Hi-Files #10

Thule Audio/Vienna Acoustics

Electrocompaniet/Dynaudio

Unison Research/Opera

Denon/Wharfedale

Musical Fidelity X

Reč urednika

Hi-Fi sistemi

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, za jubilarno deseto izdanje časopisa Hi-Files pripremili smo vam testove deset Hi-Fi sistema. Uređaji koje smo imali prilike da poslušamo u poslednjih dvadeset meseci pružili su nam veliku dozu iskustva da bismo mogli da napravimo ovako veliki poduhvat. Ovih deset stereo sistema su po mnogo čemu međusobno različiti, pre svega po ceni, ali i po mogućnostima, kvalitetu reprodukcije, kao i načinu korišćenja. Krenuli smo od sistema koji predstavljaju ulazak u Hi-Fi, a stigli smo do nekih veoma skupih sistema, koji su mnogima nedostupni. U okviru teme broja pripremili smo članak koji se odnosi na akustiku prostorija. U pitanju je najvažnija komponenta sistema, na koju su mnogi zaboravili.

Kako bismo malo “razmrdali” domaću scenu, odlučili smo da objavljujemo testove “iz komšiluka”, te nam je saradnik popularnog hrvatskog sajta Audiofil.net poslao prikaz uređaja koji se na njihovom tržištu mogu kupiti.

Smatramo da raznovrsnost testova može samo doprineti vašem i našem kritičkom stavu i bogaćenju iskustva. Pored toga, uveli smo i novu rubriku, u vidu kolumne koja se odnosi na stare uređaje. Retro uređaji koje ćemo predstavljati nekada su bili veoma popularni, nedostižni ili referentni. Sigurni smo da će se ova kolumna dopasti mnogima.

Nastavljamo dobru tradiciju intervjua, te smo ovom prilikom postavili nekoliko pitanja gospodinu Davidu Hobbsu iz kompanije Monitor Audio. Evidentno je povećanje popularnosti ovog brenda na našem i svetskom tržištu, tako da je to bila sjajna prilika da dobijemo insajdersku priču. I za kraj, predstavljamo vam grupu Simple Minds. Ako do ovog trenutka, kad čitate novi broj Hi-Filesa, niste kupili kartu za koncert u Sava centru - verovatno ste zakasnili.

Ljubiša Miodragović

Časopis Hi-Files kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije.

Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Viktor Kostić, Luka Tadić, Josip Bešić, Zoran Stevanović, Bojan Jović, Miodrag Jović, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović, Darko Brlečić

Naslovna strana Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 011/24 19 586

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač

Korato Group

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 011/30 47 189

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Osvetljavanje ploča: CTP Studio Spekta

Tel: 021/504 598

Štamparija

AltaNova

Tel: 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova). – 28cm

Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Novi “klasični” Linn

Pod nazivom Linn Classic Movie krije se novi integrisani multimedijalni sistem za kućne bioskope. Dizajn sistema je karakterističan za Linn, a krase ga elegancija, jednostavnost i kompaktne dimenzije. Unutar kućišta smešteni su kvalitetan CD/ DVD plejer, RDS radio-prijemnik sa memorijom za 200 stanica i višekanalno pojačalo sa 75 vati RMS snage po kanalu. Dva digitalna ulaza pružaju kvalitetnu vezu sa satelitskim risiverom, igračkim konzolama ili MP3 plejerom. Zahvaljujući 5.1 Dolby Digital, Pro Logic II i DTS dekodiranju, višekanalni zvuk je dostupan ne samo sa DVD diska, već i iz eksternih zvučnih izvora povezanih na sistem.

Classic Movie se preko odgovarajuće kontrolne tastature lako integriše sa Linn Knekt multi-room sistemom, a zajedno sa Komponent zvučnicima estetski i sonično čini jednu celinu. Linn Classic Movie se isporučuje u pet boja, među kojima dominiraju grafitnaisrebrna,amožesenabaviti po ceni od 4.395 dolara. Opširnije na lokaciji www.linn.co.uk/classik_movie.

Nucleus Reference 3.1

Kompanija Anthony Gallo Acoustics predstavila je novu Nucleus Refe rence 3.1 seriju zvučnika. Ovaj po mnogo čemu izuzetan i inovativan zvučnik nastao je na filozofijirazvijanojzaNucleusSoloi originalnu Nucleus Reference seriju. Njegov elegantan i vizuelno stimulativan dizajn predstavlja pravu alternativu velikim kockastim zvučnicima. Par hiperboličnih drajvera veličine 10 centimetara, svaki u sopstve nom ultračvrstom kućištu od nerđajućeg čelika, barata “kritičnim” srednjim opsegom, dok je za niske frekvencije zadužen veli ki drajver od 25 centimetara. Dijafragma za visokotonac CDTII je napravljena od Kynar plastike, koja se često koristi u avio-industriji, a polarizovana je srebrom, zbog provodljivosti i pouzdanosti. Samo nekoliko High-End zvučnika, uključujući i većinu modela po ceni od 10.000 funti, može dostići visokofrekvencijski odziv kakav ima Reference 3, a nijedan od njih ne nudi ni približnu omni-direkcionu disper ziju zvuka. Cena ovih zvučnika iznosi 4.500 evra po paru.

Internet i muzika

Da sve više ljudi “skida” muziku sa interneta govori i nedavno istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Državama. U njemu se navodi da je u 2005. godini preko interneta prodato 332 miliona pesama, što je za oko 200 miliona više u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj broj se odnosi na muzičke numere kupljene preko iTunesa i sličnih elektronskih prodavnica, dok u stvari niko nema predstavu o tome koliko se pesama ilegalno preuzima putem raznih P2P programa. S druge strane, prodato je 600 miliona kompakt diskova, što je za 7% manje u odnosu na 2004. godinu. Statistika indirektno ukazuje i na to da (i dalje) tvrdoglava muzička industrija nema predstavu kako da “proda muziku” u nekom od kvalitetnijih formata. Novi formati su svakako povećali kvalitet i dodali surround zvuk, međutim muzički giganti međusobno vode rat audio formata (SACD i DVD-Audio), što rezultuje konfuzijom nalik onoj između Bete i VHS-a, ili sada HD DVD-a i Blue-raya. Posledica toga je da mali broj poznatih izvođača objavljuje albume na tim medijima, pa korisnici i dalje slušaju uglavnom muziku sa CD-a, a - kako vidimo - sve češće i piratske MP3/WMA podvarijante.

JVC i Dolby Headphone na delu

Kompanija JVC je nedavno predstavila adapter pod nazivom SU-HD1, koji zahvaljujući revolucionarnoj Dolby Headphone tehnologiji čini mogućim slušanje surround zvuka i sa običnim dvokanalnim slušalicama. Ovaj uređaj, veličine omanjeg novčanika, ima i analogni i digitalni ulaz, a pokreću ga dve AA baterije, sa kojima teži ukupno 100 grama. Dolby Headphone tehnologija stvara virtuelno surround okruženje iz multimedijalnog sadržaja i podržava Dolby Digital, Dolby Digital Surround EX, DTS-ES, MPEG-2 AAC i Dolby Pro Logic II procesiranje signala. U kompaniji kažu da se ovom tehnologijom stvara prostrano i prirodno zvučno polje, koje predupređuje zamor, a slušanje čini prijatnim satima. Model SU-DH1 poseduje tri režima rada. To su DH1, koji simulira zvuk u prostoriji sa minimalnom reverberacijom, nalik onoj u studijima za snimanje, zatim DH2, projektovan tako da simulira tipičnu sobu za slušanje i DH3, koji nastoji da stvori zvuk sličan onom u bioskopu ili u koncertnoj dvorani. Kada je reč o Dolby Pro Logic II procesiranju, uređaj automatski, zavisno od ulaznog izvora, bira ili Movie režim za Dolby Surround enkodirani materijal ili Music, za bilo koji dvokanalni muzički izvor. SU-HD1 je dostupan od marta, a njegova preporučena cena iznosi 130 dolara.

Novosti iz Dolbyja

Predstavljajući ono najmodernije u svetu višekanalnog zvuka, kompanija Dolby Laboratories je na poslednjem CES-u prikazala smernice daljeg razvoja. Naglasak je stavljen na TrueHD tehnologiju i njenih 7.1 diskretnih kanala “lossless” audia, namenjenih sledećoj generaciji optičkih medija. Stavljajući kućne bioskope rame uz rame sa zvukom originalnih studijskih mastera, ova demonstracija je prikazala i teoretski limit TrueHD tehnologije, a to je zvuk sa neverovatnih 14 kanala. Zajedno sa prezentacijom TrueHD tehnologije, kompanija je organizovala interaktivne demonstracije trenutno najpopularnijih proizvoda koji koriste Dolby surround zvuk: Microsoft Xbox 360 sa Dolby Digitalom 5.1, Sony DVD kamkorder sa Dolby Digitalom 5.1 Creator, kao i Volvo C70 car audio sistem.

Unapređeni “Egg”

Nastao na temeljima veoma popularnog KHT 2005.2 sistema, novi KEF KHT3005 je još jedan izuzetan 5.1 sistem za kućne bioskope koji je svoju premijeru doživeo na CES-u. Četiri satelita u specijalno oblikovanim aluminijumskim kabinetima sadrže potpuno nove drajverske jedinice, koje karakterišu veća osetljivost i primetno čistiji i uglađeniji zvuk. Implementirana Sealed Suspension tehnologija, primenjena na satelitima i centralnom zvučniku, efikasnozatvaraprostorizmeđumembranazasrednje i visoke tonove, čime se onemogućuje mešanje vazduha pod visokim pritiskom. Centralni zvučnik, sa dva dodatna 75-milimetarska bas drajvera, pruža superiorne izlazne karakteristike i dodatno unapređuje reprodukciju govora. Subwoofer je smešten u stilizovan i akustički inertan kabinet, a koristi moćno pojačalo sa 250 vati snage, koje napaja glavni 250-milimetarski drajver. SmartBass “connect and go” funkcija označava da je instalacija jednostavnija nego ikad, a sam zvučnik se po potrebi može postaviti horizontalno ili vertikalno. Očekivana cena sistema iznosi oko 1.500 evra.

Pioneer Elite PureVision PRO-FHD1

Kompanija Pioneer Electronics Inc. je za jun najavila izlazak svog prvog 50-inčnog plazma displeja koji kao prirodnu rezoluciju koristi 1080p. Sa dvostrukom gustinom piksela u odnosu na prethodne modele, novi Pioneerov displej postiže maksimalnih 1920x1080 ppi, a prihvata i niže rezolucije (720p ili 1080i) koje automatski povećava konvertovanjem. Displej PRO-FHD1 veći broj piksela kombinuje sa većom brzinom osvežavanja, što ga čini idealnim za sve video sadržaje sa brzim i eksplozivnim efektima, kao što su akcioni filmoviilisport.Slikajesadaoštrijaitačnija,azahvaljujućiDeepEncasedCell Structure tehnologiji svaka ćelija je dublja i oivičena horizontalnim izbočinama, čime je postignuta veća osvetljenost i smanjeno “curenje” iz susednih ćelija. U kompaniji kažu da nove “T” elektrode predupređuju otkazivanje pojedinačnih ćelija, uprkos činjenici da je svaka ćelija sada dvostruko manja. Pure Crystal Emissive sloj, smešten između plazma stakla i svetlosnih ćelija, proizvodi energiju znatno efikasnije,pasesvakaćelijapunii prazni brže, povećavajući ukupan kontrast i osvetljenost sa manje energije. Ambijentalna svetlosna refleksijajetakođesmanjena, dok je reprodukcija boja pojačana eliminacijom jednog staklenog sloja. Jednostavna i tačna, kolorna kalibracija uključuje detaljnu gamma selekciju u osam koraka, a kad je reč o terminalima na raspolaganju su digitalni HDMI, DVI (HDCP), komponentni i kompozitni ulazi. Predviđa se da će cena ovog “elitnog” displeja iznositi 10.000 dolara.

Distribucija High-End tjunera

Kompanija Magnum Dynalab je na svetskom tržištu prisutna više od 20 godina, sa svojim prepoznatljivim audiofilskimFMtjunerima.Revolucionarniproizvodpodnazivom Signal Sleuth se proizvodi i danas, a njegov uspeh je doveo do sledeće stepenice u razvoju. Uspeh proizvoda doveo je do plasiranja prvog analognog FM tjunera koji je ova kompanija izradila još 1985. godine, sa posebnom pažnjom posvećenom pojačavanju i stabilizaciji FM prijema. Danas se audiofilskitjuneriMagnumDynalabmogupronaći i na našem tržištu, zahvaljujući beogradskom distributeru, firmiKoratoGroup.Zaviše informacija kontaktirajte distributera ili posetite web sajt www.magnumdynalab.com.

Onkyo 7.1 risiveri

Modeli TX-NR803E i TX-NR703E predstavljaju poslednju generaciju Onkyo 7.1-kanalnih risivera sa THX sertifikatom. Oba modela poseduju dva HDMI ulaza sposobna da prenose video visoke definicije i osam kanala 192kHz/24-bitskog nekompresovanog audio signala. Risiver TX-SR803E ima i tri visokopropusna HDTV kompatibilna komponentna video ulaza i jedan komponentni izlaz. Da bi se

Kuleri za Hi-Fi

Kompanija Rotel je dizajnirala kuler sa oznakom RKF-100, koji na sebi ima tri ventilatora prečnika 12 centimetara. Uređaj je namenjen svim instalacijama u kojima elektronski uređaji nemaju puno prostora za hlađenje. Model RKF-100 se može postaviti u standardnu policu (rack) širine 19 inča. Protok vazduha se može usmeriti napred, nazad, gore ili dole, a jedinica poseduje i dva termalna senzora. Prvi senzor je unutrašnji i njegov zadatak je da uključi ventilatore na određenoj temperaturi, a drugi senzor je eksterni i može se postaviti na izabrani deo elektronike nekog drugog uređaja. Model RKF-100 se može podesiti tako da jedan ventilator uvlači vazduh, dok ga drugi izbacuje. Više informacija na adresi europe.rotel.com.

Sanyo Xacti HD1- najmanja HD kamera

Sanyo, poznati proizvođač digitalnih kamera i elektronskih komponenti, konstruisao je najmanju High Definitionkameru.Njenedimenzijesu78x120x35milimetara,azajedno sa baterijom i memorijskom karticom teži svega 235 grama. Model HD1 je u stanju da istovremeno snima video u rezoluciji 720p (1280x760) i da “uzima” slike veličine 5,1 megapiksel. Obezbeđene su real-time MPEG-4 konverzija signala, redukcija šuma i stabilizacija slike, a frame rate iznosi sjajnih 9 Mb/s. Za ove izuzetne karakteristike i izvršavanje ogromne količine kalkulacija u sekundi zadužen je čip visokog stepena integracije (LSI). Xacti HD1 poseduje 2,2-inčni OLED displej, koji sa svojih 210.000 piksela pruža izuzetnu vidljivost. Njegovo vreme odziva je 5.000 puta kraće u odnosu na standardne ekrane, a moguće je rotirati ga pod uglom od 285 stepeni. Sočivo ima maksimalni otvor f/3,5, sa 10x optičkim i 10x digitalnim zumom. Svi podaci se čuvaju na Secure Digital memorijskoj kartici od 1 ili 2 GB, na koju staje 21 odnosno 42 minuta 720p HD materijala. Alternativno, može se snimati i u VGA modu, i tada na karticu od 2 GB staje do 2 sata video materijala. Prebacivanje između HD i SD modova snimanja vrši se jednostavnim pritiskom na HD/Norm dugme, locirano na displeju. Očekivana cena kamere iznosi 799 dolara.

pojednostavilo povezivanje sa plazma ekranima, projektorima i drugim elektronskim uređajima, implementirana je konverzija kompozitnih i S-Video signala u komponentni signal. Sama instalacija risivera je veoma brza i jednostavna. Mikrofon “hvata” test signale i vrši sva potrebna podešavanja da kompenzuje razdaljinu između zvučnika i pozicije za slušanje, kao i da podesi jačinu i frekvencijsku osetljivost svakog zvučnika. Kada se radi o višekanalnom zvuku, ponuđen je širok spektar tehnologija za dekodiranje.

BeoVision 7-40

Iz kompanije Bang & Olufsen nam stiže LCD ekran sa ugrađenim DVD plejerom i surround zvukom. Njegova dijagonala iznosi 100 centimetara, a poseduje dvosistemski centralni zvučnik koji “pogone” dve ICEpower jedinice snage 250 vati. Izuzetno precizan zvučnik, sa oznakom BeoLab 7-4, stavlja akcenat na reprodukciju govora. Zajedno sa četiri BeoLab 5 zvučnika, BeoLab 7-4 čini idealnu postavku za svaki kućni bioskop. VisionClear tehnologija je ta koja garantuje najbolju moguću sliku u različitim svetlosnim ambijentima. Kada se televizor uključi, elektronski zastori se automatski otvaraju, DVD plejer se pojavljuje, a slika se automatski podešava u zavisnosti od trenutne količine svetla u prostoriji. Ova promena osvetljenosti i kontrasta je aktivna za sve vreme rada televizora. Preko daljinskog upravljača korisnik može da pomera ekran u raznim pravcima, a postoji mogućnost da se sa svakim uključivanjem ili isključivanjem ekran automatski pomeri u određenu poziciju. BeoVision 7-40 je dostupan u standardnom aluminijumskom finišu,kaoiu crnoj, tamnosivoj, crvenoj i plavoj boji.

Linn Sondek LP12

Prvi proizvod kompanije Linn lansiran je pre više od trideset godina, a u pitanju je gramofon Sondek LP12. U to vreme zvučnici su smatrani za najvažniju komponentu u sistemu, ali mišljenje ljudi u kompaniji Linn bilo je da je izvor ipak najvažniji u ovom lancu. Smatrali su da ako se određeni detalj izgubi na početku putanje ne postoji način da se ta informacija povrati. Ovaj pristup je i danas široko prihvaćen.

Gramofon Sondek LP12 kompanije Linn predstavljen je 1972. godine i od tada postavlja standarde prema kojima se ocenjuje konkurencija. Iako je godinama poboljšavan, osnovna konstrukcija je ostala identična. Fino obrađeno drveno postolje, odnosno plinth, kako ga Britanci zovu, drži osnovnu ploču gramofona, koja je izrađena od nerđajućeg čelika. Linn je ovde ugradio Philipsov sinhroni motor, koji je dobro izolovan, kako ne bi vibracijama negativno uticao na ručicu gramofona. Sondek LP12 koristi kaiš za prenos obrtaja i radi na dve brzine - 33,3 i 45 rpm. Najveća izmerena tolerancija u brzini obrtaja kod ovog gramofona iznosi 0,03%.

Linn Sondek LP12 poseduje i eksterno napajanje, koje nudi precizno filtriranje i nizak nivo oscilovanja. Ovo napajanje se naziva Lingo i radi na naponima od 100/120, kao i 220/240 volti.

Tri dekade kasnije proizvodni program kompanije Linn je značajno uznapredovao. Danas Linn raspolaže linijom proizvoda koja broji više od pedeset individualnih uređaja. Svi ovi precizno konstruisani uređaji sadrže ono što je od kritične važnosti za svaki Hi-Fi sistem: izvor, kontrolu i reprodukciju.

Ukoliko imate uređaj za koji smatrate da zaslužuje da se nađe u našoj Retro rubrici, kontaktirajte nas putem eMail adrese retro@hi-files.com

Napredak ka savršenstvu

Nakon razgovora sa inženjerom kompanije B&W, kao i sa osnivačem italijanske kompanije Pathos Acoustics, nastavljamo sa intervjuisanjem vodećih ličnosti iz Hi-Fi sveta. Ovog puta obratili smo se gospodinu Davidu Hobbsu, čiji je opis radnog mesta: internacionalni menadžer prodaje. Koliko je u ovom “komercijalnom” zanimanju neophodno biti audiofil-zaključite sami.

Hi-Files: Gospodine Hobbs, za početak, recite nam nešto o sebi.

David Hobbs: Rođen sam u Melburnu, u Australiji. Postao sam audio frik u veoma ranoj fazi života. Svoje prvo mono pojačalo sam izgradio sa deset godina. I dalje preferiram slušanje muzike sa dva kanala. Moj muzički izbor je širok i pokriva opseg od bluza do džeza i od Bluegrassa do Prestleyja. Svoj radni vek provodim putujući, uglavnom za kompaniju Monitor Audio. Radio sam kratko za kompaniju ALR-

JORDAN, nemačkog proizvođača zvučnika, a pre toga sam skoro tri godine živeo u Japanu. Tokom ovog perioda bio sam internacionalni tehnički direktor za Hitachi Maxell, čak šesnaest godina.

HF: Šta je tačno Vaš posao u kompaniji? Koliko dugo ste u Monitor Audiu?

DH: U Monitor Audiu sam više od pet godina, a moja pozicija u kompaniji jeste internacionalni menadžer prodaje (International Sales Manager). Odgovoran sam za prodaju širom sveta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.

HF: Smatrate li sebe audiofilom?Daličesto slušate muziku?

DH: Poprilično. Bez ljubavi prema muzici i želje da imam najbolju elektroniku i zvučnike u okviru mog budžeta, bilo bi nemoguće da moj posao shvatam ozbiljno. Imam kolekciju koja broji više od 20.000 kompakt diskova, plus veliku kolekciju analognih ploča. Posedujem svoje DAT trake kada idem na putovanja. Nisam fan MP3 formata - probao sam taj sistem, ali mi se čini da je još uvek daleko od onoga što ja želim.

HF: Možete li nam reći nešto više o Silver Reference seriji? Koja je najveća prednost ove

linije zvučnika? Koja su poboljšanja u odnosu na prethodnu seriju?

DH: Silver serija je postala proizvod koji morate posedovati (“I must have” product). Počinjući 2000. godine sa serijom Silver i, a nastavljajući sa Silver S serijom 2002. godine, Silver serija je stekla širok krug ljubitelja, posebno među kupcima budget Hi-Fi sistema. Najveća prednost ovih zvučnika je u tome što veoma lepo rade sa bilo kojim brendom elektronike i što je moguće uklopiti ih u bilo koji životni prostor. Zvučnik će adekvatno raditi - postavili ga vi blizu zida ili u centar sobe za slušanje. U svakoj novoj seriji polazilo se od nove tehnologije izrade kutija, drugačijih materijala zvučničkih jedinica sa lakšim i rigidnijim vešanjima.

Silver RS nije izuzetak. Kabinet je napravljen od punog furnira, uključujući zadnji panel, na koji su postavljeni specijalno dizajnirani zvučnički terminali. Novi kabinet Silver RS serije zvučnika ima glatko zaobljeni dizajn, koji odgovara novom dizajnu drajvera. Nova RS serija podiže barijeru u svim tačkama, u poređenju sa prethodnom serijom - u reprodukciji, dizajnu i kvalitetu finiša.Pravavrednostza uloženi novac.

HF: Pored dobrog zvuka, Monitor Audio zvučnici i izgledaju fantastično. Molim Vas, opišite nam proces proizvodnje Silver RS serije?

DH: Zvučničke jedinice u svim modelima RS serije imaju prečnik od 6 inča (15 centimetara) i proizvode se od Monitor Audio ekskluzivnog C-CAM materijala. C-CAM je keramički obložena legura aluminijuma i magnezijuma (Ceramic Coated Aluminum/Magnesium).

U pitanju je materijal koji je izrađen prvenstveno za potrebe avioindustrije. CCAM materijal se koristi u visokotoncu, srednjetonskoj jedinici i basu. Reprodukovani audio kvalitet dobija prirodnu transparentnost, preciznu čistoću sa brzinom i energijom.

Intervju vodio: Ljubiša Miodragović

Mr. David Hobbs, Monitor Audio

HF: Monitor Audio se drži proizvodnje relativno jednostavnih oblika kutija svojih zvučnika, dok druge kompanije eksperimentišu sa različitim oblicima, naročito u skupljem cenovnom opsegu. Smatrate li da je to opravdano? Kako Monitor Audio vidi ovu problematiku?

DH: Tokom godina bilo je puno varijacija u konceptu dizajna koji je više bio okrenut trenutnoj modi, tako da je imao kratak životni vek. Monitor Audio je ostao veran tradicionalnom dizajnu, doduše uz blage izmene. Faktor supruge (wife factor) igra veliku ulogu pri odluci današnjeg ljubitelja Hi-Fi opreme o kupovini. Drugi faktor u odlučivanju je izbor različitih boja finiša, koji omogućava da se zvučnik uklopi u životno okruženje. Monitor Audio nije samo proizvođač zvučnika, već je postao kompanija koja nudi kompletne sisteme i rešenja.

HF: Radius koncept je postao veoma popularan na našem tržištu. Da li imate još planova za Radius seriju?

