Hi-Files #16

Reč urednika Visoka definicija

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, veoma često na našu e-mail adresu, ali i u razgovorima uživo, dobijamo jedno isto pitanje: “Zašto Hi-Files ne izlazi mesečno?” Kao što znate, centralnu temu svakog broja predstavljaju testovi, a za njihovu realizaciju potrebno je vreme. Naša želja je da uvek prikažemo sveže modele, ali se onda, naravno, suočavamo sa problemom kašnjenja opreme. Svakako da je svaka nova generacija uređaja sve kompleksnija i da nam je potrebno i više vremena da se sa njom upoznamo. Ako nas pitate koliko je vremena dovoljno za testiranje nekog uređaja, reći ćemo vam odmah: nikada nije dovoljno! Neke stvari počinjete da primećujete tek nakon dužeg perioda korišćenja, a naši testovi uglavnom traju 10-15 dana.

I šta onda? Vremenom shvatite da više ne slušate muziku već slušate uređaje. Stalna trka s vremenom nam ne ostavlja ništa drugo sem da dobro odmerimo i izaberemo reči, da sve to lepo složimo i upakujemo i konačno predamo materijal u štampu. Tek tada možemo u sopstvenom miru poslušati muziku bez “deadline” termina i izdavačkog stresa.

Indeks oglašivača

Smatramo da edukativni tekstovi imaju posebnu težinu, te smo ovom prilikom ispratili i modernizaciju DVD formata, u vidu HD-DVD i Blu-ray naslednika. Tekst je veoma dobro koncipiran i podeljen na logične celine, tako da nećete imati problema da razumete osnove rada, razlike između formata i konačno - oko čega je nastala tolika frka. Uređaji koje smo ovog puta odabrali za testiranje, kao i uvek, predstavljaju prave audiofilske sprave. Izdvojili bismo Electrocompaniet preamp/power kombinaciju, Cyrus CD plejer, popularni KEF iQ3... Povećali smo i prostor namenjen tabelarnom prikazu karakteristika pojedinih uređaja. Tu po prvi put imamo priliku da pružimo informacije o dva domaća proizvođača, Dayens i Korato, a uspeli smo da dodamo i cene za Operu i Unison Research.

I da se još samo malo pohvalimo. Primerak časopisa koji držite u ruci doživeo je povećanje broja strana, i to za magičnu cifru 8. Ovo je drugi put da činimo takav korak, samo na prvi pogled mali. Uz to, uspeli smo da, bez obzira na pomenuti napredak, zadržimo istu cenu časopisa, koju nismo menjali tokom čitave 2006. godine...

Ljubiša Miodragović

Film

22

Korato KVA15i

24

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije.

Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili email redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Dayens Menuetto 26

NN Acoustics Rubycon

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Viktor Kostić, Luka Tadić, Bojan Jović, Miodrag Jović, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović, Darko Brlečić, Đorđe Bajić, Zoran Ristić

Naslovna strana Miodrag Jović

Adresa Hi-Files

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Korato Group

Mileševska 66

11000 Beograd

Tel: 011/30 47 189

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija

AltaNova

Tel: 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 09:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files: Best Audio & Video Experience: audio, video magazin/glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. – [2004], br. 1 - Beograd (Mileševska 66) : Korato Group, 2004 - (Beograd: Alta Nova). – 28cm Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

piše: Zoran Ristić

Samsung plazma sa podesivim uglom gledanja

Samsung Electronics objavio je dva nova modela HDTV plazma televizora: HPT5064 je veći model, s 50-inčnim ekranom, dok je HPT4264 model s 42-inčnim ekranom. Oba modela koriste Ultra FilterBright tehnologiju, koja smanjuje refleksijeimaksimizuje kontrast. Ostvaren kontrast od 10.000:1 za reprodukciju crne boje rezultira čistom i detaljnom slikom, čak i u veoma svetlom okruženju. Procesiranje boja je 16-bitsko, tako da se u kombinaciji s kvalitetnim kontrastom dobija fantastičan spektar boja. Pored ostalog, Samsung je primenio Silhouette Editor tehnologiju, koja eliminiše lažne konture i šum usled ditera u scenama s brzim promenama. Obe tehnologije nude realistične slike i bogatstvo boja, što ove modele čini izuzetnima.

Ova dva modela bili su prilika da Samsung prikaže svoju najnoviju tehnologiju za vešanje plazma televizora. Sistem omogućava promenu ugla gledanja jednim pritiskom na taster daljinskog upravljača. Mogući uglovi pomeranja iznose 1520 stepeni, pri čemu ugrađeni senzori

MP3 za svakoga

Firma Apacer predstavila je nove MP3 plejere, namenjene širokom krugu ljubitelja ovog formata. Model AU231 je lowentry MP3 plejer, koji će svojom cenom i jednostavnim, simpatičnim izgledom privući mahom mlađu populaciju. AU524 se odlikuje modernim dizajnom i pogodan je za sportske aktivnosti ili za putovanja. Displej ovog modela je veoma jasan i lako se koristi, čak i na otvorenom, pri jakom ambijentalnom osvetljenju. Namena AU822 MP3 plejera nije samo slušanje muzike već i gledanje slika i filmova.Veomaje tanak i može se diskretno nositi u džepu. Namenjen je korisnicima koji očekuju više od slike i zvuka.

Pored MP3 plejera, Apacer nudi i razne dodatne uređaje. USB hub PH150 je idealan za one koji imaju više USB stik memorija - omogućava istovremeno priključivanje 4 USB stik memorije. Apacer je već prisutan na našem tržištu i proizvodi ove kompanije mogu se pronaći kod većine distributera audio/video/PC opreme.

detektuju dodir TV kućišta sa zidom, štiteći elektromotore od preopterećenja.

Mehanizam za vešanje će biti dostupan u martu 2007. godine, po ceni od 1.000 dolara. Što se ulaza tiče, nove plazme poseduju sledeće konektore: Anynet+ (HDMI-CEC), Wise LinkTM (USB2.0) i tri HDMI terminala (jednostrani). Anynet+ (HDMI-CEC) se koristi za upravljanje Bluray plejerom, kućnim bioskopom ili bio kojim drugim AV uređajem kompatibilnim sa CEC standardom. WiseLink (USB 2.0) konektor omogućava korisnicima da povežu kamkorder, digitalni fotoaparat ili MP3 plejer, i tako gledaju i slušaju svoje materijale na ovom fantastičnom uređaju. HDMI terminali nude digitalni interfejs u cilju konektovanja Blu-ray plejera, HTiB ili nekog drugog sistema za kućni bioskop.

Novi zvučnik

iz Bang & Olufsena

Poznati danski proizvođač upravo je objavio novi model Hi-End zvučnika, pod nazivom Beolab 9. Beolab 9 je ozbiljan, stilski, trosistemski, aktivni zvučnik, kod kojeg su bas i srednjetonske jedinice smeštene u sopstvene kompresione komore. Bas je veličine 10 inča i nalazi se u kućištu zapremine 18 litara. Snaga za ove zvučničke jedinice dolazi iz ICEPower pojačivača snage 500 W za bas i analognog hibridnog pojačala snage 2x100 W za srednjetonce i visokotonce.

Glavne osobine ovog zvučnika su:

• akustično sočivo koje daje horizontalnu disperziju u 180 stepeni, kako bi se disperzija visokih tonova u prostoriji uniformisala;

• adaptivna bas-linearizacija, koja garantuje da će zvučnik dati optimalne bas performanse bez rizika od distorzije ili oštećenja;

• manuelni prekidač kojim se zvučnik postavlja u optimalan položaj (npr. blizu zida) pri čemu se ne dobija na izobličenjima. Zvučnici su namenjeni kupcima dubokog džepa - jedan par košta 10.000 funti.

Sajmovi u martu i aprilu

17-18. mart:

Le Salon de la HiFi & du Home Cinema, Sofitel Hotel Porte de Sevres, Pariz, Francuska

24-25. mart:

WORLD OF HIFI, Hotel Berliner Ring Van der Valk, Berlin-Dalevic, Nemačka

31. mart - 1. april:

Heathrow High Fidelity Show, London

12-15. april:

HDI Show, Iris Congress Hotel, Moskva, Rusija

20-21. april:

CEDIA Lifestyle Expo, Las Vegas, SAD

Dynaudio multimedija

Pored Hi-Fi zvučnika, profesionalnih studijskih monitora, kao i zvučnika za automobile, Dynaudio ulazi u potpuno novu oblast. Tokom januarskog CES sajma u Las Vegasu, Dynaudio je predstavio novu proizvodnu kategoriju – multimedijalne zvučnike. MC je skraćenica za Multimedia Components i treba da predstavlja novu definiciju reprodukcijezvukakadaje multimedija u pitanju. Prvi Dynaudio Mul-

Buđenje na vreme uz JBL

JBL On Time je muzički centar visokog kvaliteta, koji vas može probuditi uz muziku sa iPod plejera. Jednostavno stavite iPod na JBL On Time i doživećete čist, snažan i dinamičan zvuk. Visokotonac usmeren nagore, horizontalni bas i srednjetonac daju zvučno polje od 360 stepeni. JBL On Time sadrži radio, časovnik i dvostruki alarm i prvi je uređaj ovog tipa koji ima menije i intuitivan korisnički interfejs.

JBL On Time koristi Apple iPod Universal Dock adapter i kompatibilan je sa većinom verzija iPoda, uključujući verzije nano i 5G. Mini stereo konektor omogućava priključivanje alternativnih izvora zvuka - CD plejera, računara i sl. Kontrole za upravljanje su veoma jednostavne: jedan dodir je dovoljan za pojačavanje i stišavanje zvuka, drugi dodir za izbor iPoda, radija ili spoljašnjeg izvora. Pet FM i pet AM memorijskih mesta za radio-kanale omogućavaju lako biranje omiljenih radio stanica. JBL On Time pamti poslednju izabranu radio stanicu, jačinu i izvor zvuka, tako da pri

timedia proizvod je MC15, par kompak tnih aktivnih zvučnih kutija, dizajniranih da naprave savršen spoj sa PC računarima, konzolama za video igre i MP3 plejerima. Model MC15 dolazi sa postoljem, koje će postaviti zvučnike u savršen položaj. Po red modela MC15, Dynaudio je predvideo i prateći subwoofer sa oznakom SUB 25 0MC, a oba proizvoda biće dostupna na svetskom tržištu od marta 2007. godine.

ponovnom uključivanju nema potrebe za podešavanjem ovih parametara. Intui tivni korisnički interfejs omogućava da se sve funkcije lako programiraju pomoću tastera. Ponuđene su opcije promene jezi ka, alarm i korišćenje funkcije “dremanja”. Veliki i jasan LCD sa pozadinskim osvetlje njem je veoma koristan, a tasteri sa poza dinskim osvetljenjem se lako pronalaze u mraku.

Nema sumnje da ovaj koristan uređaj, po red svoje svakodnevne funkcionalnosti, zadovoljava i Hi-Fi standarde. Idealan je poklon za svakoga, naročito za one koji imaju problema s jutarnjim buđenjem.

Novi Marantz CD/SACD plejer

Nakon odlično prihvaćenog modela SA-11S1 i EISA nagradom ovenčanog SA-7001, poznata kompanija je na tržište lansirala novi “digitalni dragulj” - model SA-7 S1. Novi model CD/SACD plejera u sebi objedinjuje najbolje što CD i SACD tehnologije nude u vidu dvokanalne reprodukcije. Ovim modelom Marantz je upotpunio svoju prestižnu gamu audio proizvoda, koju sačinjavaju pretpojačalo SC-7S2 i mono blokovi MA-9S2. Preporučena cena za SA-7S1 iznosi 6.999 dolara. Više informacija na adresi: www.marantz.com.

Krell FBI integrisano pojačalo

Audiofiliširomsvetaćezasigurnoostatibezdahakadaugledajuovog“monstruma”iz Krellove radionice. Najnoviji model koristi proverenu CAST tehnologiju. Unutar integralca nalazi se napajanje od 3 kilovata koje garantuje isporuku snage od 300 vati na 8 oma sve do respektabilnih 1.200 vata na 2 oma. Cena ovog integrisanog pojačala iznosi 16.500 dolara. Više informacija na adresi: www.krellonline.com.

Nova pojačala i SACD uređaji iz Pioneera

Pioneer je predstavio dva nova integrisana pojačala i novi SACD (Super Audio Compact Disc) plejer, koje krase vrhunski dizajn i čiste linije u antracitno crnoj boji. Ove stereo komponente iduće generacije stvorene su kako bi zadovoljile potrebe savremenih korisnika. Model A-A6 dolazi s pojačalom snage 2x60 vati, a A-A9 2x70 vati. Oba pojačala imaju sistem za finopodešavanjezvuka-AIRStudios.Ovasupojačalanapravljenaod dual-mono simetričnih pojačala klase AB, koja na nižim vrednostima snage rade u čistom klasa A maniru, što uklanja switching i crossover. Model A-A9 je takođe opremljen velikim duplim torusnim transformatorima za svaki kanal, kako bi se mogle zadovoljiti trenutne potrebe za napajanjem. Dvokanalni SACD plejer PD-D6 takođe ima AIR Studios podešavanje, te 192 kHz/24 bit dvostruke Burr Brown D/A konvertore, kao i Pioneerovo ekskluzivno PRO & Hi-bit procesiranje Legato Link Conversion. Više informacija na adresi: www.pioneerelectronics.com.

piše: Darko Brlečić

Milion na nebu

Warner Bross podržava Blu-ray

Predstavnici kompanije SKY saopštili su da je 14. januara sa njihovog web sajta SKY Anytime preuzet milioniti download. Srećni korisnik “skinuo je” film“FlightPlan”, ali za to, na njegovu žalost, nije posebno nagrađen. SKY Anytime ima 250.000 registrovanih korsnika i arhivu od preko 300 filmova.

Top 10 najtraženijih filmovanasajtu

SKY Anytime:

1. “House of Flying Daggers”

2. “Starsky & Hutch”

3. “Layer Cake”

4. “The Girl Next Door”

5. “Man On Fire”

6. “xXx: The Next Level”

7. “Sin City”

8. “National Treasure”

9. “The Hitchhiker’s Guide To The Galaxy”

10. “Our House”

Američka producentska kuća Warner Brothers Hi-Def division objaviće nekoliko naslova u sopstvenom Total HD formatu, za koji se kaže da će podržavati Blu-ray i HD DVD slojeve. Doneta je odluka da se krene sa sopstvenim digitalnim diskom za Blu-ray i HD-DVD formate. Beri Mejer, direktor Warner Brothersa, ovim povodom je izjavio: “Treba uočiti da će opstati dva formata, i to ne treba da bude na štetu korisnika. Takođe, osetili smo da je potrebno prvo izaći u susret korisnicima, a zatim distributerima. Zastupnici žele da prodaju što više uređaja i stoga ne žele da budu vezani za samo jedan format. Ovo je idealna prilika za njih”. Mejer je takođe izjavio da bi na disk mogao biti dodat i treći sloj, za standardni DVD zapis. Novorazvijena tehnologija podrazumeva Blu-ray zapis koji se nalazi na rastojanju od 0,1 mm od površine diska, dok se HD-DVD zapis nalazi na čitavih 0,6 mm od površine. Novi

TDK

TDK je najavio nove diskove za Blu-ray format, kapaciteta 200 GB. Veliki kapacitet dobijen je integracijom šest slojeva od 33,3 GB na jedan disk, pri čemu je ne samo povećan broj slojeva u odnosu na standardni Blu-ray format već je i kapacitet drastično uvećan. Međutim, nejasno je da li postojeći Blu-ray čitači mogu da čitaju novi disk. Ono što je sada već sigurno jeste da je TDK postavio standard za izradu diskova. Prednost nove tehnologije je velika otpornost na fizička oštećenja po površini diska. Novi materijali i visoka tehnologija učinili su da je ovaj disk gotovo nemoguće ogrebati i time ga učiniti neupotrebljivim. Vreme će pokazati da li će TDK uspeti da nametne svoj standard, ali već sada se može reći da su na veoma dobrom putu. Lopta je sada u rukama proizvođača Blu-ray plejera, koji će odlučiti da li će prihvatiti novi medijum.

100 filmova na HD-DVD-u

Američka kompanija Universal Studios Home Entertainment (USHE) će u 2007. godini objaviti više od 100 novih filmovaitelevizijskihserijana HD-DVD formatu. Među novim izdanjima naći će se “Scarface”, “Battlestar Galactica S1” i dobitnik Oskara “Brokeback Mountain”. Otkad je format ozvaničen, u aprilu 2006. godine, USHE je objavio 60 naslova na HD-DVD-u i trenutno poseduje četiri od deset najbolje prodavanih HD-DVD naslova.

Novu ediciju je 23. januara najavio film“TheMummyReturns”,aubrzonakontogaobjavljen je i naslov “Hollywoodland”. Devedeset procenata naslova biće objavljeno na kombo diskovima, koji pored HD-DVD zapisa sadrže i standardni DVD zapis.

Prema procenama, u Severnoj Americi će do kraja 2007. godine biti preko dva miliona korisnika HD-DVD plejera. Očigledno da USHE vidi veliku priliku u osvajanju novootvorenog tržišta. Ljubiteljima filmabićeponuđeniveomainteresantninaslovi,kaoštosu: “Bruce Almighty”, “The Bourne Identity”, “Meet The Fockers”, “American Pie”, “Inside Man”, “Pride & Prejudice”, “The Big Lebowski”, “Liar Liar”, “Lock, Stock & Two Smoking Barrels”, “Brazil”, “Erin Brockovich”, “Shaun of the Dead”, “Dawn of the Dead” i dr.

piše: Zoran Ristić

Blu-ray i HD-DVD

Dve boje: plavo

Na tržištu optičkih medija već neko vreme vodi se “rat” između zagovornika HD-DVD s jedne i pristalica Blu-ray tehnologije s druge strane. Kako stvari stoje, šansa da se iznađe kompromis u odlučivanju o novom formatu velikog kapaciteta svakim danom je sve manja. S obzirom da su i poslednji “mirovni pregovori” između dve frakcije propali, sve je izvesnije da ćemo, u veoma bliskoj budućnosti, našem A/V/PC sistemu morati da dodamo još dva plejera, po jedan za svaki od ova dva formata. Na takav sled događaja teško da bilo ko od nas,

krajnjih korisnika, može da utiče, ali ono što možemo jeste da omasovljavanje ovih formata dočekamo informisani.

Malo istorije

Godine 1969. kompanija Philips razvila je tehnologiju laserskog diska (Laserdisc). Uz pomoć tadašnjeg partnera, Sony korporacije, 1979. godine predstavljen je CD vrlo blizak onom kakav i danas koristimo. Ove dve kompanije ponovo su se udružile početkom devedesetih godina prošlog veka,

piše: Bojan Jović

predstavivši novi medij s velikom gustinom zapisa, nazvan MMCD (MultiMedia Compact Disc). Međutim, ovaj format je ubrzo pao u zaborav, jer je većina korporacija (Hitachi, Matsushita-Panasonic, Mitsubishi, Pioneer, Time Warner, Thomson...) podržala konkurentski SD (Super Density Disc), razvijen od strane kompanije Toshiba. Ali, za razliku od današnje situacije, tada su dve suprotstavljene strane uspele da postignu dogovor i objedinile su svoja dostignuća, podarivši nam DVD format. Kuriozitet predstavlja činjenica da je pregovore vodio lično prvi čovek kompanije IBM, Lou Gerstner.

OSNIVAČI, ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA I SPONZORI

Blu-ray

BASF AG

Apple Computer Corp.

Canon Inc.

D&M holdings Inc.

Dolby Laboratories Inc.

Hewlett Packard Company

Hitachi, Ltd.

JVC

Kenwood Corporation

LG Electronics Inc.

Meridian Audio Ltd.

Mitsubishi Kagaku Media Co. / Verbatim

NTT Electronics Corporation

Onkyo Corporation

Panasonic (Matsushita Electric)

Pioneer Corporation

Royal Philips Electronics

Samsung Electronics Co., Ltd.

Sanyo Electric Co.

Sharp Corporation

Sony Corporation

TDK Corporation

Teac Corporation

Twentieth Century Fox

Universal

HD-DVD

Alpine Electronics Inc.

Canon Inc.

D&M Holdings Inc.

Hitachi Corp.

Kenwood Corporation

Mitsubishi Kagaku Media Co. / Verbatim

Nec Corporation

Onkyo Corporation

Paramount Home Entertainment

Sanyo Electric Co.

Teac Corporation

Toshiba Corporation

Universal

Warner Home Video Inc.

Tokom 1995/96, kada su se strasti smirile a DVD zaživeo, Toshiba se ustoličila kao većinski vlasnik prava na novi format. Naravno, kompanije Sony i Philips nisu bile zadovoljne takvim epilogom, pa su ubrzo započele rad na formatu nove generacije. U pitanju je Professional Disc for DATA (poznat i kao PDD ili ProDATA), koji se tehnološki oslanjao na alternativni format koji je Sony razvijao uporedo sa MMCDom, a njegova poslednja evolucija zapravo predstavlja Blu-ray. S druge strane, ni u Toshibi nisu sedeli skrštenih ruku već su, udruženi sa kompanijom Hitachi, razvijali Advanced Optical Disc, danas poznat kao HD-DVD. Dakle, nakon 35 godina postojanja i razvoja optičkih nosača informacija, došli smo do toga da se dve pohlepne megakorporacije otvoreno i nemilosrdno bore za prevlast na tržištu, a sve zarad što većeg profita.Umeđuvremenu,većina proizvođača audio i video opreme je “izabrala stranu”, a neki (najmudriji ili najpohlepniji?) podržavaju obe tehnologije. S obzirom da bi spisak kompanija koje podržavaju ove formate zauzeo čitavu stranicu, u tabeli sa leve strane nabrojaćemo samo one najpoznatije.

Osnovi tehnologije

Walt Disney Pictures and Television

Martin Logan Summit

HD-DVD i Blu-ray, kao naslednici DVD formata, omogućavaju jednostruko ili višestruko (rewritable) zapisivanje informacija na nosač, kao i reprodukciju sa istog, a primarna funkcija im je skladištenje digitalnog video i audio zapisa visoke definicije ili velike količine data-fajlova. Osnovu oba formata čini laser sa plavo-ljubičastim snopom, koji se koristi za zapisivanje podataka na disk. Za razliku od crvenog lasera, koji se upotrebljava kod DVD formata, plavi laser ima mnogo manju talasnu dužinu,

što omogućava daleko gušći zapis. Stoga, HD-DVD ima kapacitet od 15 gigabajta na samo jednoj strani diska standardnih dimenzija (12 centimetara), dok kod Bluray konkurenta ta vrednost iznosi čitavih 25 gigabajta. Iako već deluje primamljivo, ovoliki kapacitet će svoj pun smisao dobiti tek sa globalnim prelaskom na HDTV format (High DefinitionTV-televizijavisoke definicije;pročitajteHi-Filesbroj14),kada će ovi diskovi omogućiti smeštanje HDTV filmovabezkompresovanjaigubitkakvaliteta.

Primera radi, na prostor od 25 gigabajta moguće je snimiti oko 13 sati standardnog TV programa, ali samo 2 sata HDTV formata, što je i ekvivalent trajanja prosečnog filma.Kaoštovidimo,dvasuprotstavljena formata dele upotrebu plavog lasera i dimenzije diska, ali se tu sve sličnosti završavaju. Iako koriste iste osnove, upadljiva je razlika u kapacitetu u korist Blu-ray formata, te ćemo ovo odmah objasniti: naime, stvar je u tome što se HD-DVD bazira na nosaču koji se (gledano po slojevima, odnosno debljini) sastoji od 0,6 milimetara diska i 0,6 milimetara zaštitnog sloja (veoma slično današnjem DVD disku), dok je kod Blu-ray diska ovaj odnos 1,1:0,1 mm u korist diska. Prednost ovakve postavke je manja debljina zaštitnog sloja kroz koju laserski zrak mora da se probije da bi stigao do površine diska, što omogućava beleženje i očitavanje mnogo gušćeg zapisa, a za rezultat ima veći kapacitet na istoj površini diska.

Međutim, ova koncepcija je blago “nategnuta”, jer je i laicima jasno da je zaštita (čitaj: trajnost!) ovako koncipiranog diska veoma diskutabilna. Pored toga, gustina zapisa kod ovog formata zahteva postavljanje sočiva lasera mnogo bliže disku nego što je do sada bio slučaj, što povećava mogućnost da sočivo u radu udari o disk. Čak i sami tvorci Blu-ray tehnologije priznaju ovaj rizik, a kao jedini izlaz navodi se veoma precizna izrada čitavog sklopa, kako bi mogućnost “udesa” bila svedena na najmanju moguću meru. U početku je čak bilo predloga da se ovi diskovi smeštaju u neku vrstu čvrstog kućišta, radi bolje zaštite (poput flopi-disketa),alijeovaideja napuštena kada je kompanija TDK objavila da je uspela da proizvede disk sa zaštitnim slojem koji zadovoljava Blu-ray specifikacije, po kojima bi novi disk morao da bude otporniji na oštećenja od današnjih DVD

Tržišna kretanja HD-DVD

U ovom trenutku je HD-DVD plejer Toshiba HD-A1 u Sjedinjenim Državama moguće kupiti za oko 500 dolara, dok je za skuplji HD-XA1 (motorizovano obaranje prednjeg panela, daljinski sa pozadinskim osvetljenjem i još par sitnica) potrebno izdvojiti 800 dolara. Tržištu je ponuđeno i nekoliko varijanti diskova: singl i dual-lejer HD-DVD kapaciteta 15, odnosno 30 gigabajta, kao i hibridi u varijantama 15 + 4,7 odnosno dual-lejer 30 + 8,4 gigabajta. Naravno, dostupna su i prva izdanja filmovauovomformatu,anekiodudarnih naslova su: “The Last Samurai”, “Million Dollar Baby”, “Phantom of the Opera”, “Doom”, “Apollo 13”, “Serenity”, “Swordfish”,“Goodfellas”,“TheBourneSupremacy”,“Constantine”, “Pitch Black”, “The Rundown”, “The Perfect Storm”, “12 Monkeys”, “Dune”, “The Thing”, “End of Days”, “Backdraft”, “Waterworld”, “The Bone Collector”, “Spy Game”, “Conan the Barbarian”, “Dante’s Peak”, “The Italian Job”, “Tomb Raider”, “U2: Rattle and Hum”, “We Were Soldiers”, “The Manchurian Candidate”... Cene naslova se, u zavisnosti od popularnosti i kapaciteta koji zahtevaju, kreću u rasponu od 20 do 39 dolara. Što se Xbox 360 konzole tiče, mogućnost reprodukovanja 720p i 1080i video formata čini je kompatibilnom sa HD-DVD standardom, ali problem je u integrisanom “samo” DVD čitaču, koji ne podržava HD-DVD. Rešenje se nudi u vidu pripajanja dodatnog, eksternog HD-DVD drajva, ali je pitanje koliko će se kupaca odlučiti za ovu opciju.

