Hi-Files #18

Reč urednika Summer in the city

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, ovim brojem časopisa zaokružujemo tri godine našeg zajedničkog druženja. Čast nam je da ste vašim komentarima i predlozima pomogli da časopis dobije oblik i težinu kakvu danas ima. Zbog toga smo smogli hrabrosti da uradimo nešto neobično: napravili smo test interkonekcijskih kablova koji nose imena svetski poznatih proizvođača, a koji se mogu pronaći na našem tržištu. Na testu se našlo čak osam modela, a znajući koliko subjektivno ove “komponente” utiču na zvuk u Hi-Fi sistemima, moramo vam dodatno napomenuti da ovaj prikaz ne treba uzeti “zdravo za gotovo”.

Trudimo se da budemo ekskluzivni i da pratimo svetske trendove, pa smo tako “rezervisali” prvi primerak HDDVD & Blu-ray kombo plejera kompanije LG sa oznakom BH-100. Igrom slučaja, julski broj magazina Hi-Files i magazina What HiFi? imaju na naslovnoj stranici upravo ovaj uređaj... :-)

Pored toga, napravili smo test bookshelf zvučnika 685 iz nove serije kompanije B&W, sa čijim predstavnicima ste intervju čitali u prethodnom broju.

Pomenućemo još i veoma interesantan test zvučnika Opera Seconda, za koji verujemo da ćete uživati čitajući ga.

Prethodni meseci protekli su veoma burno za domaće Hi-Fi tržište. Prvo je otvoren Technomax na Novom Beogradu, koji je u svojoj ponudi, između ostalog, izložio i dugo očekivane brendove poput Marantza, Mordaunt Shorta i Acoustic Energyja. Nekoliko dana kasnije, u neposrednoj blizini, otvoren je i centar Megastores Electronica, koji je dobio dve sobe posvećene samo Hi-Fi uređajima. I na kraju, diler firme 4Audio u Novom Sadu, firma Audio Plus, otvorila je novi izložbenoprodajni salon, koji će mnoge audiofile ostaviti bez daha. I ko onda sme da kaže da nam je tržište uspavano?

Ostavljamo vas sada da na miru pročitate tekstove koje smo pripremili, da uživate u letu, filmovima i muzici. Mali savet: ne preterujte s klima uređajima - ionako smetaju kada slušate muziku.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije.

Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili email redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

26 LG BH100

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor

Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Bojan Jović, Miodrag Jović, Viktor Kostić, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović, Darko Brlečić, Zoran Ristić, Zoran Karapandžić, Milan M. Milošević

Naslovna strana Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files Group

Miloša Zečevića 10

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Hi-Files Group

Miloša Zečevića 10

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija

AltaNova

Tel: 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović.2004, br. 1- . - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno

ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

CIP

Meridian G95

G91A je bio veliki uspeh za Meridian, a od G95 očekuje se i mnogo više. Radi se o DVD audio/video risiveru, što predstavlja prvu kombinaciju tipa risiver/disk plejer. Meridian G95 je u klasi sa modelima Solo Movie 5.1 (Arcam) i Classik Movie (Linn). G95 sadrži visokokvalitetan DVD audio disk plejer koji ima opciju za redukciju džitera zarad maksimalne “HF transparentnosti, preciznosti zvučne scene i stabilnosti”, a nudi “kvalitet slike i zvuka ravan onom

Harman na prodaju

Audio gigant Harman izrazio je spremnost da bude kupljen od strane kompanija Kohlberg Kravis Roberts & Co. L.P. i Goldman Sachs’ GS Capital Partners za 8 milijardi dolara. Konačan tekst ugovora još uvek se menja i dorađuje, ali je “zeleno svetlo” već dato, i to za jesen 2007. godine. Harman se sastoji od nekoliko poznatih brendova u segmentu profesionalnog audia, audio/video domenu i auto industriji, koja je njihov najprofitabilnijisegment.Nekiodnjihovih brendova su JBL, Infinity,Revel,MarkLevinson i Lexicon. Brend JBL je dominantna snaga u audio svetu i koristi se na najvećim svetskim koncertima i turnejama. Revel, Mark Levinson i Lexicon su visokocenjene marke u svetu High-End kućnih bioskopa.

Bose izgubio parnicu

CEDIA i Bose poveli su parnicu oko prava na korišćenje reči “lifestyle”. Kancelarija za patente u SAD konačno je donela presudu, po kojoj Bose ne sme da sprečava CEDIAu da koristi ovaj kliše. CEDIA (the Custom Electronic Design & Installation Association) je 1997. godine počela s promocijom proizvoda pod nazivom Electronic Lifestyles products, services and events. Međutim, Bose je počeo da koristi izraz Lifestyle mnogo ranije, još 1990. godine, pa je tako

kod Meridian 800 reference DVD/CD plejera”. Risiver poseduje 150 MIPS DSP kolo koje upravlja Dolby i DTS dekoderima, a u isto vreme vrši video procesiranje i skaliranje za HDMI ulaze (u opcijama 480p, 576p, 720p, 1080i i 1080p) i za komponentne video ulaze (u opcijama 480p, 576p i 1080i). Konačno, G95 sadrži petokanalno pojačalo u klasi D, daje 100 vati na 4 oma i sadrži sve što je neophodno za jedan dobar surround sistem.

Mnogo Harman International brendova sreće se u auto industriji, kao premijum audio sistemi. Na primer, Toyota i Lexus, koriste Mark Levinson sisteme. Ideja da privatna asocijacija kupi audio kompaniju je fenomen koji se do sada nije pojavljivao, mada je nedavno privatna firmaMartinLogan kupljena od asocijacije privatnih firmi. Ta firmajezadržalasvojustrukturuidelatnost, ali je uvećala segment tržišta rezervisan za proizvodni program ravnih HDTV ekrana. Ostaje da se vidi koje će izmene napraviti novi vlasnici Harmana, ako izmena uopšte i bude, s obzirom na to da je Harman tokom poslednjih godina poslovao veoma profitabilno.

Redak dijamant

tužio CEDIA-u, tvrdeći da je ovaj poznati izraz trademark koji je upravo Bose uveo u komercijalnu upotrebu. CEDIA se tome protivila, a rešenje problema ponuđeno je odlukom da obe strane mogu da koriste izraz ravnopravno. “Mi od Bosea očekujemo izvinjenje, u bilo kojoj formi”, kaže bivši predsednik CEDIA-e.

Bowers & Wilkins slave četrdeseti rođendan, obeležavajući ga novom serijom Signature Diamond ograničenog tiraža. Ako imate 11.000 dolara u džepu i strastveni ste audiofil,ondajeSignatureDiamond baš za vas. Šta ove zvučnike čini tako skupima? Pored činjenice da će biti izrađeno samo 1.000 kompleta, ovi zvučnici sadrže visokotonce izrezane od belgijskog crnog mermera. Isti takav visokotonac sreće se u Diamond Dome Nautilus 2,5-milimetarskoj tubi, pri čemu su korišćeni kristali dijamanta, kako bi ga učvrstili i držali na mestu, sve zarad postizanja što čistijeg zvuka. Srednjetonac/bas je prečnika 180 mm i sadrži inovacije poput “bešumnog faznog utikača”, dok srebrni i zlatni elementi u skretnici daju širok linearni opseg rada. Konačno, tu je i ekstravagantni podnostojeći dizajn ovalnih kontura, rezultat četvorogodišnjeg rada dizajn gurua Kennetha Grangea.

Usher noviteti

Usher Audio će uskoro objaviti svoj novi Be-718 monitorski zvučnik (2.500 dolara za par) i tako predstaviti sopstveni 1,5-inčni berilijumski visokotonac i ugljenikom impregnirani papir za srednjetonce. Berilijumski visokotonci napravljeni su tako što je berilijum zagrevan na temperaturama višim od 700 stepeni, a zatim transformisan u krt ali veoma čvrst berilijumoksid. Veruje se da velika čvrstina, koja karakteriše ovu keramiku, pomera odziv berilijumskog visokotonca na fantastičan nivo, smanjujući tako distorzije na do sada neviđen nivo. Usher je na zvučničke jedinice primenio svoju Symme-Motion tehnologiju, koja podrazumeva simetrično postavljanje kalema unutar magnetnog polja zvučnika i time linearizuje motoriku i pokrete. Dr. Joseph D’Appolito, koji radi za Usher kao tehnički konsultant za oblast skretnica, kaže da novi Usher Audio Be-718 odlikuju fantastična inženjerska rešenja. Kućišta za Be-718 napravljena su od drvenih panela luksuznog i neobičnog izgleda, kakav se ne viđa kod zvučnika ovog cenovnog ranga.

KEF MUON

KEF, britanski proizvođač visokokvalitetnih zvučnika, ponosno je lansirao MUON - novi zvučnik ultramodernog dizajna, napravljen pomoću modernih tehnologija. Zvučnici su direktan rezultat sinergije KEF-ovog inženjerskog tima i vizionarskih ideja dizajnera Rossa Lovergrovea, jednog od vodećih dizajnera današnjice. Ovi zvučnici, visoki preko dva metra, prvi put su prikazani na sajmu u Milanu, na najprestižnijem mestu za okupljanje svetskih dizajnera. Cilj MUON projekta je da se napravi savršen zvuk uz inovacije u dizajnu. Ekskluzivni zvučnici biće ograničeni na seriju od samo sto parova i biće prodavani u samo deset svetskih gradova, uključujući Njujork i Los Anđeles. Ovakva unija forme, funkcionalnosti i kvaliteta retko se viđa u komercijalnom svetu. “Mi smo želeli da našu tehnologiju poguramo do novih granica”, kaže dr Andrew Watson, vodeći inženjer u KEF-u. Rezultat je neprevaziđen zvučnik, s neverovatnim kvalitetom zvuka. “MUON je tipičan predstavnik najboljeg britanskog inženjerstva i dizajna”. MUON zvučnik napravljen je od aluminijuma, koji

je oblikovan u kalupima pod vakuumom. Tanki limovi od aluminijuma topljeni su da bi se dobili inače nemogući oblici. Forma zvučnika dobijena je pažljivim balansiranjem između estetske koncepcije dizajnera i fizikezvuka.MUONječetvorosistemski zvučnik s moćnim bas jedinicama, koje ga čine superiornim. Takođe, srednjetonci i visokotonci su ključ MUON tehnologije i zasnovani su na UNI-Q tehnologiji, neverovatni po konstrukciji i neverovatnog zvuka. KEF je takođe koristio Acoustic Compliance Enhancement (ACE) tehnologiju, koja dozvoljava efektivno dupliranje zapremine kroz apsorpciju molekula vazduha aktivnim ugljenikom (“magična prašina”). Dve dodatne bas jedinice montirane na zadnjoj strani MUON-a doprinose čistom i otvorenom zvuku. Konačno, aluminijumska školjka debljine 6 milimetara daje veoma čvrstu strukturu i minimizuje izobličenja uzrokovana vibracijama. Istinski moderna umetnost u duhu XXI veka, MUON sasvim sigurno predstavlja sam vrh u dizajnu zvučnika i tehnologije.

BeotelNet i Zoran Modli s ponosom predstavljaju

Prvi profesionalni ISP radio na ovim prostorima! Beotelradio zamišljen je kao hitech muzički radio. Dakle, mnogo muzike, prošarane razgovorima, komentarima, savetima i, pre svega, vestima iz sveta informacionih tehnologija, tehnoloških komunikacija, elektronskih medija, Hi-Fi sveta, vazduhoplovstva i primene savremenih tehnologija u svakodnevnom životu. Naš radio će emitovati pop muziku u njenim najboljim varijetetima: aktuelni, alternativni i retro pop, clubbing, R&B i odmerene latino doze, kao terapija za prevazilaženje “žute minute”.

Dogovorno-odgovorni urednik radija je Zoran Modli. Radio možete slušati u sledećim formatima: MP3, Windows Media i Real Audio, a linkove možete naći na adresi www.beotel.net/beotelradio.php.

I kako bi to Zoran Modli najbolje rekao: Pozivamo vas, dragi korisnici, na Internet let kroz radio svet. Polećemo!

Dva nova brenda na tržištu

Beogradska firmaBMpočelajesazvaničnom distribucijom proizvoda kompanija Primare i Lehmanaudio. Sigurni smo da je većina naših čitalaca čula za kompaniju Primare, koja postoji već duže od dvadeset godina, a čije su kancelarije smeštene u Švedskoj. Prvu gamu proizvoda postavio je danski industrijski dizajner Bo Christensen, da bi kasnijom saradnjom sa firmomZenaAudioizŠvedskeproizvodi dobili potpuniji oblik. Na čelu pomenute kompanije bio je tada Lars Pedersen, koji je danas predsednik Primare Systemsa. U njihovoj ponudi najviše pažnje posvećuje se stereo programu, CD plejerima i pojačalima, ali u poslednje vreme i DVD plejerima i procesorima za surround sisteme.

Drugi brend - Lehmanaudio, poznat je mahom u užim krugovima audiofilaito prvenstveno po svojim gramofonskim sekcijama, pre svega po modelu Black Cube. U trenucima dok čitate ove redove, trebalo bi da se prva isporuka proizvoda oba brenda već nalazi u predstavništvu firmeBMuBeogradu.Višeinformacija potražite u sledećim brojevima Hi-Filesa i na web adresama: www.primare.net i www.lehmannaudio.de.

Sve popularniji HD DVD

HD DVD je glavna tema u svim vestima koje se bave ekonomijom, jer je prodajom 100.000 plejera u SAD nadmašio Blu-ray format. Ujedno, postavio je i rekord u prodaji na Amazonu. Broj od 100.000 prodatih plejera ne uključuje HD DVD uređaje koji dolaze uz Xbox 360, koji dodatno povećavaju ukupan broj prodatih uređaja. Toshiba je među prvima naglasila da je cena plejera ključ za uspešnu prodaju. Što se tiče konzola za video igre, PS3 je potpuno funkcionalan BD plejer, s bogatim setom opcija i sa više od milion prodatih konzola u Severnoj Americi i više od dva miliona u ostatku sveta. Prema toma, prodaja HD DVD uređaja, uključujući i Xbox, samo je delić mogućeg tržišta.

Sa softverske strane, High-Def Digest objavio je da je HD DVD izdanje “Planet Earth - The complete BBC series” dostiglo 4. mesto na Amazonovoj listi najprodavanijih DVD izdanja (BD verzija “Planet Earth” je tek na 17. mestu). Za ovaj naslov vlada veliko interesovanje - DVD verzija je br. 1 na Amazonu. Najnoviji filmoJamesu Bondu, “Casino Royale”, bio je prvi među HD izdanjima koja su došla na top 10 listu. Treba napomenuti da je ovo fantastičan uspeh za HD DVD, jer cena za komplet “Planet Earth” iznosi čitavih 70 dolara. Drugi pokazatelj koji govori da će prodaja HD DVD uređaja i medija rasti je najava da se uskoro očekuje i “Matrix” triologija u HD DVD formatu (Warner Brothers). Iako će se triologija pojaviti i u Blu-ray formatu, proći će meseci dok ovo izdanje dostigne interesovanje koje vlada za HD DVD. Međutim, u maju i junu ove godine ćemo “Pirates of the Caribbean” i “Cars” (Pixar) videti ekskluzivno samo u Blu-ray formatu, čime će se borba za tržište između ova dva medija dodatno zahuktati.

Indra podnostojeći zvučnik

Dvadesetogodišnje istraživanje u oblastima tranzijentnog odziva, propusnog opsega, praga šuma i međuoktavnog energetskog balansa kulminiralo je novim zvučnikom, pod imenom Indra. Proizvođač Avalon Acoustics kaže da Indra postavlja nove standarde u reprodukciji muzičkog događaja.

Zvučnik sadrži 1-inčni konkavni keramički visokotonac s neodimijumskim magnetom, zatim 3,5-inčni konkavni keramički srednjetonac i konačno, 7-inčni Nomex Kevlar konusni bas. Propusni opseg je od 28 herca do 25 kiloherca na 4 oma, a osetljivost 87 decibela. Skretnica koristi damping network tehnologiju i “efikasno eliminiše preopterećenje jedinica i zadržavanje energije”. Masa zvučnika je 50 kilograma, a dimenzije su 104x25x41 centimetara. Više informacija na adresi: www.avalonacoustics.com

Novi ekološki logo

Philips je upravo objavio novi logo koji će nositi ekološki proizvodi. Green Tick logo dizajniran je da bi pomogao potrošačima da identifikujuproizvodekojiimajuznačajno bolju energetsku efikasnostnego ostali proizvodi iz iste kategorije, kao i ostale prednosti koje se tiču upotrebe netoksičnih i biorazgradivih materijala. Iako se ovaj logo ne dodeljuje od strane nezavisne institucije, postoji snažna podrška među kompanijama kojima je stalo do ekoloških standarda. Na primer, u 2006. godini Philips je nominovan kao kompanija br. 1 za proizvode široke namene po Dow Jones indeksima. Takođe, treći put zaredom, Philips je među 100 najuspešnijih kompanija na svetu. Štaviše, Philips je jedna od najbolje rangiranih kompanija na listi amsterdamske berze. Kad je o Green Tick proizvodima reč, Philips garantuje da se logo stavlja samo na Green Flagship proizvode, i to samo one koji su sertifiko -

Audio istorija

McIntosh Laboratory bila je uvek poznata po kvalitetnim audio proizvodima. Nastavljajući tradiciju, McIntosh izdaje novu audio knjigu, pod nazivom “...for the love of music...”, autora Kena Kesslera. U knjizi se govori o dugoj istoriji ove kompanije i njenoj težnji da uređaje za zabavu dovede do savršenstva. Predgovor knjizi napisao je Sidney Corderman, a ona opisuje period od 1940. godine i početke Franka McIntosha, koji je napravio pojačalo 50W1, proizvod koji je postavio standard za današnja audio pojačala. Knjiga “...for the love of music...” prepuna je podsećanja na fascinantne detalje iz istorije High-End industrije i predstavlja, kao što je u predgovoru rečeno, veliki doprinos svim zaposlenima,

Quadral Platinium Ultra 9

Quadral je pustio u prodaju nove Platinium Ultra 9 podnostojeće zvučnike. Radi se o trosistemcima s četiri jedinice koji poseduju dosta inovacija, uključujući i Ricom Ultra tehnologiju za izradu visokotonca.

Platinium Ultra 9 nude veliku snagu i visok kvalitet zvuka. Od posebnog značaja je novi prstenasti radijator-visokotonac, koji s lakoćom reprodukuje visoke tonove. Dva

vani od strane nezavisnih organizacija potrošača. Trenutno sedam modela Philips flattelevizoranosiGreenTicklogo,satendencijom da Philips duplira ovaj broj do kraja 2007. godine. Takođe, tokom 2007. godine Philips Consumer Electronics će nastaviti s proizvodnjom novih Green Tick proizvoda, kao što su DVD snimači, kućni bioskopi, bežični uređaji, prenosni uređaji itd. Green Tick logo je zvanično nastupio u Evropi, u aprilu 2007. godine, a ubrzo se pojavio i u Severnoj Americi i Aziji.

dilerima i prijateljima koji su učinili da McIntosh bude svetski lider. Audio knjiga “...for the love of music...” dostupna je od januara 2007. godine u svim autorizovanim McIntosh prodavnicama.

woofera prečnika 21 cm pružaju živahan i dubok bas. Izbor boja sveo se na srebrnu i na tamniju boju drveta, a cena zvučnika je takođe “živahna”, čitavih 1.300 evra za par.

Kablovi

Šuma kablova

Za većinu nas, kablovi predstavljaju “najvažniju sporednu stvar” u kreiranju audio/ video sistema. To znači da, iako smo svi svesni važnosti kvalitetnog provođenja signala, to znanje često zanemarujemo, ulažući poslednji dinar u bolje pojačalo ili plejer.

Početno pitanje je jednostavno: ko od nas bi umesto pojačala X-5 kupio X-4, a razliku u ceni uložio u kvalitetne kablove? Retko ko. Uobičajeno opravdanje glasi: “Sada ću da završim s pojačalom na duže, a prva sledeća kupovina su kablovi”. Međutim, kada to vreme dođe, obično se ispostavi da je za cenu kablova “plus još malo” moguće zameniti X-5 za X-6, a kablovi - pa, to može još malo da sačeka. I tako, moćan i skup sistem funkcioniše povezan kablovima za koje nas je sramota i da ih se setimo. Istini za volju, kablovi na kraju ipak stignu na red, ali mnogo kasnije nego što bi trebalo. Po pravilu, sistem tek tada zasvira u punom sjaju i pokaže sve što može, a mi žalimo što tu investiciju, srazmerno malu, nismo obavili mnogo ranije...

Sve ovo ne znači da je neophodno potrošiti malo bogatstvo na povezivanje komponenti unutar sistema. Važno je, pre svega, odrediti kakvi kablovi predstavljaju optimum za naš sistem sa stanovišta elektrotehnike, što se odnosi na kvalitet konstrukcije i upotrebljenih materijala, ali i na adekvatan poprečni presek kablova. Drugi deo predstavlja pronalaženje kablo-

va čije će karakteristike prenosa signala učiniti da krajnji rezultat odgovara našim željama i kriterijumima u domenu krajnje reprodukcije. Treći deo, verovatno i najteži, jeste uklapanje budžeta, jer kablovi koji zadovoljavaju sve navedeno obično nisu jeftini, bar prema našim merilima.

