Hi-Files #114

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Ana ERAKOVIĆ, Dragan PETRIC, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ, Srboljub STOJANOVIĆ

Adresa osnivača

Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača

Hi-Files Group d.o.o. Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411 Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija Altanova, Zemun

Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme

Redakcija magazina je zatvorena za posetioce..

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID

116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,

Ovim brojem časopisa zaokružujemo 19. godinu postojanja Hi-Files časopisa. Ovakvi jubileji uvek nam premotaju sećanja na početke časopisa i prve izazove koje smo imali pred sobom. Posetili smo High End sajam u Minhenu, koji posećujemo od 2006. godine. Prelistali smo 12. broj časopisa i prisetili se tog prvog velikog putovanja do Minhena, letenja ATR-om, prve posete pres-centru i oduševljenja kad smo videli nemačke vozače koji staju pešacima na pešačkim prelazima. Nakon toliko godina, poseta minhenskom sajmu čini se sasvim uobičajena, baš kao i propuštanje pešaka. Ali, srećom, euforija zbog posete High End sajmu nije popustila. Ove godine imali smo i poseban razlog – pozvani samo da učestvujemo u panel-diskusiji o budućnosti hi-fija s veličinama poput Michaela Fremera (Tracking Angle) i Stuarta Smitha (HiFi Pig) u programu koji je vodio Olaf Adam, urednik sajta HiFi.de.

U ovom broju časopisa imamo nekoliko zanimljivih testova, tu najpre mislimo na uređaje koji podržavaju striming, kao što su iFi Audio NEO Stream i Bluesound NODE X, ali i Volumio Integro. Na test smo dobili i pristupačni zvučnik DALI Spektor 2, koji nas je oduševio reprodukcijom za tako malu svotu novca. NAD C 389 pojačalo pokazalo nam je u kom pravcu idu integrisana pojačala današnjice, pre svega tu mislimo na dodatke poput modula s mrežnim plejerom ili dvosmernom blutut tehnologijom.

Na test smo dobili prvi put proizvode nemačke kompanije T+A, i to slušalice Solitaire T, koje spadaju u jeftinije proizvode ovog high-end proizvođača. Kao posebnu poslasticu za sve ljubitelje kompanije Sony, na test smo dobili i pametni telefon Xperia 1 V, njihov flegšip koji je doživeo pet verziju. Da ne mora da bude sve tako skupo, pobrinuo se JBL sa zvučnikom Boombox 3 Wi-Fi, kao i sa slušalicama Tune 520BT Uživajte u letu s Hi-Files magazinom u rukama…

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre Audio i Mobile Devices. www.eisa.eu

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcija@hi-files.com sa vašom punom adresom.

Nautilus u jubilarnom izdanju

Kako bi na najbolji način proslavila trideseti rođendan Nautilusa, kompanija Bowers & Wilkins pripremila je novo izdanje ovih zvučnika. Ono što je počelo kao petogodišnji projekat male grupe inženjera koja je želela da svetu ponudi nešto zaista posebno, danas je jedan od najpoznatijih i svakako najprepoznatljivijih zvučnika na svetu. Ipak, dizajneri ističu da njegova forma nije osmišljena kako bi privlačila pažnju, već u potpunosti sledi funkciju i posvećena je - kao i sve drugo kod ovog zvučnika - što boljem kvalitetu reprodukcije. Svaki par ovih zvučnika proizvodi se ručno, od izrade kabineta do farbanja i poliranja, u pogonima fabrike u Vortingu, a standardne boje obuhvataju srebrnu, crnu i tamnoplavu. Kod zvučnika ove klase podrazumeva se da se po želji kupca mogu isporučiti i u bilo kojoj drugoj boji, a za obeležavanje jubileja Bowers & Wilkins je pripremio par u posebnoj nijansi Abalone Pearl, koja je direktno inspirisana stvorenjima po kojima su Nautilusi dobili ime. Jer, kako navodi kompanija, Nautilusi su možda napunili 30 godina, ali izvanredan dizajn je za sva vremena. i www.bowerswilkins.com

Snagaš u seriji TT

Kompanija Chord Electronics obogatila je seriju TT (Table Top) dvokanalnim izlaznim pojačalom BerTTi, koje omogućuje kompletiranje hi-fi sistema s već poznatim D/A konverterom i pretpojačalom Hugo TT 2. Očekivano, novitet se vizuelno potpuno uklapa u seriju i donosi prepoznatljiv dizajn, mada uz potpuno odsustvo komandi na prednjem panelu. Proizvođač navodi da je BerTTi dosad najpristupačnije pojačalo s njihovom poznatom tehnologijom ULTIMA i ujedno prvo s ULTIMA topologijom nove generacije u seriji TT. Kao

direktni naslednik modela TToby, ovo potpuno balansirano pojačalo pruža 75 vati po kanalu na osam oma, a napredna korekcija grešaka ispravlja sve nepravilnosti pre izlazne sekcije, pa je preciznost zvuka izvanredna. Na zadnjoj strani aluminijumskog kućišta nalaze se RCA i balansirani XLR ulazi, uz pozlaćene zvučničke terminale visokog kvaliteta. Novi Chord BerTTi naći će se u prodaji u septembru u srebrnoj i crnoj boji, po preporučenoj ceni od oko 4.000 funti. i www.chordelectronics.co.uk M 4.000 £

Nova referenca iz iFija

Prethodnih sedam godina na vrhu ponude iFijevih pojačala za slušalice nalazili su se modeli Pro iCAN i Pro iCAN Signature, ali fabrika je sada predstavila još moćniji uređaj. Iza naziva iCAN Phantom nalazi se sprava neobičnog izgleda, koja deluje kao da su dva uređaja spojena u jedan. Gornja polovina izvedena je u srebrnom finišu i sadrži komande, kao i OLED ekran u boji, a posebno je atraktivan gornji panel od zatamnjenog stakla, kroz koji se naziru unutrašnje komponente. Kao potpuno analogni uređaj, iCAN Phantom na zadnjoj strani sadrži tri linijska i jedan balansirani XLR ulaz, kao i po jedan RCA i XLR izlaz. Iz tog razloga, britanski proizvođač navodi da je iCAN Phantom takođe veoma sposoban na poziciji pretpojačala u kućnom hi-fi sistemu. Dizajn unutrašnjosti izveden je u klasi A i sadrži tranzistorsku i cevnu sekciju, koje se mogu odabrati pomoću prekidača na prednjem panelu. Solid-state sekcija sadrži JFET tranzistore, dok se u cevnom stepenu nalaze lampe General Electric 5670. Pored toga, ovaj stepen ima modalitete rada Tube i Tube+, koji se razlikuju po negativnoj povratnoj sprezi, pružajući različit odnos između harmonika i tranzijenata. Zbog svega toga, iFi Audio navodi da se iCAN Phantom može posmatrati kao tri pojačala različitog zvuka u jednom

kućištu. Deklarisana snaga izuzetno je velika i seže do čak 15 vati po kanalu na 16 oma kod balansirane veze i 5,76 vati po kanalu kod single-ended spoja. Opcije povezivanja slušalica jednako su svestrane i obuhvataju 3,5-milimetarski i 6,35-milimetarski SE izlaz, 4,4-milimetarski balansirani Pentaconn, kao i XLR sa tri i četiri pina, dok se u levom delu fronta nalaze odvojeni šestopinski izlazi za elektrostatičke slušalice. iFi iCAN Phantom očekuje se u prodaji po ceni od oko 3.750 funti.

i www.ifi-audio.com M 3.750 £

Poslednji Viking

Norveška kompanija Hegel je 2016. godine objavila CD plejer pod nazivom Mohican i taj uređaj su svi nazivali poslednjim Mohikancem. Nakon pandemije nedostatak delova doveo je do zaustavljanja proizvodnje Mohican plejera. Hegel donosi na tržište novi CD plejer pod nazivom Viking, koji predstavlja CD plejer sa standardom „crvene knjige“ za pouzdanu reprodukciju svih diskova sa semplovanjem od 16 bita i 44,1 kiloherca. Ugrađeni DAC potpuno je novi čip AKM 4493SEK, koji ima odlične performanse. Pogon i DAC direktno kontroliše Hegelov Master Clock sistem obezbeđujući besprekornu sinhronizaciju između njih. Koristeći kvarcni kristal s veoma

niskim šumom za oscilator i Hegelovu SoundEngine tehnologiju, sat u Vikingu održava podrhtavanje izuzetno niskim. Plejer ima OLED ekran posebno odabran zbog niskih smetnji. Oblik i šasija Vikinga odgovaraju Hegelovim modelima P30A i H30A, a disk se ubacuje u slot na prednjem panelu. Na poleđini ima analogne XLR i RCA izlaze i BNC digitalni izlaz. Uređaj dolazi s daljinskim upravljačem koji je napravljen od čvrstog aluminijuma. Upravljač podržava i sve druge Hegelove proizvode. Viking je težak oko 10 kilograma i očekuje se na tržištu u septembru s cenom od oko 4.500 evra. i www.hegel.com M 4.500 €

Teška kategorija iz Musical Fidelityja

Novo integrisano pojačalo Nu-Vista 800.2 kompanije Musical Fidelity naslednik je Nu-Vista 800 lansiranog 2013. Pojačalo je veliko i teško 40 kilograma, što je delom posledica njihove dual-mono konstrukcije i dva torusna transformatora. Snaga pojačala je 330 vati na osam oma i 500 vati na četiri oma, sa opsegom od 10 do 30.000 herca. Nu-Vista ima četiri ulaza, predizlaz, linijski izlaz, balansirani XLR ulaz i duple parove

terminala za zvučnike. Musical Fidelity se fokusirao isključivo na analogna kola, tako da Nu-Vista 800.2 nema digitalne ulaze. U sebi poseduje legendarne Nu-Vistor lampe, po kojima je ova linija i dobila ime. Šasija je napravljena od debelih aluminijumskih panela. Pojačalo je već u prodaji, po ceni od 12.000 evra.

i www.musicalfidelity.com M 12.000 €

Novi Sasha

Wilson Audio je nastavio s razvojem svog podnog zvučnika Sasha. Najnovija iteracija zove se Sasha V. V u imenu Sasha V ne označava rimski broj pet, već kompozitni materijal koji je razvio Wilson Audio, koji se takođe nalazi u modelima kao što su Alexx V i Alexia V. Koristi se na vrhu kućišta vufera kako bi se sprečio prenos vibracija između modula i kako bi se izolirao susedni odeljak za bas i srednjetonske jedinice. V materijal se takođe koristi u šiljcima, koje Wilson Audio naziva Acoustic Diodes. Sasha ima tipičan oblik kućišta koji podseća na tupu piramidu. S jedne strane, taj oblik namenjen je za sprečavanje stojećih talasa u kabinetu, a s druge, služi za naginjanje pregrada s visokotoncem i srednjetonskim i bas drajverom na takav način da signali iz svih drajvera dođu do ušiju slušatelja u isto vreme. Sasha V ima dva osmoinčna vufera, sedmoinčni srednjetonac i jednoinčni visokotonac. Bočni zidovi kućišta vufera izrađeni su od X-materijala, koji je također razvio Wilson Audio. Oni su 25 odsto snažniji od svog prethodnika, Sashe DAW. Wilson Audio naglašava da je Sasha V i dalje zadržao svoje "slim proporcije" sa širinom od gotovo 37 centimetara. Sasha V svoj volumen dobija od svojih 115 centimetara visine i 61 centimetra dubine. Wilson Audio Sasha V trebalo bi da bude dostupan u Nemačkoj krajem septembra, a koštaće od 59.000 evra za par. i www.wilsonaudio.com M 59.000 €

Novo pojačalo iz Gryphona

Diablo 333 je novo pojačalo koje je predstavljeno u Minhenu na sajmu, ali će se pojaviti u prodaji tek u oktobru. Gryphon 333 je direktna zamena za model Diablo 300, koji je predstavljen još 2015. godine. Novi model ima deset procenata više snage od svog prethodnika, odnosno 333 vata na osam oma. Koristi neka rešenja koja su preuzeta od flegšip pre/power kombinacije kompanije Gryphon, odnosno modela Apex and Commander. Prednji panel s trou-

glom podseća upravo na top-model, a tu je i ekran osetljiv na dodir, dijagonale 4,3 inča. Diablo 333 može u sebi sadržati i opcione phono i DAC module. DAC je izgrađen na ES9039PRO čipu i ima sedam filtera, koje korisnik može sam odabrati. Uređaj će se prodavati po ceni od 21.800 evra, dok će DAC modul koštati još 6.100 i phono sekcija dodatnih 4.800 evra. i www.gryphon-audio.dk M 21.800 €

Novi Yamahini zvučnici

Nakon podnih zvučnika NS-2000A, koji imaju istu tehnologiju kao i vodeći NS5000, Yamaha se sprema da na tržište izbaci manje modele, NS-800A i NS-600A. NS-600A je zvučnik s vuferom od 5,12 inča i visokotoncem od 1,25 inča, dok je NS-800A zvučnik s vuferom od 6,5 inča i istim visokotoncem od 1,25 inča. Iza visokotonca nalazi se komora koja ima dve cevi s posebnim oblikom za poništavanje rezonancija i stoga nema potrebe za dodatnim materijalom za apsorpciju zvuka, koji u velikim količinama prigušuje zvuk. Rupa za bas-refleks je proširena, pa se prema kraju izlaznog porta primenjuje blagi obrt kako bi se smanjio šum strujanja vazduha. U krugu skretnice koriste se samo visokokvalitetne komponente, uključujući kondenzatore iz Mundorfa. Zvučnici

NS-600A se očekuju na tržištu u avgustu, po ceni od 2.400 evra po paru, dok će NS-800A koštati 4.000 evra po paru.

i www.yamaha.com

M 2.400-4.000 €

Pedeseti rođendan

Prošlo je pedeset godina otkako je Naim Nait 1 pojačalo lansirano 1983. godine. Kako bi prigodno proslavili, u Naimu su odlučili da naprave ograničenu seriju novog izdanja Nait 50 pojačala. Podrazumevano, Nait 50 sada ima poboljšane karakteristike u poređenju sa Nait 1, a kao dodatak dobijate i 6,35-milimetarski priključak za slušalice. Pojačalo radi u kasi AB i ima snagu od 23 vata po kanalu. Ima i MM phono pretpojačalo, tri ulaza i Naimov tradicionalni petopinski DIN. Njegov dizajn i oblik vraćaju nas pravo u osamdesete godine prošlog veka. Dimenzije su kompaktne, a masa je samo 4,5 kilograma. Šasija je aluminijumska, a cena pojačala je 3.000 evra. i www.naimaudio.com M 3.000 €

Hi-Fi sajmovi

IFA

1-5. septembar 2023. Messe Berlin, Nemačka

The UK Hi-Fi Show Live!

29. septembar - 1. oktobar

Ascot Grandstand

Velika Britanija

Hi-Files Show

7-8. oktobar 2023.

Holiday Inn

Novi Beograd, Srbija

Too Loud Fest

14-15. oktobar 2023.

Double Tree by Hilton

Zagreb, Hrvatska

HiFi Show

14-15. oktobar 2023.

Crowne Plaza

Budimpešta, Mađarska

Audio Video Show

27-29. oktobar 2023.

Radison Blu Sobieski

Varšava, Poljska

Finest Audio Show

18-19. novembar 2023.

Austria Center Vienna

Beč, Austrija

ISE

31. januar3. februar 2024.

Fira Barcelona, Barselona, Španija

MWC

26-29. februar 2024.

Fira Barcelona, Barselona, Španija

Novi Stradivari

Sonus faber je predstavio sledeću generaciju Stradivarijevih zvučnika, dvadeset godina nakon originalnog dizajna. S drvetom i kožom kao dominantnim elementima, Stradivari želi da oživi svoju legendu na tržištu pošto se njegovo objavljivanje poklapa sa 40-godišnjicom kompanije. Zvučnik je dobio ime po čuvenom italijanskom renesansnom proizvođaču violina Antoniju Stradivariju. Antonio Stradivari osporio je klasičnu liniju izrade violine proširivši oblik instrumenta kako bi stvorio jedinstven ton, ukrašavajući ga tamnim lakom. Zvučnik je 3,5-sistemski i širine 715 milimetara, dok je visina preko 1,3 metra. Sonus faber Stradivari opremljen je visokotoncem s kupolom prečnika 28 milimetara, srednjetoncem od 150 milimetara i s dva vufera od 260 milimetara. Frekvencijski opseg je od 25 herca do 35 kiloherca. Ima osetljivost od 92 decibela i impedansu od četiri oma, dok se može pokretati pojačalom od čak 600 vati. Na tržištu se pojavljuje u tri završne obrade: crvenoj, grafitnoj i venge. Cena ovog zvučnika je 50.000 evra. i www.sonusfaber.com M 50.000 €

Novi McIntosh ML1

Još jedno u nizu reizdanja starih zvučnika dolazi iz kompanije McIntosh. Novi McIntosh ML1 MKII zvučnik kombinuje starinski stil s modernim zvukom. Sa sličnim odzivom basa kao originalni zvučnik, ali bez potrebe za ekvilizacijom, ML1 MKII može da se poveže s pojačalima do 600 vati. Ima široku disperziju, što omogućava da se zvuk ravnomerno rasporedi po celom području slušanja. Spoljašnji dizajn ML1 MKII zasnovan je na kabinetima od punog drveta američkog oraha, premazanog uljem sa satenskim furnirom. Interno, zvučnik je ažuriran da odražava današnju tehnologiju zvučnika. ML1 MKII je četvorosistemski zvučnik koji koristi pet jedinica. Ima dvanaestoinčni bas-drajver u zatvorenom kućištu s membranom od polipropilena. Zatim, dva srednjetonska drajvera prečnika četiri inča, te jedan dvoinčni srednjetonac zadužen za viši-srednji opseg. Konačno, tu je i titanijumski visokotonac prečnika 0,75 inča. ML1 MKII dolazi uz odgovarajući stalak sa starinskim McIntoshevim logotipom od livenog aluminijuma. Stalak dolazi sa stopalima za upotrebu na tvrdim podovima i šiljcima za upotrebu na tepihu. McIntosh ML1 MKII košta 12.000 dolara po paru.

i www.mcintoshlabs.com M 12.000 $

SACD plejer s dve šasije

TAD (Technical Audio Devices) iz Japana najavio je da na evropsko tržište donosi novi D700 plejer posvećen CD i SACD diskovima. Plejer dolazi u dve šasije, sa spoljnim napajanjem kako bi se sprečile vibracije, curenje elektromagnetnog zračenja s transformatora na disk-jedinicu i na osetljiva audiokola. Terminali, kontakti i zavrtnji su napravljeni od čistog bakra, presvučeni nemagnetnim materijalima kako bi se eliminisala čak i najmanja magnetna izobličenja. Napajanje koristi torusni transformator od 400 volt-ampera i smešten je u šasiju od krutog livenog aluminijuma kako bi se suzbile neželjene vibracije. Plejer koristi Burr-Brown čipove u DAC-u, koji rade do semplova od 192 kiloherca i 24 bita.

Transport je potpuno nečujan, ima čvrstu aluminijumsku ploču i fioku koja se glatko otvara i zatvara pomoću metalnih ležajeva. Laserski sistem obezbeđuje stabilan rad i visokoprecizno očitavanje signala. Postoji crni premaz, koji prigušuje vibracije i rasipanje laserskog zraka za preciznije očitavanje signala. Plejer je smešten u dvoslojnu šasiju, napravljenu od veoma debele livene aluminijumske osnove, s potporom u tri tačke, koja ima debljinu od šest milimetara kako bi se postigao nizak centar gravitacije. Referentna serija CD/SACD plejera D700 dostupna je u Evropi po preporučenoj maloprodajnoj ceni od 49.000 evra. i www.technicalaudiodevices.com M 49.000 €

Najveći hi-fi sajam

Po rečima organizatora, 40. sajam u Minhenu oborio je sve rekorde.

Po rečima organizatora, 40. sajam u Minhenu oborio je sve rekorde. U četvrtak i petak sajam je posetilo više od 10.000 posetilaca iz industrije (distributera, partnera i novinara), dok je u subotu i nedelju broj običnih posetilaca bio sličan. Ukupno je 22.000 ljudi prošlo halama M.O.C. centra u Minhenu. Zanimljivo je da je sajam posetilo uku-

pno 529 novinara i da su došli iz čak 43 države. Direktor sajma Stefan Dreischärf nije krio dobro raspoloženje i izjavio je da je odziv izlagača bio impresivan, kao i da su svi izlagači bili oduševljeni atmosferom i organizacijom. High End sajam je obeležilo i nekoliko panel-diskusija, seminara, ali najveću pažnju privukao je odeljak posvećen slušalicama.

Ljubiša Miodragović

Flegšip aktivni zvučnici Pylon Jasper, koji koriste lossless bežično povezivanje po WiSA standardu. Za pokretanje se koriste pojačala od 150 vati u klasi D, a na raspolaganju su wi-fi i blutut.

Novi referentni DAC i headamp HiFi Man EF1000DAC baziran je na konverterskom kolu Himalaya Pro, koje je izvedeno u R-2R arhitekturi i podržava rezoluciju do 768 kiloherca i 24 bita. Sekcija amplifikacije pruža 13,7 vati po kanalu (32 oma) pri balansiranoj vezi, a dodatno je na raspolaganju blutut s raznovrsnim kodecima.

Slovenačka kompanija Erzetich prikazala je najmoćnije pojačalo za slušalice Scylla. Stepenicu ispod Scylle nalazi se Deimos, smešten u nešto manje kućište istog dizajnerskog stila. Takođe u dual-mono dizajnu i A klasi.

Man Arya Organic opremljene su membranama čija se debljina meri u nanometrima.

Planarne

slušalice HiFi

Srpska kompanija Auris Audio prikazala je asortiman ručki za gramofon, koji započinje modelom T809. Slede W9 i W10, koje su izrađene od karbonskih vlakana ili glodanog aluminijuma, dok se na vrhu nalazi serija Hawk. Ove high-end ručke dužine su 10 ili 12 inča i izrađene od karbona, uz srebrno ožičenje Van Den Hul i priključke WBT.

Zvučnici DSP9 iz Meridianove serije Reference donose jedinstvenu estetiku, koja je dodatno obogaćena atraktivnim opcijama finiša. Aktivna postavka podrazumeva kombinovanu amplifikaciju u klasi AB i D, uz raznovrsne analogne i digitalne ulaze.

Serija Sopran iz kompanije Morel sadrži pet modela, a dizajn je inspirisan flegšip modelom Fat Lady.

iFi Audio ističe da je u pitanju pojačalo za slušalice referentne klase, koje može da pokreće i najzahtevnije elektrostatičke slušalice. Na raspolaganju su cevni i tranzistorski ulazni stepen, a iCAN Phantom takođe može preuzeti ulogu high-end pretpojačala.

Kao najnoviji model u Pro-Jectovoj seriji Artist Collection, The Dark Side of the Moon inspirisan je jednim od najuspešnijih albuma legendarnog benda Pink Floyd. O tehničkim rešenjima još uvek se ne zna mnogo, ali zato je vizuelni aspekt - pun pogodak!

Kompanija QLN predstavila je zvučnike iz serije Prestige, koji su prepoznatljivi po vrhu u obliku zasečene piramide.

Kako bi na najbolji način obeležio 140 godina postojanja, Thorens predstavlja New Reference. Ovaj impresivni gramofon donosi vrhunska rešenja u svim oblastima, od umanjenja vibracija do preciznosti obrtanja.

Audeze je predstavio nove slušalice u profesionalnoj seriji MM, koje nose oznaku MM-500. Pored prirodnog i čistog zvuka, ove slušalice nude izuzetnu udobnost, ali i izdržljivost, zahvaljujući aluminijumskoj strukturi.

Nova serija North donosi prepoznatljivu Siamudiovu estetiku u nešto savremenijem izdanju. Veliki ekran na mrežnom plejeru i pretpojačalu 791 pruža mnogo više informacija, dok izlazno pojačalo 761 ima sjajan spoj rafiniranosti i autoriteta u zvuku.

Canton je na domaćem terenu predstavio potpuno novu seriju Reference, koju predvodi moćni podnostojeći zvučnik Reference GS.

Zamišljene kao slušalice koje će pomiriti audiofilsku težnju ka što boljem zvuku i praktičnost svakodnevne upotrebe u pokretu, bežične slušalice T+A Solitaire T zvuče jednako dobro u aktivnom i pasivnom ANC režimu. Kvalitet i izdržljivost garantovani su upotrebom anodizovanog aluminijuma i antialergenske sintetičke kože.

Neponovljivi Chord Electronics prvi put je ponudio integrisano pojačalo u seriji Ultima, koje preuzima tehnologije od istoimenih monoblokova. Proizvođač ističe naprednu topologiju za korekciju grešaka, patentirani sistem UHF napajanja i kućište od punog aluminijuma, a deklarisana snaga iznosi 125 vati po kanalu.

Ukoliko želite zvuk horni iz nešto manjeg pakovanja, Avantgarde Acoustic sada nudi model Colibri C2. Ovi dvosistemski zvučnici mogu biti postavljeni direktno na podlogu ili na pripadajuće stalke, pozicionirani uspravno ili vodoravno, a sistem se naknadno može dopuniti s jednim ili više bas-modula C18.

Kao naslednik uspešnog modela Diablo 300, novo integrisano pojačalo Gryphon Diablo 333 preuzima rešenja od flegšip kompleta Apex i Commander kako bi zadržao vodeću poziciju u klasi. Sistem je upotpunjen kompaktnim podnostojećim zvučnicima EOS 2, koji su opremljeni berilijumskim visokotoncem i mid-basom od karbonskih vlakana.