DH: Pre nego što smo ušli na lifestyle tržište, u Monitor Audiu su dugo i pažljivo posmatrani konkurentni proizvodi koji su bili aktuelni na tržištu. Ovi proizvodi su bili napravljeni od plastike i aluminijuma, u različitim bojama i oblicima. Doneli smo odluku da se držimo onoga što znamo najbolje - pravljenja proizvoda od pravog drveta. Radius serija je postigla veliki uspeh širom sveta, jer je u pitanju potpuno integrisan sistem koji nudi veliki izbor boja i veličina. Sve modele je moguće koristiti zajedno, od dvokanalnog sistema do 7.1-kanalnog sistema kućnog bioskopa.

HF: Nedavno smo objavili neke članke na temu subwoofera. Monitor Audio proizvodi nekoliko modela subwoofera. Možete li nam reći nešto više o njima?

DH: Monitor Audio subwooferi su uvek bili na raspolaganju da nadograde sistem kućnog bioskopa i bili su veoma konkurentni na tržištu. Sa predstavljanjem nove Silver RS serije, Monitor Audio je pokazao i subwoofer sa oznakom RSW 12, koji se proizvodi u više boja i koji se savršeno integriše u RS sistem kućnog bioskopa.

HF: Na Audio Video Show 2005 izložbi ovde u Beogradu mogli smo da vidimo i čujemo novi Gold Signature 10 zvučnik.

Koje je Vaše mišljenje o ovom konkretnom modelu?

DH: Nova Gold Signature serija vodi Monitor Audio u novu eru kvaliteta proizvodnje zvučnika. Kompletno nov dizajn, sa pedigreom prethodne GR serije, ali sa brojnim inovacijama. Model GS10 je superioran zvučnik, predviđen za postavljanje na stalke, koji nudi kompaktnost sa visokom efikasnošćuiodličnoupotrebljivom snagom. On stvara punu dinamiku reprodukovanog zvuka, sa punom čistoćom i detaljima.

HF: Mislite li da na našem tržištu postoji potencijal za ovaj tip linije zvučnika? Kako se poredi sa konkurentnim kompanijama, kao što su B&W i Dynaudio?

DH: Gold Signature serija je na nivou konkurencije, a u nekim slučajevima je i nadmašuje. Današnji audiofilipostajusve zahtevniji u svojim željama za vrhunskim kvalitetom zvuka u svom domu, a GS serija i nove tehnologije ugrađene u njene proizvode će naći svoj prostor na tržištu, nudeći kupcima kvalitet jednak najboljim konkurentima.

HF: Kakvi su dalji planovi za Vašu kompaniju? Da li planirate novu seriju proizvoda nakon lansiranja nove Gold Signature serije?

DH: Tokom nastupajuće godine predstavićemo novu seriju zvučnika, koja će još značajnije podići nivo inženjeringa i imidž kompanije.

Tokom prethodnih šest godina Monitor Audio je postao najveća kompanija za proizvodnju zvučnika u vlasništvu Britanaca i nudi zvučnike u rasponu od početne Bronze serije, sve do RS i Gold serija. Program upotpunjuje Radius serija namenjena modernim prostorima, sa velikim mogućnostima kombinovanja modela, izborom individualnih boja i veličina. Za entuzijaste i za izvođače radova koji se bave ozvučavanjem prostora u ponudi je CP serija proizvoda, koja zadržava sve kvalitete zvuka klasičnih zvučnika, a moguće je instalirati ih po sopstvenoj želji i nahođenju. U pitanju su proizvodi profesionalne izrade, za klijente koji žele da integrišu svoj sistem u zidove ili plafone.

piše: Bojan Jović

Osnovi akustike

O presudnom značaju zvučnika u procesu stvaranja zvuka već smo govorili u prethodnim brojevima. Bez obzira na kontekst u kojem smo o njima govorili, uz zvučnike je uvek pominjano još nešto - prostor koji ih okružuje. Kao što je mnogo puta naglašeno, zvučnike je nemoguće posmatrati izdvojeno od okruženja, te tako prostor predstavlja četvrti (uz drajvere, skretnice i kućište) ravnopravan faktor u kvalitetu dobijenog zvuka. U temi ovog broja pozabavićemo se odnosom zvučnika i prostora koji ih okružuje, principima raspoređivanja zvučnika, kao i akustičkim kvalitetima različitih tipova prostorija.

Niste zadovoljni zvukom vašeg stereo/ surround audio sistema? Probali ste sve, od osnovnih tonskih podešavanja do priključivanja odvojenih ekvilajzera, i sada razmišljate o promeni čitavog sistema?

A da li ste probali da pomerite zvučnike za, recimo, petnaestak centimetara? U krvi svakog pravog borca za dobar zvuk je da nikad ne bude u potpunosti zadovoljan postignutim, ali rešenje problema

ne mora uvek iziskivati tako radikalne (i skupe) poteze, kao što je zamena neke od komponenti sistema. Već i navedeno minimalno pomeranje zvučnih kutija može drastično izmeniti njihovu interakciju sa okruženjem i stvoriti razliku veću od one koja bi nastala zamenom pojačala ili neke druge komponente. Kako bismo što bolje odabrali, a zatim i rasporedili zvučnike u prostoriji, neophodno je da tu prostoriju prvo dobro akustički proučimo. Uporedo sa povećanjem broja zvučnika u sistemu komplikuje se i njihovo pravilno raspoređivanje, a kako je svaka soba neuporedivo manja od bioskopske sale javlja se i problem nedostatka prostora. Pre nego što pređemo na principe raspoređivanja zvučnika u kućnim uslovima, navešćemo nekoliko osnovnih činjenica o surround sistemima. Najveći problem koji se postavlja pred jedan surround sistem je: rasporediti zvuk što ravnomernije u celoj prostoriji, kako bi svi gledaoci/slušaoci podjednako uživali u zvučnim efektima. Stoga se srednje i visoke frekvencije moraju veoma široko rasprostirati u prostoru,

jer u suprotnom većina publike neće čuti mnogo od onoga što su im režiser i inženjeri zvuka namenili. Zvučni efekti koji zahtevaju niske frekvencije (grmljavina, eksplozije...) takođe su veoma zahtevni, jer sistem mora da pokrene veliku količinu vazduha kako bi efekat u potpunosti uspeo. Pored svega ovoga, sistem mora da se izbori sa prelamanjem i odbijanjem zvuka, izazvanim sudaranjem zvučnih talasa sa nameštajem i zidovima prostorije.

“Gluve” sobe

Jedna od najvećih zabluda, popularna među onima koji se baš i ne razumeju u akustiku, glasi: “Najbolja reprodukcija zvuka postiže se u prostoriji u kojoj nema odjeka”. U takvoj prostoriji, po definiciji, nema prelamanja i odbijanja zvučnih talasa, odjeka i stojećih talasa (ili su bar svedeni na minimum). Ova zabluda je potekla iz želje da muzika, u trenutku slušanja, zvuči upravo onako kako su njeni autori, producenti i inženjeri zamislili. Međutim, iako na prvi pogled deluje privlačno, ova

tema broja

Važna karika u audio sistemu

Slika 1. Na mestu sa kog slušate muziku, više čujete reflektovane od direktnih

ideja je zapravo prepuna nedostataka. Kao prvo, to bi morala biti prostorija lišena svakog komfora, što je nespojivo sa zadovoljstvom slušanja muzike ili gledanja filmova. Zatim, odsustvo odjeka kod većine ljudi izaziva nelagodnost, jer nam odbijanje zvučnih talasa služi i za orijentaciju u prostoru. Svi smo mi konstantno okruženi različitim zvukovima i njihovim refleksijama, na šta smo navikli u tolikoj meri da to i ne primećujemo. Jednostavno, to je normalno, prirodno stanje stvari. Ali, pokušajte da zamislite život u prostoriji čiji zidovi “upijaju” svaki zvuk i koja pritom u sebi nema ni jedan jedini komad nameštaja. Složićemo se da bi to bilo jedno veoma neprijatno iskustvo, i iz tog razloga je ideja “gluve” sobe pogrešna. Opet, po definiciji, suprotnost takvoj prostoriji je soba u kojoj se zvučni talasi beskonačno odbijaju o zidove. A istina je, kao i obično, negde između, jer praktična iskustva govore da je najbolja prostorija za slušanje muzike (ili gledanje i slušanje filmova)onaukojoj je refleksijazvukatolikadanamomogući da se u njoj osećamo prijatno, ali ne i da ozbiljno izmeni tonalitet i prostorne karakteristike izvorne reprodukcije.

Refleksija

Čak i najmanji zvučnici rasprostiru zvuk preko prilično velikog područja. Ovo izaziva udaranje zvučnih talasa u prepreke (zidovi, nameštaj...) i njihovo odbijanje ka našim ušima, što svakako utiče na kvalitet i prirodu zvuka koji čujemo (slika 1). Problem refleksijejenaročitoizraženu manjim prostorijama, jer mala vremenska distanca između pristizanja originalnog zvuka i njegovog odjeka može izazvati zvučnu konfuziju i gubljenje detalja u reprodukciji. U velikim prostorijama, poput koncertnih ili bioskopskih sala, zbog većeg prostora odjek kasni za originalnim zvukom dovoljno da bi ga ljudski um mogao registrovati upravo kao odjek, a ne kao smetnju unutar originalnog signala. Bitno je znati i da su različiti muzički pravci, pa čak i instrumenti, ovim problemom pogođeni na različite načine i različitim intenzitetom. Na primer, u delima klasične muzike će deonice sa puno povezanih dubokih tonova (violončela, fagoti i sl.) ovim problemom biti pogođene na drugačiji način nego brzi i odsečni tonovi perkusionista. Ako se sve ovo uzme u obzir, jasno je kakvi se izazovi postavljaju pred jedan surround sistem namenjen reprodukciji

filmskogzvuka,naročitoukolikojeupitanju sistem kućnog bioskopa. Na sreću, za većinu problema postoji rešenje, ili bar metod koji će neželjene efekte ublažiti. U ovom slučaju koriste se metode apsorpcije (upijanja) i difuzije (rasipanja) zvuka.

Apsorpcija

Zvučni talas se ne može odbiti nazad u prostoriju ukoliko ga nešto apsorbuje. Ulogu tog “upijača”, kad je zvuk u pitanju, najbolje obavlja debela i teška tkanina (draperija, tapiserija...) ili akustički paneli. Masivna draperija je, po svom sastavu, dovoljno mekana da onemogući direktno odbijanje zvučnog talasa o njenu površinu, a opet dovoljno gusta da prilično uspori (i čak potpuno zaustavi) molekule vazduha koji pokušavaju da kroz nju prođu. Konkretno, u trenutku udara zvučnog talasa o apsorpcionu površinu molekuli vazduha bivaju u tolikoj meri usporeni da se njihova mogućnost odbijanja od te površine skoro potpuno gubi, a kinetička energija koju su imali pretvara se, usled trenja, u toplotnu. Pored toga, najbolji rezultati sa tkaninama se postižu ukoliko su one okačene na desetak centimetara od zida. Na taj način se između tkanine i zida stvara vrlo statičan vazdušni jastuk, koji potpuno zaustavlja zvučne talase koji su nekako uspeli da se probiju kroz tkaninu. Takođe, moramo imati u vidu da nemaju sve tkanine isti sastav i efekat, pa tako

obična, tanka sobna zavesa (najčešće postavljena veoma blizu zida/prozora) neće imati gotovo nikakav uticaj na zvučne talase. U proceni “koeficijentaapsorpcije” pojedinog materijala pažnju obraćamo na dve stvari: sposobnost razređenja i usporenja zvučnih talasa i opseg frekvencija na koji dati materijal najviše utiče. Precizne informacije o uticaju različitih tipova tkanina i materijala na zvučne talase mogu se naći samo u stručnim knjigama o akustici, ali dva najvažnija pravila u vezi sa apsorpcijom zvuka jesu: što deblja i što gušća tkanina i ostavljanje prostora između tkanine i zida.

Difuzija

Difuzija, u ovom slučaju, predstavlja proces rasipanja primarnog zvučnog talasa na manje talase, slabijeg intenziteta. Iako sami principi postizanja difuzije nisu toliko složeni, njeno postizanje u praksi može biti problematično. Svaki udar zvučnog talasa o tvrdu površinu dovodi do određenog stepena difuzije, ali je taj efekat daleko veći ukoliko je ta površina nepravilnog oblika. Po tipu, difuziona površina može biti konveksna ili konkavna. Konveksna (ispupčena) površina je izuzetno difuzivna, jednostavna za postavljanje i generalno vrlo preporučljiva. Nasuprot njoj, konkavna (udubljena) površina teži fokusiranju zvučnih talasa, te je treba po svaku cenu izbegavati. Pored ovih,

jednostavnih načina postizanja difuzije, postoje i takozvani “kompleksni difuzori.” Pojedine kompanije bave se istraživanjem i proizvodnjom ovih difuzora, koji su izuzetno efikasni,aliisrazmernoskupi.Njihovo projektovanje se vrši namenski, zavisno od tipa prostorije kojoj su namenjeni, pa čak i od vrste muzike koja će u toj prostoriji dominirati. Ali, kako svaki od navedenih zahvata, bar u našim uslovima, zahteva ozbiljnije investicije, možemo se poslužiti nekim od oprobanih trikova starih audiofila:naprimer,ukolikojeuistojprostoriji sa stereo/surround sistemom smeštena i kućna biblioteka, poređajte knjige tako da ne budu u liniji, već da vire u skladu sa svojom veličinom. Ovo je jednostavan, jeftin i svakako originalan način dobijanja difuzione površine, koji uz to daje i sasvim solidne rezultate. Ukoliko ovako “složenoj” biblioteci dodate i draperije na zidovima, pored vizuelnog, znatno ćete doprineti i audio kvalitetima vaše prostorije za uživanje.

Veličina prostorije i stojeći talasi

Pored raznih vidova prelamanja i odbijanja zvuka, u svakoj prostoriji dolazi i do pojave takozvanih stojećih talasa. Potpuno objašnjenje ovog fenomena zauzelo bi nekoliko stranica, ali suština je u sledećem: svaka prostorija, kao zasebna i zatvorena celina, u velikoj meri podseća na kabinet zvučnika, odnosno predstavlja jednu veliku rezonantnu kutiju. U unutrašnjosti te kutije javljaju se aksijalni, tangencijalni i dijagonalni stojeći talasi, i oni najviše pogađaju niske frekvencije. Kako se sve prostorije, naročito stambene, razlikuju po svojoj veličini, proporcijama i sadržaju, tako će i pojava stojećeg talasa u svakoj od njih biti unikatna.

Ako se tome doda da zvučnik u toj postavci predstavlja rezonator u rezonatoru, pa se na to nadovežu prethodni pasusi (refleksija,difuzija...),glavoboljajezagarantovana. Ali, ipak postoji nešto što možemo učiniti kako bismo negativne efekte stojećih talasa što više ublažili. U pitanju je odabir prostorije u koju ćemo postaviti audio sistem. Nažalost, malo ko od nas je u mogućnosti da zaista bira tu prostoriju, ali bar da vidimo da li se nešto može učiniti sa onim što nam je na raspolaganju. Prvo i najvažnije pravilo glasi: apsolutno izbegavati kockaste sobe! Ni sobe “na ugao” nisu

Slika 2. Odnos dimenzija prostorije u uokvirenom prostoru se smatra optimalnom za distribuciju niskih frekvencija. Obeležena oblast se naziva Boltova oblast, po studiji R. H. Bolta objavljena u Journal of the Acoustical Society of America.

ništa bolje, tako da ove varijante treba prihvatiti samo ako zaista nemamo izbora. Ono čime se treba voditi jeste zapravo odnos između dimenzija prostorije, odnosno njene proporcije. Iako se akustičari ne slažu baš u potpunosti oko toga koji je odnos idealan, slažu se oko generalnih proporcija koje su preduslov za dobru akustiku (slika 2). A te proporcije, u većini slučajeva, zadovoljavaju prostorije čija je površina u osnovi pravougaona. Osim činjenice da su najbrojnije (što nije zanemarljivo), pravougaone sobe dozvoljavaju lakše pronalaženje zadovoljavajuće pozicije za zvučnike i bolju razdaljinu između audio/video sistema i gledalaca/slušalaca. Kao “olakšavajuću okolnost”, treba imati

na umu da nijedna prostorija nije savršena, pa čak ni one koje su namenski dizajnirane za izuzetnu akustiku. Takođe, iz svega navedenog jasno je da veličina prostorije zapravo i nije mnogo bitna, i treba je razmatrati samo prilikom odabira pojačala i zvučnika odgovarajuće snage.

Ukoliko zaista želimo da naš stereo ili surround sistem bude potpomognut akustički kvalitetnim prostorom, neophodno je bar minimalno poštovanje svih pravila navedenih u ovom tekstu. Takođe, akustička poboljšanja treba vršiti uporedo sa raspoređivanjem zvučnika, a tome posvećujemo neku sledeću tema broja.

Unison Research & Opera

Italijanska opera

Po prvi put se na našem tržištu predstavljaju proizvođači iz malog grada Treviso u severnoj Italiji. Ipak, renome ove firme je već odavno potvrđen na svetskom tržištu, gde su prvenstveno pojačala Unison Research uvek postizala zapažen uspeh. Zaštitni znak firmeUnisonResearchsu lampaška pojačala, po kojima je kompanija postala čuvena među audiofilima. Poslednjih godina počela je izgradnja serije Unico, čiji zadatak je da kvalitet i ime ovog proizvođača približi što širem krugu interesenata.

Komponente

Sistem čine integralno pojačalo Unico, CD plejer Unico sa oznakom CDP i zvučnici Opera Prima. S obzirom da su zvučnici najnovija pridošlica na svetsko tržište, prvo ćemo njih opisati. Oni su zapravo predstavljeni tek pre mesec dana i predstavljaju početni model nove Classic serije. Opera je, poput sličnih malih manufaktura u drugim evropskim zemljama, pažnju na sebe skrenula izuzetnim kvalitetom izrade kutija klasičnog dizajna. Pored toga, pažnju je izazvala i nekim ekskluzivnim detaljima, kao što su prava koža ili obloga prednje, gornje i donje strane zvučnika.

Činjenica je da je partnerstvo sa kompanijom Unison Research omogućilo Opera zvučnicima da lakše dođu u centar pažnje, posebno što ih Unison Research neretko preporučuje kao idealan izbor za svoja pojačala. Model koji smo dobili na testiranje nosi oznaku Prima, a radi se o bookshelf zvučnicima srednje veličine. U model Pri-

ma su ugrađeni drajveri firmeSEAS,specijalno izrađeni po specifikacijiOpere.Radi se o aluminijumskoj bas membrani prečnika 6,5 inča i visokotoncu sa svilenom kupom od 1 inča, postavljenom “van ose”. Treba napomenuti da su zvučnici izrađeni kao “mirror image”. Zvučnik ima bas refleksotvornaprednjojstrani,štonačelno olakšava pozicioniranje u prostoru. Na zadnjoj strani su veoma masivni bi-wire konektori i pločica sa karakteristikama i ručno upisanim serijskim brojem. Za ovaj test smo dobili i Opera stalke, koji su opciona komponenta ali čine idealnu celinu sa zvučnikom, kako estetsku tako i funkcionalnu. Iako njihova cena i nije baš umerena, zaista ih preporučujemo.

Pojačalo Unico je srednji model u gami i - čini se - prava mera za ovakav zvučnik. Deklarisana snaga iznosi 80 vati po kanalu, u šta ne treba sumnjati, posebno kada se imaju u vidu zaista masivan torusni transformator i deklarisana potrošnja od 340 vati, kao i solidna masa od 14 kilograma. Pojačalo je izvedeno u hibridnoj konfiguraciji, sa dve lampe u predpojačivačkom delu (ECC82) i uparenim MOSFET tranzistorima na izlazu, montiranim na jedinstvenom masivnom livenom hladnjaku. Pored trafoa, tu su i dva para elektrolita, kapaciteta 10.000 mikrofarada. Spoljašnji dizajn je decentan, sa minimumom komandi; na primer, mrežni prekidač je sklonjen na bočnu stranu pojačala, dok su sa prednje strane primetne samo dve LE diode, koje označavaju odabrani ulaz i power indikaciju. Na zadnjoj strani se nalaze dva para WBT zvučničkih terminala koji

omogućavaju bi-wiring, kao i niz od šest pozlaćenih linijskih ulaza.

MM/MC gramofonski ulaz se posebno poručuje i instalira kod dobavljača. CD plejer Unico CDP je jeftinija verzija modela CD i koristi jednu umesto dve lampe u izlaznom delu, takođe ECC82. D/A konverter je Crystal sa 24 bita na 192 kiloherca, a pored klasičnog analognog izlaza prisutan je i koaksijalni digitalni izlaz. CD plejer koristi CD-ROM mehanizam koji je veoma tih i brz, kako u očitavanju diska tako i u prelazima sa pesme na pesmu. Displej je LCD tipa, informativan, sa lako čitljivim simbolima, mada sa nedovoljno izraženim kontrastom.

Uz pojačalo, kao i uz CD plejer, isporučuje se daljinski upravljač prilično skromnog izgleda, koji doduše sadrži sve važne komande. Ipak, uz neveliku razliku u ceni, može se dobiti daleko interesantniji daljinski upravljač u drvetu, koji je kod ovih modela samo opciona oprema.

Testiranje

Za testiranje smo dobili i zvučničke kablove Oehlbach Air Blue (250 evra - 2x2 m) i interkonekcijski kabl Oehlbach XXL1 (190 evra). Najznačajnija odlika zvuka ovog sistema postala je veoma brzo očigledna. To je nenametljiva muzikalnost, a projektanti su očigledno najveću pažnju posvetili srednjem opsegu, koji nas je oduševljavao dok smo menjali diskove. Klarinet na Dave Grusinovom “Gershwin connection” je imao izvanredno izbalansiranu boju i prezentnost, a bas, inače sjajno snimljen na ovom albumu, iako dubok, bio je jasno definisan.Tonasjenavelodaispitamofrekvencijski odziv u prostoriji, koristeći test disk sa snimljenim frekvencijama. Ustanovili smo izvanrednu ekstenziju basa, koji je imao sasvim solidan nivo i pri signalu od 30 herca (prostorija površine 19 m²).

Najnovije izdanje Diane Krall, “Christmas songs”, majstorski snimljeno, ponovo je potvrdilo kvalitete srednjeg opsega. Glas se gotovo otelotvorio u prostoriji, a zvučna slika i atmosfera snimka bile su zaista sjajne.

Kako je vreme odmicalo, činilo se da je zvuk ovog sistema, posebno zvučnika, toliko delikatan da se ne može isprovocirati tako da zvuči grubo. Prešli smo na klasičnu muziku, što je izgleda idealan

piše: Viktor Kostić

teren za ovaj sistem. Orkestarska muzika, kao što je Griegov klavirski koncert u izdanju Deutsche Grammofona, iako starijeg datuma, zvučao je neobično sveže i prostorno, a forte deonice su imale impresivnu voluminoznost. Solo violina na “Paganiniani” u izvođenu Gidona Kremera je

jedan od najvernijih zvukova violine koji smo do sada imali prilike da čujemo. Čini se da postoji jedna blaga obojenost u donjim srednjim tonovima, što nije izolovan slučaj među zvučnicima. Primera radi, Sonus Faber je u više navrata bio kritikovan zbog toga, ali to nije smetalo da stekne zavidan renome među audiofilima.Pomenuta obojenost čini zvuk sistema veoma realističnim sa svakom muzikom u kojoj se bitni deo informacija nalazi u tom delu spektra. To zvuku daje izuzetno ugodnu punoću i toplinu, koje čine da dugotrajno slušanje ne postane napor već uživanje. S druge strane, možda sa nekim snimcima ovaj efekat može da postane i prenaglašen, mada to tokom ovog testiranja nismo konstatovali.

Muzika

Usledilo je novo izdanje najvećih hitova Eaglesa i nekoliko kantri-rok pesama sa početka njihove karijere. Zvuk gitare bio je potpuno jasan i detaljan, a harmonije vokala su mogle sa lakoćom da se prate. Nešto oštriji rok i Toto delovali su ubedljivo u basu, mada je ovde počela da se na-

slućuje možda i jedina ozbiljnija zamerka, upućena prvenstveno zvučnicima. Naime, i pored veoma dubokog basa za ovu veličinu kutije, što automatski nagoni slušaoca da tapka nogom u ritmu muzike, krajnji gornji opseg kod rok muzike je relativno blag i nenametljiv i onda kad bi to trebalo da bude. Nivo visokih tonova je idealan, ali malo više udara i iznijansiranosti u visokim tonovima bi dobrodošlo.