Osnovi

Pored zvučničkih kablova, koji najčešće predstavljaju par izolovanih ali neoklopljenih bakarnih provodnika, razlikujemo tri osnovna tipa kablova: upredene parove (twisted-pair), koaksijalne i fiber-optičke. Upredeni parovi i koaksijalni kablovi provode signal bakarnim provodnicima, dok fiber-optičkizaistunamenukoristisvetlosne impulse koje provodi vlaknima stakla ili transparentne plastike. Upredeni parovi najčešće se upotrebljavaju u telefonskim i računarskim mrežama, a sastoje se od izolovanih i međusobno isprepletanih parova provodnika. Ovakva konstrukcija, višestruko izolovana, pomaže u umanjivanju smetnji između više provodnika unutar jednog kabla, kao i u sprečavanju interferencije od strane spoljnih elektromagnetnih polja. Koaksijalni kablovi u svom jezgru sadrže jednu žicu (obično nešto većeg prečnika) koja predstavlja provodnik signala. Provodnik je smešten u plastični omotač oko kojeg je postavljena izolaciona mreža, pa sve to zajedno ponovo obloženo spoljnim plastičnim (ili najlonskim) omotačem. Fiber-optički kablovi sastoje

se od staklenog ili plastičnog jezgra koje je smešteno u dva izolaciona sloja.

Upredeni parovi - korišćeni u mrežnim kablovima kategorije 5e, recimo - relativno su jeftini i jednostavni za instalaciju, ali ipak podložni elektromagnetnim (EMI - ElectroMagnetic Interference) i radio (RFI - Radio-Frequency Interference) smetnjama. Koaksijalni kablovi podržavaju širi frekvencijski opseg i poseduju bolju zaštitu od smetnji, ali ni oni nisu potpuno neosetljivi na blizinu snažnih elektromagnetnih polja ili indukovanje šuma od obližnjih naponskih kablova. Fiber-optički kablovi dozvoljavaju izuzetnu širinu frekvencijskog opsega i potpuno su neosetljivi na spoljašnje uticaje, ali su znatno skuplji i fizičkiosetljiviji.

Konstrukcija

Osnovna namena svakog kabla je provođenje signala od izvora do odredišta, uz što manji stepen gubitaka na tom putu. Kako bismo razumeli na koji način kvalitetniji kabl postiže manje gubitke u prenosu u odnosu na onaj slabijeg kvaliteta, neophodno je da razjasnimo osnove funkcionisanja kablova, odnosno tehniku prenosa signala. Pri tom ćemo se usredsrediti na koaksijalne kablove, jer većina interkonekcijskih kablova pripada upravo ovom tipu. Najčešće, provodnik je načinjen od bakra, mada neki High-End kablovi imaju dodatnu oplatu od srebra, koje blago

piše: Bojan Jović

povećava provodljivost pri prenosu izuzetno visokih frekvencija (prisutnih kod video i digitalnog audio signala). Ovo je posledica tendencije visokofrekvencijskih signala da putuju spoljnim rubom provodnika, umesto sredinom ili celim raspoloživim prostorom unutar provodnika, a naziva se još i “the skin effect”.Takođe,bakar od kojeg je provodnik načinjen može biti deklarisan kao oxygen-free (“oslobođen kiseonika”), što garantuje veoma mali postotak nečistoća u vidu oksida bakra. Provodnik je obložen debelim omotačem, koji služi i kao izolacija, a ujedno ga i fizički odvaja od sloja isprepletane žice, koji predstavlja zaštitu od elektromagnetnih i RF smetnji. Kod nebalansiranih kablova, kakvi su najčešće prisutni u kućnim sistemima, ovaj sloj se ponaša i kao sekundarni provodnik, te zbog toga balansirani kablovi imaju odvojeni, treći provodnik, koji služi upravo toj svrsi. S obzirom da je zaštitni sloj načinjen u formi mreže, mestimično se može naići na praznine u toj mreži, koje predstavljaju potencijalno mesto prodora spoljašnjih uticaja. Iz tog razloga, većina visokokvalitetnih kablova opremljena je dvostrukim slojem zaštitne mreže, gde su slojevi obično međusobno odvojeni tankom folijom. Naravno, preko svega toga na kraju dolazi zaštitni omotač, načinjen od plastike.

Važnu ulogu u ukupnim karakteristikama koaksijalnog kabla igra njegova impedansa, koja se obračunava na osnovu otpora, induktivnosti i naročito kapacitivnosti. Svaki provodnik pruža određeni nivo otpora, koji sprečava da signali putuju ravnomerno na svim frekvencijama. Kapacitivnost predstavlja sposobnost skladištenja energije elektrostatičkog polja, a ta sposobnost se povećava kada su dva provodnika postavljena jedan do drugog, ali su međusobno odvojeni izolacionim slojem. Stoga, koaksijalni kabl predstavlja kondenzator. Kapacitivnost, u sprezi sa ostalim osobinama provodnika, može dovesti do postepenog slabljenja signala koji se kreće iznad određene frekvencije. Ova osobina ima najviše uticaja kod analognih audio kablova, gde visoka izlazna impedansa izvora signala, u kombinaciji sa visokom kapacitivnošću i većom dužinom kabla, može dovesti do osetnog gubitka visokih frekvencija. Ipak, zahvaljujući stepenu razvijenosti savremene tehnologije, ovakvi problemi su danas sve ređi.

Kod video i digitalnih audio signala, koji se odlikuju veoma kratkim talasnim dužinama, stvari stoje nešto drugačije: ono što se računa je “karakteristična impedansa”. Ova vrednost određena je odnosom između induktivnosti i kapacitivnosti, i trebalo bi da bude ista za izvor, provodnik i prijemnik signala, kako bi se eliminisala mogućnost nastajanja refleksijekojaćeponištitioriginalni signal. Standardna vrednost impedanse kod video i digitalnih audio konekcija iznosi 75 oma (Ω).

Treba naglasiti da gubici u prenosu imaju različite posledice, u zavisnosti od toga da li se odnose na analogni ili digitalni signal. Analogni signal se postepeno pogoršava i slabi kako se gubici uvećavaju, dok digitalna veza biva potpuno prekinuta onog trenutka kada prijemnik više ne može da očita impulse u dovoljnoj meri da precizno rekonstruiše originalni signal.

Terminacija kabla podjednako je važna kao i njegova konstrukcija. Nekvalitetni kablovi mahom su opremljeni konektorima jednako lošeg kvaliteta, što može uzrokovati pojavu slabog ili prekinutog signala, negativnih uticaja od strane okolnih elektromagnetnih polja, ili generisanje smetnji i šuma unutar originalnog signala. S druge strane, kvalitetni priključci napravljeni su od čvrstog i provodljivog materijala i obično su niklovani ili pozlaćeni, kako bi se sprečilo oksidiranje i korodiranje. Povezivanje provodnika i priključka ostvaruje se lemljenim spojevima ili čvrstim uleganjem. Kvalitetni, fabrički terminisani kablovi imaju čiste i pune lemove između provodnika i priključaka, ili ležišta u koja provodnici

uležu čvrsto ali ne previše tesno, kako bi se obezbedila najveća moguća kontaktna površina uz najmanju mogućnost izvlačenja iz ležišta.

Tipovi audio kablova

Standardni analogni interkonekcijski audio kablovi su koaksijalni kablovi terminisani RCA (činč) konektorima, i dugo su predstavljali najrasprostranjeniji vid povezivanja audio komponenti. Međutim, s dolaskom digitalnih izvora signala, poput CD ili DVD plejera, javila se potreba za digitalnim audio kablovima. Danas se za tu namenu koriste već opisani koaksijalni i fiber-optičkiprovodnici,uznaznakuda koaksijalni mora podržavati širok frekvencijski opseg i impedansu od 75 oma. Većina gotovih kablova ovog tipa opremljena je pozlaćenim RCA priključcima, dok su skuplji primerci ponekad terminisani BNC konektorima. Naime, ovaj tip konektora, pored fizičkisigurnijeveze,podržava punu 75-omsku impedansu, za razliku

od RCA pandana koji su ograničeni na 40 oma. Na kraju, još uvek retku alternativu predstavlja profesionalni AES/EBU interfejs, koji zahteva balansirane interkonekcijske kablove terminisane tropinskim XLR priključcima.

Optički digitalni audio kablovi, poznati i kao TOSlink kablovi (po kompaniji Toshiba, koja je zaslužna za nastanak ovog tipa provodnika), provode signal u formi svetlosnih impulsa. S obzirom da ovakav vid prenosa ne uključuje elektroprovodnike, TOSlink kablovi su potpuno neosetljivi na sve vrste smetnji i spoljašnjih uticaja. Većina ovih kablova opremljena je malim, kvadratnim TOSlink konektorima.

Tipovi video kablova

Video interkonekcijski kablovi postoje u različitim formatima. Pre svega, tu je koaksijalni RF kabl, uobičajen u prenosu kablovskog ili satelitskog audio i video signala, a poznat je još kao RG-6 kabl. Osim njega, ponekad se za istu namenu koristi nešto tanji, RG-59 kabl. Uobičajeno, RG-6 je terminisan kružnim konektorom s jednim pinom u sredini.

Kompozitni video kabl, opremljen žutim RCA konektorima, predstavlja video konekciju najnižeg kvaliteta, jer sve video informacije provodi samo jednim kablom. S-Video (ili Y/C) kabl terminisan je cilindričnim četvoropinskim priključcima i pruža bolji kvalitet prenosa signala, jer odvojeno prenosi informacije o količini svetlosti (brightness) i o količini boje (chrominance).

Međutim, kompozitni ili S-Video kablovi nisu u stanju da prenesu video signal visoke definicije.Zatunamenuupotrebljavase komponentni (poznat i kao YPbPr) ili RGB kabl. Komponentni video kabl sastoji se od tri koaksijalna kabla, od kojih jedan

provodi podatke o osvetljenju (brightness - Y), a preostala dva nose informacije o razlikama u koloritu: “plavo minus osvetljenje” (blue minus luminance, B-Y) i “crveno minus osvetljenje” (red minus luminance, R-Y). Gotovo svaki TV aparat visoke definicije (HDTV) opremljen je najmanje jednim analognim komponentnim video ulazom.

RGB video kablovi upotrebljavaju se uglavnom kod projektora i monitora, i najčešće su terminisani 15-pinskim VGA (D-Sub) konektorima, dok su primerci sa RCA ili BNC terminacijom veoma retki. RGB+H/V format, korišćen u home theater sistemima, sastoji se iz pet kablova: tri koji funkcionišu kao komponentni video, uz dodatak kablova za prenos infomacija o horizontalnoj (H) i vertikalnoj (V) sinhronizaciji.

Digitalni kablovi visoke definicije

Glavni tipovi digitalnih video kablova su FireWire (pravi naziv za ovaj tip konekcije je IEEE 1394, a neki proizvođači ga nazivaju i.Link), a tu su zatim i DVI (Digital Video Interface) i HDMI (High DefinitionMultimedia Interface). FireWire predstavlja konekciju velike brzine (400 Mbps) koja može prenositi video, audio i kontrolni signal jednim kablom, a treba spomenuti i IEEE 1394b, koji postiže brzinu prenosa od 800 Mbps (megabita u sekundi). Nedostatak ovog tipa konekcije je nedovoljan frekvencijski opseg, koji je onemogućava u prenosu nekompresovanog digitalnog video signala. Zbog toga, FireWire se koristi prvenstveno za prenos zapisa sa kamkordera i digitalnih fotoaparata, dok je prvi “pravi” standard za prenos digitalnog signala visoke definicijebioDVI.

Međutim, ni ovaj standard nije bez mana: iako sposoban za prenos veoma širokog frekvencijskog opsega, DVI je ograničen na dužinu kabla od najviše pet metara, što se u praksi pokazalo kao nedovoljno. Iz tog razloga, DVI nikad nije zaživeo na TV aparatima, ali je postao uobičajena pojava na TFT-LCD monitorima, za koje je pomenuta dužina kabla više nego dovoljna. Vrlo brzo nakon pojave DVI standarda pojavio se “onaj pravi”, odnosno standard koji ima sve što je potrebno - u pitanju je HDMI. Naime, ovaj standard je sposoban za prenos nekompresovanog digitalnog video signala u punom frekvencijskom opsegu,

može biti duži od 15 metara i (za razliku od svog prethodnika) omogućava prenos i digitalnog audio signala. Po konstrukciji, HDMI kabl sličan je mrežnim kablovimasastoji se od četiri para međusobno upletenih žica. Po jedan par zadužen je za prenos informacija o crvenoj, zelenoj i plavoj boji (uključujući i podatke o sinhronizaciji), dok poslednji par nosi takozvane pixel clock informacije koje određuju tajming.

Konkretno, HDMI podržava prenos visokokvalitetnog video signala u formatu 1080p/60Hz, istovremeno sa osam kanala nekompresovanog audio signala u formatu 192kHz/24bit. Još veće mogućnosti donosi najnovija verzija sa oznakom 1.3, kod koje je protok udvostručen (na 10,2 Gbps), što dozvoljava prisustvo palete boja u rasponu od 30 do 48 bita. Takođe, dodat je novi xvYCC standard za kolorit, kao i podrška za Dolby True HD i DTS-HD Master nekompresovane audio formate, koji su sve češći pratioci Blu-ray i HD-DVD izdanja. Za tržišta kao što je naše (čitaj: nerazvijena), lepo je znati da su HDMI i DVI obostrano kompatibilni (uz pomoć odgovarajućeg adaptera, razume se). Ali, ovo ne znači da ćemo pukim “adaptiranjem” DVI kablova postići HDMI kvalitet prenosa ili omogućiti prenos audio signala, već samo da će LCD TV koji ima samo DVI ulaz moći da posluži još neko vreme, uparen sa HDMIDVD plejerom.

Zbog svega navedenog, jasno je da HDMI predstavlja idealan način za povezivanje svih savremenih audio/video uređaja, što potvrđuje i njegovo “zarazno” širenje na globalnom tržištu. Na samom kraju, savet: ukoliko se upravo nalazite u procesu planiranja ili obnavljanja audio/video sistema, izbrišite sa liste sve uređaje koji nisu opremljeni HDMI priključkom. Jer ovih uređaja je svakim danom sve više, čak i na našem tržištu, njihove cene su već uveliko u zoni razumne kupovine, a - sudeći po mogućnostima i potencijalu - ovaj standard prenosa će imati dug i srećan život.

Audio Plus, Novi Sad

Hi-Fi savršenstvo

Koliko je prostor važan za prezentaciju HiFi opreme, najbolje pokazuje primer novosadske firmeAudioPlus.Iakoovafirma postoji već oko šest godina, dosadašnji prostor - pomalo skrivena lokacija, pa još na spratu - jednostavno nije dozvoljavao pravo eksponiranje širem krugu kupaca. Predstavnici ove firmeljubaznosunas pozvali u Novi Sad da posetimo novi prostor i da napravimo reportažu. Obećali su nam da ćemo zaista imati šta da vidimo i odmah moramo reći da nam je ovo bilo jedno od najlepših Hi-Fi putovanja u zemlji.

U ulici Stražilovskoj 23, gledano s Petrovaradina tačno preko reke, u delu koji spaja Limane sa ostatkom Novog Sada, nalazi se veliki novi izložbeno-prodajni prostor firmeAudioPlus.Novosađanićeovuulicu lako pronaći, jer se nalazi u blizini Spensa. Prostor poseduje veliki izlog, što je kod nas odmah izazvalo oduševljenje, a pored

brojnih logotipa renomiranih proizvođača u izlogu su se našli i KEF iQ3 i iQ7, zatim sistem kućnog bioskopa KHT2005, kao i Mission e34. U razgovoru sa domaćinima, saznali smo da se uređaji i zvučnici u izlogu stalno smenjuju, kako bi radnja izgledala sveže stalnim prolaznicima u Stražilovskoj ulici.

Audio Plus se sada nalazi u predivnom salonskom stanu, čija visina plafona dostiže 3 metra. Da bi prostor izgledao kao što izgleda danas, bilo je neophodno više meseci mukotrpnog planiranja i rada. Najviše nam se dopalo što su sva starinska vrata i prozori restaurirani, a nisu prosto zamenjeni bezličnom PVC stolarijom. Prvi deo salona je urađen u pločicama i namenjen je većem broju korisnika, tj. slučajnih prolaznika. U prvi mah morate primetiti veliki broj slušalica proizvođača kao što su Sennheiser, AKG i Koss. S desne strane

su police na kojima se nalazi nama dobro poznata elektronika, i to stereo i AV program kompanija Yamaha, NAD i Harman/ Kardon. Dopalo nam se što su zvučnici postavljeni na malu tepih stazu na čijem kraju se nalazi mala lajsna. Primetno je da se vodilo računa o detaljima. Od zvučnika su tu Yamahini čuveni NSG40, novi modeli NS6900 i NS7900, kao i kompletna Mission serija m3. Na gornjim policama nalaze se dopunski setovi za kućni bioskop, koji omogućavaju svima da za veoma malu sumu kompletiraju svoj sistem.

Hi-Fi raj

Pogledajmo ulevo ka drugoj prostoriji i primetićemo mali Hi-Fi raj. Lepo stilizovan dvosed, klub sto sa katalozima i časopisima (zatekli smo i Hi-Files), a na zidovima mnoštvo ukusno uramljenih postera sa Hi-Fi motivima. Odmah smo seli u sweet spot, u veoma udoban dvosed, kako bismo poslušali nekoliko numera. Od sistema koji su praktično stalno povezani, prisutna su dva stereo i tri surround sistema.

Jedan stereo sistem predstavlja NAD C372 i C542 sa Monitor Audiom RS6, a drugi je Bose AM5 sa Yamaha elektronikom. Kod surround sistema imamo više kombinacija, ali pomenućemo novi Yamahin AV program, RX-V661 i DVD-S361 koji rade sa Monitor Audio BR serijom; napred je povezan BR5, nazad BR1, a pored centralnog tu je i subwoofer BR W10. Odmah pored zvučnika BR5, moguće je povezati i RS6 i

piše: Ljubiša Miodragović

mali RS1. Tu je bio i Yamahin mali set NSP110, dok je Harman/Kardon AVR 145 pokretao Bose AM10 i 301.

Moramo priznati da je akustika u prostoriji lepo “usvirana”, da je sve na svom mestu i da nema nikakvih devijacija. Izlozi ne zauzimaju preveliku površinu, kako staklo ne bi remetilo akustiku, a postavljene su i zavese kojima se na nju može dodatno uticati. Treba izdvojiti još i to da je ponuda raznovrsna, te da su u salonu prisutne i neke stvari koje ne viđamo svakodnevno

- tu pre svega mislimo na Yamaha Pianocraft mini-linije, kao i na Yamaha YSP sound projektore. Od JBL-a smo videli izložene serije Balboa i Northridge. Kako bi ponuda bila kompletna, Audio Plus je u svoj program ubacio i Oehlbach kablove.

Utisak

Sveukupni utisak je na zaista visokom nivou. Primetno je da je uloženo zaista puno truda i vremena da salon dobije specifičan vizuelni pečat. Ponuda Hi-Fi opreme je na

solidnom nivou, a dobili smo uveravanja da će se program još širiti, jer smo u poseti bili nakon prvih desetak radnih dana.

Prema tome, dragi Novosađani, Vojvođani i ostali, osetite se pozvanima u Audio Plus na Hi-Fi demonstraciju. Ukoliko ne znate tačnu lokaciju ili vam je potrebna još neka informacija, pozovite 021/6611-302.

S obzirom da se radi o jednom od pet najboljih Hi-Fi salona u zemlji, svakako se nećete pokajati.

Technomax

Stigao Marantz!

Sigurno se sećate prošlogodišnjeg izveštaja sa zagrebačke Audio Video Show izložbe, gde smo posle dužeg perioda imali prilike da čujemo i vidimo Marantzove Range i Premium komponente. Poznato je i strateško partnerstvo kompanija Marantz i Mordaunt-Short, pa je Marantz elektronika pokretala MS zvučnike i na ovoj izložbi. Još tada smo dobili obećanje čelnih ljudi kompanije Renoprom da će tokom sledeće godine u Beogradu otvoriti veliku prodavnicu elektronike, te da će na našem tržištu ponovo biti zastupljeni ovi renomirani brendovi. To se i dogodilo, 27. aprila 2007. godine. Pored pome -

nutih brendova, tu su i Acoustic Energy zvučnici, Straight Wire kablovi, zatim Sennheiser slušalice, ali i Pioneer i Yamaha elektronika.

Preko puta Beogradske Arene, na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića 69a, otvoren je prvi megacentar pod nazivom Technomax. Inače, kompanija Renoprom je vlasnik lanaca Technomax megacentara u Zagrebu, Rijeci i Splitu. Svaki Technomax je osmišljen kao unija tri sektora – audio/ video opreme, bele tehnike i malih kućnih aparata, kao i sektora IT, GSM i foto opreme. Upravo su tako podeljeni i etaži

Technomaxa - u prizemlju je audio/video oprema, u suterenu bela tehnika i kućni aparati, dok su na spratu postavljeni monitori, štampači, skeneri, fotoaparati i mobilni telefoni. Prisustvovali smo svečanom otvaranju Technomaxa, koje je bilo veoma lepo osmišljeno, sa zakuskom i zanimljivim plavim koktelima. Primetili smo i dobar odziv kolega iz nama prijateljskih časopisa. Prijatnu atmosferu organizatori su upotpunili sjajnim ozvučenjem i živim izvođenjem pop benda.