Ponuda gramofona bogatija je za još jedan omiljeni hi-fi brend, jer je JBL u Minhenu predstavio Spinner BT. Iz naziva se zaključuje da ovaj moderni gramofon podržava blutut povezivanje, a pored toga, ističu se aluminijumski tanjir i preinstalirani MM kertridž Audio-Technica. Takođe, atraktivna crno-narandžasta kombinacija čini ovaj gramofon pravim JBL-om!

Poznata kompanija DALI na High End sajmu predstavila je novu seriju EPIKORE, koja je pozicionirana u samom vrhu ponude, između linija EPICON i KORE. Veliki florstender EPIKORE 11 sadrži napredni hibridni visokotonac EVO-K i novorazvijenu srednjetonsku jedinicu prečnika 6,5 inča, uz besprekoran finiš i luksuznu pojavu kabineta.

Kao jedan od najuglednijih proizvođača cevne amplifikacije, američki VTL bio je prisutan s moćnim spravama iz najviše serije Reference, koja je prepoznatljiva po uspravnom dizajnu kućišta. Sistem je kompletiran podnostojećim zvučnicima Alexia V iz kompanije Wilson Audio, koji su bili izvedeni u atraktivnoj nijansi plave boje.

Švajcarska Piega prikazala je vitke i prilično visoke zvučnike Master Line Source 3. Ovi elegantni dipol zvučnici puni su nesvakidašnjih rešenja.

Iako je upakovan u manje kućište, novi MoFi SourcePoint 8 donosi ista tehnička rešenja kao veći model SourcePoint 10.

Ovaj šaroliki, ali pažljivo probrani sistem bio je sačinjen od darTZeel amplifikacije, Nagra CD plejera i drugih komponenata. Na poziciji zvučnika našao se švajcarski Stenheim s najpristupačnijim podnostojećim modelom Alumine Two.Five, dok je povezivanje celog sistema obavljeno kablovima Way.

Trafomatic Audio je predstavio cevno integrisano pojačalo Rhapsody, koje sadrži celokupno znanje i iskustvo stečeno tokom višedecenijske izrade vrhunskih cevnih pojačala. Opremljeno cevima 300B, Rhapsody pruža nepogrešivu prirodnost, tonalitet i snagu - čak i njegovo ime ukazuje na posvećenost proizvođača muzici i umetnosti.

Focal-Naim saradnja iznedrila je još jedan impresivan sistem, pa su se u Minhenu mogli čuti florstenderi Stella Utopia EM Evo.

Pored retro modela Fifteen iz serije Vintage, Fyne Audio prikazao je i florstendere F703SP, koji se odlikuju savremenim dizajnom. Postavka elektronike bila je sačinjena uglavnom od uređaja kompanije Rega Research, ali se našlo mesta za cevni integralac Unison Research Performance Anniversary.

Raidho je stavio naglasak na ribonski visokotonac, koji je bio sadržan u kolosalnom modelu TD6, ali i u daleko manjem florstenderu X2t. Za adekvatnu snagu u svim prilikama starala se Simaudio elektronika najviše klase.

Švedski Engström predstavio je paletu proizvoda, sačinjenu od cevnog integralca Arne, monoblokova Eric i Lars, te trodelnog pretpojačala Monica. Na poziciji zvučnika nalazili su se florstenderi Marten Mingus Septet, a sistem je bio povezan Jorma kablovima.

Kompanija Estelon u Minhenu je predstavila novi model pod nazivom Aura, a proizvođač ističe da oblik zvučnika, pored prepoznatljivosti, eliminiše stojeće talase i slične neželjene pojave unutar kabineta. Za predstavljanje Aure u najboljem svetlu odabrani su Simaudio amplifikacija i digitalni izvor iz kompanije dCS.

Japanski gigant, kompanija Yamaha, u Minhenu je prikazala novu generaciju zvučnika, koji koriste novorazvijene membrane u patentiranoj tehnologiji Harmonious Diaphragm. Pored podnostojećeg modela NS-2000A, predstavljen je i sposobni regalski zvučnik NS-800A.

Sve većoj popularnosti R-2R konvertera priključuje se i Astel & Kern s novim prenosivim plejerom SE300. Pored kolor ekrana osetljivog na dodir, ovaj uređaj donosi FPGA tehnologiju, rad pojačala u klasi A ili AB, kao i OS i NOS režim konverzije.

Pylon Jade 20 predstavlja savremen i tehnički napredan zvučnik u retro pakovanju. Snažan i živopisan zvuk zasluga je dvosistemske topologije s velikim basdrajverom, a prelepi furnir od američkog oraha finiširan je voštanim premazom.

Nastali kao želja da se zvuk modela S7t i R5t smesti u nešto manje sobe, Perlisten S5t pruža opciju kompresione ili portovane kutije za što bolje uklapanje u prostor. Proizvođač navodi da je S5t jednako sposoban u stereo i surround okruženju.

Ferrum Audio Wandla - Novi D/A konverter Wandla stiže u prepoznatljivom kućištu, koje deli s drugim Ferrumovim uređajima, a u njegovom središtu nalazi se kolo ESS ES9038PRO. Na raspolaganju su digitalni i analogni ulazi, pa uređaj može preuzeti ulogu pretpojačala u raznovrsnim hi-fi sistemima.

Impresivna pojava zvučnika Wilson Audio Chronosonic XVX nadmašena je samo njihovim još upečatljivijim zvukom. Pokretali su ih Dan D'Agostino Relentless monoblokovi i trodelno pretpojačalo, a digitalni deo sistema stigao je iz kompanije dCS.

Švedski Marten predstavio je novi zvučnik Septet iz serije Mingus – reč je o florstenderu srednje veličine, koji je opremljen dijamantskim visokotoncem, berilijumskim high midrange drajverom i keramičkim mid-basom. Za pokretanje su bili zaduženi moćni monoblokovi M500 kalifornijske kompanije MSB Technology.

U istinskom duhu minimalističkog highenda, Lyngdorf je predstavio regalske zvučnike Cue-100, koji su još atraktivniji uz pripadajuće stalke.

Danski high-end zvučnici Dragon Legacy sadrže pet drajvera u trosistemskoj topologiji, uz četvoroslojne zidove kabineta debljine 46 milimetara.

ELAC je bio još jedan od proizvođača koji se odlučio za regalske zvučnike - u pitanju je bio model Vela VBS403, ali uz svesrdnu pomoć sabvufera iz nove serije Varro. Pored toga, u sistemu je bila sva sila ELAC-ove elektronike, od vitkih pojačala, preko strimera iz serije Discovery, pa do Miracord gramofona.

Kompanija Triangle nastupila je s najboljim što ima u ponudi - u pitanju su novi podnostojeći zvučnici Cello 40th iz nove serije Magellan. Ovaj jubilarni model opremljen je hornom TZ2900 nove generacije, s membranom od legure magnezijuma. Ostatak sistema činila je Musical Fidelity elektronika iz obnovljene najviše serije Nu-Vista.

Sistem ugledne kompanije TAD Labs bio je više nego adekvatan za pokretanje regalskih trosistemaca Evolution CE1TX.

Smena generacija

Nakon sedam godina tržišnog života, NAD uvodi promene među snažnijim integralcima iz serije Classic i, umesto modela C 388, predstavlja novi C 389.

Iako nam je uvek drago da vidimo da je neka hi-fi kompanija aktivna u predstavljanju novih modela, kad je novi C 389 stigao na naš test, prva pomisao bila je da je NAD počeo da preteruje, jer je nova generacija najprodavanije serije Classic izašla na tržište nedavno i još uvek je prilično sveža. Naravno, ubrzo smo ustanovili da je od njenog lansiranja proteklo čak sedam godina, što samo služi na čast konstruktoru i pokazuje da je stvorio moderne i dobro odmerene sprave koje uspešno izdržavaju test vremena. Ipak, trenutak za obnavljanje ponude mora doći pre ili kasnije, a proizvođač je za prvo osveženje odabrao model C 388, koji je zamenjen novim C 389 - pretpostavljamo da će uskoro biti obnovljena i preostala dva integrisana pojačala iz prve generacije (C 328 i C 338).

Spolja i iznutra

Novo integrisano pojačalo iz NAD-a ne donosi ništa novo u pogledu dizajna, ali istina je da za tim nije ni bilo potrebeserija Classic još uvek se dobro drži u poređenju s konkurentima, a diskretna pojava učiniće ga vizuelno aktuelnim još dugo godina. Sveden i jednostavan prednji panel izrađen je od odlično obrađene plastike i oplemenjen zaobljenim bočnim ivicama, koje umekšavaju kutijast

izgled. Iako je NAD kreirao prilično minimalistički front, to ipak nije učinjeno nauštrb funkcionalnosti, pa ovde nailazimo na sve potrebne komande. Na levoj strani postavljeni su taster za stendbaj i velika višenamenska komanda, koja služi za kretanje kroz menije, dok je u produžetku smešten 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. Središnji deo fronta zauzeo je displej, a na desnoj strani nalaze se tasteri za odabir ulaza i velika kružna komanda za glasnoću. Sve ovo upotpunjeno je belim oznakama, pa C 389 - kao što dolikuje seriji kojoj pripada - ostavlja utisak klasičnog i nepretencioznog integrisanog pojačala, koje nije tu da bi privlačilo pažnju izgledom, već zvukom. Nakon detaljnog pregleda celog pojačala, stekli smo utisak da je NAD na ovom modelu zadržao plastični front samo iz jednog razloga - kako bi ga distancirao od prestižne serije Masters. Jer, iza prednjeg panela nalazi se veoma čvrsta konstrukcija, postavljena na krutu metalnu šasiju poprilične debljine. Masivni poklopac izrađen je od dvomilimetarskog lima i obuhvata gornju i bočne strane, uz veliki broj otvora za hlađenje u središnjem delu. Kako je C 389, poput svih NAD-ovih pojačala nove generacije, izveden u klasi D, prostor unutar kućišta nije prenatrpan i ostavlja dovoljno prostora za dobro hla-

Bojan Jović

đenje komponenata. Prednji deo zauzelo je prekidačko napajanje, dok se iza njega, na zasebnim štampanim pločicama, nalaze amplifikacioni moduli u NAD-ovom poznatom HybridDigital UcD dizajnu, uz nešto veći bakarni hladnjak. Digitalna sekcija udomila je konvertersko kolo ESS Sabre 9028, isto koje se koristi u daleko skupljem pojačalu M33, dok je za blutut povezivanje upotrebljeno Qualcommovo kolo s podrškom za kvalitetniji aptX HD kodek. Sekcije u unutrašnjosti međusobno su izolovane, a važno je napomenuti da C 389 podržava MDC (Modular Design Construction) druge generacije i mogu mu se dodati dva MDC2 modula. Na zadnjoj strani pojačala pronalazimo popriličan broj različitih priključaka. Za povezivanje analognih izvora prisutna su tri RCA ulaza (uključujući gramofonski za MM zvučnice), uz izlaz za eksterno pojačalo snage i dva izlaza za aktivne sabvufere. Digitalni izvori mogu se povezati preko dva koaksijalna i dva optička ulaza, a značajna razlika u odnosu na prethodnika ogleda se u prisustvu HDMI porta, koji podržava eARC i omogućuje brzo i jednostavno povezivanje televizora na hi-fi sistem. Dva para zvučničkih terminala tipična su za seriju Classic i zapravo su kvalitetniji nego što izgledaju - izvedeni su od metalne osnove i

plastične oplate, a postavljanje na isturenu ploču daje im dodatnu čvrstinu pri manipulaciji. Pored već spomenuta dva MDC2 slota, tu su još antena za blutut, servisni USB port i RS-232 za automatizaciju, uz dodatne priključke za infracrveni port i naponske okidače, dok se u desnom uglu nalazi IEC utičnica za odvojivi strujni kabl, s pripadajućim osiguračem i prekidačem.

Slušni test

Kako je C 389 višenamenski uređaj, kritičko slušanje započeli smo od analognog dela, dok smo kao izvor koristili eksterni

D/A konverter iz klase iznad. Što se više susrećemo s NAD-ovim pojačalima nove generacije, sve smo više impresionirani načinom na koji je ova kompanija uspela da rafinira klasu D. Uparen s prilično neutralnim ostatkom sistema, C 389 pružio nam je ujednačenu i sjajno uravnoteženu reprodukciju, koja postavlja

Povezivanje

• 3 x analogno, 5 x digitalno, blutut

Tehnologija

• HybridDigital

UcD

Izlazna snaga

• 2 x 130 W

sva tri opsega u istu ravan i ne favorizuje nijedan deo spektra. Visoki tonovi imaju veoma dobru ekstenziju, ali više od toga imponovala nam je NAD-ova sposobnost da s jednakom uverljivošću prikaže velike različitosti u karakteru nota. Bez obzira na to da li su u pitanju mekani i vazdušasti tonovi, nežnih crta i suptilne prezentacije, ili oštri i prodorni zvukovi, C 389 uvek je na visini zadatka i pruža zaista odličan uvid u teksturu pojedinačnih nota, sve do vrlo sitnih finesa. Posledično, zvučna scena je velika i dobro formirana, pre svega po širini, ali prisutna je i određena dubina. Uz prilično tihu pozadinu, sve ovo predstavlja sjajnu podlogu za ambijentalne numere, žive zapise i albume koji, pored muzike, donose izraženu prostornu komponentu.

Srednji deo spektra na najbolji način se nadovezuje na visoki, pružajući odlično ocrtane i precizne, a ujedno tonove

“Imponovala nam je NAD-ova sposobnost da s jednakom uverljivošću prikaže velike različitosti u karakteru nota.”

Slušali smo

Pink Floyd na albumu „Meddle“ iz 1971.

Ključne karakteristike

koji sadrže više nego zrno života kako bi muzika dobila neophodni energetski naboj. Ukoliko uživate u analitičnoj prezentaciji, treba reći da je informativnost na visokom nivou i C 389 ne zanemaruje ovaj aspekt reprodukcije, ali to obavlja uz dozu plemenitosti, koja je prisutna i kod najžešćih deonica i koja ne dopušta da se reprodukcija muzike pretvori u skup nekontrolisanih tonova. Već smo rekli da je ovo veoma ujednačen uređaj, pa smo i najnižim delom spektra bili sasvim zadovoljni. NAD ovde nastupa sa snažnim i dubokim tonovima, koji su odlično definisani, ali i veoma dobro odmereni, pa nikada ne dolazi do preglasavanja drugih delova spektra. Klasa D takođe pokazuje odlične dinamičke sposobnosti, pružajući nagle i brze promene glasnoće, ritma i fokusa, uz okretnost i razigranost u gornjim basovima.

Nakon prelaska na interno konvertersko kolo, očekivano, ustanovili smo da ugrađeni DAC ne može da se nadmeće s višestruko skupljim eksternim konverterom. Uprkos tome, ESS 9028 pokazao je da je odlično usaglašen sa amplifikacijom i verujemo da će se određenom broju audiofila ova kombinacija možda i više svideti. Naime, C389 u ovakvoj postavci pruža

neznatno toplije tonove i bogatiji, izražajniji kolorit, pa ukupna reprodukcija može delovati raskošnije i upečatljivije na prvo slušanje. Količina finih detalja je manja, ali i dalje vrlo dobra za uređaj ove klase, a prezentacija zadržava odlične dinamičke kvalitete. Ovde treba napomenuti da C 389 omogućuje korekciju zvuka u sva tri opsega, preko ugrađenog DSP sistema i frontalnog displeja, pa se reprodukcija može donekle prilagoditi afinitetima korisnika. Tu su i određene sporedne opcije, poput isključivanja ulaza koji se ne koriste i automatskog stendbaja, koji se takođe može podesiti po želji.

Zaključak

NAD C 389 je nesumnjivo sjajan uređaj, koji donosi obilje snage, odličan zvuk i praktične opcije u klasičnom i nepretencioznom kućištu. Njegova upotrebljivost dodatno je naglašena digitalnim ulazima, izlazom za slušalice i dvosmernim blututom, a za ljubitelje vinila prisutno je gramofonsko pretpojačalo. Najzad, dodavanje MDC2 modula s mrežnim plejerom na renomiranoj platformi BluOS može ga učiniti istinski svemogućom mašinom, koja će veoma dugo biti sveža i tehnički savremena.

Plus

M Klasična i diskretna pojava.

M Tehnička rešenja i opcije.

M Ujednačen tonski karakter.

M Dinamika i brzina.

Minus

K Nema USB ulaz.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Bluesound NODE X

 ELAC Uni-Fi UB52

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

NAD C 389

J Kontinualna snaga: 2 x 130 W na 4-8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Damping faktor: >150

J Izobličenja THD: <0,02%

J Analognih ulaza: 3

J Digitalnih ulaza: 4

J Broj izlaza za zvučnike: 4

J Izlaz za slušalice: 6,35 mm

J Dodatno: HDMI eARC, pre out, 2 x sub out, blutut aptX HD

J Daljinski upravljač: sistemski

J Dimenzije (ŠxVxD): 435 x 100 x 390 mm

J Masa: 8,7 kg

J Cena: 1.500 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Mixed emotions

Iako je i dalje veoma aktivan u kategoriji prenosivih uređaja, iFi Audio poklanja sve veću pažnju segmentu kućnog hi-fija, a novi NEO Stream nastupa u srednjoj klasi mrežnih plejera.

Nomenklatura unutar kompanije iFi Audio pomalo je konfuzna i nije uvek lako razvrstati sve uređaje po serijama, ali je jasno da NEO Stream pripada gornjem segmentu ponude. Uz njega se nalazi srodni NEO iDSD, koji je smešten u isto kućište i služi kao DAC, pojačalo za slušalice i pretpojačalo za hi-fi sistem. Serija NEO predviđena je da premosti jaz između pristupačne linije ZEN i daleko skupljih flegšip uređaja Pro iDSD i iCAN.

Dizajn i izrada

Za razliku od atraktivno zaobljenih modela serije ZEN, britanski proizvođač je kod serije NEO krenuo u suprotnom smeru, podarivši joj oštre ivice i čiste linije. Kućište je izvedeno u potpunosti od metala, po principu kutije za šibiceunutrašnji deo izvlači se poput fioke iz okvira, koji obuhvata gornju, donju i bočne strane. Uprkos jednostavnoj osnovnoj formi, iFi Audio je učinio uređaj prilično atraktivnim zahvaljujući efektnim dizajnerskim dodacima. U srednjem segmentu prednjeg panela nalazi se višenamenska kružna komanda, smeštena u udubljeni deo, koji se vizueno nastavlja preko gornje strane. Nešto veći desni deo fronta udomio je prilično dubok usek, u kom su usađeni tasteri za uključivanje i odabir izvora, uz sitne LE diode za indikaciju statusa mreže i samog uređa-

ja, a tu je i frontalni USB-C priključak za povezivanje eksternih skladišta. Već spomenuta kružna komanda služi za kontrolu glasnoće, kretanje kroz menije i druge funkcije, dok se levo od nje nalazi TFT ekran u boji. Kompanija ističe da je u pitanju SilentLine ekran, koji ne unosi električne smetnje u audio-signal. Zadnja strana uređaja u potpunosti je ispunjena priključcima, što govori o visokom stepenu funkcionalnosti. Pored standardnog eternet porta (RJ45) i antene za wi-fi, povezivanje na lokalnu mrežu može se obaviti preko daleko robustnijeg osmopinskog priključka M12, kao i pomoću neuobičajenog optičkog porta. Pored toga, dodatno je na raspolaganju USB-A za povezivanje prenosivih skladišta, ali NEO Stream ne poseduje digitalne ili analogne ulaze. Na poziciji izlaza situacija je drugačija i ovde pronalazimo analogni RCA izlaz, kao i balansirani izlaz u formi 4,4-milimetarskog mini -džeka. NEO Stream može se koristiti samo kao mrežni plejer, a za prosleđivanje digitalnog signala na raspolaganju su koaksijalni, optički i AES/EBU izlaz sa integrisanom tehnologijom iPurifier za umanjenje džitera, dok USB-A izlaz integriše ANC II rešenje za umanjenje šuma. Dodatno su prisutni I²S digitalni izlaz u obliku HDMI porta i USB-C za servisnu primenu, dok je napajanje eksternog tipa.

Bojan Jović

Tehnologija i mogućnosti

Već smo navikli da sprave iz iFi Audija pružaju visok stepen funkcionalnosti, pa ni NEO Stream u ovome ne predstavlja izuzetak, jer preuzima ulogu mrežnog plejera i D/A konvertera. Uređaj, takođe, može obavljati kontrolu glasnoće, iako proizvođač ne navodi da li se ona obavlja u digitalnom ili analognom domenu, ali je naglašeno da je analogni deo izveden u balansiranom dizajnu. Za glatko obavljanje svih zadataka zadužen je četvorojezgarni ARM procesor, dok za reprodukciju preko mreže iFi Audio koristi sopstvenu platformu, s kojom smo se već sreli na modelu ZEN Stream. Digitalno-analognu konverziju obavlja kolo Burr-Brown Native DSD, što znači da fabrika ne navodi tačnu oznaku, ali znamo da je u pitanju četvorokanalni DAC, koji koristi zasebne putanje kako bi zadržao PCM i DSD u izvornoj formi sve do konverzije. Najzad, iFi Audio navodi da je unutrašnjost ispunjena kvalitetnim komponentama renomiranih proizvođača kao što su TDK, Panasonic i muRata.

NEO Stream ponovo nas je podsetio na pristupačnijeg rođaka kad su u pitanju opcije, jer nudi odabir ekskluzivnih modaliteta striminga. Naime, uređaj podržava praktično sve što bi vam moglo zatrebati, počevši od DLNA i UPnP, preko Spotify Connect i Tidal Connect, pa do AIO, NAA i Roon režima. Modaliteti se

Slušali smo Vangelisa na poslednjem studijskom albumu “Juno to Jupiter” iz 2021.

mogu uključivati i isključivati kroz aplikaciju ili, u pojednostavljenoj formi, na samom uređaju, a svaki donosi optimizaciju za odabranu platformu i, barem u teoriji, još čistiji signal zahvaljujući isključivanju sklopova koji nisu neophodni za rad. Takođe, na raspolaganju su četiri digitalna filtera: Standard, Minimal Phase, Bit-Perfect i GTO (Gibbs Transient-Optimised). Za punu kontrolu predviđena je aplikacija Stream-iFi, koja je podeljena u tri glavna segmenta (Home, Play i Settings) i sadrži jednostavan i logičan interfejs, kao i pregled svih opcija i informacija o uređaju.

Upotreba i zvuk

U prvom delu testa uposlili smo NEO Stream u punom kapacitetu, kao mrežni plejer, DAC i atenuator. Ukupni tonski karakter veoma je prijatan, na šta smo već navikli od uređaja ovog proizvođača. NEO Stream uspešno spaja detaljan prikaz i pune, lepo uobličene tonove, stvarajući na taj način odličan temelj uravnotežene i zrele reprodukcije. Zvuk je ujednačen od vrha do dna, pa muzika ostavlja utisak homogene, neraskidive celine, uz tonove koji su sasvim blago na toplijoj strani neutralnog. Zaista, iFijeva reprodukcija gotovo da nema nedostataka u relativnom smislu kad se uporedi s klasnim rivalima, što je potvrda da je proizvođač veoma dobro usaglasio sve elemente ovog uređaja. Od uslovnih mana, možda nekome neće biti po volji povremeno suviše pitom zvuk, ali to se može delimično izmeniti pomoću digitalnih filtera. Ukupno, nama se tonski karakter NEO Streama veoma svideo i smatramo da se ovaj uređaj može uspešno uklopiti s velikim brojem različitih pojačala i zvučnika.

Mrežno povezivanje

• LAN, wi-fi, AirPlay Optički LAN

• OptiBox Podržana rezolucija

• 768/32, DSD512, DXD, MQA

Nastavak je doneo u sistem D/A konverter znatno više klase, dok je NEO Stream zadržao ulogu mrežnog transporta preko digitalnog izlaza. U ovakvoj postavci testirani iFi ponovo nas je podsetio na pristupačniji ZEN Stream, što je i očekivano, jer je u pitanju ista mrežna platforma. Zvuk je, stoga, veoma čist i bez čujnih izobličenja, pružajući izuzetan stepen detalja i vrlo slojevite, temeljno prikazane tonove. Jasnoća tonova najbolje se može

“iFi Audio NEO Stream uspešno spaja detaljan prikaz i pune, lepo uobličene tonove.”

Ključne karakteristike

utvrditi tokom reprodukcije visokorezolutivnih zapisa, kao i pri većim glasnoćama, kad pojedinačne note, ali i sveukupna pozornica, zadržavaju preciznu ocrtanost, nepomućen kolorit i odgovarajuću masu. NEO Stream ipak donosi i određena poboljšanja u skladu s cenovnim razredom, pa je podloga još tamnija nego kod ZEN Streama, što ukazuje na dodatno smanjen nivo šuma. Kad su u pitanju lakoća i jednostavnost upotrebe, može se reći da je testirani uređaj potpuno usklađen sa onim što smo navikli da očekujemo od audio-strimera. Ostrvska kompanija nije se bavila inovacijama, već pre optimizacijama korisničkog iskustva, pa su komande prilično intuitivne - bilo da koristite aplikaciju ili tastere na uređaju. Od ne tako dobrih rešenja možemo da navedemo displej, čiji je prikaz toliko sitan da je njegovo prisustvo

u suštini besmisleno - ukoliko se izuzmu podešavanja koja se obave samo jednom, kad prvi put pokrenete uređaj. Kontrola glasnoće verovatno je najslabija karika ovog uređaja, jer su koraci prilično krupni i ne sasvim linearni, pa se, recimo, glasnoća od jednog procenta sasvim lepo čujedaleko od jedva čujnog šapata, koji bi se očekivao od datog postotka. Pored toga, podešavanju zvuka ne može se pristupiti sa svakog ekrana aplikacije, što ume da iznervira, pa ne možemo preporučiti NEO Stream kao atenuator za mrežne izvore. S druge strane, iFi Audio očigledno je poradio na brzini podizanja sistema, što je kod ZEN Streama teklo nešto sporije, pa NEO Stream uspostavlja konekcije i očitava lokalne audioteke prilično brzo nakon uključivanja.

