljivo i strpljivo i nećete pogrešiti. Ukoliko se odlučite i kupite nove zvučnike, u nadi da smo vam bar malo pomogli, želimo vam da što duže uživate u njima i njihovom odličnom zvuku.

piše: Bojan Jović

Bi-wiring Dve žice?

Iako klasičan metod povezivanja zvučnih kutija sa pojačalom podrazumeva zvučnike sa samo jednim parom ulaznih terminala i jedan kabl sa dve žice, većina savremenih zvučnika opremljena je sa dva para terminala. Ovakav duplirani terminal služi upravo za bi-wiring povezivanje. Ukoliko posedujete zvučne kutije sa dva para terminala, svakako bi trebalo da razmislite o bi-wiringu, a ovaj tekst će vas upoznati sa prednostima i mogućnostima ovog principa povezivanja.

Kao što smo već rekli, standardno povezivanje svodi se na kabl sa dve žice, gde crvena i crna boja identifikujupolaritet,ina žicama i na terminalima. Ukoliko su zvučne kutije starije proizvodnje i opremljene samo jednim parom terminala - tu dileme nema. Kod nekih novijih kutija, međutim,

nailazimo na dva para terminala, tačnije dva u crvenoj boji i dva crna, pri čemu je karakteristično da su terminali iste boje spolja povezani komadom bakarnog lima, a kod skupljih modela pozlaćenim limovima. Prilikom povezivanja ovako opremljenih zvučnika klasičnom metodom, sistem je isti kao i kod povezivanja zvučnika sa jednim parom terminala: crvena žica na crveni terminal, crna na crni, pritom zanemarujući drugi par terminala. Kod bi-wiringa, princip je malo drugačiji. Da bismo povezali adekvatno opremljene zvučne kutije na ovaj način, prvo je neophodno da uklonimo bakarne limove koji povezuju terminale istih boja. Zatim je potrebno dodati još jedan kabl sa dve žice, koji na

pojačalu povezujemo na iste izlazne terminale na koje smo povezali i prvi kabl, a na zvučnim kutijama koristimo preostali, slobodan par terminala, naravno poštujući polaritete (crveno-crno). Unutar zvučnika opremljenog bi-wiring sistemom za povezivanje nalazi se skretnica sa dva odvojena filteraiprilikomreprodukcije oba filteraodpojačaladobijajusignal punog frekventnog opsega. Filteri potom blokiraju sve frekvencije osim onih koje zahteva drajver kojem se signal prosleđuje. Rezultat toga je da jedan kabl provodi samo niske, a drugi samo srednje i visoke frekvencije. Kod zvučnika koji poseduju bi-wire priključke i sa pojačalom su povezani pomoću samo jednog kabla javljaju se smetnje u vidu mehaničkih i električnih rezonanci, odnosno izobličenja zvučnog signala koja potiču od terminala zvučnih kutija. Ove smetnje su prilično normalna pojava i nikad se ne mogu potpuno otkloniti, jer moduliraju između dve skretnice unutar zvučne kutije, degradirajući tako kvalitet zvuka. Međutim, ukoliko te iste zvučnike povežemo onako kako je i predviđeno, bi-wire veza znatno umanjuje smetnje. Visoke i niske frekvencije su odvojene još u kablovima i imaju minimalan međusobni uticaj, a bitno je i da je isključena mogućnost nadjačavanja delikatnih visokih tonova od strane moćnih basova. Zbog svega toga, bi-wire sistem prezentuje čistiji signal i za bas i za drajvere srednjih/visokih frekvencija.

Postoji još jedan, napredniji oblik bi-wire konekcije. U pitanju je bi-amplification. Kao što mu i ime govori, bi-amplification sistem povezivanja zahteva dva pojačala, a samim tim i više ulaganja u audio opremu. Međutim, poboljšanja u kvalitetu zvuka su dramatična. Naime, ovaj sistem funkcioniše tako što je jedno pojačalo povezano na bas sekciju zvučnih kutija, a drugo na sekciju drajvera zaduženu za srednje i visoke tonove. To znači da svako od pojačala operiše u smanjenom frekventnom opsegu, što bitno pojednostavljuje njihov zadatak, smanjuje opterećenje i poboljšava kvalitet zvuka. U praksi, pojačala korišćena

za bi-amplificationbitrebalodaimajupribližno isti stepen izlazne snage, a najlakše je upariti dva ista modela pojačala, jer je tada izlazna snaga potpuno jednaka i već pominjano međusobno nadjačavanje različitih frekventnih opsega se jednostavno sprečava. Takođe, sve češće se koriste i fabrički kompleti integrisanih pojačala i pojačala snage, koji su upravo i predviđeni za ovakvu vrstu povezivanja, pa stoga predstavljaju možda najbolje rešenje. U slučaju korišćenja ovakve kombinacije, preporučuje se da integrisano pojačalo opslužuje drajvere visokih frekvencija, dok pojačalo snage snabdeva zahtevne bas drajvere. Samo povezivanje se vrši tako što se prvo, pomoću interkonekcijskih kablova, poveže izlazni stepen integrisanog pojačala sa ulazom na pojačalu snage. Zatim povezivanje zvučnih kutija izgleda ovako: izlazni terminali levog kanala na integrisanom pojačalu povezuju se sa ulaznim terminalima za visoke tonove na levom zvučniku,

a levi kanal sa pojačala snage se povezuje sa ulaznim terminalima za duboke tonove. Identičan sistem veza se koristi i za desne izlazne terminale integrisanog pojačala i pojačala snage, odnosno desni zvučnik.

Dakle, ukoliko odlučite da vaš audio sistem oplemenite ovakvim načinom povezivanja, posle neminovnih izdataka za potrebnu opremu i malo truda oko povezivanja iste, bićete nagrađeni izuzetnim poboljšanjem zvuka, jasnijim i oštrijim visokim tonovima, snažnijim i čistijim basovima i većom preciznošću u čitavom frekventnom opsegu. Jednom rečju, učinićete da tonovi koji se prostiru kroz vaš dom još više zvuče kao muzika.

piše: Ljubiša Stojanović

Vrste terminala

Povezivanje zvučnika

Kao što je poznato, postoji više načina za povezivanje zvučnika sa Hi-Fi pojačalom. Bez obzira na to čime ih povezujemo, odnosno koje vrste konekcija koristimo, postoje neka osnovna pravila kojih se treba pridržavati ukoliko želimo da dobijemo adekvatan kvalitet zvuka.

Na mestima predviđenim za povezivanje sa zvučnicima nalaze se oznake koje simbolizuju polarnost (“+” i “-”), i te su oznake obojene crvenom i crnom bojom. Ukoliko ne koristite potpuno ogoljene žice, trebalo bi da svaki kabl, pri vrhu, bude označen jednom od te dve boje. Procedura je jednostavna: treba povezati crveni kabl sa crvenim priključkom, odnosno crni sa crnim. To pravilo važi za sve zvučnike u sistemu. Ukoliko se desi da jedan ili dva zvučnika povežete obratno, neće doći do otkazivanja istih ili do oštećenja elektronike u Hi-Fi uređaju, ali će zato ti zvučnici biti u suprotnoj fazi u odnosu na ostale, a kvalitet zvuka (naročito basova) će biti znatno lošiji.

Kod nas su ove konekcije poznate pod nazivima: žabica, buksna i banana, i ovde ćemo reći neke osnovne stvari u vezi sa njima.

Žabice (Spring-clips)

Njih uglavnom srećemo na jeftinijim modelima pojačala, kao i na ulazima jeftinih zvučnika. Sve funkcionišu po manje-više istom principu. Prvo se ručica (ili preklopnik) pomeri, kako bi se napravilo mesta, a potom se ogoljena žica iz zvučnika, sa prethodno dobro uvrnutim nitima, postavi unutra. Nakon toga se ručica ili preklopnik otpuste, čime je uspostavljena električna

veza relativno male dodirne površine. Žabice se obično instaliraju na Hi-Fi sistemima maksimalne snage do 100 vati.

Buksne (Multiway binding posts)

Buksne prihvataju skoro svaki tip žice ili kabla iz audio zvučnika i stvaraju čvrstu vezu na većoj površini. Posle uvrtanja niti koje formiraju žicu, ona se postavlja u rupu i pričvršćuje pomeranjem malih dugmića. Postoje dva tipa žice - sa vrhom u obliku slova U i u obliku igle. I jedan i drugi tip su izrađeni tako da se lako uklapaju i čine pouzdanu vezu. Ukoliko audio kabl na svom kraju ima banana priključak, moguće ga je uvući u buksnu, s obzirom da su međusobno kompatibilni.

Banana priključak (Banana plug)

Banana priključak je dobio naziv po svom blago zaobljenom obliku. Ovaj lako spojiv priključak ostvaruje konekciju velike dodirne površine dok je uvučen u odgovarajući džek, kao što je buksna. Zbog toga se često koristi u sistemima sa većom snagom, npr. pojačalima. Ponekad banana priključci dolaze u paru, mada ne uz svu opremu (naročito zvučnike).

besplatni audio CD našeg magazina

RADIO BEGINNERS

Da li ste ikada poželeli da imate vlastitu radio stanicu? Radio voditelj i propagator medijskih komunikacija

Zoran Modli na skroman način pokušava da vam pomogne da saznate ponešto o stvaranju radio programa. Ideja da vam poklonimo CD “Radio beginners” posledica je pretpostavke da se baš među čitaocima

Hi-Filesa kriju budući ton majstori, muzički urednici, radio voditelji, disk-džokeji i, što da ne, osnivači i vlasnici slušanih radio stanica!

Stalnim slušaocima Modlijeve radio emisije “Zakon akcije i reakcije” (poznatije kao “ZAIR”) će sadržaj našeg CD-a verovatno zvučati poznato. S razlogom. Serijal pod nazivom “Izmislite vlastiti radio” mesecima je tekao kroz ovu emisiju, privukavši pažnju zakletih radio fanova. Međutim, ne dopire Modlijev “ZAIR” do svih potencijalnih čitalaca Hi-Filesa, iako se emituje na nekoliko FM stanica u Srbiji. To je bio razlog da ono što je činilo suštinu priče o radiju kroz desetak radio emisija pretočimo na audio CD, u obimu koji se uklapa u zadati vremenski limit prosečnog CD-a. Eto, tako smo dobili jedinstvenu “radio emisiju” od ukupno sat i petnaestak minuta.

Šta je na CD-u?

Ambalaža u koju se pakuje redovan radio program sastoji se od mora muzike, propratnih informacija, reklama i kontakata sa slušaocima. Na ovom CD-u toga nema. Ali verujemo da vam, zbog zanimljive priče, nadprosečna koncentracija govornih informacija u jedinici vremena neće teško pasti!

Poput muzičkih CD izdanja fragmentiranih u skladu sa brojem snimljenih muzičkih numera, CD “Radio beginners” takođe je podeljen na više zasebnih celina. Svaka od njih predstavlja jednu temu:

1. Rođenje radija: od bakljonoša i dovikivača do kućnog galamdžije

2. Komercijalni radio: prve “sapunice”, rat svetova i AM i FM radio u SAD

3. Radio očaravanje: priručne alatke

4. Kako snimiti emisiju: digitalne i softverske alatke

5. Kako radi Internet radio: softver za digitalizaciju i prenos zvuka

6. Kreativnost na delu: loša strane emitovanja sa kompjutera, idealan radio

7. Moji mali trikovi: kako popuniti vlastiti radio program.

Pored autora Zorana Modlija, koji teme namenjene radio-početnicima obrađuje kroz vlastita iskustva, učesnici ovog audio hepeninga su i mr Mirjana Nikolić, docent na FDU, Aleksandar Saša Žigić, novinar mreže NBC, Nebojša Misković Hogar, radio stvaralac i asistent na FDU, Nikola Stevanović, sistem inženjer Beotelneta, dr Vladimir Ajdačić, nuklearni fizičarimedijski promoter svega što je u vezi sa naukom, Darko Kocjan, radio voditelj i autor niza antologijskih kontakt-programa, Zoran Petrović, radio voditelj, urednik i osnivač više poznatih beogradskih radio stanica i Mića Antić, radio i TV autor (“Da te pitam”). Svako od njih govori o radiju na originalan i veoma sočan način.

Hvala Tesli i Markoniju

Uprkos pesimističkim prognozama, radio je i dalje najpopularniji oblik medijskog komuniciranja. Hvala Bogu, te je na ovu planetu poslao Markonija i Teslu. Zahvaljujući njima, iz XX veka izašli smo sa najžilavijim medijem, koji nisu ubili ni film,ni televizija, ni video, ni Internet... A zahvaljujući radiju, rođena su i vrlo prestižna zanimanja: profesija spikera, disk-džokeja, voditelja, ton majstora, radio reportera i ko zna još koliko drugih delatnosti neposredno vezanih za opstanak tako atraktivnog medija kao što je radio.

Koliko god da je radio kućni galamdžija na kojeg najčešće ne obraćamo pažnju (greška!), ne možemo da mu se ne divimo. Tehnološki je prilično jednostavan prema današnjim tehno-kriterijumima, pa predstavlja veoma jeftin način distribucije informacija elektronskim putem. Osim toga, ne zaokuplja sva čula; traži samo da malo odvojite uvo i nešto mašte. Baš kao i knjiga, zahvaljujući kojoj, dok iščitavate stranice, zamišljate slike junaka i njihovih doživljaja. Mnoge je radio očarao još u

ranom detinjstvu, u doba kada televizija još nije stigla da postane neprikosnoveni medijski gospodar naše planete.

Pod idealnim uslovima, bavljenje radiom pretpostavlja i kreativnu i tehnološku crtu ličnosti. Kreativnost je umetnički deo našeg bića, koje pokušava da sliku sveta kakav vidi pretoči u zvuk. Poznavanje radijske tehnologije omogućuje nam da uspešno koristimo alatke za svoj umetnički cilj, poput slikara koji odlično poznaje tehnologiju boje, kista i platna. Naoružani znanjem i, još važnije, radoznalošću, u stanju smo da se prepustimo mašti, idejama i eksperimentisanju. Originalnost uvek pali.

Stilske vežbe

Danas je lakše igrati se radija, mada i dalje nije ništa manje uzbudljivo. Naši domovi puni su uređaja koji govore, sviraju i snimaju. Radio-prijemnici su u dnevnim, spavaćim i dečjim sobama, u kuhinjama, predsobljima i automobilima. Prodavnice su pune CD, MD, DVD, MP3 i kasetnih plejera. Pojačala i zvučnika ima na stotine vrsta - od jeftinih “plastikanera” do rafiniranih top-modela čiju cenu malo koji džep može da izdrži. Isto važi i za mikrofone, slušalice, audio miksere, digitajzere i zvučne kartice. Na vama je samo da izaberete.

Radio program je izbor zvukova koji, poslagani na razne načine, upućuju različite poruke slušaocima. Govorni program sastoji se od glasovnih poruka čiji je cilj da slušaoce obaveste o raznim događajima ili otkriju način razmišljanja pojedinih ljudi. Muzički program sastoji se od znalački poslaganog niza muzičkih numera, a od muzičkog žanra za koji se odlučite zavisi ko će vas slušati - mlađi, stariji ili oni najstariji. Kombinacijom glasovnih i muzičkih

piše: Zoran Modli

poruka dobijate celovitu emisiju. Veština i duh s kojim sklopite emisiju čini od vas zanimljivog ili dosadnog radijskog stvaraoca.

U vaš kućni računar implementirana je zvučna kartica čije performanse dozvoljavaju da svi oni harmonici, koji čine da muzika i ljudski glas zvuče prirodno, budu valjano interpretirani, a zatim prosleđeni dalje - u slušalice, na zvučnike, hard disk računara ili, ako je potrebno, čak i ka radio-predajniku.

Može li to jeftinije?

Kad samo pomislite šta vam je sve potrebno da skockate pravu radio-stanicu, zavrti vam se u glavi. Studijska oprema, emisiona tehnika i složeni, uz to i vrlo skup, antenski sistem, samo su vrh ledenog brega. Jer, uz to vas čeka ogromna glavobolja oko pribavljanja svih potrebnih do-

Za one koji su manje skloni biznisu, a više pravom kreativnom radu, postoji zgodan izlaz: Internet radio!

Ogroman broj mladih (i ne tako mladih) ljudi širom ove planete emituje vlastiti radio-program preko Interneta. Neki to rade svega par sati dnevno, a neki imaju program koji preko mreže svih mreža teče danonoćno. Internet radio je vrlo jeftin za opsluživanje, a od “emisione” opreme zahteva samo solidan računar i dobru vezu sa lokalnim Internet provajderom. Skuplju stranu ovakvog poduhvata predstavlja intenzivno korišćenje telefonske linije i, samim tim, gomilanje impulsa koje treba i platiti - mada srećnici koji imaju kablovsku vezu sa Internetom ne poznaju ni ovaj problem.

zvola za legalno emitovanje programa i registraciju radija, a onda, iz meseca u mesec i godine u godinu, borba za njegov opstanak.

Dažbine koje vlasnici radio-stanica plaćaju državi vrlo su visoke, a to znači da vaš radio mora da zaradi i dosta para. Deo tog novca odlazi na redovno održavanje, popravku i nabavku još modernijih uređaja. U moru postojećih radio-stanica morate da se borite za slušaoce, ali i za one koji će pristati da se reklamiraju baš na vašem programu! Verujte da to uopšte nije lako, pa se bojimo da u tom slučaju više nećete imati ni vremena ni snage da smišljate razne zanimljive emisije. Moraćete da angažujete druge da to rade umesto vas, a onda vas pitamo: Na čemu ste? Zar niste želeli da baš vi budete radijski stvaralac i kreator lepog zvuka?

Doduše, Internet radio nije moguće slušati baš u svakoj prilici - u kolima, gradskom prevozu, šetnji, na izletu, plaži ili u kupatilu. No, uvek je dovoljno onih koji, “bockajući” nešto po kompjuteru, potraže i kakav radio-program na Netu. Za njih se vredi pomučiti.

Mnogi teoretičari radija tvrde da je osnovna faza uvođenja računara u tehnološki i produkcioni deo radiodifuznog procesa završena. Najveći broj radio-stanica upošljava kadrove koji znaju da koriste Radugu, WinAmp, Sound Forge ili Cool Edit i koji su čuli za WAV, MP3 ili WMA audio formate. Međutim, pomoću računara i uz pametno korišćenje Interneta, moguće je uvesti i inovacije u popunjavanju programskih praznina i obezbeđivanje jednog dela informacija iz velikih civilizacijskih centara.

Možda vam naš besplatni audio CD, prvi u seriji korisnih poklona magazina Hi-Files, pomogne u rađanju vaše lične radio inspiracije. Srećno!

piše: Gordan Paunović

Tajna veza REM, 21. januar 2005. - Beograd

Crush”. Fraza “emocionalni kolaps” sasvim bi dobro pristajala uz reakciju na “Great Beyond”, “Imitation of Life”, “Nightswimming” i “Electrolite”.

Dugo očekivan nastup REM-a u Beogradu bio je koncert visokog emotivog rizika za domaću publiku. Sledbeništvo muzike ovog sastava pažljivo je gajeno još od emisija Žikice Simića na Studiju B i prvih albuma ove grupe, “Murmur” i “Reckoning”, u prvoj polovini osamdesetih.

Uspešan proboj u mainstream vode, koji je došao sa prelaskom u Warners okrilje pred kraj te decenije, samo je multiplikovao popularnost grupe. Tajna veza između REM-a i Srbije u devedesetim godinama odgajana je kroz diskretan angažman i pomoć koju su pružali nezavisnim medijima i naporima ulaganim u demokratsku transformaciju. Ipak, početak i kraj svake priče o popularnosti na ovim prostorima ostalo je njihovo stvaralaštvo, jedan od retkih uzornih egzemplara kako se danas može postati i ostati veliki u vodima korporativnog diskografskog biznisa.

