Hi-Files #09

Reč urednika

Hi-Files Show

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, dok novogodišnja euforija prolazi, lagano sabiramo utiske iz prethodnog perioda i prisećamo se nedavno održane izložbe Audio Video Show 2005. To je bila sjajna prilika da se lično upoznamo i razmenimo mišljenja i stavove. Verujem da su svi uživali u zvuku i slici reprodukovanim sa najreprezentativnije opreme koja se može pronaći na našem tržištu.

Kako je ovo ipak časopis koji se bavi i video opremom, odlučili smo da po prvi put posvetimo temu broja ovom segmentu. Pokušaćemo da uopšteno pojasnimo tehnologije i neke termine koje često srećemo u literaturi. Glavni akcenat je stavljen na video projektore, te smo na test dobili dva impresivna High-End modela firmi Sanyo i Canon. Posedovati ovakve “sprave“ pa makar i na nekoliko nedelja, za nas je predstavljalo pravi događaj.

Za ostatak časopisa moglo bi se reći da je standardan, sa velikim brojem testova i prikaza, ali i recenzijama muzičkih i filmskih izdanja. Izdvojili bismo novu seriju zvučnika Focus kompanije Dynaudio, zatim novo integralno pojačalo Rotel RA-03, kao i XQ seriju kompanije KEF. Tu su još i tri kompleta zvučnika za kućni bioskop, ali i zaista impresivna mini-linija Yamaha PianoCraft, koja pojam mini linije predstavlja u potpuno novom svetlu. Pomenimo, naravno, i Dali Concept 8 koji nam je zadao muke u transportu (isplatilo se), kao i Vienna Acoustics Schönberg, model koji pripada Aluminium seriji

Ukoliko već niste pogledali filmsko ostvarenje “King Kong“, predlažemo vam da to učinite što pre. Novogodišnji period je sjajan termin za odlazak u bioskop.

Časopis Hi-Files kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Viktor Kostić, Luka Tadić, Josip Bešić, Vladimir Cerić, Zoran Stevanović, Bojan Jović, Branislav Bubanja, Miodrag Jović, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović

Naslovna strana

Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Korato Group

Mileševska 66 011/3047 189

11000 Beograd

Srbija i Crna Gora

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Osvetljavanje ploča: CTP Studio Spekta 021/504 598

Štamparija

AltaNova 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova). – 28cm Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files

COBISS.SR-ID 116467980

Nagradna anketa

Sredinom decembra prošle godine održan je Audio Video Show 2005. Naše nagradno pitanje je:

U kojoj sobi vam se reprodukovani zvuk najviše dopao?

Odgovor pošaljite kao SMS na broj 3310, sa prefiksom HF. Cena poruke je 20 dinara (bez PDV-a), a broj 3310 važi za sve mreže mobilne telefonije.

Prva nagrada – Tannoy Fusion 1

poklon firme BM

Druga nagrada – Koss slušalice UR-21

poklon firme 4Audio

Treća nagrada – pretplata na časopis Hi-Files

poklon redakcije Hi-Filesa

Anketa traje do 20. februara, a spisak imena dobitnika biće objavljen u narednom broju. Svi srećni dobitnici će, putem mobilnog telefona, biti kontaktirani povodom preuzimanja ličnih podataka. Srećno...

Srećni dobitnici iz prethodnog broja su:

1. Slobodan Mijatović 064/1225-XXX

2. Nebojša Lalić 063/1687-XXX

3. Nikola Šapić 063/247-XXX

Primer poruke: HF 400

Podsećamo vas na broj i raspored prostorija na četvrtom spratu hotela Hyatt Regency Beograd.

401 – NT Company

(Shanling, Usher Audio, Siltech, Usher Rapport)

402 – BM (Thule Audio, Vienna Acoustics, Tannoy, Finite Elemente)

403 – Sretenović Audio (McIntosh, Tannoy, Atma-Sphere...)

404 – Vox Trade (Dynaudio, Meridian, Electrocompaniet...)

405 – Neofyton (Denon, Wharfedale Opus, Quad)

406 – LSP (LSP Audio, Pass Labs, Magneplanar, Quad, DEQX...)

411 – Audio Inn (Esoteric, Graaf, Avalon, PSaudio, SIM2, Jadis...)

412 – Korato Group (B&W, Rotel, Michell Engineering, Korato, van den Hul)

413 – 4Audio (NAD, Monitor Audio, KEF)

414 – 4Audio (Yamaha, KEF)

415 – Dayens (sopstvena proizvodnja, Visaton, Scan-Speak, WBT...)

416 – Neofyton (Denon, Wharfedale)

piše: Ljubiša Stojanović

Sophia 2 iz Wilson Audia

Nova Wilsonova serija zvučnika Sophia 2 je proizvod nastao na tehnologiji prethodno razvijanoj za modele Alexandria X-2, MAXX 2 i Duette. Njen novi visokotonac smanjuje artefakte generisane sa zadnje strane drajvera i stvara čistije i jače harmonike, sa još više otvorenosti i svežine. Sophia 2 košta 13.990 dolara po paru, a ukoliko posedujete starije Sophia 1 zvučnike, kupljene 15. jula 2005. ili kasnije, možete ih zameniti za nove uz novčanu nadoknadu od 1.290 dolara.

True Horn iz Gemme Audia

Concerti 108 je novi zvučnik koji nam dolazi iz laboratorija renomirane kompanije Gemme Audio. Kabinet ovog zvučnika sastavljen je od osam akrilnih panela debljine jednog inča, koji povezani poliesterom čine celinu. U kompaniji kažu da je ta celina “čvrsta kao betonski blok”. Ono što je važnije, unutar kabineta su implementirani nova True Horn tehnologija i Fostex FE108 Sigma drajver, koje zajedno karakterišu visoka tačnost, eksplozivna dinamika i brzi tranzijenti. Ako se uzme u obzir i to da osetljivost iznosi 93 decibela, pravi “live” akustični ugođaj nije teško zamisliti. Svaki Concerti 108 zvučnik ima polituru visokog sjaja u piano boji, a par košta 3.395 dolara. Više informacija o ovom modelu na lokaciji www.gemmeaudio.com.

Logitech Xbox 360 - višenamenski “daljinac”

Harmony Advanced Xbox 360 je novi univerzalni daljinski upravljač iz Logitecha, projektovan tako da pruži potpunu kontrolu nad Xbox igračkim konzolama i sistemima za kućne bioskope. On upravlja svim uređajima sa ugrađenim infracrvenim risiverom, a istovremeno može da memoriše i upravlja maksimalno sa njih dvanaest. Xbox kontrola je ostvarena preko odgovarajućih X, Y, A i B tastera, koje je po potrebi moguće dodatno konfigurisatiinamestiti“zabavneaktivnosti”, kao što su “gledaj TV”, “slušaj muziku” ili “gledaj film”.Jednomkonfigurisan,LCDekranna upravljaču prikazuje ove nazive, zajedno sa unapred podešenim “Play Xbox 360”. Harmony Xbox 360 je dostupan u Sjedinjenim Državama od novembra 2005. godine, po ceni od 129 dolara.

Novi plejer iz Classéa

Classé je svoju Delta seriju audio komponenti proširio još jednim univerzalnim plejerom. Radi se o stilizovanom modelu CDP-102, koji svojim audio performansama, jedinstvenim touchscreen interfejsom i slot-loading mehanizmom predstavlja pravi izbor za sve audiofile.Napravljenje na istoj platformi kao i CDP-300, a koristi i isti noise-free sistem napajanja, diferencijalni konvertor, topologiju smanjivanja jittera i 192kHz/24-bitske D/A konvertore. Formati koje CDP-102 podržava su: CD, DVD, DVD-Audio, DualDisc, Video-CD, SVCD, MP3, AAC, WMA i CD-R/RW. Iako je fundamentalno zamišljen kao dvokanalni komponentni sistem, ovaj plejer je projektovan da reprodukuje i višekanalni zvuk, tako da ćete bez problema moći da slušate i Dolby Digital ili DTS kodirane diskove. Cena pomenutog plejera iznosi 4.000 dolara.

CRT nije mrtav - samo je na dijeti!

Iako LCD i plazma ekrani u poslednje vreme dobijaju znatno više pažnje, to ne znači da se više ne radi i na unapređenju ekrana sa katodnom cevi. Prema istraživanju Consumer Electronic asocijacije, tržište CRT ekrana je još uvek veoma značajno, a procenjuje se da trenutno postoji potražnja za oko 20 miliona takvih televizora. Za kupce koji vole ideju “tankog televizora”, ali ne žele da plate više za LCD ili plazmu, Samsung je predstavio nove TX-R3079WH i TX-R3080WH modele iz SlimFit linije TV ekrana. Ovi televizori imaju 30-inčni widescreen ekran debljine samo 16 inča, što je za oko 10 inča manje nego kod klasičnih CRT ekrana. Sa kontrastom od 5000:1 i ugrađenim HDTV tjunerom koji prima signale u rezoluciji 720p i 1080i, kvalitet slike ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Ovi “mršavi” CRT monitori poseduju i Dolby Digital Dynamic Sound sistem sa 20 vati snage, kao i ekvilajzer, a mogu se nabaviti po ceni od 1.099 dolara.

Novi DVD plejeri iz Marantza

Marantz je nedavno “osvežio” svoju liniju DVD plejera. Na prezentaciji koja je tim povodom održana predstavljeni su modeli DV9600, DV6600 i DV4600, sa cenama u rasponu od 299 do 2.099 dolara. Model DV9600 je najskuplji model namenjen najzahtevnijim korisnicima, a poseduje HDMI interfejs za prenos video signala bez gubitka kvaliteta u rezolucijama 720p, 1080i i 1080p. Za vernu reprodukciju izvornog audio materijala zaduženo je šestokanalno kolo sa 192kHz/24-bitskim D/A konvertorima i High-DefinitionModul 2 Super Audio pojačivačem. Obezbeđena je reprodukcija Dolby Digital i DTS kodiranih DVD-Audio i SACD diskova, a zahvaljujući Dolby Headphone tehnologiji će i oni sa “običnim” slušalicama moći da uživaju u 5.1 surround zvučnim efektima. Na zadnji panel smešteno je sedam video izlaza, uključujući S-Video, kompozitni i HDMI izlaz, a pored njih nalaze se dvokanalni digitalni i višekanalni analogni audio, kao i RS-232 interfejs za integrisanu dvosmernu sistemsku kontrolu. Iako znatno jeftiniji (649 dolara), DV6600 plejer takođe poseduje HDMI interfejs, a reprodukuje i DVD-Audio i SACD diskove. Ulazni model, DV4600, poseduje S-Video, kompozitni i komponentni video izlaz, a koristi 192kHz/24-bitske D/A konvertore.

Svetla budućnost

Među domaćim audiofilimajeimeUnison Research već odavno asocijacija za vrhunska lampaška pojačala. Italijanski proizvođač ekskluzivnih high-end uređaja se proslavio ekstravagantnim, a na neki način ipak klasičnim dizajnom, sa neobično oblikovanim delovima izrađenim od punog drveta kao glavnim estetskim obeležjem. Kvalitet zvuka je, naravno, oduvek u prvom planu, kao i u novoj Unico seriji, koja ima za cilj da kvalitete Unison Researcha približi širem krugu kupaca. Ovlašćeni uvoznik za SCG, firma4Audio,predstaviće program zvučnika Opera, koji u svakom pogledu čine idealan spoj. Kućišta od punog drveta, vrhunska izrada i zvučničke jedinice poznatog proizvođača SEAS specijalno rađene za Opera zvučnike, samo su nagoveštaj onoga što ćemo, uskoro imati prilike i da čujemo.

KOSS u SCG

Čuveni američki proizvođač slušalica KOSS dobio je zvaničnog distributera za Srbiju i Crnu Goru. To je 4Audio, poznati uvoznik širokog asortimana kvalitetnih audio/video uređaja, zvučnika i opreme. Nakon nekoliko godina odsustva sa našeg tržišta, KOSS se vraća sa velikim izborom slušalica za sve namene i u širokom rasponu cena, od “bubica” do slušalica za studijske namene, kao i kombinacija slušalica i mikrofona za multimedijalnu primenu. Velika novost je, kako smo saznali u 4Audiu, da se KOSS od sada kod nas prodaje sa jedinstvenom doživotnom garancijom, koja se odnosi na originalnog kupca ovih slušalica. Očekuje se da prodaja na više lokacija u glavnim gradovima počne već tokom decembra.

Nova serija italijanskih nosača za audio i video uređaje

U novembru firmaArtSupportjeobogatila svoj asortiman OMB proizvoda. Nova serija originalnih italijanskih nosača za LCD, plazme i projektore prezentovana je na Sajmu nameštaja u Beogradu i predstavlja spoj prestižnog italijanskog dizajna pročišćenih linija, savršene funkcionalnosti i povoljnih cena. Odličan koncept dizajna prati linije savremene tehnike i gradi savršeno funkcionalan spoj s uređajima. Modeli serije Solution namenjeni su LCD ekranima mase do 20 kilograma i dijagonale ekrana do 74 centimetra. Projektovani sistemi zglobova nosača obezbeđuju savršenu pokretljivost LCD ekrana i variranje položaja ravni ekrana za ±20 stepeni. Najnovija serija nosača za plazme projektovana je i za modele mase do 75 kilograma i dijagonale do 160 centimetra, sa mogućnošću obaranja ravni ekrana za ±15 stepeni.

Širok asortiman i veliki broj modela iz svih serija (TV, projektor, plazma, LCD, audio, video) omogućiće vam sigurno rešenje problema kako najefikasnijeinajefektnijepostaviti audio i video opremu u vašem ambijentu. Stručna ekipa firmeArtSupportćevam pomoći savetima, a ukoliko želite izvršiti i montažu. Za više informacija posetite sajt www.artsupport.co.yu

Novo predpojačalo/procesor iz Brystona

Brystonova nova SP2 C-serija surround predpojačala/procesora (4.695 dolara) donosi neke inovacije u odnosu na postojeći SP1.7 audio sistem. Ugrađen je novi Texas Instruments Aureus DSP čip, koji obezbeđuje i do sedam puta veću procesorsku snagu u odnosu na prethodni. Seriju SP2 karakteriše mogućnost procesiranja 7.1-kanalnog zvuka iz različitih dvokanalnih izvora, uključujući analogni stereo, 24-bit/96kHz digitalno stereo dekodiranje, kao i podešavanje dinamičkog opsega za svaki ulaz posebno. Na raspolaganju su odvojene subwoofer skretnice za prednje leve/desne, surround i zadnje zvučnike. Preko RS-232 porta moguće je po potrebi “osvežiti” sistemski softver, što važi i za DSP firmver,samo preko digitalnog SP/DIF ulaza. Bryston namerava da “izbaci” softverske nadogradnje i za postojeće SP1 i SP1.7 sisteme.

RR 2150 stereo risiver iz Outlaw Audia

Novi dvokanalni AM/FM Retro Receiver - RR 2150 možda izgledom podseća na klasične radio aparate, ali zato performansama integrisanih stereo komponenti može da stane “rame uz rame” s najboljima u klasi. Izlazna snaga koju pruža iznosi 100 vati, a poseduje USB ulaz namenjen povezivanju s računarom, AUX ulaz za MP3 plejere i digitalni AM/FM tjuner. Model RR 2150 je prvi stereo risiver koji nudi subwoofer izlaz uz analogni bas menadžment, što ga čini pogodnim za korišćenje u subwoofer/satelitskim zvučnim sistemima. Kao i svi Outlaw audio uređaji, RR 2150 se prodaje isključivo preko web sajta kompanije (www.outlawaudio.com), a njegova maloprodajna cena iznosi 599 dolara.

MartinLogan u vlasništvu ShoreView Industries

Novi sajt Denon USA

U skladu sa novom korporativnom mantrom - Power. Precision. Passion. Performanse. - Denon je svim potencijalnim kupcima predstavio i novi web sajt (www. usa.denon.com). Ovaj elegantno dizajniran sajt poseduje novi interfejs i strukturu koja kupcima i prodavcima omogućava jednostavniju navigaciju kroz sve sekcije sajta, pritom nudeći obilje informacija iz sveta novih tehnologija primenjenih u izradi audio sistema. Primera radi, sekcija Technology Showcase objašnjava i vizuelno demonstrira kako ključne audio tehnologije funkcionišu i unapređuju ukupno multimedijalno iskustvo, a Power Search, nakon nekoliko jednostavnih i netehničkih pitanja, posetiocu daje preporuku audio sistema, zasnovanu na njegovim ličnim afinitetima,potrebamaibudžetu kojim raspolaže.

ShoreView Industries je kompanija sa sedištem u Mineapolisu koja se bavi ulaganjem u tzv. middle-market tržište, odnosno kupovinom firmičijasevrednostkapitalakreće od 20-150 miliona dolara. I poznati proizvođač High-End zvučnika MartinLogan našao se na meti pomenute kompanije, a sve je rezultiralo potpisivanjem ugovora o prenosu vlasništva između ove dve firme12.decembra.Poredoveakvizicije,ShoreViewjeu protekloj godini postao vlasnik i Paradigm Electronicsa, kompanije koja se takođe bavi proizvodnjom high-end audio/video opreme.

Denon risiver i internet radio plejbek

Novi AVR-4306 Denon risiver omogućava slušanje internet radija bez potrebe za računarom. Sve što treba uraditi jeste povezati risiver na internet, nakon čega on automatski pronalazi matični sajt www.radiodenon. com i omogućava pristup sadržajima više od 2.300 radio stanica. Risiver AVR-4306 je moguće podesiti i kontrolisati on-line, a tu su i ethernet funkcije za lokalnu mrežu, uključujući sistemska podešavanja i njihov bekap, kao i audio striming sa računara po Windows media Connect i Digital Living Network Alliance standardima. Od ključnih karakteristika koje se ne tiču umrežavanja, izdvajamo analognu video HDMI konverziju u rezoluciji od 1080i, kao i potpunu integraciju sa 3G ili novijim iPod plejerima. Preko on-screen displeja i pratećeg daljinskog upravljača dostupne su sve funkcije za manipulaciju iPod plejerima, uključujući i slide show za 5G iPod Photo. Preporučena cena AVR-4306 risivera iznosi 2.250 evra.

Bolji ekran i jača baterija u Zen Micro plejerima

Creative Technology, dobro poznata kompanija koja je ne tako davno svoju reputaciju stekla proizvodnjom highend i low-end zvučnih kartica, danas predstavlja svoj novi MP3 plejer. Radi se o Zen Vision: M modelu, za koji je predviđeno da bude prava alternativa poslednjoj generaciji iPoda. Njegova baterija traje duplo duže, a kolor ekran veličine 2,5 inča u rezoluciji 320x240 prikazuje čak četiri puta više boja (252.144 nijansi) u odnosu na Apple iPod. Zen Vision: M poseduje hard disk kapaciteta 30 GB, što je dovoljno da se smesti više od 1.000 fotografija,do 15.000 pesama ili 120 sati video materijala. Od podržanih audio i video formata tu su: MP3, WAV, WMA, MPEG2, MPEG4, MJPEG, WMV9, XviD i DivX u verziji 4 i 5. Vek trajanja baterije iznosi 4 sata za video i 14 sati za audio reprodukciju, a što se tiče dimenzija one su slične dimenzijama iPoda. Za one u pokretu ugrađeni su FM radio sa opcijom snimanja i mikrofon, a tu je i Microsoft Outlook sinhronizacija za kontakte, kalendare i “to-do” liste. Podrška za Apple iTunes je namerno izostavljena i ukoliko vam to ne predstavlja problem, Zen Micro: M možete nabaviti po ceni od 329 dolara.

Cirlinka DVD-Audio Solo

DVD-Audio Solo je novi programski paket namenjen svima koji se bave DVD-Authoringom. On nudi skoro sve što nude i mnogo poznatiji programi, ali po znatno povoljnijoj ceni od samo 35 dolara. Program bez problema importuje WAV i AIF mono i višekanalne fajlove (do šest kanala), poseduje mogućnost dodavanja videa svakoj numeri (zgodno za muzički slideshow), ekstrakciju pesama sa kompakt diskova i profesionalno up-semplovanje koje - bilo da se radi o importovanju, plejbeku ili snimanju - iznosi 44,1 kHz, 48 kHz, 88,2 kHz, 96 kHz, 176,4 kHz ili 192 kHz, sa 16 ili 24 bita. Takođe, tu je i mogućnost snimanja sa eksternog analognog izvora, kao što je gramofon, pri visokoj rezoluciji i direktno snimanje na DVD, bez potrebe za eksternim programom. Sa ovim programom je snimanje DVD-Audio diskova izuzetno jednostavno i potrebno je samo nekoliko “klikova” da bi se ceo proces priveo kraju.

Četvrta verzija Meridian 800 plejera

Pod nazivom 800 Version 4 predstavljena je poslednja inkarnacija vrhunskog Meridianovog optičkog plejera “800”. Ovaj plejer u odnosu na prethodnu verziju donosi novi softver i modifikovanomodularnojezgro,aliiidaljeuosnovikoristiinteligentnu“card” arhitekturu, koja omogućava efikasnunadgradnjusistema.Postojedveverzije:800Dsa digitalnim izlazima i 800DAX, koja uz digitalne poseduje i 2+4 analogno balansirana i nebalansirana izlazna kanala. Oba modela karakterišu izuzetne video mogućnosti, zahvaljujući “ulaznoj” VI00 video kartici, kao i VE12 HDMI/Progressive Component “izlaznoj” kartici. VI00 poseduje dva kompozitna, dva S-Video i jedan komponentni video ulaz, a obezbeđena A/D konverzija je studijskog kvaliteta. S druge strane, VE12 obezbeđuje HDMI izlaz svim kompatibilnim displejima i automatski šalje onu rezoluciju koju displej podržava. Tu je i VE00 Video Encoder kartica, koja generiše NTSC ili PAL signal u kompozitni, S-Video ili komponentni format širokog propusnog opsega, sa minimalnim šumom. Instalacija sistema je jednostavna i može se obaviti preko Meridianove korak-po-korak Mconfigaplikacijeizgodnoggrafičkogsistema.Modeli800Di 800DAXseisporučujuu dve kolorne varijante - to su tradicionalni Meridianov crni lakir i srebrni finiš.Akoželite da posedujete 800D moraćete da izdvojite oko 17.000 evra, a ukoliko vam više odgovara 800DAX onda suma iznosi oko 18.500 evra.

piše: Bojan Jović tema

Projektori

Tehnologije i principi

Svako od nas je, bar jednom u životu, poželeo da u sopstvenom domu dočara atmosferu i uzbuđenje pravog bioskopa. Međutim, pre ili kasnije shvatili smo da nam nikakvi surround audio sistemi ili moćni DVD plejeri ne mogu pomoći ukoliko nemamo ono glavno - projektor. Snažna ozvučenja i kvalitetni DVD čitači jesu bitni, ali projektor je ta karika koja čini razliku između televizije i bioskopa. Za razliku od glomaznih, komplikovanih i skupih predaka, današnji kućni projektori su jednostavniji, manji i jeftiniji nego ikad.

Najveći broj projektora na tržištu trenutno pripada predstavnicima LCD (Liquid Crystal Display) ili DLP (Digital Light Processing) tehnologije, ali nije uvek bilo tako. Do pre petnaestak godina tržištem su vladali CRT (Cathode Ray Tube) projektori. S obzirom da je CRT analogna tehnologija, uređaji ovog tipa nisu imali fiksnibroj piksela, što im je davalo mogućnost reprodukovanja slike sa različitih izvora bez većih varijacija u kvalitetu. CRT projektori, kod nas poznati i kao “cevni projektori”, su za projektovanje slike koristili tri velike cevi ili “topa”. Ova tehnologija je kod profesionalnih, bioskopskih projektora dobro funkcionisala, ali to često nije bio slučaj i sa umanjenim, kućnim varijantama. Pored toga, CRT projektori su, čak i u kućnim verzijama, predstavljali prilično glomazne i teške uređaje. Početkom devedesetih godina prošlog veka pojavljuju se prvi primerci LCD i DLP projektora, munjevito osvajajući tržište i potpuno izbacujući CRT grdosije iz naših domova. Međutim, i gotovo zaboravljeni CRT projektori su osnove svog funkcionisanja bazirali na istim principima kao i predstavnici novijih tehnologija.

Naime, kod svih projektora nalazimo dve osnovne sekcije: dekoder video signala i deo namenjen stvaranju slike. Od video dekodera zavisi sa koliko (i kojih) formata će uređaj biti kompatibilan, dok se deo za stvaranje slike sastoji od lampe, kolornog točka (ili razdelnika) i optičkog sklopa za projektovanje. Razlike među postojećim projektorskim tehnologijama ogledaju se u načinu na koji se dobijeni signal obrađuje i uklapa sa izvorom svetlosti, kako bi se dobila slika. Takođe, prisutna je i podela po načinu usmeravanja stvorene slike ka optičkom delu i ovde razlikujemo transmisionu i reflektivnutehniku.Upredstavnike transmisione tehnike spadaju uređaji kod kojih se svetlost sa izvora šalje direktno ka optici, dok predstavnici reflektivnetehnike u prenosu svetlosti koriste mikroogledala.