Zaključak

Iako nas je iFi Audio pomalo razočarao, jer je ovo njihov prvi uređaj za koji ne možemo reći da je sjajan u svakom pogledu, hajde da probamo da sagledamo stvari iz drugog ugla: ukoliko se iz jednačine isključi atenuacija, NEO Stream predstavlja vrlo sposoban strimer i DAC, koji pruža veoma dobar zvuk i, prema našim iskustvima, već u te dve kategorije opravdava svoju cenu. Završna obrada je na visokom nivou, a prepoznatljiv dizajn oplemenjen je praktičnim odabirom između vodoravnog i uspravnog postavljanja ukoliko želite da uređaj zauzima još manju površinu na polici. Drugim rečima - koristite NEO Stream za reprodukciju preko mreže i D/A konverziju i uživaćete u rafiniranom i preciznom zvuku, u najboljoj tradiciji iFi Audija.

Plus

M Atraktivan dizajn.

M Napredno mrežno povezivanje.

M Uravnotežen i precizan zvuk.

M Čista i celovita reprodukcija.

Minus

K Neprecizna kontrola glasnoće.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Exposure 3010S2

 ELAC Uni-Fi UB52

iFi Audio NEO Stream

J D/A konverter:

Burr-Brown Native DSD

J Podržana rezolucija: 768/32, DSD512, DXD, MQA

J Izobličenja THD+N: <0,0025%

J Odnos signal-šum: -106 dBA

J Analogni izlazi: RCA i balansirani 4,4 mm

J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički, AES/EBU, USB-A, I²S

J Mrežno povezivanje: LAN, wi-fi

J Dodatno: USB-A, USB-C, AirPlay

J Dimenzije (ŠxVxD): 214 x 41 x 151 mm

J Masa: 1 kg

J Cena: 1.300 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Mnogo muzike za malo para

Možda je pravo vreme da se podsetimo kako su nekada u životu stvari jednostavne i da ne moramo potrošiti puno novca da bismo uživali.

Danska kompanija DALI je najpoznatija po svojim zvučnicima, ali u poslednje vreme se sve više okreće i drugim segmentima, poput slušalica i ugradnih zvučnika. Takođe, sve više njihovih proizvoda podržava striming i blutut tehnologiju. Ako pogledamo samo zvučnike, i to one pasivne, izbrojaćemo čak devet serija u ponudi kompanije, gde se na vrhu nalazi DALI

KORE, zvučnik s cenom od 80.000 evra. Poznato je da kompanije znaju kako da visoku tehnologiju polako spuštaju u pristupačne serije, pa smo želeli da vidimo kako im je to uspelo u najpristupačnijoj seriji SPEKTOR.

Serija SPEKTOR ima samo četiri modela zvučnika, podnostojeći model SPEKTOR

6, dva regalska zvučnika SPEKTOR 2 i 1, kao i centralni zvučnik pod imenom

Ljubiša Miodragović

VOKAL. Jasna je namera proizvođača da ova serija bude idealno rešenje za sistem zvučnika u kućnom bioskopu, te da samo još treba dodati sabvufer po izboru, a DALI ih ima čak šest u svojoj ponudi. Inače, moramo još reći da je DALI osnovan 1983. i da slavi 40 godina postojanja.

Veličina

SPEKTOR 2 dolazi u malom kućištu, visine 29 centimetra, širine 17 i dubine 24. Ovako kompaktne kutije mogu se postaviti bilo gde i neće dominirati prostorom, a možete ih koristiti i u blizini svog računara. Ako dobro pogledate svaki detalj ovog zvučnika, primetićete da je sve urađeno s najvećom pažnjom i da nećete videti nikakve manjkavosti. Očigledno je da se na kontrolu kvaliteta obraća velika pažnja. Kutije su izrađene od iverice i presvučene furnirom, a na raspolaganju su tri boje: crna, bela i boja oraha. Po našem mišljenju, boja oraha je najatraktivnija, jer je crna već postala pomalo dosadna, a bela se uklapa u samo određene enterijere. Dok su kod bele i crne verzije kutije jednobojne, kutije u boji oraha su zapravo u dve boje jer je prednji panel zvučnika siv. Kontrast tamnosive sa svetlosivim držačima zvučničkih jedinica izgleda poprilično lepo, pa ćete poželeti da ih slušate bez maski.

U paketu ćete, pored pomenutih maski, dobiti i gumene nožice, uputstvo i nosač za montažu na zid. Proizvođač preporučuje da ih odmaknete od zida najmanje jedan, a najviše 80 centimetara, te ih možete lako postaviti na zid, policu ili stalke.

Jedinice

Dimenzije SPEKTOR 2 zvučnika daju sasvim solidan volumen kutijama da isporuče odličan zvuk. Ugrađena bassrednjetonska zvučnička jedinca ima prečnik od 133 milimetra (5,25 inča), dok je visokotonac dijagonale 25 milimetara

Slušali smo Numeru „In the Air Tonight“ Phila Collinsa sa albuma "Face Value".

želite da krenete da gradite sistem kućnog bioskopa, SPEKTOR 2 može biti prvi korak, a kasnije možete da odlučite da li ćete ih preseliti na zadnje kanale i dodati „šestice“, ili ćete ih zadržati napred i pozadi staviti „jedinice“. Naravno, ako ipak volite moćniji bas, razmotrite i dodavanje sabvufera u nekom trenutku. SPEKTOR

2 je uspešno prošao naš „bubanj“ test, a niko od komšija se nije pobunio, čak ni posle solo bubnja u „In the Air Tonight“ Phila Collinsa. Tonovi se neosetno nadovezuju jedni na druge i ne oseća se nikakva rupa u frekvencijskom opsegu. Reprodukcija je živopisna i fluidna, a DALI zadržava fokus čak i kad slušamo kompleksne orkestre klasične muzike. Ako upotrebite neko kvalitetnije pojačalo, dobićete utisak da DALI pucaju od snage i da im nije problem da isporuče sve što se od njih traži.

Zaključak

(jedan inč). Bas-srednjetonska jedinica ima membranu koja je napravljena od papirne pulpe, ojačane drvenim vlaknima, čime se postigla velika čvrstina membrane, uz malu masu. Neravnine koje ćete videti na membrani prisutne su kako bi se minimizovale neželjene rezonance na njenoj površini.

Visokotonac je izrađen od veoma tanke tkanine, koja ima dvostruko manju masu od većine visokotonaca na tržištu. DALI iznosi podatak da ovaj materijal koji su razvili ima samo 0,056 miligrama po milimetru kvadratnom, što nam se čini veoma impresivnim. Bas-jedinica ide do 54 herca, dok se visokotonac penje na 26 kiloherca. Rezna frekvencija se nalazi na 2.600 herca, dok je otvor bas-refleksa tjuniran na 51,5 herca. Impedansa iznosi šest oma, pa jeftinija pojačala neće imati teškoće da ih pokrenu. Na zadnjem panelu nalazi se pločica sa serijskim brojem, a iznad nje su kvalitetni jednostruki zvučnički terminali, koji prihvataju golu žicu, viljuške ili banana priključak.

Kao što verovatno već znate, sve jedinice su konstruisane unutar kompanije, a DALI je inače poznat po tome da voli da otkriva nove interesantne materijale koji mogu imati pozitivan učinak na kvalitet reprodukcije.

Reprodukcija

DALI SPEKTOR 2 čini se da je veoma raznolik zvučnik, jer smo ga testirali s najrazličitijim žanrovima muzike, i uvek je zvučao barem dobro, ako ne i odlično. Poslušali smo i nekoliko anplagd koncerata i ovaj zvučnik je uspeo da prenese atmosferu sa scene, ali i iz publike. Nijedan detalj nećete propustiti, a istovremeno nećete pomisliti kako vam trebaju veći zvučnici. Ako ipak

Ključne karakteristike

Preporučena snaga pojačala

• 25-100 W

Frekvencijski opseg (+/-3 dB):

• 54 Hz - 26 kHz

Osetljivost (1 W / 1 m)

• 84,5 dB

Ako tek ulazite u svet hi-fi zvuka, mislimo da je ovaj zvučnik definitivno na vrhu liste za izbor. Odlično je konstruisan, kvalitet izrade je perfektan, a savršen je i kao prvi korak u građenju „home theatre“ sistema. Ovaj zvučnik na fotografijama deluje odlično, ali uživo izgleda još bolje. I, na kraju, ako želite nešto kvalitetnije, uvek lako možete poslušati OBERON seriju i uporediti šta ćete dobiti za skoro dvostruko više novca. Čini nam se da je DALI uspeo da napravi jeftin zvučnik koji ni po čemu ne zvuči jeftino.

Plus

M Dizajn i izrada.

M Neutralnost i muzikalnost.

M Niska cena.

Minus

K Ništa u ovom segmentu.

DALI SPEKTOR 2

J Preporučena snaga pojačala: 25-100 W

J Frekvencijski opseg (+/-3 dB): 54 Hz - 26 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 84,5 dB

J Impedansa: 6 oma

J Topologija: 1 x 133 mm bas-srednjetonac, 1 x 25 mm visokotonac

J Rezna frekvencija: 2,6 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 170 x 292 x 238 mm

J Masa: 4,2 kg

J Cena: oko 300 €

ã Audioplus, 021/6611-302

“DALI zadržava fokus čak i kad slušamo kompleksne orkestre klasične muzike.”

Made in Firenza

Italijanska kompanija Volumio nastala je iz hobija njenog osnivača, koji se bavio razvojem aplikacija. Ubrzo je kompanija počela da radi za druge proizvođače, a među najzvučnijim imenima su Pro-Ject, Bryston, MBL i Musical Fidelity.

Volumio je osnovan 2015, a tri godine kasnije izbacio je na tržište prvi hardver – u pitanju je bio Volumio Primo, digitalni strimer i DAC u jednom kućištu. Danas kompanija ima samo tri proizvoda u svojoj ponudi. Prvi je Rivo strimer, zatim pomenuti Primo strimer/DAC i, konačno, Integro, koji obuhvata strimer, DAC i pojačalo. Upravo ovaj uređaj došao nam je na test, a da bismo ga testirali, sve što treba da uradimo jeste da povežemo zvučnike.

Moramo još samo reći da je cena Primo strimera 799 evra, dok Rivo strimer sa DAC-om košta 989 evra. Tako posmatrano, Integro je odlično sve-u-jednom rešenje za neznatno više novca.

Volumio Integro predstavlja direktnu konkurenciju uređajima poput Bluesound POWERNODE, mada je već na prvi pogled jasno da je Bluesound bolje dizajniran uređaj. Ipak, Volumio cilja na one entuzijaste koji veruju da je njihov softver bolje rešenje. Da ne zvuči kao da Volumio ne polaže mnogo na izgled, moramo reći da je uređaj dizajnirala kompanija Design Narratives, koja radi za imena kao što su Philips, Bosch, Huawei, Ariston…

Opis

Volumio Integro je veoma jednostavan za korišćenje jer se većina kontrole nalazi u Volumio aplikaciji. Uređaj podržava Tidal, Qobuz, Tidal Connect i Roon Ready. Pored toga, ima i Bluetooth aptX vezu, pa možete uživati i u muzici koju imate skladištenu u svom telefonu ili na tablet uređaju. Integro je, kao i njegova

braća, spakovan u malo, elegantno kućište, širine 27 centimetara. Prednji panel ima dve kružne kontrole, priključak za slušalice i zanimljiv displej. Obe kružne kontrole mogu se i pritisnuti, pa će tako levi točkić biti korišćen za uključivanje i isključivanje uređaja, dok se kružnim pokretom menja izbor ulaza. Desni točkić, očekivano, kontroliše glasnoću, dok se na pritisak aktivira „mute“ komanda. Integro se može povezati eternet kablom ili wi-fi konekcijom na internet. Volumio preporučuje da se povežete eternet kablom, te da zatim isključite wi-fi i blutut na Integru putem aplikacije. Međutim, zadnji panel ima daleko više toga da ponudi. Bočno nailazimo na priključke za zvučnike koji prihvataju gole žice ili banana priključke. Krenimo s leve strane ka desnoj – tu je USB 3.0 priključak, koji podržava veće brzine, pa na njega možemo priključiti i hard-diskove. Zatim, tu je eternet priključak. Mikro-SD otvor nalazi se iznad HDMI i korisnik može ubaciti mikro-SD karticu s muzikom. Sledeći je USB-C priključak, koji se koristi samo za servis i softversku nadogradnju uređaja. Dalje, spori USB 2.0, na koji možemo povezati USB memorije ili tastaturu, miša i slične periferije. Digitalni koaksijalni i optički ulazi sledeći su u nizu i podržavaju rezoluciju od 24 bita i 192 kiloherca. Na kraju, tu je standardni RCA ulaz za priključivanje standardnih hi-fi uređaja, zatim izlaz za sabvufer i, konačno, priključak za eksterno napajanje. Jasno je da je ovde reč o pravom švajcarskom nožu, na koji se mogu priključiti najrazličitiji uređaji.

Ljubiša Miodragović

Softver

Za kontrolu Volumio Integra najlakše je koristiti aplikaciju, ali možete ukucati „integro.local“ u svoj internet pretraživač i dobiti kontrolu nad Integrom. S obzirom na to da se u Integru nalazi računar, za uključivanje ovog uređaja biće potreban minut, što će neke korisnike opravdano iritirati. Za spremnost rada obavestiće vas malena LE dioda na prednjem panelu. Alternativa je da držite uređaj stalno uključen, što baš nije ekološki prihvatljivo rešenje. Aplikacija je zaista dobro osmišljena i dobro organizovana. Pored pomenutih striming servisa, možete slušati i internet radio-stanice, ali i pretraživati svoje muzičke biblioteke na NAS uređaju. U aplikaciji možete aktivirati opciju normalizacije muzičkih numera, odnosno izjednačavanje njihove glasnoće. Za naprednije korisnike tu su i razni „tweakovi“ za podešavanje reprodukcije DSD fajlova.

Kao što smo već rekli, Volumio je kao kompanija nastao zarad svoje aplikacije, tj. operativnog sistema VolumioOS. Ovaj softver možete instalirati na različite uređaje, poput Raspberry Pi, i to potpuno besplatno. Zapravo, zbog toga su i stekli popularnost. Ako želite naprednije funkcije aplikacije, morate izdvojiti 78 evra godišnje za Volumio Premium. Ipak, kupovinom Volumio uređaja dobićete sve ove napredne funkcije besplatno.

Pojačalo

Integro ima u sebi pojačalo u klasi D, snage 2 x 50 vati na osam oma, odnosno 2 x 70 vati na četiri oma. Pojačavač

je zapravo čip kompanije Infineon sa oznakom MA1207P, ali je implementiran kao dual-mono konfiguracija. Sam čip ima integrisan DAC, tako da je na ovoj putanji signal digitalan do samog kraja. Naravno, reprodukovani zvuk je u skladu s mogućnostima ovoga čipa, sve radi dobro, bez izobličenja, s puno snage, ali daleko je ovo rešenje od audiofilske high-end reprodukcije. S obzirom na to da je Volumio ugradio HDMI izlaz na ovom uređaju, čini se da bi ovo bio korak iznad korišćenja saundbara za gledanje televizije i filmova. Doduše, HDMI izlaz samo može prikazati grafički interfejs aplikacije Volumio.

Odslušali smo neke standardne numere koje dobro poznajemo, od Stinga do Queena i Red Hot Chilli Peppersa, i sve je zvučalo sasvim zadovoljavajuće. Očekivano, ovaj uređaj i neće kupiti strogi audiofil koji sluša klasičnu muziku, već neko ko uživa u jačim ritmovima, kakve klasa D može da isporuči bez muke. Moramo još reći i da je u Integro ugrađeno pojačalo za slušalice koje se koristi preko velikog džeka, od 6,35 milimetara na prednjem panelu.

Unutra

Ako otvorite Integro, videćete da se u zadnjem delu, baš tamo gde se nalaze otvori za mikro-SD i HDMI, nalazi i računar. U pitanju je VIM3L računar kompanije Khadas, koji ima procesor ARM Cortex-A55 sa četiri jezgra, koja rade na 1,9 gigaherca. Ugrađeni SoC je Amlogic S905D3, a tu su još i dva gigabajta RAM memorije i 16 gigabajta eMMC memorije. Potražili smo ovaj računar onlajn i našli cenu od 90 dolara u slobodnoj prodaji. Kod analogne sekcije videli smo i Texas Instruments čip

Volumio Za naprednije korisnike tu su i razni „tweakovi“ za podešavanje reprodukcije DSD fajlova.

PCM1861 za A/D konverziju. Za pojačalo za slušalice zaduženi su PCM5122 DAC i pojačalo TPA6120A2 kompanije Texas Instruments. Pomenuta dva pojačivača Infineon MA1207P postavljena su bočno na uređaju i, pored njih, možemo videti WIMA polipropilenske kondenzatore.

Zaključak

Integro je uređaj za nove generacije ljubitelja hi-fi zvuka i po svom dizajnu i po svojim specifikacijama. Zahvaljujući dobroj softverskoj podršci, svakako se čini odličnim izborom za IT stručnjake, kojima su dobar softver, podrška i striming servisi na prvom mestu.

Plus

M Uređaj za nove generacije.

M Odličan softver.

M Pažljivo birane komponente.

Minus

K Namenjen je uskoj niši korisnika.

Ključne karakteristike

Striming servisi

• Tidal

• Qobuz

• Tidal connect

• Roon ready

Volumio Integro

J Snaga: 2 x 50 W na 8 oma

J Ulazi: USB 3.0, USB 2.0, mikro-SD

J Analogni ulazi: 1 x stereo RCA

J Digitalni ulazi: SPDIF koaksijalni i optički

J Video-izlaz: HDMI, samo za grafički interfejs

J Rezolucija: bit-perfect do 192 kHz i 24 bita

J Dodatno: eternet, wi-fi, blutut aptX

J Dimenzije (ŠxVxD): 270 x 50 x 165 mm

J Masa: 1,7 kg

J Cena: 1.199 €

ã www.volumio.com

“Integro je odlično sve-u-jednom rešenje za neznatno više novca.”

Prvih deset godina

Slavljenički NODE X donosi novu i prepoznatljivu boju kućišta, ali i nekoliko značajnih poboljšanja ispod poklopca.

Koliko je kompanija Bluesound uspešna i koliko toga je postigla na tržištu, najbolje pokazuje činjenica da ovaj brend proslavlja tek deseti rođendan, a već je toliko poznat i etabliran da se njegovo prisustvo u hi-fi svetu podrazumeva. Munjeviti uspeh ipak nije došao ni iz čega - u njegovim temeljima nalazi se sjajni operativni sistem BluOS, zamišljen kao svestrana, a ujedno savršeno stabilna platforma za sve vrste reprodukcije preko mreže. Tokom tog vremena Bluesoundovi uređaji doživeli su nekoliko unapređenja kako bi korisnicima pružili još veće mogućnosti i održali se u vrhu klase. Ipak, jubilarni NODE X ne predstavlja novu iteraciju popularne linije NODE, već je u pitanju posebno izdanje, koje će se prodavati naporedo sa osnovnom verzijom.

Opis

Iako u potpunosti preuzima kućište od osnovnog modela NODE, novi NODE X na prvi pogled se prepoznaje po srebrnoj boji - koliko znamo, ovo je prvi put da jedan Bluesoundov uređaj dolazi u ovakvom finišu. Kompaktni dizajn garantuje da će NODE X lako naći mesto na polici, a nizak profil i čiste linije obogaćene su zaobljenim uspravnim ivicama

i neznatno usečenom crnom trakom, koja vizuelno deli kućište na donju i gornju polovinu. Pored logotipa kompanije, prednji panel sadrži drugu razliku u odnosu na osnovni NODE, u vidu 6,35-milimetarskog izlaza za slušalice, a tu je i skrivena LE dioda za indikaciju statusa uređaja. U središtu gornje strane nalazi se panel od crnog pleksiglasa, koji zapravo oživi kad se uređaj uključi - u pitanju je površina osetljiva na dodir, koja sadrži osvetljene komande za upravljanje osnovnim funkcijama. Ovo rešenje Bluesound neguje već godinama, ali smatramo da, pored sjajne aplikacije i odličnog daljinskog upravljača, ono sada predstavlja najpre vizuelnu i futurističku atrakciju. Kućište od besprekorno obrađene i uklopljene plastike na zadnjoj strani udomilo je raznovrsne priključke. Kao glavni vid povezivanja predviđen je gigabitni LAN port, a dodatno su prisutni 3,5-milimetarski ulaz, koji kombinuje mini TOSLINK i analogni ulaz, kao i HDMI eARC za jednostavno priključivanje televizora na hi-fi sistem. Izlaz ka amplifikaciji izveden je u formi RCA konektora, a ukoliko želite da koristite NODE X samo kao mrežni plejer uz eksterni DAC, ponuđeni su digitalni koaksijalni i optički izlaz. Ovoj grupi pridružuje se USB-A port, koji

Bojan Jović

može poslužiti kao digitalni izlaz prema D/A konverteru, ali i kao priključak za povezivanje eksternih skladišta muzike, pretvarajući NODE X u istinski muzički server. Postavku kompletiraju izlaz za aktivni sabvufer, 12-voltni okidač i utičnica za strujni kabl. Od konekcija koje se ne mogu videti, na raspolaganju su dvopojasni wi-fi i AirPlay 2, kao i dvosmerni blutut s podrškom za aptX HD kodek, koji omogućuje da NODE X prima audio-signal s drugog uređaja, ali i da šalje signal na blutut slušalice ili zvučnike. Na kraju opisa, ne možemo da zanemarimo sjajno rešenu donju stranu: u njenom središtu nalazi se velika gumirana površina, koja pruža uređaju odličan oslonac i potpunu stabilnost, dok se dno blago podiže ka ivicama. Ovako stvoreni prostor ispod kućišta iskorišćen je za provetravanje, pa su kosine na donjoj strani ispunjene prorezima za hlađenje - verujemo da je ovo veoma značajno, jer deluje da je kućište prilično tesno popunjeno.

Tehnička rešenja

U pogledu upotrebe, NODE X u sebi objedinjuje mrežni plejer, D/A konverter, pretpojačalo i pojačalo za slušalice. Funkcija strimera obavlja se preko već poznate platforme BluOS, a za brzo i

glatko obavljanje svih zadataka zadužen je četvorojezgarni procesor ARM Cortex-A53 na 1,8 gigaherca. Iako obično ne navodi tip konverterskog kola, Bluesound u ovom slučaju ponosno ističe da NODE X za D/A konverziju koristi čip ES9028Q2M američkog proizvođača ESS Technology. Rezolucija je ograničena na 192 kiloherca i 24 bita, pa NODE X ne podržava DSD i DXD, ali lista podržanih formata sadrži sve druge popularne ekstenzije. Kad je u pitanju izlaz za slušalice, Bluesound nije želeo da eksperimentiše, već je primenio jedno od najboljih gotovih rešenja, u vidu THX amplifikacije u patentiranoj tehnologiji AAA (Achromatic Audio Amplifier). Iako nije naveden tačan model, kao ni snaga pojačala, THX AAA tehnologija poznata je po linearnosti, malim izobličenjima i odličnom zvuku.

Upotreba i zvuk

U pogledu kvaliteta reprodukcije, Bluesound je na znalački način unapredio zvuk, pa se može jasno čuti da NODE X nastavlja tamo gde je osnovni NODE stao. Dobrom implementacijom konverterskog kola zadržan je za nijansu topliji zvuk, sa živopisnim i slojevitim prikazom. Ipak, NODE X ističe se izraženijom detaljnošću, koja je posledica veće preciznosti u svim uslovima. Strimer iz Bluesounda stoga pruža uvek poželjnu kombinaciju čistog i analitičnog zvuka, koji je istovremeno izuzetno prijatan na duge staze. Kolorit je pre raskošan nego suvoparan i za NODE X se ne može reći da je sasvim neutralan, ali mi smatramo da je upravo ovo jedna od njegovih najvećih čari - on uspeva da muzici podari sopstveni pečat, a da ujedno pruži analitičnost koja ga svrstava među istinske hi-fi sprave. Najniži tonovi odlično

Slušali smo Agnes Obel na trećem studijskom albumu „Citizen of Glass“ iz 2016.

se nadovezuju na bogate visoke i srednje, donoseći jasne, masivne i prilično precizne note, koje ne gube čvrstinu i telo ni tokom zahtevnih deonica. S druge strane, poboljšana preciznost utiče na prostornu prezentaciju, pa NODE X kreira prostranu pozornicu - probajte da ga povežete na amplifikaciju i zvučnike iz klase iznad, a on će vam uzvratiti sjajno formiranom trodimenzionalnom scenom.