Čitav objekat raspolaže prostorom od oko 1.500 kvadratnih metara, a mi smo, naravno, najviše vremena proveli u prizemlju. S obzirom da se radi o megacentru, prostor je osmišljen tako da kroz njega može proći veliki broj kupaca. Oprema je smeštena na police, dok je u jednom delu napravljena slušaonica za Hi-Fi. Prostorija je blago zamračena, a vodilo se računa i o akustici, jer su zavese i tepih značajno smanjili reverberaciju koja je karakteristična za velike prostore s mermernim podovima i velikim staklenim površinama. Prostor u akustičnoj sobi organizovan je u dva pravca, tako da se na jednom sistemu može slušati Marantz Premium sa Mordaunt Short zvučnicima, a u drugom pravcu sa Acoustic Energy zvučnicima.

Nakon otvaranja, posetili smo Technomax još jednom prilikom, kako bismo snimili fotografijekojegledatenaovimstranicama. Primetili smo da je među posetiocima veliku pažnju izazvao upravo Marantz, i to svojim KI Signature komponentama. Za čitaoce koji zbog velike vremenske praznine u distribuciji u Srbiji nisu upoznati sa ovom oznakom, pojasnićemo da je KI skraćenica od imena Ken Ishiwata, jednog od najvećeg Hi-Fi gurua današnjice. Njegov potpis na uređajima Marantza označava da su u pitanju komponente kvalitetnije izrade, sa audiofilskimpristupom.Odzvučnika smo primetili nagrađivani komplet Mordaunt-Short Genie, dok je u Hi-Fi sobi svirao Avant 906i podnostojeći zvučnik. Od Acoustic Energyja videli smo seriju Aegis i popularni Aego, dok su u demo sobi bili povezani Linear Three i Aelite Three. U Technomaxu kažu da s nestrpljenjem očekuju i MS Performance i AE Reference serije zvučnika.

Marantzova ponuda je veoma dobro pokrivena Range linijom - može se videti kompletan program stereo pojačala, CD plejera, tjunera, a tu se našao čak i dupli dek. Program za kućne bioskope isto tako pokriva modele AV risivera od SR3001 do SR7001, kao i DVD plejere. Interesantna je ponuda koja je bila aktivna na otvaranju Technomaxa, gde se AV risiver SR3001 mogao kupiti za samo 20.000 dinara.

Video segment Technomaxa ima, grubo brojeći, preko 50 modela LCD i plazma ekrana. Zastupljeni su LG, Philips, Samsung, Sony i slični renomirani brendovi, a veličine ekrana kreću se od 20 do 50 inča. Na njima su prikazivani Philips i Samsung demo diskovi, što je za naročitu pohvalu, jer smo doskora po našim tehno-mega-radnjama gledali RTS1.

Još nekoliko reči o uslovima kupovine, kojima je Technomax centar izašao u susret svojim kupcima. Napravljeno je partnerstvo sa najvećim bankama kod nas, kao što su Raiffeisen,Erste,Findomestic,Intesa i druge. Za svoje verne kupce Technomax je predvideo i Loyalty Club Card, uz koju se ostvaruje pravo na dodatne popuste i druge pogodnosti. Ukoliko to već niste učinili, zaputite se na Novi Beograd, između Arene i Super Vera, kako biste uživali u audio/video novitetima.

Veliki panel sa plazmama

Marantz Premium, Philips Ambilight i Acoustic Energy

Police sa Marantz AV risiverima

piše: Ljubiša Miodragović

Megastores Electronica

Lanac grčkih megacentara pod imenom Megastores Electronica došao je i u Srbiju. S veoma uspešnim konceptom i načinom poslovanja, početkom maja otvoren je prvi Megastores Electronica u Beogradu. Svečano otvaranje osmišljeno je glamurozno, s prigodnim obraćanjem domaćina ali i jednim umetničkim performansom. Megastores Electronica se nalazi na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića 69d, preko puta Beogradske Arene, u novoizgrađe -

nom objektu sa tri etaža. Koncept poslovanja Megastores Electronice je da oni nisu direktni uvoznici tehničke opreme već da distribuiraju opremu koja već postoji na našem tržištu.

Uz profesionalnost prodavaca, atraktivni prodajni prostor i dobre uslove plaćanja, u kompaniji se nadaju da će imati odlične poslovne rezultate, te da će u skorije vreme otvoriti još megacentara u Srbiji. Na

spratu su izloženi mali kućni aparati, dok je u suterenu izložena bela tehnika. Nas ponovo najviše zanima prizemlje, u kojem je izloženo otprilike 150 plazma i LCD ekrana, što izgleda zaista impresivno i ujedno predstavlja najbogatiju ponudu na jednom mestu. Desni deo prizemlja posvećen je kompjuterskoj opremi, a posebno je interesantan odeljak sa igračkim konzolama koje posetioci mogu samostalno da isprobaju. Tu je smešten i veći deo audio

opreme za automobile, od centralnih jedinica do zvučnika. Naravno, prisutna je i kompjuterska periferija, od štampača i skenera, preko tastatura i miševa...

U Megastoresu su napravljene dve prostorije za slušanje Hi-Fi sistema. Prva, manja prostorija posvećena je najviše kompaniji Bose, jer je na zidu montiran Bose panel, a na njemu su postavljeni sistem 3•2•1, kao i Acoustimass surround sistemi. Pored toga, moguće je poslušati i Yamaha risivere. Pomenimo Yamahin novi AV risiver RX-V661. Druga prostorija, značajno veća, ima zaista široku ponudu elektronike i zvučnika, i to brendova koje uvoze Korato i 4Audio. Kada smo posetili Megastores za potrebe ove reportaže, trenutni set-up činili su Rotel amplifikacijaiplejer,serije06.Odzvučnika je bilo moguće čuti B&W CM1, CM7 i 603S3. Na policama smo primetili Mission m3 seriju, novu B&W seriju 600, Monitor Audio serije BR i RS, a od elektronike NAD

piše: Ljubiša Miodragović

i Yamahu. Posebno je zanimljivo to što se po prvi put u nekoj megaprodavnici našla i Korato amplifikacija.

Primetili smo da su prodavci dovoljno stručni ali i voljni da edukuju posetioce, kao i da postave sistem za slušanje po želji kupca. Akustika prostorije je na pristojnom nivou, a njen oblik je praktično savršen. Dvosed i stakleni klub sto su tu kako bi upotpunili Hi-Fi atmosferu. Od zanimljivih stvari primetili smo fotoaparate, zatim HD kamere, kao i mnoštvo MP3 plejera. Tu se našao i LG prenosni plejer koji smo prvi put imali prilike da vidimo na konferenciji u Budvi. Centralni deo prizemlja namenjen je rentiranju poznatim brendovima, pa se na tom prostoru očekuju razne promocije i premijere. Prvi se na tom mestu našao Samsung sa Full HD ekranima, dijagonale i do 50 inča. Očekujemo da se

na ovom prostoru pojavi i LG sa svojim plejerom BH100, koji vidite na našoj naslovnoj stranici. Poseban utisak na nas je ostavio dobitnik EISA nagrade, Pioneer PDP-5000EX, plazma od 50 inča sa 1080p reprodukcijom slike. Nešto najbolje što se za novac može kupiti.

Megastores Electronica je svojim kupcima ponudila brojne pogodnosti u vidu plaćanja karticama i odobravanja bankarskih kredita. Treba reći da Megastores karakteriše orijentacija ka veoma širokoj populaciji, pa je situacija slična onoj u radijskoj reklami: dete se izgubilo u odeljku sa igračkama, majka se izgubila kod malih kućnih aparata, a otac kod tehnike. Po “temelju” koji je postavljen, čini se da Megastores Electronicu očekuje sjajna budućnost na našem tržištu.

Notthingham Analogue Spacedeck

Vincent mini amplifikacija

B&W, Rotel, Korato, Sennheiser

Yamaha, Mission, Focal JMlab

Bose demo soba

Sonus Faber

Prezentacija zvučnika Elipsa

za reprodukciju dubokih tonova poseduje membranu sazdanu od legure aluminijuma i magnezijuma. Ta jedinica sposobna je da odsvira frekvencije od 35 herca. Posebna priča je srednjetonska jedinica od 150 mm, s membranom izrađenom od drvenih vlakana. Visokotonac je 25-milimetarski prstenasti radijator. Osetljivost sistema je 91 decibel uz impedansu od 4 oma. Dimenzije pojedinačnog zvučnika su 50x455x1245 milimetara, a masa je respektabilnih 97 kilograma. Sistem elektronike korišćen na prezentaciji sastojao se od: Audio Research REF3 pretpojačala, KRELL

U periodu od 4. do 5. maja održana je prezentacija zvučnika iz poznate italijanske manufakture Sonus Faber, model Elipsa. Prezentacija je održana u zagrebačkom hotelu Regent Esplanade, u dvorani Istanbul, a prisustvovali su joj predstavnici kompanije Media Audio i jedan od izvršnih direktora Sonus Fabera. No, pre opisa same prezentacije, evo jednog malog uvoda. Kompanija Sonus Faber datira još iz davne 1980. godine. Njen tvorac i “spiritus movens” (pokretački duh) Franco Serblin želeo je da podigne kulturu slušanja muzike na viši nivo. Gospodin Serblin i ekipa su inspiraciju za izradu zvučnika nalazili, između ostalog, u poznatim graditeljima instrumenata, kao što su Amati, Stradivari, Guarneri. Ono što Sonus Faber razlikuje od ostalih proizvođača zvučnika

jeste umetnički pristup samoj izradi, s velikom dozom minucioznosti. Tako se svaki njihov zvučnički kabinet može okarakterisati kao malo umetničko remek dela, a ovde se ubraja i predmet ovog teksta, model zvučnika pod nazivom Elipsa.

Model Elipsa smešta se u sam vrh cenjene serije Cremona. Osnovni fizičkielement konstrukcije kućišta čini 2π beskonačna ploča. Kabinet eliptičnog oblika proteže se daleko više u širinu nego u dubinu, te se besprekorno uklapa u akustiku prostorije, uz idealno širenje frekvencije u prostoru. Sonus Faber Elipsa je trosistemski zvučnik. Kućište ovog modela sastavljeno je od 20 slojeva odabranog drveta, s posebnim naglaskom na kontroli rezonancija. Ugrađena zvučnička jedinica od 260 mm

EVO 402 stereo pojačala snage 2x400 vati na 8 oma, Burmester CD plejera s remenskim pogonom i Burmester strujnog filtera. Kompletan sistem bio je ožičen vrhunskim američkim kablovima iz Audioquest produkcije. U dva dana, koliko je trajala prezentacija, mnogobrojni posetioci imali su priliku da se upoznaju s gramofonskim i kablovskim priborom iz ponude kompanije Media Audio, te da se uvere zašto Sonus Faber nosi pečat proizvođača zvučnika s umetničkim pristupom.

piše: Darko Brlečić

Test interkonekcijskih kablova Arterije sistema

Kablovi su zasigurno jedna od najdiskutabilnijih tema u Hi-Fi oblasti, a ujedno i predmet ismevanja onih koji još uvek nisu inficiraniovimpoznatimvirusomkojinosi ime audiofilija.Kolikoputasteodtakvih čuli pitanje: “Koliko si dao za kablove?!” ili komentare tipa: “Pa, čoveče, to su najobičniji kablovi. Šta fali ovima koje već imaš?”

Veliki deo populacije smatra da je to ipak bačen novac i da za tim nema potrebe. Cene kablova koji se koriste u potpuno identične svrhe variraju od nekoliko pa do više hiljada evra.

Mnogi audiofili,kakodomaćitakoistrani, već uveliko s razlogom veruju da kablovi zaista mogu u većoj meri unaprediti ili degradirati zvuk sistema. Po našem mišljenju, kablovi su ravnopravna komponenta sa ostalim uređajima u sistemu i za njih je potrebno izdvojiti tačno onoliko sredstava koliko budžet dozvoljava, a često i više. Pre svega, slušnim testovima, a naravno i laboratorijskim putem, dokazano je da kablovi u ogromnoj meri utiču na kvalitet i karakter zvuka, dodajući mu nešto svoje ili mu oduzimajući kompleksnost koja muziku i čini živom i prijatnom. Kao jedina veza između Hi-Fi komponenti, kablovi predstavljaju vrlo važnu kariku koja je odgovorna za prenos izuzetno specifičnei komplikovane informacije, tj. muzike. Baš kao i zdrave arterije u ljudskom telu, koje obezbeđuju pravilan i nesmetan protok krvi kroz ceo organizam, kvalitetni i pažljivo odabrani kablovi izvući će maksimum iz vašeg sistema i omogućiti mu rad punim kapacitetom.

Danas se audio kablovi prave od najrazličitijih materijala, među kojima je najzastupljeniji bakar bez primesa kiseonika. Ovakav bakar je dosta čistiji i ne korodira vremenom, pa je samim tim u prednosti nad običnim. Oni nešto skuplji kablovi izrađeni su od srebra ili raznih legura koje sadrže srebro ili zlato, kao i još neke elemente koji dodatno poboljšavaju njihovu provodnost. Veoma važna stavka prilikom izrade kabla je i izolator (dielektrik) koji štiti sam provodnik od uticaja spoljnih elektromagnetnih talasa, koji nepovoljno utiču na signal. Ovo je naročito važno, s

obzirom na činjenicu da se svaki kabl ponaša kao antena, privlačeći sve signale iz svoje okoline. Takođe, prilikom izrade mnogi proizvođači s razlogom obraćaju pažnju na to koju vrstu provodnika će izolovati određenim tipom dielektrika. Osim teflona(PTFE),kojisezbogsvojeniske dielektričke konstante smatra najboljim izolatorom, koriste se i drugi tipovi zaštite, poput polietilenske i PVC. Još jedna bitna stavka su i konektori na krajevima provodnika, čiji loš kvalitet takođe može degradirati kvalitet zvuka. Kao što smo na početku rekli, cene kablova kreću se u veoma širokom opsegu. Oni koje smo mi testirali još uvek spadaju u entry-level interkonekt kablove, a njihove cene kreću se u granicama od 120 do 200 evra.

piše: Nemanja Stupar

Ovaj kabl karakteriše pre svega dosta otvoreno visokotonsko područje i pomalo isturen zvuk. Bas ne poseduje dinamiku i punoću na kakve smo naišli testirajući kabl kompanije Chord koji cenovno odgovara ovom kablu. Generalno, sa uređajima na kojima smo mi slušali muziku, Rapport MN800 je zvučao za nijansu svetlije i bez preterane sposobnosti da visoke tonove održi fokusiranima i raslojenima kao što je to slučaj s većinom kablova sa ovog testa. Ipak, ruku na srce, Rapport MN800 predstavlja jedan od dva najjeftinija kabla ovde testirana.

Rapport MN800

1 metar, 120 evra

Vizuelno jedan od najatraktivnijih kablova sa ovog testa. Posebno primamljivim čini ga i odnos kvaliteta i cene, koja je na domaćem tržištu dosta niža od one na koju smo nailazili na internetu. Sam po sebi, kabl je dosta kabast i masivan, a dodatno ukrućenje iza konektora, koje sprečava savijanje i lomljenje kabla, uslovljava da uređaj bude odmaknut od zida barem dvadeset centimetara. Provodnik je izrađen od posrebrene bakarne žice, a izolacija kabla je teflonska.Unutrašnjiširm(oklop)jeod posrebrene pletene bakarne žice, a spoljni od kalajisane bakarne, takođe pletene žice. Spoljna izolacija je PVC. Konektori su vrlo kvalitetni i bez problema drže ove robustne kablove, ostvarujući sigurnu vezu sa uređajem.

The Chord Company

Chameleon Silver Plus

1 metar, 120 evra

Ovaj kabl nalazi se otprilike u sredini ponude interkonekt kablova kompanije Chord na našem tržištu, a predstavlja naslednika već proslavljenog i hvaljenog modela Chameleon 2. Provodnici kod novog modela izrađeni su od posrebrenog bakra, a umesto polietilena kao izolacija je ovog puta korišćen teflon.Širmjeposrebren, kao i konektori. Poput modela Chameleon 2, novi model koristi četiri seta licnastih provodnika, ali u nešto drugačijoj konfiguraciji.Jedansetprenosisignal,a dva ga vraćaju. Ovakva konstrukcija preuzeta je od jednog od najjačih modela iz ponude ovog proizvođača, i to od modela Anthem.

Iako prvi odozdo u cenovnom nizu, Chord

Chameleon Silver Plus se po svojim performansama svrstao u sam vrh u ovoj grupi kablova. Ovako visoku poziciju ovaj kabl je izborio pre svega svojom neutralnošću, linearnošću i odličnim balansom širom celog frekvencijskog opsega. Sistem je zvučao prirodno, gotovo analogno, neodoljivo podsećajući na zvuk koji je

rezervisan samo za vinil ili Hi-End CD plejere. Ovaj kabl ni u jednom trenutku nije zazvučao grubo ili oštro, ne odlazeći nikad ni u onu drugu krajnost, a naročito nam je bio prijatan na duže staze, ne zamarajući naše uši. Zvučna slika je bila vrlo raslojena i realne veličine. Ono što u manjoj meri nedostaje jeste nešto bolji attack, na kakav smo naišli testirajući Transparent Music Link interkonekt, koji je inače po svom karakteru dosta sličan modelu Chameleon Silver Plus, kompanije Chord. Ako se uzme u obzir razlika u ceni, ovaj kabl svakako predstavlja odličnu opciju i mi ga toplo preporučujemo.

Audioquest King Cobra interkonekt kabl predstavlja jedan od toplije i mekše zvučećih kablova iz ove grupe. Lepo izbalansiran i vrlo linearan, ovaj kabl će biti naročito interesantan za one koji žele da maksimalno ublaže digitalan zvuk nekih komponenti. Iako na prvo slušanje bez previše izražene dinamike i energije, naročito nam je prijao na duže staze, nikad ne zamarajući uši, niti privlačeći pažnju na sebe. Bas deonice, iako razgovetne, bile su ipak nekako za nijansu rezervisanije i povučene u pozadinu u odnosu na ostatak zvučne slike. Srednji tonovi vrlo su prijatni, mada pomalo zatvoren karakter ovog kabla nije prijao našem sistemu, koji i sam ima istu odliku izraženu u manjoj meri.

ma unutar orkestra. Količina detalja, kako u srednjetonskom tako i u visokotonskom spektru, bila je na nivou koji je - barem što se tiče ove grupe kablova - rezervisan samo za skuplje konkurente, poput srebrnog Kimber Silver Streak interkonekta. Sve ovo podržano je vrlo naglašenim ali u isto vreme i razgovetnim basom, koji je svakoj vrsti muzike pružao pravu potporu. Uparen sa odgovarajućim sistemom, otvoren i dinamičan karakter ovog kabla izvući će maksimum performansi iz uređaja. Siltech MXT Paris svakako je jedan od favorita, kako po ceni tako i po zvuku.

Audioquest King Cobra

1 metar, 140 evra

Interkonekt King Cobra je trostruko balansiran, što u prevodu znači da posao obavljaju tri identična, zasebno izolovana provodnika. Dva su korišćena zajedno u istu svrhu, obezbeđujući veći potencijal duž negativne veze. Širm je povezan samo sa jednim krajem provodnika, ne ugrožavajući tako negativan deo putanje signala. Provodnici su od čistog bakra, s vrlo niskim procentom kiseonika, obrađeni na specijalan način po PSC (Perfect-SurfaceCopper) tehnologiji. Na ovaj način bakar je održao svoju mekoću i dobio skoro idealno glatku površinu. Model King Cobra koristi polietilensku izolaciju punjenu vazduhom (PE). Krajnja izolacija, što u ovom slučaju možemo nazvati finišom,urađena je od pletenog crno-crvenog konca, tako da kabl naoko deluje vrlo atraktivno. Konektori su posrebreni, solidnog kvaliteta, obeleženi sićušnim strelicama koje upozoravaju na smer signala i svojom bojom (crvenom ili crnom) govore o polu na kraju kabla. Strelice su krajnje neupadljive, što potencijalno može izazvati zabunu prilikom povezivanja, te treba biti pažljiv.

Siltech MXT Paris

1 metar, 140 evra

Svi kablovi MXT serije ovog proizvođača poseduju istu strukturu, koju u kompaniji Siltech nazivaju Power Coaxial. Oznaka MXT predstavlja skraćenicu za miks metala koji su upotrebljeni u izradi provodnika za kablove ove serije. Ova legura sjedinjuje bakar visoke čistoće, srebro i mali procenat zlata, koje se posebnim procesom dodaje u određenom momentu proizvodnje. Konektori su pozlaćeni i obezbeđuju vrlo čvrstu vezu sa uređajem.

Model MXT Paris pokazao se kao vrlo dobar partner našem sistemu. Dinamičan i otvoren zvuk, nešto tvrđi i hladniji od zvuka interkonekta kompanija Chord ili Audioquest, ali sa znatno izraženijim attackom. Činele su za nijansu naglašenije i metalnije nego kod pomenutih kablova, što bi u većoj meri moglo doći do izražaja u sistemima koji već naginju ovakvom zvuku. Ovaj kabl, vrlo precizan i brz, karakterisala je takođe i vrlo raslojena stereo slika sa odlično pozicioniranim muzičari-

Van den Hul Integration Hybrid

0,8 metara, 157 evra

Kao što je slučaj i sa većinom ostalih kompanija, ovaj proizvođač kablova - možda i najpoznatiji - u svojim provodnicima takođe koristi specijalne legure. Za model Integration Hybrid korišćeni su čist bakar, cink i srebro. Ova legura dobijena je u vakuumu, gde su ova tri elementa sjedinjena pod visokim temperaturama, a zatim na kratko izložena ekstremno niskoj temperaturi, radi dobijanja staklaste strukture provodnika. Sam kabl sastoji se od četiri provodnika koji su postavljeni oko specijalnog neprovodnog jezgra, a svaki od njih presvučen je slojem karbona. Dalja, neprovodna izolacija je troslojna, a poslednji sloj dielektrika izrađen je od Hulifleksa,materijalauvlasništvukompanije Van den Hul. Model Integration Hybrid predstavlja najslabiji model serije Fusion, a sama konfiguracijakablapreuzetajeod njihovog prestižnog interkonekta s oznakom D-102 III Hybrid. Konektori su Neutrik, standardno dobrog kvaliteta, kako smo i navikli kada je reč o ovoj kompaniji.

