Hi-Files #12

Reč urednika High-End 2006

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, objavljivanjem ovog broja časopisa zatvaramo drugu godinu našeg zajedničkog druženja. Nadam se da u međuvremenu nismo samo ostarili, već da smo nešto i naučili, uradili nešto da poboljšamo sami sebe i - naravno - uspeli da unapredimo i naše Hi-Fi sisteme.

Prethodni mesec je protekao u sabiranju utisaka koje smo poneli iz Minhena. Ne, nismo bili na Svetskom prvenstvu u fudbalu, već na najvećem evropskom High-End sajmu. Pogledati aktuelne proizvode 650 različitih brendova je svakako bogato iskustvo, koje svakoga pomeri sa mesta i natera na neka ozbiljnija razmišljanja. Naravno da se tehnologija kreće ubrzano napred i da se osećao duh HD-DVD i Blu-ray formata, plazma i LCD displeja sve većih dijagonala. Mesta je ipak bilo i za pravi High-End, te smo imali prilike da poslušamo gotovo ezoterične sisteme, koji postavljaju nove granice u sferi našeg interesovanja. Slušanje živog izvođenja muzičara preko Hi-Fi ozvučenja nije predstavljalo samo zabavu već i sjajnu priliku da uporedimo živo izvođenje i snimljeni muzički materijal.

Kao temu broja ovog puta izabrali smo THX. U dosadašnjim testovima smo već više puta pominjali ovaj standard, te smatramo da je prava prilika da se bolje upoznamo i sa nekim novim pojmovima. Zapamtimo, THX nije još jedan surround format već se radi o skupu standarda kojima bi svi trebalo da težimo kad su u pitanju naši sistemi, kako bismo ostvarili referentnu reprodukciju.

Potrudili smo se da testovi i ovog puta budu šaroliki, te vam tako predstavljamo tri modela zvučnika, dva all-in-one sistema, 5.1 komplete zvučnika, DVD plejer, novu policu i tri para slušalica. Smatramo da se za svakog može pronaći nešto što je interesantno, bilo za kupovinu ili za maštanje. Naš zadatak je da vam najbolje prikažemo šta se nudi na tržištu, a na vama je da vašim čulima izaberete ono što odgovara upravo vama.

Za vrele letnje dane šaljemo vam poruku istu kao i u svakom broju časopisa, a ona glasi...

Uživajte... Ljubiša Miodragović

Testovi

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura

Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Viktor Kostić, Luka Tadić, Josip Bešić, Zoran Stevanović, Bojan Jović, Miodrag Jović, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović, Darko Brlečić

Naslovna strana

Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Korato Group

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 011/30 47 189

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Osvetljavanje ploča:

CTP Studio Spekta

Tel: 021/504 598

Štamparija

AltaNova

Tel: 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova). – 28cm

Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Mirage predstavlja novu liniju zvučnika

Kompanija Mirage Loudspeakers je prikazala novu seriju zvučnika, pod imenom OM Design. Ona se sastoji od tri modela: OMD-28, OMD-C2 i OMD-R, koji zajedno čine celinu kućnog bioskopa. Zvučnik OM-28 je model za prednji stereo par, sa bas refleksotvoromnadonjojstranikutije. Maksimalna preporučena snaga pojačala za ovaj model iznosi 300 vati, a njegova cena je 3.750 dolara po komadu. Akustičke osobine centralnog zvučnika OMD-C2 su podudarne, a njegova cena je 2.000 dolara. Odgovarajući zvučnici za zadnje kanale nose naziv OMD-R i njihova cena je 1.000 dolara za komad. Svi zvučnici dolaze u tri finišavisokog sjaja - piano crna, ružino drvo i javor. Za više informacija posetite adresu www.miragespeakers.com.

WATT/Puppy 8 Audio sistem

Pre dvadeset godina David Wilson je napravio svoj prvi WATT, koji nije bio predviđen da ikada postane komercijalni proizvod. WATT je kasnije uparen sa Puppy pasivnim subwooferom i tako je nastao Wilson Audio WATT/Puppy sistem. Na Home Entertainment sajmu, održanom od 1. do 4. juna u Los Anđelesu, Wilson Audio je predstavio poslednju iteraciju ovog audio sistema. Njegov visokotonac “Osmica” je svoju premijeru imao u MAXX 2 seriji, a rezultat je obimnih testiranja i kombinovanja savremenih tehnologija sa egzotičnim materijalima. “Osmica” navodno smanjuje distorziju i difrakciju zvuka u vremenskom domenu, što utiče na povećanje kvaliteta tranzijenata i harmonika. Njegova skretnica je prvobitno razvijana za Alexandria X-2 zvučnike i za nju važi da smanjuje tzv. “crossover jitter”. Cena WATT/Puppy 8 audio sistema iznosi 27.000 dolara.

Slušalice Audio-Technica

Onkyo High-End stereo

U svetu u kome sve više dominiraju televizija visoke definicijeivišekanalniaudio, lepo je znati da ljudi koji vole stari, dobri stereo zvuk još uvek mogu pronaći nešto novo za sebe. Upravo takvima Onkyo je namenio novi High-End dvokanalni sistem sa integrisanim pojačalom i CD plejerom. Integrisano stereo pojačalo A-9555 radi u hibridnoj D klasi i koristi četvrtu generaciju Onkyo VL digitalnog napajanja, sa snagom od 100 vati po kanalu na 8 oma. Pojačalo A-9555 raspolaže sa sedam stereo ulaza, dva linijska izlaza (za snimače), kao i gramofonskim ulazom koji se nadovezuje na kvalitetno pretpojačivačko kolo s diskretnom RIAA ekvivalizacijom. CD plejer DX-7555 stvara jedinstvenu zvučnu atmosferu, koja ne ostavlja ravnodušnima ni najprobirljivije audiofile,apredviđena cena za uređaje je 699 dolara za A-9555 i 599 dolara za DX-7555. Prodaja će početi u avgustu.

Audio-Technica je poznati inovator u svetu profesionalnih audio uređaja. U tim vodama ova kompanija je prisutna već više od četrdeset godina, a tradiciji ostaje dosledna i danas. ATH-PRO700 SV su nove profesionalne slušalice koje nam dolaze iz A-T radionica, a koriste neodimijumski magnetni sistem i najmoderniju tehnologiju pretvaranja signala. Čvrsto konstruisane, sa zatvorenim dizajnom, pružaju izvrsnu zvučnu izolaciju, čak i u veoma bučnom ambijentu. Od ostalih karakteristika pomenućemo 53-milimetarske drajvere, CCAW zvučne kalemove, bakarne kablove otporne na oksidaciju, kao i lako podesivi rajf, koji obezbeđuje preko potrebnu udobnost. Frekvencijski odziv se kreće u rasponu od 5 herca do 33 kiloherca, slušalice teže 320 grama, a mogu se nabaviti po ceni od 279 dolara.

piše: Ljubiša Stojanović

Belkinov HDMI switch

Belkinov uređaj pod punim imenom PureAV HDMI Interface 3-to-1 Video Switch rešava vaš problem kad imate previše HDMI izlaznih signala i premalo HDMI ulaza na risiveru. Ovaj uređaj obezbeđuje digitalnu konekciju između tri odvojena HDMI izvora i jednog HDMI risivera za kućni bioskop. Na prednjem panelu ove naoko jednostavne crne kutije nalazi se ulazni “selektor” za ručno biranje signala, dok je za one koji ne vole da ustaju s fotelje predviđen infracrveni daljinski upravljač, kojim se takođe direktno bira ulazni signal. Stvarno lenji korisnici mogu programirati kodove za upravljanje switchem u svoje Harmony, Pronto i druge univerzalne upravljače. Očekuje se da će se Belkinov uređaj pod skraćenom oznakom AV24502 naći u prodavnicama u Severnoj Americi početkom jula, po ceni od 199 dolara.

Novi DVD walkman iz Sonyja

D-VE7000S je oznaka novog DVD plejera potpisanog od strane kompanije Sony. Ovaj mali prenosni uređaj nije mnogo veći od standardne DVD kutijice, a poseduje kolor ekran dijagonale 7 inča sa “wide-ratio” prikazom slike. Jedna baterija može da “drži” do 3 sata pri gledanju DVD materijala ili 6 sati ukoliko se samo sluša muzika, bez upotrebe ekrana. Uređaj D-VE7000S se može povezati na televizor i surround risiver za kućnu upotrebu, a podržava sledeće formate: DVD+R/RW, DVD-R/RW, CD, Video CD, CD-R/RW, DivX, MP3 i JPEG.

DWV Art.Engine i Ferrari

Kakve veze ima Ferrari sa DWV Art.Engineom? Pomenute kompanije su sklopile ugovor kojim se DWV Art.Engineu daje pravo da proizvodi i prodaje svoje zvučnike pod prestižnim imenom Ferrari. Radi se o ograničenoj seriji od 1.000 pari zvučnika, po ceni od 20.000 dolara. Art.Engine zvučnici imaju dimenzije 1175x600x150 milimetara, a koriste bi-amplifikacijuuklasi D, sa maksimalnih 280 vati snage. Tu su i DWV 75-milimetarske jedinice za srednji i niski opseg, kao i ScanSpeak 28-milime -

Blu-ray za PC

Krenulo je! Kompanija Pioneer je počela sa isporukom prve serije Blu-ray optičkih uređaja za računare. Konkretno, radi se o modelu BDR-101A, koji je sposoban da snima do 25 GB podataka na jedan jednoslojni Blu-ray disk. Osim mogućnosti da čita i snima ove diskove, BDR-101A može da čita i piše u skoro svim klasičnim DVD formatima. U paketu sa plejerom dolazi i softver za snimanje Roxio, kompanije Sonic Solutions, kao i prazan TDK Blu-ray disk. Cena za BDR-101A u maloprodaji iznosi 990 dolara.

tarski visokotonac. Primarni ulaz se ostvaruje preko 802.11 WiFi standarda, mada za konvencionalne uređaje (CD plejeri, radio-prijemnici i sl.) postoji i standardni 3,5mm mini džek. Frekvencijski odziv je između 40 i 20.000 herca, sa maksimalnim nivoom zvučnog pritiska od 112 decibela po metru. Ferrari boje u kojima se zvučnici isporučuju se Rosso Corsa crvena, Argento Nürburgring srebrna, Grigio Silverstone siva i Nero crna.

Očekivane cene LCD HDTV-a

Kao što se i predviđalo, napredak LCD HDTV tehnologije doveo je do povećanja pristupačnosti HD televizora. Iako je pad cena ove godine manji u odnosu na prethodnu, izvesno je da se trend komercijalizacije nastavlja. Primera radi, tokom prvih 18 nedelja ove godine cena 32-inčnih LCD high-definitiontelevizorapalajezaoko 24%, dok su televizori sa dijagonalom od 37 inča jeftiniji za oko 30%.

Prema nekim prognozama, očekuje se značajan pad cena u narednih nekoliko godina, sve dok se tržište LCD HD televizora ne stabilizuje. Kompanije za istraživanje tržišta predviđaju da će cene postojećih LCD HDTV modela do 2010. godine pasti čak za 68%. Nedavna promocija 100-inčnog LG/Philips LCD televizora na SID konferenciji (Society for Information Display) u San Francisku govori u prilog tome.

NAD Master serija

Kompanija NAD, koja je na tržištu prisutna već više od 30 godina, lansiranjem nove serije postavila je nove standarde kad je audio-video oprema u pitanju. Serija Master se sastoji od četiri uređaja koji svojim performansama, dizajnom, ali i jednostavnošću korišćenja, postavljaju nove granice. Kako je predsedavajući kompanije, gospodin Bob Brown, rekao: “Želja nam je da napravimo uređaje koji će izgledati sveže i nakon deset godina”. Uređaji su smešteni u kućišta debljine 2 milimetra, čija je konstrukcija napravljena od čelika, aluminijuma i cinka. Svi uređaji imaju i posebne nožice napravljene od silikona, radi smanjenja vibracija. NAD Master serija se sastoji od univerzalnog plejera sa oznakom M55, dual-mono integrisanog pojačala M3, sedmokanalnog pojačala snage M25 i surround sound procesora M15. U svetskoj štampi se Master seriji predviđa svetla budućnost. Više informacija na interaktivnom sajtu www.nadelectronics.com

Bose multimedija

Kako smo upoznati sa vrhunskim tehnologijama koje stvara i uspešno koristi kompanija Bose, vreme je došlo da se ove inovacije iskoriste u multimedijalne svrhe. Tako je Bose lansirao tri nama interesantna uređaja za primenu sa PC računarima i iPod prenosnim plejerima. Takozvani SoundDock je uređaj koji vizuelno podseća na mnoge druge iPod dodatke, a u pitanju je sistem zvučnika sa kolevkom (cradle) za iPod. Kad je iPod smešten u kolevku, dok se muzika reprodukuje putem zvučnika, istovremeno se puni njegova baterija. Uz SoundDock se isporučuje i mali pojednostavljeni daljinski upravljač. Mali set zvučnika namenjen povezivanju sa PC računarima nazvan je Companion 2, a čine ga dva zvučnika kvalitetne izrade i reprodukcije. Sledeći model, Companion 3, je 2.1 sistem sastavljen od dva mala satelita, subwoofera i veoma interesantnog dodatka - takozvani Control pod poseduje kontrolu nivoa jačine zvuka, priključak za slušalice, ali i ulaz za eksterni prenosni plejer.

Novi Arcam univerzalni plejer

Diva DV137 je oznaka za najnoviji Arcam

DVD-Audio/Video SACD plejer. Ono što ga izdvaja u moru drugih sličnih plejera jeste činjenica da je to trenutno jedini plejer na svetu koji koristi poslednju generaciju Zoran Vaddis 888S čipa. Kolo za procesiranje signala mu je vrhunskog kvaliteta (HDMI se podrazumeva), a poseduje “Mask of Silence” EMC damping tehnologiju i “audiofilski”torusnitransformator.Kvalitetzvučneslikeće,bez sumnje, impresionirati i najzahtevnije entuzijaste, a cena od 1.999 dolara, konkurentna u toj klasi, obradovaće mnoge buduće korisnike.

Visoki standardi

piše: Bojan Jović

proizvoda sa određenim standardima (kao npr. famozni Euro 3 kod automobila).

U slučaju THX-a radi se o skupu standarda vezanih za kvalitet filmsketrake,kvalitet transfera video i audio materijala u DVD format, kao i vrhunski kvalitet zvuka. S obzirom da sve ljubitelje dobrog zvuka najviše zanima ovo poslednje, reći ćemo da THX sertifikatpredstavljanajsigurniji način za dobijanje autentične zvučne podloge, upravo onakve kakvom su je njeni tvorci zamislili. Kao što možemo da primetimo, u opisu THX sertifikatasenigdene spominje višekanalno enkodiranje i dekodiranje audio materijala, ili raspoređivanje takvog signala unutar surround sistema. I upravo to je suštinska razlika između THXa i već spomenutih surround formata: oni su, zapravo, dve potpuno različite stvari, odnosno predstavljaju dve odvojene etape na putu ka istom cilju. Jer, kada na red dođe dekodiranje i reprodukcija materijala, THX je svoj posao već obavio i na scenu stupaju Dolby, DTS...

Istorija... ili mitologija?

Pre svega, trebalo bi da razjasnimo šta je zapravo THX. Većina nas je često sklona da ovu skraćenicu svrstava “u isti koš” sa Dolby ili DTS standardima, svodeći THX na još jedan surround format. Ova zabluda proistekla je prvenstveno iz činjenice da je THX još uvek relativno retka pojava i da se sreće samo na skupljim kućnim uređajima i profesionalnoj opremi. Međutim, THX nije

neki “super surround”, koji je u bilo kom smislu bolji od navedene “konkurencije”. Istina je da THX predstavlja mnogo toga, ali bi se najjednostavnije mogao opisati kao skup normativa koji garantuju određeni nivo kvaliteta i mogućnosti, ili kraće - sertifikat.Dakle,neštopoputetiketakoje srećemo na većini savremenih proizvoda, a koje nam govore o usaglašenosti datog

Globalnoj mistifikacijiovogzahtevnog sertifikatauvelikojmerijedoprineoisam naziv, za koji se ni danas ne zna šta zapravo znači. Tačnije, postoje dve verzije o nastanku i značenju skraćenice THX. Prva kaže da ona znači Tomlinson Holman’s eXperiment, po čoveku koji je upravljao istraživanjima koja su dovela do nastanka ovog sertifikata.Sdrugestrane,filmofili ovu skraćenicu povezuju sa prvim komercijalnim ostvarenjem Georgea Lucasa, SF filmompodnazivom“THX1138”(1971. godina). Iako druga teorija u startu ne deluje mnogo verovatno, sve dobija na težini (i nedokučivosti) kada se zna da je čitav THX projekat započet 1980. godine, kada je upravo Lucas prvi put angažovao Holmana (u to vreme inženjera zvuka, a kasnije univerzitetskog profesora). Svrha angažmana je bilo opsežno istraživanje svih vrsta uticaja na filmskizvuk(uključujući studijsku obradu i akustiku projekcionih sala), proisteklo iz Lucasove želje da audio ideje filmskeekipeštovernije prenese publici. Bez obzira koja je od ove dve teorije ispravna, jedno je sigurno - za nastanak ovog sertifikatanajzaslužnijisu George Lucas i Tomlinson Holman.

THX postavka zvučnika

Osnovne tehnologije

U prethodnom pasusu smo se, pored priče o značenju skraćenice, dotakli i samih početaka istraživačkog rada koji će izroditi ovaj sertifikat.Upočetkujevećinaistraživanja obuhvatala bavljenje filmskimzvukom u trenutku njegovog nastanka, odnosno još za miksetama u studiju. Međutim, THX ekipa je ubrzo shvatila da nijedna tehnologija koju oni u tom trenutku poseduju ni izdaleka nije u stanju da prenese zvuk iz dubbing stagea u kućno okruženje. Dubbing stage je poslednji korak u stvaranju filma,alijezatoinajvažniji,jerse na jednom mestu “spajaju” zvučni efekti, dijalog i muzika sa slikom. Ovakvo stanje stvari je prvenstveno posledica različitog okruženja i korišćene opreme kod svakog

pojedinačnog kućnog sistema, za razliku od prilično unificiranihprofesionalnih studija, koji su svuda u svetu projektovani i opremljeni po približno jednakim standardima. Po prebacivanju težišta istraživanja na polje finalnereprodukcije,stvari su postale znatno jasnije, a izdefinisalose ukupno šest problematičnih oblasti: slaba razumljivost dijaloga, mutna frontalna zvučna slika, veoma oštri i glasni visoki tonovi, nedovoljno prostiranje surround efekata, neujednačeni prelazi zvuka između prednjih i surround zvučnika unutar sistema i jako loš dinamički opseg zvuka. Do 1987. godine Holmanov tim je već razvio nekoliko različitih pristupa problemu i izradio prototipove za njihovo testiranje. Prve THX specifikacijesuformalnoobjavljene 1988. godine, a komercijalni debi je

usledio tri godine kasnije. S obzirom da je ekipa okupljena oko “Projekta THX” imala veoma težak zadatak da koriguje sve pobrojane slabosti surround reprodukcije u kućnim uslovima, rešenje nije moglo biti jednostavno.

Prvi THX procesor je, po specifikacijiiz 1988. godine, morao da bude sposoban za obavljanje sledećih procesa:

THX Re-Equalization (THX reekvalizacija) predstavlja proces korekcije oštrih i glasnih visokih tonova, koji su uvek prisutni pri reprodukciji filmskogzvukaukućnim uslovima. Naime, većina filmskogaudio materijala je namerno snimljena s “viškom” visokih tonova, koji su neophodni za “popunjavanje” bioskopskih dvorana kvalitetnim zvukom, ali u sobnoj reprodukciji (usled male udaljenosti gledalaca/slušalaca od zvučnika) predstavljaju vrlo iritirajuću pojavu. Korekcija je veoma jednostavna i obavlja se pomoću filteraza visoke frekvencije.

THX Timbre Matching (THX ujednačavanje boje zvukova) je proces zadužen za fluidanprelazzvukasafrontalnihnasurround zvučnike (i obratno). Kako bismo što bolje razumeli problematiku ovog procesa, možda je najbolje da zamislimo situaciju u kojoj automobil prolazi pored nas. Složićemo se da je zvuk njegovog prolaska, u realnim uslovima, potpuno fluidan,jersezvuksvakogtrenutkaemituje upravo iz tačke na kojoj se automobil trenutno nalazi. Međutim, surround sistem mora da postigne isti taj efekat uz emitovanje zvuka sa samo dve pozicije, od kojih se jedna nalazi ispred, a druga iza slušaoca. Drugi deo problema predstavlja ušna školjka, koja je kod čoveka oblikovana tako da neuporedivo bolje prihvata frontalne zvukove od onih pozadinskih. Kada se ova dva negativna faktora spoje, rezultat je veoma grub i odsečan prelaz zvuka sa prednjih na surround kanale, naročito kod sistema slabijeg kvaliteta. Rešenje ovog problema predstavlja upotreba veoma kompleksnog višepolnog filtera, koji utiče na mnogo različitih frekvencija istovremeno, a pritom na svaku različitim intenzitetom.

THX Decorrelation (THX razdvajanje signala) je proces koji, pored rogobatnog naziva, donosi poboljšanja u prostornoj karakteristici zadnjeg mono (surround

THX Select2 / Ultra2 Cinema Mode

back) kanala kod surround formata. Čak i pri reprodukciji preko dva zvučnika, ovaj signal (usled mono zapisa) najčešće zvuči veoma ograničeno i dvodimenzionalno. Postupak “dekorelacije” zahteva korišćenje odvojenih pojačala za zadnje surround kanale, kao i dva zadnja surround zvučnika. Poboljšanje kvaliteta zvuka postiže se pomoću razdvajanja osnovnog mono signala na pomenuta dva zvučnika, dok se pri reprodukciji vrše suptilne promene faze i amplitude između istih. Naravno, ukoliko surround zapis već sadrži dvokanalni signal namenjen zadnjim surround zvučnicima, opisani proces je uglavnom suvišan. Uglavnom, ali ne i potpuno: naime, čak i u slučajevima kada surround signal sadrži dva odvojena kanala za zadnje zvučnike, ti kanali na pojedinim mestima sadrže identične zapise. Zbog toga su eksperti koji rade na razvoju THX-a proces unapredili u THX Dynamic Decorrelation (THX dinamičko razdvajanje signala). Ovaj proces nadzire dva zadnja surround kanala, kako bi otkrio segmente sa identičnim zapisom (praktično, mono segmenti). U tom slučaju sistem reaguje na već opisan način, čineći da zadnjim zvučnicima ni u jednom trenutku ne nedostaje dinamike i trodimenzionalnosti.

THX Bass Management (THX bas menadžment) je zadužen za poboljšanje dinamičkog opsega čitavog sistema, maksimalnu preciznost i minimum izobličenja. Poznato je da niske frekvencije, usled velike zahtevnosti valjane reprodukcije (prečnik i snaga zvučničkih jedinica, zapremina kabineta, proračun bas refleksotvora...) mogu negativno uticati na konačnu zvučnu sliku celog sistema, što je naročito prisutno kod zvučnika manjih dimenzija i slabijeg kvaliteta/snage. Dakle, ukoliko signal sadrži više basa nego što zvučničke jedinice mogu da reprodukuju bez napora, dolazi do izobličenja i smanjenja dinamike zvuka. Kako bi se ti neželjeni efekti eliminisali, bas menadžment vrši dodatna razdvajanja frekvencijskih opsega, šaljući višak niskih frekvencija samo subwooferu. Na taj način se ostatak sistema rasterećuje i postiže se reprodukcija bez gubitaka kvaliteta. Naravno, da bi sve ovo funkcionisalo, neophodno je “uputiti” THX u mogućnosti našeg sistema, odnosno svakog pojedinačnog zvučnika u njegovom sastavu. Prilikom podešavanja bas menadžmenta, THX će nas “upitati” o zvučnicima unutar sistema, što pored zdravog razuma (Da li

je zvučnik mali ili veliki? Da li sistem sadrži subwoofer?) zahteva i osnovno poznavanje njegovih karakteristika (Relativno neograničene ili ograničene mogućnosti reprodukcije niskih frekvencija?). Jednom podešen, menadžment će preuzeti kontrolu i raspoređivati signale u skladu sa unetim parametrima. Najveća prednost ovog sistema je postizanje optimalnih karakteristika reprodukcije i sa zvučnicima manjih dimenzija i snage, što je posebno praktično u nedostatku prostora za smeštaj velikih zvučnih kutija. Samim principom rada bas menadžmenta bavićemo se nekom drugom prilikom.