U pogledu praktičnih kvaliteta, ne možemo da ne spomenemo zaista odličnu kontrolu glasnoće. U današnje vreme sve veći broj digitalnih uređaja, bilo da su u

Ključne karakteristike

D/A konverter

• ESS

ES9028Q2M

Podržana

rezolucija

• do 192/24

Operativni sistem

• BluOS

“NODE X uspeva da muzici podari sopstveni pečat, a da ujedno pruži analitičnost koja ga svrstava među istinske hi-fi sprave.”

pitanju D/A konverteri, strimeri ili multipraktik uređaji, integriše ovu funkciju, ali je malo koji na nivou testiranog Bluesounda - podešavanje glasnoće vrlo je precizno i linearno, a obavlja se u malim koracima, što omogućuje da zvuk podesite baš kako želite. Ovde ne možemo da se ne osvrnemo na iFi NEO Stream, koji nam je bio na testu u isto vreme i koji u ovoj kategoriji zaista ne može da se meri s Bluesoundom. Stoga, ako želite plejer koji ćete povezivati direktno na pojačalo snage ili aktivne zvučnike, NODE X predstavlja sjajan izbor.

Najzad, tu je BluOS: od svojih početaka, kad nas je pomalo nervirao svojom zatvorenošću i nedostatkom integrisanih servisa, ovaj operativni sistem prerastao je u možda najbolju striming platformu na tržištu. Bilo da koristite aplikaciju na računaru, tabletu ili telefonu, odziv i brzina su izuzetni, a bagovi i kočenja praktično istrebljeni. Ovo se prenosi i na sam uređaj, gde je sistem podržan dobro optimizovanim hardverom, pa je period podizanja sistema i prepoznavanja mrežnih izvora uzorno kratak. Spisak opcija takođe je izuzetan i obuhvata tonska podešavanja i druge kontrole zvuka, dodatne praktične mogućnosti, glasovne komande, pa i formiranje bežičnog multirum sistema kroz aplikaciju. Tokom godina susreli smo se s brojnim platformama i aplikacijama, od kojih su mnoge radile dobro, ali BluOS jednostavno podiže čitavu stvar na viši nivo - izuzetno osmišljen i realizovan u svakom pogledu, trenutno teško da ima konkurenciju.

Zaključak

Uvek je zanimljivo kad na testu imamo dva srodna uređaja jer nam to omogućuje da direktno uporedimo njihove kvalitete i nedostatke. Iako cenovna razlika između NODE X i NEO Streama iznosi više od 50 odsto, rezultati nisu baš sasvim srazmerni tome. Iako iFi donosi nešto precizniji i čistiji zvuk, Bluesound pruža živopisniju reprodukciju, koja može biti zanimljivija i jednostavno

privlačnija za slušanje. S druge strane, NODE X odnosi pobedu u načinima kontrole, operativnom sistemu i podešavanju glasnoće, a tu je i vrlo dobro pojačalo za slušalice. Stoga, za Bluesound NODE X može se reći da više nego opravdava svoju cenu - ovo je primer uređaja koji pruža više nego što se od njega očekuje, što je, nažalost, izrazito retko u današnjem hi-fiju.

Plus

M Savršeni operativni sistem i aplikacija.

M Bogate opcije.

M Plemenit i živopisan zvuk.

M Prostrana pozornica.

Minus

K Samo do 192/24.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC

 Exposure 3010S2

 ELAC Uni-Fi UB52

 Sennheiser HD 560S

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

Bluesound NODE X

J Mrežna platforma: BluOS

J D/A konverter: ESS ES9028Q2M

J Podržani formati: AAC, AIFF, ALAC, FLAC, MP3, MQA, OGG, WAV, WMA...

J Podržana rezolucija: 192/24

J Izobličenja THD+N: 0,0003%

J Odnos signal-šum: -118 dB

J Analogni ulazi: 3,5 mm

J Digitalni ulazi: mini TOSLINK, HDMI eARC

J Analogni izlazi: RCA

J Digitalni izlazi: koaksijalni, USB-A

J Mrežno povezivanje: LAN, wi-fi

J Izlaz za slušalice: 6,35 mm

J Dodatno: blutut aptX HD, AirPlay 2, sub out

J Daljinski upravljač: RC1

J Dimenzije (ŠxVxD): 220 x 46 x 146 mm

J Masa: 1,09 kg

J Cena: 800 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Slušalice na nemački način

Nemački high-end proizvođač uključio se u tržište slušalica, očigledno s dobrim razumevanjem koliko je ono veliko i značajno. Na test smo dobili pristupačniji model Solitaire T u - beloj boji.

Ljubiša Miodragović

T+A je do sada proizvodio pojačala, strimere i DAC-ove, a dobro je poznat i po svojim visokim zvučnicima s logičnim imenom Solitaire. Upravo je to ime iskorišćeno i za liniju T+A slušalica. Solitaire P su planarne magnetostatičke slušalice, koje koštaju

skoro pet hiljada evra, a postoje u osnovnoj i SE verziji. Model slušalica Solitaire T koji smo dobili na test višestruko je jeftiniji, ali su opet dovoljno skupe da ih samo retki mogu priuštiti. Podrazumevano, Solitaire T koristi uobičajenu dinamičku zvučničku jedinicu, ali ima neka

high-end rešenja koja donekle opravdavaju visoku cenu.

U pakovanju

Slušalice dolaze u luksuznoj kutiji, u kojoj je sve lepo spakovano u tvrdu torbicu s rajsferšlusom. Pored samih slušalica, unutra se nalazi i još manja kutija u kojoj su svi priloženi kablovi. Dakle, pored blutut veze, ove slušalice mogu se povezati priloženim kablom sa USB-C priključcima sa obe strane. Tako ćete dobiti potpuno digitalni transfer zvuka sa svog računara ili telefona, te D/A konverziju možemo prepustiti ugrađenom DAC-u. Dalje, moguće je koristiti i standardni kabl sa 3,5-milimetarskim džekovima ili sa 4,4-millimetarskim balansiranim džekovima. U kutijici su još i adapter s malog na veliki džek (6,3 mm), kao i adapter za avione, koji mini-džek razdvaja na dva mono mini-džeka. Iskreno, ovaj putni adapter se izbacuje iz upotrebe i retko ćete ga naći u avionima, ali eto – tu je. Pomenuti USB-C kabl možete koristiti za povezivanje na punjač, pod uslovom da ga već imate. Ako imate punjač za telefone sa USB-A ulazom, jednostavno upotrebite kabl koji već koristite za punjenje mobilnog telefona. Ugrađena litijum-jonska baterija kapaciteta je 1.200 miliamper-sati, što je impresivan kapacitet i možete uživati u muzici 35 sati u HD režimu ili čak 70 sati u običnom režimu rada. Punjenje baterije trebalo bi da vam se završi za dva sata, ali brzina će najviše zavisiti od punjača.

Izrada

Kvalitet izrade ovih slušalica je zaista impresivan. Najvećim delom su izrađene od aluminijuma, uz nekoliko plastičnih delova visokog kvaliteta. Na rajfu se nalazi jastučić presvučen veštačkom kožom, na čijem vrhu je elegantno utisnuto

ime Solitaire T. Jastučići na zvučničkim jedinicama takođe su od veštačke kože i dovoljno veliki i za osobe s nešto većim ušnim školjkama. Uprkos ugrađenoj velikoj bateriji, ove slušalice teže manje od 330 grama, što ih, uz mekane jastučiće, čini veoma prijatnim za nošenje. Zanimljivo, same slušalice se mogu rotirati oko svoje ose u odnosu na aluminijumski rajf. Zbog tih rotacija Solitare T se čine kompaktnim, te se nameće kao idealan saputnik koji vam neće smetati, naprotiv.

Kontrole

Većina kontrolnih tastera nalazi se na slušalicama sa zadnje strane, tako da ćete ih koristiti palčevima. Na levoj slušalici je smešten prekidač za uključivanje, ispod kog se nalaze četiri svetleće diode, a svaka obeležava napunjenost baterije u koracima od 25 procenata. Na desnoj slušalici se nalaze prekidači, i to redom – „Mode“, koji uključuje sistem aktivnog potiskivanja buke i koji uključuje HQ režim rada; za reprodukciju višeg kvaliteta zadužen je ESS ES9218 Sabre D/A konverter; naredni taster je označen sa „DA“ i označava digitalnog asistenta. Pritiskom na to dugme aktiviraćete Google asistenta, Siri ili Alexu, u zavisnosti od uređaja koji ste povezali. Ispod se nalazi malena dioda koja svetli u četiri različite boje i svaka označava vrstu blutut kodeka: plava boja označava SBC (320 kbps), bela AAC (264 kbps), crvena je aptX (352 kbps), a žuta aptX HD (576 kbps). Ispod se nalazi prekidač za isključivanje i uključivanje blututa. Ovaj prekidač treba da gurnete u gornji položaj na dve sekunde kako biste ga uparili s novim uređajem, a ako ga gurnete nadole na pet sekundi, onda ćete resetovati slušalice. Čipset zadužen

Slušali smo

Marcusa Millera na Tidalu, numeru „Papa Was a Rolling Stone“ sa albuma „Afrodeezia“.

za blutut je Qualcomm QCC 5127, koji ima blutut u verziji 5.1.

Na dnu desne slušalice su ulazi za USB-C i mini-džek. Nismo napomenuli da je ulaz za mini-džek zapravo veličine 2,5 milimetara, te da ako koristite priložene kablove, morate uvek obratiti pažnju na veličinu priključaka. Na svakoj od slušalica nalazi se tanki otvor na spoljašnjem prstenu u kom su smešteni mikrofoni koji se koriste i za razgovor pri telefoniranju i za sistem za potiskivanje buke. Slušalice imaju „touch“ kontrole za reprodukciju i za telefoniranje. Prevlačenjem prsta gore ili dole kontrolisaćete glasnoću, kratki dodir će pauzirati reprodukciju, dok će prevlačenje prsta unapred ili unazad prelaziti na narednu, tj. prethodnu muzičku numeru.

Na desnoj slušalici primetićete maleni krug, koji aktivira transparentni režim rada. Ovaj režim će zapravo omogućiti spoljašnjim zvukovima da dođu do vaših ušiju, zaobilazeći pasivnu zvučnu izolaciju. Ovo je korisna opcija kad želite da, na primer, pređete ulicu bezbedno ili letite avionom, a ipak želite da čujete saopštenje pilota. Na testu nam se čini da aktivno potiskivanje buke radi veoma dobro.

Blutut kodeci

• SBC, AAC, aptX, aptX HD Trajanje baterije

• do 70 sati

Aplikacija

T+A Solitaire Companion App je puno ime aplikacije, koju možete preuzeti sa zvaničnih Apple i Google prodavnica.

Ključne karakteristike

“U HQ režimu Solitaire T slušalice su zvučale najprirodnije i najbolje balansirane.”

Aplikacija je bazična, a pomalo nas je iznenadilo što je poslednji put osvežena u decembru prošle godine. Korisnik može lako da prebacuje režim rada sa aktivnog ANC ili na HQ režim. Pored toga, možete koristiti predefinisana podešavanja na ekvilajzeru, kojih ima šest. I, konačno, možete nadograditi firmware slušalica.

Test

Zvučničke jedinice su prečnika 42 milimetra, što ih fizički čini veoma sposobnim da verno reprodukuju muziku. Membrana na jedinicama je izrađena od celuloze i veoma je male mase, a istovremeno je dovoljno tvrda. Prvo smo poslušali ove slušalice putem blutut veze s telefonom Vivo X90 Pro, koji ima verziju 5.3 i podržava aptX HD, te nam je lampica zasvetlela žutom bojom. Aktivirali smo HQ

režim rada, što je značilo da nam digitalni signal konvertuje Sabre DAC. U ovom režimu slušalice su zvučale najprirodnije i najbolje balansirane. Bas-segment zvuči jako dobro, te smo poslušali neke od poznatijih numera Marcusa Millera na Tidalu, poput „Papa Was a Rolling Stone“ sa albuma “Afrodeezia”. Ove slušalice imaju već dovoljnu izolaciju od spoljašnje buke, te vam ANC neće biti preko potreban. Kad ga ipak aktivirate, zvuk će, očekivano, zvučati kompresovano, i to naročito u bas-segmentu. Ali, zanimljivo, bas će biti pojačan, što će se svakako dopasti mlađoj publici.

Zaključak

T+A Solitaire T imaju izbalansiran zvuk, što im omogućuje ugrađena elektronika, poput odličnog DAC-a i blutut čipseta.

Kvalitet izrade je fantastičan, kao i luksuzno pakovanje s kompletnim setom kablova i adaptera. Teško da možemo pronaći manu ovim slušalicama, osim, naravno, visoke cene. Čini nam se da su proizvođači poput Bowers & Wilkins s modelom PX8 ili Focal s novim slušalicama Bathys sličnog ranga kvaliteta, ali solidno niže cene. Ovo je donekle i logično jer će ova dva proizvođača proizvesti i prodati daleko više komada slušalica od T+A. Moramo napomenuti da su nam na test stigle bele slušalice, što je ostavilo dosta drugačiji utisak pri testu. Beli aluminijum i bela veštačka koža imaju poseban šmek, ali samo za uži krug korisnika. Da zaključimo, u pitanju su veoma dobre slušalice, koje zaslužuju našu preporuku, a nadamo se da će uskoro T+A dobiti i zvaničnog distributera u Srbiji.

Plus

M Kvalitet izrade i materijala.

M Kvalitet pakovanja i dodataka.

M Odličan DAC i blutut čipset.

Minus

K Samo visoka cena.

T+A Solitaire T

J Sistem: aktivne

J Tip: zatvorene

J Frekvencijski opseg: 4 Hz - 22 kHz

J Prečnik zvučničke jedinice: 42 mm

J Povezivanje: blutut v5.1, klasa 2

J Kapacitet baterije: 1.200 mAh

J Dodatno: USB-C, mikrofoni

J Masa: 326 g

J Cena: 1.300 €

ã www.ta-hifi.de

Bestseler

Ukoliko vam bubice ne odgovaraju, a over-ear slušalice su vam previše glomazne za svakodnevnu upotrebu u pokretu, JBL Tune 520BT mogu predstavljati odlično rešenje.

Američki proizvođač neprestano obnavlja svoju ponudu slušalica, pa su nakon prošlog broja i over-ear modela Tune 720BT sada pred nama za broj manje blutut slušalice Tune 520BT. Ove on-ear slušalice pripadaju nižoj klasi, ali je njihov zadatak upravo zbog toga veoma težak - naime, slušalice ove kategorije prodaju se u velikim količinama, pa i mali nedostatak može znatno da naruši reputaciju kompanije. Stoga je JBL rešio da zaigra na sigurno i da zadrži već proveren dizajn, koji podrazumeva okrugle rezonatore pravilnog oblika, sa elegantno uklopljenim prihvatnicima. Slušalice su izrađene od plastike solidnog kvaliteta i tokom upotrebe ostavljaju odličan utisak, a podešavanje je moguće po sve tri ose.

Unutrašnja strana rezonatora bogato je tapacirana nekom vrstom veštačke kože s mekanom ispunom, dok je unutrašnja strana nosača obložena istim materijalom kako vas slušalice ne bi žuljale na temenu. JBL je već poznat po tome da većinu svojih uređaja izrađuje u više različitih boja, a Tune 520BT su dostupne u crnom, belom, plavom i ljubičastom finišu.

Pogled na tehničke karakteristike pokazuje da su Tune 520BT opremljene nešto većim drajverom nego kod prethodnika

- u pitanju je jedinica prečnika 33 milimetra, koja reprodukuje zvuk u punom opsegu (20 Hz - 20 kHz), uz najveći zvučni pritisak od 95 decibela. Blutut veza takođe je unapređena na verziju 5.3, dok je autonomija povećana sa 40 na čak 57

Bojan Jović

sati, uprkos zadržavanju baterije istog kapaciteta. Pretpostavljamo da je ovo jedan od najvećih benefita novog blututa 5.3, jer on podržava novu tehnologiju LE Audio (Low Energy), koja dodatno smanjuje potrošnju energije. Proizvođač obećava punjenje potpuno ispražnjene baterije za dva sata, dok brzo punjenje od pet minuta obezbeđuje tri sata upotrebe. Punjenje se obavlja preko USB-C porta, koji je smešten na gornjoj strani rezonatora i prekriven šarkom kad nije u upotrebi, što znači da je prilično zaštićen od prašine i mehaničkih oštećenja.

Upotreba i zvuk

Od slušalica ove kategorije ne treba očekivati ANC za umanjenje buke okruženja, ali Tune 520BT pružaju sasvim solidnu pasivnu izolaciju, a da pritom ne prave veliki pritisak na ušne školjke. Praktičnost je na visokom nivou jer su sve komande postavljene na donju stranu levog rezonatora. Tasteri su prilično krupni i lako ih je raspoznati pod prstima, a ovde nailazimo na dugme za uključivanje i blutut uparivanje, kao i na izdvojeni niz od tri tastera koji služe za kontrolu glasnoće i upravljanje reprodukcijom i pozivima. Od dodatnih opcija na raspolaganju su glasovni asistenti Siri i Google, uz opciju Voice Aware i mogućnost istovremene blutut veze i brzog prebacivanja između dva uređaja. Najzad, ukoliko vas vid izdaje, svideće vam se što su leva i desna slušalica obeležene krupnim slovima na unutrašnjosti rezonatora.

JBL se potrudio da poboljšanja ne ostanu samo u domenu praktičnosti već je uspeo i da unapredi zvuk. Kolorit je neizmenjen i Tune 520BT zadržavaju prijatnu i pitku reprodukciju, koja pruža uživanje na duge staze. JBL-ove slušalice ove serije nikad nisu briljirale u prikazu detalja, već bismo pre rekli da je fokus stavljen na celovitost muzičkog ugođaja i fluidnu prezentaciju - istinske audiofilske finese pomaljaju se prilično retko, ali je zvuk zato živopisan i bogat

Slušali smo

The Black Keys na albumu „Let's Rock“ iz 2019.

u celom opsegu. Album „Let's Rock“ američkog bluz dvojca The Black Keys prikazao nam je Tune 520BT u vrlo dobrom svetlu i pružio uvid u njihovu sposobnost da zaista prenesu emotivni i energetski naboj muzike. Ovo je najviše primetno u srednjim tonovima, koje bismo najbolje opisali kao - sočne. Boljitak je takođe prisutan u donjem delu spektra, koji je dodatno umiren u odnosu na prethodnike i donosi precizniji prikaz, bez preglasavanja drugih delova spektra.

Još jedna značajna novina ogleda se u prisustvu aplikacije JBL Headphones, s kojom smo se sretali i ranije, ali nikad u ovoj cenovnoj klasi. Iako na prvi pogled deluje skromno, ova aplikacija zapravo nudi dosta toga - kao najvažnije istakli bismo korekciju zvuka sa šest predefinisanih modaliteta i individualnim podešavanjem preko desetopojasnog ekvilajzera. Zatim je tu varijabilni Voice Aware, kojim se određuje koliko ćete sopstvenog

Ključne karakteristike

Povezivanje

• blutut v5.3

Prečnik drajvera

• 33 mm

Trajanje

baterije

• do 57 sati

glasa čuti tokom telefonskih razgovora, dok Smart Audio & Video služi za inteligentno prepoznavanje sadržaja i automatsko podešavanje zvuka. Sporedne opcije obuhvataju ograničenje glasnoće i automatsko isključivanje nakon zadatog perioda neaktivnosti (radi uštede baterije), a tu je mogućnost ažuriranja firmvera.

Zaključak

JBL-ove pristupačne blutut slušalice u najnovijoj iteraciji donose zaista mnogo toga: autonomija je veća nego ikad, udobnost na visokom nivou, a zvuk takav da će vam vrlo brzo prirasti za srce. Zbog svega toga, Tune 520BT će u veoma kratkom roku postati vaš najomiljeniji saputnik.

Plus

M Lagane i udobne.

M Praktična aplikacija.

M Odlična autonomija.

M Bogat i živopisan zvuk.

Minus

K Tvrda torbica povećala bi praktičnost.

JBL Tune 520BT

J Sistem: aktivne

J Tip: zatvorene

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Zvučni pritisak SPL: 95 dB

J Prečnik zvučničke jedinice: 33 mm

J Povezivanje: blutut v5.3

J Kapacitet baterije: 450 mAh

J Dodatno: mikrofon

J Masa: 157 g

J Cena: 64 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

“JBL se potrudio da poboljšanja ne ostanu samo u domenu praktičnosti već je uspeo i da unapredi zvuk.”

Vredelo je čekati

Već smo navikli da JBL-ovi bežični zvučnici pružaju odličan odnos uloženog i dobijenog, ali Boombox u novoj verziji sve to podiže na još viši nivo.

U110. broju časopisa Hi-Files testirali smo popularni Boombox u najnovijem, trećem izdanju, a samo osam meseci kasnije pred nama je ne baš nova generacija, već pre verzija koja donosi ono što smo godinama priželjkivali. Naime, oduvek smo smatrali da su JBL-ovi veliki prenosivi zvučnici zapravo sputani blutut vezom, koja im ne dopušta da prikažu sve kvalitete. Novi Boombox 3 Wi-Fi promenio je sve to jer, kao što mu oznaka govori, dolazi opremljen bežičnim mrežnim povezivanjem.

Spolja i iznutra

Po svojoj spoljašnjosti Boombox 3 Wi-Fi se razlikuje od izvorne verzije samo u nekim sasvim diskretnim detaljima, dok je sve ostalo potpuno isto. Osnovni oblik blago zaobljenog valjka tokom godina se pokazao veoma praktično, a ujedno i atraktivno. Kućište je najvećim delom presvučeno izdržljivom tkaninom izražene teksture, dok se na bokovima nala-

ze plastična ojačanja, a na gornjem delu integrisana je masivna metalna ručka za nošenje. Središnji deo prednje strane ukrašen je velikim, a opet diskretnim logotipom kompanije. Iznad njega nalaze se komande u obliku simbola funkcije, a ovde nailazimo na tastere za uključivanje i bežično povezivanje, kontrolu glasnoće i upravljanje reprodukcijom. Takođe je prisutan novi taster u obliku srca, kojim se pušta plejlista koju ste ranije sačuvali u pratećoj aplikaciji. Pored LE diode u gornjem delu, koja prikazuje status uređaja, pri dnu fronta nalazi se LED traka za signalizaciju napunjenosti baterije. Površina zadnje strane prilično je prazna i tu pronalazimo samo masivni gumirani poklopac, koji štiti USB-A port i strujni priključak od vode i prašine. Velika sličnost sa osnovnim modelom nastavlja se unutar kućišta, jer je za reprodukciju muzike predviđena trosistemska topologija. Za visoke tonove zadužena su dva drajvera prečnika 20 milimetara, za srednje je namenjen par

Bojan Jović

80-milimetarskih jedinica, dok se najniži opseg reprodukuje preko jedne racetrack membrane dimenzija 189 x 114 milimetara. Impresivna amplifikacija podrazumeva zasebne module za sve zvučničke jedinice, koje imaju ukupnu snagu od 180 vati kad je zvučnik priključen na strujnu mrežu, dok se pri baterijskom napajanju snaga smanjuje na 140 vati kako bi se povećala autonomija. Interna baterija ima kapacitet od 9.600 miliamper-sati i dopušta do 24 sata rada, uz punjenje potpuno prazne baterije za četiri i po sata i power bank funkciju za punjenje drugih uređaja preko USB porta.

Slušni test

Kako smo odranije bili upoznati s tonskim kvalitetima ovog zvučnika preko blututa, tokom testiranja najviše smo se bavili direktnim upoređivanjem zvuka preko blutut i wi-fi veze. Očekivano, razlike nisu male i mogu se čuti od prvih tonova, mada priznajemo da ovo takođe zavisi od kvaliteta zapisa, pa i od žanra

muzike. Ipak, čak i kod nezahtevnih numera primećuju se čistiji tonovi i sveukupno jasnija prezentacija, uz tišu i tamniju pozadinu. Reprodukcija je prilično precizna u čitavom opsegu, pa Boombox 3 Wi-Fi posledično postiže bolji stereo-efekat iako mu je za to potrebna nešto veća udaljenost od auditorijuma. U unutrašnjosti ne previše široke pozornice situacija je takođe poboljšana, pa su instrumenti prikazani izražajnije i s boljom separacijom, dok je razlučivanje pojedinačnih instrumenata u okviru veće grupe takođe lakše nego kod blututa. Ukupan tonski balans je prilično neutralan, što baš i nije odlika JBL-ovih prenosivih zvučnika, ali zapravo pokazuje koliko više i bolje ovaj zvučnik može uz audio-fajlove odgovarajućeg kvaliteta. Tokom reprodukcije albuma "Tour de France Soundtracks" Boombox 3 Wi-Fi priuštio nam je vrlo dobru mešavinu preciznih i suvih sintetičkih tonova s nešto začinjenijom i masnijom ritam sekcijom. Odjek je prikazan sasvim jasno, a opet vremenski tačno i bez ugrožavanja osnovnog tona, što je osobina vredna svake pohvale. Već smo navikli da JBL ne omanjuje u donjem delu spektra, ali wi-fi veza je u ovo donela jednu novu dimenziju - pored velike mase i snažnog udarca, basovi sada imaju precizno ocrtane linije i živopisnu prezentaciju kao posledicu veće detaljnosti i slojevitosti.

Zaključak

Ukoliko vam zvuk Boomboxa nije sasvim po volji, on se može korigovati pomoću jednostavnog tropojasnog ekvilajzera u aplikaciji JBL One, koja takođe nudi pristup raznovrsnim muzičkim servisima, kao što su Tidal, Spotify, TuneIn i dr. Uređaj podržava Chromecast, Alexa Multi-Room Music i AirPlay, a napredni dvopojasni wi-fi prihvata bežičnu vezu na 2,4 i pet gigaherca. Iako je otporan na prašinu i vodu po sertifikatu IP67, Boombox 3 WiFi pri izradi koristi recikliranu plastiku i tkaninu, a JBL je sve ovo ponudio po ceni koja je tek pedesetak evra viša od osnovnog modela - zaista sjajno!