LCD

Trenutno najrasprostranjeniji predstavnici transmisione tehnike su LCD projektori (poznati i kao TFT-LCD). LCD displej se sastoji od dve ploče, od kojih je spoljašnja

staklena, unutrašnja je ploča sa filterom boje, a između njih je sloj tečnog kristala. Ova tehnologija se bazira na osobini tečnog kristala da pri promeni napona veoma brzo menja sopstveni stepen polarizacije, menjajući na taj način količinu propuštene svetlosti. Slabiji modeli LCD projektora su opremljeni samo jednim LCD panelom i karakteriše ih oštra slika, male dimenzije i masa (čak ispod 1 kg) i naravno niska cena. Kod skupljih, tropanelnih modela svetlost se prvo razdvaja, a zatim obrađuje odvojeno, u vidu crvenog, zelenog i plavog zraka. Nakon obrade, zraci se ponovo stapaju u jedan i šalju ka sočivu. Zahvaljujući ovom procesu, tropanelne LCD projektore odlikuje izuzetno bogatstvo boja, ali i nešto smanjena oštrina slike, koja nastaje usled razdvajanja i ponovnog spajanja svetlosnog snopa. Najveća prednost LCD projektora je upravo transmisiona tehnika provođenja i obrade svetlosti. U praksi to znači da svetlost nesmetano prolazi kroz deo za modulaciju, umesto da se odbija od mikroogledala. Na taj način su gubici u njenoj jačini svedeni na minimum, a lampa postiže mnogo bolje rezultate nego što je slučaj kod reflektivnihuređaja,trošeći pritom istu ili čak manju količinu energije. Međutim, upravo ono što je izvor najveće prednosti LCD projektora - način prenosa i obrade svetlosti - sa povećanjem projektovane slike postaje i uzrok najvećeg ograničenja. Naime, kod projekcija čija dijagonala premašuje 84 inča (213 cm) pojedinačni pikseli postaju vidljivi, ograničavajući na taj način najveću upotrebljivu sliku na navedenu vrednost. S obzirom da je slika dijagonale 2 metra sasvim dovoljna za svaku sobu, ovo ograničenje treba shvatiti uslovno: ukoliko vam je projektor potreban za kućnu upotrebu, bićete zadovoljni raskošnim bojama i mogućnošću reprodukcije i sa podignutim roletnama, a ako planirate profesionalno korišćenje u konferencijskim salama, produžite do DLP projektora.

Kao predstavnik modernih reflektivnih projektora, DLP za proces spajanja slike i svetlosti koristi mikroelektromehaničke sisteme (MEMS - Micro ElectroMechanical Systems). Mikroelektromehanički sistemi su uređaji koji kombinuju elektronske procese s mikromehaničkim elementima poput senzora, aktivatora i u ovom slučaju mikroogledala. Čitav ovaj sklop je postavljen na čip, što omogućava interakciju MEMS sistema sa okruženjem putem mikroskopskih pokreta i aktivacija. Među mikroelektromehaničkim sistemima, za projektorsku tehnologiju najznačajnije je digitalno mikroogledalo (DMD - Digital Micromirror Device), a prvo ovakvo ogledalo je, za kompaniju Texas Instruments, razvio dr Larry Hornbeck 1987. godine. Osnovu DMD sistema čini više pokretnih mikroogledala načinjenih od silikonskih supstrata, uz prateće mikroelektronske sklopove. Sistem reaguje na brze promene u dobijenom signalu tako što menja ugao jednog ili više mikroogledala, usmeravajući snop svetlosti (ili samo jedan njegov deo) u željenom pravcu. Na taj način se snop svetlosti meša sa željenom bojom ili usmerava na željeni deo sočiva.

DMD čip na svojoj površini može sadržati od osamsto do preko milion sićušnih ogledala. Svako od ovih ogledala ima površinu od 16 milionitih delova kvadratnog metra, može biti zakrivljeno za +10 ili -10 stepeni u svim pravcima u odnosu na svoj centralni položaj i u svom pokretanju je nezavisno od ostalih ogledala u sistemu. Reagujući na određeni napon, ogledalce menja svoj ugao, usmeravajući dodeljeni piksel svetlosti u potrebnoj direkciji. Takođe, dužina interakcije između ogledalca i piksela određuje koliko svetao će taj piksel biti u konačnoj projekciji. Jednostavnije, ukoliko je potrebno dobiti tamnoplavu nijansu, interakcija će trajati veoma kratko, kako bi minimalna količina svetlosti bila upućena prvo kroz plavu boju, a zatim kroz sočivo ka projekcionom platnu. Rezultat je tamnoplavi piksel. Ako je u pitanju svetloplava nijansa kompletan postupak je isti, samo traje duže, jer je za svetliju nijansu naravno potrebno više svetlosti. Dakle, određena nijansa tražene boje postiže se regulisanjem količine svetlosti.

Kao i većina savremenih projektora, DLP projektori za bojenje svetlosti koriste kolorni točak, koji je zapravo običan komad okruglog i pljosnatog providnog komada plastike ili stakla. U RGB (Red/Green/Blue) sistemu kolorni točak je podeljen na šest identičnih segmenata obojenih crvenom, zelenom i plavom bojom, i to tako da je svaka od navedenih boja postavljena na dva suprotna segmenta točka. Kao i kompletan princip funkcionisanja projektora, stvaranje piksela u određenoj boji je u suštini jednostavno. Naime, kolorni točak se konstantno okreće velikom brzinom, a mikroogledalo usmerava piksel svetlosti ka njemu samo u trenucima kada će taj piksel proći kroz željenu boju na točku.

Međutim, ono što ovaj princip čini jednostavnim samo u teoriji, a ne i u praksi, jeste činjenica da je za optimalnu interakciju između kolornog točka i mikroogledala neophodna vrhunska preciznost. Takođe, u prilog jednostavnosti ne ide ni to što kolorni točak sadrži samo tri osnovne boje RGB sistema, dok se ostale dobijaju mešanjem navedene tri, opet pomoću DMD čipa. Savremeni kućni DLP projektori, opremljeni samo jednim DMD čipom, sposobni su da proizvedu više od 16 miliona boja, dok kod profesionalnih bioskopskih uređaja taj broj premašuje 35 milijardi! Tajna ovakve nadmoći je u tome što su profesionalni projektori opremljeni sa tri DMD čipa, što dramatično povećava mogućnosti manipulisanja svetlošću i bojama. Naravno, ove sprave su veće i mnogo skuplje od njihovih kućnih “rođaka”. Pored fantastičnog opsega boja, DLP projektore odlikuje i zavidno oštra slika, koja je rezultat veoma male međusobne

udaljenosti mikroogledala na DMD čipu (manje od jednog mikrona).

LCD Vs. DLP

Za razliku od LCD projektora, kod DLP uređaja je mogućnost raščlanjivanja slike na pojedinačne piksele praktično nemoguća, bez obzira na razmere projekcije. Savršenstvo? Ne, ali DLP tehnologija nije na svom vrhuncu i prostora za usavršavanje još ima. Mnoge kompanije uveliko rade na modifikacijamakojećeDLPprojektore učiniti još pouzdanijim i jeftinijim, a njihove projekcije dodatno oplemeniti još većom rezolucijom i opsegom boja. Kompanija Texas Instruments je kolornom točku već dodala četvrtu boju, tamnozelenu, što povećava kontrast zelene boje do maksimalnih 3000 prema 1. Najveća slabost DLP projektora - nešto manja količina svetlosti u projekciji - biće otklonjena novim mikroogledalima, koja su u završnoj fazi razvoja. Takođe, još jedna negativna osobina DLP sistema poznata je kao “efekat duge”. Ovo je naziv za svetlucanje određenog dela projekcije i javlja se samo u situacijama kada gledalac veoma brzo prelazi pogledom preko projektovane slike. I na ovom problemu se uveliko radi, a rešenje će, sudeći po dosadašnjem toku istraživanja, biti postavljanje boja na kolorni točak u vidu Arhimedove spirale, za razliku od sadašnjih jednakih isečaka.

Pored široko rasprostranjenih LCD i DLP projektora, postoje i drugi, manje popularni sistemi. Iako ne predstavljaju ozbiljan faktor na tržištu, neki od njih odlikuju se originalnim tehničkim rešenjima, te zaslužuju da budu pomenuti. HTPS (High

Temperature PolySilicon - polisilikon visoke temperature) predstavlja varijaciju LCD tehnologije, a glavna razlika ogleda se u temperaturi panela. Standardni LCD panel u unutrašnjosti razvija temperaturu od 300 do 400 stepeni Celzijusa, a kod HTPS panela ta vrednost dostiže 1000 stepeni. To doprinosi boljem kontrastu i - što je važnije - bržem odzivu. Zbog navedenih osobina, projektor opremljen HTPS sistemom pruža daleko kvalitetniju sliku, dok klasičan LCD dominira tamo gde te osobine nisu toliko bitne (mobilni telefoni, PDA uređaji). Za razliku od HTPS-a, LCOS (Liquid Crystal On Silicon - tečni kristal na silikonu) predstavlja kombinaciju LCD i DLP tehnologija. Ovaj sistem opremljen je visokoreflektivnimpanelimakojisupresvučeni slojem tečnog kristala. Prednosti ovakve tehnološke postavke su superiorna rezolucija i izuzetno glatka projekcija, dok su glavne manjkavosti nešto slabiji kontrast, viša cena i veći gabariti projektora. Kompanija JVC je razvila svoju verziju

LCOS čipa, koji predstavlja kombinaciju LCOS-a sa starom ILA projektorskom tehnologijom. Kombinacija je nazvana DILA (Direct drive Image Light Amplifier), a projektori opremljeni ovim sistemom projektuju sliku rezolucije do 4000x2000 piksela, što ih svrstava u profesionalne uređaje.

Na kraju, najegzotičniji predstavnik reflektivnihčipovasvakakojeGLV(Grating Light Valve - rešetkasti svetlosni ventil).

Iako njegov naziv zvuči čudno, GLV je upravo to. Naime, ovaj čip se sastoji od silikonske podloge preko koje su, blago uzdignute, postavljene elastične mikrotrake. Mikrotrake, kada su u istoj ravni, predstavljaju jedinstvenu reflektivnupovršinu, ali propuštanje napona kroz traku izaziva njeno ugibanje ka silikonskoj podlozi. Ukoliko se traka spusti za samo par stotina nanometara, njen ugao se menja i ona više ne reflektujesvetlostkasočivu. Najveće prednosti ovog neobičnog čipa

ogledaju se u milion (!) puta bržem odzivu od klasičnog LCD-a, jednostavnoj i trajnoj konstrukciji i maloj potrošnji energije.

Prednosti i mane

U dosadašnjem tekstu bavili smo se osnovnim principima funkcionisanja projektora, kao i predstavljanjem tehnologija prisutnih u njihovoj izradi. Redove koji slede posvetićemo generalnim prednostima i manama ovih uređaja, bez obzira kojom tehnologijom su izrađeni. Projektore ponekad nazivamo i “dvodelnim projekcionim sistemima”, jer je uređaj za reprodukciju odvojen od ekrana. Iako se najkvalitetnija reprodukcija postiže projektovanjem slike na posebno projektorsko platno, slika se često, naročito u kućnim uslovima, projektuje i na zid. Ovako se štedi na kupovini platna (oko 150 evra za platno dimenzija 180x180 cm), a moguće je dobiti i veću sliku, još uvek solidnog kvaliteta. Teoretski, dijagonala projektovane slike kod savremenih projektora premašuje 300 inča (7,5 m), ali u je praksi ograničavajući faktor snaga lampe i njena sposobnost da na što većoj udaljenosti obezbedi dovoljno svetlosti za kvalitetnu reprodukciju.

Dakle, zaboravimo teoriju i uživajmo u slici dijagonale 90 do 120 inča (2 do 3 metra), pri kojoj današnji kućni projektori postižu maksimum kvaliteta. Ukoliko na raspolaganju nemamo baš mnogo prostora, većina kućnih projektora sposobna je i za manje dijagonale (do 60 inča tj. 150 cm) i u tim slučajevima projektor predstavlja jeftinu zamenu za velike plazma televizore. Na našem tržištu projektor je moguće kupiti već za 900 evra, dok je za plazma TV dijagonale 42 inča (107 cm) potrebno izdvojiti najmanje 2500 evra. Računica je jednostavna, a cenovna razlika u korist projektora daleko veća od razlike u kvalitetu slike. Takođe, u ovom slučaju (mala udaljenost projektora od projekcione površine) lampa obezbeđuje dovoljnu količinu svetlosti

i uređaj se može koristiti i preko dana, bez zamračivanja prostorije. Kao da sve navedeno nije već dovoljno, kućni projektori su malih dimenzija, lagani i jednostavni za upotrebu. Ali, ipak nisu bez mana.

Za kvalitetnu reprodukciju pri većim dijagonalama i dalje je potrebno bar delimično zamračiti prostoriju, a za pravi bioskopski efekat neophodan je gotovo potpuni mrak. Tako je delom i zbog atmosfere, ali prvenstveno zarad maksimalno kvalitetne slike. Stepen zamračivanja zavisi od kvaliteta samog projektora i snage njegove lampe, ali i od afinitetaizahteva njegovih korisnika. Zatim, za razliku od televizora, projektori iziskuju održavanje i povremene troškove, o čemu će više reči biti kasnije. Iako osnovna “montaža”, u vidu postavljanja na stočić, jeste jednostavna, možda ćete poželeti da vaš projektor postavite na neko sigurnije mesto, rešite problem prolaženja članova porodice “preko” slike dok je projekcija u toku ili samo uštedite na prostoru. U sva tri slučaja, rešenje je postavljanje projektora na plafon, što već nije tako jednostavno. Tu je i već pominjani “efekat duge”, istina samo kod DLP projektora, koji može u retkim slučajevima izazvati zamor očiju i glavobolju. Ali, ubedljivo najveća mana svih projektora jeste zvuk, odnosno njegov nedostatak.

Većina projektora opremljena je zvučnikom simboličnog prečnika i očajnog kvaliteta, a neki su čak i potpuno bez audio podrške. Kako slika dijagonale dva metra ne ide uz zvučnik prečnika dva centimetra, kupovina surround audio sistema se nameće kao jedino rešenje, a to dodatno povećava troškove i potreban prostor u sobi. Ukoliko je budžet ograničen, alternativa može biti kvalitetan stereo sistem, ali samo dok se ne ukaže prilika za kupovinu surround kompleta. Ipak, ukoliko ste čvrsto rešili da sebi priuštite bioskopski ugođaj u stanu, ne dozvolite da vas pomenuti nedostaci obeshrabre. Svi navedeni problemi su, uz malo osmišljanja prostora i planiranja kućnog budžeta, potpuno rešivi. Projektor ćete, uz malu pomoć prijatelja, već nekako montirati na plafon, surround sistemi više nisu tako skupi, a i roletne se mogu popraviti. I na kraju, najveći pokazatelj da niste pogrešili: svi članovi vaše porodice će, već posle nekoliko kadrova prvog filma,potpunozaboravitikolikoste čitavu skalameriju platili.

Troškovi održavanja

Cene projektora beleže konstantan pad, ali oni i dalje nisu jeftini, bar ne posmatrano iz ugla naše kupovne moći. Ipak, kao što smo već rekli, kućni projektor je danas moguće kupiti po ceni nižoj od 1000 evra, što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Nažalost, cene projektorskih lampi ne prate taj trend. Mali broj lampi za zamenu se nalazi ispod granice od 300 evra, dok se uobičajena cifra kreće između 300 i 500 evra. Lako može doći do šoka kada ponosni vlasnik niskobudžetnog projektora otkrije da lampa za njegovog ljubimca košta polovinu ukupne cene čitavog projektora.

Za razliku od televizora i mnogih drugih video i hi-fiuređaja,kojimogudabezodržavanja funkcionišu i više od deset godina, projektori zahtevaju određenu pažnju i budžet. Povremena zamena lampe je neminovnost, a filterezavazduhjeneophodno čistiti najmanje na svaka dva meseca. Na većini projektora je vek trajanja lampe oko 2000 radnih sati, kod nekolicine novijih modela interval za zamenu je povećan na 3000 radnih sati, dok samo retki primerci zahtevaju pomenutu intervenciju tek na svakih 5000 radnih sati. Ali, treba imati na umu da su to informacije koje nam pružaju proizvođači, a njihova ispitivanja izdržljivosti su najčešće izvođena u gotovo idealnim uslovima, a ponekad i malo “naštimovana” u sopstvenu korist. U stvarnosti vek trajanja lampe određuju mnogi faktori, poput temperature i količi-

ne svežeg vazduha u prostoriji, redovnog čišćenja filterazavazduhipravilnogrukovanja projektorom, a čak i ukoliko se potpuno pridržavamo uputstava za upotrebu i održavanje može se dogoditi da lampa potraje kraće od propisanog vremena, jer radni vek lampe jednostavno nije moguće precizno odrediti.

Iako duži propisani radni vek ili niža cena zamene lampe definitivnojesuprednosti, ne treba dozvoliti da to bude glavna smernica pri odabiru i kupovini projektora. Svakako da duži vek i niža cena lampe znače niže troškove održavanja. Ako nameravate da projektor koristite profesionalno i ako znate da će biti u funkciji osam ili više sati svakodnevno, ove stavke su zaista bitne. Ali, s druge strane, i prosečna lampa koja traje 2000 radnih sati omogućiće nam uživanje u najmanje 1000 filmova.Ukoliko je cena njene zamene 400 evra, račun je jednostavan: 40 evro centi (oko 35 dinara) po filmu.Upoređenjusacenomrentiranja filmaizDVDklubailibioskopskomulaznicom, ovaj trošak je zanemarljiv, zar ne? Dakle, ako je motiv za kupovinu projektora isključivo unapređenje home theater sistema, zaključak je da će nam svaka lampa višestruko nadoknaditi novac potreban za njenu zamenu.

Bez obzira da li projektor nameravate da koristite u profesionalne svrhe ili samo za zabavu, pre kupovine je neophodno proceniti prosečan stepen upotrebe (radne

piše: Bojan Jović

sate) na mesečnom nivou, a zatim se kod prodavaca treba raspitati koje su cene i propisani radni vek lampi na modelima željene cenovne grupe. Takođe, i garancija je bitan faktor, te i nju svakako treba uzeti u obzir pri odabiru projektora. Kupovini treba pristupiti tek kada pronađete model koji pruža razuman odnos početne cene i troškova održavanja, u skladu sa vašim željama, mogućnostima i potrebama.

Ukoliko, zarad uštede novca, razmišljate o nabavci korišćenog projektora, oprez! Kod nas je još uvek praktično nemoguće pronaći prodavnice koje u svojoj ponudi imaju i korišćene projektore, sa zamenjenim lampama i bar minimalnom garancijom. To znači da se tržište upotrebljavanih projektora svodi na male oglase i privatne prodavce/vlasnike. U takvim slučajevima zaboravite na bilo kakvu garanciju, a iako projektor na prvi pogled može biti u odličnom stanju, velika je verovatnoća da je lampa na kraju svog radnog veka i da je njena zamena pitanje dana. Ubrzo nakon kupovine korišćenog projektora možete se naći u situaciji da morate da zamenite lampu. Ako je cena nove lampe prosečnih 400 evra, a uređaj je plaćen, recimo, 500, dolazimo do ukupne cifre od 900 evra, za koju je već moguće kupiti osnovne modele pojedinih proizvođača, naravno potpuno nove i sa garancijom. Zbog svega navedenog, kupovinu upotrebljavanog projektora treba razmatrati samo ako smo potpuno upoznati sa dosadašnjim režimom upotrebe istog (kupovina od prijatelja i sl.), jer je u svim drugim slučajevima ona veoma rizična i nepreporučljiva.

piše: Milan Belić

V ideo termini Razumevanje

Audio i video svet je prosto zagađen raznim zbunjujućim terminima koje nam serviraju marketinška odeljenja i prodavci opreme. Prekomerna upotreba skraćenica i nejasnih termina je primetna posebno u svetu video opreme. Pokušaćemo da ukratko objasnimo neke pojmove, kako bismo ih bolje razumeli.

Opšti video termini

Contrast - označava razliku u osvetljenju između svetlih i tamnih delova slike.

Contrast Ratio - odnos koji se dobija upoređivanjem najsvetlije bele i najtamnije crne na ekranu; ne treba ga mešati sa pojmom

Contrast Control, koji je povezan sa menjanjem nivoa bele boje na ekranu.

Brightness - apsolutni nivo osvetljenosti ekrana; nije isto što i Brightness Control, koji služi za podešavanje nivoa crne boje na ekranu.

Tint - balans osnovnih boja; većina Tint kontrola omogućava podešavanje nivoa crvene i plave boje u slici.

Black Level - označava koliko je crna na ekranu zaista crna; može se izmeniti putem opcije Brightness Control.

Absolute Black - intenzitet crne boje na ekranu kada su sva svetla i napajanje isključeni.

Gray Scale - označava kvalitet prikaza različitih nivoa osvetljenja; dobro definisanekranprikazujekontinualanprelazodbeledo crne, sa mnogo različitih nivoa.

RGB - skraćenica za Red, Green and Blue (crvena, zelena, plava), tri osnovne boje video sveta; RGB oznaka u vezi sa video kablom ili konektorom označava da se svaka boja šalje odvojeno.

Vrste video ekrana

CRT - trenutno najrasprostranjeniji tip ekrana, zasnovan na tehnologiji vakuumske cevi; pun naziv Cathode Ray Tube (katodni zrak u cevi) u većoj meri označava način rada samog ekrana.

DLP - tehnologija firmeTexasInstruments,zasnovananareflektovanju svetlosti putem matrice minijaturnih ogledala; pun naziv je Digital Light Processing (digitalna obrada svetla).

D-ILA - još jedan pristup prikazu slike putem refleksije;JVCtehnologija koristi LCD panele za tu namenu; pun naziv je Digital Image Light Amplification(digitalnopojačanjeosvetljenjaslike).

LCOS - veoma sličan pristup izradi reflektivnihLCDpanela;pun naziv je Liquid Crystal Oxides on Silicon (oksidi tečnog kristala na silicijumu).

Plasma - princip minijaturnih gasnih kapsula sa jonizovanim česticama koje svetle kad se kroz njih propusti struja; najčešće korišćena tehnologija izrade ravnih ekrana (ne samo video).

LCD - Liquid Crystal Display (ekran od tečnih kristala); polarizovani tečni kristali silicijuma se kontrolišu strujom da bi blokirali svetlost koja prolazi kroz njih i tako stvorili sliku.

Big Screen - često zloupotrebljavan termin; svaki ekran sa dijagonalom većom od 32” (82 cm) se smatra velikim ekranom; prodavci često koriste ovaj termin kada govore o televizorima sa projektorom (rear-projection TV).

Analog Projector - najstariji tip video projektora, koji koristi tri katodne cevi za prikaz slike.

Digital Projector - naziv za svaki projektor čija slika je izdeljena na tačan broj fizičkiprebrojivihpiksela;svidigitalniprojektoridanas koriste sistem lampe i čipa koji proizvodi sliku.

Složeniji termini

Throw Distance - odnos visine ili dijagonale slike koju prikazuje projektor i njegove udaljenosti od projekcionog platna; ključni podatak za svaki projektor, pogotovo ako je namenjen upotrebi u manjim konferencijskim salama ili dnevnim sobama.

Keystone - mogućnost podešavanja geometrije slike koju projektor daje na platnu; podešavanjem Keystone vrednosti moguće je otkloniti iskrivljenost slike nastalu neidealnim položajem projektora.

Gamma - kontrola sivih tonova slike; idealna gama je linearna, ali većina uređaja ima više predefinisanihgamaskala,prilagođenih različitoj dinamici video materijala.

Video platna

Video Screen - zajedničko ime za sve površine na kojima se prikazuje slika iz projektora.

Gray Screen - siva platna se koriste kada je neophodno pojačati intenzitet crne boje u prikazanoj slici; vrlo su popularna kod nekih DLP i LCD projektora.

Roll-Down Screen - platno sa ručnim ili automatizovanim sistemom za uvlačenje i izvlačenje.

Perforated Screen - standard propisan od strane filmskeindustrije; velika bioskopska platna u velikoj meri stvaraju refleksijuzvuka i zato se koriste perforirana platna s rupicama kroz koje prolazi zvuk, ali sa dovoljno materijala između da reflektujesvetlo.

Fixed Screen - trajno postavljeno platno, najčešće bioskopsko.

Painted Screen - obojena ravna površina koja simulira platno.

Masking - korišćenjem crne maske na krajevima platna se ograničavaju dimenzije prikazane slike.

Auto-Masking - unapređeni sistem maskiranja, gde se automatski, izborom predefinisanihvrednosti,skrivadeoplatna koji ne treba da reflektujesvetlost;veomakoristankodprikaza video materijala različitih proporcija.

Aspect Ratio - proporcija (odnos) visine i širine ekrana ili platna; 4:3 je standard za klasičnu televiziju, dok se 16:9 mnogo češće koristi za filmskimaterijalnamenjenbioskopimaikućnim video sistemima.

Widescreen - odnosi se na bilo koji ekran ili platno sa proporcijom većom od 4:3.

4:3 - televizijski i računarski ekrani najčešće imaju ovu proporciju; još uvek imaju prednost veće površine ekrana pri istoj dijagonali.

16:9 - proporcija diktirana spajanjem televizije i filmakroz HDTV standard; pored 16:9 postoje i druge proporcije, koje se u manjoj meri razlikuju.

Anamorphic Screen - tehnologija snimanja materijala u odnosu 4:3 i njegova reprodukcija u formatu 16:9; da bi se povećao kvalitet slike, vertikalna rezolucija se snima sa više detalja, da bi prilikom reprodukcije bila svedena (stisnuta) na odnos 16:9.

Video deformacije

Moire (or Moray) Pattern - “šara” od linija i boja nastala greškama u dekodiranju detalja slike.

Dot Crawl - mali detalj slike se pozicionira između dva piksela i dolazi do “skakutanja” sa jednog na drugi piksel, stvarajući tako titranje u tom delu.

Rainbow Effect - duga razlivenih boja koja se javlja usled grešaka u analognom dekodiranju kolorne informacije.

Convergence - tačno poklapanje crvene, zelene i plave boje u bilo kom delu ekrana, bez vidljivih curenja neke od RGB komponenti van piksela.

Blooming - nastaje korišćenjem loših napajanja kod CRT ekrana, a dovodi do pojave širenja svetlih delova slike, nalik “cvetanju”.

Fluorescent Colors - blještanje boja usled prejako podešenog intenziteta.

Hot Spots - delovi ekrana ili projektovane slike koji su svetliji od ostalih.

piše: Ljubiša Miodragović

Show Must Go On!