Četiri opisana procesa, prisutni još u prvobitnom izdanju, preživeli su sve testove vremena i modernizacije THX-a (Ultra,

Select, Surround), te i danas predstavljaju okosnicu aktuelne THX Ultra2 verzije. Ali, to nije sve što THX pruža: tu je i mogućnost vremenskog odlaganja signala na svim kanalima (THX Loudspeaker Time Synchronization), kao i THX Bass Peak Management tehnologija, koja ograničava jačinu signala kako bi zaštitila zvučnike od preopterećenja.

Amplifikacija

Kao što se moglo i pretpostaviti, dodatno procesiranje zvuka nije dovoljno da bi se kućni sistemi doveli do nivoa profesionalne reprodukcije. Specifikacijepostoje i u domenu amplifikacije,itoprvenstveno u vezi sa sposobnošću pojačala da isporučuje dovoljno snage u dužim vre -

THX Timbre Matching

tema

menskim intervalima (najmanje 3 sata). Naravno, pojačalo pored snage treba da poseduje kvalitet i pouzdanost, kako bi signal bio postojan, a reprodukcija oslobođena negativnih efekata (izobličenja i dr.). Ove specifikacijenedonosenovine na tehnološkom planu, već jednostavno osiguravaju visok nivo kvaliteta pojačivačkog stepena ugrađenog u THX sertifikovaneuređaje.Takođe,uokviruistih specifikacijadefinisanajei osetljivostulaznog signala (input sensitivity). Razlog za ovo je prilično trivijalan: naime, određeno pojačalo je sposobno da pojača primljeni signal uvek za istu vrednost (npr. 30 decibela), tako da će jači ulazni signal rezultovati jačim izlaznim signalom (mereno na istom pojačalu). Ovo objašnjava i zašto je kontrola glasnosti na svakom THX sertifikovanom procesoru ili risiveru obeležena decibelima, a ne klasičnim podeocima, uz referentnu oznaku koja markira jačinu zvuka od nula decibela (0 dB).

Ovde dolazimo do drevne izreke koja

kaže: “Jačina zvuka je pitanje subjektivnog osećaja”. E pa, ukoliko posedujete audio sistem sa oznakom THX to baš i nije tako. Jer, “0 dB” na potenciometru ne označava glasnost reprodukcije, već pojačanje ulaznog

signala u datom trenutku. Konkretno, 0 decibela će u ovom slučaju značiti izlaznu glasnost od oko 85 decibela (određeno specifikacijom),štojezaoko20decibela glasnije od prosečnog kućnog razgovora i svega 30-35 decibela ispod granice bola. U realnim uslovima, prilikom slušanja THX sistema potenciometar za jačinu zvuka retko kad prelazi 0 decibela, odnosno uglavnom je “u minusu”, a sada je jasno i zašto. Pored toga, opisana postavka omogućava da i na različitim THX sistemima uvek imamo uvid u objektivnu jačinu zvuka.

Zvučnici

Sledeći deo sistema koji je obuhvaćen THX sertifikatomsuzvučnici.Uprvomdelu ovog poglavlja obradićemo specifikacije koje se odnose na dva prednja (front left/ right) i centralni zvučnik. Za početak, definisanojeusmerenjeovihzvučnika,kako bi se minimizovalo odbijanje zvučnih talasa o pod i plafon. Ovo je posebno važno kod reprodukcije dijaloga, jer ovakav model odbijanja talasa veoma negativno utiče na razumljivost istog. Najrašireniji metod za postizanje optimalne postavke zvučnih drajvera je D’Appolitova konfiguracija (po njenom izumitelju, akustičaru

Josephu D’Appolitu), koja podrazumeva da je visokotonac smešten između dve zvučničke jedinice za srednje frekvencije. S druge strane, svi zvučnici moraju imati zadovoljavajuću sposobnost horizontalne disperzije zvuka, kako bi pružili kvalitetnu reprodukciju i u velikim prostorijama. Takođe, ovi zvučnici moraju biti opremljeni oklopom koji štiti ostale elektrouređaje od njihovog zračenja. Ovo je posebno važno u kućnim uslovima, kada se za reprodukciju slike često koristi klasičan CRT ekran, jer snažni magneti mogu ozbiljno oštetiti katodnu cev.

Surround zvučnici su definisanipresvega dipolnom konstrukcijom, kako bi poboljšali širinu i trodimenzionalnost zvučne slike i ublažili negativne uticaje previše izraženih i direkcioniranih efekata. Sam pojam dipolnog zvučnika podrazumeva kabinet čija je osnova izvedena u formi jednakokrakog trougla, sa dva identična kompleta zvučničkih jedinica postavljenih na svaki krak. Glavnu prednost dipolnih zvučnika predstavlja područje između dva lica zvučnika (područje van direktnih putanja zvučnih talasa), koje treba postaviti upravo u liniji sa slušaocima. Pored toga, dve strane dipolnog zvučnika funkcio-

Zvučno polje bez THX Adaptive Decorrelation

Zvučno polje sa THX Adaptive Decorrelation

nišu u kontra-fazi. Na taj način, pravac iz kojeg surround efekti dolaze je praktično nemoguće precizno odrediti, što veoma doprinosi subjektivnom utisku “upletenosti” gledalaca/slušalaca u dešavanja na ekranu. Iako THX eksperti čvrsto zastupaju teoriju da dipolna konstrukcija predstavlja najbolji tip surround zvučnika, veliki broj akustičara i inženjera zvuka se ne slaže sa njima. “Ulje na vatru” doliva i činjenica da pristupačnija varijanta sertifikata-THX Select - podržava upotrebu standardnih (monopol) surround zvučnika. Da li ovo označava prećutnu promenu kursa Holmanove ekipe ili samo uobičajeno snižavanje kriterijuma zarad povećanja profita, ostaje da se vidi.

Sledeću stavku u definisanjusurround zvučnika predstavlja tehnologija koja konstantno reguliše ukupnu količinu energije koju ovi zvučnici emituju, ujednačavajući je sa trenutnim energetskim nivoom prednjih zvučnika. Ova tehnologija naziva se Flat Power Response i, u saradnji sa THX

Timbre Matching procesom, doprinosi fluidnim prelazima zvuka između prednjih i surround zvučnika. Poslednju odrednicu u vezi sa surround zvučnicima predstavlja preporuka o postavljanju: bočni zidovi su apsolutni favoriti, jer obezbeđuju daleko najširu zvučnu sliku, uz (u slučaju dipol zvučnika) svođenje mogućnosti lociranja zvuka na najmanju moguću meru.

Poslednji na spisku su, kao i obično, subwooferi. THX sertifikacijazaovezvučnike predstavlja kombinaciju već opisanih zahteva i onih specifičnih,vezanihisključivo za reprodukciju najnižih frekvencija. Dakle, i kod subwoofera je neophodno prisustvo magnetnog oklopa, kao i sposobnost zvučničke jedinice da u dužem vremenskom preiodu ostvari veoma glasnu reprodukciju, bez gubitaka kvaliteta. Pored toga, utvrđeni su minimalna osetljivost i otpor, kako ne bi došlo do degradacije zvuka usled nedovoljnog kvaliteta jedinica zaduženih za niske frekvencije.

Na kraju, jedinu specifičnuodrednicu predstavlja takozvani frekvencijski odziv u zatvorenom prostoru (In-room Frequency Response), koji mora dostići donju granicu od 20 herca. Merenje u običnim sobama nije isto što i merenje u “gluvim sobama” (anehoičnim prostorijama), jer akustika naših soba dodaje pojačanje u basu u poređenju sa sobama bez eha. Ako

u specifikacijamaviditedasubwooferpo THX standardu dostiže “samo” 30 herca, ne treba se posebno brinuti - tu na scenu stupa takozvani “room gain”.

Ovim pasusom završavamo opis osnovnih specifikacijaitehnologijakojeidanas predstavljaju jezgro THX-a, a bile su prisutne još na prvom objavljenom sertifikatu. Važno je naglasiti da je prvobitni THX bio usaglašen sa tada najpopularnijim surround formatom - Dolby Surroundom, dekodiranim uz pomoć Dolby Pro Logic procesora. Slabiji surround sistemi, usled nedostatka centralnog kanala prisutnog kod Dolby Pro Logic formata, nisu bili kompatibilni sa THX sertifikatom.Specifikacije su vremenom proširivane na ostale komponente home theater sistema (DVD plejeri i diskovi, interkonekcijski kablovi, projektori...), a danas već postoje i THX standardi koji definišuzvučnikezaPCiza automobile.

Aktuelni sertifikati

Prvih osam godina na tržištu je bio prisutan samo jedan oblik THX sertifikata. Međutim, kako je tehnologija nezadrživo napredovala, mogućnosti surround sistema su se konstantno povećavale (a cena snižavala), te je samo jedan, beskompromisni sertifikatpostaosuviše“surov”i ekonomski diskutabilan. Osnovna verzija THX-a, opisana u prethodnim redovima, bila je razvijena bez previše obaziranja na konačnu cenu sertifikovanogsistema.Još jedna od karaktertistika originalnog THXa, a koja takođe definišematerijalnistatus korisnika, bila je optimizacija istog za prostorije od najmanje 3.000 kubnih stopa (oko 85 kubnih metara) zapremine. Uz malo matematike, dolazi se do prostorije čija je površina veća od 35 kvadrata, što i u ekonomski razvijenim državama zahteva prilično pozitivno stanje na bankovnom računu.

U nameri da svoju zahtevnu (i već veoma renomiranu) listu specifikacijapribliži“širokim masama”, THX 1999. godine po prvi put izlazi na tržište sa dve varijante sertifikata:upitanjusuTHXUltraiTHXSelect. Verzija Ultra je, zapravo, samo drugi naziv za originalni (i do tada jedini) THX, dok Select predstavlja manje zahtevnu i jeftiniju alternativu. S obzirom da je “stanjivanje” započeto od postavke u manjoj prostoriji (oko 20 kvadratnih metara), u startu je

omogućena upotreba manje snažnih zvučnika i pojačala. Zapravo, većina razlika između ove dve verzije je u vezi sa pojačalom i zvučnicima, jer oni predstavljaju najskuplje pojedinačne stavke u sistemu (posle prostorije, naravno).

Konkretno, kod Ultra verzije je zadržan zahtev da sistem mora biti sposoban da isporuči zvučni pritisak od 105 decibela u kontinuiranom periodu od 3 sata. Kod Select verzije zahteva se isti pritisak zvuka, ali samo kod vršnih vrednosti snage (peak power), odnosno bez kontinuiteta. S druge strane, procesor nije izgubio ništa od svojih sposobnosti - tu su i dalje reekvalizacija, ujednačavanje zvukova, razdvajanje signala, bas menadžment... Istina, i ove tehnologije su mestimično “izduvane” u zahtevnosti, ali je to učinjeno tako da je pad kvaliteta u finalnojreprodukciji teško uočljiv. Ili bar tako tvrde odgovorni u THX-u...

Naravno, pravo značenje ovih reči jasno je svima koji se razumeju u audio opremu s jedne i u marketinške “vragolije” s druge strane. Da, razlika u snazi i kvalitetu zvuka jeste neprimetna, ali samo ukoliko potenciometar ne prelazi, recimo, -15 decibela.

Zatim, još jedan kompromis predstavlja optimizacija Select sertifikatazajeftinije monopolne zvučnike, koji su slabiji pri reprodukciji filmskogzvuka,aliboljiza slušanje muzike. Takođe, iz poglavlja o zvučnicima, kod Select verzije, izbačena je specifikacijaodisperzijikojautičena minimalnu refleksijuohorizontalnepovršine (pod i plafon), jer je pretpostavka da se ta pojava u manjim prostorijama javlja znatno ređe.

Posle svega navedenog, upoređivanje Select i Ultra sertifikatadelujeneprimereno, jer se oni obraćaju prilično različitim grupama korisnika. Činjenica je da Select predstavlja ono najbolje što je trenutno moguće dobiti od surround zvuka u kućnim uslovima, bez uludo bačenog novca zarad neznatno boljih krajnjih rezultata. Sve u svemu, THX-ekipa je uspela u nameri da tržištu ponudi niskobudžetni sertifikat, te je danas ovu oznaku moguće pronaći već na A/V risiverima srednje cenovne kategorije.

Na sreću, razvoj Select verzije nije udaljio kompaniju od usavršavanja osnovnog, High-End sertifikata,paje2001.godine na scenu stupio Ultra2, koji je aktuelan i danas. Kako je već prethodni sertifikat dostigao trenutni maksimum u reprodukciji filmskogzvuka,aiusledporasta popularnosti SACD i DVD-Audio formata, Ultra2 donosi poboljšanja prvenstveno na polju reprodukcije muzike. Takođe, jedan od imperativa predstavlja jednostavnost reprodukcije bez obzira na format, odnosno potpuna automatizacija procesa prepoznavanja materijala i podešavanja sistema za optimalnu reprodukciju istog. Pored toga, aktuelni sertifikatbitrebalo da “pomiri” reprodukciju filmovaimuzike

tno, ASA tehnologija analizira signal kako bi odredila najbolji način za reprodukciju istog u postojećoj konfiguracijizvučnika. Krajnji rezultat je vrhunski ugođaj pri slušanju muzike u surround formatu, kao i izuzetno verna simulacija stereo zvuka, pri čemu veliki doprinos imaju DSP procesor i dodatni, zadnji zvučnici.

Iako ovo zvuči jednostavno (“Pa tu funkciju ima i najjeftiniji A/V risiver”, reći će neko), zahvaljujući navedenim metodama rezultati su neuporedivo bolji nego kod “običnih” surround sistema. Prednost THX sistema oplemenjenog ASA tehnologijom ogleda se u mogućnosti primene samo jedne postavke i za filmoveizamuziku, uz zadržavanje vrhunskog nivoa reprodukcije u oba slučaja. Sve ovo, uz već pomenuto automatsko prepoznavanje materijala i podešavanje sistema, predstavlja značajan napredak. Međutim, interesantno je da ASA nije obavezan deo Ultra2 sertifikata,paje tako omogućeno prilagođavanje sistema individualnim potrebama korisnika.

na istim zvučnicima, kao i da smanji uticaj okruženja na krajnju reprodukciju. Prednji zvučnici (levi, centralni i desni) su delimično oslobođeni striktno kontrolisane vertikalne disperzije, ali su dodate smernice u vezi sa odzivom srednjih frekvencija i balansom između oktava. Ove promene rezultiraju većom preciznošću, kao i manjim promenama u zvučnoj slici prilikom promene pozicije slušanja. Specifikacije za subwoofer su takođe izmenjene, pa je tako neophodno da frekvencijski opseg doseže donju granicu od 20 herca (mereno u prostoriji sa minimalnim odjekom), što doprinosi boljem akustičkom uklapanju sa prednjim zvučnicima.

Ali, ubedljivo najveća promena oličena je u uvođenju ASA (Advanced Speaker Array - unapređena postavka zvučnika) tehnologije, namenjene prvenstveno reprodukciji muzičkog materijala. Ova tehnologija donosi promene na poljima akustike i elektronike, i zahteva vrlo specifičnukonfiguracijuzvučnika,kaoi opreme za obradu zvuka. Pre svega, ASA dopušta upotrebu monopolnih zvučnika, doduše samo kod zadnjih surround kanala, dok se kod bočnih surround zvučnika i dalje insistira na dipolnoj konfiguraciji.Konkre -

Za i protiv

Posle detaljnog upoznavanja sa THX sertifikatima,stvarisumalojasnijeimoguće je bar delimično zaključiti priču o ovom tehnološkom paketu. Iako aktuelni THX Ultra2 predstavlja remek delo među surround sistemima, postavlja se pitanje njegove isplativosti, odnosno srazmere uloženog novca i krajnjih rezultata. Jer, uz odgovarajuće poznavanje problematike surround sistema moguće je sastaviti konfiguracijukojaćeprićiveomablizuTHXu, uz osetno niže ukupne troškove (ništa novo u svetu audio opreme). Ovome treba dodati i često “nepredvidljivo” ponašanje surround sistema u različitim prostorijama, sa različitim pozicioniranjem zvučnika, pa i sa različitim formatima, što može dovesti do paradoksa da dobro odabran i postavljen niskobudžetni sistem nadmaši “raštimovanu” High-End konfiguraciju.S druge strane, pretpostavka je da oni kojima finansijenisuproblem,akojipritom žele apsolutni vrh tehnologije, neće gubiti vreme petljajući sa “sklepanim” sistemima, već će se okrenuti kompletima koji, pored vrhunskih performansi, donose i prestiž. Ali na kraju, kao i uvek, izbor je samo vaš.

High End 2006

Centar sveta

Kao što smo u prethodnom broju časopisa najavili, u Minhenu je od 25. do 28. maja tradicionalno održan High End sajam. Koliko je uspešna bila organizacija ove manifestacije govori podatak da je broj izlagača ove godine povećan za neverovatnih 25 procenata (ukupno 210), a da je predstavljeno oko 650 brendova. Izložba je održana u sajamskom tj. tržnom centru M,O,C, koji predstavlja vrhunski prostor za organizaciju ovakvih događaja. Zanimljivo je da je High End sajam ranijih godina bio organizovan u Frankfurtu, u hotelu Kempinski. Ono što je za nas značajno jeste podatak da je redakcija Hi-Filesa po prvi put prisustvovala jednom ovakvom evropskom odnosno svetskom događaju. Naša poseta je trajala jedan dan kraće od samog sajma, odnosno stigli smo 26. i ostali do 28. maja, što je ipak bilo sasvim dovoljno da posetimo sve izlagače, poslušamo zanimljive sisteme, napravimo stotine fotografijaiupoznamonekevažnei veoma interesantne ljude iz Hi-Fi sveta. Iz

sajamske press službe smo dobili sledeće podatke: High End sajam je i ove godine održan na 14.000 kvadratnih metara (kao i 2005. godine), prisustvovalo mu je 387 akreditovanih novinara, a broj posetilaca je dostigao 12.090.

Posebnu draž putovanju dao je i naš domaći avio prevoznik, koji nas je do željene destinacije prevezao avionom tipa ATR72. Za neupućene, reći ćemo samo da ovaj tip aviona poseduje dva motora s propelerima koji stvaraju izuzetno visok stepen buke. Kako bismo bili u središtu dešavanja, odabrali smo hotel koji se nalazi na samo dva kilometra od M,O,C, centra, a organizator je bio toliko predusretljiv da smo na raspolaganju imali i besplatan prevoz do izložbe, posebnim autobusom. U press centru je bila obezbeđena besplatna internet konekcija, a obradovalo nas je i takođe besplatno piće, uz sjajne nemačke kekse i kolačiće.

Prvi utisci

Minhen je zaista veliki grad, poseduje neverovatno impresivan aerodrom, a i sam M,O,C, je na nas ostavio prilično snažan prvi utisak. Nakon prijavljivanja u press centru i dobijanja propusnica, prvo na šta smo naišli je srebrni Volvo C70 (kabriolet/ kupe) sa ugrađenim ozvučenjem kompanije Dynaudio. Objasnili su nam da se napred nalazi tri trosistemska zvučnika, pozadi dva dvosistemska, a da su iza zadnjih sedišta ugrađena dva subwoofera sa pojačalom od 910 vati. Osnovno pojačalo se nalazi ispod sedišta suvozača, a čitavim sistemom se upravlja veoma lako, zahvaljujući jednostavnom interfejsu i logičnom rasporedu komandi. Zatvorili smo vrata, glasno pustili grupu Yello i odjeknula je čuvena rečenica: “Count on me I’m gonna win The Race”.

Celokupan prostor M,O,C, centra je podeljen u nekoliko celina. Na prvom mestu, tu je velika otvorena površina u prizemlju, gde su izlagači imali štandove nalik onima na našem Sajmu tehnike. Ovaj pristup je više poslovnog tipa - uređaji su se mogli videti, dodirnuti, ali ne i poslušati. Na pr-

vom spratu se, u dva niza lokala, nalazio izložbeni prostor velikih brendova, poput kompanija NAD, Dynaudio, Panasonic, Pioneer, B&W Group... Na centralnom platou prvog sprata bila je postavljena bina na kojoj su se smenjivali muzičari, a zvuk je reprodukovan preko JM Lab Utopia zvučnika. U sledećem hodniku nalazile su se velike prostorije u kojima je bilo izlagača sa veoma ozbiljnim sistemima, a kompanije Dynaudio i B&W Group su u produžetku svojih lokala napravile i sopstvene centre za novinare i distributere. Drugi sprat je bio možda i najzabavniji deo sajma, jer je u tom delu bio smešten pravi High-End, sa demo sobama za slušanje stereo muzike.

Prizemlje

Jedan od prvih štandova na koji se ovde nailazi, na samom ulazu, je prostor korporacije IAG, pod čijim su okriljem četiri veoma interesantna brenda: Wharfedale, Mission, Quad i Audiolab. Tako smo imali prilike da vidimo Diamonde sa otvorenim poprečnim presekom, ali i seriju Elegante kompanije Mission i dugo očekivani

5.1 sistem M-Cube. Audiolab proizvodi su bili postavljeni na jednu veliku policu, gde je bila izložena čitava gama proizvo-

da. Sledeći štand koji je delovao impresivno činio je sistem kompanije Linn. Pored predstavljene celokupne game proizvoda, koja uključuje i zvučnike, na polici je bio postavljen i PDA uređaj kompanije HP. Izlagači su nam detaljno objasnili funkcionalnost ovog zgodnog rešenja - pomoću posebnog programa može se upravljati muzičkim serverom. Kompanija Linn je sama razvila softver, koji se besplatno može preuzeti sa interneta, a čiji je zadatak upravljanje sistemom, poput kontrole nivoa jačine zvuka ili komandi za reprodukciju, ali i pretraga muzičkog materijala na celokupnom serveru. Veoma je interesantno igrati se olovčicom, tipkati po displeju PDA uređaja i bežičnom vezom kontrolisati ovako moćan sistem.

Nedaleko odavde nalazio se i štand kompanije, bolje rečeno gospodina Abramhansena, bivšeg vlasnika kompanije Electrocompaniet iz Norveške. U ovom delu izdvojili bismo i bogatu ponudu gramofona kompanije Pro-Ject, kao i lampaška pojačala kompanije Copland, koja su za ovu priliku stajala otvorena.

Primetili smo i impresivan štand kompanije Revolver, koja nije previše poznata

na našem tržištu, ali primećujemo snažne marketinške aktivnosti ovog brenda na internetu.

Ova izložba ne bi smela da ponese postojeću kvalifikacijudajedandeoprostora nije izdvojen i za stare uređaje koji su obeležili Hi-Fi istoriju. Tako smo imali prilike da vidimo Harman/Kardon tjuner Citation Fourteen iz 1972. godine, Pioneerov kasetofon CT-F1250 iz 1979, ali i Denonov tjuner TU 500 iz 1974. godine. Iako je ovaj deo sajamskog prostora bio isključivo izložbenog tipa, sa otvorenim štandovima, zarad dobre komunikacije za posetiocima i potencijalnim dilerima, mnogi uređaji su bili otvoreni ili zaštićeni pleksiglasom, pa je bilo zaista mnogo interesantnih stvari za videti. Treba još napomenuti i da je na čitavom prostoru bilo izložbenih postavki više različitih proizvođača digitalnih radio prijemnika (DAB), što je omogućavalo interesantan pogled u budućnost.

Nemačka kompanija Oehlbach je, kao pravi domaćin, imala veliki štand, na kome je prikazala izdvojen samo deo svoje bogate ponude kablova. Mogli smo da vidimo i poprečne preseke popularnih kablova, kao i unapred terminisane setove.