Zato je za mnoge domaće poklonike REMa ovaj događaj bio nešto “više od života” i više od uobičajenog koncertnog hodočašća. Momenat kada se oko 21:15 h Michael Stipe sa prijateljima pojavio na bini delovao je kao ostvarenje velikog sna - da REM zasviraju u Beogradu, uživo.

Dva i po sata kasnije, nakon osamnaest regularnih i šest na bis odsviranih pesama, nismo se mogli oteti utisku da REM vrlo vešto barataju stereotipima velikog koncerta, ali da u to unose takvu količinu emocija da je nedvosmisleno jasno da je ovo pre svega ljubav, pa tek onda sve ostalo.

U julu 1999. gledao sam REM na turneji povodom izlaska albuma “Up”. Tada

su, svirajući spore pesme, uglavnom zasnovane na introspekciji i minucioznim detaljima, na neobičan način išli protiv uvrežene logike da se stadionski koncerti moraju bazirati na dinamičnijim komadima. Upravo u takvoj situaciji sam postao svestan veličine benda da se izbori kako sa predrasudama publike tako i sa drugim otežavajućim faktorima za uspeh ovakvog koncerta, kao što su veliki, depersonalizovani stadionski prostori.

Na gotovo istovetan način, REM su uspeli da nadmaše sve prepreke koje je pred njih postavio promašeni ambijent Hale 1 Beogradskog sajma. Hladnoća, veličina, neakustičnost, beton i staklo - sve to je radilo protiv grupe. No, onog trenutka kada je, nakon uvodnih dvadesetak minuta, grupa odsvirala “Great Beyond”, lavina emocija potopila je razmišljanja o tome kako bi sve ovo izgledalo na nekom drugom, primerenijem mestu.

Aktuelna turneja promoviše novi album, “Aroud The Sun”, koji su dočekale kritike lišene suvišnog entuzijazma. Izgleda da su i sami REM svesni da ova ploča još nije zaživela, pa je izbor sveden na 4-5 boljih trenutaka sa nje, dok se dramaturgija koncerta i tenzija nastupa vešto kontrolišu izborom dobro poznatih klasika iz devedesetih.

Od novih pesama čuli smo “The Outsiders”, “Boy In the Well”, i klasik u nastajanju - “Leaving New York”, ali će publika definitivno duže pamtiti trenutke u kojima su egzaltaciju proizvodili dobro poznati blockbusteri “Losing My Religion”, “Everybody Hurts”, “What’s the Frequency, Kenneth?”, “The One I Love”, “Drive” ili “Orange

REM su nastupili u šestočlanoj postavi, koja pored originalnih članova, Michaela Stipea, Mikea Millsa i Petera Bucka, uključuje i poznavaocima scene iz Sijetla dobro poznata imena kao što su Ken Stringfellow (klavijature i melodika), Scott McCaughey (gitare) i Bill Rieflin(bubnjevi).Sastavzvuči savršeno uvežbano i opušteno, ali nema dileme da je fokus koncertne harizme grupe pevač Michael Stipe. U njegovoj pojavi spojeno je iskustvo nekoga ko je već skoro dve decenije na sceni, sa entuzijazmom koji može generisati samo dečački užitak u svom poslu. REM bi, bez obzira na kompozitorsku veličinu Millsa i Bucka, bili vrlo daleko od onoga što danas jesu da se na njihovom čelu nalazi neko drugi. Iz njegove scenske pojave prosto isijava i nesvakidašnji glumački potencijal, pa ne čudi da nas je njegova snažna transformacija na bini na momente podsećala na najbolja izdanja Johna Malkovicha.

Možda neće biti preterana konstatacija da su vizuelni utisak i produkcija ovog koncerta nadmašili sve što je do sada viđeno na ovim prostorima. Spoj minimalizma i hi-techa u dekoraciji scene, kao i vrhunska video režija, koja je na dva daylight ekrana pokrivala nastup REM-a, nadomestili su nesrećan izbor prostora za održavanje koncerta. Izuzetno loše akustičke predispozicije Hale 1 stavile su na ozbiljno iskušenje vrhunski line array razglas koji prati grupu na evropskoj turneji.

Više od dva sata dug nastup grupe završen je impresivnim bisom, u kome su REM odsvirali “What’s the Frequency, Kenneth?”, “Electrolite”, “Nightswimming”, “Radio Free Europe” (rani klasik grupe, ovaj put posvećen B92, koji je Stipe otpevao u majici sa znakom ove beogradske radio stanice), novitet “I’m Gonna DJ” i za kraj - “Man on the Moon”, savršeno odabran da dugo nakon ovog koncerta odzvanja u srcima posetilaca.

Jedinstven zvuk

Dugi niz godina je tehnologija Uni-Q predstavljala snažno oružje kompanije KEF. Može se čak reći da je zahvaljujući ovom rešenju KEF bio u “nepravednoj” prednosti nad ostalim proizvođačima, nalik Ferariju u Formuli 1. Uni-Q je uspevao da postigne ono najteže, a to je da se bas jedinica i visokotonac ponašaju i “sviraju” kao jedna komponenta. Najčešće rešenje proizvođača zvučnika jeste postavljanje visokotonca na istu vertikalnu osu zajedno sa bas drajverom. Ukoliko slušalac sedi u idealnom položaju, na jednakom rastojanju od oba zvučnika - sve funkcioniše kako treba, ali svako pomeranje dovodi do disbalansa u sinhronizaciji ove dve zvučničke jedinice.

Još veći problem nastaje kada se reprodukovani zvuk odbije o zidove prostorije i stigne do slušaoca potpuno frekvencijski i fazno poremećen. Kako se kod KEF zvučnika visokotonac nalazi u srcu bas drajvera, izvor zvuka postaje skoro idealna tačka.

Kompaktni

Zvučnici serije Q imaju zakrivljene kutije, koje umanjuju neželjenu rezonanciju koja se javlja kod zvučnika sa paralelnom konstrukcijom. Sa tehnološke i inženjerske strane za sada sve izgleda pouzdano, ali pogledajmo svaki model ponaosob. Najmanji model, Qcompact, definitivnoje predviđen za zadnje kanale u postavci kućnog bioskopa ili kao stereo par za ozvučavanje malih prostorija. Iako snaga koju može da izdrži dostiže i famoznih 100 vati, prečnik njegove bas membrane je samo 13 centimetara. Zbog toga od ovog modela ne treba očekivati previše.

Model Q1 je već ozbiljnije rešenje. Njegov veliki bas refleksotvoruglavnomuspešno pokušava da nadomesti male dimenzije zvučnika, kada je reprodukcija basa u pitanju. Mnogi korisnici su eksperimentisali sa postavljanjem zvučnika Q1 nešto bliže zidovima i dobili zadovoljavajuće rezulta-

te. Reprodukcija vokala je izrazito uverljiva i bez preterane koloracije. Ono što možemo sa sigurnošću tvrditi jeste da je ovaj zvučnik zaista glasan. Maksimalna snaga od 120 vati i osetljivost od 91 decibela može da osigura popunjavanje zvukom i većih prostorija, bez ikakvog “kompleksa” malog zvučnika.

Podnostojeći

KEF Q4 je najmanji podnostojeći zvučnik, koji se svojom konstrukcijom dosta razlikuje od prethodnika. Naime, radi se o trosistemskom zvučniku koji, pored Uni-Q drajvera prečnika 13 centimetara sa ugrađenim visokotoncem, poseduje još jedan drajver istih dimenzija zadužen samo za bas. Rezna frekvencija pri kojoj se razdvajaju ovaj bas i Uni-Q drajver iznosi 250 herca. Povećana zapremina kućišta i dodatni bas drajver nisu doveli do neverovatne ekstenzije bas frekvencija, ali su značajno doprineli detaljnosti i snazi najdubljih tonova. Srednji tonovi su precizni i uz odgovarajuću ambijentalnu muziku mogu da ostvare sjajnu atmosferu, dok reprodukcija grublje rok muzike ima izrazitu dinamiku. Treba još napomenuti da su svi modeli Q serije opremljeni kvalitetnim dvostrukim priključcima koji omogućavaju bi-wire povezivanje, kao i da su svi magnetno oklopljeni.

Kada su u pitanju najjači modeli, Q5 i Q7, dolazimo do impresivnih poboljšanja. Prvenstveno, dimenzije kutija su znatno veće - širina modela Q5 je 24 centimetra,

piše: Ljubiša Miodragović

a zvučnika Q7 čak 26 centimetara. Model Q5 ima samo veće drajvere, čiji prečnik sada iznosi 165 milimetara, dok kod modela Q7 vidimo i jednu bitniju novinu. U pitanju je takozvani racetrack woofer, koji se u centralnom delu širi. Naziv racetrack potiče od oblika trkačke staze, koji je nasleđen od revolucionarnog drajvera B139. Ovaj drajver je izrađen još šezdesetih godina i neprestano je usavršavan - do današnje verzije B169, a najveća prednost je što njegova ugradnja ne zahteva preveliku širinu kućišta. Rezultati njegove primene su zadivljujući, što se i naslućuje iz tehničkih karakteristika, u kojima se navodi da je sada rezna frekvencija spuštena do 120 herca.

Okruženje

Serija KEF Q je bogatija za dva centralna zvučnika, sa oznakama Q6c i Q9c. Horizontalne konstrukcije definišuobamodela,uz podrazumevano korišćenje Uni-Q tehnologije. Zanimljivo je da su i ovi zvučnici predviđeni za bi-wire povezivanje. Zbog korišćenja praktično identičnog drajvera kao i u ostalim modelima serije Q, primetna je tonalna usklađenost. Osetan je adekvatan prezens u vokalima, koji dočarava filmskedijaloge.ModelQ9cjeneštoveći i snažniji model, ali će njegova cena, ipak, odvratiti mnoge zanteresovane. Razlika u ceni iznosi skoro 50%, ali razlika u reprodukciji nije baš tolika.

Konačno, došli smo i do zvučnika zaduženih za efekte - Q8s. Iako ovaj model zvuči sasvim zadovoljavajuće, vizuelno se, naža-

lost, potpuno razlikuje od ostatka serije. Njegova pravougaona kutija je izrađena od crne plastike, nazvane “vi deo gray”. Q8s nikako nije ružan zvučnik, već se radi o tome da, ako brinete o skladu enterijera, možete imati problema sa njegovim uklapanjem. KEF Q serija se izrađuje u više boja i ovaj problem je najmanje izražen ukoliko imate crnu verziju ostatka sistema. U sebi sadrži Uni-Q drajver prečnika 165 milimetara, sa visokotoncem od 19 milimetara. Još jedna mana koju smo primetili je donja frekvencija, koja dolazi do samo 120 herca. Ipak, Q8s potpuno ispunjava svoje zadatke i ako se odlučite da zvučnici u ostatku sistema budu takođe crne boje, problemi nestaju. KEF Q8s se može montirati na zid ili na neke stalke

Ukupno

Ako poslušamo seriju Q u različitim kombinacijama u aplikaciji kućnog bioskopa, moramo biti zadovoljni. Bilo da se radi o manjim ili većim prostorijama, KEF je predvideo svoje rešenje. Naša preporuka za manje sobe bi bila Q4 za frontalne zvučnike, Qcompact za zadnje i manji Q6c za centralni kanal. KEF, inače, ima bogatu seriju subwoofera, od kojih npr. PSW1000 sasvim zadovoljavajuće upotpunjava zvučnu sliku. Ovakav sistem dostiže sumu od oko 1300 evra, pa ako imate potrebu za adekvatnim ozvučavanjem veće prostorije - dobro rešenje predstavlja sistem koji je za stepen jači od prethodnika. Dakle, Q5 za prednji i Q1 za zadnji par, Q9c za centralni i jači subwoofer PSW2500.

Napredna tehnologija, usavršavana godinama, konačno se isplatila. Ako vas zanimaju detaljan istorijat i tehnologije kompanije KEF, predlažem da posetite njihovu zvaničnu prezentaciju www.kef.com i bolje se upoznate. U svakom slučaju, budite pažljivi pri izboru modela, kako ne biste premašili planirani budžet. Sa druge strane, ako ste fan kompanije KEF - pretpostavljam da ste se već odlučili.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759 096

B&W 700

Preciznost

Jedna od prednosti velikih kompanija u odnosu na male proizvođače zvučnika jeste i mogućnost primene skupe Hi-End tehnologije na opremu srednjeg budžeta. I zaista, do sada smo više puta čuli da je kompanija B&W Speakers upotrebila membrane od kevlara ili visokotonac Nautilusa na pristupačnijim serijama zvučnika. U poslednjih nekoliko godina je ovaj princip nailazio na pozitivne ocene, a adekvatno je primenjen i u seriji 700. Pored membrana od kevlara i fizičkiizdvojenogNautilusvisokotonca, serija 700 poseduje prerađene zvučne kutije kakve su do sada korišćene samo u seriji Nautilus.

Zanimljivo je da se serija 700 može okarakterisati kao zlatna sredina u B&W ponudi. Iznad nje se u hijerarhiji nalaze Nautilus i Prestige, a ispod njenog ranga su serije CM, 600 i 300. Serija 700 sastoji se od pet modela zvučnika i dva subwoofera. Zamenjujući CDM-NT liniju u ponudi Bowers&Wilkinsa, nova serija poseduje osvežavajuće tehnološke izmene.

705

Najmanji model, sa oznakom 705, doživeo je vrhunac svoje popularnosti sredinom prošle godine, kada je osvojio prestižnu EISA nagradu za najbolji zvučnik sezone 2004/2005. Zaključak brojnih članova žirija bio je da se progres u tehnologiji reflektovaoina zvuk: čist, brz, pomalo svetao, ali uvek konzistentan. Model 705 je predviđen za postavljanje na stalke, a interesantno je da se može i ušrafitizapostolje,kakobiseizbeglevibracije.Kutijaovogzvučnika ima jasne linije i konstrukciju koja obećava neke prednosti u performansama. Nagnuta gornja strana i prednja strana kutije su izrađene iz jednog dela, što pruža dodatnu čvrstinu. Visokotonac se nalazi izvan kutije, što definitivnodajevisokimtonovimaveću otvorenost i osećaj prostornosti. Ovo su i neke od najboljih osobina zvučnika 705 - superiorna stereo slika i veoma široka disperzija. Iako za postavku kućnog bioskopa preporučujemo dodavanje subwoofera ovom modelu, pri slušanju muzike je reprodukcija basa sjajna. Niske frekvencije koje reprodukuje 705-ica se najlakše mogu opisati kao jasne i pravilno definisane.Srednjiopsegse nekome može učiniti blago naglašenim, ali je agresivnost uspešno izbegnuta. Model 705 je dvosistemski zvučnik predviđen za snagu i do 120 vati, tako da može predstavljati prednji stereo par i u većim prostorijama.

piše: Ljubiša Miodragović

704

Elegantni model 704 je podnostojećeg tipa i izgleda zaista impresivno. Čvrst i dubok bas sa težinom je prva osobina koju smo primetili. Ovaj zvučnik je veoma dopadljiv, već na prvi pogled. Njegove površine nisu međusobno paralelne, što se pokazalo kao dobro rešenje u sprečavanju rezonance i efekta stojećih talasa. Membrana koju koristi bas/srednjetonski zvučnik je poslednja inkarnacija upredene kevlar strukture, koju B&W koristi još od modela DM6 iz 1976. godine. Zanimljivo je da B&W koristi sopstvenu tehnologiju, koju su nazvali Balanced Drive. Ova tehnologija predstavlja rešenje problema asimetrije uticaja magneta na induktivnost kalema. Ovaj problem je izražen kod bas jedinica koje treba da rade u zvučničkom sistemu punog opsega, ali ne i kod subwoofera. Razlog tome je što drajveri subwoofera rade i ispod opsega u kome induktivnost ima uticaja na ukupnu impedansu. Model 704 je vrlo efikasan-90decibelaprinaponu od 2,83 volta i rastojanju od 1 metra.

Kompanija B&W preporučuje pojačala sa najmanjom snagom od 50 vati po kanalu pri impedansi od 8 oma, ali ipak preporučujemo da imate malo snage “u rezervi”.

Svi modeli serije 700 se nalaze u kućištu od pravog furniranog drveta, u više zanimljivih boja (javor, trešnja i ružino drvo).

Preko prednje ploče postavlja se plastična maska, dok su visokotonci prekriveni sopstvenom mrežicom. Uz svaki model isporučuju se sunđeri valjkastog oblika, koji se mogu postaviti u bas refleksotvore,u slučaju postavke zvučnika blizu zidova prostorije, radi regulisanja bas odziva.

703

Jedini pravi trosistemski zvučnik u seriji je model 703. On poseduje dve bas membrane koje funkcionišu u skladu sa bas refleksotvorom.Drajverzasrednjiopseg je tako oslobođen bas sekcije i zatvoren je u sopstvenom odeljku unutar kućišta. On je označen kao FST drajver, odnosno Fixed Suspension Transducer, koji je prvenstveno stvoren za trosistemske zvučnike Nautilus 800 serije. Inače, dvostruki terminali ovog zvučnika nalaze se bliže podu i imaju mogućnost bi-wire povezivanja. Model 703 svakako može dobiti etiketu referentnog zvučnika.

HTM7

Kao u svakoj svojoj seriji, B&W je predvideo centralni zvučnik izvanrednih karakteristika. Model sa oznakom HTM7 poseduje sličnu postavku drajvera, uz tu razliku što su ovde drajveri magnetno oklopljeni. DS7 je dipolni zvučnik neobičnog izgleda i predviđen je za montiranje na zid. U nešto jednostavnijem i plićem kućištu, poseduje prekidač (12V) koji može prebaciti princip reprodukcije sa monopola na dipol. U trenucima kad slušamo muziku je direktan zvuk poželjniji, tako da DS7 koristimo kao monopol, dok se pri gledanju filmova očekuje raspršen zvuk kakav dobijamo od dipola.

ove zvučničke jedinice. Nakon dužeg korišćenja veliki unutrašnji pritisak deformiše membranu. Kao rezultat “oslabljene” membrane dobili bismo spor i nedefinisan bas. Da bi se to izbeglo, B&W su korišćenjem različitih materijala stvorili veoma čvrste membrane, koje neće izgubiti svoje početne karakteristike ni nakon nekoliko decenija korišćenja. Ugrađena pojačala, koja rade u punom frekventnom opsegu, pokazala su izvanredne sonične prednosti nad onima koja su konstruisana samo za niske frekvencije. Zbog toga sva pojačala ugrađena u B&W subwoofere rade u punom čujnom opsegu, a neka dostižu i frekvencije od 40 kiloherca. Pominjali smo kako kućišta moraju biti izrazito čvrsta, ali pritom moraju da obezbede i nezavisan prostor za integrisano pojačalo. Veliki vazdušni pritisak koji stvaraju membrane ne sme nikako da utiče na osetljivu elektroniku ugrađenog pojačala.

ASW

O subwooferima serije 700 se dosta toga može reći - oni svakako zaslužuju posebnu stranicu. Dimenzije slabijeg modela 700 su nenametljive, za razliku od snažnog woofera 750. Pored kvalitetne izrade i velikih membrana, primetan je visok nivo izrade ugrađenih pojačala. Subwooferi stvaraju izrazito veliku količinu vazdušnog pritiska, a njihova kućišta moraju biti veoma čvrsta, kako bi se izbegla buka prouzrokovana neželjenim vibracijama. Da bi stvorili dubok bas, ovi subwooferi koriste velike magnete. Kao i veliki motor u malom automobilu, prevelike dimenzije magneta stvoriće veću snagu i efikasnost

Svi B&W subwooferi su veoma funkcionalno opremljeni. Sa zadnje strane kućišta nalazi se komandna tabla pojačala, koja na sebi ima potenciometre za podešavanja jačine zvuka, low-pass filter,zatimprekidač za premošćavanje filteraiprekidač za obrtanje faze. Zanimljiva je i funkcija automatskog prepoznavanja stanja rada subwoofera između uključenog i standby moda. Pojačala ugrađena u B&W subwoofere rade u klasi D i - kao što smo već napomenuli - “sviraju” u punom frekventnom opsegu.