Dakle, da sumiramo: ovaj sistem, uz ovu poslednju zamerku, ipak pruža izvanredno visok nivo reprodukcije za (takođe visok) nivo uloženog novca. Cena jeste konkurentna, imajući u vidu cene istih modela u Evropi i okruženju, ali je za mnoge i dalje skup. Budući vlasnici će biti prevashodno audiofilikojiiznadsvegacenevanserijsku muzikalnost, kao i izražajnost u srednjim tonovima i zvuk velikog zvučnika u basu, ali i besprekoran dizajn i kvalitet izrade i ekskluzivnost koju podrazumeva činjenica da se ovde radi o proizvodima koji se izrađuju ručno, u malim serijama.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Za: Izvanredna muzikalnost, jednostavnost, kvalitet izrade. Protiv: Zamenite daljinski, obavezno!

Fokusiraj se

Zbog pretenzije da ovaj sistem bude najskuplji od svih predstavljenih, ovom zadatku pristupili smo dobro pripremljeni. Dobro smo razmotrili koju muziku moramo da preslušamo, ali smo prikupili i neke diskove koje smo oduvek želeli da čujemo na ovakvom sistemu. Iako smo Electrocompaniet pojačalo slušali i ranije, veliki je izazov bio povezati ga sa novim podnostojećim Dynaudio Focusima. Na testu su se našli CD plejer EMC 1UP, koji je unapređena verzija fantastičnog plejera EMC 1, a razlika u imenima uređaja sugeriše postojanje upsamplera kod novajlije. Pojačalo ECI3 smo testirali u 5. broju Hi-Filesa i tada smo ga, moramo priznati, teška srca vratili distributeru. Krenimo od opisa zvučnika, koje smo ovom prilikom prvi put poslušali.

Dynaudio

Focus 220 je podnostojeći model, jednostavan i elegantan. Vizuelno se savršeno uklapa sa ostalim modelima iz serije, tako da se u sistemu kućnog bioskopa može postaviti kao prednji stereo par. Focusi, kao i ostali zvučnici iz kuće Dynaudio, nemaju bi-wiring priključke. Njihova filozofijakažedaukolikojeskretnicanapravljena kvalitetno nema ni potrebe za bi-wiring konekcijom. Kao što proizvođač i napominje, ove zvučnike je neophodno pustiti da sviraju duže vreme, kako bi sve došlo na svoje mesto. Već na prvu notu, bez usviravanja, osetili smo čistoću zvuka kakvu pruža gotovo samo Dynaudio. Nakon nekoliko dana razgibavanja, osetili smo ekstenziju u gornjim i donjim ekstre -

mima frekvencija. Delovalo je kao da Focusi mogu da reprodukuju bukvalno sve. Ako bismo tražili jednu jedinu reč za opis reprodukcije, ona bi bila - glatkoća. Bez obzira da li puštate klasičnu ili energičnu rok muziku, Focusi sviraju bez ikakvih poteškoća. Nema tromosti, već se zvuci prostiru oštro i brzo. Očigledno je da je puno rađeno na reprodukciji tranzijenata, jer se taj prvi deo zvuka čuje tako jasno da su svi instrumenti lako prepoznatljivi i muzički neobrazovanim slušaocima.

Ovaj Focus poseduje dva drajvera zadužena za reprodukciju srednjih i bas tonova iz potpuno nove Esotec+ generacije. Ovi drajveri poseduju sistem sa snažno kompresovanim dvostrukim feritnim magnetima. Veliki prečnik aluminijumskih namotaja u drajverima služi za povećavanje temperaturne izdržljivosti. Po rečima proizvođača, ovako će drajveri raditi u idealnim temperaturnim uslovima, čak i pri velikim i dugotrajnim opterećenjima. Membrane su izrađene od MSP legure (Magnesium Silicate Polymer), koja je verovatno najzaslužnija za zvuk Dynaudio zvučnika. Ugrađeni visokotonac je potpuno nov, nosi oznaku T 380 i koristi Esotec+ tehnologiju.

Electrocompaniet

Sa pojavom modela EMC 1UP, postojeći referentni CD plejer EMC 1 postao je još bolji. Karakteristika ovog plejera koja prva dolazi do izražaja jeste neponovljiv dizajn Electrocompanieta. Druga osobina je specifičniCDtransport,kojijestatičan,dok

se srednji segment gornjeg dela kućišta graciozno povlači unazad. Ovakvo rešenje garantuje stabilnost transporta i tačnije pozicioniranje lasera, što direktno dovodi do preciznije reprodukcije. Sam proces postavljanja kompakt diska u plejer dosta podseća na ritual stavljanja LP ploče na gramofon, što je zasigurno i bila ideja proizvođača. Transportni mehanizam je Philipsov, a disk se pričvršćuje magnetnim valjkom. U stranoj literaturi primetićete termine puck ili clamp, od kojih se ovaj drugi i kod nas odomaćio.

Model EMC 1UP poseduje jedinstven sistem za poništavanje eventualnih rezonancija, nastalih usled akustičkih ili mehaničkih vibracija. Tako je laserski mehanizam plejera siguran od primanja neželjenih signala. Izučavajući filozofiju Electrocompaniet plejera, došli smo do zanimljive teorije. Principijelno gledano, ne postoji razlika između gramofona i CD plejera. Oba sistema imaju motor, pick-up mehanizam (iglu, odnosno laser) i ručicu za navođenje (tone-arm). Rezonancija koja se javlja u gramofonskim ručicama javlja se i kod sistema za navođenje lasera u CD plejerima. Kako bi se uklonile ove neželjenje vibracije, Electrocompaniet je osmislio mehanički filterkojiihamortizuje i potpuno poništava. Kao što smo pomenuli, novinu u ovom plejeru predstavlja upsampler koji radi na 24 bita i 192 kiloherca. Ugrađeni D/A konvertor sada ima smanjen pozadinski šum za približno 10 decibela, odnosno njegova vrednost je tri puta manja. Samim tim, upsampler indirektno povećava i mikrodinamiku i rezoluciju snimka.

Analogna kola koja su ugrađena u EMC 1UP su potpuno simetrična i balansirana. Karakteristično je da se u njemu nalaze četiri odvojena izvora napajanja - za digitalnu sekciju, displej, mehanizam čitača i analognu sekciju. Izvori napajanja koriste Electrocompanietovu Floating Transformer tehnologiju, koja pojačalu daje veliku količinu rezervne snage. Veliku ulogu ovde igraju i kondenzatori od 40.000 mikrofarada, kao i transformator od 550 volt/ampera.

Pojačalo ECI 3 smo testirali u 5. broju HiFilesa i dobro smo upoznati sa njegovim karakteristikama. Na prednjoj ploči od pleksiglasa nalazi se kvartet tastera, baš kao i kod opisanog CD plejera. Njima se

Electrocompaniet & Dynaudio

vrše komande izbora izvora zvuka, odnosno kontrole nivoa glasnosti. Na zadnjem panelu se nalazi šest standardnih linijskih ulaza, kao i jedan izlaz za snimače. Tu je još i balansirani ulaz za CD plejer EMC 1UP, dok su ljubitelji gramofonskog zvuka uskraćeni za gramofonsko predpojačalo. Ljudi u Electrocompanietu veruju da je bolje rešenje ponuditi gramofonski predpojačivač odvojeno, u vidu modela ECP 1.

Pored pomenutih priključaka, tu se nalazi i balansirani izlaz kojim možete ECI 3 koristiti samo kao predpojačalo. Pomenuli bismo još i odvojivi kabl za napajanje. Electrocompaniet ECI 3 ima samo jedan par zvučničkih terminala, što se savršeno uklapa u koncepciju Dynaudia o nekorišćenju bi-wire konekcija.

Model ECI 3 ima 70 vati po kanalu na 8 oma; međutim, ECI 3 zadržava stabilnost u radu čak i pri opterećenjima od samo 0,5 oma. To znači da je u stanju da radi sa bilo kakvim zvučnicima koje na njega povežete. Pri opterećenju od 2 oma snaga se penje na neverovatnih 160 vati po kanalu. Pri prošlom testiranju primetili smo da ECI 3, kao najlepšu karakteristiku, poseduje toplinu srednjih i visokih tonova. Pojačalo ECI 3 u kombinaciji sa CD plejerom koji u Electrocompanietu smatraju referentnim, kao i sa novim podnostojećim Focusima, predstavlja sistem koji je, jednostavno rečeno, san snova.

Slušanje

Isprobali smo različite muzičke žanrove na ovom sistemu i smatramo da ova kombinacija odgovara gotovo svim vrstama muzike. Ponajviše smo slušali gitarske deonice, podrazumevano i Rosenberg Trio, koji je nedavno gostovao na Guitar Art festivalu. Pored standardnog diska kompanije Dali, dopao nam se i Transparentov disk sa snimljenim numerama u trajanju od svega nešto preko jednog minuta.

Ovaj disk je sjajna stvar za brzo preslušavanje različitih muzičkih pravaca, bez potrebe za stalnim menjanjem diskova.

Kada je sistem ovako kvalitetan teško je pronaći reči za opis zvuka koji čujete. To je to, ovo je reprodukcija koju smo tražili celog života. Široka stereo slika, definisanost, tačno pozicioniranje muzičara i jasna prepoznatljivost instrumenata daju vam osećaj kao da se ispred vas nalazi ogroman plazma ekran.

Ne samo da čujete muziku, već je osećate i vidite. Nezaboravno iskustvo!

Ustupio: Vox Trade, tel: 011/3016-230

Za: Ritual postavljanja diska u plejer, sistem sastavljen od savršenih komponenti.

Protiv: Zaista ništa, osim nepristupačnosti širem krugu audiofila.

piše: Ljubiša Miodragović

Rotel, Korato & JM Lab

Neobična kombinacija

Zašto je ova kombinacija uređaja tako neobična? Možda zato što se Rotel pravi u Engleskoj, JM Lab u Francuskoj, a Korato u Srbiji? Ili zato što svaka komponenta ovog sistema ima svoj snažan identitet, koji “preti da ugrozi” sveukupni utisak. Kao potpuno nesvakidašnji sistem, potrudili smo se da sastavimo set uređaja koji u svojoj klasi zaslužuju da se nađu u vrhu, ali istovremeno mogu da pokažu da ceo sistem ne mora biti sastavljen od istih brendova.

Chorus

Kompanija JM Lab je osnovana 1980. godine u francuskom gradu Sent Etjenu, u maloj radionici. U trenutku osnivanja kompanija je imala samo dvojicu zaposlenih, od kojih je jedan današnji predsedavajući. Veoma brzo kompanija je stekla slavu izradom zvučničkih jedinica pod brendom Focal. Nakon toga, stvaranje malih bookshelf zvučnika omogućilo je JM Lab imenu da se pročuje. Godine 1996. kompanija je izradila zvučnik koji je uzdizan u nebesa. Čuveni model Grande Utopia je izazvao toliko pažnje da se čitava svetska Hi-Fi scena uzdrmala. Ovde nije kraj, već se situacija dodatno zakuvava 2003. godine, sa pojavom zvučnika Grande Utopia

Beryllium. Zvanična statistika govori da je 2004. godine kompanija JM Lab držala čak 15% francuskog tržišta zvučnika.

Kako ipak nismo skloni maštanju o najnedostižnijim Hi-Fi komponentama, odlučili smo da našu pažnju posvetimo Chorus S seriji, konkretno modelu 707S. Treba reći da je prethodna serija nosila isto ime, ali bez oznake S, i da je kao takva osvajala brojne nagrade. Praktično ne postoji ozbiljan Hi-Fi medij koji se nije bavio nekim od zvučnika iz Chorus serije. Nova linija Chorus S sastoji se od tri bookshelf modela, četiri podnostojeća, dva centralna i jednog subwoofera. Pored toga, seriji su dodati i zvučnici za ugradnju u plafon, odnosno u zid. Sve je češći slučaj da proizvođač ponudi kompletno rešenje koje se može koristiti u sistemima kućnog bioskopa, od osnovnog do veoma naprednog sistema.

Pred sobom imamo model Chorus 707S, dvosistemski zvučnik predviđen za postavljanje na stalke. Bas refleksotvorse nalazi sa prednje strane, a Chorus ima neobičan TNC visokotonac. Ovaj visokotonac nastao je kao rezultat istraživanja za Utopia Be zvučnike i tada je osmišljen invertovani visokotonac od berilijuma.

Iako je invertovana kupola visokotonca već više od dvadeset godina zaštitni znak kompanije, izgleda da je tek sa upotrebom berilijuma visokotonac dobio najbolje karakteristike u smislu povećavanja čvrstine i smanjivanja mase. TNC visokotonac je u stanju da pokrije čak pet oktava, i to od jednog do dvadeset i osam kiloherca.

Drajver zadužen za bas i srednjetonsko područje je izrađen od Polyglas materijala. Ova tehnologija se sastoji od postavljanja finogslojastaklenih“mikroloptica” na membranu od celuloze. Tako se dobija najbolje od oba materijala - osobine prigušivanja (dampiranja) celuloze i čvrstina stakla. Chorus 707S poseduje skretnicu sa oznakom OPC, koja se primenjuje u gotovo svim serijama kompanije, od Chorusa i Cobalta do ProfilaiUtopijeBe.Odosobina Chorusa 707S vredna je pomena i visoka osetljivost zvučnika, od 92 decibela.

Ikarus

Nekoliko dana pre testiranja ovog sistema, pregledajući stare domaće Hi-Fi časopise iz kolekcije našeg fotografa, naišao sam na test pojačala Model ONE, Koratove

proizvodnje. Ovo pojačalo je napravljeno još 1988. godine, a godinu kasnije objavljen je pomenuti test. Sami izračunajte koliko je godina prošlo od tada i mislimo da je ovo sjajna prilika da vidimo koliko su se stvari izmenile.

Lampaška pojačala, zbog svojih glavnih elektronskih komponenti, gotovo uvek imaju prepoznatljiv retro izgled. Model Ikarus se uklapa u tu priču, osim što svojim atraktivnim dizajnom zadovoljava i “Wife Acceptance” faktor. U drvenom okviru, koji je prekriven aluminijumskom pločom, nalazi se neophodna elektronika, dok se na vrhu nalaze tri oklopljena transformatora, četiri izlazne cevi i četiri pobuđivačke cevi. Na prednjoj strani, na pločici sa ugraviranim logotipom i imenom modela, vidimo samo dva kružna elementa, od koji je jedan preklopnik za izbor izvora zvuka, a drugi potenciometar za podešavanje glasnoće. Ikarus ima samo tri ulaza u predpojačalu, što je - kad malo bolje razmislimo - sasvim dovoljno. Jednostavne stvari su ionako najlepše, a moguće je poručiti i daljinski upravljač veoma malih dimenzija, kojim je moguće kontrolisati samo nivo glasnoće.

U ulaznom stepenu nalaze se jedna elektronska cev ECC 81 i jedna cev 12BH7 po kanalu. U izlaznom stepenu implementirane su po dve cevi KT-90 po kanalu, koje imaju dva režima rada. Pentodni režim rada omogućuje snagu od 50 vati po kanalu, dok triodni režim stvara snagu od 25

vati po kanalu. Na zadnjoj strani uređaja primećujemo prekidač za prelazak iz jednog režima rada u drugi. Ožičenje unutar ovog integralnog pojačala je izvedeno van den Hul kablovima, a unutra se nalaze i polipropilenski kondenzatori, kao i visokokvalitetni Alpsov potenciometar.

Rotel

Sa CD plejerima više serije kompanije Rotel smo već imali prilike da vas upoznamo. U pitanju je plejer RCD-1072, koji ima mogućnost reprodukcije HDCD diskova. Ovaj plejer je izabran za test kao referentni model u klasi ispod 1.000 evra i smatrali smo da može adekvatno da parira ostatku sistema. Kvalitetan dizajn elektronike sa snažnim torusnim transformatorom pruža dobru osnovu za rad digitalnih kola. Ugrađeni D/A konvertor je BurrBrown 1732, a plejer poseduje i koaksijalni digitalni izlaz. S obzirom da smo ovaj plejer već opisivali, ne bismo želeli da se ponavljamo, već bismo akcenat stavili na ostatak sistema.

A zvuk?

Prvo dugujemo objašnjenje o triodnom i pentodnom režimu rada. U pentodnom režimu pojačalo pruža veću snagu, dok u triodnom daje prefinjenijizvuk.Zanimljivo, pri slušanju se pokazalo da čak i u pentodnom režimu rada Ikarus pruža zavidan nivo detaljnosti kroz čitav frekvencijski spektar. U triodnom režimu rada karakter zvuka bi se mogao opisati kao “više lam-

Za: Referentni izvor, lampaški zvuk, sjajni Chorus

Protiv: Ako želite ovakav sistem - ništa vam neće zasmetati.

paški”. Toplina i nekakva neobična blistava atmosfera više dolaze do izražaja. S druge strane, više snage u pentodnom modu obećava i veću dinamiku i snažniji bas, što se pri slušanju i pokazalo. Kako bismo izašli iz ove blage zavrzlame, zaključićemo da se sa ovim prekidačem treba poigrati. Sve zavisi od afinitetaslušaoca-daliviševoli moćniji i dinamičniji ili “opušteniji” i topliji zvuk.

Chorus se ovde pokazao kao adekvatno rešenje, iako se u stranoj štampi za Ikarus preporučuju zvučnici sa znatno višom cenom. U sveukupnom zvuku se oseća ekstenzija u visokim frekvencijama, što naročito odgovara lampaškim pojačalima. Viši harmonici osnovnih tonova pružali su identitet ovom sistemu. Ukoliko ste zainteresovani za ovako neobičan sistem, naš predlog je da sami poslušate i ispitate njegove domete.

Ustupio: Korato Group, tel: 011/3047-189

Denon & Wharfedale High-End

Vrhunski modeli

Moram da priznam da smo sa velikim nestrpljenjem dočekali da na test dobijemo CD plejer i pojačalo kompanije Denon koji u svojoj oznaci imaju broj 2000. Već po prvim najavama i fotografijamanainternetu shvatili smo da se radi o vrhunskim uređajima u segmentu stereo sistema, što nas je podsetilo na onaj nesvakidašnji doživljaj slušanja kućnog bioskopa koji su činili AV pojačalo AVC-A1XV i DVD plejer DVDA1XV. To slušanje se ne zaboravlja.

Sistem za koji smo se mi ovom prilikom odlučili identičan je onome koji je svirao na izložbi Audio Video Show 2005. Uz pomenutu elektroniku u hotelu Hyatt su svirali zvučnici iz top-klase kompanije Wharfedale. U pitanju su modeli Opus 2 i Opus 3, čiji su gabariti bili preveliki za hotelske sobe. Zbog toga smo unapred znali da ovaj sistem moramo postaviti u veću prostoriju, površine najmanje 25 kvadratnih metara. Krenimo sa opisom od izvora zvuka.

SACD plejer

Denon DCD-2000AE predstavlja SACD plejer koji je smešten u neverovatno izrađeno kućište. Naime, gornji, donji i bočni zidovi kućišta su napravljeni iz više slojeva, dok je čitav dizajn osmišljen tako da u potpunosti eliminiše vibracije. Napajanje je obe -

zbeđeno iz dva transformatora, od kojih je jedan zadužen za analognu, a drugi za digitalnu sekciju elektronike. Sama izvedba štampane ploče i ugrađenih delova izgleda kao pravo umetničko delo. Transportni mehanizam CD plejera zaslužio je još reči hvale. U pitanju je originalni Denonov S.V.H. transport (Suppress Vibration Hybrid) koji je pokriven bakarnom pločom. Kada smo pogledali zadnji panel uređaja, sve nam je bilo jasno. “Made in Japan” je tekst koji možete videti samo na top-modelima kompanije Denon. Od izlaza primećujemo standardni stereo RCA izlaz, kao i optički i koaksijalni digitalni izlaz. Za ovu klasu uređaja je sasvim očekivano da poseduje odvojivi kabl za napajanje.

Kako smo već rekli, DCD-2000AE je, pored reprodukcije CD formata (sa podrškom za CD-Text), u mogućnosti da reprodukuje i visokorezolucijski SACD format, ali samo u stereo formatu. U ovaj plejer su ugrađena i dva sistema procesiranja - ALPHA i Advanced AL24. ALPHA procesiranje je tehnička formula za interpolaciju digitalnih podataka, kodiranih sa 16 bitova, u analognu formu koja zadovoljava kvalitet signala pohranjenog na 20 bitova. Sada već poznato Advanced AL24 procesiranje poboljšava vernost zvuka sa PCM stereo kodiranog signala sa CD ili DVD medija.

Od nekih funkcionalnih osobina ovog plejera pomenućemo zatamnjenje displeja, memoriju za 30 numera i više nego impresivan i elegantan daljinski upravljač.

Pojačalo

Ovo integrisano pojačalo iz teške kategorije ima masu od 24 kilograma. Poseduje potpuno odvojenu elektroniku za svaki kanal i tu treba pomenuti veoma glomazne transformatore sa zaštitom od curenja i dva velika rebrasta hladnjaka koji se protežu gotovo celom dubinom uređaja. Na zadnjem delu uređaja nalazi se i manji transformator koji napaja mikroprocesor. Priča o kvalitetnom kućištu je i ovde ponovljena, ali nam je interesantna pojava da se odmah iza prednjeg panela nalazi nekoliko štampanih ploča sa popriličnom količinom elemenata.

Snaga ovog pojačala je 2x80 vati na 8 oma, a poseduje čak sedam ulaza od kojih je jedan gramofonski. Na zadnjem panelu se nalazi i mali prekidač sa položajima za izbor gramofonske zvučnice MM i MC tipa. Denon PMA-2000AE ima pre-out izlaz, ali i dva linijska izlaza za snimanje. Dopalo nam se što su dvostruki terminali za zvučnike jasno obeleženi i na panelu je tačno nacrtano kako treba izvesti bi-wiring povezivanje. Daljinski upravljač pojačala je veoma sličan upravljaču CD plejera i njime se mogu kontrolisati oba uređaja. Inače, upravljači su izrađeni od brušenog aluminijuma koji je praktično identičan onom na prednjem panelu uređaja.

Opus

Najjača serija zvučnika kompanije Wharfedale jeste Opus. U njoj se nalaze tri podnostojeća modela (Opus 1, 2 i 3), a tu su još i jedan centralni i jedan surround dipolni zvučnik. Mi smo imali prilike da slušamo Opus 2 i 3. Prvi model, Opus 1, ima samo jednu bas membranu, dok “dvojka” i “trojka” imaju po dve. Kabineti

piše: Ljubiša Miodragović

zvučnika su, interesantno, izrađeni od drveta australijskog eukaliptusa i sama konstrukcija nema paralelne zidove. Razlog je već poznat - eliminacija stojećih talasa. Ovo je princip koji Wharfedale koristi u svim svojim serijama. Kabineti zvučnika koje smo mi testirali bili su crne boje, sa lakom koji daje jak odsjaj. Najveću pažnju privukli su trostruki pozlaćeni terminali na zadnjoj strani zvučnika koji omogućavaju bi-wiring i tri-wiring povezivanje. Iako su Opusi dovoljno osetljivi zvučnici, za njihovu punu snagu treba koristiti robustno pojačalo.

Kompanija Wharfedale, kao jedan od najvećih proizvođača zvučnika, sve neophodne delove proizvodi sama. Drajveri u seriji Opus su nakon proizvodnje uparivani sa stepenom tolerancije, koji ne sme da pređe jedan decibel u celom frekvencijskom opsegu. U kompaniji tvrde da se i nakon poređenja samih drajvera vrši dodatno uparivanje gotovih zvučnika. Inače, magneti drajvera su napravljeni od neodimijuma. Wharfedale isporučuje Opus podnostojeće modele sa šiljcima koji su prilagodljivi po visini, kao i sa postoljem za svaki zvučnik.

Slušanje

Već smo jednom rekli, ali ponovićemo, da Opusi traže velike prostorije. I ako nas pitate koliko velike, kazaćemo - ogromne. Sam proizvođač preporučuje da se oni postavljaju dalje od zidova, bez obzira na činjenicu da je bas refleksotvorsmeštensa zadnje strane. Ovaj sistem je zvučao zaista glasno i moćno. Reprodukcija basa je bila snažna, ali naša preporuka je da pokušate

da menjate položaje Opusa, jer su rezultati zapanjujući. Niske frekvencije prosto dobijaju bolju definiciju.Dabiseizašlo na kraj sa ovim gigantskim zvučnicima, bilo je neophodno pojačalo velike snage i dobre konstrukcije, kako bi Opusi zadržali kontrolu. I Denon je u tome zaista uspeo. Podrazumevano, Opus broj 2 će zasigurno biti zahvalniji, mada oba Opusa imaju sasvim “lepu” osetljivost od 90 decibela.

