Hi-Files #113

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ

Adresa osnivača

Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača

Hi-Files Group d.o.o. Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija Altanova, Zemun

Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme

Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Subotička 23) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID

116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,

Iza nas su dva zanimljiva meseca – prvo smo posetili Mobile World Congress u Barseloni i tamo se upoznali s novim tehnologijama i imali smo prilike da vidimo nove modele mobilnih telefona. Samo dve nedelje kasnije posetili smo potpuno novi sajam u Oslu, koji nas je oduševio. Sredinom maja krećemo za Minhen, najveći sajam hi-fi i high-end opreme u Evropi, koji smo prvi put posetili davne 2006. godine.

U ovom broju testirali smo veoma zanimljive uređaje – od aktivnih Dynaudio Focus 30 zvučnika do novih zvučnika Focal Vestia No1 i Elipson Planet L. Testirali smo i odličan strimer Matrix Audio element i2, koji u sebi ipak sadrži i DAC i pojačalo za slušalice. Za retro kutak pobrinula se kompanija NAD, koja je izazvala veliko interesovanje ograničenom serijom retro pojačala NAD C 3050 LE. Imamo na testu i dva saundbara –Sennheiser Ambeo Soundbar Plus kao i JBL Bar 800 Pro. Kad su u pitanju bubice, testirali smo Sennheiser i Huawei. Još jedan uređaj je dosta zanimljiv u ovom broju, a ne košta mnogo – u pitanju je blutut adapter FiiO BTA30 Pro. Konačno, testirali smo i vrhunski model telefona kompanije vivo, i to model X90 Pro, koji ima fantastičnu kameru, konstruisanu u saradnji s nemačkom kompanijom Zeiss

Obavezno pogledajte naš kalendar u vestima jer smo na jednom mestu naveli sve važne hi-fi sajmove u svetu i regionu. Jesen će biti posebno zanimljiva.

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik

ljuba@hi-files.com

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices. www.eisa.eu

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcija@hi-files.com sa vašom punom adresom.

Aura iz Estelona

Poznata high-end kompanija Estelon predstavila je nove zvučnike pod nazivom Aura. Novi model prati opštu filozofiju dizajna, a proizvođač ističe nekoliko osobina po kojima se Aura izdvaja, počevši od prepoznatljivog izgleda. Pored estetike, oblik kabineta doprinosi funkcionalnosti, jer odsustvo paralelnih zidova eliminiše stojeće talase i slične neželjene pojave. Kompresioni kabinet visine preko 136 centimetara sadrži trosistemsku topologiju, a u gornjem delu fronta nalaze se srednjetonske i visokotonske jedinice u D'Appolito (ili MTM) postavci. Za visoke tonove zadužen je Scan-Speak Illuminator, s kalotnom tekstilnom membranom prečnika 26 milimetara, a iznad i ispod njega smeštene su mid-bas jedinice Satori, opremljene 130-milimetarskim membranama od papirusa. Za najniži deo spektra koristi se Faital jedinica, s membranom od presovanog papira prečnika 250 milimetara, koja je postavljena na donju stranu kabineta i usmerena nadole. Kompletno ožičenje izvedeno je Kubala-Sosna kablovima, a specifikacije navode frekvencijski odziv od 35 herca do 25 kiloherca, osetljivost od 90 decibela i nominalnu impedansu od četiri oma, koja pada do dva oma. Novi podnostojeći zvučnici Estelon Aura preporučuju se za prostorije površine 15-60 kvadratnih metara, a dostupni su u crnom i belom finišu, po preporučenoj ceni od oko 17.500 dolara za par. i www.estelon.com M 17.500 $

DAC iz Ferruma

Mlada hi-fi kompanija Ferrum Audio pre samo nekoliko godina oduševila je audiofile eksternim napajanjem Hypsos, nakon čega su usledila još dva nova modela - pojačalo za slušalice Oor i headamp/DAC Erco. Poljski proizvođač sada nastavlja niz predstavljanjem D/A konvertera pod nazivom Wandla, koji ujedno funkcioniše kao pretpojačalo za analogne i digitalne izvore. Novitet je upakovan u već poznato kućište, koje deli s drugim modelima i koje je, prema našim iskustvima, izvedeno veoma kvalitetno i u celosti od metala. Na prednjem panelu nalaze se samo veliki ekran i kružna komanda, dok je zadnja strana potpuno popunjena. Za analogne izvore predviđen je jedan RCA ulaz, a za digitalne je na raspolaganju ukupno šest priključaka - ko-

aksijalni, optički, AES/EBU, I2S, USB i HDMI. Za slanje analognog signala ponuđeni su RCA i balansirani XLR izlaz, a uređaj se isporučuje s eksternim napajanjem, koje se može unaprediti dodavanjem Hypsos napajanja preko patentirane FPL (Ferrum Power Link) veze. D/A konverzija poverena je kolu ESS ES9038PRO, uz prisustvo pet digitalnih filtera, a proizvođač navodi da će u budućnosti biti dodato još filtera. Podržana rezolucija obuhvata PCM do 768 kiloherca i 32 bita, DSD256 i MQA, a kontrola se obavlja preko ekrana osetljivog na dodir ili pripadajućeg daljinskog upravljača. Novi Ferrum Wandla dostupan je po preporučenoj ceni od oko 2.800 evra.

i www.ferrum.audio M 2.800 €

MoFi proširuje ponudu zvučnika

Nakon prvih zvučnika SourcePoint 10, predstavljenih pre pola godine, kompanija MoFi Electronics i konstruktor Andrew Jones nastavljaju nesmanjenim tempom i najavljuju manje zvučne kutije. Iza naziva SourcePoint 8 nalaze se regalski zvučnici, nastali na istim dizajnerskim principima kao veći model, ali umanjeni za oko 20 odsto. Kao što oznaka govori, SourcePoint 8 koriste koaksijalnu zvučničku jedinicu prečnika osam inča, koja sadrži niskotonsko-srednjetonsku membranu prečnika 203 milimetra, u čijem se središtu nalazi 32-milimetarski visokotonac. Za pokretanje je upotrebljen inovativni Twin-Drive sistem neodimijumskih magneta visokog fluksa, koji stvara simetrično magnetno polje i veoma niska izobličenja. Na ovaj način, prema tvrdnjama konstruktora, neželjene distorzije nisu umanjene samo optimizacijom frekvencijskog odziva, već i u samoj strukturi motora. Navedena dvosistemska topologija dovoljna je za opseg od 47 herca do 30 kiloherca, uz osetljivost od 87 decibela i nominalnu impedansu od osam oma, koja pada najniže do 6,4 oma. Kabinet je izrađen od medijapanskih panela različite debljine, uz front koji optimizuje difrakcije zvučnih talasa i mrežice s pričvršćivanjem pomoću magneta. Novi zvučnici MoFi SourcePoint 8 biće ponuđeni u tri finiša, po ceni od oko

2.750 dolara za par, odnosno 3.000 dolara s namenski dizajniranim stalcima. i www.mofielectronics.com M 2.750 $

Smena u donjoj klasi

Ugledna francuska kompanija Focal proširila je asortiman zvučnika novom serijom Theva, koja je pozicionirana na početku ponude. Nova linija stigla je kao zamena za seriju Chora i sastoji se od šest modela, uz osvežen dizajn i izmenjene kolorne šeme. Svi modeli koriste Slatefiber niskotonske i srednjetonske membrane, koje su izrađene od recikliranih neupletenih karbonskih vlakana i termoplastičnih polimera. Proizvođač tvrdi da su ove membrane veoma krute i lagane, pa pružaju dinamičan, bogat i uravnotežen zvuk. Uobičajeno za zvučnike iz Focala, za visoke tonove zadužena je metalna membrana - iza oznake TNF nalazi se visokotonac u kombinaciji aluminijuma i magnezijuma, dok je tehnologija vešanja od poliuretanske pene preuzeta od čuvenih modela Utopia. Ponuda započinje regalskim modelom Theva No1, a slede podnostojeći trosistemci No2 i No3, dok model No3-D integriše Dolby Atmos zvučnike na gornjoj strani kabineta. Za višekanalne efekte zadužen je zidni model Theva Surround, dok je za kompletiranje kućnog bioskopa na raspolaganju Theva Center. Nova entry-level serija iz Focala dostupna je u tri finiša, s cenama u rasponu od 400 do 2.000 evra.

i www.focal.com M 400-2.000 €

Svestrani integralac iz Technicsa

Poznati japanski brend uvrstio je u ponudu svestrani uređaj pod oznakom SU-GX70. Novitet pripada seriji Grand Class i predstavljen je kao integrisano pojačalo, ali uz prisustvo brojnih dodatnih opcija. Uređaj se odlikuje elegantnim dizajnom i niskim profilom, a svedeni prednji panel sadrži samo displej i nekoliko komandi. Iako izlazna snaga još uvek nije zvanično objavljena, poznato je da se ispod poklopca nalaze Technicsova rešenja kao što su Twin Power Supply i Clean Power Clock, a amplifikacija je bazirana na patentiranoj digitalnoj JENO tehnologiji. Pored linijskih ulaza, na raspolaganju su digitalni priključci za funkciju eksternog DAC-a, a kompanija ističe da je ovo njihov prvi uređaj s HDMI ARC

portom. Mrežno povezivanje postavljeno je na Chromecast platformu i podržava servise kao što su Spotify, Tidal, Deezer i drugi, uz podršku za visokorezolutivne formate i MQA. Dodatne opcije obuhvataju blutut, AirPlay 2, gramofonsko pretpojačalo i izlaz za slušalice, a na raspolaganju je već pomalo zaboravljeni FM tjuner. Za optimalni kvalitet zvuka u svim okolnostima zadužena je kalibracija Space Tune, a za pristup svim funkcijama predviđena je aplikacija Technics Audio Center. Technics SU-GX70 biće ponuđen u crnom i srebrnom finišu, a u prodaji se očekuje u julu, po ceni od oko 2.000 dolara.

i www.technics.com M 2.000 $

Višekanalni flegšip

Kompanija Onkyo predstavila je novu perjanicu u ponudi surround risivera, koja nosi oznaku TX-RZ70. Novitet je dizajniran sasvim klasično i u tom pogledu ne donosi ništa novo, ali se ispod poklopca nalazi moćna amplifikacija, kao i najsavremenija prateća rešenja. TX-RZ70 izveden je u klasi AB i pruža 140 vati po kanalu na osam oma, a ukupno 11 amplifikovanih kanala omogućuje 7.2.4-kanalnu postavku. Proizvođač ističe da su dizajn i hardverska optimizacija takvi da novi risiver pruža beskompromisnu reprodukciju u svim okolnostima, bez pregrevanja ili kašnjenja. Za povezivanje su zaduženi sedam HDMI ulaza i tri izlaza s podrškom za eARC, a dodatno

su na raspolaganju RCA, koaksijalni i optički priključci, LAN, wi-fi i dvosmerni blutut. Rezolucija podržanog video-signala seže do 8K, a za kvalitet slike staraju se HDR10+, Dolby Vision, IMAX i raznovrsni gejmerski standardi. Za D/A konverziju upotrebljena su kola iz serije ESS Sabre, a podrška za najsavremenije višekanalne formate krunisana je THX sertifikatom sa četiri modaliteta (Cinema, Gaming, Music i Surround EX), Klipsch optimizacijom sistema i Dirac Live sistemom za korekciju. Novi AV risiver Onkyo TX-RZ70 očekuje se na tržištu početkom leta, po preporučenoj ceni od oko 3.300 evra. i www.onkyo.com M 3.300 €

Erzetich za jasnoću i udobnost

Slovenačka kompanija Erzetich poznata je po ručnoj izradi slušalica jedinstvenog dizajna, a najnoviji model nosi naziv Charybdis. Proizvođač navodi da su nove slušalice dizajnirane da pruže izvanredno jasnu i kvalitetnu reprodukciju, kao i natprosečan stepen komfora. Velike over-ear slušalice opremljene su vrhunskim planarnim jedinicama, dok su osmougaoni rezonatori otvorenog tipa izrađeni od aluminijuma glodanog na CNC mašini. Na unutrašnjoj strani rezonatora postavljeni su masivni jastučići, koji su presvučeni velurom ili proteinskom kožom, dok je nosač izveden od veoma čvrstih, ali laganih karbonskih vlakana. Nominalna impedansa slušalica iznosi 43 oma, a u pakovanju se isporučuje balansirani kabl visokog kvaliteta, kao i adapter za nebalansiranu vezu. Iz kompanije naročito ističu da se Charybdis mogu servisirati u potpunosti, što znači da korisnici ne treba da brinu o dobroj formi svojih slušalica i nakon isteka dvogodišnjeg garantnog roka. Nove slušalice Erzetich Charybdis mogu se kupiti kod ovlašćenih međunarodnih distributera ili poručiti direktno sa sajta proizvođača, po ceni od 3.000 evra. i www.erzetich-audio.com M 3.000 €

Inovativni iFi

Ukoliko posedujete kvalitetne in-ear slušalice s kablom i ne želite da ih se odreknete, ali ipak povremeno poželite da su bežične, iFi Audio nudi rešenje. Novi iFi GO pod predstavljaju dodatke za bubice koji sadrže blutut vezu, D/A konverter i amplifikaciju, a dizajnirani su tako da se nose oko ušne školjke, pa ujedno dodatno obezbeđuju bubice. Ostrvski proizvođač navodi zasebne unutrašnje komponente kao jednu od najvećih prednosti novog kompleta - umesto gotovog integrisanog rešenja, iFi sadrži separatne sekcije, koje su optimizovane upravo za GO pod. Za blutut signal u verziji 5.2 zaduženo je Qualcommovo kolo QCC5144, opremljeno 32-bitskim četvorojezgarnim procesorom, koje podržava aptX, aptX HD, aptX LL, aptX Adaptive, LDAC i LHDC kodeke. Digitalno-analogna konverzija poverena je paru jednokanalnih 32-bitskih kola Cirrus Logic MasterHIFI, koji korisniku nude izbor od pet digitalnih filtera, uz analognu kontrolu glasnoće. Sledi balansirani izlazni stepen, koji je opremljen sistemom za detekciju impedanse bubica i automatsko podešavanje izlaza u koracima od 16, 32, 64 i 300 oma. Komponente visokog kvaliteta podrazumevaju proizvođače kao što su TDK, Taiyo Yuden i Murata, a deklarisana izlazna snaga iznosi 120 milivati na 32 oma. Kako hi-fi bubice koriste nekoliko tipova priključaka, iFi je ovo rešio pomoću adaptera za MMCX, 2-pinske, Pentaconn, T2 i A2DC konektore, pa je potrebno samo odabrati onaj koji odgovara vašim slušalicama. GO pod sadrže baterije kapaciteta 180 miliamper-sati i pune se već uobičajeno, preko kutijice, dok sertifikat IPX5 garantuje otpornost na kvašenje. Preporučena cena ovih zanimljivih noviteta iznosi oko 400 funti.

i www.ifi-audio.com M 400 £

Kompaktni integralac iz Pro-Jecta

Kompanija Pro-Ject Audio predstavila je novo integrisano pojačalo Stereo Box, koje pripada seriji DS3. Već uobičajeno za hi-fi komponente ovog austrijskog proizvođača, Stereo Box DS3 upakovan je u kućište manjih dimenzija, širine nešto više od 20 centimetara. Jednostavan dizajn izveden je pomoću pravilnih formi i ravnih površina, bez posebnih estetskih dodataka, ali je kućište izrađeno u celosti od aluminijuma, koji štiti unutrašnjost od elektromagnetskih smetnji. Prednji panel sadrži minimalni broj komandi, dok se na zadnjoj strani nalaze tri linijska ulaza, kao i ulaz za gramofon. Specifikacije navode dual-mono dizajn amplifikacije, uz snagu od 80 vati po kanalu na osam oma, koja se gotovo udvostručuje na 150 vati pri otporu od četiri oma. Kao proizvođač koji je veoma posvećen gramofonima, Pro-Ject je novom integralcu podario gramofonsku sekciju za MM i MC zvučnice, a odabir se vrši pomoću prekidača na zadnjoj strani. Od dodataka tu je još pojačalo za slušalice sa 6,35-milimetarskim izlazom na prednjem panelu, uz snagu od 450 milivati po kanalu na 32 oma. Kako bi ispratio trendove, Stereo Box DS3 opremljen je blutut vezom u verziji 5.0 i s podrškom za aptX kodek, dok fiksni i varijabilni linijski izlazi omogućuju povezivanje sabvufera ili pojačala za drugu zonu. Pro-Ject Stereo Box DS3 izrađuje se ručno u Evropi, a dostupan je u srebrnom i crnom finišu, po ceni od oko 900 evra. i www.project-audio.com M 900 €

Hi-Fi sajmovi

High End Munich

18-21. maj 2023.

MOC, Minhen, Nemačka

IFA

1-5. septembar 2023. Messe Berlin, Nemačka

The UK Hi-Fi Show Live!

29. septembar - 1. oktobar

Ascot Grandstand

Velika Britanija

Hi-Files Show

7-8. oktobar 2023.

Holiday Inn

Novi Beograd, Srbija

Too Loud Fest

14-15. oktobar 2023.

Double Tree by Hilton

Zagreb, Hrvatska

HiFi Show

14-15. oktobar 2023.

Crowne Plaza

Budimpešta, Mađarska

Audio Video Show

Svestrani stoni radio

Iako je osamdesetih godina prošlog veka postala poznata po izradi zvučnika, britanska kompanija Ruark Audio danas je usmerena na proizvodnju stonih audiouređaja i all-in-one sistema, koji pružaju visok stepen funkcionalnosti u malom i elegantnom pakovanju. Njihov najnoviji model nosi oznaku R1S, a u pitanju je, prema rečima proizvođača, smart radio, nastao na osnovi postojećeg modela R1. Retro dizajn kompaktnog kućišta oplemenjen je prednjom maskom od drveta, dok se u gornjem delu nalazi ekran s prikazom u boji. Pored FM, DAB i DAB+ tjunera, korisnicima su na raspolaganju wi-fi i blutut, uz integrisani Spotify Connect, Deezer i Amazon Music. Ruarkov intuitivni RotoDial kontroler smešten je na gornju stranu uređaja, a za kontrolu se može koristiti besplatna aplikacija Oktiv, kao i opcioni daljinski upravljač. Za dobar zvuk zadužena je Ruarkova širokopojasna neodimijumska jedinica NS+, koju pokreće pojačalo u klasi AB, dok se Adaptive EQ sistem stara o ujednačenom kvalitetu reprodukcije u svim okolnostima. Dodatno su na raspolaganju izlaz za slušalice i USB-C port za reprodukciju s prenosivih skladišta i punjenje mobilnih uređaja, kao i praktične funkcije poput tajmera i dva alarma. Novi Ruark R1S dostupan je po ceni od oko 300 funti.

i www.ruarkaudio.com M 300 £

27-29. oktobar 2023.

Radison Blu Sobieski

Varšava, Poljska

Finest Audio Show

18-19. novembar 2023.

Austria Center Vienna

Beč, Austrija

ISE

31. januar -

3. februar 2024.

Fira Barcelona, Barselona, Španija

MWC

26-29. februar 2024.

Fira Barcelona, Barselona, Španija

Danas sam pun neke Španije

Na MWC sajmu u Barseloni okupilo se čak 88.500 posetilaca iz 200 zemalja, pa slobodno možemo reći da su svi strahovi iz prethodnih godina nestali. Na sajmu je bilo oko 2.400 izlagača, što je zaista impozantna brojka.

Ako se profesionalno bavite telekomunikacijama ili vas samo zanimaju nove tehnologije, MWC je pravo mesto za nova znanja. Ukoliko niste novinar, moraćete izdvojiti pozamašnu sumu novca za ulaznicu. Regularna cena ulaznice je 799 evra, dok VIP ulaznica košta 4.499 evra, a na to treba dodati i PDV. Ovo je sajam koji je posetilo više od 70 ministara i više od 100 vodećih ljudi regulatornih tela. Dakle, reč je o sajmu visokog ranga koji znatno utiče na dalji razvoj mobilnih i telekomunikacionih tehnologija. Iako su nas na ovom sajmu najviše zanimali novi telefoni, moglo se videti i mnoštvo drugih tehnologija. Prenosimo vam ono najzanimljivije.

Ljubiša Miodragović

Honor

Možemo slobodno reći da je uspeh Honora obeležio MWC ove godine. Na sajmu su predstavili novu Magic5 seriju, i to telefon Magic5 Lite, koji smo imali prilike da testiramo, kao i Magic5 Pro. Uz ova dva telefona, Honor je predstavio i Magic Vs, savitljivi telefon koji, za razliku od konkurencije, kad se preklopi, nema razmak (gap) između ekrana. Zbog svega navedenog Honor je osvojio čak 42 nagrade na osnovu glasova medijskih kuća koje su posetile sajam. Magic5 Pro je top-model Honora, koji ima Snapdragon 8 Gen 2 i radi na najnovijem Androidu 13. Ovaj telefon je dospeo na prvo mesto DXOMARK veb-sajta s najvišom ocenom. Takođe, osvojio je i prvo mesto za svoje tri ugrađene kamere.

Oppo

Sada su savitljivi telefoni postali uobičajena stvar, pa su tako mnogi proizvođači krenuli u ovom pravcu. Najzanimljiviji savitljivi telefon koji smo videli jeste Oppo Find N2 Flip. U pitanju je naslednik modela Find N, koji je bio podjednako elegantan i malen. Find N2 Flip ima najveći „cover“ ekran na tržištu, s dijagonalom od 3,26 inča, pa korisnik neće morati stalno da otvara telefon za svaku notifikaciju. Glavna kamera ima 50 megapiksela, s MariSilicon X procesorom i Hasselblad sistemom. Baterija je kapaciteta 4.300 miliamper-sati i dolazi sa SuperVooc punjačem od 44 vata. Ovo bi lako mogao biti najudobniji telefon za korišćenje.

realme

Kompanija realme predstavila je novi telefon GT Neo5, koji će biti prvi koji podržava brzinu punjenja od 240 vati. S obzirom na to da su kapaciteti baterija u telefonima dosegli svoj maksimum, jedini napredak koji se može ostvariti jeste povećanje brzine punjenja i u kompaniji realme to su ozbiljno shvatili. Brzim punjenjem se istovremeno menjaju i navike korisnika, jer sada više ne moramo ostaviti telefon na punjaču sat ili dva ili, kako smo navikli, celu noć – već je dovoljno manje od pola sata da se telefon napuni. Još jedna zanimljivost iz ove kompanije stigla je pre MWC sajma, a to je brendiran telefon Coca-Cola. U pitanju je realme 10 Pro 5G Coca-Cola Edition, koji nije samo hardverski označen logotipom ove kompanije već je i celokupan grafički interfejs dizajniran u Coca-Cola crvenoj boji sa ikonicama.

Huawei Huawei je napravio pravu revoluciju predstavljanjem novog sata pod imenom Watch Buds. Ovo su dva uređaja u jednom jer, kad se otvori sat, ispod displeja se nalaze bežične slušalice! Koliko je ovo praktično i genijalno rešenje, mogli smo lično da se uverimo. Bubice imaju težinu od samo četiri grama, a ako ih zagubite, možete ih pronaći pomoću sata – samo ih pozovite na klik i one će zasvirati. Sat dolazi uz sve pametne funkcije na koje smo navikli, od merenja kvaliteta sna do praćenja rada srca, nivoa stresa i merenja nivoa kiseonika u vašoj krvi. Kad se slušalice vrate u sat, one se tako pune, kao što se i inače dešava kod zasebnih TWS slušalica. Proizvođač tvrdi da baterija može izdržati i tri dana uz normalnu upotrebu, dok će slušalice raditi između dva i tri sata za pozive, odnosno 2,5 do četiri sata za slušanje muzike – u zavisnosti od toga da li koristimo sistem za poništavanje buke.

Nokia

Kompanija HMD Global, koja stoji iz brenda Nokia, predstavila je u Barseloni novi, moderniji logotip. Prikazana su tri nova telefona: G22, C32 i C22 – a model G22 je prvi koji ima mogućnost jednostavnih popravki. Naime, na veb-sajtu iFixit možete kupiti osnovni alat za popravku telefona i rezervne delove, a stručnjaci sa ovog sajta pomoći će vam savetima kako da sami promenite bateriju, zamenite ekran ili da zamenite iskrivljene portove. Ova usluga je trenutno dostupna u EU, Australiiji, Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj. Ta ideja je nastavak politike HMD Globala da postanu zelenija kompanija i da čuvaju resurse planete prostom zamenom delova. Pomenimo još da telefon košta 179 evra, alat za popravku je samo pet evra, dok je, recimo, baterija 25 evra.

Motorola

Na štandu Lenova (kompanije koja je vlasnik brenda Motorola) predstavljen je „rollable“ konceptni telefon. Ovaj telefon ima ekran od pet inča sa odnosom od 15:9, koji se povećava na 6,5 inča i odnosom ivica od 22:9. Pritiskom na taster ekran telefona se polako izvlači s donje strane iz rolne i ekran poraste na gornjoj stranici. Ekran je izradila u pOLED tehnologiji kompanija BOE. Naravno, javnost je odmah izrazila sumnju u trajnost ovog ekrana, ali pošto je u pitanju još uvek samo koncept – rano je dati konačni sud. Da situacija bude još neobičnija, selfi kamera i zvučnik su sakriveni iza panela, pa svaki put kad želite da napravite selfi ili pozovete nekog, ekran će se malo pomeriti ka dole, odnosno narolati unutar kućišta.

Zaključak

Tokom sajma objavljen je i izveštaj o novim tehnologijama, koji je sačinilo udruženje GSMA, ujedno i organizator sajma. Očekuje se da će 5G preuzeti vođstvo od 4G u 2029. godini, dok će prihvatanje 5G tehnologije na najvažnijim tržištima preći 85 procenata korisnika do 2030. Tokom te godine očekuje se da će na svetu biti ostvareno preko 1,5 milijardi 5G konekcija. Iz ovog izveštaja kristalno je jasno da nove mobilne tehnologije ubrzavaju napredak celokupnog čovečanstva.

Prvi sajam

Glavni grad Norveške Oslo nije imao svoj audio-sajam godinama. Postoji sajam u gradu Hortenu, ali je taj grad poprilično udaljen. Zbog nepostojanja sajma svi distributeri su se udružili i napravili novu kompaniju, a vođstvo su prepustili urednicima magazina Stereo+.

Ljubiša Miodragović

Nama je bila veoma zanimljiva ideja kako su distributeri napravili posebno DOO preduzeće i imenovali za direktora glavnog urednika magazina Stereo+. Od samog početka transparentnost je bila na najvišem nivou. Svi učesnici su znali koliko košta zakup hotela, koliko je uloženo u marketing, kolika je cena ulaznica, a istovremeno je napravljeno obećanje da se eventualni profit neće povlačiti, već da će biti ostavljen za investicije u sajam naredne godine.

Izbor za organizaciju sajma pao je na gradić Asker, udaljen dvadeset minuta vozom od centralne stanice „Oslo“. Takođe, vozom je moguće doći direktno sa aerodroma, što je omogućilo i bolju internacionalnu posećenost događaja. Na sajmu je bilo zakupljeno više od 50 prostorija, a broj izloženih LP ploča za prodaju brojao se hiljadama. Kako je sajam napravio uspeh, organizatori su već rezervisali datume za narednu godinu, i to za 16. i 17. mart 2024.