Kao što je i za stvaranje časopisa Hi-Files bilo neophodno nekoliko godina “slaganja kockica”, tako se slična situacija dogodila i sa organizovanjem audio izložbe. Izložba je, može se reći tradicionalno, održana u hotelu Hyatt Regency Beograd. Podsetićemo, prethodne manifestacije odigrale su se pod istim krovom 1998, 2000. i 2002. godine. Ovogodišnja izložba je nosila naziv Audio Video Show 2005, jer se smatralo da video segment uvećava svoj uticaj među audiofilima,kaoidajedošlovreme da prestane omalovažavanje svega što ne predstavlja izvorni stereo.

AV Show je protekao u dobroj atmosferi, a svoju opremu izlagalo je deset izlagača u dvanaest soba. Od drugih su se razlikovale firme4AudioiNeofyton,čijesupotrebe iziskivale zakup po dve prostorije. Za razliku od prethodnih godina, izložba je održana na četvrtom spratu, u kojem je hodnik povremeno umeo da postane pretesan za sve posetioce koji su se u isto vreme našli u Hyattu. Radni dan, petak, predstavljao je lagano “usviravanje” za sve izlagače, a posebna gužva nastala je u subotu popodne. Poslednji dan izložbe, nedelja, bio je dan za eksperimentisanje, kada su pojedini izlagači promenili postavke svojih siste -

NT Company

ma. Kako je ulaz za posetioce bio otvoren od 10 do 19 časova, bilo je sasvim logično očekivati da se među posetiocima nađu i entuzijasti koji će se zadržati i po nekoliko sati. Tome valjda ovakvi skupovi i služe.

Iako svaki posetilac ima svoj lični doživljaj posete audio izložbi, dozvolićete nam da i mi iskažemo svoje mišljenje. Ipak, naša uloga nije bila samo posmatračka, tako da se verovatno razlikuje od mnogih drugih. Krenimo sa laganim upoznavanjem distributera, izložene opreme, kao i pokušajem prenošenja delića atmosfere u svakoj prostoriji ponaosob.

U sobi 401 nalazila se oprema firmeNTCompany,kojajeizložilasadavećprepoznatljivu elektroniku kompanije Shanling, zvučnike Usher, kao i kablove Siltech i Usher Rapport. Od CD plejera Shanling bili su izloženi modeli T200 i T300, dok su od pojačala tu bili lampaški monoblokovi i integralna pojačala (ST80 i STP80). Od zvučnika kompanije Usher postavljeni su svi “najmlađi” predstavnici svake serije. Pomenimo samo X-708, S-520 iz Usher serije, model CP-730 iz Compass serije, kao i CP-6311. Ožičenje je bilo izvedeno Siltech i Rapport kablovima, dok se od muzike moglo čuti ponajviše laganih nota klasične i džez muzike. U ovoj sobi je priličan broj posetilaca imao prilike da posluša i svoje omiljene kompakt diskove, tako da se može reći da je bilo raznovrsne muzike. Reprodukovani zvuk je bio onakav na kakav smo do sada već i navikli kod ovih proizvoda, a veliku pažnju je izazvao mali i pristupačni S-520.

Ovo je ujedno bila prilika da posetioci vide čuveni CD plejer koji se našao na naslovnoj strani šestog broja Hi-Filesa. BM

Firma BM, koja je bila i organizator manifestacije, bila je smeštena u sobi 402. U ovoj prostoriji je izložena oprema bila orijentisana u dva pravca. Jednu celinu su činili povezani zvučnici Mozart Grand i Bach Grand kompanije Vienna Acoustics, pokrenuti od strane CD plejera CD-100, kao i predpojačala i pojačala snage nama dobro poznatog danskog proizvođača, kompanije Thule Audio. Pored ovog sistema, posetioci su bili u prilici da čuju i model Schonenberg iz Aluminium serije, koji smo testirali upravo nekoliko dana pre audio izložbe. Od Tannoyja su bili prisutni Sensys DC1, kao i komplet zvučnika EFX 5.1. Pretpostavljamo da je posetiocima bilo interesantno da vide i neverovatno dizajnirane police kompanije Finite Elemente, među kojima su bili izloženi modeli Pagoda, Spider i X-Level. Od muzike se slušao najčešće Ahmad Jamal, kao i odlični Triangle demo disk. Atmosfera je u ovoj prostoriji bila veoma prijatna, sa velikom dozom topline u zvuku koju su Vienne reprodukovale. Sasvim smo sigurni da su veliko interesovanje izazvali i proizvodi famozne kompanije Krell, čiji je zvaničan ponosni distributer nedavno postala upravo firmaBM.

Sretenović Audio

Sretenović Audio je u sobi 403 stvorio zaista sjajnu atmosferu, izloživši impresivni McIntosh i Tannoy Prestige seriju. Pored njih, tu su bili i Atma-Sphere monoblokovi impozantnih dimenzija i konstrukcije, a ceo sistem je bio povezan Magnan kablovima. Gospodin Sretenović je odlučio da svakog dana postavi različit sistem, tako da je u petak svirao univerzalni McIntosh CD plejer MVP861, povezan na Atma-Sphere monoblokove, dok je u subotu i nedelju isti plejer svirao povezan na McIntosh integralno pojačalo 2275. Ovaj model je novijeg datuma i poseduje phono sekciju i daljinsku komandu. Snage je 2x75 vati, izrazito težak (45 kg), a koristi dve KTA88 lampe po kanalu. Tannoy zvučnici su bili Turnberry iz Prestige serije, sa Dual Concentric drajverom prečnika 10 inča. Ova serija se proizvodi već duže od trideset godina i predstavlja sam vrh u ponudi kompanije Tannoy, ali i sam vrh Hi-End zvučnika. Reprodukovana je pretežno klasična i džez muzika, sa numerama koje su možda bile pomalo prespore za naš ukus. Pored toga, muzika je bila suviše tiha, tako da često nismo mogli da ocenimo kvalitet zvuka. Nakon nekoliko vraćanja u ovu sobu, kada je posetilaca bilo manje, uspeli smo da osetimo pravi Hi-End ugođaj, dok nam je pogled bio “zalepljen” za plavičastu svetlost McIntosh VU metra.

Vox Trade

Soba 404 bila je jedna od najpopularnijih među posetiocima. U njoj se nalazio najreprezentativniji izbor opreme firmeVoxTrade.Sobziromdaseudistributivnomprogramu ove firmenalazeveomazvučnaimena,započetakćemoihprostonabrojati:Dynaudio, Electrocompaniet, Meridian, Transparent Audio, Soundcare. Specijalno za Audio Video Show u Vox Trade su stigli zvučnici Special 25, koji obeležavaju jubilej kompanije Dynaudio, kao i monoblokovi kompanije Electrocompaniet AW400. Najčešće je kao izvor zvuka bio korišćen Electrocompaniet CD plejer, a povremeno i Meridian G08. U petak i subotu su zvučnici Special 25 jednostavno fascinirali svakoga ko je makar i jednom nogom kročio u ovu sobu. Takvu dinamiku, snagu i preciznost je teško objasniti. Inače, ove kutije - iako su predviđene za postavljanje na stalke - imaju impozantne dimenzije i zapreminu, tako da se u vazduhu gotovo osećala voluminoznost zvuka. U nedelju je, na zahtev posetilaca, postavljen i “mali” Contour S1.4, koji je neke posetioce još više “raspametio”. Muzika koja se slušala bila je organizovana u prave seanse, od klasike do džeza i roka. Domaćin, g. Mlađa Vojinović je pre početka svake numere posetioce upoznavao sa muzikom koju će upravo čuti, a u svakom muzičkom bloku se mogao čuti čitav dijapazon instrumenata i različitih vokala. Interakcija sa posetiocima stvorila je veoma prijatnu atmosferu, tako da su posetioci prerasli u pravu publiku.

Neofyton

Novosadska firmaNeofytonje,kaoštosmovećnapomenuli,bilaprisutnaudveprostorije. U sobi 405 bio je izložen najjači model zvučnika iz kompanije Wharfedale, po imenu Opus 3. Ovaj impozantni zvučnik je ambiciozno krenuo u osvajanje nagrada širom sveta. Poslednjeg dana sajma izlagači su odlučili da ovaj model zamene manjim zvučnikom sa oznakom Opus 2, što je bio logičan potez, imajući u vidu velike dimenzije zvučnika i relativno male prostorije u hotelu. Opus su pokretala naizmenično dva sistema - prvi sistem je činio Quad CD plejer sa pojačalom, a drugi je bio sastavljen od prestižne serije Denon pojačala i CD plejera sa oznakama PMA-2000 i DCD-2000. Od muzike su se najviše slušale prepoznatljive numere Dianne Krall, kao i muzika iz filma“BeforeRain”.Pored toga, zastupljena su bila i dobro poznata imena poput Stinga ili grupe R.E.M. U sobi 416 su, u dva odvojena sistema, bili izloženi slabiji i jači modeli AV risivera i DVD plejera kompanije Denon. U jačem sistemu su se našli AVR-3806 i DVD-1920, što je zbog uparivanja pristupačnog plejera sa snažnim modelom risivera delovalo pomalo neobično, ali je ideja bila prikazati prednosti HDMI veze čak i na najjeftinijem plejeru. Drugi sistem su činili najkomercijalniji 5.1 risiver AVR-1306 i plejer DVD-1720. U ovoj prostoriji su se našla i dva plazma ekrana, od kojih jedan predstavlja studijski standard. U pitanju je JVC plazma dijagonale 42 inča iz profesionalnog programa ove kompanije. Što se tiče Wharfedale zvučnika, prisutni su bili gotovo svi modeli popularnih serija Evolution, Diamond i Crystal.

LSP Audio

Apartman 406, na kraju dugog hodnika, bio je podeljen u tri prostorije. Najveći deo opreme izložene u prve dve prostorije činili su modeli iz proizvodnje kompanije LSP. Posebno bismo izdvojili zvučnike sa ribonima, od kojih je jedan model izrađen u staklu, a drugi u klasičnom maniru, od drveta. Svi izloženi zvučnici su bipoli, sa otvorenim konstrukcijama; isto se odnosi i na kutije, koje na prvi pogled izgledaju zatvorene. U apartmanu su bila postavljena i dva velika plazma ekrana, tako da su posetioci imali prilike da gledaju interesantne DVD koncertne naslove, a da ih pritom slušaju u stereo modu. Firma LSP izrađuje i pojačala, kao i D/A konvertore.

U trećoj sobi smeštena je bila “Audio galerija”, u kojoj su se našli Magneplanar zvučnici sa Quad amplifikacijomiplejerom.UpitanjujesrednjimodelMagneplanara1.6/QRSE, a pored njega se nalazio i zvučnik Quad 11L, skupocenog i impresivnog izgleda (njegova okvirna cena je samo 450 evra). Karakteristična za reprodukciju Magneplanar 1.6/QR SE zvučnika je izuzetna prefinjenostizvuka.Zbogsvojekonstrukcije,ovizvučnicinisuu mogućnosti da reprodukuju najdublji i najjači bas, već je njihova prednost upravo sjajna atmosfera i vernost originalnom zvuku. U pojedinim trenucima, ipak, nama se zvuk učinio možda pomalo “plehan”.

Audio Inn

Soba 411 je okupila tri izlagača. Među njima su se našli Dušan Milosavljević koji je izložio zvučnike sopstvene proizvodnje, zatim Ozren Živković koji je izložio cevna pojačala i D/A konvertore i transporte francuske kompanije Jadis i zvučnike Oselia, a treći izlagač bila je firmaAudioInn.OvafirmajeizložilauniverzalneplejerekompanijeEsoteric,Avalon zvučnike, Graaf pojačala, ali i vrhunski italijanski projektor Sim2. Ova soba je bila prepoznatljiva po tome što su svi uređaji bili izloženi samo kao eksponati i nisu “svirali”. Ideja izlagača je bila da u mešanju različitih zvukova ne bi postojali odgovarajući uslovi za adekvatno prezentovanje njihove opreme, tako da je tišinu razbijao samo iPod povezan na mali XWave 2.1 sistem.

Korato Group

Korato Group je svoju reprezentativnu opremu izložio u sobi 412. Veliku pažnju izazvao je jedini gramofon na izložbi, GyroDec kompanije Mitchell Engineering, sa Rega ručicom i Grado glavom za gramofon. Kompletno ožičenje je bilo izvedeno kablovima kompanije van den Hul, amplifikacijajebilasopstveneproizvodnje,aceosistemjepokretaoglomazne zvučnike B&W 801. Od Korato proizvoda svirali su Anniversary predpojačalo i pojačalo snage, dok je za gramofon bilo zaduženo gramofonsko predpojačalo KVP Phono. Iako je GyroDec svirao gotovo svo vreme, povremeno smo mogli da uživamo i u “digitalnom” zvuku sa CD transporta California Audio Labs, modela Delta, čiji je signal konvertovao Korato D/A konvertor. Nažalost, kompanija California Audio Labs više ne postoji, ali pomenućemo da je u svoje vreme (osamdesetih) bila poznata po izradi specijalizovanih CD plejera sa cevnim izlaznim stepenom, a da je Korato Group bio njihov zastupnik.

Od muzike su se najviše slušale stare ploče - mahom rok muzika i džez, dok je klasika bila zastupljena u manjoj meri. Kada je za to bilo vremena, ispunjavane su i želje posetilaca, odnosno slušalaca. Vratimo se za trenutak na Korato proizvode. Anniversary predpojačalo je najjači model i predstavlja uređaj sastavljen iz tri kutije. U pitanju je kompletna dualna mono konfiguracija,čijadetaljnostidedotemeredasvakikanalimacevniregulatori ispravljač u posebnoj kutiji, dok se u trećoj kutiji nalazi audio elektronika sa cevima 5687 kao pojačivačkim elementom. Pojačalo snage Anniversary je tranzistorsko pojačalo snage deklarisano na 2x160 vati. Ovo pojačalo snage ima ogromni transformator i ispravljač kao rezervu snage, što je demonstrirano na zvučnicima 801 koji zahtevaju snažno pojačalo. U svakom slučaju, Korato soba je imala sve elemente da bude u najmanju ruku interesantna, te je zbog opisanog sistema u ovoj prostoriji najčešće i bilo gužve.

4Audio

Firma 4Audio nam je nenamerno napravila pravi marketinški “teaser” - nedavno su postali zastupnici za prave Hi-End kompanije, Unison Research i Opera. Nažalost, isporuka nije izvršena na vreme, tako da smo uživali u dobro poznatim brendovima. Soba 413 je predstavljala Hi-Fi, a soba 414 home theater sobu. U prvoj sobi su prvog dana svirali prelepi zvučnici KEF Reference 205, pokrenuti od strane NAD elektronike. Sistem su činili CD plejer C542, predpojačalo C162 i dva bridžovana pojačala snage C272. Snaga pojačala iznosi 2x150 vati, odnosno 300 vati kada su povezani kao monoblokovi, što je delovalo i previše za sobu osrednje veličine. Zbog toga je u subotu i nedelju napravljena promocija bookshelf zvučnika Gold Reference 10 kompanije Monitor Audio. Ovaj model iz nove Reference serije je stigao specijalno zbog naše izložbe. Prefinjeniizgledjeuspešnozadovoljavao čulo vida, dok je zvuk iz ovih malih kutija plenio čula mnogih posetilaca. U ovoj postavci radilo je samo jedno pojačalo snage C272.

Druga soba bila je pravo zadovoljstvo za sve ljubitelje kućnog bioskopa. Ovde su se naročito zadržavali mlađi posetioci, jer su imali prilike da vide koncerte Phila Collinsa i JeanMichelle Jeara na plazmi PDM-4220 kompanije Yamaha, koja se našla u sistemu Yamaha plejera DVD-S2500, AV risivera RX-V4600 i kompleta zvučnika sastavljenog iz modela KEF XQ serije. U zamračenoj sobi je doživljaj posmatranja ovih koncerata izazivao pravu euforiju kod publike. Često se postavljalo pitanje: “Da li ste bili na koncertu Phila Collinsa?”, a najčešći odgovor je bio: “Sad mi je žao što nisam”.

Dayens

Soba 415 je ugostila brojne poštovaoce firmeDayens.NjendomaćinDejanDobrinje iskusno postavio zvučnike pod uglom u prostoriji, tako da je disperzija zvuka bila izraženija, a pritom je bilo i više prostora za posetioce. U Dayens sobi bila je izložena oprema iz sopstvene proizvodnje, koja je podrazumevala predpojačala, pojačala i zvučnike. Čak je i CD plejer bio blago modifikovanodstraneDayensa.AudioVideoShowjebiosjajna prilika za promociju novog malog pojačivača Menueto, snage 2x40 vati na 8 oma. Pored toga, posetioci su imali prilike da čuju zvučnike KA-1 i najpoznatiji model Grande Piccolo. Ostali podnostojeći modeli bili su izloženi sa strane, tako da su mogli samo da se posmatraju. Pomenuto pojačalo Menueto ima veoma interesantnu cenu za naše tržište - samo 300 evra, što je identično ceni za par zvučnika KA-1. Od muzike se slušalo gotovo sve, od garažnog roka, preko džeza, bluza i akustike, do klasike. Uređaji su bili povezani prototipnim kablovima iz Dayensa, dok su svi korišćeni konektori proizvodi kompanije WBT. Interesantno je da su u ovoj firmiodlučilidaposebnupažnjuposvetesamogradnji, tako da su pripremili određene komplete za sve entuzijaste koji vole da nešto stvore svojeručno.

Muzika se najčešće čula sa zvučnika Grande Piccolo, što moramo pohvaliti. Ovi zvučnici gotovo nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Zvučna slika je bila izrazito pozicionirana, precizna i dinamična, jednom rečju - referentna. Kako je izrada kutija “flagship”modelaGrande Piccolo posebno interesantna, u Dayensu su došli na sjajnu ideju da prikažu poprečni presek unutrašnjosti kutija. Grand Piccolo imaju ugrađene Scan Speak drajvere i odlikuje ih takozvana slice-bonding tehnologija. Ova tehnika podrazumeva spajanje tankih delova medijapana koji imaju talasastu unutrašnjost, što direktno rezultira smanjivanjem rezonancije i sprečava pojavu stojećih talasa unutar kutija. Zaista interesantno!

Ono što je najznačajnije za Audio Video Show 2005 jeste činjenica da su mnogi izlagači i posetioci izašli iz Hyatta zadovoljni. Po najavama organizatora, sličan događaj možemo očekivati na istom mestu u približno isto vreme i sledeće godine.

Sanyo PLV-Z4

HD kućni bioskop

Želimo li pravi kućni bioskop (a kako čitamo Hi-Files, odgovor je svakako potvrdan) moramo se potruditi da sebi obezbedimo najbolji mogući kvalitet slike. Vreme HD-a polako dolazi, a već danas je moguće uz malo truda “poskidati” veliki broj naslova i trejlera u 720p rezoluciji, koji se mogu pogledati na svakom modernom računaru. Takođe, veliki broj satelitskih kanala prelazi polako na HD, a vi i dalje nemate odgovarajući uređaj koji će svojim karakteristikama ispratiti novine koje dolaze.

Naravno, ne treba zaboraviti ni skorašnje predstavljanje X-Box 360 konzole, kao i dugo očekivani PlayStation 3, a oba ova uređaja za adekvatno korišćenje traže i odgovarajući ekran. Za sada, izbor je vrlo mali. Par Samsung i Sony LCD televizora i poneki plazma ekran, koji najčešće i nema punih 720 linija horizontalne rezolucije. Još jedan vrlo važan parametar u celoj priči je, svakako, veličina ekrana. Retko koji TV prelazi metar dijagonale, a to se - iako uopšte nije malo - teško može opravdano nazvati kućnim bioskopom. Prema tome, epilog cele priče jeste da je pravom ljubitelju kućnog bioskopa definitivnopotreban jedan dobar home theater orijentisani digitalni projektor. Još ako se radi o 16:9 modelu rezolucije 1280x720, koji je još i potpisan Sanyo imenom, iskreno mislimo da bolji izbor na domaćem tržištu nije mo-

guće napraviti. Za početak, suma novca koju je potrebno izdvojiti za ovaj uređaj se kreće u granicama vrlo razumnog iznosa, kada je Hi-Fi vrsta razuma u pitanju, a to znači da po ceni ovog projektora ne možete kupiti “poštene” zvučnike ili kvalitetno predpojačalo.

Sve ovo ne znači da je Sanyo jeftin projektor, već da je pravi home theater veoma skup sport, u kome ne važe klasični pojmovi “skupo” i “jeftino”. Model Z4 je, za one koji nisu pazili na času, naslednik veoma popularnog Z3 modela, koji je kompaniji Sanyo doneo mnogobrojne nagrade i priznanja. Pionir novih tehnologija, Sanyo se potrudio da u malom pakovanju, po konkurentnoj ceni, ponudi 720P HD reprodukciju i u tome je više nego uspeo. Zbog svega toga, Z4 je bio jedan od najviše očekivanih modela projektora na home theater pozornici, posebno u stručnoj javnosti, koja je s nestrpljenjem očekivala prve primerke. Zahvaljujući preduzmiljivosti domaćeg zastupnika, Z4 smo dobili na test ranije i od mnogih svetskih redakcija koje pokrivaju ovu tematiku. Novi Sanyo već na prvi pogled deluje impozantno, a nova srebrna boja će se nekima jednostavno dopasti, dok će veći broj tehnomana ipak želeti model u fenomenalnoj crnoj boji, već viđenoj na prethodnom modelu.

Nema više poklopca koji je pokrivao celu prednju stranu projektora. Sada je tu novi “svemirski” klizeći poklopac, koji se pri uključivanju projektora jednostavno pomera u stranu i otkriva objektiv. Svakako najbitnija karakteristika nove “četvorke” je 2:1 zum objektiv, koji omogućava projektovanje idealno ravne slike, bez izobličenja, na tele-opsegu. S druge strane, odlično wide područje omogućava projekciju relativno velikih dijagonala sa malog odstojanja. Objektiv je naravno vrhunskog kvaliteta, što se da videti kako po utisku koji ostaje pri podešavanju oštrine i zuma, tako i po kvalitetu projektovane slike. Naime, svaka tačka se savršeno jasno vidi, a disperzije ili ugaonih izobličenja, koji su česti pratioci kod jeftinijih projektora, ovde jednostavno nema. Naravno, s obzirom na razdaljinu sa koje se projekcija obično posmatra, ove mane se teško mogu uočiti, ali svakako utiču na generalnu ocenu oštrine i kontrasta.

Performansama optičkog sistema Sanyo je, moramo priznati, posramio i samog Canona! Naime, Sanyo je i u četvrtoj generaciji zadržao fenomenalni Shift sistem objektiva, čijom se upotrebom izbegavaju digitalne Keystone korekcije, koje definitivno degradiraju sliku. No, to nije sve, jer kao bonus “četvorka” donosi mogućnost zaključavanja Shift objektiva, a proširen je i radijus korekcije perspektive, i to za 150% po visini i oko 100% po širini, usled čega zaista potpuno nestaje potreba za korišćenjem digitalnog Keystonea.

Sanyo Z4 je zasnovan na TFT tehnologiji i njegov optički sistem čine tri panela rezolucije 1280x720, čime je obezbeđena odlična HD reprodukcija. U kombinaciji sa dvostrukom “inteligentnom” blendom (Iris) postiže kontrast od odličnih 7000:1! Zaslugu za ovo nosi prvenstveno Iris tehnologija, gde se jedna blenda nalazi na putu lampe, a druga je u optičkom sistemu. Suština je u inteligentnom menjanju jačine osvetljenja, u zavisnosti od kontrasta svake scene, a to se prepoznaje detaljnom analizom histograma slike u realnom vremenu i upoređivanjem sa mnogobrojnim presetovanim uzorcima. Ovako obrađena slika donosi ogromno unapređenje kontrasta, što se najbolje vidi na testovima. Kako je projektor ipak namenjen prvenstveno kućnom korišćenju i širokom tržištu, Sanyo je implementirao mnoštvo preseta, koji daju određene

karakteristike emitovanom programu. Po našem mišljenju, neki od preseta se ponavljaju, ali za prosečno edukovanog korisnika je Z4 i više nego jednostavan za upotrebu. Za gledanje filmovadovoljno je izabrati Creative Cinema ili Pure Cinema opciju, kada se dobija slika izuzetno velikog dinamičkog opsega, sa vrlo detaljnim tamnim tonovima i jasno definisanim detaljima u svetlim područjima, što sve zajedno deluje baš kao bioskopska projekcija. S druge strane, Natural i Living preseti daju - kao što im i ime kaže - relativno prirodne boje i kontrast, dok Dynamic, Vivid i Powerful daju naglašene i zasićene boje, jakih kontrasta. Oni su najpodesniji za prezentacije u marketinške svrhe, kada je potrebno ostaviti što jači utisak i privući pažnju na brzinu, bilo da sa radi o sajmovima, raznim skupovima ili jednostavno poslovnim prezentacijama. Za udobno gledanje uvežbanom oku su poslednja tri preseta ipak pomalo naporna i prenaglašena.

S obzirom da uređaj podrazumeva rukovanje u mraku, raspored tastera i ergonomiju možemo oceniti odličnom ocenom. Izmenjena konstrukcija ventilatora omogućava skoro bešuman rad, što je svakako imperativ home theater sistema. Moramo pomenuti i da je ovaj model projektora opremljen pumpicom za čišćenje optičkog puta i da se ona nakon 5 minuta

neaktivnosti automatski isključuje, što ne samo da smanjuje potrošnju lampe već omogućava da uređaj ne uvlači čestice prašine bez razloga. Veoma logičan i lak za upotrebu, daljinski upravljač je osmišljen tako da mu tasteri svetle u mraku, poput mobilnog telefona, a skoro svakoj komandi se može prići direktno, što je velika prednost u odnosu na modele gde je veći broj važnih opcija zavučen i po par koraka dalje u meniju. Za prave ljubitelje verne reprodukcije Sanyo ima posebnu zanimaciju, koja se ogleda u skoro perfektnoj kontroli Gama korekcije, pa jednolične i jarko obojene površine više neće praviti probleme. Tu je i kalibracija boje kod projektora, kada je moguće u ogromnoj meri pogoditi vrednosti za svaku boju, čime se zaista postiže Hi-Fi u reprodukciji boje! Kvalitet slike projektora Sanyo Z4 je nešto najbolje što smo do sada videli u LCD klasi i činjenica je da on potpuno ravnopravno konkuriše DLP modelima u svom cenovnom rangu. Ako tome dodamo i bonus “native” HD rezolucije, mogućnosti modela Z4 su zaista ogromne.