Prednosti:

- prisustvo na tržištu pre Blu-ray formata

- mnogo pristupačniji od Blu-ray konkurenata

- već sada sasvim zadovoljavajuć izbor sadržaja

- pojedina izdanja standardno uključuju DVD verziju na istom disku

- “managed copy” opcija dozvoljava kopiranje sadržaja na kućni računar i reprodukciju unutar lokalne mreže.

Nedostaci:

- još uvek bez naslova iz Columbia, MGM, Fox ili Disney studija

- Xbox 360 još uvek bez integrisane podrške za HD-DVD

- prvi plejeri nisu sposobni da reprodukuju 1080p signal

- upotreba “managed copy” opcije može zahtevati dodatne troškove.

diskova. Da li će tako zaista i biti, ostaje nam da sačekamo i uverimo se sami.

Teorija i praksa

Još jedna zanimljiva tema je gustina zapisa: Blu-ray nudi tri različite gustine, koje omogućavaju kapacitete od 23, 25 i 27 gigabajta, uz teoretsku mogućnost naknadnog povećavanja gustine. S druge strane, Toshiba se kod HD-DVD formata opredelila za različite gustine zapisa na pojedinim sektorima diska, pa su takozvane “lead-in” i “lead-out” sekcije zapisane dvostruko krupnije od ostatka informacija (čak krupnije nego kod DVD formata). Po tvrdnjama HD-DVD stručnjaka, ovakva koncepcija će omogućiti parcijalno očitavanje diska čak i ako je deo njegove površine oštećen i nečitljiv. Takođe, kako je gustina zapisa kod oba formata drastično povećana, jasno je da će potencijalna oštećenja na disku zahvatiti veću količinu zapisanih informacija, pa su obe strane bile prinuđene da razviju nove metode korekcije grešaka. Bez želje da ulazimo u analizu algoritamskih struktura korišćenih u strategijama korigovanja grešaka pri očitavanju, reći ćemo samo da oba formata omogućavaju (u teoriji) uspešno iščitavanje preko ogrebotina dužih od 7 milimetara (više od DVD formata).

Tržišna kretanja

Blu-ray

Riboni domaće proizvodnje - RAAL advanced loudspeakers d.o.o.

Kao što je poznato, i HD-DVD i Blu-ray imaju iza sebe, pored korporacija koje su ih stvorile, još čitav niz manje ili više poznatih i uticajnih kompanija koje ih podržavaju, finansiraju,ilisučakčlanice upravnih odbora i direktno utiču na razvoj i sudbinu ovih formata. Blu-ray je odobren i promovisan od strane BDA (Blu-ray Disc Association) udruženja, koje trenutno ima više od 100 članova širom sveta, a najznačajniji su: DELL, HP, Hitachi, LG, Mitsubishi, Panasonic, Pioneer, Philips, Samsung, Sharp, Sony, TDK, Thomson, 20th Century Fox, Walt Disney, Texas Instruments, Sun Microsystems i Electronic Arts. S druge strane, zastupnik HD-DVD formata je HD-DVD Promotion Group koja trenutno okuplja 63 kompanije, od kojih su najpoznatije: Toshiba, Sanyo, NEC, Paramount Pictures, Universal Pictures, New Line Cinema i Warner Bros. Takođe, HD-DVD je prihvaćen i odobren od strane DVD-foruma, međunarodne asocijacije od preko 230 kompanija iz domena elektronike, zabave, softvera, hardvera i drugih srodnih oblasti.

Prvi Blu-ray plejer na američkom tržištu je Samsung BP-D1000, po ceni od 1.000 dolara, a za njim slede Pioneer BDP-HD1 (1.800 dolara), Sony BDP-S1 (1.000 dolara) i Panasonic DMP-BD10 (ispod 1.500 dolara). Još mnogo kompanija je zvanično objavilo skoro pojavljivanje njihovih plejera, a pozitivno je da su svi od starta osposobljeni za reprodukciju 1080p signala. Izbor materijala je prilično bogat: “Stealth”, “Saw”, “Ultraviolet”, “Lord of War”, “Crash”, “Robocop”, “Terminator 2”, “50 First Dates”, “The Fifth Element”, “Hitch”, “House of Flying Daggers”, “A Knight’s Tale”, “The Last Waltz”, “Resident Evil: Apocalypse”, “Underworld: Evolution”, “xXx”, “Kung Fu Hustle”, “Legends of the Fall”, “Species”, “SWAT”, “The Terminator”, “Fantastic Four”, “Behind Enemy Lines”, “Kiss of the Dragon”, “Ice Age”, “Black Hawk Down”, “The Bridge on the River Kwai”, “Reservoir Dogs”... Cene su, bar za sada, potpuno konkurentne HD-DVD izdanjima, a kreću se u rasponu od 18 do 28 dolara. Međutim, s obzirom da je poznato da su troškovi izrade Blu-ray diska veći, moguće je da su u pitanju promotivne cene, radi sticanja pozicija na tržištu. U svakom slučaju, dok god je tržišna borba bazirana na spuštanju cena, krajnji korisnici mogu biti zadovoljni. Novi Sony PlayStation 3, uz doplatu od samo 100 dolara (na početnih 500), nudi integrisan hibridni Blu-ray/DVD čitač, i tako zapravo predstavlja najpovoljniji Blu-ray plejer na tržištu. Iako nije opremljen svim opcijama koje nude standardni plejeri (poput analognog audio izlaza), verujemo da će se mnogi “upecati” na 400 dolara uštede, naročito jer su tu i integrisani Wi-Fi, čitač memorijskih kartica i, pre svega, HDMI izlaz. Za 600 dolara bi se teško i moglo tražiti više...

Prednosti:

- svi holivudski studiji, izuzev kuće Universal, “zavetovali su se na vernost” Blu-ray alijansi

- Sony PlayStation 3 omogućava uživanje u Blu-ray formatu

- od starta podržana 1080p rezolucija na svim plejerima

- veći kapacitet u odnosu na HD-DVD disk.

Nedostaci:

- samostalni plejeri mnogo skuplji od HD-DVD konkurenata

- opcija onemogućavanja reprodukcije na HDTV uređajima starije generacije (koji ne podržavaju HDMI konekciju).

tema broja

FILMSKI I GAMING STUDIJI KOJI PODRŽAVAJU HD-DVD, ODNOSNO BLU-RAY FORMAT

Blu-ray

20th Century Fox

Buena Vista Home Entertainment

Electronic Arts

MGM Studios

Paramount Pictures

Sony Pictures Entertainment

The Walt Disney Company

Vivendi Universal Games

Warner Bros

HD-DVD

Buena Vista Home Entertainment

New Line Cinema

Paramount Pictures

The Walt Disney Company

Universal Studios

Warner Bros

Kako se “unakrsno ispitivanje” nastavlja, na površinu izbijaju i informacije koje su na prvi pogled beznačajne, a zapravo mogu biti presudne: proizvodnja jednog HDDVD diska traje 2,8 sekundi, dok isti proces kod Blu-ray diska traje 4 do 5 sekundi. I konačno, sve ovo znači da će proizvodni pogon HD-DVD diskova biti, pre svega, brže i jeftinije pokrenut; isti će potom proizvoditi gotovo dvostruko veću količinu diskova u jedinici vremena; najzad, a zbog svega nabrojanog, cena tog diska će na globalnom tržištu biti nekoliko puta niža od cene Blu-ray diska. Zapitajte se, da li biste pre kupili disk od 15 GB za, na primer, 100 dinara (intergalaktičkih kredita, GP-a, šta je kome po volji...) ili 25 GB za 400 istih novčanih jedinica?

PODRŽANI KODECI

Blu-ray

MPEG-2

Microsoft Video Codec 1 (aka VC1, WMV HD, etc.)

H.264 / MPEG-4 AVC

Zanimljivo je da su neke korporacije članice i BDA i DVD-foruma, pa tako zapravo podržavaju oba formata. Ova činjenica dodatno komplikuje celu priču, čineći bilo kakvo predviđanje o ishodu borbe između ova dva formata veoma nezahvalnim zadatkom. Jer, dok većina giganata elektronske industrije favorizuje Blu-ray, gotovo sve holivudske kuće (Sony, 20th Century Fox, MGM, Disney...) su na strani HD-DVD-a. Iako su šanse za to male, nije nemoguće da na kraju oba formata dožive masovnu upotrebu, jedan za pohranjivanje informacija, a drugi za zabavne sadržaje.

KAPACITET

Blu-ray

ROM single layer: 23,3 / 25GB

ROM dual layer: 46,6 / 50GB

HD-DVD

MPEG-2

Microsoft Video Codec 1 (aka VC1, WMV HD, etc.)

H.264 / MPEG-4 AVC

Još jedna, prilično značajna prednost, je na strani HD-DVD formata - u pitanju je proces proizvodnje diska, koji je veoma sličan proizvodnji DVD diska. To znači da je adaptacija proizvodnih linija sa DVD na HD-DVD diskove jednostavna i relativno jeftina. Kao vrhunac, kompanija Memory Tech razvila je proizvodnu liniju koja omogućava izradu DVD ili HD-DVD diskova po želji, a “prebacivanje” s jednog na drugi standard traje “čitavih” 5 minuta.

Proizvodnja Blu-ray diskova zahteva mnogo veće troškove, jer se pri izradi zaštitnog sloja koristi potpuno nova tehnologija, što zahteva prelazak na sasvim nove mašine.

HD DVD

Single layer: 15GB

Dual layer: 30GB

RW single layer: 23,3 / 25 / 27GB - -

RW dual layer: 46,6 / 50 / 54GB - -

Highest test: 100GB

Theoretical limit: 200GB

Informacije o kapacitetu ponovo favorizuju Blu-ray, koji u startu pruža 25 gigabajta prostora na samo jednom lejeru (sloju zapisa). Teoretski, ovaj format podržava do 8 slojeva kod multilejer diskova, što diže ukupan potencijal na fascinantnih 200 gigabajta. HD-DVD ovde deluje vrlo neubedljivo, sa svojih maksimalnih 60 gigabajta (kod dvostranih dual-lejer diskova). Opet, nove tehnologije kompresovanja podataka (poput MPEG-4 AVC) omogućavaju smeštanje visokokvalitetnog A/V zapisa (do 8 h materijala na 30 GB) bez vidljivih gubitaka kvaliteta, pa je tako i HD-DVD još uvek u igri.

Interesantno je i da obe frakcije razvijaju hibridne diskove, koji će u sebi imati odvojen deo za zapis DVD formata. Kompanija JVC je u završnoj fazi razvoja Blu-ray diska koji će, pored standardnog kapaciteta, imati i odeljak od 8,5 gigabajta predviđen za smeštanje jednog DVD9 diska. Sličnim projektom se, s druge strane, bave Memory-Tech i Toshiba, razvijajući dvostrani disk koji će omogućiti pohranjivanje standardnih 15 gigabajta HD-DVD materijala, uz dodatnih 8,4 gigabajta za DVD format na drugoj strani.

Highest test: 45GB

Theoretical limit: 60GB

Današnja maksimalna brzina rotacije optičkih drajvova iznosi 10.000 obrtaja u minutu. Zahvaljujući specifičnojtehnologiji i većoj gustini zapisa, Blu-ray ostvaruje brzinu očitavanja od 12x (transfer rata od 36 Mbps), dok se HD-DVD zaustavlja na 9x, što, kada se u obzir uzme količina podataka koju je potrebno očitati (desetine gigabajta), nije zanemarljiva razlika.

Za kraj ovog uporednog prikaza dva dolazeća formata ostavili smo možda najbolniju tačku, bar za nas, krajnje korisnike - kompatibilnost. Kompanija NEC već je predstavila hibridni optički drajv koji podržava CD, DVD i HD-DVD formate, dok je suparnički Philips u javnost izašao sa svojim CD/DVD/Blu-ray hibridom. Dakle, kompatibilnost svakog od ova dva formata sa postojećim standardima nije problem.

Ono što jeste problem je njihova međusobna kompatibilnost. Kao što smo na samom početku ovog teksta i nagovestili, za sada je veoma izvesno da ćemo, ukoliko ne želimo da biramo između HD-DVD-a i Blu-ray formata, morati da se opskrbimo sa još dva optička čitača. Svima je jasno da bi se ova situacija mogla rešiti na dva načina: da neka od velikih korporacija proizvede čitač koji podržava oba formata (i tako

zasluži titulu “globalnog spasioca” u očima svih nas, a pritom zaradi i brdo para) ili da jedan od dva “posvađana” formata porazi takmaca u direktnoj tržišnoj borbi i postane dominantan. Nažalost, do ovog trenutka nijedna od ove dve opcije nije ni na vidiku, tako da nam preostaje samo da čekamo krajnji ishod.

Ukupno gledano, jasno je da oba formata donose značajne inovacije na polju optičkih nosača informacija. HD-DVD, kao očigledna evolucija DVD formata, predstavlja jednostavniju i jeftiniju varijantu, kako za proizvođače tako i za nas, krajnje korisnike. Blu-ray, sa svojom znatno inovativnijom tehnologijom, u teoriji pruža više, ali ostaje da se vidi da li će sve te inovacije tako dobro funkcionisati i u praksi, kao i da li će kupci biti spremni da za to plate više nego za HD-DVD.

Zanimljivosti o HD-DVD i Blu-ray tehnologijama:

» Nichi korporacija, u čijem se vlasništvu nalazi patent dizajna laserskog sistema Blu-ray tehnologije, nalazi se na spisku članica HD-DVD promotivne grupacije.

» Iako se kompanija Apple nalazi u upravnom odboru Blu-ray grupacije, njen softverski paket DVD Studio Pro podržava autorizaciona prava HD-DVD medija.

» Zbog pozicije diska 0,5 milimetara bliže sočivu lasera i znatno tanjeg zaštitnog sloja, Blu-ray zahteva daleko čvršći materijal za izradu zaštite. Kompanija TDK je, ekskluzivno za Blu-ray, razvila novi polimer nazvan Durabis, koji je izuzetno otporan na sve vrste oštećenja i posebno neosetljiv na otiske prstiju.

» Iako Microsoft korporacija zvanično još nije odabrala stranu, njena dugoročna saradnja sa kompanijom Toshiba čini je bližom HD-DVD formatu. Vrlo je verovatno da će novi Windows Longhorn, kao i igračka konzola Xbox 360, imati integrisanu podršku za HD-DVD.

Oprema za smeštaj kućne elektronike

kteristika tih ormarića, rekova i stalaka jeste da je kod njih rešen problem zagrevanja komponenti, napajanja, pristupa zraka daljinskih upravljača.

Rekovi i nosači za ravne ekrane

U današnje vreme uređenje stambenog prostora bazira se na uređenju glavne prostorije - dnevnog boravka. Uređenje ovog prostora uslovljeno je mahom položajem televizora i ostale elektronike namenjene zabavi. Ponuda za uređenje modernih enterijera ide čak toliko daleko da se nude koncepti spavaćih soba sa malim LCD televizorima, a u dečje sobe se montiraju kamere s pratećim ozvučenjem koje nam omogućavaju da pratimo sigurnost potomaka. Kućna elektronika je danas integrisana u ono što smo nekada nazivali nameštajem. No, nekada se to drugačije radilo. Naime, termin nameštaj se nekada u najvećem broju slučajeva odnosio na velike regale kojima su se opremale sve prostorije, osim kuhinje i kupaonice. Za televizore i ostalu elektroniku postojao je manji ugrađeni prostor unutar regala, tek toliko da bi se uštedelo na prostoru i da koncepcija ne bi bila narušena. Kako su se vremena menjala, tako je i čovekov smisao za estetiku i funkcionalnost evoluirao.

Prilikom nabavke bilo koje vrste uređaja moramo prvenstveno paziti na njihov smeštaj. To se posebno odnosi na opremu za reprodukciju zvuka i slike. Nekoliko Hi-Fi komponenti, DVD plejer ili LCD televizor se više ne mogu jednostavno ugurati na police s knjigama unutar regala. Nabavka posebnog reka, podne platforme, stalaka ili ormarića traži i zaseban prostor. Njihova je prednost u tome što se mogu nabaviti na istom mestu gde kupujete i kućnu elektroniku, a veoma važna kara-

Fizičke karakteristike današnjih LCD ili plazma monitora omogućavaju njihovo postavljanje na ormare, stolove i zidove, ali za adekvatnu montažu potrebna je i kvalitetna oprema. Mnogi proizvođači LCD i plazma televizora uglavnom ne isporučuju opremu za montažu uz svoje proizvode, prvenstveno zbog raznovrsnosti primene ovih ekrana. U dizajniranju namenskih nosača i rekova za ravne ekrane najdalje je otišla poznata britanska kompanija SoundStyle. Posebnost njihove ponude ogleda se u činjenici da se proizvodi ove kompanije mogu uklopiti u sve vrste enterijera. Tako, na primer, dvoetažni rekovi za ravne ekrane mogu biti izrađeni od kombinacije toniranog stakla, ili kao posebno furnirane police s nosačima i točkićima. Sama izrada ovih rekova je na takvom nivou da potencijalni korisnik može bez ikakvog straha od oštećenja vršiti razmeštaj u svom dnevnom boravku.

Hi-Fi ormarići

Moderne audio komponente zahtevaju ormariće koji ih štite od prašine i ostalih spoljašnjih uticaja, pružaju mogućnost hlađenja, imaju dovoljno prostora za kablove i omogućavaju da im jednostavno pristupimo. Za takva rešenja pobrinula se renomirana švedska kompanija Solid Tech. Iz ove kompanije dolaze proizvodi koji su spoj inženjerskog promišljanja i vrhunskog dizajna. Naime, svaki element ovih ormarića koncipiran je kao antivibracijski element. Uređaji za reprodukciju, poput gramofona, DVD ili CD plejera, osetljivi su na pojavu vibracija. Zbog svega navedenog, švedski inženjeri nisu ništa prepustili slučaju. Većina njihovih ormarića dizajnirana je tako da se lako mogu nadograditi. Noseći elementi izrađeni su

piše: Darko Brlečić

od posebnih aluminijumskih cevi, koje su punjive peskom ili sačmom. Police unutar tih ormarića krstastog su oblika, pa se stiče utisak da komponente lebde u vazduhu. Svi elementi Solid Tech ormarića izrađeni su bez mane. Dodir materijala od kojih su načinjeni neće nikoga ostaviti ravnodušnim, a svakako će pružiti poseban vizuelni identitet Hi-Fi sistemu.

Podne Hi-Fi platforme

U potrazi za savršenim zvukom proizvođači neprestano dodaju masu i prigušni materijal kućištima raznih uređaja - to je pokušaj da se osetljivi elektronski sklopovi zaštite od neželjenih vibracija. Jedno od posebnih rešenja su podne Hi-Fi platforme. Na samom početku one su služile za smeštaj amplifikacijskihuređaja,adanas su tako dizajnirane da na njih mogu biti smešteni i najosetljiviji analogni i digitalni reproduktori. Sama struktura platforme mora biti optimizovana za prigušenje mehaničke energije putem velike mase korišćene u konstrukciji. Pri odabiru podne Hi-Fi platforme pažnju svakako treba usmeriti i na estetsku dimenziju, kako bi u kombinaciji sa sobnim nameštajem bio postignut sinergijski efekat.

Stalci za zvučnike

Prošlo je dosta vremena otkad su se zvučnici montirali po zidovima, ormarima i raznim policama za knjige. Pri uobičajenom radu zvučniku je potrebno da ima određen prostor ispred i iza sebe. Dok slušamo muziku zvučnički sistem mora biti pozicioniran u visini našeg slušnog aparata. Stalak za zvučnik postaje jednako važan kao i sam zvučnik. Zašto? Pa, zato jer neadekvatan odabir zvučnog stalka može pokvariti užitak slušanja muzike. Stalak mora biti izrađen od materijala koji neće vibrirati i degradirati već formiran zvuk. Takođe, bilo bi poželjno da poseduje noseći element u obliku cevi koja je lako punjiva peskom, kako bi se osigurala dodatna stabilnost prilikom pozicioniranja u prostoru. Današnji stepen tehnološkog razvoja omogućuje proizvodnju zvučničkih stalaka sa svim modernim opcijama, kao što su podesivost visine i nagiba, oblaganje materijalima poput egzotičnih vrsta drveta, koloritno plastificiranjenosećih elemenata. Dakle, funkcionalnost i estetika idu zajedno, ruku pod ruku.

Public theater

Zašto više ne idem u bioskop?

Primetio sam da u poslednjih nekoliko godina sve ređe idem u bioskop. Iako je čin odlaska u bioskop nekada za mene predstavljao veliki događaj, danas je situacija mnogo drugačija. I što više razmišljam, sve mi se više dopada koncept kućnog bioskopa. Zbog toga sam odlučio da napravim spisak razloga zbog kojih više ne idem u javne “gradske” bioskope, a vi slobodno dopišite vaše razloge. Evo mog spiska:

1. Iako u bioskopsku salu uđem mnogo ranije, kako bih izabrao najbolje mesto, u poslednjem trenutku će neki “košarkaš” sesti ispred mene.

2. Ako dođem na vreme, gledaću reklame najmanje 30 minuta.

3. Nerviraju me osobe koje kasne na projekciju i protrčavaju ispred platna.

4. Nerviraju me devojke koje pitaju svoje mladiće šta će se sledeće dogoditi.

5. Nerviraju me mladići koji objašnjavaju devojkama šta će se sledeće dogoditi, iako ih one to nisu ni pitale.

6. Smetaju mi deca koja sede iza mene i šutiraju mi sedište.

7. Smetaju mi roditelji iste te dece koji im dozvoljavaju da mi šutiraju sedište.

8. Iritira me osoba koja nosi kameru da bi napravila piratsku kopiju, a sve vreme drži uključen LCD ekran kamere na najjačem osvetljenju.

9. Smetaju mi osobe koje razgovaraju prvih nekoliko minuta filma.

10. Gnjavi me to što ne mogu da podešavam jačinu zvuka u bioskopu.

11. Kada mi se ide u toalet, ne mogu da pauziram film...

12. ... a znate onu situaciju kad se tip vrati iz toaleta i mora da sazna sve što je propustio.

13. Ne smeta mi ljubljenje parova u bioskopu - smeta mi cmakanje.

14. Smeta mi stalna bitka za smeštanje lakta na zajednički naslon bioskopske stolice.

15. Kod kućnog bioskopa ne moram da tražim parking mesto po petnaest minuta.

16. U kućnom bioskopu mogu ukućanima da kažem da se utišaju, a oni mi neće zapretiti tučom.

17. U javnom bioskopu nema premotavanja filmaunazad.

18. Da li ste nekada seli na žvaku?

19. Da li pored vas sede kašljači?

20. Moram li uopšte i da pominjem mobilne telefone, tipkanje poruka i hladnokrvne razgovore u toku projekcije?

Da li sam samo ja mrzovoljan ili i vi imate slične probleme?

piše: Viktor Kostić

Electrocompaniet AW70 & EC 4.7

Ubica mekog srca

Kao i uvek kada smo imali priliku da slušamo neki od uređaja koji nosi logo Electrocompaniet, tako i ovog puta nismo mogli da prikrijemo uzbuđenje, koje je bilo na zavidnom nivou već pri samom otpakivanju i priključivanju. Poput deteta koje je dobilo novu igračku, pa žuri da je otvori i što pre isproba, oslobađali smo ove lepotane od najlona i zaštitnih sunđera. Najzad, pred nama su se ukazale dve komponente, sada već očekivanog ali svakako ne i svakidašnjeg dizajna. Kao i drugi uređaji ove kompanije, pojačalo snage Electrocompaniet AW70 i pretpojačalo s oznakom EC4.7 ulivali su poverenje i osećaj pouzdanosti, kako kvalitetom izrade tako i svojim monumentalnim izgledom.

Minimalistički dizajniran prednji panel je kod oba uređaja izrađen od debelog providnog pleksiglasa, koji prelazi ivice samog kućišta, čineći da obe komponente deluju vrlo skladno i masivno. U slučaju pretpojačala, prednji panel upotpunjuju samo četiri zlatna kružna tastera, i to dva za određivanje nivoa jačine zvuka, koje se vrši preko motorizovanog potenciometra kompanije Alps, i još dva za izbor željenog signala, za šta se s leve strane diskretno uključuje odgovarajuća tirkizno-plava lampica, koja nas obaveštava o odabranom ulazu. Na centralnom delu prednjeg panela modela EC4.7 nalazi se i zaštitni znak kompanije Electrocompaniet, oko kojeg rotira plava LE dioda, dajući informaciju o trenutnom nivou jačine zvuka muzike koju slušamo. Intenzitet svetlosti ove lampice moguće je odrediti preko potenciometra, koji je diskretno smešten s donje strane uređaja, a lako dostupan sa čeone strane. Interesantna stvar u vezi nivoa jačine zvuka jeste i nemogućnost totalnog stišavanja, osim preko komande mute, koja je inače prisutna samo na daljinskom upravljaču. Upravljač je isti kao i kod ostalih komponenti ovog proizvođača. Vrlo je jednostavan i pregledan, uostalom kao i samo pretpojačalo, a sadrži samo osnovne funkcije (mute, input select, volume control). Snagaš AW70 dizajniran je identično pretpojačalu EC4.7, čineći tako sa njim skladnu celinu, kako vizuelnu tako i zvučnu.

Tehnologija

Electrocompaniet EC4.7 ima šest single ended ulaza, od kojih je jedan (XLR) dodeljen CD plejeru i potpuno balansiran. Od izlaza tu je jedan balansirani i single ended, kao i jedan fiksnisingleendedizlaz za snimače (MD, dek ili magnetofon). Model EC4.7 ne podržava funkciju snimanja jednog signala dok se sluša bilo koji drugi, što automatski isključuje korišćenje treće glave kod troglavih dekova ili magnetofona. Iako su snimanje i upotreba ovih uređaja, u današnje vreme već staromodnih, svedeni na minimum, smatramo da bi jedan uređaj ove klase i kvaliteta ipak trebalo da poseduje i record-out selektor, te ovaj nedostatak ujedno navodimo i kao jedinu zamerku, kako ovom modelu tako i integralcima kompanije Electrocompaniet. Ulaz za gramofon takođe nije prisutan na modelu EC4.7, što će mnoge ljubitelje vinila baciti u dodatni trošak. Ipak, Electrocompaniet je napravio ozbiljno gramofonsko pretpojačalo ECP1, te je tim potezom zadovoljio i najprobirljivije.

Jedinstvena FTT (Floating Transformer Technology) tehnologija primenjena je i prilikom izrade moćnog torusnog transformatora ugrađenog u ovaj uređaj. Pre svega, ovakav princip obezbeđuje linearno napajanje, višu vrednost struje i znatno manju impedansu od uobičajenih transformatora. Kondenzatori, kao obavezan deo sistema napajanja, u ovom slučaju birani su najpre po svom karakterističnom ponašanju unutar sistema, a tek onda po veličini i kapacitetu. Model EC4.7 u sistemu napajanja poseduje 24 elektrolitska kondenzatora, čija je radna temperatura dosta visoka, što je posledica rada uređaja u A klasi.