Van den Hul Integration Hybrid sposoban je za stvaranje vrlo široke i duboke zvučne slike, koja takođe poseduje izuzetnu detaljnost, fokusiranost i oštrinu. To je kabl koji nas je oduševio svojom ritmičnošću i mogućnošću izdizanja detalja kao što su okidanje žice gitare ili zvuk uzimanja vazduha pri pevanju. Iako za nijansu svetliji, zvuk se odlikovao izuzetnom prisutnošću i životnošću, što se pre svega pokazalo kroz vokale koji su zvučali prirodno i realno. Generalno, u odnosu na ostale kablove ovde testirane, zvuk modela Integration Hybrid kao da je bio na blagom loudnessu. Zahvaljujući ovoj osobini, dobijene su maksimalna dinamika, impresivna detaljnost i prisutnost, ali je zvuk takođe poneo i epitet “zvuka na steroidima”. Ovaj kabl će mnoge ostaviti zadivljenima, a oni drugi će ipak posegnuti za nešto relaksiranijim i manje friziranim zvukom. U svakom slučaju, šminka sa ukusom.

dužina ili tipova kabla. Model Music Link odlikovao je tonalno balansiran, linearan i neutralan zvuk sa vrlo moćnim bas područjem. Prirodan i čist zvuk ovog kabla bio je izuzetno rafiniran,nikadprevišetopao, niti hladan. Precizni i detaljni visoki tonovi (nikad presvetli ili preoštri), u kombinaciji sa kremastim i punim srednjetonskim područjem, davali su ovom kablu dozu prefinjenosti i tečnosti. Bas je izuzetno brz, dubok i razgovetan, uvek posedujući pravu težinu i prostiranje. Dinamika ovog kabla krajnje je prirodna, nikad previše eksplozivna ili degradirana. Cela zvučna slika bila je vrlo kompleksna, široka i fokusirana, a pre svega neutralna i prirodna. Njena raslojenost i energija činile su da svaka vrsta muzike zvuči tečno i uzbudljivo, kako je i zamišljena. Zbog svih karakteristika koje je ovaj kabl objedinio, smatramo ga favoritom u ovoj grupi i preporučujemo svima onima koji cene opisan zvuk.

Transparent Audio

MusicLink

1 metar, 165 evra

Ovaj interkonekcijski kabl pripada budžetski orijentisanoj Performance seriji kablova. Kao svi kablovi ovog proizvođača, i ovaj je prepoznatljiv pre svega po plastičnom zadebljanju (kutiji) koje je integrisano u sam kabl i po svemu sudeći krije tajnu zavodljivog zvuka ovog modela. Ovaj dodatak proizvođač naziva Transparent Network, a dodat je da bi se što više ublažila odlika kabla da se ponaša kao antena. Ova pasivna mreža (passive network) ograničava propusni opseg kabla i reguliše tri osnovna parametra koji određuju karakteristike zvuka nekog kabla (otpornost, induktivnost i kapacitivnost). Pored ovoga, u izradi samog provodnika korišćeni su visokokvalitetni OFHC bakar i dielektrik visoke efikasnosti.TransparentNetworkdizajniran je posebno za svaku od mogućih

Oehlbach XXL Series One

0,75 metara, 167 evra

Pored interkonekt kabla kompanije Rapport, Oehlbach XXL Series One kabl je jedini iz ove grupe koji se može istaći svojom debljinom i masivnošću. Kao i Rapport, zbog svoje težine je dodatno ojačan učvršćenjem iza konektora, te nije pogodan za one koji nemaju dovoljno mesta iza police. Model XXL Series One je trostruko izolovan kabl, koji u tu svrhu koristi teflonski dielektrik. Provodnici su od posrebrenih upredenih licni izrađenih od čistog bakra. Konektori ostvaruju sigurnu vezu sa uređajem, odlično držeći težinu samog kabla. Takođe su posrebreni.

Ovo je kabl koji ničim posebno nije zaokupio našu pažnju, niti iznudio neke preterane kritike. Otvoren zvuk s vrlo detaljnim visokotonskim područjem uklopio se u

LG gama plazma ekrana

grupu prosečno kvalitetnih iz ovog testa. Bas je bio solidno kontrolisan, bez preterane naglašenosti. Zvučna slika odlikovala se nešto tvrđim i oštrijim karakterom nego što je to bio slučaj sa kablovima kompanija Chord, Transparent ili Audioquest. S druge strane, ova karakteristika bila je manje izražena nego kod interkonekta kompanija Kimber ili Siltech. Stereo slika bila je otvorena i lepo centrirana, a njena slojevitost na solidnom nivou. Po svojim performansama, ovaj kabl svrstao se u zlatnu sredinu među kablovima iz ove grupe.

Kimber Silver Streak

0,5 metara, 200 evra

Kimber Silver Streak sastoji se od tri provodnika, međusobno upletena i zasebno izolovana (VariStrand tehnologija). Izolacija je jednoslojna, i to teflonska.Model Silver Streak, kako iz naziva kabla i sami možete naslutiti, pored bakarnih koristi i srebrne provodnike. Signal se prenosi preko hiperčiste VariStrand srebrne žice, koja je upotrebljena i na čuvenom KCAG modelu interkonekt kabla kompanije Kimber. Konektori su WBT oznake 0108, s mogućnošću dodatnog pritezanja.

Ono što sa ovim kablom sigurno dobijate jesu brzina i zaista impresivna količina detalja. Visoki tonovi, iako za nijansu suvlji i oštriji, posedovali su detaljnost na kakvoj im mogu pozavideti skoro svi kablovi ovde testirani. Ipak, sa nekim sistemima ovi kablovi mogu zvučati presvetlo. Oni ne poseduju toplinu interkonekta kompanija Chord ili Transparent, dok prisutnost i otvorenost srednjetonskog područja podseća na onu na koju smo naišli testirajući kabl Integration Hybrid, kompanije Van den Hul. Bas deonice bile su izuzetno precizne i dinamične, posedujući odličan attack. Iako kristalno čist i energičan, ovaj

kabl se činio manje dobrim partnerom našem sistemu nego što je to bio slučaj sa kablovima koji naginju izraženijoj toplini i mekoći. Ipak, ovakve karakteristike mogu ga učiniti idealnim za otvaranje zvuka nekog od sistema koji poseduju malo tamniji i ne tako otvoren zvuk.

Zaključak

Svi ovde testirani kablovi odlikuju se dobrim kvalitetom izrade, barem kada se radi o ovom cenovnom rangu. Međusobne razlike u ceni od nekoliko desetina evra, kako smo se uverili, ne znače obavezno bolju ili lošiju reprodukciju. Kvalitet zvuka pojedinačnog kabla zavisiće velikim delom od toga kakav zvuk volite i smatrate “onim pravim”.

Za nas je pun pogodak bio interkonekt Transparent Music Link, koji se iz grupe izdvaja pre svega svojom dinamikom, balansom i neutralnošću. S druge strane, kabl kompanije Chord zadivio nas je kako svojom cenom tako i mekim, pitomim vinil zvukom. Ovaj kabl, po ceni od 125 evra, predstavlja odličnu opciju za mnoge koji planiraju unapređenje svog Hi-Fi sistema. Model Integration Hybrid kompanije Van den Hul očuvao je reputaciju koju ova firma gradi možda i najduže od svih ovde pomenutih proizvođača, a svoje visoko mesto izborio je pre svega dinamikom, prisutnošću, otvorenim i detaljnim zvukom. Ništa manje, za srce nam je prirastao i model Paris kompanije Siltech, koji svojom reprodukcijom svakako zaslužuje mesto u vodećoj četvorki.

Neki od kablova, poput onih kompanija Oehlbach i Rapport, ističu se među ostalima svojom robustnom pojavom, koja svakako uliva sigurnost. Nasuprot njima, elegantnim dizajnom odlikovali su se kablovi proizvođača Audioquest i Kimber.

Kablovi koje mi nismo svrstali među favorite takođe predstavljaju proizvode odličnog kvaliteta i sigurno će naći svoje mesto u sistemima malo drugačijeg karaktera od onog koji smo mi testirali. Na kraju, napominjemo da su svi kablovi testirani kao veza između CD plejera Rotel RCD-1072 i integralnog pojačala Electrocompaniet PL-1 u, kombinaciji sa zvučnim kutijama InfinityKappa7.Takođe,trebaimatiuvidu da se radi o subjektivnim komentarima, koji su vezani pre svega za ovaj sistem.

Kvalitet koji morate da priuštite...

Razvoj HD TV aparata snažniji je no ikada, a sve to se vidi čak i na našem, relativno skromnom tržištu. Ponuda HD TV-a nikada nije bila veća, a cene pristupačnije. Ali, gledanje kablovske TV na HD panelima će zaista minimalno iskoristiti impresivan kvalitet slike koji HD ready ekrani nude. Za one koji žele da maksimalno iskoriste nove TV aparate, LG je pripremio jedan zaista nesvakidašnji uređaj.

Stariji “videofili”svakakosesećajurata između VHS i Betamax formata s početka osamdesetih, iz kojeg je inferiorniji VHS ipak izašao kao pobednik. Danas uveliko traje sličan rat formata, ali ovaj put je mnogo veći novac u igri, a razlika između takmaca i nije toliko velika, barem kada je kvalitet slike u pitanju, a to je ono što je ipak najvažnije. Blu-ray i HD DVD se nemilosrdno bore za prevlast i zaista ogroman novac od licenciranja. U tom ratu ipak najviše gubi kupac, jer ukoliko se odluči samo za jedan format neke od filmovajednostavno neće moći da pogleda. Kompanija koja možda i najviše “gura” Blu-ray format ima u vlasništvu jedan od najvećih filmskihstudija i naravno ne dozvoljava izdavanje svojih filmovanaHDDVDmedijima.Sdruge strane, neki studiji jednostavno objavljuju filmoveisključivonaHDDVDformatu.Sve u svemu, za prosečnog korisnika, koji samo

želi da pogleda film,situacijanijenimalo zgodna. U svoj tog gužvi našao se i neko pametan i ponudio solomonsko rešenje - HD plejer koji jednostavno reprodukuje oba formata. Kompanija LG je, iako pobornik Blu-ray formata, našla za shodno da, kao jedan od nosilaca razvoja tehnike današnjice, bude ta koja će prva pokušati da pomiri standarde i da prosečnom korisniku pruži najbolje iz oba sveta. Koliko je u tome uspela, saznaćete u testu koji sledi.

Black Box

Na prvi pogled, crna kutija standardnog “rack” formata ne govori da se unutra nalazi nešto tako revolucionarno, ali verujemo da je LG minimalističkim konceptom pokušao da skrene pažnju na ovaj zaista nesvakidašnji uređaj. Ujedno, BH100 je komponenta koja nam je do sada zadala najviše problema tokom fotografisanja,noverujemoda naš krajnji rezultat ipak dostojno reprezentuje rad koji su korejski inženjeri uložili u ovo malo remek delo. Iako na prvi pogled jednostavan, BH100 krasi savršena završna obrada. Telo plejera je od crne “klavir lak” plastike, a gornja strana je nalik anodiziranom brušenom aluminijumu. S gornje strane ponosno stoji ugraviran logo Blu-ray formata, koji znači da uređaj ima sertifikat BR konzorcijuma.

BH100 nema klasične tastere, već se koriste senzori koji se aktiviraju na dodir, a tu je i prijatan zvučni signal koji označava da je uređaj prihvatio komandu. S leve strane je LG logo, koji je transparentan i svetli beličastom svetlošću kada je plejer uključen. Oznaka BH verovatno označava formate koje uređaj podržava: B za Blu-ray a H za HD DVD. Broj sto svakako znači da je ovo prvi plejer takve vrste i da nas u budućnosti izvesno očekuje još sličnih modela. Na početku, moramo da naglasimo da BH100 dolazi u pakovanju sa HDMI kablom i odličnim uputstvom na srpskom jeziku, koje će i početnicima omogućiti da u potpunosti iskoriste sve prednosti ovog impresivnog uređaja.

Posle povezivanja i prvog uključivanja, zatekao nas je zaista lepo rešen meni, i to prvi put u HD rezoluciji. Pravo osveženje u odnosu na klasične DVD menije koje smo imali prilike da gledamo na našem HD TV-u. Od pritiska na taster On do trenutka kada je BH100 spreman za rad proći će oko petnaest sekundi. Posle inicijalnog podešavanja i izbora rezolucije u kojoj će plejer raditi, pustili smo naš prvi Blu-ray disk. Od trenutka ubacivanja diska pa do prvog menija potrebno je sačekati oko dvadeset sekundi. Razlog za dosta duže vreme učitavanja u odnosu na klasične DVD naslove su

LG BH100

znatno bogatiji meniji, napravljeni u Java programskom jeziku, koji prvo moraju da se učitaju.

S obzirom da je LG jedan od promotera BR formata, očigledno je da je najviše pažnje posvećeno upravo ovom mediju. BH100 potpuno podržava interaktivne menije, koji na HD ekranu izgledaju više nego impresivno. Za test smo koristili nekoliko različitih BR izdanja. Bio je tu legendarni “Terminator”, zatim novi “Hellboy” u izdanju Columbia/Sony Picturesa i na kraju muzički dokumentarac “The Last Waltz”.

Suparnički HD-DVD format krasi za nijansu manja kompatibilnost. Naime, BH100 ne podržava HDi menije, tako da filmkrećesareprodukcijom odmah po učitavanju diska, bez dosadnih FBI upozorenja o pirateriji i sl., dok se za navigaciju koristi generički LG-jev meni. Kao ljubitelje tehnike, ovo nas nije baš fasciniralo, ali ko samo želi da uživa u vrhunskom kvalitetu slike neće mnogo izgubiti, s obzirom da meniji u suštini i nisu toliko bitni, a preskakanje dosadnih špica i upozorenja je ponekad više nego poželjno. HD DVD boje branili su rimejk filma“KingKong”Petera Jacksona, “Sky Captain and the World of Tomorrow” i jedno neobično izdanje pod nazivom “A View for Space”, prvi HD snimak zemaljske kugle iz svemira.

HD u praksi...

Naš utisak o kvalitetu slike smo namerno izdvojili, a na početku moramo da naglasimo jednu stvar: bilo da se radi o BR ili HD DVD izdanju, na kraju ipak sve zavisi od izvora sa kog je izdanje digitalizovano. Koliko god legendaran bio “Terminator 2”, on kvalitetom slike ne može da “primiriše” novim izdanjima, poput recimo rimejka filma “King Kong” ili filma“Hellboy”.Uproteklih dvadesetak godina, nove filmskeemulzije i digitalne tehnike snimanja su neuporedivo podigle kvalitet slike. To se jasno vidi na filmu“TheLastWaltz”,gdeHDtehnologija vrlo uspešno prikazuje filmskozrnouz

malo poboljšan tonski raspon, ali suštinski ne i mnogo više detalja od klasičnog, dobro masterovanog PAL snimka.

No, “King Kong” je, recimo, potpuno suprotna priča. Kvalitet slike je više nego impresivan, pogotovo što se radi o filmu gde je kompjuterska animacija odigrala ogromnu ulogu. Nivo detalja je neverovatan i često ćete zateći sebe kako vraćate sliku samo da biste ponovo videli neki od fascinantnih momenata. Slična situacija je i sa filmom“Hellboy”, od čijeg početka na kišnom, mračnom ostrvu zastaje dah. Dinamički opseg i kontrast reprodukovani su savršeno na našem LG LCD test TV-u, a utisak je bio više nego bioskopski. “Terminator 2”, s druge strane, nije ostavio tako impresivan utisak. Kvalitet slike bolji je od originalne PAL verzije, ali ne u tolikoj meri da bi gledaoce ostavio bez daha. Prednost HD verzije se prvenstveno ogleda u slici koja je više nalik filmskojnegoštoje to bio slučaj sa PAL verzijom, a primetno je i poboljšanje u kontrastu. BH100 ima mogućnost izbora izlaznog signala, koji može da ide od 480p pa sve do 1080p. No praktično, maksimalna podržana rezolucija je 1080i, jer se progresivni signal emituje sa 24 sličice u sekundi, što za sada podržava izuzetno mali broj televizora.

Zvuk

BH100 ima mogućnost dekodiranja pravog Dolby TrueHD i DTS-HD signala, kao i standardnih AC-3 i DTS formata, ali s obzirom da plejer trenutno podržava samo HDMI 1.2 sav zvuk se konverujte u DTS i Dolby Digital format kada se prenosi preko HDMI veze. Što se povezivanja tiče, ukoliko vaš TV nema HDMI ili DVI konektor, zavidan kvalitet slike omogućava i klasična kompo-

Za potrebe testa LG plejera, HD DVD i Blu-ray diskove nam je ustupila prodajna galerija filmovaimuzikeTrećiSvet.Zapotpunikatalog filmovapogledajtenjihovsajtnaadresi www.trecisvet.com ili ih posetite u Sava centru. Telefoni su: 011/3130-305 i 011/220-6119.

Redakcija Hi-Filesa se zahvaljuje Trećem Svetu.

piše: Miodrag Jović

nentna veza, dok je naravno poželjno da TV bude barem HD ready. Uz BH100 dolazi i vrlo korektan daljinski upravljač, odličnog dometa, s mnogo direktnih komandi koje će posle malo čitanja uputstva značajno ubrzati rad ovog uređaja, a tu su i dodatne kontrole za LG televizore, što je za nas bilo od značaja.

Sveukupno gledano, BH100 je veoma brz uređaj. Rad sa HD materijalom je posle inicijalnog učitavanja menija veoma brz, po našem mišljenju brži i od većine boljih DVD plejera koje smo imali prilike da testiramo. S obzirom na višestruku količinu informacija koju HD signal nosi, LG je uspeo da ostvari zavidan napredak u performansama. Skok sa jednog na drugi deo filmaje trenutan, a posebno nas je impresionirala brzina “premotavanja” unazad, koja je agilnija nego kod većine DVD plejera dostupnih na tržištu.

Od podržanih formata, tu su Blu-ray i HD DVD s jedne i klasičan DVD s druge strane. Reprodukcija klasičnih CD-ova nije podržana, s obzirom da je verovatno bilo teško ugraditi i treću lasersku diodu. Na kraju, BH100 je svakako uređaj pred kojim je budućnost. Iako prvi i trenutno jedini plejer ovakvog tipa na tržištu, sigurni smo da će pronaći put do mnogih ljubitelja dobre slike koji žele beskompromisan kvalitet u jednom uređaju. Ovo je svakako tek početak i sigurni smo da je LG-jev put jedini pravi kada su interesi korisnika u pitanju, a to je ono što je za nas i najvažnije.

Podrška za oba formata, brzina rada, odlična slika.

Nedostatak podrške za HDi, nedostatak 1.3 HDMI standarda.

Specifikacije

√ Podržani formati: 576i, 576p, 720p, 1080i, 1080p/24fps √ Podržani mediji: Blu-ray

Disc™, HD DVD, DVD, DVD-R, DVD+R, DVD-RW

i DVD+RW √ Digitalni audio izlazi: SPIDF & HDMI √ Podržani audio formati: PCM, Dolby Digital, Dolby Digital +, Dolby True

HD, DTS, DTS-HD, MPEG 1/2 L2, MLP √ Izlazi: kompozitni video, 2 CH/5.1CH Audio, Y Pb(Cb)/ Pr(Cr), optički/koaksijalni digitalni audio, HDMI, VGA D-Sub √ Dimenzije: 430x79x250 mm

√ Potrošnja struje: 30W / 1W (stand by)

√ Masa: 4,1 kg √ Cena: 1500 evra

Ustupio: Sam-Son, tel: 011/208-3553

Electrocompaniet PC-1

Mali Companiet

Izbacivši na tržište svoju novu, pristupačniju seriju proizvoda, kompanija Electrocompaniet je ne samo na pravi način obeležila svoj tridesetpeti rođendan već je i obradovala mnoge ljubitelje kvalitetnog zvuka, približivši Hi-End zvuk i onima s nešto plićim džepom. Posle krajnje pozitivnih utisaka koje smo stekli testirajući slabije integralno pojačalo PI-1 iz serije Prelude, na red je došao i CD plejer. Ovo je jedini CD plejer iz serije Prelude, a od digitalnih izvora zvuka i slike tu je još i DVD s oznakom PD-1.

Izgled i funkcije

Dizajniran skoro identično kao integralci iz ove serije, model PC-1 vizuelno čini neraskidivu celinu sa bilo kojim od njih. U odnosu na integralno pojačalo, njegov displej je pomeren ka donjoj ivici prednjeg panela, a tanka vratanca transporta postavljena su iznad njega. Displej je fluorescentno plavi, vrlo

oskudan u prikazu informacija o modu u kom plejer trenutno radi. Osim toga, sam CD plejer je nešto sporiji u iščitavanju diskova. Komandni tasteri na uređaju ne reaguju uvek na prvi pritisak, a eject funkcija zadaje se dužim pritiskom tastera stop, što je dodatno komplikovalo rukovanje modelom PC-1. Kada uređaj “shvati” da hoćete da zamenite disk, proći će još pet do šest sekundi do samog otvaranja vratanaca. Kako je daljinski upravljač zajednički za sve komponente serije Prelude, upravljač poseduje određeni broj tastera koji nisu u funkciji. Electrocompaniet PC-1 ne poseduje funkciju program, niti više modova prikaza vremena. Ako uzmete u obzir da pre iščitavanja diska ne možete birati broj željene numere, a CD plejer po učitavanju

diska automatski startuje prvu numeru, izbor željene pesme - složićete se - i nije previše jednostavan i opuštajuć. Po rečima proizvođača, primećeno je da prva verzija softvera ima manjih nedostataka i da će to biti ispravljeno veoma brzo. Srećom, sve ove sitnice u upravljanju plejerom nikako ne utiču na reprodukovani zvuk.