Kada god dobijemo kvalitetan SACD plejer iz više klase na test, iznova dobijamo sjajnu priliku da uživamo u visokorezolucijskom zvuku. Neke pesme se ponovo “rađaju” i uzbuđujuće je slušati kako neki tihi detalji posebno dolaze do izražaja. Po-

menućemo samo albume Petera Gabriela “Up” i mezimicu audiofila-NorahJonesi album “Come Away with Me”.

Zaključak

Kombinacija Denon pojačala i SACD plejera je pravi state-of-the-art, posmatrano iznutra, spolja, vizuelno i muzikalno. Jedina odluku koju prepuštamo vama jeste izbor zvučnika. Ukoliko nemate veliku prostoriju, moguće je da će vam Opusi zadati muka dok ih ne pozicionirate i “naštimujete”. Bilo kako bilo, ovaj sistem je svakako zaslužio da se posluša.

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452-642

Za: Prvoklasna elektronika Denona, lakoća korišćenja, Made in Japan. Protiv: Opusi traže puno prostora.

Musical Fidelity X-150 & X-RAY V3

Notni ples

Povest kompanije Musical Fidelity seže u davnu 1982. godinu, kada je u garažnom prostoru porodične kuće Michaelsonovih jedan mladić odlučio da svoj hobi i ljubav prema muzici pretvori u nešto opipljivo. Mladić tada nije ni slutio da će neugledna crna kutijica s tri prekidača i natpisom The Preamp postati deo britanske i svetske audio istorije. U tadašnjoj poplavi raznih komercijalnih uređaja, pojava The Preampa je delovala poput neke nove egzotike - malo i neugledno, ali zato jako muzikalno.

Počeci

Nakon odličnog početka, školovani klarinetist Anthony Michaelson je nastavio niz svojih uspeha modelima integrisanih stereo pojačala A1, B1, A100 i E100. Pojačalo A1 je svojevremeno među svetskom audio kritikom pobralo prave hvalospeve, što na račun kvaliteta zvuka što na račun svoje konstrukcije. Naime, pojačalo A1 je isporučivalo 20 vati po kanalu, s režimom rada u A klasi. To je vrlo specifičan režim rada, budući da stru ja koja prolazi kroz izlazne tranzistore ostaje neprome njena bez obzira na količinu ulaznog signala. Kada se kompanija MF etablirala, njen osnivač je krenuo u paralelni razvoj CD reproduktora, u čemu mu takođe nije manjkalo uspeha. Prvi modeli, kao što su CD1 i posebno CDT, koji je u sebi imao ugrađene lampe u izlaznom stepenu, pobrali su lovorike i od publike i od stručnjaka. Dugogodišnji mukotrpni rad Anthonyja Michaelsona i njegove ekipe isplatio se u tolikoj meri da su proizvodi MF-a zauzeli respektabilno mesto i na izbirljivom tržištu SAD, a pose bnu pažnju svetskih audiofilaprivuklaje serija Nu-Vista, ponajviše zbog ugrađenih mikrolampi. Međutim, zbog u neku ruku egzotičnog nacrta, proizvedeno je samo 500 komada u čitavoj seriji. Sadašnji pro

izvodni program MF-a je proširen, tako da se u njihovoj ponudi mogu naći integrisana pojačala raznolikih konstrukcija, odvojena pojačala, hibridni CD plejeri (lampe i tranzistori), te eksterni D/A konvertori kojima se postojeći sistem može unaprediti do neslućenih razmera.

Koncept X-150

Sredinom devedesetih A. Michaelson je došao na ideju da konstruiše posebne serije proizvoda koji će imati sva sonična obeležja jednog Hi-Fi uređaja, ali s prihvatljivijom cenom i sasvim drugačijim estetskim karakteristikama. Tako je za vreme božićnih praznika 1995. godine svetlost dana ugledala nova serija uređaja s oznakom X. PrefiksXjepredstavljaouređaje cilindričnog oblika koji su tvorili zasebnu seriju unutar proizvodnog programa, pa tako i gorenavedeno pojačalo. Danas fa-

piše: Darko Brlečić

mozna serija X ne sledi cilindrični dizajn već “kutijasti”, s primesom ezoteričnosti. Moja malenkost je primetila da model X 150 izgleda zaista ezoterično. Prednji panel je načinjen od brušenog aluminijuma, sa zaobljenim bočnim stranicama, dok je ostatak kućišta u crnoj boji, s fino zaobljenim rebrastim delovima. Minimalističkim prednjim panelom dominira veliki potenciometar za nivo jačine zvuka, a osim njega se tu nalazi i sitni prekidač za uključivanje/isključivanje, te dva manja prekidača za izbor vrste izvora zvuka.

Za razliku od jednostavnog prednjeg panela, stražnji panel je bogat konektorima svih vrsta, poređanih zgusnuto poput stabala u Šervudskoj šumi, koji omogućuju priključivanje pet eksternih jedinica, uključujući i gramofon. Na levoj i desnoj strani stražnje ploče smešteni su još zvučnički terminali, međutim, po mom mišljenju, preblizu ostalim konektorima, tako da može doći do dodirivanja kablova ukoliko se postupak povezivanja ne izvede superprecizno, samim tim i do neželjenih posledica. Tu je i pre-out izlaz za priključenje dodatnog izlaznog pojačala, namenjen bi-ampingu. To znači da se na njega može spojiti eksterno pojačalo. Poželjno

je da ono svojim karakteristikama i performansama bude što sličnije primarnom pojačalu, kako bi se što bolje uklopilo u zajednički rad, dok bi se krajnji rezultat bi-ampinga trebao ogledati u transparentnom, čistijem i otvorenijem zvuku. Samo pojačalo je konfigurisanokaodualmono. Naime, unutar jednog kućišta se nalaze dva mono pojačala s posebno izvedenim napajanjem i odgovarajućom stabilizacijom napona. Prema specifikaciji,topojačalo ima 105 vati po kanalu na 8 oma. Mala kutija, a zapravo tako moćna.

Koncept X-RAY V3

Kako su pojačala godinama evoluirala, tako su i digitalni uređaji (CD plejeri, D/A konvertori) delili njihovu sudbinu. Model CD plejera sa našeg testa u stvari je blago modifikovaninasledniksvogcilindričnog prethodnika, takođe ezoterično dizajniran poput istog pojačala. Na prednjem panelu središnje mesto zauzima izduženi plavičasti displej, na kojem se ispisuju svi podaci u vezi sa reprodukcijom CD naslova. Minimalističku dizajnersku liniju slede i funkcijski tasteri (čitaj: svi prekidači su vrlo sitni).

Posebnu zanimljivost ovog plejera čini njegova fiokazadiskove.Nakonkraće analize njene izrade, mogao sam da konstatujem da je čvrsta i kompaktna, poput hromiranih branika Pontiac automobila iz sredine šezdesetih godina. Stražnji panel plejera je vrlo jednostavno rešen. Na njegovoj stranici se nalazi samo jedan par analognih izlaznih konektora i jedan par digitalnih izlaznih konektora (optički i koaksijalni) koji mogu poslužiti za povezivanje s digitalnim pojačalima ili eksternim D/A konvertorima. Arhitektura ugrađenoga D/A konvertora je u bitnim segmentima ostala ista u odnosu na prethodnika, osim što su ugrađeni elementi višeg kvaliteta, kako bi se postigao viši nivo zvučne izvedbe. Kod ovoga plejera DAC je 24 bit Delta/Sigma/8xOversampling, te Upsampler 96 kHz. Takođe, za kvalitetan rad CD plejera se brine Philipsov transportni mehanizam.

Slušni test

Kako bih napravio odmak u testiranju soničnih mogućnosti ovog sistema, odlučio sam da upotrebim vrhunske snimke iz programa nezavisne švedske izdavačke

kuće Opus3. Naime, oni prilikom snimanja klasičnih stereo materijala koriste analogne magnetofone i lampašku elektroniku, u želji da postignu da živa izvedba bude što kvalitetnije zapisana, uz što manje primesa koje inače pridodaje tehnika snimanja. Već na samom početku testa primetio sam da ova kombinacija poseduje velike mogućnosti kad je u pitanju reprodukcije zvuka.

U fiocimodelaX-Raynašaosedisksastava Stockholm Guitar Trio, na kojem trojica tamnokosih Šveđana na akustičnim gitarama izvode dela Ravela, Albeniza i Granadosa. Bitno je reći da sam osetio veliku količinu mikrodetalja, koja se mogla osetiti od prvog trzaja po gitari sve do samog kraja albuma. Takođe, primetio sam da su izvođači bili malo pomaknuti napred, uz prisustvo velikih dinamičkih skokova.

Ples

Osim klasičnih kompakt diskova, u ponudi kompanije Opus3 postoje i hibridni SACD diskovi. Naime, hibridni SACD diskovi se mogu reprodukovati kako na SACD tako i na CD plejerima. Kako su ženski vokali oduvek bili zahtevan materijal za reprodukciju, bez obzira kojem cenovnom rangu sistem pripadao, odlučio sam da zavrtim hibridni SACD disk Katinke Wilson “One Life”. Mlada izvođačica toplog pogleda i senzualnog glasa, čije sa muzika može opisati kao neka vrsta fuzije popa, bluza i džeza, pružila je nebrojene minute muzičkog užitka. MF je odradio zadatak s neverovatnom lakoćom, točno određujući pozornicu na kojoj su se nalazili izvođačica i njen bend, s precizno definisanimprisustvom vazduha oko instrumenata.

Srednjotonski spektar bio je prisutan u

Model: Musical Fidelity X-RAY V3

Tip: CD plejer

Frekvencijski odziv: 10Hz-20kHz

Odnos signal/šum: 115dB

DAC: 24 bit Delta-Sigma/ 8x Oversampling

Upsampler: 96kHz

CD transport: Philips

Dimenzije: 220x100x330mm

Masa: 5,5kg

Cena: 950 evra

celosti. Zvukovi čela, bubnjarskih metlica i klavira reprodukovani su timbralno korektno, bez ikakvih primesa koje bi mogle remetiti lepotu spektra. Što sam se dublje koncentrisao prilikom slušanja ovog albuma, mogao sam da primetim i lagani tube prizvuk, koji je samo povećao moj užitak. Za kraj testa odlučio sam se za nešto ekstremno ozbiljno - kompilaciju “Organ Treasures”, u izvedbi Mattiasa Wagera. Naravno, reč je o orguljama, budući da pri reprodukciji njihovog zvuka mnogi zvučnički sistemi znaju pasti na ispitu. Naime, i same orgulje i zvuk koji one proizvode imaju kompleksnu građu. Pri prijemu prvih muzičkih informacija u moj slušni aparat upala je sama veličina orgulja. Bile su čvrste i visoke, s izuzetno velikim potiskom vazduha. Doduše, u pojedinim trenucima su delovale malo stisnuto prema sredini, što ipak nije narušilo celokupnu sliku. Bez obzira na to, moram da konstatujem da je visokotonski deo spektra bio dosta detaljan i svilenkast, pomalo analitičnog karaktera, a slušajući Bachove tokate i fuge nisam se mogao oteti svečarskom utisku. Ovde je MF kombinacija pokazala da je dorasla i najtežim zadacima.

Epilog

Musical Fidelity X150/X-RAYV3 svojim zvukom sigurno neće zamarati slušaoca, čak ni nakon celodnevnog slušanja. Zvuk visoke informativnosti i dinamike s tube atributom predstavljaće olakšavajuću okolnost prilikom odabira zvučnika. Ova će kombinacija privući prosečnog slušaoca, a soničnim i estetskim pristupom zaintrigirati i probirljivije audiofile.Moja preporuka svima koji imaju limitiran stambeni prostor, a žele da uživaju u muzičkim blagodetima, jeste da obrate pažnju na ovaj sistem.

Model: Musical Fidelity X-150

Tip: Dual Mono integrisano pojačalo

Izlazna snaga: 2x105 W/8 Ω

Frekvencijski odziv: 20Hz-20kHz

Odnos signal/šum: >98dB

Dimenzije: 220x100x340mm

Masa: 6,5kg

Cena: 900 evra

High-End iz Azije

Tajvanska kompanija Usher je na svetskoj audio sceni prisutna već duži niz godina, kao jedan od najuglednijih prizvođača Hi-End opreme i komponenti sa područja Azije. Trideset godina iskustva, tradicije, proučavanja i unapređivanja audio tehnologije dovelo je i neka od najvećih stručnih imena audio sveta pod ovaj krov.

Sa dolaskom eksperata kao što je dr Joseph D’Appolito, kompanija Usher je napravila radikalne zaokrete u pristupu dizajniranju zvučnika i ostvarila veliki napredak na polju poboljšanja kvaliteta zvuka. Njegov poznati MTM dizajn zvučnika, kasnije usvojen od strane mnogih evropskih i američkih Hi-Fi proizvođača, u velikoj meri je unapredio samu kompaniju Usher. Predavač na mnogim seminarima na temu akustike širom sveta, pisac jedne od značajnijih knjiga o testiranju zvučnika, takođe nosilac najjačih titula i diploma iz oblasti elektronskog inženjeringa, dr D’Appolito pored dizajniranja skretnica i zvučničkih kabineta lično vrši i testiranja prototipa drajvera u svojoj privatnoj laboratoriji u Koloradu.

Dancer CP-8571

Kao rezultat ove izuzetne saradnje nastao je i model Dancer CP-8571, iz serije Compass, koji smo mi imali zadovoljstvo da čujemo u sistemu sa Usher Reference 1.5 pojačalom snage i Usher P-307 predpojačalom. Za izvor zvuka koristili smo lampaški SACD plejer Shanling SCD-T200C, koji je redovnim čitaocima već poznat iz 6. broja Hi-Filesa. Od kablova korišćeni su: Usher PC993 za napajanje snagaša, Usher

MN-800 u ulozi interkonekta, a Siltech LS110 Classic MK2 za povezivanje zvučnika. Usher CP-8571 je sagrađen čvrsto kao sef banke, a njegova veličina (320x600x1120 mm), zakrivljene stranice i kvalitet finišaod orahovog drveta ostavili su nas bez daha. Konstrukcija samog zvučničkog kabineta urađena je na specijalnoj čeličnoj osnovi, koja ima ulogu dodatnog učvršćenja, a zidovi debljine 2,5 centimetra čvrsto su spojeni u celinu, čineći zvučnik još otpornijim na talase i snažne vibracije nastale prilikom reprodukcije tonova iz najnižeg dela spektra. Sloj teškog damping materijala nanet je na skoro sve unutrašnje površine. Prednja strana je izrađena od rigidnog MDF laminata, debelog nekoliko inča. Kabinet je podeljen u tri potpuno odvojene komore: na dnu se nalazi zasebna komora, u sredini je komora bas drajvera, a treća ima ulogu izolacije mid-bas i visokotonskog drajvera. Sve ovo postavljeno je na masivno postolje, za koje se CP-8571 čvrsto drži, a dodatni šiljci podesivi po visini garantuju najmanji mogući prenos vibracija na okruženje u kom zvučnik svira.

Sa zadnje strane nalaze se četiri pozlaćena konektora visokog kvaliteta, tako da je ova kutija predviđena i za bi-amping varijantu. Iako proizvođač preporučuje pojačala od 100 vati, osetljivost od 88 decibela pri

impedansi 8 oma nam u startu govori da će ovim kutijama ipak prijati i dosta snažnija pojačala.

Reference 1.5

Usher Reference 1.5 je ispunio naša očekivanja i sa svojih 150 vati po kanalu pri otporu od 8 oma, čini se bez većih poteškoća, uspešno “poterao” ove lepotane. Ako zavirimo malo ispod površine masivnog niklovanog kućišta, prvo što pada u oči jeste ogroman transformator, što u startu objašnjava masu od 40 kilograma. Četiri elektrolita, sa kapacitetom od 10.000 mikrofarada, u kombinaciji sa RC filterima za visoke frekvencije, takođe su deo sistema koji napaja ovo pojačalo snage. Model R 1.5 je moguće kontrolisati preko XLR konektora, a predviđen je i rad u bridžovanoj varijanti (mono). Sistem napajanja je potpuno elektronske strukture, sa duplim izlaznim diferencijalnim pojačalom i osam parova paralelno povezanih tranzistora. Za postizanje maksimalnih rezultata korišćeni su snažni bipolarni tranzistori pod oznakom MJ15024/MJ15025, preuzeti od kompanije Motorola. Svih šesnaest tranzistora montirano je na aluminijumski most-nosač, sa koga se toplota odvodi velikim rebrastim hladnjacima koji su instalirani pri bočnim stranama uređaja.

Interesantno i nesvakidašnje je i to da samim uključivanjem snagaša u struju aktivirate sve sisteme unutar uređaja, iako je glavni prekidač u Offpoziciji.Štosetiče

piše: Nemanja Stupar

Usher Audio i Shanling

spoljnog izgleda, kućište deluje pouzdano i robustno, sa ručicama za lakše podizanje i premeštanje sa zadnje i prednje strane, a sam dizajn podseća na Treshold ili Jeff Rowland monoblokove. Proizvođač je ovo pojačalo okarakterisao kao “ideal class A power amplifier”,iakojeurealnostionou AB klasi uređaja.

P-307

Struktura predpojačala P-307 je najverovatnije usvojena od jedne od najnovijih kreacija poznatog i proslavljenog konstruktora predpojačala po imenu Akihiko Kaneda, koji je u poslednjih 25 godina dizajnirao više od 160 verzija predpojačala. Samo predpojačalo sastoji se iz dve jedinice. Jedna od njih procesira signal, dok druga, fizičkipotpunoodvojenaudrugo kućište, snabdeva uređaj strujom preko četiri kontaktna kabla. Put signala sastoji se od četiri amplifikacionastepena,od kojih je za ulazne korišćen J-FET 2N3958 dupli tranzistor i osam 2N3440 i 2N5416 bipolarnih tranzistora. Svi se nalaze u metalnim kavezima, izolovani od ostatka uređaja. Source prekidač je kružnog oblika, napravljen u saradnji sa kompanijom Takamisawa microswitches. Tu su još i dva Blue Alp potenciometra - jedan za kontrolu jačine zvuka i drugi za balans. Predpojačalo P-307 poseduje samo nesimetrične izlaze (dva pre-out i dva rec-out).

Reprodukcija

Kombinovanje R 1.5 i P 307 sa lampaškim SACD/CD plejerom Shanling SCD-T200C potvrdilo je naša očekivanja, a verujemo da neće ostaviti nezadovoljnima čak ni ljubitelje lampaških sistema. Sistem karakteriše izuzetna dinamika, a detaljnost i rezolucija zvuka su na vrlo visokom nivou. Kao glavnu karakteristiku izdvajamo odličnu reprodukciju u opsegu tonova srednjih frekvencija, u čemu naravno veliku ulogu igra i lampaški plejer Shanling SCD-T200C. Vokali su bili posebno prijatni, a njihova toplina i mekoća nisu prestajale da nas oduševljavaju dok smo prelazili sa jedne vrste muzike na drugu. Slušajući Patriciju Barber zaista smo uživali u baršunastim i kremastim tonovima reprodukovanim iz ovih moćnih, velikih, a tako prefinjenih zvučnika. Izuzetno fokusiran zvuk, pomalo smekšan od strane Shanling SACD/CD plejera, najviše će odgovarati onima koji slušaju pre svega vokalnu i džez muziku.

Širina zvučne slike kao da je izlazila iz okvira prostorije u kojoj smo testirali sistem, čineći da “soba zvuči” kao mnogo veća nego što je to u stvari bio slučaj.

Slušajući orkestralna dela sa Marantz test diska, odlično smo mogli da stvorimo u glavi trodimenzionalnu sliku i tačno pozicioniramo muzičare u okviru orkestra.

Ni najmanji detalji, kao što su zvončići, uzimanje vazduha pri pevanju, prevlačenje prstiju preko žica gitare ili violine, nisu izostajali ni u jednom momentu. Žičani gudački instrumenti, kao i klavir, zvučali su realno i prirodno, a mi smo se na kraju, bez ikakve dileme, složili sa kolegama sa ljubljanskog Hi-Fi sajma da je ovo jedna od najboljih reprodukcija klavira koju smo ikad čuli. Kako smo već ranije imali prilike da čujemo SCD-T200C, u drugom sistemu, smatramo da je za ovakav zvuk, naravno pored CP-8571 zvučnika, najzaslužniji baš ovaj atraktivni lampaški SACD/CD plejer. Bas doseže izuzetno duboko, brz je i precizan, mada je pri slušanju elektronske muzike (Yello, album “The Eye”) zafalilo malo siline i sirovosti u momentu udara (bas slam). Naravno, kako smo već navikli, soba u kojoj smo testirali sistem je bila loše zvučno izolovana i dosta prazna, što se sasvim sigurno odrazilo na zvuk.

Usher Reference 1.5 pojačalo snage, Usher P-307 predpojačalo, Shanling SCD-T200C i Usher Dancer CP-8571 I, integrisani u jedan sistem, zaslužuju sve pohvale, ne samo zbog izuzetnih dinamičkih osobina, sočnog i kremastog prikaza srednjih tonova, bogatog i punog zvuka, već i zbog činjenice da se azijski proizvođači, polako ali sigurno, kvalitetom približavaju evrop-

skim i američkim gigantima. To potvrđuju i takozvani “slepi testovi” (testiranje uređaja iza paravana), a vi ćete sigurno “progledati” kad shvatite koliko je više novca potrebno izdvojiti za istu klasu uređaja nekog renomiranog proizvođača sa starog kontinenta.

Ustupio: NT Company, tel: 011/3111-069

Studijski Hi-Fi

Moram priznati da su pojedini komentari tipa “nije Harman ono što je nekada bio” uspeli da kod mene izazovu određenu dozu rezerve i predrasuda. Međutim, onda sam video da se na listi nagrađenih uređaja od strane EISA asocijacije nalazi upravo Harman/Kardon, sa svojim CD plejerom HD970. Možda je pravo vreme da razbijemo pomenute predrasude i uverimo se u današnji kvalitet ovih proizvoda, bez obzira na staru slavu.

Sistem koji sam dobio na test sastoji se od pomenutog plejera HD970, integralnog pojačala HK970 i zvučnika iz relativno nove serije Studio L, kompanije JBL. Ovi zvučnici, predviđeni za postavljanje na stalke, nose oznaku L830, a njihova masa i dimenzije zaslužuju da se pakuju u pojedinačne kutije. Nažalost, JBL je spakovao par ovih zvučnika u jednu kutiju, tako da se testiranje ovog sistema pretvorilo i u fizičkiposao.Nekadčovekmoraidase pomuči, da bi kasnije mogao da uživa.

Studio L

U seriji Studio L nalazi se čak osam modela zvučnika namenjenih za stereo postavku i za kombinovanje sistema kućnog bio -

skopa. U ove zvučnike, kako kažu u JBL-u, uključene su dizajnerske inovacije i tehnologije koje su razvijane za segment profesionalne opreme, odnosno za studijske monitore. Serija sadrži tri bookshelf modela, od kojih se dva mogu montirati na zid, dva podnostojeća modela, dva centralna zvučnika i jedan subwoofer. Sudeći po ceni, Studio L je namenjen klasi srednjeg budžeta. Svi zvučnici u seriji, osim subwoofera, odlikuju se frekvencijskim odzivom do 40 kiloherca. Srednjetonski i bas drajveri u Studio L seriji koriste membrane od PolyPlas materijala.

Odličan utisak na nas je ostavila sama kutija zvučnika, čija masivnost obećava pun zvuk i snažan bas. Ivice kutija su blago zaobljene, a pri kuckanju se čuje zvuk koji odaje pravo i kvalitetno drvo. Na zadnjem panelu primećujemo nešto veći bas refleksotvor,kaoikvalitetnebi-wireterminale, veoma slične terminalima sa zvučnika B&W 601S3. Model L830 poseduje tri drajvera sa reznim frekvencijama na 2,5 kiloherca i 20 kiloherca. Da, na ovako visokoj frekvenciji počinje da radi “ultrahigh-frequency” drajver. Njegov prečnik iznosi 19 milimetara, ima kupolu od materijala po imenu

piše:

Viktor Kostić

Mylar, poseduje aluminijumski oklop koji je montiran na plastičnu hornu. “Običan” visokotonac je izrađen od čistog titanijuma, prečnik mu je 25 milimetara i smešten je u “Elliptical Oblate Spheroidal” nosač. Zanimljivo je kako je JBL za apsolutno svaki detalj u izradi drajvera napravio neki poseban termin koji je registrovao kao zaštitni znak. Bas membrana je izrađena od pomenutog PolyPlasa, dimenzija 150 milimetara. Inače, svi drajveri su montirani na srebrne nosače, pa ako ne koristite zaštitne maske na zvučnicima dobijate jedan neobičan high-tech izgled.