Electrocompaniet AW70, kao i njegov “mono blizanac” AW220, zamišljen je i izrađen na osnovi proslavljenog modela AW60. U pojačalo snage AW70 ugrađena su dva masivna torusna transformatora, oba proizvedena FTT tehnologijom. Upravo ovaj dvojac je i najzaslužniji za solidnu masu od petnaest kilograma. Model AW70 je dual balansirano mono pojačalo,

što znači da levi i desni kanal funkcionišu kao dve potpuno zasebne celine, sa odvojenim napajanjima. Ovaj snagaš podržava povezivanje dodatnih pojačala putem balansirane XLR veze, a može se koristiti kao stereo pojačalo i za bi-amping. Model AW70 podržava i rad u “bridged” varijanti, gde sa još jednim AW70 snagašem, uz jednostavan pritisak tastera na zadnjem panelu i drugačijim povezivanjem zvučničkih kablova, prelazi u mono režim rada, predstavljajući tako moćne mono blokove od po čak 220 vati pri otporu od 8 oma.

Ova opcija predstavlja odlično rešenje za one koji tek ulaze u svet Hi-End zvuka, a nemaju odmah dovoljno novca za željenu snagu ili mono blokove. Kupovinom jednog snagaša AW70 sistem ostaje otvoren za dalju nadogradnju i unapređivanje, a u međuvremenu će pružiti istinsko uživanje u zvuku i kao stereo pojačalo. Kao i sva pojačala ovog proizvođača, i ovaj model je stabilan do 0,5 oma. Electrocompaniet AW70 poseduje dva para zvučničkih konektora, nešto slabijeg kvaliteta nego što je to slučaj kod integralnog pojačala ECI4. Veza s pretpojačalom ostvaruje se preko balansiranog XLR ulaza, a mi smo za konekciju koristili kabl kompanije Transparent, i to model Music Link Plus. U nedostatku CD plejera s balansiranim izlazom, vezu između pretpojačala i CD plejera, kao izvora zvuka, ostvarili smo preko klasičnih RCA konektora, i to uz pomoć Kimber Silver Streak interkonekt kabla.

Zvuk

Imajući u vidu nešto duži period potreban za zagrevanje komponenti ove norveške kompanije, kao i određeno iskustvo sa “usviravanjem” istih, dopustili smo ovom dvojcu nekoliko dana za uigravanje. Sam proizvođač savetuje nekoliko stotina sati usviravanja, a potreban je period od oko dva sata po uključivanju uređaja da bi se zvuk pokazao u punom sjaju. Kao i uvek, ljubaznošću firmeVoxTrade,uređajesmo na testu imali dovoljno dugo da ovaj napredak i sami osetimo, i naravno potvrdimo navode stručnjaka iz kompanije Electrocompaniet. Ovo se naročito odnosi na dvočasovni period od momenta uključivanja, iako se radi o tranzistorskom tipu pojačala, a ne o lampama. Ispostavilo se da je rezultat bio vredan svakog minuta čekanja. Utisak širine i veličine zvuka, kao i osećaj smelosti i odlučnosti, koje je pro-

jektovao ovaj sistem zasenili su nas kao i svaki put kada smo slušali pojačala kompanije Electrocompaniet. Sjajna kontrola nad basom, njegova tačnost i fokusiranost, uz debljinu, masu i brzinu koje je posedovao, predstavljali su odličnu podlogu za bilo koju vrstu muzike. Bas je zadržao svoje karakteristike i dinamiku, bez obzira na kom nivou jačine zvuka smo slušali muziku. Pojačavanjem zvuka muzika je ostajala ista i nepromenjenog karaktera, pre svega tečna i prijatna za uho, a bas linija ni u jednom momentu nije postajala zamućena, niti labava. Osim odličnih karakteristika koje su posedovale niže frekvencije, kompletna zvučna slika bila je raslojena i mogli smo da se tačno opredelimo kojeg od muzičara posebno želimo da slušamo unutar orkestra. Ovo je naročito bivalo očigledno pri slušanju klasične muzike izvođene od strane većih orkestara. Raslojenost zvuka nikada nije imala odlike sterilnosti i suvoće, kao što je to slučaj s mnogim uređajima koji su pretendovali na ovakvu detaljnost i diferenciranost zvuka kakvu je posedovao ovaj dvojac kompanije Electrocompaniet. Naprotiv, muzika je reprodukovana krajnje realistično, a njen neutralan, pre svega tečan i lako slušljiv karakter učinili su da poželimo da muzika nikad ne stane.

Mogućnost izvlačenja najsitnijih detalja, poput udisanja pevača ili pak nežnog dodira četkica po koži bubnja, integrisani su u celokupnu zvučnu sliku, prikazani bez dodatnog prenaglašavanja, uvek prisutni u pravoj meri. Vokali su reprodukovani krajnje realistično, a njihova prisutnost u prostoriji, uz

potpunu oslobođenost od koloracija bilo kog vida, učinila ih je živim i prirodnim. Ostvaren je perfektan balans unutar celog frekvencijskog spektra, a rezultat je nenametljiv i “zarazan” zvuk, u koji će se većina - sigurni smo - bukvalno zaljubiti na prvo slušanje. Karakter ovog sistema najbolje se može objasniti time da slušalac, posle vrlo kratkog vremena, s neverovatnom lakoćom biva uvučen u samu muziku, zaboravljajući već svima poznata osluškivanja i traženja mana.

Muzika konačno zvuči onako kako je oduvek trebalo da zvuči: savršeno. Kombinacija Electrocompaniet AW70 i EC4.7 pokazala se takođe i kao vrlo fleksibilnapo pitanju izbora zvučnika. Naši InfinityKappa 7 zvučnici, uvek gladni snage, zvučali su puno i utegnuto, iako ne u toj meri kao kada smo ih slušali sa integralcem ECI-4, sa kojim su svirali u punom sjaju. Ipak, u poređenju sa slabijim modelom integralnog pojačala ECI-3, koje je deklarisano na istu snagu kao i model AW70 (2x70 vati, pri otporu od 8 oma), sistem je zvučao odlučnije i utegnutije. Ovog puta naš favorit bila je kombinacija sa kutijama AR12, koje su imale nešto veću osetljivost od dosta lenjih InfinityKappa7zvučnika.

Ipak, ne zaboravite bitan detalj: model AW70 predstavlja sjajnu opciju za nadogradnju sistema, gde dodavanjem još jednog snagaša AW70 dobijate zaista moćne mono blokove od po neverovatnih

220 vati.

Dizajn, muzikalnost, tečnost i toplina zvuka, neutralnost, mogućnost bridžovanja za model AW70.

Nedostatak tape selektora i phono ulaza.

Specifikacije

AW70 √ Ulazna impedansa: 330 kilooma

√ Maksimalna jačina struje: >60 A

√ Frekvencijski odziv DC - 65 kHz -3 dB

√ Nazivna izlazna snaga THD=0,2%

√ Snaga (stereo): 2x70 W / 8 oma, 2x120 W / 4

oma, 2x160 W / 2 oma √ Snaga (mono): 220 W

/ 8 oma, 380 W / 4 oma √ Dimenzije (VxŠxD):

110x483x380 mm √ Masa: 15 kg

√ Cena: 1.900 evra

EC4.7 √ Ulazna impedansa: 330 kilooma √ Ulazna impedansa (balansirani ulaz): 165 kilooma √ THD single ended (1 W ulaz, 1 W izlaz, 1 kHz): < 0,001% √ THD balansirani (1 W ulaz, 1 W izlaz, 1 kHz): <0,0005% √

Odvajanje kanala (1 W izlaz, 1 kHz): >90 dB

√ Maksimalni izlaz (balansirani): 16 W RMS

√ Odnos signal/šum: >100 dB √ Frekvencijski

odziv: -0,4 dB √ Dimenzije (VxŠxD):

115x483x410 mm √ Masa: 8 kg

√ Cena: 2.200 evra

Ustupio: Vox Trade, tel: 011/3016-230

Pitanje “Kako li tek zvuči ova kombinacija?” odzvanjalo nam je u glavi dok smo tužno pakovali uređaje, nažalost pozajmljene.

Korato KVA15i

Raspevane lampe

U ovom broju dosta pažnje posvećujemo značajnijim domaćim proizvođačima HiFi uređaja, te stoga ne možemo a da ne posetimo i našeg najstarijeg i verovatno najpoznatijeg proizvođača kvalitetnih audio komponenti. Reč je o firmiKoratoiz Beograda, osnovanoj još 1987. godine. Još od prvog njihovog modela tranzistorskog pojačala, Korato One, želja ljudi iz ove kuće bila je da se domaćim audiofilima približi Hi-End zvuk, pre svega prihvatljivijim cenama. Od tada do danas proteklo je dvadeset godina, a proizvodni program ove firmeznatnoseuvećao.Uponudije

više modela integralnih pojačala, pojačala snage i pretpojačala, kako lampaških tako i tranzistorskih.

Pogledajmo unutra

Ovom prilikom kod nas na testu našlo se integralno pojačalo pod oznakom KVA15i, zamišljeno i proizvedeno kao entry-level cevni pojačivač. Po ceni od 600 evra, ovo simpatično pojačalo predstavlja pravo rešenje za poštovaoce lampaškog zvuka koji ne poseduju dovoljno velik budžet za neki od znatno skupljih modela inostranih

proizvođača u ovoj klasi. Integralac Korato KVA15i dizajniran je u klasičnom maniru, kako vizuelno tako i s tehničkog aspekta. Ožičen je van den Hul provodnicima, ima polipropilenske vezne kondenzatore i Noble potenciometar. Ulazni stepen čine dve ECC 81/12AT7 lampe u ulozi faznih obrtača i jedna pretpojačivačka cev, ECC 82/12AU7, zajednička za oba kanala. Izlazni stepen je u push-pull konfiguracijiu čistoj A klasi, sa po dve EL 84/6BQ5 cevi po kanalu.

Odlikuju ga čvrsta konstrukcija i vrlo kvalitetna izrada, uz manju zamerku koja se odnosi na nožice uređaja, koje (bar na primerku koji smo mi imali na testu) nisu podesive po visini i ne drže pojačalo paralelno sa podlogom. Ipak, verujemo da je to sitnica koja se lako da srediti. Sa zadnje strane pojačala nalazi se jedan par masivnih konektora za povezivanje zvučnika, koji i pored visokog kvaliteta obezbeđuju vezu samo preko viljuški ili golih provodnika. U ovom drugom slučaju stvar je malo otežana, jer konektori ne poseduju rupicu kroz koju se obično provlači gola žica već se kontakt ostvaruje samo pritezanjem navoja. Model KVA15i poseduje tri ulaza, i to: aux, tjuner i CD, za čiji odabir je na prednjem panelu obezbeđen i kružni preklopnik s tri odgovarajuće pozicije. Pored njega i on/offprekidača,tujesamo još potenciometar za određivanje nivoa jačine zvuka, identičnog izgleda kao i pomenuti selektor ulaza. Prednji panel je izrađen od brušenog aluminijuma deblji-

ne 10 milimetara, što ostavlja utisak kvaliteta i upotpunjuje konačni vizuelni utisak.

Lampe se nalaze na gornjoj ploči, nepokrivene i lako dostupne, a iza njih je, čitavom širinom uređaja, postavljena crna metalna kutija koja krije tri transformatora, od kojih su dva izlazna i jedan mrežni. S desne bočne strane uređaja ostavljena su četiri trimera za štelovanje mirne struje lampi, a priključci za voltmetar su takođe lako dostupni s gornje strane pojačala, što ovo integralno pojačalo čini veoma praktičnim i lakim za dodatna podešavanja. Korato KVA15i dostupan je samo u crnoj boji, koja mu sasvim lepo i pristaje.

Reprodukcija

Imajući u vidu da se radi o lampaškom uređaju, obezbedili smo dovoljno vremena za postizanje pune radne temperature. Dok je muzika tiho sviruckala sa naših Infinity Kappa 7 zvučnika, koji se ne odlikuju preteranom osetljivošću (88 decibela), razmatrali smo karakteristike ovog pojačala i - iskreno rečeno - bili pomalo skeptični povodom snage “malog Korata”. Sa 15 vati po kanalu pri otporu od 8 oma KVA15i nije previše obećavao. Ipak, papiri su jedno, a zvuk koji je dopirao iz zvučnika nešto sasvim drugo, ničim ne odajući malu snagu ovog pojačala. Već u prvim numerama, koje smo pustili vrlo tiho, među kojima su bile “Southbound Again” i “In The Gallery”

Dire Straitsa, osetili smo snažnu ritmičku podlogu i neočekivano dubok i pun bas, propraćen izraženim visokim tonovima. Pri tišem slušanju ovakav zvuk sasvim nam je odgovarao, a kao vrlo otvoren i direktan otkrivao je sve detalje koji su potrebni da muzika zvuči kako treba. Gitara je zvučala izuzetno prirodno i vrlo energično, iako pomalo izdignuta iz celokupnog balansa.

Prelaskom na “Bones Jive” Joa Samplea okrenuli smo volume potenciometar samo malo “u plus”, a KVA15i je agilno odgovorio na komandu i suprotno našim pretpostavkama, bez većih problema “poterao” Kappa 7 kutije. Bas je ostao solidno kontrolisan, dinamičan i pun, naročito u najnižem registru, što se kao izražena karakteristika zadržalo i pri veoma glasnom slušanju (pozicija volume potenciometra na 13 časova). Iako sa sjajnom težinom i mogućnošću da pokrije tonove koji idu veoma nisko, u manjoj meri mu je nedostajalo eksplozivnosti i “slam” efekta. Ovu karakteristiku pripisujemo lampama, a pravim ljubiteljima cevnih uređaja i žanrova muzike koji se uglavnom vezuju za ovaj tip pojačala to svakako neće zasmetati.

Prelazimo na album “Café Blue” Patricie Barber, koji nam otkriva blagu prenaglašenost visokih tonova. Iako inače poseduju solidnu detaljnost, visoki tonovi su vrlo često bivali nekako ispred celokupnog balansa zvučne slike, čineći da muzika posle dužeg glasnijeg slušanja postane i pomalo zamorna, što inače ne bi trebalo da bude karakteristika lampi. Iako nešto agresivnija i s blago isturenim visokotonskim spektrom, ukupna zvučna slika odlikovala se izuzetnom širinom, uz osobenost da sve zvuči nekako veliko, što nam se posebno dopalo i što ujedno predstavlja i glavni

√ Snaga: 15 W (8/4 oma)

Specifikacije

√ Frekvencijski odziv: 18 Hz – 28 kHz

√ Izobličenja (THD): 0,2 %

√ Pojačanje: 28 dB

√ Osetljivost: 0,8 V

√ Cena: 600 evra

Ustupio: Korato, tel: 011/3047-189

adut ovog pojačala, koje sasvim sigurno prevazilazi svojih 15 vati po kanalu.

Dok će prilično direktan zvuk modela KVA15i za neke predstavljati manu, za one druge to će sigurno biti veliki plus, a to će pre svega zavisiti od muzike koju preferirate. Bilo kako bilo, Korato KVA15i predstavlja odličnu varijantu entry-level lampaškog integralnog pojačala i ako vas zanima sistem baziran na lampama, svakako ga treba poslušati i uzeti u razmatranje.

Izgled, širina i veličina zvučne slike.

Nenivelisane nožice, direktan zvuk.

Dayens Menuetto

Mali audiofil

Radionica za izradu Hi-Fi uređaja, šabački Dayens, jedan je od malobrojnih domaćih predstavnika u ovoj kategoriji. Verujemo da smo do sada svi već dovoljno upoznati sa radom ove manufakture, a ono što, po mišljenju autora ovih redova, izdvaja Dayens od konkurencije jesu dve stvari: prilično obimna ponuda zvučnika, ali i pojačala, kao i prisustvo cenovno povoljnih modela, odnosno svest o finansijskim ograničenjima našeg tržišta. Obe osobine su zaista hvale vredne, jer je moguće na

istom mestu isprobati i kupiti pojačalo i zvučnike u skladu sa sopstvenim mogućnostima, a da pritom budemo sigurni da smo dobili najbolji mogući odnos uloženog novca i dobijenog kvaliteta.

Ovoga puta na testu imamo upravo najpovoljnije Dayensovo pojačalo, model sa oznakom Menuetto, a ovo je ujedno i prvo pojačalo iz ove radionice koje se našlo na zvaničnom testu našeg časopisa. Dakle, krećemo od početka.

Neobičan dizajn

Prvo što kod ovog malenog pojačala upada u oči jesu njegove kompaktne dimenzije, neuobičajene za Hi-Fi uređaje. Istina je da nam ovo nije prvi susret sa Menuettom, ali priznajemo da su nas njegove proporcije ponovo iznenadile i zaintrigirale. Naime, ovo pojačalo je široko svega 23 centimetra, što je gotovo upola manje od standarda za audio uređaje. Međutim, dubina od 35 centimetara deluje sasvim ozbiljno. Već posle kratkog “razgledanja”, jasno je da je reč o izuzetno kvalitetno izrađenom proizvodu. Prednji panel izrađen je od crnog akrila, na koji su simetrično postavljena dva masivna potenciometra boje zlata, za regulaciju jačine i selekciju izvora zvuka.

Utisak kvaliteta kvari jedino plastični prekidač za uključivanje, pomalo neuglednog izgleda, koji deluje kao da mu tu jednostavno nije mesto. Ali, sa zadnje strane sve je baš na mestu, kako bi svaki audiofil i poželeo: dva para zvučničkih terminala i četiri ulaza (CD, tuner, aux 1 i aux 2), svi veoma dobrog kvaliteta i pozlaćeni. Jedini problem nastaje prilikom povezivanja zvučničkih kablova nešto većeg prečnika, jer su terminali prilično malog promera. Našu “zvečarku” (Oehlbach Rattle Snake)

prečnika 2x3 kvadratna milimetra nikako nije bilo moguće valjano povezati, pa su jedini izlaz predstavljali banana-konektori. Mada, mora se priznati da su dimenzije terminala potpuno u skladu sa deklarisanom snagom pojačala (2x40 W), što bi bilo adekvatno kablovima prečnika 1,5 do 2 kvadratna milimetra. Pri impedansi od 4 oma snaga pojačala raste na 2x60 vati.

U Menuetto su ugrađeni kondenzatori kompanije Mundorf, inače veoma popularno ime među audiofilima.Takosuna putu signala ugrađeni Mundorf kondenzatori serije MCAP, a elektroliti u napajanju pripadaju seriji Audio Grade Power Cap, sa kapacitetom od 2x10.000uF. Kako bi slika bila kompletna, treba naglasiti i prisustvo odvojivog naponskog kabla, što će svaki audiofilznatidaceni.IECutičnicajenovina na ovom pojačalu, jer su je mnogi audiofili“zahtevali”,aDayensjeizašaou susret javnom mnjenju. Sve u svemu, ukupan utisak je da je ovo pojačalo zaista pravljeno “od audiofila-zaaudiofile”.O tome svedoči pre svega minimalistički pristup dizajnu, zatim tehnička oslobođenost od svega što nije apsolutno neophodno, a utisak upotpunjuje već opisan zadnji panel.

Ako zavirimo u ovo kućište “neobičnih” proporcija, primetićemo da se u prednjem delu nalazi poveći torusni transformator, otprilike na sredini je montiran rebrasti hladnjak, a u zadnjem delu je štampana pločica. Ovo je svakako i logičan raspored, kako bi putanja signala bila što kraća, a kontrole izvora i jačine zvuka su, podrazumevano, izvedene uz pomoć šina koje se protežu do zadnjeg dela uređaja.

Slušni test

S obzirom da je pojačalo bilo potpuno novo, odnosno da je radilo samo prilikom završnih proba u radionici, dopustili smo mu nekoliko dana laganog zagrevanja pre nego što smo započeli testiranje. Slušanje smo započeli numerom “Express Yourself” Idrisa Muhammada. Vrlo složena ritam sekcija zazvučala je veoma prirodno i otvoreno, uz primeran nivo detalja, dok su se snažne trube kristalno jasno izdvojile, gotovo presecajući prostor. Kako je slušanje odmicalo, nivo detaljnosti je rastao, stvarajući izuzetno preciznu i neutralnu zvučnu sliku. Oduševljenje se nastavilo prelaskom na akustični bluz, numerom

“Crossroads”, ovog puta u izvođenju Honeyboy Edwardsa. Već posle ne previše dugog perioda slušanja bilo je jasno da, u domenu reprodukcije visokih, a posebno srednjih frekvencija, ovo pojačalo staje uz rame s višestruko skupljim predstavnicima svoje vrste.

Polje na kojem Menuetto nije bio toliko uspešan jesu niske frekvencije, kojima, istina, ne manjka toliko preciznosti već su pre u pitanju nešto slabije dubina i dinamika. Ovo se najbolje osetilo pri slušanju koncertnog “Pulse” grupe Pink Floyd, naročito u “Time” i “Money”. Jednostavno, bas linija Guy Pratta nije imala očekivanu energiju, koja inače gotovo dominira ovim numerama. Izuzimajući navedene slabosti, sve ostalo se zadržalo na već opisanom nivou, što znači: izuzetno detaljno, prostorno dobro definisano,akadzatrebanamomente i oštro. I to je ono što nam se kod Menuetta možda i najviše svidelo - sveprisutan entuzijazam i želja da u svakom trenutku da svoj maksimum, što teško da bi ikoga ostavilo ravnodušnim.

Iako se po ceni od 300 evra mogu kupiti bazni modeli pojačala gotovo svih mainstream proizvođača (NAD, Denon, Yamaha...), činjenica je da oni zapravo i ne predstavljaju konkurenciju Menuettu. Za razliku od velikoserijskih proizvoda, kod kojih je akcenat često pre na funkcionalnosti i komforu (bezbroj ulaza i izlaza, kompletno daljinsko upravljanje, ali i mnoge druge funkcije koje nemaju nikakve veze s Hi-Fi ugođajem), jasno je da je svaki dinar uložen u Menuetto stavljen direktno u službu boljeg zvuka, kao osnovne namene svakog pojačala.

Specifikacije

√ Izlazna snaga: 2x40W pri 8 oma, 2x60W pri

4 oma √ Broj ulaza: 4 √ Dimenzije (ŠxVxD):

230x105x350 mm √ Masa: 6,3 kg √ Cena: 300 evra

Ustupio: Dayens, tel: 015/345-369

Kvalitet izrade, koncepcija, otvoren i precizan zvuk, dovoljno snage.

Plastični on/offprekidač,malizvučnički terminali.

N.N. Acoustics Rubycon Disperzija nota

Firma N.N. Acoustics osnovana je još 1985. godine u Beogradu, isprva kao servis za održavanje i popravku zvučnika i studijskih monitora, da bi u godinama koje su dolazile prerasla u vrlo ozbiljnog i konkurentnog proizvođača zvučničkih kutija. Veliko iskustvo i saradnja sa mnogima od najzvučnijih imena domaće Hi-Fi scene, kao i perfekcionistički pristup gospodina Nenada Napijala, inače vlasnika i osnivača firmeN.N.Acoustics,učinilisudaproizvodi koji dolaze iz ove kuće uživaju određeni ugled.

Kako su svi modeli koji dolaze iz ove kuće rađeni u malim serijama ili po specijalnim narudžbinama kupaca, nije se težilo jednostavnim rešenjima i maksimalnom pojeftinjenju koje nameće masovna proizvodnja, već su materijali korišćeni prilikom izrade birani pre svega po svojim karakteristikama i kvalitetu. Ovakav princip, naravno, odražava se pre svega na performanse zvučnika, ali nažalost i na cenu. Uzevši u obzir tromesečni period koji je potreban da se završi jedan par zvučnika i kompletnu ručnu izradu, kako zvučničkog kabineta tako i modifikacijuiproizvodnju samih zvučničkih jedinica, nalazimo da je pred konstruktorom ovih kutija bio samo jedan cilj: kvalitet bez kompromisa.

Ono što za nas predstavlja poseban kuriozitet jeste činjenica da svi modeli kompanije N.N. Acoustics koriste visokotonske jedinice domaće proizvodnje, što ih skoro u potpunosti čini domaćim proizvodom. Kako i sam gospodin Napijalo tvrdi, dvoumljenja oko izbora visokotonca nije bilo ni u jednom momentu. Radi se o kompaniji

RAAL iz Zaječara, čiji je vlasnik i osnivač sada već proslavljeni i potvrđeni konstruktor gospodin Aleksandar Radisavljević, u domaćim krugovima poznat kao Aca Ribon.

Bas/srednjetonske jedinice preuzete su, u zavisnosti od modela, od raznih proizvođača i dodatno modifikovanezapotrebe N.N. Acoustics zvučnika. U ponudi su trenutno tri modela, a mi smo bili u prilici da čujemo srednji, koji nosi naziv Rubycon.

Izgled i konstrukcija

Ovaj model je zamišljen kao dvosistemski podnostojeći zvučnik visoke klase. Rešenja koja su ovde primenjena ne mogu se videti ni na daleko skupljim zvučnicima stranih proizvođača. Same kutije napravljene su od prvoklasne uvozne bukove šperploče. Ovaj materijal je akustički daleko bolji, iako neuporedivo teži za obradu i daleko skuplji od uobičajenog medijapana koji nalazimo na većini fabričkih zvučnika. Rezonanca ploče bukovog špera je daleko viša u odnosu na rezonancu ploče medijapana. Uz dodatna ukrućenja i upotrebu CERARD sendviča, dobijena je izuzetno inertna kutija, što je od suštinske važnosti, pogotovo u dvosistemskoj verziji, gde mid-bas zvučnik treba da pokrije opseg do 1.600 herca.

CERARD struktura sastavljena je od keramike i posebnog inertnog materijala, koji je u serijskoj proizvodnji potpuno neprimenjiv. Osim što je veoma skup, njegovo nanošenje je manuelno i zahteva veliku preciznost prilikom rada. Kutija mase od preko 45 kilograma ima neto zapreminu od svega 37 litara - cifre ovde govore same za sebe. Kutije su elegantno oblikovane, sa oborenim vertikalnim ivicama i upuštenim komponentama, zbog sprečavanja bliskih refleksija.Otvorbas-refleksanalazi se na prednjoj strani, što ovim kutijama dozvoljava nešto slobodnije postavljanje i u skučenijim prostorijama. Finiš kutija izveden je u prirodnom furniru od američkog oraha. U cilju očuvanja prirodnog izgleda drveta, kutije su zaštićene uljima i voskovima u nekoliko slojeva. Osim dobrog izgleda, ovakav finišimaipraktičnu prednost u odnosu na klavir-lak varijante. Sve sitne ogrebotine od čišćenja i otisci prstiju na vosku su nevidljivi. Naravno, u pitanju su specijalni tvrdi voskovi, koji se nakon nanošenja i poliranja nekoliko dana suše. Vrhunski italijanski “verde

piše: Nemanja Stupar

imperial nero” granit upotrebljen je za postolje, koje osim estetske ima i funkcionalnu ulogu snižavanja težišta kutije. Generalno, zvučnici deluju vrlo uverljivo i pedantno su izrađeni, što ih svakako izdvaja iz mase prosečnih zvučnika karakterističnih za samograditelje. Obezbeđen je jedan par visokokvalitetnih konektora po kutiji, a opciono je moguće dobiti i bi-wire konektore.