Slušali smo Kraftwerk na albumu „Tour de France Soundtracks“ iz 2003.

Ključne karakteristike

Ukupna snaga

• 180 W Kapacitet baterije

• 9.600 mAh

Otpornost na prašinu i vodu

• sertifikat IP67

Plus

M Precizan i jasan zvuk.

M Uverljiva i snažna prezentacija.

M Dobar set opcija.

M Robustno kućište.

Minus

K Fizički audio-ulaz upotpunio bi praktičnost.

JBL Boombox 3 Wi-Fi

J Ukupna snaga: 180 W

J Frekvencijski opseg (-6 dB): 40 Hz - 20 kHz

J Topologija: 2 x 20 mm visokotonac, 2 x 80 mm srednjetonac, 1 x 189x114 mm niskotonac

J Odnos signal-šum: >80 dB

J Povezivanje: wi-fi, blutut v5.3

J Kapacitet baterije: 9.600 mAh

J Dodatno: USB power bank

J Dimenzije (ŠxVxD): 482 x 256 x 199 mm

J Masa: 6,7 kg

J Cena: 769 €

ã AVL Projekt, 021/4751-777

“Odjek je prikazan sasvim jasno, a opet vremenski tačno i bez ugrožavanja osnovnog tona.”

Za prave fotografe

Sony Xperia 1 V ima mnogo aduta, ali na prvom mestu ističu se kamere. Dobili smo na test petu generaciju flegšip telefona, pa pogledajmo šta Sony nudi za poveću svotu novca.

Ljubiša Miodragović

Možda će većina korisnika očekivati da za nemalu sumu dobije bogato pakovanje, ali moramo vas odmah razočarati. Sony stiže u papirnoj kutiji od recikliranog papira, s nekoliko malih papirnih uputstava, i to je to. U pakovanju nema brzog punjača, nema kabla, nema maske, pa čak ni iglice za otvaranje SIM ulaza. Već vam ovde moramo skrenuti pažnju da vam ova iglica i ne treba, jer se SIM otvor lako otvara noktom, a mikrofon je postavljen upravo na logično mesto, tamo gde smo godinama gurali iglicu. Mislimo da je Sony morao da upozori svoje kupce - ah, i jeste - na prvoj stranici uputstva koje nismo ni otvorili. Ali dosta šale…

Dizajn

Sony Xperia 1 V je korak ispred u odnosu na četvrtu generaciju telefona, što nam se dopada. Blaga unapređenja bolja su od potpunih izmena kod nekih drugih kompanija koje lutaju i eksperimentišu s vrhunskim karakteristikama, koje su jedne godine najvažnije, a već naredne se potpuno zaborave. Razlog zbog kojeg u paketu nećete dobiti masku leži u tome

što zadnji panel ovog telefona ima Gorilla Glass Victus 1. Ovaj panel je matiran tako da telefon ne beži iz ruke. Metalni okvir na sebi ima recke, što dodatno pruža sigurnost vlasniku. Ipak, treba se samo navići na to da vam telefon nema nikakvu zaštitu.

Prednja strana telefona ima Gorilla Glass Victus 2 preko ekrana, a Sony je dobio i sertifikat IP65/68, što znači da telefon jeste otporan na čistu vodu, kao i prethodni modeli. Ipak, prednji panel, odnosno ekran, nije otporan na tragove prstiju, dok zadnji panel ipak jeste. Ono što će se dopasti audiofilima jeste postojanje dva zvučnika, pa je solidna stereo-reprodukcija ipak moguća jer su zvučnici na vrhu i na dnu ekrana. Takođe, na vrhu telefona nalazi se 3,5-milimetarski priključak za slušalice! Pitali smo predstavnike Sonyja zbog čega ne pređu na USB-C konekciju, a odgovor je bio da žele da izađu u susret svim korisnicima koji imaju prave hi-fi slušalice sa analognom vezom. Čitač otisaka prstiju na Sonyju se nalazi bočno. On je uzak, ali radi veoma brzo. Jedina mana ovog rešenja jeste to što telefon morate uzeti u ruke ako želite da ga

otključate, i to ne možete uraditi ako je telefon spušten na sto. Iznad čitača nalazi se taster za kontrolu glasnoće zvuka, a ispod je taster za fotografisanje koji ima dva koraka. Prvi korak je kad pritisnete taster do polovine i kamera fokusira objekat, dok je drugi korak potpuni pritisak, kad se škljocne fotografija. Ovaj taster zaista pruža osećaj korisniku kao da upravlja pravim foto-aparatom. Jedina stvar koja nam se ne dopada na Sonyju jeste izbočina za kamere, koja smeta kad stavite telefon na ravnu površinu. Telefon će se klackati na podlozi kao stolica koja ima kraće dve dijagonalne nogare. Svakako da ovaj problem postoji i na drugim telefonima, ali priložene maske izravnaju zadnju stranu telefona, te problem nestane.

Hardver

U kućište teško 187 grama smešten je vrhunski hardver. Procesor je Qualcomm Snapdragon 8 Gen 2, najbolji procesor trenutno dostupan na tržištu. Telefon dolazi sa 12 gigabajta RAM i 256 gigabajta memorije, koja je proširiva s mikro-SD karticom. Mikro-SD kartica koristi SIM2

slot, pa ako želite da imate dve aktivne SIM kartice, jedna mora biti eSIM.

Ekran je ravan, bez ikakvih zaobljenja i izrađen u OLED tehnologiji, s dijagonalom od 6,5 inča. Odnos stranica je 21:9, što čini telefon uskim i lakim za držanje u ruci. Maksimalna rezolucija ekrana je 4K (1.644 x 3.840 piksela), s gustinom od 643 piksela po inču. Ipak, konstantno prikazivanje u 4K rezoluciji brzo bi istrošilo bateriju, pa će korisnik najčešće gledati u „produženom“ Full HD-u, odnosno 1.096 x 2.560 piksela. Isto važi i za frekvenciju osvežavanja – iako je maksimalna frekvencija 120 herca, telefon će najčešće raditi na 60 herca. Kapacitet ugrađene baterije je 5.000 miliamper-sati. Ako želite originalni brzi punjač, potražite Sony XQZ-UC1. U pitanju je punjač snage 30 vati, koji dolazi sa USB-C otvorom i sa obostranim USB-C kablom. Nažalost, ovaj punjač košta 50 evra, a Sony tvrdi da će vam se 50 procenata napuniti za 30 minuta, što i nije neki rezultat u današnje vreme. Telefon podržava i reverzno punjenje, pa možete dopuniti neki drugi uređaj poput TW slušalica ili pametnog sata.

Sofver

Kad pokrenete Android 13 na Sonyju, dobićete listu aplikacija koju možete, ali i ne morate instalirati. Ovo smatramo veoma velikom prednošću jer nećete morati da instalirate desetine nepotrebnih aplikacija kao kod drugih proizvođača. Tu je pregršt korisnih aplikacija, a u posebnoj grupi izdvojene su sve Google aplikacije, a čak ni njih ne morate instalirati. Na telefonu ćete

Ekran

• 6,5 inča (1.644 x 3.840 piksela)

Procesor

• Snapdragon 8 Gen 2

dobiti tri fotografije i trejler za film „Lyle, Lyle, Crocodile“ iz Sonyjeve produkcije, koji vas može uveriti u kvalitet audio-video reprodukcije Xperije. I zaista, pitanje je šta će vam se više dopasti - zvuk ili slika.

Sony jeste stavio Xperia UI preko Androida, ali taj grafički interfejs je jednostavan i rekli bismo – čist. Zapravo, možda je i previše jednostavan i čini nam se da bi nekim korisnicima nedostajala određena podešavanja. Možete instalirati nekoliko zanimljivih Sonyjevih aplikacija. Bravia Core nudi bogat katalog filmova iz Sonyjeve produkcije, a kupovinom ovog telefona dobijate godinu dana besplatnog gledanja filmova (zavisno od tržišta). Sony Music Pro omogućava vam da snimate vokale i instrumente, da ih miksate i poboljšate snimak simulacijom Sonyjevog mikrofona s lampama ili Sonyjevog studijskog reverba. Moguće je koristiti i ugrađeni metronom, ali, naravno, morate koristiti slušalice kako zvuk metronoma ne bi bio snimljen.

I, na kraju, možda i najzanimljivija mogućnost jeste korišćenje ovog telefona kao eksternog monitora za Sony Alpha kamere. Za te potrebe koristi se Creators aplikacija, a verujemo da će se mnogi fanovi Alpha foto-aparata upravo odlučili za Xperia 1 V telefon.

“Sony Xperia 1 V je odličan, moderan telefon koji se razlikuje od konkurencije.”

Sony Na vrhu telefona nalazi se 3,5-milimetarski priključak za slušalice!

Ključne karakteristike

Kamere

Pored selfi kamere, Xperia ima tri kamere na zadnjoj stranici: glavnu, širokougaonu i treću sa optičkim zumom. Ova postavka je bila ista i na četvrtoj generaciji ovog Sonyja. Glavna kamera je zapravo doživela najveći napredak jer sada koristi senzor IMX 888, koji ima foto-diode i tranzistore u dva sloja. Svi proizvođači telefona imaju foto-diode i tranzistore u jednom sloju, a ovaj tehnološki napredak omogućuje veće foto-diode, koje samim tim mogu da upiju dvostruko više svetla i da postignu trostruko više zasićenosti boja. Senzor je veličine 52 megapiksela, ali koristi samo 48 megapiksela, a objektiv je optički stabilizovan sa otvorom blende od f/1,9 i uglom od 24 milimetra. Ova kamera je toliko superiorna da vam preporučujemo da isključivo nju koristite. Ako vam ipak treba veći ugao, druga kamera ima objektiv od 16 milimetara i otvor od f/2,2. Koristi senzor IMX 563 od 12 megapiksela, veličine 1/2,55 inča i ima dual pixel fokusiranje. Ovo je zapravo ista postavka kao na četvrtoj generaciji telefona. I treća zum kamera takođe je ista kao kod prethodnika – ima stabilisan objektiv koji se može pomerati između 85 i 125 milimetara, tj. može napraviti zum između 3,5x i 5,2x. Senzor je takođe

12 megapiksela, ali je i najmanji po veličini i ima dijagonalu od samo 1/3,5 inča. Konačno, selfi kamera ima senzor IMX 663, veličine 1/2,9 inča, sa objektivom od 20 milimetara i otvorom blende od f/2,0. Jedna od novosti koje Sony ima jeste takozvani režim „product showcase“, preuzet od Alpha kamera. Ako ste vloger i snimate sebe kako predstavljate određeni proizvod – kamera će prebaciti fokus s vašeg lica na proizvod koji postavite ispred sebe. S druge strane, ako ste poznavalac profesionalnog video-snimanja, onda će vas oduševiti S-Cinetone profil u aplikaciji Video Pro.

Zaključak

Xperia 1 V je odličan, moderan telefon koji se razlikuje od konkurencije. Ako već trošite preko hiljadu evra na telefon, sigurni smo da vam cena od stotinu evra gore-dole neće dati konačnu odluku o kupovini. Xperia 1 V jeste jako skupa, ali je jedinstven telefon po mnogo čemu.

U odnosu na prethodnika, ima novu glavnu kameru s revolucionarnim senzorom, kao i novi Snapdragon. Podrška za mikro-SD kartice, zatim 3,5-milimetarski priključak za stereo par slušalica svakako su prednosti koje su mnogi proizvođači telefona napustili, pa se Xperia

može smatrati i dobrim izborom za sve korisnike koji slabije podnose promene. Kamere su odlične, ali smo se nadali da će Sony produžiti zum u odnosu na prethodnu generaciju. Novi senzor na glavnoj kameri je možda i najveći evolucioni korak na ovom telefonu. Svakako, 1.399 evra nije malo novca, pa uzmite telefon prvo u ruke pre nego što ga kupite preko interneta čitajući samo specifikacije.

Plus

M Odlična glavna kamera.

M Dizajn kućišta i sveukupni izgled.

M Napredne Sonyjeve funkcije.

Minus

K Previsoka cena.

K Bez brzog punjača u paketu.

Sony Xperia 1 V

J Ekran: 6,5 inča (1.644 x 3.840 piksela)

J Procesor: Snapdragon 8 Gen 2

J Memorija: 256 GB do 512 GB, 12 GB

J Kamera: 48 + 12 + 12 MP, 12 MP selfi

J Baterija: 5.000 mAh

J Dimenzije i masa: 165 x 71 x 8,3 mm, 187 g

J Cena: 1.399 €

ã www.sony.rs

Pristupačni luksuz

Kineske kompanije često svoje telefone prvo lansiraju na domaćem tržištu, a upravo to se dogodilo i sa 11 Pro serijom kompanije realme. Dostupna su dva modela, „običan“ Pro i napredniji Pro +, a kakve su razlike i koji je pravi telefon za vas, saznaćete u tekstu.

Kad smo dobili realme telefone na test, prvo čega smo se setili jeste telefon LG G4, koji je imao opciju kožnog zadnjeg panela sa „štepom“ po sredini telefona. Naravno, tu se svaka sličnost s realme završava. Dizajn novih telefona serije 11 uradio je Matteo Menotto – čuveni dizajner koji je slavu stekao radeći za Gucci. Zadnji panel je izrađen od veganske kože, a „Lychee Leather Design“ je ime njegove kreacije. Lychee je voće koje je uobičajeno za južnoistočni deo Azije i može se jesti sveže ili osušeno, a njegova tekstura bila je inspiracija za finiš zadnjeg panela telefona. Ipak, ako vam se

Ljubiša Miodragović

ovaj dizajn ne dopada, postoji verzija telefona u crnoj boji, koja nema ovako „luksuzan“ izgled, nema teksturu i nema „rajsferšlus“ po vertikali.

U paketu

Kad otpakujete kutiju u poznatoj žuto-crnoj kombinaciji boja, otkrićete da se u paketu nalaze silikonska maska za telefon, USB kabl i brzi punjač. Pro + ima punjač od 100 vati, dok punjač za Pro ima „samo“ 66 vati. Punjač ima USB-A priključak, pa je i kabl adekvatan – s jedne strane ima USB-A, a s druge USB-C. Na telefonu se nalazi zaštitna folija, koju možete sami ukloniti jer je preosetljiva na tragove i jako brzo će se oštetiti. Ram i zadnji panel telefona napravljeni su od čvrste plastike, pa preporučujemo korišćenje silikonske maske od prve sekunde. Maska će istovremeno i poravnati izbočinu u kojoj se nalazi set kamera, a koja po mnogima podseća na vinilnu ploču.

Na dnu telefona nalaze se USB-C priključak, dual SIM otvor, mikrofon i zvučnik, dok je drugi zvučnik na vrhu ekrana.

Hardver

Realme Pro i Pro+ imaju Mediatek Dimensity 7050 procesor, koji je izrađen u 6-nanometarskoj tehnologiji sa osam jezgara. Za grafiku je zadužen Mali-G68. Na test smo dobili Pro verziju sa 8/256 gigabajta, dok je Pro+ stigao sa 12/512 gigabajta. Najveća razlika među ovim telefonima je u ugrađenim kamerama, ali o njima nešto kasnije. Podržavaju blutut u verziji 5.2 sa aptX HD, imaju NFC, a jedino na čemu se malo štedelo jeste USB-C, koji je došao u verziji 2.0. Oba telefona podržavaju 5G, što smo testirali na A1 mreži u Sloveniji i dobili brzine od 440/62 megabita.

Ekran

Jedan od najvažnijih faktora koji će uticati na vaše mišljenje o nekom telefonu definitivno je ekran, a obe verzije 11 Pro telefona imaju veoma kvalitetan AMOLED ekran, dijagonale 6,7 inča. Ipak, ekran je zapravo ravan, a zaštitno staklo koje ide preko ekrana zakrivljeno je - lep trik kojim su se poslužili u realme da svojim korisnicima pruže premijum osećaj, a da taj osećaj ne košta previše. Na sredini u gornjem delu nalazi se maleni otvor za selfi kameru, koji je odavno standard za Android telefone, a pretpostavljamo da će ih i Apple uvesti na iPhone za nekoliko godina. Ispod ekrana nalazi se čitač otisaka prstiju, koji se u praksi pokazao odlično jer nam se tokom trajanja testa telefon svaki put otključavao iz prvog pokušaja.

Na oba modela ekran je isti, s rezolucijom od 1.080 x 2.412 piksela, što je zapravo produženi Full HD, a odnos stranica je 20:9. Ekran ima sve tehničke specifikacije koje se, iskreno, i ne očekuju u ovoj klasi telefona – od osvežavanja ekrana na 120 herca, preko podrške za HDR10+, pa do 10-bitskih boja. Kad su boje u pitanju, korisniku je ostavljena opcija da sam bira kakve boje želi – prirodni, živahni (vivid) i dva profi režima. Pomenuta frekvencija osvežavanja može biti nameštena na visoku (120 Hz) ili standardnu (60 Hz) ili telefon može sam birati i time štedeti bateriju.

Baterija

Oba realme 11 Pro telefona imaju bateriju od 5.000 miliamper-sati, jedina razlika je u podršci za brzo punjenje. Plus verzija može se napuniti za nešto manje od pola sata, što je prilično impresivan rezultat. Kao i kod nekih drugih aparata, poput vrhunskog OPPO Find X5 Pro, telefon će se napuniti brzo do 80 procenata, a preostalih 20 procenata će napuniti pre nego što obično uzmete telefon ujutro u ruke. Ako želite da se telefon napuni do vrha, možete kliknuti na opciju koja će vam se pojaviti u panelu sa obaveštenjima i ugasiti pametno punjenje.

Kamere

Kad govorimo o kamerama, ovde se javlja najveća razlika između Pro i Pro+ modela. Pro+ ima trostruku kameru na zadnjem panelu i selfi kameru na ekranu, a sve kamere imaju nove senzore visoke rezolucije. Glavna kamera koristi Samsungov senzor (ISOCELL HP3), koji ima 200 megapiksela. Veličina senzora je 1/1,4 inča, pa su pikseli poprilično mali i iznose 0,56 mikrometara. Glavni objektiv ima otvor blende od f/1,69 sa 23 milimetra žižnom daljinom, koja je zapravo široka. Dodatno, ova kamera ima optičku stabilizaciju i Samsungov autofokus sistem. Kako je rezolucija senzora 200 megapiksela, korisniku je ostavljena mogućnost da izabere režim fotografisanja od 50 i 200 megapiksela.

Druga kamera je veoma široka, sa 16 milimetara žižnom daljinom, i ima samo osam megapiksela sa Sonyjevim senzorom IMX 355. Treća kamera je makrokamera, sa samo dva megapiksela i fiksnim fokusom na četiri centimetra. U praksi to znači da morate naći optimalnu razdaljinu kako biste dobili makrofotografiju nekog detalja. Kao što smo i navikli – makrokamere imaju veoma ograničenu primenu, pa čak i ne mogu snimati video. Selfi kamera ima Sony IMX 615 senzor sa 32 megapiksela.

Realme 11 Pro je pristupačniji model, koji nema ovako napredni set kamera, već samo dve kamere i selfi. Glavna kamera ima 100 megapiksela, ali ima optičku stabilizaciju. Objektiv je na 26 milimetara sa otvorom od f/1,8, tako da možete očekivati korektne fotografije. Druga kamera je makro, a selfi ima 16 megapiksela. Dakle, sada je jasno gde je otišla razlika od stotinu evra, a mi smatramo da je bolje da su ostavili ultraširoku kameru umesto makrokamere ograničenih mogućnosti.

Softver

Oba telefona dolaze sa Androidom u verziji 13, koji je presvučen realme grafičkim interfejsom u verziji 4.0. Kako se na Oppo, OnePlus i realme telefonima nalazi gotovo isti softver, moramo napomenuti da nam se zaista dopada. Korisnik ima velike mogućnosti u finom podešavanju telefona, baš onako kako je navikao. Tu mislimo i na podešavanja za Always On Display, launcher, widgete,

kao i Dark režim rada. Kad su dodatne aplikacije u pitanju, realme je napravio brojne multimedijalne aplikacije, kao što su Music, Videos i Photos. Integrisane su i aplikacije za upravljanje fajlovima i „zdravljem“ telefona.

Zaključak

Realme je uspeo u svojoj nameri da napravi pristupačne telefone koji nude skoro sve ono što nude dvostruko skuplji konkurenti. Telefoni srednjeg cenovnog ranga često imaju manjkavosti, koje nisu najvažnije širokoj publici, jer ako vam je već telefon u silikonskoj maski, da li je važno imati metalni ram ili zaštitu na zadnjem panelu. Procesor, ugrađena memorija, baterija i njeno brzo punjenje aduti su ovih telefona. Opet, realme vam je ostavio izbor – ako vam je kamera jako važna, odabraćete Pro+, a ako nije, uštedećete stotinu evra i iskoristiti ih za nešto drugo. Isto tako, ako vam se ne dopada dizajn ex-Gucci dizajnera, odabraćete crni telefon jednostavnog izgleda.

Što se nas tiče, ovi telefoni dobijaju preporuku jer, pored niske cene, daju korisniku u paketu sve što mu je potrebno od prve sekunde.

Plus

M Odličan ekran.

M Brzi punjač.

M AMOLED ekran.

M Logičan softver.

Minus

K Nema IP sertifikat.

K Ima USB-C 2.0.

Realme 11 Pro+

J Ekran: 6,7 inča (1.080 x 2.412 piksela)

J Procesor: Mediatek Dimensity 7050

J Memorija: 256 GB do 1 TB, 8 do 12 GB

J Kamera: 200 + 8 + 2 MP, 32 MP selfi

J Baterija: 5.000 mAh

J Dimenzije i masa:

161,6 x 73,9 x 8,2 mm, 183 g

J Cena: od 520 €

Realme 11 Pro

J Ekran: 6,7 inča (1.080 x 2.412 piksela)

J Procesor:

Mediatek Dimensity 7050

J Memorija: 128 GB do 512 GB, 8 do 12 GB

J Kamera: 100 + 2 MP, 16 MP selfi

J Baterija: 5.000 mAh

J Dimenzije i masa:

161,7 x 73,9 x 8,2 mm, 183 g

J Cena: od 420 €

ã www.realme.com/eu

10 albuma koji su mi promenili život

Teško da ćemo kod nas, čak i kad upitamo one koji i ne prate ovu muziku, naći osobu koja je veći sinonim za džez saksofonistu od Jovana Maljokovića.

Posebno (hiper)aktivan 80-ih godina prošlog veka, Maljoković je svoj zvuk, kao pouzdan i raznovrstan studijski muzičar, iz senke posudio mnogim bitnim rok pločama tog vremena. Tako je svirao s Bijelim dugmetom, novi romantizam s bendom U škripcu, čak džezirao na snimcima Riblje čorbe i značajno oplemenio zvuk prvog albuma tadašnjih nada beogradske scene, benda Oktobar 1864.

S druge strane, zvanje džez muzičara kompetentno je opravdavao na, između ostalog, drugoj “Balkanskoj impresiji“

Lale Kovačeva i neobjašnjivo zanemarenom i potcenjenom drugom albumu podjednako zanemarenog benda Miloša Petrovića – Jazzy. Sredinom te dekade pločom “Krčma Džerima“ započeo je i uspešnu solo karijeru, tokom koje je objavio 14 albuma. Vitalnost ga ni u osamdesetoj godini ne napušta kad su u pitanju živi nastupi. Predstavljamo Jovinu životnu i muzičku priču kroz 10 bitnih mu ploča.

Charlie Parker & Dizzy Gillespie

– Jazz at Massey Hall (1953)

U čuvenoj sobi Miše Todorovića, u Ulici vojvode Brane, šezdesetih godina su se okupljali beogradski džez muzičari da slušaju ploče i sviraju. Kod Miše se sviralo dan i noć. U sobi su bili jedan krevet, ormar i klavir. Ko je hteo, mogao je tu i da spava. To je bila najčuvenija beogradska džez soba tog vremena. Ova

Zlatan Dimitrijević & Jovan Maljoković, jazzin.rs

Parkerova i Dizzyjeva ploča koju smo 1961. slušali kod Miše totalno me je zbunila i oduševila! Trebalo mi je puno vremena da shvatim šta ljudi sviraju. Mislim da je to album koji svaki džez muzičar mora da ima jer je to alfa i omega džez muzike. Sve što do danas ima u džezu, snimljeno je na tom albumu. Dizzy i Parker su se pojavili kao anđeli (normalno, moramo dodati i Monka i Powella, jer je to velika četvorka) i predstavili muziku koju do tada niko nije svirao. I danas kad pustim taj album, osećam divljenje i strahopoštovanje.

i Zapadnoj Nemačkoj. Tada već slušamo nove majstore džeza. Pojavio se još jedan genije – John Coltrane. Na nastupima izvodimo njegovu čuvenu kompoziciju „A Love Supreme“ i tanjimo njegove ploče. A ploča koju je snimio s Hartmanom pravo je blaženstvo. Pogotovo pesma koja otvara album – „They Say It’s Wonderful“.

The Cannonball Adderley Quintet – At The Lighthouse (1960)

Art Blakey & The Jazz

Messengers – Moanin’ (1958)

Među prvim solima koje sam skidao bio je fantastični solo Benija Golsona u numeri “Moanin“’. Uopšte, toliko smo svi vrteli ovu ploču da se bukvalno izlizala! Jer smo se trudili da naučimo sva sola napamet i da možemo da ih pevamo dok šetamo ulicom.