Hegel

Norveški Hegel je imao veoma lepu izložbu svojih pojačala u neobičnim izdanjima. Od zlatnog pojačala, preko pojačala iscrtanog grafitima, pa sve do prvog pojačala koje je napravio osnivač Ben Holter.

Dynaudio i Primare

U jednoj od prostorija svirao je sistem sačinjen od Dynaudio Contour 20i, povezan na Primare PRE35 Prisma pretpojačalo i Primare A35.2 snagaš. Kablovi su bili Inakustik, i to LS-204 XL. Reprodukcija je zaista bila impresivna za ovako maleni sistem.

Perlisten

Perlisten je brend koji ne prestaje da dominira svetskim sajmovima. Nakon osvojene EISA nagrade prošle godine, o ovom brendu se sve više piše, a nagrade ne prestaju da pljušte. U Oslu su Perlisten zvučnici bili povezani na AVM elektroniku nemačkog proizvođača.

Engström i Marten

Na sajmu smo imali prilike da se upoznamo sa osnivačem švedske kompanije Engström. Timo Engström dao nam je mnogo informacija o svojim pojačalima neobičnog i unikatnog dizajna. U ovom sistemu svirali su zvučnici Marten Parker Trio Diamond, koji su pokazali šta ovaj sistem može učiniti i u manjem prostoru.

Canton i Bryston

Canton i Bryston su se udružili i pokazali nam jednu od najglasnijih i najpreciznijih reprodukcija na sajmu. Ne pamtimo kad smo slušali muziku ovako glasno, a da pritom nismo čuli nikakva izobličenja. Bryston BR-20 pretpojačalo slalo je čist signal ka snagašu 14B³. Canton Reference 2 K bio je na visini zadatka i pokazao nam za šta je sve sposoban.

Hamrammr

Hamrammr je norveška kompanija koju je pokrenuo jedan od najrespektabilnijih stručnjaka u Norveškoj. Neobično ime kompanije označava ime bića koje može preuzeti drugi natprirodni oblik, a brutalni dizajn ovih zvučnika samo potvrđuje koliko im ovo ime pristaje. Retko kad se dogodi da uđemo u neku prostoriju na sajmu i da ona bude ispunjena zvučnicima od poda do plafona.

Bowers & Wilkins i Hegel

U drugoj sobi HiFi Klubbena bili su predstavljeni Bowers & Wilkins zvučnici serije 800, i to najmanji model 805 D4, dok su ih pokretala nova Hegelova pojačala P30A i H30A. Ovi Hegeli su ponudili zaista puno kontrolisane snage i prijali su Bowersima.

Bowers & Wilkins i NAD

Jedna od prostorija u kojoj se predstavio veliki distributer HiFi Klubben. Bowers & Wilkins zvučnici serije 700 bili su pokretani NAD Masters pojačalom, a za izvor je korišćen MoFi gramofon.

Fyne Audio

Fyne Audio je kompanija koju su osnovali inženjeri iz Tannoya, a predstavljeni su Classic VIII i Vintage Five. Pokretali su ih Audiolab CD plejer i pojačalo, pa nam se činilo da Fyne zvučnici ipak zaslužuju nešto bolje kako bi pokazali svoj maksimum.

Graham Audio i MBL

Neobičan spoj videli smo u sobi sa zvučnicima Graham Audio model LS5/1, koji su bili povezani na ozbiljnu MBL elektroniku. Bas-srednjetonska jedinica na ovom zvučniku ima prečnik od čak 38 centimetara, dva visokotonca i dva prednja bas-refleks otvora. Zaista neobičan koncept, koji se pokazao jako dobro u Oslu.

Reed

Tiny Falcon zvučnici pokazali su mnogo nijansi zvuka zahvaljujući gramofonu Reed Muse 1C. Reed je litvanski proizvođač, koji ima samo dva modela gramofona u svom portfoliju. U Oslu su prikazali model 1C, dok je Muse 3C zapravo njihov top-model. Reed Muse 1C ima robustno telo od drveta, a zanimljivo je da, pored 33 i 45 obrtaja, može da reprodukuje i ploče na 16 i 78 obrtaja.

Devialet

Francuski Devialet je imao svoju prostoriju s prikazanim najnovijim modelima - od Dione soundbara, preko malenih zvučnika Mania, pa do Phantom zvučnika, koji su ispunjavali prostoriju veoma dinamičnim zvukom. Devialet je imao veoma lepo brendiranu prostoriju, u kojoj je pokazao šta ume da učini i kako budućnost hi-fija može da izgleda.

Westminstelab

Westminstelab je predstavio svoje pretpojačalo Quest zajedno s monoblokovima Rei. Ovi proizvodi imaju veoma zanimljiv dizajn i napravljeni su u Hongkongu. Na zadnjoj strani pretpojačala nalaze se otvori za kartice kao što su ulaz za RCA, jer pretpojačalo dolazi samo sa XLR priključcima. Moguće je poručiti uređaj s dodatnom karbonskom zaštitom unutar kućišta. Dosta zanimljiv koncept.

Zaključak

Čini se da su svi učesnici pristupili organizaciji sajma s veoma velikim entuzijazmom i da su se vodili frazom sad ili nikad. Na sajmu su bili prisutni ozbiljni znalci, naročito imena koja nešto znače u nordijskom svetu hi-fija. Prisutni su bili Electrocompaniet, Aavik, Børresen i Marten, ali istovremeno i komercijalni brendovi, poput KEF-a, Marantza i Denona. Još jedna zanimljivost – organizator je uložio oko 15.000 evra u poboljšanje napajanja u hotelu „Scandic Asker“. Smatrali su da je to bilo neophodno jer su sistemi imali veoma snažna i zahtevna pojačala, a hotelske sobe za to nisu adekvatno opremljene. Na kraju, velike čestitke kolegama iz Stereoplussa koje su dale sve od sebe da pokrenu sajam kakav Norveška zaslužuje.

Hi-Fi sistem u zvučnicima

Želite ozbiljan audio-sistem srednje klase, ali bez muke oko uklapanja komponenti i zvučnika, te naizgled beskonačne igranke s kablovima? Isprobajte novi Dynaudio Focus 30.

Zvučnici serije Focus godinama su predstavljali okosnicu kompanije Dynaudio, a među audiofilima širom sveta važili su za izbor s kojim se ne može mnogo pogrešiti u srednjoj klasi. Velika promena dogodila se 2015, kad je ova serija prevedena u aktivnu varijantu, s ugrađenom amplifikacijom i digitalnom sekcijom. Iako je ovaj potez mogao izgledati rizično, danska kompanija odlično je znala šta radi - još ranije su lansirani aktivni zvučnici serije Xeo, a bilo je tu i dugogodišnje iskustvo u izradi aktivnih profesionalnih monitora. Tokom godina pokazalo se da su aktivni Focusi XD popularniji nego ikad, pa je pred nama druga generacija ovih zvučnika, s izmenjenim sistemom označavanja, ali uz sve poznate vrline i spisak mogućnosti duži nego ikada ranije.

Dizajn i tehnologija

Kad je u pitanju spoljašnjost, Focus 30 najlakše je opisati kao aktivnu varijantu modela Evoke 30, koji smo testirali pre više od tri godine. U skladu sa savremenim dizajnom Dynaudiovih zvučnika, oštro zasečene stranice kabineta zamenjene su zaobljenim ivicama, a za vitku formu može se reći da predstavlja oličenje modernog zvučnika. Kad se mekanim linijama kućišta dodaju kompaktan gabarit i visina od nepunih 95 centimetara s nožicama, dobijamo zvučnik koji je veoma prijatan za oči posmatrača i ne opterećuje okolni prostor. Ukoliko pratite testove u našem časopisu, poznato vam je da su Dynaudiovi zvučnici uvek dobijali najviše ocene za kvalitet završne obrade, a Focus 30 nastavlja utvrđenim putem - izrada je besprekorna do najsitnijeg detalja, bilo da su u pitanju finiš kabineta,

Bojan Jović

precizni spojevi zvučničkih jedinica ili savršeno naleganje magnetskih mrežica. S koje god strane da ih pogledate, Focus 30 predstavljaju oličenje kvaliteta i mogu poslužiti za primer mnogim drugim proizvođačima. Dvoiposistemska topologija u gornjem delu prednje strane sadrži visokotonsku jedinicu Cerotar, s kojom smo se sreli više puta. Ovaj visokotonac preuzet je iz serije Evoke i donosi nekoliko naprednih rešenja, kao što je poseban premaz membrane iz serije Contour. Kalotna membrana ovog visokotonca ima prečnik od 28 milimetara i postavljena je u veliki okvir, a ispod nje nalazi se Dynaudiov specijalitet u vidu unutrašnje kupole Hexis. Ova kupola može se sresti kod daleko skupljih modela ovog proizvođača, a služi za optimizaciju protoka vazduha i bolje hlađenje feritno-keramičkog motora, kao i za umanjenje neželjenih vibracija. Ispod visokotonca postavljene su dve iste srednjetonsko-niskotonske jedinice pod nazivom Esotec+, koje su karakteristične po prorezima za hlađenje na ispupčenom središnjem delu. Njihove membrane imaju prečnik od 140 milimetara, a izrađene su u tehnologiji MSP (Magnesium Silicate Polymer), koju danski proizvođač razvija gotovo pet decenija i koja je postala njegov zaštitni znak. Ove lagane, a ujedno krute membrane uparene su sa aluminijumskom zavojnicom i unapređenim sistemom magneta, koji omogućuje veću ekskurziju. Očekivano, razlike u odnosu na pasivne zvučnike primećuju se na zadnjoj strani u vidu velikih metalnih panela, na čijem se dnu nalaze raznovrsni priključci. Ovde razlikujemo primarni i sekundarni zvučnik, jer se priključci za izvore nalaze samo na jednom zvučniku, dok se audio-signal prenosi

Slušali smo

Brucea

Springsteena na albumu „Letter to You“ iz 2020.

do drugog zvučnika pomoću kabla ili bežičnim putem. Na primarnom zvučniku nalaze se jedan analogni RCA i dva digitalna (koaksijalni i optički) ulaza, kao i koaksijalni izlaz za kablovsku vezu sa sekundarnim zvučnikom. Oni su dopunjeni LAN portom i izlazom za aktivni sabvufer, a postavku upotpunjuju IEC utičnica i prekidač za napajanje. Postavka na sekundarnom zvučniku znatno je manja i, pored IEC utičnice i prekidača, sadrži samo koaksijalni ulaz i taster za bežično povezivanje zvučnika. S druge strane, u pogledu amplifikacije zvučnici su međusobno nezavisni jer je Dynaudio opremio svaku zvučničku jedinicu zasebnim pojačalom - i to kakvim. Za pokretanje visokotonaca zadužena su pojačala od 110 vati, dok se mid-bas membrane pokreću pojačalima snage 280 vati, što znači da sistem raspolaže sa ukupno 670 vati po kanaluimpresivna brojka, na kojoj im mogu pozavideti mnogi skuplji hi-fi sistemi.

Upotreba i zvuk

Tokom upotrebe Focus 30 se pokazuju kao skrojeni za prostoriju srednje veličine, a posebno je zanimljivo da su njihovi kabineti zapravo kompresioni, što ih čini manje osetljivim na pozicioniranje i blizinu zidova. Pored toga, DSP prepoznaje tri podešavanja pri pozicioniranju - neutral, near wall i corner, a prisutno je i podešavanje kolorita po predefinisanim modalitetima bright,

Povezivanje

• analogno, digitalno, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Topologija

• 2,5-sistemski, kompresioni

Snaga sistema

• 2 x 670 W

neutral i dark. Danski inženjeri ovde se nisu zaustavili, pa zvučnici prepoznaju da li su na njima mrežice i automatski podešavaju ekvilajzer po ranije zadatim parametrima, a šlag na torti predstavlja Dirac Live korekcija. S ovim sistemom sreli smo se više puta i možemo samo da kažemo da nas nikad nije razočarao, što se potvrdilo i kod ovih zvučnika - uz primenu svih navedenih rešenja, zvuk Focusa 30 zaista je besprekorno prilagođen ambijentu.

Slušni test započeli smo Springsteenovim albumom „Letter to You“, a aktivni Focusi pružili su nam nepogrešivo prepoznatljiv vokal američke legende, uz živopisnu i gotovo opipljivu teksturu tonova.

Treća numera „Burnin' Train“ uverila nas je u sposobnost zvučnika da isporuče neumoljivo čvrst ritam i perkusije, koje zvuče zategnuto do granice pucanja. Drugim rečima, pozornica je bila ispunjena tonovima koji su prštali, a ujedno su bili potpuno kontrolisani - kompetentnost ovog sistema zaista je izuzetna, a još više imponuje naizgled beskonačna snaga jer Focus 30 ni u najzahtevnijim deonicama ne pokazuju da im ponestaje daha. U mirnijim numerama do izražaja dolaze izvanredno prikazane finese, poput čujnog pomicanja usana ili udisanja

“Ogromno vreme koje biste potrošili na uklapanje komponenti svog sistema Dynaudio će vam sačuvati za uživanje u muzici.”

Ključne karakteristike

vazduha. U nastavku smo prešli na dobro poznati album „We Get Requests“ legendarnog kanadskog džez pijaniste Oscara Petersona, a Focusi su nam ponovo priuštili sjajan bas - tonovi kontrabasa imali su impresivno odmerenu masu i bili su dovoljno masni i odzvanjajući, ali uz zadržavanje dobre definicije. Verodostojan kolorit najbolje se primećivao na notama klavira, koje su bile odlično prikazane, uz blago zamućene rubove i neznatno prigušenu sredinu, upravo kako ih pamtimo na ovom izdanju. Iako su Focusi ovde imali nešto tamniji zvuk, to nije umanjilo prezentaciju detalja, što nam je potvrdilo prisustvo šapata u pozadini prve numere.

Testiranje ovih zvučnika dalje je proticalo u našoj nameri da ih ulovimo u grešci i njihovim uspešnim savladavanjima svih izazova. Usklađenost drajvera i amplifikacije, prema svemu što smo čuli, praktično je savršena, pa su nam se Focusi povremeno smejali u lice ispunjavajući veoma zahtevne zadatke s pola snage. Zahvaljujući odličnom DSP sistemu, pozornica je solidno široka, ali i prilično duboka, pa je trodimenzionalni doživljaj prilično izražen, a pozicioniranje instrumenata u prostoru vrlo jasno. Ovo se naročito primećuje u dobro snimljenim akustičnim numerama, kao što

je „Mr. Bones“ Stevea Straussa - Focusi su nam ovde priuštili neznatno isturen i naglašen vokal, koji je obilovao živopisnim detaljima i bio gotovo otelotvoren u prostoru. Prateća gitara bila je postavljena u drugi plan, uz jasan osećaj dubine, ali su tonovi i dalje bili potpuno čisti i lako razaznatljivi. Osećaju prostornosti doprinosio je blagi odjek, uz besprekornu vremensku usklađenost u odnosu na osnovni ton. Ukratko, uz ove zvučnike nikad se nećete naći u nedoumici oko položaja izvođača u prostoru, čak ni kad su u pitanju veliki orkestri, dok će vam manji bendovi doći u kućnu posetu. Na kraju, nekoliko reči o mogućnostima i funkcijama koje Focusi 30 pružaju. Ranije smo spomenuli da interna veza između zvučnika može biti bežična, kad je definisana po WiSA standardu i podržava prenos u rezoluciji od 96 kiloherca i 24 bita, dok se veza putem kabla proteže do 192 kiloherca. Zatim, pored analognih i digitalnih ulaza, te LAN porta, na raspolaganju su wi-fi, blutut i AirPlay 2, a mrežna platforma podržava praktično sve - od DLNA i UPnP protokola, preko Chromecasta, pa do integrisane podrške za Spotify Connect, Tidal Connect, Roon i Qplay. Iako se uz zvučnike isporučuje kompletna daljinska komanda, za punu funkcionalnost predviđena je Dynaudi-

ova aplikacija Set-up and Control, koja objedinjuje sva podešavanja, a može da posluži i kao plejer. Zapravo, tek po pregledu aplikacije utvrdili smo koliko sporednih podešavanja i opcija ovi zvučnici nude. Tu je gotovo sve što bi vam moglo zatrebati, od automatskog uključivanja i isključivanja, preko filtera za rezanje basa na 80 herca ako se sistemu doda sabvufer, pa do podešavanja osetljivosti za analogni ulaz i fiksnu glasnoću ukoliko poželite da koristite eksterno pretpojačalo.

Zaključak

Iako svota koju je potrebno izdvojiti za Focuse 30 svakako nije mala, nakon testiranja smo uvereni da je ona sasvim srazmerna onome što se dobija. Ovo je, zapravo, kompletan hi-fi sistem s integrisanim mrežnim izvorima i mogućnošću dodavanja eksternih analognih i digitalnih reproduktora. Opcije prilagođavanja pružiće vam optimalan zvuk u svakom okruženju, a ogromno vreme koje biste potrošili na brižljivo uklapanje komponenti svog sistema Dynaudio će vam velikodušno sačuvati za uživanje u muzici.

Plus

M Besprekorna izrada.

M Opcije podešavanja i povezivanja.

M Pun i definisan zvuk u celom spektru.

M Prostornost i muzikalnost.

Minus

K Ništa.

Oprema

 Metronome Le Player 3

 Transparent kablovi

Dynaudio Focus 30

J Snaga pojačala: 2 x 670 W

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 30 Hz - 22 kHz

J Rezne frekvencije: 220 Hz / 2,4 kHz

J Topologija: 2 x 140 mm mid-bas, 1 x 28 mm visokotonac

J Analogni ulazi: 1 x RCA

J Digitalni ulazi: 1 x koaksijalni i optički

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut, AirPlay, sub out

J Dimenzije (ŠxVxD): 180 x 900 x 261 mm

J Masa: 16,2 kg

J Cena: 7.500 €

ã Vox Trade, 011/3016-230

Diskretni šarm

Nakon dužeg vremena u redakciji časopisa Hi-Files našli su se zvučnici poznate kompanije Focal - bukšelfovi srednje veličine, predviđeni da pruže dobar zvuk po pristupačnoj ceni.

Pri pogledu na sajt renomiranog francuskog proizvođača reklo bi se da su njegovi inženjeri aktivniji nego ikad - ponuda u hi-fi segmentu sadrži devet serija zvučnika, a asortiman ugradnih i profesionalnih zvučnika, kao i slušalica i ozvučenja za automobile nismo ni pokušali da izbrojimo. Prema internoj hijerarhiji, zvučnici koji su nam stigli na test pripadaju seriji s početka sredine ponude, što bi trebalo da donese ozbiljnija tehnička rešenja, ali uz zadržavanje još uvek prihvatljive cene.

Elegantan dizajn

Po gabaritu, Focal Vestia N°1 svrstavaju se u kategoriju regalskih zvučnika

srednje veličine i predstavljaju jedine bukšelfove u svojoj seriji. Kabineti su jednostavnog dizajna i pravilne forme, ali je kutijast izgled uspešno izbegnut dodavanjem zaobljenih bočnih obloga, koje su ujedno Vestiama donele neophodnu dozu šarma. Naime, kabinet je obložen imitacijom kože, dok su bokovi izvedeni u crnoj boji visokog sjaja, što predstavlja vrlo atraktivan spoj. Estetika je dodatno oplemenjena tankim hromiranim obodom visokotonca i sivim okvirom mid-bas membrane, što donosi vizuelni kontrast i uspešno razbija potpuno crnu pojavu ovih zvučnika. Ukoliko želite drugu kombinaciju boja, testirani Focali takođe se nude s bočnim oblogama u

Bojan Jović

finišu od tamnog drveta, kao i u svetloj verziji. Završna obrada nema mane, pa se zvučnici na testu odlikuju precizno izvedenim spojevima i besprekornim uklapanjem svih elemenata. Ni u pogledu topologije nisu prisutna posebna iznenađenja, jer je Vestia izvedena u dvosistemskom dizajnu, sa uobičajenom postavkom zvučničkih jedinica. U gornjem delu prednje strane nalazi se TAM visokotonac s konkavnom membranom, koja je već godinama jedan od zaštitnih znakova ovog proizvođača. Ova membrana, prečnika 25 milimetara, izrađena je od legure aluminijuma i magnezijuma, uz profil u obliku slova M, što, prema rečima kompanije, umanjuje

Slušali smo

Billa Evansa na živom albumu „Sunday at the Village Vanguard“ iz 1961.

izobličenja, a povećava krutost i ugao rasprostiranja zvučnih talasa. Visokotonac je dodatno smešten u veliki uretanski usmerivač, koji poboljšava vodoravnu usmerenost talasa i, posledično, pruža veću preciznost u prikazu. Središnji deo fronta zauzela je srednjetonsko-niskotonska jedinica, s membranom prečnika 165 milimetara. Karakteristična sivoplava boja ove membrane dolazi od Focalove tehnologije Slatefiber, koja podrazumeva upotrebu recikliranih, neupletenih karbonskih vlakana. Sloj karbona smešten je između dva sloja termoplastičnih polimera, a ovakva sendvič-konstrukcija membrani obezbeđuje krutost, uz zadržavanje male mase. Kako su Vestia N°1 predviđeni za prostorije do 30 kvadratnih metara, drago nam je što vidimo bas-refleks otvor u dnu prednje strane - ovakvo rešenje uvek je manje zahtevno u pogledu prostora i obezbeđuje nešto lakše pozicioniranje.

Fabrika navodi da su kabineti izrađeni od medijapana srednje gustine, a na njihovoj poleđini nailazimo na lepo dizajnirane panele sa zvučničkim terminalima. Terminali su vrlo dobrog kvaliteta i prihvataju sve tipove priključaka, a izvedeni su u kombinaciji metala i plastike. Pored toga, posebno su nam se svideli nešto veći leptiri na plastičnim oblogama, koji olakšavaju stezanje i otpuštanje terminala - ovo je izuzetno praktično

Topologija

• 2-sistemski, bas-refleks

Mid-bas

membrana

• Slatefiber, 165 mm

Frekvencijski

opseg

• 56 Hz - 30 kHz

i efikasno rešenje, koje se, nažalost, veoma retko viđa. Donji deo zadnjeg panela iskorišćen je za veliku etiketu sa oznakom proizvođača i modela, serijskim brojem i veoma poželjnim natpisom “Made in France” - činjenica da je Focal uspeo da zadrži proizvodnju i pristupačnijih modela u matičnoj zemlji za svaku je pohvalu.

Slušni test

Testirane zvučnike povezali smo na elektroniku iz klase iznad, koja im je omogućila da na najbolji način pokažu sve što umeju. Jedno od najmoćnijih oružja ovih kutija svakako su visoki tonovi, zahvaljujući drajveru prepoznatljivog dizajna. Prezentacija je vazdušasta, a instrumenti su razvučeni preko veoma velike pozornice, koja zvučnoj slici daje impresivne dimenzije. Za razliku od zvučnika koji formiraju ono što volimo da nazovemo „loptastom pozornicom“, Vestia N°1 ne idu previše u dubinu - njihov glavni adut je gotovo panoramski prikaz muzičkog dela. Visoki tonovi jasno su pozicionirani u prostoru i poseduju dobro ocrtano telo, ali i vibrantnu, gotovo živu strukturu, koja ih

“Obilje finesa odlično je uklopljeno u sveukupni prikaz, pa reprodukcija ne gubi na fluidnosti.”

Ključne karakteristike

čini hipnotički ubedljivim. Visokotonski drajver jednako je uspešan u pogledu kolorita i dinamike, pa s lakoćom prikazuju oštre i prodorne tonove, kao i suptilne, lirske note, ali je uvek prisutna određena iskričava i zvonka crta. Jednostavno, TAM visokotonac zvuči precizno i sposobno kako se samo može poželeti, a ujedno zadržava entuzijazam i poletnost pri reprodukciji.

Srednji tonovi neosetno se nadovezuju na visoke, što ukazuje na dobro rešenu skretnicu i odlično uklopljene zvučničke jedinice. Mid-bas jedinica u srednjem opsegu zadržava dobar deo visokotonske energije, a Slatefiber membrana zaista ispunjava obećanja proizvođača i pruža odlično definisane i čiste note. Jasnoća prikaza i izraženi detalji doprinose nešto svetlijoj prezentaciji, ali moramo priznati da Focali to rade na jedan pozitivan način - obilje finesa odlično je uklopljeno u sveukupni prikaz, pa reprodukcija ne

gubi na fluidnosti. Muzikalnost je stoga na visokom nivou i nema ni traga od suvoparne analitičnosti, koja pretvara muziku u skup tonova i čini je napornom za duže slušanje. Iz svega navedenog jasno je da Vestia N°1 pružaju odličnu mikrodinamiku, a dodatno imponuje činjenica da su prilično laki za pokretanje, pa su se u praksi potvrdili podaci o osetljivosti od 89,5 decibela i nominalnoj impedansi od osam oma, koja pada najniže do četiri i po oma. Dakle, ovim Focalima ne treba mnogo snage da bi se pokrenuli, pa će pružiti dobru reprodukciju i uz pristupačna pojačala, kao i pri nižim glasnoćama.

Vestia N°1 nastavljaju u istom stilu kad je u pitanju najniži deo spektra, kreirajući precizne i odlično definisane tonove. Ovo je posebno izraženo u gornjim basovima, koji jasno ocrtanim notama dodaju brzinu i agilnost, a membrane ne kriju svoju sposobnost da se veoma

brzo pokrenu i zaustave. Najdublji tonovi malo su povučeni, pa se stiče utisak da ovi zvučnici ne idu previše dubokoiako je istina da pojedini rivali u ovom pogledu obavljaju bolji posao, Focalovi basovi su dovoljni za formiranje celovite prezentacije bez utiska da nešto nedostaje. S druge strane, zvučnici se iskupljuju izuzetno živopisnim niskim tonovima, što se ne sreće često ni u klasi iznad. Dakle, nisu u pitanju samo tupi i bezlični niskotonski udarci već svaka nota poseduje telo i teksturu i pozicionirana je prilično precizno u prostoru.

Zaključak

Iako zahtevaju malo ugađanja pri uparivanju, Vestia N°1 iskupljuju se sasvim jednostavnim pozicioniranjem i nezahtevnošću u pogledu slobodnog prostora, pa će bez teškoća pružiti odličan zvuk i kad su u blizini zidova. S druge strane, srednji i naročito visoki tonovi su zaista izuzetni i na pragu klase iznad, pružajući sjajno definisane i teksturom bogate note. Preporučujemo da ih povežete na elektroniku nešto sočnijeg basa, a Focal Vestia N°1 će vam uzvratiti lepršavom i sveobuhvatnom reprodukcijom svakog muzičkog pravca.

Plus

M Elegantan dizajn.

M Proverena rešenja.

M Veoma široka pozornica.

M Precizan i živopisan prikaz.