Za test smo koristili Rotel RDV-1050 progressive scan DVD plejer, a za HD filmove kompjuter sa ATI 9800XT karticom u rezoluciji 1280x720. Filmski materijal se sastojao od filmovastarijeinovijeprodukcije, a za HDTV test filmoveitrejleresmogledali u Quick Time H.264 kodeku i WMV HD

kodeku. Od HD filmovasmoimalinaraspolaganju “Resident Evil“ i “Terminator 2“. Sanyo PLV-Z4 svoj smisao pokazuje tek pri reprodukciji HD materijala, koji zaista izgleda neverovatno, pri čemu se često mogu videti i artefakti kompresije, koji su na CRT monitorima skoro nevidljivi, što znači da Sanyo može još dosta toga da ponudi.

Slika na platnu je možda najbliža bioskopskoj projekciji. Prelazi između tonova i definicijabojasuzaklasuispredprojektora koje smo imali prilike da vidimo, a daljom kalibracijom uređaja prema materijalu kvalitet se dodatno poboljšava. To se posebno primećuje u Cinema modu, gde se najbolje vidi sa kojom jednostavnošću Z4 savladava dinamički opseg HD snimka! Što se DVD reprodukcije tiče, tu nema mnogo dileme. Kako je projektor opremljen HDMI ulazom, povezivanje sličnog DVD uređaja će dati maksimalno kvalitetnu reprodukciju, ali ovaj uređaj je jednostavno daleko iznad tehnologije koju PAL sistem može da pruži. Šta reći na kraju, osim da i Sanyo veoma jakog aduta za trku ima. Jedina prepreka na domaćem tržištu je “malo” viša cena, ali smo do sada sigurno shvatili da kvalitet i hedonizam jednostavno nemaju cenu.

Ustupio: Dekadas, tel: 011/3614-000

Nekrunisani kralj

Da bi tema ovog broja bila potpunija, odlučili smo da veličanstvenoj Sanyo Z-“četvorci“ suprotstavimo najbolji digitalni projektor iz drugog tabora. Canon XEED SX 50 je vrhunski model digitalnog projektora, zasnovan na prilično skupoj i ekskluzivnoj LCOS tehnologiji. Do sada je većina ovakvih uređaja, pre svega zahvaljujući prilično glomaznom optičkom sistemu i čipovima visokih rezolucija, bila relativno skupa. “Biti skup” u žargonu digitalnih projektora često može da znači da se radi o uređajima sa cenom višom od 10.000 evra. Iz svega toga se lako da shvatiti razlog nevelike popularnosti ovog rešenja.

No, u Canonu za svoj uređaj tvrde da je to prvi LCOS projektor ispod 10.000. Koliko su u tome uspeli, videćemo u prikazu koji sledi. Za LCOS tehnologiju bi se moglo reći da objedinjava najbolje iz TFT i DLP sveta. Šta to zapravo znači?

LCOS ili Liquid Crystal on Silicon je, najjednostavnije rečeno, tehnologija kod koje su “tečni kristali” položeni na podlogu od silikona, iza koje se nalazi sva elektronika potrebna za njihovu kontrolu. Bitno je napomenuti da je površina silikona pre -

vučena slojem aluminijuma, koji služi kao ogledalo (slično audio CD-u) i reflektuje svetlost koja dolazi sa lampe. Za razliku od DLP tehnologije, kod koje se svetlost odbija od mikroogledala i prolazi kroz obojeni točkić, ovde se svetlost boji već na samom LCOS čipu, pri prolasku kroz jednu od tri primarne boje - crvenu, plavu ili zelenu. Model XEED SX50 ima tri ovakva čipa, po jedan za svaku boju, a svetlost koja se odbije od refleksnepovršinečipa i oboji prolaskom kroz tečne kristale se u AISYS optičkom sistemu ponovo stapa u “belu” svetlost, koja ovaj put sadrži i sve potrebne informacije o obojenosti slike. Po čemu se ovaj uređaj i ova tehnologija razlikuju od svojih DLP i TFT konkurenata? Nepostojanje razmaka između piksela koji formiraju sliku je svakako prvi i vrlo važan razlog. Tako dobijena slika deluje neuporedivo prirodnije od slike koju daju TFT ili DLP projektori, kod kojih je “mrežica” prilično izražena, pogotovo ako se gleda sa manjeg rastojanja, što je čest slučaj kada su home theatre sistemi u pitanju. Prelazi između tonova deluju suptilnije, a samim tim je lakše prikazati kako motive koji imaju dosta finihgradijenatatakoiposlovne prezentacije gde slika visoke rezolucije svakako neće smetati. No, kako je tema

našeg časopisa hedonizam, poslovnu primenu ćemo ovaj put ostaviti po strani.

XEED SX 50 nam dolazi u lepo upakovanoj kutiji, prepunoj kablova i detaljnih uputstava, koja će svakako zatrebati svakom korisniku koji bude želeo da iz svog uređaja izvuče maksimum. Od kablova, tu je sve, sem duplog DVI kabla koji bi zaista morao biti priložen uz jedan ovakav uređaj. Pravog ljubitelja gedžeta to svakako neće pokolebati da kupi bolji (i duži) kabl od onoga kakvi se dobijaju uz uređaje! Uz projektor dolazi i veoma koristan i dobro osmišljen daljinski upravljač sa pozadinskim osvetljenjem, čime je znatno olakšana kontrola projektora u mraku. Kada stoji na ravnoj površini, projektor ima samo jednu, prilično široku i solidnu prednju nožicu. Ipak, nijedna od zadnjih nožica nema mogućnost podešavanja visine, što kod ovakvog uređaja definitivnomožemo shvatiti samo kao manu. U celini gledano, projektor je izrađen više nego solidno, sa telom od čvrste i vrlo lepo obrađene plastike. Objektiv je jedan od najboljih sa kojim smo se susreli do sada, takođe sa najvećim korakom kako zuma tako i prstena za izoštravanje. Sve ovo, naravno, daje mogućnost najpreciznijeg mogućeg podešavanja oštrine. Sličan utisak odaju i tasteri na gornjoj površini projektora, koji takođe spadaju među kvalitetnije, sa vrlo definisanimibrzimodzivom.

Canon XEED SX50

U Canonu se ponose činjenicom da je XEED SX50 u potpunosti njihovo delo, tj. da je projektor 100% dizajniran i proizveden u Canonovim pogonima. Naravno, ovo nikoga ne treba da začudi, ako se zna da je Canon nekrunisani kralj optičke tehnologije - digitalni projektori su samo jedna lepa nadgradnja na ogromno iskustvo koje ova kompanija ima sa uređajima koji predstavljaju kombinaciju optike i elektronike. Samim tim, više čudi činjenica da Canon jedan ovako dobar i skup uređaj nije opremio Shift objektivom. Šta ovaj propust konkretno znači u realnom svetu? Najkraće rečeno, ako se želi izvući maksimum iz ovog uređaja, osa objektiva projektora mora biti normalna na potpunu sredinu platna projektora. To je često položaj koji zalazi između glava posmatrača i skoro je nemoguće adekvatno ga pozicionirati, a sve to iziskuje upotrebu Keystone korekcije. Ova korekcija digitalno deformiše sliku u suprotnom pravcu, ispravljajući time deformaciju nastalu neadekvatnim nagibom projektora. Shift objektiv na prilično elegantan način rešava ovaj problem. Poseban optički mehanizam zakreće objektiv na jednu ili drugu stranu, istovremeno optički pomerajući projektovanu sliku u potrebnom pravcu. Tako korigovana projektovana slika je neuporedivo prirodnija od one dobijene digitalnom Keystone korekcijom.

Kućni bioskop na nivou

Projektor smo testirali u prostoriji okvirne dužine 8, a širine 5 metara, što je neki optimum kad je kućni bioskop u pitanju. Naravno, svesni smo da retko ko u današnjim stanovima može sebi ovako nešto da priušti, ali ni SX50 definitivnonijeza svakoga. Platno ispred nas je bilo širine 4 metra, a zahvaljujući širokom objektivu od 1:1,7 slika velike dijagonale se može dobiti i sa relativno male razdaljine. Radi maksimalne objektivnosti, svako testiranje obavljamo u mraku, kada je naravno i kontrast najveći, što je posebno bitno kod LCOS tehnologije, gde je kontrast jedina slabija tačka.

Kao izvor slike smo koristili računar sa odličnom grafičkomkarticom,povezan preko DVI izlaza, i već standardni Rotel RDV-1050 DVD plejer sa progresivnim skenom. Za testiranje smo koristili nekoliko HD filmovareprodukovanihsaračunarau WMV HD kodeku, a isprobali smo i najno -

viji Appleov H.264 kodek, odnosno nekoliko Quick Time kodiranih filmskihtrejlera sa apple.com web sajta. PAL rezoluciju branilo je nekoliko referentnih DVD naslova, čija je svrha bila da ispitaju konverziju video signala i interpolaciju na matičnu rezoluciju ovog uređaja.

Testiranje smo započeli sa par kraćih trejlera, da bismo šetnju nastavili veličanstvenom plovidbom po Amazonu, MacGillivray Freemanovim izdanjem prvobitno namenjenim IMAX bioskopu, koje je sada prebačeno u HD format. Ono što prvo moramo primetiti, a najviše zahvaljujući ovom uređaju, je filmskozrnokojese veoma lepo vidi, čak i ako se radi o posebno konstruisanim kamerama vrlo visoke rezolucije. Ruku na srce, ni sa jednim projektorom ranije nismo uspeli da vidimo toliko detalja. No, (jedina) prednost filma - dinamički opseg je ovde došla do izražaja. Bilo da se prikazuju snežnobeli zaleđeni planinski vrhovi ili duboke plavo-zelene vode delte Amazona, rezultat je isti. Nijedna boja i nijedan ton nisu izgubljeni. Vidi se svaki detalj, od suptilnih nijansi snega na vrhovima planina, do najtananijeg listića u senci prašume. Sličan efekat videli smo i u filmu“Terminator2“kojiobiluje mračnim sekvencama, kao i u filmu“Resident Evil“, gde upravo mogućnost prenosa neverovatnog kolorita i razlučivanja detalja u senci doprinosi ugođaju filmske projekcije.

Ozbiljniji ljubitelji filmskeumetnostićese možda zgroziti nad delima izabranim za testiranje, ali u ovom slučaju ne ocenjujemo umetničku vrednost naslova već jednostavno koristimo ono što, na ne baš lak način, uspemo da nabavimo. Ove filmove povezuje izvanredna fotografijaitehnička izvedba, što ih čini i više nego pogodnim za vrlo objektivno testiranje kvaliteta projektora. S druge strane, reprodukcija DVD materijala sa SVHS ulaza nas nije preterano oduševila. Jednostavno rečeno, čak i ako se radi o progresivnom materijalu, nivo glatkoće prikaza nije takav kakav bi se očekivao od uređaja ove cene i imena. Naravno, prosečan gledalac neće previše primetiti ove mane, ali one su svakako tu.

Šta reći na kraju, osim da ovaj uređaj svakako predstavlja odličnu, ako ne i (uz Sanyo Z4) najbolju osnovu za kvalitetan kućni bioskop. U svetskim okvirima gledano oba ova uređaja spadaju u budžetsku kategoriju kućnih bioskopa, dok se u našem slučaju, nažalost, i jedan i drugi nalaze u “dream kategoriji”.

Za: Perfektna slika, savršene mirnoće, boja i rezolucije, odličan objektiv i konstrukcija projektora.

Protiv: Visoka cena, nedostatak Shift objektiva, lošija S-VHS(video) reprodukcija.

Lakirani ton

litet izrade je neobično visok, imajući u vidu čak i očekivanja u ovom cenovnom rangu. Kutije su izrađene od medijapana i prefinjenolakirane(sličnokaokodautomobila). Interesantno je da su sve stranice osim prednje i zadnje zakrivljene, a prednja strana jedina nije lakirana, već je tu upotrebljena aluminijumska ploča solidne debljine, na koju su sa unutrašnje strane fiksiranidrajveri.Oblikkutijadiktiraojei način postavljanja šiljaka, koji kod malog XQ1 modela imaju i specijalan način za pričvršćivanje na stalak. Stalci se prodaju kao opciona oprema, ali su u stvari gotovo neophodni, zbog načina na koji XQ1 naleže na njih. Ukupan estetski utisak jeste da bi ovako izrađeni zvučnici mogli da se nađu u bilo kojoj klasi, bar kad je cena u pitanju. Jedinu zamerku možemo uputiti terminalima za kablove, koji su doduše solidnog kvaliteta, kao i u jeftinijim KEF serijama.

Podnostojeći model XQ5 koncipiran je kao četvorosistemski, pri čemu sadrži ukupno pet drajvera smeštenih u tri odvojene komore. KEF-ov patentirani Uni-Q je na vrhu, ispod supervisokotonca (Hypertweeter).

U iščekivanju nove iQ serije, koja je najavljena za novembar 2005. godine ali je zbog problema sa isporukama njen dolazak odložen do daljeg, obradovali smo se kad smo od uvoznika dobili na testiranje nešto još bolje - modele serije XQ. Ova linija zvučnika u KEF-ovoj hijerarhiji zauzima stepenik iznad Q odnosno iQ serije.

Serija XQ je predstavljena 2003/04. godine i u početku je sadržala četiri modela: kompaktne modele XQ1 i XQ3, podnostojeći XQ5 i centralni XQ2c. Model XQ3, veliki zvučnik predviđen za postavljanje na stalke, je naknadno izbačen iz proizvodnje, jer je cenom bio prilično blizak velikom XQ5, a verovatno nije ostvarivao

očekivanja proizvođača kad je u pitanju prodaja. Preostala tri modela se trenutno proizvode u pet varijanti finalneobrade: graphite black, beech, silver, pearlescent white i maranello red. Tekst smo namerno otpočeli objašnjenjem u vezi sa kolornim varijantama, jer je finalnaobradaprvošto je izazvalo naše oduševljenje kad su ovi zvučnici u pitanju i svakako je jedan od jakih argumenata za njihovu kupovinu.

Naime, u KEF-u su očigledno, posmatrajući trendove na tržištu, procenili da u ovoj klasi zvučnika kupci očekuju proizvod besprekorne izrade, koji će se estetski uklopiti u moderne životne ambijente. I XQ definitivnojestetakavproizvod.Kva-

Hypertweeter je u potpunosti preuzet iz Reference serije i ima funkciju da “produži” opseg do 55 kiloherca. Ispod njega su dva basa prečnika 6,5 inča, čija su kućišta podešena na različite frekvencije, kako bi ravnomernije pokrili bas opseg. Ovaj zvučnik smo slušali u NAD C162 i C272 pre/power kombinaciji, sa NAD C542 CD plejerom kao izvorom.

Za zvučnik ove veličine bas nije preterano naglašen, dobro je definisanidubok,ali nema početni udar kakav bismo očekivali. Bez obzira na to, tranzijenti su dobro definisani. S druge strane, lako je pratiti melodije u basu, što čini veliko zadovoljstvo pri slušanju. Ali ono što je najbolja strana ovih zvučnika jeste ostatak opsega, srednji i visoki tonovi koji imaju pravi High-End

piše: Viktor Kostić

karakter, neobojenost, detaljnost i osećaj neograničene prostornosti. Ovde veliku ulogu zasigurno ima Hypertweeter, koji zaista daje osećaj produženog opsega, kao da čujete nešto što “obični” zvučnici ne bi ni reprodukovali.

Napominjemo, međutim, da zbog veoma otvorenog karaktera zvuka ne bismo savetovali kombinovanje sa brzim, oštrijim pojačalima, jer bi ukupan efekat mogao da bude prejak za opušteno slušanje. Informativnost je, s druge strane, besprekorna, pa kome takav tip zvuka ne smeta može slobodno da pravi ovakve kombinacije.

Manji model XQ1 donosi sve kvalitete velikog XQ5, sem što je osetno plići u basu, ali s druge strane ima karakter jednostavnosti kakav odlikuje male bookshelf zvučnike. Sva zapažanja u vezi sa srednjim i visokim opsegom su kod njega još izraženija, jer nisu praćena (relativno) naglašenim bas opsegom. Bas koji proizvodi je odlično definisan.Klasičnamuzikamanjih ansambala je pravi teren za ove zvučnike, gde tačnost boja tonova i sjajno pozicioniranje instrumenata dolazi do punog izražaja. Isti je slučaj i sa kvalitetno snimljenim džezom, vokalnim džezom ili novijim akustičnim produkcijama. Može se preporučiti za prostorije do 25 kvadratnih metara, pod pretpostavkom da niste “ovisnik o basu”.

Centralni zvučnik XQ2c ovom prilikom nismo poslušali, iz očiglednih razloga (stereo pojačala), ali je i sam njegov izgled impresivan. Sećamo se, naravno, fantastične reprodukcije u neverovatnom i skupocenom sistemu kućnog bioskopa sa Denon AVC-A1XV i DVD-A1XV sistemom. U centralni zvučnik su ugrađeni svi drajveri iz modela XQ5, tako da je njegov gabarit zaista ogroman. To, nažalost, može biti problem kad je u pitanju postavljanje XQ2c zvučnika na police. S druge strane, to govori da je KEF maksimalno ozbiljno shvatio sisteme kućnog bioskopa, gde je centralni zvučnik od neospornog značaja.

Umesto zaključka, možemo sve modele ove serije preporučiti audiofilimasavisokim prohtevima po pitanju dizajna i kvaliteta izrade. Karakter zvuka jeste osoben, ali to je već stvar individualnog izbora. Treba dodati da su XQ1 i XQ5 očigledno namenjeni za moderne izvore zvuka i kvalitetne snimke, jer sa njima daju svoj maksimum. Nedostatke lošije snimljenih diskova oba zvučnika prikazuju u punom svetlu, bez bilo kakvih “prikrivanja”.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Za: Kvalitetna finalna obrada, superiorna reprodukcija.

Protiv: Očekivali smo još kvalitetnije terminale.

Rotel RA-03

Snažniji naslednik

Zaista se ne događa često da kompanija Rotel lansira nov proizvod, ali je integralno pojačalo sa oznakom RA-03 ipak stiglo i na naše tržište. Zbog prethodnih testova pojačala RA-02 i modela iz više klase RA1062, odlučili smo da proverimo u čemu je razlika i šta čini prednost “svežeg” modela.

Treba odmah reći da se RA-03 vizuelno i konstrukciono oslanja na prethodnika. Model RA-03 zapravo sadrži predpojačalo modela RA-02 sa poboljšanim pojačalom snage. Ili, ako posmatramo iz drugog ugla, Rotel RA-03 je integralno pojačalo koje praktično ima pojačalo snage istovetno kao model sa oznakom RB-03. Kada pogledamo osnovne karakteristike pojačala RA-03 videćemo veoma lepe podatke, poput pet linijskih ulaza, gramofonskog ulaza MM tipa, ton kontrole i kontrole balansa. Na zadnjem panelu se nalazi predizlaz za povezivanje u bi-amp mod ili kontrolu drugog pojačala snage. Tu su još i priključci za daljinsku komandu i trigger veze. Vizuelni dizajn se ne razlikuje od prethodnih modela integrisanog pojačala - čist i atraktivan, sa elegantnim potenciometrima i prekidačima. Doduše, kontrole za ton su malih dimenzija, što može zasmetati ljudima sa krupnijim prstima, ali verujemo da ove komande nikada nećete ni koristiti. Potenciometar za kontrolu jačine zvuka je motorizovan i njime se može upravljati daljinskom komandom, dok su ostali pre -

kidači standardno mehanički. Prelazak sa jednog para zvučnika na drugi (A i B) je realizovan relejima. Na prednjem panelu se nalazi i priključak za slušalice, čijim smo pojačivačem bili veoma zadovoljni. To je bila sjajna prilika da testiramo neke od Sennheiser modela više klase.

Unutrašnjost

U sekciji predpojačala ulazi se prebacuju integralnim kolom koje radi na visokom naponu. Ovo rešenje je izabrano kako ne bi došlo do izobličavanja signala pre njegovog dolaska do potenciometra, naročito u slučajevima kada koristimo izvorne komponente sa velikim izlaznim signalom. Iako predpojačalo poseduje operacione pojačivače, pojačalo snage funkcioniše isključivo na diskretnim tranzistorima. Tranzistori su montirani na velike hladnjake koji obezbeđuju dobro hlađenje i stabilan rad, čak i pri velikim opterećenjima. U skladu sa Rotelovim konceptom balansiranog dizajna, RA-03 poseduje veliki torusni transformator. Ugrađeni kondenzatori koriste takozvanu “slit foil” tehnologiju, koju je osmislila britanska kompanija DNM. Poenta ove tehnologije je značajno uvećana brzina kojom se kondenzatori pune i prazne. Ovo pojačalo možda nije najlepše ili najfunkcionalnije na tržištu, ali je RA03 pojačalo sa najkvalitetnijom internom konstrukcijom. Dodajmo i to da se na za-

dnjem panelu nalazi priključak za odvojivi kabl za napajanje po IEC standardu.

Reprodukcija

Za razliku od mini-linija, velika prednost Hi-Fi sistema leži u mogućnosti uparivanja različitih komponenti. Kreiranje savršenog spoja može vam pričiniti neopisivo zadovoljstvo, ali i bilo kakva “greška” u sistemu

može rezultirati katastrofalnim ishodom. Možda ovde možemo primeniti princip koji kaže da je lanac čvrst koliko i njegova najslabija karika. Zbog toga smo odlučili da pri slušnom testu koristimo sjajno ocenjeni CD plejer iz iste kuće sa oznakom RCD-02, koji je garantovao određenu sinergiju. Kompanija B&W drži svetsku distribuciju proizvoda kompanije Rotel, tako da će vam prodavac bilo gde u svetu uvek

preporučiti uz Rotel CD plejer i amplifikaciju - odgovarajuće B&W zvučnike. Iako su u pitanju dva različita brenda, ovakva dugogodišnja bliskost kompanija direktno je dovela do ideje zajedničkih istraživanja, tako da je uparivanje uređaja ovih brendova postalo logično. Slična situacija je i sa kompanijama Marantz i Mordaunt Short. Kao best-buy zvučnik nametao se model B&W 602 S3. Kada smo konačno osmislili naš sistem, vreme je bilo da krenemo u usviravanje i slušanje muzike.

Krenuli smo od ženskih vokala, kao što su Tracy Chapman, Suzzane Vega i Norrah Jones i svi vokali su bili veoma izražajni i tačno postavljeni u prostoru. Dinamičan zvuk nas je terao na cupkanje nogom, a u pojedinim trenucima se sve pretvaralo u blagu euforiju. Teza da 602-ka nema dovoljno basa pala je u vodu nakon numere “99,9F” Suzzane Vega, ali i mnogih drugih pesama. Diskovi su se menjali, a zvuk je ostajao tečan i precizan. Model RA-03, kao i njegovi prethodnici, nudi čistu i vernu muzičku reprodukciju. Visoka vernost se naročito može osetiti u suptilnim muzičkim deonicama. Ovaj sistem je u potpunosti sposoban da vas snažno “udari” ili da

vas relaksira, u zavisnosti od muzike koju preferirate. Stereo slika je umela da se proširi daleko izvan prostorije u kojoj smo slušali sistem. U svakom slučaju, impresije su ostale jake danima nakon slušanja zvuka koji nudi ovaj sistem...

Ustupio:

Korato Group, tel: 011/3047-189

Za: Verodostojna reprodukcija, dovoljno snage, interna konstrukcija.

Protiv: Sasvim blaga koloracija srednjeg opsega.

Tehničke karakteristike:

Snaga: 2x70 W

Broj ulaza: 5

Izobličenja (THD): < 0,03%

Damping faktor: 180

Promena ton kontrola: +/-6dB (na 100 Hz i 10 kHz)

Odziv gramofonskog ulaza

20Hz-15kHz, ±0.3dB

Potrošnja električne energije: 300 W

Dimenzije: 435x92x342 mm

Masa: 7,7 kg

Cena 750 evra

Dynaudio Focus 140

Monitorska reprodukcija

Pre nekoliko meseci načuli smo da danska kompanija Dynaudio sprema nešto novo. Pošto smo već imali prilike da se upoznamo sa predstavnicima Audience i Contour serija, naša znatiželja bila je nemerljiva. Dobili smo informaciju da je kompanija napravila kompletnu seriju zvučnika koja se svojom namenom pozicionira upravo između pomenutih serija. Ovo je očigledno bilo neophodno, zbog velikog “cenovnog vakuuma” koji je na neki način morao biti popunjen. Iako nam je srednji model, Focus 140, stigao na test pred sam završetak rada na prethodnom broju časopisa, nismo želeli da stvari zbrzamo, već nam je želja bila da zvučnike pošteno usviramo, isprobamo u različitim kombinacijama sistema i položajima u prostoriji.