Pomenućemo da je kompanija Oehlbach nedavno proslavila trideset godina postojanja, što je prigodno obeležila i restilizovanjem svog logotipa. U oko su nam upali i zvučnici i police kompanije Mythos Audio, ekstremno neukusnog dizajna. Takav nesklad boja i oblika dosad nismo videli. Na sreću, u ovom delu izložbenog prostora uređaji nisu bili uključeni. S druge strane, italijanske kompanije Unison Research i Opera su i ovog puta nastupile zajedno, izlažući veliki deo svoje ponude. Pored Unico serije, tu su i lampaška pojačala izazvala ogromnu pažnju posetilaca, naročito onih sa fotoaparatima.

Impresivan prostor imala je i danska kompanija Dali. Na njihovom štandu su bili izloženi zvučnici sa otvorenim poprečnim presekom, a nama se najatraktivnijim učinio Helicon 800. Kako bi prostor učinili što zanimljivijim, na pultu se mogao kupiti i novi kompilacijski CD sa potpisom Dali. Za kompletnu listu numera preporučujemo da posetite naš sajt i pronađete fotografijuovogdiska.Izlagačjenapultpostavio i predivne čokoladice Lindt, koje “nismo uspeli da izbegnemo”. Odmah pored Dalija našao se i proizvođač “digitalnih spravica” po imenu Lyngdorf. Nažalost, ovaj pro-

stor je delovao previše skromno u odnosu na ozbiljnost koja se očekuje od ovakvog imena. Svakako, posebno treba izdvojiti prostran štand kompanije Finite Elemente, koja je tu postavila svoja brojna rešenja za Hi-Fi police. Na pojedinim policama su se mogli pronaći i uzorci finišaurazličitim bojama, te je svaki posetilac imao priliku da dobro zamisli ovaj “nameštaj” u svom kućnom ambijentu.

Svoje brendove je predstavio i izlagač po imenu Audio Reference, a pažnju smo obratili i na Krell, sa novom Evolution serijom u srebrno-sjajnom maniru, a zatim i na mali štand kompanije van den Hul, sa veoma bogatom ponudom i lepo osmišljenim prostorom. Naime, mnogi kablovi su bili isečeni, kako bi posetioci na njihovom poprečnom preseku mogli da vide svu kompleksnost provodnika. Na velikom panou našao se i spisak nagrada dobijenih od 1999. do 2006. godine, gde se najčešće pominju D-102 III Hybrid i Optocoupler. Tu se još našao i Meridian, sa impresivnom postavkom - svi već znamo šta je G98, a izložen je bio i novi G06 CD plejer, koji se uskoro očekuje i na našem tržištu. U sklopu izložbenog prostora izlagača Audio Reference bila je postavljena i improvizo-

vana prostorija za potrebe demonstracije reprodukcije. Ovakvo rešenje možda nije bilo idealno, ali je pružalo sasvim dovoljan stepen izolovanosti od spoljašnje buke, tako da se ipak moglo uživati u dobrom zvuku.

Prvi sprat

Prostor rezervisan za tzv. “major” brendove nalazio se na prvom spratu. U velikom holu postavljena je scena na kojoj su svirali gudači, ali i duo pevačice i gitariste, a odmah pored se našao i prostor za odmor, sa udobnim stolicama i foteljama i sa posluženjem (self service). Ozvučenje je činio par JM Lab Utopia zvučnika, koji su u ovom velikom prostoru stvarali veoma prijatnu atmosferu. Sa naše leve i desne strane, u prostorijama koje su zapravo lokali ovog tržnog centra, bila su smeštena velika imena, poput kompanija Denon, Dynaudio, NAD, KEF, nemačkih kuća Elac i Canton, kao i ekstremno zanimljivog Transrotora. Krenimo redom...

U prostoru kompanije JM Lab mogli su se videti modeli iz serija Chorus i Utopia, kao i novi Profilezvučnici,testiraniupravoza prethodni broj časopisa. Iz serije Utopia,

tu su se našli Micro, Diva, Nova i Grande Utopia Be. Kao što mnogi već i znaju, oznaka Be predstavlja skraćenicu od berilijum, materijala od kojeg je napravljen visokotonac, kao rezultat istraživanja dugog dvadeset godina.

Dalje bismo izdvojili Dynaudio - na ulazu u lokal bili su izloženi zvučnici iz Evidence serije (Temptation, Master i Centre), dok je u velikom prostoru za slušanje svirao ConfidenceC4.Sistemje,poredC4,činio duet komponenti iz nove Master serije kompanije NAD, odnosno pojačalo M3 sa dual-mono konstrukcijom i univerzalni plejer M55. Naravno, bila je izložena i nova Focus serija, u koju proizvođač očigledno polaže velike nade.

Što se tiče ponude pomenute kompanije NAD, proizvodi su bili izloženi na ugaonoj polici, a moglo se videti praktično sve iz programa ovog proizvođača. Nova Master serija, standardna linija pojačala i plejera, ali i Lifestyle serija. Pojačalo M3 je umesto gornje ploče imalo montiran providan pleksiglas, tako da su svi posetioci mogli da se lično uvere u kvalitet izrade elektronike i vide dimenzije impresivnih torusnih transformatora.

U prostoriji nedaleko odavde ulazimo u potpuni mrak. Nazire se samo plavičasto osvetljenje, koje dolazi od pojačala Reference serije kompanije Chord. Četiri ogromna pojačala postavljena pod uglom napajala su KEF zvučnike, potpuno prekrivene crnim plaštom. Neverovatna postavka - ostaje žaljenje zbog loših fotografija, snimljenih u gotovo potpunom mraku. U odvojenoj prostoriji, standardno osvetljenoj, postavljen je novi sistem 5.1 zvučnika iz kompanije KEF. U pitanju je model KHT3000; ostatak sistema su činile komponente kompanije Arcam, a koncert Red Hot Chili Peppersa prikazivan je na Fujitsu plazma ekranu. KHT3000 je na ovako malom prostoru stvorio zaista impresivan doživljaj, a u pozadini su se našli izloženi i modeli iz dugo očekivane serije iQ.

Kompanije Pioneer i Panasonic su predstavile svoje plazma ekrane poslednje generacije, a na njima su uglavnom prikazivani filmskihitovi“Gladijator”i“KingKong”,kao i animirani filmovipoput“Dosijeapilence”. Lokal pored okupirao je Marantz, sa svojom bogatom ponudom A/V risivera, DVD plejera i stereo komponenti. Partnerstvo sa Mordaunt Shortom se očigledno uspešno nastavlja, te je uz prigodnu priču du-

gokose devojke svaka numera bila detaljno najavljivana. Denon je prikazao zaista impresivnu ponudu - mislimo pre svega na A/V program, sa komponentama poput AVC-A1XV i DVD-A1XV. Ove su komponente imale gornju ploču od pleksiglasa, na kojoj su bila uredno ispisana imena sekcija elektronike. Sistem koji je svirao bio je sastavljen od stereo pojačala PMASA1, SACD/CD plejera DCD-SA1 i B&W zvučnika 802D. Ovde su, naravno, bili izloženi i sistemi S-301, kao i Denonove mini linije, dok je posebna pažnja posvećena povezivanju sistema sa iPod prenosnim plejerima.

Sjajan utisak na nas su ostavili i zvučnici Elac i Canton, a naročito novi model kompanije Elac, FS 609 X-PI, sa neobičnim kružnim ribonskim visokotoncem (otuda PI u imenu). Reprodukovani zvuk je bio izrazito dinamičan, s velikim stepenom disperzije, a zanimljivo je da je celokupno interno ožičenje izvedeno van den Hul kablovima. Ipak, u ovom delu je najzapaženiji bio proizvođač High-End gramofona po imenu Transrotor. Izloženo je više od dvadeset modela gramofona, sa cenama koje kreću od nekih 2.000 evra, a centralno mesto u prostoriji zauzeo je model sa sopstvenim

postoljem i cenom od “tričavih” 118.000 evra. Pored njega su bile postavljene dve saksije sa zasađenim visokim biljkama, koje su, pored vizuelne, svakako imale i zaštitnu ulogu.

Na kraju ovog velikog centralnog platoa se, čitavom širinom, prostirao izložbeni prostor nemačkog zastupnika kompanije B&W Group. O veličini ovog prostora dovoljno govori činjenica da se tu, pored postavke celokupne game proizvoda kompanija B&W, Rotel i Classe, našlo mesta i za binu i najmanje osamdeset stolica za slušaoce. Ozvučenje je bilo izvedeno Classe amplifikacijom,prekočakpet800D zvučnika i subwoofera ASW850. Ovaj doživljaj je zaista teško opisati, jer su se na sceni našli vrhunski muzičari, a na licima prisutnih prepoznavalo se neverovatno uzbuđenje.

Povodom širine ponude samih proizvoda, možda je najbolje samo nabrojati serije zvučnika i shvatiti tu ozbiljnost prezentacije: 600, 700, 800, Custom Theater 800 (ugradni), aluminijumska serija XT, FPM serija za plazme, Mini Theater kompleti i konačno premijera nove CM serije, prikazane u nekoliko različitih finiša.Pravu

atrakciju predstavljali su procesori kompanije Rotel i Classe sa ugrađenim mini displejem, na kojem je prikazivan video materijal. Još jednu premijeru predstavljala je i nova 06 serija kompanije Rotel, koju iščekujemo i na domaćem tržištu. Kao pravu poslasticu za najveće fanove ovih brendova i bluz muzike, izlagač je ponudio kompakt disk sa numerama različitih bluz izvođača, među kojima se našla i Ana Popović.

Posebno interesantna za nas bila je priča o kompaniji Electrocompaniet, u koju je promena vlasnika donela jedan potpuno novi duh. Naime, svi uređaji ovog norveškog proizvođača doživeli su pravu modernizaciju u vidu atraktivnih displeja, CD plejer EMP-1 je dobio podršku za SACD i DVD-Audio formate, a pravi audiofilskihedonizam pokazao se i na daljinskom upravljaču. Svi uređaji su zadržali prepoznatljiv osnovni dizajn, ali daljinski upravljač sa novim displejem, koji pruža informacije poput trenutne radne temperature i jačine struje svakog kanala, predstavlja pravo otkrovenje.

Upravljač funkcioniše putem radio-veze, i to dvosmerne, kako bi mogao da prima

informacije od pojačala, ali je zbog starijih modela zadržana i infracrvena komunikacija. Sistem je bio povezan sa Vivid zvučnicima - model B1 za prednji par, C1 za centar i mali K1 za zadnje kanale. Demonstracije su vršene na različitim formatima, i to prvo multikanalnim DVD-Audio i SACD, a zatim i u standardnom CD formatu. Pretpostavljamo da je ova demo prezentacija za veoma kratko vreme razbila mit o nepotrebnosti surround zvuka pri reprodukciji muzike. Nezaboravno iskustvo...

Pored pomenutih centralnih lokala na prvom spratu, organizovanih u dva reda, nalazio se još jedan niz izlagača. Upravo tu se našao Electrocompaniet, dok je u nešto većem prostoru izložena oprema grupacije Harman International. Pored standardnih modela brenda Harman/Kardon, koje viđamo i na našem tržištu, premijeru je doživela Limited Edition linija proizvoda “u crnom maniru”. Impresivan dizajn je dao potpuno nov imidž modelima HK970 i HD970.

Premijeru je doživela i nova serija zvučnika brenda Infinity,podimenomCascade. Zvučnici su dizajnirani u lifestyle maniru, a seriju čini sedam modela, čijim kombi-

novanjem možete napraviti svoj izbor za sistem kućnog bioskopa; s obzirom da je preporučena cena veoma atraktivna, ovoj seriji predviđamo blistavu budućnost. Nikako ne smemo zaboraviti da pomenemo i izložene JBL zvučnike, kao i uređaje brenda Mark Levinson, koji su uglavnom bili postavljeni bez gornje ploče.

Drugi sprat

Delimično izdvojena celina na sajmu bila je rezervisana za audiofilskaimena,kao što su nemački MBL, zatim Cabasse, Gryphon, italijanski Pathos Acoustics i engleski Naim. Svakako da je u ovom delu M,O,C centra bilo najviše mogućnosti za mirno slušanje muzike, jer je i gužva bila najmanja.

Prvi put smo imali prilike da poslušamo zvučnike i amplifikacijunemačkekompanije MBL, i to najjaču Reference liniju proizvoda. Sistem je činio CD transport sa odvojenim D/A konvertorom, što je nekako podrazumevalo i razdvojenu sekciju pretpojačala i pojačala snage. Impozantan sistem bio je povezan sa zvučnicima 101E, čija cena prema podacima sa zvanične prezentaciji iznosi 46.900 dolara za par.

Čak i najmanji model, 121, koji je bio izložen sa strane, ima prilično nepristupačnu cenu od 10.000 dolara. Pretpostavljamo da je MBL sistem bio nešto najskuplje na ovogodišnjoj izložbi. Reprodukcija pomenutog Cabassea je izazvala veoma podeljena mišljenja, a svirali su novi zvučnici La Sphere. Ako nekoga zanima kako izgleda loptasti četvorosistemski zvučnik od stotinu kilograma, neka poseti adresu www.cabasse.com.

Danski brend The Gryphon postavio je sistem sa “teškom” amplifikacijominajvećim zvučnicima, Poseidon i Trident. Ova prostorija je bila veoma dobro posećena, a za oko nam je zapao i “isterivač đavola”, uređaj Exorcist, koji demagnetizuje celokupnu putanju od pretpojačala do terminala zvučnika.

Engleska kompanije Naim je svoju prezentaciju više orijentisala na samo prikazivanje uređaja, ili bar mi nismo imali sreće prilikom više odlazaka u njihov prostor. Nakon razgovora sa prijatnim predstavnikom iz Engleske, imali smo veoma lepo “upoznavanje” i sa linijom proizvoda ove kompanije. Posebno zanimljiv je plejer CD5x, sa neobičnim rotacionim izvlače -

njem transporta. Kako bi se maksimalno skratio put signala, sva “pamet” ovog plejera nalazi se upravo u ovom delu uređaja, dok je ostatak kućišta namenjen za “prejako” napajanje. Naim na svoje uređaje, pored RCA priključaka, i dalje implementira DIN priključke, za koje veruju da su kvalitetniji.

Nažalost, kraj

Treba reći da nijedan uspeh ne dolazi slučajno. Udruženje High End Society je osnovano još davne 1982. godine, kada je organizovana i prva izložba. Tradicija duga 25 godina učinila je čitav događaj veoma kompleksnim, a iza njega stoji sjajna organizacija, kako za posetioce tako i za dilere i novinare. Organizatori su za svoje potrebe imali i tri Smart automobila sa oslikanim logotipom HighEnd 2006, što je još jedan od pokazatelja veličine izložbe. HighEnd 2006 je bio odlično iskustvo i prilika za sticanje novih poslovnih kontakta, ali i svojevrsna inspiracija za nove ideje, koje možemo primeniti i na našem tržištu. Ono u šta smo mi sigurni jeste da ćemo sledeće godine svakako ponovo ići u Minhen i da ćemo, kao i organizator, sebi postaviti još veće ambicije.

Sony Walkman

Zanimljiva istorija

piše: Milan Belić

je prepolovljena, a kao ciljna potrošačka grupa su određeni tinejdžeri i mlađa populacija. Prodaja u prvom mesecu je bila skoro nepostojeća, sve dok mladi zaposleni ljudi nisu otkrili Walkman - svih 30.000 komada je prosto razgrabljeno u kratkom roku.

Nedostatak konkurencije je stvorio prostor da Sony ispravi svoju grešku: proizvodnja je ubrzo pokrenuta i do polovine 1980. godine 200.000 Walkmana je silazilo sa proizvodnih traka.

Kompanija Sony je već godinama sinonim za kućnu audio i video tehniku. Prepoznatljivo ime i inovativan pristup novim proizvodima održavaju pažnju tržišta već dugi niz godina. Situacija je identična i ovih dana, kada se predstavljaju novi Sony Walkman modeli, koji bi posle 27 godina trebalo da ponove uspeh koji je imao njihov prethodnik. Da li će uspeti, videćemo...

Priča o prvom Sony Walkmanu počinje, sada već davne, 1978. godine u odeljenju za razvoj kasetnih rikordera. Rad na razvoju poboljšane verzije tada veoma popularnog modela Pressman, namenjenog novinarima, doveo je do istorijskog preokreta u svetu zabave. Originalni Pressman je omogućavao snimanje mono zvuka i njegovu reprodukciju - ideja je bila unaprediti ga, tako da može da reprodukuje i stereo zvuk. Veliki problem na koji su istraživači naišli bio je nedostatak prostora unutar malenog kućišta - elektronika za stereo reprodukciju je bila prevelika i nije bilo mesta za modul za snimanje zvuka. S obzirom na osnovnu namenu Pressmana, od daljeg razvoja stereo verzije se odustalo. Srećom, istraživači su zadržali nekoliko prototipova, koje su povremeno koristili za reprodukciju muzike sa kasetnih traka. Jedan od tih uređaja je primetio gospodin Masaru Ibuka, suosnivač kompanije Sony i njen počasni predsednik.

Iako je njegova uloga tada bila marginalna kad je sudbina proizvoda u pitanju, Ibuka je bio dobro upoznat sa radom svih razvojnih odeljenja u okviru kompanije. Odeljenje za razvoj slušalica je tada radilo na minijaturnim zvučnicima koji su trošili malo struje, pri tome dajući identičan kvalitet i jačinu zvuka kao i veći modeli. Uvidevši da se ova dva projekta skoro “prirodno uklapaju”, Ibuka je izložio svoje

Osvajanje američkog i evropskog tržišta je usledilo iste godine, ali opet ne bez problema. Konzervativnim Britancima se ime Walkman činilo kao još jedna ružna kovanica, napravljena da zvuči kao engleska reč. Zato je Sony dozvolio da se Walkman na američkom tržištu prodaje pod imenom Soundabout, a na britanskom Stowaway. Ovakva odluka je distributerima donela više štete nego koristi, jer je ime Walkman i pre samih uređaja osvojilo kupce, postajući sinonim za muziku u pokretu.

zapažanje upravnom odboru kompanije. Srećom po Walkman, tadašnji predsednik, gospodin Akio Morita, složio se sa predlogom da se napravi radni prototip, iako je upravnom odboru ideja o kasetofonu koji može da reprodukuje muziku isključivo preko slušalica bila potpuno besmislena.

Na prvoj demonstraciji sve sumnje su nestale - kvalitet zvuka je bio toliko dobar da je Morita dao prioritet ovom projektu i lično pratio njegovo napredovanje. Početkom marta 1979. godine odeljenje za razvoj je predstavilo finalniprototip-vreme je bilo da Walkman krene u prodaju.

No konzervativna Sonyjeva administracija je donela dve pogrešne odluke: inicijalno planirana proizvodnja od 60.000 komada

Zanimljivo je da Sony ipak nije prvi predstavio prenosni muzički uređaj, što ih je koštalo popriličnu sumu novca tokom godina. Nemac Andreas Pavel je 1972. godine konstruisao uređaj sa sličnim mogućnostima, koji je nazvao Soundbelt. Uprkos neuspešnim pokušajima da ga komercijalizuje i projekat proda kompanijama kao što su ITT, Grundig, Yamaha i Philips, Pavel uspeva da patentira svoj projekat u Italiji, Nemačkoj, Britaniji, SAD i Japanu.

Sa početkom prodaje Walkmana van Japana, 1980. godine, Pavel započinje dugu i skupu bitku protiv kompanije Sony, koja se konačno završava 2003. godine pogodbom van suda i čekom na 10 miliona dolara na ime Andreas Pavel, uz procenat od prodaje nekih modela.

Svakako burnih 27 godina za jedan kasetofon koji pušta stereo zvuk preko slušalica, no kada pogledamo kakvu je to revoluciju u domenu zabavne elektronike doneo i koliko je ime Walkman proslavilo Sony, gospoda Masaru Ibuka i Akio Morita mogu biti ponosni na svoj projekat.

pravi se pametan: Hajrudin Zulufpuštampašić

Činjenice i zablude

Kuku, Todore!

Prisluškujući iz prikrajka razgovor bilo koja dva Hi-Fi zaljubljenika, neutralni slušalac veoma lako može doći do zaključka da subjektivnost, prepotencija, baratanje obiljem često bezvrednih podataka i princip uzajamnih nametanja pojedinih subjektivnih, laičkih zaključaka iz ove oblasti, predstavljaju okosnicu jedne, prilično fantomske, planetarne fame zvane Hi-Fi. Tako nametnuta okolini, ona s lakoćom dozira i strogo kontroliše pristup objektivnoj i naučnoj istini, vrlo efikasnom raspršivaču magle, iznad koje se izdiže tek neznatan broj pravih tragača za kvalitetnim zvukom. Da li ste vi među njima?

Ama, kako su ona dvojica ustala, potpuno slučajno sedoše druga dvojica i jedan drugom zavapi, još pre nego je kelnerica stigla da priđe:

A: Šta ti je, što si tako beo?

B: Ma ne pitaj! Kupio sam onaj sistem od Todora...

A: Pa šta je tu loše? Taj sistem je odličan.

B: Aha, da ga nije pokvario čim sam mu dao pola love kao kaparu!

A: Kako pokvario?

B: Pa lepo. Kod njega je sve radilo OK. A onda ga je stavio u kola i dovezao do mene. Kad smo ga priključili - ne, ne, ne želiš da znaš... Totalni fijasko!Znači,negde ga je usput trucnuo, možda mu je nešto spalo sa sedišta, možda je čak izvadio neki bitan elektronski deo, ko zna... To jednostavno više ni iz daleka ne radi onako kao kod njega!

A: A šta on kaže?

B: Kune se da ga je transportovao kao atomsku bombu. A i on ne može da veruje šta se dogodilo! Pritom, povezao sam i one nove zvučničke i interkonekcijske zlatne kablove (koje on nije imao). Džaba! I zvučnike sam postavio na one moje nove stalke punjene peskom, znaš one crne, koji su, usput, triput bolji od onih njegovih, ali

ništa ne vredi! Nešto mu je gadno crklo.

A: Ama, čekaj bre, ako je nešto crklo, onda znači da NE RADI. Tebi radi - znači nije crklo!?

B: Ama, kao da jeste! Zvuk je k’o kanta!!! Donjih basova uopšte nema, definicija srednjih mi je slaba i džaba mi onolika snaga sistema kad njom ništa ne mogu da postignem. Čini mi se da je zvuk još gori kad pojačam!!!

Eeeh... Bi mi neprijatno da im priđem i kažem da se ovakav, identičan dijalog vodi u najmanje 90% slučajeva pri kupovini opreme... I to bez izuzetka baš kod onih “velikih poznavalaca i stručnjaka”, koji su i osedeli filozofirajućio zlatnimkablovima i njihovom usviravanju, kao presudnom postupku u stvaranju dobrog zvuka. A da ne pominjemo tek kakva se prašina podigne u diskusijama oko razlike u zvuku u zavisnosti od kvaliteta vulkanskog peska kojim se pune stalci?!?

Potpuno ista stvar bi se dogodila kad bih ja kupio Ferari, koji ide 300 na sat, i pokuš’o da tu brzinu napucam na čuvenom makadamskom putu od onog mog divnog, pitoresknog Donjeg Vakufa do one selendre, Gornjeg! Što’no reče jedan jaran: “Ma tu ne b’ mog’o ni iz prve brzine izać’! Kakvih bolan tristo na sat?!”

Dakle, pogledajmo prvo na kakav put izvozimo Ferari! Odnosno, u kakvu prostoriju stiže aždaja koja košta k’o komšijina Škoda Fabia. Ta činjenica će, bez ikakvog preterivanja, desetostruko više uticati na zvuk nego sve ostale Hi-Fi intervencijice zajedno!!!

Pogledajmo za početak probleme koji se javljaju oko nečega što nestručni i nepismeni nesrećnici masovno nazivaju “donji basovi”. Kao prvo, dajem nagradu (godišnju pretplatu na ovaj časopis, iz svog džepa) onome ko redakciji dokumentuje stručno i precizno povučenu granicu između tih takozvanih famoznih “donjih i gornjih basova”! Pritom, ni najspektakularnija filterskagrupananajskupljojstudijskoj konzoli ove planete nema podvojena ova dva frekvencijska opsega! Drugo, bilo bi diiiiivno otvoriti udžbenik iz fizike za osnovnu školu (u moje vreme se akustika učila u VII razredu, kada sam imao 14 godina) i samo pogledati osnovnu formulu o talasnim dužinama. Najjednostavnija operacija množenja/deljenja dovešće nas do podatka da frekvencija od, recimo, 30 Hz ima talasnu dužinu od preko 11 metara! Poznavaoci znaju, a neznalice jok - da bismo u punom sjaju čuli ovu frekvenciju, prostorija bi morala biti dugačka najmanje toliko.