Utisak

Moramo pre svega reći da se svi zvučnici serije 700 mogu opisati kao audiofilski. Nije u pitanju samo njihova visoka cena ili atraktivan izgled, već to što ovi zvučnici zaista “sviraju”. Ukoliko su vaše mogućnosti takve da možete sastaviti komplet za kućni bioskop od zvučnika serije 700 - dobro došli u audiofilskibioskop.

Ustupio: Korato Group, 011/28 35 981

Monitor Audio Bronze

B kao bioskop

Kompanija Monitor Audio je, počev od 1972. godine, neprekidno unapređivala standarde u reprodukciji zvuka. Zahvaljujući napretku tehnologija, Monitor Audio je pravu slavu stekao konstruisanjem zvučnika R852MD, modela koji je prvi u svetu imao visokotonac izrađen od metala. Ova neverovatna prekretnica u izradi zvučnika dovela je ovu kompaniju u sam vrh pažnje audiofila.Naravno,inovacijamanijebilo kraja, pa su tako pravljene i membrane srednjetonskih drajvera od metala, a sve kasnije dovelo je i do danas svetski poznatih C-CAM visokotonaca.

Zanimljivo je, zapravo, da svaka sledeća iteracija određenog modela ne donosi samo kozmetičke, već prave konstrukcione inovacije. Mnogi proizvođači svake godine lansiraju nove modele nudeći samo vizuelne izmene, ali ovde to nije slučaj. Podrazumeva se da cenimo jedinstven dizajn, ali njegove izmene moraju da doprinesu i soničnom napretku. Serije Gold i Silver su osvojile srca mnogih poznavalaca, ali cene ovih modela prevazilaze očekivanja domaće publike. Zato smo odlučili da prikažemo seriju Bronze, koja svojom koncepcijom, reprodukcijom i performansama zaslužuje sve preporuke.

Seriju Bronze čine dva modela manjih dimenzija - B1 i B2 - koji su predviđeni za postavljanje na stalke, dva podnostojeća modela - B4 i B6, jedan centralni zvučnik i

jedan dipol, sa oznakom BFX. Svaka serija ove kompanije je koncipirana tako da bilo koji korisnik, različitim kombinovanjem modela, može kreirati odgovarajuć sistem kućnog bioskopa, cenom i dimenzijama prilagođen specifičnimpotrebama.Dizajn serije Bronze se može opisati kao elegantan i čist, pravilnih linija, nalik skupljim serijama Silver i Gold. Uklanjanje prednje maske čini svaki zvučnik još atraktivnijim. Monitor Audio je, koristeći sopstvenu tehnologiju, izradio zvučničku jedinicu nazvanu Metal Matrix Polymer. Upotrebljeni materijal daje različitu čvrstinu na pojedinim kritičnim delovima membrane. Inženjeri su nastavili da rade i na unapređenju visokih frekvencija, tako da je dalji razvoj C-CAM visokotonca doveo do bolje disperzije zvuka.

Modeli

Iako najmanjih dimenzija, model B1 je mnoge iznenadio svojom reprodukcijom. Upakovan je u kućište visoko svega 26 centimetara, sa prečnikom membrane drajvera od samo 13 centimetara. Ipak, u ovako malu kutiju staju sva tehnološka dostignuća kompanije, tako da je model B1 omiljen za manje prostorije, a često je zadužen i za zadnje kanale u postavci kućnog bioskopa. Ovaj zvučnik je “otporan” na uticaj prostorija, tako da njegovo postavljanje u blizini zidova neće uticati na kvalitet zvuka; reprodukcija neće postati “mutna” i nedefinisana,štoumanjim

piše: Viktor Kostić

prostorima predstavlja veliku prednost. Snažniji model B2 je osvojio poziciju frontalnog stereo para u sistemima manjeg budžeta.

Moramo priznati da prva postavka koju smo napravili zvuči odlično. Sličnosti u konstrukciji zvučnika ukazuju na konzistentan zvuk i tonalnu balansiranost. Iako je bas “manji”, veoma je kontrolisan i precizan. Model B1 potpuno odgovara postavljenim zadacima, dok centralni zvučnik reprodukuje prirodne glasove sa punom izražajnošću. Dipolni zvučnici BFX su predviđeni za efekt kanale u postavci kućnog bioskopa i mogu se montirati na zid. Zbog svoje prilagodljive monopolne i dipolne reprodukcije, moguće ga je montirati i sa strane ili iza slušaoca. Model BFX ima dva visokotonca i jedan bas drajver i daje veliku disperziju zvuka pod uglom od skoro savršenih 180 stepeni. Sistem nazvan B2AV čine pomenuti zvučnici, a njegova cena je nešto viša od 900 evra. Moramo priznati da se za zavidnu svotu novca dobija i izvanredan kvalitet. Ukoliko vam ova suma ne predstavlja problem, poslušajte i snažnije podnostojeće modele, B4 i B6.

Model Bronze B4 je zvučnik koji već ima znatno veću dubinu basa i težinu reprodukovanog zvuka. B4 poseduje dve jedinice prečnika 16 centimetara, od kojih jedna reprodukuje samo najdublji bas, a druga srednji bas i srednje tonove sve do rezne frekvencije od 2,6 kiloherca. Interesantni su bas refleksotvorisaprednjei zadnje strane, što ostvaruje maksimalan protok vazduha. Za postavljanje u malim ili srednjim prostorijama se zadnji otvor može prigušiti posebnim sunđerastim materijalom.

Najsnažniji model B6 ima tri bas drajvera, od kojih dva reprodukuju najdublje frekvencije, dok je treći zadužen za srednji opseg. Zvučnik B6 je izrađen na istovetnoj koncepciji kao model B4, ali kao rezultat daje širi opseg i veću dinamiku zvuka. Svi modeli ove serije imaju kvalitetne bi-wire terminale i izrađuju se u više atraktivnih boja. Ako mislite da ovom sistemu nedostaje subwoofer, model ASW100 je početni model kompanije Monitor Audio, koji će odlično odgovoriti postavljenim zadacima.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759 096

piše: Ljubiša Miodragović

Slušajte Haydna

Haydn ima nešto veće dimenzije od klasičnih malih zvučnika za stalke, tako da bas dobija odgovarajuću dubinu i snagu.

Vienna Acoustics je kompanija poznata u ne tako širokim krugovima. Prva serija njihovih zvučnika je lansirana 1989. godine, da bi šest godina kasnije model Silver Shadow osvajao nagrade širom sveta i doneo popularnost ovom proizvođaču. Trenutno u svojoj ponudi Vienna Acoustics ima pet podnostojećih modela, dva modela za postavljanje na stalke i čak četiri centralna zvučnika. Pored toga, posebnu pažnju u stranoj štampi dobijaju modeli sa aluminijumskom konstrukcijom. Zanimljivost u vezi sa ovom kompanijom predstavljaju modeli zvučnika koji su imena dobili po autorima klasične muzike. Tako danas pred sobom imamo podnostojeće modele Bach, Mozart, Beethoven i Strauss. Manji modeli su Haydn i Waltz, što naravno ne znači da su ova dvojica “manji”, odnosno manje vredni umetnici.

Tehnologija

Haydn model koji smo preuzeli na test imao je finišodružinogdrvetainebaš tako malu težinu. Model Haydn se, sem u rosewood varijanti, izrađuje i u bojama bukve i crnog pepela, koja nam se čini možda i najatraktivnijom. S obzirom da se radi o proizvođaču neopterećenom modernim trendovima ili marketingom, primetna je izuzetna posvećenost finalnoj obradi zvučnika. Takođe, inženjeri kompanije Vienna Acoustics razvili su sopstvene tehnologije, koje uspešno implementiraju u sve svoje “umetnike”. Membrane drajvera su izrađene od posebne mešavine materijala, nazvane XPP, koja membrani daje dovoljnu čvrstinu, ali i muzikalnost. Jednu od tajni predstavlja upotreba polipropilena, koji doprinosi optimalnoj tvrdoći

materijala. Visokotonci su ručno obloženi svilom, pa je osetan pečat autentičnosti škole skandinavskog dizajna. Priključci na zadnjem panelu kutije su nas fascinirali svojim dizajnom. Blago pozlaćeni, oni mogu da prihvate i banana priključke ili gole provodnike. Na unutrašnjoj strani ove pločice montirana je skretnica, tako da su izbegnuti dodatni kablovski vodovi unutar kućišta. Zanimljivo je još da je Haydn magnetno oklopljen, tako da se može postaviti blizu TV ekrana i eventualno upotrebiti kao centralni zvučnik.

Reprodukcija

Slušajući Haydna, pardon, slušajući muziku različitih pravaca na modelu Haydn, dobili smo zaista dobar odziv. Imali smo prilike da povežemo ove zvučnike sa danskim pojačalom Thule Audio IA100 i zvuk je bio veoma snažan i upečatljiv. Iako Haydn ima nešto nižu osetljivost, može se priključiti na pojačala do 180 vati. Njegovo kućište daje zvuku neku posebnu toplinu i čvrstinu, koja se teško može objasniti.

Ostatak sistema u kojem se nalazi Haydn ne mora biti veoma skup, ali preporučujemo pojačala veće snage. Svi frekvencijski opsezi dolaze podjednako do izražaja, ali nas je posebno fascinirala otvorenost gornjeg opsega. Treba još reći da se model Haydn može koristiti i u postavci kućnog bioskopa, ali u tom slučaju treba razmisliti o kupovini dodatnog subwoofera. Ako još uzmemo u obzir nisku cenu ovog zvučnika, uz upotrebu svih Vienna Acoustics tehnologija, model Haydn se svakako može nazvati dobrom kupovinom.

Ustupio: BM, tel: 011/36 18 000

piše: Ljubiša Miodragović

Dynaudio Audience 52 SE

Specijalna edicija

Kompanija Dynaudio, renomirani danski proizvođač zvučnika, osnovana je još 1977. godine. Na samom početku su inženjeri Dynaudia proizvodili svoje skretnice, ali su koristili zvučničke jedinice drugih proizvođača. Zaposleni u kompaniji bili su svesni toga da nikada neće napraviti zvučnike po svom ukusu i željenog kvaliteta ukoliko budu zavisili od razvoja tehničkih sposobnosti drugih proizvođača. Već nakon tri godine postojanja, Dynaudio je počeo sa proizvodnjom svojih drajvera, koje je razvijao takozvani R&D tim (Research & Development). U ovom periodu je kompanija počela da svoje drajvere prodaje i drugim proizvođačima zvučnika, u čemu je bila veoma uspešna i popularna. Danas postoji više od dvadeset različitih modela zvučnika ovog proizvođača, koji se kreću u širokom rasponu cena, od 330 (A 42C) do 85.000 evra (Evidence).

Publika

Seriju Audience čini devet standardnih modela zvučnika, dva Special Edition modela i četiri subwoofera. Dynaudio Audience 52 SE predstavlja noviji model u svojoj seriji i unapređenu verziju nagrađivanog zvučnika Audience 52. Pored njega, samo je još model 72 doživeo poboljšanja označena kao specijalno izdanje. Model A 52 SE je nastao u želji da se ponudi kvalitetan monitorski zvučnik, ali za manje novca od novog modela Contour 1.4 S. Stari dobri Contour 1.3 MkII otišao je u zasluženu penziju. Ideja je realizovana tako što je kutija standardnog Audience 52 značajno ojačana, a u nju su ugrađeni najvažniji elementi iz Contoura 1.3 MkII, kao što su drajveri, WBT terminacija, modifikovanaskretnica i interno ožičenje. Treba napomenuti da Dynaudio, iz razumljivih razloga, u svoje kutije uvek ugrađuje značajno bolje drajvere od onih koje kompanija prodaje drugim proizvođačima.

U novu verziju Audience 52 SE ugrađen je visokotonac Esotec, originalno razvijen za modele serije Contour S. Visokotonac prečnika 28 milimetara ima dupli magnetni sistem koji je smešten u tamnosivu ploču montiranu na prednjem panelu. Drajver koji reprodukuje srednje i bas tonove ima oznaku 17W75 LQ. Ovaj drajver poseduje jak magnetni sistem, koji je smešten u veoma čvrstu korpu od aluminijuma. Za potrebe SE modela izrađena je potpuno nova skretnica, koja uspeva da “integriše visokotonac i woofer unutar Audience kućišta”. Terminali koji se nalaze na zadnjoj ploči su nas impresionirali svojim izgledom. Pozlaćeni konektori sa termalnom izolacijom obloženi su kvalitetnom i atraktivnom plastičnom masom, koja štiti od spoljašnjih uticaja. Ploča sa terminalima je povezana direktno na skretnicu unutar kabineta, kako bi se smanjili eventualni gubici u prenosu.

Kabinet modela Audience 52 SE se proizvodi u dve varijante - furnir od drveta trešnje ili javora. Debljina kućišta je 25 milimetara, a unutrašnjost je dampirana bitumenom. Na prednjem panelu se nalazi crna maska, ekskluzivno napravljena

samo za SE verziju. Iznad terminala nalazi se metalna pločica na kojoj je ispisano ime modela. Model 52 SE izgleda, jednom rečju, skupoceno. Takvu finalnuizradu nema veliki broj zvučnika koje smo ranije testirali.

Danci ne lažu

Na kutiji za zvučnike Audience serije piše: “Danci ne lažu”, u šta smo se i mi uverili, jer 52 SE svojom reprodukcijom ni u jednom trenutku ne obmanjuje. Slušajući ove zvučnike sa pojačalima poput Rotela RA-02 ili starijeg Marantza, čućete sve mane i vrline određenog snimka. Prvi utisak, koji se javio već u prvom minutu slušanja, bila je reprodukcija basa. Zbog pojačala pomalo glasniji, ali potpuno definisani,baszvuci došli su do punog izražaja. Bas refleksse na ovom modelu nalazi sa zadnje strane, tako da vredi poigrati se pomerajući zvučnike od zidova, kao i sa priloženim sunđerastim valjcima. Stereo slika je delovala veoma razumljivo i povezano, dok su pojedine deonice numera koje smo slušali oduzimale dah. Pored toga, uspevali smo da veoma precizno odredimo pozicije svih instrumenata u prostoru, bilo da se radi o položaju levo-desno ili napred-nazad. Još jedna veoma važna osobina koju smo primetili je doslednost u reprodukciji, bez obzira o kojem nivou jačine zvuka i zvučnog pritiska se radi.

Iako sam za vreme testa bio fasciniran muzikom iz filma“Bridget Jones: The Edge Of Reason”, koju sam besomučno vrteo bez prestanka, uspeo sam da poslušam i neke druge albume. Moram da priznam da je novi album benda U2 zvučao jednolično, ali mislim da problem leži u irskom bendu, a ne u danskom zvučniku. Dynaudiu zasigurno više odgovara “audiofilska”muzika,takodasu neki snimci poput Dave Brubecka ili B. B. Kinga ponovo oživeli u mojim ušima. U ovim suptilnim numerama se tačno znalo “ko šta svira”.

Finetuning

Pravi termin koji objašnjava razliku između standardnog i SE modela 52 jeste finetuning.Veomaznačajneizmeneuizradizvučnika definitivnoćepružitikompanijiDynaudiovećiizasluženi prostor u stranoj štampi u nastupajućim mesecima. Verovatno je san svakog audiofiladaporedskupoceneopremeposeduje i prostoriju namenjenu samo za slušanje. Ukoliko imate deset ili dvadeset hiljada evra da promenite stan i dobijete još jednu sobu, odlično. U suprotnom predlažemo da osetite veliki zvuk ovih malih ali veoma posebnih kutija. Naravno, kvalitet ne dolazi besplatno, a nije ni jeftin. Tako je ipak na kupcu da odluči da li će kupiti visoku tehnologiju u službi dobrog zvuka ili će napraviti kompromis i kupiti nešto jeftinije.

Ustupio:

Vox Trade, tel: 011/140 689

Iako je Dynaudio širom sveta poznat po proizvodnji drajvera i kompleta za samogradnju, ovo je bio najmanji udeo u poslovanju ove kompanije. Audience serija je potpuno marginalizovala samogradnju, zbog svog dobrog odnosa kvalitet/cena. Ironičnih 3% sveukupnog biznisa je odlazilo na ljubitelje samogradnje. Od prvog januara 2000. godine kompanija je zvanično ukinula proizvodnju i podršku za sve one kojima je samogradnja hobi.

Ako bismo ipak hteli da kupimo samo drajvere koji se nalaze u modelu A42 - to bi nas koštalo 740 evra, dok cena fabrički kompletno izrađenog para A42 košta 620 evra. Ovo jasno pokazuje zašto je samogradnja otišla u istoriju. Pojedinačni drajveri se još uvek mogu nabaviti preko distributera kao “rezervni deo”, dok je njihova prodaja proizvođačima gotovih zvučničkih kutija porasla. Prema nekim podacima čak 55% svih svetskih Hi-Fi proizvođača gotovih kutija se opredeljuje za Dynaudio drajvere u svojim konstrukcijama.

piše: Ljubiša Miodragović

Wharfedale Xarus

Home DJ

Kompanija Wharfedale je u sferi kućnog bioskopa i Hi-Fi opreme osvojila brojna priznanja, najviše zahvaljujući serijama Diamond i PacificEvolution..Ipak,mnogi ne znaju da su inženjeri ove kompanije specijalizovani da, sem zvučnika za kućni bioskop, stvaraju i ozvučenja za DJ-eve. Koje bi to bile osobine zvučnika namenjenih kućnim DJ-evima? Velika i kontrolisana snaga, veoma jak i dubok bas i, na kraju, postizanje velikog pritiska vazduha bez izobličenja. Sve su ovo osobine koje određeno ozvučenje mora da poseduje

ukoliko želite da delić atmosfere diskoteke prenesete u vašu sobu. Pored toga, Wharfedale u ove zvučnike ugrađuje i zaštitu od preopterećenja, kako ne bi došlo do oštećenja samih zvučnika.

Upoznavanje

Serija Xarus se sastoji od čak šest modela različitih veličina i jednog centralnog zvučnika. U prilici smo bili da testiramo drugi i peti model po veličini u seriji, a to su XR-2000 i XR-4000. Za detaljan prikaz svih tehničkih karakteristika, kao i cena, predlažemo da pogledate pregled domaćeg tržišta na poslednjim stranama časopisa. Xarus serija ima standardno pravougaono kućište, izrađeno od crnog furnira. Prednja maska je izrađena od plastike, što ujedno zaslužuje i najveću zamerku. Ipak, treba uzeti u obzir da je ova serija namenjena prvenstveno mlađoj populaciji, kojoj se ovakav dizajn dopada. Snažniji modeli ove serije imaju sa zadnje strane konektore koji omogućavaju bi-wire povezivanje. Kada su u pitanju manji modeli, poput XR2000, na ovom delu plastike, na kom su smešteni konektori, nalaze se i mali otvori koji omogućavaju montiranje zvučnika na zid.

Drajveri serije Xarus imaju ugrađene magnete od neodijuma, koji uspešno uvećavaju frekvencijski odziv. Visokotonci su presvučeni tekstilom i imaju ferofluidno hlađenje, koje dozvoljava opterećenja u dužim vremenskim intervalima. Prednja maska zvučnika ima dve pregradne plastike, kojima se visokotonac štiti od spoljašnjih mehaničkih oštećenja. Svi modeli Xarus serije imaju bas refleksotvornaprednjoj strani, tako da blizina zidova ne utiče previše na reprodukovani zvuk. Pored toga, svi drajveri su magnetno oklopljeni, tako da blizina TV ekrana neće predstavljati problem.