Zvučničke jedinice i skretnica

Pri donošenju odluke o zvučničkim jedinicama, po rečima proizvođača, stvar je bila istovremeno jednostavna i komplikovana. Jednostavna jer nije bilo nikakve dileme oko izbora visokotonca, a znatno teža kad je u pitanju bio izbor mid/bas jedinice. Mnogobrojni testovi i ispitivanja od strane domaćih i stranih audiofila,kaoizvanične potvrde svetski priznatih stručnjaka, dokazuju superiornost ovog revolucionarnog dizajna. Bilo da je u pitanju dinamički opseg, tranzijentni odziv, polarna karakteristika, izobličenja, neutralnost ili bilo koja druga karakteristika - RAAL ribon je veoma ubedljiv. Više detalja o ovom domaćem proizvođaču visokokvalitetnih zvučničkih jedinica možete pronaći na web adresi www.raalribbon.com.

Sada dolazi mnogo teži deo - odabir mid/ bas komponente. Izbor je pao na Focal mid/bas jedinicu sa poliglas membranom, prečnika 8 inča. Da bi sve bilo optimalno uklopljeno, ova jedinica je pretrpela određene modifikacije,aRAALvisokotonac isporučen je sa izmenjenim parametrima u odnosu na standardnu verziju.

Posebna pažnja posvećena je odabiru internog ožičenja i elementima pasivne skretnice, koji su upareni s minimalnim tolerancijama. Povezivanje elemenata vršeno je direktno uz upotrebu srebra. Zavojnice su ručno motane na vazduhu, bakarnom žicom velike čistoće i veoma malog unutrašnjeg otpora. Kondenzatori su polipropilenski, a otpornici nekeramički, neinduktivni, dimenzionirani tako da se eliminiše i najminimalnije zagrevanje pri radu na većim opterećenjima. Impedansa modela Rubycon je 8 oma, a osetljivost 90 decibela, što ga čini vrlo fleksibilnim partnerom za razne tipove i snage pojačala, pa čak i za lampaše.

Zvuk

Ovaj put ćemo priču o zvuku početi od jednog detalja koji se ne tiče samog sklopa Hi-Fi sistema, a podjednako je važan za kvalitet zvuka. Kao gosti gospodina Napijala, imali smo priliku da osetimo zaista jedinstven zvučni doživljaj i iskusimo koliko kvalitetno i pravilno tretirana prostorija zaista utiče na performanse samog sistema. Radi se o sobi koja je potpuno akustički obrađena pomoću specijalnih apsorbera, kao i difuzora zvuka, postavljenih prema preciznom rasporedu u najbolju moguću konfiguracijukojaje zadata određenim akustičkim merenjima. Sam doživljaj ovakve prostorije, čak i pre nego što smo pustili bilo kakvu muziku, unapred je obećavao maksimalne rezultate. Jednostavno, doživljaj u ovoj prostoriji i po izlasku iz nje najlakše je uporediti sa osećajem prelaska iz običnog stana u ulaz zgrade. Brzo smo se vratili u tišinu test sobe i svirka je počela.

bez trunke zamućenosti i nerazgovetnosti, vrlo agilan i nikad prenaglašen, ali sa energijom i izraženim “slam” karakterom. Ova karakteristika dovedena je do svog vrhunca u ovakvoj, zaista nesvakidašnjoj prostoriji, kakvu bi svako od nas svakako poželeo za sebe, bez obzira kakav sistem poseduje. Neobojen i neutralan karakter, naročito srednjih i visokih tonova, učinio je da svi vokali reprodukovani sa ovih zvučnika zvuče prijatno, pre svega prirodno i realistično. Ono što bismo voleli da čujemo jeste kako bi ovi zvučnici svirali i u nekoj dnevnoj sobi prosečnog slušaoca i onda to uporedimo sa odličnim karakteristikama koje smo imali prilike da osetimo u jednoj ovako obrađenoj prostoriji.

Generalno posmatrano, sjajan posao za domaći Hi-Fi! Sve pohvale za izuzetne rezultate i saradnju domaćih Hi-Fi entuzijasta, što - složićete se - kod nas i nije tako česta pojava.

Već nakon par taktova teme iz filma“Mission Impossible” (Lalo Schrifin)zapazili smo neverovatnu brzinu i energiju koje ovi zvučnici poseduju. Ova osobina karakterisala je ceo frekvencijski opseg, a naročito je bila izražena u spektru visokih tonova, koji kao da su stizali do naših ušiju brzinom svetlosti a ne zvuka. Osim brzine, tačnosti i zaista impresivne detaljnosti visokih tonova, ceo zvučnik uopšte odlikovala je osobina da se pokrene i stane u minimalnim vremenskim intervalima, čineći zvuk fokusiranim i izrazito dinamičnim. Celokupna zvučna slika bila je izuzetno široka, jasna i trodimenzionalna, a idealna pozicija slušaoca (sweet spot) vrlo fleksibilna.Pozicioniranjeinstrumenatau okviru orkestra bilo je jasno određeno, a otvoren zvuk, kako u spektru visokih tako i srednjih tonova, otkrivao je i najfinije detalje muzike. Bas je sjajno kontrolisan,

Kvalitet izrade, finiš,neutralnost, brzina, disperzija, detaljnost.

Specifikacije

√ Tip: dvosistemski, podnostojeći bas-refleks

√ Impedansa: 8 oma √ Osetljivost: 90

dB/W/m √ Frekvencijski raspon:

40 Hz - 100 kHz √ Zvučničke jedinice: mid/

bas: Focal 8 inča (modifikovan),visokotonac

RAAL True Ribbon (custom)

√ Rezna frekvencija: 1,6 kHz √ Ožičenje: van

den Hull √ Dimenzije (VxŠxD):

1040x240x290 mm √ Masa: 46 kg/komad

√ Cena: 3.700 evra/par

Ustupio: N.N. Acoustics, tel: 011/3281-982

Nema maske.

Cyrus CD 6s

Čujemo muziku

U prethodnom testu komponenti renomirane britanske kompanije Cyrus predstavili smo seriju 8, kao set sastavljen od integralnog pojačala i CD plejera, a koja predstavlja sjajnu osnovu visokokvalitetnog Hi-Fi sistema. Ovoga puta odlučili smo da pokažemo kvalitet Cyrus komponenti već u početnoj seriji, i to na primeru CD plejera pod oznakom CD 6s. Ovaj plejer je osvojio nagradu magazina What HiFi? za proizvod godine u sekciji CD plejera, a naša želja bila je da se i lično uverimo u njegove prednosti nad konkurencijom.

Model CD 6s dolazi u standardnom Cyrus kućištu, čiji je neobičan oblik praktično zaštitni znak ove kompanije. Iako će neki među audiofilimamoždaosporavatiovakav oblik kućišta, sigurni smo da je veoma, veoma mali broj onih koji će dovesti u pitanje kvalitet onoga što se unutar njega nalazi. Za početak, reći ćemo da je CD 6s plejer sa standardnim setom komandi, da na sebi ima karakterističan zeleni displej s krupnijim brojkama, a sa strane rebrasti hladnjak, koji u slučaju CD plejera više doprinosi estetskom dojmu. Zanimljiva je

situacija na zadnjem panelu, i tu bismo pre svega izdvojili IEC utičnicu, koja nam sugeriše da je napajanje u ovom uređaju na nešto višem nivou, a tu su zatim i dva audio izlaza, kao i digitalni optički izlaz. Kompanija Cyrus pruža neke osnovne podatke o topologiji plejera, koje ćemo podeliti sa vama.

Zavirimo unutra

Veoma je interesantno napajanje. Naime, na torusnom transformatoru nalaze se dva

piše: Ljubiša Miodragović

odvojena sekundarna kalema, pa je na taj način odvojeno napajanje digitalne i analogne sekcije plejera. Ovo je posebno značajno ako se imaju u vidu različite potrebe ovih sekcija. Svakako treba pomenuti i da je ugrađeno osam segmenata regulacije napajanja. Podsetićemo da jači model iz serije 8 poseduje dva zasebna torusna transformatora, te je ovo možda i najveća razlika između ovih uređaja.

D/A konvertor radi sa 24-bitskom rezolucijom i ima integrisan digitalni filter.Tehničke specifikacijekojeproizvođačpruža impresivne su, od velikog dinamičkog opsega do veoma niskog odnosa signala i šuma. Model CD 6s je u mogućnosti da reprodukuje samo CD i CD-R medije sa zatvorenom sesijom, tako da na MP3 i slične “neaudiofilske”formatemožetezaboraviti. U pitanju je sjajan primer plejera koji na najbolji način funkcioniše po Red Book standardu.

Od ostalih zanimljivosti izdvojili bismo još i komunikacijski priključak za Cyrus komponente pod imenom MC-BUS, kao i mogućnost da Cyrus komponente naručite u srebrnom i crnom kućištu. Uz CD 6s isporučuje se i sistemski daljinski upravljač, koji se doduše ne odlikuje posebnom prefinjenošćualićevamsvakakopružiti mogućnost da upravljate i DVD plejerom, tjunerom, pojačalom... Cyrus CD 6s poseduje integralni izolovani mehanizam za transport diska koji je brz, ali i nešto bučniji nego što smo očekivali. Ubacili smo prvi disk i evo šta smo čuli.

Muzika

Znate li onaj osećaj kad slabašno pojačalo u sistemu zamenite snažnijim modelom, koji ima znatno bolje napajanje i veću “težinu”. E, upravo to je prvi utisak koji ćete dobiti o ovom CD plejeru. Muzika će biti dinamičnija, bićete involvirani u zvučnu scenu, a pesme će dobiti izraženiji karakter. Zaista, slušajući Van Morrisona po-ne-znam-koji-put, teško ćete uspeti da se oduprete melodijama kakve su “Bright Side Of The Road” i “Baby Please Don’t Go”. U akustičnim pesmama Tracy Chapman fascinirala nas je preciznost i utegnutost bas sekcije, koja dobija novu snagu, potpuno kontrolisanu i dobro tempiranu. U svakom slučaju, muzika nije zvučala lenjo, što je opis koji smo nekoliko puta čuli u vezi sa Cyrus komponentama.

Plejer je uspevao da bez problema reprodukuje i neke naše problematične diskove, dok premotavanje numera i njihovo preskakanje protiče u standardnom maniru. Pri slušanju nam se najviše dopao zvuk bubnjeva, činela i perkusija. Čini se da Cyrus veoma dobro izlazi na kraj sa snažnim tranzijentima, odnosno sa svim instrumentima koji imaju izraženi attack. Bas opseg vam se može čak učiniti i blago prenaglašen, ukoliko ste do sada slušali “mrtav” plejer. Srednji tonovi su glatki, te će uvlačenje u zvučnu sliku biti veoma izraženo, ali bez zamora kao posledice.

Utisak koji je Cyrus ostavio je odličan i nakon višednevnog slušanja. Iako je ovu kompaniju, prvenstveno zbog neobično dizajniranih kućišta, možda lako potceniti (Shoebox), sigurni smo da će svi koji čuju ovaj plejer morati da odaju poštovanje toj Hi-Fi legendi. Cyrus je uspeo da napravi vrhunske uređaje i da, pored toga, od dosadnih Hi-Fi komponenti stvori lifestyle elemente. Koliko je zanimljiv koncept Cyrus dizajna najbolje će vam pokazati naslovna stranica našeg magazina.

Cyrus CD 6s nam je pokazao koliku razliku u zvuku sistema CD plejeri mogu da naprave, što nas inspiriše da, nakon skoro dve godine, pokušamo da ponovo napravimo jedan veliki test CD plejera.

Specifikacije

√ Frekvencijski odziv: 20Hz-20kHz

√ Izobličenja (THD): <0,002%

√ Odnos signal/šum: 110 dBA

√ Dinamički opseg: >100 dB √ Potrošnja

energije: 7,5 W √ Masa: 3,1 kg

√ Dimenzije: 78x215x360 mm

√ Cena: 800 evra

Ustupio: IB sistem, tel: 011/2447-250

Odlična reprodukcija, dinamika i živahnost.

Bučniji mehanizam pri ubacivanju diska, jeftin daljinski upravljač.

“CD 6s dokazuje da i dalje treba ulagati u CD plejere.”

Hisense LCD3704EU

Visokoosetljivi TV

Klasični CRT televizori polako nestaju, čak i iz domaćih radnji, a upražnjena mesta popunjavaju predstavnici novih tehnologija, plazma i LCD uređaji. Pri izboru novog TV-a, prva dilema prosečnog korisnika bi se, svakako, odnosila na izbor tehnologije, a kako je reč “plazma” u Srbiji već desetak godina sinonim za luksuz i nešto teško dostižno, želimo da na početku damo par naših preporuka. Domaće tržište TV aparata prilično je haotično u ovom trenutku. Ponuda svakako premašuje potražnju, pa su i lageri veliki, a samim tim i broj zastarelih uređaja. Takođe, pojedini uvoznici jeftino kupuju zastarele 42” “plazme” koje zatim prodaju po naizgled povoljnim cenama, ali ovi uređaji, sem “arhaične” EDTV rezolucije (852x480), troše i duplo više struje nego LCD TV približne dijagonale.

Mala prednost plazmi ogleda se u boljem prikazu crne boje i većem kontrastu, ali zato LCD odnosi pobedu kada je rezolucija u pitanju. Da bismo ilustrovali ovu tvrdnju, reći ćemo da zastareli plazma televizor, kakav se u jednoj od domaćih velikih prodavnica nudi kao “best buy”, troši oko 500 W (0,5 kW) na sat, što u prosečnoj porodici može da podigne mesečnu potrošnju struje za 150 – 200 kW! Naša preporuka u ovom trenutku bi svakako bila da se opredelite za neki od LCD modela. Detaljno obrazloženje prelazi obime ovog teksta, ali stoji da će plazma uređaji teško dostići rezoluciju LCD TV-a a da pritom zadrže prihvatljivu cenu.

Često se susrećemo sa ovim pitanjima i nadamo se da smo barem malo pojasnili

trenutnu situaciju na domaćem tržištu. Najzad, čak i u Beogradu je moguće pratiti HDTV program preko satelita. Pretplata istina nije jeftina, piratske kartice ne postoje, ali i korisnici moraju da razumeju da pravljenje HDTV programa košta.

Hisense

Hisense je relativno mlad brend na našem tržištu, sa proizvodnjom na svim kontinentima. Iako doskora nepoznata kod nas, kompanija Hisense uopšte nije mala. U sklopu ovog imena posluje više od dvadeset subjekata, a godišnji obrt iznosi nešto manje od 6 milijardi dolara. Proizvodnja TV aparata čini važan segment u ovoj kompaniji, a Hisense ih je tokom prošle godine isporučio više od 10 miliona! Regionalni centri za menadžment

i proizvodnju u Evropi nalaze se u Francuskoj i u Mađarskoj, u mestu Ostffyasszonyfa,u blizini granice sa Austrijom i Slovenijom, te svi proizvodi koje Hisense nudi na našem tržištu potiču iz jedne od tih fabrika, što će u narednom periodu rezultirati i dodatno nižom cenom, jer EU uvodi posebne carine

za flat panel televizore

proizvedene na Dalekom istoku, naravno radi zaštite proizvođača iz EU.

Dizajn TV-a na našem današnjem testu prati trendove u izradi LCD-a, tako da je najveći deo kućišta izrađen od sjajne crne plastike, nalik klavir laku. Kroz donji deo TV-a provlači se srebrna lajsna, u okviru koje crvena odnosno plava dioda označava da li je uređaj u stand by ili on režimu. Stopa (postolje) na kojoj TV stoji je među najširima i najstabilnijima na tržištu, a urađena je u kombinaciji sjajne plastike i srebnog rama. Važno je naglasiti da je konstrukcija postolja takva da se TV može rotirati oko svoje ose, za tridesetak stepeni u jednom ili drugom pravcu. Po prvom uključivanju, TV će skenirati frekvencijski opseg i memorisati pronađene kanale. Za ovo je u našem slučaju bilo potrebno oko 8

minuta; pronađeno je osamdesetak kanala, a provajder je bio SBB. TV je pronašao i kodirane kanale, što zahteva dodatno angažovanje oko brisanja i editovanja kanala na programska mesta na koja su korisnici većinom i navikli.

Korisnički interfejs menija je moderan i intuitivan, mada je font pomalo sitan i zastarelog dizajna. Od nama bliskih jezika, tu je hrvatski, pa je snalaženje po menijima olakšano i korisnicima koji ne vladaju nekim od svetskih jezika, mada se nadamo da će uskoro u meni biti ubačen i srpski jezik. Televizor raspolaže sa oko 200 programskih mesta, što je i više nego dovoljno. Osnovne komande smeštene su na desnoj bočnoj strani, u vidu nekoliko manjih tastera za izbor video ulaza, on/off,komandetona i selekciju programskog mesta.

Tasteri na prvi pogled izgledaju pomalo sirovo, ali je osećaj pri pritisku odličan i ispod svakog se verovatno krije odličan mikroprekidač, koji garantuje izdržljivost. S druge strane, daljinski upravljač je među najboljima koje smo do sada videli. Sve komande su direktne, a tu je i neposredan izbor video ulaza, kao i odličan rad sa PiP (picture in picture) opcijama i najzad, segment teletexta, koji poseduje već klasične opcije. Izbor jednocifrenog programskog mesta takođe je olakšan, jer nije potrebno prvo pritisnuti nulu, što je čest slučaj i kod velikog broja “brendiranih” uređaja i ume prilično da iritira domaće korisnike, s obzirom da se najgledaniji domaći “kanali” obično nalaze među prvih deset.

Upravljač odlično leži u ruci, relativno je tanak i nije predugačak, a tasteri koji se najčešće koriste pozicionirani su tako da omoguće laku upotrebu. Dodavanjem pozadinskog osvetljenja utisak bi bio kompletan, a daljinski upotrebljiv i u mraku.

U praksi

TV smo testirali sa već standardnim uređajima - Denon 1920 DVD plejerom s HDMI opcijom, PC računarom s DVI izlazom, radi HDTV testova i naravno osvrta na reprodukciju kanala iz ponude domaćeg provajdera kablovske televizije. Najbolji reper PAL kvaliteta svakako je bilo originalno, inostrano DVD izdanje filma“Gospodar prstenova”. Testirali smo HDMI i komponentnu vezu.

Razlika svakako postoji, ali je primetna uglavnom za korisnike koji znaju šta treba da gledaju. Prednost ove konekcije leži u činjenici da je jedan kabl dovoljan za odličnu sliku, a moguć je i prenos audio signala, mada smo uvereni da kupci ovakvog uređaja već imaju barem osnovni home theater setup.

Za razliku od standardno kvalitetne DVD reprodukcije, HD ready TV je nemilosrdan kada su domaći kanali u pitanju. Svega par kanala iz SBB-ove ponude zadovoljava osnovne standarde kvalitetnog emitovanja, dok je ostale poželjno gledati s većeg rastojanja, da bi se kompenzovali prisustvo šuma, mala rezolucija i sl. greške. Naravno, ovo važi za sve TV aparate u HD tehnologiji, ali je bitno napomenuti da potencijalni kupac ne bi bio razočaran kvalitetom TV programa. No, uskoro ćemo, nadamo se, napraviti ozbiljan test HD izvora slike dostupnih kod nas, što će svakako pokazati opravdanost ulaganja u jedan ovakav uređaj. Naravno, ne treba zaboraviti ni Next-Gen konzole, poput PS3 i XBOX 360, koje će pravu snagu pokazati tek na jednom ovakvom TV-u.

Kada je reprodukcija sa računara u pitanju, Hisense je zablistao u punom sjaju. Računar smo povezali preko DVI – HDMI kabla. TV je pravilno prepoznat i onaj zanimljiviji deo testa mogao je da počne. Testirali smo HD reprodukciju klipova u WMV HD kodeku, kao i Quick Time H264. Rezolucija je u ovom slučaju bila fantastična, kako sa 720p tako i sa 1080p materijalom. Gledali smo “Terminator 3” i “Resident Evil” u HD formatu, kao i mnoštvo trejlera i animacija. Filmovi s puno low key segmenata, poput “Terminatora”, se uz movie preset ne razlikuju previše od klasične CRT projekcije. Crna je zaista crna, a ovaj TV ima dobru reprodukciju tamnih tonova i, što je najvažnije, pozadinsko svetlo je ravnomerno i nigde ne “probija”.

Reprodukcija boja i dinamički opseg su kod kvalitetnog materijala veoma verno prikazani, što smo testirali “BBC HD Motion Gallery Reel” videom, koji obuhvata najkvalitetnije putopisne snimke iz celog sveta. Kvalitetno praćenje programa omogućavaju i odgovarajući preseti za različite motive, što dodatno optimizuje TV prikaz. Generalno gledano, LCD ekran negativno reaguje samo na preeksponirane i motive prezasićene bojom. Bitno je napomenuti

da je ugao gledanja odličan – čitavih 176 stepeni, i to s minimalnom promenom u temperaturi! TV se može i kalibrisati, jer omogućava i nezavisno podešavanje svakog od RGB kanala. Najzad, za one najzahtevnije, tu su i komande za kontrolu nekih naprednih opcija, koje donosi GM1501 Genesis video procesor, kao i najnoviji

FLI2300 video format konvertor, na kome ćemo se malo zadržati.

Video segment

Reč je o najnovijem Genesisovom čipu, koji ima veoma važnu funkciju u uređaju. Naime, razlika između PAL i HD signala je veoma velika, a još kada se uzme u obzir da je PAL interlace format, rezultati bez korišćenja nekog od konvertora bili bi neprihvatljivi.

FLI2300 je “zadužen” za korekciju kolornog šuma i specijalno je optimizovan za pokretne slike. Tu je i poznati DCDi sistem kompanije Faroudja za procesiranje slike, nagrađen Emmy nagradom, koji izuzetno efikasnouklanjaartefaktekojinastaju prilikom de-interlaceinga klasičnog PAL signala i posebno je bitan prilikom reprodukcije klasičnog TV signala. U okviru FLI2300 je i Motion Adaptive De-interlacing (MADi), koja na nivou piksela analizira

kretanje, po potrebi interpolira sliku i čini brze pokrete prirodnijima.

CCs opcija uklanja kolor artefakte loše Y/C separacije, koja se javlja pri korišćenju kompozitnog signala (recimo, s neke starije video kamere), a tu je i poseban engine za neprimetnu korekciju frame ratea, čak do 120 herca. TV već standardno prikazuje sliku u 4:3 i 16:9 aspektima, kao i u nekoliko različitih stepeni zuma slike. Na desnoj strani TV-a su visinom celog aparata raspoređeni konektori, i to čak tri SCART-a, komponentni ulazi i ostali već standardni konektori, uz jedan VGA ulaz i naravno već pomenuti HDMI.

nesmetano praćenje programa u kasnim večernjim časovima tu je još i dupli izlaz (bananica) za slušalice, koji omogućava da dve osobe istovremeno prate program (moramo napomenuti da je na sajtu proizvođača ova stavka pogrešno prikazana, jer je tu podatak o samo jednom ulazu).

Kupiti ili ne?

TV ima dva tjunera, što mu omogućava već poznat efekat slike u slici, ali ovaj put uz blagodeti HD ekrana. Naime, mala slika je savršeno detaljna, a slika u slici se može pozicionirati u svim mogućim uglovima i odnosima glavne i slike koja se prati u pozadini, a moguća je i retko dostupna opcija promene nivoa tona kod sporednog kanala!

Sleep timer će omogućiti TV-u da se isključi posle određenog vremena, a za

Generalno gledano, Hisense LCD3704EU je retko kvalitetan proizvod. Proizvođač je obratio pažnju na svaki detalj i kao rezultat smo dobili jedan zaista odlično zaokružen proizvod! Kao bonus, kompanija DTV, koja zastupa Hisense na tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Albanije, daje i vrlo ozbiljnu dvogodišnju garanciju, s klauzulom o “on site” intervenciji ili, kako to u DTV-u nazivaju, mobilnoj garanciji. U slučaju kvara, svaki Hisense TV će na lokaciji biti zamenjen odgovarajućim novim uređajem, koji će zamenjivati stari dok traje popravka, ili ostati zauvek kod korisnika ako se radi o ozbiljnijem kvaru.

Najzad, Hisense na domaćem tržištu prati i dobro odmerena cena, pa je za cenu brand name “tridesetdvojke” moguće uzeti ovaj odličan 37-inčni TV. U svakom slučaju, Hisense predstavlja odličnu kupovinu i svojim kvalitetom se, s punim pravom, može svrstati u kategoriju renomiranih svetskih brendova, ovoga puta - po nešto nižoj ceni.

Odličan odnos cene i mogućnosti, brand name komponente, moderan dizajn, PiP, garancijski uslovi.

Šturo uputstvo, nema srpskog jezika u meniju, daljinski bez pozadinskog osvetljenja.

Specifikacije

√ Veličina ekrana: 37 inča √ Panel: LG.Philips

LCD √ Rezolucija panela: 1366x768

√ Kontrast: 600:1 √ Brightness: 500cd/m2

√ Osvežavanje: 8ms √ TV Color Sistem: PAL/ SECAM √ AV Color Sistem: PAL/SECAM/NTSC

3.58 √ Zvučnici: 2x5W √ Teletext: 252 strane

√ Zoom: da √ Video ulazi: RF, S-Video, Composite Video, Audio x2, Y Pb(Cb)/Pr(Cr), SCARTx3, HDMI, VGA √ PC Audio Input: 1x1

√ Slušalice: 2x1(3.5mm) √ Potrošnja struje: 200W √ Masa: 32 kg √ Cena: oko 1.360 evra

Ustupio: DTV Group, tel: 011/213-6965

Za cenu brand name “tridesetdvojke” moguće je uzeti ovaj odličan 37-inčni TV.

piše: Luka Tadić JBL

Crni džin

Kompanija JBL ubraja se među vodeće proizvođače profesionalnih i Hi-Fi zvučnika, s veoma dugom tradicijom. Naime, prošle godine kompanija je proslavila 60 godina rada i za tu posebnu priliku konstruisan je zvučnik sa oznakom TL260, koji se proizvodi u ograničenom tiražu. Ovaj zvučnik, fascinantan već na prvi pogled, predstavlja evoluiranog naslednika legendarnog zvučnika L250Ti, jednog od najpriznatijih zvučnika koje je JBL ikada napravio. JBL TL260 je predstavljen prošle godine na IFA sajmu u Berlinu, kao i na sajmu u Zagrebu, pa osećamo i dozu ponosa što je primerak JBL kutija stigao i na naše tržište.