A pitam se samo koliko li je dugačka prostorija onog unesrećenog sagovornika kome odjednom zvuk nije isti kao kod Todora na gajbi? I koliko su duge prostorije u kojima se obavljaju domaći testovi skupocenih uređaja, u kojima se više nego često provlači “naučna procena” tipa: “Hm, nedovoljno konkretni donji basovi...?”

Do sledećeg broja, u kome ćemo još pričati o “donjim basovima”, pozdravlja vas vaš odani savetnik

Hajro, planetarna Hi-Fi legenda

Bose Lifestyle 38

Živite u budućnosti

Sredinom osamdesetih godina, kada je Bose predstavio svoj revolucionarni Acoustimass sistem u obliku modela AM5, drugi proizvođači su s podozrenjem gledali na pojavu majušnih, neupadljivih satelita koji pokrivaju široki frekvencijski spektar. Podsetimo, to je vreme kad su još uvek dominirali danas gotovo izumrli gramofoni, kasetofoni i zvučnici koji su, uz par časnih izuzetaka, bili ružni, glomazni i snažni, san svakog audiofilaanoćnamora svake supruge.

Počeci

Bose je, s druge strane, uvek originalan u svom pristupu reprodukciji zvuka, u modelu AM5 uspeo da sjedini nespojivo - kvalitetan zvuk, dizajn i neupadljivost kakvu su mnogi priželjkivali. Nije ni čudo da je ovaj sistem postao jedan od najprodavanijih u Hi-Fi istoriji. Vremena su se promenila i drugi su, velikim delom zahvaljujući uspehu koncepta kompanije Bose, stvorili sopstvene proizvode ove vrste. U današnje vreme svaki veći proizvođač zvučnika, sa izuzetkom najtvrdokornijih High-End brendova, ima po neki sistem koji koristi satelite umesto klasičnih zvučnika.

Bose je za to vreme, koristeći svoj izuzetno značajan tim za istraživanje tržišta, otvorio novu stranicu u istoriji audio-video tehnike, predstavivši svoj prvi Lifestyle sistem, koji je spojio najvažnije zahteve koji su se tada postavili pred audio sisteme - nastanak surround audio formata, kompaktnost uređaja za reprodukciju zvuka i jednostavnost upotrebe - i nadovezao ih na svoju postojeću, već proverenu Acoustimass tehnologiju.

Kao najnovija inkarnacija sistema za kućnu zabavu, Lifestyle serija 18-48 predstavlja najviše dostignuće Bosea i sam vrh njihove ponude.

Veliki paket

Kada kupite sistem kakav je Lifestyle 38 (pod pretpostavkom da ste došli do novca za isti) i donesete ga svojoj kući, moramo priznati da ćete možda biti blago zabrinuti količinom onoga što ste dobili za svoj novac. Međutim, čim počnete da otvarate paket osmeh počinje da se vraća na lice, jer otvarajući jedan po jedan nivo otkrivate veliki broj elemenata, pitajući se čemu mnogi od njih uopšte služe. Prvi susret sa Lifestyleom je od nas zahtevao malo više

piše: Viktor Kostić

znanja, pa smo bili primorani da otpakujemo i uputstvo za povezivanje, kako ne bismo napravili neku grešku. Posao je ipak bio jednostavniji nego što je to u prvi mah izgledalo i ubrzo je sistem bio u celosti postavljen.

Podni stalci UFS20 (koji se prodaju zasebno) su estetski idealno rešenje za ovaj sistem i, mada je potrebno malo umešnosti da se kablovi provuku kroz iste, opšti efekat nakon završenog posla je sjajan.

Podešavanja

U paketu sa sistemom nalaze se i dva DVD-a, koji služe za podešavanje sistema. Od trenutka kad se prvi od njih ubaci u DVD fiokupostajejasnokakojeBosestekao tako veliku popularnost. Jednostavan i jasan video vodič vas usmerava ka svim detaljima i mogućnostima vašeg novog sistema, dok vi udobno sedite u svojoj omiljenoj fotelji, držeći daljinski upravljač. Neko u Boseu je očigledno posvetio maksimalnu pažnju tome da omogući i tehnički neiskusnim korisnicima da svoj sistem osposobe u samo nekoliko koraka, a da pritom pruže što jednostavniji i jasniji prikaz toga šta ovaj sistem može. Poseban doživljaj čini automatsko podešavanje audio parametara pomoću patentiranog ADAPTiQ sistema - dobijate slušalice koje postavite na glavu i sedate na jednu po jednu od pet mogućih lokacija, dok uređaj meri odziv sistema u vašoj sobi. Prednost

u odnosu na slične sisteme drugih proizvođača ogleda se u tome što ovaj koristi dva mikrofona koji se nalaze tačno na mestima gde se nalaze vaše uši, tako da uzima u obzir i uticaj koji glava slušaoca ima na ukupni doživljaj, odnosno činjenicu da desno uho ne čuje direktan zvuk levog zvučnika i obrnuto.

Kada okončate postupak podešavanja, na drugom DVD-u se nalazi nekoliko sjajnih video klipova i muzičkih numera - uživanje u njima će u potpunosti opravdati vaš utisak o ispravnosti odluke o kupovini. Druga značajna specifičnostovogBoseLifestyle modela je postojanje tzv. U-Music sistema, koji je takođe jedinstven na tržištu. To je sistem koji koristi ugrađeni hard disk, kapaciteta dvesta kompakt diskova (postupak punjenja je sasvim pojednostavljen), i na osnovu reakcija slušaoca “uči” ukus i afinitetekorisnika.Zavisnoodtoga da li neku numeru preskočite ili je odslušate do kraja, ili joj putem daljinskog upravljača date pozitivni ili negativni “rejting”, sistem procenjuje kakvu vrstu muzike volite u koje vreme. Na taj način ste u mogućnosti da slušate omiljenu muziku iz čitave vaše muzičke kolekcije, bez po trebe za pretraživanjem i preslušavanjem onoga što vam nije po ukusu. Osim toga, ugrađena baza podataka automatski prepoznaje vaše CD-ove i dodeljuje im odgovarajuće nazive pesama i izvođača.

Multi-room

Pored U-Music sistema, Bose Lifestyle 38, kao i ostali modeli iz serije, ima mogu ćnost povezivanja u multi-room sistem, sa mogućnošću nadovezivanja do 14 dodatnih prostora, korišćenjem Bose Linka i drugih proizvoda iz Bose progra ma. Ovo omogućava da u čitavoj kući slušate sadržaje sa Lifestyle muzičkog sistema, sa slobodnim izborom muzike, bilo sa ugrađenog DVD plejera, U-Music kolekcije na hard disku ili sa FM tjunera. Posebna poslastica je Personal Music

Centre daljinski upravljač (prodaje se zasebno) koji ko

risti dvosmernu radio-vezu s centralnim uređajem, a na sebi ima displej koji vam u svakom trenutku pruža uvid u sadržaj vaše audioteke, iz bilo kog mesta u kući (ili van nje), tako da omogućava odabir muzike i upravljanje jačinom zvuka gde god da se trenutno nalazite. Inače, uz sam Lifestyle sistem se dobija nešto jednostavniji daljinski upravljač, ali je i on radio-frekvencijski, što znači da možete da upravljate vašim sistemom iz bilo koje sobe, kroz zidove.

Slušanje i gledanje

Slušanje Bose Lifestyle 38 sistema nam je pružilo neizmernu zabavu. Zvuk numera sa demo CD-a koji smo dobili uz sistem, reprodukovan sa zvučničkog sistema koji čine pet Direct/ReflectingAcoustimass satelita i aktivni subwoofer s dve bas jedinice, bio je zaista impresivan. Sve je tu: snaga, bas, izvanredan osećaj okruženosti zvukom i ujednačenosti tonova u čitavom spektru. Jednom rečju, sve je na svom me -

stu. Zahvaljujući činjenici da su svi sateliti identični, zvuk ne menja karakteristike bez obzira na pravac iz kog dolazi, a s obzirom da čitav zvuk dolazi iz gotovo “tačkastog izvora” oseća se neobična neposrednost u svemu što čujemo. Ovakav zvuk nije uporediv sa Hi-Fi sistemima i verovatno će ostaviti ravnodušnim nekog okorelog audiofila.Iznijansiranostzvukanijejednaka najboljim Hi-Fi sistemima i mogu se naći zamerke kad su u pitanju tačnost i boja tonova, ali ovde se, kad je o zvuku reč, zapravo može diskutovati u drugoj ravni - ravni prioriteta.

Ovaj sistem je namenjen za uživanje u muzici i filmovimaikaotakavsavršeno ispunjava zadatu ulogu. Uz njega ćete se osetiti opušteno i zabavljeno. Za nekoga ko slušanje muzike doživljava kao “zadatak”, nešto što je samo sebi svrha, i traži nijanse u kvalitetu zvuka, bolja rešenja definitivnopostoje.Ali,zatosuvećzaduženi drugi proizvođači, a u Boseu su odlučili da većini običnih korisnika među nama ponude spoj vrhunskog zvuka, jednostavnosti, elegancije i fleksibilnostiitajsvoj zadatak su, bez ikakve sumnje, stoprocen-

I na kraju, Bose Lifestyle 38 je ono najbolje od Bosea i predstavlja pravi “money no object” proizvod. Zbog toga je suvišno diskutovati o ceni (4.995 evra) i tome vredi li ili ne uloženog novca. Ovaj uređaj je, sa izuzetkom “starijeg brata” - Lifestyle 48, sigurno najbolji home cinema uređaj na tržištu i kao takvog ga sigurno nećete kupiti zbog cene, već zbog toga što želite

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Za: Najbolji all-in-one sistem za kućnu zabavu koji smo čuli.

Protiv: Vratanca prednjeg panela koja skrivaju DVD fioku se otvaraju ručno.

B&W Mini Theatre

Mini bioskop

Svakako da se vremena menjaju, te i proizvođači zvučnika prate dešavanja i želje slušalaca. Tako je svetsko tržište praktično zatrpano različitim kompletima zvučnika za kućni bioskop, čiji se kvalitet reprodukcije često dovodi u pitanje. Ovde je akcenat stavljen na termin lifestyle često mnogo važniji od same reprodukcije, ali sa renomiranim proizvođačima, kakva je kompanija B&W, to naravno nije slučaj. Više puta je dokazano da je upotrebom naprednih tehnologija moguće bolje iskoristiti zakone fizikeodnosnoakustike,tedobiti odličan zvuk i iz malih kutija. Sigurni smo da mnogi ljubitelji filmovaimuzikeoskudevaju prostorom, pa je tako instaliranje kompaktnih satelita jedino realno rešenje. Još ako je dizajn zvučnika moderan i uklapa se u ambijent, tim bolje.

Kupcu se zapravo nude tri rešenja, koja se međusobno razlikuju samo po izboru subwoofera. Najmanji sistem, sa oznakom MT 10, koristi pet satelita M-1 i AS1 subwoofer, srednji sistem pored M-1 koristi subwoofer AS2, a najnapredniji MT 30 karakteriše “loptasti” PV1 pored standardnog satelita.

Satelit

Kompanija Bowers&Wilkins je napravila više modela zvučnika za različite prilike, pa se njihovim kombinovanjem, u skladu sa potrebama kupca, mogu oformiti ozbiljni sistemi kućnog bioskopa. Na svetskom tržištu je puno pažnje izazvao model VM1, koji se savršeno uklapa uz plazma ekrane, ali ovom prilikom neće biti reči o tom specifičnomzvučniku.Serija je nazvana Mini Theatre, što nam sugeriše da proizvođač u svojoj ponudi ima i “big” sisteme kućnog bioskopa. Osnova Mini Theatre linije proizvoda je satelit pod oznakom M-1. Tu su još tri subwoofera, najmanji AS1, zatim nešto veći AS2 i čuveni PV1, koji je podsetio da se Bowers&Wilkins ubrajaju među vodeće inovatore kad je zvuk u pitanju.

Kućište satelita M-1 napravljeno je od finogzaobljenogaluminijuma,aunutrašnja konstrukcija je pojednostavljena. Satelit M-1, visine svega 243 milimetra (sa stonim stalkom), poseduje visokotonac sa metalnom kupolom prečnika 25 milimetara, kao i bas/srednjetonsku jedinicu čija je membrana izrađena od pletenih vlakana prečnika 100 milimetara. Zvučnička jedinica za bas i srednji opseg na membrani ima pet pravilnih linija koje, po rečima proizvođača, razbijaju neželjene stojeće talase. Visokotonac satelita je navodno rađen po uzoru na visokotonac serije 800. Naravno, bilo bi suviše očekivati da je napravljen od dijamanata, ali poseduje takozvani nautilus tube loading sistem, kao i magnete od neodimijuma. Karakteristično je još da se na zadnjoj strani M-1 nalazi bas refleks otvor, što do sada nismo često viđali na satelitima. Ukoliko pogledamo deklarisane tehničke karakteristike, shvatićemo da M-1 poseduje nešto nižu osetljivost od 85 decibela, ali da je sposoban da reprodukuje veoma niske tonove, do fantastičnih 80 herca. To smatramo zaista interesantnim, a ovu pojavu objašnjava relativno visoka rezna frekvencija na 4 kiloherca.

Satelit M-1 se može postaviti na niske stalke i na policu, ili na visoke podne stalke kojima se lepo mogu sakriti kablovi.

piše: Viktor Kostić

Konačno, M-1 se proizvodi u tri različite boje kućišta - beloj, srebrnoj i crnoj, a stoni stalci su hromirani veoma korektno. Ukupni utisak je veoma pozitivan, jer je i sama pojava satelita M-1 odlična. U prilog govori i masa pojedinačnog zvučnika od 2,7 kilograma, što nam kazuje da se ne radi o igračkicama nego o ozbiljnom sklopu zvučničkih jedinica i skretnice, koji je upakovan u kompaktno kućište.

Subwooferi

Izbor adekvatnog subwoofera u vašem sistemu će zavisiti i od veličine prostorije u kojoj će sistem biti smešten, ali ponajviše od finansijskihsredstavakojimaraspolažete. Dok su subwooferi AS1 i AS2 cenom sasvim pristupačni širem krugu korisnika, napredni PV1 košta pravo malo bogatstvo. Ukoliko ste čitali test ovog subwoofera u osmom broju Hi-Filesa, pročitali ste rečenicu “inovacije koštaju”. Naravno, dobar zvuk košta, pa se tako i kod ovih sistema može napraviti zvučna, ali i finansijskadistanca.

Nema posebne dileme - ukoliko je vaša soba mala i raspolažete ograničenim budžetom, model AS1 je prva stavka na vašoj “check” listi. Ovaj subwoofer poseduje kompaktno kućište, vertikalno orijentisa-

no, u koje je ugrađena papirna bas jedinica od 165 milimetara. Na prednjoj strani nalazi se bas refleksotvor,kojinasebiima sitna udubljenja, slična onima na loptici za golf. Ova udubljenja su na neki način postala već prepoznatljiv simbol kompanije B&W, a njihova uloga je ubrzavanje protoka vazduha. Pomenućemo još da ovaj subwoofer poseduje prekidač za izbor između muzičkog i filmskogmaterijala,štose zaista suptilno oseća u reprodukciji.

Značajno ozbiljnije rešenje predstavlja sledeći subwoofer, sa oznakom AS2. Njegova konstrukcija je “kockasta”, a njegove glavne osobenosti su bas zvučnička jedinica prečnika 25 centimetara i gotovo dvostruko jače pojačalo. Pored toga, AS2 ima zatvorenu konstrukciju. Još jedna od značajnih prednosti je i veća kontrola reprodukcije subwoofera potenciometrima koji se nalaze na gornjoj strani kutije. Na modelu AS2 je, pored nivoa jačine zvuka, moguće podešavati i fazu, reznu frekvenciju, odabrati jedan od tri predefinisanaekvivalizatora, kao i režim rada. Zadnji panel je karakterističan po rebrastom hladnjaku, kao i po zvučničkim terminalima prosečnog kvaliteta, a podsetimo da AS1 ima žabice. Inače, oba opisana subwoofera rade u klasi B, a snaga ugrađenog pojačala je 150 vati za AS2 i 85 vati za AS1.

Daleko bolje rešenje za Mini Theater sistem predstavlja PV1, najmuzikalniji subwoofer koji smo slušali. Zbog njegovog inovativnog loptastog oblika, u svetskoj štampi se nagađalo da će sada mnogi proizvođači krenuti baš u ovom pravcu. Poseduje dve membrane, usmerene suprotno jedna u odnosu na drugu, a prečnik im je 20 centimetara. Membrane su izrađene od liskuna i aluminijuma, a vizuelni efekat je fantastičan. Zvučničke jedinice su mehanički povezane. Ugrađeno pojačalo radi u klasi D, sa neverovatnih 500 vati deklarisanih kao ICEpower. Pitanje koje se sasvim opravdano postavlja jeste zašto PV1 koristiti uz satelite, kad njegove performanse odgovaraju velikim sistemima? Odgovor je: M-1 jeste novi pojam za satelit, s vrhunskom tehnologijom i kvalitetom reprodu-

kcije, koji savršeno odgovara potrebama manjih prostorija.

Test

Testiranje smo vršili na Denon A/V risiveru AVR-1906, sa plejerom DVD-1920. Krenuli smo od osnovne postavke MT10 sa najmanjim subwooferom i rezultati su bili odlični. Sasvim korektno uta-

basa, ali mislimo da nije potrebno opisivati tehničku stranu poboljšanja, kad je ono subjektivno pozitivno osećanje neverovatno pojačano.

Ako posmatramo i ostatak spektra, moramo reći da se sateliti odlično snalaze sa vokalima, što nije uvek slučaj u sat/sub kombinaciji. Poređenja radi, poslušali smo i neke stereo numere koje dobro poznajemo, a rezultat je bio impresivan. Svakako da se situacija popravljala kako smo menjali subwoofere, a i prelaz između gornjeg i donjeg spektra je postao praktično neprimetan. Ostaje ipak audiofilska sumnja u verodostojnost ovakvog načina reprodukovanja muzike, ali uz sitna podešavanja i pažljivije pozicioniranje rezultati mogu biti vrhunski.

Opseg proizvoda kompanije B&W kreće od serija 300 i 600, s pristupačnom cenom, sve do neprikosnovene serije 800, ali šta je do sada nedostajalo u ponudi? Upravo kombinacija satelita i subwoofera koja može da parira ostalim proizvođačima. Još jednom odlično urađen posao od strane Bowers&Wilkinsa.

panje satelita i subwoofera, široka zvučna slika i zadovoljavajuć osećaj involviranosti u filmskupričususamonekiodatributa kojima se može dočarati ovaj sistem. Ipak, promenom subwoofera i postavljanjem modela AS2 situacija se značajno menja. Povećana kontrola basa i bolja definicija se mogu dodatno “ispeglati” komandnim potenciometrima, a efekti su počeli da “drmaju zidove”. Osetila se i blaga ekstenzija

Ustupio:

Korato Group, tel: 011/3047-189

Za: Široka ponuda različitih rešenja, svaki sistem je vrhunski u svojoj klasi. Protiv: Sistem MT30 deluje pomalo nelogično, jer PV1 ima prevelike ambicije.

Harman/Kardon DVD23

Dobra slika, dobar zvuk

Sa DVD plejerima kompanije Harman/Kardon smo već imali prilike da se upoznamo. Prethodni model DVD22 izazvao je brojne pozitivne komentare, jer se jednostavno radilo o natprosečnom uređaju, uređaju odličnih mogućnosti, sa odličnom reprodukcijom i jednostavnim sistemom korišćenja. Zapravo, kad pogledate ove zahteve koji se postavljaju pred jedan DVD plejer, jasno vam je da H/K nikada nije ni planirao proizvodnju ultrajeftinih plejera sumnjivog kvaliteta, već da ovaj brend čvrsto stoji iza proizvoda koje potpisuje. Nedavno je kompanija Harman/ Kardon plasirala novu iteraciju DVD plejera, za oznakom DVD23.

Dizajn

Vizuelno se novi model potpuno oslanja na prethodnika, odnosno na generalni dizajn uređaja iz ove klase proizvoda. Prednji panel je praktično podeljen u dva segmenta - na gornjem delu se nalazi tamna ploča prefinjenogizgleda,nakojojje prisutna blaga refleksija,dokjedonjideo u istoj sivoj boji kao ostatak kućišta. Tasteri su tanki i nalaze se na liniji koja razdvaja ove dve površine, a postavljene su samo osnovne komande. Ukoliko posedujete A/V risiver kompanije H/K, sasvim smo sigurni da ćete poželeti da i vaš DVD plejer bude identičnog dizajna, te ovo može biti jedan od presudnih razloga za izbor, bez obzira na tehničke detalje.

Na zadnjem panelu su od video konektora prisutni komponentni, S-Video, SCART i kompozitni, dok je audio sekcija opremljena digitalnim izlazima (optički i koaksijalni), kao i stereo parom činčeva. Ovo nas

dovodi do zaključka da ćete, ukoliko želite da ovaj DVD plejer koristite u višekanalnom sistemu, morati da upotrebite digitalne izlaze, odnosno konvertore i procesore A/V risivera.

Uz DVD plejer se isporučuje daljinski upravljač koji ima pregledno raspodeljene tastere, a poseduje i zgodno pozadinsko osvetljenje, koje se može aktivirati po želji korisnika. Ipak, samo numerički tasteri su obeleženi na samom tasteru, tako da vam uključivanje osvetljenja neće puno pomoći u prepoznavanju komandi. Dobro, tasteri za stop, play i premotavanje su karakterističnog oblika, ali tastere za titl, OSD ili pauzu u mraku jednostavno nećete “otkriti”. Upravljač smešta baterije u gornjem segmentu, dok vas njegova ergonomija tera da ga držite u donjem delu. Ukoliko volite da držite upravljač u vašim rukama dok gledate filmove,ovomože, zbog neizbalansiranosti težine, izazvati blagi osećaj nelagodnosti, u vidu određene vrste zamora.

Pozabavili smo se i internim podešavanjima plejera, koji poseduje veoma lepo dizajniran on screen displej. Interni meni je pregledan i lak za podešavanje, pa su čak i neki naši tehnički neupućeni prijatelji uspeli da se lako snađu među brojnim podešavanjima.

Posmatranje

Model DVD23 je u stanju da reprodukuje sve standardne video formate, uključujući i DivX. Očigledno je da H/K DVD23 poseduje visokokvalitetne 10-bitske D/A konvertore i internu elektroniku, jer je slika jednom rečju izvanredna. Kod pojedinih plejera smo

piše: Viktor Kostić

do sada mogli da uočimo šum i zrnastu sliku, dok sa ovim uređajem to nikako nije slučaj. Iako se veoma oštra slika obično opisuje kao sterilna i neprijatna za gledanje, Harman poseduje određenu toplinu, koja se savršeno uklapala sa našim LG LCD ekranom.

Naša preporuka je da koristite komponentni izlaz plejera kao najkvalitetnije rešenje, a malim ulaganjem u bolje kablove možete iskoristiti DVD23 do maksimuma. Zanimljivo je da smo imali subjektivan osećaj otkrivanja novih detalja na slici u filmovima-iskustvo sličnoonomekoje redovno imamo kad je muzička reprodukcija u pitanju.

Naravno, plejer smo u stereo modu povezali interkonektom, ali i optičkim kablom

Tehničke karakteristike:

sa A/V risiverom. U oba slučaja kvalitet muzičke reprodukcije je bio na zavidnom nivou, a blagu prednost dali bismo ipak digitalnoj konekciji. Ovako dobre rezultate smo čuli i na A/V risiveru Harman/Kardon AVR 435, ali i na Denonu AVR-1906. Podrazumevano, izneti utisci neće biti tačni ako koristite značajno lošiji risiver. Optički kablovi i digitalni kablovi uopšte danas više nisu preskupi i nepristupačni, tako da je ovo još jedna preporuka koju vam možemo dati.

Ustupio: Loop Audio, tel: 021/530-389

Za: Odlična oštrina i toplina slike, sjajna muzička reprodukcija. Protiv: Samo daljinski upravljač.