Glasno i precizno

Pri slušanju manjeg modela XR-2000 odmah je bilo primetno kome je ovaj zvučnik namenjen. Iako niske osetljivo -

sti od 88 decibela, XR-2000 je uspevao da pokrene veliku količinu vazduha i da našu prostoriju potpuno ispuni zvukom. Izražajna dinamika i u nekim trenucima prenaglašen bas su upravo karakteristike koje odgovaraju elektronskoj i tehno muzici. Kada poslušamo podnostojeći model XR-4000, ove osobine postaju još izražajnije. Veća snaga, osetljivost, kao i prečnik membrana, mogu izazvati pobunu najbližih komšija. Deklarisana snaga iznosi 150 vati, a pri tome XR-4000 ima dva drajvera prečnika 20 centimetara. Rezne frekvencije se nalaze na neobičnih 400 herca i 4,5 kiloherca.

Slušajući numere kakva je npr. “Vertigo” benda U2, gitare dolaze u prvi plan. Za ljubitelje muzike kakvu “svira” Prodigy, Xarus zaslužuje najbolje preporuke. Iako se lično ne razumem u rep i hip-hop, moram priznati da je poslednji album LLoyd Banksa “The Hunger For More” dobio jednu novu, interesantnu dimenziju. Ranija slušanja muzike ovog izvođača nisu zvučala posebno zanimljivo, ali su sada “prijala ušima”.

Wharfedale Xarus serija spada u klasu niskobudžetnih zvučnika i ako je tako i tretiramo - moramo biti zadovoljni. Ako ste fan tehno ili hip-hop muzike, Xarus će vas sigurno impresionirati. Izražajnost u reprodukciji, kao i jak bas, moraju se dopasti novoj generaciji kućnih DJ-eva.

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452 642

piše: Ljubiša Miodragović

Denon risiveri

Prvaci u svim klasama

Čitaoci prvog broja imali su prilike da se upoznaju sa risiverom kompanije Denon pod oznakom AVR-3805. U pitanju je zaista robustan risiver sa puno snage, brojnim opcijama poput automatskog setupa, za koji nismo mogli da pronađemo dovoljno reči hvale. Ipak, bojim se da je cena od preko 1200 evra odvratila mnoge čitaoce od kupovine ovog modela. Da li pristupačniji modeli nude dovoljno mogućnosti i kvalitetnog zvuka za višestruko manje novca? Odgovor je potvrdan. Zanimljivo je da su u časopisu What Hi-Fi? risiveri kompanije Denon zauzeli prvo mesto u gotovo svim cenovnim kategorijama. Pokušaćemo da pokažemo zašto su ovi risiveri bolji od drugih i koje su njihove najveće prednosti.

Entry level

Već za najslabiji model, AVR-1705, moglo bi se reći da ima sve što nam je neophodno: 75 vati snage na 6 kanala, nove formate poput Dolby Digital IIx i nove verzije DTS-a. Prednji panel je pojednostavljen, ali ipak sadrži sve potrebne komande na veoma preglednom, velikom displeju. Ovaj risiver je, uz model AVR-1905, u stranoj štampi opisivan kao entry-level uređaj, koji svojim karakteristikama može stati rame uz rame sa dvostruko skupljim modelima bilo kog proizvođača. Risiver je opremljen 32-bitskim DSP procesorom, A/D konvertorom frekvencije semplovanja od 96kHz i visokorezolucijskim 24/192 D/A konvertorima. Interesantne opcije su i podešavanje reprodukcije za više prostorija, takozvani multi-room, zatim konektori na prednjem panelu i predizlazi na svakom kanalu. Ovi risiveri nemaju automatsku kalibraciju i očigledno je da se ova mogućnost neće još dugo naći na jeftinijim modelima. Fino podešavanje sistema kućnog bioskopa se odvija putem preglednog displeja, uz veliku pomoć inteligentnog daljinskog upravljača sa tasterima koji svetle u mraku.

Bez obzira što se radi o pristupačnijim modelima, ova dva risivera predstavljaju autoritet kad je filmskizvukupitanju.Efekti se verno reprodukuju, dok tiši segmenti imaju posebnu vrstu suptilnosti. Stereo

reprodukcija bi mogla biti i vernija, ali se ovaj problem može primetiti i kod mnogo skupljih AV risivera. Ukoliko imate ograničen budžet ili stvarate mali kućni bioskop, Denon AVR-1905 bi mogao biti pravi izbor. Pored sedam kanala i brojnih opcija, koje uključuju i ulaze za DVD-Audio i SACD, topla reprodukcija Denona je ovog puta presudna.

Medium budget

Ukoliko pogledamo tehničke specifikacije trenutno aktuelnog modela AVR-2105 i uporedimo ih sa modelom od njega starijim dve godine, AVR-2803, nećemo primetiti veliku razliku. Naime, sada je model AVR-2105 cenom dosta pristupačniji, a poseduje i unapređenje u vidu automatskog podešavanja sistema. Za automatsko podešavanje neophodno je najpre priloženi mikrofon postaviti na poziciju slušaoca i startovati proces. Mikrofon će vratiti reprodukovani signal do risivera, koji meri odziv zvučnika i različite karakteristike. Nakon ovoga se frekventna kriva reguliše ekvilajzerom, dok se nivoi jačine signala na svakom kanalu ujednačavaju. Pored toga, reguliše se i kašnjenje signala za svaki zvučnik ponaosob, pa kao krajnji

rezultat dobijamo maksimalnu iskorišćenost potencijala zvučnika, bez obzira na tip prostorije u kojoj se oni nalaze.

Uporedimo sada AVR-2105 sa prethodno opisanim modelima i primetićemo postojanje skupih integrisanih kola, kao što su HammerHead SHARC i Burr-Brown D/A konvertor. Ovaj risiver svakako ima više opcija, ali razlika u reprodukciji nije prevelika. Čini se da su skuplji Denon risiveri namenjeni pravim tehnomanima, što naravno pozdravljamo ukoliko oni zaista umeju da iskoriste sve mogućnosti ove fenomenalne naprave. Modeli AVR-1905 i AVR-2105 imaju izlaze nakon pretpojačivačkog stepena procesora za sve 7.1 kanale, što može biti zgodna opcija za nadogradnju i eventualno proširenje sistema.

Pri “slušanju” filmovaprimetnojedaDenon risiverima ne nedostaje uzbuđenja. Bez obzira što filmskadeladanastrajusve duže, nakon više od dva sata upijanja muzike i zvučnih efekata - pažnja ne opada. Ovu posledicu pripisujemo odličnoj dinamici i toplini Denon zvuka, koju smo već pominjali.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759 096

Sanyo PLV-Z3

Stvarno najbolji

Sanyo PLV-Z3 je tek nedavno predstavljen u svetu i Evropi, te sa pravom možemo reći da se radi o novom i zanimljivom projektoru, posebno ako znamo sa kakvim zakašnjenjima ovako ekskluzivni uređaji mogu da stignu kod nas. Za svakog ljubitelja zabavne elektronike je i otpakivanje ovakvog tehnološkog čuda, samo za sebe, već specifičanritual.Nekoćemoždapomisliti da smo malo pristrasni, no moraćemo da ga razočaramo. Projektor sa četvrtinom punog najnovijeg HD formata za manje od 2.000 evra (plus PDV) je do juče bio nezamisliv, pa je već sama vest o pristizanju ovog projektora na test izazvala nestrpljenje vašeg autora. Nakon otpakivanja je Z3 smešten na naš test sto i zabava je mogla da počne. Dovoljan je samo jedan pogled da i najvećem laiku bude jasno da ovo nije običan projektor.

Zaštitni poklopac, koji pokriva čitavu prednju stranu, podiže se ostavljajući impresivan utisak, nešto poput starih dekova sa hidrauličnim vratancima, i u samom startu uverava korisnika da je napravio pravi izbor. Hidraulična vratanca će definitivno ostaviti sjajan utisak na potencijalnog kupca.

Prvo na šta pada pogled su “čudni točkići” koji se nalaze sa desne i gornje strane objektiva. Da, ljubitelji kućnog bioskopa sa fotografskim iskustvom, u pravu ste. Radi se o takozvanom Shift objektivu, koji jednostavno može da pozicionira projektovanu sliku po X ili Y osi i to za punih 100% veličine slike po samo jednoj osi, ili ukupno po 50% za obe ose istovremeno.

Šta ovo znači u praksi? Ukoliko podesite projekciono rastojanje tako da slika ima širinu 2,4 a visinu 1,35 metara, projektor može stajati do 1,2 metra levo ili desno i do 1,35 metara ispod ili iznad centralne ose platna, a da se pri tome projektovana slika točkićima jednostavno može dovesti na željeno mesto bez ikakvih izobličenja i potrebe za keystone korekcijom.

Iako nikada nije bio poznat po svojoj optici, Sanyo se i te kako potrudio, pa je ovaj impozantan uređaj opremio izuzetnim objektivom, koji već na prvi pogled privlači pažnju solidnošću izrade i utiskom koji ostavlja pri zumiranju ili izoštravanju. Hromatska izobličenja ne postoje, slika je

izuzetno oštra, čak i po uglovima, a dija gonala naše test slike iznosila je pre ko 3 metra. Sve ovo ne treba da čudi, jer su u konstrukciji obje ktiva upotrebljena odlična asferi čna sočiva, uz potpuni multicoa ting sloj, koji dodatno osigurava dobar kontrast, maksimalno smanjujući unutrašne refleksije. Izoštravanje slike je pravo zadovoljstvo. Ne samo da se prsten okreće poput onih na najskupljim SLR objektivi ma, već ima i nekoliko puta veći hod od konkurentskih uređaja, pa je postizanje optimalnog fokusa lako i jednostavno.

Srce “Z trojke” čini optički endžin realne HDTV rezolucije od čak 1280x720 tačaka, a sastoji se iz tri TFT displeja - crvenog, zelenog i plavog. “Osvežavanje” projektora ide i do 100Hz, pa je mirna i stabilna slika zagarantovana. Interpolacija video materijala koja dolazi iz klasičnog PAL DVD plejera ili digitalnog satelitskog risivera je odlično rešena, pa je neugodno treperenje uz razne artefakte interpolacije maksimalno izbegnuto. Za jedan ovakav uređaj je 800 ANSI lumena zaista dovoljno, a to je i jedina zamerka sa naše strane. Ukoliko prostorija nije adekvatno zamračena, boje će biti isprane; ali, kako se radi o projektoru namenjenom za kućnu upotrebu, podrazumeva se da svako u svom enterijeru može da obezbedi adekvatne uslove.

Z3 poseduje baš sve priključke koji će vam ikada zatrebati, a moramo pohvaliti i HDMI port za povezivanje sa DVD i satelitskim risiverima po DVI standardu.

Projektor je (zar mislite drugačije) podvrgnut izuzetno opsežnom testiranju. Pogledali smo nekoliko filmovauklasičnom DVD formatu, a native widescreen prikaz je samo doprineo dobrom utisku. Pri ruci nam je bilo i par filmovaidemovideau HDTV formatu, za čiju reprodukciju je bio zadužen računar opremljen Athlon 64 pro-

Tehnologija 3 x 0.7” TFT p-Si

Rezolucija 1280 x 720

Kontrast “2000:1”

ANSI lumena 800

Lampa (nezvanično) 2000/3000h

Težina 4.1 kg

Cena 2300 evra

piše: Miodrag Jović

cesorom i ATI Radeon 9800 Pro grafičkom karticom. Šta reći, osim da je ipak potrebno videti svojim očima 1280 piksela, umesto 720 piksela PAL sistema. Ako se radi (kao u našem slučaju) o materijalu u rezoluciji 1920x1080, koji je dodatno interpoliran i

možemo samo reći da smo počeli da smišljamo način kako da ovaj projektor pređe trajno u naše vlasništvo.

Sanyo Z3 je jednostavno doneo veliki broj zanimljivih novina, po relativno prihvatljivoj ceni. Ne smemo zaboraviti da konkurencija prodaje uređaje SGVA rezolucije po sličnim cenama, a daleko inferiornijeg kvaliteta, kako slike, tako i izrade. U tamnoj prostoriji Z3 projektuje sliku izuzetnog dinamičkog opsega, zasićenih i živih boja i odlične oštrine. Prelaz između tonova je vrlo realan i svakako predstavlja maksimum koji TFT tehnologija može da obezbedi. Reprodukcija tonova ljudske kože je na najvišem nivou, a upravo to je slaba tačka mnogih projektora. Ne samo da Sanyo Z3 zaslužuje sve naše preporuke, već ga najradije ne bismo ni vratili uvozniku, ali... život je surov. Jedina, uslovno rečeno, mana ovog uređaja je njegova cena, no, tu smo više krivci mi sami nego proizvođač, koji za taj novac zaista pruža maksimum. Kako je Sanyo i poznati inovator i proizvođač velikog broja čipsetova koji se koriste ne samo u većini DVD i CD plejera već i kao centralni procesori brojnih multimedijalnih rešenja, možemo da zaključimo da se radi o renomiranom, mada na našem tržištu i pomalo zaboravljenom proizvođaču. Ako je plazma televizor opcija koju razmatrate, predlažemo da uzmete u obzir i znatno jeftinije home theater TFT projektore, jer uz ne tako malu uštedu donose mnogo veću dijagonalu, uz doživljaj pravog kućnog bioskopa, a za ušteđen novac možete kupiti više nego dobar AV risiver i 5.1 set zvučnika renomiranog proizvođača.

Ustupio: Dekadas, tel. 011/36 14 000

piše: Viktor Kostić

Moderan plejer

Svojom novom linijom DVD plejera kompanija Samsung nas je prijatno iznenadila - ne samo zbog niske cene ovih uređaja, već i zbog njihovog zanimljivog dizajna i tehničkih mogućnosti. Naime, ovo je verovatno jedan od najjeftinijih DVD plejera na tržištu koji podržava novi HDMI standard.

Dizajn

Samsung DVD-HD850 poseduje na prvi pogled atraktivan prednji panel, pa je pomalo neobično što je ostatak kućišta “običan”. Prednja maska je ravna, sa tasterima koji se nalaze gotovo u istoj ravni. Pored standardnih tastera, nailazimo na komandu EZ View, kojom se reguliše veličina slike na ekranu. Daljinski upravljač ovog plejera je prilično glomazan, za šta postoji veoma jednostavno objašnjenje - ovim daljincem moguće je upravljati i Samsung TV aparatima. S obzirom da je veliki broj korisnika u našoj zemlji opskrbljen upravo Samsung televizorom, ovo se čini kao zgodan način da se rešite viška upravljača na stolu. U pitanju je potpuna kontrola TV-a, od uključivanja do nameštanja programa i podešavanja jačine zvuka, kao i izbora kanala. Po čemu je još zanimljiv upravljač Samsung DVD-HD850 plejera? Na donjem delu nalaze se dva kružna elementa. Okretanjem spoljašnjeg prstena moguće je ubrzavati snimak, intenzitetom koji zavisi od položaja

Kompatibilnost: DVD-Video, DivX

Video izlazi: činč, SCART, S-Video, komponentni, HDMI

Digitalni izlazi: koaksijalni i optički

Daljinski upravljač: da

prstena. Unutrašnji kružni taster služi za posmatranje statičnih slika snimka u određenim koracima. Nažalost, slike se mogu kretati samo unapred, a ne i unazad. Samsung i dalje ugrađuje plavičasto pozadinsko osvetljenje iza tastera na plejeru, što je očigledno veoma popularno u širem krugu korisnika.

Konekcije

Zanimljivo je da je DVD-HD850 veoma dobro opremljen različitim konektorima. Pored standardnih RCA, SCART i S-Video priključaka, tu su još i komponentni i HDMI izlazi. Od digitalnih konektora prisutni su i optički i koaksijalni. Pogledali smo određene DVD naslove, povezujući plejer HDMI vezom na Sanyo projektor i razlika je primetna; svakako ne toliko kao kod modela Denon DVD-2910, ali se ovde ipak radi o plejeru nižeg budžeta.

Ono što će svakako usrećiti “široke narodne mase” je reprodukcija i DivX formata. Nešto jači model, koji se na tržištu očekuje u maju, nosi oznaku DVD-HD950 i u stanju je da reprodukuje DVD-Audio i SACD formate. Oba plejera imaju opciju konvertovanja svih highdefinitionformata(720p,768pi1080i).OtudaiskraćenicaHDu imenima modela.

U svakom slučaju, Samsung je imao čime da se pohvali na CES izložbi održanoj u januaru. Pored dva pomenuta modela, prikazan je i DVD-HD9500, koji ima ugrađen VHS video rikorder sa četiri glave, kao i čitač memorijskih kartica svih popularnih formata.

Ustupio: ITM Group, 011/310 74 00

piše: Ljubiša Stojanović

Pioneerove plazme

Veeeelika slika

Kao što je poznato, tri su pravca zastupljena u načinu izrade današnjih TV aparata - to su ekrani napravljeni uz pomoć CRT, LCD i Plazma tehnologije. Izbor ovih uređaja zavisi, pre svega, od dubine džepa kupca, ali i od njegovih potreba. Pogledaćemo šta je to što Pioneer ima da ponudi na tržištu “plazmi”.

U osnovi svega...

Plazma ekran se sastoji od dve tanke staklene ploče, međusobno razdvojene gasom. U te svrhe obično se koriste neon ili xenon. Svaka ploča poseduje elektrode na svojoj površi, koje zajedno prave električno polje, što kao posledicu ima pretvaranje gasa u plazmu. Plazma emituje UV zrake koji padaju na fosforom premazan panel, koji potom isijava jednu od tri osnovne boje (RGB). Jedan piksel na ekranu se sastoji od tri ćelije: crvene, zele -

ne i plave, a njihove kombinacije stvaraju odgovarajuću boju piksela. Shodno tome, milioni piksela kreiraju konačnu sliku koju mi vidimo.

Ceo karavan...

PDP - 435FDE, 435HDE, 435XDE, 505HDE i 505XDE predstavljaju oznake Pioneerovih plazma televizora pete generacije. Početni brojevi simbolizuju veličinu dijagonale ekrana i ona iznosi 43 inča za manje i 50 inča za veće modele.

Zajedničko za sve njih jeste potpuna osposobljenost za reprodukciju High Definitionvideosignala,kojipredstavlja osnovu celokupne buduće video produkcije. Ugrađen je HDMI interfejs, a kvalitet i rezolucija slike na ekranu su više nego dovoljni da se HD prikaže u punom sjaju i veličini. Korišćena su brojna unapređenja

kako bi se dobili što bolja osvetljenost, preciznost i jasnoća boja, kontrast i manja refleksija.

Model PDP-435HDE je proglašen za najbolji plazma monitor u 2004. godini od strane renomiranog EISA udruženja. On ima osvetljenost od 1100 kandela po kvadratnom metru, a kontrast mu je 1200:1. Odnos položaja je standardnih 16:9, a ugao vidljivosti nešto više od 160 stepeni. Pregršt ulaza i izlaza omogućuje povezivanje sa skoro svim znanim uređajima i njihovim video signalima. Tu su: komponentni, kompozitni, S-Video, HDMI, SCART, optički i FireWire ulazi. FireWire se koristi za vezu sa kamerom ili računarom.

Ekrani veće dijagonale imaju horizontalnu rezoluciju od 1280 piksela, ali su im zato osvetljenost i kontrast nešto manji u poređenju sa 43x modelima Zajedno sa veliči-

Video signali PAL/SECAM/ NTSC3.58/NTSC4.43/ PAL60/HD

nom ekrana, pomenute razlike su ujedno i najveće među njima. Druge se uglavnom tiču načina na koji se oni povezuju sa drugim uređajima. Svi televizori, izuzev 435FDE, mogu da se povežu sa PC računarom, a oni sa oznakom XDE poseduju, osim digitalnog, i analogni tjuner i još neke “izlaze”, kao što je digitalni optički audio.

Zvučnici jačine 2x13 vati, dolaze u kompletu i nameštaju se na televizor sa bočne ili donje strane, a moguće ih je okretati od -10 do +20 stepeni, kako bi se dobio optimalan zvuk. Po potrebi se mogu skinuti i postaviti odvojeno od televizora. Podešavanje basa, visokih tonova i ukupan balans zvučnog sistema se podrazumevaju, a tu je i SRS zadužen za postizanje surround efekta (postoje tri moda). TruBass se koristi za unapređenje nižih frekvencija, a FOCUS za “podizanje” frontalnog zvuka, čak i onda kada su zvučnici smešteni ispod televizora.