John Coltrane & Johnny Hartman – John Coltrane and Johnny Hartman (1963)

U međuvremenu se dešava jedna lepa saradnja, pogotovo za jednog studenta, s najboljom jugoslovenskom džez pevačicom Nadom Knežević. S njom sam nastupao po skandinavskim zemljama

Kao saksofonista, sa ushićenjem sam slušao Adderleya. Oduševljavala me je prvenstveno njegova energija, ali i način sviranja. To je nešto što je i mom temperamentu jako blisko. Imao sam prilike da nekoliko godina sviram pred američkom publikom i da steknem veliko samopouzdanje. Bezbroj puta sam odsvirao Ederlijev „Work Song“. A kompozicije

koje i danas često i rado sviram baš su sa ovog albuma – „What Is This Thing Called Love“ i „Our Delight“.

džez festival. I druge velike zvezde stižu i s njima razgovaramo i družimo se za šankom našeg Malog džez kluba. Veliku zaslugu za to ima naš drugar s nadimkom Zubar. Džem sešni postaju najznačajniji deo festivala. Do ujutro sviramo s najvećim svetskim zvezdama. Mene je lično Freddie Hubbard prozvao da izađem na scenu i sviram s njim. Umro sam od straha… A sutradan je Lionel Hampton čuo Stjepka i pozvao ga u svoj orkestar.

Dexter Gordon –The Tower Of Power! (1969)

Thelonious Monk –

Thelonious Himself (1957)

O ovom čarobnjaku na klaviru ništa se ne priča. Samo dubok naklon i – slušanje. A ja se sedamdesetih vraćam u Beograd i upoznajem Mišu Krstića i Mišu Blama. Tu je i moj brat Đino i osnivamo džez klub u Dadovu. U međuvremenu iz Rume dolazi Stjepko Gut i polako se stvara nova beogradska džez generacija. Dadov postaje novi svetionik džeza. Pošto su i Dadov i Dom omladine bile ustanove Grada Beograda, muzički urednik Doma omladine, takođe i poznati džez pijanista Saša Radojčić, poziva nas da pređemo kod njega i tog momenta je osnovan legendarni Mali džez klub u Domu omladine. On postaje epicentar beogradskog džeza. Uskoro se tu pojavljuju i mladi bubnjar Luka Bošković, Dušan Prelević, Lazar Tošić, Milenko Prodanović, Lola Andreić, Milan Krajnović, Goce Dimitrovski…

Miles Davis – Seven

Steps To Heaven (1963)

U to vreme Majlsa slušamo s velikim oduševljenjem. Na našu veliku sreću, Majls dolazi u Beograd jer je osnovan

Sećam se jedne svirke u beogradskom džez klubu… Te večeri je došao i Duško Gojković. U pauzi Duško mi kaže: „Joco, zašto moraš da sviraš tako brzo? Poslušaj Dekstera!“ Od tada slušam Deksterove ploče i uvek se setim šta mi je Duško rekao. A sa ovog albuma numeru „Fried Bananas“ i danas rado sviram.

muzike, veoma smo se obradovali. Tu je bio i u to vreme već proslavljeni kubanski trubač Arturo Sandoval. Znači, najveće zvezde na jednom mestu. Čitavih 15 dana družili smo se i svirali zajedno na džem sešnima. Tada sam zavoleo kubansku muziku i sinula mi je ideja da spojim kubanski i naš temperament u jedno. Tako je nastala moja Balkan salsa, s kojom sam nastupao na mnogobrojnim evropskim džez festivalima, među kojima se svakako ističe prestižni Montreux Jazz Festival 2001. godine. Uvek rado pustim album Gonzalita Rubalcabe i setim se divnih dana provedenih u Havani.

Herbie Hancock –Headhunters (1973)

The Incredible Jimmy Smith –Midnight Special (1960)

Veliki uticaj na moje sviranje imao je Jimmy Smith, a pogotovo njegov tenorsaksofonista Stanley Turrentine. Tu sam muziku bukvalno doktorirao svirajući u američkim klubovima i kasnije sam taj način sviranja primenio u svojim kompozicijama. To je svirka s mnogo bluza i mnogo gruva. Veliki muzičari su rekli da bez tog svingovanja i nema džeza.

Gonzalo Rubalcaba –Inner Voyage (1999)

Opet velika sreća u mom životu – godine 1988. odlazim sa sjajnom beogradskom postavom na veliki Karipski džez festival u Havani. Duvačka linija: Stjepko Gut, Mimo Mitrović i ja. Ritam sekcija: Miša Krstić, Rade Milivojević Nafta i Sava Medan. Kad smo pročitali program festivala i videli da isto veče svira i Gonzalo Rubalcaba, tada najveća nada kubanske džez

Ovaj album iz 1973. imao je veoma veliki uticaj na mene. U to vreme sam komponovao muziku koja je stilski bila slična Hancockovoj, a ujedno i totalno različita. Mi smo koristili bigbendovske rifove i imali smo duvačku sekciju truba–saksofon–trombon, što je davalo sasvim novi doživljaj u izvođenju džez-fank muzike. Tako je i nastao moj nulti album, koji je tek ove godine izašao, „Ponor naviše“, o kome se danas priča i koji, na moje veliko zadovoljstvo, emituju radio-stanice širom sveta (prvog dana ga je već emitovao Radio Tokio).

Stožer zdrave i potentne džez scene

“Veoma je važno da mladi muzičari nauče da ne sviraju sve što mogu, već jedino ono što muzika u datom trenutku od njih traži.”

Ako bismo morali da navedemo jednog muzičara koji je stožer savremene džez scene u Srbiji, onog koji je aktivan i kao vredan autor u domenu post i neo bapa, i kao muzičar na klupskim sešnima, pa naposletku i kao profesor, izbor bi bez griže savesti mogao pasti na saksofonistu Luku Ignjatovića.

Trenutak u kome se ovaj muzičar pojavio i zablistao na domaćoj sceni bio je vrlo delikatan. Krajem “nultih” godina ovog veka i početkom “desetih” značajna pomeranja na autorskoj sceni džeza dešavaju se mimo regularnog džez diskursa i obrazovnog sistema, a autori iz bendova kao što su Eyot, Fish in Oil ili Majamisty Trio, kao i Szilard Mezei dolaze iz sveta klasične muzike ili alternativnog roka i bluza. Muzičari bliski bap izrazu u tom trenutku gravitiraju oko Big benda RTS-a, dok etno-džez kao popularan format polako jenjava. Ukratko, onome što bi trebalo da bude glavni tok jedne zdrave i potentne džez scene, bila je preko potrebna sveža krv.

Nikola Marković

Ta sveža krv bili su mladići u svojim ranim dvadesetim ili čak tinejdžeri koji su okupljeni u klubu “Čekaonica” nastupali kao bend Qzama Quartet. Najstariji među njima (1986. godište) bio je saksofonista Luka Ignjatović, koji je svojim ozbiljnim stavom na bini pravio kontrapunkt razigranom i veselom pijanisti Filipu Bulatoviću i dinamičnoj ritam sekciji bubnjara Peđe Milutinovića i basiste Pere Krstajića. Bilo je to zlatno doba džez klabinga u Beogradu i vreme u kome je autorska muzika bila “in”, što je bio značajan iskorak u odnosu na višedecenijsku tradiciju sviranja standarda na beogradskim klupskim scenama.

Kad smo počeli da sviramo zajedno, naša muzika je savršeno odslikavala naše druženje, koje su karakterisali zajednički smisao za humor, veliko poverenje i veoma intenzivna energija. Povrh toga, klub "Čekaonica" bio je naša zajednička kuća, u kojoj smo tokom dana vežbali, a uveče svirali i bili deo kolektivnog duha koji je bio stvoren u tom klubu. Fantastična energija, spontanost i entuzijazam vlasnika "Čekaonice" Marka Berkeša bili su ključni u stvaranju jednog svojevrsnog centra svih događanja kad je u pitanju džez scena naše zemlje u tom periodu”, priseća se Luka Ignjatović u razgovoru za Hi-Files magazin.

Od “Stankovića”

do Amsterdama

Luka Ignjatović je u svojim formativnim džezerskim godinama prošao uobičajen obrazovni put. Školovanje na džez odseku Muzičke škole “Stanković”, pa odlazak u inostranstvo. U tom trenutku još nije postojao odsek za džez i popularnu muziku na FMU, pa je samo bilo pitanje kuda dalje. Za Ignjatovića su to bile studije džez saksofona na Amsterdamskom konzervatorijumu.

“Džez muzika i saksofon postali su centralni deo mog života na početku druge godine srednje škole. Džez odsek Srednje muzičke škole “Stanković” mesto je koje mi je u tom pogledu potpuno promenilo život i gde sam pronašao svoj životni poziv. Bend koji sam u tom periodu najviše slušao bio je prvi kvintet Milesa Davisa, ali sam slušao i muzičare poput Cannonballa Adderleya, Charlieja Parkera, Ahmada Jamala i drugih”, počinje Luka priču o svojim ranim džez godinama. Već tada upoznaje pijanistu Filipa Bulatovića, s kojim će kasnije pokrenuti autorski bend. Prvi korak ka tome bilo je učenje “sa izvora” i slušanje drugih džez muzičara s domaće džez scene. “Išli smo na svaku džez svirku i svaki sešn koji se u to vreme događao u gradu. Prva iskustva koja smo imali na džem sešnima bila su na poziv trubača Marka Djorđevića, koji nam je pomogao da izađemo na binu u trenucima kad nam je za to bila potrebna hrabrost, koju nismo uvek imali. Pored profesora saksofona Ivana Švagera i Nenada Petrovića, pomenuo bih i pro-

fesora džez klavira i džez istorije Miloša Krstića kao neke od najznačajnijih osoba za naše muzičko obrazovanje”, ističe saksofonista.

Postavljanje temelja scene

Posle završenih studija u Amsterdamu, za Luku nije bilo previše dileme oko povratka u Srbiju, gde mu je nedostajala porodica i život koji je tamo zamišljao. Ispostavilo se da je ova odluka bila dobra i u profesionalnom smislu pošto je u to vreme oformio Qzama Quartet, a ubrzo će doći i do osnivanja katedre za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičkih umetnosti.

“Osnivanje džez odseka verovatno je jedan od najznačajnijih trenutaka u razvoju džez muzike u Srbiji i regionu. Njegovo otvaranje ne bi bilo moguće bez neiscrpnog entuzijazma i zalaganja profesorke Dubravke Jovičić i Stjepka Guta”, kaže Ignjatović, koji uskoro i sam postaje jedan od profesora na ovoj katedri. “Saradnja sa studentima džez odseka donosi mi veliko zadovoljstvo, ali i svakodnevno preispitivanje i rad na sopstvenom znanju na polju muzike i pedagogije. Mislim da je veoma važno da mladi muzičari nauče da ne sviraju sve što mogu, već jedi-

no ono što muzika u datom trenutku od njih traži. Muzika je uvek na prvom mestu i umeće je prepoznati na koji način je mozemo obogatiti”, Luka govori o onome što želi da prenese mlađima. Nakon što su Pera Krstajić i Filip Bulatović otišli u SAD, druga polovina Qzama Quarteta s kontrabasistom Borisom Šainovićem osniva Schime Trio, koji tokom godina varira u formacijama od trija do kvinteta. Sve dok se nije ustalila kvartet postava s pijanistom Savom Miletićem. “S njegovim dolaskom se, po mom mišljenju, formirala generalna ideja o zvuku ovog benda. Pogledi Save Miletića na džez, ali i klasičnu muziku veoma su snažno uticali na mene. Njegova širina u pristupu improvizovanoj muzici, u kombinaciji sa inspiracijom koju crpi iz klasike, promenila mi je pogled na shvatanje muzike kao takve, ali i moje uloge improvizatora u okviru džez benda.”

Iskorak u nepoznato

Upravo jedno veče zajedničkog slušanja muzike bio je okidač za dosad najambiciozniji, aktuelni projekat Schimea sa ansamblom Muzikon. “Sava je pustio delo Waynea Shortera, komponovano i orkestrirano za džez kvartet i klasični or-

kestar. Radilo se o delu 'Pegasus' sa albuma 'Without a net', koje je ostavilo toliko snažan utisak na nas da smo odlučili da pokušamo da napravimo sličan projekat. Igrom slučaja, nakon nekog vremena, imao sam veliku sreću da upoznam Miloša Jovanovića, direktora kamernog orkestra Muzikon, koji je imao sličnu ideju o kombinovanju džez benda i klasičnog orkestra. Tu ideju smo onda zajedno uobličili tako što smo odlučili da spojimo naš bend Schime sa orkestrom od devetnaest gudača i dobili nešto što je meni lično najneverovatnije muzičko iskustvo u mojoj dosadašnjoj karijeri”, ispričao je Luka i istakao da je značajnu ulogu u realizaciji projekata imao Galeb Nikačević, na čijoj je platformi Agelast Sessions prvi put javnosti predstavljen ovaj projekat. Usledio je poziv za nastup na prestižnom festivalu Moers u Nemačkoj, pa otvaranje Beogradskog džez festivala 2022. godine i, konačno, album "Melange".

Podsetimo još jednom da Luka Ignjatović ima tek 37 godina i da je po džez standardima još uvek mlad muzičar. Već sasvim zreo kao instrumentalista, kompozitor i aranžer, a vredan i studiozan u svom radu, nagoveštava još nekoliko dobrih decenija za džez u Srbiji.

Schime & Muzikon, foto Miloš Jovanović

Kinematografija u ženskim rukama

Iako iza sebe ima “svega” osam filmova, Mia Hansen-Løve uspela je da razvije sopstveni prepoznatljiv stil, koji se bavi svakodnevicom i naizgled običnim stvarima koje nas menjaju iz korena.

Nažalost, koliko god daleko da odmaknemo u izjednačavanju prava, žene su u režiji i dalje retka pojava, posebno one uspešne, o čijim se filmovima priča i koji se nagrađuju. Kad je evropska kinematografija u pitanju, Francuskinja Mia Hansen-Løve definitivno je uspela da se izdvoji kao jedna od bitnijih.

Počeci

Mia Hansen-Løve rođena je 1981. u Parizu. Oba roditelja su joj bili profesori filozofije, a sama je diplomirala nemački jezik i filozofiju.

Njen prvi veći kontakt s kinematografijom bio je u filmovima “Fin août, début septembre”, u kom je glumila zaljubljenu tinejdžerku, i “Les Destinées sentimentales”, a oba je režirao Olivier Assayas, njen budući partner. Ona je 2001. upisala

Konzervatorijum dramskih umetnosti, ali je samo dve godine kasnije napustila studije i počela da piše filmske kritike za čuveni časopis Cahiers du Cinema, u kojem je radila do 2005. Iste godine režirala je i svoje prvo kratkometražno ostvarenje pod nazivom “Contre-coup”, u kom su glumili Louis Garrel i Lolita Chammah.

Filmovi

Njen prvi dugometražni film “Tout est pardonné” iz 2007, inspirisan njenim ujakom, o profesoru koji pada u depresiju i odaje se narkoticima, bio je nominovan za prestižnu Cezar nagradu, koju dodeljuje Francuska filmska akademija u kategoriji najboljeg debitantskog ostvarenja. Usledio je “Le Père de mes enfants” iz 2009, premijerno prikazan na festivalu u Kanu, koji je dobio specijalnu nagradu žirija. Ovo ostvarenje napisano je po

Ana Eraković

istinitom događaju - samoubistvu francuskog glumca i producenta Humberta Balsana, koji je bio jedan od rediteljkinih prvih mentora.

Treći film “Un amour de jeunesse” iz 2011. velikim delom je autobiografski i govori o odrastanju i prerastanju prvih ljubavi, kroz koje je Mia i sama morala da prođe kad se njen dečko iz tinejdžerskih dana preselio u Južnu Ameriku.

Ostvarenje “Eden”, prikazano 2013, takođe je autobiografsko i govori o mladiću koji prisustvuje rađanju francuske haus scene tokom devedesetih godina prošlog veka. Inspiraciju za ovaj film našla je u svom bratu Svenu, koji je zaista u to vreme radio kao DJ.

Već tad je u pripremi bio “L'Avenir” sa Isabelle Huppert u glavnoj ulozi, premijerno prikazan 2016. na filmskom festivalu u Berlinu, gde je Mia osvojila Srebrnog

medveda za najboljeg režisera. Huppertova glumi profesorku filozofije čiji se naizgled savršeni život raspadne nakon što muž napusti nju i decu. Kao najveću

inspiraciju za ovaj film Mia je navela “Le Rayon Vert” Erica Rohmera, ali i životnu priču svoje majke.

Dve godine kasnije i njen film “Maya”, o novinaru kidnapovanom u Siriji, imao je premijeru na festivalu u Torontu.

U maju 2017. počela je da snima svoje prvo ostvarenje na engleskom jeziku

“Bergman Island”, o bračnom paru filmskih umetnika koji odlaze na ostrvo Faro, na kom je živeo režiser Ingmar Bergman, u potrazi za inspiracijom. Glavne uloge

trebalo je da tumače Greta Gerwig i John Torturro, ali su ih zamenili Vicky Krieps i Tim Roth. Zbog pandemije, film je premijeru imao tek 2021. u Kanu.

Nedavno smo imali prilike da u bioskopima gledamo i njeno poslednje ostvarenje “Un Beau Matin”, koje je inspirisano njenim ocem, tačnije njegovom neurodegenerativnom bolešću zbog koje je relativno mlad počeo da gubi vid, sluh i pamćenje. Nažalost, on je preminuo tokom pandemije i nije dočekao premijeru filma, za koji Mia kaže da je najličniji do sada iako su svi bili manje ili više inspirisani njom samom ili njoj bliskim ljudima. Ona je snimala u pravim bolnicama i staračkim domovima u kojima je boravio, a knjige koje se vide u nekim scenama zaista su iz njegove biblioteke. Kompletan rad na filmu “Un Beau Matin” videla je kao jedini način da se izbori sa emocijama, s obzirom na to da su zabrane tokom korone bile izuzetno stroge i da, kao i mnogi drugi, nije mogla da se oprosti od svog oca onako kako je želela.

Stil

Mia Hansen-Løve kao najvećeg uzora u svom radu navodi režisera francuskog novog talasa Erica Rohmera, i to se jasno vidi u njenim filmova. Kao i on, i ona sve svoje scenarije piše sama, sa izuzetkom ostvarenja “Eden”, gde joj je pomagao brat, na kom se priča i zasniva. Njen cilj je da, baš kao i njen uzor, pronađe sopstveni jezik i način interpretacije stvarnosti. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, skoro sva njena ostvarenja su duboko tragična jer je reč ili o gubitku voljene osobe, ili o raspadu porodice, ili o samodestruktivnim odlukama koje protagonisti donose, a ponekad i sve to odjednom. Ipak, u intervjuu za portal

Independent izjavila je da ponekad želi da su scenariji koje piše manje realistični i da može jednostavno da izmisli situacije koje joj se nisu desile, a opet, filmovi joj služe i kao podsetnik na sve što je proživela i što se plaši da bi jednog dana mogla zaboraviti. Ona smatra da je kinematografija dala smisao njenom životu u njenim dvadesetim godinama,

kad se, kao i mnogi mladi, osećala potpuno izgubljeno, kao i da je jedini način da izleči melanholiju koja ju je opsedala celog života to da je prenese na veliko platno. Zato je Mia Hansen-Løve, bar među glumcima s kojima je sarađivala, poznata po preciznosti, u želji da verno prenese svoja sećanja i da sve izgleda tačno onako kako je zamislila.

Jamajkanac u Americi

Harry Belafonte smatra se zaslužnim za popularizaciju kalipso muzike u Americi, samim tim i na internacionalnoj muzičkoj sceni, a jednako je bitno i njegovo angažovanje kad je u pitanju ravnopravnost Afroamerikanaca.

Belafonteova najznačajnija pesma bila je i ostala “Day-O (Banana Boat)”, narodna jamajkanska pesma koju je on popularizovao. Nakon što je postala hit davne 1956, vaskrsnuće je doživela 1988, kad se pojavila u filmu “Beetlejuice”, a čak je imala i svoju parodiju na srpskom u izvođenju benda The Kuguars.

Počeci

Harold George Bellanfanti Jr. rođen je 1927. u Harlemu u Njujorku. Majka i otac su mu bili jamajkanski emigranti.

Osnovnu školu završio je na Jamajci, a iz srednje se ispisao kako bi se pridružio američkoj mornarici tokom Drugog svetskog rata. Prvi put kad je otišao u Američko crnačko pozorište, oduševio se glumom i sprijateljio sa Sidneyjem Poitierom.

Krajem 1940. Belafonte je išao na časove glume kod nemačkog režisera Erwina Piscatora zajedno s drugim čuvenim glumcima poput Marlona Branda, Tonyja Curtisa i Poitiera. Da bi platio ove časove, nastupao je kao pevač u noćnom klubu. Prvobitno je želeo da bude pop pevač,

Ana Eraković

ali se ubrzo zainteresovao za narodnu muziku i 1953. potpisao je ugovor za izdavačku kuću RCA, s kojom će sarađivati narednih dvadeset godina. Iste godine objavio je svoj prvi hit singl pod nazivom “Matilda”.

“Calypso”

Belafonteov debi “Calypso” objavljen je 1956. Bio je to prvi album u istoriji koji se prodao u milion primeraka u samo jednoj godini, a stigao je čak na četvrto mesto Bilbordove liste. Na ovaj način je američkoj i svetskoj publici predstavljena

Harry Belafonte

kalipso muzika, nastala u Trinidadu i Tobagu početkom 19. veka. Iako ga je javnost prozvala “kraljem kalipso muzike”, on nikada nije prihvatio ovo zvanje.

Sa ovog albuma izdvojila se do danas najpoznatija Belafonteova pesma “Banana Boat Song”, koja se na albumu zove “Day-O” i koja je stigla do petog mesta top-lista pop muzike. Ova narodna jamajkanska pesma snimljena je u studiju u dva navrata pre nego što je Belafonte objavio svoju verziju.

Osim kalipso muzike, Belafonte je snimao i folk i gospel, kao i američke standarde. Tako je njegov drugi najveći hit, takođe obrada “Mama Look at Bubu”, objavljen odmah posle “Banana Boat Song”, stigao do jedanaestog mesta na top-listi pop muzike.

Već 1959. vodio je i svoju emisiju “Tonight with Belafonte”, za koju je dobio i Emmy nagradu, a te i sledeće godine snimio je dva živa albuma u Carnegie Hallu, koji su postigli veliki uspeh i kod publike i kod kritike. Izabran je za jednog od izvođača koji su imali tu čast da nastupaju na inauguraciji predsednika Jonha F. Kennedya 1961. Iste godine objavio je drugo studijsko izdanje “Jump Up Calypso”, koje se takođe prodalo u milion primeraka. Svoj treći album “Midnight Special” objavio je 1962. i na njemu je gostovao Bob Dylan. S dolaskom The Beatlesa i drugih britanskih izvođača u Ameriku, Belafonteova popularnost je počela da opada. Tako je “Belafonte at The Greek Theatre” iz 1964. bio njegov poslednji album na top-listama, a njegov poslednji hit singl bila je “A Strange Song” iz 1967.

Dobio je Gremi nagrade za “Swing Dat Hammer” iz 1960. i “An Evening with Belafonte/Makeba” iz 1965. Svoj peti i poslednji studijski album kalipso muzike, nazvan “Calypso Carnival”, objavio je 1971.

Belafonte na filmu

Paralelno s muzičkom, tekla je i njegova glumačka karijera. Prvu ulogu ostvario je 1953. u filmu “Bright Road”, u kom je glumio s Dorothy Dandridge. Oni su se pojavili zajedno i naredne godine u mjuziklu “Carmen Jones” u režiji Otta Premingera, ali su glasovi oboje glumaca zamenjeni operskim pevačima jer navodno nisu bili dovoljno dobri.

Krajem pedesetih Belafonte je sve više angažovan na filmu, pa je tako glumio u nekoliko kontroverznih ostvarenja

- “Island in the Sun” iz 1957, u kom je nagoveštena njegova romansa s likom koji tumači Joan Fontaine. Dve godine kasnije snima i producira “Odds Against Tomorrow” o pljačkašima banke, u kom je Belafonteov partner otvoreni rasista. Dobio je ponudu da glumi Porgyja u Premingerovoj interpretaciji opere “Porgy and Bess”, ali je odbio jer je smatrao da ona suviše podleže rasnim stereotipima. Ipak, ulogu je prihvatio njegov prijatelj Sidney Poitier. Belafonte je i inače bio nezadovoljan ulogama koje su mu nudili tokom šezdesetih, zbog čega se više posvetio muzici.

Srećom, sedamdesetih godina se vraća filmovima. Tako je s Poitierom glumio u ostvarenjima “Buck and the Preacher” iz 1972. i “Uptown Saturday Night” iz 1974. Belafonte je 1984. čak producirao i komponovao muziku za jedan od prvih filmova koji su promovisali hip-hop kulturu “Beat Street”.

Devedesetih je imao nekoliko glavnih uloga u ostvarenjima “White Man’s Burden” iz 1995. s Johnom Travoltom i “Kansas City” režisera Roberta Altmana iz 1996. Poslednji put se na velikom platnu pojavio u filmu Spikea Leea “BlacKkKlansman” iz 2018.