Što se tiče fizičkihdimenzijauređaja,on je za sedamdeset milimetara plići od integralca koji smo testirali u prošlom broju. S masom od četiri kilograma, ovaj CD plejer svrstao se u pero laku kategoriju. Na zadnjem panelu prisutan je samo jedan par balansiranih (XLR) audio izlaza, što nam je sugerisalo da

je plejer urađen u potpuno balansiranoj koncepciji. Prisutan je i jedan digitalni koaksijalni izlaz. D/A konverzija vrši se preko novog up-sampling čipa kompanije Cirrus Logic, koji radi na 24 bita / 192 kHz. Izlazni stepen u A klasi, uz novu optiku i usavršeni mehanički antivibracioni sistem, čini model PC-1 vrlo konkurentnim i u poređenju sa skupljim uređajima. Podržani formati su: CD, HDCD, CD-RW, MP3 i WMA.

Zvuk

Ušteda na “kozmetici” i propratnim detaljima - kao i uvek kada govorimo o uređajima ove kompanije - rezultirala je većim ulaganjima na polju unapređenja samog zvuka. Ovaj cilj inženjera kompanije Electrocompaniet, može se reći, postignut je u celini.

Izuzetno prirodan i neutralan, a s druge strane dinamičan i visokodetaljan zvuk, glavna je odlika ovog plejera. Ovog puta besmisleno je navoditi posebno neke numere koje smo slušali, iz vrlo jednostavnog razloga: model PC-1 pokazao se kao odličan partner bilo kojoj vrsti muzike. Njegov tečan i prirodan karakter, činilo se, odgovarao je u isto vreme klasičnoj muzici i hard roku, repu i džezu, bluzu i fanku. Na duže staze ovaj plejer bio je krajnje neopterećujuć i lagan za slušanje, lako nas uvlačeći u muziku. Kako u kombinaciji sa integralcem PI-1 iz serije Prelude, tako i prikačen na pretpojačalo EC 4.7 mkII, ovaj model zvučao je izuzetno prijatno, u oba slučaja odajući utisak pravog partnera.

Iako ovog puta nismo imali prilike da izvršimo uporedni test sa flagshipmodelom CD plejera serije Classic, s oznakom EMC-1 UP, koji smo ranije slušali, smatramo da je po performansama vrlo blizu, premda je za njega u odnosu na pomenuti model potrebno izdvojiti više nego duplo manje para. U odnosu na naš Sony CDP-X333ES, Electrocompaniet PC-1 bio je neuporedivo bolji na svim poljima. Njegova rezo-

lucija, kao i utisak trodimenzionalnosti celokupne zvučne slike, bili su na daleko višem nivou. Kako dinamički, tako i po svim ostalim stavkama koje jedan uređaj čine boljim od drugog, model PC-1 sa lakoćom je nadmašio zvuk Sonyja, učinivši ga daleko inferiornijim.

Ono što je zanimljivo u vezi s ovim modelom jeste činjenica da nam se odmah, po prvom slušanju, učinilo da zvuk koji je dopirao do ušiju nije preterano impresivan u tom smislu da bismo mogli jedan određeni segment zvuka da navedemo kao izuzetno pozitivan ili negativan. Tek vraćanjem na Sony, prethodno navedena zapažanja postala su očigledna. Ovu činjenicu pripisujemo jednoj specifičnoj osobini koju dele svi uređaji kompanije Electrocompaniet, a to je reprodukovanje muzike s lakoćom i tečnošću, tako da slušalac već posle kraćeg vremena zaboravlja na sam uređaj i prepušta se muzici.

Electrocompaniet PC-1 toplo preporučujemo svima onima koji su spremni da se odreknu komfora pri korišćenju samog uređaja, kao i nekih uobičajenih funkcija, zarad zaista impresivnih performansi u pogledu zvuka.

Zvuk, cena, balansirani izlazi.

Specifikacije

√ Izlazna impedansa: 100 kilooma

√ Dinamički opseg: 96 dB √ Separacija

kanala: >90 dB √ THD izobličenja: <0,002 %

√ D/A konverzija: 24 bit/192 kHz √ Audio

izlazi: 1x balansirani XLR √ Digitalni izlazi:

1x koaksijalni √ Podržani formati: CD-R/RW, MP3-CD, MP3-DVD, WMA-CD √ Dimenzije (VxŠxD): 77x420x270 mm √ Masa: 4 kg

√ Cena: 1.500 evra

Ustupio: Vox Trade, tel: 011/3016-230

Manjak funkcija, loš prikaz podataka na displeju, odsustvo RCA izlaza.

Opera Seconda Bel canto

Opera Loudspeakers je ime sa severa Italije i postoji od 1989. godine. U jednoj od svojih ranih reklama za model Terza tvrdili su da drugi proizvođači koriste medijapan za izradu kabineta jer je jeftin i zatim ističu prednosti prirodnog drveta, od kojih su njihovi zvučnici napravljeni. Petnaestak godina kasnije i Opera prihvata MDF kao materijal, ali njihovi zvučnici zadržavaju iz ranijih vremena jednu drugu vrlinu - kompresioni princip rada, odavno napušten u korist jeftinijih i efikasnijihbas-refleksa.

Namera iza ove odluke, očigledno, bila je egzotičnost, opravdana tehničkom perfekcijom i izvrsnim zvukom. Seconda se otkriva kao egzotičan predmet, inženjerski jasno osmišljen i zanatski perfektno obrađen: savijenih bočnih stranica od MDF-a, s

višeslojno lakiranim plemenitim furnirom i crnom mat kožom na prednjoj, gornjoj i zadnjoj stranici; osim što ostavlja utisak skupocenosti, koža ovde ima i tehničku ulogu - apsorpciju odbijenih talasa, čime zvučnik praktično nestaje samom sebi s puta refleksije,dokzaobljeneivicepoboljšavaju difrakciju. Pozlaćeni terminali na zadnjoj strani priličnih su dimenzija i s velikim stezačima, lakim za rukovanje, predviđeni (ako vam to nešto znači) za biwiring. Zvučnik se oslanja na četiri spajka, od kojih su prednji montirani u kabinet a zadnji na dva paoka šira od same kutije, radi dodatne stabilnosti ovih visokih kutija.

Seconda je podnostojeći zvučnik sa tri SEAS-ove jedinice u 2,5-sistemskom re -

žimu: bas i bas-srednjotonac, oba od 165 mm, su u kvaziparalelnom spoju sa atenuacijom od 12 dB po oktavi i nalaze se u odvojenim kompresionim komorama. Proizvođač, međutim, ne navodi reznu frekvenciju između donje i gornje jedinice. Bilo je potrebno da SEAS razvije posebne zvučničke jedinice za zahteve vazdušne suspenzije u liniji Classica: u aerodinamičnoj korpi, otvorenoj i sa zadnje strane, nalaze se aluminijumska membrana, spoljašnje vešanje od dugotrajne butil gume i kalem prečnika 38 mm. Jedinice odlikuje višestruko veća dinamička masa od uobičajene, što uzrokuje skok impedanse u zoni rezonance jedinica i zahteva pojačalo s boljom kontrolom ovog opsega. Fiksirani usmerivači faze smanjuju efekat vazdušne kompresije i obezbeđuju toplotnu disipaciju i poboljšanu definicijunagornjoj granici opsega.

Visokotonac je standardni i dobro poznati tekstilni SEAS od 25 mm s ferofluidnim hlađenjem i zadnjom dekompresionom komorom, koji ulazi u sliku na 2300 Hz preko high-pass filteraod18dBpooktavi.

piše: Milan M. Milošević

Impedansa celog sistema vrlo je ujednačena kroz ceo opseg, čak i u zoni neposredno pred ulazak visokotonca, s minimumom na 3,2 oma.

Nakon 15 minuta nameštanja i postavljanja, Seconda se pojavljuje u prostoru kao otmen i diskretan zvučnik, koji ne budi želju za sadističkim iživljavanjem s test diskovima već predstavlja primamljiv poziv na slušanje muzike.

Slušni test

Demo par koji smo dobili za test već je bio usviran, tako da smo odmah mogli da pređemo na slušanje.

Na pojačalu Revox B251 i plejeru Micromega Stage 2, novi solo album Bryana Ferryja ušao je kroz Seconde u prostoriju kao vrlo ujednačen ali i rokerski vibrantan i živ: prvo smo primetili bas bubanj, čije su odsečnost, kontrola i definisanostdopustile da se čuje i sama pedala. Narednih minuta

Seconde su nepogrešivo tačno pratile bas gitaru. U srednjem opsegu glas je bio isturen u prvi plan, dok su nazalni glasovi bili prilično akcentovani. Sličnu anomaliju primetili smo i na naglašeno metalnom zvuku gitare; s pojačavanjem ona je rasla, da bismo na oko 20 W snage konstatovali da ovo nikako nije bila namera konstruktora. Napravili smo prvu izmenu u sistemu i priključili Luxmanov referentni tandem, pretpojačalo 5C50 i snagaš 5M21, i pređašnji simptomi su nestali. Dobro došli u svet 4-omskih zvučnika! U dominantnom

8-omskom svetu, pomalo smo zaboravili na izobličenja koja se mogu pojaviti i koja zahtevaju snažnu amplifikaciju,naročito kada se pojavi neki neuobičajen slučaj, poput ovoga.

Vokali bliži slušaocu i otvorenost opsega od 1 do 7 kHz će, ipak, ostati prisutni kroz ceo test, na šta nije uticao ni prelazak sa vdH CS-122 na Symo od čistog bakra.

Biberova “Salcburška misa” (La Stagione armonica, Amadeus) je za zvučnike zadatak sličan brdskoj etapi na Tour de Franceu. Seconde su uspele da svih 130 muzičara i pevača izbace zajedno u jasnu zvučnu ravan ispred sebe i sa širinom značajno većom od razmaka zvučnika, ne pokazujući ni najmanji znak saturacije, dok je visina slike gotovo stvorila efekat zvučnog zida. Prostorni raspored instrumenata

ispred hora bio je potpuno rekonstruisan, a u definisanojdubinislikebilojejasnoda četiri solo pevača ne stoje ispred hora već zapravo pevaju iz prvog reda. Grmljavina timpana i talambasa nije zaglušila sobu od 20 kvadratnih metara, a bas, relativno malog prečnika za kompresioni rad, demonstrirao je snagu ravnu bas-refleksu. Nivo basa pokazuje malu zavisnost od udaljenosti od zida, a mi smo našli optimalno odstojanje zadnje ravni na 30 cm, dakle, slično kao za portovane zvučnike.

Lepota ovih zvučnika leži u njihovom srednjem opsegu - očigledno da fantastičan bas, kao glavni adut ovog modela, prestaje da bude prioritet onog časa kada postane jasno da ne kvari ostatak slike. Seconde nam jasno prikazuju da ljudski glas dolazi iz grla a ne iz usta, da drveni instrumenti osim tona imaju i strujanje vazduha, a poneki i pisak koji vibrira. Seconde su jasno iznad analitičke detaljnosti i tehničke izvrsnosti i nude prirodnost i bogatstvo originalnog zvuka.

I pored impozantnih dimenzija, diskretna i vitka Seconda brzo nestaje iz vidnog polja, a slušanje se bez poteškoća preusmerava sa njih isključivo na muziku.

Trio Music - “Live in Europe” (Korea/Vitous/Haynes, ECM) sa magnetofonske trake ne ostavlja nedoumicu da je reč o vinilu i, osim toga, otkriva jedva čujni šum trake. Intenzivne perkusije Roya Haynesa su živo prenesene i razgovetne, bez praskanja, za šta je zaslužan već poznat i hvaljen tekstilni visokotonac. Klavir Chicka Koreae je žustar i vremenski izoštren. Zaista, kako bi bilo čuti još klavira?

Listova transkripcija Betovenove VI simfonije (Glenn Gould, Sony Classical) počinje punim, voluminoznim Stainwayjem, koji je zauzeo ceo prostor od levog do desnog kanala. Pojedinačne note u interpretaciji Goulda, koji je obožavao staccato, odlikuju brzi tranzijenti i sustain, a eho je u rezonantnoj kutiji klavira, bez ostatka u zvučnicima. Kada je prvi stav uhvatio zalet kroz krešendo i prerastao u pravi koncert za dve ruke, ceo opseg zvučnika bio je uposlen. Zvuk je lebdeo u vazduhu, ispred ravni zvučnika, bez zamućivanja pojedinačnih nota i s već očekivanim prikazivanjem različitih boja dirki, naročito u najnižoj oktavi, koja nas je podsetila da je klavir, zapravo, žičani instrument.

testovi

U nekoliko višesatnih sesija, isprobali smo i hibridno integralno pojačalo Unison Research Secondo, koje je suvereno vladalo donjim basom, ali je u izvesnoj meri ponovo otvorilo gornji srednji opseg, doduše s drugačijim kvalitetom nego Revox. Ipak, osim što su se Seconde, logično, pokazale naklonjene amplifikacijivišeklase,zbog niske impedanse i zahtevnosti kontrole basa, najbliže što bi cevi trebalo da im priđu bilo bi u pretpojačalu.

Rezime

Seconda nije neutralan zvučnik, ali to ne bi trebalo videti kao manu. Njegov zvuk nije kolorisan već pre subjektivan, slično našem čulu sluha, jer pokušava da rekonstruiše originalan zvuk i iz njega izvuče ono najbolje - u tome je veoma uspešan, emocionalno živahan, ali i uz blago odsustvo spontanosti.

Seconda ulazi u red ozbiljnih zvučnika i stoga će, prirodno, zahtevati pojačalo u sličnom cenovnom rangu. To, međutim, nije dovoljna garancija za idealan par, jer je Seconda, iako ga proizvođač karakteriše kao lakog za pokretanje, pokazao da s različitim amplifikacijamamenjasvojkarakter i da je naklonjen snažnijim strujnim izlazima.

Ako se model Seconda pokazao kao probirljiv u pogledu pojačala, to se nikako ne može reći i za muzičke žanrove. Kompetentan u mnogim vrstama muzike, na svom terenu je i sa tehno ritmovima. Isturenost srednjeg opsega i svetla reprodukcija srednjevisokog opsega za nekoga mogu predstavljati manu i napor pri dužem slušanju. Ako je vaš cilj potpuno neutralan zvučnik, potražite ga severnije od Italije. Ovde se prave divne komponente za slušanje muzike i za one koji slušaju muziku.

Visoka efikasnost,preciznost basa sa snagom bas-refleksa.

Osetljiv na izbor pojačala, može zvučati svetlo i otvoreno.

Specifikacije

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 32-20.000 Hz

√ Osetljivost (1W@1m): 89 dB √ Impedansa: 4 oma (min.3,2 oma) √ Preporučena snaga pojačala: 10-140 W √ Topologija: 1x165 mm aluminijumski bas, 1x165 mm aluminijumski bas/srednjetonac, 1x25 mm tekstilni visokotonac √ Dimenzije: 1025x240x315 mm

√ Cena: 1.990 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Impedansa celog sistema vrlo je ujednačena kroz ceo opseg, čak i u zoni neposredno pred ulazak visokotonca, s minimumom na 3,2 oma.

Bowers & Wilkins 685

Četvrta generacija

Oni koji su čitali prošli broj časopisa HiFiles već su na neki način upoznati sa novom serijom 600 kompanije Bowers & Wilkins, pre svega kroz intervju sa dvojicom čelnih ljudi koji su bili zaduženi za kreiranje svih modela ove serije. Kako gospoda Mike Gough (senior product manager) i Steve Pearce (senior development engeneer) tvrde, nova serija 600 donosi mnoge inovacije i poboljšanja u odnosu na treću generaciju (S3) ovog ranga proizvoda. Izbacivanjem serije 300 iz proizvodnog programa, nova serija 600 - ili kako je neki zovu 68 - postala je budžetski orijentisana, obezbeđujući ceo program zvučnika za kućni bioskop. Obuhvata dva bookshelf modela, i to manji dvosistemac oznake 686 i nešto veći 685, zatim podnostojeće modele 684 i 683, dva centralna zvučnika oznaka HTM62 i HTM61, kao i subwoofere ASW608, ASW610 i ASW610XP. U ponudi je i jedan dipolni/monopolni zvučnik za zadnji kanal s oznakom DS3.

I pored činjenice da je ovo prva serija zvučnika kompletno izrađena na Dalekom istoku, iz kompanije B&W obećavaju da neće biti kompromisa u vezi sa samim kvalitetom proizvoda. Ipak, ovakav po-

tez menadžmenta firmemnogejeučinio skeptičnima, iako se zna da je cela fabrika, sa svim postrojenjima i mašinama, prvo napravljena u Velikoj Britaniji, a zatim kompletno rasklopljena da bi se konačno smestila pod krov Rotelove fabrike u Kini. S obzirom na povećanje cena u odnosu na S3 seriju i etiketu “Made in China”, i mi smo bili pomalo sumnjičavi i svakako radoznali da čujemo i vidimo da li se radi samo o redizajniranju onoga što se već pokazalo kao dobro ili nova serija 600 zaista otvara šire vidike.

Izgled i tehnologija

Mi smo testirali veći od dva bookshelf modela, onaj s oznakom 685, koji se po svojoj zapremini našao negde između modela 602S3 i 601S3. Na test smo dobili i model 601S3, kako bismo što realnije utvrdili razliku i eventualna poboljšanja koja donosi ovaj novi zvučnik. Prva razlika, koju nismo mogli da ne primetimo, ogleda se u ceni. Za model 601S3 bilo je potrebno izdvojiti 340 evra, dok novi zvučnik sa oznakom 685 košta 550 evra. Doplata nije mala, pa da vidimo koje nam novine donosi novi model 685.

Nešto niže, uže i za deset centimetara dublje od svojih prethodnika, ove kutije su posedovale oštrije konture kabineta, neodoljivo podsećajući na CM seriju. Elipsasta pločica od brušenog aluminijuma s logotipom kompanije uokviruje visokotonac i daje ovim kutijama dozu ozbiljnosti, svakako podižući njihov vizuelni standard. Maske su, kao i kod modela 601S3, lepo uklopljene i jednostavne za demontažu. Njihova plastična konstrukcija, koja je vidljiva samo sa unutrašnje strane, sada je promenjena tako da ostavlja veću slobodnu površinu za nesmetano prostiranje zvuka. Reljefna prednja stranica, koju su posedovali svi modeli S3 serije, zamenjena je ravnom. Princip duple prednje stranice zadržan je i kod novog modela. Uvek atraktivna, žuta kevlarska membrana u kombinaciji sa mat crnom bojom prednje stranice čini ovaj zvučnik veoma primamljivim za oko. Finiš je i dalje od vinila, a primerak koji smo mi dobili na test bio je

piše: Nemanja Stupar

u takozvanoj boji crnog pepela. Sklapanje zvučničkog kabineta i ostalih elemenata izvedeno je vrlo precizno i pedantno, tako da sam zvučnik deluje kompaktno i čvrsto, svedočeći protiv onih koji su bili skeptici po pitanju preseljenja kompanije B&W na Daleki istok. Detalji, poput gumenog prstena koji skriva šrafove koji fiksirajumid/ bas jedinicu i sa ukusom postavljene aluminijumske pločice s logotipom kompanije, dali su ovim kutijama određeni šarm i skladnost. Otvor bas-refleksaostaojena prednjoj strani, što olakšava postavljanje ovih kutija u manjim sobama, kakvima su najpre i namenjeni. Njegova površina je, kao i kod prethodne serije, nalik reljefu loptice za golf, a po rečima ljudi iz kompanije B&W ovakav princip izrade olakšao je, samim tim i ubrzao, kretanje vazduha kroz cev, poboljšavajući tako dinamičke odlike basa.

Membrana mid/bas jedinice istog je prečnika kao i na starom modelu 601S3 - 165 milimetara. Nova jedinica poseduje mekše gumeno vešanje, koje bi trebalo da doprinese kvalitetu tonova iz srednjetonskog opsega, dok je usmerivač faze (phase plug) sada fiksiran,poputonognaprestižnim modelima iz serije 800. Novi model ima pobakrene delove polova za postizanje što bolje integracije sa visokotonskom zvučničkom jedinicom. Korpa jedinice ovog puta je otvorene konstrukcije, što je omogućilo nesmetano strujanje vazduha i iza membrane. Nautilus “tube-loaded” aluminijumski visokotonac, prečnika 25 milimetara, takođe patentiran za seriju 800, sada je pokretan neodimijumskim magnetima, što je rezultiralo njegovom povećanom osetljivošću i maksimalnim dometom frekvencija od preko 50 kiloherca.

Prilikom izrade korišćeni su i novi damping materijali, na šta su kutije odgovorile spuštenom rezonantnom frekvencijom. Mid/ bas jedinica je postavljena nešto bliže visokotoncu nego u slučaju modela 601S3, što bi trebalo da obezbedi bolju integraciju ove dve jedinice i poboljša vertikalnu disperziju zvuka. Skretnica je maksimalno uprošćena i ima mali broj elemenata. Po rečima glavnih ljudi koji su učestvovali u kreiranju nove serije 600, ovakav pristup rasteretio je budžet i ostavio mesta za elemente višeg kvaliteta nego što je to bio slučaj sa prethodnom S3 serijom. Tačka sečenja je 4 kiloherca.