Minus

K Povučeni najniži tonovi.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Exposure 3010S2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

Focal Vestia N°1

J Preporučena snaga pojačala: 25-120 W

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 56 Hz - 30 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 89,5 dB

J Impedansa: 8 oma

J Topologija: 1 x 165 mm mid-bas, 1 x 25 mm visokotonac

J Rezna frekvencija: 2,8 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 219 x 387 x 260 mm

J Masa: 7 kg

J Cena: oko 900 €

ã Audio plus, 021/6611-302

Forma i funkcija

Atraktivan dizajn, kul izgled i enterijerske boje kriju zvuk koji je sasvim u rangu hi-fi standarda.

Milan M. Milošević

Loptasti ili sferni zvučnici, pa još u bojama, odmah prizivaju iz sećanja dizajn Braunovih lajfstajl sistema, zajedno s njihovim uređajima kružnog oblika ispod sfernog poklopca, ITT Korona ili Grundig Audiorama. Međutim, francuski Elipson je to radio mnogo ranije – preciznije od 1953, ali s jasnom namerom da to budu zvučno dobri proizvodi, a ne unutrašnji dizajn –ispostavilo se da su postigli oba.

Zvučno dobar lajfstajl

Planet L je sfera prečnika nepunih 30 centimetara od livene smole. Sam materijal i geometrija čine kabinet akustički neutralnim. Na prednoj strani je koncentrična zvučna jedinica, koju čine 6,5-inčni bas od premazanog papira, sa invertovanim vešanjem, i tekstilni visokotonac dimenzije jednog inča. Sa zadnje strane je bas-refleks otvor, usmeren blago nadole kako ne bi zračio direktno u zadnji zid, i jedan par posrebrenih zvučničkih terminala s potpisom fabrike.

Proizvođač ne nudi mnogo pojedinosti o ovom modelu. Znamo da je preporučena snaga od 30 do 80 vati, da je impedansa osam oma, a osetljivost 90 decibela. Frekvencijski opseg je od 48 herca do 20 kiloherca, ali ne znamo ništa o skretnici i reznim frekvencijama.

Sfera kao oblik kabineta ima više prednosti u audio-tehnici. Prva je da je samim svojim oblikom ona čvrsta i prema tome akustički nerezonantna. Drugo, rezonance unutar kabineta se poništavaju zahvaljujući beskonačnom broju antiparalelnih stranica i uglova o koje se odbijaju talasi. Konačno, najmanji profil u odnosu na datu zapreminu, pritom loptast i spolja, obezbeđuje rasipanje i spoljnih refleksija i nepostojanje prepreka na putu zvuka, što je bitna odlika za dobro građenje prostrane stereo-slike. Na prednjoj strani je maska od čelične mreže, koja se putem magneta pričvršćuje za kabinet. Da maska ne bi rezonovala, sa unutrašnje strane je prevučena tankom, akustički

transparentnom penom. Ovu vrstu pažnje za detalje ne treba očekivati od čisto lajfstajl predmeta.

Planet L se isporučuje s prstenovima za polaganje na sto ili ravnu površinu. Opciono je moguće kupiti zidne ili plafonske nosače u retro dizajnu, mada su najbolje rešenje vitki, podni stalci s betonskom bazom. Zajedno sa stalcima, Planet L teži solidnih dvadesetak kilograma. Zvučnici su dostupni u crnom, belom i crvenom sjajnom laku, kao i u četiri mat finiša zanimljivih tonova za bolje uklapanje u svaki enterijer.

Slušni test

S dve jedinice, 90 decibela osetljivosti i osam oma nominalne impedanse, Planet na papiru izgleda kao lak zvučnik za pokretanje. Priključili smo ga na Tsakiridis Devices Aeolos cevni integrisani pojačivač, a signal smo doveli s Lindemann Sourcea, na kome smo slušali muziku s Tidala. Zvučnici su bili postavljeni na fabričke stalke i odmaknuti oko pola metra od zadnjeg i bočnih zidova. S predrasudom da sedimo ispred dizajnerskih komada, prvi zvuci, koji su zaokruženi i čisti, deluju kao neočekivano iznenađenje. Međutim, ta fascinacija izgledom i "zvukom iz kugli" ubrzo se zaboravlja i ustupa mesto relaksiranom slušanju zvuka koji je veoma kompetentan i sasvim u rangu hi-fi klase. Najprimetnije odlike široka i tačna pozornica i nestajanje zvučnika, što je karakteristika malih regalskih zvučnika, ovde su nepogrešivo prepoznatljive.

Na numeri "Mood Tattooed" Lesa Baxtera bas je voluminozan i jak, ali istovremeno i odsečan i s dobrim tajmingom. Povrh toga, bas je artikulisan, pa se različiti bubnjevi jasno raspoznaju po boji i odjeku, a s njima i udarci perkusija nešto dalje u pozadini. Ograničena unutrašnja zapremina kabineta daje dovoljno volumena da jedinica može da diše i ne zamuti sredinu. Sa zadnjim bas-refleks otvorom biće potrebno odmaći i zaokrenuti zvučnike radi izbegavanja

rezonanci. Kod dobro pozicioniranih zvučnika doći će do izražaja sredina, koja je i glavni adut Planet L. Topla, razgovetna i s finim detaljima u instrumentima i vokalima, ona obezbeđuje neposrednost i bliskost prvog reda pevača ili solo instrumenta pred slušaocem. Prostornost je takođe zastupljena u ovom opsegu i pruža dosta informacija iz pozadine. Visoki tonovi su detaljni i odlično integrisani u ceo opseg. Dinamički raspon je veliki i zvučnici ne ulaze u kompresiju pri glasnim nivoima, ali se primećuje blago povlačenje basa i isticanje sredine. Ipak, budući da su namenjeni za manje prostorije, na glasnim nivoima ulaze u spregu s prostorijom i ukupan zvuk se menja i postaje ponešto konfuzan. Međutim, ovi efekti će doći do izražaja tek na nivoima koji su preglasni za bilo kakvo slušanje, tako da se ne mogu uzeti kao mana. Napravili smo i probu s Lindemann pojačivačem u D klasi i ostali bez osetne količine basa. Ovde se mogu izvesti dva zaključka: zvučnicima je potreban robustniji pojačivač da bi bas ostao utegnut i kontrolisan. Drugo, produbljivanje basa, čak i sa slabijim pojačivačima, jeste eufonično, mada to važi za cevni pojačivač u triodnom spoju, dok je sasvim moguće da bi se sa slabim tranzistorskim pojačanjem dobio bučniji rezultat, manje prijatan za uši. Bas uvek možete dopuniti subvuferom Planet.

Zaključak

Planet L je lako odbaciti kao dizajnerski zvučnik zbog njegovog izgleda, ali samo dok ga ne čujete. On ima sve kvalitete dobrog bukšelf zvučnika: odličan stereo-imaging, veoma transparentan srednji opseg i solidan bas, doduše bez udarca. Namenjen je za male i srednje prostorije, u kojima praktično

Slušali smo

Lesa

ne zauzima prostor i vrlo je lak za pozicioniranje, ali i za pokretanje, što je bitan plus ovih zvučnika.

S druge strane, njegova ograničenja se uglavnom svode na limit glasnoće, preko koje zvuk počinje da biva pljosnatiji, dok su krajnji visoki i niski nešto slabije definisani nego što je to slučaj sa opsegom između dva ekstrema. Razume se, ako imate veliku sobu ili želite udarni bas, biće vam potrebni veći zvučnici, ali za ovu cenu nećete dobiti ovako realističnu pozornicu, ni transparentni srednji opseg i vokale.

Plus

M Vrlo dobra stereo-slika i reprodukcija srednjeg opsega.

M Dizajn i kvalitet izrade.

M Atraktivna cena.

Minus

K Na veoma glasnim nivoima zvuk menja karakter.

Elipson Planet L

J Topologija: dvosistemski, bas-refleks

Ključne karakteristike

Osetljivost

• 90 dB

Frekventni opseg

• 48 Hz20 kHz

Preporučena snaga

• 30-80 W

J Jedinice: koncentrični 6,5" bas i 1" visokotonac

J Nominalna impedansa: 8 oma

J Osetljivost: 90 dB

J Frekventni opseg: 48 Hz - 20 kHz

J Preporučena snaga: 30-80 W

J Prečnik: 30 cm

J Masa: 7 kg

J Cena: 1.250 € sa stalcima

ã M-kabl, 066/000-966

“Planet L ima sve kvalitete dobrog bukšelf zvučnika: odličan stereo -imaging, transparentan srednji opseg i solidan bas.”

Baxtera „The Exotic Moods of Les Baxter“ (Capitol Records, 1996).

Omaž NAD-ovim pionirima

Iako su retro elementi rado viđeni u dizajnu savremenih hi-fi uređaja, ne dešava se često da proizvođač predstavi novitet koji je gotovo identičan modelu od pre pola veka.

Ipak, NAD je ovo učinio s veoma dobrim razlogom - kako bi proslavio 50 godina od nastanka. Kao osnov za spoljašnji izgled slavljeničkog uređaja iskorišćeno je integrisano pojačalo 3030 iz prvih godina NAD-ovog postojanja, prepoznatljivo po VU-metrima na prednjem panelu i kućištu obloženom drvetom. Mnogi proizvođači za proslavu jubileja predstavljaju uređaje visoke klase i egzotičnog dizajna, ali nama se veoma svideo NAD-ov pristup: predstaviti svestrano upotrebljiv uređaj, savremen, ali u potpunosti retro dizajniran, koji neće biti previše skup i cenom će se zadržati u zoni u kojoj kompanija inače nastupa na tržištu.

Povratak u budućnost

Kao što smo već naveli, kanadski proizvođač nije samo dodao retro elemente u dizajn novog modela, već je u pitanju prilično verna kopija pojačala od pre pet decenija. Ovo podrazumeva oštre linije i pravilan oblik kućišta, uz prednji panel od masivnog aluminijuma. Front je vizuelno podeljen po vodoravnoj liniji, a nešto veći gornji segment rezervisan je za odvojene VU-metre za levi i desni kanal, dok se u desnom delu nalazi kružna komanda za glasnoću.

Donji deo prednjeg panela udomio je okrugle tastere za uključivanje i odabir ulaza, koji su dopunjeni manjim kružnim komandama za korekciju zvuka u gornjem i donjem opsegu, podešavanje balansa i odabir parova zvučnika. Ulazi su obeleženi LE diodama, a niz dioda nalazi se i ispod kružne komande i služi za indikaciju glasnoće. Postavku upotpunjuju 6,35-milimetarski izlaz za slušalice i dve površine osetljive na dodir, koje služe za aktivaciju mrežne platforme i blutut veze. Retro utisak dodatno je oplemenjen zlatnim obeležjima na crnoj podlozi, uz prilično krupnu oznaku izvedenu prelepim kurzivom. NAD nadalje nastavlja u istom stilu, jer su bokovi i gornja strana kućišta obloženi furnirom od orahovine, a na središnjem delu gornjeg poklopca nalazi se veliki otvor za hlađenje, prekriven crnom metalnom mrežicom. Na zadnjoj strani se ipak vidi koliko je ovaj NAD zapravo savremen uređaj, jer je na raspolaganju zaista veliki broj priključaka različite namene. Kao integrisano pojačalo sa internim D/A konverterom, C 3050 LE opremljen je parom analognih RCA ulaza, od kojih je jedan linijski, a drugi je opremljen gramofonskim pretpojačalom za MM zvučnice. Digitalna

Bojan Jović

sekcija raspolaže koaksijalnim i optičkim ulazom, a tu je i HDMI port, kog sve češće srećemo na dvokanalnim uređajima. Zatim su prisutni ulaz za eksterno pretpojačalo i izlaz za eksterno pojačalo snage, kao i priključak za aktivni sabvufer, dok se u gornjem delu nalaze servisni USB port i prekidač za odabir načina rada VU-metara - prema ulaznom ili izlaznom signalu. U levom delu smešten je MDC2 modul s mrežnom platformom BluOS, koji sadrži LAN port i antene za wi-fi i blutut, kao i USB-A port za priključivanje eksternih skladišta muzike. Na desnoj strani nalazi se garnitura NAD-ovih uobičajenih zvučničkih terminala, koji naoko nisu ništa posebno, ali su zapravo izrađeni sasvim solidno, u kombinaciji pozlaćene metalne osnove i čvrste plastične oplate, dok je u produžetku postavljena IEC utičnica s pripadajućim prekidačem i osiguračem.

Na kraju, kako bi dodatno naglasio posebnost ovog modela, proizvođač je na zadnjoj strani postavio metalnu pločicu s gravurom koja označava pedesetogodišnjicu fabrike i ujedno sadrži numeraciju uređaja, jer će C 3050 LE biti proizveden u ograničenoj seriji od simbolična 1.972 primerka.

Tehnologija i mogućnosti

Kako C 3050 LE predstavlja savremeni uređaj obučen u odelo od pre pola veka, ispod poklopca nalaze se moderna rešenja. Poznato je da je NAD još pre nekog vremena u potpunosti prešao na klasu D, pa se unutar ovog uređaja nalazi HybridDigital amplifikacija bazirana na UcD modulima poznate holandske kompanije Hypex. Deklarisana snaga iznosi 100 vati po kanalu u celom opsegu i pri impedansi od četiri do osam oma, a za D/A konverziju zaduženo je kolo Texas Instruments PCM5242. Upotreba klase D učinila je da unutar kućišta ima dosta slobodnog prostora, što je uvek dobro za provetravanje i održavanje optimalne radne temperature svih komponenti. Leva strana rezervisana je za sekciju napajanja, dok se na desnoj strani nalazi kartica s MDC2 modulom.

U osnovi, C 3050 LE, pored amplifikacije, pruža funkciju eksternog D/A konvertera za digitalne izvore, uz prihvatanje rezolucije do 192 kiloherca i 24 bita preko koaksijalnog i optičkog ulaza. Dodatno su na raspolaganju pojačalo za slušalice i gramofonska sekcija, a tu je i HDMI eARC za direktno povezivanje televizora ili drugog audio-video izvora. Ipak, mali biser u vidu BluOS-D modula znatno povećava mogućnosti, donoseći odlično osmišljenu mrežnu platformu i povezivanje preko kabla ili bežičnim putem, uz vrlo praktični dvosmerni blutut aptX HD, koji omogućuje da C 3050 LE reprodukuje muziku direktno s mobilnog uređaja, ili da prosleđuje signal na blutut slušalice ili

Slušali smo Legendarnog

zvučnike. Na kraju, BluOS platforma integriše Dirac Live kalibraciju, s kojom smo se sreli više puta i koja ostvaruje odlične rezultate u optimizaciji zvuka u skladu sa okruženjem.

Upotreba i zvuk

S NAD-ovom DirectDigital amplifikacijom sreli smo se već mnogo puta u drugim modelima, tako da zvučni potpis testiranog uređaja ne sadrži nepoznanice ni iznenađenja - što uopšte nije loše, naprotiv. Zahvaljujući tome što je među prvima u potpunosti prešla na klasu D, kanadska kompanija sada ima prednost nad većinom rivala jer je zvuk njihovih pojačala oslobođen dečjih bolesti i ograničenja koja su ranije pratila ovu klasu. Suvoparan i prekomerno analitičan zvuk klase D kod NAD-a odavno je stvar prošlosti, a C 3050 LE donosi veoma precizne, a ujedno dovoljno pune i živo oslikane tonove, koji formiraju uverljivu reprodukciju. Za kolorit se ne može reći da je previše topao, ali ni dokumentarno hladan, pa samo možemo da konstatujemo da je NAD još jednom pogodio tanku liniju neutralnosti. Sigurni smo da će, kao i sve drugo, i ovo pojačalo naći svoje kritičare, koji će u zvuku tražiti vatreniji, katkad i

“Suvoparan i prekomerno analitičan zvuk klase D kod NAD-a odavno je stvar prošlosti.”

Syda

razularen nastup, te sveukupno moćniju i upečatljiviju reprodukciju, ali nama je C 3050 LE bio sasvim po meri - staložen i fluidan, uz dovoljno energije da podrži žustre deonice, ali i smirene preciznosti kako bi do kraja izneo kompleksne multiinstrumentalne ekstreme. Uostalom, da svi želimo isto, na celom svetu bi se proizvodilo samo jedno pojačalo, pa stoga živele različitosti!

Iako nije šampion u pogledu sirove snage, C 3050 LE ima sasvim dovoljno rezerve za pokretanje zvučnika niže i srednje zahtevnosti, bilo da su u pitanju regalske ili podnostojeće kutije. Ukoliko koristite ovo pojačalo onako kako je predviđeno u kućnim uslovima i ne zalazite u zonu neprijatno glasnog zvuka, atraktivni retro integralac uzvratiće vam veoma dobrom makrodinamikom i prilično masivnim basovima. Najdublji tonovi odlično su definisani, ali još više nam se svidela njihova odmerenost - C 3050 LE zaista ne pokušava da fascinira auditorijum veštački prenaglašenim basom ili bilo kojim drugim vidom neprirodnog ulepšavanja reprodukcije, već uvek ostaje dosledan muzikalnoj i vernoj prezentaciji svake numere. Mikrodinamika je sjajna, što se može čuti u brzim gornjim basovima i udaraljkama koje su prepune jedva čujnih finesa. Iako su ovi detalji često nadglasani drugim tonovima, njihovo prisustvo veoma je značajno u celokupnoj reprodukciji, jer čini muziku živom i gotovo opipljivom. Kako smo već više puta opisali platformu BluOS i Dirac Live, na njih nećemo

trošiti previše reči i reći ćemo samo da BluOS sada obuhvata sve popularne servise i da praktično nema slabih tačaka, dok je uticaj Dirac kalibracije jasno čujan i poboljšaće zvuk čak i kod akustički uređenog okruženja. Dosad smo koristili C 3050 LE u punom kapacitetu, kao strimer, DAC i pojačalo, ali smo u završnom delu testa konverziju poverili znatno skupljem eksternom DAC-u. Pomak u zvuku bio je čujan, ali na očekivan način, jer obe sprave neguju sličan pristup reprodukciji - staložen i fluidan, uz zvuk koji je u isto vreme detaljan, slojevit i nenaporan pri dužem slušanju. Skuplji DAC takođe je doneo još jasniju prezentaciju, što se najviše primećivalo u detaljima i čistijim tonovima, kao i u tamnijoj i tišoj pozadini. Pozornica je dobila malo više volumena i između nota se pojavilo više vazduha, što je naročito unapredilo utisak neposrednosti na živim klupskim snimcima. Naravno, sve ovo ne znači da je konverter u NAD-u loš, naprotiv - on je veoma dobro usklađen sa ostalim sklopovima koji čine testirani uređaj, a ovim smo samo utvrdili da interna amplifikacija može još malo više, ali po daleko većoj ceni, koja bi verovatno obesmislila tržišnu poziciju testiranog uređaja.

Ljubavni jadi

Rekli smo da će testirani uređaj biti proizveden u ograničenoj seriji od 1.972 primerka za čitav svet, ali ukoliko ne uspete da ga ulovite kod domaćeg distributera, ne očajavajte! Nakon njega u

prodaji će se naći osnovna verzija ovog modela, bez sufiksa LE i bez integrisanog BluOS modula, ali i po nižoj ceni. Dakle, ukoliko ste se zaljubili u ovo prelepo retro pojačalo i sve što ono nudi, možete nabaviti osnovnu verziju, dodati mu BluOS modul i uživati u njegovom sjajnom izgledu i odličnom zvuku.

Plus

M Prelepa retro pojava.

M Proverena tehnička rešenja.

M Uravnotežen i muzikalan zvuk.

M Dovoljno snage i dinamike.

Minus

K Ne podržava DSD.

Oprema

 Focal Vestia No1

 Musical Fidelity M6x DAC

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

NAD C 3050 LE

J Kontinualna snaga: 2 x 100 W na 4-8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD: <0,03%

J Analognih ulaza: 2

J Digitalnih ulaza: 3

J Broj izlaza za zvučnike: 4

J Dodatno: LAN, wi-fi, USB-A, blutut, AirPlay 2

J Izlaz za slušalice: 6,35 mm

J Daljinski upravljač: sistemski

J Dimenzije (ŠxVxD): 435 x 110 x 355 mm

J Masa: 10 kg

J Cena: 2.000 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Jurija Gagarina 164b/11, 11070 Novi Beograd

Telefon: (+381) 11 428 15 42

Mobilni: (+381) 66 000 966

Email: info@mkabl.rs

Web: www.mkabl.rs

Kompletno rešenje za digitalni audio

Kao osnovni model u središnjoj seriji element, kompaktni i2 donosi odlično odabran set opcija i sjajan zvuk.

Pre godinu dana, tokom testiranja najpristupačnijeg modela mini-i Pro 3, upoznali smo se s mladom kineskom kompanijom Matrix Audio. Tom prilikom naveli smo da ova kompanija teži da u svojim uređajima objedini višestranu funkcionalnost, neprolaznu estetiku i kvalitetnu reprodukciju. Sada je pred nama model iz klase iznad, koji predstavlja ulaznicu u seriju element i u velikoj meri ispunjava težnje konstruktora, kao i želje brojnih audiofila.

Opis

Pored nešto većih dimenzija, i2 se razlikuje od najmanjeg modela i dizajnom, a njegova estetika nesumnjivo ga pozicionira u seriju element. Nešto oštrije linije i ravne površine formiraju kućište pravilnog oblika, uz veoma zanimljivu izradu. Naime, okvir uređaja obuhvata

gornju, prednju i donju stranu u srebrnom finišu, dok su bočne i zadnja strana izvedene u crnoj boji. Pored toga, bokovi su opremljeni uzdužnim rebrima za hlađenje, a kućište je izrađeno u celosti od odlično obrađenog metala. Navedeni kontrast između srebrne i crne boje, uz besprekoran finiš i uvek atraktivne spoljašnje hladnjake, čine element i2 veoma privlačnom spravom, koja uživo izgleda još bolje nego na slikama. Iako u sebi objedinjuje D/A konverter, mrežni audio-plejer, pojačalo za slušalice i kontrolu glasnoće, element i2 opremljen je više nego svedenim prednjim panelom. Velika kružna komanda postavljena je na desnoj strani, dok je ostatak površine prekriven crnom plastikom, sa integrisanim izlazima za slušalice (6,35 i balansirani 4,4 milimetra) u levom delu. Proizvođač ipak nije sasvim zane-

Bojan Jović

mario komande na uređaju i prepustio upravljanje aplikaciji, jer se po uključivanju na frontu ukazuje LCD ekran u boji, koji ima dijagonalu od 88 milimetara i osetljiv je na dodir. Panel se odlikuje odličnim odzivom, a operativni sistem radi brzo i tečno, pa se uređajem može upravljati i na ovaj način - ako vam ne smetaju povremeno sitnija slova.

Na suprotnoj strani kućišta situacija je znatno zanimljivija jer je Matrix Audio opremio element i2 raznovrsnim opcijama priključivanja. Treba naglasiti da ovaj uređaj nema analogne, već samo digitalne ulaze, pa ne može preuzeti ulogu univerzalnog pretpojačala u audiosistemu. Za digitalne izvore predviđeni su po jedan koaksijalni i optički ulaz, a u nastavku su smešteni I²S u formi HDMI porta i USB-B za direktnu vezu s računarom. Jedan USB-C ulaz predviđen

je za povezivanje eksternih skladišta audio-fajlova, čime se element i2 pretvara u muzički server, dok su za mrežno povezivanje predviđeni gigabitni LAN, dvopojasni wi-fi s kompaktnom antenom i AirPlay 2 za Apple uređaje. Postavku kompletira IEC utičnica za odvojivi strujni kabl, što označava da element i2 ima interno napajanje - iako nismo proveravali jer je uređaj prilično nezgodan za otvaranje, uvereni smo da je u pitanju linearno napajanje, jer je njime opremljen i najpristupačniji mini-i Pro 3.

Tehnologija i mogućnosti

Iza minimalističkog prednjeg panela, u unutrašnjosti uređaja nalaze se probrane komponente i dobro osmišljena rešenja. Za upravljanje svim funkcijama upotrebljena je SoC (System-onChip) platforma s četvorojezgarnim procesorom ARM CortexA9, koji je odgovoran za tečan rad i brz odziv na sve komande - proizvođač ističe da se isti sklop koristi i kod skupljih modela.

Za D/A konverziju upotrebljeno je popularno kolo ES9038Q2M američkog proizvođača ESS Technology, koje se može sresti u brojnim savremenim uređajima, ali je ovde oplemenjeno veoma preciznim kristalnim oscilatorom Crystek CCHD-950, koji je zadužen za vremensku usklađenost digitalnog signala i odsustvo džitera. Najzad, za pokretanje slušalica upotrebljeno je potpuno balansirano pojačalo simetričnog dizajna, koje na single-ended izlazu pruža 1.200 milivati po kanalu na 33 oma, dok je preko balansiranog izlaza snaga povećana na 1.500 milivati. U pogledu podrške, element i2 prihvata praktično sve što bi vam moglo zatrebati, i to gotovo preko svih vidova povezivanja. Podrška za PCM dostiže 768 kiloherca i 32 bita, dok je

Slušali smo Slušali smo Džoa Farela na albumu "Moon Germs" iz 1972.

Povezivanje

• koaksijalni, optički, I²S, USB-B, USB-C, LAN, wi-fi, AirPlay 2

D/A konverter

• ESS

ES9038Q2M

Rezolucija

• PCM 768/32, DSD512, MQA

DSD ograničen na rezoluciju od 22,4 megaherca (DSD512), a tu je i dekodiranje MQA Studio formata. Jednake vrednosti rezolucije podržane su i preko mreže, uz prihvatanje svih popularnih formata, a uređaj podržava DLNA i UPnP protokole i integriše Spotify Connect, Tidal Connect, Roon Ready, vTuner i Radio Paradise. Daljinski upravljač RM4 izveden je od aluminijuma i plastike i prilično je zgodan za upotrebu, naročito uz dva tastera kojima se funkcija može odrediti po želji korisnika, kroz menije. Ipak, kao najlakši vid kontrole nameće se aplikacija MA Remote, pomoću koje se može pristupiti svim funkcijama - od onih svakodnevnih pa do ređe korišćenih, koje ćete možda samo jednom podesiti. Kad se uzme u obzir veliki broj opcija, ova aplikacija prilično je intuitivna i srazmerno jednostavna za snalaženje, pogotovo kad su u pitanju funkcije koje se stalno koriste. Ovo je važno zato što MA Remote služi i kao audioplejer, koji u sebi objedinjuje pristup lokalnim audiotekama, onlajn servisima i internet radiju, a sve te funkcije izvedene su na jednostavan način, bez izmišljanja tople vode i nepotrebnog komplikovanja života korisnicima.

Upotreba i zvuk

Tokom reprodukcije, element i2 pokazuje kvalitete tipične za dobro implementirano konvertersko kolo ES9038Q2M. Pojedinačni tonovi besprekorno su definisani

“Element i2 uspeva da ostvari odlično pozicioniranje u prostoru, ali bez neprirodnog raščlanjavanja muzičkog dela na sastavne delove.”