U kompaniji JBL kažu da im je namera bila da naprave update starog modela sa već proverenim i priznatim konceptom, ali uz značajna unapređenja, kakva se očekuju od zvučnika XXI veka. S obzirom da se radi o velikim kutijama, nije bilo potrebe za pravljenjem bilo kakvih kompromisa, tako da je kućište dobro učvršćeno, a ivice su napravljene od medijapana debljine 38 milimetara. Jedna stranica zvučnika je zakošena, tako da moramo ispoštovati raspored postavke za levi i desni zvučnik (kao u ogledalu), a neobično je i to što je cela kutija zakošena unazad. Finiš u crnom piano laku, uz same dimenzije ovih kutija, svakako će doprineti vizuelnom utisku i naterati mnoge da izgovore “Vau”. JBL TL260 poseduje čak pet zvučničkih jedinica, što je zahtevalo skretnicu s veoma oštrim isecanjima. Bez obzira na naizgled kompleksnu topologiju ovog zvučnika, inženjeri su uspeli da stvore pravilno fazno poklapanje zvučničkih jedinica, tako da smo dobili zvučnik s koherentnom zvučnom slikom i nemalim sweet spotom.

Bas i srednji

Posvetimo više pažnje zvučničkim jedinicama, što je verujemo mnogima interesantno. Ako krenemo od bas jedinice, njen prečnik je 25 centimetara (12 inča), dok jedinica za srednji i bas opseg ima prečnik od 16 centimetara. Obe jedinice imaju gu-

meno vešanje, aluminijumske korpe, kao i “predimenzioniranu” Kapton zavojnicu. JBL je kreirao i posebnu tehnologiju HeatScape, koja se odnosi na bolje hlađenje “motora”. Jedinica zadužena samo za srednje tonove prečnika je 10 centimetara i ima slične karakteristike kao prethodne dve jedinice, izuzev HeatScape tehnologije, s obzirom da zagrevanje u ovom opsegu nije preveliko. Membrane su izrađene po poznatoj JBL tehnologiji PolyPlas, koja omogućava veće pomeraje.

Visoki i ultravisoki

Visokotonac je četvrta po redu jedinica ugrađena u ovog giganta. Izrađen je od titanijuma, a prečnik iznosi 1 inč. Titanijum se koristi zbog velike čvrstine i male mase materijala. Takođe poseduje gumeno vešanje, kao i veliku zavojnicu i dobar sistem za hlađenje. Ultravisokotonac je u ovom slučaju zadužen za frekvencije od 20 do 50 kiloherca. Smešten je u malu hornu, koja omogućava disperziju zvuka od čak 60 stepeni vertikalno i 30 stepeni horizontalno. Napravljen je od milara i prečnika je 19 milimetara.

Na zadnjoj strani TL260 poseduje bas-refleksotvor,kaoidvostrukepozlaćenezvučničke terminale za bi-wiring.

Kako svira

Za kontrolu ovako velikih kutija bilo nam je potrebno snažno pojačalo, pa smo u tu svrhu iskoristili stereo risiver Harman/Kardon HK3480. Njegovih 120 vati po kanalu odgovaralo je specifikacijamaJBLkutija,a sada je bilo neophodno pronaći i dovoljno veliki prostor za slušanje, po mogućstvu u prizemlju, kao i nekoliko jačih momaka raspoloženih za “audiofilskofizikalisanje”. Sistem je svirao poprilično uravnoteženo i snažno. Krenuli smo s laganim uhodavanjem pri nekom normalnom nivou jačine zvuka, i JBL je pokazao svoje pravo lice. Ove kutije su gladne snage i glasne muzike. Takvu punoću zvuka, naravno, fizički ne možemo čuti s nekim manjim kutijama, naročito ne s bookshelf modelima. Bas tonovi su lepo zaokruženi i definisani, a i visokotonci lepo odrađuju posao. Ukoliko niste u prilici da im omogućite veliku zapreminu prostorije u kojoj bi svirali, JBL zvučnici neće biti u mogućnosti da pokažu sve svoje osobine.

Ako ste stari fan JBL kutija, ovo je odlična vest za vas. Preporučujemo vam da i sami poslušate ove kutije, jer njihove impozantne dimenzije nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Ako imate dovoljno prostora, obavezno ih poslušajte.

Specifikacije

√ Preporučena/maksimalna snaga pojačala: 125/250W √ Impedansa: 8 oma √

Osetljivost (2,83V/1m): 92 dB √ Frekvencijski

opseg: 32Hz – 40kHz √ Rezne frekvencije:

280Hz, 1,2kHz, 4,5kHz, 20kHz √ Magnetna

oklopljenost: Da √ Dimenzije: 1194x508x330

mm √ Masa: 38,2 kg/komad

√ Cena: 2.000 evra/par

Ustupio: BGB Studio, tel: 011/3286362

Za fanove JBL kutija, generalni utisak.

Zahtevaju puno prostora.

Yamaha DVD-S1700

Ozbiljan takmičar

piše: Ljubiša Miodragović

vou od onog na koji smo navikli u našoj svakodnevici. Razlika se pre svega ogleda u oštrini, ali i toplini i prirodnosti boja.

Da li ću čuti razliku?

I na ovo pitanje imamo pozitivan odgovor. Mnogi su često greškom poredili jeftine DVD plejere sa CD plejerima i dolazili do “fantastičnog saznanja” da CD plejeri bolje sviraju, ali ovde imamo drugačiju situaciju. Ovaj plejer reprodukuje DVD-Audio i SACD formate, i to veoma dobro. D/A konvertor u audio sekciji radi na 192 kHz i 24 bita i generalno nemamo zamerki na reprodukciju audio materijala.

Rastuća popularnost HD-DVD i Blu-ray formata donela je sa sobom i primetnu zasićenost i stagnaciju tržišta standardnog DVD-a. To se najbolje može primetiti ako pogledamo cene novih DVD plejera, koje su drastično srozane, tako da su i ozbiljni svetski proizvođači bili primorani da ponude plejere koji koštaju manje od stotinu evra. Bez ulaženja u priču o malo poznatim imenima s Dalekog istoka, govorimo o pojavi koju smo prvi put primetili nakon izveštaja s minhenskog sajma. Naime, HighEnd izložba nam je prvi put pokazala veoma pristupačne DVD plejere sa HDMI izlazom, a njihova cena kretala se između 100 i 200 evra. Naravno, nama tehnomanima apetiti rastu, pa je možda došlo vreme da zamenimo entry-level plejere nečim znatno kvalitetnijim.

Jedan od odličnih primera predstavlja kompanija Yamaha, koja uživa zaista veliku popularnost i ima zavidan udeo na tržištu kućnog bioskopa. Njihova osnovna serija DVD plejera i AV risivera nalazi se u mnogim domovima i funkcioniše sjajno. Kako je Yamaha inovator na polju novih tehnologija, tako su nam uređaji koje je ova kompanija predstavljala bili mahom finansijskinedostupni.Danasjesituacija nešto drugačija i cene beleže stalan pad, te smo sada u prilici da testiramo jedan DVD plejer koji pripada srednjoj klasi, a odlikuje ga zavidan nivo reprodukcije, i to po sasvim prihvatljivoj ceni. U pitanju je model sa oznakom DVD-S1700.

“Stariji brat” ovog plejera nosi oznaku DVD-S2700, a Yamaha u svojoj ponudi ima i AV risivere koji predstavljaju parnjake ovim plejerima; njihove oznake su RX-V1700 i RX-V2700, i mogu se već svr-

stati u višu klasu, naročito RX-V2700. Ovi uređaji se i vizuelno podudaraju, a dizajn im je moderan, prefinjenijasnoodražava činjenicu da se ne radi o jeftinim spravama. Pogledajmo zašto je model DVD-S1700, koji imamo na testu, toliko bolji i da li se isplati investirati u ovaj plejer.

Pre svega, odmah ćemo primetiti da model 1700 dolazi u znatno kvalitetnijem i atraktivnijem kućištu u odnosu na osnovne plejere. Prednji panel poseduje samo nekoliko elegantnih tastera, dok je displej veoma lepo dizajniran i lako čitljiv. Na ukusno osmišljenom prednjem panelu nema šljaštećih dioda. Priloženi daljinski upravljač odlikuje se sasvim korektnim oblikom i rasporedom tastera, i nikako ga ne bismo mogli okarakterisati kao najjeftiniji. Zadnji panel je opremljen stereo i 5.1 analognim izlazima, zatim koaksijalnim i optičkim digitalnim izlazima, dok je video sekcija opremljena SCART-om, kompozitnim, S-Video, komponentnim i HDMI izlazima. Ovde imamo pun set priključaka, što omogućava veliku kompatibilnost u sistemima, te je Yamaha ovde zaradila jedan veliki plus s naše strane.

Da li ću videti razliku?

Naravno da ćete primetiti razliku. Yamaha je u ovaj plejer implementirala brojne napredne tehnologije, od kojih ćemo odmah izdvojiti Faroudja DCDi procesiranje slike. Plejer poseduje PAL i NTSC progressive scan opciju, a video konvertor radi na 216 MHz i 12 bita. Model DVD-S1700 poseduje HDMI izlaz, kao i mogućnost up-konverzije video signala do čuvene rezolucije 1080p. Dakle, već sami ovi podaci govore nam da je kvalitet reprodukcije slike na višem ni-

U Yamahi su odlučili da DVD-S1700 opreme u potpunosti, pa ukoliko ste fan kompresovanih fajlova, kao što su MP3, WMA ili DivX, onda ovaj plejer morate uzeti u obzir. Upravljanje ovim plejerom je standardno jednostavno, a on-screen displej će vam biti od velike pomoći. Nažalost, meniji na ovom displeju su “amaterski” dizajnirani i to je zapravo naša najveća zamerka. U radu se Yamaha pokazala veoma dobro, diskovi se očitavaju vrlo brzo, podržani su svi važniji formati, a reprodukcija je nekoliko stepenika iznad budžetskih uređaja.

Na kraju, ukoliko ste poštovalac Yamaha brenda, a želite kvalitetan plejer i za video i za audio materijal, DVD-S1700 može biti dobra osnova za ulazak u svet boljeg kućnog bioskopa.

Svi formati su podržani, brzo čitanje diskova, Faroudja.

Loše dizajniran on-screen displej.

Specifikacije

√ Dekoderi: Dolby Digital, DTS √ Video D/A

konvertor: 216MHz/12bita √ Audio D/A

konvertor: 192kHz/24bita √ Progressive

scan: PAL i NTSC √ Analogni audio izlazi: stereo, 5.1 √ Digitalni audio izlazi: koaksijalni, optički √ Video izlazi: HDMI, komponentni, S-Video, kompozitni, SCART √ Formati:

DVD+R/RW, DVD-R/RW, DVD-Audio, SACD, CD-R/RW, VCD, SVCD, DivX, Kodak Picture CD, JPEG, MP3, WMA √ Odnos signal/šum: 115 dB

√ Izobličenja: 0,002% √ Dinamički opseg: 105 dB √ Dimenzije: 435x87x285 mm

√ Masa: 3,3 kg √ Cena: oko 450 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Jedna od najstarijih i svakako najuglednijih britanskih Hi-Fi kompanija i danas uspešno egzistira na tržištu, ne prestajući da doprinosi daljem unapređivanju i usavršavanju, pre svega u oblasti proizvodnje zvučnika. Osnovana još početkom šezdesetih godina, ova kompanija od 1992. ima novog vlasnika, a osnovni principi i načela zadržani su još od njenog originalnog osnivača. Njegovo ime je Raymond Cooke, a preminuo je par godina nakon prodaje svoje kompanije, 1996. Sedište firme KEF (Kent Engineering Foundries) i dalje se nalazi u Velikoj Britaniji, i to u gradu Mejdston, iako je proizvodni pogon kompanije kompletno prebačen - već pretpostavljate - u Kinu. Upravo sa Dalekog istoka stiže nam i nova iQ serija zvučnika, i to kao direktan naslednik već dobro poznate Q serije. Ona obuhvata dva bookshelf modela (iQ1 i iQ3), tri podnostojeća (iQ5, iQ7,

My IQ

iQ9), dva centralna (iQ2c, iQ6c) i surround zvučnik (iQ8ds). U ponudi je i širok izbor subwoofera, klasifikovanihudveserije (PSW i HTB). Kod nas na testu našao se jači od dva bookshelf modela, KEF iQ3.

Izgled

KEF iQ3 je dvosistemska bas-reflekskutija. Sferne stranice kućišta i ovde su našle svoju primenu, kako estetsku tako i onu drugu, za nas mnogo bitniju. Primenom ovakvog oblika kutije, kao i izborom materijala, redukovana je pojava stojećih talasa unutar zvučnika. KEF iQ3 koji je došao do nas imao je finišuvinilukojivrlouspešno imitira furnir od orahovog drveta. Ovako uobličen zvučnik deluje vrlo atraktivno, ne ostavljajući pritom utisak jeftinih kutija. Pored ovog u ponudi su još i finišubojijavorovog i jabukovog drveta, kao i neizbežni crni. Veći deo gornje stranice prekriven je metalnim ispupčenjem u koje je utisnut logo iQ serije. Gledano spreda, ovo ispupčenje prati liniju Uni-Q jedinice, čineći da model iQ3 deluje nesvakidašnje i vrlo atraktivno. Pored jedne zvučničke jedinice koja objedinjuje mid/bas i visokotonsku jedinicu, s prednje strane nalazi se i nešto veći otvor bas-refleksa.Maskezvučnika izrađene su od platna crne boje, razapetog preko plastičnog rama. Kompletno prekrivajući prednju stranicu, one se lepo uklapaju u celokupan vizuelni doživljaj.

Sa zadnje strane nalaze se konektori za bi-wire ili standardnu konekciju. Kvalitet konektora je solidan, mada su postavljeni

preblizu jedan drugom. Umesto tankih limova, koji su uobičajeni između bi-wire konektora, KEF iQ3 u tu svrhu koristi nešto kvalitetnije komade kabla, koji stižu u kompletu sa zvučnicima. Kako konektori prihvataju žicu samo s jedne strane, to pri single-wire konekciji znatno otežava posao, pogotovo ako se uzme u obzir da u maleni otvor istovremeno morate gurnuti kabl iz pojačala i kabl koji je obezbeđen kao zamena za uobičajene limene kratke spojeve. Osim toga, konektori ne obezbeđuju sigurnu vezu - koliko god da smo ih jako pritezali, oni su na kraju nekako ipak popuštali. Shodno tome, savetujemo “banana” priključke, naročito u slučaju standardne (single-wire) konekcije.

Tehnologija

Najbitnija razlika u odnosu na staru Q seriju ogleda se, pre svega, u određenim promenama vezanim za same zvučničke jedinice, odnosno - da se pravilnije izrazimo - jedinicu. Prečnik membrane mid/bas jedinice je sada 125 milimetara, a ram na koji je pričvršćena, prečnika 165 milimetara, odlikuje veća čvrstina nego kod starije serije Q. Membrana je napravljena od polipropilena i dodatno učvršćena tankim slojem titanijuma, koji pored akustičkih podobnosti doprinosi i atraktivnijem izgledu zvučnika. Namotaji su izrađeni od pobakrene aluminijumske žice. Ova unapređenja rezultirala su većim hodom membrane, a trebalo bi da nova iQ serija - kako tvrde u kompaniji KEF - lakše podnosi i veće nivoe jačine zvuka.

Osetljivost od 89 decibela pri otporu od 8 oma garantuje laku vožnju, čak i za slabija pojačala, pa je tako minimalna savetovana

snaga istog čak 15 vati po kanalu. Ono što je karakteristično za iQ seriju jeste upravo Uni-Q tehnologija, koja se ogleda u takvoj konstrukciji jedinica gde je visokotonac napravljen od specijalnih materijala i jakog neodimijumskog magneta, što je zaslužno za njene vrlo male dimenzije (19 milimetara). Ovo je dalje otvorilo mogućnost za postavljanje visokotonca u centar mid/bas membrane, što je i teoretski najbolje rešenje za smanjenje Q faktora, koji se javlja kao rezultat neusaglašenosti kod zvučnika sa više odvojenih zvučničkih jedinica.

Uz ovakvo rešenje celokupan zvuk dolazi iz jedne tačke, a disperzija visokih tonova kontrolisana je i preko mid/bas membrane, koja sa visokotonskom jedinicom deli i zajednički “waveguide”. Membrana visokotonca je aluminijumska. Ovaj patent kompanija KEF uspešno primenjuje i u svojoj poznatoj Reference seriji zvučnika. Uni-Q drajver univerzalan je za sve zvučnike iQ serije.

Zvuk

Posle kraćeg vremena, koje nam je bilo potrebno za pronalaženje idealne pozicije za ove zvučnike, zaključili smo da oni ipak najbolje zvuče zakošeni direktno ka slušaocu, kako i sam proizvođač savetuje u brošuri. Već nakon kraćeg slušanja, model iQ3 prijatno nas je iznenadio otvorenim zvukom i muzikalnošću. Ne previše topao, niti sladunjav, KEF iQ3 odlikovao je pomalo isturen zvuk, naročito u srednjetonskom spektru.

Ova karakteristika odlično je dozirana od strane konstruktora, ostavljajući zvuk ovih bookshelf zvučnika na samoj granici ka presvetlom i previše otvorenom. Postignut je odličan balans širom celog tonskog spektra, a manja prenaglašenost u oblasti srednjih tonova nije značajno remetila generalno dobar zvučni doživljaj.

Zvučna slika posedovala je solidnu širinu i dubinu za zvučnike ovih dimenzija. Po svemu sudeći, Uni-Q tehnologija, primenjena i na drajveru ovog modela, izdigla je performanse ovih zvučnika na viši nivo, čineći njihov zvuk vrlo fokusiranim i utegnutim. Bas linija, iako joj u nekim momentima u manjoj meri nedostaje dubine i mekoće, bila je vrlo energična, precizna i brza.

Visoki tonovi posedovali su detaljnost na koju smo i navikli u ovoj klasi zvučnika, ne bivajući ni u jednom momentu naporni ili preoštri. Idealna pozicija slušaoca (sweet spot) je vrlo fleksibilnaiširoka,štojesvakako još jedna potvrda odličnih tehničkih rešenja primenjenih u Uni-Q tehnologiji.

Finale

Generalno posmatrano, model iQ3 je vrlo prijatan, pre svega muzikalan i lak za slušanje na duže staze, čak i pri većem stepenu jačine zvuka. Neki će možda reći da bi zvuk mogao biti nešto ugrejaniji, svilenkastiji ili za nijansu suptilniji. Za druge, u koje se i mi svrstavamo, neutralan, nenašminkan i otvoren zvuk, reprodukovan s modela KEF iQ3, predstavlja upravo i najjaču stranu ovih kutija.

Finiš, dinamičan zvuk, balansiranost, muzikalnost.

Terminali.

Specifikacije

√ Princip rada: dvosistemska bas-reflekskutija

√ Frekvencijski raspon: 45-40.000 Hz

√ Osetljivost (2,83V/1m): 89 dB √ Nominalna

impedansa: 8 oma √ Preporučena snaga

pojačala: 15-120 W √ Rezna frekvencija:

2,8 kHz √ Dimenzije: 370x220x330 mm

√ Masa: 6,7 kg √ Cena: 400 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Sigurni smo da veliki broj naših čitalaca voli da pogleda dobru reklamu, ali njihov broj, i pored svih propisa donetih nedavno, i dalje prelazi granicu dobrog ukusa. Sve do nedavno, prosečan gledalac je malo šta mogao da učini protiv toga, no okolnosti su se prilično promenile... Hard disk rikorderi polako prestaju da budu ekskluziva i postaju relativno pristupačni, a mogućnosti koje nude su impozantne. Ako uz sve ovo kažemo i da je uređaj sa našeg testa EISA pobednik u klasi HD rikordera za 2006/07. godinu, razumećete naše oduševljenje modelom LG RH200MHS. Pored ovog modela, na testu su se našli i nešto slabiji model RH199S i model prethodne generacije RH7500.

Dizajn uređaja je impresivan i uklapa se s najvećim brojem LCD i plazma TV-a ove kompanije. Gornja polovina je od crne plastike, visokog sjaja koji podseća na klavir lak, dok se na vrhu nalazi metalizirana ploča koja prekriva dobar deo gornje površine. Na vrhu su smešteni i tasteri za osnovne kontrole - rešenje koje se možda neće svakome dopasti, jer je dobar deo korisnika navikao na tastere koji se nalaze na prednjoj strani komponente, mada se uz korišćenje otvorene police ova “mana” pretvara u veliku prednost. Donji deo uređaja, tj. prednja maska otvara se i otkriva slotove za sve vrste memorijskih kartica, s

kojih je moguće reprodukovati fotografije ili muziku, a tu su i konektori za sve moguće video uređaje. RH200 smo testirali sa LG LCD TV-om, HD ready modelom od 32 inča. Kao izvor slike koristili smo SBB “kabl”, nekoliko DVD izdanja, par DiVX-ova i muzičkih diskova, a tu se našlo i nešto memorijskih kartica, koje su poslužile za test pregleda slika.

Sto u jednom....

LG-jev rikorder je multimedijalni uređaj impresivnih mogućnosti. Podržani su apsolutno svi DVD formati, uključujući i DVD RAM, a tu je i hard disk od čitavih 250 GB, dovoljan da snimi više od 350 sati programa u razumnom kvalitetu ili oko 100 u vrhunskom. Slabiji modeli RH199 i RH7500 imaju hard diskove od 250 i 80 GB, respektivno.

Back to the Future...

Vreme je da se vratimo naslovu našeg testa i objasnimo kako je moguće vratiti vreme unazad, čak i ako nismo Šer :) Zamislite situaciju gledanja omiljene TV serije, gde u najzanimljivijem trenutku zazvoni telefon na koji se morate javiti, ili pak kolač u kuhinji počinje da gori, a dešavanja na ekranu neće čekati na vas... Na sreću, ova stotinu puta ponovljena situacija od

time...

sada se lako može prevazići. U trenutku kada morate da se privremeno udaljite od TV-a, dovoljan je jedan pritisak na Time Shift taster “daljinskog”, a zatim i taster za pauzu, i vreme će stati za vas, barem ono televizijsko.

Od tog trenutka, HDD rikorder će u izabranom kvalitetu snimati zadati program, sve dok ga ne prekinete, a vi ćete moći da na miru obavite iskrsle obaveze. Posle nekoliko minuta, pola sata ili sat, nevažno, pritiskom na taster Play, LG RH200 kreće s reprodukcijom od momenta gde ste stali s gledanjem. Iako je serija možda pri kraju ili već završena, za vas se ona nalazi na onom delu gde ste je zaustavili! Sve ovo je moguće zahvaljujući snimanju na hard disk, čija velika brzina protoka podataka omogućava istovremeno snimanje i reprodukciju TV programa. Naravno, sada je jasna i uloga ovog uređaja u elegantnom preskakanju dosadnih TV reklama. One sekunde kad posle pauze naletite na reklamni blok, brzim pritiskom na FF taster reklame će munjevito biti premotane, a vaše uživanje u omiljenoj seriji znatno obogaćeno.

Iako se neki neće složiti sa našim rečima, mislimo da ni oglašivači neće biti preterano oštećeni. Njihove reklame će biti viđene, doduše na brzinu, ali složićete se da je takav način najmanje iritantan za prose -

If I could turn back

čnog posmatrača, dok reklama ipak ostaje u sećanju. Naravno, štampani mediji ne pate od ovih nedostataka, pa eto ideja za oglašivače! Ovako snimljenom programu moguće je zadati In i Out tačku i izabrani fragment jednostavno sačuvati za kasnije. Naravno, tu je i klasično snimanje pritiskom na taster Rec, kada se uređaj ponaša poput VHS rikordera, a klipovi predstavljaju kasete; pre toga moguće je videti preostali kapacitet hard diska u izabranom kvalitetu.

Teorija ali i praksa...

Kada je snimanje TV programa u pitanju, LG smo testirali sa TV kanalima raspoloživim u okviru SBB mreže, na Voždovcu. Trudili smo se da izaberemo kanale s najmanje kolornog šuma i s najvećom rezolucijom, a upravo je razlika između kanala najprimetnija na HD ready TV aparatu, kakav je i naš LCD LG televizor. Prilikom prvog uključivanja, uređaj će skenirati i memorisati raspoložive kanale, što je u našem slučaju obavljeno za 6 minuta, uz pronađenih 80 kanala, od kojih su neki bili skremblovani. Snimali smo u svim “kvalitetima”, a za svakodnevnu upotrebu bismo preporučili SP i XP mod. Reprodukcija boljih TV kanala je odlična, dok “šumovitiji” programi uzrokuju poneku grešku u MPEG kompresiji. Pri evaluaciji ovakvog uređaja mora se uzeti u obzir da se slika u realnom vremenu kompresuje u MPEG 2, što je veoma zahtevna operacija (naravno, ako se očekuje visok kvalitet), pa i s te strane moramo da odamo zaista veliko priznanje impresivnom kvalitetu koji “dvestotka” može da postigne.

S prednje strane nalazi se i priključak za

DV kamkorder, pa ukoliko raspolažete boljom kamerom eto idealne prilike za backup i jednostavno arhiviranje dragocenih snimaka u DV formatu, kada na jedan “običan” jednostrani DVD kapaciteta

4,7 GB staje sat vremena video materijala u XP i dva sata u SP modu. Reprodukcija DiVX klipova je, iz razumljivih razloga, kod nas veoma važan faktor. I najčešće upravo na ovoj opciji “padaju” i najskuplji DVD uređaji, i to zbog loše podrške za srpske

titlove, pa je sve rasprostranjenija pojava da ljubitelji kućnog bioskopa uz svoj glavni DVD plejer imaju i jedan sporedni, no name plejer, zadužen za rad “sa domaćim materijalima”.

Ovaj koncept je vrlo često neprimeren, iz jednostavnog razloga – low budget DVD najčešće svojom spoljašnošću kvari izgled naših dragocenih AV sistema, a novi LG će pomoći u prevazilaženju ovog problema. Reprodukcija srpskih titlova je veoma jednostavna, uz uslov da se imena video fajla i titla poklapaju, što i nije veliki problem, jer se sadržaj CD-a za par minuta iskopira na HDD, a promena imena titl fajla je onda posao od jednog minuta. Titl je odgovarajuće veličine, a uz izbor srpske kodne strane su i naša slova “s kvačicama” predstavljena na pravi način.

LG prati i odlično osmišljen daljinski upravljač, koji kontroliše i LG TV, a moguća je osnovna kontrola i TV aparata desetak drugih proizvođača. Tasteri su vrlo kvalitetno izvedeni, sve bitnije komande su prisutne na upravljaču, a izdvojili bismo Home taster, koji korisnika odvodi u glavni meni za izbor izvora sa koga će biti reprodukovana slika. Svim snimljenim klipovima pristupa se Title list tasterom, a video klipovi su prikazani u animiranim thumbnailovima, koje je moguće editovati, pregledati na brzinu ili pak zadati pregled samo određenog segmenta klipa, ako se radi o dužim snimcima.