Plejer i pojačalo

Na prvi pogled primećujemo da se CD plejer i integrisano stereo pojačalo dizajnerski potpuno uklapaju u prepoznatljivi izgled Harman/Kardon uređaja. Tanka linija sa komandnim tasterima, tačkasti krupni displej i naravno veliki potenciometar osvetljen plavičastom svetlošću, samo su neke od poznatih karakteristika. Pojačalo HK970 se, zbog velikog transformatora, odlikuje izrazito velikom težinom. Na zadnjem panelu izdvojili bismo pre-out izlaze sa varijabilnim izlazom koji se može podešavati u rasponu od +/- 3 decibela. Veliki dvostruki zvučnički terminali omogućili su nam da povežemo JBL L830 zvučnike bi-wiring vezom.

Harman/Kardon & JBL

Iako smo navikli na kružne potenciometre i tastere na pojačalima, koji se odnose barem na ton kontrole, to ovde nije slučaj. Izbor izvora zvuka, kao i podešavanje ton kontrola, vrši se pritiskom na tastere koji dalje internom elektronikom regulišu sve željene operacije. Tasterima je moguće uključiti ili isključiti određeni par zvučnika, izabrati izvor zvuka ili izabrati izvor za snimanje. Ukoliko želite da podešavate ton kontrole, biće neophodno da pritisnete taster Mode i zatim se odlučite između basa, visokih tonova ili balansa, a podešavanje izvršite velikim multifunkcionalnim potenciometrom. Ovakav način kontrolisanja pojačala nije komplikovan, ali mala zamerka bi se mogla uputiti slabo vidljivim natpisima iznad tastera. Ukoliko imate slabije osvetljenje ili se vaš uređaj nalazi na nižoj polici, moraćete napregnuti vid da biste pročitali natpis.

Slična je priča i sa CD plejerom, a na njegovom prednjem panelu se pored standardnih komandi na tasterima nalazi i dimmer koji poseduje tri položaja za zatamnjenje displeja (uključen, blago zatamnjen i isključen). Pored koaksijalnog i optičkog ulaza, karakteristično za ovaj plejer je i postojanje koaksijalnog izlaza. Tako je moguće korišćenjem nekog od ulaza HD970 upotrebiti u ulozi D/A konvertora ili, korišćenjem digitalnog izlaza, u ulozi CD transporta. Verujemo da su oba segmenta plejera izrađena natpro-

sečno. Podsetićemo još jednom da je ovaj plejer proglašen za najbolji plejer za ovu sezonu od strane EISA asocijacije. Ukoliko je nekome posebno važna i ova informacija, pomenućemo da HD970 reprodukuje i MP3 format.

Duži test

Ovaj sistem smo imali na testiranju duže od nedelju dana, tako da smo imali dovoljno vremena da se upoznamo sa njegovim karakteristikama i da poslušamo veću količinu muzičkog materijala. S obzirom da je kolega iz redakcije već imao prilike da testira CD plejer i pojačalo, odlučio sam se i za razgovor sa njim, ali tek nakon kreiranja sopstvenih utisaka. CD plejer i pojačalo zvučali su dosta neutralno i precizno, a komandovanje njima nam se sve više dopadalo kako je vreme odmicalo. JBL zvučnici davali su posebnu voluminoznost zvuku, verovatno zbog njihove velike zapremine, ali činilo se da bas postaje mutan u pojedinim trenucima, kao da im nedostaje potpuna kontrola. Zbog toga smo odlučili da L830 još više odmaknemo od zidova, zbog bas refleksotvorasazadnjestrane, i situacija se značajno popravila. Ukoliko volite glasniju muziku ovaj sistem će vas oduševiti svojom punoćom, jer ostavlja veoma snažan i moćan utisak.

Ustupio: Loop Audio, tel: 021/530-389

Za: Digitalni ulazi, lakoća upotrebe, zvuk.

Protiv: Nedovoljno upadljivo obeleženi tasteri, sporo iščitavanje CD-a.

Hi-Fi za početnike

Sistem sačinjen od pristupačnog CD plejera i integrisanog stereo pojačala je veoma tražena kombinacija među korisnicima, naročito na našem tržištu. Kao odličan primer za kvalitetan brendirani sistem nametali su se početni modeli plejera i pojačala kompanije NAD. Odabir zvučnika nije bio jednostavan, što je uslovljeno prevelikim brojem mogućih rešenja, ali sistem smo pokušali da zaokružimo modelom RS1 kompanije Monitor Audio. Ideja je bila da formiramo kompletan sistem koji cenom neće preći sumu od 1.000 evra i tako probijemo psihološku barijeru kod potencijalnih kupaca.

CD plejer

Oznaka C521 stoji iza nekoliko verzija CD plejera, a za sve njih je zajedničko da su uvek fenomenalno prolazili u recenzijama u stranoj štampi. Poslednja verzija plejera C521BEE označena je ovim akronimom zahvaljujući Hi-Fi geniju, gospodinu Bjornu Eriku Edvandsenu, koji je zaslužan za mnoge uspešne uređaje kompanije NAD. Gospodin Bjorn Erik Edvandsen je simbol kompanije NAD, slično kao što je ime Kena Ishiwate asocijacija za Marantz. Mr. BEE je izmislio pravilo 10/10, koje kaže da uz desetostruko skuplju opremu slušalac dobija za deset procenata kvalitetniju reprodukciju. Njegovo zvanično zanima-

nje je direktor naprednog razvoja (Director of Advanced Development). Sledeći model CD plejera iz NAD fabrike nosi ime C542 i predstavlja kvalitetnije rešenje. Iako su vizuelno identični, razlika u reprodukciji je očigledna. Ipak, ne želimo da premašimo planirani budžet, a C521BEE već “na prvu notu” zvuči nadprosečno.

Model C521BEE poseduje dvadesetobitski Burr-Brown D/A konvertor tipa Sigma-Delta, a zanimljivo je da se analogna i digitalna sekcija plejera napajaju iz dva različita izvora. Ugrađeni su kvalitetni polipropilenski kondenzatori, kao i metal-film otpornici. Primetili smo da C521BEE ima nisku izlaznu otpornost, što ga čini manje osetljivim na različite kablove i ostatak elektronike.

Funkcionalnost plejera je na standardnom nivou - pored scan i skip opcija, tu su i random i repeat. Displej nam se dopao, jer su brojevi numera poređani u tabelarnom rasporedu, slično kao kod starog dobrog Sonyja. Zbunjuje nas što je boja displeja plava, a boja indikatorskih lampica zelena, što je poprilično neobjašnjivo. Plejer C521BEE ima samo koaksijalni digitalni izlaz, ali proizvođač ima “izgovor” da je ovaj izlaz urađen veoma kvalitetno, tako da vam optički izlaz neće ni biti potreban. Sam koaksijalni izlaz je izolovan od tran-

piše: Ljubiša Miodragović

sformatora digitalne sekcije. Transportni mehanizam za disk je veoma brz, ali ipak bučan, dok je vreme za iščitavanje diska veoma kratko. Posebno nam se dopalo što je kretanje kroz numere komandom scan veoma brzo.

Pojačalo

Zaista ne mogu da izbrojim koliko puta su me prijatelji (audiofilipočetnici)pitali koje pojačalo da kupe. Kada bih saznao da imaju ograničen budžet, male prostorije i groznu mini-liniju, moj najčešći odgovor je bio NAD C320BEE - samo zato što ovo pojačalo nudi sve što je neophodno ljudima koji tek ulaze u Hi-Fi svet. Snaga pojačala je 50 vati po kanalu, što je dovoljno i za ozvučavanje osrednjih prostorija; poseduje čak sedam ulaza i dva tape izlaza. Sekcija predpojačala može biti odvojena, zahvaljujući pre-out izlazu. Ukoliko jednog dana budete razmišljali o nadogradnji ili većoj snazi, nema potrebe da se odreknete prvog ljubimca. Ovo zaista malo pojačalo poseduje i zaštitu od preopterećenja, odnosno prejakog ulaznog signala. NAD je ovo kolo nazvao Soft Cliping, a sam ovaj naziv je registrovan kao trademark.

Ugrađeni transformator je torusnog oblika i poprilično je robustan, dok su komponente na izlazu pričvršćene na veliki hladnjak. Ovako solidna konstrukcija uliva početno poverenje, neophodno da bi se ovom uređaju prišlo sa dozom poštovanja. Sa ovim uređajima moguće je napraviti instalacije sistema koje se protežu i u

drugim prostorijama. Na zadnjem panelu primetićete 12-voltni triger izlaz na koji se uređaji mogu povezati, radi jednostavnijeg upravljanja. Ako u drugu prostoriju postavimo samo zvučnike koji su povezani na ovaj sistem, neophodan nam je infracrveni port koji bi prihvatao komande daljinskog upravljača. U NAD-u su mislili i na ovu mogućnost, pa je na pojačalu napravljen poseban priključak za eksterni infracrveni port. Ovakvi potezi čine osetnim to da je NAD povećao funkcionalnost uređaja, ali je ujedno zadržao jednostavnost korišćenja. Pritiskom na taster Off na daljinskom upravljaču će se istovremeno isključiti CD plejer i pojačalo. Daljinski upravljač CD plejera je standardni i jednostavan, dok je upravljač pojačala sistemski i pomoću njega je moguće upravljati svim NAD komponentama.

Zvučnici

Monitor Audio RS1 smo testirali za 7. broj Hi-Filesa, kada je on svojim snažnim vizu-

elnim identitetom zaslužio i pojavljivanje na naslovnoj strani. Ovog puta na test smo dobili par u crnoj boji, koji je, nakon uklanjanja prednje zaštitne maske, oduzeo dah svim našim prijateljima. Podsetimo ukratko da RS1 koristi C-CAM drajvere, kao i da ima visokotonac iz jače Gold serije, koji uspešno reprodukuje frekvencije do 30 kiloherca. Zadnji panel se odlikuje kvalitetnim pozlaćenim bi-wire priključcima i manjim otvorom za bas refleks.

S obzirom da C320BEE ne poseduje dvostruke priključke za zvučnike, ovaj sistem nažalost fizičkiteškomožetepovezatipo bi-wire konceptu. Naime, za ovu vrstu povezivanja NAD je namenio jači model pojačala, na primer C372, ali u pitanju je previše snažno pojačalo za ideju našeg zamišljenog sistema. Na prošlom testu su prave reči za opis zvuka koji pruža RS1 bile “sladak zvuk”. Pogledajmo kakva je situacija u ovom sistemu. Na test su nam došli korišćeni (čitaj: usvirani) zvučnici i CD plejer. Jedino je pojačalo izvađeno iz ne -

Za: Sjajan sistem za mali budžet, odlična funkcionalnost i jednostavnost korišćenja.

Protiv: Glasniji mehanizam CD transporta, pojačalo nema dvostruki izlaz za bi-wiring.

otvarane kutije, tako da smo sistem povezali i ostavili da svira bez nekog ozbiljnog slušanja. Već nakon pola sata C320BEE je stvarao stereo sa izrazitom oštrinom i preciznošću. Slušali smo Ninu Simone i numeru “My Baby Just Cares For Me” - zvuk bubnja nas je potpuno impresionirao detaljnošću, a o toplini i prisutnosti vokala možemo da kažemo praktično samo sve najbolje.

Odlučili smo da poslušamo i famozni demo disk kompanije Dali i već “na prvu notu” smo osetili sjajnu energiju iz ovog sistema. Za nekoliko minuta sobu je ispunila euforija publike iz numere “Keith Don’t Go”, nakon odlične gitarske deonice. Poželeli smo da poslušamo i malo klavira, tako da smo se prisetili sjajne Tori Amos i albuma “From The Choirgirl Hotel”. Setna numera “Jackie’s Strength” nam je, i pored tužne melodije, navukla veliki osmeh na lice čim smo začuli prve note refrena.

Neke stvari su sigurne: dok su se drugi bavili kućnim bioskopima, NAD je zauzeo čvrstu poziciju u stereo reprodukciji. Ovaj plejer i pojačalo mogu bez ikakvih problema da se nose i sa višestruko skupljom konkurencijom. Monitor Audio RS1 se veoma lepo složio sa elektronikom i čitav sistem je delovao kao potpuno jedinstvena celina. Sasvim je moguće da je NAD napravio kombinaciju koja će dugo dominirati u entry-level segmentu tržišta.

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Samo za odabrane

Ovoga puta imali smo zadovoljstvo da testiramo sistem sastavljen od nesvakidašnjih komponenti, već poznatih onima koji su redovno pratili naše testove u prethodnim brojevima. Za one koji ne znaju, Thule Audio je mlada danska kompanija, osnovana 1989. godine. Osnovao ju je Anders Thule. Funkcionalnost i minimalistički dizajn - to su često prve asocijacije u vezi sa ovim proizvođačem. Sve komponente dizajnirane su u istom maniru, sa minimalnim međusobnim razlikama.

Srce sistema koji smo mi testirali predstavlja već oprobano integralno pojačalo Thule Audio Spirit IA100. Kao izvore zvuka koristili smo CD plejer Thule Audio Spirit CD100 i tjuner iz iste serije - TU100, a zvučnici Vienna Acoustics, i to model Haydn Grand, učinili su da užitak bude potpun.

Samo nekoliko minuta

bilo je potrebno za povezivanje svih komponenti, za šta je zasigurno najzaslužnija dizajnerska filozofija inženjera iz Thule Audia. Za povezivanje Thule Audio komponenti koristili smo van den Hull Bay C5 i Qued Quenex 2 interkonekcijske kablove.

Dizajn

Na zadnjem panelu svih komponenti nalazi se centralni On/Offprekidač,nakon čijeg uključivanja proizvođač savetuje i do nekoliko sati zagrevanja, pre postizanja maksimalnih rezultata. Ukoliko su ure -

đaji prethodno bili ostavljeni u stand-by modu ovaj period se znatno skraćuje, i to za nekih desetak do petnaest minuta. Dok smo uz tihu muziku čekali da se sistem zagreje, u sobi se vodila već dobro poznata rasprava oko samog dizajna komponenti ove danske kompanije. Kao i uvek, mišljenja su bila podeljena. Kompletna konstrukcija svih komponenti je metalna, a prednji panel je izrađen od brušenog aluminijuma crne boje, debljine 8 milimetara. Na sredini se nalazi crveni FL displej, koji pruža dovoljno informacija i jasno je čitljiv i sa većih udaljenosti. Displej je moguće zatamniti ili potpuno isključiti. Što se vizuelnog aspekta tiče, monumentalnost i robusnost će za neke

sti, a kako je samo jedan primerak potreban za kontrolu celog sistema - od nas je dobio još jedan plus, uprkos zaista kritičnom dizajnu.

Što se tiče tjunera, Spirit TU100 je dizajniran u istom maniru kao i ostale komponente ove kompanije i vizuelno se utapa u sistem. Sposoban je za memorisanje 40 stanica, a podržana je i funkcija RDS. Uz TU100 dobija se i sobna antena, kao standardni deo opreme.

Haydn Grand

predstavljati glavnu vrlinu. S druge strane, nedostatak komandi i dugmadi na samim uređajima zahteva period privikavanja, iako ovo u osnovi sasvim dobro funkcioniše. S obzirom na to da ste u ovom slučaju u velikoj meri zavisni od daljinskog upravljača, on bi trebalo da bude lak za upotrebu i pregledan, a u komunikaciji sa uređajima precizan. Zastarelog dizajna i neergonomskog oblika, daljinac je uspeo da ispuni naša očekivanja u pogledu funkcionalno-

Što se tiče omalenog Haydna, bila je to ljubav na prvi pogled. Model koji je bio kod nas imao je finišubojitrešnjinog drveta. Izbor materijala i preciznost u spajanju elemenata još izdaleka govore da je ovaj zvučnik sjajno izrađen. Proizveden i sastavljen u Austriji, još jednom je posvedočio o visokim standardima u kvalitetu izrade na koje smo navikli kad se radi o uređajima sa tih prostora. Konektori sa zadnje strane zvučnika urađeni su kvalitetno i - kako nije ostavljena mogućnost za bi-wiring - povezali smo ih bez većih poteškoća, pritom koristeći prvo van den Hull Clearwater, a zatim Oehlbach Silver Stream kablove. Konektori prihvataju golu žicu, kao i banana priključke. Vienna Acoustics Haydn Grand zapravo je naslednik nama već dobro poznatog modela Haydn. Malo većih dimenzija i zapremine od starijeg modela, novi Haydn je dobio nešto zaobljenije ivice i kvalitetniji finiš,takodasadaizgledadosta kompaktnije i masivnije. Maske su od crnog platna, takođe kvalitetno izrađene i lake za montiranje, vizuelno podeljene na polovine blagim uzdužnim udubljenjem, tako da zvučnik izgleda nešto izduženiji. Otvor bas refleksaprebačenjenaprednju stranu, i to u vidu polukruga sa leve i desne strane visokotonca. Ovaj detalj je toliko dobro uklopljen, da u prvi mah nismo ni primetili otvore oko visokotonca, a sem toga odlično funkcioniše, omogućavajući postavljanje nešto bliže zidovima

piše: Nemanja Stupar

Thule Audio & Vienna Acoustics

nego što je to uobičajeno. Osetljivost ovih zvučnika je 89 decibela, a impedansa 4 oma, dok se preporučena snaga pojačala kreće od 25 do 180 vati. Bas/srednjetonac drajver starog modela zamenjen je novim i većim drajverom, prečnika 6 inča. Providna membrana je izrađena od mešavine specijalnih materijala, a nosi oznaku X3P. Stručnjaci iz ove kompanije tvrde da je ovaj materijal još čvršći od polipropilenskih membrana i da ima bolje akustičke karakteristike. Visokotonac je ručno obložen svilom, a njegovo kućište je izolovano od ostatka kabineta, raspoređujući svojim oblikom tok vazduha iz bas refleksaravnomerno u svim pravcima. Frekvencijski odziv modela Haydn Grand kreće se od 42 herca do 20 kiloherca. Sva ova unapređenja donela su i promenu cene, pa je tako sada za ove zvučnike potrebno izdvojiti 580 evra, što je znatno više od 440 evra, koliko je koštao stari model Haydn.

Tražeći idealnu poziciju u prostoriji, poštujući savete stručnjaka iz kompanije Vienna Acoustics, pomerali smo zvučnike bliže ili dalje u odnosu na zadnji i bočne zidove. Najboljom nam se učinila varijanta kada su zvučnici sasvim “na čistini”, dalje od uglova sobe. Što smo više izvlačili zvučnike iz uglova, činilo se da je zvuk bolje kontrolisan, bas precizniji i brži, bez dodatnog brujanja. Nakon pronalaženja najbolje pozicije, pustili smo da IA100 malo “prodiše” i stvarno “potera” ove male kutije. Da Spirit IA100 ima potencijala i snage za to naslutili smo još prilikom tišeg slušanja, dok smo čekali da sistem dostigne svoju optimalnu radnu temperaturu. Iako nismo imali vremena da do kraja ispoštujemo proizvođačev savet i izdvojimo oko 100 sati, koliko je potrebno da se Haydn Grand “usvira”, iznenadila nas je dubina i širina zvučne slike koja je dolazila iz ovih kutija. Zvuk je vrlo dinamičan, a snaga basa u momentu udara odaje utisak kao da dolazi iz zvučnika daleko veće zapremine. Odlično izbalansiran, neutralan, relativno mek i prirodan zvuk širio se prostorijom u kojoj smo testirali sistem.

Zaslugu za ovakave performanse, pored zvučnika, zasigurno ima i Spirit IA100, kome ni u jednom momentu nije zafalilo snage, ni pri glasnijem slušanju. Veliki transformator od 500 volt/ampera i kondenzatori kapaciteta 40.000 mikrofarada sigurno su doprineli da ovaj sistem zvuči ovako puno i živahno. Inače, ovo naizgled

lako pojačalo zapravo teži 12 kilograma. Ceo sistem testiran je u sobi srednje veličine, sa dosta nameštaja i tepihom, što je obezbedilo solidnu dampiranost, koja je svakako dodatno poboljšala zvuk. Prilikom kupovine treba imati na umu da se ovde radi o zvučnicima male zapremine, koji sigurno neće zvučati ovako puno i toplo ukoliko ih smestite u veliku i praznu sobu.

Muzika

Kako smo dalje menjali muziku i različite pravce, preko roka, džeza, fanka, vokalne muzike i na kraju klasike, dubina, snaga i dinamika zvuka reprodukovanog sa ovog sistema nije prestala da nas oduševljava i iznenađuje. U želji da saznamo u kojoj meri je za ovakav zvuk zaslužan integralac kompanije Thule Audio, povezali smo Haydn Grand sa starijim modelom

risivera Revox B780, a kao izvor zvuka je u ovom slučaju korišćen CD plejer Sony CDP-X333ES. Iako po specifikacijamaiste snage kao IA100, Revox se pokazao kao dosta “siroviji” i ne tako mek kao Thule. Iako snage ima u izobilju, manjka mu neutralnost, malo nežniji i prirodniji zvuk, koji, sada zasigurno znamo, odlikuje Thule Audio Spirit IA100. Napominjemo da IA100 ne poseduje ulaz za gramofon, tako da će ljubitelji vinila ostati uskraćeni ukoliko ne izdvoje još novca za gramofonsko predpojačalo. Spirit IA100 ima mogućnost povezivanja samo jednog para zvučnika, i to preko ne previše kvalitetno izvedenih konektora na zadnjem panelu. Vrativši se na staru postavku i dalje slušajući muziku, činilo nam se da kombinacija IA100 i Haydn Grand može da zvuči još bolje.

Ustupio: BM, tel:011/3618-000

Za: Jednostavnost korišćenja, topao zvuk. Protiv: Pojačalo nema gramofonski ulaz.

Denon

i Wharfedale Diamond 9.1

Prvi korak u Hi-Fi svet

Za malo novca sastaviti sistem koji zadovoljava Hi-Fi kriterijume nije baš zahvalan posao. Svi smo svedoci poplave DVD plejera i kompleta kućnih bioskopa neobičnih imena na domaćem tržištu, koji svojim kvalitetom ne zadovoljavaju ni neke osnovne očekivane premise. Pa, zašto se onda većina kupaca opredeli za pogrešne uređaje? Neobaveštenost, snažan marketing i dostupnost na svakom ćošku, saterali su pravi Hi-Fi na veoma sužen prostor. Kako bismo barem pokušali da ispravimo situaciju, potražili smo uređaje koji u stranoj štampi zaslužuju po pet zvezdica, a pritom svojom cenom ne prelaze mogućnosti prosečnog stanovnika naše zemlje.

Kompanija Denon je svojim proizvodima zaslužila mesto u vrhu pristupačnih HiFi uređaja, baš kao i u segmentu kućnih bioskopa. Ovoga puta predstavićemo integralno stereo pojačalo PMA-495R i CD plejer DCD-685, sa bookshelf zvučnicima Wharfedale Diamond 9.1. Šta je u ovom sistemu neobično? Na prvom mestu, to je cena sistema, koja ne prelazi 650 evra, a na drugom mestu je činjenica da ovom sistemu “ništa ne fali”.

Iako Denon snagu svojih pojačala voli da deklariše na impedansi od 4 oma, pronašli

smo podatak da je snaga 45 vati po kanalu pri 8 oma. Ovako deklarisan podatak pruža nam pravi uvid u moć ovog sistema, koji može da ozvuči prostorije srednje i manje veličine. Prednji panel PMA-495R pojačala daje korisniku priličan prostor za upravljanje. Pored izbora između parova zvučnika, moguće je podešavati ton kontrole ili ih premostiti “source direct” prekidačem, kao i izabrati jedan od šest izvora zvuka. Ono što je neobično jeste postojanje potenciometra za kontrolisanje loudness efekta. Kako pojačalo može da pokreće oba para zvučnika (A+B), time se kvalifikovaloza bi-wiring mogućnosti povezivanja. Pomenućemo još da je gramofonsko predpojačalo MM tipa, kao i da postoje dva linijska izlaza za snimače. Zvučnički terminali su prosečnog kvaliteta, a kabl za napajanje nije odvojiv, što i nije za očekivati u ovom cenovnom rangu.