Konektori su odličnog kvaliteta, zadržani od prethodne serije, a ovog puta postavljeni su pod blagom kosinom, što ih čini praktičnijima, posebno za bi-wire ili bi-amp konekcije. Novi bookshelf model serije 600 može se okačiti i na zid, uz pomoć metalnog držača koji je već ugrađen sa zadnje strane kutija.

B&W 685 protiv 601S3

Model 685 radi na otporu od 8 oma, uz osetljivost od 88 decibela, što ga u tom pogledu čini identičnim sa starim modelom 601S3. Preporučena snaga pojačala je od 25 do 100 vati po kanalu, te ne bi trebalo da naš Revox B780 u kombinaciji sa pretpojačalom Electrocompaniet EC 4.7 mkII ima većih poteškoća. U prvom delu testa posvetili smo se modelu 601S3 i podsećanju na zvuk ovih kutija. Kao i pri ranijim susretima sa njima, konstatovali smo da basu nedostaju malo bolja kontrola i definicija,doksusrednjitonoviposedovali određenu rezervisanost, što je naročito dolazilo do izražaja uz vokalnu i akustičnu muziku. Takođe, za nijansu svetliji i nešto tvrđi visoki tonovi bili su i ostali odlika starog modela 601S3.

Ono što prvo primećujemo prelaskom na model 685 jeste nešto prostranija zvučna slika, podržana detaljnijim visokotonskim područjem. Osim širinom, zvučna slika se

odlikovala i znatno izraženijom dinamikom nego što je to bio slučaj sa kutijama iz prethodne serije. Bas je dobio na brzini i definicijiiskoroupotpunostibiooslobođen nerazgovetnosti i zamućenosti. Nove kutije odlikovao je bitno manje boxy zvuk, što je doprinelo utisku da sada sviraju znatno sočnije, zvučeći dosta skuplje od starih. Visokotonsko područje i dalje je nešto svetlije, iako se odlikuje boljom raslojenošću i pitomijim zvukom nego ranije. Srednji tonovi, naročito vokali, sada poseduju otvoreniji karakter i bolju definisanost, a njihova blaga osenčenost kod starog modela zamenjena je prirodnijim i punijim zvukom. Ovakav karakter zvučnika otvorio je vrata svim žanrovima muzike, za razliku od starog, koji je sugerisao malo tvrđi rok zvuk.

Bowers & Wilkins 685 sposoban je za kreiranje znatno fokusiranije i brže stereo slike, čineći muziku zanimljivijom i uzbudljivijom nego stari model 601S3. Ovi omaleni bookshelf zvučnici su bez većih problema punili zvukom našu sobu, koja i nije tako mala za zvučnike ovih dimenzija. Bez obzira na svoju zapreminu, ove kutije su bile spremne da odgovore i na vrlo glasnu muziku, pri tom ne gubeći na brzini i definiciji.Basjezadržaosvojumasuidinamiku, a kompletan balans zvučnika nije se menjao. Sve ovo govori u prilog tome da ovi zvučnici poseduju sjajan potenci-

jal i da će svakako pozitivno odgovoriti i na amplifikacijuneštovišeklase.B&W 685 predstavljaju istinsku potvrdu priče čelnika ove kompanije i u svakom slučaju demantuju one koji s nepoverenjem prilaze ovoj novoj kineskoj seriji. Ako je suditi po ovom modelu, nova serija 600 predstavlja srednju budžet klasu koja svojim performansama zasenjuje veliki broj prosečnih kutija na koje nailazimo u ovom rangu proizvoda. Takođe, promene i unapređenja, kako na polju dizajna tako i na polju samog zvuka, svakako opravdavaju poskupljenje u odnosu na staru seriju, podižući ovu entry level liniju proizvoda na viši stepenik.

Dizajn, brzina i dinamika, otvoren zvuk, neutralnost.

Specifikacije

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 49-22.000 Hz

√ Osetljivost (1W@1m): 88 dB √ Impedansa:

8 oma (min. 3,2 oma) √ Preporučena snaga

pojačala: 25-100 W √ Topologija: 1x165 mm

kevlar bas/srednjetonac, 1x25 mm Nautilus™ tube loaded aluminijum visokotonac √

Dimenzije: 340x198x331 mm √ Masa: 7 kg

√ Cena: 550 evra

Ustupio: Korato Group, 011/3047-189

Nisu obezbeđeni šiljci, vinilski finiš.

Elac FS127

Kad ga Nemac napravi

Nakon pozitivnog iskustva koje smo imali sa bookshelf modelom BS204.2 iz serije 200, na red je došao i jedan od podnostojećih modela iz ponude istog proizvođača. Radi se o modelu FS127, koji pripada slabije kotiranoj seriji 120. Ova kategorija proizvoda obuhvata tri modela zvučnika, i to: jedan bookshelf (BS123), zatim centralni zvučnik (CC121) i pomenuti podnostojeći model s oznakom FS127.

Kao i svi zvučnici ove nemačke kompanije, model FS127 kompletno je proizveden i sastavljen upravo u Nemačkoj, u fabrici u Kielu, a Elac, za razliku od mnogih drugih proizvođača, koristi komponente (zvučničke jedinice i elemente skretnice) sopstvene proizvodnje, s jedinstvenim tehničkim rešenjima.

Tehnologija

Ovaj dvoiposistemski zvučnik koristi bas jedinicu proizveden u AS (aluminijumsendvič) tehnologiji, baš kao i ranije testirani model BS204.2. Ova tehnika proizvodnje membrane sastoji se u presovanju celuloze između dva sloja aluminijumske folije debljine 0,2 milimetra. Vešanje je gumeno, a ovakva membrana, osim odlične dampiranosti, poseduje i rigidnost, što obezbeđuje pomeraje i do +/- 15 milimetara, bez uvijanja i deformacija. Ovo je od krucijalnog značaja za postizanje kvalitetne reprodukcije basa, naročito ako se uzme u obzir mali prečnik same membrane. Model FS127 poseduje dve identične mid/bas jedinice, svaku u zasebnoj komo-

ri, od kojih jedna na frekvencijama iznad 550 herca funkcioniše kao srednjetonska.

Ovakva konfiguracija,odnosnoupotreba dve manje zvučničke jedinice umesto jedne veće, poboljšala je efikasnostsamihjedinica i olakšala njihov rad s nešto slabijim pojačalima. Preporučena snaga pojačala za ovaj model kreće se u opsegu od 30 do 80 vati po kanalu. Ono što je nesvakidašnje jeste primena dvostrukog bas-refleks otvora, i to jednog sa zadnje strane, a drugog na donjoj ploči zvučnika. Upravo zbog toga, ceo zvučnički kabinet je za nekoliko

piše: Nemanja Stupar

centimetara izdignut od baze, koja je pritom odvojiva od samog zvučnika. Šiljci, podesivi po visini, takođe su sastavni deo opreme za ovaj model. Delimičnim ili potpunim zatvaranjem zadnjeg otvora basrefleksauzpomoćdvodelnihsunđerastih čepova, ovaj zvučnik će se veoma lako prilagoditi većini prostorija u kojima bi se mogao slušati. Potpunim zatvaranjem ovog otvora poboljšava se reprodukcija najnižih tonova iz bas registra, dok oni nešto viši postaju manje naglašeni. Ovo neočekivano dobro funkcioniše u praksi, u šta smo se i sami uverili, poigravajući se sa mogućnostima koje ovi zvučnici otvaraju.

Najveću novost u odnosu na model BS204.2 predstavlja novorazvijeni kalotni aluminijum-magnezijum-manganski visokotonac, koji je, kao jeftinije tehničko rešenje u odnosu na JET III ribon, ugrađen u model FS127. Njegova oznaka je HT 25 KSTV, a prečnik iznosi 25 milimetara. Veći deo ove jedinice izrađen je iz jednog komada, pa je tako izbegnuto uvek kritično lepljenje elemenata. Po navodima proizvođača, ovaj visokotonac ima poboljšanu toleranciju na visoke temperature, koje se javljaju kao posledica većih opterećenja zvučnika.

Terminali su vrlo kvalitetni i masivni, a prihvatiće kablove prečnika preseka do 16 milimetara. Zasebne štampane ploče obezbeđene su za mid/bas i visokotonska kola, što ostavlja mogućnost za rad u biamp ili bi-wire varijanti.

Izgled

Dizajn ovih zvučnika uklapa se u filozofiju proizvođača, ne donoseći ništa specijalno novo u poređenju sa ostalim modelima

kompanije Elac. Visina modela FS127 je 978 milimetara, dubina 330, dok je širina 235 milimetara, što ovaj zvučnik čini elegantno vitkim. Primerak koji smo mi dobili na test finiširanjeusrebrnomvinilu,dokjeprednjastranica urađena u klavir laku visokog sjaja. Maske zvučnika, iako vrlo praktične, po nama delimično narušavaju izgled ovih lifestyle dizajniranih kutija, dajući im onu notu koja je obično rezervisana za kompjutersku opremu. Ako je suditi po slikama, model FS127 znatno bolje i skuplje deluje u titan finišu, a moguće ga je naručiti i u boji trešnjinog drveta. Masa zvučnika je 16 kilograma, a zapremina kabineta iznosi 42,5 litara. Pored magnetne zaštite, Elac FS127 poseduje i zaštitu od preopterećenja.

Zvuk

Kao i prethodno testirani model BS204.2, ovaj vitki floorstanderse,većna prvo slušanje, pokazao izuzetno sposobnim i ambicioznim, naročito ako govorimo o reprodukciji basa. Iako vrlo malog prečnika, dual mid/bas jedinice odradile su odličan posao. Neočekivano dubok i autoritativan bas posedovao je odličnu težinu i energiju, mameći nas često da okrenemo volume pot na pojačalu u pravcu od koga naš komšiluk, inače vrlo tolerantan, zazire. Kako pri glasnijem tako i pri tišem slušanju, bas je zadržao svoju punoću i debljinu, a umetanjem sunđerastih čepova u zadnji otvor basrefleksa,iakosuzvučnicibilipostavljenidalekoodzadnjihzidova,model FS127 dobio je nešto brži, razgovetniji i tačniji bas.

Prolazeći kroz razne muzičke žanrove, fleksibilnostovihkutijaupogledu korekcije basa pružala je određeni komfor i test učinila zanimljivijim. U odnosu na model BS204.2, koji je baziran na ribonskoj JET III visokotonskoj jedinici, visokotonac HT 25 KSTV nas nije u toj meri impresionirao. Iako vrlo detaljan i lepo izbalansiran sa ostatkom zvučne slike, ipak je posedovao nešto tvrđi, u nekim trenucima metalni prizvuk. Ova karakteristika manje je dolazila do izražaja uz pop ili rok muziku i ostale srodne žanrove. Model FS127 zasijao je u punom sjaju uz “Fame” (David Bowie), “Young Lust” (Pink Floyd) i “Saint Of Me” (The Rolling Stones), a kako je sposoban da svira vrlo glasno i energično “Big Gun” (AC/DC) je bio pun pogodak. Srednjetonski spektar bio je vrlo prirodan i otvoren, oživljavajući celokupnu zvučnu sliku.

I pored toga što nudi sjajan odnos cene i kvaliteta, Elac FS127 svakako nije zvučnik za bilo koga. Njegov karakter pre će ići na ruku ljubiteljima malo tvrđeg, gitarskog rok zvuka, nego onima koji su naklonjeniji džez muzici koja ipak traži nešto pitomiji zvuk. Po akcijskoj ceni od 679 evra, koliko je za ovaj model potrebno izdvojiti, FS127 predstavlja na domaćem tržištu jednu od najboljih ponuđenih opcija u klasi do 1.000 evra. U pravim rukama, ovaj zvučnik bi mogao doneti mnogo uživanja u dobroj muzici.

Bas, dinamika, dual bas-reflekssistem,kvalitetizrade.

Specifikacije

√ Tip: 2,5-sistemski, bas-refleks √ Bas zvučnik: 2x140 mm AS membrana

√ Visokotonski zvučnik: 1x HT25 KST V √ Preporučena nominalna snaga pojačala: 30-180 W √ Rezna frekvencija: 550, 2.500 Hz √ Osetljivost: 89 dB/W/m

√ Nominalna impedansa: 4 oma √ Frekvencijski opseg: 35-25.000 Hz √ Dimenzije (VxŠxD): 950x235x330 mm √ Zapremina: 42,5 litara √ Masa: 16 kg √ Cena: 679 evra

Ustupio: IB sistem, 011/2447-250

Maske, blagi metalni prizvuk.

Onkyo DX-7555

Digitalni retro

U digitalnoj eri, kada se novi audio i vizuelni formati smenjuju i lansiraju gotovo sezonski, industrija zabave ponudila nam je lakonsko rešenje u vidu univerzalnih plejera koji nam omogućuju da reprodukujemo sve vrste zapisa i sve slojeve na sjajnim diskovima koji me, otkad su se pojavili, neodoljivo podsećaju na nekakve jeftine rekvizite iz serije “Blejkova sedmorka”. Ipak, za manje od deset godina koliko postoje, multiplejeri su pokazali nešto što im nije bila namera: da univerzalnost čitanja znači osrednjost reprodukcije, osim u četvorocifrenom segmentu cena, kao i da su ove mašine, čija je debljina obrnuto proporcionalna funkcionalnosti, gotovo u potpunosti podređene slici koja, paradoksalno, ni izbliza nije toliko delikatna kao zvuk. Samostalni - da ih tako nazovemo - CD plejeri su, prirodno, istisnuti iz ponude i kod većine proizvođača svedeni su na par modela koji su, po pravilu, skuplji od univerzalne braće, iako nude manje, što je neoboriv dokaz da je kvalitetan digitalni audio oblast vrlo suptilnog inženjeringa i kvalitetnih komponenti.

Da je reč o čujnim razlikama, svedoči sama činjenica da se CD plejeri i dalje proizvode i opstaju na tržištu. Jedan takav primer,

Onkyo DX-7555, potiče upravo iz “zemlje izlazećih formata”. Budući da u današnjem svetu multikanalnog bioskopa “stereo ekipa” predstavlja neku vrstu audiofila,ovim uređajima je posvećena značajna pažnja u konstruisanju i izradi.

Tehnički opis

DX-7555 je srednji model u gami ovog japanskog proizvođača. Baziran je na Wolfson integrisanom konvertoru nove generacije, koji na jednom čipu objedinjuje digitalni dekoder, korekciju greške, digitalni izlaz, filterei24-bitnidekoder. Pažljivo projektovano okruženje svedoči da ovaj čip nije instant rešenje, iako ekonomske klase, kao i da poseduje značajne performanse: pozicioniran sa donje strane matične ploče, napaja se, zajedno sa analognom sekcijom, iz zasebnog trafoa sa stabilizovanim naponima i po jednim rezervoarom od 22.000 uF na kojima bi pozavidela i mnoga pojačala u ovoj klasi. Namera je, očigledno, bila da se u što većoj meri eliminišu džiter i modulacija praga šuma koji potiču od talasnosti i šuma napajanja. Upravo je kontrola džitera, te vremenske nepostojanosti digitalnog domena, glavni inženjerski “raison d’être” ove

Onkyove serije: visokoprecizni oscilator sa odstupanjem od svega 1,5 pikosekundi, u vidu izmenjivog modula na štampanoj ploči, i džek za merenje odstupanja samo su jedan deo; softverski je moguće menjati vremensku konstantu u toku reprodukcije u opsegu +/- 40 ps i time korigovati džiter u snimku. Funkcionalnost dekodera Wolfson se, međutim, tu ne završava: preko udobnog daljinskog upravljača, na čije komande plejer brzo reaguje, moguće je invertovati fazu ali i odabrati jedan od dva ponuđena filtera-ravanfrekvencijski odziv do 20 kiloherca ili sporoopadajuću karakteristiku, po čulu sluha i po ličnom ukusu. Ovde nova tehnologija dolazi do izražaja: dok je pre samo nekoliko godina obrtač faze bio rezervisan samo za visoku klasu uređaja, a promena dekodera i filterabilamogućasamohardverskiito po ceni celog plejera o kome govorimo, danas se sve željene promene dešavaju u digitalnom domenu i trenutno.

Analogna sekcija izvedena je sa putanjama signala od svega nekoliko centimetara, uz korišćenje signalnih elektrolita Elna, serije Silmic. Jedina zamerka ovom stepenu jesu operacioni pojačivači TI i JRC srednje klase koji otkrivaju cenovni kompromis. Sve ploče i moduli, kao i transport, bakarnim šrafovima su vezani za zajedničku masu na šasiji.

Prednja ploča ovog inteligentno napravljenog plejera poseduje lepo čitljiv displej, komande za reprodukciju koje vam

piše: Milan M. Milošević

ostavljaju vlast nad mašinom kada se baterije u daljinskom upravljaču isprazne, kao i retro funkciju: potenciometar glasnoće u slušalicama.

Slušni test

Tihi mehanizam očitava disk brzinom univerzalnog plejera - dakle, nekoliko sekundi - koliko je logici potrebno da utvrdi radi li se o muzičkom ili disku sa MP3 podacima koje ovaj plejer takođe čita, čak i na RW diskovima, pa i onima koji nisu finalizovani.

Prvi izbor bili su Vivaldijevi “pariski” koncerti (Modo Antiquo/Sardelli, Tactus) koje mnogi nazivaju “Vivaldijem na steroidima”. Čak i bez poznavanja specifikacije, odmah se prepoznaje 24-bitni zvuk, po svojoj dinamici koju pogrešno opisuju kao “preteranu”, i po dubini prostorne slike. Osim toga, dobro snimljena violina nepogrešivo otkriva loše implementiranu 24-bitnu arhitekturu, koja je sa ovog plejera zvučala fluidnoikonzistentno,mada pomalo oštro. Instrumenti su vrlo dobro definisaniizaokruženiuprirodnomvolumenu. Prebacivanje sa fabričkog “ravnog” na “sporoopadajući” filteruravnotežiloje odziv i pomoglo da se srednji opseg odvoji od zemlje. Povratak na prethodni filterinakasnijimpločama nije bio bolja opcija. Eksplozivna snaga nadmetanja dva orkestra brza je, vremenski promptna, doduše s naznakama blage zbunjenosti u definicijiiprostornom smeštanju pri angažovanim pasažima. Pri svemu tome, odlična reprodukcija basa nije nijednom izmakla kontroli.

Dobar i razgovetan donji opseg krasio je i album “Tropicana Nights” (Paquito d’Rivera, Chesky) i ujednačeni i živi vokali duvača i glasa. Prijatan kolorit zvuka nije poremećen “preferencama” plejera ka određenim frekvencijama i instrumentima, dok su kritične vokalne akro-

bacije ispraćene korektno i bez naznaka eventualnih izobličenja u analognom stepenu. Uopšte, slušalac će vrlo brzo uzeti za ozbiljno ovaj plejer i zaboraviti da je reč o uređaju srednje klase, toliko je DX-7555 imun na “budžetske” simptome i loše primenjene Hi-End pozajmice, često prisutne kod drugih uređaja.

Odlučili smo da isprobamo korekciju džitera u toku reprodukcije. Zanimljivo, ali na diskovima novije produkcije promena kroz ceo opseg nije dala nikakvu čujnu promenu. Zato smo odlučili da odaberemo jedan od ranih digitalnih snimaka (ne transfera) sa “ugrađenim” džiterom s kraja osamdesetih godina, jer je tek početkom devedesetih Sony prvi javno skrenuo pažnju na pojavu džitera u snimanju i počeo da se bavi rešavanjem ovog pitanja u toku digitalnog snimanja i analogno-digitalnog transfera. “Solo Piano” (Philip Glass, CBS) vam može zvučati podjednako korektno na svim vrednostima džitera. Ipak, postepeni prelazak od minimalne ka maksimalnoj vrednosti daje isti efekat kao izoštravanje slike na kameri: zvučna slika se zaista pomera u sredinu, sa klavira se podiže tanani veo, a žice se utežu; u isto vreme, eho rezonantne kutije se uobličava u nastavak tona dirke i jasnije se distancira od njega. Koliko ste, međutim, otišli u drugu krajnost podešavajući zvuk na ovaj način - moći ćete da ocenite samo svojim sluhom. Korišćenje ove funkcije nije ni najmanje jednostavno, zahteva dosta slušnog iskustva, kao i discipline da se odlučite za konačno rešenje i prepustite se muzici, jer je podešavanje individualno za svaki CD. Paradoksalno, biće vam potreban i sistem znatno iznad klase DX-7555 da biste mogli da čujete sve promene i nijanse koje nastaju ovim podešavanjem.

Ovom prilikom nismo se previše bavili MP3 funkcijom, jer smo smatrali da je to korisna ali u su-

štini marketinška “dodata vrednost” koja ima za cilj da malo obogati ovaj plejer prema širem krugu kupaca. Više smo bili raspoloženi da za komprimovanu muziku koristimo dobro opremljen kompjuter, sa najnovijim verzijama kodeka. Ipak, moramo da pomenemo intuitivnu navigaciju kroz foldere, brzo reagovanje na start i stop, mada 24-bitno uzorkovanje prosečnog MP3 fajla na 128 kilobita može zvučati zaista resko. Toliko.

Rezime

Tehnički vrlo opremljen a zvučno raspevan, DX-7555 predstavlja veoma dobro rešenje za svakoga ko u eri surround-sounda tek sastavlja svoj stereo sistem ili je u potrazi za klasičnim CD plejerom.