LG RH200 je i veoma brz uređaj. Promena kanala je gotovo trenutna (što nije bio slučaj s rikorderima prethodnih generacija), svi meniji su veoma jednostavni i praktični, a posebno se izdvaja vizuelni efekat pretapanja prilikom svakog pojavljivanja i promene menija, dovoljno brz da ne dosadi. HDMI port je tu, a s njim i sve klasične interpolacije, od kojih izdvajamo 720p i 1080i za bolju reprodukciju slike na HD ekranima.

Pozadina uređaja je ispunjena svim mogućim konektorima, a tu je čak i manji ventilator, koji pomaže da temperatura hard diska bude optimalna. Ne smemo zabora-

viti da pomenemo ni mogućnost programiranja, tj. odloženog snimanja, koje će manje-više zadovoljiti apetite prosečnog TV gledaoca, a svojim zaista jednostavnim menijem neće odbiti korisnika od upotrebe te mogućnosti.

Na kraju

LG RH200 je uređaj impresivnih karakteristika, kome je teško naći neku značajniju manu, sem cene, koja je za domaće tržište pomalo visoka. No, ako vam manji hard disk i nedostatak memory card slota ne pričinjavaju problem, LG nudi i nekoliko sličnih, jeftinijih uređaja (RH 199HS), koji se od ovog modela razlikuju najviše po kapacitetu ugrađenog diska i nedostatku memory card slotova. Ukoliko cenite svoje slobodno vreme i želite da optimizujete vreme provedeno ispred TV aparata, ovaj DVD rikorder je idealan za vas!

Kvalitet snimka, kapacitet hard diska, svi potrebni ulazi, odličan i intuitivan interfejs, perfektno uputstvo na srpskom.

Cena.

Specifikacije

√ Interni HDD: kapacitet 250GB √ Mediji za snimanje: interni HDD, DVD, CD, CD-R/-RW/ DVD-RW/-R (Video); DVD-RAM; DVD+R/+R (DL); +RW

√ 4 nivoa kvaliteta snimka:

» Maks. vreme snimanja na HDD: XP (63h), SP (125h), LP (250h), EP (356h)

» Maks. vreme snimanja na 4,7GB DVD: XP (1h), SP (2h), LP (4h), EP (6h)

√ Timer: 16 programa mesečno √ Dimenzije: 430x54x275 mm √ Masa: 4,1 kg √ Čitač memorijskih kartica: 14-in-2 memory

Konektori:

√ Napred: i.Link DV ulaz; kompozitni & S-video ulaz; stereo audio ulaz (phono) √ Pozadi: 2 x SCART (RGB/kompozitni/S-video ulaz; RGB/kompozitni/S-video izlaz); HDMI, komponentni, S-video, kompozitni video i stereo audio izlaz; kompozitni video i stereo audio ulaz; koaksijalni i optički audio izlaz; antenski ulaz i izlaz

Nova dimenzija

Kad nam se pridruži novi distributer Hi-Fi opreme i kad imamo prilike da po prvi put testiramo opremu nekog proizvođača - to je svakako dobra vest. Ovog puta u pitanju je firmaPlayerInternational,kojajeveć godinu dana ekskluzivni zastupnik proizvoda kompanije Onkyo, iako se njihovo poslovanje do sada uglavnom zasnivalo na studijskoj i DJ opremi, kao i osvetljenju. Onkyo, kao svetski poznat brend, ima dugu tradiciju. Kompanija je osnovana još 1946. godine, pod imenom Osaka Denki ONKYO

K.K. U početku su proizvodili opremu za gramofone (zapravo fonografe), da bi se kasnije orijentisali na stereo sisteme sasta-

vljene iz zasebnih komponenti. Uspesi su se nizali, a zanimljivo je da je već 1987. godine Onkyo korporacija u Sjedinjenom Državama stekla reputaciju proizvođača AV risivera. Danas je Onkyo poznat po svom AV i stereo programu, ali, interesantno, i po kvalitetnim mini-linijama. Pored toga, Onkyo proizvodi digitalna pojačala po veoma kompetitivnim cenama.

Risiver

U okviru prvog testa odlučili smo da predstavimo AV program, i to neke od bestbuy uređaja koji mogu biti interesantni

širem auditorijumu. Reč je o AV risiveru sa oznakom TX-SR674E i DVD plejeru DVSP404E. Ako bismo želeli da preciznije pozicioniramo ovaj AV risiver među drugim risiverima kompanije Onkyo, rekli bismo vam da svi novi modeli imaju broj 4 kao poslednju cifru, dok je kod prethodne generacije to bio broj 3. Dalje, serija kreće s 5.1 modelom pod oznakom 304, preko 504 i 604, dok naš model - 674 predstavlja zlatnu sredinu, nakon koje slede risiveri sa THX sertifikatom.Dakle,TX-SR674Ejenajjači model na kome nećete pronaći THX sertifikat.SličnojeisaDVDplejerima:DVSP404E je najjači model u grupi plejera koji nemaju mogućnost reprodukovanja SACD i DVD-Audio diskova.

Model TX-SR674E je 7.1 AV risiver, opremljen dekoderima koji podržavaju prateće formate za sedmokanalni kućni bioskop. Izdvojićemo Dolby ProLogic IIx ili DTS-ES. AV risiver dolazi u velikom kućištu, kao i većina njegovih “kolega”. Poseduje aluminijumski prednji panel, jasan i čitljiv matrični displej, plavičasto osvetljenje oko potenciometra za podešavanje jačine zvuka - jednom rečju, TX-SR674E karakteriše dizajn klasičan za AV risivere. Na prednjem panelu je na raspolaganju veliki broj tastera: za izbor izvora, DSP podešavanja, kontrolu izvora druge zone, upravljanje radio tjunerom, a tu su naravno i različiti ulazi. Pored klasičnih kompozitnih i S-Video ulaza, tu je i digitalni optički, kao

piše: Viktor Kostić Onkyo DV-SP404E i TX-SR674E

i ulaz za mikrofon, namenjen automatskoj kalibraciji sistema. S obzirom da se radi o novom modelu, risiver je opremljen i HDMI konektorima, kao i pratećom elektronikom za video up-konverziju. Ono što nismo uspeli da odgonetnemo je prava snaga ovog uređaja. Naime, proizvođač je naveo snagu od 150 vati na 6 oma, ali uz pokretanje samo jednog kanala. Podatak o dinamičkoj snazi od 105 vati na 8 oma na prednjem paru zvučnika je već nešto relevantniji. Zadnji panel je veoma bogat, te nećemo nabrajati sve veze; izdvojićemo samo zvučničke terminale “u 7.1 bojama”, a prisutni su terminali i za drugu zonu. Pored izlaza pojačanog signala za zonu 2, Onkyo nudi i linijske predizlaze ako želite da u drugoj prostoriji priključite još jedno pojačalo. Ako posvetimo još malo pažnje audio sekciji, primetićemo da D/A konvertor na svim kanalima radi s rezolucijom od 192 kHz/24 bita. Dalje, radio tjuner poseduje memoriju za 40 radio stanica, kao i podršku za puni RDS. Ono što nam je na prvi pogled zasmetalo jeste relativno tanak kabl za napajanje, kao i odzvanjanje kućišta pri blagim udarcima prstiju.

Plejer

DV-SP404E je novi model i već se ističe kao jedan od najprodavanijih plejera kompanije Onkyo. Nije teško pogoditi zašto je to tako: reprodukcija svih popularnih formata, uključujući DivX, kao i MP3 i WMA fajlove, HDMI izlaz, kao i podrška za up-konvertovanje video signala na 720p/ 1080i rezoluciju. Dakle, na raspolaganju su nam sve opcije koje bismo očekivali od znatno skupljeg DVD plejera, ovog puta po sasvim razumnoj ceni. Video segment poseduje progressive scan za PAL i NTSC režim, kao i D/A konvertore na 108kHz/12 bita. U radu se pokazao sasvim korektno, a mehanizam nije posebno glasan, iako ima obarajuća vratanca. Onkyo je i u ovaj uređaj ugradio lep matrični displej, tako da uređaj zaista ne izgleda nimalo jeftino.

Pri slušanju muzike, Onkyo 404 se pokazao veoma dobro. Njegovi analogni izlazi

dali su dinamičan i prostoran zvuk, kakav načelno ne očekujemo od DVD plejera. Naravno, ne treba očekivati audiofilskoteoretisanje s naše strane, ali zaista smo bili prijatno iznenađeni. Kao posebno dobre, izdvojili bismo kontrole odnosno tastere na plejeru, kvalitetnu izradu i solidnu reprodukcije i zvuka i slike. Povezujući drugi izvor zvuka, ne bismo li videli šta AV risiver može da uradi, zaključili smo da risiver takođe poseduje čist zvuk, s dovoljno snage i basa. Naravno, nemojte zaboraviti da uključite čisti stereo režim rada. Tonalni balans nam se dopao, a čini se da je Onkyo ovde planirao kombinaciju satelita i subwoofera.

Oba uređaja možemo ukratko opisati kao veoma moderne i pristupačne, sa svim hitech opcijama koje bi vam u narednih nekoliko godina mogle zatrebati. Čini se da je Onkyo veoma ozbiljan igrač na svetskoj sceni kućnog bioskopa, a nadamo se da će to uskoro postati i kod nas.

Konkurentna cena, solidna izrada i reprodukcija, HDMI.

Deklarisana snaga, kućište risivera.

Specifikacije

Plejer DV-SP404E

√ Tipovi medija: DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW √ Video kompatibilnost: DivX, VCD, JPEG √ Audio kompatibilnost: MP3, WMA

√ Frekvencijski opseg: 4 - 44.000 Hz (za DVD)

√ Odnos signal/šum: 115 dB √ Dimenzije: 435x61x215 mm √ Masa: 1,9 kg

√ Cena: 189 evra

AV risiver TX-SR674E

√ Formati: DTS - DTS 96/24, DTS-ES Discrete/ Matrix, DTS Neo:6 | Dolby - Dolby Digital, Dolby Digital EX, Dolby Pro Logic IIx

√ Izlazna snaga: 105W na dva kanala (8 oma)

√ THD (20Hz-20kHz): 0,08% √ Frekvencijski opseg: 10Hz – 100kHz √ Odnos signal/šum: 106dB √ Damping faktor: 60 √ Dimenzije:

435x174x377 mm √ Masa: 11,4 kg

√ Cena: 616 evra

Ustupio: Player International, tel: 011/33-47-615

Isotek Solus i Elite

Od trača do istine

Još jedna od golicljivih tema u mnogim audiofilskimkrugovima:kablovinapajanja i razni uređaji koji se koriste za prečišćavanje i “peglanje” struje. Da li su to sve samo priče ili ne, odlučili smo da i sami ispitamo. U tu svrhu testirali smo neke od proizvoda mlade engleske kompanije Isotek, koja se upravo i bavi proizvodnjom ovakvih uređaja i visokokvalitetnih strujnih kablova.

Po njihovoj teoriji, a i po mišljenju mnogih Hi-Fi ljubitelja širom sveta, priča o kvalitetnom zvuku počinje, logično, od kvalitetnog napajanja, koje je neophodno da bi uređaji radili što pravilnije i bez oscilacija. Bilo da je ova priča istina ili trač, slažemo se sa onima koji podržavaju teoriju koja kaže da će svaki uređaj raditi pravilnije i mirnije ako mu obezbedite što konstantniju struju. Takođe, ova teorija kaže da vi na ovaj način i čuvate svoje uređaje od padova napona, koji su pogotovo u našoj strujnoj mreži stalna pojava. Da li kvalitet struje može da promeni karakter samog zvuka i poboljša njegove karakteristike ispitali smo na razdelniku i optimizatoru napona koji nosi naziv Solus. Kako kompanija Isotek uz svoje uređaje ne daje i strujne kablove već ih prodaje zasebno, za ovu priliku obezbedili smo i naponski kabl istoimene firme,itomodelElite.

Model Elite rangiran je kao drugi u nizu, počevši od najslabijeg ka najjačem. Slabiji od njega je model Premium, a onda slede modeli Optimum i Supreme. Kao i svi kablovi, model Elite sastoji se od tri provo-

dnika izrađena od visokokvalitetnog prekaljenog bakra, koji je potpuno oslobođen od kiseonika (OFC-Oxygen Free Copper). Provodnici su zatim obloženi fleksibilnim PVC materijalom, a preko njega nalazi se pletena žica, koja objedinjuje sva tri provodnika i ima ulogu uzemljenja. Ovakva zaštita nalazi primenu i kao izolator od radio-talasa, koje, kao što znamo, svaki kabl “kupi” poput radio-antene. Model Elite terminisan je kvalitetnim Furutech utičnicama s oznakom FI-15-G.

Isotek Solus predstavlja uređaj standardnih dimenzija, mase pet kilograma. Odlikuje ga visok kvalitet izrade, a prednja strana, urađena u brušenom aluminijumu, svakako ostavlja utisak pouzdanosti. Svojim izgledom ovaj uređaj lako će se uklopiti i sa skupljim sistemima. Model Solus ne poseduje on/offprekidačvećje aktivan od samog uključivanja u strujnu mrežu. Plava LE dioda na centralnom delu prednjeg panela je ujedno i jedina lampica na uređaju, a obaveštava nas o tome da je uređaj pod naponom. Sa zadnje strane nalazi se šest standardnih utičnica, sa kojih je moguće napajati isti broj komponenti, bilo da se radi o audio ili video uređajima. Isotek Solus radi na principu mreže paralelnih filtera,spojenihpomoću Polaris-X tehnologije, koja je bazirana na dva osnovna Kirhofljevapravilaostruji. Ova tehnologija omogućava elektronima da nađu najlakši put, bez izobličenja koja se javljaju u standardnim konstrukcijama. Takođe, ovaj princip smanjuje međuso-

piše:

Nemanja Stupar

bno “zagađivanje” struje, koje se javlja kao posledica međusobne komunikacije između utičnica. Ovo je najniži model u ponudi ove kompanije.

Iako su razlike i pomaci u kvalitetu zvuka zaista mali, složićete se, ipak nisu zanemarljivi. Zvučna slika bila je za nijansu (ali zaista nijansu) ravnomernija, a pozadinsko šuštanje nešto slabije. Razlika, doduše vrlo mala, osetila se i na bas liniji, koja je bila odsečnija i manje zamućena, sa izraženijim startom i stopom.

Ako nas pitate, ovakav uređaj svakako nije neophodan. Ipak, ako ste konačno složili svoj sistem i smatrate da je to zvuk kakav ste i želeli, tek onda bi Isotek Solus trebalo da stupi na scenu i izvuče maksimum iz vašeg “već savršenog” sistema i ispegla sve one sitne detalje kojih niste bili ni svesni. Jedno je sigurno: priča o čistom i kvalitetnom napajanju svakako nije trač...

Ustupio: BM, tel: 011/3618-218

piše: Viktor Kostić

Wharfedale subwooferi

Daj malo basa!

Testirajući zvučnike kompanije Wharfedale, došli smo do zaključka da se odličan zvuk može dobiti i za malo novca. Serija Diamond u verziji 9 doživela je neviđenu svetsku popularnost, a jača serija Evo prati je u stopu. Bili smo u prilici da među prvima testiramo novu seriju Evo2 i prenesemo vam naše utiske. Međutim, postoji jedan segment među Wharfedale proizvodima kojem do sada nismo posvećivali dovoljno pažnje - reč je o subwooferima. Ova kompanija je još jednom omogućila krajnjim korisnicima da za relativno malo novca kompletiraju svoj sistem kućnog bioskopa i tako upotpune zvučni doživljaj. Testirali smo nekoliko najpopularnijih subwoofera, kako bismo se bolje upoznali sa njihovim karakteristikama i mogućnostima.

Wharfedale je svoje subwoofere podelio u dve serije, Powercube Plus i SW. Prva od pomenutih serija je slabija u hijerarhiji, ali dovoljno jaka da prodrma sobu snažnim basom. U njoj se nalaze tri modela, čije su oznake: PC8+, PC10+ i PC12+. Kao što i pretpostavljate, brojčana oznaka sugeriše veličinu bas membrane. Bez obzira što biste verovatno odmah poželeli najveći subwoofer, naša preporuka je da ih, ako imate mogućnosti, prvo poslušate u vašoj prostoriji. Bas frekvencije se, uslovno rečeno, teško kontrolišu i moguće je da će u maloj prostoriji manji subwoofer zvučati bolje i preciznije. Svi subwooferi Powercube serije imaju IEC utičnicu sa odvojivim kablom za napajanje, pored koje se nalazi i osigurač, koji korisnik može jednostavno zameniti. Od kontrola imamo sve osnovne “potrepštine”, pa je tako omogućeno podešavanje nivoa jačine zvuka, rezne frekvencije, kao i

obrtanje faze. Ovi subwooferi su postavljeni na nožice, koje odvajaju kutiju od poda, kako bi membrana imala dovoljno prostora da funkcioniše. Pomenimo još da su u modele PC8+, PC10+ i PC12+ ugrađena pojačala od 100, 100 i 150 vati respektivno. Upravo zbog znatno veće izlazne snage pojačala, model PC12+ poseduje značajno veći hladnjak na zadnjem panelu, gde se pored komandi nalazi i bas-refleksotvor. Priča postaje značajno interesantnija sa subwooferima iz više klase. Slušajući sistem kućnog bioskopa sa modelom SW150, čuli smo upravo ono što smo i očekivali. Bas sekcija nas je uvela u samu radnju filmai pojačala napetost. Bas membrana od 10 inča bila je više nego dovoljna da popuni prostoriju od 14 kvadrata. Držali smo reznu frekvenciju visoko, a subwoofer se nije “otimao kontroli”. Svi detalji koje u ovom segmentu možete čuti bili su prisutni, bez ikakvih nuspojava. U pitanju je subwoofer koji je tri puta poneo titulu subwoofera godine u magazinu What HiFi? Niska cena uz visok kvalitet je svakako nešto što može biti presudno u izboru pobednika.

Prvo što možemo primetiti na subwooferu SW250 jeste njegovo zaobljeno kućište, koje će se vizuelno savršeno uklopiti uz ostale Wharfedale zvučnike. Razlog za ovakvu konstrukciju je dobro poznatumrtvljavanje kutije i smanjivanje stojećih talasa. Manji sub SW150 dolazi u “standardnoj kockastoj” kutiji i poseduje membranu od 10 inča, usmerenu ka slušaocu. Svi modeli SW subwoofera imaju membrane napravljene od kevlara, materijala na koji su u Wharfedaleu posebno ponosni. Zanimljivo je da su u ove subwoofere ugrađena pojačala koja rade u klasi AB, što postaje prava retkost naspram novih digitalnih pojačala klase D. Već smo pomenuli vizuelni utisak koji SW250 ostavlja, ali njega krase i značajnije prednosti. U svom gornjem delu SW250 poseduje displej koji će korisniku značajno olakšati kontrolu bas sekcije, a sve to, naravno, iz fotelje. Model

SW250 se isporučuje zajedno sa daljinskim upravljačem. Displej pokazuje nivo jačine zvuka, poziciju rezne frekvencije, položaj faze. Zanimljivo je da na SW250 možemo memorisati četiri različita podešavanja i uvek ih lako promeniti pomoću upravljača. Ukoliko još pomenemo da je ovaj subwoofer praktično duplo skuplji od SW150, postaje jasan obim razlika između njih.

Prema tome, mislimo da ćete jednostavno prepoznati sopstveni izbor. Ukoliko tražite povoljan subwoofer i nije vam teško da ustajete iz fotelje, SW150 će zadovoljiti osnovne potrebe prosečnog slušaoca kućnog bioskopa. Ako ste zahtevniji, preferirate daljinsku komandu, veću kontrolu i naravno, čujete razliku između ovih modela, jasno je da je SW250 naša preporuka.

Model SW150

√ Prečnik membrane: 250mm √ Snaga

pojačala: 150W √ Ulazna impedansa: 10kΩ

√ Frekvencijski odziv: 35Hz – 110 Hz

√ Maksimalni zvučni pritisak: 107dB √ Rezna frekvencija: od 35 do 85Hz (sa koracima od 10Hz) √ Dimenzije: 330x330x370 mm

√ Opcije: prekidač faze, prekidač premošćavanja filtera √ Cena: 300 evra

Model SW250

√ Prečnik membrane: 250mm √ Snaga

pojačala: 250W √ Ulazna impedansa: 10kΩ

√ Frekvencijski odziv: 30Hz – 110 Hz

√ Maksimalni zvučni pritisak: 108dB √ Rezna

frekvencija: od 35 do 85Hz (sa koracima od 10Hz) √ Dimenzije: 420x420x375 mm

√ Opcije: prekidač faze, prekidač premošćavanja filtera,daljinskakomanda, displej √ Cena: 600 evra

Ustupio: Neofyton, tel: 021/452-642

Denon Smartlife S-81

Kućni ljubimac

piše: Bojan Jović

Omogućeno je memorisanje ukupno 60 stanica, kao i dodeljivanje naziva stanicama, sa po standardnih osam karaktera. CD plejer se odlikuje brzim i tihim mehanizmom za iščitavanje diskova, a dodatnu opciju, tako traženu, predstavlja mogućnost reprodukcije dva najpopularnija kompresovana formata - MP3 i WMA.

Kada nam je urednik najavio dolazak ovog kompleta na test, jedno od prvih pitanja koje nam se nametnulo u razmišljanju o ovom i sličnim proizvodima bilo je: kome je S-81 zapravo namenjen? Iz razgovora sa nekoliko prijatelja, sa kojima delimo pasiju prema muzici i audio uređajima, nije se baš mnogo toga moglo zaključiti, a zabuna je na momente i uvećavana. Sve to je samo podsticalo našu znatiželju... Nakon višednevnog iščekivanja, omanja kutija se napokon našla u našoj redakciji. Postupak otpakivanja i povezivanja potrajao je “čitavih” 2 minuta, nakon čega su se iz sistema začuli prvi taktovi numere “Come to find”bluzgitaristeDougaMacLeoda,i to “na prvo slušanje” sasvim korektno. Tek nešto kasnije, dok smo pažljivije razgledali centralnu jedinicu i zvučnike, shvatili smo da je pomenuti “postupak” podrazumevao i priključivanje uređaja na izvor struje i povezivanje zvučnika pomoću priloženih kablova sa specifičnomterminacijom. Jednom rečju, pravi “plug&play”, bez odvrtanja, zavrtanja, podešavanja i svega ostalog što se pri instalaciji Hi-Fi sistema podrazumeva. Priznajemo da nam je to ovoga puta prijalo.

Centralna jedinica

Poput ostalih modela iz serije, i S-81 se odlikuje karakterističnom zaobljenom formom prednjeg panela. Panel je izrađen od aluminijuma i deluje veoma čvrsto i kvalitetno, a ceo uređaj, zahvaljujući nešto manjoj širini (38 cm), odaje utisak kompaktne, monolitne konstrukcije. Na sredini prednjeg dela nalazi se trej CD-plejera, a ispod njega veliki displej. Prednji panel sadrži samo osnovne komande, koje na

dodir zasvetle jarkoplavom svetlošću, da bi se posle nekoliko sekundi svetlost lagano ugasila. S obzirom da tasteri nisu konstantno osvetljeni ovo baš i nema mnogo smisla, ali da je atraktivno - jeste. Displej je podeljen na dva reda, što je veoma korisno pri reprodukciji MP3 ili WMA formata (očitavanje ID-tagova u punoj dužini) ili pri slušanju radija (istovremeni prikaz memorijskog mesta, frekvencije i RDS/radio teksta), ali bitno smanjuje čitljivost s nešto veće udaljenosti. Pritom, plavo osvetljenje, iako moderno, definitivnone poboljšava ionako slabu čitljivost. Sa zadnje strane smešteni su terminali za zvučnike, koji svojom koncepcijom potpuno pojednostavljuju povezivanje, a mogućnost greške zaista svode na minimum. Zvučnički kablovi su sasvim dobrog kvaliteta, “ozbiljnog” izgleda i adekvatnog poprečnog preseka. Takođe, ukoliko poželite da vašeg “kućnog ljubimca” povežete sa nekim drugim zvučnicima, ili da samo pripadajuće kablove zamenite kvalitetnijima, pomenuti konektori se mogu veoma lako demontirati pomoću malog inbus-ključa koji stiže uz sistem. Pored zvučničkih terminala, na zadnjoj strani se nalaze još dva audio ulaza (aux 1 i 2), optički digitalni izlaz, kao i priključci za FM i AM antenu.

Funkcionalnost

Kada je o reč o funkcionalnosti, ovaj pametni sistem nam se predstavio u punom sjaju: u istom kućištu nalaze se pojačalo, tjuner i CD plejer. Pojačalo je deklarisano na 50 vati po kanalu na 4 oma, na frekvenciji od 1 kiloherca. Radio prijemnik je odličnog kvaliteta, a opremljen je već uobičajenim RDS i Radio-text sistemima.

U paketu sa centralnom jedinicom stiže i par malih, veoma lepo stilizovanih zvučnika, pod internom oznakom SC-S81. Kako je njihovu formu veoma teško opisati rečima, pustićemo slike da govore, uz napomenu da su ovi zvučnici u prirodi bar isto toliko dopadljivi. U pitanju su “dvosistemci” s frontalnim bas-refleksotvorom,opremljeni standardnim 25-milimetarskim visokotoncem i polipropilenskom mid/bas jedinicom prečnika 12 centimetara, uz nezaobilazan antimagnetski oklop. Dimenzijama (27x15x19 cm) se svrstavaju u prave satelite, a u prilog tome govore i mala postolja koja dopuštaju vertikalno ili horizontalno postavljanje zvučnika, kao i nosači koji omogućavaju montiranje direktno na zid, a isporučuju se - pogađate već - opet u standardnom paketu.

iPod

Kao da sve do sada nije bilo dovoljno, S81 pruža i potpunu podršku za globalno popularni iPod plejer (ne isporučuje se u paketu, nažalost ;). Appleovo “čedo” je moguće priključiti direktno na prednji panel ili preko ulaza za dock control na zadnjoj strani, ukoliko posedujete docking station za iPod. Po priključivanju, iPod je moguće potpuno kontrolisati preko daljinskog upravljača. Reč-dve i o daljincu: veoma dobro dimenzionisan i kvalitetno izrađen, odlikuje se ergonomskim rasporedom i velikim “glavnim” tasterima (kontrola jačine zvuka i sl.). Sve ovo, posle kratkog perioda navikavanja, omogućava uspešnu manipulaciju i u mraku, mada priznajemo da bi iluminacija bila poželjna, a i potpuno u skladu s filozofijomovogsistema.Pored toga, na poleđini se nalazi poklopac ispod kojeg su smešteni dodatni tasteri za kontrolu CD plejera i iPoda. Iako razumemo nameru proizvođača da daljinski upravljač učini što jednostavnijim za svakodnevnu upotrebu, moramo priznati da otvaranje i zatvaranje poklopca svaki put kad želimo da aktiviramo, recimo, repeat funkciju, posle nekog vremena postaje zamorno. I još nešto, samo-za-nas-koji-smo-naopa-

čke: pomenuti poklopac se otvara na levu stranu, pa je upravljanje moguće samo desnom rukom. Iako bi se, zbog ovolikog broja prisutnih funkcija, moglo pomisliti da je proizvođač pokušao da nam “zamaže oči” i sakrije manjkavosti u osnovnoj nameni ovog sistema, to, na sreću, nije slučaj. Naravno, teško da ovde može biti govora o impresivnom Hi-Fi ugođaju, ali je reprodukcija sasvim korektna. Uostalom, jedan pogled na majušne zvučne kutije dovoljan je da shvatimo da ozbiljniji bas teško da možemo očekivati, a deklaracija pojačala, uz malo matematike, daje prave podatke o nevelikoj snazi na izlazu. Ipak, stereo slika je prilično precizna, a ispunjenost prostora zvukom gotovo na granici mogućeg za ovako male kutije. Srednji i visoki tonovi su veoma prijatni i poseduju određenu detaljnost, pa je tako album “Oxygene” J. M. Jarrea, uz pozicioniranje zvučnika na neuobičajenih 1,3 metra visine, zazvučao neočekivano dobro, čak bolje od nekih mnogo većih i skupljih, “pravih” bookshelf zvučnika.