PDP 43x i 50x monitori predstavljaju pravi modni detalj, a ovu “ekipu” odlikuju pre svega jednostavnost, izražena jasnim crnim linijama i metaliziranim bočnim stranama. Zahvaljujući različitim stonim i zidnim držačima, moguće ih je postaviti svuda po stanu.

Savršenstvo vizuelne iluzije

Pioneerova Advanced Super Clear Drive tehnologija donosi do 1920 različitih koraka za precizno definisanjedubinesvih boja u RGB spektru. To rezultuje prikazom više nego impresivnih 7 milijardi boja. Osim toga, ASCD automatski kontroliše i

PAL/SECAM/ NTSC3.58/NTSC4.43/ PAL60/HD/PC

PAL/SECAM/ NTSC3.58/NTSC4.43/ PAL60/HD/PC

NTSC3.58/NTSC4.43/ PAL60/HD/PC

PAL/SECAM/ NTSC3.58/NTSC4.43/ PAL60/HD/PC

prati osvetljenost, pa ukoliko je neki deo ekrana tamniji nego što bi to trebalo, automatski pojačava osvetljenost, pri tome trošeći vrlo malo energije. U poređenju sa plazma ekranima drugih proizvođača, svaka ćelija u panelu je dublja, okružena horizontalnim izbočinama koje sprečavaju emitovanje svetla u susedne ćelije. Veća dubina ćelije označava veću osvetljenost. Direct Colour Filter je zaslužan za minimalnu refleksiju,bilodaonadolazispolja ili je posledica odbijanja svetlosti od unutrašnjeg panela. To je ostvareno uz pomoć novog tipa filtera,zasnovanognatankom filmu,jedinstvenomusvetu.Zbognjegove male debljine, ekran je debeo svega 9,3 milimetara, a ukupna težina je drastično smanjena. Progressive scan daje sliku potpuno oslobođenu treperenja, čime zamor očiju definitivnopostajedeoprošlosti,a digitalna i MPEG korekcija mogu značajno da smanje noise efekat. Integrisani tjuner obezbeđuje prijem svih TV i radio stanica, uključujući čak i one koji emituju Dolby.

Osim pomenute EISA nagrade, model 435HDE, kao i njegova “braća”, dobila su i brojna druga priznanja. Neke od njih dolaze od autoriteta kao što su: What Hi-Fi, Sound and Vision magazine, Homecinema Choice, DVD mania, Plus X Award, International smarthouse, Digital Movie

“HD Ready” logotip nove televizije

Zahvaljujući kvalitetu slike, High Definition Video predstavlja najznačajniji napredak u TV industriji još od otkrića televizora u boji.

EICTA, kompanija koja se bavi uvođenjem propisa i standarda vezanih za video tehnologiju, propisala je minimum tehničkih karakteristika koje televizori moraju posedovati da bi mogli adekvatno da reprodukuju video visoke definicije(HDV). Svaki uređaj koji ispunjava pomenute uslove nosi oznaku “HD Ready”. Pioneer, kao jedan od predvodnika u proizvodnji plazma ekrana, u potpunosti je zadovoljio te standarde još u modelima prethodne, četvrte generacije.

“HD Ready” karakteristike:

1. Minimalna rezolucija ekrana - 720 fizičkihlinijauwideaspectratio prikazu slike.

2. Sposobnost prikaza rezolucije 1280x720 piksela na 50 i 60 herca u progressive režimu rada i 1920x1080 na 50 i 60 herca u interlaced režimu.

3. Ulazi za analogni YPbPr1, kao i digitalni DVI ili HDMI signal.

4. High DefinitionContentProtection (HDCP) zaštita.

piše: Ljubiša Stojanović

Audio revolucija

slovi numera, imena izvođača i pripadajući muzički stil. Dodatni handheld uređaj može sačuvati kompletnu bazu podataka M57 servera i na osnovu nje uključivati melodije po želji, bilo kada i bilo gde u kući. Veza između M57 i M51 je poslednjih meseci dodatno unapređena, tako da je podacima u M57 moguće pristupiti i sa displeja sistema M51.

Scala Brilliant i Scala Diamond

Pre više od pedeset godina je dr Will Stuber osnovao kompaniju Revox, a prvobitna zamisao bila je snabdevanje audio opremom. U međuvremenu, kompanija je evoluirala i postala vodeći proizvođač kompletnih audio sistema vrhunskog kvaliteta. Od njenih početaka pa do danas, važi pravilo - maksimalan kvalitet za svaki pojedinačni proizvod, a njena dugovečnost je najbolji dokaz posvećenosti i pažnje koja se poklanja i najmanjim detaljima prilikom izrade.

Danas Revox pokriva tržište namenjeno ne samo audiofilima, već pruža i potpune sisteme za video i druge multimedijalne sadržaje. Izbor prave tehnologije, kombinovan sa odličnom uslugom, garantuje zadovoljstvo korisnika kroz dugi niz godina. Kompanija koja je davnih pedesetih počela sa proizvodnjom rikordera za audio kasete, nedavno je predstavila poslednju kariku u ovom neprekidnom lancu inovacija. Radi se o kompletnom rešenju za kućnu zabavu, izuzetnog dizajna i vrhunskog kvaliteta. Uz Multiroom sistem, korisnik nije ograničen na slušanje muzike unutar jedne ili dve prostorije, već može da uživa u svakom kutku kuće.

Paleta proizvoda

M51

Revox M51 je revolucionarni audio/video sistem, koji poseduje sve komponente potrebne za maksimalno uživanje: CD, DVD, pojačalo, surround zvučno okruženje i Multiroom funkciju. Sistem ima modularan dizajn i može se lako unapređivati, zahvaljujući svojim proširivim opcijama. Kao kod studijskih sistema, nova tehnologija može biti integrisana u M51 posebnim plug-in karticama. Prva izdata kartica služi kao modul za server i povezuje sisteme M51 i M57, a u budućnosti se planira proizvodnja novih kartica.

M57

U zavisnosti od toga koji nivo kvaliteta koristite, M57 audio server može snimiti preko 4.000 sati muzike na svoj hard disk. Kada se kombinuje sa M51 audio/video sistemom, muzici se može pristupiti iz 32 prostorije. Kada se snimi novi CD, audio server automatski preuzima sa Interneta sve neophodne podatke, kao što su na-

Scala Brilliant zvučni sistem svojim perfektnim zvukom i odabranim dizajnom pruža maksimum, čak i najzahtevnijim korisnicima. Sa ugrađenim prvoklasnim komponentama, smeštenim u glazuru od pravog javora ili nekog drugog kvalitetnog drveta, on daje kristalno čist zvuk, potpuno oslobođen distorzije. Scala Diamond je nešto manjih dimenzija, ali ne i lošijeg zvuka. Kombinovanjem sa Scala Center zvučnicima moguće je napraviti kompletan kućni bioskop najviših performansi.

Plazma ekran

Ovaj biser u Revoxovoj kruni pretvara televiziju i ostale multimedijalne sadržaje u izuzetan sistem za kućni bioskop. Slika je potpuno oslobođena treperenja, a kontrast boja i oštrina slike naprosto mame uzdahe. Zahvaljujući ugrađenom tjuneru, nije potrebna dodatna eksterna jedinica, a - ukoliko je to potrebno - zvučnici, kompjuteri, video rikorderi ili satelitski risiveri mogu biti povezani direktno sa ekranom.

Vizija

Uspeh ostvaren prilikom razvoja novih proizvoda nije postignut oslanjanjem na kratkotrajne modne trendove, već je izgrađen na sopstvenoj jedinstvenoj strategiji i pre svega konstantnom istraživanju i usavršavanju tehnologije. Kao rezultat, imamo široku paletu dobro zamišljenih uređaja, koji nude optimalnu kombinaciju zvuka i komfora. To svakako možemo da očekujemo i u budućnosti, a naglasak će sve više biti na integraciji samostalnih komponenti, koje zajedno čine jedan moćan sistem.

Samsung Yepp YP-T6, YP-ST5 & YP-53

Tri aduta

Nekada davno vokmeni su predstavljali san mnogih tinejdžera. Potom su na scenu uleteli diskmeni, a sada ih sigurnim koracima smenjuju sve bolji i lepši MP3 plejeri. Samsung na tom polju nije novajlija, ali primat ipak drže drugi proizvođači. U SAD je najpopularniji Appleov iPod, a na našim prostorima se najviše ceni Creative, dok se najviše prodaju praktično “no name” modeli. Zbog svega toga su Samsungu bili potrebni jaki aduti kojima bi proširio svoju seriju Yepp, a tri modela koja vam ovom prilikom predstavljamo započinju novu rundu tržišne borbe.

Samsung Yepp YP-T6

Ovaj Samsungov plejer dizajnerski podseća na simbole Crvene zvezde. U pitanju je kombinacija crvene i elegantne bele boje, a tasteri su srebrni i idealne veličine. Ova serija Yepp plejera je inače “dovoljno mala” da privuče pažnju, a model T6 to čini i vrlo lepim izgledom. Ekran se, iako sitan, odlikuje visokom rezolucijom i belim pozadinskim osvetljenjem, pa je vrlo pregledan. Kompletna kontrola nad reprodukcijom MP3, WMA, ASF i OGG formata vrši se pomoću tri tastera i četvorosmernim džojstikom. Na računar se povezuje preko USB porta, a tu je i linijski ulaz pomoću

kojeg je moguće muziku direktno kodirati u neki od digitalnih formata. Iako poseduje mikrofon za snimanje glasa, ovaj plejer nije savršen. Za to mu nedostaje FM tjuner, koji je ipak postao standard među plejerima više klase, pa se može uzeti kao najozbiljnija mana modela YP-T6.

Samsung Yepp YP-TS5

U višu klasu spada i drugi plejer na ovom testu. Za razliku od crvenog modela, dimenzije su nešto veće (1 milimetar po širini), ali je zato lakši čak 6 grama, što je posledica korišćenja drugačijeg materijala pri izradi. TS5 je elegantno dizajniran i kao da je namenjen mladim japijima, pošto se lako “utapa” u odela tamije boje. I tasteri i džojstik su drugačije dizajnirani od prethodnika, ali imaju istu funkciju. Ekran je identičnih dimenzija i ima plavo pozadinsko osvetljenje koje se bolje “slaže” sa dizajnom ovog modela, ali je zato manje pregledan od onog u modelu YP-T6. Po funkcijama se ne razlikuje od Yeppa YPT6, a jedina razlika je FM tjuner koji dobro “hvata” stanice, ali lako gubi signal u skučenim prostorima, odnosno tamo gde se prepreke nalaze na tridesetak centimetara sa dve do tri strane.

piše: Marko Herman

Samsung Yepp YP-53

YP-53 je smešten u kompaktno, ali ne i posebno malo, plastično kućište tamno sive boje. Teži je od druga dva modela (ima “čak” 33 grama bez baterije) i poseduje nešto veći LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem, a najbitnija razlika odnosi se na veće dimenzije plejera, koji je značajno duži u odnosu na prethodna dva kompaktna modela. Pored mogućnosti reprodukcije muzike u MP3, WMA, ASF i OGG formatima, YP-53 ima i FM tjuner, čime potvrđuje da je taj element standardni deo ovakvih spravica. Tasteri su kvalitetni, a ima ih više i drugačije su raspoređeni u odnosu na druga dva modela. Ipak, i ovde je najvažniji četvorosmerni džojstik kojim se pristupa svim funkcijama plejera. Poput modela YP-T6 i ovaj ima linijski ulaz, tako da se ukupno gledano može smatrati najkompletnijim plejerom u ovom pregledu.

Zaključak

Yepp YP-T6 je ostavio najbolji dojam svojim izgledom, dok je YP-53 funkcionalno najbolje osmišljen. U tom smislu YP-TS5 predstavlja zlatnu sredinu. Teško je konkretno preporučiti jedan od ovih modela istog proizvođača, ali možemo se ponadati da će se kompaktne dimenzije prva dva modela i kompletna funkcionalnost trećeg uskoro naći u jednom plejeru. U svakom slučaju, može se reći da je Samsung seriju Yepp MP3 plejera na pravi način unapredio i da će ona predstavljati značajnu konkurenciju igračima poput Creativea, iRivera ili MSI-ja.

Ustupio: ITM Group, 011/310 74 00

Samsung Yepp YP-T6

Formati: MP3, WMA, ASF, OGG

Medij: Flash 256 MB

Dimenzije: 22x55x23 mm

Masa: 30 g

Samsung Yepp YP-ST5

Formati: MP3, WMA, ASF, OGG

Medij: Flash 256 MB

Dimenzije: 23x54x23 mm

Masa: 24 g

Samsung Yepp YP-53

Formati: MP3, WMA, ASF, OGG

Medij: Flash 256 MB

Dimenzije: 27x87x21 mm

Masa: 33 g

Lars Danielsson - “Libera Me” (2005)

Izdavač: ACT Music

Format: SACD Hybrid 5.1 Super Surround Audio Sound

Izdavačka kuća ACT počinje svoju novu seriju izdanja Lars Danielssonom, švedskim džez basistom, koji za svoju novu ploču okuplja sjajnu internacionalu postavu džez majstora na čelu sa Caecilie Norby. Ovaj SACD namenjen je džez zaljubljenicima, kao i poklonicima vrhunskog zvuka, koji su večito u potrazi za novim izazovima kojima bi nahranili svoje muzičke sisteme.

Lars Danielsson na interesantan način oko svoje bas gitare obmotava orkestarski spektar, ne prezajući ni od upotrebe semplova. Za ljubitelje džeza i dobrog zvuka ovo je pravi primerak.

Treći svet vam predstavlja

Chemical Brothers“Push the Button” (2005)

Izdavač: Astralwerks

Format: CD

Peti po redu album dueta pokazuje da, posle duže krize, Chemical Brothers još uvek imaju kreativnog naboja. CD pršti od gruva, hip-hopa, psihodelije i hausa. Pesme vise na granicama pomenutih stilova, ne bi li se uklopile u zahtevnu i dobro određenu produkciju. Ljubitelji ove vrste muzike polako dobijaju super grupu, koja neće trajati samo nekoliko godina.

“The Village” (2004)

Izdavač: Buena Vista Home

Format: DVD Dolby Digital 5.1 EX

Najzad horor koji nije ukalupljen, besciljan i besmislen. Ovaj film je iznenađenje za žanr koji predstavlja u svakom smislu. Shyamalan (“Šesto čulo”, “Znaci”...) i glumačka ekipa koju čine Wiliam Hurt, Sigourney Weaver, Bryce Howard i Joaquin Phoenix (“Gladiator”) daju nam poetiku i poruku koja je bitna i originalna. Nije uputno otkrivati radnju filma,paćemogasamoizsvegsrcapreporučiti.

Elvis Presley - “Elv1s 30 #1 Hits”

Izdavač: RCA

Format: DVD-Audio

Da je kralj “kralj” - to smo znali, ali nam je žao što Elvis nije imao mogućnost da analogno spoji pet kanala i vufer sa DVD-a na pojačalo i čuje ono u čemu mi danas možemo da uživamo. Najveći Elvisovi hitovi fenomenalno zvučno obrađeni, da se stariji osveže, a mladi nauče.

Treći svet Sava Centar, lokal 20 Tel:011/3130 305

piše: Viktor Kostić

LCD Soundsystem - “LCD Soundsystem” DFA/EMI

Prva pesma na istoimenom debi albumu LCD Soundsystema uvodi slušaoca u sasvim novu priču. Tu je ritam izgrađen oko udaljenog tapšanja ruku, a solo je “odsviran” zvonima za krave. Ipak, ovaj album nije eksperimentalni projekat. Lider benda, James Murphy (član The DFA, producent albuma “House Of Jealous Lovers” grupe The Rapture), potrudio se da na ovaj album smesti raznovrsnu muziku, pa tu ima i čistog panka, elektro pesama, kombinacije neobičnih instrumenata i “instrumenata”... Uobičajeno bi bilo da takav album propadne i pre objavljivanja, ali je ovom prilikom slučaj suprotan. “LCD Soundsystem” je odličan, a najslabija tačku se krije na samom kraju, u temu posvećenoj Brianu Enou. Nakon toga sledi odličan bonus (dve pesme sa ranih singlova), koji samo potvrđuje da ovaj album morate imati u svojoj kolekciji.

Marianne Faithfull - “Before The Poison” (Anti)

Marianne Faithfull se vratila odličnim albumom “Before The Poison”, koji još jednom pokazuje da ona sada može da peva samo na jedan način, a to ne uključuje nikakvu radost. Ona je ogorčena, naoštrena, ali i depresivna. Svojim novim pesmama uspešno se kreće teritorijama mračnijih emocija, gde je suvereni vladar. Ovoga puta je na svoje putovanje povela i PJ Harvey, sa kojom sarađuje na više kompleksnih pesama, a par njih su napisali i Damon Albarn i Jon Brion. Kada se sve to ima u vidu, Nick Cave and the Bad Seeds su idealan prateći bend. Nove pesme su mračne, za temu uglavnom imaju izgubljenu ili nemoguću ljubav, a Marianni Faithful te teme idealno leže. Zato je ovo album koji morate imati u kolekciji.

Mercury Rev - “The Secret Migration” (V2)

Urbano je još uvek anatema grupe. Još uvek teže da muzički i fizičkiostanuudaljeniod džungle velegrada (žive u planinskom krajoliku severno od Njujorka), što je dobrodošlo kada se većina autora raznih žanrova bavi upravo svetlima velegrada. “The Secret Migration” je, poput prethodnih albuma, takođe vizuelno ostvarenje, a u okviru tog pristupa su Mercury Rev napredovali. I reči i muzika se nastavljaju na njihove ranije teme. Donahue je još uvek fasciniran beskrajnim šumama i oblacima, a tu je i gomila floreifaune,ukojoj bi Dejvid Belami mogao provesti decenije. Novi album je kompaktno i celovito ostvarenje, koje se bavi još finijimaspektimapastoralnogihumanog.“TheSecretMigration” predstavlja korak dalje za bend i obavezno štivo za ljubitelje grupe, ali i ostale koji žele da čuju kako se stvara istorija moderne muzike.

Kings of Leon - “Aha Shake Heartbreak” (Hand Me Down/RCA)

Ako želite da vidite kako izgleda potpuno opušten pristup muzici, te njeno stvaranje da bi se i autori i slušaoci zabavili, onda morate videti Kings of Leon na delu. Nažalost, prošle godine nisu uspeli da dođu na Exit, ali deo atmosfere može se videti makar kroz njihove spotove. Oni su četiri obična momka (tri brata i rođak) koji sasvim slučajno imaju bend, a braća su sinovi sveštenika (Leona) i sva četvorica su obrazovani kod kuće. Njihov drugi album nastavlja tamo gde su stali sa prethodnim. Tako je “Aha Shake Heartbreak” pažljivije napravljen, sa boljim osećajem za racionalizaciju. Ipak, i tako su uspeli da budu dovoljno opušteni i zabavni da nastave putem kojim su krenuli. Očigledan je napredak u njihovom muziciranju, određena doza ozbiljnosti, koja im omogućuje da i pesme koje teško da su vezane lično za njih - zvuče kao da to jesu.

piše: Marko Herman

The Hives - “Tyrannosaurus Hives”

(Universal/Multimedia Records)

Švedski bend The Hives pažnju privlači prvenstveno osobenim stilom oblačenja, kojim na neki način odaju počast Bitlsima. Beli sakoi, crne košulje... su ipak suprotnost onome što su čuveni Englezi oblačili, ali su neuredne frizure i u osnovi buntovan stav isti. Muzički, Šveđani su značajno žešći. Gitare u velikoj meri pršte, muzika je glasna, ali oni i pored toga sviraju pop. Zarazne kompozicije i zanimljivi tekstovi još od njihovog prvog izdanja privlače slušaoce, a albumom “Tyranosaurus Hives” oni samo utvrđuju svoj deo muzičke teritorije. Kombinujući brzinu novotalasnog i pank zvuka uspeli su da čak dvanaest pesama smeste u manje od pola sata, što nikako nije mana. Ovaj album jednostavno zvuči savršeno, istovremeno i aktuelno i retro, poput čudovišta iz naslova.