Belafonte će ostati upamćen i po svom izuzetnom angažovanju na suzbijanju rasizma i borbi za jednakost prava Afroamerikanaca. Odbijao je da nastupa na jugu Amerike, poznatom po mržnji prema crncima, podržavao je predsedničkog kandidata Johna F. Kennedyja. Bio je do-

bar prijatelj s Marthinom Lutherom Kingom Jr., koga je čak i izdržavao jer je zarađivao mnogo više, a jednom prilikom je platio i kauciju kako bi King i ostali borci za jednakost bili pušteni iz zatvora u Alabami. Pomagao je građanima da se registruju kako bi mogli da glasaju, a bio je i jedan od organizatora čuvenog Marša na Vašington 1963. Takođe, bio je i jedan od inicijatora prilikom snimanja pesme “We are the World” iz 1985, čiji je cilj bilo skupljanje sredstava za pomoć Africi, a iste godine je nastupao i na Live Aid koncertu. Učestvovao je i u kampanjama borbe protiv HIV-a u Africi, pomoći deci iz Ruande, kao i u borbi protiv južnoafričkog aparthejda.

Preminuo je u 96. godini u svom domu 25. aprila ove godine na Menhetnu.

SBTRKT - “The Rat Road”

(Save Yourself)

Erik Truffaz - “Rollin’” (Blue Note)

Everything but the Girl“Fuse” (Buzzin' Fly; Virgin)

Na novi album “The Rat Road” engleskog muzičara Aarona Jeromea, koji se predstavlja kao SBTRKT, čekali smo čitavih sedam godina. On je odlučio da se oduži za strpljenje tako što će nam ponuditi čak dvadeset dve pesme (bez brige, album ne traje ni sat vremena), na kojima gostuju njegovi dugogodišnji prijatelji sličnog muzičkog senzibiliteta, poput Sampe, Toro Y Moi i LEILAH. SBTRKT se i dalje drži svog prepoznatljivog zvuka, koji je mešavina elektronike, hip-hopa i R&B-ja, a sve pod kapom britanske garaž muzike i uz mrvicu džeza. Ovim jednominutnim kompozicijama deluje da je bliži kolegi Flying Lotusu i apstraktnim temama nego ikad, a sve dalji od srceparajućih balada kojima se predstavio publici na svom prvencu iz 2011. Ovakav pristup ima svoje prednosti u razvoju savremenog muzičara, ali i svoje mane, jer se time ponovo udaljava od bilo kakvog komercijalnog uspeha.

Francuski džez-fjužn trubač Erik Truffaz objavio je novi album, na kome interpretira muziku iz njemu omiljenih filmova. Naime, 2020. rediteljka Marie-France Brière angažovala ga je da radi muziku za njen dokumentarac i usput predložila da odsvira muziku iz nekih poznatih ostvarenja na zatvaranju filmskog festivala u Angulemu. Njemu se ova ideja toliko dopala da je odlučio da objavi čak dva albuma sa ovom tematikom. Prvi od ta dva je “Rollin’”, na kome su se našle kompozicije iz kultnih filmova, poput “La Strada”, koju je komponovao Nino Rota, zatim “One Silver Dollar” iz vesterna “River of No Return”, koju ovde peva Camelia Jordana, “Cesar et Rosalie”, u kojoj se čuje vokal glumice Sandrinne Bonnaire, kao i muziku iz ostvarenja “Ascenseur Pour L'echafaud”, koju je komponovao Truffazov kolega Miles Davis. Do kraja godine možemo očekivati i drugo izdanje “Clap”.

Posle čak dvadeset četiri godine i albuma “Temperamental” iz davne 1999, Tracey Thorn i Ben Watt, poznati pod imenom Everything but the Girl, vraćaju se na scenu. I baš kao što su planirali, engleski dvojac je uspeo u nameri da sačuva svoj prepoznatljivi trip-hop zvuk, a da opet zvuči savremeno i nimalo bajato za ono što se trenutno nalazi na alternativnoj muzičkoj sceni. Jedino što je drastično drugačije u odnosu na to kako ih pamtimo jeste glas Tracey Thorn, koji nas podseća da smo svi stariji za minimum dvadeset godina, pa i ona sama. Iako je nastajao u vreme pandemije, album nije bio podstaknut nedostatkom neke druge vrste zabave, već su Everything but the Girl osetili da je vreme da se vrate. Za veterane, koji bi imali puno opravdanje da se nisu snašli u savremenom muzičkom pejzažu, Tracey i Ben su ipak objavili odlično izdanje i podsetili elektro klince na to ko je bio prvi na sceni.

The National – “First Two Pages of Frankenstein” (4AD)

Od svog petog studijskog izdanja “High Violet” iz 2010. The National naizmenično snimaju jedan dosadan album, pa jedno malo remek-delo. Srećom, ovog puta je bio red na potonje. “First Two Pages of Frankenstein” nastao je posle četiri godine pauze (bar kad je rad u bendu u pitanju), jer je u međuvremenu pevač Matt Berninger objavio solo album, a braća Dessner su marljivo radila s Taylor Swift kako bi dokazali da ona nije obična pop zvezda, pa im ona sad uzvraća uslugu u pesmi “The Alcott”. Od podesnijih i talentovanijih gostiju, koji su se toliko savršeno uklopili u The National estetiku da se nameće pitanje kako je moguće da nisu ranije sarađivali - tu su Phoebe Bridgers u pesmama “This isn’t Helping” i “Your Mind is Not Your Friend”, kao i Sufjan Stevens u uvodnoj “Once Upon a Poolside”. Za poslednju “Send for Me” publika već šaljivo predviđa da će postati nezaobilazan deo svakog prvog svadbenog plesa. Album je inspirisan Berningerovom borbom s depresijom, mada bismo mogli reći da je to manje-više bila inspiracija i svih njihovih prethodnih izdanja. Za naslov su se odlučili kad je Berninger, kao deo svog redovnog stvaralačkog procesa, otvorio prve dve stranice čuvenog klasika Meri Šeli ne bi li pronašao reči kojima bi opisao svoje stanje.

Jessie Ware“That! Feels Good” (Interscope)

Daughter“Stereo Mind Game” (Glassnote)

Yaeji –„With a Hammer” (XL)

Jessie Ware je na prošlom albumu pronašla formulu koja radi, bar kad su njeni fanovi u pitanju - pop s disko i fank motivima, pesme za ples i zabavu, i to je sve. Nema nikakvog umetničkog upinjanja ni u pokušaju, jer je njena publika zadovoljna i ovako. Bez obzira na to što nijedna pesma s prethodnog albuma nije zapamćena, niti je trajala duže od nekoliko meseci, za razliku od nekih s njenog prvenca, Jessie je odabrala lakši put i angažovala producenta Stuarta Pricea da je pretvori u još jednu prolaznu pop pevačicu. Zato ćete pesme jedva razlikovati, ako se uopšte budete bavili time, a u moru disko ritmova za flertovanje izdvojiće se jedino “Hello Love”, kao kratko podsećanje na ono što je Jessie bila i mogla biti kad je počinjala karijeru i bila u rangu s novajlijama britanske muzičke scene - Disclosure, Sampom i pomenutim SBTRKT.

Engleski šugejzeri Daughter osvojili su srca indi-publike čim su se pojavili na sceni, pre nešto više od desetak godina. Prigušeni polušapat pevačice Elene Tonre, iza kog se čuje (ovaj put nešto manje) hermetična gitarska distorzija, postao je znak raspoznavanja ovog benda. Oni se vraćaju na scenu posle čak sedam godina odsustva, i to svojim najoptimističnijim, pa možda i najslušljivijim albumom do sada “Stereo Mind Game”, koji je većim delom inspirisan Eleninom vezom na daljinu. Nešto drugačije teme obrađene su u pesmama “Party”, u kojoj pevačica priznaje da je imala problem sa alkoholom, i “Neptune”, u kojoj opisuje stanje depresije i koliko je važno da u tom trenutku dobijemo pomoć od onih koji nas vole. I ovog puta najveći uspeh benda Daughter je lakoća s kojom se publika poistovećuje s njihovim stihovima i emocijom koju oni prenose.

Feist - “Multitudes” (Polydor)

Yaeji je srednje ime Kathy Lee, američko-korejske pevačice i producentkinje, pod kojim je izabrala da nastupa. Ona se proslavila prvo kao DJ, iako joj je to bio samo hobi dok je studirala dizajn, ali publici se dopala njena muzika prilikom nastupa u čuvenom londonskom klubu “Boiler Room”, pa se okrenula ovoj umetnosti. Posle dva EP-ja i jednog mikstejpa, sada slušamo njen debi album pod nazivom “With a Hammer”, koji je producirala skoro sama. Na prvo slušanje ovaj prvenac podseća na Grimes, jednako inspirisanu azijskom tradicionalnom i pop kulturom. Ipak, za razliku od Yaeji, koja je još uvek zarobljena u svom pomalo opskurnom DJ svetu mikseva, u kojima je sve dozvoljeno, Grimes zna kako da napravi hit, ako ne za široke narodne mase, a ono bar za svoju publiku. Pesme su uglavnom nepamtljive, ali se izdvajaju “I’ll Remember for Me, I’ll Remember for You” i “Done (Let’s Get It)”.

Leslie Feist je pronašla svoj muzički izraz još na početku karijere, predstavila ga širokoj publici na svom drugom albumu “Let It Die”, objavljenom 2004, i otad se njene pesme nisu drastično menjale. Indi pop-folk, kako bi se mogao okarakterisati muzički stil kanadske kantautorke, savršena je podloška njenom nežnom i krhkom glasu i jednako tananim osećanjima. Sada slušamo šesto studijsko izdanje “Multitudes”, inspirisano rođenjem Feistine usvojene ćerke, kao i iznenadnom smrću njenog oca. Ova dva bitna događaja podstakla su je da se okrene neiscrpnim temama prvo beskrajne sreće, a potom i tuge, i na taj način kanališe novonastale emocije. Prema njenim rečima, godine pandemije je, kao i mnogi drugi, iskoristila za suočavanje sa samom sobom, posebno dok je bila u karantinu s ćerkom i ocem, iz čega je nastao ovaj album. “Multitudes” otvara energična “In Lightning”, sa izraženim perkusijama, što se ne može reći za dobar deo pesama na ovom izdanju. Već sledeća “Forever Before” posvećena je njenoj ćerki, pa i ne čudi što podseća na uspavanku (kao i dobar deo albuma, što je i bila inicijalna ideja same autorke), a Feist sjajno opisuje osećanja mlade majke stavljajući reči “fear” i “fearlessness” jednu naspram druge.

Mammal Hands –“Gift from the Trees” (Gondwana Records)

Punkt | Stillefelt –“Modest Utopias” (Punkt Editions)

Lukas Traxel –“One-Eyed Daruma” (We Jazz Records)

Britanski trio Mammal Hands još jedan je uspešan predstavnik britanskog džez buma i frakcije bliske izdavačkoj kući „Gondwana Records“, a na tragu onoga što već desetak i više godina radi Portico Quartet kao verovatno najvažniji bend ove scene. Na njihovom petom albumu svi dobitni sastojci su tu. Saksofonista Jordan Smart je istančan liričar neogarbarekovskog senzibiliteta, pijanista Nick Smart uklapa klasični džez pijanizam s „novom klavirskom muzikom“ i minimalizmom, pitko šetajući istorijom od Philipa Glassa do Nilsa Frahma, dok je bubnjar Jesse Barrett kohezivni faktor koji ritam čvrsto drži pod kontrolom. Ako bismo cepali dlaku, možemo pomalo zažaliti što te stroge aranžerske uzde ponekad ne popuste, što se bend tako disciplinovano drži radiofoničnog formata. Ali neko mora da pravi i radijsku muziku, zar ne?

Festival Punkt u norveškom gradu Kristijansandu poseban je po svom konceptu Live: Remix, koji podrazumeva klasične koncerte i njihovo istovremeno remiksovanje uživo u izvođenju drugih umetnika. Ovim osobenim pristupom muzici i stvaranju rukovode dva maga norveške eksperimentalne i elektronske scene Jan Bang i Erik Honore, koji su pokrenuli i izdavačku delatnost pod Punkt etiketom. Drugo studijsko izdanje iz ove serije predstavlja saradnju već pomenutog dvojca s mnogočlanim neformalnim Punkt kolektivom i britanskim triom Stillefelt. Rezultat je istovremeno i karakterističan za ovu scenu i stilski neuhvatljiv, eteričan i ambijentalan, poput zvučnog snoviđenja koje presecaju zvuci trube i toplih vokala. Ova muzika nije za svakoga, ne pleni klasičnom lepotom melodija i aranžmana, ali zove i zavodi svojim mističnim kvalitetom.

Tania Giannouli – „Solo“ (Rattle Records)

Muzika na debi albumu švajcarskog kontrabasiste Lukasa Traxela mogla bi se najlakše opisati frazom koju je istakao sam izdavač We Jazz: „Kompaktna, duboka i organska do srži.“ Kad govorimo o kompaktnosti i onome što je organsko, na delu je uhodani trio u kome se kontrabas, saksofon i bubnjevi prepliću u rolama i ne iskaču iz homogene zvučne slike bez preke potrebe. Dubina dolazi iz naklonosti spiritualnom džezu, oličenom u tretmanu saksofonskih melodija, ali i lepo pozicioniranim instrumentima u zvučnoj slici sa izraženim „sobnim kvalitetom“. Traxelov kontrabas odsviran je precizno i toplo, dok je Otis Sandsjö taman toliko pomeren ka falsetu u improvizacijama da se ne uljuljkamo previše u nežnosti njegovih otvarajućih melodija. Mnogi skandinavski džezeri rado se vraćaju tom famoznom prelazu iz bapa u fri džez s početka šezdesetih. Traxel i ekipa ovom štihu dodaju i pravu dozu savremenosti i svežine.

Grčka pijanistkinja Tania Giannouli novo je veliko pijanističko ime evropske džez scene. Ako i nije dosegla zvezdane trenutke na binama najvećih kontinentalnih džez festivala, broj (zapadno)evropskih bina na kojima nastupa uvećava se iz godine u godinu, a kao ključni parametar relevantnosti mogli bismo istaći njeno izvanredno snalaženje u solo formatu, rezervisanom za istančane i smele pijanističke glasove. Solo klavir u džezu ne trpi prazan hod i sviranje radi sviranja, ono koje popunjava prostor između otvaranja i završnog izvođenja teme, pa je u tom smislu veoma zahtevno snimiti dugometražni album trajanja preko 70 minuta na kome se nalaze 24 numere. Upravo je to uradila Tania Giannouli, vešto se opredelivši za raznolikost u kompozitorskom i sviračkom stilu i lucidno kombinovanje konciznih melodija sa avanturističkim pristupom sviranju i improvizaciji. Često je reč o minijaturama s merom i idejom jasno zaokruženom u svega minut-dva, u kojima klavir biva i solo instrument i ritmička podloga, dok drugde preovladava klasičniji pristup melodiji, koji pleni čistom lepotom teme i interpretacije. „Solo“ možda nije album konciznog koncepta, ali zato neodoljivo podseća na nekakav dobro promišljen best of izbor iz dugogodišnje karijere.

Auto-radio

Nestanak ove komponente iz automobila i kompjuterizacija zvuka u kolima.

Auto-radio je bio najzanimljiviji uređaj u automobilu, najviše zbog toga što su mališani mogli da ga diraju. Ranije su deca s navršenih 12 godina smela da se voze na prednjem sedištu, i to je bio milestone, koji smo svi neizdrživo čekali, dok su danas još uvek u bebi-sedištima, zagledani u svoje telefone, sa slušalicama i uglavnom nezainteresovani za instrument-tablu i ono što se dešava na njoj - brzinomer, lampice i radio.

Kasnije, kad smo počeli da slušamo svoju muziku i položili vozački ispit, bilo je neobično važno da ponesemo i kasetu s pažljivo odabranom i snimljenom muzikom baš za vožnju, koja nam je služila kao filmska muzika, ali i da bismo devojkama pokazali kako smo već nabavili najnovije hitove. Jednom prilikom smo, kao legalni, ali još uvek mladi vozači, krišom uzeli reno 19 (pa još Chamade) od oca našeg drugara i krenuli u grad. Dok smo se spuštali niz Voždovac lomeći volan levo-desno u maniru Formule 1 da zagrejemo gume do Autokomande, zaboravili smo da ponesemo kasetu za auto. Uključio sam auto-radio s nekom kasetom unutra i začuo se muški glas "bonžur", na koji je odgovorio ženski glas isto tako "bonžur". Na to smo svi u kolima uglas ponovili "bonžur!" - bila je

to kaseta sa audio-kursom francuskog jezika, koji je otac našeg druga učio pripremajući se za privremeni rad u Alžiru. Auto-radio je bio divna sprava. Ne samo da je imao AM i FM radio i kasetofon već su neki imali i snimanje - mogli ste da snimite pesmu s radija ili da uključite mikrofon i da snimite svoje utiske s putovanja ili zabeležite dečju radost tokom putovanja i sačuvate je za budućnost. Luksuzni automobili imali su aparate koji su se zbog elegancije i zaštite od krađe izvlačili ispod maski posebnim mehanizmima na pritisak dugmeta. Naravno, sve to uz neizbežno zapetljavanje trake, što se ponekad dešavalo. Poslednji klasični auto-radio video sam u Toyoti Land Cruiser pre dvadesetak godina. Već tada su ih potisnuli CD plejeri, pa čardžeri, bilo u samom uređaju ili u gepeku, da bi sada i oni bili izbačeni i zamenjeni DAB radijima i blutut povezivanjem za strimovanje. Nešto se izgubilo usput, a to nije samo analogni šarm i izvlačenje radija iz automobila i nošenje pod pazuhom u kafić. Radio je uvek bio bitan oslonac svih vozača i putnika: dobrodošlica, stanje na putevima, vremenske prilike i reprezentativna lokalna muzika. Naročito veliki gubitak nastao je gašenjem AM radija širom Evrope i Sjedinjenih Država. AM

je omogućavao prijem na veoma velikim razdaljinama, daleko više i bolje od osetljivog FM opsega. AM radio je nudio i obilje servisnih informacija za vozače na više jezika. Ostatak toga odnosi se na vodostaj na rekama u Srbiji, koji Radio Beograd svakodnevno emituje i danas. Putujući nedavno auto-putem kroz Evropu, na digitalnom auto-radiju smenjivale su se, pojavljivale i gubile radio-stanice. Nijedna državna radio-stanica nije pokrila područje auto-puta. Doduše, servisne informacije su stizale putem tekstualnih poruka na navigaciji: kod Salcburga je neki ludak vozio u suprotnom smeru (mislio sam da se te američke ludosti nikada neće dešavati u Evropi), a kod Linca je počinjalo jako nevreme. Ali, osim muzike i lokalnih tema, nije bilo radiostanice za vozače. Nešto bliže našoj granici poželeo sam da čujem vesti iz Srbije (ne možete ih čitati s mobilnog telefona dok vozite), ali uređaj u kolima nije imao AM opseg. Okretanjem najvećeg dugmeta na tabli da pojačam zvuk zapravo sam povećao temperaturu na klima-uređaju. Uz to, s radio-spikerima često se mešao glas navigacije i sve više je prevladavao utisak da je auto-radio postao samo deo - ili aplikacija - digitalnog, integrisanog uređaja sa šarenim ekranom, nezgrapno zakačenog na prednju tablu. Nedostajaće mi.

Willi Studer

“Air” (Air)

Film “Air” prikazuje nam interesantnu priču o tome kako su nastale čuvene patike Air Jordan, kod nas poznate kao “džordanke”. Naime, u vreme kad je ova ideja nastala, tačnije 1984, Nike je bio nebitan igrač u svetu sportske opreme, koju su kupovali samo zaljubljenici u trčanje, a košarkaška legenda Michael Jordan samo mladi perspektivni igrač koji je uskoro trebalo da zaigra u NBA. Međutim, košarkaški skaut i direktor marketinga Sonny Vaccaro prepoznao je veličinu talenta koju nosi budući igrač Chicago Bullsa i odlučio da ga nagovori na saradnju s kompanijom Nike, iako je on to u početku odbijao. Kao i uvek, a setimo se filmova “Dogma” i “Good Will Hunting”, Damon i Affleck su najbolji kad rade zajedno i tada stvaraju magiju. Doduše, Affleck je mnogo bolji kao režiser, ali nema sumnje da je pred nama jedno od boljih ostvarenja ove godine. Naravno, i ostatak glumačke ekipe je za pohvalu, posebno Chris Tucker kao Howard White, današnji potpredsednik brenda Jordan, Viola Davis kao stroga i beskompromisna Jordanova majka i Jason Bateman kao VP marketinga. Zanemarujući činjenicu koliko je ova priča zaista istinita, sasvim je moguće da je proces koji je doveo do stvaranja jednog od najboljih i najprodavanijih modela patika svih vremena bio jednako zanimljiv.

“Suzume” (Suzume no tojimari)

J Režija: Makoto Shinkai

J Glumci: Nanoka Hara, Hokuto Matsumara, Eri Fukatsu…

J Trajanje: 122 min.

Suzume je tinejdžerka siroče. Otkad joj je majka poginula 2011. u cunamiju, koji je izazvao čuveni zemljotres Tohoku, poznat po tome što je tom prilikom stradala i nuklearna elektrana u Fukušimi, ona živi s tetkom. Jednog dana na putu do škole sreće zgodnog mladića, koji se raspituje da li u blizini postoje vrata. Zaintrigirana njegovim misterioznim pitanjem i već pomalo zaljubljena, ona se vraća da pronađe ovog stranca i u napuštenom banjskom kompleksu nailazi na pomenuta vrata, koja očigledno vode u neki drugačiji svet. Tu pomera kamen neobičnog izgleda i tako otvara Pandorinu kutiju. Iako je autor kao inspiraciju naveo Miyazakijev animirani film “Kiki’s Delivery Service” i Murakamijev roman “Kafka na obali”, ovo ostvarenje mnogo više podseća na anime klasike, poput “Princess Mononoke”, “Spirited Away” i “Whisper of the Heart”. Sličnost je pre svega u tome što je glavna junakinja devojčica koja pokušava da spase svet ili bar svoju okolinu od velikog zla, kao i slučajan susret sa začaranim dečakom, koji zauvek menja njen život. “Suzume” je već zaradio više od dvesta miliona dolara širom sveta i postao četvrti najgledaniji japanski film svih vremena, što bi trebalo da bude dovoljno jak argument da nikako ne propustite ovaj sjajni film.

J Režija: Ben Affleck

J Glumci: Matt Damon, Ben Affleck, Jason Bateman, Viola Davis… J Trajanje: 112 min.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

Slika Zvuk Film

“Maskarada” (Mascarade)

Bivši plesač Adrien nakon povrede i kraha karijere odlučuje da postane žigolo i kao svoju žrtvu nalazi sujetnu i egocentričnu glumicu srednjih godina Martu. Dok ona živi od stare slave, on koristi sve blagodeti njenog bogatstva dok se pretvara da piše roman. Na jednoj od brojnih zabava koje Marta organizuje, on upoznaje Margo, lepoticu koja takođe živi od prevara, krađe i ljubavnih veza s bogatim i uglednim ljudima. On će se, kako to obično biva, momentalno zaljubiti u nju i u tom zanosu doći na ideju da zajedno izvedu jednu grandioznu prevaru, od koje bi konačno mogli da prestanu s takvim životom i uživaju samo u svojoj ljubavi. Susrevši se s muškarcem koji je istinski voli, Margo pristaje i njih dvoje kreću u misiju pljačkanja poznate glumice i uglednog biznismena. Glumci su savršeno odabrani - Niney kao vižljasti plesač, Marine kao usamljena prevarantkinja, Adjani kao nekadašnja filmska diva i Cluzet kao tipični evropski biznismen. Čestitke idu i režiseru Bedosu, koji je karijeru počeo kao glumac, a na ovom ostvarenju radio je kao scenarista, režiser i kompozitor! On se nije bavio umetničarenjem, niti je za cilj imao urnebesnu komediju, već je gledao kako da film bude što zabavniji publici. I u tome je prilično uspeo.

“Jedno lepo jutro” (Un beau matin)

J Režija: Mia Hansen-Løve

J Glumci: Léa Seydoux, Pascal Greggory, Melvil Poupaud, Nicole Garcia, Camille Leban Martins…

J Trajanje: 112 min.

Tačno godinu dana posle njenog ne toliko interesantnog ostvarenja “Bergman Island”, rediteljka Mia Hansen-Løve donosi nam nešto drugačiju srceparajuću priču o odnosu ćerke i oca, koji se bori s neurodegenerativnom bolešću. Sandra je simultani prevodilac s nemačkog i samohrana majka devojčice Linn, i brine o svom ocu Georgu, koji polako gubi vid i kognitivne sposobnosti. Ona i majka shvataju da će uskoro morati da ga presele u dom za stare jer mu je potrebno sve više pažnje. U njihovoj svakodnevici Sandra vidi koliko mu je sve teže da se snalazi u životu i koliko jedna intelektualna veličina kakva je bio njen otac, profesor filozofije, sada nije u stanju da uradi ni neke najjednostavnije stvari kao što je briga o sebi. Tuga je još više obuzima kad shvati da je i on sam veoma svestan toga. Jedinu utehu i svetlu tačku u životu, osim ćerke, pričinjava joj nova ljubav, koja se rađa između nje i prijatelja njenog pokojnog supruga. Film je, nažalost, inspirisan istinitim događajima iz rediteljkinog života i, kao i svi dobri filmovi, uči nas onome što je zaista važno - porodica, ljubav i uživanje u naizgled malim stvarima, kao što je najlepši pogled na Pariz s platoa ispred Bazilike Svetog srca.

J Režija: Nicolas Bedos

J Glumci: Pierre Niney, Marine Vacht, Isabelle Adjani, François Cluzet…

J Trajanje: 134 min.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

“Meet me in the Bathroom” (Meet me in the Bathroom)

J Režija: Dylan Southern, Will Lovelace

J Glumci: The Strokes, Yeah Yeah

Yeahs, Interpol, LCD Soundsystem…

J Trajanje: 105 min.