Ključne karakteristike

i čisti - zapravo, najbolji izraz bio bi „bistri“. Naime, iako imaju puno telo i jasno izraženu površinsku teksturu, tonovi pružaju neometan uvid u dublje slojeve i prikazuju obilje sporednih, alikvotnih tonova, što ih čini živopisnim i uverljivim na prirodan način, bez naznaka veštačkog ulepšavanja u želji da se dodvore slušaocu. Ovakav vid transparentnosti pokazuje se kao sasvim neopterećujući na duge staze i dozvoljava da reprodukcija pruži zaista mnogo u pogledu informativnosti, a da ne izgubi ništa od prirodnog šarma i neusiljene muzikalnosti. Fluidan tok muzike i obilje sjajno prezentovanih detalja stoga predstavljaju jedno od najmoćnijih oružja ovog uređaja - slično kao kod našeg referentnog D/A konvertera, koji koristi isti DAC čip, ali je za pedesetak odsto skuplji, što testiranom Matrixu može da posluži samo na čast.

Pozornica, opet, na najbolji način spaja ponekad suprotstavljene kvalitete, jer je prezentacija jasno raslojena po svim osama, ali muzika i dalje zvuči kao neodvojiva celina - dakle, element i2 uspeva da ostvari odlično pozicioniranje u prostoru, ali bez neprirodnog raščlanjavanja muzičkog dela na sastavne delove i svođenja na skup tonova. Scena nije previše široka, pa više fascinira pozicioniranje po dubini i sveukupni utisak trodimenzionalnog prostora. Naravno, sve ovo zavisi i od ostatka sistema, a prvenstveno od zvučnika. Ali ako uparite element i2 s kutijama koje pružaju provereno dobar prostorni efekat, dobićete hologramski 3D prikaz benda u svojoj sobi. Zahvaljujući preciznom prikazu i izuzetnoj definiciji, testirani uređaj zadržava navedene kvalitete i pri reprodukciji zahtevnih orkestarskih dela, koja sadrže veliki broj instrumenata. Fokus je veoma dobar, reakcije su brze, a najzahtevnije deonice ne dovode do kompresije i sažimanja više instrumenata u jednu

nerazaznatljivu grudvu, već su njihove pozicije i ocrtanost u prostoru zadržane u potpunosti. Kad je u pitanju ravnoteža između opsega, možemo da potvrdimo da element i2 pruža potpuno ujednačen kvalitet u celom čujnom spektru. Priznajemo da ovaj uređaj neće pridobiti slušaoce jarkim bojama i iskričavim detaljima - njegova zavodljivost leži u zrelom i smirenom pristupu, koji ne isključuje dobro odmerenu dozu razigranosti kad se to očekuje. Autoritet kojim zrači prilično je nenametljiv, ali je jednako prisutan u svim opsezima, bilo da su u pitanju precizno ocrtani visoki tonovi, nepomućen i bogat srednji opseg, ili čvrsti i duboki basovi. Najniži opseg prikazan je zaista sjajno, a element i2 uspeva da izvuče dosta toga čak sa slabije produkcije ili kompresovanih zapisa. Dubina nota naizgled je ograničena samo sposobnostima pojačala i zvučnika, dok im testirani uređaj pruža čiste i definisane tonove, koji sežu do donjeg praga čujnosti. U pogledu upotrebe, element i2 se tokom testiranja pokazao kao odlično osmišljena i izvedena sprava, uz nekoliko sitnijih nedostataka, koji mogu biti ispravljeni kroz nove verzije firmvera. Ovde najviše mislimo na nešto sporiju inicijalizaciju pri izlasku iz stendbaj modaliteta, kad softveru treba nešto više vremena da očita sve izvore i audioteke, te da pokrene reprodukciju. Nakon toga, sve se odvija potpuno glatko, a uređaj reaguje na sve komande bez zastoja, bilo da su zadate preko daljinca, aplikacije ili tačskrina. Zapravo, moramo priznati da nas je ekran poprilično oduševio savršenim odzivom i fantastičnim skrolovanjem, kao kod najkvalitetnijih telefona ili tableta. Na kraju, moramo da spomenemo da nismo primetili razliku u zvuku između USB veze i striminga - pri naizmeničnoj reprodukciji istih numera s lokalnog računara čujnih razlika nije bilo.

Zaključak

Za sve one kojima je za oko (i uho) zapao mini-i Pro 3, ali ih je odbilo odsustvo punokrvne platforme za striming, testirani uređaj nameće se kao idealno rešenje. Za one koji se još nisu susreli sa uređajima kompanije Matrix Audio, element i2 može predstavljati odličnu i veoma zahvalnu početnu tačku. Njegov neutralni i zreo tonski pečat izvući će zaista mnogo iz svakog sistema, a višestrana funkcionalnost i ujednačen kvalitet pružiće korisniku jednako zadovoljstvo pri različitim vidovima upotrebe - upravo kako i treba da bude kod višenamenskih uređaja.

Plus

M Uravnotežen i neutralan zvuk.

M Detaljnost i slojevitost.

M Ujednačen kvalitet preko različitih ulaza.

M Obilje mogućnosti.

Minus

K Sporiji odziv pri uključivanju.

Oprema

 Exposure 3010S2

 ELAC Uni-Fi UB52

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

Matrix Audio element i2

J D/A konverzija: ESS ES9038Q2M

J Podržana rezolucija: PCM 768/32, DSD512, MQA

J Izobličenja THD+N: <0,0005%

J Odnos signal-šum: 118 dBA

J Audio-ulazi: 1 x koaksijalni, optički, I²S, USB-B i USB-C

J Audio-izlazi: 1 x RCA i XLR

J Mrežno povezivanje: LAN, wi-fi

J Izlaz za slušalice: 6,35 i 4,4 mm

J Dodatno: AirPlay 2

J Dimenzije (ŠxVxD): 240 x 58 x 259 mm

J Masa: 2,6 kg

J Cena: 1.600 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/211-262

Pravo u centar

Ukoliko uživate u filmskim efektima i višekanalnom zvuku a nemate prostora ili volje za sastavljanje punokrvnog surround sistema, komplet iz Sennheisera verovatno je najbolja stvar koju možete nabaviti.

Pre nešto više od tri godine testirali smo prvi saundbar iz Sennheisera, koji se tada, kao jedini model u ponudi, zvao jednostavno Ambeo Soundbar. U međuvremenu je ugledna nemačka kompanija proširila ponudu predstavljanjem manjeg modela Ambeo Soundbar Plus, dok je veći saundbar dobio sufiks Max. Asortiman je takođe obogaćen prvim sabvuferom, pod nazivom - pogađate već - Ambeo Sub, koji je na najbolji način zaokružio ponudu i dodao Sennheiserovim saundbarovima upravo ono što im je nedostajalo, u vidu moćnog basa. Danas je pred nama komplet sačinjen od manjeg saundbara i sabvufera, koji bi trebalo da ponudi jednostavno uživanje u impresivnom surround zvuku.

Ambeo Soundbar Plus

Iako je osnovni oblik svih saundbarova određen njihovim načinom primene, Ambeo Max i testirani Ambeo Plus vizuelno su prilično različiti, i to ne samo po gabaritu. U tom pogledu, čak se i manji model može svrstati među saundbarove većih dimenzija, ali razlike su još upadljivije u dizajnu. Ambeo Plus se odlikuje nižim profilom i simetrično zaobljenim uspravnim ivicama, dok su sve vertikalne površine gotovo u potpunosti presvučene platnom - tek u dnu se može videti plastični obrub, koji je ujedno poslužio za postavljanje logotipa proizvođača. Gornja površina je znatno živopisnija i sastoji se od guste metalne mrežice u levom i desnom delu, dok je središnji panel poslužio za smeštaj osnovnih komandi u formi tastera osetljivih na dodir i svetlosne

indikacije različitih funkcija. Ovde pronalazimo komande za uključivanje i odabir izvora, blutut uparivanje i kontrolu glasnoće, kao i višenamenski taster za kontrolu reprodukcije i glasovnog asistenta.

Indikacija se sastoji od LED trake koja kombinacijom načina i boje osvetljenja prikazuje trenutni status uređaja, dok se u prednjem delu gornje strane nalazi odvojeni indikator za prikaz aktivnog kodeka, a u dnu fronta je smeštena indikacija za Ambeo. Na zadnjoj strani nailazimo na priključke, smeštene u veliki upušteni deo. Kao glavni vid povezivanja predviđena su dva HDMI ulaza u verziji

2.0a i jedan HDMI 2.1 (eARC) izlaz, a tu su i dodatni digitalni optički i analogni RCA ulazi. Eternet port dopunjen je izlazom za aktivni sabvufer i USB-A portom, a u produžetku su postavljeni tasteri za resetovanje i WPS. Naravno, Ambeo Plus raspolaže kompletnim opcijama bežičnog povezivanja, koje predvodi wi-fi, a na raspolaganju su još blutut i AirPlay 2. Iako se testiranom saundbaru ne može osporiti atraktivan izgled, prave zanimljivosti nalaze se unutar kućišta. Na prednjoj i bočnim stranama raspoređeno je pet širokopojasnih jedinica prečnika 50 milimetara, a na gornjoj strani nalaze se još dve, kojima društvo pravi par 100-milimetarskih niskotonaca s vešanjem dugog hoda. Ovih devet drajvera pokreće isto toliko pojačala u klasi D, ukupne snage 400 vati, dok je kao mozak

Bojan Jović

sistema upotrebljen četvorojezgarni procesor. Ipak, prava zvezda Sennheiserove predstave jeste Ambeo tehnologija za virtualizaciju zvuka, koja pomoću navedene postavke ostvaruje 7.1.4-kanalni zvuk, te dopušta brojna dodatna podešavanja po želji korisnika. Kad je u pitanju uživanje u muzici, Ambeo Plus podržava Spotify Connect, Tidal Connect i Chromecast, dok Stereo Upmix može obavljati konverziju dvokanalnog zapisa u višekanalnu formu. Najzad, za pristup svim opcijama predviđena je aplikacija Smart Control, koja pruža zaista ogromne mogućnosti podešavanja, a ujedno se može koristiti za upravljanje reprodukcijom muzike.

Ambeo Sub

Drugi deo kompleta predstavlja takođe novi sabvufer Ambeo Sub, koji se sa saundbarom povezuje bežičnim putem, a na raspolaganju je i veza pomoću kabla. Sabvufer je dizajniran uobičajeno i neupadljivo, ali se proizvođač potrudio da ga vizuelno uklopi s glavnom jedinicom, upotrebivši iste boje i materijale, kao i zaobljene ivice kabineta. Za duboke tonove upotrebljena je membrana prečnika 200 milimetara, opremljena vešanjem dugog hoda, za čije je pokretanje zaduženo pojačalo od 350 vati u klasi D.

Gledali smo Kultni „Avatar“ u dugoočekivanom nastavku „The Way of Water“ iz 2022.

Zanimljivo je da je kućište zatvoreno sa svih strana osim gornje, koja je prekrivena platnom ispod kog se nalazi zaštitna rešetka, što predstavlja rešenje koje dosad nismo sreli - iako proizvođač ne navodi usmerenje drajvera unutar kabineta. Takođe, treba naglasiti da Sennheiserov ekosistem omogućuje bežično povezivanje do četiri sabvufera na jedan saundbar, što će predstavljati pravu poslasticu za zavisnike od najdubljeg basa.

Upotreba i zvuk

Kako bi komplet postigao najbolji kvalitet reprodukcije, na početku je potrebno obaviti kalibraciju. Ovaj postupak potpuno je automatizovan i pokreće se preko aplikacije, a traje svega nekoliko minuta. Nakon toga, Ambeo virtualizacija prikazuje se u punom sjaju i zaista uvlači gledaoce u dešavanja na ekranu. Ukupno 12 virtuelnih kanala pruža izuzetno uverljiv utisak trodimenzionalnog prostora i formira jasno postavljenu zvučnu scenu, a komplet iz Sennheisera na najbolji način koristi poznavanje okruženja kako bi celu prostoriju pretvorio u svoje igralište. Izrazito precizni tonovi podsetili su nas na veći model saundbara, pa i na slušalice ovog proizvođača, ali najveću razliku ovde čini sabvufer - najniži tonovi zaokružuju zvučnu sliku i čine sva dešavanja na ekranu još upečatljivijim. Iako aplikacija pruža brojne mogućnosti podešavanja - u prvo vreme može se učiniti čak i da ih je previše - nakon određenog vremena ustanovili smo da Ambeo fantastično obavlja posao i u Adaptive modalitetu, kad sam prepoznaje sadržaj na ekranu i primenjuje odgovarajući set podešavanja i korekcije zvuka.

Ključne karakteristike

Broj kanala

• 7.1.4

Tehnologija virtualizacije

• Ambeo Podržani formati

• Dolby Atmos, DTS:X,

Testirani komplet obavlja vrlo dobar posao i kad je u pitanju reprodukcija muzike u dvokanalnom formatu. Iako je širina pozornice nešto manja nego kod klasičnog stereo-sistema, Ambeo je dovoljno sposoban da stvori utisak prostora i u ovom slučaju, čemu doprinosi izražena dubina. Snage ima napretek i dinamika je odlična, dok je kolorit veoma neutralan, što je opet karakteristično za ovog proizvođača. Sistem takođe profitira od upotrebe kvalitetnih zapisa, pa se visokorezolutivni formati mogu jesno prepoznati,

“Ovaj komplet će bez teškoća nadmašiti jeftine višekanalne sisteme i konfekcijska Home Theater In a Box rešenja.”

DSD...

ali je i reprodukcija kompresovanog Spotifyja ili nečeg sličnog više nego prihvatljiva za neobaveznu svirku u pozadini. Ukupno, kao jedini nedostatak mogli bismo da navedemo odsustvo klasičnog displeja. Naime, sistem signalizacije pomoću šarenih lampica jednostavno je previše konfuzan, a od korisnika se ne može očekivati da napamet nauče mnogobrojne signale koje im uređaj može poslati. Pregledan i dobro uklopljen ekran rešio bi ove probleme, pa smatramo

da je ovo moralo biti bolje osmišljeno. Na kraju, kako ne bismo završili test ovog sjajnog kompleta negativnom notom, pohvalićemo funkcije Voice Enhancement i Night Mode, koje pružaju razgovetnije dijaloge, odnosno jasniji zvuk pri tihom slušanju - obe su izvanredno dobro izvedene i zaista su efikasne u praksi.

Zaključak

Smatramo da je Sennheiser s novim kompletom pogodio pravo u centar. Nešto

manji gabarit saundbara u odnosu na stariji model nije posebno uticao na njegove sposobnosti, pa je surround ugođaj i dalje impresivan, a dodatak sabvufera doneo je upravo ono što je ranije nedostajalo - dubok i moćan bas. Naoružan naizgled svemogućom Ambeo tehnologijom, ovaj komplet će bez teškoća nadmašiti jeftine višekanalne sisteme i konfekcijska

HTIB (Home Theater In a Box) rešenja i stati rame uz rame s nešto ozbiljnijim surround postavkama. Ni cena Sennheiserovih Ambeo noviteta nije previsoka kad se sagledaju kretanja na audio-video tržištu, naročito ukoliko ih kupite u kompletu, kad su još povoljniji.

Plus

M Sjajni Ambeo surround.

M Detaljan i precizan zvuk.

M Odlično odmeren bas.

M Obilje funkcija i podešavanja.

Minus

K Nedostaje displej.

Oprema

 Philips 55OLED805

 Sony BDP-S6700

 AudioQuest Forest 48

Sennheiser Ambeo Soundbar Plus

J Broj kanala: 7.1.4

J Ukupna snaga: 400 W

J Frekvencijski opseg (-3 dB): 38 Hz – 20 kHz

J Topologija: 2 x 100 mm niskotonski, 7 x 50 mm širokopojasni

J Formati: Dolby Atmos, Dolby TrueHD, DTS:X, DTS-HD HR Audio, MP3, FLAC, DSD...

J HDMI ulaza/izlaza: 2/1

J Digitalnih audio-ulaza: 1

J Analognih audio-ulaza: 1

J Izlaz za sabvufer: da

J Dodatno: eternet, wi-fi, blutut, AirPlay 2, USB-A

J Dimenzije (ŠxVxD): 1.051 x 77 x 121 mm

J Masa: 6,3 kg

J Cena: 1.500 €

Sennheiser Ambeo Sub

J Snaga pojačala: 350 W

J Frekvencijski opseg: 27-80 Hz

J Topologija: 1 x 200 mm niskotonski

J Povezivanje: kablom ili bežično

J Dimenzije (ŠxVxD): 274 x 369 x 274 mm

J Masa: 8,2 kg

J Cena: 700 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Blutut čarobnjak

Iako je zamišljen prvenstveno kao primopredajnik za blutut signal, maleni BTA30 Pro donosi još nekoliko dobro odabranih i korisnih funkcija, a sve to po više nego pristupačnoj ceni.

Uz dominaciju striminga kod digitalne reprodukcije i vinila kao analognog izvora, blutut veza nametnula se kao najpoželjnija kad je u pitanju slušanje muzike u pokretu. Na tržištu se svakodnevno pojavljuju nove blutut slušalice, bilo da su u pitanju bubice ili komforne over-ear slušalice, dok se jednostavni i efikasni blutut zvučnici, koji se mogu koristiti praktično u svim situacijama, danas mogu naći u gotovo svakom domu. Zbog svega toga, nije iznenađenje da je ovaj tip povezivanja pronašao put i do daleko skupljih uređaja, kao što su savremena integrisana pojačala više klase, ali priznajemo da nas je FiiO iznenadio spravom kakvu dosad nismo imali na testu. O čemu je reč, pročitajte u nastavku teksta.

Spolja i iznutra

FiiO BTA30 Pro upakovan je u izuzetno kompaktno kućište, tek nešto veće

koji predstavlja dobrodošao kontrast crnoj boji uređaja. Prednji panel udomio je osnovne komande, što podrazumeva dva višenamenska tastera, prekidač za odabir načina rada i kružnu komandu za glasnoću. Dva pomenuta tastera koriste se za uključivanje i isključivanje, blutut uparivanje, odabir izvora i selekciju blutut kodeka, a trenutni radni parametri očitavaju se pomoću sedam višebojnih LE dioda - pet na gornjoj strani i dve na frontu. Pomoću prekidača korisnik može odabrati da BTA30 Pro funkcioniše kao blutut prijemnik ili blutut predajnik, kao i da preuzme ulogu eksternog D/A konvertera, dok kružna komanda za glasnoću dopušta direktno povezivanje na aktivne zvučnike ili izlazno pojačalo. Zadnja strana u potpunosti je popunjena priključcima i ovde pronalazimo praktično sve što je neophodno za povezivanje sa savremenim hi-fi uređajima. Postavka započinje USB-C portom na desnoj

Bojan Jović

specifikacijama. One navode da je za baratanje blutut signalom upotrebljeno kolo Qualcomm CSR8675, dok je za prijem digitalnog signala zadužen XMOS risiver s podrškom za visokorezolutivne formate. U srcu ovog uređaja, na poziciji D/A konvertera, nalazi se veoma kvalitetno kolo ES9038Q2M američke kompanije ESS Technology.

Mogućnosti

U pogledu upotrebe BTA30 Pro pruža zaista dosta toga. Krenimo od blututa: ovaj tip veze podržava najkvalitetnije audiokodeke, kao što su LDAC i aptX HD, ali i aptX Low Latency za dobru sinhronizaciju zvuka i slike tokom gledanja filmova i igranja video-igara. Interni D/A konverter podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD256 preko PCM-a (DoP), pa nije iznenađenje da BTA30 Pro poseduje zvanične Hi-Res Audio i HiRes Audio Wireless sertifikate. Iako su osnovne komande dostupne na uređaju, za punu funkcionalnost potrebno je instalirati aplikaciju FiiO Music, koja nudi brojne opcije podešavanja. Pored predefinisanih modaliteta, zvuk se može korigovati pomoću višepojasnog ekvilajzera,

a na raspolaganju su i četiri digitalna filtera. Glasnoća na analognom izlazu može biti varijabilna ili fiksirana u rasponu od nula do 100 odsto, a tu je i funkcija balansa, kao i sporedne opcije poput automatskog uključivanja i tajmera. Najzad, aplikacija funkcioniše kao audio-plejer intuitivne postavke, koji dopušta različite vidove pretraživanja i sortiranja muzičke kolekcije.

Upotreba i zvuk

Povezivanje uređaja preko blututa odvija se na uobičajen način, dok je za funkciju USB DAC-a za Windows računar potrebno instalirati drajver. Pripadajuću aplikaciju već smo opisali, a kako je BTA30 Pro prilično mali, a tasteri sitni, smatramo da je kontrola preko aplikacije praktičnije rešenje. Testiranje smo započeli reprodukcijom s telefona preko blutut veze, uz upotrebu LDAC kodeka, a FiiO nam je priuštio zvuk koji je bio daleko bolji od onoga što smo očekivali. Iako je poznato da i najkvalitetniji blutut kodeci imaju gubitke, pa se iz tog razloga blutut uređaji ne mogu smatrati hi-fijem u užem smislu, to ne znači da je reprodukcija lišena svakog kvaliteta i da se u njoj ne može uživati.

BTA30 Pro reprodukuje prilično sočne i žive tonove, verodostojnog kolorita, uz solidnu ekstenziju na oba kraja spektra. Makrodinamika je dovoljna da prikaže krupne i čvrste basove i time formira temelj svakog muzičkog dela, uz živopisnu i na trenutke razigranu prezentaciju. Dakle, energija nikad nije dovedena u pitanje, a BTA30 Pro zvuči uverljivo i doraslo ozbiljnijim hi-fi sistemima. S druge strane, blutut veza ne pruža previše u pogledu mikrodinamike, pa pojedinačnim tonovima nedostaju krajnja rezolucija i transparentnost, prezentaciji fali malo vazduha i prostornosti, a količina finih detalja je tek dovoljna da se stekne utisak da reprodukciji ništa posebno ne nedostaje. Ukupno, za naše uši je zvuk preko blutut veze bio nešto tamniji i prijatnog kolorita, gotovo savršen za celodnevno, neobavezno sviruckanje u pozadini.

Prelazak na funkciju USB DAC-a prikazao je BTA30 Pro u poprilično drugačijem svetlu - pozornica se povećala po svim osama, a naročito po širini, dok se između tonova pojavio vazduh, koji nam je pružio osećaj prostornosti. Sledeće značajno poboljšanje moglo se čuti u mikrodinamici, jer je maleni FiiO sada pružao daleko više detalja i znatno intimniji uvid u svaku numeru. Tonovi su dobili bolju definiciju i izraženiju teksturu - visoke note postale su izražajnije i katkad oštrije, dok su basovi bili jasnije

ocrtani, ali i preciznije vođeni do većih dubina. U srednjem delu spektra BTA30 Pro više nije bio toliko živopisan, već je dobio na analitičnosti i izvlačio mnogo više finesa iz svakog muzičkog zapisa. Poboljšana definicija i dinamika takođe su se primećivale u zahtevnijim orkestarskim delima, uz jasnije i očiglednije prikazane razlike u glasnoći između grupa instrumenata i boljem fokusu. Pored toga, BTA30 Pro više nije naginjao ka zatvorenijem zvuku, već je bio izbalansiran tačno kako treba, pružajući neutralnu i analitičnu reprodukciju - iako je nama ovakav zvuk odgovarao, znamo da će ga neki audiofili opisati kao previše dokumentaran i nezanimljiv.

Šampion u pristupačnosti

Nakon brojnih prenosivih audio-plejera i headampova, FiiO je napravio iskorak i predstavio jednu neuobičajenu spravu - i to je, prema našem mišljenju, uradio veoma uspešno. BTA30 Pro verovatno izvlači maksimum iz blutut veze i podiže je na nivo blizak hi-fiju, a jednako je uspešan i kao D/A konverter u sastavu kućnog audio-sistema, pružajući precizan i neutralan zvuk. Najzad, iz današnje perspektive sveopštih poskupljenja, cena od 150 evra zaista je bagatelna i FiiO BTA30 Pro je apsolutni šampion u količini dobrog zvuka za uložen novac.

Plus

M Raznovrsni načini upotrebe.

M Sposobna aplikacija.

M Živopisan i uverljiv zvuk (blutut).

M Precizna i neutralna reprodukcija (DAC).

Minus

K Isporučuje se bez napajanja.

FiiO BTA30 Pro

J Blutut povezivanje: dvosmerno, v5.0

J Blutut kodeci: SBC, AAC, aptX, aptX HD, aptX LL, LDAC

J D/A konverter: ESS ES9038Q2M

Povezivanje

• blutut, koaksijalni, optički, USB-C

Modaliteti rada

• blutut

prijemnik, blutut

predajnik, D/A konverter

D/A konverter

• ESS ES9038Q2M

J Podržana rezolucija: 384/32, DSD256 (DoP)

J Digitalni ulazi: koaksijalni, optički, USB-C

J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

J Analogni izlaz: RCA

J Dimenzije (ŠxVxD):

120 x 26 x 55 mm

J Masa: 145 g

J Cena: 150 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Ključne karakteristike

“FiiO nam je priuštio zvuk koji je bio daleko bolji od onoga što smo očekivali.”

Billyja Gibbonsa na prvom solo-albumu „Perfectamundo“.

Bežični surround

Napredni komplet iz JBL-a nudi najbolje od oba sveta, jer na efikasan način spaja jednostavnu upotrebu saundbara i neprevaziđeni surround efekat odvojenih zvučnika.

JBL-ov komplet iz gornjeg dela ponude nosi oznaku Bar 800 Pro i sastoji se od saundbara i sabvufera, koji svojim dimenzijama pokazuju da su sposobni da kreiraju prilično ozbiljnu zvučnu podlogu i da ih treba uklapati s televizorima veće dijagonale. Uobičajeno za saundbarove prekookeanskog proizvođača, testirani model oslobođen je bilo kakvih dizajnerskih eksperimenata - čak bi se moglo reći da je dizajniran tako da bude što neprimetniji uprkos dimenzijama. Njegove linije i celokupni vizuelni stil zajednički su za celu seriju, pa bismo ga najlakše opisali kao izduženi Bar 300 Pro, koji smo testirali u prethodnom broju. Ovo potvrđuju zaobljene uspravne ivice, kao i prednja i bočne strane, koje su u potpunosti obložene gustom metalnom mrežicom, dok je središnji deo gornje površine vizuelno izdvojen i iskorišćen za smeštaj osnovnih komandi, koje su svedene na kontrolu glasnoće i taster za uključivanje i odabir izvora. Ipak, idući na levu i desnu stranu, primećujemo razlike, jer se na gornjoj površini takođe nalaze metalne mrežice, ispod kojih su postavljeni drajveri za Dolby Atmos. Najveća razlika ipak se krije na krajevima saundbara, koji se mogu

odvojiti u zasebne zadnje zvučnike, koji su opremljeni sopstvenim pojačalima i baterijama, a s glavnom jedinicom komuniciraju bežičnim putem. Uprkos gabaritu, postavka konektora na zadnjoj strani srazmerno je skromna i obuhvata po jedan HDMI ulaz i izlaz s podrškom za eARC, dok je u nastavku smešten digitalni optički audio-ulaz. Garnituru kompletiraju eternet port i USB za servisnu primenu, uz priključak za odvojivi strujni kabl. Od konekcija koje se ne vide na raspolaganju su wi-fi, blutut u verziji 5.0 i AirPlay.