Upoznavanje

Svim čitaocima koji su zainteresovani za dublje shvatanje principa izrade zvučnika i drajvera u kompaniji Dynaudio predlažemo da pogledaju DVD koji su naši pretplatnici imali priliku da dobiju uz časopis. Ova danska kompanija proizvodi i prodaje drajvere nekim zaista impresivnim imenima, kao što su Sonus Faber, Wilson Audio i Totem. Moramo pomenuti dosad neprevaziđen patent koji se odnosi na izradu zavojnice od provodnika heksagonalnog preseka, tako da, za razliku od kružnog preseka, nema međuprostora između namotaja provodnika. To značajno poboljšava kvalitet magneta, a samim tim i kvalitet reprodukcije zvuka. Dynaudio je prvi počeo i sa korišćenjem specijalnog materijala za izradu membrana nazvanog MSP (magnesium-silicate-polimer) koji omogućava izuzetno smanjenje težine membrane. MSP membrane imaju malu inercionu masu, pa se upotrebljeni ma-

gneti prosto mogu poigravati sa ovako laganim membranama. Ipak, membrane zadržavaju veliku čvrstinu i homogenost, tako da je onemogućeno izobličenje usled deformisanja membrane. Pravu poslasticu predstavljaju specijalne konstrukcije magneta izrađenih od skupocene legure neodimijuma, koja dramatično poboljšava performanse i snagu magneta, a u isto vreme smanjuje težinu i do pet puta u odnosu na klasičan feritni magnet.

O tome koliko ozbiljno inženjeri ove kompanije obraćaju pažnju na izradu drajvera govore barem dva podatka: prvi je da vreme potrebno za izradu zvučničkih jedinica iznosi najmanje 30 minuta, a drugi je činjenica da svaka jedinica prolazi kroz neverovatan broj od 85 različitih testova i provera. Koliko god se retki pojedinci žalili na dosadne kompjutere, zaposleni u kompaniji Dynaudio rade jednu zapanjujuću stvar. Svaki izrađeni drajver se upisuje u bazu podataka, zajedno sa svojim specifikacijamaikarakteristikama,takoda se u slučaju oštećenja nekog drajvera na prodatom zvučniku može naći savršeno uparena zvučnička jedinica sa odgovarajućom tolerancijom. Ukoliko neki drajver ne izdrži testove, vraća se u kontrolnu službu, gde se on rastura i traži se razlog zbog kojeg nije izdržao testove. Potpuno fascinantno!

Dynaudio Focus serija sastoji se od četiri modela zvučnika, od kojih je jedan centralni, dok se pojavljivanje subwoofera tek očekuje. Najmanji model nosi oznaku Focus 110 i sadrži visokotonac D 280 prečnika 28 milimetara koji je obložen mekanom kupolom. Poseduje i Esotec+ drajver sa oznakom 15W75, zadužen za srednji i bas opseg frekvencija, sa prečnikom od

15 centimetara. Ovaj model je zbog svojih kompaktnih dimenzija idealan za zadnje kanale u sistemu kućnog bioskopa, ali se naravno može koristiti i kao prednji stereo par u situacijama gde postoji manjak prostora. Model Focus 140, koji nam je stigao na test, ima drajver 17W75 i značajno poboljšan Esotec+ visokotonac, kao i prethodni model. Vratićemo se na opis samih zvučnih kutija, ali pomenimo još postojanje jedinog podnostojećeg modela - Focus 220, sa dve jedinice prečnika 17 centimetara.

Visokotonac je korišćen u višoj Contour seriji, koja je izrađena od posebne tkanine, a sistem visokotonca se hladi ferofluidom. Inženjeri ove kompanije tvrde da se primenom prirodnih materijala izbegava neprijatno zvonjenje, koje inače ume da bude prisutno kod metalnih visokotonaca (berilijumski ili aluminijumski). Visokotonac je postavljen na veliku aluminijumsku ploču, koja služi za dodatno hlađenje i ujedno povećava čvrstinu spoja sa kutijom. Bas jedinica 17W75 je dobro poznata poštovaocima kompanije, a njena montaža neodoljivo podseća na Contour seriju. Skretnica koja se koristi kod Focusa ima pad od 6 decibela po oktavi, što osigurava prelaz sa visokih na niske frekvencije bez oštrih rezova.

Izrada kutija

Focusi već na prvi pogled izgledaju impresivno i rekli bismo skupoceno. Dodatno smo proučili literaturu i delimično shvatili način na koji je sama kutija izrađena. Odlično je to što kutija deluje kao da je izrađena iz jednog dela, a za ovaj utisak je zaslužan poseban lepak. Posmatrano odozgo sve kutije serije Focus imaju oblik trapeza, jer je zadnja ploča nešto uža od prednje. Razlog je već dobro poznat - eliminacija stojećih talasa unutar kutije. Na zadnjoj strani zvučnika primećujemo jednostruke WBT konektore. Ponekad zaboravljamo da Dynaudio ne veruje u koncept bi-wiringa. Ako oni kažu da nema razlike...

Slušanje

Focus 140 smo imali prilike da slušamo na dva impresivna pojačala. Prvo je opisano u prethodnom broju i to je Meridian 551, koji nas je “raspametio” svojom funkcionalnošću i preciznošću. Drugo pojačalo, Rotel RA-03, smo nešto kasnije dobili na test, tako da smo ga prikazali u ovom broju. I nakon višenedeljnog slušanja nismo u mogućnosti da se stoprocentno odlučimo za favorita, jer oba pojačala daju neki sopstveni pečat sveukupnom utisku. Focus 140 su zvučnici koji su nas “zaledili“ svojom preciznošću, koja se naročito osetila kod pozicioniranja zvukova u prostoru. Slušajući Vlatka Stefanovskog u duetu sa Miroslavom Tadićem smo posle svake numere prosto želeli da ustanemo sa stolice, da se rukujemo sa izvođačima i čestitamo im na sjajnom performansu. Niski tonovi su veoma snažni, sa brzim tranzijentima, ali nam se činilo da u pojedinim deonicama za trenutak nedostaje definicije.Za ovu pojavu, ne tako čestu pri slušanju, možemo jedino okriviti ipak relativno male dimenzije zvučnika.

Osetljivost od samo 86 decibela nas je na prvi pogled uplašila, ali smo ubrzo došli do zaključka da i slabija pojačala (40-50 vati) mogu ispratiti potrebe Focusa. Ukoliko želite dozu rezernve snage, preporuka bi bilo pojačalo snage od najmanje 70100 vati, kako biste ostvarili punu dinamiku zvuka.

Seriji Focus se definitivnosmešilepabudućnost, a potvrde ovih reči će ubrzo stići u vidu testova u stranoj štampi. Ukoliko želite referentan monitorski zvuk, uz to i minimalistički prefinjenivizuelnidizajn, Focus 140 je upravo to što tražite. Ovi zvučnici su jedni od retkih koji će impresionirati i one vaše prijatelje koji insistiraju na podnostojećim kutijama.

Ustupio: Vox Trade, tel: 011/3016-230

Za: Odlična izrada drajvera i kutija, referentna reprodukcija.

Protiv: Ponekad nedovoljno definisan bas.

Tehničke karakteristike

Snaga: do 200 W

Osetljivost: 86 dB

Frekventni opseg: 41 Hz - 25 kHz

Impedansa: 4 oma

Dimenzije: 203x350x295 mm

Masa: 8,5 kg

Cena: 1600 evra

Uhvati ritam

Locirani u idiličnom prirodnom ambijentu u srcu Danske, laboratorija, fabrika i skladište kompanije Dali zauzimaju prostor od 18.000 kvadratnih metara. Izrada zvučničkih kutija, ručno pravljenje skretnica, sklapanje zvučnika i naravno specijalni objekti za istraživanja i razvoj smešteni su pod jedan krov, čineći neraskidivu celinu. Ime kompanije Dali je zapravo akronim izveden iz njenog punog naziva - Danish Audiophile Loudspeaker Industries i nema veze sa imenom poznatog umetnika, kako bi se to moglo pretpostaviti. Kompanija Dali osnovana je 1983. godine i od samog početka trudi se da ispuni zahteve kupaca koje drugi brendovi nisu u stanju da ostvare u istom rangu cena, a tiču se kombinacije veličine, oblika i performansi zvučnika.

Veliki Concept

U ponudi ovog danskog proizvođača nalazi se zaista veliki broj raznih modela zvučnika, razvrstanih po serijama. Posredstvom firmeRadixAudiodonasjestigao srednji podnostojeći model iz njihove nove serije Concept. Ova serija se sastoji od kompaktnih kutija Concept 1 i 2, kao i tri podnostojeća modela Concept 6, 8 i 10. Da bi upotpunili liniju zvučnika za sisteme kućnog bioskopa ubačeni su i Concept Center, kao i Concept SUB.

Kao i svi modeli iz ove grupe, Concept 8 je klasičnog četvrtastog oblika i na njemu nećete naći ništa što je vizuelno specifično ili posebno atraktivno u vezi sa oblikom i izborom materijala. Radi se o zaista velikim podnostojećim zvučnicima dimenzija 103x29x38 centimetara. Skandinavski

skladno i jednostavno upakovani, bez korišćenja skupih elemenata prilikom izrade drajvera i bez fensi finiša,ovizvučnicitraže potvrdu svog kvaliteta više kroz performanse nego kroz atraktivan izgled.

Kod mnogih zvučnika kutija je jedan od najskupljih elemenata u proizvodnji i shodno tome veličina zvučnika umnogome određuje njegovu krajnju cenu. Ne samo da su veći zvučnici teži i zahtevniji za izgradnju, već i kasnije, prilikom distribucije i transporta od fabrike do dilera, poskupljuju troškove. Kako su se u kompaniji Dali odlučili za princip: jeftiniji materijali, a veća kutija - tako smo na tržištu dobili jedan od zasigurno najgabaritnijih zvučnika, po ceni od 750 evra, koliko je potrebno izdvojiti ako se odlučite za Concept 8.

Konstrukcija

Prednosti velikih zvučnika u odnosu na male su nam svima dobro poznate. Bas je gotovo uvek puniji, bogatiji i ide osetno dublje. Ono što je potrebno da bi bas iz velike kutije zvučao kako treba jesu, između ostalog, veći bas drajveri, odgovarajući damping (zvučna izolacija unutar zvučnika) i pravilni akustički proračuni prilikom konstrukcije samog zvučnika. Po dva bas drajvera veličine 8 inča ugrađena u Concept 8 su već u startu obećavali naglašenu ritam sekciju i pun zvuk, a masa od 25 kilograma dosta govori o tome na koji način su ove kutije dampirane. Bas drajveri su smešteni u odvojene komore, a njihovi bas refleksijedansaprednjestraneidrugi sa zadnje strane zvučnika. Svaki bas drajver oslanja se na dupli magnet, a iznad njih smešten je srednjotonac, identičnog izgleda kao i bas, dimenzija 5 inča.

Pri vrhu prednjeg panela nalazi se visokotonac koji je standardnog tekstilnog tipa, a smešten je u plastičnu masku koja nosi logo firme.Prednjipaneljesiv,amembrane drajvera u tamnijem tonu bordo boje. Maske su od crnog platna, veoma se jednostavno montiraju i demontiraju, a bez njih Concept 8 deluje još uverljivije i robustnije.

Svaki od zvučnika postavljen je na šiljke čija se visina može podešavati, što je od velikog značaja za sve podnostojeće modele. Na zadnjoj strani prisutan je samo jedan par konektora, sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta po toj ceni. Concept 8 moguće je poručiti u tri boje finiša,ito:svetla hrastovina, trešnja i crna boja. Kvalitetan vinil korišćen za finišrelativnouspešno imitira furnir od pravog drveta.

Test

U želji da odmah proverimo punoću basa i dinamiku za koje smo pretpostavili da bi ovi zvučnici - sudeći po dimenzijama i veličini bas drajvera - trebalo da isporučuju, prvi disk koji smo pustili bio je album grupe Yello, i to stvar “Planet Dada (Flamboyant)”. Ko zna ovu numeru, odmah će mu biti jasno kakav je bas potreban da bi ona zvučala onako kako je i zamišljeno...

I zvučala je, bez dvoumljenja. Bas je brz, bogat, pun i jednako smo ga mogli osetiti pod nogama kao što smo ga čuli. Ovakav bas, i pored modernih tehnologija u izradi malih drajvera i malih kutija, i dalje ostaje rezervisan za stare, dobre, velike, drvene kutije. Dalje, slušajući Enigmu, Dire Straits, Fourplay, nastavili smo da se oduševljavamo dinamikom, punoćom i toplinom zvuka koji su pružale ove glomazne kutije. Nikad do sada nas neki zvučnik ovog cenovnog ranga nije tako oduševio, bar ne na polju reprodukcije basa. Ovo je prava kutija za one koji su ljubitelji ovakvog zvuka i koji vole da im muzika u dnevnoj sobi zazvuči kao živa svirka, kad god to požele. Čak i pri tišem slušanju oseća se prisustvo basa, tako da je Concept 8 vrlo prijatan i živahan i pri niskim nivoima jačine zvuka.

piše: Nemanja Stupar

Prostorija

Stvar na koju se mora obratiti pažnja jeste izbor prostorije. Ovo su velike kutije i zahtevaće više prostora za pravilan rad, kao i najmanje 50-80 centimetara razmaka od bočnih i zadnjih zidova. Soba prepuna stvari, kao i previše prazna soba, takođe bi mogle izazvati neželjene efekte kod ovakvog zvuka, koji već ima više basa nego što bi se nekima svidelo. Srednjotonac i visokotonac su lepo uklopljeni u kompletnu zvučnu sliku i ne skreću previše pažnje na sebe, ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Srednji tonovi su bili najuočljiviji dok smo slušali gitarske i rok kompozicije, gde sasvim finoodrađujusvojzadatak. Visokotonac je dosta detaljan i dobro ukomponovan u celinu, a njegova prisutnost oseća se u pravoj meri u odnosu na bas. Možda neki poklonici džeza i izrazito vokalne muzike ne bi bili u potpunosti zadovoljni izvedbom, ali u svim ostalim slučajevima je njihov zvuk sasvim zadovoljavajuć.

Ustupio: Radix Audio, tel: 011/2437-090

Za: Veličina, cena, pojava. Protiv: Zahteva veću prostoriju i snažno pojačalo.

Tehničke karakteristike:

Preporučena snaga pojačala: 40-160 W

Frekventni opseg: 41 Hz - 25 kHz

Osetljivost: 90dB/W/m

Impedansa: 6 oma

Rezna frekvencija: 610 Hz/3,5 kHz

Dimenzije: 1030x250x360 mm

Masa: 25 kg

Cena: 750 evra

Srednjetonski drajver: 1 komad

Dimenzije srednjetonskog drajvera

127 mm

Membrana: Paper fiber cone

Bas drajver: 2 komada

Dimenzije bas drajvera: 203 mm

Membrana: Paper fiber cone

Tip kutije: bas refleks

Frekvencija bas refleksa: 36,5Hz

Bi-Wire: Ne

Preporučeno postavljanje:

Stalci ili police

Boje finiša: Cherry/Light Oak/Black

NAD T514/T524

Novi NAD

Kompanija NAD je, kao relativno mali i specijalizovani Hi-Fi proizvođač, dugo imala problema da prati velike kompanije kad su kućni bioskopi u pitanju. Stereo je uvek bio njihov teren, gde su manje ili više neosporno dominirali, što pokazuju i brojke koje govore o prodaji proizvoda iz ove kategorije. U audio/video segment NAD je ušao relativno davno, ali doskora nije uspevao da u potpunosti uhvati korak sa aktuelnim zbivanjima i tehnologijama.

Nova serija A/V risivera, međutim, prva je označila promenu ovakvog trenda i najavila NAD kao ozbiljnog igrača u domenu kućne zabave. Modeli T743 i T753 i na našem tržištu stiču sve veći krug poklonika, uglavnom među onima koji nisu odustali od kućnog bioskopa, ali su nezadovoljni onim što su dobili od uređaja “velikih” brendova.

Formati

Kao partnera za ove uređaje, NAD je nedavno obnovio svoje DVD plejere i dva ovakva uređaja smo imali prilike da isprobamo proteklih dana. Spolja gotovo identični, T514 i T524 se razlikuju u unutrašnjosti, kao i po zadnjoj ploči. Naime, dok je T514 klasični DVD-Video plejer, sada kompatibilan sa svim mogućim formatima - od DVD-RW, MP3 do JPEG i WMA, model T524 ovoj listi dodaje DVD-Audio, kao izbor za prave audiofileifamozniDivX.Donekle je nejasno zašto se ovaj drugi format pojavljuje na skupljoj umesto na jeftinijoj spravi, ali pretpostavljamo da NAD ima neki svoj razlog. Zbog DVD-Audio formata plejer T524 ima na zadnjoj ploči 5.1 izlaz, preko kojeg reprodukuje i Dolby Digital i

DTS zvuke sa DVD-Video diskova. Ono što je odmah primetno kad su ovi uređaji u pitanju jeste da je utisak kvaliteta bolji nego kod prethodnih serija. Da li sada deluju solidnije zbog tankog kućišta ili je u pitanju druga mašina u osnovi ovih plejera, nismo saznali. Ali, činjenica je da pri upotrebi ovi DVD plejeri deluju pouzdano - počev od mehanizma koji je tiši i brži, preko kvalitetno urađenog on-screen displeja (kako za setup, tako i za CD i MP3 reprodukciju). NAD je napravio i novi, veoma dobro opremljen daljinski upravljač.

Konekcije

Od video priključaka, tu su činč, S-Video i SCART izlaz, ali i komponentni video izlaz, koji svakako treba iskoristiti ukoliko vaš ekran ima tu mogućnost. Kad je u pitanju slika, kvalitet preko SCART/RGB priključka je solidan za ovu klasu uređaja. Oba plejera koriste četiri 10-bitska/54 MHz video D/A konvertora, koji čak i na velikim plazma ekranima dobro pokazuju razlike u kvalitetu snimka različitih DVD materijala.

Za mnoge buduće korisnike, međutim, možda je bitnija činjenica da skuplji model koristi kvalitetni 24 bit/192 kHz audio D/A konvertor i da je audio reprodukcija ovog modela na vrlo visokom nivou za standarde DVD plejera. Nema nedostatka dinamike, uzane stereo slike i oštrine u zvuku kod klasične muzike, tako karakterističnih za DVD plejere, a bas ima dobru dubinu na dobro produciranim snimcima. Opšti je utisak da je ovo možda pravi izbor za nekoga ko ipak ne želi dve “mašine” u kući. Ne bismo baš rekli da je na nivou modela C521BEE, ali se čini da je njegov zvuk

više nego što nude konkurentni budžetski CD plejeri japanskih proizvođača. Jeftiniji model je očigledno izbor za kompletiranje A/V sistema i u tom smislu je sasvim adekvatno propraćen odnosom kvaliteta i cene. Za audiofilepočetnikeilizanekoga kome je potreban dobar DVD plejer prava stvar je T524, posebno imajući u vidu malu razliku u ceni ova dva modela.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Za: Plejeri namenjeni različitim grupama korisnika, svaki izvanredan u svom segmentu.

Protiv: Ništa posebno.

Model: T514

Formati: DVD-Video, DVD-R, DVD±RW, VCD 1.0, VCD 2.0

Fajlovi: MP3, WMA, JPEG

Digitalni video izlazi:

Dolby Digital/PCM/DTS

Video izlazi:

komponentni, S-Video i činč

Digitalni audio izlazi: optički, koaksijalni

Cena: 230 evra

Model: T524

Formati: DVD-Audio, DVD-Video, DVD-R, DVD±RW, VCD 1.0, VCD 2.0

Fajlovi: DivX, MP3, WMA, JPEG

Digitalni video izlazi:

Dolby Digital/PCM/DTS

Video izlazi:

komponentni, S-Video i činč

Digitalni audio izlazi: optički, koaksijalni

Cena: 295 evra

piše: Viktor Kostić

Yamaha PianoCraft E600

Zvuk klavira

Na pomen imena Yamaha mnogima od nas su, sem motocikala, prva asocijacija muzički instrumenti. Od instrumenata to je najčešće klavir. Koristeći tu ideju, Yamaha je kreirala seriju malih kvalitetnih audio uređaja koji nose imidž i ime ovog instrumenta kao glavno obeležje. Zašto? Kvalitet izrade klavira uvek je bio pitanje prestiža među proizvođačima muzičkih instrumenata i ovde se Yamaha uvek isticala kao jedna među najboljima. Ta namera je očigledna u PianoCraft seriji - da se dodatno naglasi kvalitet ovih uređaja, povezivanjem sa pojmom koji označava kvalitet i umeće u izradi.

Dizajn

I zaista, poređenje nije suvišno, ni preterano. Čim smo sistem izvadili iz kutije, videli smo da se radi o vanserijskom uređaju. Činjenica je da još samo nekoliko proizvođača izrađuje ovakve mikrosisteme. Osnovni sistem se sastoji iz dve komponente - stereo risivera i DVD plejera istih spoljnih dimenzija, koji imaju svaki svoje napajanje i kabl za struju. Dok je DVD plejer - u standardnom maniru ovih uređaja - veoma lagan, risiver to nije. Pritom pogled na zadnju ploču risivera uliva značajno poverenje - tu su kvalitetne kleme za

zvučnički kabl, koje su primile kabl preseka četiri kvadratna milimetra, četiri slobodna audio ulaza, uključujući dva za audio snimače (tape-loop), kao i izlaz za aktivni subwoofer.

Oba uređaja imaju lepo izrađene displeje plave boje, koji predstavljaju elegantan kontrast srebrnoj boji komponenti, a prednje ploče su u oba slučaja, kao i komande na njima, izrađene od aluminijuma. DVD plejer reprodukuje sve uobičajene muzičke i video formate, a ima i komponentni video izlaz, što je pogodno ukoliko imate kvalitetniji ekran ili npr. LCD ekran. Snaga pojačala je 2x60 vati (doduše pri 4 oma), a FM tjuner je standardan sa RDS-om. Zvučnici svojim dimenzijama (300x186x223 mm) čine skladan par sa komponentama i čitav sistem ima sasvim posebnu estetsku dopadljivost. Inače, zvučnici su dvosistemski, urađeni naravno u klavir lak finišu,sakvalitetnimdrajverima (bas 13 cm, visokotonac 2,5 cm - kalotni). Maksimalna snaga koju preporučuje proizvođač je 110 vati. Ipak najvažnije je pitanje: Kako sve to svira?

Reprodukcija

Od prvog tona je očigledno da ne svira kao mini ili mikro linija. Zvuk je mnogo bliži pravom audio sistemu, čemu bez sumnje doprinose kvalitetni zvučnici. Sistem poseduje neobičnu transparentnost i prirodnost zvuka, koja nas navodi da ostavimo tonske kontrole u srednjem položaju,

piše: Viktor Kostić

umesto da, kao kod većine linija, već sa prvim taktom muzike pokušavamo nešto da popravimo. Zvuk je pri manjim intenzitetima nenametljiv, veoma otvoren i razgovetan, ali glavno iznenađenje počinje sa povećanjem jačine zvuka.

Na granici na kojoj bi muzika sa većine linija prerasla u neprijatnu buku Yamaha i dalje suvereno kontroliše situaciju, sa doduše donekle očiglednijim nedostatkom dubljeg basa. Ovo je verovatno jedan od razloga zbog kog je Yamaha predvidela subwoofer izlaz. Nažalost, nismo imali sličan zvučnik pri ruci, da bismo mogli da ocenimo koliko takvo rešenje doprinosi ukupnom muzičkom doživljaju, ali to donekle zavisi i od kvaliteta subwoofera. Drugi razlog su svakako filmovi,gdese puni efekat ipak ne može doživeti bez subwoofera.

Yamaha je očigledno ispravno procenila da na tržištu postoji interesovanje za ovakve uređaje, što potvrđuju brojke o prodaji ove serije linija. PianoCraft je na prvom mestu u Evropi po broju prodatih primeraka u klasi iznad 500 evra. Ciljna grupa su kupci drugog audio sistema za spavaću ili radnu sobu, ili prosto oni koji žele jednostavan, elegantan i kompaktan sistem za gledanje filmovaislušanjemuzike.Možemo slobodno reći da, ako izuzmemo relativno visoku cenu od 550 evra, ova linija u potpunosti ispunjava sva očekivanja.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Denon AVR-3806 i DVD-1920

Vrhunski modeli

Kompanija Denon je u poslednjih nekoliko sezona osvojila brojne nagrade među jakom konkurencijom na tržištu kućnog bioskopa. Pošto je jedan od najimpresivnijih AV risivera prošle sezone AVR-3805 dobio naslednika, sa oznakom AVR-3806, naša želja je bila da vidimo koje su to bitne prednosti koje donosi ova generacija uređaja. Kao adekvatan izvor zvuka i slike poslužio nam je univerzalni plejer DVD1920, koji ipak spada u pristupačniju grupu plejera kompanije Denon.

AV risiver

Prvo što nam je privuklo pažnju jeste promena u preporučenoj ceni za AV risiver, koja je sada za sto evra viša (odnosno za sto dolara, na SAD prezentaciji kompanije).

Među značajnijim karakteristikama nema posebnih novina, osim što je elektronika poboljšana, pa je za nijansu uvećana i snaga pojačala. Svaki kanal ima diskretno pojačalo snage od 120 vati, a ovaj risiver u sebi ima četiri nezavisna sistema napajanja. Zadržana je procedura automatskog setupa, tako da su sva podešavanja jednostavno izvodljiva zahvaljujući grafičkom

meniju sa ikonicama. Pored toga, opcija Preset Memory Plus dozvoljava pamćenje svih podešavanja, među kojima su surround mod, visina nivoa signala svih zvučnika, ali i kašnjenje. Praktično, pritiskom na samo jedan taster je moguće prilagoditi kompletan sistem, bez zahtevnih operacija, što je naročito zgodno ukoliko imate tehnički neupućene ukućane. Dok traje proces setupa, DSP čip Aureus vrši korekciju i kalibraciju parametara shodno akustičnosti prostorije u kojoj se sistem nalazi. Ovaj sistem je nazvan Audyssey MultEQ XT, a sam čip proizvodi kompanija Texas Instruments.

Denon je napravio odličan potez popularisanjem svog standarda za prenos signala Denon Link, koji je u mogućnosti da prenese podatke brzinom od neverovatnih 1,2 gigabita u sekundi. Ovo je direktno prouzrokovalo i nepostojanje FireWire priključka. Što se tiče mogućih konekcija, AVR-3806 ih ima i više nego što je potrebno. Pet optičkih i dva koaksijalna digitalna ulaza su zaista lep potencijal za stvaranje velikog sistema.