Tipovi medija: DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW, Video kompatibilnost: DivX, VCD, JPEG

Audio kompatibilnost: MP3, WMA

Frekvencijski opseg: 2Hz-20kHz za CD (+0/+0,5 dB)

2Hz-22kHz za DVD (+0/+0,5 dB)

Odnos signal/šum: 113 dB

Dimenzije: 440x63x332 mm

Masa: 3,7 kg

Cena: 271 evro

piše: Ljubiša Miodragović

Dynaudio Focus 110 Veliki zvuk iz malih kutija

Ugrađeni visokotonac nosi oznaku D 280 i zapravo predstavlja značajno unapređenu verziju legendarnog visokotonca serije Esotar D 260. Iako je njegov prečnik 28 milimetara, radijalni nosač pokriva gotovo celu gornju polovinu prednjeg panela zvučne kutije, što, pored dobre čvrstine i upotrebljene specijalne tečnosti - ferofluida, osigurava i bolje hlađenje visokotonca.

duboki ton delovao je lepo zaokružen, dovoljno dubok i još bolje definisan.

Do sada smo se već dobro upoznali sa novom Focus serijom danske kompanije Dynaudio. Ova serija zvučnika sastavljena je od nekoliko modela, od kojih se, kao što smo navikli, može napraviti veoma ozbiljan Hi-Fi sistem ili kućni bioskop. Najmanji predstavnik ove serije nosi oznaku Focus 110 i obično se pominje u kontekstu zadnjih kanala. Nakon jednonedeljnog testa uverili smo se da su potencijali ovog zvučnika daleko veći.

Naime, mnogi od nas oskudevaju prostorom, a više puta se dokazalo da velike kutije u malom prostoru mogu impresionirati samo vizuelno, ali ne i svojom reprodukcijom. Zapravo, u sobama površine 12-16 kvadratnih metara su kompaktni bookshelf modeli na testu često odnosili pobedu u odnosu na podnostojeće modele. Kakve su osobine ovih malenih kutija koje nam dolaze iz Skanderborga, grada poznatog po svojim jezerima?

Opis

Prvo što osetite kad pogledate Focus 110 zvučnike je osećaj prefinjenosti.Tupre svega mislimo na jednostavne konture, zakošene bočne ivice, dizajnersku atraktivnost zvučničkih jedinica i prefinjenost drveta. Upravo pomenuta prefinjenostje jedna od odlika po kojoj je Dynaudio poznat. Njihovi zvučnici neće samo svirati lepo, već će i sami po sebi biti lepa pojava. Po rečima proizvođača, zakošene bočne ivice će, pored uticaja na eliminaciju stojećih talasa i umanjenje refleksijasaprednje ploče, stvoriti i dodatnu čvrstinu kutija. Ali, visina ovih kutija je tek nekih trideset centimetara?

Zvučnička jedinica zadužena za bas i srednji frekvencijski opseg koristi poznatu Esotec+ tehnologiju. Ova jedinica je izrađena od takozvanog MSP materijala, što je zapravo skraćenica od magnesiumsilicate-polymer. Svi čitaoci koji su imali prilike da pogledaju promotivni DVD film kompanije Dynaudio upoznati su sa proizvodnim procesom, sa nivoom preciznosti u primeni naprednih tehnologija i sa kontrolom kvaliteta, naravno. Tajna ovog modela leži zapravo u zavojnici bas/srednjetonske jedinice koja je nešto većih dimenzija nego što je uobičajeno, što svakako doprinosi punijem zvuku i moćnijoj reprodukciji. Zavojnica je izrađena od aluminijumskog provodnika veoma male težine. O jednostrukim terminalima nećemo puno govoriti, sem što ćemo reći da su visokokvalitetni, jer verujemo da su do sada svi naučili da Dynaudio ne veruje u sistem bi-wiring povezivanja.

Slušanje

Pomenućemo još jednom da ovaj zvučnik ima veoma male dimenzije, zbog čega smo očekivali reprodukciju koja zvukom može popuniti samo manje prostorije. I... kako smo se samo iznenadili. Već prvi akord sa diska sastava The Rosenberg Trio nas je potpuno fascinirao i naterao da još jednom požalimo što nismo bili na koncertu u Sava centru. Prostorija u kojoj smo slušali Focus 110 imala je svakako više od 20 kvadrata, a i plafon je bio nešto viši nego što je uobičajeno, ali su ovi mališani opet sa svakim taktom delovali uverljivije. Visoki tonovi su bili lepršavi i neverovatno precizni, a bas opseg nas je očarao. Ni posle nekoliko dana nam nije bilo sasvim jasno kako Focusi uspevaju da prekrše zakone fizikeistvoretakvudinamiku.Svaki

Ipak, otkrićemo vam tajnu uspeha malog Focusa. U pitanju je amplifikacija.Naravno, kvalitetan izvor zvuka je na prvom mestu, ali je čuveno pojačalo ECI-3 kompanije Electrocompaniet davalo pravi ritam, dubinu i energiju ovom “mališanu”. Slušajući modernu, ali i stariju produkciju, poput Pink Floyda, činilo se da Focus može da izvrši sve zadatke koji se pred njega postavljaju. Za ljubitelje Pink Floyda koji poznaju apsolutno svaki ton sa albuma “Dark Side Of The Moon”, objavljenog davne 1973. godine, reći ćemo samo da je slušanje ovog materijala na Focusima predstavljalo pravo otkrovenje. Ukoliko se podsetimo tog perioda, u kojem nije bilo digitalne tehnike u procesu snimanja muzike, shvatićemo koliko su autori bili ispred svog vremena. Naravno, bezbroj slušanja numera poput “On The Run” nauče vas kako svaki ton treba da zvuči, ali sada na pravi način - uz Dynaudio. Činjenica je da Focus 110 ima osetljivost deklarisanu na samo 85 decibela, što je samo još jedan pokazatelj važnosti dobrog pojačala u sistemu.

Zaista, kako smo pojačavali nivo reprodukcije tako se i Focus 110 raspevavao. Bilo bi svakako zanimljivo napraviti potpuni doživljaj sa sistemom kućnog bioskopa sastavljenog iz modela serije Focus, ali i sami shvatamo koliko je ova ideja ambiciozna.

U međuvremenu, uspeli smo da prikažemo sledeća dva modela u nizu - još jedan bookshelf model 140, kao i Focus 220, predstavljen u stereo sistemu u desetom

Tehničke karakteristike:

Osetljivost (2,83 V/1 m): 85 dB

Maksimalna snaga

pojačala: 150 W

Impedansa (nominalna): 4 Oma

Masa: 7,3 kg

Dimenzije: 305x173x285 mm

Cena: 1.200 evra

broju časopisa. Za sve one koji nemaju dovoljno prostora, a žele izrazito preciznu reprodukciju, Focus 110 se nameće kao rešenje. Uz izbor pravog pojačala, koje je sposobno da isporuči puno struje, ne postoji nijedna negativna stavka na spisku “za i protiv”. Naravno, ukoliko imate prostora i nešto više novca, podrazumeva se da ćemo preporučiti sledeći jači model iz serije.

Ustupio:

Vox Trade, tel: 011/3016-230

Za: Izrazit kvalitet izrade, iznenađujuća reprodukcija.

Protiv: Ukoliko imate novca i prostora, ipak izaberite jači model.

Vienna Acoustics Bach Grand

Bečka škola

Nakon što smo imali zadovoljstvo da testiramo najslabijeg predstavnika serije Grand, model Haydn, ovog puta nam je iz “bečke škole” na slušanje stigao i Bach Grand. Kao i svi zvučnici kompanije Vienna Acoustics, ovaj model je kompletno izrađen i sastavljen u Austriji, i to baš u Beču. Radi se o najmanjem podnostojećem modelu iz serije Grand. Ovaj elegantno dizajniran dvosistemski zvučnik već na prvi pogled pleni svojim izgledom. U bilo kom od četiri ponuđena finiša(javor, trešnja, crni klavir lak, ruža) model Bach Grand odiše kvalitetom i prefinjenošću, kako preciznošću izrade tako i odabirom samih materijala. Komad koji se našao kod nas na testu imao je finišubojitrešnjinog drveta. Klasične i elegantne konture, u kombinaciji sa visokim nivoom završne obrade, ostavile su nas bez ijednog negativnog komentara u vezi sa izgledom zvučnika, baš kao i u slučaju omalenog modela Haydn Grand, sa kojim smo se susreli pre nekoliko meseci. Zaštitne maske izrađene su od aluminijuma, koji je presvučen finimcrnimplatnom.Udubljenjekojimje maska vizuelno podeljena po visini, pored svoje estetske uloge, doprinosi pravilnijem i bolje kontrolisaniom rasprostiranju zvuka. Ovako dizajnirane maske se lako postavljaju i skidaju, a zvučnik sa njima izgleda podjednako dobro kao i bez njih,

što - složićete se - nije tako česta pojava, čak ni u slučaju višestruko skupljih i egzotičnijih kutija. Konektori su izrađeni vrlo kvalitetno, i to u kombinaciji posrebrenih i pozlaćenih komponenti. Prihvataju golu žicu, kao i banana priključke. Obezbeđen je samo jedan par po zvučniku, tako da mogućnost bi-wire povezivanja ostaje rezervisana samo za jače modele iz serije Grand. Model Bach Grand je kompletno zaštićen i izolovan, tako da njegovo postavljanje neće biti problematično čak ni u blizini televizora ili monitora.

Konstrukcija

Konstrukcija zvučničkog kabineta je inovativna i veoma specifična,amismose uverili da u praksi funkcioniše odlično. Dva otvora bas refleksa,jedansazadnjei jedan sa prednje strane, čine se idealnim rešenjem za problem stojećih talasa i same interakcije zvučničkih jedinica i bas refleksa pri nekim specifičnimfrekvencijama. Strujanje vazduha unutar zvučnika podeljeno je u dva smera. Veći deo potisnutog vazduha odvodi se do otvora sa zadnje strane zvučnika, dok se ostatak oslobađa kroz konusni otvor s prednje strane, u čijem se centru u potpuno izolovanom kućištu nalazi i visokotonac. Na ovaj način je prednji otvor bas refleksavizuelno

piše: Nemanja Stupar

podeljen na dva polukruga, a specijalno oblikovano kućište visokotonca obezbeđuje ravnomernu raspodelu vazduha na levi i desni otvor.

Ovaj sistem je izum kompanije Vienna Acoustics, a nosi oznaku TBR, što je zapravo skraćenica od Twin-Balanced-Reflex. Visokotonski drajver je tekstilnog tipa, od ručno tkane svile, ferofluidnohlađen, a u njegovoj izradi korišćeni su superlaki namotaji, što doprinosi boljoj rezoluciji i jasnoći prilikom reprodukcije. Ono što je nesvakidašnje, a vezano je za visokotonac, jeste i frekvencijski opseg koji on pokriva. Tačka sečenja skretnice je na nešto nižoj frekvenciji nego što je to uobičajeno, tako da visokotonska jedinica reprodukuje i deo tonova iz srednjetonskog spektra. Ovo je, čini se, dalo zvučnicima poseban pečat i neverovatno prijatan i mek zvuk, naročito u opsegu srednjih tonova.

Nove tehnologije primenjene su i u izradi mid/bas jedinice, koja je specijalno dizajnirana samo za model Bach Grand. Ova tehnologija podrazumeva upotrebu specijalnog XPP polimera, koji je prvi put korišćen i u izradi membrana manjih prečnika, a preuzet je naravno iz jačih modela Grand serije. Model Bach Grand poseduje mid/bas membranu prečnika 7 inča, izrađenu “sendvič tehnikom”. Mekši deo je presovan između dva sloja nešto čvršćih polimera - na taj način je dobijena membrana izuzetnih karakteristika, koja nosi oznaku X3P. Bas membrane jačih modela većih su prečnika, a za njihovo dodatno učvršćivanje korišćena su i ojačanja u vidu

Tehničke karakteristike:

Visokotonska jedinica: 1 inč, tekstilni

Mid/bas jedinica: 7 inča, X3P membrana

Bas sistem: dvostruki bas refleks

Impedansa: 4 oma

Frekvencijski raspon: 35Hz-20kHz

Osetljivost: 90dB

Preporučena snaga pojačala: 30-200 W

Dimenzije (bez šiljaka): 878x188x250 mm

Cena: 880 evra

paukove mreže unutar same membrane. Pored akustičkih pogodnosti koje su rezultat ovakvog načina izrade, dobijeni drajver je i veoma atraktivnog izgleda, tako da u varijanti bez maski zvučnik deluje još uverljivije i znatno skuplje.

Slušni test

Pošto smo postavili zvučnike na šiljke, koji serijski dolaze uz svaki model Grand serije, i pustili ih da rade dva dana ne bi li se malo “razmrdali”, prešli smo na malo ozbiljnije slušanje, obraćajući više pažnje na detalje. Kao i u slučaju ranije testiranog modela Haydn Grand, odmah stičemo utisak da ovo jednostavno nije zvučnik za bilo koga. Metal, nešto tvrđi rok, kao i neke vrste elektronske muzike iz ovih kutija neće zvučati onako kako bi fanovi ovakvog zvuka voleli. Stari, loši snimci će takođe biti razotkriveni do najsitnijih šumova i izobličenja.

Sve ostalo zvuči - slobodno možemo reći - skoro savršeno. Ono što odmah osvaja jeste reprodukcija vokala, naročito ženskih. Slušajući Noru Jones i Corinne Bailey Rae, imali smo zaista neverovatan osećaj žive svirke i utisak neposredne blizine pevačica. Jasno se moglo čuti skoro svako uzimanje vazduha prilikom pevanja, kao

i najfinijizvuci,kaoštosuprevlačenjeprstiju preko žica gitare ili “šuštanje” flauteili saksofona. Topao, skoro lampaški, u nekim momentima pomalo “sladunjav” zvuk garantovao je dugotrajno slušanje bez ikakvog napora i opterećenja.

Model Bach Grand nas je iznenadio reprodukcijom basa i odličnom dinamikom, za šta je verovatno najzaslužniji dvostruki bas reflekssistem.Basjepun,utegnut,ide duboko i poseduje pravu težinu i tajming, čineći da ove kutije zvuče kao da su mnogo veće no što zaista jesu. Postignut je izuzetan balans između mid/bas jedinice i visokotonca, koji ni u jednom momentu ne biva prenaglašen ili uskraćen. U izradi visokotonaca korišćena je svila, a upravo takav zvuk su i reprodukovali: lagan, nežan i prijatan. Generalno, zvučnu sliku karakterišu izuzetna širina i dubina, fokusiranost i detaljnost.

Ovakav zvuk čini ovaj zvučnik referentnim u svojoj klasi, te smo doneli redakcijsku odluku da ga koristimo u našem referentnom sistemu. Sjajna dinamika i “muzikalnost” ovih zvučnika, kao i njihov prirodan i nenametljiv ton, čine da muzika bude ono što je oduvek i trebalo da bude - uživanje i opuštanje.

Ustupio: BM, tel: 011/3618-000

Za: Pojava (sa maskama i bez), kvalitet izrade, finiš, zvuk, cena. Protiv: Ništa.

Wharfedale Diamond 9.3

Oprobani kevlar

Kako smo vas ranije već upoznali sa serijom Diamond kompanije Wharfedale, nema potrebe posebno govoriti o brojnim nagradama i priznanjima koje su zvučnici ove serije osvojili širom sveta. Dovoljno je reći da se Diamond serija pojavila još davne 1981. godine i održala sve do danas. Za to vreme postala je najprodavanija serija zvučnika svih vremena, postavivši nove standarde u budžetskoj klasi audio uređaja. Konstantno unapređivana i poboljšavana, ona danas predstavlja verovatno najbolji odnos cene i kvaliteta u nižoj cenovnoj kategoriji. Ovog puta za vas testiramo najveći i najsnažniji bookshelf zvučnik iz ove serije - radi se o modelu Wharfedale Diamond 9.3.

Što se izgleda tiče, ovaj model ne donosi ništa novo u poređenju sa ostalim modelima Diamond serije. U pitanju je dvosistemac visine 450, širine 247 i dubine 331 milimetar, sa otvorom bas refleksas prednje strane. Veoma kvalitetno finiširan,ovajzvučnikodajeutisak višestruko skupljeg proizvoda, iako je za njega potrebno izdvojiti samo 270 evra. U odnosu na staru seriju Diamond, kabinet zvučnika je dodatno učvršćen i ojačan sa unutrašnje strane, a već dobro poznata konstrukcija sa sfernim stranicama uspešno je primenjena i na modelu 9.3. Ovi zvučnici namenjeni su ozvučavanju prostorija srednjih i manjih dimenzija. Njihovo postavljanje blizu zidova omogućeno je pozicioniranjem otvora bas refleksanaprednjustranu zvučnika. Takođe, model Diamond 9.3 je kompletno magnetno izolovan, te ga s lakoćom možete postaviti blizu televizora ili kompjuterskog monitora. Obezbeđena su po dva para konektora za svaki zvučnik, tako da bi-wire opcija dolazi u obzir čak i kod slabijih bookshelf modela. Konektori su pozlaćeni i veoma kvalitetni za zvučnike ovog cenovnog ranga, a prihvatiće sve vidove konekcija (viljuškice, banane i golu žicu).

Bas/srednjotonska jedinica prečnika 200 milimetara izrađena je od kevlara, čije su

nam pozitivne akustičke osobine već dobro poznate. Specijalnim načinom uplitanja ovih vlakana, kao i njihovim dodatnim učvršćivanjem raznim agensima, dobijena membrana poseduje veoma malu težinu, vrlo je kruta, a njena izobličenja su minimalna čak i pri ozbiljnim opterećenjima. Da bi još više redukovali pojavu stojećih i povratnih unutrašnjih talasa, pored sfernih stranica, inženjeri u kompaniji Wharfedale su dizajnirali i specijalnu “šasiju” ili nosač bas jedinice. Ona je napravljena od veo-

piše: Nemanja Stupar

saradnja, a samim tim je smanjena i potreba za njihovom korekcijom uz pomoć skretnice. Shodno tome, izrađena je skretnica koja je maksimalno pojednostavljena, što bi teoretski trebalo da znači kraći put signala, manje gubitke i smanjena izobličenja.

ma čvrste legure, otporna je na vibracije, a obezbeđuje nesmetano kretanje vazduha iza bas membrane. Rezultat bi trebalo da bude poboljšanje dinamike i tajminga.

Visokotonac je tekstilnog tipa, a ima prečnik 25 milimetara. Baziran je na RareEarth magnetu, kao što je slučaj i sa ostalim zvučnicima ove serije. Kako su sve zvučničke jedinice implementirane u Wharfedale zvučnike proizvedene pod jednim krovom, ostvarena je njihova bolja

Preporučena snaga pojačala za model Diamond 9.3 kreće se u rasponu od 30 do 120 vati po kanalu. Relativno niska osetljivost od 88 decibela, pri impedansi od 6 oma, sugerisala je da će i ovom modelu, kao i ostalima iz ove serije, ipak prijati nešto snažnija pojačala. Bas, iako lepo kontrolisan i odličnog tajminga, ipak ne ide preduboko, niti poseduje svu potrebnu težinu. Ovo se, naravno, može delimično nadomestiti korišćenjem kvalitetnijeg pojačala. Najsnažniji adut jeste izvedba u opsegu srednjih tonova, gde model Diamond 9.3, kao retko koji zvučnik iz ove klase, prosto blista. Svi vokali, klavir i akustični instrumenti zaista imaju retko prirodan i neobojen zvuk, skoro monitorski. Srednji tonovi su odlično ukomponovani sa veoma detaljnim visokotoncem, koji je sposoban za reprodukciju tonova čije su frekvencije iznad granice ljudskog sluha, stvarajući zvučnu sliku odlične rezolucije, neutralnu i neobojenu. U slučaju postavke u okviru kućnog bioskopa, nedostatak basa bi mogao uspešno biti uklonjen dodavanjem moćnog subwoofera, koji u svakom slučaju upotpunjuje i produbljuje celokupan doživljaj.

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452-642

Za: Finiš, neutralan i prirodan zvuk, reprodukcija srednjotonskog spektra, cena.

Protiv: Maske, blagi nedostatak basa.

Bas/srednjotonska jedinica: 200mm, kevlar

Visokotonska jedinica: 25mm, tekstil

Preporučena snaga pojačala: 30-120W

Impedansa: 6 oma

Osetljivost: 88dB

Frekvencijski raspon: 40Hz-24kHz (-6dB)

Dimenzije: 247x450x331mm

Cena: 270 evra

Sennheiser HD201, HD205, HD215

Za svakog po nešto

Zajedno sa grupom inženjera i tehničara, dr Fritz Sennheiser je još davne 1945. godine osnovao laboratoriju i započeo proizvodnju mernih instrumenata. Kompanija, tada poznata pod imenom Labor W, za manje od godinu dana je proširila svoju delatnost, uvrstivši u svoj asortiman proizvoda i mikrofone. Ubrzo nakon toga, istraživanje i razvoj su preusmereni na razna polja audio tehnologije, a sama kompanija je nezaustavljivo krenula uzlaznom putanjom.

Kao retko koja gigantska kompanija, Sennheiser je sve do danas ostao u vlasništvu porodice osnivača. Sadašnji predsednik, Prof. dr Jorg Sennheiser, zapošljava više od 1.600 vrhunskih stručnjaka iz skoro svih oblasti audio tehnologije. Reputacija koju kompanija Sennheiser danas uživa u najvećoj meri je zaslužena mnogobrojnim inovacijama, kao što su: “open-back” slušalice šezdesetih godina, tehnologija infrared transmisije iz sedamdesetih, multikanalna bežična transmisija signala iz osamdesetih, surround slušalice iz devedesetih, a za novi milenijum su tu inteligentni audio informacioni sistemi.

Najbolja potvrda uspeha ove kompanije su mnogobrojne nagrade i priznanja, kao što su: dve nagrade za inovacije u Nemačkoj, naučna i inženjerska, kao i Emi i Gremi priznanja. Konstantna težnja ka inovacijama i razvoju osigurava kompaniji

Sennheiser snažno i dugoročno prisustvo u svetskoj Hi-Fi areni. Većina ljudi je zadovoljna niskobudžetnim slušalicama koje serijski dolaze uz portabl audio uređaje, kao što su MP3 plejeri, vokmeni ili diskmeni. Naravno, postoje i oni drugi, koji žele istinsko uživanje u muzici, te ih ovakva oprema ne zadovoljava u potpunosti. Kao što znamo, kompanija Sennheiser u svojoj ponudi ima širok spektar slušalica, od kojih su neke namenjene studijskim muzičarima i profesionalcima. Ovakva oprema isporučuje zaista besprekoran Hi-End zvuk, po ne tako niskim cenama. Za one koji žele da se koliko-toliko približe ovom krugu slušalaca, a nisu spremni da za to izdvoje basnoslovne sume novca, kompanija Sennheiser je lansirala na tržište sada već popularnu HD seriju slušalica. Ova serija zauzima srednje mesto u celokupnoj ponudi ovog proizvođača, a namenjena je pre svega mladima, čija je vizija slušanja muzike već odavno prestala da bude vezana samo za sedenje u omiljenoj fotelji. Zahvaljujući novim tehničkim rešenjima, usavršavanjem same konstrukcije, kao i novim i otpornijim materijalima, sada imamo mogućnost da uživamo u kvalitetnom zvuku i udobnosti koje pružaju slušalice HD serije.