S tehničke strane, testirani komplet sadrži ukupno 11 zvučničkih jedinica, od kojih se osam nalazi u središnjem delu saundbara. Na prednjem delu pronalazimo tri 20-milimetarska visokotonca i tri mid-bas membrane dimenzija 46 x 90 milimetara, koji su grupisani tako da obrazuju levi, centralni i desni kanal, dok se na gornjoj strani i usmerene nagore nalaze dve širokopojasne jedinice prečnika 70 milimetara. Odvojivi delovi saundbara, koji su u takvoj konfiguraciji zaduženi za surround kanale, opremljeni su istim racetrack jedinicama kao na prednjem panelu. Proizvođač navodi da je za pokretanje jedinica u središnjem

Bojan Jović

delu upotrebljena amplifikacija od ukupno 340 vati, dok su odvojivi moduli opremljeni pojačalima od 40 vati. Drugi deo kompleta sačinjava bežični sabvufer jednako upečatljivih dimenzija, koji ćete teško sakriti uprkos sasvim neupadljivom, generičkom izgledu. Ipak, glavna namena sabvufera nije da bude lep, već da pruži snažan bas, a ovaj primerak je vrlo dobro opremljen za tu svrhu. Niskotonska jedinica prečnika 260 milimetara nalazi se na donjoj strani, pa je kabinet prilično odmaknut od podloge pomoću masivnih nožica, dok je za pokretanje iskorišćeno pojačalo od 300 vati. Kao praktični rezultat primenjenih rešenja, ovaj komplet funkcioniše kao 5.1.2-kanalni sistem, ukupne snage 720 vati i frekvencijskog opsega od 35 herca do 20 kiloherca.

Test

Uprkos naporima svih proizvođača u postizanju što boljeg virtuelnog surrounda, postavka sa odvojenim zadnjim zvučnicima od starta pokazuje jasne prednosti, čak i kod ovako koncipiranog sistema. Naravno, ovo ne znači da je virtuelni surround loš, već da ipak ne može da sasvim zameni pravu stvar - bar ne još uvek. Bar 800 Pro zaista profitira od zadnjih zvučnika i pruža veoma prostranu i trodimenzionalnu pozornicu koja obuhvata celu prostoriju. Zahvaljujući odlično odmerenoj amplifikaciji, kontrola je veoma dobra u celom opsegu, a ni detalja ne nedostaje. Iako JBL već tradicionalno nije previše usmeren na najtananije finese u zvuku, Bar 800 Pro se u ovom pogledu pokazao sasvim dobro, pružajući precizne i fino ocrtane visoke tonove. Naime, iako kod dvokanalnih uređaja neguje sočniji zvuk, američki proizvođač pravilno je procenio da je preciznost presudna za uverljiv surround, pa testirani komplet donosi čiste i zvonke note, naročito u gornjem opsegu.

Na suprotnom kraju spektra, sabvufer je više nego dorastao većini izazova koje mu filmski efekti mogu postaviti, kreira-

jući veoma snažne basove, izuzetne dubine i dobre definicije. Pored masivnih udara, niskotonac je sposoban za brze i precizne pokrete, pa u gornjim basovima pruža žustre i odsečne tonove, a mikrodinamika takođe omogućuje tiše slušanje bez gubitka niskotonske podloge. Kako bi se na najbolji način prilagodio okruženju, Bar 800 Pro je potrebno kalibrisati - postupak je automatski i traje samo nekoliko minuta. Nakon toga i dalje ostaje mogućnost nezavisnog podešavanja glasnoće basova, zadnjih i Atmos zvučnika, kako bi korisnik mogao da fino podesi reprodukciju po svom ukusu. Ovo se može obaviti preko daljinskog upravljača, ali i preko naizgled skromne, a zapravo sasvim dovoljne aplikacije JBL One, koja sadrži sve što bi vam moglo zatrebati. Iako u višekanalnom režimu nismo koristili tonska podešavanja, priznajemo da nam je kontrola sabvufera dobrodošla tokom reprodukcije muzike jer Bar 800 Pro ume da pretera u basu uz modernu produkciju. Kad je u pitanju muzika, situacija je prilično dobra i testirani komplet podržava Chromecast, što praktično znači da može da reprodukuje sa svih popularnih muzičkih servisa, pa i preko UPnP plejera, uz integrisani Spotify Connect.

Zaključak

Iako je u osnovi jednostavan uređaj, kako po izvornom konceptu tako i za korišćenje, Bar 800 Pro daleko je odmakao od početne klase saundbarova i pruža prilično uverljiv višekanalni ugođaj, a šlag na torti predstavlja podrška za najsavremeniji Dolby Atmos format. Wi-fi i blutut pretvaraju ga u gotovo sve-

Gledali smo

Prošlogodišnji

moguću spravu kad je u pitanju reprodukcija muzike, uz zvuk koji je celovit i prijatan za svakodnevno slušanje, pa se može reći da je ovo istinski centar kućne zabave, kome će svako od ukućana naći primenu.

Plus

M Surround bez kablova.

M Automatska kalibracija.

M Uverljiv višekanalni ugođaj.

M Prostrana 3D pozornica.

Minus

K Naglašen bas u stereo-režimu.

JBL Bar 800 Pro

J Konfiguracija: 5.1.2

J Ukupna snaga: 720 W

J Frekvencijski opseg (-6 dB): 35 Hz - 20 kHz

J Topologija: 3 x visokotonac, 5 x mid-bas, 2 x širokopojasni, 1 x sabvufer

J HDMI ulazi/izlazi: 1/1

J Digitalni audio ulazi: 1

Ključne karakteristike

Broj kanala

• 5.1.2

Snaga sistema

• 720 W

Povezivanje

• HDMI, optički, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut, AirPlay

J Dimenzije saundbara (ŠxVxD): 1.174 x 56 x 120 mm

J Masa saundbara: 4,7 kg

J Dimenzije sabvufera (ŠxVxD): 305 x 440 x 305 mm

J Masa sabvufera: 10 kg

J Cena: oko 980 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

“Bar 800 Pro zaista profitira od zadnjih zvučnika i pruža veoma prostranu pozornicu.”

megahit „Top Gun: Maverick“.

Urođena muzikalnost

Nove slušalice iz serije Tune nastavljaju tradiciju jednostavnih i upotrebljivih modela, koji pružaju dobar zvuk i praktične opcije po pristupačnoj ceni.

JBL nas je već odavno navikao na zaista bogatu ponudu slušalica svih vrsta i veličina (pa i boja), od najpristupačnijih svakodnevnih modela pa do luksuznih verzija, koje donose sjajan zvuk, ali i dozu prestiža. Iako je testiranje skupljih modela uvek užitak, jeftiniji i jednostavniji primerci zapravo su pravi prikaz sposobnosti proizvođača - nije teško napraviti dobar uređaj koji košta mnogo, ali da vidimo šta se nudi kad je budžet tesan. E pa, upravo u ovoj kategoriji JBL je uvek bio više nego dobar.

Jednostavno i udobno

Kao model iz gornjeg dela serije Tune, slušalice 720BT vode se kao over-ear, ali treba imati u vidu da su jastučići nešto manji i da će sigurno nalegati na ušne školjke. JBL se potrudio da ovo ne bude neprijatno iskustvo, opremivši slušalice jastučićima s vrlo mekanim ispunom i prijatnom oplatom od neke vrste veštačke kože. Rezonatori se sužavaju ka spoljašnjoj strani, što je deo JBL-ovog kućnog dizajna, i u celosti su izrađeni od dovoljno kvalitetne i precizno obrađene plastike. Obod desnog rezonatora iskorišćen je za smeštaj komandi i priključaka, pa ovde nailazimo na tastere za kontrolu glasnoće i upravljanje reprodukcijom i telefonskim pozivima, dok je nešto dalje postavljen taster za uključivanje i blutut uparivanje. U produžetku je smešten priključak za 3,5-milimetarski kabl, dok se na gornjoj strani rezonatora, domišljato zaštićen od prašine i vlage, nalazi USB-C port za punjenje interne baterije. Nosač, klizači i šarke takođe su izrađeni od plastike dobrog kvaliteta, a na središnjem delu nosača, na mestu koje naleže na glavu korisnika, postavljen je mekani, tapacirani deo. Tune 720BT omogućuju blutut povezivanje u najsavremenijoj verziji 5.3, ali već tradicionalno bez podrške za kvalitetnije kodeke. Unutar

rezonatora smeštene su jedinice prečnika 40 milimetara, dok su za vođenje razgovora predviđena dva mikrofona. Uz internu bateriju kapaciteta 500 miliamper-sati proizvođač obećava fantastičnih 76 sati autonomije, uz punjenje potpuno prazne baterije za dva sata i - što je još zanimljivije - brzo punjenje od pet minuta za tri sata autonomije.

Upotreba i zvuk

Uz relativno malu masu i mekane jastučiće, Tune 720BT se tokom upotrebe pokazuju kao prilično udobne slušalicepod uslovom da od njih ne očekujete nekoliko sati neprekidne upotrebe. Iako ne poseduju ANC i slična pomagala, koja su rezervisana za skuplje serije, slušalice ipak imaju podršku aplikacije JBL Headphones, te raspolažu određenim opcijama. Pored ažuriranja

Bojan Jović

firmvera, aplikacija dopušta podešavanja zvuka preko šest predefinisanih modeliteta ili po želji korisnika, preko desetopojasnog ekvilajzera. Opcija VoiceAware omogućuje da kontrolišete koliko ćete sopstvenog glasa čuti tokom telefoniranja, dok Smart Audio & Video automatski podešava najbolji zvuk, odnosno optimalnu sinhronizaciju između zvuka i slike. Najzad, tu su praktični limiter najveće glasnoće i opcija automatskog isključivanja nakon zadatog perioda neaktivnosti.

Iako Tune 720BT na neutralnim podešavanjima pružaju nešto naglašeniji

bas, ovo se može lako korigovati pomoću ekvilajzera. Nama se najviše svideo režim Studio, osim kod numera sa znatnije povučenim najnižim tonovima. Za testirane slušalice ne može se reći da obiluju detaljima - njihov zvuk je pre sočan i pun živopisnih boja, koje svaku numeru čine prilično zabavnom za slušanje, a reprodukciju veoma prijatnom na duže staze. Zapravo, verovatno će vam se pre pregrejati ušne školjke nego što će vas 720BT zamoriti zvukom. Truba Milesa Davisa u numeri „Freddie Freeloader“ zvuči prodorno taman koliko treba, uz prisustvo pozadinskog odjeka i vrlo dobru teksturu tona. Snažan i mastan kontrabas pronalazi protivtežu u oštrim činelama, a iz pozadine se povremeno pomalja klavir. Trodimenzionalna pozornica prisutna je u tragovima, a note su oslobođene finih detalja, za koje je neophodan stepen preciznosti koji ove slušalice

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut v5.3, analogni ulaz

Prečnik

drajvera

• 40 mm

Trajanje

baterije

• do 76 sati

nemaju, kao i veoma tiha podloga. Ali kad se uzme u obzir da slušamo muziku s telefona i preko kompresovanog blutut prenosa, ovo je više nego prihvatljivo za uživanje u muzici tokom svakodnevnog odlaska na posao ili dužih putovanja.

Heroj radničke klase

Na kraju, moramo priznati da nas JBL nije razočarao, već upravo suprotno. Testirane slušalice pružaju mnogo više dobrog zvuka nego što njihova skromna cena sugeriše, uz jednostavnu aplikaciju koja donosi nekoliko praktičnih opcija. Kad tome dodamo vrlo dobar komfor i sjajnu autonomiju, jasno je da Tune 720BT pružaju teško dostižan odnos cene i kvaliteta.

Plus

M Lagana i udobna konstrukcija.

M Praktična aplikacija.

M Prijatan i bogat zvuk.

M Snažna i temperamentna reprodukcija.

Minus

K Ništa po ovoj ceni.

JBL Tune 720BT

J Sistem: aktivne

J Tip: zatvorene

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Prečnik zvučničke jedinice: 40 mm

J Impedansa: 32 Ω

J Zvučni pritisak SPL: 95 dB

J Povezivanje: blutut v5.3

J Kapacitet baterije: 500 mAh

J Dodatno: analogni ulaz, mikrofon

J Masa: 220 g

J Cena: oko 85 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

“Za testirane slušalice ne može se reći da obiluju detaljima - njihov zvuk je pun živopisnih boja.”

Slušali smo

Milesa Davisa na albumu „Kind of Blue“ iz 1959.

Bubice za filmofile

Ukoliko volite filmove i serije, onda se sigurno na redovnoj osnovi susrećete s problemom neuravnotežene glasnoće i nedovoljno razgovetnih glasova - povećavate glasnoću tokom dijaloga, a smanjujete kad dođe do eksplozija i drugih glasnih efekata. Razloga za ovu pojavu ima nekoliko, ali svima je zajedničko da mogu biti iritantni do granice nepodnošljivosti. Zatim je tu život u zajednici: povremeno se događa da zvuk sadržaja koji upravo gledate zasmeta drugim ukućanima ili da vama zasmeta nešto što neko drugi gleda. Najzad, tu je slabljenje sluha, što svima nama sleduje s godinama, a takođe se može pretvoriti u smetnju za ostale ukućane i onemogućiti uživanje u TV programu. Sennheiserov novi TV Clear Set donosi rešenje za sve navedene situacije i probleme.

Opis

Osnovu Sennheiserovog noviteta predstavljaju naizgled klasične in-ear

slušalice s blutut povezivanjem, koje izgledaju sasvim uobičajeno. Nešto veće plastično telo bubica s unutrašnje strane obloženo je silikonskom gumom kako bi se sprečilo klizanje, dok su spoljašnje površine zaravnjene i osetljive na dodir, pa služe za upravljanje osnovnim funkcijama. Kratka rezonatorska cev na unutrašnjoj strani završava se takođe silikonskim nastavkom, koji se isporučuje u tri veličine, a tu je i držač koji se postavlja u nabor ušne školjke kako bi bubice bile maksimalno čvrsto postavljene. Proizvođač navodi da se u unutrašnjosti rezonatora nalaze zvučničke jedinice prečnika šest milimetara i baterije kapaciteta 69 miliamper-sati po bubici, što je dovoljno za 12-15 sati autonomije.

Kao neodvojivi deo kompleta, kutija je nešto većeg gabarita, ali i dalje pogodna za nošenje u džepu, čemu doprinosi snažno zaobljen oblik. Punjenje interne baterije, kapaciteta 490 miliamper-sati, obavlja se preko USB-C porta ili pomoću bežične tehnologije Qi, a rezerva je dovoljna za jedno i po punjenje bubica. Na prednjoj strani nalaze se tri LE diode za signalizaciju napunjenosti bubica i kutije, kao

Bojan Jović

i za status veze, dok se u unutrašnjosti nalazi taster za pokretanje povezivanja.

Zahvaljujući vodoravnoj postavci i relativno prostranoj unutrašnjosti, bubice se veoma lako vade iz kutije, što nije uvek slučaj, a i vraćanje na mesto olakšano je prisustvom magneta.

Dodatak koji odvaja TV Clear Set od ostalih bubica nazvan je jednostavno TV Connector, a u pitanju je veoma kompaktna kutijica, niskog profila i diskretne pojave. Ona se povezuje s televizorom preko digitalnog optičkog ili analognog 3,5-milimetarskog ulaza, uz dodatni USB port za napajanje, dok se veza s bubicama ostvaruje bežičnim putem - ali ne preko blututa, već pomoću patentirane AirStream tehnologije na 2,4 gigaherca.

Jednostavna upotreba

Sennheiserov novitet prvo smo isprobali u ulozi klasičnih true wireless bubica za slušanje muzike i telefoniranje, koje su preko blututa povezane s pametnim telefonom. Zvuk je bio veoma precizan i detaljan, uz reprodukciju koja je generalno na svetlijoj strani i neznatno povučeniji bas, ali ovde moramo da istaknemo

Savršeno rešenje za uživanje u sadržajima na ekranu u bučnom okruženju a da ne ometate ukućane.

važnost dobrog naleganja bubica na ušne školjke i kanale. Naime, svake in-ear slušalice veoma su zavisne od izolacije, pa vredi potruditi se i pronaći odgovarajuću veličinu završetaka - ovo je najznačajnije za niske tonove, ali ima uticaja na ceo čujni spektar. U poređenju s rivalima, testirane bubice su hendikepirane odsustvom ANC sistema za suzbijanje buke okruženja i nedostatkom podrške za aptX i druge kvalitetnije blutut kodeke, a ni pripadajuća aplikacija TV Clear ne nudi podešavanja zvuka. Na raspolaganju je samo funkcija Ambient Awareness, koja određuje koliko spoljnih zvukova ćete moći da čujete sa slušalicama, a podešava se u sedam koraka. Na drugoj strani, zahvaljujući prisustvu vrlo kvalitetnih mikrofona, TV Clear Set briljira tokom telefonskih razgovora, pružajući savršeno jasan zvuk u svim okolnostima, a za ovu namenu može se koristiti i samo jedna bubica - kao hendsfri uređaj.

Ipak, kad se TV Clear Set poveže s televizorom pomoću pripadajućeg TV konektora, stvari dolaze na svoje mesto i prvenstvena namena ovih bubica postaje jasna. Na strani televizora podešavanja nema, potrebno je samo proveriti da li se zvučni signal prosleđuje na odabrani izlaz. Povezivanje bubica i TV konektora obavlja se jednim klikom, nakon čega TV Clear Set funkcioniše potpuno nezavisno od televizora i njegove podešene glasnoće. Testirane bubice pružaju savršeno jasan zvuk i celovitu prezentaciju, koja ne zanemaruje dinamičke efekte poput pucnjave i eksplozija, a dijalozi su zaista kategorija za sebe - potpuno su čisti i razgovetni, pa se mogu lako čuti i razumeti i tokom najzahtevnijih scena. Prateća aplikacija zadržava jednostavan pristup i ne nudi previše opcija, ali omogućuje podešavanje jasnoće govora u pet koraka, dok varijabilni Ambient Awareness

Sennheiser

Na raspolaganju je funkcija Ambient Awareness, koja određuje koliko spoljnih zvukova ćete moći da čujete sa slušalicama, a podešava se u sedam koraka.

može poslužiti za zadržavanje određenog kontakta sa okruženjem.

Zaključak

Iako ne predstavlja idealno rešenje za slušanje muzike, TV Clear Set se nameće kao savršen za individualno uživanje u zvuku s TV-a, što mu je i osnovna namena. Dijalozi su besprekorno jasni i razgovetni, a dodatna podešavanja omogućuju potpuno prilagođavanje željama i potrebama korisnika. Na kraju, moramo priznati da cena testiranog kompleta nije mala, ali ako želite da rešite probleme s početka ovog teksta, Sennheiser TV Clear Set praktično nema alternativu.

Plus

M Izuzetna udobnost.

M Jednostavna upotreba.

M Besprekorno jasni dijalozi.

M Dobro odabrane opcije podešavanja.

Minus

K Visoka cena.

Sennheiser TV Clear Set

J Sistem: dinamičke

J Tip: in-ear

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut, AirStream Prečnik zvučničke jedinice

• 6 mm

Frekvencijski opseg

• 20 Hz - 20 kHz

J Prečnik drajvera: 6 mm

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD (1 kHz): 0,5%

J SPL: 100,5 dB

J Povezivanje: blutut 4.2

J Interna baterija: 69 + 69 + 490 mAh

J Masa: 7 + 7 + 50 g

J Cena: 400 €

ã 4Audio, 011/770-4320

“Testirane bubice pružaju savršeno jasan zvuk i celovitu prezentaciju, koja ne zanemaruje dinamičke efekte.”

Za ljubitelje slike i zvuka

Nakon samo osam meseci od predstavljanja i testiranja modela X80 Pro dobili smo novu verziju top-modela kompanije vivo. Koliko su ova dva telefona slična ili različita, saznaćete u našem testu koji smo radili dve nedelje.

Kompanija vivo je i ovoga puta bila predusretljiva i dala nam telefon na duže testiranje. Ovo smatramo veoma važnim jer tek nakon nekoliko nedelja korišćenja novog telefona počinjete da shvatate da li vam se neke stvari na njemu dopadaju ili počinju da vas nerviraju. Takođe, bili smo iznenađeni koliko se prethodnik i novi X90 Pro zapravo razlikuju. Dok druge kompanije uglavnom samo postepeno unapređuju svoje telefone, vivo se odlučuje na ozbiljnije zaokrete. Ali krenimo redom…

Vivo X90 Pro dolazi u velikoj, luksuzno dizajniranoj kutiji, u kojoj se, pored telefona i silikonske maske, nalaze i masivni USB punjač, snage 120 vati, kao i prateći kabl od šest ampera, koji sa obe stranice ima USB-C priključak. Kad smo radili transfer podataka sa starog telefona, bili smo oduševljeni koliko se transfer putem ovog kabla brzo odvijao. Oko 50 gigabajta fotografija, video-snimaka i muzičkih fajlova prebačeno je na novi telefon za manje od 10 minuta. Odmah smo krenuli u testiranje ovog punjača i zaključili da telefon možete napuniti za 50 procenata za manje od 10 minuta, a od 0 do 100 procenata za manje od pola sata. Ovako brzim punjenjem menjaju se i naše navike jer više ne moramo noću da punimo telefon – dovoljno je priključiti ga tokom obroka ili tuširanja, i tu je daljoj brizi kraj.

Inače, punjač za X90 Pro je znatno manjih dimenzija od prošlogodišnjeg, što je svakako dobra vest. Moramo takođe reći da, kad telefon priključite na neki drugi punjač, bez obzira na snagu punjača, vivo će se puniti sporo iz bezbednosnih razloga. Dakle,

Ljubiša Miodragović

savetujemo da čuvate originalni punjač i kabl. Silikonska maska koja je u kutiji solidnog je kvaliteta i lepo će štititi telefon. Zanimljivo je da je vivo odustao od plastične maske koja se dobijala uz prošlogodišnji top-model.

Opis

Telefon definitivno izgleda drugačije i neće proći ni dan a da vas neko ne priupita koji uređaj koristite. Zadnji panel telefona je prekriven veganskom kožom i neće kliziti u ruci, pa vam silikonska maska nije preko potrebna. Okvir telefona je metalni, a taj metalni deo se prostire i kao tanka linija po sredini telefona, na kojem je natpis „extreme imagination“. U gornjem desnom delu vidimo ZEISS logotip, kao i dvotonski blic. Izbočina iza kamere je velika i ima skoro pet milimetara, a na njenoj sredini primetićete mali crveni natpis T*, koji označava da preko kamera ide sloj ZEISS premaza, u cilju smanjenja refleksije. Demonstraciju ove tehnologije imali smo prilike da vidimo uživo prošle godine u Berlinu, u ZEISS inovacijskom centru, na promociji X80 Pro.

Na donjoj strani telefona nalaze se USB-C priključak, zvučnik, mikrofon i otvor za dve SIM kartice. Gore imamo još jedan mikrofon i infracrveni predajnik, dok je zvučnik iznad ekrana toliko tanak da se jedva primećuje. Desno imamo tastere za uključivanje telefona i tastere za podešavanje glasnoće.

Ekran

Ove godine vivo se odlučio za AMOLED ekran s dijagonalom od 6,78 inča i podrškom za HDR10+. Osvežavanje ekrana je 120 herca i nije samostal-

no prilagodljivo, već korisnik može birati između 60 i 120 herca. Isto tako, korisnik može odabrati između dve rezolucije, 2.400 x 1.080 i 2.800 x 1.260 piksela. Ako se odlučite za nižu frekvenciju osvežavanja i nižu rezoluciju, baterija će svakako duže trajati, ali zašto biste to radili kad telefon možete priključiti na brzo punjenje. Proizvođač displeja je poznata firma BOE, a ivice ekrana su bočno zaobljene. Inače, korisnik može prilagoditi i način prikaza boja, pa tako može koristiti standardni režim, zatim Pro, Bright i Zeiss Natural Color. Dosta zanimljivo.

Zvuk

Reprodukcija muzike na X90 Pro telefonu poprilično je glasna, ali ujedno i kristalno čista. Poslušali smo više numera preko Tidal striming platforme i kvalitet reprodukcije nas je prijatno iznenadio. Jedino nam se čini da bi podešavanje glasnoće moglo biti suptilnije, tj. da broj koraka kojima podešavamo nivo glasnoće bude veći. Drugih zamerki nemamo, naprotiv. Telefon podržava blutut u verziji 5.3 s podrškom za aptX HD, kao i A2DP i LE, što je za svaku pohvalu.

Informacija koju smo dobili od predstavnika viva jeste da je ugrađeni DAC poznati AK4377A renomirane firme Asahi Kasei, koji podržava 32-bitski signal. Sempling frekvencija je 384 kiloherca i ima izrazito niska izobličenja i širok dinamički opseg. Vivo krije puno podešavanja u „sound“ meniju. Pored nekih praktičnih stvari, poput podešavanja vibracija odvojeno za pozive i notifikacije, morate videti menije u podešavanjima kvalite-

Slušali smo Poslušali smo više numera preko Tidal striming platforme i kvalitet reprodukcije nas je prijatno iznenadio.

ta zvuka. Vivo ima podešavanje nazvano Audio Super Resolution, koje će automatski podešavati i optimizovati zvuk ukoliko je snimak nižeg kvaliteta. Dalje, ima hi-fi režim rada koji je podržan kad su priključene slušalice. Zapravo, tada će vivo uključiti integrisani DAC. Ako se pitate zašto DAC nije stalno aktivan, odgovor je veoma jednostavan – troši bateriju, pa je bolje da korisnik odabere aplikacije na kojima zahteva bolji kvalitet zvuka. Konačno, vivo je omogućio i prilagođavanje zvuka po vašim ličnim afinitetima. Moguće je podesiti reprodukciju prema vašoj starosnoj grupi, prema slušalicama koje koristite ili možete sami podesiti profil koji vam odgovara.

Kamere

Kao i na prošlom modelu, kamere su nešto najzanimljivije na ovom telefonu. Iako se na prvi pogled čini da X90 Pro ima četiri kamere, četvrti otvor je zapravo laserski fokus. Tri kamere čine glavna kamera od 50 megapiksela, portretna, odnosno telefoto kamera iste rezolucije, i konačno ultraširoka kamera sa 12 megapiksela. Sve tri kamere imaju podršku za autofokusiranje, kao i za snimanje videa u 4K rezoluciji. Glavna prednost X90 Pro jeste veličina senzora od jednog inča, a u pita-

“Kao i na prošlom modelu, kamere su nešto najzanimljivije na ovom telefonu.”

Ključne karakteristike

nju je Sony IMX989. Ovaj senzor je upravo glavni razlog zbog kog su fotografije napravljene glavnom kamerom superiorne u odnosu na druge telefone. Trenutno postoji na svetu samo pet telefona sa ovim senzorom – dva su Xiaomi i dva su Sharp. Moramo samo pojasniti da veličina senzora nije zaista dijagonale jednog inča, već je to način na koji se obeležava veličina senzora od pamtiveka. Naime, senzor je one veličine koja bi mogla da se stavi u cev dijagonale od jednog inča, a to je u prevodu oko 0,63 inča, tj. oko 16 milimetara. Ako znamo da profesionalni foto-aparati imaju dijagonalu senzora od 35 milimetara (full-frame standard), onda je jasno koliko je Sony IMX989 zapravo veliki senzor za mobilni telefon.