Bond - “Classified”

(Universal/Multimedia Records)

Četvorka, koja po slici sa CD bukleta liči na grupu tipa Spice Girls, iznenađuje već prvim tonovima svog trećeg studijskog izdanja. Iznenađuju zato što nisu dovoljno popularne da bi svi znali da one u stvari izvode klasičnu muziku na moderniji način. To znači da su u upotrebi električne verzije klasičnih gudačkih instrumenata - violine, viole i čela. Melodije koje izvode ne spadaju isključivo u klasičnu muziku - tu je i disko obrada “Fly Robin Fly”, kao i melodije iz raznih krajeva sveta (samba, hungarian...). U svakom slučaju, niz od dvanaest melodija predstavlja kvartet vrsnih gudača, ali ipak ne posebno kvalitetno delo. “Classified”jealbumodličanzaneobičnežurke,nikakoneštoštobistepustilidase opustite nakon napornog dana na poslu.

Cunnie Williams - “Inside My Soul” (Universal/Multimedia Records)

Cunnie Williams nije poznat širokoj javnosti i pored toga što već čitavu deceniju stvara sasvim solidne albume. Najveći razlog za njegovu nepopularnost leži u tome što čovek ima glas poput čuvenog Barry Whitea i vrlo teško može da pobegne od poređenja. Tako Cunnie, umesto da se potrudi da napravi nešto originalno, kreira mahom soul izdanja kojima manje-više kopira velikog majstora, čime samog sebe drži u senci poznatijeg kolege. Ni “Inside My Soul” se ne udaljava od te matrice. Intro kao da je skinut od Whitea, a ostale pesme su niz solidnih soul melodija, što sporijih, što malo bržih, ali sve zajedno ostaju u nivou proseka, te je ovaj album privlačan samo velikim ljubiteljima soul zvuka, a Cunnie Williams nakon njega neće postati ništa poznatiji široj javnosti.

Feist - “Let It Die” (Universal/Multimedia Records)

Leslie Feist je, nakon pauze duge čak pet godina, konačno izdala svoj drugi solo album, koji će slušaocima (verovatno i njoj samoj) zvučati kao da je prvi, pošto je stilski potpuno drugačiji od prethodnika. Feist je odbacila žestoke gitare i posvetila se skoro potpuno akustičnoj muzici, pa na ovom albumu dominira njen glas. Pet originalnih pesama i šest obrada čine ovo izdanje praktično debijem u novim muzičkim vodama, u kojima se ona odlično snalazi. “Let It Die” sadrži čak i jednu obradu Bee Geesa, kao i pesmu “One Evening”, koja se vrtela i na našim televizijama. Ostaje nam da se nadamo da nakon ovog odličnog ostvarenja neće praviti još jednu dugu pauzu, te da će sledeći put prirediti više originalnog materijala, koji u velikoj meri nadmašuje deo albuma ispunjen obradama.

Apocalyptica

Između Griga i Metallice

Kada čujete da neko svira žestoku rok muziku, odnosno metal, bez upotrebe ijedne gitare, ne možete da ne budete zaintrigirani. Na tu kartu je Eicca Toppinen nesvesno zaigrao pre skoro deset godina, kada je sa prijateljima, klasično obrazovanim gudačima i ljubiteljima hevi metala, odlučio da snimi obrade poznatih pesama Metallice. Četiri čela, bez ritam sekcije, bez reči, govorila su upečatljivije nego bilo kakvo objašnjenje onoga što je Apocalyptica snimila.

Album “Plays Metallica By Four Cellos” je doživeo iznenađujući uspeh. Iznenađujuć zbog toga što je sama scena bila nepripremljena na potpunu novost. Pored toga, izdanje je objavila finskanezavisnakuća Zen Garden Records, što nije mogla biti najava postignutog uspeha. (Više od 800 hiljada prodatih albuma jeste impozantna cifra, ali je postignuta tokom 8 godina.)

Zahvalnost za širenje imena Apocalyptica planetom momci duguju upravo grupi Metallica. Čuveni bend je 2000. godine objavio dupli simfonijski album “S&M”, a kao poseban bonus na svakom disku su se nalazile po četiri pesme sa prvog albuma finskečetvorke.

Do tada se priča o gudačima koji sviraju metal sporo širila po relativnom uskim krugovima ljubitelja žestokih rifova. Iako su mnogi stazu kojom je Apocalyptica koračala smatrali linijom spajanja klasične i metal muzike, teško da bi se to moglo opravdati. Barem tokom njihovih prvih

godina. I pored klasičnog obrazovanja na prestižnoj Akademiji Sibelius, prva tri izdanja su punokrvni metal albumi, odsvirani neuobičajenim instrumentima za žanr. (Prava je šteta što tih godina domaći sastav Eruption nije napravio veći uspeh, pošto bi to još više pokazalo da se tradicionalno klasični instrumenti mogu ravnopravno koristiti za muziku koja obično pripada električnim gitarama.)

Nakon početnog zamajca koji je prvi album dao bendu, dve godine kasnije objavljen je i “Inquisition Symphony”, a 2000. i odlično izdanje “Cult”. Taj album je “proizveo” i čitav niz singlova, ali i odlično izdanje sa dva diska. Upravo drugi disk predstavlja sledeći kvalitativni korak koji je Apocalyptica napravila. Do tada su bili poznati isključivo po instrumentalnim obradama poznatih metal pesama, a saradnja sa Sandrom Nasic, pevačicom grupe Guano Apes, na pesmi “Path” pokazala je pravu snagu gudačkih instrumenata. Najbolja pesma koju je Apocalyptica snimila do tada pokazala je kojim pravcem će

bend morati da se razvija ako želi da ostane na putu napretka. Na albumu “Cult” su prvi put objavili i jednu klasičnu kompoziciju - “In The Hall Of The Mountain King”, norveškog kompozitora Edvarda Griga. Nakon prva tri albuma, bend je doživeo nekoliko promena postave (samo je Eicca Toppinen od početka u bendu). Doživeli su i značajan rast popularnosti, koji je doveo do prodaje preko 2 milona albuma širom sveta i turneje tokom koje su svirali i u Meksiku, Rusiji i Japanu. Nova postava - tri gudača (još uvek su sva trojca klasično obrazovani i ljubitelji metal muzike) i pridruženi član (bubnjar Mikko Siren) - snimila je i album “Reflections”,uodređenoj meri zanemaren. Sarađivali su i sa Ninom Hagen, gostovali na nastupima Metallice i vredno radili. Paralelno sa razvojem muzičke saradnje, razvili su i način stvaranja muzike. Od “čistog” sviranja čela prešli su na upotrebu dodatnih “procesora”, karakterističnih za metal svirku.

Ipak, verovatno su najviše razmišljali kako da pripreme naredni album. Tokom prva

piše: Marko Herman

četiri su logično napredovali u svom muzičkom izrazu, ali su došli do trenutka kada moraju da donesu ključne odluke. Ako bi snimili još jedan album pun obrada, sa ponekom vokalnom numerom, postali bi deo standardne scene, svi bi ih znali, ali ne bi više bili novi i interesantni. Došli su do trenutka kada moraju, ako žele da napreduju dalje, da po prvi put snime kompozicije koje su sami osmislili. Pri tome, sasvim je bilo logično i da se novi album obogati saradnjom sa poznatim pevačima. Na sreću, trojka je bila dovoljno kreativna i spremna za rizičan korak i pripremu

sa radom na prvom singlu - pesmi “Bittersweet” (koja će se, inače, pojaviti i u novoj igri “The Settlers: Heritage Of The Kings”). Svima koji čuju pesmu jasno je da je izbor pevača odličan, odnosno da se njihovi glasovi odlično slažu, što nije čest slučaj kod muških dueta. Pored te saradnje, na jednoj pesmi (“Betrayal/Forgivness”) bubnjevima je baratao Dave Lombardo iz Slayera. Sve to pokazuje da su u bendu želeli da ovo ostvarenje bude praktično savršen album. Da li su u tome uspeli, pokazaće vreme, a u ovom trenutku je sigurno da su snimili dosad najbolji album.

Diskografija:

1996 - “Play Metallica by Four Cellos”

1998 - “Inquisition Symphony”

2000 - “Cult”

2003 - “Reflections”

2005 - “Apocalyptica”

autorskih dela, pa je tako u vreme pisanja ovog teksta svetlost dana ugledao i njihov peti album, koji nosi ime benda - kao da su time želeli da kažu svima da je to prava Apocalyptica.

Kada su počeli pripremu novog albuma, Eicca je smatrao da bar deo pesama mora imati i vokale. Želeo je da peto izdanje bude što je moguće kompletnije delo, sasvim novo poglavlje u razvojnoj priči benda. Tako je došlo i do saradnje sa dvojicom poznatih Finaca - Ville Valom (pevačem grupe HIM) i Laurijem Ylonenom (iz grupe The Rasmus), sa kojima poznanstvo datira od ranije i sa kojima nikako nisu mogli da se uklope i snimaju pre nego što su krenuli

Njihovo peto LP izdanje uglavnom sadrži instrumentalna ostvarenja, ali ima i dovoljno vokala, taman da podignu tenziju. Kuda će Apocalyptica dalje - prilično je jasno. Trebalo bi očekivati da nakon duge svetske turneje, tokom koje će posetiti i nas (sviraće na festivalu Exit), usledi i odličan živi album. Kao sledeće studijsko ostvarenje sasvim je rezonski očekivati još jedno autorsko delo, sa novim vokalnim numerama. Apocalyptica je utabala put kojim sada čvrsto gazi. A nama, ljubiteljima čvršćeg zvuka, ostaje da se nadamo da će nas obradovati i svojim viđenjem poznatih klasičnih gudačkih melodija, čisto da Grig ne ostane usamljen.

Podaci o članovima benda:

Eicca Toppinen

27 godina, Vanta, Finska

Film: “Leon: Profesionalac” - Lik Beson

Knjiga: “Zločin i kazna” - Fjodor Dostojevski

Pet omiljenih albuma: “Ride The Lightning” - Metallica, “Roots” - Sepultura, Symphony no. 11 - Šostakovič, Gudački kvarteti 13, 14, 15 (Borodinski kvartet)Šostakovič, “Black” - Metallica

Idoli: Yo-Yo Ma, Mstislav Rostropovits, Tom Waits, James Hetfield

Paavo Lötjönen

34, Helsinki, Finska

Film: “Derzu Usala” - Akira Kurosava

Knjiga: Mika Waltari

Pet omiljenih albuma: “White Album”

- The Beatles, “Live In Winterland” - Jimi Hendrix, “Synchonicity” - Police, “7th One” - Toto, “7 Symphonies” (Beglund)Sibelius

Idoli: Jack Costeau, Patric Wallencant, Ingemar Stenmark, Paul McCartney

Perttu Kivilaakso

24, Helsinki, Finska

Film: “James Bond”, “Star Wars”

Knjiga: “Gospodar prstenova” - J.R.R. Tolkin

Pet omiljenih albuma: Svi operski koje poseduje, “Reflections”-Apocalyptica, “Angel Of Death” - Slayer, “Isohaara”CMX, “Heartwork” - Carcass, “Fear Of The Dark” - Iron Maiden

Idoli: Franco Corelli, Montserrat Caballe

piše: Marko Herman

Nigel Kennedy

Buntovnik u fraku

Za dve godine će Nigel Kennedy obeležiti čak trideset godina koncertne karijere. Davne 1977. prvi put je nastupio u Royal Festival Hallu u Londonu, svirajući Mendelsonov koncert za violinu. Od tada, on zaustavlja dah svojim slušaocima i posmatračima i tera ih da budu čak i aktivni učesnici koncerata. Priča o Nigelu Kennedyju, međutim, počinje ranije, kada je kao mladi dečak učio kod čuvenog Jehudija Menjuhina. Bio je njegov najpoznatiji štićenik, a po Menjuhinovoj smrti otkrio je da mu je profesor platio kompletno školovanje. Po okončanju učenja u školi Jehudija Menjuhina, seli se u Njujork, na čuveni Džulijard gde ga podučava Dorothy DeLay.

Od prvog nastupa privlači pažnju, najviše neobičnim ponašanjem na sceni i svojim neuobičajenim izgledom. Nazvali su ga i pankerom sa violinom, zahvaljujući frizuri i čizmama koje je nosio uz uobičajeno odelo, kao i zbog činjenice da je svoj Rols Rojs ofarbao u boje Aston Vile, tima za koji navija. Od samih početaka svoje karijere snima za EMI-jev odsek za klasičnu muziku. Nakon prvog živog nastupa, praktično niko više ne može da ga odvoji od scene. Od tada je sproveo više velikih turneja kroz Aziju, Astraliju, Kanadu, Evropu i SAD. Uvek je nastupao sa poznatim orkestrima i dirigentima, a pojavljivao se i na najvažnijim muzičkim festivalima. Za njegovu karijeru bitan je posebno prvi nastup sa Berlinskom filharmonijom1980.godine, pošto mu oni postaju omiljena pratnja i sa njima snima sva bitna izdanja. Njegovoj karijeri je u velikoj meri pomogla i televizija. Snimci njegovog izvođenja Bruhovog koncerta za violinu i Vivaldijeva “Četiri godišnja doba” su puštana često, poput spotova na MTV-u. Engleska televizija ITV je jednu emisiju u serijalu “This is Your Life” snimila upravo o njemu. Verovatno najviše treme imao je tokom dva nastupa pred kraljicom Elizabetom II.

Bogatu koncertnu karijeru je adekvatno propratio velikim brojem albuma. Neki od njih su posebno interesantni, poput dva posvećena Elgarovom koncertu za violinu, od kojih je prvi 1985. dobio nagradu časopisa Gramophone kao izdanje godi-

ne i BPI nagradu za najbolji album klasične muzike. Taj album je prodat u preko 300.000 primeraka (što je izuzetno dobro za klasičnu muziku), dok su izdanja sa Bramsovim i Betovenovim koncertima za violinu prodata u po 100.000 primeraka. Ipak, rekord (koji je ušao i u Ginisovu knjigu rekorda) drži čuvenim snimkom Vivaldijeva “Četiri godišnja doba” (1989). Taj album je prodat u preko 2 miliona primeraka (što je odlično i za izvođače popularne muzike), a na vrhu liste klasičnih albuma u Engleskoj ostao je šest meseci. To izdanje je odredilo njegovu dalju karijeru.

Dve godine kasnije objavio je knjigu o delu njegovog života - “Always Playing” - koju nikada nije hteo da nazove biografijom.Tajnaslovkaodajebiouvodzanjegovu odluku da se 1992. povuče sa scene. Tokom narednog perioda, EMI je objavio “A Portait of Nigel Kennedy”, a da on nije sedeo skrštenih ruku pokazuje tijumfalan povratak pet godina kasnije. Godine 1997. je nastupio tokom kampanje za opšte izbore, a kvalitet njegovog izvođenja je potpuno u senku bacilo dešavanje na kojem je nastupio. Od tada Nigel je neprestano na koncertima. Nastupao je u Nemačoj, Irskoj, Italiji, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Poljskoj, a u više navrata i kod nas.

Određeno opuštanje, kao posledica petogodišnjeg sviranja u samoći, pomogli su mu da ceo pristup izvođenju klasične muzike shvati drugačije. On ne voli da se na njegovim koncertima salva aplauza čuje na kraju izvođenja, već želi da svaki nadahnut potez bude proraćen adekvatno. Smatra (potpuno pravilno) da muzika treba da se doživi i oseti, a ne samo sluša zato što je on popularan i uspešan. Praktično svaki njegov koncert je potpuno drugačije iskustvo od onog na koje su poštovaoci klasične muzike navikli, a po okončanju nastupa on neretko nastavlja svoje muziciranje u manjim prostorima, svirajući džez muziku do duboko u noć.

Odsustvo sa scene je posvetio i komponovanju, pa je pred kraj njegovog koncertnog posta svetlost dana ugledao album

Izabrana diskografija:

sopstvenih kompozicija - “Kafka” - kojim je Kennedy pokazao da je sasvim kompetentan i na tom polju. Da dubok smisao pronalazi u različitim muzičkim žanrovima pokazuje i niz izdanja objavljenih tokom druge polovine devedestih. Najpre je 1998. godine posvetio disk recitala delima velikog violiniste i kompozitora Frica Krajslera. Već naredne godine objavio je “The Kennedy Experience”, na kojem izvodi dela inspirisana legendarnim Jimmy Hendrixom. Iste godine snima i par klasičnih albuma, a poslednje godine XX veka objavljuje i “The Doors Concerto”, baziran na delima čuvene rok grupe The Doors.

Krajem prošlog veka prvi put snima sa Berlinskom filharmonijomitočetiriBahova koncerta: za dve violine u D molu, za obou i violinu u D molu, i koncerte za violinu u A molu i E duru. Tokom snimanja je sam dirigovao filharmonijom,asaradnjusa njom je nastavio i narednih godina (2003. i 2004. su objavljena dva diska sa Vivaldijevim delima). Godine 2000. je dobio nagradu za izuzetan doprinos britanskoj muzici na dodeli popularnih Brit nagrada, a sledeće je istu nagradu dobio za najboljeg muškog izvođača. Tokom dodele nagrada iznenadio je publiku nastupom sa Kroke Bandom, triom poljskih muzičara iz Krakova.

Upravo saradnja sa njima je nama posebno interesantna. Zajedno su 2003. godine objavili album “East Meets East”, na kojem se nalaze i numere “Ajde Jano”, “Jovano, Jovanke”, “Ederlezi” i “Vino”, čiji nazivi ne mogu da ne izazovu osmeh prepoznavanja. Svoju fascinaciju muzikom naroda sa istoka Evrope je tu ispitao i predstavio zapadnoj publici.

Nigel Kennedy

svojim pristupom muzici obećava dugu kari -

jeru pred njim. Stalno eksperimentisanje, sviranje najraznovrsnijih žanrova, kao i stav kojim jasno pokazuje da je muzika tu da bismo uživali, a ne sedeli ukočeno u stolicama, obezbediće da bude dugo pamćen i pominjan. Zapravo, čudno je da nije inspirisao i druge muzičare da osmisle opuštenije koncerte, gde bi izvođenje u klasičnim salama ipak bilo samo maska za dobru zabavu. Mi naravno željno očekujemo novi nastup u nekoj od naših sala, a svakako bi nas obradovalo još neko izdanje na kojem svira nama poznate etno melodije. U svakom slučaju, očekujemo da nam ponudi još mnogo odličnih koncerata, a i drugo izdanje sopstvenih kompozicija.

1989 - Antonio Vivaldi: The Four Seasons

1996 - Kafka

1999 - The Kennedy Experience

2000 - The Doors Concerto

2003 - Vivaldi

2003 - East Meets East

2004 - Vivaldi II

“Van Helsing”

scenario i režija: Steven Sommers

uloge: Hugh Jackman, Kate Beckinsale, Richard Roxburgh, David Wenham, Will Kemp

žanr: akcija/horor, trajanje: 132 min proizvodnja: SAD/Češka, 2004.

piše: Tatjana Nedeljković

Gabriel Van Helsing (Hugh Jackman), čuveni lovac na vampire, istrebljivač svih vrsta zlih stvorenja i sve u svemu jedan “mutan lik”, po nalogu tajnog vatikanskog bratstva odlazi u Transilvaniju, da stane na put teroru grofa Drakule (Richard Roxburg) i zaštiti Anu Valerious (Kate Beckinsale), koja je poslednji izdanak loze čija je misija kroz vekove bila uništenje Drakule. Ako Ana umre pre Drakule, njeni preci i ona sama biće i u smrti osuđeni na večno prokletstvo.