HD 201

Model HD 201 je najslabiji u seriji i ujedno najjeftiniji. Namenjen je onima koji dosta

piše: Nemanja Stupar

vremena provode u pokretu, a za 27 evra pruža zaista nesvakidašnji doživljaj. Radi se o slušalicama zatvorenog tipa (closed back), čija površina naleže na čitavo uho (circum-aural tip slušalica). Odlično prianjaju uz glavu, obezbeđujući nesmetano kretanje i saginjanje. Izuzetno mala masa, od svega 165 grama i izuzetna udobnost za ovu klasu slušalica čine da jednostavno zaboravite na njih. Čak i posle višečasovne upotrebe ne oseća se zamor, a izolacija od spoljnih zvukova je sasvim dovoljna da slušalice možete koristiti skoro svuda, osim na najbučnijim mestima. Frekvencijski raspon koji pokrivaju kreće se u opsegu od 21 do 18.000 herca, a mala impedansa (24 oma) i relativno visoka osetljivost (108 decibela) obezbeđuju solidan rad i sa portabl uređajima. Dužina kabla je 3 metra, a uz HD 201 se dobija i pozlaćeni 6,3-milimetarski adapter, u slučaju da planirate slušanje preko nekog od stabilnih audio uređaja. Zvuk je prilično lepo izbalansiran i prijatan. Čak i pri glasnijem slušanju kvalitet zvuka na opada u većoj meri, niti postaje grub i sirov. Toplo ih preporučujemo svima onima koji su nezadovoljni nivoom basa koji obezbeđuju klasične “bubice”, koje su uglavnom standardni deo opreme uz neki od prenosivih izvora zvuka.

HD 205

Nešto ozbiljnije i komfornije slušalice dolaze u vidu modela HD 205. Predviđene su za ekstremnije uslove korišćenja, pa je njihova konstrukcija nešto čvršća nego kod modela HD 201. Kako su namenjene DJ-evima, amaterima i profesionalcima, nekoliko zanimljivih karakteristika ih čine odličnim kompanjonima u tom pogledu. Kabl dužine 3 metra izveden je samo sa je -

dne strane, što u velikoj meri olakšava kretanje, koje je - složićete se - neophodno ako se bavite DJ-ingom. Pored toga, slušalicu desnog kanala moguće je zarotirati napred ili nazad, ostavljajući tako jedno uho slobodnim, što jednom DJ-u omogućava da u isto vreme prati muziku sa ozvučenja i miksuje je sa muzikom koju čuje na levom kanalu. Slušalice veoma čvrsto prianjaju uz glavu (možda i previše), tako da rotiranje pokretnog dela i nije moguće tako jednostavno i brzo izvesti samo jednom slobodnom rukom. One čitavom površinom naležu na ušnu školjku (supraaural tip slušalica) što, uz veoma snažan pritisak, posle dužeg vremena stvara izvestan zamor.

S druge strane, ovakav pritisak na ušnu školjku obezbeđuje izuzetnu izolaciju od spoljnih zvukova, pa se tako, ako uzmete u obzir okruženje u kom DJ stvara, ova mana vrlo lako pretvara u pogodnost. Frekvencijski raspon ovog modela kreće se u spektru od 14 do 20.000 herca. Nominalna impedansa iznosi 32 oma, dok je osetljivost 112 decibela. Ovakve karakteristike zaslužne su za pun i lepo izbalansiran zvuk. Basa ima u dovoljnoj meri, veoma je brz i tačan, dok visoki tonovi ni u jednom momentu nisu naporni niti prenaglašeni ili grubi. Dinamika je na solidnom nivou, a slušalice su sposobne da sviraju veoma glasno sa skoro neprimetnim padom u kvalitetu zvuka. Model HD 205 dolazi uz lepo skrojenu torbicu za transport, koja

na sebi nosi logotip kompanije Sennheiser. Obezbeđen je i pozlaćeni adapter za džek od 6,3 milimetara, koji se uz pomoć namotaja još sigurnije pričvršćuje na manji džek.

HD 215

Najjači model koji smo dobili na test nosi oznaku HD 215. Kao i u slučaju prethodna dva modela, ovde je reč o slušalicama zatvorenog tipa koje, kao i model HD 201, prekrivaju ušnu školjku u celini (circumaural). Veoma su robustnog dizajna i odaju utisak vrlo kvalitetnog uređaja. Njihova masa je 280 grama, što ih ne čini preterano pogodnim za ulično nošenje. Kao i kod modela HD 205, moguće je rotirati jednu slušalicu, što ih takođe svrstava u grupu DJ slušalica. Prijatne i udobne, one znatno manje stežu nego što je to slučaj sa modelom HD 205, pa je ovaj manevar moguće izvesti i dok se slušalice nalaze na glavi, što smatramo veoma bitnim u slučaju profesionalne DJ upotrebe. Jastučići koji naležu na glavu i oko ušiju načinjeni su od prijatnog materijala, nisu previše tvrdi ni premekani, tako da su slušalice udobne i posle višečasovnog slušanja. Model HD 215 poseduje kvalitetan, spiralno izuvijan kabl (kao na telefonima) dužine jednog metra, koji se rastezanjem može produžiti do 3 metra. Zanimljivo je da je kabl odvojiv od slušalica, i to preko 3,5-milimetarskog džeka, što ga čini lako zamenljivim u dobro poznatim slučajevima dotrajalosti i

zvuka koji počinje da se prekida ili “krči”. Obezbeđen je i pozlaćeni adapter za džek od 6,3 milimetara, takođe sa namotajima za kvalitetniju i sigurniju vezu. Transportna vrećica je, takođe, sastavni deo opreme i za ovaj model.

Frekvencijski opseg je od 12 do 22.000 herca, impedansa 32 oma, a osetljivost 112 decibela. Totalna harmonijska distorzija je veoma mala (0,2 %), što je osetno poboljšalo zvuk u odnosu na prethodna dva modela. Zvučna slika je visokodetaljna, sa posebno naglašenim tonovima iz srednjetonskog spektra. Visoki tonovi prikazani su do najfinijihdetalja,madasu u nekim momentima i prenaglašeni. Ako se radi o kućnoj upotrebi, mora se imati u vidu da model HD 215 neće biti po svačijem ukusu. Činjenica je da su ovo vrlo kvalitetne slušalice, veoma precizne i detaljne, ali sa njih neće zvučati podjednako dobro Norah Jones i Rage Against The Machine - poklonici Nore Jones će svakako biti zadovoljniji modelom HD 215. Ako se radi o tvrđem zvuku, stiče se utisak da ove slušalice sviraju malo “presvetlo” i tanko. Sve ovo se, naravno, odnosi na testiranje sa ravnim ton kontrolama, što se okretanjem bas potenciometra za neki stepen u plus može uspešno korigovati. Model HD 215 po našem mišljenju ipak ostaje bolji izbor za one koji preferiraju vokalnu muziku i nešto mekši zvuk.

HD 201

Džek: 3,5/6,3 mm stereo

Nominalna impedansa: 24 oma

Masa: 165 g

Tip: circum-aural

Dužina kabla: 3 m

Frekvencijski raspon: 21-18.000 Hz

Osetljivost: 108 dB (SPL)

THD: <0,7 %

Cena: 27 evra

HD 205

Džek: 3,5/6,3 mm stereo

Nominalna impedansa: 32 oma

Masa: 206 g

Tip: supra-aural

Dužina kabla: 3 m

Frekvencijski raspon: 14-20.000 Hz

Osetljivost: 112 dB (SPL)

THD: <0,5 %

Cena: 60 evra

HD 215

Džek: 3,5/6,3 mm stereo

Nominalna impedansa: 32 oma

Težina: 280 g

Tip: circum-aural

Dužina kabla: 1-3 m

Frekvencijski raspon: 12-22.000 Hz

Osetljivost: 112 dB (SPL)

THD: <0,2 %

Cena: 115 evra

Denon Smartlife S-101

Pametni sistem

Već samo ime Smartlife linije proizvoda dovoljno govori o nameni ovih sistema. Ideja je bila napraviti sistem koji reprodukuje sve popularne medije, poput CD-a, DVD-a i čuvenog iPoda, a da pritom u vašoj sobi ima što manje kutija. Sistem je zamišljen kao multimedijalni centar, koji se sastoji od centralne jedinice (DVD plejer, pojačalo, tjuner), dva satelita i subwoofera, a samo upravljanje sistemom mora biti maksimalno pojednostavljeno. Centralna jedinica poseduje priključak za iPod na prednjem panelu, što će svakako pozdraviti svi ljubitelji ovog plejera. Slušalac/gledalac koji ima malu sobu i želi da uštedi na prostoru će se poprilično iznenaditi kad mu se pred vratima stana nađe velika kutija, teška više od 30 kilograma. Upravo se to dogodilo nama, kad su nam ljubazni momci iz kurirske službe ostavili ceo paket pred vratima... da ga sami unesemo.

Veliki paket

Pored navedenih komponenti, u paketu se nalazi i daljinski upravljač, izrađen od kvalitetne plastike koja prilično liči na aluminijum, a na kome se nalazi osnovni set komandi. Ipak, ako pogledajmo malo bolje i primetićemo da se na donjem delu upravljača otvara veliki poklopac, koji otkriva novih tridesetak tastera sa naprednijim funkcijama. Zaista interesantno rešenje, a naš predlog proizvođaču je da, za potrebe naprednih korisnika, omogući i trajno uklanjanje ovih vratanaca.

Sistem se napaja preko subwoofera, na koji se priključuje strujni kabl po IEC standardu, odakle se centralna jedinica dalje napaja takozvanim sistemskim konektorom. U pitanju je zapravo 20-pinski konektor, sličan kompjuterskim priključcima (“a la” RS-232), koji služi i za slanje signala nazad ka subwooferu. Bas jedinica se nalazi s donje strane, a subwoofer je podignut od poda pomoću četiri čvrste nožice. Subwoofer na sebi ne poseduje nikakve kontrolne komande, niti ijedan od standardnih priključaka (RCA, zvučnički terminali) osim IEC strujnog priključka. Denon je odlučio da ovaj subwoofer, baš kao i sateliti, koristi specifičnepriključke, koji pomalo podsećaju na USB konektore. Kablovi koji na svojim krajevima imaju ove priključke se praktično ne mogu zameniti drugima. Ovo i nije toliko loše, jer je postignuta lakoća povezivanja, ali se zamerka može uputiti neobeležavanju plus i minus priključka na satelitima i subwooferu, pa je za tačno povezivanje neophodno pogledati uputstvo.

Reći ćemo još da subwoofer poseduje veoma čvrsto kućište, sasvim dovoljne zapremine i velike težine (15 kg), a da deklarisana snaga njegovog ugrađenog pojačala iznosi 100 vati.

Sateliti su dvosistemski, smešteni u duguljasto kućište preko kojeg je postavljena finapletenamaska,kojasenemože ukloniti. U paketu se isporučuju metalni stoni nosači za satelite impresivne težine,

piše: Luka Tadić

kao i zidni nosači za montiranje, a Denon je napravio i podnostojeće stalke, koji se kupuju zasebno.

Velika pamet

Došli smo do centralne jedinice, koja je na nas ostavila najbolji utisak. U pitanju je kućište blago zaobljenih ivica, sa centralnim displejom prefinjenognarandžastog osvetljenja i setom osnovnih komandi. Zanimljivo je kako se lagano prigušuje osvetljenje tastera Play, što vizuelnom utisku daje jednu posebnu notu. Od priključaka treba izdvojiti ulaze za iPod, slušalice i druge plejere s prednje strane, ali i čitav set konektora na zadnjem panelu. U video sekciji su tu SCART, komponentni, kompozitni i S-Video priključak, tako da praktično nedostaje samo HDMI (jači model S-301 ga poseduje). Audio sekcija je bogata optičkim i koaksijalnim digitalnim ulazima, tu je jedan optički izlaz, ali i tri analogna ulaza i jedan izlaz. Zaista bogata mogućnost povezivanja, koja osigurava veliku kompatibilnost kroz duži vremenski period, čak i za zahtevnije korisnike. Na zadnjem panelu se nalaze još i terminali za AM i FM radijske antene, kao i mali ventilator za bolje hlađenje centralne jedinice. Ipak, gornja strana uređaja je sasvim lepo prošarana otvorima, tako da se ventilator za vreme našeg testa dugo nije uključivao.

Kada smo već pomenuli HDMI na “starijem bratu” S-301, pomenućemo i ostale razlike između ova dva modela. Pre svega, to je nemogućnost reprodukcije DVD-Audio i SACD formata kod modela S-101, a tu je i USB priključak na prednjem panelu “starijeg brata”. Jači model podrazumevano ima nešto veću snagu - 70 vati, naspram sasvim dovoljnih 50 vati po kanalu za opisani sistem. Za ljubitelje dobre slike, reći ćemo i da je na “pametnom” sistemu S-101 izostala Faroudja DCDi tehnologija.

Mogućnosti i testiranje

Možda je trebalo i ranije naglasiti da S-101 nije sistem koji ima za zadatak da u 2.1 sistemu simulira 5.1 zvuk. Jedine “simulacije” jesu Dolby Pro Logic II i Dolby Virtual Speaker, a Denon je naravno implementirao i Dolby Digital i DTS konvertore. Primetna je podrška za surround zvuk u slušalicama, u vidu Dolby Headphone i DTS Virtual tehnologija, što se posebno

može dopasti mlađoj populaciji. DVD plejer je spreman da reprodukuje DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW, VCD i JPEG formate, kao i MP3 i WMA muzičke fajlove.

Dakle, u Denonu nisu pokušavali da stvore surround sa multidirekcionim zvučnicima, kao konkurenti, već su se oslonili na oprobane tehnologije iz Dolby i DTS laboratorija. Podrazumevano, ovakav efekat je ograničenih mogućnosti, ali ako imate prostora i ukoliko želite potpuni surround zvuk ne očekujte magiju. Zvuk je dobro definisan,subwooferobavljaodličanposao, energično, precizno i snažno. Jedina sitna zamerka bi se mogla uputiti satelitima koji imaju za nijansu prenaglašene visoke tonove. Ovde moramo pohvaliti i dobar prijem radio stanica na tjuneru, koji smo postigli sa priloženom antenom.

Ugođaj pri posmatranju DVD filmovai koncerata je na sasvim zavidnom nivou, uz blagi nedostatak oštrine slike ukoliko koristite skart priključak. Ukoliko vaš TV poseduje S-Video priključak, toplo preporučujemo ovu vrstu konekcije, jer je napredak finovidljiv.Bojesuprijatnijeoku, kontrast je snažniji, a brzi prelazi slike su izvedeni potpuno adekvatno.

Tehničke karakteristike:

Verujemo da će ljubiteljima i ponosnim vlasnicima iPod plejera Denon S-101 staviti veliki osmeh na lice, jer je povezivanje jednostavno, a ugođaj veoma interesantan. Pre svega zbog toga što će vas nakon priključivanja iPoda na vašem TV ekranu dočekati “welcome” ekran, a nakon toga mogućnosti se same otkrivaju. Možete uzeti Denonov daljinski upravljač i kontrolisati čitavu muzičku biblioteku sa plejera, listati numere i slagati plej liste. Zadovoljstvu nikad kraja...

Denon Smartlife S-101 predstavlja odličan 2.1 sistem i kao takvog ga treba posmatrati. Odlična podrška za video i audio formate, kao i konektivnost sa iPod plejerom, čini S-101 centralnim sistemom u kućnoj zabavi. Konačni utisak je da Smartlife serija ima svoju publiku, koja će biti presrećna jer će mesecima uživati u dobrom zvuku.

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452-642

Za: Moderan dizajn, puna funkcionalnost, lako povezivanje, “iPodmania”. Protiv: Povezivanje zvučnika nestandardnim priključcima, blago prenaglašeni visoki spektar.

Tipovi medija: DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW,

Video kompatibilnost: VCD, JPEG

Audio kompatibilnost: MP3, WMA

Formati: Dolby Digital, DTS, Dolby Pro Logic II, Dolby Virtual Speaker

Formati za slušalice: Dolby Headphone, DTS Virtual

Video konekcije: kompozitni, komponentni, S-Video, SCART

Audio konekcije: RCA, optički, koaksijalni

Snaga pojačala za satelite: 2x50W

Snaga pojačala u subwooferu: 100W

Cena: 1.199 evra

Finite Elemente Spider Lebdenje u vazduhu

I ranije smo se bavili idejama i principima na kojima bi trebalo da bude zasnovana jedna polica za smeštanje Hi-Fi opreme. Iako znamo da je za reprodukciju uređaje najbolje postaviti na pod, ovo rešenje ima dve mane: prvu manu predstavlja prevelika površina koju uređaji mogu zauzeti, a druga je nisko postavljanje komponenata, što podrazumeva stalno saginjanje. Dakle, jedino rešenje predstavlja polica, ali kako izbeći pojavu rezonancija i kako omogućiti dobro hlađenje uređaja? Možda bi

najbolje bilo da uređaji lebde u vazduhu, ali pošto se ne bavimo magijom, pokušaćemo da vidimo šta su to osmislili tvorci iz kompanije Finite Elemente.

Polica neobičnog oblika pod imenom Spider predstavlja jedno od rešenja za pomenute probleme. Postavljanjem komponenata na ovu policu izbegava se problem lošeg hlađenja, kao i eventualne rezonancije, jer je polica otvorenog tipa. Spider se isporučuje u delovima, odnosno kitu,

piše: Ljubiša Miodragović

piše: Viktor Kostić

pa pogledajmo koji su nam elementi neophodni za bolji tretman naših ljubimaca. Četiri nožice koje drže celu policu su napravljene od aluminijuma i njihova dužina iznosi 30 centimetara. Upotrebom većeg broja nožica policu je moguće učiniti višom, a za pričvršćivanje se koriste veoma kvalitetni konektori, koji obezbeđuju dobru čvrstinu i stabilnost. Na vrh poslednje nožice postavlja se plastična kapica, koja zatvara gornji otvor, a na dnu se podrazumevano postavljaju šiljci (spajkovi) čija se visina može prilagoditi.

Fleksibilnost

Na sredini svakog nivoa nalazi se zvezdasti kotur s dvanaest krakova, koji služi kao

centralna veza sa nožicama. Za povezivanje nožica sa zvezdastim koturom koriste se letvice od čvrste bukovine, koje se mogu postaviti pod proizvoljnim uglom. Takođe, ove letvice se mogu poručiti u različitim dužinama, što je naročito zgodno ukoliko imate glomazne uređaje. Zvezdasti kotur i letvice se proizvode u dve moguće debljine, i to 32 i 64 milimetra, a upotreba debljih elemenata se zahteva na donjem nivou, zbog veće stabilnosti. Ovde se montaža ne završava, već se na letvice postavljaju takozvani R.C.I. elementi (Resonance Controlling Interface), koji zapravo nose uređaje na malim površinama, a njihov položaj se može prilagoditi klizanjem po dužini letvice.

Opis montaže Spider police vam može pomoći da veoma jednostavno utvrdite s koliko fleksibilnostijeonazamišljena.Zapravo, ništa vas ne sprečava da napravite stub od police, visine i do 2 metra. Svaki nivo police može izdržati masu do 100 kilograma, što naravno nismo želeli da testiramo.

Treba pomenuti i da se svaki nivo police može pomerati po visini, sa korakom od 3 centimetra, što odgovara i masivnim, kao

i slim uređajima. Dalje, ukoliko iskoristimo dva zvezdasta kotura po nivou i spojimo ih dodatnom letvicom, polica će postati dovoljno široka i za najglomaznije televizore s katodnom cevi.

Svi elementi koji čine Spider policu su izrađeni bez ijedne jedine mane, tako da je ukupni utisak veoma pozitivan. Dodir iskorišćenih materijala vas neće ostaviti ravnodušnima, a svakako će pružiti nov vizuelni identitet vašem Hi-Fi sistemu. Modularni pristup, koji vam omogućava proširenje sistema, kao i fleksibilnostu podešavanju visine nivoa polica, samo su neke od mogućnosti koje vam nijedna druga polica ne može pružiti. Ukoliko želite čvrst oslonac za vaš sistem, obraćate pažnju na dizajn enterijera u kojem živite i spremni ste da izdvojite nešto više novca za to, Spider polica nemačke kompanije Finite Elemente je jedno od najboljih rešenja.

Ustupio: BM, tel: 011/3618-000

Za: Fleksibilnost, proširivost, dizajn, nema rezonancije i pregrevanja uređaja.

Protiv: Samo visoka cena.

piše: Marko Herman

Mark Knopfler & Emmylou Harris - “All The Roadrunning” Universal

KnopflerovukarijerunakonDireStraitsaodlikujeneštomirnijemuziciranjeuprostoruizmeđu roka i kantrija i istovremeno maestralna upotreba gitare. Novim ostvarenjem, koje je tokom pet godina snimao sa nešvilskom divom Emmylou Harris, približio se kantriju više nego u dosadašnjem solo radu, a zahvaljujući podeli pevačkih dužnosti više se posvetio gitari. Iako na “All The Roadrunning” nema prštećih solo deonica, na koje nas je Knopflerranije navikao, oseća se njen veći uticaj na melodije. Doprinos Emmylou Harris ovo izdanje izdiže iznad proseka modernog kantrija. U pesmama gde samo prati Knopflera njenglasdoprinosi punoći zvuka i kao da pleše uz gitare, a u pesmama koje su snimljene kao pravi dueti, s druge strane, omogućava pogled iz ženske perspektive na teme kojima se Knopfler,kaoautor tekstova, bavi. Iako je ovaj album daleko od “Dire Straits” perioda, zanemarite na trenutak tu činjenicu i uživajte u zaista odličnom kantri-rok ostvarenju.

Pearl Jam - “Pearl Jam”

J Records

Osam albuma i petnaest godina od prvog, Pearl Jam je po prvi put i ime novog izdanja “dinosaurusa grandža”. Ovo je novi početak za njih, sa obnovljenim samopouzdanjem, jer su uspeli da nas ubede da ne očekujemo “novi Ten”. Eddie Vedder na novom izdanju peva sa potpunim uverenjem u reči koje izgovara, što mu omogućava da se opusti i “pusti glas”. Teme kojima se Pearl Jam bavi su angažovane, ali su ovaj put daleko više vezane za aktuelnu zapadnu politiku, rat u kojem SAD učestvuje i lične tragedije koje to stvara. Nakon žestokog otvaranja album pomalo usporava, ali “ne ispušta” slušaoca, zahvaljujući odličnoj mešavini agresivnosti i melodije. Prvi singl “World Wide Suicide” je odlično odabran, a pesme na koje takođe treba obratiti pažnju, iako je nezahvalno izdvajati ih, su “Unemployable” i “Gone”, izuzetna balada koja obogaćuje album koji poseduje sve najbolje elemente Pearl Jam zvuka - žestoko sviranje, lepe melodije i političku svesnost.

The Raconteurs - “Broken Boy Soldiers” XL

Bend The Raconteurs je sporedni projekat na kojem je Jack White dugo radio, a ostvario ga kada su White Stripes dospeli “na čekanje”. Ovde on sarađuje sa pevačem i tekstopiscem Brendanom Bensonom i ritam sekcijom iz benda The Greenhornes. Nekako bi se logično očekivalo da bi Whiteu pogodovalo da proširi svoje vidike i dobije nove ideje saradnjom sa drugim ljudima. Ipak, on je The Raconteurs ostvario saradnju sa muzičarima koji razmišljaju slično njemu, tako da je najbitnija razlika što on u ovom bendu nije diktator. To je omogućilo da se oseti Bensonov uticaj, koji je i otpevao nekoliko pesama (“Hands”, “Intimate Secretary”). Generalno, “Broken Boy Soldiers” je sporiji od White Stripes albuma, ali je ovde istovremeno ostvareno relativno malo udaljavanje od stila matičnog benda. Ipak, i taj mali korak za Whitea je izrodio sasvim dobar i nenametljiv album, čiji vrhunac predstavlja pesma “Store Bought Bones”.

Paul Simon - “Surprise” Warner

Karijera Paula Simona je jedna od najdužih na muzičkoj sceni. Slavu je dostigao još tokom saradnje sa Garfunkelom, a kada se osamostalio nastavio je svoj istraživački put, uvek pišući elegantne i upečatljive pesme. Muzika je ona varijabila koja se često menjala kroz karijeru Paula Simona, ali je nakon izuzetnog albuma “Graceland” postala samo mlaka podrška njegovom pevanju. Nakon šest godina pauze, album “Surprise” dolazi kao iznenađenje. Najpre jer Simon nije otišao u penziju, a potom i zbog saradnje sa Brianom Enom. Iznenađenje je i rezultat - jedan od najboljih albuma ove godine. Enova topla produkcija daje bogatu podlogu Simonovom pevanju i odličnom sviranju gitare, a samo poslednja pesma (“Father and Daughter”), nominovana za Oskara, je izbegla njegov dodir. Iako je Paul Simon daleko od najboljih dana, on i u šezdesetim godinama pokazuje da je i dalje veoma otvoren za inoviranje svog muzičkog izraza.