50 MP, IMX758 senzor, portretna kamera

12MP, IMX663 senzor, širokougaona kamera Laserski senzor fokusa

50 MP, IMX989 senzor, ZEISS kamera sa 1-inčnim senzorom

Ipak, tu priči nije kraj, jer je Zeiss prekrio kamere dodatnim slojevima kako bi poboljšao snimanje boja i smanjio refleksije. Reč je zapravo o jednom sloju stakla i sedam slojeva plastike, tj. takozvanim Zeiss T* slojem. Inače, zbog veličine senzora vivo je odustao od ugrađenog gimbala, koji smo imali na prethodniku, ali je zato optička stabilizacija praktično dovedena do savršenstva.

Prva kamera ima objektiv od 23 milimetra sa otvorom blende od f/1,75, dok je veličina piksela 1,6 mikrometara. Telefoto kamera takođe ima Sonyjev senzor, ali IMX758, veličine 1/2,4 inča, ali s pravim portretnim objektivom od 50 milimetara i otvorom blende od f/1,6. Ova portretna kamera će vas oduševiti baš kao i osnovna, jer će napravljeni bokeh efekti biti fantastični. Dodatno, nakon fotografisanja možete menjati fokus tačku i stepen bokeh efekta menjanjem otvora blende. Selfi kamera radi veoma dobro, pa čak i u noćnim uslovima. Ivični deo ekrana će u tim situacijama zableštati belom svetlošću, čime će pomoći osvetljavanju lica. Kamera ima i Tetracell kolorni filter, što zapravo znači da se susedni pikseli na senzoru udružuju u veće piksele, čime mogu primiti daleko više svetlosti. Ova tehnologija potiče od Samsunga, a ugrađeni senzor selfi kamere upravo je S5KGD2 pomenute kompanije. Softver kamere je takođe impresivan jer poseduje mnogobrojne režime rada – sport, noćna fotografija, portret, pro, pa sve do nekih ređe korišćenih, poput dual view, food, supermoon, slo-mo, double exposure i tako dalje. Kamera u sebi softverski ima predefinisane filtere. Ono što moramo pohvaliti jeste filter za ulepšavanje – nekada su ovi filteri bili predmet smeha jer osoba više nije ličila na sebe, ali je vivo napravio tako suptilne filtere koji će na najbolji mogući način, a

istovremeno realan, ispeglati sve nedostatke na nečijem licu. Pokušajte i sami, oduševićete se.

Softver

Na kraju, još samo nekoliko reči o softveru, koji je presvučeni Android 13. Vivo ga naziva Funtouch 13, koji predstavlja grafički interfejs i nudi neverovatnu količinu mogućnosti za prilagođavanje sopstvenim navikama. Možda ne volite okrugle ikonice – nema problema, podesite ih na kvadratne. Možda ne volite da klikom na poslednje aktivirane aplikacije skrolujete kroz njih, ni tu nema problema jer ih možete složiti po četiri na ekranu. Puno opcija imate i za „always on display“ – opcije šta će prikazivati, kad će se gasiti, da li ga možete uključiti duplim klikom po ekranu. Šta god zamislite, sve je moguće. Ugrađeno je i mnogo efekata koji se mogu prikazati na vašem ekranu, na primer, kad ga priključite na punjač, može se pojaviti munja s donje strane.

Zaključak

Vivo X90 Pro je drugačiji telefon. Ako želite da budete isti kao drugi – kupite iPhone, ali ako želite da budete drugačiji, X90 Pro je poprilično unikatan. Ne radi se samo o njegovom dizajnu, veganskoj koži ili ZEISS logotipu, već je mogućnost prilagođavanja zaista impresivna. Želite drugačiji interfejs, drugačiju reprodukciju zvuka ili drugačije fotografije – sve to možete podesiti na svom vivo telefonu. Od nas dobija najvišu ocenu.

Plus

M Odlične kamere.

M Prilagođavanje audio-reprodukcije i integrisan DAC.

M Unikatan dizajn.

Minus

K Nema adaptivnu frekvenciju osvežavanja ekrana.

Vivo X90 Pro

J Ekran: 6,78 inča (1.260 x 2.800 piksela)

J Procesor:

Mediatek Dimensity 9200

J Memorija: 256 GB, 12 GB

J Kamera: 50 + 50 + 12 MP, 32 MP selfi

J Baterija: 4.870 mAh

J Dimenzije i masa: 164,1 x 74,5 x 9,3 mm, 215 g

J Cena: 139.999 RSD ã www.vivo.com/rs

Sjajan izbor za svaki dan

Huaweieva poznata serija FreeBuds obogaćena je novim bežičnim bubicama sa oznakom 5i, koje donose privlačan paket opcija po prihvatljivoj ceni.

Kao true wireless in-ear slušalice srednje klase, FreeBuds 5i nastupaju kao veoma svestran model, sposoban da odgovori na različite vrste izazova i da uz sve to pruži veoma dobar zvuk. Bubice su izvedene u sada već utvrđenom maniru koji podrazumeva nešto veće okrugle rezonatore i izdužene dodatke za smeštaj mikrofona i baterije. FreeBuds 5i izgledaju prilično nežno - mekane linije i zaobljene površine dodatno su naglašene svetloplavom bojom, koju proizvođač naziva Isla Blue, a na raspolaganju su još verzije Nebula Black i Ceramic White. Ipak, ispod jednostavnog i sada već uobičajenog izgleda kriju se prilično napredna rešenja, počevši od kompozitnih polimerskih zvučničkih jedinica prečnika 10 milimetara. Za povezivanje se koristi blutut u verziji 5.2, koji omogućuje istovremenu povezanost na dva izvora, što je veoma praktično. Zatim je tu sistem za umanjenje buke okruženja, koji poseduje tri modaliteta - Ultra, General i Cozy, a tu je i nezaobilazni Transparency Mode za komunikaciju sa okruženjem bez skidanja bubica. Huawei obećava dobru autonomiju zahvaljujući baterijama kapaciteta 55 miliamper-sati po bubici, što je dovoljno za do šest sati rada uz ANC, odnosno čak sedam i po sati bez njega. Kao drugi deo kompleta, uz bubice se isporučuje pripadajuća kutija za transport i punjenje. Kutija je uzorno mala i, što je još značajnije, potpuno zaobljena, pa se bez problema može nositi i u džepu farmerki. Takođe, moramo da pohvalimo blago hrapavu spoljašnju površinu, koja umanjuje klizanje i omogućuje lagodnu manipulaciju čak i u pokretu. Kutija sadrži rezervu od 410 miliamper-sati, što daje ukupnu autonomiju od 28 sati, odnosno do 18,5 sati uz ANC. Za punjenje integrisane baterije koristi se USB-C port na

donjem delu, a specifikacije navode da je za punjenje potpuno praznih bubica potrebno oko sat vremena, dok se kutija (bez bubica) napuni za nešto manje od dva sata. Najzad, posebno je važno naglasiti da su FreeBuds 5i otporne na prašinu i vodu po sertifikatu IP54 - iako ovaj sertifikat ne obezbeđuje potpunu zaštitu od najsitnijih čestica ili potapanja u vodu, zagarantovano je da će bubice zadržati funkciju i ako u njih uđe prašina ili ako se blago pokvase.

Upotreba i zvuk

Tokom testiranja zaista nas je oduševilo što relativno pristupačne bubice jednog „neaudiofilskog“ proizvođača podržavaju najkvalitetniji LDAC kodek i nose zvanični Hi-Res Audio Wireless sertifikat. Zvuk je stoga izuzetno čist i odlično definisan, a precizno ocrtavanje tonova proteže se kroz ceo frekvencijski opseg. Visok stepen detalja mogao bi se okarakterisati kao „moderan zvuk“, ali FreeBuds 5i ipak nisu suve i oštre. Naprotiv, njihov kolorit prilično je neutralan, a tonski balans ravnomerno usaglašen, što je posebno izraženo tokom upotrebe spomenutog LDAC prenosa - ukoliko imate mogućnosti, svakako ga isprobajte. Najniži deo spektra je čvrst i prilično dubok, ali ovde treba uzeti u obzir značaj dobrog naleganja bubica, odnosno pasivne izolacije. U ovu svrhu dalekoistočni proizvođač predvideo je silikonske nastavke u tri veličine, a na raspolaganju je i provera preko aplikacije AI Life. Moramo priznati da nas

Bojan Jović

ANC sistem nije posebno impresionirao i da ostvaruje samo prosečno umanjenje buke okruženja, ali je pozitivno što je njegov uticaj na kvalitet reprodukcije veoma mali. Pored toga, različiti modaliteti definitivno rade ono što im naziv govori i razlika između njih se može primetiti. Najzad, Huawei je poradio i na touch-kontrolama, jer FreeBuds 5i podržavaju upravljanje dodirom. Spoljašnje površine cevastih nastavaka sada su zaravnjene, što pruža bolji taktilni osećaj i manju mogućnost greške, a preko ovih komandi može se upravljati reprodukcijom, pozivima, glasnoćom i ANC sistemom - opet, sve to može se prilagoditi željama korisnika preko aplikacije.

Zaključak

Nakon testiranja najnovijih Huaweievih bubica možemo da kažemo da nam je veoma drago što za kvalitetan zvuk u pokretu više nije potrebno izdvojiti previše novca - FreeBuds 5i u ovom pogledu bez problema pariraju pojedinim znatno skupljim modelima etabliranih hi-fi proizvođača. Prateće opcije samo su šlag na torti, jer uz ANC, sertifikat IP54, touchkontrole i praktičnu aplikaciju Huawei FreeBuds 5i ne ostavljaju neispunjene želje.

Plus

M Odlična ergonomija.

M Kompletan paket opcija.

M Neutralan i precizan zvuk.

M Dobro definisan bas.

Minus

K Samo prosečan ANC.

Huawei FreeBuds 5i

J Sistem: aktivne

J Tip: in-ear

J Povezivanje: blutut v5.2

J Prečnik zvučničke jedinice: 10 mm

J Kapacitet baterije: 55 + 55 + 410 mAh

J Dodatno: mikrofon, ANC

J Masa: 5 + 5 + 34 g

J Cena: oko 110 €

ã consumer.huawei.com

Odlazak legende evropskog džeza

Osvrt povodom smrti najznačajnijeg džez muzičara sa ovih prostora...

Umro je Duško Gojković. Napustio nas je 5. aprila ove godine u Minhenu, u 92. godini. Verovatno najveći i najznačajniji džez muzičar sa ovih prostora bio je vitalan, svirački i diskografski aktivan skoro do samog kraja. Od početka karijere, krajem četrdesetih godina prošlog veka (!), pa sve do smrti imao je besprekornu muzičku i onu “običnu” biografiju. Njegova karijera je bez mrlje, za njegovo ime ne vezuju se nikakvi skandali. Pristojan, kulturan, odmeren, tokom 70 godina ispisivao je džez istoriju ovih prostora i bio deo one velike, svetske džez istorije.

Počeci

O muzičkoj karijeri Duška Gojkovića danas se manje-više sve zna. Rođen je 1931. u Jajcu, a 1953. završio je Muzičku akademiju u Beogradu. Sviračku karijeru započeo je rano, u Diksilend orkestru, a već sa osamnaest godina postao je član Big benda Radio Beograda. Karijeru nastavlja u Zapadnoj Nemačkoj, a 1961. dobija stipendiju za studije na Berkliju. Ovo su osnovni faktografski podaci o počecima njegove ozbiljne džez karijere, koja će kasnije biti ispunjena brojnim uspesima i interesantnim saradnjama,

od sviranja u bendu Maynarda Fergusona do saradnje s Milesom Davisom, Dizzyjem Gillespijem i drugim legendama iz zlatne ere džeza. Međutim, koliko god da ove reference imponuju kako samom Dušku, tako i domaćoj publici, koja s pravom može biti ponosna na domaćeg džez muzičara koji je svirao s legendama, Duško Gojković je najznačajniji trag ostavio kao bendlider i instrumentalista u svojim sastavima.

„Prvi studijski sešn na kom je Gojković bio lider organizovao je Aleksandar Živković, Duškov prijatelj iz mladosti, inače novinar Tanjuga, a kasnije naš najveći džez impresario. Šest numera u bi-bap stilu snimljeno je u Kelnu u februaru 1961, koje će potom na 10-inčnom EP-ju objaviti PGP RTB. Na originalnom izdanju potpisan je Internacionalni jazz orkestar Duška Gojkovića s Kennyjem Clarkom. Duško je među solistima u svim numerama, a u baladi 'You’re Too Beautiful' je u centru pažnje, pokazujući već sve odlike vrhunskog džez baladera, koje će njegov izraz krasiti narednih pola veka“, ističe džez kritičar i umetnički direktor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić u prepisci za Hi-Files povodom Duškovog odlaska.

Kako se kalio balkanski džez

Nikola Marković

Premda Duškova diskografija broji preko 200 studijskih i koncertnih zapisa, mnogi istoričari džeza i ljubitelji njegove muzike slažu se da je album “Swinging Macedonia” (1967) jedan od ključnih audio-zapisa iz njegove karijere, onaj koji ga je ustoličio kao rodonačelnika balkanskog džeza.

Međutim, Vojislav Pantić skreće pažnju da je Duško prvi snimak balkanskog džeza načinio još ranije: “U martu 1961. godine Duško je s kvintetom/sekstetom multiinstrumentaliste Buddyja Collettea u Milanu snimio sedam numera, među kojima i numeru 'Slavic Mood', što se smatra prvim snimkom balkanskog džeza. No, kako su vinilna izdanja ovih snimaka izuzetno opskurna, smatralo se da je u pitanju Duškova originalna kompozicija istog imena, koju će kasnije snimati u više navrata. Greška! U pitanju je pak njegov aranžman čuvene sevdalinke 'Kad ja pođoh na Bembašu', što može da se utvrdi uvidom u CD Buddy Collette – 'The Complete 1961 Milano Sessions', koji je pre tri godine objavila kuća 'Fresh Sound Records'.“

Duškov album “Swinging Macedonia” prvi je kompletan album balkanskog džeza. “Sve teme su inspirisane balkanskim folklorom, a većina ritmova je neparna; ipak i Duškove improvizacije, kao i drugih solista, izvedene su u čistim džez skalama – za improvizacije koje bi bile više uronjene u balkansku melodiku bilo je prerano. Među numerama u programu nalazi se i Duškova tema 'Saga se karame', koja će kasnije postati 'Slavic Mood' i otvoriti njegov album istog imena iz 1975. godine“, zaključuje Pantić.

Širi značaj

U narednim godinama i decenijama Duško će biti (i ostati) mnogo više od rodonačelnika balkanskog džeza. Već krajem šezdesetih, nakon boravka u SAD, seli se

Duško Gojković - arhiva Nišville festivala

u Minhen, u kome će živeti do kraja života, usput održavajući konstantne veze s džez scenom u Jugoslaviji i Srbiji, odakle je potekao. Domaća i svetska publika pamtiće ga kao muzičara istančanog tona i senzibiliteta, prefinjenog baladera, poštovaoca baperske tradicije, ali i muzičara koji se odlično snašao u ekspanziji poližanra world music, koji je pokorio svet devedesetih godina prošlog veka i kasnije.

„Na njegov lik i delo gledam malo šire u odnosu na balkanski džez. On je jedan od najvažnijih džez trubača koje je ovo područje iznedrilo i sigurno je jedan od temeljaca za ono što se naziva džez kulturom na ovim prostorima. Kad je bio ustanovljen Montreux Jazz Festival 1966. godine, vrlo brzo su počeli da organizuju takmičenja i 1967. je Duško osvojio nagradu za najboljeg džez trubača. Studirao je džez na Berkliju, što je u to vreme bila retkost na ovim prostorima. Ako ga je nešto činilo svetskom klasom, to su njegovi ton i melodijska inventivnost“, kaže za Hi-Files makedonski džez kritičar i publicista Nenad Georgievski.

Druga mladost

Sredinom devedesetih godina Duško Gojković počinje da snima albume za minhenski “Enja Records”, za koji će objaviti nekoliko svojih najznačajnijih izdanja iz pozne faze karijere. Ovaj transfer poklapa se s globalnim trendovima i naglim usponom etno-džeza sa svih meridijana, a upravo “Enja Records” se profiliše kao jedan od najzačajnijih svetskih izdavača na tom polju. Rabih Abou-Khalil prodaje albume u izuzetnim tiražima, Renaud Garcia-Fons je u usponu, tu je i Abdullah Ibrahim, pa Dhafer Youssef, i mnoga druga danas legendarna imena.

U tom trenutku Duško je iskusan veteran koji baštini tradicionalni džez zvuk,

ali već početkom dvehiljaditih okreće novi list i prvi put snima album inspirisan brazilskom muzikom - “Samba do Mar” (2003). Tri godine kasnije snima i “Samba Tzigane”, a njegove albume licencno objavljuje izdavačka produkcija

B92 (u svojim najboljim godinama). Ovo su godine velike globalne popularnosti Duška Gojkovića - naročitu bazu simpatizera stiče u Japanu, a istovremeno uspešno sarađuje s Big bendom RTS-a, povremeno i u manjim formacijama s muzičarima iz ovog orkestra.

“Duško u Japanu ima svoj fan klub, a jedan od najelitnijih tamošnjih džez klubova je na zidovima imao izloženu skoro kompletnu Gojkovićevu diskografiju, sa oko 150 naslova. Bio je posvećen umetnosti i svakodnevno vežbao, čak i u devedesetim godinama, što je retkost - jer je trubu najteže svirati u poznim godinama. Kao i sve prave velike zvezde, bio je skroman i jednostavan za saradnju”, prisetio se Ivan Blagojević, direktor Nišvila, u zvaničnoj festivalskoj objavi povodom Duškovog odlaska.

Epilog

Do samog kraja Duško zadržava legendarni status, izdaje albume, u Srbiji svira odlično posećene koncerte. Koliko god da je ostavio traga na inostranoj sceni, još više je uticao na domaće džez muzičare i obogatio njihove karijere zajedničkim sviranjem i dragocenim savetima.

„Za mene je Duško Gojković jedan od najznačajnijih džez muzičara 20. veka. Njegov zvuk trube, kompozicije, aranžmani, rad sa ansamblima i Big bendom Radio-televizije Srbije obeležili su svih 75 godina našeg orkestra. Lično prijateljstvo, sticanje znanja i privilegija zajedničkog muziciranja deo su mog muzičkog bića zauvek. Duško Gojković, legenda džeza, otišao je u džez legendu!“, istakao je Dragoslav Fredi Stanisavljević, izvršni direktor Muzičke produkcije RTS-a i dugogodišnji član Big benda RTS-a, povodom odlaska legende.

U poznoj fazi Duškove karijere s njim je sarađivao i muzičar srednje generacije Vladimir Krcko Kostadinović, bubnjar stacioniran u Beču, s veoma relevantnom inostranom karijerom. “Možda nismo toliko dugo svirali zajedno, ali tih 10 godina bilo je zaista divno životno i muzičko iskustvo. Duško je bio moj mentor, velika inspiracija i neko s kim sam proveo divne trenutke svog života na sceni i van nje”, zapisao je Krcko povodom Duškove smrti.

“Pre samo dve nedelje bio sam u Minhenu i posetio ga”, konstatuje na dan saznanja tužne vesti. “Pričali smo, kao i uvek, o životu, muzici i iskustvu koje smo zajedno proveli na sceni. Kad čujete Duška, odmah osetite koliko je duboka njegova duhovnost kako u sviranju, tako i u komponovanju.”

Duško Gojković & Big Band RTS - foto Stanislav Milojković

Ryuichi Sakamoto

Pionir moderne elektronike

Ryuichi Sakamoto i njegova grupa Yellow Magic Orchestra bili su japanski odgovor na Kraftwerk, a u svojoj zemlji bili su popularniji od The Beatlesa.

Inovator i neumorni stvaralac samo su neki od načina na koje možemo opisati ovog japanskog kompozitora. Kad je pre skoro deset godina saznao da je teško bolestan, najteže mu je pala činjenica da će ga nešto ometati u stvaranju i da neće moći da radi onoliko koliko bi želeo i koliko je, uostalom, navikao.

Počeci

Ryuichi Sakamoto rođen je 1952. u Tokiju. Svoju muzičku karijeru zvanično je počeo 1970, kad je upisao Nacionalni univerzitet za lepe umetnosti i muziku u svom rodnom gradu. Tu je diplomirao muzičku kompoziciju, a masterirao je na temu narodne i elektronske muzike. Studirajući etnomuzikologiju, Ryuichi je prvenstveno želeo da bude istraživač

u ovoj oblasti i fokusirao se primarno na japansku, indijsku i afričku izvornu muziku. Očekivano, imao je i klasično muzičko obrazovanje, a posebno se interesovao za nove tehnologije u muzici i sintisajzere poput Buchlae, Mooga i ARP-a. Jedan od omiljenih kompozitora bio mu je Claude Debussy jer je smatrao da je bio pod velikim uticajem azijske muzike.

Yellow Magic Orchestra

Zajedno s Haurumiem Hosonom i Yukihirom Takahashijem 1977. osnovao je trio Yellow Magic Orchestra (YMO), koji je svirao uglavnom elektronsku muziku. Zahvaljujući njima, postavljeni su temelji žanrova poput elektropopa, sintpopa i sajber panka. Prema nekim navodima,

Ana Eraković

hip-hop pionir Afrika Bambaataa u šali je izjavio da je Yellow Magic Orchestra odgovoran za nastanak ovog muzičkog žanra.

Sakamoto je komponovao neke od njihovih najvećih hitova kao što su “Yellow Magic (Tong Poo)” iz 1978, “Nice Age” iz 1980, “Ongaku” i “You’ve Got to Help Yourself” iz 1983. Njegova pesma “Technopolis” iz 1979. sa albuma “Solid State Survivor” čak se smatra jednim od početaka tehno muzike.

Solo karijera

Sakamoto je 1978, paralelno s radom u grupi, otpočeo i samostalnu karijeru objavivši debi album “Thousand Knives of Ryuichi Sakamoto”, nazvan po efektu korišćenja droge meskalin, koji je

imenovao pisac Anri Mišo. Muzički stil na ovom izdanju najbolje se može opisati kao kombinacija klasike, elektronike i ambijentalne muzike s primesama tradicionalne japanske muzike.

Njegov drugi album je “B-2 Unit”, s kog se izdvojio hit “Riot in Lagos”. Rodonačelnici hip-hopa, pomenuti Bambaataa i Kurt Mantronik, ovo izdanje, a posebno ovu pesmu, naveli su kao jednu od svojih najvećih inspiracija. S druge strane, pesma “Differencia” sa istog albuma smatra se pretečom elektronskih žanrova kao što su džangl, IDM, broken bit i industrijski tehno. Pored ova dva izdanja, Sakamoto je objavio još i “Ongaku Zukan” iz 1984, “Neo Geo” iz 1987, “Beauty” iz 1989, zatim “Heartbeat” iz 1991, “Sweet Revenge” iz 1994. i “Smoochy” 1995.

Album “1996” izdao je te iste godine, a na njemu su se našli novi aranžmani njegovih starih pesama. Dve godine kasnije objavio je svoju kompoziciju prvobitno nazvanu “Untitled 01”, a potom preimenovanu u “Discord” i podeljenu na četiri dela - “Grief”, “Anger”, “Prayer” i “Salvation”, u kojoj je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog nepravdi u svetu kao što su

glad i rat, a pred kojima je pojedinac nemoćan. Sledeći album “BTTB” (akronim od Back to the Basics) objavio je 1999, a sastoji se uglavnom od originalnih klavirskih kompozicija koje predstavljaju omaž Debussyju i Satieju. Iste godine premijerno je prikazana njegova opera “LIFE”, a na ovom multimedijalnom projektu, pored njega, radili su i drugi veliki umetnici, kao što su Pina Bausch, Bernardo Bertolucci, Josep Carreras, Dalai Lama i Salman Rushdie. Početkom dvehiljaditih Sakamoto se udružio s čelistom Jacquesom Morelenbaumom i pevačicom Paulom Morelenbaum ne bi li snimili omaž čuvenom bosa nova kompozitoru Antoniju Carlosu Jobimu. Njihov prvi zajednički album “Casa” objavljen je 2001, a snimljen je u Jobimovom kućnom studiju u Rio de Žaneiru, gde je Sakamoto svirao na njegovom starom klaviru. Ovaj trojac je objavio još i “Live in Tokyo” i “A Day in New York”, a učestvovali su i na projektu N.M.L. (No More Landmines), koji je imao za cilj podizanje svesti javnosti o neophodnosti uklanjanja zaostalih mina.

Zajedno s nemačkim muzičarem Al-

vom Notom objavio je album “Vrioon” 2002, zatim “Insen” 2005, “utp_” 2008. i “Summvs” 2011.

Drugi značajni Sakamotovi radovi koje vredi pomenuti neke su od kompozicija za Olimpijske igre u Barseloni 1992, kao i himna japanskog fudbalskog saveza.

Muzika za film

Prvi film u kome je glumio i za koji je pisao muziku bio je “Merry Christmas, Mr. Lawrence” iz 1983. U ovom ostvarenju glavnu ulogu igra i David Bowie, a Sakamoto se, navodno, nikad nije odvažio da pita čuvenog rokera za pomoć pri komponovanju.

Sledeći veliki film za koji je radio saundtrek zajedno s Davidom Byrneom i Congom Suom bio je “The Last Emperor” režisera Bernarda Bertoluccija iz 1987, za koji je dobio Oskara. Iste godine komponovao je muziku i za kultno ostvarenje “Royal Space Force: The Wings of Honnêamise” u stilu anime.

Devedesetih je Sakamoto radio saundtrek za brojne kultne filmove, poput Almodovarovog “High Heels” iz 1991, Bertoluccijevog “The Little Buddha” i “Wild Palms” Olivera Stonea iz 1993, kao i za filmove Briana De Palme “Snake Eyes” iz 1998. i “Femme Fatale” iz 2002.

Neka od poslednjih ostvarenja na kojima je radio bili su Iñárrituovi “Babel” iz 2003. i “The Revenant” iz 2015, kao i film “Minamata” iz 2020.

Sakamotu je 2014. dijagnostikovan rak grla i on se narednih godinu dana posvetio terapiji kako bi usporio napredak bolesti i već 2015. nastavio je s radom. O svom komponovanju i bolesti pričao je u dokumentarcu “CODA” iz 2018. Bio je svestan da bolest može da se vrati, što se i desilo kad je 2021. objavio da boluje i od raka debelog creva. Preminuo je u martu 2023, u svojoj 72. godini.

Filmski maestro iz Južne Koreje

Park Chan-wook je pažnju svetske javnosti privukao ostvarenjem “Oldboy” iz 2003. i otad kritika i publika, ali i kolege iz filmske industrije, pomno prate svaki njegov korak.