Režiser i scenarista Stephen Sommers je sa filmom“TheMummy”1999.došaodouspešne formule za fuzionisanje staromodnih filmovaočudovištima,akcijeustiluIndiane Jonesa i najmodernije tehnologije specijalnih efekata. Dve godine kasnije film“The Mummy Returns” je potvrdio uspešnost njegove formule. Sommers je oprobanu strategiju potom pokušao da primeni i na film“VanHelsing”,aliseonauovomslučajunije pokazala tako uspešnom. Kao prvo, Sommers je izgleda poželeo da, posle mumije, oživi sva preostala čudovišta iz arsenala studija Universal, pa ih je u jedan filmstrpaotolikoda on više liči na omaž Borisu Karloffu.NaokupusugrofDrakula,vukodlakiFrankensteinovo čudovište, a tu su i drugi klasični karakteri, poput Frankensteinovog pomoćnika Igora i Dr Jekylla (i Mr Hajda).

Nakon solidnog, gotski mračnog prologa, filmiznenadapoprimatokakcijeustiluIndiane Jonesa. U divljoj zabiti Transilvanije drevni grof Drakula pokušava da ostavi potomstvo sa svojim vampirskim nevestama, a sve uz pomoć Frankensteinovog čudovišta, pomoćnika Igora i nesrećnog vukodlaka (što izgleda podjednako idiotski kao što zvuči!).

“Van Helsing” je u stvari neuspešan pokušaj da se mnoštvo atraktivnih scena poveže u jednu priču. Rezultat je filmkojinudiprevišesvegaisvačega:previšečudovišta,previše specijalnih efekata, previše akcionih klimaksa. Sem specijalnih efekata, Drakuline tri neveste su verovatno najsvetliji momenat filma(inačenajskupljegkojijestudioUniversal ikada snimio!) - one su istovremeno strašne i lepe, hladne i strasne, a njihove transformacije iz prelepih žena u stvorenja nalik gorgojlima su sjajan vizuelni doživljaj.

Sledeći moto da je običan život prilično složena stvar, ovaj originalni filmskimiksfikcije i realnosti predstavlja život jednog potpuno atipičnog strip junaka, “heroja običnosti” Harveya Pekara. Harveya, arhivara u administraciji medicinskog centra za veterane, upoznajemo nakon propasti njegovog drugog braka. U stanu ispunjenom džez pločama, stripovima i smećem, ni očajno nesrećan ni posebno neurotičan, on živi sasvim prozaičan, rutiniran i neispunjen život. Na jednoj garažnoj rasprodaji upoznaje Roberta Crumba, strip umetnika i takođe ljubitelja džeza. Inspirisan Crumbovim uspehom na andergraund strip sceni, Harvey kanališe svu energiju u dokumentovanje svog života u formi stripa. Godine 1976. on objavljuje prvo izdanje, pod ironičnim nazivom “American Splendor.” Zabavna i realistična evokacija svakodnevnog života običnih ljudi, “American Splendor” ubrzo stiče krug poklonika. U njegov život uskoro ulazi Joyce Brabner, neurotična ljubiteljka stripova. Iako “vrhunac romantike” njihovog prvog susreta predstavlja Harveyeva izjava da je izvršio vazektomiju, ispostavlja se da su njih dvoje stvoreni jedno za drugo.

scenario i režija: Shari Springer

Berman i Robert Pulcini, po stripovima “American Splendor” H. Pekara i “Our Cancer Year” J. Brabner

uloge: Paul Giamatti, Harvey Pekar, Hope Davis, Joyce Brabner

žanr: drama/komedija, trajanje: 101 min, proizvodnja: SAD, 2003.

Scenaristi i režiseri ove indie komedije, nagrađene na Sundance festivalu 2003, Shari Springer Berman i Robert Pulcini (“Hello, He Lied & Other Truths From the Hollywood Trenches”, “The Young and the Dead”) su na filmubliskosarađivalisastvarnimPekarom. Akcenat je stavljen na jedan jedinstven način pripovedanja - delom dokumentaristički, delom animacijom, delom fikcionalno.VidimoHarveyakaofikcionalnilikkogatumači odlični Paul Giamatti (“Duets”, “Man on the Moon”, “The Truman Show”, “Deconstructing Harry”, “Private Parts”), stvarnog Harveya Pekara, jednu animiranu verziju i jednu scensku verziju (u tumačenju Donala Loguea). Ovo prisustvo stvarnih likova, koji alterniraju sa glumcima koji tumače njihove filmskelikove,multiplaverzijaistihjunaka,jasnalinija koja razdvaja fikcijuidokumentarnisloj,dajeposebankvalitetfilmui efektnoasocira ličnu perspektivu dešavanja.

“American Splendor” (“Američka divota”)

Joanna (Nicole Kidman) je uspešni njujorški TV menadžer, tvorac kultnog feminističkog šou programa. Nakon pokušaja jednog ozlojeđenog muškarca da je ubije, ona dobija otkaz i na ivici nervnog sloma napušta Njujork i sa decom i mužem (Matthew Broderick), dotadašnjim podređenim kolegom, odlazi u idilično mestašce Stepford u Konektikatu, pravi “raj na zemlji”. U idiličnoj atmosferi Joanna pokušava da se oporavi i da se čak asimilira u novu sredinu, ali je jeziva “savršenost” stepfordskih žena, predvođenih “maticom” u liku hipernasmejane Donne (Glenn Close) upozorava da nešto nije u redu. Da li su sve ove perfektno doterane Barbike, potpuno posvećene domaćičkim poslovima i svakovrsnom zadovoljavanju svojih muževa, “pomalo robotizovane”, ili je sve to plod Joanninog rastrojenog uma? Joanninim sumnjama pridružuju se i Bette Midler, kao feministička spisateljica koja “ne veruje u čišćenje kuće” i Roger Bart, ženska polovina prvog stepfordskog gej para.

Scenarista Paul Rudnick (“In & Out”, “Addams Family Values”) gradi ovu crnohumornu viziju na osnovu motiva istoimenog SF/horor romana Ire Levina (čiji su romani inspirisali filmove“Rosemary’sBaby”i“TheBoysFromBrazil”)injegovihranijihfilmskihadaptacija. Levinov roman, nastao kao reakcija na histeričnu paniku muškaraca izazvanu procvatom feminističkog pokreta šezdesetih godina, doživeo je niz ekranizacija (“The Stepford Wives”, “Revenge of the Stepford Wives”, “The Stepford Children”) i postao sinonim za konformizam i mizoginiju, posebno nakon filmskeadaptacijeiz1975,urežijiBryana Forbesa. Nažalost, ova verzija u režiji Franka Oza (“Bowfinger”,“In&Out”,“LittleShop of Horrors”) potpuno kvari poentu. Ovaj rimejk pokušava da, pre svega, iscrpi komične potencijale iz Levinovog štiva, zanemarujući horor, pa i oštru satiru originala. Uglavnom podilazeći holivudskom ukusu, Rudnick i Oz se fokusiraju na farsičnost, pa filmpotpuno gubi satiričnu žaoku i pretvara se u stilsku vežbu na temu šovinističke idile iz doba Eisenhowerove administracije.

“The Stepford Wives” (“Žene iz Stepforda”)

režija: Frank Oz

scenario: Paul Rodnick, prema romanu Ire Levina, uloge: Nicole Kidman, Matthew Broderick, Bette Midler, Glenn Close, Christopher Walken

žanr: crna komedija, trajanje: 93 min proizvodnja: SAD, 2004.

Smešten u gradić Holguin na Kubi, u 1958. godinu i vreme borbi Kastrovih pobunjenika protiv režima generala Batiste, filmpratidešavanjauživotujednogjedanaestogodišnjeg dečaka opsednutog filmovima(AndhyMendez).Čitavapričakrećeseuokvirimajedne uske i bliske zajednice koju čini njegova brojna porodica i prijatelji. Kada Kastrovi pobunjenici preseku dovod struje, dok naš junak u lokalnom bioskopu posmatra najuzbudljivije trenutke filma“Julie”saDorisDay,gradićtoneutamu,aživotinjegovihstanovnika se menjaju... i više nikad neće biti isti.

Nakon pomalo stereotipnog početka, režiser Juan Gerard simpatično koristi ovaj metaforični prelaz svetlo-tama, skopčan sa svim onim što oni predstavljaju za život njegovih junaka. Stvari postaju suviše ozbiljne i opasne, porodica se suočava sa teškim trenucima i filmmenjaton,lakuvedrinuzamenjujutamnijitonovi.“CubaLibre”jezapravomanje-više autobiografska priča Juana Gerarda; dečak je njegov alter-ego u istinitoj priči o jednoj godini tame za vreme kubanske revolucije i posledicama ovih dešavanja na njegovu porodicu i prijatelje.

Po svom šarmantno nostalgičnom tonu i nekim motivima, posebno u uvodnim scenama, “Cuba Libre” izuzetno podseća na film“CinemaParadiso”GiuseppeaTornatorea.Osetan je uticaj i nekih klasika, poput filmova“Casablanca”,“RebelWithoutaCause”,“Touch of Evil”... Posebno zanimljiv motiv je prijateljstvo dečaka sa misterioznom Amerikankom Julijom, ljubavnicom njegovog dede (Harvey Keitel), koju igra danska glumica Iben Hjejle (“High Fidelity”), a koji je varijacija lajtmotiva “sanjarenja o Juliji”.

Prva polovina filmatečepomalojednolično,dokjedrugapolovina,kojakombinujerevolucionarna dešavanja sa gorko-slatkim dramskim klimaksom mnogo efektnija. Ovo je prvi filmJuanaGerarda,alinjegovaiskrenostistrastizbijajuizovogfilmai nadomešćuju izvesne manjkavosti. “Cuba Libre” je filmkojisnagucrpiprvenstvenoizsrca.SamGerard je po zanimanju zapravo arhitekta (i strastveni zaljubljenik u film),asnimanjeovogfilma je bilo njegov dugogodišnji san.

“Cuba Libre” (“Dreaming Of Julia”)

režija: Juan Gerard

scenario: Letvia M. Azra-Goderich, Juan Gerard

uloge: Harvey Keitel, Iben Hjejle, Diana Bracho, Gael García Bernal, Andhy Méndez

žanr: drama, trajanje: 109 min proizvodnja: SAD/Nemačka, 2003.

Pregled japanske kinematografije

Japanimatrix

Za publiku širom sveta su sve do poslednjih par decenija XX veka Akira Kurosawa, samurajski filmoviiGodzilabilijedine asocijacije na japanski film.Retkisuznali tek nešto više. A onda je kraj milenijuma doneo pravo otkrovenje i “japanoliki” filmovisubukvalnozaposelifilmskaplatna, na radost publike i filmskihposlenika, koji su pronašli novi izvor sa koga će se, bar neko vreme, napajati inspiracijom ili iza njega skrivati nedostatak iste. Na početku trećeg milenijuma Japan je filmska impresija br.1, nešto sasvim “novo i sveže”. No, ako zavirimo malo dublje, videćemo da japanski film,iakogajezapadnisvet otkrio relativno kasno, ima veoma bogatu istoriju.

Japan je prva azijska zemlja u koju je stigao kinetoskop, uvezene prve kamere i otvoren prvi stalni bioskop - Denki-kan (“električno pozorište”). Ti počeci su čvrsto vezani za tradiciju teatra i literature, a sem kostima i stila glume, specifičanaspekt vezanosti za tradiciju u početku simboliziraju i oyame (muškarci specijalizovani za uloge žena, kao u teatru no i kabuki) i benshi (komentatori radnje u nemim filmovima). Tek 1920. se u filmu“Ženasostrva”, nepoznatog režisera, pojavljuje i prva glumica, Sumiko Kurishima.

Godine 1912. osniva se prvi japanski filmski trust, kompanija Nikkatsu. U to vreme počinju da se definišudvaključnažanra: jidai-geki i gendai-geki. U međuvremenu, počinje postepeno otvaranje prema svetu. Godine 1928. se prvi put u Evropi prikazuje japanski film,“Raskršća”Teinosukea Kinugase. Rađa se žanr shomin-geki, s filmovimakojiseodnosenaživotniže srednje klase. Vodeći protagonisti su Kenji Mizoguchi, Heinosuke Gosho, Yasujiro Ozu i Teinosuke Kinugasa.

Nakon II svetskog rata, uprkos strahotama atomske bombe, poraza i okupacije, počinje ubrzana obnova filmskeindustrije, koja je sve više otvorena holivudskim uticajima. Snimljen je i prvi filmskipoljubac (kuchizuke), do tada smatran pornografskim detaljem.

Pedesete godine označavaju učvršćivanje pozicija japanskog filma,atrijumf filma“Rašomon”AkiraKurosawe1951. na festivalu u Veneciji obeležava početak upoznavanja Zapada sa ovom kinematografijom.OsvajanjeGrandPrixauVeneciji i potom Oskara za najbolji filmvanengleskog govornog područja bili su najbolja propaganda japanskog filmanaZapadu. Otkrivanje dotad nepoznatih vrednosti u

piše: Tatjana Nedeljković

delima japanskih autora nastavlja se, uz brojna priznanja, i narednih godina, na festivalima širom sveta. Međunarodnu reputaciju stiču i japanski glumci. Inostrano interesovanje stimuliše domaću proizvodnju. Studiji se modernizuju, a započinje i snimanje filmovauboji(1951).Kompanija Daiei patentira fujicolor, a Toei - securacolor. Tih godina reditelj Inoshiro Honda predstavlja svetskoj publici preistorijsko čudovište Godzillu (Gojira).

Naredne godine donose nove i sveže autorske ličnosti, kakve su Shohei Imamura, Hiroshi Teshigahara, Susumu Hani, Nagisa Oshima, a pridružuju im se i Kenji Fukasaku, Kinachi Okamoto, Masahiro Shinoda, Shuji Terayama, Koji Wakamatsu, s kojima korak održava veteran Akira Kurosawa. Kao osobena stvaralačka ličnost, koja će izvršiti veliki uticaj, izdvaja se i Nagisa Oshima (“Zadovoljstva, “Carstvo čula”, “Srećan Božić, gospodine Lorens”). Njegovo specifičnopovezivanjemotivaseksai kriminala, zločini iz strasti, sklonost neuobičajenim aspektima seksualnosti, tretiranje sadističkih poriva, bitno će uticati na niz japanskih i evropskih reditelja.

Upravo šezdesete i sedamdesete donose pravi prodor japanskih autora, čiji se uticaji integrišu u filmsketvorevinekoje doživljavamo kao tipično holivudske, pre svega u akcione i SF filmove.Početkomšezdesetih Akira Kurosawa snima niz “easterna” (vesterni na japanski način), od kojih su najpoznatiji “Yojimbo” i “Sanjuro”, čiju spektakularnost počinju da oponašaju mnogi. Obrade njegovih filmovasnimajuJohn Sturges (“Sedmorica veličanstvenih”, prema sižeu “Sedam samuraja”), Martin Ritt (“Bes”, prema “Rašomonu”), Sergio Leone (“Za šaku dolara”, prema “Telesnoj straži”). Veliki uticaj na oblikovanje akcionog žanra vrše i chambara - akcioni filmovisavrlo živom radnjom i često naturalistički prikazanim borbama, koji obiluju ubijanjima (25 do 50 u pojedinom filmu).

Zna se da su “Star Wars” Georgea Lucasa sedamdesetih godina izazvali pravu revoluciju u filmskojindustriji,vršećiogroman uticaj na kreacije naučnofantastične epike i u svetu japanske animacije. Ironija je da je sam film“StarWars”bioinspirisanprvenstveno samurajskim filmomAkiraKurosawe “The Hidden Fortress” (1958), sagom o princezi koja pod zaštitom hrabrog generala prelazi neprijateljsku teritoriju, noseći

ogromno blago. Čitav “Star Wars” koncept sa džedajima i njihovim mačevima, Darth Vader i njegov oklop, mogli bi se direktno povezati sa filmom“TheHiddenFortress”i uticajima istorije japanskih samuraja.

Osamdesetih “Blade Runner” predstavlja svet filmskogsajberpanka,ukomesu umnogome primetni i azijski uticaji. Koncept letećih kola, arteficijalnihljudi,distopijske urbane budućnosti i filmnoarkarakteri “Blade Runnera” su ono što povezuje viziju Ridleya Scotta i raskošni futuristički svet japanske animacije.

Inače, ova specifičnaestetikajapanskih animiranih filmovaimangastripovajedna je od glavnih ishodišnih tačaka savremenog japanskog filma.Osamdesetihu Japanu bivaju prihvaćene kao mejnstrim i doživljavaju pravu ekspanziju anime, animirani filmovisavrlostilizovanom grafikom,kojisuserazvilipodsnažnim uticajem crtačkog stila karakterističnog za manga stripove (često se sreće i izraz Japanimation). Godine 1988. pojavljuje se “Akira”. Devedesete i dvehiljadite donose globalnu popularnost anima. “Cowboy Bebop”, “Princess Mononoke”, “Grave of the Fireflies”,“PerfectBlue”,“VampireHunter D”, “Metropolis”, “Final Fantasy - The Spirits Within”, skreću na sebe veliku pažnju na Zapadu. “Spirited Away” je 2002. podelio prvu nagradu na Berlinskom filmskom festivalu i osvojio Oskara za najbolji animirani film2003,a“Innocence:Ghost in the Shell” je prikazan u Kanu 2004. Ova filmskavrstanudiobiljepodžanrova(shonen, shojo, maho shojo, moe, mecha, progressive, shonen-ai, shojo-ai, bishonen, bishojo, hentai/ecchi, yaoi, yuri, shotaro, lolicon, spiritual warfare...) i obilje umetničkih stilova, koji variraju od autora do autora (Hayao Miyazaki, Mamoru Oshii, Shinichi Watanabe...).

U međuvremenu, japanske anime su postale najuspešniji kulturni izvozni proizvod - oko 60% animiranih filmovausvetudolazi upravo iz Japana. U početku ograničene na japansko tržište, anime sada, sa novcem koji ulažu holivudski studiji, postaju internacionalni mejnstrim fenomen. Čak i “konvencionalni” režiseri smatraju anime nezaobilaznim. Duge animirane sekvence uključene u filmQuentinaTarantina“Kill Bill” uradila je kompanija iz koje je izašao “Ghost in the Shell”, “The Matrix” je potpuno inspirisan animama, kao i James Came -

ronov “Dark Angel”. Braća Wachowski čak priznaju direktan uticaj filma“Ghostinthe Shell”. Ne iznenađuje da najveći holivudski studiji, uključujući Disney, Steven Spielbergov DreamWorks i Pixar investiraju u snimanje i distribuciju ovih filmova.

U novijoj japanskoj kinematografijiizdvaja se jedan broj režisera koji privlače izuzetnu pažnju svetske filmskepublike:Katsuhiro Otomo (tvorac “Akire”), Kiyoshi Kurosawa (“Pulse”, “Barren Illusions”, “Cure”), Shion Sono (“Suicide Club”, “Bicycle Sighs”), Sogo Ishii (“Dead End Run”, “Labyrinth of Dreams”, “Angel Dust”, “Asia Strikes Back”), Takeshi Kitano (“Zatoichi”, “Boiling Point”, “Violent Cop”). Posebno mesto zauzimaju majstor strave Hideo Nakata (“Dark Water”, “Sadistic and Masochistic”, “Sleeping Bride”, “Chaos, “Ring”) i “brutalni guru” Shinya Tsukamoto (“Vital”, “Gemini”, “Bullet Ballet”, “Tokyo Fist”), koji je inspirisao rad mnogih režisera, kakvi su Darren Aronofsky (“Requiem for a Dream”), Jan Kounen (“Blueberry”, “Dobermann”) i Takashi Miike. Sam Takashi Miike je verovatno najzanimljivija i najkontroverznija figuramodernog japanskog filma.Ovajzaljubljenik u motociklističke trke je karijeru započeo niskobudžetnim filmovimarađenimza video - V-Cinema, a međunarodni proboj učinio je filmom“Audition”.Zadesetak godina režirao je više od šezdeset filmova (“Izo”, “Zebraman”, “One Missed Call”, “Graveyard of Honor”, trilogija “Dead or Alive”, “The Happiness of the Katakuris”, “Ichi the Killer”, “Visitor Q”, “Audition”), zbog čije šokantnosti, obilja perverzije i eksplicitnog nasilja, uživa kultni status. Uticaj ovih autora konstantno raste, njihovi filmovi poslednjih godina masovno doživljavaju holivudske rimejk verzije, a neretko bivaju pozivani i da sami ponovo snime te iste filmovezaameričkotržište...Sveusvemu, “japanizacija” uzima maha.