Treba reći da je, digitalnim putem, omogućena korekcija zvučne slike (bass/treble), a tu su još i kontrola balansa, opti-

mizacija zvučnika u zavisnosti od pozicije (stand/wall) i dampinga prostorije (low/ mid/high), pa čak i source direct funkcija. Sve u svemu, kvalitet reprodukcije je višestruko nadmašio naša, priznajemo, veoma skromna očekivanja, i to u gotovo svim segmentima. Potpuno ravnopravan sa svojom direktnom konkurencijom, ozbiljnijim mini-linijama i all-in-one sistemima iz iste ili drugih kompanija (Yamaha, Onkyo, Sony...), uz daleko sofisticiranijidizajn i možda pokoju funkciju više, S-81 pruža pravi užitak u lakoći upotrebe brojnih funkcija i svakodnevno, jednostavno uživanje u muzici. Takođe, ovaj sistem predstavlja sjajan izbor za spavaću ili dečiju sobu, a priključivanjem DVD plejera i računara stvorićemo pravi mali multimedijalni centar.

Za kraj, pokušaćemo da odgovorimo na pitanje s početka ovog teksta: dakle, kome je S-81 namenjen? Po našem mišljenju, pre svega onima koji nemaju dovoljno vremena i interesovanja za zahtevan proces odabiranja komponenti audio sistema, ili pak nemaju dovoljno prostora za njihov smeštaj, a muzika i faktor vizuelnog utiska su ipak pozicionirani prilično visoko

na lestvici njihovih prioriteta; onima koji žele kvalitetno izrađen uređaj, sa velikim osnovnim mogućnostima, ali i mogućnostima nadgradnje, prijatnog zvuka, uz više nego poželjan dodir “lifestyle” dizajna. Pri ovakvim kriterijumima za odabir, Denon Smartlife S-81 zaslužuje svaku preporuku.

Izuzetan kvalitet izrade, dizajn, sjajan zvuk za ovako male kutije.

Nedovoljno čitak displej, cena.

Specifikacije

S-81

√ Izlazna snaga: 50 W po kanalu pri 4 oma

√ Reprodukcija: CD, CD-R/RW √ Podržani

formati: audio CD, MP3, WMA √ Memorijskih

mesta: 60 √ Dimenzije (ŠxVxD): 380x97x265 mm √ Masa: 4,1 kg √ Cena: 699 evra

SC-S81

√ Tip zvučnika: dvosistemski, bas-refleks

√ Impedansa: 4 oma √ Preporučena snaga

pojačala: 60 W √ Dimenzije (VxŠxD): 269x150x190 mm √ Masa: 3,1 kg

Ustupio: Neofyton, 021/452-642

Kimber PBJ i Silver Streak

Bez dlake na jeziku

U prošlom broju časopisa imali ste priliku da se upoznate sa kompanijom Kimber, koja već dvadeset pet godina egzistira na tržištu i brine se za kvalitetnu konekciju Hi-Fi komponenti. Krećući se kroz asortiman interkonekt kablova ovog proizvođača, popeli smo se za stepenik više u odnosu na primerke koje smo vam predstavili u prošlom broju. Drugi u nizu, počev od najslabijeg ka najjačem modelu, jeste interkonekt kabl sa oznakom PBJ.

Kao i kod svih kablova koji dolaze iz ove kuće, posebna pažnja posvećena je usklađivanju slušnih rezultata sa testova i rezultata dobijenih u laboratorijama. Ova procedura, poznatija pod skraćenicom OSCaR (Objective Subjective Correlation and Results), dala je Kimber kablovima određeni pečat i svakako doprinela izvlačenju maksimalnih rezultata prilikom integracije u bilo kom sistemu. Model PBJ karakteriše vrlo jednostavan i upečatljiv dizajn, a WBT konektori na krajevima provodnika svakako govore o pretenzijama ovog gotovo entry-level interkonekcijskog kabla. Konektori nose oznaku WBT-0147 i predstavljaju odlično rešenje za siguran kontakt sa uređajem. Sistem dodatnog pritezanja ili otpuštanja konektora, iako pomalo umarajuć za one koji poput nas često premeštaju uređaje, ipak je krajnje pozitivna stavka kada govorimo o kvalitetnom kontaktu i sigurnoj vezi.

Kimber PBJ sastoji se od tri provodni - ka,međusobno upletena i zasebno izolovana (Va- riStrand tehnolo - gija). Kako specifikacije kažu, radi se o hiperčistom bakru izolovanom teflonom. Sami provodnici posebno su oblikovani u željeni oblik, radi postizanja što boljih performansi. Kao i bolje kotirani model Silver Streak, model PBJ se izrađuje u dužinama od 0,5 do 2 metra. Takođe, oba kabla je moguće naručiti i u balansiranim varijantama, sa studijskim XLR konektorima.

Pored nešto boljih WBT konektora, s oznakom 0108, model Silver streak - kako i sami možete naslutiti iz naziva kabla - koristi i srebrne provodnike. Isti princip uplitanja tri zasebno izolovana provodnika korišćen je i kod ovog modela. Signal se prenosi preko hiperčiste VariStrand srebrne žice, koja je upotrebljena i na čuvenom KCAG modelu interkonekt kabla kompanije Kimber. Samo jedan od tri provodnika napravljen je od čistog bakra, a njegova funkcija rezervisana je za uzemljenje.

piše: Viktor Kostić

piše: Nemanja Stupar

Uzevši u obzir pomak u kvalitetu zvuka i cene za oba modela, naš favorit je ovog puta bio jeftiniji model PBJ. Iako je osnova ovog kabla bakar, a jačeg testiranog modela srebro, smatramo da model PBJ po svojim performansama nije tako daleko od modela Silver Streak, koliko bi to sama cena mogla sugerisati. Oba kabla odlikuju, pre svega, neutralnost i vrlo trodimenzionalan i čist zvuk. Kao da je sistem zvučao manje “zbunjeno” i bolje organizovano. Detaljnost i raslojenost zvuka još više je dolazila do izražaja uz model Silver Streak, koji već predstavlja opciju za nešto ozbiljnije audio sisteme. Uz njega zvuk je bio još brži, sa čistijom i dinamičnijom bas linijom. Takođe, celokupna zvučna slika bila je nešto detaljnija. Slabiji model odlikovao je topliji i za nijansu mekši zvuk.

Kao i uvek kada je reč o kablovima, pravi izbor zavisi pre svega od toga kakav zvuk smatrate dobrim i šta će se uklopiti u vaš sistem. Shodno tome, ako ste rešili da unapredite vaš sistem, preporučujemo da ova dva modela svakako uzmete u razmatranje.

Ustupio: BM, tel: 011/3618-218

Bosanova za XXI vek

Da li vam imena João Gilberto i Miúcha nešto znače? A Astrud Gilberto i Chico Buarque? Sve su to imena ljudi duboko povezanih sa Bebel Gilberto, koja proteklih godina “žari i pali” tzv. world music scenom. João je njen otac, inače tvorac muzičkog pravca po kojem je Brazil poznat - bosanove. Astrud je njegova prva žena (i Bebelina maćeha) - “kraljica bosanove”. Ona je otpevala čuvenu pesmu “The Girl

From Ipanema”, prvi i verovatno najpoznatiji bosanova singl. Miúcha je Joãova druga žena i Bebelina majka, istovremeno izuzetno popularna pevačica bosanove. “Poslednja četvrtina” je Chico Buarque,

njen ujak i jedan od poznatijih brazilskih pevača i kompozitora.

Prvi koraci

Uz takvo zaleđe, šta devojčica rođena u Njujorku može da radi? Ima samo jedan pravi izbor, a to je da se posveti muzici. U tome joj je najviše pomogla majka, koju Bebel smatra svojom prvom učiteljicom pevanja: “Ona me je naučila da improvizujem i da koristim svoj glas još dok sam bila devojčica.” Osim “privatnih časova”, Bebel je od majke dobila šansu i da snima u studiju i da nastupa sa čuvenim muzičarima.

Tako je sa samo sedam godina učestvovala na Miúchinom prvom solo albumu, a sa devet je sa njom i saksofonistom Stanom Getzom nastupila na džez festivalu u Carnegie holu. U njene rane korake ubraja se i snimanje muzike za dečji mjuzikl “Os Saltimbancos”, u čijoj pripremi je učestvovao i Chico Buarque.

Dok je još živela u Brazilu bila je članica jednog eksperimentalnog teatra, u kojem je upoznala pevača i pesnika Cazuzu (tokom osamdesetih postao je jedan od najpoznatijih brazilskih rokera), koji joj je postao blizak prijatelj.

piše: Marko Herman

Bebel Gilberto

Tokom saradnje sa Cazuzom počela je i da piše pesme, sama ili sa drugim ljudima. Tako je nastala i “Preciso Dizer Que Te Amo”, koju je izvodio Cazuza i koja je postala veliki hit u Brazilu, te osvojila nekoliko nagrada. To je podstaklo da i sama uđe u studio, pa je 1986. objavila svoje prvo izdanje - EP “Bebel Gilberto”. Očito, album nije postigao veći uspeh, a ona se posvetila saradnji sa drugim muzičarima, kako u Brazilu tako i širom sveta. Već 1991. godine preselila se u Njujork, gde je provela skoro deset godina. Tu je najpre nastupala na Muzičkoj akademiji u Bruklinu, u predstavi o Carmen Mirandi koju je režirao Arto Lindsay, a uz Bebel su učestvovale i Naná Vansconcelos i Laurie Anderson. Osim sa Artom, sarađivala je i sa drugim poznatim muzičarima, kao što su Thievery Corporation, David Byrne, Towa Tei, Caetano Veloso...

U Njujorku je okupila i sopstveni bend, sa kojim je često nastupala, a 1996. godine snimila je i jednu pesmu za kompilaciju “Red Hot + Rio”, posvećenu borbi protiv AIDS-a. Da ume da proceni šta bi ljudi voleli da slušaju pokazuju i dva uspešna dens hita, koje je napisala devedesetih - “Technova” i “Batucada”. Pre nego što se preselila u London, sa Viniciusom Cantuárom i Maurom Refoscom je snimila muziku za filmBradaAndersona“NextStop Wonderland”.

Spremna za slavu

Krajem devedesetih godina Bebel je rešila da produbi svoje muzičke vidike i preselila se u London. Dalje je razvijala svoj pristup bosanova muzici i pripremala se za svoj prvi pravi solo album, a sarađivala je sa Amonom Tobinom, Arling & Cameronom, te Ninom Mirandom. U Londonu je upoznala i čoveka koji joj je pomogao da “Tanto Tempo” bude izuzetno dobro prihvaćen i među kritičarima i među publikom. U pitanju je Mitar Subotić, poznatiji kao Suba, koji je od 1990. pa sve do smrti, u novembru 1999. godine, živeo u Rio de Žaneiru. Legenda kaže da je umro pokušavajući da spase originalne snimke albuma “Tanto Tempo” od požara koji je zahvatio njegov stan, koji je istovremeno bio i studio.

Album je objavljen 2000. i do sada je prodat u više od milion primeraka širom sveta. “Tanto Tempo” i album remiksa, objavljen godinu dana kasnije, postavili su Bebel Gilberto na svetsku muzičku mapu, a dve nominacije za nagradu Latin Grammy su učvrstile njen status u Južnoj Americi. Na njen drugi album čekalo se do 2004. godine. Nazvala ga je jednostavno “Bebel Gilberto”, iz želje da time pokaže da je u pitanju delo koje odražava njenu suštinu. Producirao ga je Marius de Vries (sarađivao je i sa Madonnom, Björk i Annie Len-

nox), koji je odlično uhvatio zrelost koja album odlikuje. Ljude koje je oduševio njen prvi album najviše je iznenadila značajna promene muzičke podloge. Elektronske semplove zamenile su deonice odsvirane akustičnim instrumentima, što doprinosi intimnijem doživljaju albuma. “Bebel Gilberto” je snimljen u Njujorku, Londonu, Salvadoru i Rio de Žaneiru, a doneo je Bebel britansku nagradu MOBO (Music Of Black Origin) i nominaciju za World Music Grammy.

Godinu dana kasnije objavljen je i album remiksovanih pesama, čisto da se zadrži pažnja publike, koja je i inače odlično reagovala na njeno drugo izdanje, ishvaljeno i od strane kritike. U periodu do snimanja trećeg izdanja najznačajniji momenat predstavlja njena saradnja sa čuvenim Mikeom Pattonom u pesmi “Caipirnha”, objavljenoj na njegovom albumu “Peeping Tom” u proleće 2006. godine.

“Momento” se pojavio u prvim danima 2007. godine i donosi sledeći korak u razvoju njenog ličnog pogleda na bosanova nasleđe. Kroz saradnju sa ostrvskim producentom Guyem Sigsworthom stvorila je još jedno svevremensko delo, koje će obeležiti prvu deceniju XXI veka, a njeno ime zauvek upisati u savremenu muzičku enciklopediju.

1986 - “Bebel Gilberto” EP

2000 - “Tanto Tempo”

2001 - “Tanto Tempo Remixes”

2004 - “Bebel Gilberto”

2005 - “Bebel Gilberto Remixed”

2007 - “Momento”

Diskografija

piše: Marko Herman

Bebel Gilberto - “Momento” (Crammed)

Svojim trećim solo albumom Bebel Gilberto čvrstim koracima nastavlja da unapređuje svoj muzički izraz. Uz pomoć čuvenog britanskog producenta Guya Sigswortha snimila je album o kretanju kroz vreme, ali i životu u trenu. “Momento” sadrži elemente elektronske muzike karakteristične za njen prvenac, ali i zavodljive, akustične deonice koje su krasile njen drugi album. Njen glas muzičku podlogu obogaćuje i na idealan način upotpunjuje suptilnim, ali snažnim emocijama. Većina pesama je njen autorski rad, uz pomoć saradnika, a album sadrži i tri impresivne obrade: pesmu “Caçada” napisao je njen ujak Chico Buarque, “Tranquilo” je delo mladog brazilskog producenta Kassina, a najupečatljivija je “Night And Day” Colea Portera u Bebelinoj bosa-džez izvedbi. “Momento” je album koji će vas dugo “držati” i naterati da iščekujete remiks verziju.

Carla Bruni - “No Promises” (Wrasse)

Do pre četiri godine Carla Bruni je vreme uglavnom provodila na modnim pistama, zarađujući više miliona dolara godišnje, a onda je rešila da se posveti muzici, prvenstveno šansonama. Njen debi album “Quelqu’un m’a dit”, otpevan na francuskom, pojavio se 2003. godine i izazvao puno pažnje i pohvala kritičara. No, Carla nije spavala na lovorikama i prethodne dve godine provela je spremajući drugo izdanje. “No Promises” je otpevan na engleskom, a sve pesme su dela poznatih pesnika, poput Williama B. Yatesa ili Emily Dickinson - vrlo interesantan koncept, koji Carla uspešno pretvara u dobar album, pun nežnih pesama. Stilski najviše u maniru američke folk muzike, njen drugi album pomalo gubi na privlačnosti bez misterioznosti pevanja na francuskom, ali je i dalje odlično ostvarenje, koje će vam pružiti puno trenutaka uživanja.

The Holmes Brothers - “State of Grace” (Alligator)

Braću Holmes je naizgled lako hvaliti. Ovaj u osnovi bluz bend svira muziku koja sadrži i elemente soula, džeza i gospela, koji karakterišu zvuk Nju Orleansa. Sve to su oni smešali u nešto osobeno, ne stide se prelaska u druge žanrove i bave se muzikom koju poznavaoci ne bi svrstali u njihov repertoar. Zato njihov novi album sadrži pesme koje ste čuli milion puta, a koje Holmes Brothers izvode tako da dobijaju sasvim novi oblik. Tako “(What’s So Funny ‘bout) Peace And Understanding” Nicka Lowea nije nikada zvučala tako dobro, a “I Want You To Want Me” grupe Cheap Trick verovatno nećete ni prepoznati. Niz izuzetnih obrada upotpunjuje saradnja sa pevačicama Roseannom Cash i Joanom Osborne, kao i njihove autorske pesme koje “State Of Grace” odlično slažu u kompaktnu celinu.

Norah Jones - “Not Too Late” (Blue Note)

Nakon njena dva solo albuma i projekta “The Little Willies”, ko nije čuo za Noru Jones - treba da se stidi! Za veoma kratko vreme dostigla je slavu za koju mnogi rade decenijama, a njen treći album bi sada trebalo da opravda dosadašnje uspehe. Izdanje “Not Too Late” to u potpunosti uspeva. Ovo nije album koji će vam otkriti nove dubine njenog glasa. Nema tu ni eksperimentisanja u muzičkom izrazu. Norah je svoju trenutnu poziciju na muzičkom nebu iskoristila da ponudi stabilno i zrelo izdanje, koje ne daje mogućnost loše kritike, a njoj daje malo vremena da sabere misli i spremi nam, nadamo se, nešto stvarno drugačije. Svi njeni fanovi biće u potpunosti zadovoljni ovim albumom, a onima za koje će to biti prvi dodir s njenom muzikom (ako takvih ima) će omogućiti pravi uvid.

Fujiya & Miyagi - “Transparent Things” (Tirk)

“Transparent Things” je treće “dugometražno” ostvarenje trija iz Brajtona, čija muzika sadrži elemente krautroka (Kraftwerk, Can), gitarskog novog talasa (Talking Heads) i elektronske muzike devedesetih godina (Aphex Twin). Na ovom izdanju sakupljene su pesme sa njihova tri EP izdanja objavljena od 2004. do 2006. godine, a tome je dodata i jedna nova numera - “Cylinders”. Njihova muzika je opuštena i neopterećujuća, idealna za letnje vreme, ali i dovoljno originalna i inovativna da omogući udubljivanje i natera slušaoca da pritisne repeat na svom plejeru. Tome naročito doprinose reči, koje stalno plutaju na granici prepoznatljivosti i nečeg novog, što uglavnom daje dobre rezultate dok Fujiya & Miyagi na svoj način interpretiraju urbani život savremenog čoveka.

The Earlies - “Enemy Chorus” (Secretly Canadian)

Nakon izdanja iz 2004. godine, punog njihovih ranijih radova, kojim su uspeli da privuku publiku, teksaško-britanska grupa The Earlies našla je novi izazov u pripremanju, realno govoreći, svog prvog albuma. Iako je oduševljenje izdanjem “Enemy Chorus” slabije nego pri prvom puštanju “These Were...”, grupa nastavlja da kreira jedinstven, kompleksan zvuk, koji čine elektronski semplovi, zvuci iz prirode, gitare, gudači, duvači, hor... Ljubitelje naučne fantastike posebno će obradovati podatak da se jedna od najboljih pesama zove kao i jedan Asimovljev roman - “Foundation And Earth” (“Zadužbina i Zemlja”). Muziku grupe The Earlies ne možete slušati “na pola uha” - da biste je iskusili kako treba morate se u potpunosti posvetiti, a vreme koje posvetite njima neće biti uludo bačeno.

piše: Marko Herman

The Long Blondes - “Someone To Drive You Home” (Rough Trade)

Nakon demo i promo izdanja, The Long Blondes konačno imaju LP! I to ne bilo kakav. Ovo je fenomenalan pop album, koji je odsviran na gitarama a ne kreiran u nekom kompjuteru, na momente suzdržan i tih, delom melodičan i lako pevljiv, a na trenutke i pravi predstavnik noise popa. “Someone To Drive You Home” će vas čvrsto držati od početka do kraja, pružajući vam u svakoj pesmi ponešto novo, bilo na planu muzike ili pesama koje pevačica Kate Jackson izvodi sa sigurnošću, stavljajući bend na posebnu poziciju u odnosu na savremenike. Istovremeno, njeno pevanje deluje i pomalo očišćeno od emocija, što je i jedina zamerka odličnom izdanju. Ostaje nam da pratimo The Long Blondes i iščekujemo nešto još bolje.

Field Music - “Tones Of Town” (Memphis Industries)

Debi grupe Field Music, objavljen 2005. godine, podstakao je interesovanje za ovaj indie pop bend, sasvim dovoljno da njihovo drugo izdanje izazove puno pažnje. “Tones Of Town” na pravi način nastavlja ono što je započeto prethodnim ostvarenjem. Iako u dobroj meri podseća na istu stvar, samo malo drugačije, muzika pokazuje da su Field Music ovom albumu posvetili više pažnje. Njihov zvuk je sada kompleksniji, ali na inteligentan način, tako da slušaoca ne preopterećuje dok sluša u osnovi pop pesme. Kompleksniji, jer pesme izvode dva vokala, uz povremeno ubacivanje drugih instrumenata u klasičnu postavu gitarskog benda, a pesme su dovoljno neobične, jer se bave radničkom svakodnevicom u Britaniji. Field Music se ovim albumom teško mogu nametnuti mainstream tržištu, ali polako koračaju u tom pravcu.

The Good, The Bad & The Queen“The Good, The Bad & The Queen” (Virgin)

Damon Albarn u svojoj post-Blur fazi, koliko god on sebi ne želi da prizna da je Blur era gotova, stvara sve bolju i bolju muziku. I dok su Gorillaz najviše ličili na sporedni projekat, sastavljanje grupe Dobar, loš i kraljica je potpuna suprotnost. Ovde se uz njega “glavom i bradom” pojavljuju Paul Simonon (iz Clasha), Simon Tong (Verve), Tony Allen (Afrobeat) i Danger Mouse. Rezultat je album kojim Albarn dominira, dok ostatak ekipe radi ono što se od njih očekuje, najbolje što umeju. Jednostavan i suptilan, pun turobnih melodija, pomalo umoran, konfuzan... kao da njime autori žale za prošlim (muzičkim) vremenima. Rezultat nije album koji ćete slušati sa opterećenjem, ali morate navući zavese, ugasiti svetlo i pustiti da muzika ispuni prostor da biste u njoj uživali na pravi način.

Amy Winehouse - “Back To Black” (Island)

Čim počne prva pesma sa albuma “Back To Black”, jedna stvar postaje jasna - Amy Winehouse peva soul kakav nam je u XXI veku potreban. Daleko od tugaljivog zapevavanja karakterističnog za američke zvezdice prošle decenije, a bliže onome što je radila Macy Gray. Uz dinamičnu muzičku podlogu i neobičan glas, ovaj album to u potpunosti postiže, što je neočekivano ako se posluša njeno prvo izdanje, snimljeno u maniru karakterističnom za džez vokalistkinje. “Back To Black” će vas zapanjiti i Amynim glasom i tekstovima, koje bi se malo ko usudio da javno izgovori, i izuzetno uspešnom kombinacijom retro zvuka i modernog ritma. Ovo je, sasvim sigurno, jedan od najboljih albuma objavljenih prošle godine.

Ennio Morricone

Bilo jednom u...Italiji

Kao i obično u ovo doba godine, dane za nama obeležila je fama oko dodele Oskara, najglamuroznijeg događaja u svetu filma. Kroz istoriju ove nagrade, koju dodeljuje Američka akademija za film,mnoge zlatne statuice iskliznule su iz ruku velikih, da bi onda, obično negde na kraju životnog puta ljudi koji su nagradu pre toga bezbroj puta zaslužili, “poetska pravda” došla u vidu “utešnog” Oskara za životno delo. I dok se tzv. “glavni” Oskari sve češće dodeljuju po kriterijumu političke korektnosti ili postizanja ravnoteže bilo koje druge vrste, nagrade za životno delo na kraju ipak stignu do onih bez čijeg rada bi istorija filmabilaosiromašena.

Ove godine Oskarom za životno delo nagrađen je Ennio Morricone, a “težinu” nagrade dodatno povećava činjenica da je on, u proteklih gotovo osamdeset godina, tek drugi kompozitor koji je dobija. Prvi kompozitor nagrađen Oskarom za životno delo bio je Alex North (“A Streetcar Named Desire”, “Viva Zapata”, “Spartacus”), 1986. godine. Kao i Morricone, North nikada nije dobio Oskara za svoju filmsku muziku, iako je nominovan čak petnaest puta!

Pre revolucije

Muzički talenat Morricone pokazuje veoma rano, a prve kompozitorske korake pravi u šestoj godini! U to doba čuo je operu “Der Freischütz” Carla Marie von Webera, tvorca nemačke romantičarske

opere, i gotovo opsednut tim delom počinje sa svojim prvim kompozitorskim eksperimentima. Na ugledni konzervatorijum Santa Cecilia upisuje se 1938, kao desetogodišnjak! A onda počinje II svetski rat i Morricone prvo zamenjuje bolesnog oca u grupi koja u jednom noćnom klubu svira za nemačke trupe, a 1944. postaje drugi trubač, uz svog oca, u ansamblu koji u rimskim hotelima svira za savezničke trupe. Po završetku rata Morricone diplomira na odseku za trubu, nakon čega nastavlja usavršavanje u oblasti kompozicije i orkestracije, kod čuvenog pedagoga Goffreda Petrassija. Petrassi, koji je odmah uočio Morriconeovu darovitost, karakteriše ga rečima: “Samo sticaj nesrećnih okolnosti treba da se desi pa da on ne postane veliki umetnik”.

Ipak, put do uspeha nije bio lak i Morricone se dugo borio da neko uopšte čuje za njega. U početku on je orijentisan na komponovanje klasične muzike. U to vreme piše nekoliko klasičnih kompozicija, mahom za klavir i vokal (“Il Mattino”, “Imitazione”, “Iintimità”, “Distacco”, “Verrà la morte”). Međutim, to se menja nakon poziva da piše aranžmane za popularnu italijansku muziku. Sledi rad za radijske i televizijske šou-programe. Godine 1958. se zapošljava na RAI, kao muzički saradnik, ali daje otkaz već prvog radnog dana. Već u to vreme on piše i aranžira i muziku za filmove,alinju potom potpisuju poznati kompozitori, dok on još uvek nema slobodu da predstavi svoje inovacije (u to vreme potpisuje

se kao Don Savio ili Leo Nicholas). Godine 1961. potpisuje svoj prvi soundtrack, za film“Ilfederale”LucianaSalceaistrpljivo nastavlja da radi, u nadi da će se pojaviti neko ko će mu konačno pružiti pravu šansu. I taj neko se pojavio...