Napravljen upravo za segment slušalaca, a ne gledalaca, Onkyov plejer je plod vrlo pažljivog projektovanja i bogatog iskustva nekadašnjeg eksperta u audio industriji, zbog koga smo ovaj plejer vrlo rado uključivali i iznova slušali izvrsnu muzikalnost u mnogim žanrovima. Naravno, DX-7555 nije skriveni Hi-End talenat po ceni od nekoliko stotina evra, niti tako nešto postoji, ali je činjenica da će mnoge impresionirati klasičnim pristupom muzičkom materijalu i setom naprednih podešavanja, a mane koje mu se mogu pripisati, poput povremenog prezasićenja i zbrke u zvučnoj slici, mogle bi se opravdati i višom cenom od njegove. Sve to čini ga jednom od naših preporuka u klasi CD plejera do 500 evra.

Specifikacije

√ Formati: CD, MP3 CD, CD-R/CD-RWs

√ Tehnologija: Vector Linear Shaping Circuitry

√ Dodatna kontrola: digitalni filter,kontrola

faze i clocka √ D/A konvertor: Wolfson® 192

kHz/24-bit DAC √ Digitalni izlazi: koaksijalni, optički √ Memorija: 25 numera

√ Zatamnjivanje displeja: 4 koraka

√ Cena: oko 440 evra

Ustupio: Player, tel: 011/3347-442

Puno zvuka, tehničkih rešenja i kvalitetnih komponenti u ovoj klasi; dodatna podešavanja i opcije.

Na kompleksnom materijalu može zvučati konfuzno.

Dayens Ecstasy II

Autentičnost

Firma Dayens iz Šapca je svakako najpoznatija po svojim zvučnim kutijama, ali ne treba zaboraviti i na njihova sjajna integralna pojačala, kao i na pre/power kombinaciju Ecstasy. Mi smo imali prilike već da testiramo maleni Menuetto, koji predstavlja osnovni model integralca, a čija je koncepcija zamišljena kao budžetsko pojačalo kome cena ne sme da pređe magičnu cifru od 300 evra. Model Ecstasy II je u tom smislu rasterećenije pojačalo, iako njegova cena nije značajno viša. Sa druge strane, Ecstasy dolazi u kućištu standardnih Hi-Fi dimenzija.

Dizajn ovog integralca je značajno pojednostavljen i moglo bi se reći minimalistički. Sada već prepoznatljiva prednja maska, napravljena od tamnog akrila, poseduje blagi produžetak u donjem delu, koje daje lični vizuelni pečat pojačalu. Na sredini se nalaze tri okrugle kontrole, koje

nas neodoljivo podsećaju na neke ranije radove Electrocompanieta. U sredini se nalazi potenciometar za regulaciju glasnoće koji podrazumevano ima šinu koja se proteže do zadnjeg dela uređaja, kako bi se skratio put signala. Desno je preklopnik za izbor izvora zvuka, dok je sa leve strane preklopnik koji počinje da nestaje kod modernijih pojačala. U pitanju je izbor izvora koji snimamo tj. record selector. Takođe, oba preklopnika poseduju šine koji vrše selekciju praktično direktno na štampanim pločicama.

Opcije

Na raspolaganju nam je pet linijskih ulaza, sa jednim izlazom za dek, kao i dva dodatna izlaza. Sa leve strane se nalazi prekidač za uključivanje pojačala, koji je identičan onome sa Menuetta, a poseduje i malu signalnu lampicu. Na zadnjoj stra-

ni primećujemo još kvalitetne pozlaćene zvučničke terminale koji će sa lakoćom primiti gole provodnike, banane i viljuške. S obzirom da su preklopnici i potenciometar urađeni u zlatnoj boji, logično je i da su nožice pojačala u istom maniru. Inače, nožice su masivne i deluju dosta uverljivo. Toliko o vizuelnom utisku pojačala.

Ecstasy II je poprilično čistog i minimalističkog dizajna i u elektronskom smislu. Sadrži jedan poveći torusni transformator, veliku dozu rezerve kada su elektrolitski kondenzatori u pitanju, kao i dva deblja hladnjaka sa leve i desne strane pojačala. U prvi mah nam je bilo pomalo čudno da ovo pojačalo ima rebraste otvore samo sa donje strane kućišta, ali kasnije se pokazalo da se Ecstasy II veoma malo greje, čak i u položajima potenciometra na dvanaest sati.

Funkcionalnih zamerki praktično nema, osim što mu nedostaje daljinska kontrola. Ovo je naravno uobičajen slučaj sa pojačalima koji potekli iz fabrike, ali smo sigurni da će u nekoj od novijih iteracija Ecstasy dobiti i ovu mogućnost.

Na ovom pojačalu bi moglo još po nešto da se doda. Na primer, konektori bi mogli biti WBT, strujni kabl nešto kvalitetniji sa boljim utikačem, moguće bi bilo postaviti i neke brendirane potenciometre, ali sve to bi naravno značajno uticalo na cenu finalnog proizvoda.

Prvi zvuci

Pošto je uređaj koji smo dobili bio “taze” i proveren je samo u laboratoriji na mernim instrumentima, dozvolili smo mu nekoliko dana laganog uhodavanja. Moramo priznati da u tim trenucima nismo previše pažljivo slušali muziku, ali sa sigurnošću možemo reći da je zvuk dobio na fokusiranosti.

riti sa mesta je čvršći rok zvuk. Iako je sve na svom mestu, imali smo utisak da nedostaje neki deo slagalice da bi doživljaj bio stopostotni. Naravno, ne možemo ni očekivati od pojačala u ovoj klasi da bude svemoguće, ali istini za volju, čuli smo mnogo više nego što bi neko pomislio.

Zaključak

Generalno posmatrano, ovo pojačalo karakteriše kvalitetna izrada, odličan zvuk i puno snage. Bez problema ćete moći da sa njegovih 70 vati po kanalu pokrenete i zvučne kutije koje su slabije osetljive. Ono što nam se naročito dopalo je da i ovo pojačalo, pored zvučnika, koji dolazi iz Dayensa ima svoju autentičnost. Kako vizuelnu, tako i soničnu. Zbog toga vam preporučujemo da poslušate ovog integralca i da sami donesete sud o njegovom karakteru. Verovatno će vam se dopasti, ali ukusi su različiti.

Kao i obično, prve taktove koje smo poslušali bili su sa akustičnim deonicama i finim ženskim vokalima. Od numera “Spanish Harlem” do “Temptation” bili smo fascinirani akustičnom atmosferom koju nam je Ecstasy II uspešno prenosio. A verujte, na živom snimku Dianne Krall sa Montreal Jazz festivala iz 2004. godine, nismo izgubili ni najsitniji detalj ni sa gitarskih solo deonica, ni sa kontrabasa. Svaki prizvuk metlica na bubnju čuli smo onako kako treba, a nismo izgubili ništa ni od glasa Dianne, kao i fantastične improvizacije sa prigušenim žicama klavira.

Ukoliko ste fan ambijentalne muzike, uverićete se veoma brzo sa kakvom lakoćom je Dayens uspeo da dočara veliku reverberaciju, kao i prostornost snimka. Segment muzike gde vas ovo pojačalo neće pome -

Specifikacije

√ Broj

√ Dinamika: >90dB

√ Masa: 10 kg

√ Dimenzije: 460x105x350 mm

√ Cena: oko 440 evra

Ustupio: Dayens, tel: 015/345-369

Karakter zvuka, ambijentalnost, kvalitet izrade.

Nije po svačijem ukusu, nema daljinsku komandu.

√ Snaga: 2x70W (8 oma); 2x90W (4 oma)

ulaza: 5

Dinamično i moderno

Da li se neko seća kako je izgledala KEF Coda 7? Prednji i zadnji panel od plastike, bas-reflekssaprednjestranei“neobičan” raspored zvučničkih jedinica – bas gore, a visokotonac ispod. Ja se svakako sećam ovih kutija, jer su to bili prvi Hi-Fi zvučnici koje sam kupio, pre nekih dvanaestak godina. Kutije sa tako zvučnim imenom, solidno izrađene, osvajale su reči hvale najšire Hi-Fi kritike, a časopisi su bili preplavljeni petostrukim zvezdicama koje je ovaj model s pravom zaslužio. Moja KEF Coda 7 bila je pokretana integralcem Marantz PM57 i to su sprave sa kojih sam začuo prve zvuke visoke vernosti.

Kada je kompanija KEF pre nekoliko godina ugasila serije zvučnika

Coda i Cresta, bilo je jasno da rukovodstvo želi da poboljša imidž kompanije i da proizvode sa KEF logotipom postavi na viši nivo. Tako je serija Q, a danas njen naslednik iQ, postala bazna serija zvučnika. S obzirom da su naši čitaoci već upoznati sa osobinama iQ serije, preko testa bookshelf modela iQ3, nećemo se previše zadržavati na tehničkim detaljima. Osnovne karakteristike iQ zvučnika su zaobljene bočne ivice, furnir visokog kvaliteta, Uni-Q zvučničke jedinice, kao i bi-wire terminali sa manjim kratkospojnim kablovima. Uni-Q jedinica ima visokotonac od aluminijuma prečnika 19 milimetara koji je postavljen u akustičku osu mid/bas jedinice. Visokotonac koristi neodimijumske magnete, dok je membrana mid/bas jedinice načinjena od polimera prekrivenog titanijumom. Šasija (korpa) cele jedinice napravljena je od aluminijuma.

Upoznavanje

U iQ seriji postoje tri podnostojeća modela, koji se razlikuju pre svega po svojim dimenzijama. Model iQ5 predstavlja mi-

nijaturni podnostojeći model koji parira otprilike Monitor Audio BR5 zvučniku, dok je iQ9 poprilično glomazna kutija. Model iQ7, koji se našao kod nas na testu, nalazi se u sredini i sa svojim dimenzijama predstavlja standardni floorstander. Primerak koji smo dobili na test bio je u cr-

nom furniru, a moramo priznati da se nama ipak više dopadaju preostale tri boje – drvo jabuke, javora i oraha (apple, maple i walnut).

Model iQ7 je trosistemski zvučnik sa basrefleksom.ZarazlikuodiQ3modela,podnostojeći zvučnik iQ7 poseduje još jednu zvučničku jedinicu zaduženu samo za bas opseg. Njen prečnik je identičan prečniku Uni-Q jedinice i iznosi 165 milimetara, ali poseduje gumeno vešanje koje dozvoljava veće ekskurzije membrane. Jedinica je magnetno oklopljena, jer je iQ serija namenjena i sistemima kućnog bioskopa. Kutija zvučnika je izrađena od MDF-a, solidno je dampirana i poseduje maske sa plastičnim ramom koji pokriva ceo prednji panel kutija. Još jednom moramo pohvaliti atraktivnost ovih zvučnika, za koju su zaslužni ponajviše odličan finiš, neobičan oblik i ispupčenje na vrhu kutije s logotipom serije.

Kao i kod modela iQ3, i ovde su bi-wire terminali povezani suviše blizu, pa smo taj problem rešili korišćenjem naših Oehlbach “banana” B2 na Reference kablu. Imali smo dva test sistema, koji su se sastojali od NAD integrisanog pojačala C325BEE i CD plejera C542, ali i Rotelovog tandema RA-1062 i RCD-1072. Od kablova smo koristili pomenuti zvučnički Reference i van den Hulovu “stodvojku” kao interkonekt.

Nakon izvlačenja zvučnika iz pojedinačnih kartonskih kutija, bilo je neophodno da ušrafimospajkovesdonje strane. S obzirom na ispupčenje na vrhu zvučnika, nemoguće je ove kutije postaviti naglavačke, te preporučujemo da ih spustite na neki dvosed ili nešto slično. Spajkovi imaju kontramaticu, što će vam znatno olakšati nivelisanje i postavljanje kutija u stabilan položaj. Kada smo izvadili zvučnike iz kutija, već nam je

piše: Ljubiša Miodragović

na prvi pogled bilo jasno da ćemo morati da ih prilično odmaknemo od zida kako bi mogli da slobodno “dišu”.

Moramo priznati da smo slušajući KEF zvučnike uvek nailazili na odličan zvuk, bez obzira na cenu samog modela, celokupan sistem i prostor. Zvuk je uvek bio natprosečan, nikad razočaravajuć. Tako je bilo i ovog puta - KEF iQ7 je svirao uverljivo, uvlačeći nas u stereo prostor. Ukoliko volite otvoreniji zvuk sa više vazduha, skinite maske, jer ćete ujedno imati i šta da pokažete svojim prijateljima. NAD-ovo pojačalo s deklarisanih samo 50 vati po kanalu lepo se snalazilo sa pokretanjem ovih kutija, koje inače imaju solidnu efikasnost (90 dB). KEF će oduševiti mnoge ljubitelje gitarskog zvuka, ali i uopšte zvuka žičanih instrumenata, jer odlično reprodukuje tranzijente, brzo i verodostojno. Ne bismo li čuli punu dinamiku ovih kutija, prešli smo na Rotel i pustili Kraftwerk. KEF je odmah pokazao dinamiku koju ume da ostvari u donjem spektru frekvencija, dok se srednji spektar pokazao kao veoma prirodan.

Visoki tonovi će očarati mnoge, pa je logičan zaključak da je Uni-Q tehnologija odlično rešenje. Visoki spektar frekvencija je imao detaljnost možda i veću nego što smo očekivali od zvučnika u ovoj klasi. Kao i kod modela iQ3, i ovde je sweet spot pozicija poprilično široka i fleksibilna.

Generalno posmatrano, pred sobom imamo kompletiran proizvod, dopadljiv “na oko” ali i “na uho”. Svakako vam neće predstavljati problem da ubedite svoju lepšu polovinu da su ovo idealni zvučnici za vaš stan. A što se zvučnog utiska tiče, ako tražite dinamiku, neutralnost i otvorenost, bez dodatne sladunjavosti, KEF iQ7 je odličan izbor.

Specifikacije

√ Princip rada: trosistemska bas-reflekskutija

√ Frekvencijski raspon: 40-40.000 Hz

√ Osetljivost (2,83V/1m): 90 dB √ Nominalna

impedansa: 8 oma √ Preporučena snaga

pojačala: 15-150 W √ Rezna frekvencija: 250 Hz, 2,8 kHz √ Dimenzije: 865x220x327 mm

√ Masa: 14,5 kg √ Cena: 895 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Ustupio:

Dizajn, dinamika, lepršavost.

Zvučnički terminali.

Audio Sistem Dinić Neprekidna arija

Naša beskrajna potraga za dobrim zvukom ovog puta odvela nas je u Niš, gde još jedan domaći graditelj zvučnika pokušava da dokaže da je sopstvenim znanjem i veštinom moguće napraviti kvalitetan proizvod koji je u stanju da parira svetskim brendovima, kako kvalitetom tako i cenom. Gospodin Ivan Dinić, koji se ovih dana, između ostalog, zanima i podizanjem iz pepela niške fabrike zvučnika, osnivač je imena Audio Sistem Dinić ili skraćeno ASD, koje se pre svega bavi proizvodnjom zvučničkih kutija i visokokvalitetnih kablova za napajanje. Firma postoji od 1991. godine i funkcioniše po principu manufakture gde je jedan čovek idejni tvorac i realizator projekta. Od nacrta i proračuna, preko proizvodnje zvučničkih jedinica, skretnica i samih zvučničkih kabineta, kutije su čistokrvni domaći proizvod, što je svakako pohvalno. Merenja i testiranja svih zvučnih kutija takođe su izvršena kod nas, i to u gluvoj akustičkoj sobi koja se nalazi u fabrici Ei u Svrljigu. Prilikom procesa merenja korišćeni su uređaji i instrumenti poznate danske kompanije Brüel & Kjaer. Merenja u ovakvim uslovima nisu baš uobičajena za većinu domaćih proizvođača, te možemo zaključiti da je ova niška radionica jedna od retkih koja se trudi da ispoštuje procedure neophodne po svim standardima svetskih Hi-Fi kompanija čije ime nešto znači u audio svetu.

Izgled i tehnologija

Naš prvi susret sa gospodinom Ivanom Dinićem protekao je uz druženje sa njegovim entry-level modelom zvučnika koji nosi naziv Aria. Zvučnici Aria su dvosistemske podnostojeće transmisione kutije visine 940 (sa postoljem 1075 milimetara), širine 250 i dubine 400 milimetara. Izrađene su od sendvič materijala, medijapana debljine 40 milimetara. Sama konstrukcija kanala transmisionog sistema i prilično velike dimenzije kabineta, uz ovakvu debljinu zidova, dali su ovoj kutiji prilično veliku masu od 36 kilograma. Transmisioni otvor nalazi se sa zadnje strane kutije, pa je potrebno obratiti pažnju na pozicioniranje u odnosu na zadnje zidove. Ova činjenica, uz same dimenzije zvučnika, ne čini ih

previše dobrom opcijom za manje sobe. Finiš kutije je urađen u furniru, i to prirodnom, od belog jasena. Značka brenda nalazi se pri donjoj ivici prednje stranice. Model Aria dolazi na postoljima posebno projektovanim za ovaj zvučnik. Oslanjanje postolja je u tri tačke - dve napred, jedna pozadi. Ovakva baza oslanja se na pod preko posebnih šiljaka i podmetača izrađenih od kvalitetnog plastificiranogčelika crne boje. Postavljeni na ove masivne stalke, zvučnici su dobili na eleganciji, ne ostavljajući utisak kabastog i neproporcionalnog dizajna. Sa zadnje strane, pri dnu kutije, nalazi se jedan par pozlaćenih ko -

piše: Nemanja Stupar

nektora koji vode do direktnog kontakta sa štampanom pločom skretnice. Sama skretnica je u odvojenoj komori, potpuno izolovana od zvučnih talasa unutar kutije. Ožičenje je Supra Classic 4.0 preseka 2x4mm², Tinned ofc loudspeaker cable za bas jedinicu, a Van den Hul CS12 za visokotonsku jedinicu. Priključci na kabinetu su od kvalitetnog pozlaćenog materijala. Zvučne kutije poseduju crne platnene zaštitne maske, čiji je ram urađen od livenog aluminijuma, pokrivajući samo gornju polovinu prednje stranice kutija.

Same zvučne jedinice su potpuno domaće proizvodnje. Korpa bas jedinice, prečnika 222 milimetra, izrađena je od livenog aluminijuma, dok je membrana papirnog tipa. Vešanje je gumeno. Svaki detalj na bas zvučniku je vrlo brižno projektovan i precizno izrađen, uz sva neophodna merenja. Bas zvučnik ima kalem prečnika 80 milimetara. Magnetno lonče je galvanski zaštićeno, a u njegovom centru nalazi se vrlo jaka magnetna jedinica sa kompenzacionim magnetom. Oznaka bas jedinice je DLD-222w10-80s. Rezonantna frekvenca bas zvučnika je 24 herca. Visokotonac je smešten ispod basa, takođe je manufakturne proizvodnje, pletenog kalotnog tipa. Kalem prečnika 25 milimetara obezbeđuje mu ostvarivanje zvučnog pritiska od 92 decibela. Prednja maska visokotonca izrađena je od livenog aluminijuma. Ona je, kao i korpa bas zvučnika, zaštićena kvalitetnom plastifikacijom.KutijeAria, prema podacima dobijenim u akustičkoj gluvoj sobi, imaju osetljivost od 87 decibela pri rastojanju od jednog metra u osi rezonance. Frekvencijski opseg je od 29 do 25.000 herca, sa tačkom sečenja na 2.750 herca. Izobličenja na drugom i trećem harmoniku su od 1% do 1,5%, dok je kriva frekvence dobijena u gluvoj sobi izuzetno linearna. Linearnost impedanse ne pada ispod 7,8 oma, dok maksimalna vrednost ne prelazi 15,8 oma.

Zvuk

Prvo što nam zapada za oko, još pre samog slušanja, je dosta nesvakidašnja postavka samih zvučnika u okviru prostorije našeg domaćina. Prilično velika soba (oko 36 kvadrata) pravougaonog oblika, relativno uska u odnosu na dužinu, uslovila je pozicioniranje slušaoca vrlo daleko od zvučnika, na otprilike dva puta većem odstojanju od onog koje je bilo između kutija.

Prvi sistem na kojem smo čuli model Aria predstavljao je budžetsku varijantu sa ne previše snažnim (2x40 vati) integralcem kompanije Rotel s oznakom RA931 u kombinaciji sa CD plejerom Pioneer CD PDS604S. Gledajući ove masivne zvučnike, pri tom imajući u vidu njihovu ne tako veliku osetljivost, pomalo nas je zabrinjavala snaga ovog pojačala.

Prvi tonovi numere “Against The Grain” sastava Acoustic Alchemy momentalno, bez obzira na našu zabrinutost u pogledu snage pojačala, otkrivaju veliki potencijal koji ovi zvučnici poseduju, pre svega na polju reprodukcije tonova iz nižeg frekvencijskog opsega. Bas je bez problema punio sobu, stvarajući izuzetno duboku i dinamičnu zvučnu sliku. Posedovao je pravu debljinu i težinu, istovremeno zadržavajući brzinu i dobar “slam” efekat. Preslušavajući dalje Toto, jedan od live albuma, primećujemo otvoreno visokotonsko i srednjetonsko područje ovih zvučnika, koje je na pravi način ispratilo ovaj živi snimak, dosta dobro pozicionirajući muzičare u okviru benda. Visoki tonovi posedovali su solidnu detaljnost i prefinjenost(boljerečeno, tačno onoliku koliku su uređaji ispred ovih zvučnika dozvoljavali). Osećaj kojem nismo mogli da se otrgnemo - i pored veoma raslojene i velike zvučne slike - jeste blagi reverb efekat i konstantan utisak da zvuk dolazi nekako iz daleka, što je manje ili više bila istina, s obzirom na našu poziciju u sobi.