Posmatrajući naš pregled tržišta, primetio sam da je PMA-495R zapravo najpristupačnije pojačalo u tabeli. Sa CD plejerom DCD-685 situacija je malo drugačija, jer se njegova cena nalazi u rangu sa modelima Cambridge Audio Azur 340C i NAD C521BEE. Samim tim, nešto su veća i naša očekivanja u vezi sa mogućnostima Denon plejera. Originalni Denonov transport mehanizam se nalazi na sredini uređaja, a displej kalendarskog oblika je odmah ispod njega. Ipak, taster Open/Close se ne nalazi ispod transporta, kao kod CDROM uređaja, što bi bilo veoma iritantno. Pomenuti displej se može zatamniti, što je zgodno ukoliko imate naviku da zurite u brojke dok bi, u stvari, trebalo da uživate u muzici. Od posebnih opcija izdvojili bismo mogućnost podešavanja nivoa zvuka pojačivača za slušalice, ali i pitch kontrolu. Na daljinskom upravljaču, standardnog dizajna i kvaliteta, moguće je kontrolisati i varijabilni izlazni nivo jačine zvuka plejera. U digitalnoj sekciji plejer koristi dvadesetobitski D/A konvertor, koji poseduje LAMBDA Super Linear Converter dizajn, osmišljen u Denonu za potrebe njihovih High-End modela. Pored toga, plejer poseduje i osmostruki digitalni filter(oversampler). Ukoliko imate potrebu da presnimavate vaše kompakt diskove na druge digitalne medije, poput MiniDisca, Denon je u ovaj plejer ugradio i optički izlaz.

Priča u vezi sa zvučnicima Diamond 9.1 je već svima dobro poznata. U pitanju su jedni od najpoznatijih zvučnika u Britaniji. Bilo bi zanimljivo videti statistiku prodaje ovih zvučnika na svetskom nivou, jer smo sasvim sigurni da se Diamond 9.1 nalazi u samom vrhu. Cela serija Diamond se proizvodi već duže od četvrtine veka i oduvek je predstavljala neko referentno polazište za zvučnike iz budžetske klase. Kutija modela 9.1 je nestandardnog oblika, kako bi se izbegla pojava stojećih talasa i smanjile interne vibracije. Sa prednje strane kutija imamo dva manja bas refleksotvora,što ovom modelu omogućava jednostavnije pozicioniranje i bolje zvučne performanse, bez obzira na blizinu zidova i eventualnu skučenost prostora.

piše: Viktor Kostić

Diamond 9.1 poseduje drajver prečnika 130 milimetara izrađen od kevlara, koji se spušta do 50 herca, dok visokotonac ima prečnik 25 milimetara i reprodukuje i frekvencije iznad granice čujnosti kad je u pitanju ljudski sluh. Na zadnjem panelu primećujemo kvalitetne, pozlaćene dvostruke terminale, obložene providnom plastikom. Za ljubitelje bi-wiringa to je sjajna vest, s obzirom da Denon PMA495R takođe ima dvostruke terminale. Zbog niske osetljivosti Diamonda, često smo malo više okretali potenciometar pojačala, ali to nam nije smetalo.

Istina je da Diamondi sviraju glasnije nego što se od njih očekuje, mada se u nešto

većim prostorijama oseća ograničenost bas područja. Srednji i visoki frekvencijski opsezi deluju verodostojno i tačno. Slušali smo različite muzičke pravce i čini nam se da ovom sistemu ponajviše odgovaraju rok, džez, pop ili čak dosta tvrđi zvuk. Činjenica je da ovaj sistem ima sve što je prosečnom korisniku potrebno. Možda je to sjajan uvod u Hi-Fi, a vremenom će apetiti početi da rastu. CD plejer poseduje kvalitetan transport i D/A konvertor, pojačalo ima dovoljno snage za osrednje prostorije, dok zvučnici imaju veoma korektnu reprodukciju. Uz kupovinu CD plejera, integralnog pojačala i zvučnika, svakako ne treba zaboraviti ni kupovinu jeftinijih kablova, kao i stalaka za zvučnike. U svakom slučaju, ovo je višestruko kvalitetnije rešenje od bilo kakvih mini-linija i plejera sa neobičnim imenima i oznakama, a sasvim je sigurno da su ove komponente napravljene da traju. O tome svedoči i višegodišnja proizvodnja opisanih uređaja.

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452-642

Za: Odlična elektronika, Hi-Fi ugođaj za malu svotu novca. Protiv: Manjak basa.

& Usher

Pristupačni High-End

Kako smo već imali prilike da testiramo uređaje iz samog vrha ponude ovih azijskih proizvođača, upoznati smo sa mogućnostima i performansama koje oni pružaju. Ovog puta kod nas se na testu našao nešto pristupačniji sistem: integralno lampaško pojačalo Shanling STP-80 i SACD/CD plejer SCD-S300, u kombinaciji sa zvučnicima tajvanske kompanije Usher, i to modelom Compass X-719. Firma NT Company, koja nam je obezbedila testiranje ovog sistema, takođe je i generalni zastupnik za Siltech i Usher kablove. Za povezivanje smo koristili kablove Siltech, i to model New York (interkonekt), a u ulozi zvučničkog kabla našao se New York LS.

Model Shanling STP-80 je proizveden u Kini. Atraktivno dizajnirano, celo kućište je urađeno u brušenom prohromu, a sam uređaj će se lako uklopiti u većinu moderno uređenih enterijera. Dok su transformatori kompletno zatvoreni i izolovani, lampe su ostavljene na otvorenom, zaštićene jedino plastičnim “kulicama”, koje su takođe urađene u srebrnoj boji. Sve komande se nalaze na masivnom i lepo dizajniranom daljinskom upravljaču, a komande Input select i Volume control se nalaze i na samom pojačalu. Proizvođač je deklarisao STP-80 na 35 vati po kanalu, a poseduje izlaze na 4 i na 8 oma. Konektori za priključivanje zvučnika, kao i četiri ulazna RCA konektora, su pozlaćeni i izrađeni po najvišim standardima. Fre -

kvencijski raspon kreće se od 18 herca do 30 kiloherca (± 0,5 decibela) dok su THD izobličenja manja od 1%. Automatski bias eliminiše potrebu za podešavanjem lampi radi dobijanja najboljih rezultata. Za preciznu kontrolu jačine zvuka korišćen je operacioni pojačivač OPA2604. STP-80 koristi četiri EL34 i tri 6N3P lampe. Višestruko izolovani audiofilskikablzanapajanjeje standardni deo Shanling opreme. Model STP-80 teži 18,7 kilograma. Ovo pojačalo namenjeno je slušaocima koji vole zvuk lampaških uređaja, a žele ne previše komplikovano rukovanje. Povežete pojačalo i CD plejer i nakon nešto dužeg zagrevanja STP-80 će vam pružiti nezaboravne trenutke uživanja, naravno u kombinaciji sa primerenim zvučnicima.

Usher Compass X-719 dizajniran je udruženim snagama dva velika stručnjaka - dr Josepha D’Appolita i Tsai Lien-Shuia. Kabinet ovog zvučnika izveden je u MDF laminatu, koji pruža odličnu čvrstinu. X-719 je neobično težak za svoje ne tako velike dimenzije (270x415x390 milimetara). Njegova masa iznosi čitavih 18 kilograma, što ga čini jednim od najtežih uređaja u svojoj klasi. Primerak koji smo mi testirali imao je finišucrnomklavirlaku,ablagozaobljene ploče od prirodnog tamnog drveta, koje su zanitovane za bočne stranice, čine ga i jednim od najatraktivnijih i najlepše dizajniranih zvučnika koji se mogu nabaviti po ovoj ceni (990 evra). Model X-719 je bas reflekskutijasaokruglimotvoromzastrujanje vazduha prečnika 2 inča, i to sa zadnje strane. Visokotonac prečnika 1,25 inča izrađen je od svile, a magnetna tečnost

piše: Nemanja Stupar

srednjeg viskoziteta korišćena je za popunjavanje praznina između namotaja. Ova tečnost, pored uloge izolatora, ima i funkciju apsorbovanja toplote i poboljšanja mehaničke linearnosti. Prema podacima proizvođača, visokotonac modela X-719 sposoban je za reprodukciju dosta nižih frekvencija nego što je slučaj sa klasičnim visokotonskim drajverima. Shodno tome urađena je i prikladna skretnica, sa tačkom sečenja na 2 kiloherca. Ovakav princip olakšava rad mid/bas drajveru, ostavljajući ga rezervisanim za manju amplitudu frekvencija, što dalje obezbeđuje bolju definiciju i rezoluciju zvuka. Ovaj drajver ima membranu prečnika 7 inča, napravljenu od papira koji je dodatno učvršćen dodavanjem karbon fibera.Konektorisunesvakidašnjeg kvaliteta za ovu klasu zvučnika, a da se nije štedelo govori i činjenica da je X-719 predviđen i za bi-amping varijantu. Osetljivost je 88 decibela, i to pri otporu od 8 oma. Frekvencijski odziv kreće se od 38 herca do 28 kiloherca, a preporučena snaga pojačala je 80 vati. Postavljeni na masivne Usher stalke, izrađene od kombinacije drveta i mermera, X-719 deluju vrlo impresivno, obećavajući kvalitetan zvuk već u samom startu.

Kao izvor zvuka koristili smo Shanling SCD-S300, čiji je atraktivan dizajn, slično svim ostalim Shanling uređajima, već postao zaštitni znak ove firme.Ovogputa zatvoreno, kućište je izrađeno od brušenog aluminijuma, sa odličnim sistemom hlađenja. Pored displeja u karakterističnoj plavoj boji, na prednjem panelu se nalazi i plava LED dioda, koja još izdaleka slušaocu stavlja do znanja da se u uređaju nalazi SACD. Pored SACD-a i standardnog CD-a, SCD-S300 je sposoban i za dekodiranje HDCD, XRCD i DTS CD formata. CD-R i CD-RW diskovi takođe ne predstavljaju problem.

Za procesiranje i konverziju digitalnog signala korišćeni su Burr-Brown PCM1738 i OPA2604 D/A konvertor. Analogno kolo preuzeto je iz modela SCD-T200. Svi delovi koje Shanling ugrađuje u svoje uređaje su visokog kvaliteta, proizvedeni od strane renomiranih proizvođača, pa je tako SCD-S300 snabdeven Elna/Nichicon kondenzatorima. Pozlaćeni konektori su, kao i kod svih Shanling uređaja, izrađeni po najvišim standardima. Od digitalnih izlaza SCD-S300 poseduje samo koaksijalni. Kabl za napajanje je takođe nesvakida-

Shanling

šnjeg kvaliteta za uređaje ovog cenovnog ranga. Sve uobičajene funkcije (program, random, repeat), kao i više načina prikaza vremena, podržane su i kod ovog modela. Kontrola jačine zvuka moguća je i preko daljinskog upravljača, što korisniku pruža određeni komfor, a omogućava i priključivanje ovog uređaja direktno na pojačalo snage, bez potrebe korišćenja predpojačala.

Veliki, topao, mek i ispunjujući zvuk glavna je karakteristika ovog sistema. Visoke i srednje tonove odlikuje prefinjenostiodlična balansiranost. Neverovatno prijatan i mek zvuk oslobođen je svih nepoželjnih karakteristika koje su specifičnezadigitalne izvore zvuka. Klavir i žičani instrumenti zvučali su bogato i toplo, a njihova pozicioniranost i dubina celokupne zvučne slike oduševili su nas, bez obzira o kojoj vrsti muzike je reč. Malo sporiji i mekši bas i dalje je karakteristika lampi. Ako se uzme u

obzir i to da X-719 koji smo mi slušali možda nije bio dovoljno “usviran”, možemo slobodno reći da će se i ova karakteristika basa u budućnosti popraviti, u manjoj ili većoj meri. Na bilo kom nivou jačine zvuka na kom smo testirali STP 80 dinamika ne opada, a bas ostaje pun, topao i mek. Posebno su nas oduševili vokalna muzika i hrskavi zvuci perkusionista, u čemu je između Shanlinga i Ushera postignut izuzetno dobar sklad.

Generalno posmatrano, svi uređaji proizvedeni u kompaniji Shanling imaju taj specifičanzvuk,nalikonomnakojismo navikli slušajući vinil. Tako svaki zvuk koji prođe kroz bilo koju od komponenti ove firmedobijanjihovspecifičnipečat,štoje nama u svakom slučaju godilo.

Ustupio: NT Company, tel: 011/3111-069

10 reprezentativnih Hi-Fi sistema

Ovom prilikom smo testirali deset potpuno različitih Hi-Fi sistema, od onih najjeftinijih, namenjenih širem krugu korisnika koji bi ipak voleli da, po pristupačnoj ceni, slušaju zvuk visoke vernosti, do onih ezoteričnih, o kojima većina može samo da fantazira. Da bismo lakše rezimirali utiske našeg velikog poduhvata, sisteme ćemo sortirati po njihovoj ukupnoj ceni.

Do 1.000 evra

Na prvom mestu svakako se našla kombinacija Denon CD plejera DCD-685 i pojačala PMA-495R, sa zvučnicima Wharfedale

9.1. Za ovaj sistem važi poseban popust ukoliko ga kupite u kompletu, što je veoma značajno za sve one koji žele da kroče u Hi-Fi svet. Neka ovo bude prva stepenica, a sve naredne će biti lakše. U reprodukciji se ovaj sistem pokazao dostojnim imena svojih proizvođača, ali se u većim prostorijama ipak osetila blaga manjkavost u basu. Zbog toga svima koji imaju sobe za slušanje velike površine predlažemo da razmotre sledeći model u Diamond seriji, sa oznakom 9.2.

Veliko finale 10

Drugi sistem predstavlja već onaj sledeći stepenik koji smo pominjali. NAD pojačalo i CD plejer u svojim oznakama imaju skraćenicu BEE, koja predstavlja inicijale velikog Hi-Fi genija, što govori o naročitim performansama sistema. Nova Silver RS serija kompanije Monitor Audio je mnoge ostavila bez daha svojom pojavom, ali i reprodukcijom. Uz odgovarajuće stalke i kablove, cena ovog sistema se približava granici od 1.000 evra. Veoma karakteristična i dopadljiva reprodukcija.

Do 3.000 evra

Sistemi koji svojom cenom ulaze u ozbiljnije vode su Harman/Kardon i JBL, kao i Thule Audio i Vienna Acoustics. Treba još jednom napomenuti da je H/K CD plejer osvojio EISA nagradu, kao i da nas je opčinio svojom preciznošću. Za pojačalo definitivnomožemorećidanasjenajprijatnije iznenadilo svojom robusnošću, kvalitetnim terminalima i pre svega mo-

ćnom reprodukcijom. Moćnom pojačalu odgovaraju i slični zvučnici, a nova serija Studio, sa svojim predstavnikom L830, odgovorila je zahtevima.

Nakon toga, polako ulazimo u prave audiofilskevode.Tusukompaniječijasuimena prepoznatljiva samo pravim poznavaocima i ljubiteljima dobrog zvuka. Thule Audio integralno pojačalo i CD plejer smo imali prilike da slušamo više puta i svaki put smo se oduševili ovim “Skandinavcima”. Novi model zvučnika Haydn Grand nosi ime velikog umetnika, pa se u skladu sa tim i ponaša. Ovo je jedan od sistema koje smo teška srca vratili distributeru.

razdvajati. Ovaj sistem je namenjen isključivo ljudima prefinjenogmuzičkogukusa, školovanog sluha i originalnog stila.

Da High-End ne bude potpuno nedostižan pobrinule su se kompanije iz Azije. Kompanije Shanling i Usher su, u veoma skladnom sistemu, ponudile vrlo kvalitetnu reprodukciju koja “ne probija budžet kroz plafon”. Ranije smo imali prilike da testiramo i pristupačnije pojačalo SLM-A40MkII, tako da treba poslušati i ovu amplifikaciju. Serija X zvučnika kompanije Usher je u našem časopisu već opisivana kao audiofilska, a ugođaj je sada bio potpun.

Iznad 5.000 evra

Kompanija Denon nas je prijatno iznenadila novom linijom pojačala i CD plejera iz serije 2000. Ovo iskustvo nas je podsetilo na nezaboravni kućni bioskop iz AVC-A1XV i DVD-A1XV sistema. Sve što ovi uređaji predstavljaju za home theater, to su “dvehiljadarke” u stereo reprodukciji. Wharfedale Opus se pokazao kao zvučnik kome treba puno prostora, te se na našem testu manji Opus 2 pokazao uspešnijim.

Možda najneobičnija kombinacija na testu sačinjena je od francuskog JM Laba, engleskog Rotela i našeg Korata. Referentni CD plejer kao izvor zvuka, karakteristični zvuk lampi kao sistem pojačavanja i tehnološki napredan zvučnik, samo su prve asocijacije na ova tri imena. Veoma nam se dopalo poigravanje sa triodnim i pentodnim režimom rada pojačala, a ukoliko težite komforu poželećete i neobičan daljinski upravljač za Ikarus.

Do 5.000 evra

Na veliko zadovoljstvo mnogih, italijanske kompanije Unison Research i Opera dobile su predstavništvo i na našem tržištu. Za početak smo odabrali proizvode iz Unico serije, koja kombinuje ono najbolje od elektronskih cevi i tranzistora. Zvučnici Opera Prima čine skladnu celinu sa svojim atraktivnim stalcima i nipošto ih nemojte

O našem ushićenju pri slušanju Electrocompanieta je već više puta bilo reči. Pojačalo ECI 3 je sa testa za 5. broj Hi-Filesa bilo vraćeno distributeru uz puno emocija (čitaj: suza). Svi koji imaju predrasude da “Skandinavci sviraju hladno”, grdno se varaju. Nova serija Focus zvučnika tek počinje da osvaja tržište, i to veoma uspešno. Uz pravi izbor kablova, ovaj stereo sistem spada u “editor’s choice” kad je audiofilsko iskustvo u pitanju.

I na kraju, najskuplji sistem Usher predpojačala, pojačala i zvučnika, potpomognutih famoznim CD plejerom Shanling SCD-T200C, predstavlja totalnu ezoteriju, ali i dokaz da se “top level” uređaji mogu pronaći i kod nas. Puno snage, ali i definisanosti, postavljaju ovaj sistem među referentne.

Pripremanje jubilarnog izdanja bilo je nezaboravno iskustvo za članove naše redakcije. U pojedinim trenucima trebalo nas je podsetiti da testove treba i napisati, a ne samo uživati u dobrom zvuku. U nadi da ćemo ovaj “eksperiment” ponoviti u dogledno vreme, ostavljamo vas u razmišljanju koji je sistem najbolji za vas.

muzika

Top10 Bestsellers

“1982-1992”

Europe 1995.

Epic “In Between Dreams”

Jack Johnson 2005.

Universal Records

“Breakaway”

Kelly Clarkson 2004.

RCA Records

“Animals”

Pink Floyd

1977.

Capitol/EMI Records

“Astronaut”

Duran Duran

2004.

Epic

“Up!”

Shania Twain

2002.

Mercury Nashville

“Dangerous”

Michael Jackson 1991.

Epic “Dirt”

Alice In Chains 1992.

Columbia

“Get A Grip”

Aerosmith 1993.

Geffen Records

“Gold: The Best Of Spandau Ballet”

Spandau Ballet

1985

Chrysalis Records

“Hole”

Gene Simmons

2004.

Sanctuary

“Snow Patrol Final Straw”

Snow Patrol

2004.

Interscope Records

“8701”

Usher

2001.

LaFace

“Greatest Hits”

The Offspring

2005.

Columbia

“Something To Be”

Rob Thomas

2005.

Atlantic

“Angel Of Retribution”

Judas Priest

2005.

Epic

“Don’t Believe The Truth”

Oasis

2005.

Epic

“Astronaut”

Duran Duran

2004.

Epic

“The Curse Of”

Blondie

2004.

Silverline Records

“Choose Love”

Ringo Starr

2005.

Koch Records

Top10 Bestsellers

“Dark Side Of The Moon”

Pink Floyd 1973.

Capitol/EMI Records

“Hot Rocks 1964-1971”

The Rolling Stones 1971.

Abkco Records

“Between The Buttons”

The Rolling Stones 1967.

Abkco Records

“Outlandos D’Amour”

The Police 1978.

A&M Records

“Thriller”

Michael Jackson 1982.

Epic

“Bayou Country”

Creedence Clearwater Revival 1969.

APO

“Come Away With Me”

Norah Jones 2002.

Blue Note Records

“Kind Of Blue”

Miles Davis 1959.

Legacy Recordings

“The Trouble With Being Myself”

Macy Gray 2003.

Epic “Boston”

Boston 1976.

Legacy Recordings

“Shaman”

Santana 2004. Arista

“The Greatest Hits”

Pat Benatar 2003.

Silverline

“Away From The Sun” 3 Doors Down 2003.

Universal “Maroon”

Barenaked Ladies 2000. WEA “Reptile”

Eric Clapton 2001. WEA “Rumours”

Fleetwood Mac 1977. WEA “Stankonia”

Outkast 2000. LaFace

“Imaginary Day”

Pat Metheny 1997. WEA

“Everything Must Go”

Steely Dan 2003. WEA

“Brand New Day”

Sting 1999.

Universal

piše: Marko Herman

“Black Cadillac” - Rosanne Cash Capitol

Svoj najmračniji ali i najbolji album od “Interiors” iz 1990. godine Rosanne Cash je snimila dok se oporavljala od smrti maćehe i oca (čuveni Johhny Cash), a odmah nakon završetka izdanja “Black Cadillac” umrla joj je i majka. I kao da se iz svakog takta oseća da je svoju muziku posvetila duhovima voljenih osoba, ali ne i tugovanju za njima. Iz svih pesama, koje je uglavnom pisala sama, izbija očita potraga za svetlošću, za mirom i razumevanjem koje dolazi nakon suočavanja sa besom i preispitivanjem sećanja. Tako se na albumu “Black Cadillac” Rosanne suočava sa više emotivno burnih dešavanja iz njene (i porodične) istorije, poput onog kada je otac napustio njenu majku i ponovo se oženio. Pesme odišu sličnom atmosferom, ali su stilski raznovrsne - lagane balade, RnB, bluz, rok - i po svojevrsnom stavu i volji koju Rosanne pokazuje u potpunosti u skladu sa kantri nasleđem i porodičnom tradicijom.

“The Greatest” - Cat Power Matador

Albume Cat Power niko ne sluša da bi bio veseliji. To je tako otkako je, pre više od decenije, Chan Marshall “otkrila” svoj tužni glas i podarila ga obožavaocima. Njene pesme čak i u najradosnijim trenucima zvuče srceparajuće, a iskrenost i osećanja koja izbijaju su toliko jaka da čudi kako Chan još uvek nije sagorela ili prosto izbledela “trošeći se”. Prošlim albumom je dosegla umetnički vrhunac prethodnog dela svoje karijere, ali i komercijalnu propast. Sledeći korak je morao ići stepenik nagore, a saradnja sa “indie” rokerima to nije mogla učiniti. Zato je tu stari soul bend čuvenog Al Greena. Cat Power je iz njih izvukla ono najbolje, ali samo u elementima koji su njoj potrebni, i tako je njen album “The Greatest” dobio specifičnuboju i teksturu. Poseban pečat numerama daje i odlična upotreba gudačkih instrumenata, kao i vrlo inteligentan upliv pratećih vokala. Njen novi album pokazuje kako se Chan uspešno bori sa istraživanjem novih muzičkih prostora.

“Life Pursuit” - Belle & Sebastian

Rough Trade

Bell & Sebastian su neprestano “tu negde”. Smišljaju slatke, nežne pesme, ali do albuma “Dear Catastrophe Waitress” praktično se nisu “mrdnuli” od muzičke niše koju su sami sebi napravili. I dok su na “Waitress” zvučali kao “pod moranjem” da nešto promene, “Life Pursuit” ih predstavlja u značajno opuštenijem izdanju. Iako se vraćaju na poznatu teritoriju, razlika je bitna - zvuče snažnije inspirisano nego ranije, kao i mnogo življe. To je dovelo do toga da zvuče drugačije no što najverniji fanovi očekuju od njih, ali tekstovi su ipak u potpunosti na tragu njihovih ranijih radova. Novootkriveni avanturizam je Belle & Sebastian pretvorio u mnogo uzbudljivij bend nego što je bilo ko očekivao. Kao da se oseća da su prestali sa smišljanjem svog sledećeg koraka i jednostavno ga potpuno spontano napravili.

“

Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not”Arctic Monkeys, Domino

“Majmunčići sa Arktika” su najbolji primer koliko internet može da promeni muzičku industriju. Ponajviše zahvaljujući upravo tom mediju, oni su za manje od šest meseci iz potpune anonimnosti postali bend sa prvim mestima na top-listama. Proglašeni su za najveći novi bend od Oasisa, a album prvenac, dugačkog naziva “Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not”, je prvog dana prodat u skoro 120.000 primeraka (više nego preostali sa liste 20 najprodavanijih zajedno). Ipak, sav taj “hype”, kako se lepo “po engleski” kaže, ne govori puno o muzici koju Arctic Monkeys stvaraju. A oni su u suštini još jedan gitarski bend, poput ostalih koji dominiraju britanskom muzičkom scenom, od Strokesa čak do Oasisa. Njihovo stvaralaštvo je mešavina onoga što se trenutno prodaje, ali ne i unapređenje toga. Jedinu “prednost” im donose ekspresivniji tekstovi i severnjački akcenat. Njihov debi album je povremeno šarmantan i privlačan i svakako najavljuje visok potencijal, ali to ga ni izbliza ne čini revolucionarnim delom.