Misterija, napetost, nasilje, neočekivani obrti, otvorena ili prikrivena erotika samo su neke od karakteristika koje odlikuju filmove najpoznatijeg južnokorejskog režisera današnjice. Quentin Tarantino i Spike Lee ubrajaju ga među svoje omiljene filmadžije, a Park nastupa s tolikom smirenošću da na ulici nikada ne biste rekli da je reč o takvoj veličini iz sveta sedme umetnosti.

Počeci

Park Chan-wook rođen je 1963. u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje. Studirao je filozofiju, ali je, razočaran analitičkim pristupom studija, odlučio da osnuje filmsku sekciju i piše kritike. Dodatna motivacija mu je bila sve veća popu-

larnost kinematografije u Južnoj Koreji osamdesetih godina prošlog veka. Iako je prvobitno želeo da bude kritičar umetnosti, nakon što je pogledao Hitchcockov “Vertigo”, odlučio je da se ipak oproba kao režiser. I danas među svoje najveće inspiracije ubraja dela Sofokla, Šekspira, Kafke, Dostojevskog, Balzaka i Kurta Vonegata. Nakon što je diplomirao, nastavio je da piše kritike i počeo je da radi kao asistent režije. Opsežnost njegovog znanja iz kinematografije neretko impresionira ljude iz sveta filma kad ga upoznaju.

Park Chan-wookov prvi film zvao se “The Moon Is... the Sun's Dream” i premijerno je prikazan 1992, a govori o odbeglom kriminalcu iz Busana. Kako niko od tadašnjih kritičara nije hteo da napiše

Ana Eraković

recenziju njegovog debija, Park Chanwook ju je napisao sam koristeći pseudonim. Pet godina kasnije snimio je i svoj drugi film “Trio”. Mnogi pogrešno smatraju da je karijeru počeo tek sa svojim trećim ostvarenjem “Joint Security Area” iz 2000, koji lamentira nad razdvajanjem Severne i Južne Koreje. Ovim trilerom prvi put je privukao veliku pažnju kritičara i publike, toliko da je u vreme prikazivanja to bio najgledaniji film u Južnoj Koreji.

Vengeance Trilogy

Zahvaljujući ovom uspehu, Park Chanwook je konačno sebi obezbedio kreativnu slobodu. Tako je nastao njegov prvi hit film “Sympathy for Mr. Vengeance” iz 2002. o gluvonemom radniku u fabrici

koji pokušava da obezbedi novac za transplantaciju bubrega svoje sestre kidnapujući ćerku lokalnog bogataša. Iako prvobitno nije zamišljena kao celina, ovo je prvi film iz tzv. Vengeance trilogije, koja govori o besmislenosti osvete i šteti koju nanosi onome ko se u nju upušta, što podržava staru Konfučijevu izreku: “Kad krećeš u osvetu, iskopaj dva groba”. Već sledeće godine premijerno će biti prikazan jedan od njegovih najcenjenijih filmova - “Oldboy”, za koji je dobio Grand Prix na festivalu u Kanu (iako je tadašnji član žirija i Parkov veliki fan Quentin Tarantino glasao da mu se dodeli Zlatna palma). Ovaj noar triler je baziran na istoimenoj japanskoj mangi, a govori o zatvoreniku koji posle petnaest godina u ćeliji kreće u osvetu.

Celinu Vengeance trilogije zatvara ostvarenjem “Lady Vengeance” iz 2005. o devojci koja takođe izlazi iz zatvora, u kom je bila zbog lažne optužbe za ubistvo, i kreće u osvetu protiv pravog ubice. Park je 2009. ponovo nagrađen na festivalu u Kanu, ovog puta nagradom žirija, za svoje ostvarenje o vampirima, nazvano jednostavno “Thirst”, a 2011. je u Berlinu dobio nagradu za najbolji kratki film “Night Fishing”, koji je snimio s rođenim bratom koristeći samo iPhone.

Stoker

Svoj prvi film na engleskom jeziku “Stoker” režirao je 2013. Verovali ili ne, scenario za ovo ostvarenje napisao je glumac Wentworth Miller krijući se iza

pseudonima Ted Foulke, inspirisan filmom “Shadow of a Doubt” u režiji Alfreda Hitchcocka. “Stoker” govori o osamnaestogodišnjakinji koja pokušava da preboli smrt oca, kad njoj i njenoj majci u posetu dolazi tajanstveni stric Čarli. Scenario za ovaj psihološki triler i atipičnu priču o odrastanju (neki ga zovu i gotskom bajkom) kružio je Holivudom sve dok Park Chan-wook nije odlučio da se lati snimanja.

Misteriozan i prilično otvoren za interpretaciju, “Stoker” je zaradio jedva nešto više od onoga što je u njega uloženo, dok je publika, mahom tinejdžerska, bila oduševljena ovim nesvakidašnjim ostvarenjem pretvarajući ga u neku vrstu adolescentskog klasika. S druge strane, kritika mu je uglavnom davala osrednje ocene.

“The Handmaiden”

Park Chan-wook je 2004. osnovao sopstvenu produkcijsku kuću “Moho”, zahvaljujući kojoj su realizovani filmovi “Snowpiercer” iz 2013. režisera Bong Joon-hoa (koga smatra svojim štićenikom) i njegov sopstveni “The Handmaiden” iz 2016.

On je 2014. počeo sa adaptacijom romana “Fingersmith” autorke Sare Waters, ali je odlučeno da se ostvarenje preimenuje u “The Handmaiden”. Ovaj psihološki triler pozdravljen je ovacijama na festivalu u Kanu iako nije dobio nijednu nagradu.

Film o bogatoj naslednici i njenoj služavki zaradio je skoro pet puta više nego što

je u njega uloženo, bio je apsolutni hit u Južnoj Koreji, Americi i Velikoj Britaniji. Na čuvenom sajtu Rotten Tomatoes ima 96% pozitivnih kritika, što će reći jednu od najviših mogućih ocena, a dnevne novine The Guardian proglasile su ga jednim od sto najboljih filmova 21. veka. Nakon ovog ostvarenja, Park Chan-wook nije imao većih bioskopskih (ni striming) hitova, ali ko zna šta budućnost donosi. Adaptirao je knjigu “The Little Drummer Girl” autora Džona le Karea 2018. za BBC One. Prošle godine je u Kanu dobio nagradu za najboljeg režisera za svoj najnoviji film “Decision to Leave”. Kao jedan od najvažnijih filmskih stvaralaca ne samo moderne Južne Koreje i Azije već i svetske kinematografije, nema sumnje da Park Chan-wook ima još mnogo toga da ponudi.

Kelela - “Raven” (Warp)

Yo La Tengo“This Stupid World” (Matador Records)

Tennis - “Pollen” (Mutually Detrimental)

Kao i mnogi beskrajno talentovani muzičari, Kelela se u javnosti pojavljuje samo kad ima nešto da kaže, nažalost, najčešće kao posledica kreativne blokade. Zato tek sad, čak šest godina od njenog izvanrednog debija “Take Me Apart”, slušamo njen drugi album, nazvan jednostavno “Raven”, koji je sniman cele dve godine. Ona i dalje savršeno kombinuje R&B i klupsku muziku, stvarajući skoro pa jedinstven i samo sebi svojstven muzički izraz i nijanse na osnovu kojih možete odmah pretpostaviti da je u pitanju Kelela. Glavni producenti su ona sama i DJ-ica koja se predstavlja kao Asmara, s kojom je radila i na prethodnom albumu, kao i na njegovom remiks izdanju iz 2018, a tu je i kolega iz žanra Kaytranada, ali samo u pesmi “On the Run”. “Raven” zvuči ozbiljnije i mračnije u odnosu na njen debi, ali nema izgleda da bi se s njega mogao izdvojiti neki hit, ako je tako nešto uopšte želela.

Od svog nastanka 1984. do danas Yo La Tengo rade manje-više nesmanjenim intenzitetom i izbacuju slične, ali konzistentno kvalitetne albume. Oni su pronašli svoj zvuk odavno, sad samo pridodaju na svoj već pozamašni opus i daju nove komentare na novo vreme u kome se društvo nalazi. Ovaj album je sniman dve godine, tačnije tokom cele pandemije i trebalo je da bude objavljen 2022. Nastao je iz redovnih džem sešna koje bend održava bez obzira na to da li nameravaju da snimaju u studiju ili ne. Prvo su osmišljeni instrumentali, a stihovi su tek naknadno dodati. Oni su odlučili da posle skoro četrdeset godina muziciranja imaju dovoljno iskustva da ne moraju da angažuju eksternog producenta, već sve mogu da odrade sami, što je bio slučaj i na njihovom izdanju “There's a Riot Going On” iz 2018.

Alaina Moore i Patrick Riley, bračni par koji nastupa pod imenom Tennis, u početku su stvarali odlične albume, a njihov dream pop ispirisan zvukom devedesetih prošlog veka bio je savršeni spoj kvaliteta i hit potencijala. Međutim, kako je vreme prolazilo, njihov prepoznatljivi optimistični zvuk je izgubio na inovativnosti, a hit potencijal je bio sve slabiji. I tako već treći album zaredom. Nažalost, oni nemaju virtuoznost grupe Yo La Tengo koja bi ovu doslednost opravdala. Ne možemo reći da je “Pollen” loše izdanje, ali je daleko od one energije koju je Tennis isijavao pre desetak godina i teško da ćete poželeti da ga preslušate više puta. Opet, teško je zamisliti ih kako snimaju nešto ozbiljnije i mračnije. Štaviše, njihov muzički optimizam i polet su nam neophodni i bilo bi šteta da se to promeni.

Lana Del Ray –„Did You Know That There's a Tunnel Under Ocean Blvd“ (Intersope, Polydor)

Lana Del Rey ne gubi vreme. Posle čak dva albuma objavljena 2021, već imamo priliku da slušamo njeno novo izdanje podugačkog naziva “Did You Know That There's a Tunnel Under Ocean Blvd”. Ona i producent Jack Antonoff očigledno su savršen spoj, o kakvom svi oni koji su pokušali da angažuju frontmena grupe Bleachers nakon nje mogu samo da sanjaju. Osim njega, na ovom izdanju Lana sarađuje i sa izvanrednim džez umetnikom Jonom Batisteom (pesma “Candy Necklace”), koga se sećamo pre svega kao autora saundtreka za Diznijev animirani film “Soul”, kao i sa sličnim po senzibilitetu Father Johnom Mistyjem u “Let the Light In”. Ona je izazvala i negativne komentare uključivši na album četiri minuta propovedi popularnog pastora s Beverli Hilsa i tzv. hrišćanskog influensera Jude Smitha, koji je jednom prilikom izjednačio homoseksualnost s najvećim smrtnim grehovima. Kao ni njena prethodna dva izdanja, ni ovo nema mnogo pretenzija da vlada vrhovima top-lista, ali daleko od toga da je monotono. Lana smatra da je mnogo bitnije da preispita sebe i svoju ulogu u savremenom društvu i na muzičkoj sceni, kao i da se pozabavi nekim metafizičkim temama koje je odavno proganjaju (smrt, majčinstvo, sadašnja i buduća porodica).

Masego - “Masego”

(EQT Recordings, Capitol)

M83 – „Fantasy” (Virgin Records France, Mute)

Daisy Jones & The Six“Aurora” (Atlantic)

Micah Davis, muzičar američkojamajkanskog porekla, koji se predstavlja kao Masego, objavio je 2018. svoj debi “Lady Lady”, a sada slušamo njegovo drugo izdanje. Pored toga što peva, on je i multiinstrumentalista - svira prvenstveno saksofon, ali i bubnjeve, klavir i gitaru. Njegov talenat prepoznao je i Drake kad ga je angažovao na svom albumu “Certified Lover Boy” iz 2021. Zapravo, Masego je muzičar kakav Aubrey Graham sanja da bude. Svoj muzički izraz Micah opisuje kao mešavinu trepa, hausa i džeza, a mi bismo ga opisali jednostavno kao R&B kojim dominiraju hip-hop bitovi i povremene saksofon sekvence. Ovaj album zvuči kao da je objavljen u zlatno doba komercijalnog R&B-ja, početkom dvehiljaditih, a Masego se čak poziva i na čuveni hit Craiga Davida iz ovog perioda pevajući “What’s your flavor” u pesmi “What You Wanna Try”.

Okosnica kompletnog muzičkog izraza nekada francuskog dvojca M83, a sada samo Anthonyja Gonzaleza, uvek je bio elektropop iz dečjih i tinejdž filmova snimljenih osamdesetih i devedesetih godina. On je na saundtrek svog detinjstva nadograđivao, nekad više (albumi “Saturdays=Youth” i “Hurry Up, We’re Dreaming”) nekad manje, instrumentale uz tek povremenu pratnju stihova. Njemu je dosadilo da bude one man show, pa je pozvao producenta Justina Meldal-Johnsena da mu pomogne da “Fantasy” zvuči kao produkt benda, a ne jednog čoveka. Ukoliko ste se pitali zašto već više od deset godina nije imao nijedan hit, odgovor je - jer to ne želi. Posle svetske slave koju je postigao pesmama poput “Midnight City”, koja mu, prema njegovim rečima, uopšte nije prijala, odlučio je da stvara muziku isključivo za sebe.

Nova serija “Daisy Jones & The Six” inspirisana je kratkim, ali burnim postojanjem benda Fleetwood Mac, a glavna glumica je ni manje ni više nego Riley Keogh, unuka Elvisa Pristleyja. Naravno, ovakav poduhvat zahtevao je i ozbiljan pristup saundtreku, a kako glavni protagonisti nemaju previše muzičkog talenta u stvarnom životu, angažovani su producent Blake Mills, koji je radio s muzičarima kao što su Fiona Apple i Alabama Shakes. Tu je, zatim, Tony Berg, poznat po saradnji s Phoebe Bridgers, koja je i sama zaslužna za deo saundtreka, kao i poznati muzičari Jackson Browne i Marcus Mumford. Naravno, očekivano je da album zvuči kao loša kopija Fleetwood Maca, jer je, kao što imamo priliku da čujemo, praktično nemoguće u 21. veku osmisliti zvuk koji bi bio hit sedamdesetih godina prošlog veka.

Kali Uchis - “Red Moon in Venus” (EMI, Geffen)

Nakon dva osrednja i nezanimljiva albuma “Isolation” i “Sin Miedo” i ništa boljih EP-jeva objavljenih u međuvremenu, R&B pevačica Kali Uchis i njena armija producenata izgleda da su konačno pronašli formulu uspeha. Oni su shvatili da pesme na španskom i igranje na kartu nacionalne manjine u ovom slučaju ne daju željene rezultate, pa su od čak petnaest pesama samo dve na njenom maternjem jeziku. Ona kao inspiraciju ovaj put uzima zalaske sunca i astrologiju kao temu uvek interesantnu njenoj ciljnoj grupi - ženama i LGBT populaciji - stavljajući u glavnu ulogu krvavi mesec, inače simbol nesreće, ali u njenoj interpretaciji sinonim za požudu i ljubav. Krajnje originalno. Uprkos ovim klišeima i neinventivnosti, “Red Moon in Venus” je dobar R&B album koji u sebi sadrži celokupnu istoriju ovog žanra - od njegovih početaka pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka (“Love Between…”), preko njegovog ponovnog uspona devedesetih i dvehiljaditih, pa sve do modernih alternativnih podžanrova. Pesme odišu optimizmom, zaljubljenošću i leptirićima u stomaku, što je, opet, krajnje plastično, prikazano na omotu, a u moru negativno obojene muzike i atmosfere lepo je čuti nešto što skreće misli s loših tema i pruža svima preko potreban eskapizam, čemu umetnost, uostalom i treba da služi.

The Necks – „Travel“ (Northern Spy)

Peter Brötzmann / Majid Bekkas / Hamid Drake –„Catching Ghosts“ (ACT Music)

drumbooty - CREALITY (CDBaby)

Australijski trio The Necks tokom više od 30 godina postojanja objavio je 19 studijskih albuma u domenu onoga što se (zavisno od istorijskih prilika) nazivalo postdžez, minimalistički džez ili kako vam god drago. Iz jednostavnih tema, rifova, motiva ili čak pojedinačnih tonova oni bi gradili 60-minutne koncertne improvizacije ili albume s tek nekoliko prilično dugačkih numera, uvek zadržavajući svežinu i intrigantnost. Novi album „Travel“ ima (čak!) četiri numere, ali sve i da su odsvirali samo uvodnu 20-minutnu „Signal“, koja kreće udarnički i bez preteranog intro-zagrevanja, zaslužili bi najvišu ocenu. Posebno ističemo zanimljivu upotrebu Hammond B-3 orgulja uz već prepoznatljiv delikatni pijanistički stil Chrisa Abrahamsa.

Evropski fri džez prvoborac, 82-godišnji Peter Brötzmann, nedavno je na svom Facebook nalogu objavio da, nakon hospitalizacije i teške bolesti, u narednom periodu više neće ići na turneje niti se baviti muzikom. Koncertni album s marokanskim muzičarem na gimbriju Majidom Bekkasom, kao i američkim bubnjarom Hamidom Drakeom tako će ostati jedno od njegovih poslednjih zvučnih svedočanstava. „Catching Ghosts“ svedoči o vitalnosti trojice aktera u ozbiljnim godinama i fascinantne magije kojom (slobodna) muzika transcendira kulture i širi poruku tolerancije i jedinstva među ljudima. Evropski fri džez, američki ritmovi, marokanska gnawa muzika i Bekasov moćni vokal kao zajedničku crtu imaju krik potlačenih, od muzike robova do posleratnog antifašističkog vapaja, koji je u današnje vreme sve relevantniji.

Hania Rani – „On Giacometti“ (Gondwana Records)

Bubnjar Predrag Milutinović na svom drugom bendliderskom albumu još uvek nema stabilnu bendovsku formaciju, ali se naziru konture zaokruženog autorskog izraza. Na tragu bubnjara poput Marka Guiliane ili nešto iskusnijeg Antonia Sancheza, koji su poslednjih godina autorski iskoračili koketiranjem s modernim elektronskim izrazom, i naš drumbooty ide u korak s globalnim tendencijama u neofjužnu. Tu su i svi stari znanci iz Milutinovićeve generacije - Luka Ignjatović na saksofonu, Pera Krstajić na basu, pijanista Sava Miletić i mnogi drugi. Ovo je muzika dobrano zasnovana na bitovima, ritmu, produkcijski besprekorno upeglana i prepeglana, ali i svirački dovoljno nadahnuta da zadovolji, na primer, ljubitelje klasičnijeg džez-rok izraza.

Mlada poljska pijanistkinja Hania Rani je svoju dosadašnju diskografsku karijeru mahom vezala za britansku izdavačku kuću „Gondwana Records“, kojom rukovodi trubač Mathew Halsall. Baš kao što je ECM dugo bio (i ostao) sinonim za skandinavsku elegičnost i „najlepšu muziku tik do tišine“, tako i Gondwana danas sve jasnije asocira na specifičnu melodičnu spiritualnost na tragu Johna i (još više) Alice Coltrane i njihovih muzičkih hodočasnika. Hania Rani je otišla korak dalje u odnosu na ove reference i zaplovila u vode koje kritika naziva postklasičnom muzikom, u našoj sredini najbolje promovisanoj kroz serijal kompilacija „Klavirsko nebo“ izdavača „Pop depresije“. Aktuelni album „On Giacometti“ je (logično) nadahnut švajcarskim vajarom i slikarom Albertom Giacomettijem, a snimljen je na poziv rediteljke Susanne Fanzun povodom njenog dokumentarca o slavnom vizuelnom umetniku. Komponovane u ušuškanoj izolovanosti švajcarskih planina, numere sa ovog albuma predstavljaju ono najbolje što savremena klavirska muzika nudi: istančanu melodičnost na razmeđi klasičarskog i pop senzibiliteta, bogat emocionalni opseg uz suptilne, pravovremene produkcijske intervencije i finese. Sve je više muzičara koji se okušavaju upravo u ovim stilskim okvirima, ali je i dalje malo onih prirodnih i delikatnih talenata kakva je upravo Hania Rani.

Audiofilski (i drugi) tonski zapisi

Zašto snimci visoke rezolucije i oni sa oznakom "audiophile" odvlače pažnju od muzike?

Svi smo ovde zbog dobrog zvuka i nesumnjivo svi volimo da čujemo kvalitetnu reprodukciju naših sistema. Da bi sistem zvučao što bolje, razume se, treba mu dati što kvalitetniji tonski materijal, tačnije, što bolje snimke. Ako može audiofilski, jer od toga nema dalje. Da se naša anksioznost slučajno ne smiri kad pomislimo da smo sastavili dobar sistem, pobrinula se muzička industrija: ECM, Reference Recordings, Telarc i mnogi drugi. MA Recordings i Chesky Records projektuju svoju elektroniku za snimanje; MFSL remasteruje sada već stare trake sa čujnim dropautima i od njih pravi nove mikseve, različite od originala.

Onda, tu su i test-diskovi s muzikom i snimcima koje svaka firma probere tako da u najboljem svetlu predstavi svoje uređaje (nisam siguran koliko je manipulisano zvukom i frekvencijama na tim diskovima). To je miš-maš raznih žanrova koji treba da zadovolji svaki muzički ukus. Preslušao sam desetine takvih diskova, upeglanih, dinamičnih, svetlucavih, bešumnih i među nepoznatim pesmama i imenima pažnju mi uvek privuku klasične numere. Među njima nisam našao nijedno izvođenje koje već imam u svojoj prilično velikoj i dugo i pažljivo građenoj kolekciji klasične muzike. Test-diskovi su zapravo kompilacije muzike koju nikada nećete slušati.

Retki su albumi ili numere snimljeni bez audiofilske namere, koje audiofili koriste za ocenjivanje sistema. Od te "normalne" muzike iz zatvorenih soba često se čuju "Kreolska misa" (Philips, 1968) ili "Private Investigations" Dire Straits (Vertigo, 1982) s famoznim lomljenjem stakla u pozadini, negde oko sredine numere, kad se prisutni audiofili slože da je sistem rezolutan i da ima mikrodinamiku. Ali to nije bila namera ljudi koji su stvarali tu muziku.

Slušanje muzike radi slušanja uređaja jeste skretanje pažnje sa suštine na formu, to jest s muzike na snimak. Audiofil ne sluša melodiju, nego kako se reprodukuju boja instrumenata, dinamika, prostor i pozadina. Ovo je bitno drugačiji proces od kritičkog slušanja muzike, u kome kritičari, obavezno s muzičkim obrazovanjem, poznavanjem istorije muzike i često s partiturama ispred sebe, ocenjuju izvođenje spram namere kompozitora ili muzičke prakse određenog perioda: da li je tempo korektan, da li su duvači glasniji od gudača (što zahteva "autentično" izvođenje Mocarta) ili da li je pijanista preskočio neku notu. Neki od mojih omiljenih albuma su loši, a ponekad i katastrofalni snimci. "Avalon" Roxy Musica (EG, 1982) ima šum i slabu dinamiku; još gore, svi albumi Jethro Tulla zvuče tanko, bez trunke basa. Ceo britpop period je loše produciran. Šta da kažem za monosnimak Bahovih

svita za violončelo u izvođenju Pabla Kazalsa?

Ima čitav niz diskografskih kuća kojima je kvalitet snimka bio važan isto koliko i sam muzički materijal i nisu to posebno isticale. Navešću samo neke iz domena klasične muzike koje imaju audiofilski kvalitet: Harmonia Mundi France, Teldec, Denon, Amadeus, čak i Archiv, koji svako svoje izdanje tretira kao vojnu vežbu. Šta je zajedničko ovim etiketama, a razlikuje ih od audiofilskih? Kvalitet zvuka je podređen izboru muzike i izvođenju, koji su na prvom mestu.

Pustite se sakupljanja muzike po audiofilskim etiketama i rezolucijama. Ostavite Allana Taylora, Stevea Straussa i ostale koji gostuju na sajmovima kod Bowers & Wilkinsa i drugih - tu nema muzike, ima samo zvuka. Okrenite se muzici, usredsredite se na nju i ne odbacujte snimke i produkcije koji nisu na nivou test-diskova. Autor pesme je bio isto tako fokusiran na svoje delo i manje je mario za produkciju. Treba poštovati i pratiti nameru stvaraoca. Zapravo, mi smo ovde zbog muzike, a naši sistemi treba da nam omoguće da svu muziku čujemo u što boljem izdanju.

Willi Studer

“Medved na kokainu” (Cocaine Bear)

J Režija: Elizabeth Banks

J Glumci: Ray Liotta, Keri Russell, Alden Ehrenreich, Margo Martindale…

J Trajanje: 95 min.

Predložak za film u kome medved nailazi na izgubljeni kokain zvučao je u početku bar kao potencijalno dobra bioskopska zabava, što je, priznaćete, danas prava retkost. Međutim, na kraju nismo dobili čak ni to. Iako se glumici Elizabeth Banks nema mnogo šta zameriti kao nekome ko je odlučio da se oproba u ulozi režisera, a ni kasting direktoru, sam film je prilično neinteresantan. Scenario je loš, čak i za rang blokbastera, a specijalni efekti, koji bi trebalo da nose ovako nerealnu priču, očigledno nisu koštali koliko bi trebalo. Pokušaji humora uglavnom propadnu i nemojte očekivati da će vam se bioskopska karta isplatiti tako što ćete se bar dobro nasmejati. Medved, tj. medvedica, na kokainu povezuje četiri različite, ali i dalje ne preterano zanimljive priče - majku koja kreće u šumu u potragu za ćerkom, dilera i sina narko-bosa koji moraju da povrate raštrkani kokain, policajca koji želi da se dokopa robe pre negativaca i šumarku koja će odvažno krenuti u lov na zver zajedno sa svojom simpatijom. Film je baziran na istinitoj priči iz 1985, s jednom razlikom što je pravi medved (vickasto nazvan Pablo Escobear) preminuo od samo nekoliko grama kokaina, dok ovaj bez problema proždire svaki paket koji pronađe i na korak je od toga da kupi mašinku i preseli se u Majami.

“Kit” (The Whale)

J Režija: Darren Aronofsky

J Glumci: Brendan Fraser, Sadie Sink, Ty Simpkins, Hong Chau…

J Trajanje: 117 min.