Neil Young - “Living With War” Reprise

Nakon odličnog prošlogodišnjeg albuma “Prarie Wind” nekako smo očekivali da Neil Young napravi koju godinu pauze, ali i da nastavi sa emotivnim i tihim izdanjima. Ipak, on je rešio da nas sve iznenadi, a rezultat je “Living With War”. Sasvim jasno, ovo je politički angažovan album, usmeren na kritikovanje aktuelne vlasti u SAD, posebno njenog predsednika (“Let’s Impeach The President”). Sam Young ga je okarakterisao kao metal-folk protestni album. Prosečnom slušaocu će biti jasno da je Neil Young besan i to se oseća iz svakog rifa, a njegovu kritiku će svi sa ove strane Atlantika u potpunosti podržati. Muzički aspekt albuma, iako najpre u službi teme, ipak je izuzetan - Young je snimio svoj najbolji album još od izdanja “Mirror Ball” i “Ragged Glory”, na koja i podseća. Doduše, bitnu razliku predstavlja hor od sto članova koji ga prati u par pesama, a izvodi i poslednju pesmu na albumu, poznatu temu “America The Beautiful”. Rok legenda još ne odlazi u istoriju.

The Little Willies - “The Little Willies” Milking Bull

Da li je bilo koji bend u kom peva Norah Jones moguće posmatrati samo kao bend? Naravno da ne, pa tako ni Little Willies ne možemo gledati kao skup muzičara koji su obradili kantri standarde i dodali po koju svoju pesmu, jer tu ipak peva i Norah. Grupu čini pet talentovanih prijatelja koji vole kantri muziku, vole da sviraju zajedno i želeli su da snime album. To su nakon tri godine postojanja i ostvarili, albumom koji nosi ime benda, a sadrži pesme koje su napisali Willie Nelson, Hank Williams, Kris Kristofferson,HarlanHoward...Svepesmepevaju Norah Jones i Richard Julian, čiji se glasovi izuzetno slažu, dok ostatak grupe pruža adekvatnu pratnju. Rezultat je izdanje koje će prvenstveno ljubitelje Nore Jones približiti kantri muzici, inače vrlo lagan i veoma zabavan album.

Zero 7 - “The Garden” Atlantic

Trećim albumom Sam Hardaker i Henry Binns, poznatiji kao Zero 7, nastavljaju sa dograđivanjem svog muzičkog stila. Ovaj put su mu dodali akustične gitare, koje njihov sporiji zvuk lagano izvlače iz žanra elektronske muzike, a da će postati inovatori moglo se naslutiti i 2001. godine, kada su debijem “Simple Things” naznačili na koju stranu kvalitetna pop muzika treba da krene. Novi album donosi samo dve instrumentalne numere, koje razdvajaju stilski različite segmente izdanja, a na preostalih deset pevaju Sia Furler, stalna saradnica Hardakera i Binnsa, te švedska kantri zvezda José González, koji je prošle godine začarao publiku albumom “Veneer”, posebno pesmom “Crosses”, koja na “The Garden” dobija Zero 7 obradu. On peva i prvu numeru - “Futures”, dok je Sia najbolja u pesmama “Throw It All Away” i “Waiting To Die”. “The Garden” je odličan album koji će vam se neprimetno uvući pod kožu i tražiti da ga puštate u krug, neprestano.

Matisyahu - “Youth”

BMG

Zamislite čoveka u tradicionalnoj jevrejskoj odeći, sa kapicom, dugom bradom... a potom kako isti “đuska” i peva rege?! Prilično neverovatno, ali Matisyahu je upravo takav jevrejin. On se čvrsto pridržava ortodoksnog hebrejskog učenja, a istovremeno gaji izuzetan muzički stil - mešavinu marlijevskog regea, hip-hopa, roka... sve da bi preneo religiozne i duhovne poruke u koje duboko veruje. Tekstovi su povremeno politički angažovani, posebno u vezi sa situacijom na Bliskom istoku, te pored engleskog povremeno koristi i hebrejski, ali je muzika ovde ipak glavna poruka. Njegov izlazak iz tradicionalnog miljea da bi preneo poruku u koju veruje deluje neobično, nekome možda i šokantno, ali je na kraju zabavan i samim tim uspešan, posebno u dve najbolje pesme na odličnom albumu - prvom singlu “King Without A Crown” i “Jerusalem”.

Gogol Bordello

Imigrantski pank

Trupa neobičnog imena - Gogol Bordello (Da, ima veze sa Nikolajem Gogoljem i sa bordelima!) poslednjih par godina predstavlja pravu vizuelno-muzičku atrakciju, prvenstveno u gradu Njujorku. Na tom tlu je Gogol Bordello i nastao 1996. godine, kada se vođa benda preselio iz poprilično dosadnog Vermonta, u kojem je živeo od 1993. godine. Ipak, za zvaničan početak rada Gogol Bordella se uzima 1999. godina, kada su krenuli da nastupaju, snimili prvi singl, a potom i album, jer su tri godine pre toga proveli svirajući na svadbama!

Grupu odlikuje osoben muzički stil, koji su oni praktično stvorili i imenovali kao ciganski pank - mešavina pank-rok i istočnoevropske ciganske muzike i instrumenata. Ono na šta žanrovska odrednica podseća oni prikazuju i tokom nastupa, koji su nabijeni ludačkom, frenetičnom energijom, vizuelno izuzetno osmišljeni i nimalo mirni. Na sceni se istovremeno nalazi bar osmoro ljudi, koji sviraju, plešu, skaču... Čuju se i električna i akustična gitara, bubnjevi i razne udaraljke, harmonika, frula...

Njihovi nastupi su mešavina kabarea i cirkusa. Među mnoge muzičke uzore ubrojili su i Jimija Hendrixa, Parliament-Funkadelic, The Stooges, Sašu Kolpakova i Vladimira Visotskog. Ideološki uzor je, naravno, čuveni pisac Nikolaj Gogolj.

Članovi benda su “skupljeni” sa raznih strana. Eugen Hutz je došao iz Ukrajine i osim što je idejni vođa, peva i svira (da li baš?!) akustičnu gitaru. Violinista Sergej Rjabcev je nekada u Moskvi više godina radio kao upravnik pozorišta, a tu je i vatreni harmonikaš Jurij Lemešev. Električnu gitaru drži Oren Kaplan, a bas Izraelac Rea Mochiach, koji se bavio i džezom i rokom i elektronskom muzikom. Kažu da je jedini normalni član grupe bubnjar Eliot Ferguson, koji svira kao da je lud, a postavu upotpunjuju plesačice Pam Racine i Elizabeth Sun, koje tokom nastupa i lupaju u doboše, najviše radi podizanja atmosfere gde god da nastupa ovaj scenski pandemonijum.

Tokom sedam godina postojanja snimili su tri albuma i jedan EP, a u saradnji za Hutzovim projektom J.U.F. još jedno izda-

piše: Marko Herman

Eugene Hutz preporučuje

Kada su ga pitali šta mu se od aktuelne muzičke produkcije dopada, preporučio je nekoliko interesantnih ostvarenja. Najpre album dva slepa muzičara iz Malija koji je preducirao Manu Chao, te naravno Kultureshock i njihov album “Kultura Diktatura”. Trenutno sluša i Dr. Israela (“Patterns Of War”) i bend Skindread.

nje (Gogol Bordello vs. Tamir Muskat). Prošle godine su snimili odlično ostvarenje “Gypsy Punks: Underdog World Strike”, sa čak petnaest izuzetnih numera u kojima se spajaju ciganski pank i slovenski ritam sa dodirima metal muzike i dab zvučnih efekata, čime odaju počast tradicionalnim zvucima Jamajke. Ovim izdanjem su postigli novi nivo u svojoj verziji globalističke borbe za kulturno spajanje različitih kultura - ciganske muzike sa istoka Evrope, rokenrola kao autentičkog zapadnog muzičkog izraza, ali i flamenkailiperestroika panka, koji je cvetao u istočnoj Evropi sredinom osamdesetih godina.

Eugen Hütz

Utisak koji se o Gogol Bordellu lako stiče je da bez vođe benda ne bi bilo. Samo on ima energiju da okupi sjajne muzičare za ovaj bend, a da pored toga juri širom sveta tražeći neotkrivene romske muzičare koji bi mogli nastupiti na Njujorškom festivalu romske muzike. Eugen je inače rođen u Ukrajini, romskog je porekla, a nakon nuklearne katastrofe u Černobilu počeo je dug put do preseljenja u SAD. Čak sedam godina je proveo po izbegličkim kampovima u Evropi, živeo u Poljskoj, Mađarskoj, Austriji i Italiji. Tek 1993. stiže u Vermont, a 1996. u Njujork, gde otpočinje njegova umetnička karijera.

Osim što predvodi Gogol Bordello, radi i kao di-džej, a svoje redovne nastupe je nazvao Bulgarian Bar (Mehanhata). Ima istančan muzički ukus i “nos” da otkrije

Diskografija:

1999. - “Voi-La Intruder”

2002. - “Multi Kontra Cult vs. Irony”

2004. - “Gogol Bordello vs. Tamir Muskat”

2004. - “East Infection”

2005. - “Gypsy Punks: Underdog World Strike”

www.hi-files.com

numere koje aktuelni di-džejevi puštaju sa desetak godina zakašnjenja. Stalni deo njegovog repertoara su Asian Dub Foundation i Kultureshock, ali i razne druge stvari besmisleno strpane u “žanr” svetske muzike (world music). O tome da je zaista umetnik, a ne “samo muzičar”, dodatno govori i nedavno ostvarena uloga u debitantskom filmuLievSchreibera “Everything Is Illuminated”, po romanu Jonathana Safrana Foera. Schreiber je rekao da je doživeo “eureka trenutak” kada je upoznao Hutza i da je jednostavno morao da mu dodeli ulogu Ukrajinca Alexa. Ovo ostvarenje je Eugenu donelo i novu ponudu da glumi Satanu.

O njemu odnosno njegovoj energiji verovatno najbolje govori podatak da je tokom 32 dana u Evropi najpre posetio Rusiju, a potom još dvadeset zemalja. Usput je našao vremena da poseti ciganske kampove u istočnoj Evropi, da nastupi sa flamenko muzičarima na televiziju u Barseloni, kao i da nastupa kao DJ Hutz i ostvari saradnje sa DJ Shantelom i britanskim dab producentom Rootmanom. Svoje putešestvije je završio u Maroku, iz kojeg je otišao sa planovima da snima sa arapskim muzičarima i novim smešanim muzičkim žanrom - Raï ‘n’ Ragatta.

Šta će od toga ostvariti i kada - teško je reći. Sigurno je da priprema projekat

Ciganski pank

Termin ciganski pank (gypsy punk) opisuje muziku u kojoj se ukrštaju tradicionalna ciganska muzika i pankrok, ali i drugi žanrovi buntovničke muzike. Lider benda ga je skovao kada je opisivao muziku koju Gogol Bordello sviraju, a pored njih ovom pravcu pripadaju i J.U.F. (Hutzov sporedni projekat) i Kultureshock. Ciganski pank obično kombinuje rok ritam i instrumente sa tradicionalnim ciganskim, poput harmonike, frule, trube i saksofona. A s obzirom na raznovrsnu etničku obojenost ciganske kulture, većina bendova peva nekoliko jezika, čak i u istoj pesmi.

J.U.F. 2 (Balkan Reggaeton) sa legandarnim bugarskim romskim saksofonistom Jurijem Junakovim, a u međuvremenu je učestvovao u snimanju dokumentarnog filmaoRomimainjihovomživotuuMađarskoj, Ukrajini i Sibiru. Narednih meseci planira i intenzivnu koncertnu aktivnost Gogol Bordella sa obe strane Atlantika, tokom koje će stići i do Budimpešte i čuvenog Sziget festivala (termine potražite na www.gogolbordello.com). Kad će kod nas - ne zna se, ali bio bi red da nas makar obiđe u nekom od sledećih turnusa evropskih putešestvija, u potrazi za romskim muzičarima.

TOP LISTA SINGLOVA ZA JUL 2006

Preporuka web magazina

www.POPBOKS.com

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

ZERO 7 “Throw It All Away” (Atlantic/Wea)

THE FUTUREHEADS “News and Tributes” (Vagrant)

REPLACEMENTS

“Message To The Boys” (Sire)

PRIMAL SCREAM “Country Girl” (Columbia)

KATATONIA “Deliberation” (Sapper)

SONIC YOUTH “Incinerate” (Geffen)

BUSTA RHYMES “Touch It” (Interscope)

SANDI THOM

“I Wish I Was A Punk Rocker” (RCA)

GHOSTFACE KILLAH “Fishscale” (Def Jam)

MATTHEW HERBERT “Scale” (K7)

“V for Vendetta”

Režija: James McTeigue

Uloge: Hugo Weaving, Natalie Portman, Stephen Rea, John Hurt... Žanr: drama/akcija/SF

Trajanje: 132 min

Studio: Warner Home Video, 2006. Sound mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

“Syriana”

Režija: Stephen Gaghan

Uloge: George Clooney, Christopher Plummer, Matt Damon...

Žanr: politički triler/drama

Trajanje: 126 min

Studio: Warner Home Video, 2005. Sound mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

“Where the Truth Lies”

Režija: Atom Egoyan, 2005.

Uloge: Kevin Bacon, Colin Firth, Alison Lohman, Rachel Blanchard...

Žanr: drama/triler

Trajanje: 106 min

Studio: Sony Pictures, 2005.

Sound mix: Dolby Digital

Osamdesetih godina XX veka kultni strip umetnik Alan Moor stvara “V for Vendetta”, koji će svojim angažovanim sadržajem ostaviti neizbrisiv trag. Priča je smeštena u imaginarni London budućnosti, prestonicu totalitarne Velike Britanije. U atmosferi opšte represije jedini glas pobune je misteriozni maskirani buntovnik koji sebe naziva jednostavno - V. Nakon nekoliko terorističkih akcija, V okuplja sve veći broj sledbenika i prve gerilske akcije se uskoro pretvaraju u revoluciju, koja će uzdrmati temelje tiranskog društva... “V for Vendetta”, u kome Moor koristeći naučnofantastični žanrovski okvir preispituje mehanizme totalitarnog društva, s godinama je postao prava anarhistička biblija. Ovo štivo posle par decenija konačno završava u pravim rukama - kod braće Wachowski. Tvorci trilogije “Matrix” od stripa prave dosledan scenario, trudeći se da ostanu verni Moorovoj mračnoj viziji, ali ovaj put mesto iza kamere prepuštaju Jamesu McTeigueu, koji je na njihovoj trilogiji “pekao zanat”. Poverenje je bilo opravdano: uz pomoć odlične i nenametljive glumačke ekipe, rezultat je savršen film,ukomećepodjednako uživati oči, uši, mozak i srce...

Još jedan filmkojibiseuslovnomogao nazvati “angažovanim”, ali sa sasvim drugačijom tematikom. U pitanju je politički triler oskarovca Stephena Gaghana (scenario za Soderberghov film“Traffic”)o globalnim naftnim intrigama i njihovom uticaju na živote ne samo običnih, malih ljudi, već i krupnih političkih figura.Sukcesivno ispričane priče, koje se na kraju uklapaju u jednu “labavu” celinu, za zajedničku temu imaju spajanje dve kompanije u borbi za bliskoistočna naftna polja. Inspiracija pronađena u knjizi “See No Evil: The True Story of a Ground Soldier in the CIA’s War on Terrorism” Roberta Baera obeležena je Gaghanovim prepoznatljivim scenarističkim pristupom, već viđenim u filmu“Traffic”:ongradisloženupričuiznekoliko paralelnih niti, koje skupom svojih različitosti treba da prikažu svu kompleksnost odnosa u savremenom svetu. Gaghan ne pravi oštru razliku između dobra i zla, ne prosuđuje i ne iznosi zaključke, već gotovo dokumentaristički prezentuje svoju priču; njegovi junaci nisu ni dobri ni loši. Takav pristup i adekvatan odabir ekipe, daju sasvim solidan film,pomalonalikna političke trilere iz sedamdesetih godina.

Lenny (Colin Firth) i Vince (Kevin Bacon) su televizijske megazvezde s kraja pedesetih godina prošlog veka. Oni su na vrhuncu, mladi, bogati, moćni i neverovatno popularni, kada jedan tragični skandal prekida ovu idilu. U svojoj hotelskoj sobi oni jednog dana pronalaze mrtvu devojku i iako, zahvaljujući jakim alibijima, nijedan nije optužen za zločin, njihova reputacija je nepovratno poljuljana i oni se razilaze. Svako kreće svojim putem, pokušavajući da ostvari uspešnu solo karijeru. Razlog razlaza Lennyja i Vincea postaje jedna od najvećih misterija šou-biznisa... Petnaest godina kasnije mlada novinarka i nekadašnja obožavateljka Lennyja i Vincea, Karen O’Connor (Alison Lohman) odlučuje da ovaj zastareli slučaj pretvori u priču. Njeno istraživanje dovešće je do otkrića čudnog erotskog lavirinta, zamršene priče o talentu i izdaji, sujeti i ponosu, ljubavi i požudi, zakopanim tajnama i izneverenom poverenju... Sjajno režiran filmkanadskog reditelja Atoma Egoyana (“Ararat”, “The Line”, “The Sweet Hereafter”, “Exotica”, “Calendar”, “Peep Show”) po romanu Ruperta Holmesa, atmosferičan i urađen sa stilom.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“Kiss Kiss Bang Bang”

Režija: Shane Black

Uloge: Robert Downey Jr, Val Kilmer, Michelle Monaghan...

Žanr: akcija/komedija/triler

Trajanje: 103 min

Studio: Warner Home Video, 2005. Sound mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

“In Her Shoes”

Režija: Curtis Hanson

Uloge: Cameron Diaz, Toni Collette, Shirley MacLaine, Richard Burgi... Žanr: komedija/drama

Trajanje: 130 min

Studio: 20th Century Fox, 2005. Sound mix: Dolby Digital / SDDS

Harry Lockhart (Robert Downey Jr.) je sitni kriminalac koji svakodnevno upada u nove probleme. Sve vreme želi da uradi pravu stvar i popravi svoj život, ali to mu ne uspeva. Jednog dana, bežeći od potere nakon pljačke prodavnice igračaka, on slučajno “ubedljivo” upada na audiciju za film,nakojojbivaodabranzaulogudetektiva. Odlazi u Holivud, gde ga za ulogu priprema “pravi” privatni detektiv, “gay” Gay Perry (Val Kilmer). Harry se “uživljava” u svoju novu ulogu, ali stvari se komplikuju i sada treba da dokaže devojci svojih snova (Michelle Monaghan) da je pravi detektiv... I naravno, da izbegne leševe koji se množe ili ne postane isti, jer život iz filmapočinjedaupadaustvarnost...“Kiss Kiss Bang Bang” je režijski debi Shanea Blacka, scenariste koji stoji iza akcionih hitova iz serijala “Lethal Weapon” i filmova

“The Long Kiss Goodnight”, “Last Action Hero” i “The Last Boy Scout”, koji su svojevremeno revolucionarisali akcioni žanr. Black potpisuje i ovaj scenario, po romanu “Bodies Are Where You Find Them” Bretta Hallidayja, a rezultat je vrlo gledljiva parodična akciono-komična mešavina žanrova, iz koje provejava i ljubav za pulp literaturu, Raymonda Chandlera i noir...

Zabavno-srceprajuća priča o odnosu dve sestre, Maggie i Rose (Cameron Diaz i Toni Collete), koje nemaju ništa zajedničko, sem istog broja cipela, koje jedna voli da kupuje (i čuva) a druga da nosi (i uništava). Uprkos činjenici da su njihove životne vrednosti i ciljevi potpuno suprotni - Maggie je “devojka za zabavu”, koja nijedan posao ne može da zadrži duže od dva dana, a Rose radoholični uspešni advokat u jednoj od najboljih pravničkih kancelarija - spaja ih najnežnija sestrinska ljubav. Ipak, posle jednog ozbiljnog sukoba moraće da pređu težak put, koji će ih na kraju konačno dovesti do međusobnog razumevanja i poštovanja, a u tome će im pomoći otkriće davno zaboravljene bake (Shirley MacLaine), za koju su mislile da je mrtva... Sve u svemu, solidan mainstream film,holivudskamelodramaispripovedana krajnje konvencionalnim metodama, koju “spašavaju” dobre glumice u (pre)dominantnim ženskim likovima, solidna produkcija i korektnost reditelja Curtisa Hansona (“Wonder Boys”, “L.A. Confidential”, “The River Wild”, “The Hand That Rocks the Cradle”, “Sweet Kill”), od koga ovakav filmzapravonikonebiočekivao.

Original kopije

Da li biste voleli da, “kad jednog dana porastete”, profesoru koji vas je tek tako oborio na ispitu malo napakostite tako što ćete snimite film u kome ćete ga, imenom i prezimenom, predstaviti kao arhizlikovca? Alejandro Amenábar je upravo to i uradio...

Pojavio se kao deo novog talasa “latinske filmskeinvazije”,zajednosaAlejandrom Gonzalezom Inarrituom, Alfonsom Cuaronom, Walterom Sallesom, Guillermom del Torom i ostalima, i sa svega dva trilera iza sebe je već smatran čudom u vreme kad je snimio svoj prvi filmnaengleskomjeziku - “The Others”.

Možda zvuči čudno, ali Alejandra Amenábara, za razliku od većine modernih režisera koji se kunu da im je to najvažnija stvar na svetu još otkad su gugutali u maminom naručju, filmoviudetinjstvubaši nisu preterano zanimali, čak ih nije često ni gledao. Po sopstvenim rečima, možda su mu se pomalo dopali “E.T.” i prvi “Indiana Jones”, za koje mu je brat objasnio neverovatnu činjenicu “da je oba režirao isti čovek”. I to je to. Svoju kreativnost Amenábar je izražavao na sasvim drugačiji način - kao dečak je komponovao gitarsku muziku, koju je svirao kao pratnju kratkim pričama koje je sam pisao, a sa deset godina uči da svira klavir i razmišlja o karijeri muzičara ili ilustratora.

Godine 1990. započinje studije Informacionih nauka na Universidad Complutense u Madridu, usmeren na audio-vizuelne tehnike, ali razočaran nedostatkom praktičnog rada odustaje. Ipak, susret sa kamerom je bio sudbinski - snimanje kratkih filmovaotkrivamladomAmenábaručitav jedan novi univerzum, kadar da uposli svu njegovu kreativnost.

Sa 19 godina, 1991, prikazuje svoj prvi kratki film-“TheHead”,nagrađenodstrane Asocijacije nezavisnih filmskihstvaralaca. To je istovremeno početak kreativne saradnje sa Mateom Gilom, od tada njegovim najznačajnijim saradnikom. O tom vremenu sam Amenábar govori: “Želeo sam da režiram, čak i kad nisam znao šta to podrazumeva. Tek tokom prve godine karijere sam shvatio pravo značenje, dok smo

Mateo Gil i ja snimali prvi kratki film”.Sledeći film,“Himenopterus”(1992.),ponovo odnosi nagrade za najbolji kratki filmna par festivala. Godine 1994. napisao je i režirao treći kratki film,“Luna”,kojimosvaja nagradu Luis Garcia Berlanga za najbolji scenario i AICA nagrade za najbolju muziku. Kao što će to raditi tokom čitave svoje karijere, Amenábar je i u ovim prvim kratkim filmovimabioirežiseriscenaristai montažer i kompozitor i muzičar. Kao kamerman, montažer i kompozitor radio je i na filmovimakojesurežiralinjegoviprijatelji Mateo Gil i Jose Luis Cuerda.

Nakon ovih kratkih ostvarenja, Amenábar režira svoj prvi dugometražni film,“Tesis”, po scenariju koji su napisali on i Gil. Zaplet ovog trilera smešten je na isti univerzitet na kom Amenabár nije diplomirao. Objavljen 1996. godine, ovaj uzbudljivi filmu hičkokovskoj tradiciji, u kome se prepoznaje i angažovan stav prema modernim medijima i načinima na koje oni manipulišu slikama ekstremnog nasilja, zapanjio je kritičare nakon premijere na Berlinskom filmskomfestivaluiosvojiosedamGoya nagrada, između ostalih i za najbolji film, originalni scenario i najboljeg novog režisera.