“Lookaftering” - Vashti Bunyan Fat Cat

Ne želimo ni da zamišljamo kako se Vashti Bunyan osećala pre oko 35 godina, kada je objavila svoj prvi album, a mlaka (praktično nikakva) reakcija publike je “naterala” da se posveti porodičnom životu u ruralnim krajevima Škotske i Irske. Tokom decenija “Just Another Diamond Day” je sticao reputaciju zaboravljenog klasika, a reizdanje 2000. godine je Vashti ohrabrilo da se ponovo prihvati gitare. “Lookaftering” pokazuje da nikada nije kasno. Njen glas je i dalje savršeno očuvan, a veština pisanja pesama neokrnjena. Za kvalitet novog albuma najviše može da zahvali producentu Maxu Richteru, koji je njeno stvaralaštvo i tihi glas savršeno istakao, besprekornim orkestracijama koje predstavljaju odjek klasičnih dela britanske (keltske) narodne muzike. Taj balans između muzike i njenog glasa je od suštinske važnost za album “Lookaftering” i njegov neosporni kvalitet.

“12 Songs “ - Neil Diamond BMG

Ime Neila Diamonda neodoljivo podseća na šljašteće, raskošne pop numere šezdesetih godina, kada je on i postigao najveće uspehe. Kasnije je pamćen kao šarmantni majstor pogrešnih koraka, umesto kao uspešni pop “zanatlija”, što je svakako bio. Sada je u situaciji da mu se karijera neizbežno bliži kraju, a on sebe ponovo otkriva. U tome mu pomaže Rick Rubin, čuveni producent, koji je smirio Neilove strasti i navike i omogućio mu da snimi veoma intiman album, praktično minimalistički, ali album koji odiše rokerskim duhom i samopouzdanjem šoumena. Većina pesama prikazuje Diamonda u neobičnom svetlu, samog sa akustičnom gitarom, kako peva kao da to čini samo za sebe. Album “12 Songs” je generalno odličan, ali ima i par propusta, na koje je uticalo baš ograničenje koje je Rubin postavio. Numere koje tako “popunjavaju prostor” su slobodno mogle biti “začinjene” tradicionalnim stvaralaštvom Neila Diamonda.

Simple Minds

Škotlanđani na vrhu sveta

Krajem sedamdesetih godina školski drugovi Jim Kerr i Charlie Burchill prave prve korake u onome što će postati izuzetno plodna muzička karijera. Doduše, njihovi počeci na to nikako ne upućuju. Godine 1977. sa još par drugova formiraju pank bend Johnny And The Self Abusers (!) i sviraju po Glazgovu, uglavnom u barovima i pabovima. Privlače određenu pažnju i snimaju prvi singl. Na dan njegovog objavljivanja bend se raspada! Jim i Charlie odmah osnivaju novi bend, u koji ulaze

Brian McGee i Tony Donald iz Self Abusersa, a priključuju im se i Duncan Barnwell i Mick MacNeil. Uzimaju ime iz stiha pesme Jean Genie (izvodi je David Bowie): “He’s so simple minded...”. Nastaju Simple Minds. Ostatak Self Abusersa pravi bend Cuban Heels...

Mučni počeci

Prvi zajednički nastup imali su 17. januara 1978. godine u klubu Satellite City u Glazgovu. Brzo se pronela vest da su Simple Minds bend koji treba videti i čuti uživo. Iako su nastupali samo u pabovima, temeljno su se pripremali za svaki nastup (šminka, kvalitetno osvetljenje...), što je bilo dovoljno da počnu sa stvaranjem verne baze fanova. Svirali su deo repertoara starog benda i dodavali sopstvene numere. Ubrzo su snimili i demo traku koju su

poslali muzičkim medijima i izdavačkim kućama. U čuvenom NME su demo traku opisali kao najbolju koju su ikad čuli. Ubrzo su potpisali ugovor sa kompanijom Arista Records. Pre snimanja prvog albuma, tokom 1978. godine, bend napuštaju Tony Donald i Duncan Barnwell, a dolazi Derek Forbes. Tako formirana postava smatra se originalnim sastavom grupe Simple Minds.

U saradnji sa producentom Johnom Leckiejem vrlo brzo snimaju prvi album - “Life In A Day” i objavljuju ga već u aprilu 1979. godine, nešto više od godinu dana nakon prvog nastupa. Relativno loši singlovi, naročito neuspeh drugog (“Chelsea Girl”), doveli su do mlakog prijema i najviše 30. pozicije na top-listi albuma. Čak su i sami članovi benda bili nezadovoljni prvim albumom, ali to im nije smetalo da odu na turneju kao prateći bend grupi Magazine i da svake večeri budu bolji na sceni. Ipak, jedva su čekali da snimaju dalje. Praktično su zgrabili Johna Leckieja i ubacili ga u studio, čim su završili turneju.

Za razliku od prvog albuma, koji su Kerr i Burchill praktično sami napisali, na sledećem su radili svi članovi benda. Ovaj radikalno drugačiji pristup doveo je do traženja odgovora na puno pitanja (šta je to što čini pesmu: melodija, reči, udaralj-

ke, ritam...), do puno eksperimentisanja i na kraju do bizarnog sadržaja albuma

“Real To Real Cacaphony”. Izdavači su bili iznenađeni i prestrašeni, smatrajući album vrlo nekomercijalnim. Ipak, objavljen je, i to bez ikakve reklame, tokom božićne šoping groznice 1979. godine, tako da se izgubio u gomili drugih izdanja. Ipak, kritičare je oduševio. Nakon duže turneje kroz Britaniju i Evropu, čak uz jednu posetu Njujorku, 1980. godine ponovo ulaze u studio, opet sa Leckiejom.

Na turneji su naleteli na majstore elektronske muzike Kraftwerk, oduševili se i naravno ostali pod njihovim uticajem. Album “Empires And Dance” je oslikavao Evropu u krizi, a pesme “I Travel” i “Celebrate” bi svakako postale veoma uspešni plesni hitovi da izdavačka kuća Arista nije jedva odštampala vrlo mali tiraž njihovog trećeg albuma. Njihov menadžer je čak u medijima javno optužio izdavača što albuma, koji je dobio samo reči hvale od kritičara, nema u prodaji. Na kraju su raskinuli ugovor, a onda im se sreća osmehnula. Peter Gabriel ih je pozvao da ga prate na evropskoj turneji 1980. godine.

Konačno... uspeh!

Oslobođeni pritiska izdavačke kuće, dobili su novi nalet kreativnosti. Snimili su nove demo trake, koje su im donele ugovor sa velikim Virginom. Ubrzo su ušli u studio, sa novim producentom Steveom Hillageom. Kao “pušteni s lanca” i s producentom koji ih nije ograničavao, vrlo brzo su potrošili

sve studijsko vreme. Rezultat je bila gomila pesama, ideja i demoa, a niko nije želeo da se usudi da neke odbaci. Istovremeno, niko nije želeo ni dupli album. Na kraju, vratili su se u studio i posvetili se završavanju svih započetih numera. Naporan rad je doveo do toga da producent završi u bolnici, a bubnjar Brian McGee doživi nervni slom. Na kraju, kada je ”Sons And Fascination” / “Sister Feelings Call” završen, on ih je i napustio. Iako su praktično snimljena dva albuma, najpre je drugi bio bonus vernim fanovima u ograničenom tiražu. No, nakon samo mesec dana, “Sons” i “Sister” su prodavani kao dva posebna izdanja. Po prvi put su imali dva singla u prvih 10 na top-listama (doduše u Kanadi i Australiji), a album je doživeo zlatni tiraž.

Jednu pauzu na turneji 1982. godine su iskoristili da snime pesmu “Promised You A Miracle”. Iako nisu puno očekivali od nje, dospela je do 13. mesta u Britaniji. Taj uspeh ih je ohrabrio, pa su na leto ušli u studio i snimili “New Gold Dream (81, 82, 83, 84)”. Kritičari nisu štedeli reči hvale, a i publika je počela da ih prihvata, pa je dospeo do trećeg mesta liste albuma, dok je drugi singl ušao u prvih dvadeset. Ubrzo su se otisnuli na do tada najveću turneju kroz Evropu i SAD, a 1983. godine su predstavili novi singl i novi zvuk - “Waterfront”. Na sledećem albumu (“Sparkle In The Rain”) su radili sa producentom Steveom Lillywhiteom, sa željom da napreduju i proširuju svoj muzički stil. U februaru 1984. godine album je debitovao na prvom mestu!

Usledila je duga turneja širom sveta - svirali su čak i u Japanu - a 1985. su u studio ušli samo da snime svoj verovatno najpoznatiji singl, ujedno i jedini koji nisu sami napisali. Te godine ih je praktično proganjao Keith Forsey, koji je napisao muziku za tada novi filmJohnaHughsa“TheBreakfast Club”. Bio je fan Simple Mindsa i želeo je da oni snime njegovu pesmu. Odbili su. Potom je pesma otišla do Billyja Idola, pa do Bryana Ferryja, ali se na kraju ipak vratila do benda. Oni su je rearanžirali i snimili u roku od tri sata. Nastala je “Don’t You Forget About Me”.

Sledećih dvadeset godina

Za samo šest godina snimili su praktično osam albuma. Sasvim logično, došlo je do zamora i usporavanja tempa, ali ne i

do prekida rada. Najpre su 1985. snimili “Once Upon A Time”, onda puno putovali, svirali i snimili živi album, a tek 1989. godine i “Street Fighting Years”, četvrti koji je debitovao na prvoj poziciji. Tada su prvi put “osvojili” i prvo mesto liste singlova, EP izdanjem “The Ballads Of The Street”, koje je predstavilo političku orijentaciju albuma. Potom je 1991. izašao i “The Real Life”, manje uspešan od prethodnika, koji kao da je najavio izlazak Simple Mindsa iz žiže javnosti. To ih nije sprečilo da redovno obilaze svet i objavljuju albume. Tako je 1995. izašao “Good News From The Next World”, 1998. “Neapolis” koji je označio povratak elektro-pop zvuku, a 1999. je snimljen i “Our Secrets Are The Same”, ali je zbog tužbi objavljen tek 2003, u box setu “Silver Box”. Prošle godine objavili su novi album (“Black & White 050505”) i trenutno su na turneji, tokom koje će posetiti i Beograd. Iako je teško govoriti o kvalitetu i uspesima iz osamdesetih, Simple Minds su i dalje koncertna atrakcija i treba ih poslušati uživo, dok očekujemo njihovo jubilarno, petnaesto studijsko izdanje.

Diskografija:

1979 - “Life In A Day”

1979 - “Real To Real Cacaphony”

1980 - “Empires And Dance”

1981 - “Sons And Fascination”/”Sister Feelings Call”

1982 - “New Gold Dream (81, 82, 83, 84)”

1984 - “Sparkle In The Rain”

1985 - “Once Upon A Time”

1989 - “Street Fighting Years”

1991 - “Real Life”

1995 - “Good News From The Next World”

1998 - “Neapolis”

2001 - “Neon Lights”

2002 - “Cry”

2005 - “Black & White 050505”

“The

Constant Gardener”

Režija: Fernando Meirelles, 2005.

Uloge: Ralph Fiennes, Rachel Weisz, Hubert Koundé, Bill Nighy...

Žanr: drama / triler

Trajanje: 129 min

Distribucija: Mca Home Video

Sound mix: DTS / Dolby Digital

“Crash”

Režija: Paul Haggis, 2004.

Uloge: Matt Dillon, Don Cheadle, Terence Howard, Thandie Newton... Žanr: drama

Trajanje: 113 min

Distribucija: Lions Gate

Sound mix: DTS / Dolby Digital

Justin Quayle (Ralph Fiennes) je britanski diplomata u Keniji. Bez pravog dodira sa zemljom u kojoj se našao, beskrajno smiren i tih, on odbijaja da zauzme stav prema mešavini bede i korupcije kojom je okružen, čuvajući svu strast za svoju ženu Tessu (Rachel Weisz) i vrtove koje predano neguje. Drugačija od njega, Tessa lično shvata “svet” i svu svoju neverovatnu energiju ulaže u otkrivanje nepravdi i pokušaje njihovog ispravljanja. Putujući po afričkim selima, ona otkriva tajnu o ilegalnim testovima koje strana farmaceutska kuća sprovodi nad lokalnim stanovništvom, bez njihovog znanja. To saznanje koštaće je života. Bol zbog njene smrti nateraće Justina u očajnički krstaški rat razotkrivanja zavere i Tessinih ubica. I čudno, kao da razumevši njenu smrt počinje sve više da razume i voli i mrtvu Tessu... Snimljen po romanu Johna le Carréa, “The Constant Gardener” u savršenom balansu meša intimne drame junaka i napetost trilera obremenjenog političkom tematikom. Nepravedno, ali ovaj filmsjajnogbrazilskog reditelja Fernanda Meirellesa (“Cidade de Deus”) je u poslednjem trenutku ispao iz trke za glavne Oskare.

Nekoliko koincidirajućih događaja i životnih priča koje stoje iza njih povezuju se u jednom sudaru, kao kulminativnom trenutku, u jedinstvenu celinu - priču o predrasudama, nerazumevanju, otuđenosti i usamljenosti u modernom društvu. Sudar je ovde metafora za možda jedini način da se ljudi uopšte sretnu. Tako se u dva dana pre velikog sudara, koji ih sve okuplja na jednom mestu, junaci filma,“obični”ljudi svih rasa i staleža, na neki drugačiji način “sudaraju”, u stresnim situacijama koje pokreću njihova istinska osećanja i teraju ih da se ogole. Tu na scenu stupa scenarističko i rediteljsko umeće Paula Haggisa, koje se ogleda u kompleksnosti kratko i svedeno ocrtanih likova, odličnom odabiru glumaca za njihovo tumačenje i prirodnom građenju jedne složenije mozaičke celine, nalik filmovima“ShortCuts”ili“Magnolia”. Zahvaljujući tome je, iako u početku nije važio za favorita, rediteljski debi Paula Haggisa, scenariste prošlogodišnjeg oskarovca “Million Dollar Baby”, zaradio čak šest nominacija za ovu nagradu - za najbolji film,režiju,originalniscenario,montažu, najbolju originalnu pesmu (“In the Deep”) i epizodnu mušku ulogu (Matt Dillon).

“Pride & Prejudice”

Režija: Joe Wright, 2005.

Uloge: Keira Knightley, Matthew Macfadyen, Donald Sutherland...

Žanr: romantična drama

Trajanje: 127 min

Distribucija: Mca Home Video

Sound mix: DTS / Dolby Digital

Duga istorija filmovanjadelaengleskeromansijerke iz XVIII veka Jane Austen seže još u 1938, kada je snimljena prva ekranizacija njenog romana “Pride And Prejudice”. Nakon mnogo godina, nekoliko televizijskih obrada i velike popularnosti koju su u prethodnoj deceniji uživali “Sense & Sensibility”, “MansfieldPark”,“Emma”, “Persuasion”, “Northanger Abbey”, konačno na veliko platno stiže od publike najvoljeniji “Pride & Prejudice”. Stavljajući u drugi plan ironično-kritički odnos prema staleški ustrojenom društvu, osudu irelevantnih vrednosti i analizu međuljudskih odnosa, koje su važna komponenta ovog dela, nova verzija Joa Wrighta se prilično slobodno bavi literarnom građom. Dodatno redukujući značaj sporednih likova, filmsefokusiranaživotporodiceBennet i romantični siže u kome su akteri najstarije kćeri u porodici, a pokretač čitavog zapleta smenjivanje simpatije i odbojnosti između tvrdoglave Elizabeth Bennet (Keira Knightley) i preponosnog Marka Darcyja (Matthew Macfadyen). Sem atraktivnosti romantičnog zapleta, posebnu čar ovog filmačineveomauspešneinterpretacije likova i vizuelno-muzička autentičnost.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“Corpse Bride”

Režija: Tim Burton, Mike Johnson, 2005. Glasovi: Johnny Depp, Helena Bonham Carter, Emily Watson, Albert Finney, Christopher Lee...

Žanr: animirani

Trajanje: 80 min

Distribucija: Tuck

Sound mix: DTS-ES / DD EX / SDDS

Nakon više od jedne decenije od kultnog filma“TheNightmareBeforeChristmas”, Tim Burton se vratio svojim animatorskim počecima, da ispriča još jednu mračno-romantičnu priču, ovaj put o mrtvoj nevesti i “živoj” ljubavi. Priča počinje pripremama za venčanje Victora Van Dorta i Victorie Everglot, stanovnika samotnog seoca negde u Evropi. Uprkos činjenici da je venčanje dogovoreno između njihovih roditelja, Victor i Victoria se prepoznaju kao srodne duše i zaljubljuju se. Međutim, čudesna igra sudbine odvodi Victora u mračnu šumu, u kojoj njegov venčani prsten završava na ruci davno mrtve devojke, neveste koju je na dan venčanja ubio voljeni. Duhnevesta odvlači Victora u carstvo mrtvih... Opis zapleta jednostavno nije dovoljan da predoči sve ono što ovaj “crtać” donosi. Iza ovog filmastojiTimBurton,kojiovdedaje ono najbolje od sebe: fantastičan kontrastni spoj najiskrenijih ljudskih osećanja i bizarne vremensko-prostorne situiranosti priče, jedinstven animatorski stil, snažno ispripovedanu bajkovitu priču... Sve to, uz sjajne glumce koji su “pozajmili” glasove likovima i muziku Dannyja Elfmana, tvori nešto zaista posebno i drugačije.

“Trois couleurs: Bleu, Blanc, Rouge”

Režija: Krzysztof Kieslowski, 1993/94. Uloge: Juliette Binoche, Zbigniew Zamachowski, Irène Jacob, Jean-Louis Trintignant...

Žanr: drama

Trajanje: 290 min

Distribucija: MetroFilm

Sound mix: Dolby SR

Jedan od najeminentnijih evropskih sineasta Krzysztof Kieslowski, reditelj i scenarista poljskog porekla, ostaće zapamćen po svojim složenim, bezmalo epskim formama u kojima je pronašao pogodan način da publici prenese ono što želi. Krajem osamdesetih on snima “Dekalog” (19881989), u kome se rađa njegov metod spajanja manjih segmenata u jedinstvenu celinu, u kojoj oni dobijaju dublje značenje. Koju godinu kasnije, on ovu formu dovodi do savršenstva, snimajući filmove“Plavo”, “Belo” i “Crveno” (1993-1994.), objedinjene u trilogiju jednostavnog imena - “Tri boje”. Ova tri filma,njihovepričekojeseiskreno bave pojedinačnim ljudskim sudbinama, sjajni glumci i muzika Zbigniewa Preisnera, čine da svaki od njih predstavlja nešto izuzetno. Spajanjem u organsku trilogiju njihovo značenje se obremenjuje i prenosi poruku o osnovnim humanističkim vrednostima: slobodi, jednakosti i bratstvu... Baveći se na ličan način univerzalnim ljudskim “istinama”, Kieslowski je nakon “boja” želeo da snimi trilogiju koja bi bila sastavljena od “Raja”, “Pakla” i “Čistilišta”, ali ga je smrt sprečila u tome. Tako “Tri boje” ostaju njegovo filmskozaveštanje...

Hi-Files

Američki san u post-pank eri

osamdesete godine XX veka

Eksplozija buntovničke energije koju su na talasu panka donele sedamdesete godine, u narednoj deceniji menja smer i prelazi u oseku. Jednom ustanovljen i prihvaćen R’n’R filmdodušezadržavasvojstatus,ali se pojavljuje u drugačijim oblicima i donosi sasvim novu vrstu energije.

To se možda najbolje da videti u filmu “The Wall” Alana Parkera iz 1982, efektnoj ekranizaciji ideja Rogera Watersa koje stoje iza istoimenog albuma Pink Floyda. Potpuno lišen specifičnogvitalizmaranijih ostvarenja iza kojih stoji rok muzika, “The Wall” donosi maglovitu mešavinu realnosti, imaginacije i sećanja rok zvezde (Bob Geldof) zarobljene u sopstvenu izolaciju, fizičkuiemotivnu.Ustalnomkontrapunktiranju bunta i rezignacije, “The Wall” donosi tako snažan i sugestivan spoj muzike i vizuelnog izraza da je s vremenom prestao da bude “samo” filmipostaosimbol. Možda delom i zbog toga, sličan koncept nije ponovljen...

U istom kutku evropskog kontinenta, mladi Britanac Julien Templ na osoben način oživljava muzički dokumentarac. Nakon kratkometražnog debija “Sex Pistols Number 1” iz 1977, snimljenog u prilično afirmativnom tonu, Temple se 1980, nakon raspada benda, vraća Sex Pistolsima. Ispričan iz drugačije perspektive, mahom iz ugla Malcolma McLarena, menadžera Sex Pistolsa, kultni dokumentarac “The Great Rock ‘n’ Roll Swindle” baca novo svetlo na verovatno najuticajniji pank fenomen. Nakon dvadeset godina vratiće im se još jednom, filmom“TheFilthandTheFury”, ali o tome drugom prilikom... Sem Pistolsa, u Templovom fokusu je i David Bowie, ali na sasvim drugačiji način. Nakon konfuzne dvadesetominutne fantazije “Jazzin’ for Blue Jean” (1984), po Bowievoj ideji i sa njim u glavnoj/dvostrukoj ulozi, oni 1986. zajedno snimaju “Absolute Beginners”, mjuzikl po motivima romana Colina

piše: Bojana Herman-Nedeljković

MacInnesa. Iz nostalgičnog osvrta na London kasnih pedesetih, prepunog vespi i razigranih modsa, izdvaja se odličan soundtrack, koji uz naslovnu numeru “Absolute Beginners” Davida Bowiea i “Killer Blow” Sade, donosi originalan miks popsving-džez stila pedesetih i latino uticaja, karipskih ritmova i bossa nove.

U godinama koje su usledile Templ mahom snima video materijale sa popularnim muzičkim zvezdama (Culture Club, Rolling Stones, David Bowie, Van Halen, Blur...). Međutim, kad je muzički video u pitanju, novo značenje ovom pojmu daje film“StopMakingSense”iz1984.Negde između dokumentarca, koncertnog snimka i muzičkog videa, nastao od materijala snimljenih na seriji koncerata Talking Headsa, ovaj filmJonathanaDemmea pomera fokus sa dokumentarističkog pristupa i koncentriše se na stil izvođenja, nudeći tako jedno sublimirano audio-vizuelno iskustvo. Poželjan komad u svakoj kolekciji...

Posebno mesto u ovom nizu zauzima jedan sasvim drugačiji rokumentarac - “This Is Spinal Tap” Roba Reinera iz 1984, parodični pseudodokumentarac koji, o poslednjoj američkoj turneji svoje omiljene grupe, pripoveda filmadžijakojiodmara od snimanja reklama za pseću hranu. Dodatnu dozu humora praćenju malerozne turneje ofucanog hevi-metal benda daje i sam centralni objekat. Naime, Spinal Tap je manje-više “fiktivni”bend,osnovankrajem sedamdesetih, sastavljen od glumaca čiji je prevashodni cilj parodiranje hevimetal stereotipa, a posebnu ironiju predstavlja činjenica da album “This Is Spinal Tap” zapravo zvuči bolje od mnogih albuma koje parodira.

Drugačiju vrstu muzičke komedije donosi 1980. John Landis. Filmska braća Jake i Elwood Blues (John Belushi i Dan Aykroyd), glavni junaci filma“TheBluesBrothers”, oko pitkog komičnog zapleta okupljaju takvu muzičku ekipu, da je ovo verovatno prvi filmčijijesoundtrackprodavan možda i bolje od samog filma.Ovdese na jednom mestu sreću vrlo “raspoloženi” James Brown, Cab Calloway, Ray Charles, Aretha Franklin, Chaka Khan...