Pored prve prostorije u kojoj se može vršiti reprodukcija, Denon AVR-3806 poseduje i dve dodatne zone - u zasebne dve prostorije možemo kontrolisati poseban izvor zvuka, kao i nivo jačine zvuka pri reprodukciji. Više pažnje bismo možda mogli posvetiti DVI i HDMI konektorima, čije je postojanje jedna od najpohvalnijih opcija kad su u pitanju AV risiveri današnjice. Ukoliko posedujete plazma ekran, LCD ili video projektor i trenutno ih povezujete SCART ili S-Video kablovima, obavezno izvršite ovu nadgradnju. Razlika je toliko očigledna da tim povodom ne treba voditi nikakvu diskusiju.

DVD plejer

Univerzalni plejer DVD-1920 nalazi se u interesantnom cenovnom području. Naime, poznajemo dva segmenta koji se međusobno znatno razlikuju po ceni kad je u pitanju reprodukcija visokorezolucijskih formata - navikli smo ili na uređaje do 200 evra ili na uređaje čija se cena kreće oko 1.000 evra. Može se reći da je prostor između prazan i da je Denon tu video svoju šansu.

Po ceni od 350 evra, model DVD-1920 poseduje mnogo toga od napredne tehnologije i naizgled skupocenih čipova, tako da definitivnonespadauoneuređajekojise odlikuju samo kompatibilnošću sa visokorezolucijskim formatima, a ne i kvalitetom reprodukcije. Zbog čega smo se onda odlučili na uparivanje jeftinijeg modela DVD plejera, kada Denon ima i skuplje i moćnije plejere? Ideja je bila da testiramo jedan od najjeftinijih plejera koji poseduje HDMI izlaz, i tako se uverimo u prednosti ovog interfejsa.

Sam vizuelni dizajn uređaja Denon nije menjao u odnosu na prethodnu seriju. Iskreno govoreći, razlike nisu značajne. Ipak, tržište kućnih bioskopa je postalo veoma “brzo”, a Denon je jedna od retkih kompanija koja uspeva da isprati ovaj tempo. U kvalitet reprodukcije zvuka i slike ovog sistema mogli su se uveriti i posetioci izložbe Audio Video Show, jer je distributer Denona upravo ovu kombinaciju povezao sa plazma ekranom iz JVC profesionalnog programa.

Promenom veze sa S-Video na HDMI standard, prosto smo “progledali”. Boje su dobile veću dubinu, dok se oštrina i sve -

piše: Viktor Kostić

ukupni utisak ne mogu izmeriti. Možemo biti zadovoljni i stereo reprodukcijom, jer se ipak radi o AV risiveru visoke klase. Bilo kako bilo, pred nama je nova generacija AV risivera i DVD plejera kompanije Denon, a potrebno je samo podsetiti brojnih nagrada koje su prethodni modeli osvojili u stranoj štampi.

Ustupio:

Neofyton 021/452-642

Za: Napredna tehnologija, odličan kvalitet i slike i zvuka.

Protiv: Povećanje preporučene cene.

Model: AVR-3806

Snaga: 7x120 W

Dolby Digital:

ProLogic IIx, Surround EX

DTS:

ES Discrete 6.1, ES Matrix 6.1, Neo:6, DTS 96/24

Digitalni ulazi: 5x optički, 2x koaksijalni

Digitalni izlazi: 2x optički

Video veze: HDMI, DVI, kompozitni, S-Video...

Cena: 1.299 evra

Za: univerzalnost po niskoj ceni, HDMI izlaz.

Protiv: Ništa posebno.

Model: DVD-1920

Formati: DVD-Video, DVD-Audio, SACD

Muzički fajlovi: MP3, WMA9

Fotografije: Kodak Picture CD, Fujifilm

Fujicolor CD, JPEG

Video izlazi: HDMI, komponentni, kompozitni, S-Video

HDMI sa scaling kompanije

Silicon Image 480p/720p/1080i

Audio izlazi: koaksijalni, optički, 5.1

D/A konvertor: 24-bit, 192-kHz

Cena: 349 evra

Vienna Acoustics Schönberg

Lifestyle i Hi-Fi

Sa firmomViennaAcousticssmoseupoznali još u četvrtom broju Hi-Filesa, kada smo testirali model Haydn. Veliko nam je zadovoljstvo što imamo priliku da ovo poznanstvo i produbimo, testiranjem jednog od modela iz najpopularnije i medijski najbolje propraćene serije ovog proizvođača - Schönberg. U ponudi su: Berg, najmanji model iz serije, zatim Webern i podnostojeći Schönberg, koji uz Subson subwoofer čine impresivan lifestyle home theater sistem. Svi modeli (osim subwoofera) dolaze sa vrlo funkcionalnim dodaci-

ma za zidno montiranje, a Berg i Webern je moguće postaviti i horizontalno ako se radi o surround sistemu.

Model Schönberg smo testirali u stereo sistemu. Svoju popularnost on je stekao zapanjujućim izgledom, ali i sjajnim performansama, koje su u samom startu bile predmet sumnje, upravo zbog lifestyle dizajna. Drugim rečima, dobar i atraktivan izgled je vrlo često veliki neprijatelj dobrog zvuka, ali ne i u ovom slučaju. Kućište je izrađeno od aluminijuma i sastoji se iz

piše: Ljubiša Miodragović

dve pažljivo dizajnirane i lepo uklopljene elipsoidne površine. Dizajnirani u slim maniru, debljine 9 centimetara, ovi zvučnici će se odlično vizuelno uklopiti sa najnovijim plazma televizorima, a ušteda prostora u sobi je još jedna potvrda pametnog dizajna koji plasiraju inženjeri ove kompanije. Model Schönberg stiže sa crnom prednjom maskom koja nije predviđena za često skidanje, a po našem mišljenju za tim nema ni potrebe, jer se sa zvučnikom stapa u savršenu celinu, ne narušavajući njegovu elegantnu pojavu. Postavljeni na stalke koji se nalaze na četiri visoka šiljka, zvučnici deluju još izduženiji i tanji, a stalci odlično drže zvučnik, iako na prvi pogled deluju nestabilno.

Središnji deo kućišta je gumiran, radi poboljšanja akustičkih karakteristika, a kako zvučnik nema paralelne stranice radikalno je smanjena i pojava unutrašnjih stojećih talasa, koji nepovoljno utiču na zvuk. Dva identična mid-bass drajvera smešteni su jedan ispod drugog, a glavni dizajner kompanije Vienna Acoustics, Peter Gansterer, smestio ih je u odvojene komore, koje su samo delimično spojene kanalom. Oba drajvera imaju zasebne bas reflekse, a njihovi otvori nalaze se na bočnoj strani zvučnika. Terminali, takođe bočno postavljeni, izrađeni su po visokim standardima, a uz zvučnike dobijate i dva para posrebrenih “banana” konektora, u slučaju da ne želite da se povežete uz pomoć golih žica. Bi-wire opcija nije predviđena.

Membrane drajvera napravljene su u kombinaciji polipropilena i KPE-a. Dobijena je superlaka i istovremeno veoma čvrsta membrana atraktivnog izgleda i odličnih performansi. Gornji mid-bass drajver pokriva kompletan opseg frekvencija basa, kao i tonova srednjih frekvencija, dok je donji zadužen samo za bas. Visokotonac je postavljen van ose basa, bočno, odmah pored gornjeg mid-bass drajvera, potpuno izdvojen iz kućišta. Ovakav način postavljanja visokotonca može biti problematičan, jer je tako smanjen prostor za kretanje slušaoca po prostoriji, odnosno takozvani “sweet spot” je znatno manji nego pri uobičajenom postavljanju visokotonca na istu osu sa basom i srednjotoncem. Ovakvo postavljanje ima prednost u odnosu na konvencionalno jedino u pogledu konstantnosti zvuka od plafona do poda (po visini). Ako se uzme u obzir da je Schönberg pre svega name -

njen upotrebi u okviru home theater sistema, potpomognut bočnim i centralnim zvučnicima, što podrazumeva i statičnost gledaoca ili slušaoca prilikom gledanja TVa, ovaj problem i nije tako izražen u praksi, već više ostaje samo teorija. Inače, mem-

brana novodizajniranog visokotonca prečnika 2,5 centimetra je izrađena od ručno tkane svile, a oslanja se na tri neodimijumska magneta, od kojih je svaki centralno bušen za odvod zadnjih zvučnih talasa u specijalno dampiranu komoru.

Postavljeni pravilno, a u ovom slučaju to je vrlo blizu zadnjeg zida ili čak montirani na njega, Schönberg će vas oduševiti svojim performansama verovatno u istoj meri kao i nas. Na osnovu izgleda i materijala korišćenih u izradi moglo bi se pretpostaviti da je zvuk ovih zvučnika suv, hladan i beživotan, ali to jednostavno nije tako. Agilan, dinamičan i direktan zvuk, skoro monitorski neutralan i precizan, glavna je karakteristika ovih elegantnih Bečlija. Iako dolaze iz metalnih zvučnika, vokali poseduju određenu toplinu. Visoki tonovi su detaljni, veoma izraženi, čineći da činele prosto zvone. Kako zvučnicima ipak manjka malo topline koja je uobičajena za standardne drvene kutije, visoki tonovi ponekad deluju pomalo prenaglašeno i izdvojeno iz celokupne zvučne slike, naročito pri tišem slušanju, gde je praznina u spektru nižih tonova još osetnija. Ipak, uzimajući u obzir debljinu i zapreminu

ovih zvučnika, bas je korektan, a u home theater sistemu je, potpomognut Subson subwooferom, sasvim sigurno i više nego zadovoljavajuć. Kompletna zvučna slika je široka i detaljna, a utisak o odličnoj pozicioniranosti instrumenata i muzičara ne izostaje čak ni pri slušanju dela klasične muzike. Cena, u kombinaciji sa performansama i zaista nesvakidašnjim dizajnom i tehničkim rešenjima, svrstava Schönberg u sam vrh ponude podnostojećih zvučnika za home theater sisteme.

Ustupio: BM, tel:011/3618-000

Za: Dizajn, funkcionalnost, neutralan zvuk, magnetna zaštita.

Protiv: Zahteva postavljanje uza zid.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg: 44 Hz-25 kHz

Drajveri:

2x16 cm, visokotonac sa tri magneta

Osetljivost: 91 dB

Preporučena snaga pojačala: 30-200 W

Cena: 1.200 evra

Wharfedale Diamond komplet

Dijamantski poklon

Ako je nekoga začudio naslov ovog teksta, pokušaćemo da budemo malo jasniji. Diamond serija predstavlja najveći deo prodaje kompanije Wharfedale. Niske cene svih modela u seriji omogućavaju širokom krugu zainteresovanih da formiraju pristupačan komplet zvučnika za kućni bioskop. Pored toga, distributer Wharfedalea je spremio i prave novogodišnje popuste za kupovinu kompleta zvučnika. Naša želja je bila da sastavimo komplet koji će biti postavljen u prostoriji prosečne površine 15 kvadratnih metara ili većoj.

Upoznavanje

Među članovima Diamond porodice smo u ovom slučaju izabrali bookshelf zvučnike 9.2 za prednje i zadnje kanale. Ukoliko ipak imate problema sa prostorom, za zadnje kanale preporučujemo neki od manjih modela ili tanki 9.SR. Centralni zvučnik 9.CS je srednji model u seriji, a mi smo se zbog značajno niže cene ipak odlučili za subwoofer SW150. Cena ovakvog kompleta bi dostigla skoro 1.000 evra, ali se uz značajan popust koji je na snazi ova cifra lepo “istopila”. Diamond serija je lansirana još osamdesetih godina i do sada je doživela devet značajnih iteracija. Najveći uticaj na nisku cenu ovih zvučnika je imala seoba manufakture iz Jorkšira u Kinu. Ova novosagrađena fabrika pružala je mnogo bolje uslove za masovniju proizvodnju, pa je spuštanje cene izrade Diamonda dovelo do njegove snažnije popularizacije.

Model 9.2 ima solidne dimenzije i zapreminu kutije, kako bi mogao biti samostalan član stereo postavke. Membrana od 16 centimetara uz pomoć dva bas refleks otvora sa prednje strane pruža mogućnost reprodukcije dovoljno dubokog basa.

Tehničke karakteristike:

Model: 9.2

Centralni zvučnik koristi isti visokotonac kao i model 9.2, tako da smo unapred očekivali tonalnu usklađenost celokupnog sistema. Ipak, centralni zvučnik ima bas refleksotvorsazadnjestranekutije,tako da je nemoguće postaviti ga na sam zid. Subwoofer ima membranu sa prednje strane, a njen prečnik je 25 centimetara. SW150 se spušta samo do 35 herca, dok je reznu frekvenciju moguće pomerati sve do 85 herca.

Slušanje

Celokupan sistem isprobali smo sa nekoliko test diskova. Uglavnom su to bili muzički koncerti i sveukupan utisak bio je pozitivan. Ugođaj je povremeno umeo da pokvari subwoofer, svojom nepreciznošću u srednjem bas opsegu. Druga strategija kojom bi se ova pojava redukovala je smanjivanje rezne frekvencije. U tom slučaju “mutan” bas je nestao, ali postajalo je očigledno da slušamo kombinaciju subwoofera i zvučnika. Nije postojala ona konzistentnost koju smo imali na početku. Dodatna poboljšanja moguće je dobiti izmenama pozicije subwoofera i smanjivanjem nivoa basa. Diamondi 9.2 lepo prenose atmosferu koncerata, zadržavajući energiju koju nose izvođači. Možda “dijamanti“ nisu baš tako savršeni, ali predstavljaju dobar izbor kada u obzir uzmemo nisku cenu za komplet.

Ustupio: Neofyton 021/452-642

Za: Niska cena, dobra reprodukcija, tonalna usklađenost.

Protiv: Povremeno mutan bas iz subwoofera.

Snaga: 100 60 150

Osetljivost: 86

Frekventni opseg: 45Hz-24kHz

- 24kHz 35Hz - 110Hz

Rezna frekvencija: 2kHz 2,2kHz 35Hz - 85Hz

Cena: 250 evra/par 170 evra/komad 300 evra/komad

Tannoy EFX 5.1

Mala Arena

Proteklih meseci su progrmele vesti o brojnim nagradama koje je osvojio komplet zvučnika Tannoy Arena. Ovaj zaista impresivan komplet je zaintrigirao i nas, ali ipak smo odlučili da prvo testiramo znatno pristupačniji model EFX 5.1. Zapravo, četiri puta pristupačniji model!

Opis

Sistem EFX 5.1 se sastoji od četiri satelita, jednog centralnog zvučnika i subwoofera, a njegov nastanak se zasniva na prethodnom modelu FX 5.1. Vizuelno se ne razlikuje previše od prethodnika, sem što je sada sistem dobio sjajnije srebrne površine. U bogatom pakovanju se, pored kabla za napajanje subwoofera, dobijaju i četiri kupasta podnožja za subwoofer, kablovi za sve zvučnike, kao i ugaoni zidni nosači. Istina, nosači ne predstavljaju nikakvo spektakularno rešenje, ali svakako pozdravljamo njihovo prisustvo u paketu, s obzirom da se dobijaju besplatno uz komplet. Na prvi pogled bili smo pomalo zbunjeni, jer smo očekivali “plastičan” osećaj pod rukama, ali sateliti ostavljaju snažan pozitivan utisak već na prvi dodir. Pored toga, subwoofer, iako kompaktnih dimenzija sa povećim bas refleksotvorom, impresionira svojom membranom sa donje, ali i komandnim panelom sa zadnje strane kutije. Da ne bude zabune, odmah moramo napomenuti da je EFX 5.1 komplet namenjen povezivanju na AV risiver, odnosno da se u subwooferu ne nalazi pojačalo za sve kanale. Interesantno je da je proizvođač u pakovanju sistema inteligentno ostavio prostora za još jedan satelit, tako da možemo očekivati i model za 6.1 sisteme.

Sateliti se nalaze u sivim kućištima kvalitetne finalneobrade,smetalnomprednjom maskom koju nismo uspeli da uklonimo. U sebi sadrže visokotonac prečnika 15 milimetara čija je kupa izrađena od titanijuma, dok je magnetni sistem načinjen od neodijuma. Srednjetonski drajver je prečnika 75 milimetara i načinjen je od papirne membrane. Centralni zvučnik se razlikuje po horizontalnoj konstrukciji, u

kojoj su smeštena dva srednjetonska drajvera. Sa zadnje strane satelita nalazi se navoj za zidne nosače, kao i zvučnički terminali. Mana koja bi se mogla pripisati ovim satelitima je premali prečnik terminala, koji praktično onemogućava postavljanje kablova većeg poprečnog preseka. Ipak, kablovi priloženi u paketu dobro rade svoj posao.

Tannoy je u ovim zvučnicima primenio svoju WideBand tehnologiju, koja omogućava reprodukciju daleko viših frekvencija nego što je slučaj sa konvencionalnim zvučnicima. WideBand je ovim zvučnicima “dao moć” da reprodukuju frekvencije do neverovatnih 78 kiloherca. Napominjemo da se ideja primene ove tehnologije ne zasniva na pojačavanju intenziteta reprodukcije visokih frekvencija, već na njihovoj široj reprodukciji. Potreba za ovim konceptom se zasniva na želji za smanjivanjem greške u fazi na visokim frekvencijama.

Komande

Sateliti prestaju da sviraju ispod 140 herca i tu na scenu stupa subwoofer. U drvenom “silver” kućištu sa velikim otvorom, usmerena ka podu, krije se bas membrana prečnika 20 centimetara. Moramo upozoriti buduće vlasnike da odmah montiraju nožice na subwoofer, jer njegovim spuštanjem na pod membrana trpi pritisak. Komandna tabla je interesantna, jer se na njoj nalaze gotovo sve neophodne komande, izvedene potenciometrima i prekidačima koje nismo imali prilike da vidimo u ovom rangu cena.

Pored priključka za eksterni kabl napajanja nalazi se i prekidač sa položajima

piše: Viktor Kostić

115/230 volti, tako da se EFX 5.1 može bezbrižno koristiti na bilo kom kontinentu. Dalje, treba reći da se na subwoofer može priključiti linijski stereo ulaz i LFE kanal iz AV risivera. Kada koristimo LFE ulaz, fazu treba ostaviti na nultom položaju, a reznu frekvenciju podići na maksimum. Pored uključenog i isključenog stanja, subwoofer ima i položaj pri kojem subwoofer sam detektuje da li ima signala na ulazu i tada aktivira sub. I na kraju, zvučnički terminali su prosečne izrade, što se opet uklapa u cenu samog kompleta EFX 5.1.

Slušanje

Komplet Tannoy EFX 5.1 povezali smo sa Yamaha risiverom RX-450 i DVD plejerom DVD-S557. Kombinacija je pružala brojne tehničke mogućnosti, a tonalni balans je bio korektan. Pri prvom slušanju nismo koristili LFE kanal, tako da smo se poigrali sa reznom frekvencijom i fazom kako bismo dobili najbolje rezultate. Zvuk je bio približan onome što smo očekivali - znatno kvalitetniji od jeftinih sistema široko dostupnih na našem tržištu, ali ipak ograničen, jer je reč o satelitima. Svakako je osetna neka dopadljivost u visokom spektru frekvencija, koja nije subjektivno pojačana već je neobično prisutna u prostoru. Naravno, ne treba zaboraviti da Tannoy zaista zna kako se prave dobri zvučnici, možda i zbog činjenice da to rade još od 1926. godine.

Ustupio:

BM, tel: 011/3618-000

Za: Odličan odnos kvalitet/cena. Protiv: Mali terminali na zvučnicima.

JBL Balboa Balboa Boulevard

Duga istorija kompanije JBL seže poslednjih sedam dekada unazad. Osnovao ju je pionir audio opreme James Bullough Lansing davne 1946. godine, da bi je dvadeset i tri godine kasnije “prisvojio” Sidney Harman. Ova dva važna prezimena obeležila su prošli vek, što nastavljaju da čine i danas. Harman International grupacija je zaista veliki proizvođač potrošačke i profesionalne elektronike i zvučnika i kao takva ima poslovne prostore i fabrike širom sveta. Istorija kompanije JBL u segmentu kućnih bioskopa je takođe duga i impresivna. Zapravo, kada odete u bioskop, bilo gde u svetu, velike su šanse da slušate zvuk upravo sa JBL zvučnika.

Gledamo

Objekt ovog prikaza su zvučnici koji pripadaju seriji Balboa, čija je jedna od najbitnijih karakteristika pristupačna cena. Serija se sastoji od podnostojećeg modela Balboa 30, bookshelf modela Balboa 10, centralnog zvučnika Balboa Center i subwoofera Balboa Sub. Serija koja se cenom nalazi iznad ove zove se Northridge. Da li vam nešto kazuje adresa komanije JBL, koja glasi: JBL Consumer Products, 8500 Balboa Boulevard, Northridge, CA 91329?

Zvučnici ove serije namenjene kućnim korisnicima izrađeni su u finišuodsvetlog drveta, veoma prijatnog izgleda. Membrane bas drajvera su izrađene od papira, a interesantno je da su nosači pričvršćeni

inbusima za kutiju zvučnika. Visokotonci od titanijum-laminata se nalaze u kućištu sa plastičnim pregradama, koje ga štite od oštećenja koja bi mogla nastati usled fizičkog kontakta. Najmanji model Balboa 10, koji smo na testu koristili za zadnje kanale, ima drajver prečnika 130 milimetara i visokotonac od 19 milimetara. Predviđen je za snagu pojačala do 60 vati po kanalu. Podnostojeći model Balboa 30 je namenjen prednjem stereo paru i odlikuju ga visokotonac (19 mm), srednjetonski drajver (100 mm) i bas drajver (140 mm). Neobično je to što se na ovim kutijama, koje nisu baš malih dimenzija, sa prednje strane nalazi veliki bas refleksotvor.Svakizvučnik u Balboa seriji poseduje takozvanu SSP skretnicu. JBL je ovaj koncept nazvao Straight-Line Signal Path, što zapravo znači da kraći put audio signala, kao i manji broj komponenti, smanjuje mogućnost nastanka izobličenja.

Centralni zvučnik ima dva manja drajvera i visokotonac postavljen u sredini, dok se subwoofer odlikuje velikom membranom usmerenom prema podu. Na zadnjoj strani nalazi se impresivan panel sa terminalima i komandama koje možemo okarakterisati kao natprosečno kvalitetne, naročito ako se u obzir uzme i cena samog subwoofera. Da biste ceo sistem postavili biće vam neophodan nosač ili stalak za zvučnike zadnjeg kanala.

Slušamo

U našem akustičnom testu smo koristili NAD AV risiver T753 sa novim modelom DVD plejera T514. Ovaj risiver je i po snazi bio odgovarajuć za Balboa sistem, a kao drugi izbor isprobali smo Harmanov

risiver AVR235 i DVD plejer DVD22. Pri prvom slušanju primetili smo blago isticanje subwoofera, tako da smo odlučili da se pozabavimo komandama poput faze i nivoa jačine zvuka. Nakon ovih dodatnih podešavanja sistem je zasvirao usklađeno, onako kako smo i očekivali. Pored DVD materijala, poslušali smo i Diannu Krall, ali i Dire Straits. Upravo pri slušanju numere “Private Investigations”, u čuvenoj deonici sa izraženim basom, napravili smo dodatna podešavanja nivoa subwoofera. Naša namera je da ukažemo na veliki potencijal ovog sistema zvučnika, ali i na činjenicu da se za usklađen sistem ipak ponekad treba i potruditi.

Cena ovako zamišljenog sistema Balboa zvučnika jedva prelazi 900 evra. Ukoliko smatrate da vam subwoofer nije neophodan cena se značajno smanjuje, ali u tom slučaju možete ostati bez prave impresije pri gledanju filmskogmaterijala.Balboa sistem predstavlja pristupačno rešenje za sistem kućnog bioskopa u prostorijama srednje veličine. Izrada, reprodukcija i opšti utisak koji ostavljaju ovi zvučnici oduševiće širi krug potencijalnih korisnika.

Ustupio: BGB Studio, tel: 011/328-63-62

Tehničke karakteristike: Model: Balboa 10 Balboa 30

Osetljivost: 86

Opseg: 68Hz-20kHz 47Hz-20kHz

Dimenzije: 259x165x210 mm 889x229x321 mm

479x260 mm

piše: Viktor Kostić

Top10 Bestsellers

Top10 Bestsellers

”#1’s”

Mariah Carry 1998

Columbia ”Come Away With Me”

Norah Jones 2002

Blue Note Records

”All The Way...” A Decade Of Song Celine Dion

Epic ”Sea Change” Beck

Geffen Records ”Bounce”

Bon Jovi 2002

Island Records

”Gold”

Ryan Adams

Lost Highway Records

”Flowers”

The Rolling Stones

Abkco Records

”Outlandos D’Amour ”

”Out Of Our Heads”

The Rolling Stones

MCA Records

”MTV Unplugged No. 2.0”

piše: Marko Herman

“Amarantine” - Enya Warner

Od prvih trenutaka je jasno da je “Amarantine” mogla da snimi samo Enya. Pet godina nakon prethodnog izdanja, za nju kao da je vreme stajalo. Saradnja sa pesnikinjom Romom Ryan i producentom Nickyjem Ryanom predstavlja formulu koja proizvodi manje-više identične rezultate. Ta formula se može nazvati dobitnom ako volite njene ranije radove, naročito one s kraja devedesetih, i ne želite neku promenu u tom smislu. Album je atmosferičan, slušaoca lako opušta i uvlači u svoju “priču”, koja se povremeno odvija na izmišljenom jeziku loxian. Nažalost, “Amarantine” je daleko od najboljih radova Enyje, ali nije ni loše izdanje namenjeno samo fanovima pevačice. Bilo bi lepo i da je znak da se vratila kreativnija no ranije, te da će naredna njena dela doneti i dašak nečeg inovativnog.