Za šaku dolara

Sergio Leone, sin glumca i reditelja iz doba nemog filma,kojitihgodinaradikaoasistent američkih filmadžijakojisnimajuu Evropi (Mervyn LeRoy, Raoul Walsh, William Wyler, Fred Zinnemann, Robert Wyse), pokušava da okupi saradnike za svoj filmski projekat. U to vreme ultrapopularni američki vestern zapada u krizu: usled hiperprodukcije, filmoviličekaojajejajetu, reditelji se slepo pridržavaju nepisanih žanrovskih postulata i snimaju filmovesa gotovo identičnim zapletima, pune stereotipa i sa istim vestern ikonama u glavnim ulogama. Inspirisan filmovimaAkireKurosawe, Leone želi da snimi jedan drugačiji vestern, ali svuda nailazi na zatvorena vrata. Producenti ne žele da ulože novac u takav eksperiment, plašeći se fijaska,aisvi drugi njegovu zamisao unapred osuđuju na propast. Ipak, Leoneu polazi za rukom da okupi ekipu, u kojoj figurirajumahom početnici: nakon što su ga odbili “provereni kauboji” Henry Fonda, James Coburn, Charles Bronson i svi ostali, on daje glavnu

piše: Bojana Herman-Nedeljković

ulogu anonimusu koga je sreo u jednom baru, Clintu Eastwoodu. Za pisanje muzike Leone se obraća svom gimnazijskom drugu Enniu Morriconeu... I konačno, 1964. snimljen je film“AFistfullofDollars” i - da upotrebimo otrcanu floskulu-ostalo je istorija...

Uprkos pesimističkim predviđanjima, uspeh filma“AFistfullofDollars”bioje neverovatan i kreće talas bezbrojnih varijacija, imitacija i kopija - rođen je novi žanr, pejorativno nazvan špageti-vestern. Divlji zapad se “preselio” u Italiju, a Leoneova ekipa već sledeće godine snima “For a Few Dollars More”. Slede “The Good, the Bad and the Ugly” (1966), “Once Upon a Time in the West” (1968), “A Fistful of Dynamite” (1971). Za Leoneom sledi bujica italijanskih filmadžija,aMorriconeova muzika postaje “zaštitni znak” ovih filmova. U narednih desetak godina on piše muziku za tridesetak vesterna, sarađujući sa Damianom Damianijem, Giuliom Petronijem, Sergiom Corbuccijem, Ducciom Tessarijem, Francom Giraldijem...

Komponujući za ovaj novi žanr, Morricone napušta tradicionalnu tehniku američkog vesterna i razvija svoj osoben i prepoznatljiv stil, zasnovan na žestokim ritmovima i neuobičajenim spojevima duvačkih instrumenata, udaraljki, gitara, zvona i zvučnih efekata poput fijukabičeva,kliktaja, udaraca čekića o nakovanj i čuvenih zvižduka, za koje je bio zadužen još jedan drug iz detinjstva - Alessandro Alessandroni. Zbog ovih maestralnih tema, mnogi filmskumuzikudelenaonupreiposle Ennia Morriconea, a saradnja dvojca Leone-Morricone ubraja se među najuspešnije u istoriji kinematografije.PreLeoneove

smrti, oni će zajedno snimiti još jedan film-legendarni“OnceUponaTimein America” (1984).

Za dolar više

Ovaj vremešni Rimljanin je za pola veka svoje karijere napisao muziku za više od pola hiljade filmovaiTVserija.Prilagođavajući vremenom svoj muzički stil drugim žanrovima na kojima je radio, on pročišćuje svoj izraz, koristi prefinjenijeharmonijske i kolorističke kombinacije, dodaje nova zvučna sredstva, poput elektronske muzike ili tzv. clustera, zgusnutih skupina tonova, koje u pojedinim scenama namerno ponavlja i varira. Sarađivao je sa velikim brojem reditelja, posebno uspešno sa Bernardom Bertoluccijem, Pier Paolom Pasolinijem, Giuseppeom Tornatoreom, Rolandom Jofféom,BrianomDePalmom, Dariom Argentom... za koje je stvorio muziku koja je ušla u antologije. Oni sa kojima je sarađivao posebno ističu njegov talenat za aranžiranje i orkestraciju i gotovo neverovatan osećaj za “filmskovreme”.

U pola veka svog rada Morricone je dobio mnoga prestižna priznanja, ali mu je zlatna statueta Oskara, iako je pet puta bio nominovan (za filmove“DaysofHeaven”, “The Mission”, “The Untouchables”, “Bugsy”, “Malena”), nekako uvek izmicala. Povodom vesti da će, u svojoj 79. godini, napokon dobiti ovu nagradu, izjavio je: “Posle pet nominacija nisam ništa očekivao, u stvari nadao sam se da ću ostati bez Oskara. To bi bilo nešto neobično, nešto što se neće zaboraviti i gotovo bolje nego slučajni Oskar. Ostao bih u kategoriji slavnih nedobitnika, poput Stanleya Kubricka...”

2000 - “Malèna” (G. Tornatore)

1998 - “Il Fantasma dell’opera” (D. Argento)

1996 - “La Sindrome di Stendhal” (D. Argento)

1994 - “Disclosure” (B. Levinson)

1993 - “In the Line of Fire” (W. Petersen)

1992 - “City of Joy” (R. Joffé)

1991 - “Bugsy” (B. Levinson)

1990 - “Hamlet” (F. Zeffirelli)

1990 - “Átame” (P. Almodóvar)

1989 - “Casualties of War” (B. De Palma)

1988 - “Cinema Paradiso” (G. Tornatore)

1988 - “Frantic” (R. Polanski)

1987 - “The Untouchables” (B. De Palma)

1986 - “The Mission” (R. Joffé)

1984 - “Once Upon a Time in America” (S. Leone)

1982 - “The Thing” (J. Carpenter)

1981 - “Tragedy of a Ridiculous Man” (B. Bertolucci)

1979 - “La Luna” (B. Bertolucci)

1978 - “Days of Heaven” (T. Malick)

1977 - “Exorcist II: The Heretic” (J. Boorman)

1976 - “Novecento” (B. Bertolucci)

1975 - “120 Days of Sodom” (P. P. Pasolini)

1974 - “Flower of the Arabian Nights” (P. P. Pasolini)

1972 - “Majstor i Margarita” (A. Petrović)

1972 - “The Canterbury Tales” (P. P. Pasolini)

1971 - “Four Flies on Grey Velvet” (D. Argento)

1971 - “A Fistful of Dynamite” (S. Leone)

1971 - “Decameron” (P. P. Pasolini)

1971 - “The Cat o’ Nine Tails” (D. Argento)

1970 - “Bird with the Glass Feathers” (D. Argento)

1970 - “Two Mules for Sister Sara” (D. Siegel)

1970 - “Investigation of a Citizen Above Suspicion” (E. Petri)

1969 - “Queimada” (G. Pontecorvo)

1969 - “The Sicilian Clan” (H. Verneuil)

1968 - “Once Upon a Time in the West” (S. Leone)

1968 - “Partner” (B. Bertolucci)

1968 - “Teorema” (P. P. Pasolini)

1966 - “The Good, the Bad and the Ugly” (S. Leone)

1966 - “The Battle of Algiers” (G. Pontecorvo)

1965 - “For a Few Dollars More” (S. Leone)

1964 - “Before the Revolution” (B. Bertolucci)

1964 - “A Fistfull of Dollars” (S. Leone)

“Dreamgirls”

Režija: Bill Condon, 2006.

Uloge: Beyoncé Knowles, Jennifer Hudson, Jamie Foxx, Eddie Murphy...

Žanr: mjuzikl

Trajanje: 131 min

Sound Mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

Detroit, početak šezdesetih. U jednoj lokalnoj sali organizovano je amatersko muzičko veče, na kome debituju Dreamettes, tri tamnopute tinejdžerke: Deena (Beyoncé Knowles), Effie(JenniferHudson) i Lorell (Anika Noni Rose). Dreamettes ne pobeđuju, ali privlače pažnju Curtisa (Jamie Foxx), koji im nudi životnu priliku – da postanu prateći vokali pevaču Jamesu “Thunderu” Earlyju (Eddie Murphy). To je početak... Pod uticajem Curtisa, koji postaje njihov menadžer, one potpuno menjaju stil i pod imenom The Dreams stižu do vrha top-lista. Međutim, promene koje su ih dovele do uspeha prete da rasture grupu i one će ubrzo okusiti cenu slave... “Dreamgirls” je pozorišni mjuzikl koji se pojavio na brodvejskoj pozornici početkom osamdesetih. Predstava je bila potpuno drugačija od bilo čega do tada, a muzika iz ovog komada redefinisalaje mjuzikl modernog doba. Jedan od fanova originalnog brodvejskog komada o grupi Suprimes, reditelj i scenarista Bill Condon (“Kinsey”, “Gods and Monsters”) želeo je da napravi filmskuverzijuovepričei...Uspeh nije izostao: tri Zlatna globusa, 8 nominacija za Oskara... Uz sjajnu originalnu muziku tu su i specijalno napisane nove pesme, tako da će okoreli R&B fanovi u ovom filmunaćiposebnouživanje.

“Blood Diamond”

Režija: Edward Zwick, 2006.

Uloge: Leonardo DiCaprio, Djimon Hounsou, Jennifer Connelly... Žanr: drama/akcija

Trajanje: 143 min

Sound Mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

“Kroz čitavu istoriju Afrike, kad god se pronađe neki dragoceni sastojak - slonovača, guma, zlato, nafta... - lokalno stanovništvo umire, u velikom broju i u krajnjoj bedi... Krajem devedesetih u Sijera Leonu besni građanski rat, zbog kontrole nad poljima dijamanata. Zemlja se uništava da bi pohlepa bila nahranjena. Hiljade su poginule, a milioni postali izbeglice. Mnogi od njih nikada nisu videli dijamant...” Smešten u haos ovog građanskog rata, filmdonosi priču o jednom “krvavom dijamantu” i ljudima koji očajnički pokušavaju da ga se domognu. Filmska priča o ribaru kome je oteta porodica (Dj. Hounsou), ciničnom plaćeniku/krijumčaru (L. DiCaprio) i američkoj novinarki-altruisti (J. Connelly), koji traže svoj lični put do slobode, prožeta je strašnim delovima istine: krvavi bratoubilački rat, odredi drogirane dece-vojnika, bezbroj nevinih žrtava, milionski izbeglički kampovi... Za verodostojnost prikaza političke pozadine dragocena je bila saradnja dokumentariste Soriusa Samure, autora filma“CryFreetown”iz1999,ascenarioo tri različite tragedije u jednoj nesrećnoj zemlji upakovan je u solidnu holivudsku akciju, podržanu odličnom glumom, tako da sklonost reditelja i scenariste Edwarda Zwicka pomalo sentimentalnom angažmanu nimalo ne narušava neophodan balans u filmu.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“El Laberinto del Fauno”

Režija: Guillermo del Toro, 2006.

Uloge: Ariadna Gil, Ivana Baquero, Sergi López, Maribel Verdú...

Žanr: drama/fantazija

Trajanje: 119 min

Sound Mix: SDDS / Dolby Digital / DTS

Španski građanski rat je zvanično okončan, ali u planinama Navare grupa pobunjenika nastavlja borbu. U Navaru se, kod svog očuha, fašističkog oficiračijijezadatak da očisti teritoriju od pobunjenika, zajedno sa majkom doseljava desetogodišnja Ofelia. Na obodu vojničkog logora kojim zapoveda omraženi očuh devojčica fascinirana bajkama otkriva ulaz u drevni lavirint. U srcu lavirinta Ofelia sreće mitskog Pana, koji tvrdi da zna tajnu njenog pravog identiteta. Pan joj otkriva da je ona princeza, davno izgubljena kćer kralja bajki, i nudi joj da je povede pod zemlju, u očevo magično kraljevstvo. Ali, pre no što izađe pun mesec, Ofelia mora da izvrši tri zadatka... Ovo je filmsajednostavnim zapletom, čije bogatstvo leži u smisaonoj slojevitosti inteligentno ispričane priče, bremenite metaforama. Fantazijski svet je ovde interpretiran kao proizvod realnog sveta, kao potreba da se izrazi nešto što se duboko preživljava, a scenarista i režiser Guillermo del Toro (“Hellboy”, “El Espinazo del diablo”, “Mimic”, “Cronos”) je to učinio s neverovatnom lakoćom, jednostavno i iskreno. Ispričan u najboljem pripovedačkom maniru, snimljen uz izuzetnu pažnju posvećenu vizuelnim detaljima i praćen bajkovitom muzikom Javiera Navarretea, “Panov lavirint” je svakako jedan od najboljih filmovasnimljenihu2006.

“Happy Feet”

Režija: George Miller, 2006.

Glasovi: Elijah Wood, Brittany Murphy, Hugh Jackman, Nicole Kidman...

Žanr: animirani/mjuzikl

Trajanje: 109 min

Sound Mix: Dolby Digital

U velikom antarktičkom narodu carskih pingvina vi ste niko i ništa ako ne umete da pevate, a Mumble (Elijah Wood) je najgori pevač na svetu. Zabrinuti roditelji, Norma Jean (Nicole Kidman) i Memphis (Hugh Jackman), znaju da bez pesme iz srca Mumble možda nikada neće pronaći pravu ljubav i traže pomoć od stručnjaka, koji ga ohrabruje da izrazi svoja najdublja osećanja. Međutim, za Mumblea je to ples, što okolina smatra čudnim. Čak i njegov jedini prijatelj, Gloria (Brittany Murphy), sa kojom je povezan od momenta kad su se izlegli, ima problema da se pomiri s njegovim “skakutanjem”. Mumble je jednostavno drugačiji i surovi plemenski vođa Noah (Hugo Weaving) ga proteruje iz zajednice. Prvi put daleko od kuće, on kreće na put kroz ledena prostranstva i sreće nove prijatelje... S jedne strane, “Happy Feet” je manje-više nalik većini novijih animiranih filmova:sjajnaanimacija,efektne scene, vešto individualizovani životinjski likovi, reference na popularnu kulturu i nešto malo društvenog angažmana, ali apsolutno fantastičan soundtrack čini da čitava stvar deluje sveže. Ultimativni muzički hitovi iz poslednjih decenija (“Kiss”, “Heartbrake Hotel”, “Leader of the Pack”, “My Way”...) u “pingvinskom izvođenju”, bar kako producenti upozoravaju, “mogu izazvati spontano stepovanje”.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“Državni savetnik”

Režija: Filip Jankovski, 2005.

Uloge: Oleg Menjšikov, Nikita Mihalkov, Konstantin Habenski...

Žanr: krimi/drama

Trajanje: 125 min

Sound mix: Dolby Digital

Verovatno nema osobe na ovoj planeti koja nije sa uživanjem “gutala” detektivske priče A. C. Doylea i krimi romane A. Christie ili G. Simenona, a spisak filmskihadaptacija njihovih dela “teži beskonačnosti”. Međutim, uprkos popularnosti žanra, veliki detektivi literarnog sveta doskora nisu imali dostojnog naslednika, a onda je ruski pisac B. Akunjin “zarazio” publiku “Avanturama Erasta Fandorina”. Njegovi romani hronološki slikaju portret detektiva Erasta Fandorina. Istovremeno, to su priče koje otkrivaju pozadinu događaja koji su obeležili evropsku istoriju XIX veka. “Državni savetnik” je treći filmbaziran na doživljajima Erasta Fandorina (nakon “Azazela” i “Turskog gambita”). U vozu koji putuje iz St. Petersburga u Moskvu misteriozni čovek, koji se lažno predstavlja kao Fandorin, ubija generala koji treba da preuzme važnu državnu funkciju. Na mestu zločina ubica je ostavio nož sa inicijalima “B.G.” Fandorin (Oleg Menjšikov) zna šta znače ova slova - to je potpis članova jedne grupe anarhista - i preduzima istragu. Uskoro mu se pridružuje čuveni detektiv Požarski (Nikita Mihalkov), a istraga se komplikuje... Sjajan scenario iza koga stoji sam pisac, odlični glumci, autentična slika istorijske epohe, u kojoj su “zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom”.

www.accuphase.com

Na prvi pogled proizvode Accuphase Laboratories lako možemo smestiti na prostor Velike Britanije. Njihov sasvim klasičan izgled, drvene stranice i šampanj finišprednjemaskevešto skrivaju poreklo iz Zemlje izlazećeg sunca. Iako je Japan tehnološka prestonica, u Evropi je poznat relativno mali broj proizvođača Hi-Fi opreme iz ove zemlje, ali svaki od njih vredan je pažnje. Jiro Kansuga, nekadašnji Kenwoodov inženjer, 1972. godine osniva Kensonic Laboratories, da bi ime ubrzo bilo promenjeno u današnje. Posvećenost kvalitetu, koji prema tvrdnjama osnivača dolazi iz tačnog napajanja (accurate phase), doprinosi privrženosti velikog broja audiofilaproizvodimaovejapanskekompanije.Šampanjnijansepreovlađujui na stranicama njihovog sajta, dizajniranog u jednostavnom maniru, sa odlično odmerenim brojem i dimenzijama fotografija.Pomalooskudnidetaljioproizvodimabivajudopunjeni vrlo informativnim PDF brošurama posvećenim pojedinačnim modelima, kao i celokupnoj ponudi kompanije.

www.apollohifi.co.uk

Ako veliku pažnju, sem kvalitetu zvuka, posvećujete i vizuelnom utisku koji vaš Hi-Fi sistem ostavlja na prisutne, onda ne smete zanemariti nameštaj na kojem će komponente biti postavljene. Apollo već više od trideset godina proizvodi postolja i nosače za audio/video uređaje i zvučnike. Kako to obično biva s relativno malim i specijalizovanim radionicama, svaki proizvod je pažljivo konstruisan da pruži maksimalnu funkcionalnost uz fanatičnu posvećenost detaljima. U proizvodnji se koriste kvalitetni materijali, mahom drvo, staklo i metal, što izbor odgovarajućeg postolja svodi na uklapanje s postojećim nameštajem u prostoriji. Sajt je vrlo zanimljivo dizajniran i podseća na jedan od modela postolja, s policama koje odvajaju celine u kojima su proizvodi detaljno predstavljeni fotografijama,skicama i podacima o tačnim dimenzijama. Priložena paleta boja materijala dodatno olakšava hipotetičko uklapanje novog nameštaja i pre nego što ga kupite, a skice i prateće PDF brošure mogu da posluže i kao osnova za samogradnju.

www.audioquest.com

Uživanje u sadržajima ovog sajta biće ograničeno brzinom internet konekcije koju posedujete. Iako je broadband na Zapadu uveliko prisutan, Flash još uvek nije dovoljno brz za sajtove koji bi trebalo da imaju informativni karakter, pogotovo kada se insistira da kompletan sadržaj bude uobličen kao jedan film.Druginedostatakovakvogsajtaježeljada sadržaj u svakom trenutku zauzima čitav prozor browsera, što narušava vizuelni utisak presitnom/prekrupnom grafikom,uzavisnostiodrezolucije.SobziromnatodaseAudio Quest bavi proizvodnjom kablova, bombastično predstavljanje novih tehnologija, pletenja licni, uklanjanja elektromagnetskog polja, kao i povezivanje putem pozlaćenih konektora, verovatno je diktiralo odabir ovakvog pristupa. Kada se učitaju stranice su vrlo informativne, s odlično prikazanim presecima i specifikacijomproizvoda,uzisticanjenovihrevolucionarnih tehnologija koje su primenjene u proizvodnji.

www.jeffrowland.com

Prosto je neverovatno koliko jedna loše odabrana pozadina može da naruši inače sasvim korektan izgled čitavog sajta. Uprkos posvećenosti JeffRowlandDesigngrupekvalitetu i vizuelnoj atraktivnosti njihovih proizvoda, ovako bitnoj medijskoj prezentaciji ipak nije poklonjeno dovoljno pažnje. Kompanija sa sedištem u Koloradu je sa proizvodnjom Hi-Fi pojačala snage počela 1984. godine, da bi do danas proširila ponudu na pretpojačala, integrisana pojačala i gramofonska pretpojačala. Veći deo proizvodnje i kontrole kvaliteta obavlja lično gospodin Rowland, koji u šali ponekad kaže da mu je prosto žao što je morao da zaposli još ljudi da umesto njega rade taj posao. Pored informacija o proizvodima, sajt nudi i nekoliko zanimljivih tehničkih tekstova i PDF dokumenata. Specifikacijesudovoljno detaljne, ali za neke uređaje ne postoje PDF brošure ili fotografijeizvišeuglova.Na adresi www.soundstagelive.com/factorytours/jeffrowland/možetepronaćivišeinformacija o gospodinu Rowlandu i njegovoj fabrici.

piše: Milan Belić

www.roksan.co.uk

U protekloj godini na ovim stranicama našlo se više od šezdeset sajtova Hi-Fi kompanija. Veliki broj njih dolazi s prostora Velike Britanije, a ono što je zaista impresivno jeste koliko dugo te kompanije opstaju na tržištu. Put do slave za Roksen je počeo 1985. godine, predstavljanjem gramofona Xerxes, koji je vrlo brzo doneo veliki ugled svojim konstruktorima. Tokom godina paleta proizvoda se širila i sada pokriva skoro sve uređaje zastupljene u Hi-Fi sistemima, sa više od trideset različitih modela. Tradicija ni u jednom trenutku nije zapostavljena, o čemu svedoči veliki uspeh gramofona TMS, zatim njegove poboljšane verzije TMS2, kao i Xerxes X naslednika originalnog modela. Veliki broj nagrada dodeljenih od strane renomiranih magazina svedoči o kvalitetu koji poseduju proizvodi ove kompanije, što se jasno ističe i na stranicama sajta. Nažalost, iako veoma informativan, sajt ne poseduje uglađenost proizvoda koje bi trebalo da predstavi, uprkos dobro zamišljenim celinama kao što su download centar i galerija fotografija.

www.ruark.co.uk/ruark

Smeđe nijanse koje preovlađuju na sajtu kompanije Ruark jasno asociraju na drveni finiš, u ovom slučaju zvučnih kutija. Minimalistički pristup izradi sajta rezultirao je vizuelno prihvatljivim ali istovremeno nečitkim stranicama. Nestandardna širina sadržaja nepotrebno izdužuje tekst, dok skoro polovina stranice ostaje neupotrebljena. Paleta proizvoda, srećom, svojim izgledom i karakteristikama ispravlja propuste pri izradi sajta. Posebno se ističe model Vita Symphony, višekanalni sistem namenjen montaži na zid, koji mesto klasičnog drvenog finišaustupafuturističkimsrebrno-plavimnijansama.Celinusurroundsistema upotpunjuje Vita Symphony Sub, dizajniran u istom maniru. Specifikacijemodela,iako dovoljno detaljne, nisu upotpunjene PDF dokumentima, niti dodatnim foto-galerijama; jedini informativan deo je “Facts & Answers”, gde je jasno objašnjeno kako idealno postaviti zvučne kutije u prostoriji i adekvatno ih povezati s pojačalom snage.

pregled tržišta mart 2007.

AV risiveri

CD plejeri

DVD plejeri

Dekovi Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Integrisana stereo pojačala

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

Video kablovi

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

MP3 plejeri

Kompleti zvučnika

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

Namenski razglasi TOA

Najčešći izbor projektanata za TOA razglase širom Evrope je pojačalo A-1812 sa 2 zvučničke zone i izlaznom snagom od 120W. Ostale osobine:

- više nego dovoljan broj ulaza za mikrofone i BGM

- odvojeni “Emergency” ulaz sa prioritetom

- ulaz sa tel. centrale (za obraćanje ili prozivku preko telefonskog lokala)

- lako proširivanje snage preko Booster dodatka P-1812

Pellco: www.sunsec.co.yu

Akcijske cene se odnose na period mart/april 2007. godine. Firme imaju pravo na izmenu ponude. Hi-Files ne snosi odgovornost za tačnost podataka.

pregled tržišta

CD plejeri

DVD plejeri

Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

pregled tržišta

stereo pojačala

Slušalice

Bubice=Earbuds; Iza glave=Behind the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip; Standardne= Full size; Bežične=Wireless;

Autor: PrekoBare

Datum: 29 Jan 2007 17:46

Dvoboj - $300 iPod protiv $10 kasetnog walkmana

Naletim pre neki dan na Sony Sports Walkman Fs191 za $10 i nisam mogao da odolim da ga ne kupim. Originalna cena je bila oko $60-70 pre desetak godina, znači nije bio špic Sony produkcije, naprotiv, donja trećina.

Pade mi napamet da ga testiram protiv Apple iPod-a. Da bi dvoboj bio maksimalno fer, narežem CD sa Apple lossless fajlovima i presnimim na Sa-X kasetu. Iste lossless fajlove sam već imao na iPodu. Zatim napunim baterije na iPodu i ubacim nove alkalne baterije u walkman. Podesim jačinu koristeći iste slušalice (Koss Porta Pro) tako da iPod i walkman daju istu relativnu glasnost.

Zaključak:

1. iPod koji svira Apple Lossless sa plejliste zvuči znatno lošije nego $60 walkman iz 1996. sa dobrom kasetom snimljenom na dobrom deku. Deprimirajuće. *****

Autor: MX

Datum: 29 Jan 2007 18:16

Ostaje problem sa kasetama, pogotovo metal koje su retke i skupe, kao i nasnimavanja na iste (dugo traje). Danas skoro svi slušaju digitalne nosače zvuka, i mp3 se odavno odomaćio. Po meni, i nema neke poente imati preterano kvalitetan prenosivi izvor zvuka, jer je nemoguće slušati detalje na ulici, u autobusu ili kolima. Budućnost su definitivno prenosni digitalni plejeri koji će moći da sami preuzimaju pesme (iwalk itunes) i podcast fajlove. Možda će se sve to integrisati u telefon (iphone?), a možda ostanu posebni uređaji za svaku namenu, ko zna...

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Cena koaksijalnih kablova se odnosi na komad

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

dužine, ako nije drugačije naznačeno

Video kablovi

pregled tržišta

Centralni zvučnici

Subwooferi

pregled tržišta

MP3 plejeri

1GB=1024MB; MP3 VBR=MP3 promenljivi bit-rate; WMA=Windows

pregled tržišta

Zvučnici

Zvučnici

pregled tržišta

Zvučnici

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Dostupno na CD-u (više informacija na strani 63)

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1000 dinara na tekući račun broj 265-1100310001421-54.

Hi-Files

Na uplatnici obavezno

navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača - Korato Group, Mileševska 66, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine.

Obavezno nam javite

svoje podatke na e-mail: redakcija@hi-files.com

ili telefon/fax redakcije: 011/2419-586, jer u izveštajima o uplatama često nije ubeležena potpuna adresa pretplatnika.

Godišnja pretplata za Srbiju uplatom na tekući račun

Svakog neparnog meseca na kioscima...

broj 17 - Maj 2007.