Posebnu pažnju ovih godina, naročito u Americi, dobijaju biografski filmovi.Na samom početku dekade Michael Apted

lista najboljih muzičkih filmova (6)

filmujeautobiografijukantripevačice Lorette Lynn. Ova priča o putu od bede do slave, “Coal Miner’s Daughter” (1980), u kojoj se uz intimnu storiju našlo prostora i za socijalnu analizu, predstavlja vrhunac karijere Sissy Spacek. Još jednu verziju “bajke” o ostvarivanju američkog sna, doduše sa tragičnim epilogom, donosi “La Bamba” (1987), filmLuisaValdeza o pevaču Ritchiju Valensu (Lou Diamond Phillips). Priča o njegovom usponu, sve do pogibije u avionskoj nesreći, praćena je serijom Valensovih pesama, poput naslovne “La Bambe” ili “Donne”, i drugih hitova tog doba, sjajno uklopljenih u originalnu filmskumuzikuMilesaGoodmanaiCarlosa Santane. Skok od “dobrica” do onih “ozloglašenih” muzičara vodi nas do filma Jima McBridea “Great Balls of Fire” iz 1989, posvećenog legendarnom Jerry Lee Lewisu (Dennis Quaid) i praćenog muzikom njegovih još legendarnijih prstiju. Uz “Gre -

at Balls Of Fire” ili “I’m On Fire” verovatno je nemoguće dočekati kraj filmauistoj sedećoj pozi... Kraj decenije donosi izuzetan filmClintaEastwooda“Bird”(1988), o životu i karijeri džez muzičara Charlija “Birda” Parkera. U vernoj rekonstrukciji džez atmosfere četrdesetih i pedesetih, uz sjajnog Foresta Whitakera u glavnoj ulozi i odličnu kolekciju Parkerovih pesama, “Bird” donosi kompleksnu priču o umetniku i njegovom unutrašnjem svetu. Film kojim je Eastwood dokazao svoje rediteljske kvalitete, ne dozvolivši da ga intima njegovog junaka odvede u konfuznu melodramu.

Posebno mesto među, uslovno rečeno, biografskim filmovima,zauzimasvakako “Amadeus” Miloša Formana iz 1984, snimljen po motivima drame Petera Shaffera. “Amadeus” nudi zanimljiv pogled na život Wolfganga Amadeusa Mozarta, priču o veličini i ljubomori ispričanu iz ugla Mozartovog starijeg rivala Antonija Salierija, koju on u duševnoj bolnici priča mladom svešteniku. Zanimljiv pristup, superiorna režija i gluma, raskošna scenografijaikostimi, melodije Mozartovih opera... Rezime: osam Oskara i još pedesetak filmskih nagrada.

Uz žanrovski izlet velikog Johna Hustona, adaptaciju brodvejskog mjuzikla “Annie” (1982), prepoznatljivu pre svega po riđokosom i pegavom siročetu Annie i pesmi “Tommorrow”, osamdesete donose i nekoliko veoma dobrih varijacija klasičnog mjuzikla. Nakon relativnog neuspeha “Darling Lily”, Blake Edwards ponovo iskušava sreću u mjuziklu, ovaj put sa dobitnom kombinacijom: Julie Andrews i Robert Preston, odličan scenario po predlošku iz tridesetih, dekadentna atmosfera pariskih kabarea tog vremena i efektna muzika, filovanakabaretskimtačkama. Rezultat je “Victor/Victoria” (1982), jedan od najzabavnijih mjuzikala ikada. Muzičke numere iz ovog filma“LeJazzHot”,“The Shady Dame From Seville” ili “You And Me” su već klasika, a melanholična muzika Henryja Mancinija unosi neophodan melodijski balans u ukupnu kompoziciju. Tu je i “A Chorus Line” (1985) Richarda Attenborougha, snimljen po brodvejskom mjuziklu koji se bavi brodvejskim mjuziklom, veoma iskrena priča ispričana “iznutra”, kroz jednu audiciju za plesače.

Svetom šou-biznisa se na specifičannačin

bavi i britanski film“BreakingGlass”(Brian Gibson, 1980), priča o buntovnoj rok pevačici Kate (Hazel O’Connor), precizna slika post-pank antiestablišment atmosfere u Engleskoj tog vremena. “Starstruck”, zabavna urbana “bajka” Gilliana Armstronga iz 1982, začinjena opskurnom komercijalnom muzikom osamdesetih, prati put dvoje australijskih tinejdžera koji pokušavaju da se probiju u šou-biznisu.

Srodna tematika inspirisala je čitavu bujicu populistički orijentisanih filmova,okrenutih mahom mladoj publici, sa svakidašnjim junacima sa kojima se publika lako mogla poistovetiti. Posebno se ističu tzv. plesni filmovizasnovaninapomodnim muzičkim fenomenima. Počasno mesto među njima dele dva filmasarečju“dance” u naslovu. Prvi je “Flashdance” Adriana

Lynea iz 1983, storija o zavarivačici/egzotičnoj plesačici/budućoj balerini Alex (Jennifer Beals), sa energičnim plesnim numerama i muzikom koja sadrži samu esenciju lako i rado prežaljenih osamdesetih - “Flashdance...What A Feeling” Giorgia Morodera i “Maniac” Michaela Sembella. Sledi “Breakdance” Joela Silberga iz 1984, koji pre svega promoviše fenomen plesa pod imenom breakdance. Film je postigao takav uspeh, prvenstveno kod klinaca koji su zarad njega po dvocifren broj puta odlazili u bioskop, da je nastavak snimljen još iste godine! Kuriozitet u vezi sa ovim filmomjestedajeunjemusvojdebi, kao MC, doživeo Ice-T. Iste godine Herbert Ross snima “Footloose”, o “urbanom” momku koji se seli u gradić u kome rok i plesanje baš i nisu poželjni vidovi ponašanja. Svejedno, “đuska” se sprovodi, uz

“Footloose” Kennyja Logginsa ili “Holding Out For A Hero” Bonnie Tyler. Plesački nokaut zadaje romantični “Dirty Dancing” (1987) Emilea Ardolina, sa Jennifer Grey i Patrickom Swayzeom. Bez obzira na sve moguće zamerke, filmje“razvalio”filmske blagajne, a nebrojen broj mlađanih parova se zbližavao upravo uz “The Time Of My Life”, “Be My Baby”, “She’s Like the Wind”, “In The Still Of The Night”...

Sa kvalitetima dijametralno suprotstavljenim navedenim filmovima,uEvropi neki autori krajem osamdesetih snimaju nekoliko artističkih, veoma ekscentričnih

filmova,kojibisenajlakšemogliopisati kao muzičko-filmskefantazije.“Aria” (1987) donosi čudnu i senzualnu mešavinu operskih priča viđenih očima deset sjajnih režisera različitih senzibiliteta, spojenih u jedinstven filmsko-muzičkidoživljaj. Ovaj filmpotpisuju,izmeđuostalih: Robert Altman, Bruce Beresford, Jean-Luc Godard, Nicolas Roeg, Ken Russell, Julien Temple, Derek Jarman... Godine 1989. Derek Jarman snima i “War Requiem”, ne baš “masovno” prihvaćen, koji ipak valja pomenuti kao jedinstven muzičko-poetskofilmskiantiratniprotest.Bezstandardnih dijaloga, ovaj filmdonosipoezijuWilfreda Owena i muziku “War Requiema” Benjamina Brittena u izvođenju Londonskog simfonijskog orkestra i ujedinjenih pevača iz zemalja koje su u II svetskom ratu izgubile najviše ljudskih žrtava.

Sasvim po strani, jedinstveni po svojoj koncepciji, stoje filmovikojipredstavljaju frankenštajnovsku mešavinu mjuzikla, komedije i Sci-Fi žanra. I premda ova kombinacija zvuči u najmanju ruku problematično, bar jedan od ovih filmovapostigaoje zavidan uspeh. U pitanju je “Little Shop of Horrors” (Frank Oz, 1986), baziran na istoimenoj crnoj komediji Rogera Cormana iz 1960, o smušenom cvećaru (Rick Moranis)

i gigantskoj ljudožderskoj biljci. I iako nije prošao baš slavno, pomenućemo i “Forbidden Zone” (1980), haotičnu i suludu priču, koja je s godinama stekla kultni status među fanovima braće Elfman. Naime, Richard Elfman, bokser, kritičar hrane i vina, pisac, pozorišni i filmskireditelj,oformioje 1979. grupu The Mystic Knights of OingoBoingo, projekat iz kojeg je godinu dana kasnije nastao ovaj bizarni film,važankao kompozitorski debi mlađeg brata - Dannyja Elfmana. Kraj osamdesetih donosi i trash muzičke komedije Johna Watersa “Hairspray” i “Cry-Baby”, kao i prave početke crnačkog filma,aliotome,srazlogom, u sledećem broju..

78. dodela Oskara

U senci Johna Williamsa

piše: Bojana Herman-Nedeljković

Početkom marta, kad u rukama budete držali novi broj Hi-Filesa, po 78. put će biti dodeljene godišnje nagrade američke Akademije filmskihumetnostiinauka, popularni Oskari. I premda je kredibilitet ovog priznanja sa godinama ozbiljno narušen, Oskari koji se ne odnose na kategorije koje se smatraju “glavnima” obično ipak završe u pravim rukama. Pošto je ovo i dalje najveći šou na planeti, fenomen koji okuplja najveći broj najrazličitijih filmskih poslenika, ni mi nismo odoleli da ne zavirimo u ono što bi moglo privući pažnju svih

filmofila/audiofila.Ostavićemopo strani kategorije oko kojih se najviše lome koplja “kladioničara” - tipa: koliko će Oskara Spielberg odneti domu svome ili čiji je lobi najdublje pustio “pipke” - i pogledaćemo ko su ljudi za koje članovi Akademije misle da su doneli najbolji filmskizvuk.

Podsetimo se prvo nekih činjenica. Od samih početaka zvučnog filmapostaloje jasno u kojoj meri je filmskizvuk,nesamo kao ukras već kao konstitutivni element, važan za ukupan kvalitet i produbljivanje

2004 - “Finding Neverland”, Jan A.P. Kaczmarek

2003 - “The Lord of the Rings: The Return of the King”, Howard Shore

2002 - “Frida”, Elliot Goldenthal

2001 - “The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring”, Howard Shore

2000 - “Crouching Tiger, Hidden Dragon”, Tan Dun

1999 - “The Red Violin”, John Corigliano

1998 - “Life Is Beautiful”, Nicola Piovani (Original Dramatic Score)

1997 - “Titanic”, James Horner (Original Dramatic Score)

1996 - “The English Patient”, Gabriel Yared (Original Dramatic Score)

1995 - “The Postman”, Luis Enrique Bacalov (Original Dramatic Score)

1994 - “The Lion King”, Hans Zimmer

1993 - “Schindler’s List”, John Williams

1992 - “Aladdin”, Alan Menken

1991 - “Beauty and the Beast”, Alan Menken

1990 - “Dances With Wolves”, John Barry

1989 - “The Little Mermaid”, Alan Menken

1988 - “The Milagro Beanfield War”, Dave Grusin

1987 - “The Last Emperor”, Ryuichi Sakamoto, David Byrne, Cong Su

1986 - “Round Midnight”, Herbie Hancock

1985 - “Out of Africa”, John Barry

percepije filmskogdela.Prviputsezvuk na filmunagrađuje1930,aprvi“zvučni” oskarovac bio je Douglas Shearer za film “The Big House”. Oskar za originalnu filmsku muziku ustanovljen je 1934, a iste godine je proglašena i najbolja filmskamuzička numera - pesma “The Continental” iz filma“TheGayDivorcee”.Kategorijesu tokom godina redefinisane,pratećiaktuelnu filmskuprodukciju,pasuudobadok je mjuzikl još bio vitalan žanr nagrađivani posebno kompozitori muzike za mjuzikle ili komedije, a posebno kompozitori tzv. dramske muzike. Njih su pratile nagrade za najbolju adaptiranu muziku, kao i najbolje orkestracije. Sa razvojem tehničkih mogućnosti i pojačanim shvatanjem važnosti (tehničkog) kvaliteta filmskogzvuka, početkom šezdesetih se ustanovljuje i nagrada za dizajn zvuka, koja podrazumeva promišljanje i realizaciju ukupnog audio identiteta jednog filma.Upitanju su sve brojniji timovi inženjera, pa vas u ovom trenutku nećemo zamarati njihovim nabrajanjem i videćemo koji su to autori nominovani u najatraktivnijoj “zvučnoj” kategoriji - komponovanju originalne filmskemuzike.

Ove godine je standardnih pet nominacija “podeljeno” između četvorice kompozitora. I premda teorijski svi imaju iste šanse, odnos snaga već u startu deluje neravnopravno. Naime, dok su trojica od njih po prvi put u oskarovskom društvu, za najvećeg favorita, sa čak dve nominacije, važi legendarni John Williams, od ove godine oskarovski rekorder. Njegova muzika napisana za aktuelne filmove“Munich”i “Memoirs of a Geisha” “dopunila” je neophodnu cifru da bi on postao kompozitor sa najvećim brojem nominacija za Oskara u istoriji filma-čak45,a5putajeovopriznanje i dobio.

Počeci Johna Williamsa sežu u davnu 1948, kada kao mladi pijanista i vođa sopstvenog džez benda počinje da eksperimentiše sa muzičkim aranžmanima. Školovao se na UCLA i Juliardu, učio orkestriranje pod tutorstvom Roberta van Epsa i Maria Castelnuovo-Tedesca, a holivudsku karijeru započinje sredinom XX veka, najpre kao pijanista, a potom aranžer i kompozitor. Svog prvog Oskara dobija za orkestraciju mjuzikla “Fiddler on the Roof”, a u godinama koje su usledile ošle su i nagrade za originalne partiture komponovane za “Jaws”, “Star Wars”, “E.T. The Extra-Terrestri-

Dobitnici Oskara u kategoriji originalne dramske muzike u poslednjih 20 godina.

al “ i “Schindler’s List”. Ovaj vremešni nosilac nekoliko počasnih doktorata iz oblasti muzike je svojim notama zagarantovao uspeh i prepoznatljivosti serijala o Supermanu, Indiani Jonesu i Harryju Potteru, u kojima je dao novo “filmsko”značenjepojmu lajtmotiv, a njegova muzika napisana za Star Wars je najprodavaniji soundtrack ikada. Njegovu muziku su publici prenosili Mstislav Rostropovich, André Previn, Leonard Slatkin, James Ingram... Ovogodišnji Williamsovi filmovivraćaju“veliku”orkestarsku muziku iz zlatnog doba Holivuda. Posebne pohvale kritike dobijaju njegove partiture za Marshallov “Memoirs of a Geisha”, kao savršeno psihologizirana muzika, “produžetak karaktera” glavne junakinje, a oživeli su je, u pratnji Londonskog simfonijskog orkestra, Itzhak Perlman i Yo-Yo Ma.

U senci slave Johna Williamsa, Spielbergove “bolje polovine”, našli su se ove godine Alberto Iglesias, Gustavo Santaolalla i Dario Marianelli. Najmlađeg među njima, Marianellija, uspeh tek čeka. Po vokaciji pijanista i kompozitor, Marianelli je na filmu prisutan od sredine devedesetih, ali je pažnju na sebe skrenuo tek specifičnim orkestracijama u stilu mračnih, teških

koračnica, u filmuTerryjaGilliama“The Brothers Grimm”. Privilegiju da se ove godine nađe u društvu najboljih kompozitora filmskemuzikedoneomuje“vrlo engleski” zvuk filma“Pride&Prejudice”. Slično autoru muzike za prethodnu adaptaciju Jane Austen, “Sense & Sensibility”, Škotlanđaninu Patricku Doyleu Liteu, Marianelli je u fokus stavio klavir i gudačke instrumente, da bi stvorio nežne, lagane i romantične tonove, tipične za džordžijansku epohu. Prema njegovim rečima, kao početna inspiracija poslužile su mu Betovenove rane klavirske sonate - i zaista, iz celine se posebno izdvajaju klavirske solo deonice koje je odsvirao fancuski virtuoz Jean-Yves Thibaudet.

Nešto više iskustva, ali ne i filmskog,stoji iza argentinskog pop-mogula Gustava Santaolalle. Nakon filmovaAlejandra Gonzalesa Inarritua “Amores perros” i “21 Grams”, njegova zavodljiva gitarska muzika dolazi do publike u svoj punoći u “Diarios de motocicleta”. U ovom filmugitara, njegov glavni instrument, dobija priliku da pokaže sva svoja lica - od melanholičnog akustičnog zvuka, preko toplijih numera inspirisanih latinoameričkim etno motivima, do nervoznih prelaza na žicama

električne gitare. Kritičari njegovu muziku opisuju kao “mešavinu melodija kakve bi mogli stvoriti Daniel Lanois i Ry Cooder dok putuju dolinom velike južnoameričke reke ili se probijaju kroz gustu šumu Perua ili Bolivije”. Ovogodišnji kandidat za Oskara, “Brokeback Mountain”, je tek njegov četvrti film.

Poslednjem u ovom trojcu, Albertu Iglesiasu, nominovanom za muziku iz filma “The Constant Gardener”, verovatno najviše toga ide u prilog. Iza njega su studije klavira, gitare, kompozicije i teorije muzike, više simfonijskih i kamernih dela, nekoliko baleta za National Dance Company i četrdesetak filmskihnaslova.Njegova muzika je čvrsto utemeljena na klasičnim zvucima, ali reflektujeuticajenajšireg spektra različitih stilova - španske tradicionalne muzike, flamenka,religioznehorske muzike, zvuka suspens i noir filmova...Sarađivao je sa Carlosom Saurom, Bigasom Lunom, Imanolom Uribeom, Oliverom Stoneom, dobitnik je šest nagrada Goya i niza evropskih priznanja, a njegova muzika je ono što od 1995. daje posebnu čar filmovimaPedraAlmodovara.Samo,hoće li to bito dovoljno za holivudska svetla?

www.audiophile.com

Prosto je nemoguće započeti priču o zvuku a da se ne pomene gramofonska ploča, što će svakako preći u debatu da li je CD ipak kvalitetniji nosač zvuka od vremešne vinilske ploče... Ali, teško da će iko uspeti da pravog ljubitelja “pucketavog” zvuka ubedi u kvalitet raznih novotarija. Ako spadate u ovu grupu, onda se sigurno susrećete sa problemom nabavke novih izdanja na gramofonskim pločama. Srećom, pored malobrojnih specijalizovanih prodavnica, postoje i ovakvi sajtovi, koji nude prodaju putem interneta. Audiophile.com je koncipiran kao i većina stranica koje se bave internet prodajom - dizajn je jednostavan i zasnovan na slikama albuma koji se nalaze u ponudi. Naslovi koje možete pronaći se mogu okarakterisati kao klasika, pop, džez i ozbiljna muzika. Lepo je videti da se izdanja autora kao što je, recimo, Miles Davis mogu naći u velikom broju. Sistem pregleda novopristiglih ploča, kao i pretraga kompletne ponude, je vrlo jednostavan i brz i umnogome olakšava potencijalnu kupovinu.

www.musicmaster.co.yu

Prisustvo domaćih firminainternetujesvakimdanomsvesnažnije.Jednostavnostpronalaženja informacija elektronskim putem je pravi mamac za većinu kupaca koji žele da saznaju više detalja o sledećem zvučnom ljubimcu. MusicMaster stranica je izrađena u Flash tehnologiji, sa upečatljivim grafičkimdetaljimakojićevasprovestikrozponuduaudioi video uređaja. Ponuda je kategorisana prema proizvođačima, a zatim i po grupama proizvoda, što znatno olakšava snalaženje. Osnovni podaci i specifikacijeuređajasuodlično rešeni, a moguće je i uporediti karakteristike više uređaja iz iste grupe. Posebno se ističe online prodavnica, koja je izuzetno pregledna, informativna i jednostavna za korišćenje. Pored izbora samog uređaja za kupovinu, moguće je odlučiti se i za određeni finišzvučne kutije ili boju pojačala i zatim izvršiti online rezervaciju. Velika prednost online prodavnice je istaknuta cena proizvoda, tako da u startu možete da planirate budžet za kupovinu ili da bar virtuelno potrošite novac na odlične komponente iz ponude.

www.krellonline.com

Kompaniju Krell nije potrebno detaljno predstavljati ljubiteljima dobrog zvuka. Već nakon prvog pogleda na stranicu i impresivne fotografijenanjojpostajejasnodajekvalitetosnovna odlika svih proizvoda u ponudi. Uprkos veoma malom prostoru na kom je stranica organizovana, elementi su savršeno uklopljeni, tako da vam pored propratnog teksta maštu golicaju i odlične fotografije.Detaljnihpodatakaispecifikacijauređajanema,štoje donekle i očekivano za uređaje iz ove klase. Download sekcija sadrži reklamne brošure i uputstvo za održavanje, za koje se u prvi mah može učiniti da je nešto obimnije štivo, no to je u suštini samo kratko uputstvo kako i čime negovati i glancati svoj novi Krell. Posebna zanimljivost za nas krije se u listi distributera: naime, ovi izuzetni proizvodi se odnedavno mogu kupiti i u Beogradu, preko zvaničnog zastupnika - svakako odlična mogućnost da se bar detaljnije informišete o nekom od fantastičnih uređaja iz ponude.

www.stereotimes.com

Uprkos širokoj rasprostranjenosti audio tehnike, čini se da informativne audio stranice na internetu ipak nisu na nivou onih koje publikuju novosti iz sveta računara, mode, fitnesaitd. Veliki problem je uopšte pronaći neku stranicu koja će vam pružiti informaciju, a ne samo mogućnost da “po superpovoljnim cenama” kupite nešto što već imate. StereoTimes spada u grupu retkih informativnih stranica koje su po svemu klasične - od dizajna, preko sadržaja, pa do same strukture tekstova - ali sa malim izletima u neobično. Osnovu čine prikazi velikog broja uređaja i audio izdanja, pisani jednostavnim jezikom, bez previše tehničkih detalja. Pored toga, stranica pomno prati audio sajmove, i to na veoma zanimljiv način, “iz pera” više autora - CES 2006 je, na primer, opisan kroz čak osam tekstova. Još jedan deo stranice, pomalo nesvakidašnji, je indeks oglašivača, gde je o svakom od njih napisan kratak propratni tekst i dat link ka internet stranici. Zaista čudan spoj neobičnog i klasičnog na jednom mestu.

piše: Milan Belić

www.bang-olufsen.com

Ako ste se imalo interesovali za audio tehniku ili makar listali magazine posvećene uređenju životnog prostora, na kompaniju Bang&Olufsen ste morali naići. Osnovna karakteristika njihovih proizvoda je izuzetno smeo i neobičan dizajn, koji ruši sve granice konvencionalnog, ali ostaje u okvirima izgleda prijatnog za oko. Godinama je kompanija gradila imidž svojom neobičnošću, ali i neospornim kvalitetom, koji je utisnut u svaki od proizvoda. Posebno se ističe razbijanje prostorne monotonije klasičnih audio komponenti modelima koji se postavljaju na zid ili izgledaju kao izdužene zvučne kutije, a u kojima je sadržan ceo sistem. Samo puko nabrajanje zanimljivosti bi oduzelo previše vremena, a ne bi vredelo koliko jedan pogled na zvaničnu internet stranicu. Odlično dizajnirana, u pomalo hladnom korporativnom stilu, ali sa dovoljno fotografijakojedoprinoseutisku koji na vas ostavlja svaki od proizvoda. Putem ove stranice možete zakazati i prezentaciju proizvoda, a salon postoji i u Beogradu.

www.vintagetechnics.com

Vlasnici oldtajmera se slobodno mogu svrstati u sasvim posebnu kategoriju ljudi. Pasioniran odnos prema svojim ljubimcima, kao i veliko znanje koje stoji iza toga, izdižu ih iz mase korisnika kojima je bitno samo “da to radi”. Nažalost, kako vreme prolazi, sve je teže pronaći podatke o nekim starim dobrim uređajima, koje ste možda kupili preko oglasa ili na nekoj rasprodaji. Da tako ne bude, barem kada je Technics u pitanju, potrudili su se vlasnici ovog sajta. Iako se ne može reći da je ovo kompletna baza podataka o svim uređajima koji su proizvedeni do 2000. godine, ipak predstavlja dobar početak za dalje traženje informacija. Dizajn stranice je vrlo jednostavan, namenjen prikazivanju osnovnih podataka, bez ikakvih pokušaja da se stvori atraktivan vizuelni ugođaj. Uređaji su razvrstani u dvanaest kategorija, a u okviru svake kategorije je postavljena tabela sa uporednim podacima. Svaki uređaj je na posebnoj stranici predstavljen fotografijom,anekiipropratnimtekstom.

AV risiveri

Pojačala

DVD plejeri

Tjuneri

Slušalice

Bubice=Earbuds; Iza glave=Behind the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip; Standardne= Full size; Bežične=Wireless;

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

Video adapteri

pregled tržišta

Subwooferi

Prikazane cene subwoofera se odnose na komad

Kompleti zvučnika

Proizvođač Model Cena Tip Broj drajvera po kanalu (prednji/centralni/zadnji)

pregled tržišta

Zvučnici

Zvučnici

pregled tržišta

Zvučnici

cene zvučnika se odnose na par

Godišnja pretplata za Srbiju uplatom na tekući račun

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1000 dinara na tekući račun broj 265-1100310001421-54.

Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača - Korato Group, Mileševska 66, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine.

Obavezno nam javite svoje podatke na e-mail ili telefon redakcije, jer se u izveštajima o uplatama često ne ubeleži potpuna adresa pretplatnika.

Svakog neparnog meseca na kioscima...