“Distort Yourself” - Institute Universal

Grupa Bush je nekako dospela na listu omraženih grandž bendova, ako je sudeći po većini kritika upućenih novom albuma Gavina Rossdalea... u velikoj meri neopravdano. Bush je bio dobar bend, sa malo “ostrvskog šmeka”, koji se priključio celoj priči. Od cele tadašnje scene danas samo još Pearl Jam funkcioniše, a pevač i gitarista Busha su osnovali novi bend - Institute. Prvenac ove postave je izuzetno dobar album, koji odlikuje karakterističan Rossdaleov glas, ali i reske gitare i snažne bas deonice. Ceo “Distort Yourself” je dobro zaokružen album koji se sluša u krug, ali se par pesama ipak izdvaja: “Boolet Proof Skin” koja otvara album, kao i “Information Age” i “Seventh Wave”. One pokazuju da Rossdale još uvek ume da otpeva pesme koje su na korak od rađanja alternativne rok himne. Ipak, njegova “Everything Zen” i dalje ostaje neprevaziđena. “Distort Yourself” morate poslušati, a ugođaj je najbolji uz kvalitetne slušalice.

“Back to Bedlam” - James Blunt Atlantic

Teško je opisati Jamesa Blunta i njegovu muziku bez korišćenja klišea i hiperbola. Klinac iz Engleske odsluži vojni rok, a onda snimi album duboko iskrenih balada koje ostave izuzetan utisak na svakog slušaoca. Bez ozbira što mu i sama pozadinska priča obezbeđuje pažnju, Blunt je dobija s razlogom, odnosno zbog odličnih pesama. Drugi singl, pesma “You’re Beautiful”, se toliko vrtela da nema šanse da je neko nije čuo... a neprestano slušanje omogućava da se pažnja obrati i na reči i shvati da su Bluntove pesme odlične, a ne samo prijatne za uho. Svakako da “Back to Bedlam” nije odličan album, uostalom pun je sporih, introspektivnih pesama, koje su nužno spore i nedinamične. Ipak, ovo je odličan debi i nadamo se najava još boljih radova Jamesa Blunta.

“Chandeliers in the Savannah” - Neon Blonde

Dim Mak

“Chandeliers in the Savannah” je prvi LP neobičnog benda Neon Blonde. S jedne strane ga odlikuje izuzetno neobičan stil pevanja Johnnyja Whitneyja, koji čas sasvim lepo peva, a onda dere grlo, škripi i stenje... pevanje na osnovu kojeg će se ljudi razdvajati na one koji vole i one koji ne vole Neon Blonde i teško da će biti ikoga u sredini. S druge strane, muzika je daleko mirnija od one koju Whitney praktikuje sa svojim “glavnim” bendom, Blood Brothers. Pank prangijanje je zamenila eklektička rok-folk kombinacija sa dosta densi melodija. Neon Blonde sami sebe porede sa ranim radovima Davida Bowieja, ima dosta sličnosti i sa radom Jona Spencera (The Blues Explosion), ali i puno, puno različitosti. Prvencu grupe Neon Blonde svakako morate pružiti šansu, a za slušanje se pripremite čišćenjem i otvaranjem uma.

“Rosenrot” - Rammstein Island

Samo godinu dana nakon odličnog izdanja “Reise, Reise”, Rammstein objavljuje novi album. “Rosenrot” ne čini toliko skladnu celinu kao prethodnik, a muzičkim temama značajno podseća na njega. Razlog tome je i što je deo pesama snimljen tokom pripremanja prethodnog albuma, a drugi deo je sniman ove godine. Kada se album sagleda iz tog ugla, sasvim je jasno da ne može biti snažan kao “Reise, Reise”. Ostaci snimaka rađenih u Španiji su uglavnom manje ubedljivi, a vrhunac predstavlja kontroverzna “Te Quiero Puta”, koja ne liči ni na šta što je Rammstein radio do sada. Najjači momenti su singl “Benzin” i naslovna “Rosenrot”, a album je ipak sasvim dobro ostvarenje, usmereno ka ljubiteljima benda i nemačkog industrijskog roka.

“Hypnotize” - System of a Down Epic

Šest meseci nakon objavljivanja albuma “Mesmerize”, jermenska četvorka objavila je i drugi deo istog ostvarenje - “Hypnotize”. Da se radi o nekom “običnom” bendu svi bismo celu priču tumačili isključivo kao marketinški trik, ali kod System of a Down to nikako “ne stoji”. “Hypnotize” nastavlja tamo gde je “Mesmerize” stao, i to izuzetno ubedljivo. Iako je ovo trebalo da bude “manje ozbiljno” izdanje u paru, nedoljiv je osećaj koherentnosti, koji pokazuje da iz takvog “neobaveznog” pristupa proizilazi veći kvalitet. Kao da su se momci nakon “Mesmerize” opustili i zaista uživali u snimanju albuma, koji je kvalitativno par koraka ispred. Teško je izdvojiti svega par pesama sa ovog izdanja, ali je definitivnapreporuka“Dreaming”. “Hypnotize” ipak morate slušati u kompletu i pažljivo slušati reči, koje mnogim američkim kritičarima smetaju...

Glas sa asfalta

Ulični muzičari su sasvim uobičajena pojava u svim velikim gradovima. Neki nastupaju iz hobija, nekima je to ozbiljan posao, u nekim zemljama čak moraju da traže dozvolu i plate porez (Nju Orleans je najpoznatiji primer)... Ali, bez obzira na mesto, vreme, vrstu muzike i ozbiljnost pristupa, ulični muzičari donose sa sobom određenu dozu avanturizma, opasnosti življenja koja izaziva pažnju i divljenje publike. Zato nije čudno da se Madeleine Peyroux, tada srednjoškolka zaljubljena u pevanje, po selidbi u Pariz priključila uličnim bendovima...

Skok u sadašnjost

Ovde je neophodno napraviti kratku pauzu. Ovaj tekst verovatno nikada ne bi nastao da se jednog sunčanog jesenjeg dana u životu autora ovih redova nije poklopio čitav niz okolnosti. Tih dana je u njegovim rukama na testu bio simpatičan mobilni telefon Sony Ericsson k750i, koji ima odličan FM tjuner. Tokom ranog popodneva telefon je primao signal radija B92, a voditeljka je najavila izvođača (čije ime verovatno niko nije razumeo) i krenula je pesma... i to kakva. Na sreću, stih “You’re gonna make me lonesome when you go” se lako urezuje u pamćenje, a Google brzo daje prave rezultate. Ova obrada pesme Boba Dylana, sa drugog albuma Madeleine Peyroux, “odgovorna” je za strane pred vama.

Album “Careless Love” Madeleine je objavila nakon pauze duge osam godina.

Prethodnih sedam godina je uglavnom provela svirajući na ulicama, kako Pariza tako i drugih gradova širom sveta. Sarađivala je i sa mnogim umetnicima, ali nije se odlučivala da radi na sopstvenom novom materijalu. Sve to je usledilo nakon što je sada već daleke 1996. godine uzdrmala svet džez muzike albumom “Dreamland”. Tada je imala 22 godine, a već su je svi poredili sa čuvenom Billie Holiday. Osim ovakvih poređenja, izazivala je čuđenje i ubedljivim izvedbama pesama Bessie Smith i Patsy Cline. Časopis Time je njeno prvo ostvarenje nazvao najuzbudljivijim vokalnim izvođenjem debitanta. Ubrzo su usledili nastupi sa Sarom McLachlan i Cesariom Evorom, te koncerti na džez festivalima i Lilith Fair turneji. O tom periodu ona kaže: “Bilo je neverovatno. Nastupala sam sa fantastičnim muzičarima, videla sam uživo Ninu Simone... Mogla sam da nastavim tim tempom, ali sam odlučila da zastanem i uzmem vazduh”.

Njeni počeci

Rođena je 1974. godine u američkoj državi Džordžija, u gradu Atina, a odrastala je u Njujorku i Parizu. U tinejdžerskim danima je privukla ulična muzika. Tako se 1989. godine priključila grupi Riverboat Shufflers,zakojujeprikupljalaprilogeod publike. Nakon nekog vremena je uspela da ih ubedi da je puste i da peva. Stupila je na asfaltnu pozornicu i otpevala jedinu pesmu u svom repertoaru - “Georgia”. Nakon neformalne ulične audicije, počela je da nastupa sa grupom The Lost Wande -

ring Blues & Jazz Band. Sledeće tri godine provela je krstareći Evropom u pretrpanom smeđem mercedesu. Nakon toga seli se u Njujork, gde je njeno pevanje čuo menadžer diskografske kuće Universal i postao koproducent njenog debitantskog albuma.

Nakon netipično duge pauze, Madeleine Peyroux je svojim drugim albumom opet uzdrmala muzičku scenu. Izdanje “Careless Love” predstavlja predivno tkanje akustičnog bluza, kantri balada i popa, tkanje istovremeno staromodno i potpuno moderno. Osam godina pauze joj je samo koristilo, pa je na ovom albumu više fokusirana i puna energije koja se oseća sa svakim taktom. Za ovaj rad je skromno rekla: “Želim da čujem reakcije na novu ploču. Uradila sam nešto za šta osećam da je dobro, ali se nadam da je to dotaklo i slušaoce”. Svojim opčinjujućim zvukom “Careless Love” bez sumnje čini upravo to.

Gde je sada?

Madeleine Peyroux čini ono što je najviše ispunjava - nastupa. Po svemu sudeći, gde stigne i gde je pozovu, a čak i ako niko ne izrazi takvu želju - ulični asfalt je uvek dobra pozornica, njoj izgleda čak toliko privlačna da je diskografska kuća avgusta 2005. godine uspaničeno alarmirala medije i unajmila privatnog detektiva da bi je što pre pronašli. Ipak, dok su oni mislili da se vratila “uličarenju”, ona je u Njujorku inadamo se - stvara nova maestralna dela.

piše: Marko Herman

Madeleine Peyroux

O pesmama sa drugog albuma

“Dance Me To The End Of Love”

Pesma sa albuma Leonarda Cohena “Various Positions”. Jedinstvena ljubavna pesma, što je čini privlačnom, ali je istovremeno i egzistencijalna. Nakon više slušanja otkriva da je napisana sa izuzetno dubokim kontekstom.

“You’re Gonna Make Me Lonesome When You Go”

Pesma Boba Dylana, jednog od njenih omiljenih autora i pisca nekih od najlepših ljubavnih pesama.

“Don’t Cry Baby” & “Careless Love”

Ove pesme, kao i privilegija slušanja Bessie Smith, pokazali su joj da postoji puno načina da se nauči ljubav. Obe pesme nose duboku ironiju i filozofskusnagu.

“No More”

Ironična balada koja završava pobedom nad osećajem ugnjetenosti. U potrazi za ženskom slobodom i trijumfom nad tragedijom, Madeleine je nalazila vođstvo u ovoj pesmi Billie Holiday.

“Between the Bars”

Balada Elliotta Smitha koja se bavi mračnim lavirintom alkoholizma. Izuzetno zahvalna što ima jednu Elliottovu pesmu na albumu, smatra to posvetom trijumfu nad tragedijom.

“Don’t Wait Too Long”

Ovo je jedina originalna numera na ovom albumu, nastala u saradnji sa Jessejem Harrisom u njujorškom Central parku u kasno leto 2001. godine. Ona svedoči o izgubljenom i zaboravljenom, bez tužnog refrena.

“J’ai Deux Amours”

Prvi hit Josephine Baker iz 1933. godine, a kasnije simbol savezništva Francuske i SAD tokom II svetskog rata.

“Weary Blues”

Pesma Hanka Williamsa, slatka i tužna kantri balada. Kao i obično, pevanje bluza dozvoljava, pa čak i zahteva, suočavanje sa čežnjom i gubitkom iz nove perspektive.

“I’ll Look Around”

Od svih stvari koje je naučila od Billie Holiday, verovatno ono najvažnije prisutno je upravo u snazi jednostavnosti ove pesme.

“Lonesome Road”

Moderna pesma iz doba II svetskog rata. Sadrži elemente američkog folka i gospela. Njena poruka je optimistična i donosi nadu.

“This is Heaven to Me”

Iako je ovo pesma napisana četrdesetih godina, njena poruka je univerzalna. Madeleine veruje da je definicijaslobode ono što ovoj pesmi daje snagu najvećih vrednosti u životu.

“2046”

Režija: Niels Mueller, 2004.

Uloge: Sean Penn, Naomi Watts, Don Cheadle, Jack Thompson...

Žanr: drama

Trajanje: 95 min

Distribucija: Prooptiki

Sound mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

“The Assassination Of Richard Nixon” je priča o pokušaju tzv. “malog čoveka” da ostvari američki san, a kada u tome ne uspe zaključuje da su njegovi neuspesi zapravo neuspesi sistema. Sam (Sean Penn) je neuspešni trgovac zaglavljen na poslu koji ne voli, žena ga napušta (Naomi Watts), život prolazi pored njega i on ulaže sve svoje nade u loše promišljen poslovni plan. Kako nema para, njegova jedina šansa za uspeh je jedan od kredita koje u to doba promoviše predsednik Nixon, trudeći se da odvuče pažnju glasača sa Vijetnama. Kada njegov zahtev biva odbijen, Sam postaje opsednut Nixonom. Politički se aktivira, verujući da je baš on taj koji može da zaustavi Nixona. Kad dođe do dna, želeći da se osveti sistemu, Sam planira otmicu aviona kojim bi napao Belu kuću... U svom odličnom režiserskom debiju Neils Mueller istražuje i otkriva mračnu stranu američkog sna, disbalans između njegove realnosti i onoga što bi iracionalna osoba mogla očekivati od istog. Poređenja sa filmom “Taxi Driver” su neizbežna, ali “The Assassination Of Richard Nixon” poseduje dovoljnu dozu originalnosti i sve kvalitete jednog snažnog nezavisnog filma.

Režija: Wong Kar Wai, 2004.

Uloge: Tony Leung, Li Gong, Takuya Kimura, Faye Wong...

Žanr: SF/drama

Trajanje: 129 min

Distribucija: Prooptiki

Sound mix: Dolby Digital

Film počinje futurističkim urbanim ambijentom i neodređenom pričom o “mestu” nazvanom 2046, gde se nikad ništa ne menja. Svi koji su tamo otišli imali su istu nameru - da povrate izgubljene uspomene. Chow Mo Wan (Tony Leung) je bio tamo i izabrao je da ode. Želeo je da se menja... Bio je pisac, a postaje ljubavnik slomljenog srca, koji se priseća poslednjeg susreta sa voljenom, dok luta od jedne do druge razočarane i usamljene žene u hotelu Oriental. Priča se dešava u prošlosti i budućnosti, a opet ni u jednom konkretnom vremenu, pulsira između fantazije i stvarnosti prati različite emanacije slomljenog srca glavnog junaka. Tako nefokusirana radnja zvuči kao nešto što bi moglo biti zbunjujuće/iritirajuće, ali u rukama Wonga Kar Waija se sve ovo stapa u jedinstveno osećanje, potpuno prožimanje priče i raspoloženja, koreografijeireči,slikeimuzike, u gorko-slatku atmosferu filmakojigovori o ljubavi, čežnji i nemoći da pokidamo okove prošlosti. Iako duži i više rasplinut od prethodnika (“In the Mood for Love”, “Fallen Angels”, “Ashes of Time”, “Chungking Express”), “2046” je podjednako upečatljiv kao bilo koji od Wongovih filmova.

“Maria Full Of Grace”

Režija: Joshua Marston, 2004.

Uloge: Catalina Sandino Moreno, Virginia Ariza, Yenny Paola Vega, Rodrigo Sanchez Borhorquez...

Žanr: drama/triler

Trajanje: 101 min

Distribucija: Prooptiki

Sound mix: Dolby Digital

Marija Alvarez (Catalina Sandino Moreno) je sedamnaestogodišnja Kolumbijka koja izdržava sebe i porodicu radeći na cvetnoj plantaži, gde skida trnje sa ruža koje se izvoze u SAD. Kad zbog trudnoće dobije otkaz, pritisnuta siromaštvom, ona odlučuje da uradi “nešto”. U lokalnom baru upoznaje mladića koji joj nudi šansu za rizičnu ali dobru zaradu na brzinu i Mariju ne treba puno ubeđivati - ona postaje “mazga”, jedna od devojaka koje u svom telu prenose pošiljke heroina američkim dilerima. Na uznemirujuće detaljan način reditelj prikazuje fazu Marijine pripreme da u svom probavnom traktu prenese “tovar“ od šezdesetak kapsula heroina. Pripreme napreduju i postaje jasno da se u čitavoj toj surovoj mašineriji ove devojke ne posmatraju kao ljudska bića, već kao puka “ambalaža”... Dramaturški, “Maria Full Of Grace” je krajnje jednostavna, pravolinijski ispričana priča, međutim scenarista-režiser Joshua Marston ( “Six Feet Under”, “Bus to Queens”) postiže maksimum intenziteta upravo puštajući da se drama odmotava prirodno, koristeći nepristrasan, bez patetike i moralisanja, u čemu mu pomažu sjajni glumci.

“The Assassination of Richard Nixon”

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“The Island”

Režija: Michael Bay, 2005.

Uloge: Ewan McGregor, Scarlett Johansson, Sean Bean, Steve Buscemi...

Žanr: SF/akcija

Trajanje: 138 min

Distribucija: Tuck

Sound mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

Lincoln Six-Echo (Ewan McGregor) živi u ubeđenju da je jedan od malobrojnih koji su preživeli globalnu ekološku katastrofu i čiji se život u sterilnoj sredini Centervillea budno nadzire “zarad njihovog dobra”. Jedini izlaz - jeste da budu izabrani da odu na Ostrvo, jedino preostalo nezagađeno mesto u spoljnom svetu. Opterećen neobjašnjivim košmarima, Lincoln preispituje ograničenja sa kojima živi, ali nije pripremljen za istinu kad ga njegova radoznalost dovede do otkrića da je sve što postoji laž, da je Ostrvo okrutna prevara i da su on i svi ostali koje poznaje klonovi, stvoreni za slučaj da njihovim “originalima” zatrebaju “rezervni delovi“... Lincoln i njegova drugarica Jordan Two-Delta (Scarlett Johansson) beže u spoljni svet... I pored zapleta u kojem se prepoznaju motivi već upotrebljeni u SF filmovimaikojideluje nekako previše “komplikovano” za režisera Michaela Baya (“Bad Boys”, “Pearl Harbor”, “Armageddon”, “The Rock”), ovo je i dalje njegov tipičan film,štoznačidaćeljubiteljima akcije pružiti uživanje u atraktivnim scenama punim pucnjave, jurnjava i neverovatnih kaskaderskih ekstravaganci koje su postale zaštitni znak ovog režisera.

“Blueberry”

Režija: Jan Kounen, 2004.

Uloge: Vincent Cassel, Juliette Lewis, Michael Madsen, Temuera

Morrison...

Žanr: avantura/vestern

Trajanje: 124 min

Distribucija: Prooptiki

Sound mix: Dolby Digital/DTS

Mike Blueberry (Vincent Cassel) je umorni čovek od zakona koji pokušava da održi mir u jednom gradiću na Divljem zapadu sredinom XIX veka. Kada grupa pohlepnih avanturista, predvođena hladnokrvnim ubicom Wally Blountom (Michael Madsen), pređe na indijansku teritoriju u potrazi za zakopanim blagom, Blueberry, odgojen među Indijancima i veran usvojenom narodu, oseća dužnost da ih u tome spreči. I tu počinje pravi halucinantni ratnički i duhovni pohod... Ovaj čudnovati vestern reditelja Jana Kounena (“Doberman”), sa primesama halucinogeno-opijatskih tripova u maniru Williama S. Burroughsa, zapravo je labava adaptacija kultne Moebiusove serije grafičkihromana“Blueberry”. Kombinacija reditelja, literarnog predloška i sjajnih glumaca obećava. Međutim, Kounen se Moebiusovog stripa pridržava na preterano pažljiv način, pa njegova visoka vernost hiperstilizaciji i nadrealnosti originala na momente izneverava “gledljivost”. “Blueberry” je nešto poput somnabulnog lutanja kroz istoriju vesterna i psihodelije, protkanog idejama i slikama ponekad nemogućim za dešifrovanje.

Polanski

Dečak koji je susreo Zlo

Među lokalnim stanovništvom u okupiranoj Poljskoj nije baš bilo popularno odlaziti u bioskope, u kojima su uglavnom prikazivani nemački filmovi.Ipak,Romana Lieblinga (koji je silom prilika postao Polanski), jevrejskog dečaka iz varšavskog geta, činjenica da su mu nemački vojnici odveli roditelje u koncentracioni logor a njega često sadistički maltretirali nije uspela da odvoji i od nemačke umetnosti. A kada se veliki rat konačno završio, mladi “Romek” je iz njega izašao sa dve važne “istine” - kao neko ko zna da želi da se bavi upravo filmomikaonekokojeimaopriliku da sretne i u oči pogleda Zlo...

Taj specifičandoživljajsvetaiosobenirediteljski stil Romana Polanskog uočljivi su već u njegovim kratkim igranim filmovima, snimljenim za vreme studija ili neposredno nakon njih. U osnovi ovih kratkih ostvarenja, kao i u kasnijim naslovima iz njegove “zrele” faze, krije se zlo, koje on razotkriva u najrazličitijim vidovima njegove pojavnosti. Već “Prekinimo s plesom” (Rozbijemy zabawe, 1957), priča o grupi mladih siledžija koji nisu pozvani na školski maskenbal pa odlučuju da se nezvani pojave i prebiju sve, sugeriše opsednutost nasiljem. Dok “Ubistvo” (Morderstwo, 1957), iako samo vežba kamerom, poseduje gotovo dokumentarističku realističnost, priča o lutkarskoj radnji “Lampa” (1959) na znatno suptilniji način sugeriše izvesnu perverznost pritajenog nasilja. Među ranim radovima posebno mesto zauzimaju

“Dva čoveka i ormar” (Dwaj ludzie z szafa, 1958), kao filmskiesejonemoćiiegzistencijalnoj apsurdnosti i “Debeli i mršavi” (Le gros et le maigre, 1961), slikovita studija o sadomazohističkom odnosu gospodara i

sluge. Ovi rani kratki filmoviPolanskogu velikoj meri anticipiraju njegovo kasnije stvaralaštvo i pokazuju izuzetnu sklonost ka crnom humoru i interesovanje za bizarne ljudske odnose.

U njegovim prvim dugometražnim filmovima postoji već detaljna razrada tematskih sklopova kojima je obuzet - otuđenje i izolacija, nasilje i seksualnost kao oblici komuniciranja ili supstitucija za odsustvo iste, a sve je dodatno intenzivirano karakterističnom upotrebom malih, izolovanih grupa likova. Tako se njegov dugometražni debi “Nož u vodi” (Noz w wodzie, 1962) fokusira na samo tri lika, među kojima se u atmosferi prividnog nedogađanja konflikt razvija do neslućenih granica. “Nož u vodi”, prvi poljski poratni filmkojisenijebavio temom rata, na Zapadu je prihvaćen kao remek delo i čak nominovan za Oskara za najbolji filmvanengleskoggovornogpodručja, međutim u Poljskoj je na kongresu Komunističke partije politički i estetski diskreditovan, pa Polanski napušta zemlju i karijeru nastavlja na Zapadu.

Sledeća dva filma,“Odvratnost”(Repulsion, 1965) i “Ćorsokak” (Cul-de-sac, 1966) snimio je u Engleskoj, sarađujući sa scenaristom Gerardom Brachom. “Odvratnost”, prikaz duševne bolesti žene koju pervertirani osećaj seksualnosti i svest o poremećenosti sveta vode u šizofreniju i ubistvo, filmjekojiuvelikojmerioblikujeobrazac modernog filmastrave.“Odvratnost”iuvrnuti, dekadentni “Ćorsokak”, priča o uljezu koji “ulazi” u izolovani život jednog bračnog para, donose Polanskom Srebrnog i Zlatnog medveda na Filmskom festivalu u Berlinu i otvaraju mu vrata Holivuda.

Amerika donosi nove momente u njegov rad - on ostaje dosledan svojim tematskim okupacijama, ali na specifičannačinusvaja narativnu lakoću tipičnu za američki film, koja čini sjajan balans sa prikazanim motivima. Nakon horor komedije “Bal vampira” (The Fearless Vampire Killers, or Pardon Me But Your Teeth Are In My Neck, 1967), koja parodira staru školu horora, izuzetan upeh postiže “Rozmarina beba” (Rosemary’s Baby, 1968), po mnogo čemu prekretnica za Polanskog. Ovo je prvi njegov film snimljen prema postojećem literarnom predlošku (roman kultnog američkog autora Ire Levina), što će postati njegova stalna praksa; i najvažnije, “Rozmarina beba” u savršenoj punoći i potpuno izbrušenoj formi donosi sve najvažnije motive i rediteljske postupke prisutne u njegovom opusu. U ovoj vizuelno efektnoj i besprekorno struktuiranoj priči, koja problematizuje obnavljanje zla u čovečanstvu, zbivanja se grade unutar jedne izolovane grupe ljudi, suptilno gradeći klaustrofobičnu i paranoičnu atmosferu urbane jeze. Ovaj obrazac, uz primesu okultnog i poseban začin u vidu problematizovanja glavnog junaka pomoću sugerisanja sumnje u

piše: Bojana Herman-Nedeljković Roman

njegovu psihološku stabilnost, je remek delo koje na pravi način ustanovljuje žanr modernog, urbanog horora, koji sa svojim manje ili više uspešnim izdancima i danas predstavlja jedan od najvitalnijih žanrova.

Prisustvo sveprisutnog i svemoćnog zla u filmovimaPolanskogjenaizvestannačin korespondiralo s njegovim privatnim životom. Iduće godine, 1969, dok je Polanski bio na snimanju, sledbenici ozloglašenog Charlesa Mansona su brutalno iskasapili njegovu suprugu Sharon Tate i njihovo nerođeno dete. Proživljeni šok Polanskog na neko vreme udaljava od rada na filmu i on se vraća u Evropu. Slučajno ili ne, njegov povratak, dve godine kasnije, donosi jednu od najkrvavijih filmskihverzijai tako krvavog “Machbeta” (1971) Williama Shakespearea.