Japanska kinematografijajenesumnjivo jedan od najznačajnijih fenomena u svetskim razmerama, ne samo obimom proizvodnje, već snagom i originalnošću, autorskom raznovrsnošću i stilskim bogatstvom. Izvesne zajedničke osobenosti mogu se tražiti u trajnom dualizmu između tradicije i savremenih uticaja, naglašenom simbolizmu i zaista superiornoj vizuelizaciji, koja će - nadajmo se - nastaviti da menja filmskimejnstrim.

http://www.anthonygallo.co.uk/

Kompanija koja se, po njenom osnivaču, zove Anthony Gallo Acoustics bavi se proizvodnjom i prodajom zvučnika. Na njihovoj prezentaciji se možete upoznati sa karakteristikama proizvoda i videti sve uobičajene stvari vezane za proizvođače ovih uređaja. Posebnost koja se javlja je neobičan sferičan (loptast) oblik uređaja. Sama web prezentacija je izvedena prilično jednostavnim stilom. Verovatno su hteli da više pažnje posvete sadržaju, odnosno naglašavanju onih bitnih stvari - zvučnika, ili pak nisu hteli da preteruju u svojoj neobičnosti. U svakom slučaju, sadržaj sajta je dobro raspoređen i logičan, tako da posetiocima pronalaženje željenih informacija ne bi trebalo da predstavlja problem. Ono što bi moglo da oneraspoloži potencijalne kupce jesu poteškoće oko kupovine. Zvučnici su dostupni jedino u Velikoj Britaniji, tako da bi se svako zainteresovan morao malo pomučiti da nađe način da do njih dođe. Ali i u nesreći postoje pozitivni aspekti, pa je bar navedena tačna cena za svaki proizvod. “Zbogom kutijasti zvučnici” je, može se reći, njihov slogan, koji bi mnogi mogli da poslušaju.

http://www.listenandyoullsee.com/

Ova prezentacija je posvećena jednom malo drugačijem proizvodu nego što smo navikli od kompanije B&W, poznate po proizvodnji zvučnika. Novi projekat povezuje njihovu dogogodišnju tradiciju reprodukcije zvuka sa načinom snimanja i sve to uklapa u jedan kompilacioni CD. Proverite izbor pesama i poslušajte ih, a ukoliko ste zadovoljni - kupite disk. Ukoliko želite da se umešate u neki od njihovih sledećih poduhvata svojom preporukom pesama - ko zna, možda poslušaju vašu sugestiju. I pošto je, bar po njima, najbolje slušati muziku preko njihovih zvučnika, učestvujte u nagradnoj igri i osvojite B&W zvučnike. Sama prezentacija je urađena u Flashu i to na veoma zanimljiv način - povezivanje odeljaka sajta sa odeljcima na disku omogućava vam da otkrijete šta su ovim projektom hteli da urade. Naravno, pošto su već pomenuti B&W organizatori cele ove stvari, linkovi ka njihovim proizvodima nisu izostavljeni, pa je i to spakovano u celu ovu priču. Budite oslobođeni, prihvaćeni, očišćeni i opijeni… To je ponuđeno.

http://www.canton.de/

Još jedna prezentacija proizvođača zvučnika, ovoga puta Cantona, svojim sadržajem se ne razlikuje mnogo od konkurencije. Prva stvar koja ostavlja pozitivan utisak je izbor jezika za pregledanje sajta. Druga, još pozitivnija stvar, jeste organizacija. Naime, ono što posetioce najviše interesuje su svakako njihovi proizvodi - zvučnici. Sve što želite da saznate o zvučnicima ovog proizvođača možete da pronađete lepo klasifikovanoukategorije.Onekim njihovim sistemima možete da pogledate i kritike, ali mana je što one nisu višejezične, tako da ćete za neke od njih morati da “pozajmite tuđu pamet”. Zanimljiv deo sajta je i odeljak posvećen zvučnicima za automobile, što nije česta pojava, a svakako da nam svima prija dobar zvuk i tokom vožnje... posebno tokom onih gužvi u saobraćajnom špicu. Dobra organizacija sajta je prisutna u svim njenim delovima, ne samo u eksponiranju proizvoda, tako da je prosto nemoguće ne naći ono što vas interesuje.

piše: Nikola Herman

http://www.europe.creative.com/

Malo ko nije čuo za kompaniju Creative. Taj glas je uglavnom povezan sa njihovim zvučnim karticama, ali je njihova ponuda mnogo bogatija. Proverite zaista širok spektar njihove ponude - od već pomenutih zvučnih kartica, preko MP3 plejera, zvučnika, sve do grafičkihkartica-koja vam nudi mogućnost potpunog multimedijalnog zadovoljstva. Interesantna stvar je mogućnost izbora zemlje za koju vas interesuju određeni podaci, u našem slučaju Srbija i Crna Gora, mada je mana to što taj odeljak još nije urađen na našem jeziku, već samo na engleskom. Valjda će se i to ispraviti u budućnosti, kada se neko bude latio tog posla. Oni koji već poseduju neki od uređaja ove kompanije, zadovoljni ili ne, imaju mogućnost da skinu novije verzije softvera. Sama prezentacija je veoma pregledna i jednostavna za snalaženje. Korišćene boje sve vreme asociraju na one koje smo navikli da viđamo kod Creativea, a od kojih je sačinjen i njihov logo. Ostalo je samo da “budete Kreativni”...

http://www.infinitysystems.com/

Svim ljubiteljima audio sistema predlažemo da pogledaju ovu prezentaciju Infinity Systemsa, koji svoju ponudu dele na sisteme za kuću i kola. Srazmerno tome, sama prezentacija je podeljena u ta dva imenovana dela. Deo posvećen kućnim sistemima urađen je u veoma mirnoj varijanti, ali i veoma zanimljivoj. Prikazuje sve ono što sajt posvećen audio tehnici treba da ima. Sa druge strane, deo namenjen automobilskim muzičkim sistemima je urađen na način na treba da deluje i sama muzika u kolima - moćno. Isto kao i kod njegovog “brata”, možete videti ponudu muzike, u ovom slučaju namenjene automobilima, a zanimljiva stvar je deo posvećen instalaciji opreme i navođenju toga u koje je “turbo” automobile stavljena. Kod nas još ne može da se dođe do ovih spravica, odnosno nema zvaničnih distributera, a do tada nam jedino ostaje da uživamo u informacijama i fotografijamakojeova prezentacija nudi i da se nadamo da ćemo jednog dana osetiti njihov ritam.

http://www.wharfedale.co.uk/

Prezentacija još jednog proizvođača zvučnika, Wharfedale, možda je srazmerno dužini postojanja malo haotičnija u odnosu na ostale. Međutim, iako je njihov vek postojanja mnogo kraći u odnosu na druge, nagrade koje su dobili za to vreme pokazuju sve zasluge na polju audio tehnologije. Prevelika želja da se ostavi dobar vizuelni utisak ipak pomalo smanjuje uživanje prilikom pregledanja sajta. Što se samog sadržaja tiče, on je veoma lepo kategorizovan, tako da pronalaženje željenih stvari neće biti problem. Međutim, sudeći po svemu viđenom, ni kvantitet proizvoda ne nedostaje. Za potencijalne kupce je dobra vest mogućnost da proverite ko je zvanični diler za naše krajeve i bar se raspitaju o mogućnostima kupovine. Njihov trud da se pokažu u što boljem svetlu i da otvore sve svoje mogućnosti pokazali su i time što su prezentaciju napravili na više evropskih jezika, a interesantan je i prevod na jedan azijski jezik, kineski.

piše: Marko Herman

MP3 je mrtav! Naslednik je...?

Sećate li se kada ste počeli da koristite računar za slušanje muzike? Možda ste ga baš zbog toga i kupili? Microsoft predviđa da će PC platforma biti centar kućnog sistema zabave, pa otuda i pravi Windows XP Media Center Edition. Proizvođači hardvera se slažu i prave sve integrisanije mašine namenjene reprodukciji zvuka i video materijala, ali i gledanju televizijskog programa.

Rešili smo da vam ovom prilikom približimo digitalne audio formate, koje većina ljudi zna pod skraćenicom MP3, bez obzira da li su taj način i kodirani. Elem, digitalni

Majka MP3 formata

10 MB prostora za minut zvučnog zapisa. Kako je razmena muzike preko Interneta postajala popularnija, wave je gubio primat i na njegovo mesto su uskočili formati sa gubitkom kvaliteta (lossy) poput MP3, WMA, OGG, AAC... Istovremeno, razvijani su i daleko efikasnijikodecibezgubitka kvaliteta (lossless), poput FLAC-a.

MP3

Najpopularniji digitalni audio format je nastao pre više od deset godina. Institut Fraunhofer je još krajem osamdesetih radio na projektu digitalnog emitovanja

Poznata pevačica Suzanne Vega je proglašena je “majkom MP3 fomata”. Razlog nije taj što je učestvovala (bar ne lično) u kreiranju formata, već to što je Karlheinz Branderburg, čelnik radne grupe koja je razvijala algoritam za kompresiju, koristio njenu pesmu “Tom’s Diner”, pošto je smatrao da će “biti skoro nemoguće kompresovati njen topao a capella glas”. Svaku verziju algoritma je isprobavao na toj pesmi, te je do kraja posla pesmu odslušao više hiljada puta, a rezultat je MP3 format kakav se danas široko upotrebljava.

audio formati su namenjeni komprimovanju zvuka radi lakšeg prenošenja, odnosno emitovanja ili slanja putem Interneta. Pri tome, vrlo bitna stavka je očuvanje kvaliteta. Tako su osmišljeni formati čijom upotrebom kvalitet ostaje blizak onom koji možete čuti sa audio CD-a, a pri tome je prostor koji zvuk zauzima daleko manji.

Bez kompresije

Dugo je za reprodukciju zvuka na računaru korišćen wave (WAV) format kreiran kodekom PCM. On u punom obliku predstavlja identičnu kopiju CD zapisa, a smanjivanjem frekvencije semplovanja, tj. broja bitova kojima se opisuje zvuk i prebacivanjem u mono format može se dobiti daleko manji fajl, ozbiljno narušenog kvaliteta. U proseku, WAV fajlu treba

zvuka (DAB). Godine 1991. postojala su dva predloga za novi format - Musicam (poznat kao Layer II) i ASPEC (koji je vrlo sličan MP3 formatu). Radna grupa oko Karheinza Branderburga i Jürgena Herrea je iskoristila ideje oba predloga i dodala ponešto svoje, da bi nastao MPEG-1 Audio Layer III, poznatiji kao MP3.

U oktobru 1993. godine MP2 je počeo da se pojavljuje, a dve godine kasnije Internet

je počeo da “zatrpava” i MP3. Bolje mogućnosti kodiranja i kompresije (kvalitet od 128 kbps je postao standard), kao i razvoj popularnih aplikacija poput Winampa i Napstera, omogućili su da MP3 doživi pravi bum, tako da danas malo ljudi zna da pored MP3 formata postoji i nešto drugo. A tog “drugog” ima dosta. Već 2001. godine pojavio se potencijalni naslednik formata MP3 nazvan - mp3PRO. On je unapređen tako da se sa manje kilobita u sekundi dobija bolji kvalitet od originalnog formata (64 kbps odgovara 128 kbps kod formata MP3), ali mp3PRO ipak nije postao popularniji. Razloga ima više, a najbitniji se svodi na visoku cenu licenciranja ovog formata. U umreženom svetu se više ceni nešto što je besplatno ili jeftino, pa je tako mp3PRO umro i pre nego što je zaživeo.

Drugi derivat MP3 formata nosi skraćenicu AAC (Advanced Audio Coding) i trenutno ima bolju budućnost od mp3PRO pokušaja. Određene izmene omogućile su da se dobije kvalitetniji i stabilniji zvuk sa nižim brojem kilobita u sekundi, pa je tako 96 kbps za AAC isto što i 128 kbps za MP3. Da AAC nije samo još jedan pokušaj pokazuje kompanija Apple. Ona već duže vreme koristi ovaj tim audio kodiranja za svoj video format Quick Time, a AAC se samostalno upotrebljava za reprodukciju muzike na popularnom iPodu, kao i za nabavku iste preko prodavice iTunes. Dalji razvoj ovog formata se ogleda u varijanti aacPlus, koja omogućava da se šestokanalni (5.1) zvuk uspešno kodira sa 128 kbps, a standardni CD kvalitet sa 32 kbps. Preostaje još da se format usavrši, da bi ušao u komercijalnu primenu, odnosno da bi zamenio AC-3 koji se upotrebljava za DVD izdanja. WMA

Microsoft je morao da iskoristi ogromnu popularnost formata MP3, pa je 1997. godine predstavio prvu verziju svog kodeka Windows Media Audio (WMA); trenutno je aktuelna verzija 9 (a za naš test je upotrebljena verzija 8, koja se besplatno dobija

Uporedni test MP3, WMA i OGG formata

Da bismo uporedili tri najpopularnija formata i pokušali da izvedemo neki zaključak, uzeli smo jednu popularnu pesmu “majke MP3 formata” koju možete čuti u aktuelnom filmu“Bliskost”(upitanjujepesma“Caramel”,utrajanjuod2minutai52sekunde)inajpreod nje napravili WAV fajl (veličine 30.509.740 bajtova), a potom je pomoću besplatnog programa Audio Grabber 1.83 kodirali u MP3, WMA i OGG formate, različitim nivoima kvaliteta.

Napomena: Vreme, izraženo u sekundama, je prosek tri kodiranja. Veličina je izražena u bajtovima.

Test smo uradili na stonoj konfiguracijiPackardBellsaprocesoromCeleron2,8GHzi256MBmemorije(192zaaplikacijei64zagrafičku karticu). Postignuta vremena će biti drugačija na različitim konfiguracijama,alijeovajsistemprosekonogaštosemoženaćinanašem tržištu. Veličine fajlova će u većini slučajeva biti identične. Razlika može nastati kod Ogg Vorbis formata, koji nema podešavanje za kbps, već za nivo kvaliteta koji korespondira odgovarajućoj vrednosti kbps, pa krajnja veličina varira.

Prednosti pojedinih formata su očigledne. Ogg Vorbis pravi najmanje fajlove, ali mu treba više vremena. Drugi ekstrem je Windows

Media Audio koji se najbrže dobija, ali ima i najveću veličinu. MP3 je u sredini u oba slučaja. Koji format daje najbolji zvuk može da se proceni nakon daleko opsežnijeg testiranja, a po jednom nezavisnom testiranju OGG se pokazao najboljim. Naravno, vaše uši će dati najbolji sud, a naš zaključak je da je vreme MP3 formata definitivnoprošlo,apreostalojedaseopredelimodalićemoodabratiWMAiliOGG.

uz Audiograbber). Naravno, glavni cilj je bio da se obezbedi isti kvalitet uz manju veličinu fajla, pa tako 64 kbps WMA fajl korespondira MP3 fajlu kodiranom sa 128 kbps. WMA format ima i dodatak - zaštitu napravljenu sa ciljem suzbijanja ilegalne razmene muzike. Tako onaj koji priprema WMA fajl može da odredi da ga je moguće reprodukovati samo na određenom računaru. Ipak, zaštita se ne mora koristiti, pa je i razmena WMA fajlova rasprostranjena.

U Microsoftu su bili svesni da bi naplaćivanje upotrebe WMA kodeka “pokopalo” standard, pa ga tako bilo ko može koristiti za sopstvene alate za kodiranje i reprodukovanje muzike, a sve bolje verzije Windows Media Playera dovele su do šire upotrebe ovog formata, naročito kod osoba koje su u skorije vreme nabavile računar.

OGG

Treći bitan audio format je Ogg Vorbis. Fondacija Xiph je počela da ga razvija kao jedan od svojih projekata (Speex, Flac...) za kreiranje kvalitetnijih zvučnih fajlova na malom prostoru. Tokom 2002. godine Ogg Vorbis (kraće OGG) je došao do prve finalneverzije,aprošle godine se pojavila i najnovija verzija 1.1.0. No i pre toga su ga mnogi upotrebljavali,

a dobar deo multimedijalnih (MP3) i softverskih plejera ga podržava. Nažalost, kodeci za OGG ne dolaze uz Windows, pa ih je potrebno posebno instalirati, što u startu smanjuje potencijalnu bazu korisnika. Ipak, pojedine objektivne i subjektivne karakteristike daju nam pravo da ovom formatu predvidimo svetlu budućnost.

Rast popularnosti ovog formata je stabilan, najviše zahvaljujući proizvođačima video igara koji ga upotrebljavaju u svojim izdanjima, čime potvrđuju da daje najbolji kvalitet na najmanjem prostoru, a pritom je potpuno besplatan za upotrebu. U OGG se ne može kodirati određenim brojem kbps, pošto se koristi isključivo varijabilni kbps. Ipak, određeni nivo kvaliteta (od -1 do 10) korespondira srednjoj vrednosti kbps. Opšti je stav da kvalitet 5 odgovara onom kvalitetu koji MP3 postiže pri 192 kbps, pri čemu je razlika u veličini fajla značajna.

I jedna zanimljiva informacija: suprotno svim mišljenjima, ime Ogg nije preuzeto od dadilje Ogg iz knjiga o Disksvetu Terija Pračeta. Ipak, Vorbis jeste - prema visokom svešteniku Vorbisu iz “Malih bogova”.

Konkurencija

Naravno, tri vodeća formata nisu usamljena. Konkurencija neprestano radi, pa tako Real Networks neprestano unapređuje svoj format RealAudio, Dolby Digital je razvio AC-3, a Sony koristi ATRAC3. Svaki od njih ima svoju publiku i svoju namenu, pa se tako RealAudio najviše koristi za strimovanje zvučnih zapisa preko Interneta, dok se AC-3 upotrebljava za zvuk na DVD izdanjima. Sonyjev ATRAC3 koriste samo vlasnici MiniDisc plejera, pošto se muzika na njega smešta u tom formatu.

Budućnost digitalnih audio formata je svetla. Korisnici će samo dobijati više na manjem prostoru, dok se ne dođe do neke prirodne granice ispod koje se ne može ići. Istovremeno, cena prostora za skladištenje podataka pada, a brzi Internet pristup se širi, pa se brzo približavamo trenutku kada veličina rezultujućeg fajla neće biti značajan podatak. U svakom slučaju, tokom pripreme ovog članka rešili smo da vam damo i preporuku koja se odnosi na upotrebu formata OGG. Bez obzira na duže vreme kodiranja, smatramo da kvalitet i veličina fajla donose ključnu prednost, a i podrška Open Source zajednici je plemenit čin.

Digital, DD EX=Dolby Digital EX, DD S-EX=Dolby Digital Surround EX, DPL=Dolby Pro Logic, DPL IIx=Dolby Pro Logic IIx, DPL II=Dolby Pro Logic II, DTS-ES Discrete=DTS-ES D, DTS-ES M=DTS-ES Matrix, DTS DS=DTS Digital Surround, SC=Silent Cinema, ToP=Digital ToP-ART, R XS=Rotel XS

Pojačala

Zvučnici

DVD

MP3 plejeri