Festivalski život njegovog sledećeg filma, “Abre los ojos”, u kom psihološkom trileru umešno dodaje elemente naučne fantastike, nalik na prozu Philipa K. Dicka, označava početak Amenabárovog globalnog priznavanja i on postaje objekt ugledanja i imitiranja. Tom Cruise producira rimejk filma“Abrelosojos”,ukojemiglumiuz Penelope Cruz, a koji režira Cameron Crowe, nakon što Amenabár odbija da kopira samog sebe. Nakon tog iskustva, Cruise odlučuje da producira i Amenabárov novi film,naengleskomjeziku,aglavnuulogu dobija Nicole Kidman. Rezultat je “The Others”, Amenabárov lični i originalni pristup starim klasicima strave, koji mu donosi ve -

liki uspeh i kod kritike i kod publike. “The Others” je premijeru imao na festivalu u Veneciji i postao najuspešniji filmtegodine u Španiji. Osvojio je osam Goya nagrada, a Evropska filmskaakademijagaje nominovala za najbolji film.Godine2004. ponovo je osvojio publiku i kritiku, potresnim filmom“MarAdentro”.Filmjedobio više nagrada, uključujući Zlatni globus i Oskara za najbolji filmvanengleskoggovornog područja.

Jednako voljen i od publike i od kritikešto nije čest slučaj - Alejandro Amenábar ima tek 34 godine i četiri dugometražna filmaizasebe,avećuživagotovokultni status, kao naslednik starih majstora filma. Ipak, po strani od “holivudskih zlatnih prilika”, on pažljivo planira svoje projekte, pričajući samo priče koje zaista želi da ispriča, viđene svojim “otvorenim očima” i oplemenjene sopstvenom muzikom, tako da nas ono najbolje možda tek čeka.

Filmografija Alejandra Amenábara

2004. - “Mar adentro” (scenarista, režiser, montažer i kompozitor)

2001. - “The Others” (scenarista, režiser i kompozitor)

1999. - “Nadie conoce a nadie” (kompozitor)

1999. - “La Lengua de las mariposas” (kompozitor)

1998. - “Allanamiento de morada” (kompozitor)

1997. - “Abre los ojos” (scenarista, režiser i kompozitor)

1966. - “Tesis” (scenarista, režiser i kompozitor)

1995. - “Luna” (scenarista, režiser i kompozitor)

1994. - “Al lado del Atlas” (kompozitor)

1992. - “Himenóptero” (scenarista, režiser, montažer i kompozitor)

1991. - “The Head” (scenarista, režiser, montažer i kompozitor)

piše: Bojana Herman-Nedeljković

Hi-Files lista najboljih muzičkih filmova (7)

Staro novo doba

kraj XX i početak XXI veka

U skladu sa opštom voajerističkom atmosferom savremenog “doba medija”, najplodniji podžanr koji se u okviru muzičkog filmanegujepotkrajXXvekajestebiografski film.Nasamompočetkudevedesetih

Oliver Stone snima film“TheDoors”,psihodelični osvrt na Jima Morrisona, legendarne Doorse i “sex, drugs & rock ‘n’ roll” eru. Izgleda da je publici nekako posebno

tizacija ranih hamburških dana Beatlesa, u kome su u centru pažnje lik “petog Beatlesa”, Stuarta Sutcliffea,injegovodnos prema Johnu Lennonu.

Negde na granici muzičko-biografskog žanra stoji “De-Lovely” (2004.) Irwina Winklera, o životu legendarnog Colea Portera, specifični“mjuziklomjuziklu”.Posebnu

piše: Bojana Herman-Nedeljković

a u izboru su: The Velvet Underground, Bob Dylan, Elvis Costello & The Attractions, Stereolab... Kad je muzička komedija u pitanju, vredi pomenuti i filmoveizserijala “Sister Act”. Iako umetnički kvaliteti ovih “ženskih klonova Blues Brothersa” i nisu baš vredni pažnje, ovi filmovisuposlužili kao odskočna daska budućih RnB zvezda.

Tako je u drugom filmusvojušansudobila tada anonimna devojčica Lauryn Hill. “S druge strane muzike” stoji punokrvna komedija “Waiting for Guffman”(1996) Christophera Guesta, filmkojiobjašnjava da “postoji dobar razlog zašto neki talenti ostaju neotkriveni”.

prijala omiljena muzika “nafilovana”patnjama ljudi koji stoje iza nje, pa tako Brian Gibson 1993. snima “What’s Love Got to Do with It” o muzičkim počecima Anne Mae Bullock alias Tine Turner, iz doba dok je muž i kolega Ike još uvek svojski maltretirao.

Nastavljajući neprekinuti niz biografskih filmovaizprethodnihdecenija,Taylor Hackford snima “Ray” (2004.), neobičnu i po svemu posebnu životnu priču Raya Charlesa, a plejadu nastavlja nedavni “Walk the Line” Jamesa Mangolda, hronika legende kantri muzike Johnny Casha. Pokušaj na granici “biografskog” žanra je i “8 Mile” (2002.) Curtisa Hansona, o korenima belog repera iz Detroita - zapravo romansirana biografijaEminema,kojisei pojavljuje u glavnoj ulozi.

Jedan od zanimljivijih filmovaizovegrupe je “Backbeat” (1994.) Iana Softleya, drama-

draž ovom neobičnom filmu,protkanom komentarima o samoj suštini žanra, daje pojava popularnih muzičkih zvezda koje izvode Porterovu muziku (Robbie Williams, Elvis Costello, Alanis Morissette, Sheryl Crow, Mick Hucknall, Diana Krall, Natalie Cole).

Velikim brojem naslova može se pohvaliti i muzička komedija. Bazirani mahom na jednostavnom komičnom ili romantičnom zapletu, manje ili više uspešnom, neki od ovih filmovaseipakizdvajajukvalitetom muzičke podloge. “The School of Rock” (2003.) Richarda Linklatera prikazivan je pod sloganom: “Hvatajte beleške”. I zaista, ovaj filmdonosilekcijeizosnovaroka-tu su The Doors, Cream, Led Zeppelin, T. Rex... Odabrani soundtrack nudi i “High Fidelity” (2000.) Stephena Frearsa, po knjizi Nicka Hornbyja. Glavni junak je zaljubljenik u vinil, vlasnik prodavnice ploča i opsesivni sastavljač savršenih kompilacija i top-lista,

Na granici komedije, ali sa oštrom satiričnom žaokom, usamljeno stoji film“Bob Roberts” (1992.) Tima Robbinsa, pseudodokumentarac koji prati predizbornu kampanju desničarskog kandidata Boba Robertsa, koji svoje fašističke političke stavove, svoj politički program, prezentuje kroz niz kantri pesmičuljaka.

Okvir ranije populističke muzičke komedije koristi i John Watters, u nastojanju da na svoj rugalački način prokomentariše pop-kulturne fenomene u američkom životu. Rezultati su, posebno imajući u vidu nameru i filmskimanir,vrednipažnje.Prvi je “Hairspray”, smešten u Baltimor početkom šezdesetih, gde je u trivijalni zaplet upletena i priča o rasnim odnosima, a sve je obogaćeno odličnom “đavolskom muzikom” - rani rokenrol i soul, sa fenomenalnom koreografijom.Pargodinakasnije usledio je “Cry-baby” (1990.), wattersovska travestija filmovatipa“Grease”.Kaoipret-

hodnik, “Cry-baby” ima sjajan soundtrack, a vredna pamćenja je posebno zatvorska sekvenca “Please, Mr. Jailer”.

RnR filmmanje-višezadržavastatusstečen prethodnih godina, ali se pojavljuje u sasvim drugačijim oblicima i donosi novu vrstu energije. Na jednom kraju nalazi se “The Commitments” (1991.), filmAlana Parkera po romanu Roddy Doylea, koji prati pokušaj osnivanja fiktivnog“radničkog benda” The Commitments i donošenja soul muzike u Dablin. Duhovita posveta univerzalnoj moći soul muzike, uz frenetičnu irsku izvedbu pesama “Mustang Sally”, “Take Me To The River”, “Chain Of Fools”, “In The Midnight Hour”. Jednu sasvim druga-

Pop, Lou Reed, Jethro Tull, Led Zeppelin, The Seeds, Neil Young) i “sex, drugs and rock n’ roll” ikonografijeprožetjepoludokumentarističkim pristupom, iz ugla srednjoškolca koji za Rolling Stone Magazine piše priču o rok bendu u usponu.

Kad je o dokumentarcima reč, svoj rad nastavlja Julien Temple. Nakon dvadeset godina on se ponovo “razračunava” sa Sex Pistolsima, filmom“TheFilthandTheFury” (2000.), nakon čega snima “Glastonbury” (2006.), posvećen tridesetogodišnjici najpoznatijeg britanskog muzičkog festivala.

Od muzičkih dokumentaraca ne diže ruke ni kontroverzni Ken Russell, koji pažnju

Friday, Jacek Koman, Garry MacDonald, Kylie Minogue, Ozzy Osbourne, Maurice Seezer, Matthew Whittet), “Nature Boy” (David Bowie, Massive Attack).

Izlet u istraživanje mjuzikla pravi i Woody Allen. On snima “Everyone Says I Love You” (1996.), sjajan mjuzikl o životu jedne neobične funkcionalno-disfunkcionalne porodice i dogodovštinama njenih članova. Film je znamenit po tome što je Allen naterao sve prisutne holivudske zvezde (Edward Norton, Drew Barrymore, Goldie Hawn, Julia Roberts, Tim Roth...) da zaigraju i zapevaju, svako u po jednoj solo deonici. Par godina kasnije on snima “Sweet and Lowdown” (1999.) fokusiran na život

čiju rok odiseju, “anatomski nekorektnu”, donosi film“HedwigandtheAngryInch” (2001.) Johna Camerona Mitchella, postpank-neo-glam-rok saga o transseksualnoj pevačici iz Istočnog Berlina.

Film “Velvet Goldmine” (1998.) Todda Haynesa, prateći uspon i pad fiktivnezvezde Briana Sladea, rekonstruiše glam rok epohu sedamdesetih, uz neprikrivene aluzije na figureDavidaBowieaiIggyPopa.Nešto više verodostojnosti donosi film“24 Hour Party People” (2002.) Michaela Winterbottoma o mančesterskoj pank-rokpop sceni.

Na obodima RnR filmanalazisei“Almost Famous” (2000.) Camerona Crowea, film posvećen dobu pre MTV-a, kad su bendovi na turnejama kružili po SAD, “u društvu” droge i grupi devojaka. Spoj adekvatne muzičke podloge (Simon and Garfunkel, The Who, David Bowie, Jimi Hendrix, Iggy

ovih godina ipak privlači pre svega svojim bizarnim filmom“TheFalloftheLouseof Usher” (2002.), niskobudžetnim “gotskim” mjuziklom o rok zvezdi Roddy Usheru, suludom mešavinom proze Edgara Allana Poea i komedije, horora i mjuzikla.

Kad je neuobičajen pristup u pitanju, tu je i australijski reditelj Baz Luhrmann. Nakon uspeha filma“StrictlyBallroom”,on2001. snima raskošni “Moulin Rouge!”, fantazmagorični mjuzikl o dekadentnom Parizu XIX veka. Posebnu čar filmudajuanahrone muzičke numere, popularne pesme prearanžirane u svojevrsni operetski libreto. Sem glavnih junaka, Nicole Kidman i Ewana McGregora, tu je i Kylie Minogue kao zelena vila, sa glasom Ozzy Osbournea, a “gomila” vrsnih muzičara peva popularne numere umetnute u filmsku priču: “Lady Marmalade” (Christina Aguilera, Pink, Lil Kim, Mya), “Children of the Revolution” (Bono, Marius De Vries, Gavin

fikcionalnogdžezgitaristeEmmettaRaya (Sean Penn), opsednutog gitaristom koji je bolji od njega (Django Reinhardt). Logično, filmskapričajeuslovilavelikibroj vrućih gitarskih numera.

Sličnu strukturu kao Allenov “Everyone Says I Love You” ima i francuski film“8femmes” (2002.), krimi mjuzikl Françoisa Ozona. Jedan ubijeni muškarac i osam žena, od kojih svaka izgleda kao da bi mogla znati više od drugih - zaplet koji baš i ne deluje kao podloga za mjuzikl, ali funkcioniše. Kad smo u Evropi, pažnje je vredan rad Carlosa Saure. Tokom devedesetih Saura snima filmovekojiimajuizvorišteu tradicionalnoj španskoj i latinoameričkoj muzici. “Tango, no me dejes nunca” (1998.) kroz priču o jednom tango umetniku - kao i Saurin prethodni film“Flamenco”(1995.)

- istražuje tango kao muzički i plesni izraz, ali isto tako i kao refleksijustanjačoveka.

Pažnju zavređuje i nekoliko fimovakoji spajaju muzički izraz sa intimnim dramama glavnih junaka. Tu je svakako “Mo’ Better Blues” (1990.) Spikea Leeja o crnom trubaču Bleeku, smešten u zadimljene noćne klubove gde se svira “najcrnji” bluz. Tu je i “Little Voice” (1998.) Marka Hermana, o povučenoj devojci magičnog glasa koja živi u nostalgičnom svetu ploča svog pokojnog oca, gde vladaju Judy Garland, Billie Holliday, Shirley Bassey, Marilyn Monroe.

Na ukrštanju muzičke i dramske osnove sredinom devedesetih nastaje nekoliko filmovakojizaistazaslužujuposebnomesto. Doprinos devedesetih su filmovikoji

svom okrutnošću sveta, nalazeći utehu u sanjarenjima utkanim u holivudske mjuzikle, što je njen način bekstva od realnosti. Numere iz ovog filmazvučekaoneštošto je čudno istrgnuto iz filmovaGeneaKellyja, ali izmenjeno, prelomljeno kroz prizmu Björk i prožeto monotonim industrijskim zvucima. Nekonvencionalan i čist artistički film,snimljenpoDogmapravilimairazličit od svega viđenog. Zbog svega ovoga i zbog težine same atmosfere, filmkoji nije naišao na prepoznavanje kod najšire publike, ali svakako filmkojise,jednom viđen, ne zaboravlja.

Sam kraj veka donosi napokon i punu revitalizaciju klasičnog visokobudžetnog

se slobodno mogu nazvati remek delima: “Trois couleurs”, “The Piano” i “Dancer in the Dark”, u kojima muzika na poseban način organski srasta sa narativnom komponentom i postaje najvažniji način karakterizacije likova i prenošenja njihovih emocija. Između 1993. i 1994. Krzysztof Kieslowski snima svoju grandioznu trilogiju “Trois couleurs”. Sva tri filmasusavršen spoj scenarija, vizuelnog izraza i izuzetne muzike Zbigniewa Preisnera, ali druga dva dela trilogije ne postižu tako impresivno jedinstvo izraza kao prvi. U “Trois couleurs: Bleu” (1993.) muzika je ultimativno sredstvo karakterizacije glavne junakinje, a ne reči. Muzika ovde nije tek pozadina za priču, već postaje jedan od likova, akter priče jednako kao i sami glumci.

U filmu“DancerintheDark”(2000.)Larsa von Triera, okrutnoj verziji “američkog sna”, Björk igra Selmu, devojku koja se sa neverovatnom trpeljivošću suočava sa

mjuzikla. Prvi u nizu je “Evita” (1996) Alana Parkera, baziran na životu Evite Duarte Peron, najvoljenije i najomraženija žene u Argentini, sa Madonnom, Antoniom Banderasom i Jonathanom Pryceom u glavnim ulogama. Sledi “Chicago” (2002.) Roba Marshalla, najskuplji mjuzikl snimljen od zlatnih holivudskih godina. Kao “Evita”, i ovo je filmskaadaptacijabrodvejskog mjuzikla, koji je za pozornicu adaptirao legendarni Bob Fosse. I kao i u Parkerovom filmu,upitanjujesolidan,čvrstžanrovski produkt. Sve numere su maestralno uklopljene u radnju i njen su neraskidivi deo. “Chicago” je raskošan i zabavan film,kojije uspeo da mjuzikl približi savremenoj publici. Nakon što je ponovo probuđena naklonost ka ovom žanru, snimljen je samo bledunjavi “The Phantom of the Opera” (2004.) Joela Schumachera, po pozorišnom mjuziklu Andrew Lloyda Webbera... Pravi odgovor tek očekujemo...

www.harmankardon.com

Kompaniju Harman/Kardon ne treba posebno predstavljati. Oni već dugi niz godina uspešno opstaju na tržištu, u samom vrhu ponude audio uređaja, unapređujući svaki novi model brojnim inovacijama. Kada se kvalitet spoji sa odličnim dizajnom i vrlo popularnim brendom, dobijamo proizvode kojima kupci teško odolevaju. Moderan i dinamičan nastup na tržištu dovodi do saradnje sa kompanijom Apple i predstavljanja iPod dodataka za kuću i automobil. Glavni deo ponude i dalje čine risiveri, sa ukupno devet modela, od kojih su dva stereo, kao i kućni bioskopi sastavljeni iz H/K komponenti. Ne treba zaboraviti ni vrlo uspešan model Soundsticks multimedijalnih zvučnika, sada već u verziji II. Dizajn sajta kompanije Harman/Kardon u potpunosti nalikuje na aktuelnu paletu njihovih proizvoda i u prvi mah deluje pomalo hladno, u kombinaciji crne, srebrne i plave boje. Informacija na stranicama ima taman koliko je potrebno, uz brojne linkove do detaljnih specifikacije,PDF dokumenata i reklamnih brošura, kao i velikog broja distributera širom sveta.

www.naim-audio.com

Neuobičajena kombinacija crne i zelene boje provlači se kroz sve stranice ovog sajta, dizajniranog u minimalističkom maniru. Pomalo je nejasno kojoj ciljnoj grupi potrošača kompanija pokušava da se približi ovako informativno nedorađenim sajtom. Proizvodi su predstavljeni opisnim tekstom, minimalnom specifikacijomijednomilivišemalenihfotografija,doksuPDFuputstvazaupotrebunaposebnojstranici.Pravaještetaštojevišepažnje posvećeno predstavljanju R&D tima nego predstavljanju proizvoda - očigledno je da je kvalitet uređaja neosporan, ali i da nedostaje adekvatna prezentacija. Konzervativnost web dizajna se donekle može opravdati činjenicom da je Naim Audio engleska kompanija osnovana početkom sedamdesetih i da uspešno opstaje na tržištu zahvaljujući izuzetnom kvalitetu komponenti klasičnog dizajna. U okviru sajta se nalazi i vrlo posećen forum, sa više od deset hiljada članova, kao i elektronska prodavnica, što donekle popravlja ukupan utisak. www.originlive.com

Futuristički dizajn i audiofilskekomponente,smeoineobičanspojkojiuspešnopronalazi put do kupaca. Vrh ponude kompanije Origin Live čine gramofoni izuzetnog dizajna i potpuno nekonvencionalne spoljašnjosti. Pored upotrebe modernih materijala, akcenat je stavljen na kvalitet koji, naravno, uslovljava i cenu. Sajt je jednostavnog dizajna, sa pomalo nepreglednim linkovima. Proizvodi su jasno predstavljeni kvalitetnim fotografijamaiopisnim tekstom, specifikacijauklasičnomsmislunema,doksuPDFdokumentiponuđeniu formi reklamnih brošura za svaku grupu proizvoda. Na stranicama se mogu pronaći linkovi do testova gramofona u Hi-Fi magazinima i poneki test u PDF formatu, a vrlo lako se tu može naći i zanimljiv dokument protiv diskontne prodaje uređaja iz ove klase. Na sajtu je prisutna i “informativna ponuda” dodatnih komponenti, uglavnom Creek i Shanling, koje bi se više zvučno nego vizuelno uklopile uz neki od ovih gramofona. Sve viđeno na sajtu možete i kupiti putem elektronske prodavnice.

www.srslabs.com

Taman smo pomislili da je Dolby Technologies potpuni vladar na polju procesiranja zvuka, kad se skoro niotkuda pojavljuje SRS Labs sa mnoštvom novih rešenja za različite audio primene. Najmasovnija primena je svakako u potrošačkim proizvodima, kao što su MP3 plejeri, kućni bioskopi i TV prijemnici, ali nisu zaboravljena ni profesionalna rešenja i uvek problematično ozvučenje u automobilima. Osnovna karakteristika primenjenih tehnologija je proširivanje zvučne slike, psihoakustično poboljšanje reprodukcije niskih tonova i repozicioniranje izvora zvuka. Sajt je vrlo efektnog, modernog dizajna, sa dobro osmišljenim Flash animacijama koje demonstriraju dobijena zvučna poboljšanja. Stranice su informativne i jasne, s mnoštvom linkova do sajtova kompanija sa kojima SRS sarađuje, kao i informacijama za potencijalne investitore. PDF dokumentacija je odlično dizajnirana i vrlo informativna, što nije čest slučaj kad su nove tehnologije u pitanju.

piše: Milan Belić

www.style-your-sound.com

Sa iPod revolucijom postalo je jasno da tržišni uspeh ne donose kvalitet i funkcionalnost proizvoda već njegov jasno definisanibrendistil.SuvoparnereklameMP3plejerasagomilom specifikacijaApplejezameniojednostavnomfotografijomi natpisomiPod.Mnogi proizvođači su ubrzo uvideli da je mnogo bolje reklamirati dizajn i koliko je “cool” posedovati tako nešto, nego odbijati kupce nerazumljivim specifikacijama.Takojenastaoovaj sajt, namenjen približavanju Sennheiser proizvoda što većem broju kupaca. Akcenat je stavljen na lagane slušalice za MP3 plejere, koje su podeljene u tri grupe: Sport, Street i Style. Izuzetna pažnja je posvećena modernom dizajnu sajta, sa brojnim Flash animacijama i odličnim fotografijama,spojenimtakodasesvideštoširemauditorijumu.Kupcima zainteresovanim za detaljnije specifikacijenaraspolaganjujePDFdokumentzasvaku grupu proizvoda, koji je dizajniran u istom maniru kao i cela stranica. www.thorens.com

Zvanični sajt jedne od najstarijih kompanija u audio svetu. Thorens je osnovan 1883. godine i većini je poznat po proizvodnji gramofona, međutim kompanija je u toku proteklih više od veka proizvodila skoro kompletnu paletu audio komponenti. Velika pomeranja na tržištu donela su probleme za kompaniju i promenu vlasništva, da bi konačno 2002. godine nova uprava pokrenula proizvodnju i na tržište iznela nove modele. Aktuelna paleta proizvoda se sastoji od deset modela gramofona upečatljivog izgleda, a osveženje u ponudi su svakako pretpojačalo i monoblok pojačalo snage. Svaki uređaj je izuzetnog dizajna, bez mnogo odstupanja od tradicionalnog izgleda, ali sa smelom upotrebom različitih materijala. Pored drveta, pri izradi se često koriste akrilni materijali i metal. Sajt je jednostavnog dizajna, informativan i pruža dovoljno informacija o novim modelima, kroz galeriju fotografijaibrošura.Vlasnicistarijihmodelapodatkemogupotražitiutehničkojbazi,gde su navedeni svi proizvodi kompanije.

AV risiveri

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

Pojačala

MP3 plejeri

CD plejeri

DVD plejeri

Tjuneri

Slušalice

the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip; Standardne= Full size; Bežične=Wireless;

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

Video adapteri

pregled tržišta

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Prikazane cene efekt zvučnika se odnose na par

Subwooferi

Subwooferi

Prikazane cene subwoofera se odnose na komad

pregled tržišta

Zvučnici

Prikazane cene zvučnika se odnose na par

Stalci za zvučnike

Svakog neparnog meseca na kioscima...

Hi-Files broj 13 - Septembar 2006.

Godišnja pretplata za Srbiju uplatom na tekući račun

Ukoliko želite da se pretplatite za

narednih šest izdanja časopisa

Hi-Files, uplatite iznos od 1000 dinara na tekući račun broj 265-1100310001421-54.

Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača - Korato Group, Mileševska 66, Beograd.

U cenu su uračunati troškovi poštarine.

Obavezno nam javite svoje

podatke na e-mail:

redakcija@hi-files.com

ili telefon redakcije:

011/2419-586, jer se u izveštajima o uplatama

često ne ubeleži potpuna adresa pretplatnika.