Nakon manje uspešne crne komedije “Šta?” (Che?, 1972), sledi ponovo remek delo, neizostavna stavka na listi svakog filmofila- “Kineskačetvrt”(Chinatown, 1974). Ova detektivska priča smeštena u L.A. tridesetih godina, inspirisana atmosferom crnohumornih krimića Jamesa M. Kanea i Raymonda Chandlera, začetnik neonoara, širom mu je otvorila vrata Holivuda i donela nominaciju za Oskara za najbolju režiju. Ipak, ovo je poslednji američki filmRomanaPolanskog-nakonosude za zavođenje maloletnice, prinuđen je da napusti Ameriku da bi izbegao zatvor.

Nakon toga opet radi u Evropi. U Francuskoj snima film“Stanar”(Lelocataire,1976) savremeni horor s motivom podvojenosti ličnosti i neminovnosti čovekovog poraza, baziran na motivima kratkog romana Rolanda Topora. Par godina kasnije snima svoje najpoetičnije delo - “Tess” (1979), za koje je vezana jednako poetična epizoda: prilikom njihovog poslednjeg susreta na pariskom aerodromu, neposredno pre njenog ubistva, Sharon Tate je poklonila

Polanskom primerak romana Thomasa Hardyja “Tess of the d’Urbervilles”, uverena da bi on napravio sjajan filmpotoj knjizi. Snimljena deset godina kasnije, “Tess” počinje jednostavnom posvetom: “Za Sharon”.

U godinama koje su usledile Polanski se intenzivnije bavi pozorištem i glumom (inače, Polanskom, koji igra u velikom broju svojih i tuđih filmova,nikoneodričei glumačke kvalitete), režirajući tek pokoji film,kvalitetanižegodonogkojijeod njega očekivan: “Pirates” (1986), “Frantic” (1988), “Bitter Moon” (1992), da bi tek 1994. snimio adaptaciju drame “Death and the Maiden” Ariela Dorfmana, koja će svojom hirurški preciznom režijom najaviti njegov povratak.

Filmom “The Ninth Gate” (1999) prema romanu “El Club Dumas” Artura Pérez-Revertea, svojevrsnom “potragom za Zlom”, Polanski se vraća okultnom trileru, formi kojom je majstorski ovladao par decenija ranije, a nakon toga sledi ponovni trijumf - “The Pianist” (2002), koji mu donosi sve bitne filmskenagrade,uključujućiZlatnu palmu i Oskar za najbolju režiju. I iako Polanski nije mogao da prisustvuje svom holivudskom trijumfu (zbog davnašnjeg incidenta sa maloletnicom policija bi morala da ga uhapsi odmah po dolasku u SAD), ova priča po motivima knjige Wladyslawa Szpilmana, o umetniku koji pokušava da preživi II svetski rat u varšavskom getu, ponudila mu je vrhunsku ličnu satisfakciju, priliku da nakon pola veka, stariji i jači, pogleda u oči demonima iz svog detinjstva. Da li zbog ovoga, ili je to puka slučajnost, tek novi filmčovekačijesureči:“Kadgod sam srećan, uvek imam užasan osećaj”, je adaptacija ultimativnog dečjeg klasikaromana “Oliver Twist” Charlesa Dickensa... Film se ovih dana vrti u našim bioskopima, pa ako ga još niste pogledali...

2005 - “Oliver Twist”

2002 - “The Pianist”

1999 - “The Ninth Gate”

1994 - “Death and the Maiden”

1992 - “Bitter Moon”

1988 - “Frantic”

1986 - “Pirates”

1979 - “Tess”

1976 - “Le Locataire”/”The Tenant”

1974 - “Chinatown”

1972 - “What?”

1971 - “The Tragedy of Macbeth”

1968 - “Rosemary’s Baby”

1967 - “Dance of the Vampires”/”The Fearless Vampire Killers or Pardon Me, But Your Teeth Are in My Neck”

1966 - “Cul-de-sac”

1965 - “Repulsion”

1964 - “Les Plus belles escroqueries du monde” (segment “La Rivière de Diamants”)

1962 - “Nóz w wodzie”

1962 - “Ssaki”

1961 - “Le Gros et le maigre”

1959 - “Gdy spadaja anioly”

1959 - “Lampa”

1958 - “Dwaj ludzie z szafa”

1957 - “Morderstwo”

1957 - “Rozbijemy zabawe”

1957 - “Usmiech zebiczny”

1955 - “Rower”

Filmografija Romana Polanskog

piše: Bojana Herman-Nedeljković

Hi-Files lista najboljih muzičkih filmova (5)

Nove pesme, novi snovi

sedamdesete godine XX veka

Nakon prodora popularne muzike u film (Beatles, Bob Dylan...) u prethodnoj deceniji, otvorene su neke nove mogućnosti i pravci razvoja muzičkog filma,uvelikoj meri revolucionarni...

Sedamdesetih godina težnja ka prevazilaženju ograničenosti žanra, koja koincidira sa društvenim talasanjima, doživljava kulminaciju i dovodi i do angažovanih ili protestno obojenih sadržaja, dotad neuobičajenih u žanru. Verovatno najambicioznije i ujedno najilustrativnije ovaploćenje ovakvih tendencija je svakako “Hair” Miloša Formana (1979), veoma uspešno lično viđenje pozorišnog mjuzikla iz šezdesetih. Ovaj filmjenanajeksplicitnijinačinizrazio svu snagu rastućeg bunta protiv establišmenta, političkog i svake druge vrste, i publiku širom sveta upoznao sa pesmama Galta McDermota (“Aquarius”, “Manchester”, “I Got Life”, “Easy To Be Hard”, “Somebody To Love”, “Let The Sunshine In”), koje istu buntovničku snagu imaju i danas.

Revolucionarisanju žanra se na svoj ekscentričan način pridružuje i Britanac Ken Russell. Njegovo prvo zapaženo ogledanje u muzičko-filmskimvodamabioje biografsko-dokumentarni filmoSergeju Prokofjevu(1961),zanimljivpotome što se u kadru uglavnom vide samo ruke kompozitora, a potom snima i filmoveoB.

Bartoku, C. Debussyju, I. Duncan, R. Straussu, u kojima dolaze do izražaja njegov raskošan vizuelni stil i sklonost dotad neviđenim bizarnostima. Slede “The Music Lovers” (1971), voajeristički pristup životu P. I. Čajkovskog i “The Boy Friend” (1971), omaž Busbeyju Berkeleyju i zlatnom dobu Holivuda. Među Russellove uspelije filmove ubrajaju se “Mahler” (1974), čudesna vizuelizacija muzike Gustava Mahlera, i “Lisztomania” (1975), divlja i imaginativna priča o romantičnom kompozitoru Franzu Lisztu, koga tumači Roger Daltrey iz grupe The Who. Ova erotična i egzotična rok fantazija, prepuna bizarnosti (usred neverovatne mešavine klasične muzike, roka, halucinacija, golotinje i vampirizma, Ringo Starr igra - ni manje ni više - papu!), nije postigla veliki uspeh ali nikog nije ostavila ravnodušnim. Iste godine Russell nastavlja saradnju sa grupom The Who i krupnim slovima se upisuje u filmskuistoriju punokrvnom rok-operom “Tommy” (1975). Biće dovoljno da navedemo samo neka imena koja “Tommy” izvodi na veliko platno: Roger Daltrey kao Tommy, Oliver Reed, Ann-Margret, Elton John, Eric Clapton, Keith Moon, Pete Townshend, Tina Turner kao The Acid Queen...

Intenzitet sedamdesetih je oprobavanju u muzičkom žanru privukao i neke stvaraoce kojima ovo nije izvorna vokacija, kakav je Norman Jewison. Njegov “Fiddler

On The Roof” (1971) je filmskaverzijapozorišnog mjuzikla Josepha Steina, zasnovanog na pričama Sholoma Aleichema o životu jedne jevrejske porodice u prerevolucionarnoj Rusiji. Poseban začin ovom filmu,kojijesvojevremeno“pokupio”više Oskara, daje sjajna violina Isaaca Sterna, a ako poželite da i uživo čujete ultraprepoznatljive “If I Were A Rich Man” ili “Sunrise, Sunset”, valjda znate da Pozorište na Terazijama “ponovo radi”. Nakon filma“Fiddler On The Roof”, Norman Jewison se okušao još jednom adaptacijom pozorišnog originala. U pitanju je rok-opera “Jesus Christ Superstar” (1973), delo “velikog tate” brodvejskog mjuzikla - Andrewa Lloyda Webbera, pseudoistorijska vizija poslednje nedelje Hristovog života.

Ljubitelji filma(nesamomuzičkog)ćesedamdesete svakako zapamtiti i kao godine koje su donele ono najbolje od Boba Fossea. “Cabaret” (1972) rekonstruiše život u Berlinu pred sam trijumf nacionalsocijalizma, prateći sudbinu ekstravagantne Amerikanke Sally Bowles (Liza Minnelli), zvezde jednog berlinskog kabarea, i njenih prijatelja. Uz sjajnu priču, režiju i koreografijuBobaFossea,pravoblagoovog filmajeneverovatnobogatiizražajanglas Lize Minnelli, solo ili u kombinaciji sa Joelom Greyjom u grotesknim kabaretskim tačkama (“Mein Herr”, “Maybe This Time”, “Money , Money”, “Two Ladies”, “Cabaret”). Nekoliko godina kasnije usledio je mnogo ličniji “All That Jazz” (1979), u kom Bob Fosse, prateći lik Joea Gideona (Roy Scheider), priča svoju životnu priču (po uzoru na Fellinijev film“81/2”),autobiografskiprikaz krize jednog umetnika. “All That Jazz” je izuzetan na mnogo načina - koreografski (uz numere poput “Take OffWithUs”ili “Everything Old Is New Again” nemoguće je ne poželeti da ustanete i zaplešete), glumački (Roy Scheider bolji nego ikad i Jessica Lange kao misteriozni “anđeo smrti”), rediteljski...

Raskošni glas Lize Minnelli, prave dive ovog doba, imao je priliku da zablista i u filmu“NewYork,NewYork”MartinaScor-

sesea (1977), možda ne baš tipičnom reprezentu žanra, koji svoje mesto ipak zaslužuje zaista efektnim muzičkim numerama, u kojima, sem vokala Lize Minnelli, dominiraju i solo deonice Georgia Aulda na saksofonu (u filmu“kaosvira”RobertDe Niro). Svoj doprinos sedamdesetima dala je i - zar je iko sumnjao? - Barbra Streisand, kao raspevana Fanny Brice u filmu“Funny Lady” Herberta Rossa (1975), “u prijatnom društvu bivših i nešto manje pevanju sklonih muževa” (filmskih,naravno)uviduJamesa Caana i Omara Sharifa.

Sredinom ove decenije javljaju se i pokušaji oživljavanja populističke holivudske muzičke komedije, orijentisani uglavnom na tinejdžersku publiku. Jedna od zvezda koje su bljesnule najjače svakako je i John Travolta. Nakon prvog većeg uspeha u brodvejskoj postavci mjuzikla “Grease”, on na najbolji način koristi priliku koju mu pruža John Badham u filmu”Saturday Night Fever” (1977). Travoltina karizmatična pojava u ulozi Tonyja Manera, siromašnog bruklinskog mladića italijanskog porekla koji se noću pretvara u nekrunisanog kralja podijuma za ples, donosi mu status američke ikone, a muzika The Bee Geesa (“Stayin’ Alive”, “How Deep Is Your Love”, “Night Fever”, “You Should Be Dancing”...) koja je hipnotički terala nožice da se kreću u ritmu muzike, izazvala je disko groznicu planetarnih razmera. Visok, vitak i neodoljivog osmeha, seksi “JohnTra” popularnost učvršćuje ponavljanjem svog brodvejskog uspeha “Grease” i na velikom platnu (1978). Uspešan amalgam sladunjavonostalgično-romantične atmosfere ovog filmaoameričkimtinejdžerimapedesetih

godina, koji na najbolji način rekonstruiše ikonografijutogdoba,iefektnihpevačkoplesačkih numera Travolte, Olivije Newton-John i “ekipe” (“Hopelessly Devoted to You”, “Grease”, “Summer Nights”, “We Go Together”), učinio je režijski debi Randala Kleisera jednim od najvećih komercijalnih uspeha u istoriji kinematografije.

Na kraju, bilo bi nepravedno ne pomenuti još neke dostojne reprezente epohe, pre svega dečju fantaziju “Willy Wonka & The Chocolate Factory” (Mel Stuart 1971), prema knjizi Roalda Dahla, sa Gene Wilderom, čijeg više nego dostojnog naslednika gledamo ovih dana (“Charlie And The Chocolate Factory”). Tu je i simpatična raspevana obrada legende o Mati Hari - “Darling Lili” (1970) Blakea Edwardsa, sa Julie Andrews u glavnoj ulozi i odličnom muzikom Henryja Mancinija. Posebno mesto u ovom nizu zauzima neobični film“OLuckyMan!” (Lindsay Anderson, 1973), nadrealna muzičko-alegorična kritika kapitalizma, sa Malcolmom McDowellom u glavnoj ulozi, koja je na najbolji način najavila predstojeću eksploziju panka...

Van ovih tokova, tih godina poseban uspeh u Evropi doživljavaju operski filmovi, koji u rukama majstora režije nadrastaju puke adaptacije poznatih opera i prerastaju u autentične filmske projekte. Među njima posebno mesto zauzimaju “The Magic Flute” (Trollflöjten, 1975) Ingmara Bergmana, efektna ekranizacija istoimene opere Wolfganga Amadeusa Mozarta i “Don Giovanni” (1979) Josepha Loseyja, izuzetna i originalna adaptacija takođe Mozartove opere - “Don Giovanni”.

Bioskopske premijere

“Münich”

Septembra 1972. godine, tokom Olimpijskih igara u Minhenu, teroristi Crnog septembra, militantnog krila palestinskog Fataha, uleteli su noću u Olimpijsko selo i zarobili ceo izraelski olimpijski tim. Napeta situacija i tragični masakr odvijali su se neposredno pred očima javnosti i završili se 21 sat kasnije - poginulo je ukupno jedanaest Izraelaca, dva na licu mesta i devet tokom neuspele akcije oslobađanja talaca.

I dok se ovaj teroristički akt odvijao pred 900 miliona gledalaca širom planete, tajna odmazda je uglavnom ostala nepoznata. Novi filmStevenaSpielberga,“Munich”, bazira se upravo na dešavanjima koja su usledila nakon masakra i pokušava da rekonstruiše dramatičnu istinu o tajnom odredu izraelskih agenata regrutovanih da sprovedu operaciju Gnev Božiji, jedan od najagresivnijih činova osvete u modernoj istoriji, koji je podrazumevao praćenje i egzekuciju jedanaest Palestinaca osumnjičenih za organizaciju bombaškog napada u Minhenu.

Film se fokusira na tajni odred ubica sastavljen od agenata Mosada. U središtu priče je mladi izraelski oficirAvner(EricBana)

koji dobija jedinstvenu misiju - od njega se traži da se odrekne svoje porodice, svog identiteta i potpuno se infiltriraupodzemlje u cilju pronalaženja i pogubljenja jedanaestorice osumnjičenih Palestinaca. I pored mladosti i neiskustva, Avner ubrzo postaje vođa tima (Daniel Craig, Hanns

Zischler, Mathieu Kassovitz, Ciaran Hinds) koji širom planete pronalazi markirane mete i izvodi pažljivo planirana ubistva, jedno po jedno. Delanje izvan svih normi međunarodnog prava, potpuno odsustvo humanosti, udaljenost od porodica i doma... sve to izaziva snažne unutrašnje konflikte,rastrzanostizmeđuosvetničkih želja i rastućih sumnji. Egzekutori počinju da pitaju, sebe i druge, koga to oni zapravo ubijaju, može li se to ikako opravdati i hoće li to zaista zaustaviti teror ili će jednog teroristu prosto zameniti drugi...

Filmska priča je inspirisana istinitim događajima i zasnovana je na brojnim autentičnim izvorima, uključujući i sećanja ljudi koji su učestvovali u samom događaju. Kao najvažniji izvor poslužila je knjiga “Vengeance” kanadskog novinara Georgea Jonasa iz 1984. godine, koja je bazirana na svedočenju bivšeg oficiraizraelske obaveštajne agencije Mosad, a scenario za “Münich” napisali su Tony Kushner i Eric Roth, koristeći konvencionalne elemente trilera sedamdesetih godina, kao sredstvo da dinamičnom radnjom uokvire etički ogled o terorizmu i protivterorizmu, posledicama i njihovoj ceni.

S obzirom da su tridesetak godina kasnije Izrael i Palestinci i dalje u konfliktu,ova epizoda je još uvek trn u oku mnogima, pa nikako ne čudi “prašina” koju je film“Münich” podigao. S obzirom da Izrael nikad nije zvanično priznao odgovornost za niz atentata na Palestince povezivane sa Cr-

nim septembrom, prikazivanje izraelske taktike odmazde - posebno od strane čoveka koji je snimio film“Schindler’sList”nikako nije laskavo, pa se čuju glasovi izraelskih diplomata i veterana Mosada koji smatraju da treba preispitati Spielbergove izvore. Mišljenja se, naravno, razlikuju, a stvar ide dotle da je bivši vođa Crnog septembra, Abu Dauda, iako se već godinama skriva, izdao saopštenje u kojem se žali što Spielberg nije savet potražio od njega, kao direktnog učesnika, koji - kako kažezna istinu...

I dok se povodom “Münicha” vode vatrene debate, dobra vest za Spielberga jeste “šuškanje” da se ovogodišnjim glavnim favoritima za Oskara (“Good Night, And Good Luck” Georgea Clooneyja, “Brokeback Mountain” Ang Leeja, “Capote” Bennetta Millera, “Constant Gardener” Fernanda Meirellesa) “u minut do dvanaest” priključio i njegov film...Dofinišatrkeostajenam da i sami pogledamo “Münich”, koji će, zahvaljujući Taramount Filmu, domaćoj bioskopskoj publici biti dostupan već od 26. januara...

piše: Bojana Herman-Nedeljković

Ekskluzivno!

Objektivno!

Detaljno!

Sa Digital!-om

dobijate vi{e!

VELIKA

NAGRADNA ANKETA

www.arcam.co.uk

Stranica na prvi pogled deluje kao prezentacija neke modne kuće ili časopisa. Izraženih boja i smelog dizajna, teško da sugeriše na proizvođača Hi-Fi opreme sa dugogodišnjom tradicijom. Posle kratkog navikavanja na moderan interfejs, snalaženje postaje veoma jednostavno i lako je pronaći podatke za proizvode koje Arcam ima u ponudi. Svaki model je propraćen detaljnom dokumentacijom u PDF formatu, kao i solidnim fotografijama.Prilagođavanje tržištu je uslovilo da proizvodi budu podeljeni u dve klase: Diva (srednja) i FMJ (visoka), uz posebno istaknut Solo, koji je priča za sebe. Koncipiran kao sve-u-jednom uređaj, sa CD plejerom, radio-prijemnikom, predpojačalom i pojačalom snage, Solo krase napredne mogućnosti i futuristički dizajn. Diva i FMJ imaju slično dizajniranu spoljašnjost, ali su zasnovani na konceptu odvojenih komponenti. Očigledno je da su ciljna grupa kupci koji pored kvalitetnog zvuka mnogo polažu i na izgled samih komponenti.

Retko se može videti stranica posvećena predstavljanju neke tehnologije i njenih mogućih primena bez promocije krajnjih proizvoda. DLP (Digital Light Processing) je tehnologija razvijena od strane kompanije Texas Instruments, kao zamena za LCD ekrane unutar video projektora. Pri dugotrajnom izlaganju LCD ekrana snažnoj svetlosti lampe, vremenom dolazi do slabljenja njegovih karakteristika, što rezultuje gubitkom kolorita i intenziteta slike. Odlično smišljen i realizovan sistem prelamanja snopa svetlosti preko sistema ogledala i njegovo usmeravanje kroz optiku doprinosi izuzetnoj oštrini i intenzitetu slike, koja sa vremenom ne gubi na kvalitetu. Dizajn stranice je vrlo jednostavan i pregledan, tako da i tehnološki laik može lako da uvidi koliko je ovaj sistem napredan u odnosu na LCD. Odlično režirane Flash animacije jasno dočaravaju način rada projektora ili televizora zasnovanih na DLP tehnologiji, kao i ostale mogućnosti njene primene.

www.homecinemareview.co.uk

Ekspanziju internet poslovanja, kao i sve njegove loše strane, možemo videti skoro svakodnevno. Mnogobrojni neželjeni e-mailovi zatrpavaju sandučiće nas korisnika, u još jednom pokušaju virtuelnih trgovaca da nam prodaju neki neverovatan proizvod “po povoljnoj ceni”. Spameri su verovatno najomraženija grupa ljudi koja posluje preko interneta. Drugu grupu “okasnelih biznismena” iz vremena procvata dot-com poslovanja čine ljudi koji se bave registrovanjem domena i njihovom (pre)prodajom. Neko bi pomislio da to i nije tako unosan posao, ali brojni trgovci su često puni iznenađenja. Na adresi www.homecinemareview.co.uk nećete pronaći ono što ime nagoveštava, već samo “vešto” sastavljen oglas vlasnika koji želi da proda pomenuti domen, zajedno s još tri adrese veoma sličnog naziva, za tričavih 5000 € (ili više, naravno). S obzirom na to da se kupac čeka od septembra 2004. godine, možda je vlasnik ipak malo precenio vrednost domena. U svakom slučaju, dođe vam da se zapitate da li je možda vreme da registrujete neki sličan domen.

www.myryad.co.uk

Još jedna od firmiuvlasništvuArmourHomeElectronicsgrupe.Iakojeizgledstraniceskoro identičan onome koji ima QED, proizvodni program firmeMyryadsuHi-Fikomponente. Proizvodi su podeljeni u dve serije: klasičnu Z i pomalo futurističku MX, koja je očigledno perjanica firme,sudećibarpobrojnimnavodimatestovaizprestižnihaudiočasopisa.Pozitivne ocene i “best buy” etikete čine se važnijima nego detaljni tehnički podaci ili slike zadnjeg panela. Stiče se utisak da je akcenat stavljen na impresioniranje, a ne informisanje zainteresovanih posetilaca. Može se zameriti i odabiru hladnih boja, kao i nekontinuiranosti sadržaja sa tehničkim podacima za modele iz ponude. Ovakav koncept stranice bi donekle i bio razumljiv da je njena osnovna namena direktna prodaja. Tek pobrojane države gde zastupnici postoje, kao i vrlo uopšten formular za kontakt sa Armour Home Electronicsom, ostavljaju otvoreno pitanje: Koja je namena ovakve internet stranice?

piše: Milan Belić

Uloga kvalitetnih kablova u Hi-Fi, video ili računarskom sistemu se nikako ne može zanemariti, iako ih većina korisnika pri kupovini stavlja na poslednje mesto. Proizvođača kvalitetnih kablova je mnogo, ali se malo koji može pohvaliti preporukom velikih audio imena kao što su Yamaha, Sony, Pioneer, Denon... Kompanija QED Audio Products je osnovana 1973. godine, a od 1978, sa predstavljanjem kabla QED 79, počinje njihov uspon na tržištu. U ponudi je veliki broj različitih kablova sa Oxygen-Free bakarnim vodovima, među kojima su se našli i USB i FireWire modeli. Posebna pažnja je posvećena analognim i digitalnim video kablovima, koji su izuzetno dizajnirani i odlično izgledaju. Tome svakako doprinose pozlaćeni konektori i finišspoljašnjegomotačakabla.Velikapažnjajeposvećenaisamoj internet stranici, koja je izuzetno informativna i jednostavna za snalaženje, uprkos velikom broju proizvoda. Svaki proizvod je propraćen slikom, podacima i presekom sa detaljnim objašnjenjem komponenti.

Duh italijanskog dizajna u nemačkoj izvedbi... Zaista neobična kombinacija, koju svakako treba detaljnije istražiti, makar putem interneta. Vizuelni identitet stranice je veoma jasan, sa odlično definisanimcelinamaidobroiskorišćenimprostorom.Možesezameritilošeorganizovanoj dvojezičnosti sadržaja (engleski/nemački), koja često ne funkcioniše kako treba, što dovodi do spoticanja kroz tehničke podatke izlistane na nemačkom. Navigacija kroz izuzetno bogatu paletu proizvoda je odlično rešena i znatno olakšava snalaženje. Quadral trenutno u ponudi ima petnaest serija proizvoda, od klasičnih Hi-Fi zvučnika i surround kitova pa do kutija namenjenih spoljašnjoj ugradnji, a tu je i brojna dodatna oprema. Svaki model je predstavljen slikom i tehničkim karakteristikama, kao i dodatnim propratnim tekstom i listom testova objavljenih u medijima. Vrlo korektan detalj je i istaknuta cena za sve proizvode, što retko srećemo na stranicama ovog tipa.

AV risiveri

Pojačala

MP3 plejeri

CD plejeri

DVD plejeri

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

pregled tržišta

Centralni zvučnici

Prikazane cene centralnih zvučnika se odnose na komad

Subwooferi

pregled tržišta

Zvučnici

pregled tržišta

Zvučnici

Prikazane cene zvučnika se odnose na par

Godišnja pretplata za Srbiju uplatom na tekući račun

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1000 dinara na tekući račun broj 265-1100310001421-54.

Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača - Korato Group, Mileševska 66, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine.

Obavezno nam javite svoje podatke na e-mail ili telefon redakcije, jer se u izveštajima o uplatama često ne ubeleži potpuna adresa pretplatnika.

Hi-Files broj 10 Mart 2006.

Svakog neparnog meseca na kioscima...