Sada kada je akcioni glumac Brendan Fraser konačno nagrađen Oskarom za svoju ulogu Charlieja, profesora književnosti abnormalno gojaznog, možemo slobodno reći da je “The Whale” jedan od najprecenjenijih filmova. Osim što ne spada u bolja ostvarenja u prethodnoj godini, verovatno nije bio dostojan ni konkurencije za Oskara, a nije da im manjka nominacija koje dobijaju pažnju, a svojim kvalitetom je ne zaslužuju. U svakom slučaju, Aronofsky je uspeo da snimi još jedan film oko koga se digla velika prašina, a za koji se ispostavilo da nije ništa posebno i ne samo da ga ne biste pogledali ponovo, nego je i prvi put bio naporan. Osim očiglednog Fraserovog preglumljavanja, jer je ipak morao da opravda šansu koju je dobio posle toliko godina, gotovo je nepodnošljivo gledati Sadie Sink, koja (takođe izveštačeno) glumi zlog genija zarobljenog u telu tinejdžerke. Jedina vredna hvale je Hong Chau u ulozi medicinske sestre koja iz duboko emotivnih razloga redovno dolazi profesoru u posetu i brine o njegovom sve gorem zdravstvenom stanju. Film je snimljen po pozorišnom komadu Samuela D. Huntera iz 2012, što se da i primetiti po prostornom ograničenju i klaustrofobičnoj atmosferi, koju odaje kako Charliejev stan, tako i njegovo psihičko i fizičko stanje.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“EO” (EO)

J

Tužna priča o magarcu simbolično nazvanom EO bolno je istinita metafora ljudskog života i egzistencije. Na početku ova životinja, poznata u narodnim i hrišćanskim predanjima kao oličenje upornosti i teškog rada koji dolazi s malo ili nimalo nagrade, živi u cirkusu okružena ljubavlju dreserke Kasandre. Međutim, društvo smatra da magarca treba osloboditi takve torture i EO protiv svoje volje kreće u avanturu menjajući jedan posao drugim, putujući kroz prostranstva Poljske sve dok ga sudbina ne odvede tamo gde svi (takođe nevoljno) odlaze. Njegova tišina i pomirenost sa situacijom glasnije su od bilo koje replike izgovorene u filmu, a nema ih mnogo, zbog čega bi ovo ostvarenje za neke moglo biti nezanimljivo. Fotografija je bez premca i primarno sredstvo komunikacije s publikom, sve vreme naglašavajući magarčevu suštinsku usamljenost bez obzira na to u čijem društvu se nalazi u tom trenutku. “EO” podseća na kultno francusko ostvarenje “Au Hasard Balthazar” iz 1966. režisera Roberta Bressona i inspirisano je njime. Na prošlogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu osvojio je nagradu žirija, dok je fotografija opravdano dobila priznanje filmskih

kritičara Los Anđelesa i Američkog nacionalnog društva filmskih kritičara, iako je, istini za volju, zaslužila i Oskara.

“Živeti” (Living)

J Režija: Oliver Hermanus

J Glumci: Bill Nighy, Aimee Lou Wood, Alex Sharp, Tom Burke…

J Trajanje: 102 min.

Radnja filma “Living” smeštena je u London 1953, koji je i dalje razoren posle Drugog svetskog rata. Gospodin Williams, najstariji zaposleni u jednom od opštinskih odeljenja, svakoga dana ide na posao u isto vreme, istim vozom i sa istim ljudima, sedi na istom mestu i bavi se kulom od papira na svom stolu. On radi, ali samo kao šraf u velikom birokratskom sistemu u kome se nikad ništa ili veoma retko menja. Kad grupa žena dođe da moli da se ruševine od bombardovanja u njihovom kraju pretvore u dečje igralište, on će ih poslati po ko zna koji put od jedne do druge kancelarije, da bi na kraju njihov predmet nezainteresovano ubacio u svoju kulu bez namere da se njime ikad pozabavi. Međutim, kad mu doktor saopšti da je teško bolestan, on shvata da je ceo život protraćio praktično ne radeći ništa i da mu je jedini cilj bio, kako sam kaže, da se obuče kao gospodin i ode na posao. “Living” je zapravo rimejk filma “Ikiru” iz 1952. reditelja Akire Kurosawe, koji je pak inspirisan čuvenom Tolstojevom pripovetkom “Smrt Ivana Iljiča”, a scenario za ovu verziju pisao je čuveni japanski pisac Kazuo Išiguro. Ova univerzalna tema aktuelna je već tri veka (bar kad je umetnost u pitanju) i daje priliku svima koji rade posao koji ne vole i ničim ne privređuju da se zamisle nad svojim životom.

J Režija: Jerzy Skolimowski

J Glumci: Sandra Drzymalska, Lorenzo Zurzolo, Mateusz Kościukiewicz…

Trajanje: 86 min.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“Noćni putnici” (Les passagers de la nuit)

J Režija: Mikhaël Hers

J Glumci: Charlotte Gainsbourg, Quito Rayon Richter, Noée Abita…

J Trajanje: 111 min.

Pariz 1984. je ponovo epicentar masovnih protesta, najvećih od 1968, a glavni razlog ovog puta je reforma obrazovanja, ali i nove struje na političkoj sceni. Elizabet je majka dvoje tinejdžera koja se tek razvela od muža. U potrazi za poslom dolazi u Radio Francuske, gde dobija mesto koloperatera u noćnoj emisiji pod nazivom “Les passagers de la nuit”. Tu upoznaje tinejdžerku koja se lažno predstavlja kao Talula i živi kao beskućnik. Sažalivši se nad devojčinom tužnom sudbinom, Elizabet je poziva da živi bar neko vreme s njom i njenom decom. Sin Matijas se ubrzo zaljubljuje u misterioznu gošću, ali njena potreba za slobodom odvešće je drugim putem. Četiri godine kasnije Elizabet će slučajno nabasati na Talulu u očiglednoj apstinentskoj krizi i ponovo je primiti kod sebe u nadi da će promeniti svoj život. “Les passagers de la nuit” je smirujuće putovanje kroz vreme u romantizovane analogne osamdesete kako estetikom, tako i sadržajem. To je bila dekada u kojoj je francuska kinematografija obilovala tragičnim heroinama - od Beatrice Dalle u “Betty Blue”, preko Sandrine Bonnaire u “Vagabond”, pa sve do Pascale Ogier u “Full Moon in Paris”, koji u kratkom, ali simboličnom omažu tri tinejdžera gledaju zajedno u bioskopu.

“Dvostruka prevara” (Heojil Kyolshim)

J Režija: Park Chan-wook

J Glumci: Park Hae-il, Tang Wei, Lee Jung-hyun, Go Kyung-Pyo…

J Trajanje: 138 min.

Južnokorejski reditelj Park Chanwook se nakon izleta u svet televizijskih drama vratio sedmoj umetnosti novim filmom “Decision to Leave”.

U pitanju je misterija sa elementima romanse, u kojoj pratimo detektiva koji pokušava da reši slučaj smrti penzionisanog policajca odeljenja za imigraciju.

U toku istrage on upoznaje suprugu preminulog policajca, koja je u Južnu Koreju emigrirala iz Kine i radi u domu za stara lica. Detektiv je istovremeno opčinjen njome i sumnjičav prema njenim navodima o pokojnom mužu, što ga dovodi u veliku dilemu. On nije siguran da li da posluša svoje srce i prepusti se romansi ili da prati svoju detektivsku intuiciju i vodi istragu na osnovu pronađenih dokaza i kredibilnih sumnji, makar to ženu u koju je zaljubljen dovelo u nepriliku. Park Chan-wook metodično odmotava klupko ove filmske priče, ali vodi računa da gledaoci budu zainteresovani kako za razrešenje misterija, tako i za sudbinu glavnih likova i odnos između njih. Njemu to samo delimično polazi za rukom, pa “Decision to Leave” spada u njegove tek solidne radove. Ipak, ako volite ovog reditelja, ali i filmove s dosta neočekivanih obrta, ne bi trebalo da propustite ovo ostvarenje, koje predstavlja jednu od boljih misterija snimljenih u poslednjih nekoliko godina.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

Slika Zvuk Film

Saundbarovi Telefoni

Bluesound PULSE SOUNDBAR+

Testiran: HF103, septembar 2021.

Cena: 1.100 €

Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma

Minus: veći gabarit

Specifikacije: 120 W, 1x HDMI eARC, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Devialet Dione

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 2.400 €

Plus: neponovljiv dizajn, precizna i prostrana scena, snažan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 950 W, 1x HDMI eARC, digitalni ulaz, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio B97

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: oko 1.200 €

Plus: elegantan dizajn, pravi surround, Dolby Atmos, bogate opcije, odličan

zvuk

Minus: velike dimenzije

Specifikacije: 450 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, 35 Hz - 20 kHz, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio FB1

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 800 €

Plus: dizajn i mogućnosti, uverljiv surround, odličan stereo

Minus: mali displej

Specifikacije: 310 W, 2x HDMI, 1x optički, USB-A, wi-fi, blutut

Sennheiser Ambeo

Soundbar Plus & Ambeo Sub

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 2.200 €

Plus: sjajan virtuelni surround, detaljan

i precizan zvuk, odličan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 750 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay, USB, 30 Hz - 20 kHz

Honor Magic5 Lite

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 369 €

Plus: AMOLED zakrivljeni ekran, baterija koja traje dva dana

Minus: Nedostatak drugog zvučnika.

Specifikacije: 6,67" 1.080x2.400 px, octa-core 5G, RAM 6/12 GB, 5.100 mAh

Huawei Mate 40 Pro

Testiran: HF100, mart 2021.

Cena: 1.250 €

Plus: četiri kamere, odlična baterija, odličan ekran (90Hz), 5G

Minus: nedostatak Google servisa

Specifikacije: 6,76" 2.772x1.344 px, octa-core 5G, RAM 8 GB, 4.400 mAh

vivo X90 Pro

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 1.199 €

Plus: odlične kamere, prilagođavanje audio-reprodukcije, integrisan DAC. Minus: nema adaptivnu frekvenciju

osvežavanja ekrana

Specifikacije: 6,78”, 1.260x2.800, 12 GB RAM, 256 GB

Oppo Find X5 Pro

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.100 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran, Hasselbladove kamere.

Minus: ništa.

Specifikacije: 6,7”, 1.440x3.216, 12 GB RAM, 256 GB

Samsung Galaxy S23 Ultra

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 1.450 €

Plus: vrhunski ekran, baterija, bolji zvuk

Minus: previsoka cena.

Specifikacije: 6,8”, 1.440x3.088, 8/12 GB RAM, 256/512 GB ili 1TB

D/A konverteri CD plejeri

EarMen Tradutto

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 800 €

Plus: kućište od punog aluminijuma, jednostavna upotreba; muzikalan, dinamičan i verodostojan zvuk

Minus: suviše mali displej

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512, DXD i MQA

iFi Audio Pro iDSD

Testiran: HF85, septembar 2018.

Cena: 2.750 €

Plus: kvalitet izrade, funkcionalnost, veran i muzikalan zvuk

Minus: jeftin daljinski upravljač.

Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava

DSD512

Metronome Le DAC

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 5.700 €

Plus: vrhunska izrada, prirodan i organski zvuk, all-round kvaliteti

Minus: ništa, ako možete da ga priuštite

Specifikacije: C/O/AES/USB ulaz, DAC AKM AK4493, podržava DSD512 i

384/32

Musical Fidelity M6x DAC

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 2.500 €

Plus: analitičnost i fluidnost, sjajan bas, proverena rešenja

Minus: displej bi bio bolje rešenje

Specifikacije: C/O/AES-EBU/USB-B ulaz, DAC 2x ESS ES9038Q2M, podržava

768/32, DSD512 i MQA

SOtM sDP-1000EX

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 3.950 €

Plus: odlične opcije, baterijsko napajanje, fluidnost i muzikalnost

Minus: nema izlaz za slušalice

Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, podržava DSD128 i 384/32

Audiolab 8300CD

Testiran: HF72, jul 2016.

Cena: 1.295 €

Plus: odličan zvuk u svim aspektima, ogromne mogućnosti

Minus: znatno skuplji od prethodne generacije

Specifikacije: DAC ESS Sabre32 9018, C/O/AES/USB ulaz, balansirani izlaz

Denon DCD-900NE

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 500 €

Plus: decentan dizajn, rafiniran i uravnotežen zvuk, odličan kao transport

Minus: nema digitalne ulaze

Specifikacije: DAC ESS ES9018K2M

Metronome Le Player 2S

Testiran: HF81, januar 2018.

Cena: 4.800 €

Plus: analogni zvuk, rezolucija, dinamika, digitalni ulazi

Minus: neupadljiv dizajn

Specifikacije: DAC AKM AK4490, C/USB ulaz, balansirani izlaz Simaudio MOON Neo 260D

Testiran: HF66, jul 2015.

Cena: 2.400 €

Plus: veran zvuk, linearnost, finese

Minus: ništa vredno pomena

Specifikacije: Burr-Brown PCM1795, XLR izlaz, C/O/USB ulazi

Yamaha CD-N301

Testiran: HF63, januar 2015.

Cena: 360 €

Plus: detaljan i suptilan zvuk, ogromne mogućnosti, pristupačna cena

Minus: ništa po ovoj ceni

Specifikacije: DAC Burr-Brown PCM5101A, LAN port

Mrežni plejeri Bežični zvučnici

iFi ZEN Stream

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 400 €

Plus: čist i neutralan zvuk, velike mogućnosti, stabilna aplikacija

Minus: nešto viša radna temperatura

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/USB-A ulaz, podržava 384/32, DSD256 i MQA

Matrix Audio element i2

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 1.600 €

Plus: neutralan i uravnotežen zvuk, detaljnosti i slojevitost...

Minus: sporiji odziv pri uključivanju

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/I²S, USB

ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava

768/32, DSD512, MQA...

Mytek Brooklyn Bridge

Testiran: HF91, septembar 2019.

Cena: 3.000 €

Plus: Dizajn, ogromne mogućnosti, neutralan i precizan zvuk

Minus: nezgrapan interfejs

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/USB/RCA

ulaz, DAC ESS ES9028PRO, podržava

384/32 i DSD256

Roon Nucleus+

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 3.299 $

Plus: nečujna platforma, kvalitet izrade, optimizacija, mogućnosti

Minus: kvalitet uvek košta

Specifikacije: LAN/USB ulaz

Simaudio MOON Neo MiND 2

Testiran: HF89, maj 2019.

Cena: 2.200 €

Plus: pun i energičan zvuk, muzikalnost, vrhunski kvalitet izrade

Minus: nema USB izlaz

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/blutut ulaz, podržava 192/24, DSD256 i MQA

Bluesound PULSE MINI 2i

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 600 €

Plus: dizajn i izrada, sjajna BluOS platforma, prostrana scena, prijatan zvuk

Minus: ništa u klasi

Specifikacije: opseg 45 Hz - 20 kHz, dodatni digitalni i analogni ulaz

JBL Charge 5

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: oko 190 €

Plus: precizan i celovit zvuk, odličan bas, otpornost IP67

Minus: nema audio-ulaz

Specifikacije: 40 W, blutut

JBL PartyBox 100

Testiran: HF91, septembar 2019.

Cena: 300 €

Plus: izdržljivo kućište, upotrebljivost, moćan i dinamičan zvuk

Minus: skromna baterija

Specifikacije: 160 W, blutut, dodatni linijski ulaz i izlaz, ulazi za mikrofon i gitaru

Sonus faber Omnia

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: jedinstven dizajn, prostrana stereo slika, izbalansiran zvuk, odličan bas

Minus: voleli bismo detaljnija podešavanja zvuka

Specifikacije: 490 W, HDMI, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2 i analogni ulaz

Triangle AIO 3

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 400 €

Plus: dizajn i izrada, mogućnosti, živopisan i razigran zvuk

Minus: nešto sporija aplikacija

Specifikacije: 2x45 W, LAN, wi-fi, blutut, USB, analogni i digitalni ulaz

Podnostojeći zvučnici

Dynaudio Confidence 30

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 19.000 €

Plus: veran zvuk, ultimativna reprodukcija, fantastična izrada

Minus: Zahtevnost u pogledu sistema i prostorije

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

88 dB, opseg 38 Hz - 22 kHz

Dynaudio Evoke 50

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 4.400 €

Plus: neutralan i prirodan zvuk, muzikalnost i agilnost, vrhunska izrada

Minus: zahtevnost u pogledu ostatka sistema

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 35 Hz - 23 kHz

Dynaudio Contour 30i

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 7.000 €

Plus: sjajna dinamika, veran kolorit, ogromna pozornica

Minus: zahtevaju jednako kvalitetan

ostatak sistema

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 32 Hz - 23 kHz

ELAC VELA FS 408

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 5.200 €

Plus: tehnička rešenja, neutralan i dinamičan zvuk, istinski all-rounderi

Minus: jaka konkurencija u klasi

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

88,5 dB, opseg 28 Hz - 50 kHz

Monitor Audio Silver 200 7G

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 1.350 €

Plus: kompaktne dimenzije, izrada, neutralnost, odličan bas

Minus: zahtevaju više prostora

Specifikacije: osetljivost 87,5 dB, opseg 34 Hz - 35 kHz

Neat Ekstra

Testiran: HF97, septembar 2020.

Cena: 5.000 €

Plus: neutralan zvuk, verodostojan kolorit, kvalitetna izrada

Minus: povremeno suvlji bas

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

88 dB

Triangle Esprit Australe Ez

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 3.350 €

Plus: izuzetan finiš, snažan i precizan zvuk, razigrana reprodukcija

Minus: zahtevaju veliku prostoriju

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92,5 dB, opseg 29 Hz - 22 kHz

Spendor D7.2

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 7.000 €

Plus: izrada i dizajn, muzikalnost i analitičnost, all-round kvaliteti

Minus: ništa od značaja

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 29 Hz - 25 kHz

Triangle Borea BR08

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: 870 €

Plus: klasičan dizajn, odmeren i uravnotežen zvuk, relativno nezahtevan u pogledu prostora

Minus: zahtevaju snažnije pojačalo

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92 dB, opseg 40 Hz - 22 kHz

Velikinac Audio Lab Tisa

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 1.850 €

Plus: dizajn i izrada, muzikalnost, slojevita prezentacija

Minus: nisu za najagresivnije žanrove

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB, opseg 35 Hz - 20 kHz

Regalski zvučnici

Dynaudio Heritage Special

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 6.000 €

Plus: vrhunska izrada, neutralan i uravnotežen zvuk

Minus: zahtevnost u pogledu

amplifikacije

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 42 Hz - 23 kHz

Dynaudio Special Forty

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: 3.000 €

Plus: dizajn, izrada, dinamičan zvuk

Minus: uz dobro uparivanje - ništa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

86 dB, opseg 41 Hz - 23 kHz

ELAC Uni-Fi Reference UBR62

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 850 €

Plus: estetika, precizna scena, analitičnost i muzikalnost

Minus: traže snažnije pojačalo

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 41 Hz - 35 kHz

ELAC Uni-Fi 2.0 UB52

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 650 €

Plus: usaglašenost u celom spektru, pozornica, detalji

Minus: generički izgled, samo crni finiš

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 46 Hz - 35 kHz

Fyne Audio F500

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 1.000 €

Plus: dizajn i tehnologija, fokus, bas

Minus: ozbiljna konkurencija u klasi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

89 dB, opseg 45 Hz - 34 kHz

Graham Audio LS5/9

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: od 3.900 €

Plus: verodostojan tonalitet, muzikalna reprodukcija, vrhunska ručna izrada

Minus: traže jednako sposoban ostatak

sistema

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 50 Hz - 16 kHz

JBL HDI-1600

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: prelep dizajn, precizan i fluidan zvuk, definisan i raskošan bas

Minus: zahtevni za pokretanje

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 40 Hz - 30 kHz

N.N.Acoustics KSN

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 500 €

Plus: izrada, dizajn, prirodan zvuk, visoki tonovi

Minus: nedostatak najdubljeg basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB

Rogers LS3/5a Classic

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 2.900 €

Plus: vrhunska izrada, uravnotežen i neutralan zvuk

Minus: niski tonovi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 82,5 dB, opseg 80 Hz - 20 kHz

Triangle Borea BR03

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 375 €

Plus: muzikalnost, separacija, dobra završna obrada

Minus: odsustvo dubokog basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 46 Hz - 22 kHz

AV risiveri Mobilni headampovi

Denon HEOS AVR

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 900 €

Plus: moderan dizajn, opcije

povezivanja, odličan surround i stereo

Minus: ne podržava Dolby Atmos i

DTS:X

Specifikacije: 5x50/8, 5x HDMI, 4x audio-ulaz

Yamaha RX-A3060

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 2.400 €

Plus: snaga i kontrola u celom opsegu, podrška za Dolby Atmos i

DTS:X, MusicCast

Minus: ništa

Specifikacije: 9x150/8, 8x HDMI, 15x audio-ulaz

Yamaha RX-V685

Testiran: HF85, septembar 2018.

Cena: 670 €

Plus: MusicCast Surround, precizan i detaljan zvuk, funkcionalnost, snaga

Minus: zvučnički terminali

Specifikacije: 7x90/8, 5x HDMI, 9x audio-ulaz

Yamaha RX-A4A

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 1.750 €

Plus: konstrukcija i izrada, opcije, snažna i rafinirana amplifikacija, automatska kalibracija

Minus: mali ekran

Specifikacije: 7x110/8, 7x HDMI, 4+3

audio-ulaz

Yamaha RX-V6A

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 790 €

Plus: Atmos i DTS:X, precizan i detaljan zvuk, odlična aplikacija

Minus: suvlji bas

Specifikacije: 7x100/8, 7x HDMI, 6x

audio-ulaz

Chord Mojo

Testiran: HF82, mart 2018.

Cena: 500 €

Plus: jasan, detaljan i dinamičan zvuk, all-round kvaliteti

Minus: loše rešen izbor ulaza

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC Chord

Custom FPGA, podržava DSD256 i 768/32

EarMen Colibri

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: 333 €

Plus: izrada i dizajn, jednostavnost, rafiniran i fluidan zvuk, tekstura tonova

Minus: skromnija autonomija

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS

ES9281PRO, podržava 384/32, DSD128, DXD i MQA

EarMen TR-Amp

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 250 €

Plus: Kvalitetna izrada, svestranost, neutralan, precizan i snažan zvuk

Minus: nema analogni ulaz

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi hip-dac2

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 190 €

Plus: čvrsto kućište, podržani formati, muzikalnost, detaljnost i dinamika

Minus: različiti portovi za signal i punjenje

Specifikacije: USB-A ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi xDSD Gryphon

Testiran: HF108, jul 2022

Cena: oko 600 €

Plus: robustna izrada, detaljan i precizan zvuk, ritmičnost i dinamika

Minus: povremeno suvlji zvuk

Specifikacije: USB-C, koaksijalni i analogni ulazi, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD512, DXD i MQA

Integrisana pojačala

Atoll Electronique IN400se

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 4.500 €

Plus: dizajn, kvalitet zvuka, performanse

Minus: DAC samo do 96/24

Specifikacije: 2x160/8, 6+1 ulaza, izlaz

za slušalice

Exposure 2510

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: oko 2.000 €

Plus: proverena konstrukcija, fluidnost i muzikalnost, verodostojan kolorit

Minus: znatno povećana cena

Specifikacije: 2x75/8, 6 ulaza, phono MM

Exposure 3510

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 2.850 €

Plus: izrada, snaga i stabilnost, muzikalnost i tonska tačnost

Minus: ništa

Specifikacije: 2x110/8, 5 ulaza, izlaz za slušalice

Hegel H390

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 6.500 €

Plus: izrada, snaga, preciznost i neutralnost

Minus: nema phono i headamp

Specifikacije: 2x250/8, 3+6 ulaza, LAN

Hegel H590

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 11.500 €

Plus: snaga i stabilnost, detalji i timbar, odličan DAC i strimer

Minus: nema phono i headamp

Specifikacije: 2x301/8, 5+6 ulaza, LAN

NAD Masters M33

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 4.900 €

Plus: napredna tehnologija, odlična BluOS platforma, detaljan i muzikalan zvuk, obilje snage

Minus: nema USB-B

Specifikacije: 2x200/8, 9 ulaza, phono MM/MC, LAN, Wi-Fi, blutut, izlaz za slušalice

Roksan Blak

Integrated Amplifier USB

Testiran: HF80, novembar 2017.

Cena: 2.950 €

Plus: izrada, opcije, dinamičan i muzikalan zvuk

Minus: samo jedan digitalni ulaz

Specifikacije: 2x150/8, 5+1 ulaza, blutut aptX

Simaudio MOON 340i X

Testiran: HF96, jul 2020

Cena: 4.800 €

Plus: vrhunska izrada, detaljan i fluidan zvuk, snaga i finesa

Minus: znatno skuplji od prethodnika

Specifikacije: 2x100/8, 6 ulaza

Simaudio MOON 700i v2

Testiran: HF98, novembar 2020. Cena: 14.800 €

Plus: izuzetna snaga i stabilnost, fluidni detalji, fantastična izrada

Minus: cena

Specifikacije: 2x175/8, 5 ulaza

Unison Research Unico Due

Testiran: HF88, mart 2019.

Cena: od 2.300 €

Plus: neutralan i organski zvuk, rezerva snage, integracija opsega, izrada

Minus: neugledan mrežni prekidač

Specifikacije: 2x100/8, 4+1 ulaza, phono MM

Slušalice

Bose Noise Cancelling

Headphones 700

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 420 €

Plus: kolorit, dinamika i detaljnost, odličan ANC

Minus: nemaju aptX

Specifikacije: over-ear

DALI IO-6

Testiran: HF97, septembar 2020.

Cena: 399 €

Plus: dizajn, izrada, transparentan i dinamičan zvuk

Minus: ANC bez podešavanja

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz - 20 kHz, povezivanje kablom i blutut

Denon AH-D7200

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 800 €

Plus: kvalitet izrade i detalja, udobnost

Minus: vokali bi mogli da budu prirodniji

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 55 kHz, impedansa 25 Ω

JBL Club One

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 360 €

Plus: robustna izrada, ergonomija, odlične u pasivnom režimu, dobar ANC

Minus: ne podržavaju aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz40 kHz, impedansa 32 Ω, povezivanje kablom i blutut

JBL Live 660NC

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 199 €

Plus: prijatan zvuk, odličan kolorit, dobar ANC

Minus: nedostaje aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 16 Hz - 20 kHz, blutut povezivanje

Philips Fidelio L3

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 349 €

Plus: izrada i udobnost, odličan ANC, neutralan i uravnotežen zvuk

Minus: nešto jači pritisak na ušne školjke

Specifikacije: over-ear, opseg 7 Hz40 kHz, impedansa 16 Ω, veza kablom i blutut aptX HD

Philips Fidelio X3

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: oko 350 €

Plus: izrada, ergonomija, uravnotežen zvuk, balansirana veza

Minus: traže kvalitetno pojačalo i izvor

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 40 kHz, impedansa 30 Ω

Sennheiser HD 560S

Testiran: HF100, mart 2021.

Cena: 200 €

Plus: neutralan tonski balans, linearnost i analitičnost, udobnost

Minus: potpuno plastična konstrukcija

Specifikacije: over-ear, opseg 6 Hz - 38 kHz, impedansa 120 Ω

Sennheiser HD 660S2

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 600 €

Plus: izrada, udobnost, rezolucija, neutralnost

Minus: ništa značajno

Specifikacije: over-ear, opseg

8 Hz - 41,5 kHz, impedansa 300 Ω

Sennheiser Momentum 3

Wireless

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 400 €

Plus: snažan i uberljiv zvuk, odličan ANC, praktične opcije

Minus: mekana prateća torbica

Specifikacije: over-ear, opseg

6 Hz - 22 kHz, impedansa 100 Ω

revealed!

awarding theverybest products for 40 yEars

EISA AWARDS 2022-23

visit

Now 40 years strong, eisa is the unique collaboration of 60 member magazines and websites from 29 countries, specialising in all aspects of consumer electronics from mobile devices, home theatre display and audio products, photography, hi-fi and in-car entertainment. This international association includes expert members in australia, india, Canada, the Far east, usa and the wider european community, ensuring the eisa awards and official logo are your guide to the best in global consumer technology!