Knjiga po kojoj je snimljen dokumentarac “Meet Me in the Bathroom” govori o samom početku indi-rok pokreta na prelasku iz 20. u 21. vek. Naime, mladalački elan, niske kirije u Bruklinu i, pre svega, potreba za novim zvukom bili su idealni uslovi da se stvori nova muzička scena, koju su predvodili The Strokes, a Yeah Yeah Yeahs, Interpol i LCD Soundsystem izdvojili su se kao neki od važnijih bendova tog vremena. I zaista, mnogi se sećaju, a to se u filmu i pominje, da su tada na MTV-ju, koji je pre vrtoglavog uspona YouTubea i striming servisa bio alfa i omega muzičke industrije, bili zastupljeni isključivo istrošeni hard rok i rok bendovi kao što su The Offspring i Limp Bizkit. U svojim pokušajima da opstane, uprkos činjenici da su se milenijalci sve više okretali internetu, a ignorisali televiziju, MTV se kao pijavica zakačio za The Strokes, koji su bili samo klinčadija željna zabave, i krenuo da ih diže do visina do kojih sami nisu ni mogli ni želeli da odu, što su pokazali i dokazali i svi njihovi kasniji albumi. Sličnu, samo manje tabloidiziranu sudbinu doživeli su i ostali bendovi koji se pojavljuju u filmu. Iskreno, očekivali smo više od ovog ostvarenja, ali je generalno solidno svedočanstvo jedne ne tako daleke muzičke prošlosti.

“Tar” (Tár)

J Režija: Todd Field

J Glumci: Cate Blanchett, Nina Hoss, Julian Glover, Noémie Merlant, Sophie Kauer…

J Trajanje: 157 min.

Lydia Tár ima sve što se poželeti može - porodicu, veliki i lep stan, dobra kola i radi kao prvi ženski glavni dirigent prestižne Berlinske filharmonije, o čemu je oduvek sanjala. U pripremi je snimak koncerta Malerove “Pete simfonije” pod njenom dirigentskom palicom, kao i (auto)biografska knjiga “Tár on Tár”. Ona je talentovana, elokventna, inteligentna i visokoobrazovana. Međutim, kako to obično biva kod ljudi koji su u poziciji (neograničene) moći, Lydia počinje da iskorišćava druge i donosi odluke kojima zadovoljava isključivo sopstvene prohteve, a šteti mnogima oko sebe. Kad jedna od njenih štićenica počini samoubistvo, navodno, zbog podlih komentara uvažene gospođe Tár, klupko će početi da se odmotava i jedan po jedan saradnik će krenuti u osvetu. Ovo je veoma interesantna drama o uspehu i bolnom padu na samo dno onih ljudi koji takvu vrstu blagoslova ne umeju da cene i misle samo na sebe. Najveća mana ovog filma su repovi nezavršenih priča, koje vaše misli odvlače u pogrešnom pravcu, čak i kad ste svesni da one nisu u fokusu ovog ostvarenja, već samo služe za izgradnju lika dirigentkinje. Iako je Cate već nagrađena Oskarom za sličnu ulogu u filmu “Blue Jasmine”, verujemo da je i ovog puta zaslužila nagradu Američke filmske akademije.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

Slika Zvuk Film

Saundbarovi Telefoni

Bluesound

PULSE SOUNDBAR+

Testiran: HF103, septembar 2021.

Cena: 1.100 €

Plus: precizan i prirodan zvuk, odličan stereo, BluOS platforma

Minus: veći gabarit

Specifikacije: 120 W, 1x HDMI eARC, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Devialet Dione

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 2.400 €

Plus: neponovljiv dizajn, precizna i prostrana scena, snažan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 950 W, 1x HDMI eARC, digitalni ulaz, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio B97

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: oko 1.200 €

Plus: elegantan dizajn, pravi surround, Dolby Atmos, bogate opcije, odličan

zvuk

Minus: velike dimenzije

Specifikacije: 450 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, 35 Hz - 20 kHz, wi-fi, blutut, AirPlay 2

Philips Fidelio FB1

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 800 €

Plus: dizajn i mogućnosti, uverljiv surround, odličan stereo

Minus: mali displej

Specifikacije: 310 W, 2x HDMI, 1x optički, USB-A, wi-fi, blutut

Sennheiser Ambeo

Soundbar Plus & Ambeo Sub

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 2.200 €

Plus: sjajan virtuelni surround, detaljan

i precizan zvuk, odličan bas

Minus: nedostaje displej

Specifikacije: 750 W, 2/1 HDMI, analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay, USB, 30 Hz - 20 kHz

Honor Magic5 Lite

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 369 €

Plus: AMOLED zakrivljeni ekran, baterija koja traje dva dana

Minus: Nedostatak drugog zvučnika.

Specifikacije: 6,67" 1.080x2.400 px, octa-core 5G, RAM 6/12 GB, 5.100 mAh

vivo X90 Pro

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 1.199 €

Plus: odlične kamere, prilagođavanje audio-reprodukcije, integrisan DAC.

Minus: nema adaptivnu frekvenciju osvežavanja ekrana

Specifikacije: 6,78”, 1.260x2.800, 12 GB RAM, 256 GB

Oppo Find X5 Pro

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.100 €

Plus: Snapdragon 8 Gen 1, brzi punjač, futrola, AMOLED ekran, Hasselbladove kamere.

Minus: ništa.

Specifikacije: 6,7”, 1.440x3.216, 12 GB RAM, 256 GB

Samsung Galaxy S23 Ultra

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 1.450 €

Plus: vrhunski ekran, baterija, bolji zvuk Minus: previsoka cena.

Specifikacije: 6,8”, 1.440x3.088, 8/12 GB RAM, 256/512 GB ili 1TB

Sony Xperia 1 V

Testiran: HF114, jul 2023.

Cena: 1.399 €

Plus: odlična glavna kamera, dizajn kućišta i sveukupni izgled, napredne Sonyjeve funkcije

Minus: previsoka cena, bez brzog punjača u paketu

Specifikacije: 6,5”, 1.644x3.840, 12 GB RAM, 256/512 GB

D/A konverteri CD plejeri

EarMen Tradutto

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 800 €

Plus: kućište od punog aluminijuma, jednostavna upotreba; muzikalan, dinamičan i verodostojan zvuk

Minus: suviše mali displej

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 768/32, DSD512, DXD i MQA

iFi Audio Pro iDSD

Testiran: HF85, septembar 2018.

Cena: 2.750 €

Plus: kvalitet izrade, funkcionalnost, veran i muzikalan zvuk

Minus: jeftin daljinski upravljač.

Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava

DSD512

Metronome Le DAC

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 5.700 €

Plus: vrhunska izrada, prirodan i organski zvuk, all-round kvaliteti

Minus: ništa, ako možete da ga priuštite

Specifikacije: C/O/AES/USB ulaz, DAC AKM AK4493, podržava DSD512 i

384/32

Musical Fidelity M6x DAC

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 2.500 €

Plus: analitičnost i fluidnost, sjajan bas, proverena rešenja

Minus: displej bi bio bolje rešenje

Specifikacije: C/O/AES-EBU/USB-B ulaz, DAC 2x ESS ES9038Q2M, podržava

768/32, DSD512 i MQA

SOtM sDP-1000EX

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 3.950 €

Plus: odlične opcije, baterijsko napajanje, fluidnost i muzikalnost

Minus: nema izlaz za slušalice

Specifikacije: C/O/BNC/AES/USB ulaz, podržava DSD128 i 384/32

Audiolab 8300CD

Testiran: HF72, jul 2016.

Cena: 1.295 €

Plus: odličan zvuk u svim aspektima, ogromne mogućnosti

Minus: znatno skuplji od prethodne generacije

Specifikacije: DAC ESS Sabre32 9018, C/O/AES/USB ulaz, balansirani izlaz

Denon DCD-900NE

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 500 €

Plus: decentan dizajn, rafiniran i uravnotežen zvuk, odličan kao transport

Minus: nema digitalne ulaze

Specifikacije: DAC ESS ES9018K2M

Metronome Le Player 2S

Testiran: HF81, januar 2018.

Cena: 4.800 €

Plus: analogni zvuk, rezolucija, dinamika, digitalni ulazi

Minus: neupadljiv dizajn

Specifikacije: DAC AKM AK4490, C/USB ulaz, balansirani izlaz Simaudio MOON Neo 260D

Testiran: HF66, jul 2015.

Cena: 2.400 €

Plus: veran zvuk, linearnost, finese

Minus: ništa vredno pomena

Specifikacije: Burr-Brown PCM1795, XLR izlaz, C/O/USB ulazi

Yamaha CD-N301

Testiran: HF63, januar 2015.

Cena: 360 €

Plus: detaljan i suptilan zvuk, ogromne mogućnosti, pristupačna cena

Minus: ništa po ovoj ceni

Specifikacije: DAC Burr-Brown PCM5101A, LAN port

Mrežni plejeri Bežični zvučnici

iFi ZEN Stream

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 400 €

Plus: čist i neutralan zvuk, velike mogućnosti, stabilna aplikacija

Minus: nešto viša radna temperatura

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/USB-A ulaz, podržava 384/32, DSD256 i MQA

Matrix Audio element i2

Testiran: HF113, maj 2023.

Cena: 1.600 €

Plus: neutralan i uravnotežen zvuk, detaljnosti i slojevitost...

Minus: sporiji odziv pri uključivanju

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/I²S, USB

ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava

768/32, DSD512, MQA...

Mytek Brooklyn Bridge

Testiran: HF91, septembar 2019.

Cena: 3.000 €

Plus: Dizajn, ogromne mogućnosti, neutralan i precizan zvuk

Minus: nezgrapan interfejs

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/C/O/USB/RCA ulaz, DAC ESS ES9028PRO, podržava

384/32 i DSD256

Roon Nucleus+

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 3.299 $

Plus: nečujna platforma, kvalitet izrade, optimizacija, mogućnosti

Minus: kvalitet uvek košta

Specifikacije: LAN/USB ulaz

Simaudio MOON Neo MiND 2

Testiran: HF89, maj 2019.

Cena: 2.200 €

Plus: pun i energičan zvuk, muzikalnost, vrhunski kvalitet izrade

Minus: nema USB izlaz

Specifikacije: LAN/Wi-Fi/blutut ulaz, podržava 192/24, DSD256 i MQA

Devialet

Phantom I 108 DB Opera De Paris

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 3.190 €

Plus: dizajn i tehnologija, vrhunska ADH amplifikacija, precizan i neutralan zvuk

Minus: nema analogni ulaz

Specifikacije: 1.100 W, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2, optički ulaz

JBL Boombox 3 Wi-Fi

Testiran: HF114, jul 2023.

Cena: 769 €

Plus: precizan i jasan zvuk, uverljiva prezentacija, robustna izrada

Minus: nema fizičke ulaze

Specifikacije: 180 W, wi-fi, blutut, AirPlay

JBL Charge 5

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: oko 190 €

Plus: precizan i celovit zvuk, odličan bas, otpornost IP67

Minus: nema audio-ulaz

Specifikacije: 40 W, blutut

Sonus faber Omnia

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: jedinstven dizajn, prostrana stereo slika, izbalansiran zvuk, odličan bas

Minus: voleli bismo detaljnija podešavanja zvuka

Specifikacije: 490 W, HDMI, LAN, wi-fi, blutut, AirPlay 2 i analogni ulaz

Triangle AIO 3

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 400 €

Plus: dizajn i izrada, mogućnosti, živopisan i razigran zvuk

Minus: nešto sporija aplikacija

Specifikacije: 2x45 W, LAN, wi-fi, blutut, USB, analogni i digitalni ulaz

Podnostojeći zvučnici

Dynaudio Confidence 30

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 19.000 €

Plus: veran zvuk, ultimativna reprodukcija, fantastična izrada

Minus: Zahtevnost u pogledu sistema i prostorije

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

88 dB, opseg 38 Hz - 22 kHz

Dynaudio Evoke 50

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 4.400 €

Plus: neutralan i prirodan zvuk, muzikalnost i agilnost, vrhunska izrada

Minus: zahtevnost u pogledu ostatka sistema

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 35 Hz - 23 kHz

Dynaudio Contour 30i

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 7.000 €

Plus: sjajna dinamika, veran kolorit, ogromna pozornica

Minus: zahtevaju jednako kvalitetan

ostatak sistema

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 32 Hz - 23 kHz

ELAC VELA FS 408

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 5.200 €

Plus: tehnička rešenja, neutralan i dinamičan zvuk, istinski all-rounderi

Minus: jaka konkurencija u klasi

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

88,5 dB, opseg 28 Hz - 50 kHz

Monitor Audio Silver 200 7G

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 1.350 €

Plus: kompaktne dimenzije, izrada, neutralnost, odličan bas

Minus: zahtevaju više prostora

Specifikacije: osetljivost 87,5 dB, opseg 34 Hz - 35 kHz

Neat Ekstra

Testiran: HF97, septembar 2020.

Cena: 5.000 €

Plus: neutralan zvuk, verodostojan kolorit, kvalitetna izrada

Minus: povremeno suvlji bas

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost

88 dB

Triangle Esprit Australe Ez

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 3.350 €

Plus: izuzetan finiš, snažan i precizan zvuk, razigrana reprodukcija

Minus: zahtevaju veliku prostoriju

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92,5 dB, opseg 29 Hz - 22 kHz

Spendor D7.2

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 7.000 €

Plus: izrada i dizajn, muzikalnost i analitičnost, all-round kvaliteti

Minus: ništa od značaja

Specifikacije: 2,5-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 29 Hz - 25 kHz

Triangle Borea

BR08

Testiran: HF102, jul 2021.

Cena: 870 €

Plus: klasičan dizajn, odmeren i uravnotežen zvuk, relativno nezahtevan u pogledu prostora

Minus: zahtevaju snažnije pojačalo

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost 92 dB, opseg 40 Hz - 22 kHz

Velikinac Audio Lab Tisa

Testiran: HF110, novembar 2022.

Cena: 1.850 €

Plus: dizajn i izrada, muzikalnost, slojevita prezentacija

Minus: nisu za najagresivnije žanrove

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB, opseg 35 Hz - 20 kHz

Regalski zvučnici

Dynaudio Heritage Special

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: 6.000 €

Plus: vrhunska izrada, neutralan i uravnotežen zvuk

Minus: zahtevnost u pogledu

amplifikacije

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 42 Hz - 23 kHz

Dynaudio Special Forty

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: 3.000 €

Plus: dizajn, izrada, dinamičan zvuk

Minus: uz dobro uparivanje - ništa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

86 dB, opseg 41 Hz - 23 kHz

ELAC Uni-Fi Reference UBR62

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 850 €

Plus: estetika, precizna scena, analitičnost i muzikalnost

Minus: traže snažnije pojačalo

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 41 Hz - 35 kHz

ELAC Uni-Fi 2.0 UB52

Testiran: HF99, januar 2021.

Cena: 650 €

Plus: usaglašenost u celom spektru, pozornica, detalji

Minus: generički izgled, samo crni finiš

Specifikacije: 3-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 46 Hz - 35 kHz

Fyne Audio F500

Testiran: HF111, januar 2023.

Cena: 1.000 €

Plus: dizajn i tehnologija, fokus, bas

Minus: ozbiljna konkurencija u klasi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

89 dB, opseg 45 Hz - 34 kHz

Graham Audio LS5/9

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: od 3.900 €

Plus: verodostojan tonalitet, muzikalna reprodukcija, vrhunska ručna izrada

Minus: traže jednako sposoban ostatak

sistema

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

87 dB, opseg 50 Hz - 16 kHz

JBL HDI-1600

Testiran: HF109, septembar 2022.

Cena: 1.950 €

Plus: prelep dizajn, precizan i fluidan zvuk, definisan i raskošan bas

Minus: zahtevni za pokretanje

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost

85 dB, opseg 40 Hz - 30 kHz

N.N.Acoustics KSN

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 500 €

Plus: izrada, dizajn, prirodan zvuk, visoki tonovi

Minus: nedostatak najdubljeg basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 88 dB

Rogers LS3/5a Classic

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 2.900 €

Plus: vrhunska izrada, uravnotežen i neutralan zvuk

Minus: niski tonovi

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 82,5 dB, opseg 80 Hz - 20 kHz

Triangle Borea BR03

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 375 €

Plus: muzikalnost, separacija, dobra završna obrada

Minus: odsustvo dubokog basa

Specifikacije: 2-sistemski, osetljivost 90 dB, opseg 46 Hz - 22 kHz

AV risiveri Mobilni headampovi

Denon HEOS AVR

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 900 €

Plus: moderan dizajn, opcije

povezivanja, odličan surround i stereo

Minus: ne podržava Dolby Atmos i

DTS:X

Specifikacije: 5x50/8, 5x HDMI, 4x audio-ulaz

Yamaha RX-A3060

Testiran: HF74, novembar 2016.

Cena: 2.400 €

Plus: snaga i kontrola u celom opsegu, podrška za Dolby Atmos i

DTS:X, MusicCast

Minus: ništa

Specifikacije: 9x150/8, 8x HDMI, 15x audio-ulaz

Yamaha RX-V685

Testiran: HF85, septembar 2018.

Cena: 670 €

Plus: MusicCast Surround, precizan i detaljan zvuk, funkcionalnost, snaga

Minus: zvučnički terminali

Specifikacije: 7x90/8, 5x HDMI, 9x audio-ulaz

Yamaha RX-A4A

Testiran: HF106, mart 2022.

Cena: 1.750 €

Plus: konstrukcija i izrada, opcije, snažna i rafinirana amplifikacija, automatska kalibracija

Minus: mali ekran

Specifikacije: 7x110/8, 7x HDMI, 4+3

audio-ulaz

Yamaha RX-V6A

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 790 €

Plus: Atmos i DTS:X, precizan i detaljan zvuk, odlična aplikacija

Minus: suvlji bas

Specifikacije: 7x100/8, 7x HDMI, 6x

audio-ulaz

Chord Mojo

Testiran: HF82, mart 2018.

Cena: 500 €

Plus: jasan, detaljan i dinamičan zvuk, all-round kvaliteti

Minus: loše rešen izbor ulaza

Specifikacije: C/O/USB ulaz, DAC Chord

Custom FPGA, podržava DSD256 i 768/32

EarMen Colibri

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: 333 €

Plus: izrada i dizajn, jednostavnost, rafiniran i fluidan zvuk, tekstura tonova

Minus: skromnija autonomija

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS

ES9281PRO, podržava 384/32, DSD128, DXD i MQA

EarMen TR-Amp

Testiran: HF94, mart 2020.

Cena: 250 €

Plus: Kvalitetna izrada, svestranost, neutralan, precizan i snažan zvuk

Minus: nema analogni ulaz

Specifikacije: USB-C ulaz, DAC ESS ES9038Q2M, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi hip-dac2

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 190 €

Plus: čvrsto kućište, podržani formati, muzikalnost, detaljnost i dinamika

Minus: različiti portovi za signal i punjenje

Specifikacije: USB-A ulaz, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD256, DXD i MQA

iFi xDSD Gryphon

Testiran: HF108, jul 2022

Cena: oko 600 €

Plus: robustna izrada, detaljan i precizan zvuk, ritmičnost i dinamika

Minus: povremeno suvlji zvuk

Specifikacije: USB-C, koaksijalni i analogni ulazi, DAC Burr-Brown DSD1793, podržava 384/32, DSD512, DXD i MQA

Integrisana pojačala

Atoll Electronique IN400se

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 4.500 €

Plus: dizajn, kvalitet zvuka, performanse

Minus: DAC samo do 96/24

Specifikacije: 2x160/8, 6+1 ulaza, izlaz

za slušalice

Exposure 2510

Testiran: HF107, maj 2022.

Cena: oko 2.000 €

Plus: proverena konstrukcija, fluidnost i muzikalnost, verodostojan kolorit

Minus: znatno povećana cena

Specifikacije: 2x75/8, 6 ulaza, phono MM

Exposure 3510

Testiran: HF105, januar 2022.

Cena: 2.850 €

Plus: izrada, snaga i stabilnost, muzikalnost i tonska tačnost

Minus: ništa

Specifikacije: 2x110/8, 5 ulaza, izlaz za slušalice

Hegel H390

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 6.500 €

Plus: izrada, snaga, preciznost i neutralnost

Minus: nema phono i headamp

Specifikacije: 2x250/8, 3+6 ulaza, LAN

Hegel H590

Testiran: HF98, novembar 2020.

Cena: 11.500 €

Plus: snaga i stabilnost, detalji i timbar, odličan DAC i strimer

Minus: nema phono i headamp

Specifikacije: 2x301/8, 5+6 ulaza, LAN

NAD Masters M33

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 4.900 €

Plus: napredna tehnologija, odlična BluOS platforma, detaljan i muzikalan zvuk, obilje snage

Minus: nema USB-B

Specifikacije: 2x200/8, 9 ulaza, phono MM/MC, LAN, Wi-Fi, blutut, izlaz za slušalice

Roksan Blak

Integrated Amplifier USB

Testiran: HF80, novembar 2017.

Cena: 2.950 €

Plus: izrada, opcije, dinamičan i muzikalan zvuk

Minus: samo jedan digitalni ulaz

Specifikacije: 2x150/8, 5+1 ulaza, blutut aptX

Simaudio MOON 340i X

Testiran: HF96, jul 2020

Cena: 4.800 €

Plus: vrhunska izrada, detaljan i fluidan zvuk, snaga i finesa

Minus: znatno skuplji od prethodnika

Specifikacije: 2x100/8, 6 ulaza

Simaudio MOON 700i v2

Testiran: HF98, novembar 2020. Cena: 14.800 €

Plus: izuzetna snaga i stabilnost, fluidni detalji, fantastična izrada

Minus: cena

Specifikacije: 2x175/8, 5 ulaza

Unison Research Unico Due

Testiran: HF88, mart 2019.

Cena: od 2.300 €

Plus: neutralan i organski zvuk, rezerva snage, integracija opsega, izrada

Minus: neugledan mrežni prekidač

Specifikacije: 2x100/8, 4+1 ulaza, phono MM

Slušalice

Bose Noise Cancelling

Headphones 700

Testiran: HF93, januar 2020.

Cena: 420 €

Plus: kolorit, dinamika i detaljnost, odličan ANC

Minus: nemaju aptX

Specifikacije: over-ear

DALI IO-6

Testiran: HF97, septembar 2020.

Cena: 399 €

Plus: dizajn, izrada, transparentan i dinamičan zvuk

Minus: ANC bez podešavanja

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz - 20 kHz, povezivanje kablom i blutut

Denon AH-D7200

Testiran: HF79, septembar 2017.

Cena: oko 800 €

Plus: kvalitet izrade i detalja, udobnost

Minus: vokali bi mogli da budu prirodniji

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 55 kHz, impedansa 25 Ω

JBL Club One

Testiran: HF96, jul 2020.

Cena: 360 €

Plus: robustna izrada, ergonomija, odlične u pasivnom režimu, dobar ANC

Minus: ne podržavaju aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 10 Hz40 kHz, impedansa 32 Ω, povezivanje kablom i blutut

JBL Live 660NC

Testiran: HF108, jul 2022.

Cena: 199 €

Plus: prijatan zvuk, odličan kolorit, dobar ANC

Minus: nedostaje aptX

Specifikacije: over-ear, opseg 16 Hz - 20 kHz, blutut povezivanje

Philips Fidelio L3

Testiran: HF101, maj 2021.

Cena: 349 €

Plus: izrada i udobnost, odličan ANC, neutralan i uravnotežen zvuk

Minus: nešto jači pritisak na ušne školjke

Specifikacije: over-ear, opseg 7 Hz40 kHz, impedansa 16 Ω, veza kablom i blutut aptX HD

Philips Fidelio X3

Testiran: HF104, novembar 2021.

Cena: oko 350 €

Plus: izrada, ergonomija, uravnotežen zvuk, balansirana veza

Minus: traže kvalitetno pojačalo i izvor

Specifikacije: over-ear, opseg

5 Hz - 40 kHz, impedansa 30 Ω

Sennheiser HD 560S

Testiran: HF100, mart 2021.

Cena: 200 €

Plus: neutralan tonski balans, linearnost i analitičnost, udobnost

Minus: potpuno plastična konstrukcija

Specifikacije: over-ear, opseg 6 Hz - 38 kHz, impedansa 120 Ω

Sennheiser HD 660S2

Testiran: HF112, mart 2023.

Cena: 600 €

Plus: izrada, udobnost, rezolucija, neutralnost

Minus: ništa značajno

Specifikacije: over-ear, opseg

8 Hz - 41,5 kHz, impedansa 300 Ω

Sennheiser Momentum 3

Wireless

Testiran: HF92, novembar 2019.

Cena: 400 €

Plus: snažan i uberljiv zvuk, odličan ANC, praktične opcije

Minus: mekana prateća torbica

Specifikacije: over-ear, opseg

6 Hz - 22 kHz, impedansa 100 Ω

uNLOCKiNG The TOp prOduCTs

DooR oPEnS: AuguST 15TH 2023

Awarding theverybest products for over 40 YEARS

EISA AWARDS 2023-24

Celebrating the year’s best products

The Expert Imaging and Sound Association is the community of 56 technology magazines, websites and social media commentators from 27 countries, specialising in hi-fi, home theatre, photo and video, in-car and mobile electronics. Every year the EISA jury of experts rewards the best products in each class with a coveted EISA Award. The 2023-24 EISA Awards will be announced on August 15th 2023