Posmatrajući referentni sistem našeg domaćina, sastavljen od samih “zverki”, i to: snagaša Electrocompaniet AW250 R, pretpojačala Electrocompaniet 4.7 i CD plejera istoimene norveške kompanije pod oznakom EMC1 UP, očekivali smo još dosta od ovih zvučnika, koji su se i na budžetskom sistemu pokazali vrlo sposobnima. Prelazeći preko istih numera kao i pri prvom delu testa, odmah primećujemo rapidno smanjenje reverb efekta, mada je on u manjoj meri bio prisutan do kraja testa. Ipak, ovu karakteristiku pripisujemo pre svega obliku sobe i poziciji na kojoj smo bili smešteni. Celokupan zvučni doživljaj, kako smo i očekivali, preko ovog sistema

izdignut je na znatno viši nivo. Model Aria odlično je pratio tečan i zavodljiv duh uređaja kompanije Electrocompaniet. Bas je posedovao izraženiju dinamiku, dajući odlučnost, preciznost i brzinu. Njegova punoća i energija zadržane su uz bilo koju vrstu muzike. Prelaskom na sastav Yello i numeru “Planet Dada (Flamboyant)” sa albuma “The Eye” zaista smo razdrmali atmosferu u prostoriji i proverili maksimum ove zaista moćne bas jedinice. Odsečan i brz, kakav i jeste, na ovoj numeri bas je naišao na pravi odgovor kutija.

Daljim prelaskom na disk “Marcus Miller/M2” i numeru “Cousin John”, bili smo oduševljeni energijom deonica bas gitare ovog sjajnog izvođača i detaljima poput čupanja žica ili prelaska prstiju preko istih. Ovakav prikaz basa bio je propraćen

odličnom detaljnošću, sada već možemo reći prijatnih i nenametljivih visokih tonova. Srednji tonovi imali su odličan balans sa ostatkom zvučne slike, ostajući tačno gde i treba da budu - ni napred, ni pozadi. Vokali su posedovali toplinu i prirodnost koje su svakako specifičneizasamsistem koji je pokretao ove zvučnike. O kojoj god vrsti muzike da se radilo, reprodukcija je uvek imala odlike živog izvođenja, sve vreme držeći slušaoca zainteresovanim i budnim.

Ono što je svakako interesantno jeste i fleksibilnost modela Aria u pogledu izbora muzike, koji je u ovom slučaju ostavljen slušaocu. Takođe, njihova osobina da u okviru budžetskog sistema zvuče zaista korektno, čak i u odnosu na slučaj kada se nađu u sklopu referentnog sistema, čini ih dobrim partnerom i sa opremom znatno nižeg cenovnog ranga. Ova činjenica ići će u prilog onima čiji su sistemi u fazi napretka iz budžetske u nešto višu klasu uređaja. Cena od 1.500 evra, uz etiketu “Made In Serbia” i sjajne performanse, čini model Aria vrlo zanimljivim i konkurentnim. U svakom slučaju, ove kutije predstavljaju proizvod izuzetnog kvaliteta, a sve ostalo je stvar ukusa.

Kvalitet izrade, postolja, reprodukcija, fleksibilnostu pogledu izbora sistema, odnos cene i kvaliteta.

Samo jedan par konektora.

Specifikacije

√ Tip: transmisioni, dvosistemski

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 29-25.000 Hz

√ Osetljivost (1W@1m): 87 dB √ Impedansa:

8 oma √ Preporučena snaga pojačala: 50-250W √ Dimenzije: 940x250x400 mm

√ Masa: 36 kg √ Cena: 1.500 evra

Ustupio:

Audio Sistem Dinić, Tel: 018/252-700

Oprema:

Prva kombinacija:

√ CD plejer: Pioneer CD PDS-604S

√ Pojačalo: Rotel RA931

√ Zvučnički kabl: Transparent Music Wave

Super √ Interkonekcijski kabl: Goertz Shafier

√ Kabl napajanja: DLD power cord -λ-

Druga kombinacija:

√ CD plejer: Electrocompaniet EMC 1UP

√ Pretpojačalo: Electrocompaniet EC 4.7

√ Pojačalo snage: Electrocompaniet AW 250R

√ Zvučnički kabl: Transparent Music Wave

Super √ Interkonekcijski kabl: Transparent

MusicLink Ultra (Bmlu) i MusicLink Super (Bmls)

√ Kabl za napajanje: DLD power cord –λ-

Harman/Kardon AVR 245

Teška kategorija

Do sada smo više puta imali prilike da se susretnemo sa AV programom kompanije Harman/Kardon. Poslednji put testirali smo AV risiver AVR 145 sa DVD plejerom DVD 37, a naši utisci bili su poprilično pozitivni. Sa novim modelom AVR 245 ulazimo u višu kategoriju uređaja, pre svega zahvaljujući HDMI standardu i još nekim novitetima. I ovaj uređaj poseduje klasičan H/K dizajn, s pomenutim blagim

tasteri za navigaciju kroz meni, za kašnjenje (delay), izbor digitalnog ulaza i slično. Jednim od ovih tastera na jednostavan način možemo AV risiveru dati informaciju o veličini zvučnika u sistemu. U donjem segmentu, koji je urađen u stilu brušenog aluminijuma, nalaze se glavni prekidač i stand-by taster, tasteri za kontrolu radiotjunera (izbor AM/FM, menjanje stanica manuelno, izbor stanica iz memorije), ali

piše: Viktor Kostić

Pored mikrofona, u paketu dobijamo i antenu za FM prijem, uputstvo za rukovanje, kao i daljinski upravljač. Daljinski upravljač zaista deluje pomalo komplikovano, zbog prevelikog broja tastera, ali su oni logično raspoređeni. Zamerku bismo mogli uputiti na raspored numeričkih tastera, koji ne idu u standardnoj postavci, kao kod telefona, već su brojevi od 1 do 4 u jednom redu, od 5 do 8 u drugom redu, a cifre 9 i 0 u trećem redu. Bilo bi zgodno da je Harman/Kardon predvideo i drugu zonu ovog risivera, pa da isporuči i mali pojednostavljeni upravljač.

S druge strane, zadnji panel AV risivera AVR 245 je veoma dobro osmišljen i organizovan. U donjem delu imamo sedam zvučničkih terminala standardnog kvaliteta za ovu klasu uređaja, a svaki terminal obojen je drugom bojom, zbog jednostavnosti povezivanja i smanjivanja mogućnosti greške. Dalje, imamo šest ulaza, od kojih dva imaju izlaze, a tu je i šestokanalni odnosno osmokanalni ulaz za nove izvore zvuka (npr. DVD-Audio). Video sekcija je daleko interesantnija, pa tako primećujemo čak tri komponentna ulaza i jedan izlaz, ali i četiri S-Video i kompozitna ulaza.

redizajnom koji se najlakše primećuje na karakterističnom potenciometru za regulisanje glasnoće. Zanimljivo je da Harman ni na koji način ne popušta pod naletom komercijalizacije kad je deklarisanje snage u pitanju. Ovaj sedmokanalni risiver isporučuje “pravih” 50 vati po kanalu, kada su svi kanali opterećeni, dok u stereo modu daje po 65 vati.

Dizajn uređaja je klasičan i ne odudara od dizajna “mlađeg brata”. Na gornjoj polovini uređaja, pod crnom maskom, nalaze se

i izbor surround režima. Ovde se zaista mislilo na jednostavnost korišćenja, koja je presudna kod AV risivera koji umeju da budu poprilično naporni. Nema preklapanja funkcija na tasterima već svaka funkcija ima svoje mesto, što ćemo kasnije objasniti i na primeru daljinskog upravljača. Od ulaza na prednjem panelu imamo digitalne (koaksijalni i optički), kao audio i video ulaze (kompozitni, S-Video). Izlaz za slušalice može se koristiti i kao ulaz za mikrofon koji koristimo za automatsku kalibraciju sistema.

Glavna prednost ovog AV risivera u odnosu na prethodnika AVR 145 jeste implementacija HDMI standarda. Dakle, AVR 245 ima dva HDMI ulaza i jedan izlaz, tako da je podržan i izbor izvora tj. HDMI switching. Ipak, nema podrške za HDMI procesiranje

Izrada, HDMI, automatski set-up, povezivanje sa iPodom, dinamičnost.

Komplikovan daljinski upravljač, nema HDMI procesiranje.

Specifikacije

√ Snaga: 7x50 W, 2x65 W

√ Formati: Dolby ProLogic II, Dolby Digital EX, Dolby Headphone, DTS-ES, Logic 7

√ Audio: 6x ulazi, 2x izlazi

√ Video ulazi: 2x HDMI, 3x komponentni, 4x S-Video, 4x kompozitni

√ Video izlazi: 1x HDMI, 1x komponentni, 2x S-Video, 2x kompozitni

√ Digitalni ulazi: 2x koaksijalni, 2x optički

√ Digitalni izlazi: 1x koaksijalni, 1x optički

√ Masa: 13,6 kg √ Cena: oko 700 evra

Ustupio: BGB Studio, tel: 011/328-6362

već samo za switching. Što se tiče digitalne sekcije, imamo po dva koaksijalna i optička ulaza i po jedan izlaz oba tipa konekcije. Model AVR 245 jeste softverski nadogradiv risiver i zbog toga poseduje i RS232 konektor. Pored ovog konektora nalazi se mali prekidač za režim rada, tj. biramo da li trenutno koristimo ili programiramo risiver. Posebno bismo vam usmerili pažnju ka malom uvučenom tasteru koji služi za softversko resetovanje risivera, a koji naravno ne treba pritiskati bez potrebe. Uporedili smo i zadnji panel evropskog i američkog modela AV risivera i ustanovili da su identični, osim postojanja ulaza za antenu XM radija koji kod nas, naravno, ne funkcioniše.

Osluškivanje

Postavljanje AVR 245 risivera zahtevaće stabilan i čvrst komad nameštaja, jer sprava teži više od 13 kilograma. Treba obratiti pažnju na to da je i ovaj uređaj, kao i svi prethodni H/K “teškaši”, poprilično neizbalansiran, zbog jakog transformatora. Zato obratite pažnju pri postavljanju risivera. Automatska kalibracija je još jednom pojednostavila fino podešavanje sistema, pa ceo proces traje kraće od pet minuta. Najveća prednost automatske kalibracije

je to što se ne pitate stalno da li je sve podešeno kako treba, kao kod podešavanja sistema “na uvo”. Ono što vam može predstavljati problem u početku korišćenja ovog risivera jeste skup od ukupno 70 tastera na daljinskom upravljaču. Bilo nam je potrebno neko vreme da bismo shvatili logiku upravljača, ali kasnije je sve išlo jednostavnije. Naravno, svakodnevno ćete koristiti do 10 tastera, a ostalih 60 samo u specijalnim okolnostima.

Zanimljivo je da H/K AVR 245 u stanju mirovanja troši 65 vati, a kada je pod punim opterećenjem čak 540 vati, što dokazuje poštenje proizvođača pri deklarisanju izlazne snage. Pri testiranju ovog risivera primetili smo da ima izrazito dobru dinamiku i da tiši delovi jednostavno zvuče zaista tiho.

Naravno, ovo se posebno oseća u “napetim” scenama filmovakakavjenpr.“Panic Room”. Još jednom moramo pohvaliti kristalno jasan i lepo definisandisplej,koji će vam u velikoj meri olakšati upravljanje surround režimima rada. Nažalost, nismo imali prilike da isprobamo i Bridge, kolevku za iPod plejer, ali smo sigurni da će za mlađe ova opcija biti veliki plus.

Mission E3 cinema

Elegantni sistem

Od preuzimanja firmeMissionuvlasništvo kineske kompanije IAG (International Audio Group), koja pod svojim “plaštom” ima firmekaoštosuQuad,Wharfedalei Audiolab, znači nekadašnje perjanice engleske škole zvuka, serija e3 je prvi zaista originalni novi proizvod koji izlazi pod imenom ovog renomiranog proizvođača. Nova e3 serija, ili Elan serija kako je takođe nazivaju, daje nesumnjive naznake pravca u kome će se program Mission zvučnika kretati u budućnosti. Kao i čitava paleta e-serije (postoje i e5 i e8 serije), e3 donosi radikalno moderan dizajn, očigledno usmeren ka lifestyle trendovima, kako dizajnom i dimenzijama, tako i tehničkim rešenjima.

Za početak, oblik samih kutija je originalan, a ovde se posebno ističe podnostojeći model e34, koji je zaista jedinstven u ovoj cenovnoj klasi zvučnika - počev od zaobljenih stranica od medijapana i unazad zakošene gornje strane zvučnika, preko neobično oblikovanih mrežica, do prelepog postolja, koje je integrisano sa zvučnikom preko dva cilindrična odstojnika. Finalna obrada nije prirodni furnir (ovo je rezervisano za skuplju e5 seriju), ali je upotrebljena vrlo kvalitetna folija, u crnoj, javor ili trešnja boji, koja zajedno sa solidno izrađenom kutijom odaje utisak visokog kvaliteta. Ista dizajnerska “nota” primetna je i na ostalim modelima serije - centralnom zvučniku e3c, bookshelf modelu

e30 i subwooferu e3as, kao i na podnom stalku za model e30. Takođe interesantna je činjenica da su svi zvučnici, pa čak i subwoofer, kompresione konstrukcije, što je u današnje vreme zaista retkost. Oblik kućišta diktirao je poziciju inače kvalitetnih bi-wire zvučničkih terminala, koji su zbog toga postavljeni jedan iznad drugog u liniji, što donekle otežava povezivanje kabla. Što se tiče fabričkih specifikacija,svi zvučnici imaju preporučenu snagu pojačala od 50 do 100 vati, dok je subwoofer snage 150 vati.

Dizajnerska originalnost proteže se i na primenu tehničkih rešenja, pa je kompresioni princip primenjen kod manjih modela donekle modifikovan,takoštopodnostojeći model e34 poseduje tri pasivne membrane umesto bas-refleksotvora, što mu sa skinutim mrežicama daje zaista impresivan izgled. Da podsetimo, pasivne membrane su zvučničke membrane bez

magneta ili namotaja koje koriste energiju zadnje strane (aktivnih) bas jedinica u kutiji. Rezultat je veća površina koja emituje niske frekvencije, a boljitak se odražava i na kontrolu bas frekvencija, kao i nepostojanje pratećih efekata strujanja vazduha kroz bas-refleksotvor.Sdrugestrane, kao što ćemo kasnije objasniti, ostvarena je niža ukupna efikasnostzvučnika.

Svi modeli iz serije koriste “Paramid” bassrednjetonske membrane (neka vrsta sendvič konstrukcije, koja u sebi sadrži aramidna vlakna visokootporna na rastezanje) i ferofluidnohlađenevisokotonces neodimijumskim magnetima i specijalno rešenim hladnjacima za odvođenje viška toplotne energije.

Kao prateću elektroniku od uvoznika smo dobili EISA nagrađeni Yamaha AV risiver RX-V659 i DVD-S1700, a pri ruci nam se našao i NAD T753 - zapažanja do kojih smo došli zaista su interesantna. Kao prvi test dinamike i “žestine” sistema upotrebili smo koncert “Toto - Live in Amsterdam” i fantastične improvizacije u pesmi “Rosanna”. Ovaj snimak, inače na granici oštrog zvučnog zapisa, koji pamtimo kao pomalo naporan pri glasnom slušanju na nekim drugim sistemima, ovde je zvučao neobično mekano i do prilično velike glasnoće, čisto i bez čujne kompresije zvuka. Zvuk je veoma otvoren u gornjem opsegu (verovatno ustupak činjenici da je sistem ipak planiran i za filmove,barem koliko i za muziku), ali i mekan i neopterećujuć. Ako bismo baš tražili manu, moglo bi se reći da mu na momente nedostaje izražajnosti u visokim tonovima, ali to je kompromis koji su dizajneri odabrali (ova crta se, po našem sećanju, provlači i kroz druge modele istog proizvođača). Tokom slušanja primetno je bilo da se pojačalo koristi pri relativno velikoj snazi, jer su numerički podeoci na displeju neretko išli visoko, više nego što smo navikli prilikom ranijeg testiranja ovog uređaja. Nizak podatak o osetljivosti zvučnika koji je proizvođač naveo je izgleda realan, kao i naznaka o preporučenom opsegu snage od 50-100 W za prednje zvučnike.

Nakon još par muzičkih DVD-ova, promenili smo risiver i konstatovali da se, pogotovo pri glasnijem slušanju, nominalno

slabiji NAD bolje nosi sa opterećenjem i deluje prilično relaksirano čak i kada zvuk u potpunosti popuni prostoriju. Osim toga, NAD je uneo malo rafiniranostiu visoke tonove, mada je takođe donekle zatamnio tonski balans. Ipak, čini se da je barem za slušanje muzike, kako stereo tako i multikanalne, ovaj risiver bolji izbor. Iskoristili smo Yamaha DVD da preslušamo i odličan DVD-Audio miks albuma Eaglesa “Hotel California”, s neizbežnom naslovnom numerom, ali i nekolicinom drugih dobrih pesama u čijoj smo reprodukciji zaista uživali. Mission sistem nam je otkrio nove nijanse u već poznatoj muzici, što je znak analitičnog i detaljnog zvučnika. Treba naglasiti da je na ovom i drugim snimcima u DVD-Audio i SACD formatu očigledna potreba dobrog podešavanja nivoa, posebno na subwooferu. Prednji zvučnici e34 imaju prilično dubok ali suv bas, koji je veoma precizan ali donekle izlaže pažnji zvuk koji dolazi iz subwoofera, pa se povremeno njegovo prisustvo oseća više nego što je poželjno.

Kolekcija inserata iz novijih filmskihizdanja, svih snimljenih u DTS-u, bila je sasvim dovoljna da se uverimo da je e3 sistem još bolji sa filmskimmaterijalom.Zahvaljujući otvorenom visokotonskom delu opsega, filmoviimajuizvanrednuatmosferu,slika prosto “diše”, a efekti su zapaženi bez potrebe da se zadnji kanali veštački pojačavaju da bi se čuli. Subwoofer je sasvim dorastao zadatku i čini se da ne bi imao problema ni sa prostorijama većim od 30 kvadratnih metara. Inače, ova serija ima kao alternativu i dipol zadnje zvučnike, ali nama su se više dopali mali e30 na zaista lepo dizajniranim pripadajućim stalcima.

Specifikacije

√ Cena kompleta: oko 1320 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Dizajn, kvalitet izrade, izbalansiranost zvuka u muzičkom i filmskommaterijalu.

Konektori, niska osetljivost traži snažnija pojačala/risivere.

Manic Street Preachers

Iz velških rudnika do zvezda

Rudarski jug Velsa pokazao se kao plodno tle za nastanak jednog od najznačajnijih bendova današnjice. Te 1986. godine članovi Manic Street Preachersa završavali su Oakdale srednju školu u gradiću Blackwood i pod uticajem filma“37°2le matin” Jean-Jacquesa Beineixa, najpre su se zvali Betty Blue. Prvobitnu postavu činili su James Dean Bradfield(gitara), njegov rođak Sean Moore (bubnjevi), Nicky Wire (Nicholas Jones, ritam gitara) i Flicker (Miles Woddward, bas gitara). Veruje se da je tih godina bend imao pevačicu Jenny Watkins-Isnardi, koja je u svojoj autobiografiji“InTheBeginning”opisala njen život sa članovima grupe, a Flicker je već 1988. napustio Manicse, smatrajući da se udaljavaju od pank korena.

Rane godine

Bend je nastavio kao trio, tako što je Nicky počeo da svira bas gitaru, a 1989. snimaju svoj prvi singl - “Suicide Alley”. Tu se bendu lagano priključuje Richey James. On je napravio omot prvog singla, a pisao je i pesme sa Nickyjem (nakon što se James bezuspešno okušao u tome). U to vreme, Richey je vrlo retko nastupao sa bendom, a neretko su ga i utišavali. On sam je jednom prilikom rekao da ume pomalo da svira gitaru, ali da u poređenju sa Jamesom kao da ne ume da svira uopšte. Iako o tome niko ne priča, smatra se da je Richey imao mnogo veći doprinos - kreiranje originalnog imidža grupe.

Kreirao je njihov stil kao kombinaciju Clasha i Guns N’Roses, u tekstove uneo inteligenciju nalik Albertu Camusu, kao i političke stavove nalik Guyju Debordu. Kako su postajali poznati i dobijali prostor u časopisima, novinari su ih kudili zbog njihovih stavova, a zbog istih su ih fanovi obožavali. Nastupi su im bili prepuni energije, a publika na granici nereda. Sve to ih je znatno udaljilo od aktuelnih muzičkih

pravaca na Ostrvu - shoegazera (My Bloody Valentine, Lush...) i madchestera (Stone Roses, Happy Mondays, James...).

Godinu dana nakon prvog singla, ugovaraju sa pank izdavačem Damaged Goods Records izdavanje EP-a. Četiri pesme na ploči “New Age Riot” privukle su pažnju medija, koliko zbog napada na druge aktuelne muzičare, toliko i zbog muzike. A menadžerska kuća Hall Or Nothing nije imala puno problema da im sredi ugovor sa etiketom Heavenly Records. Sledeći singl, “Motown Junk” objavljen je u januaru 1991. i pokazao je odnos Manicsa prema popularnim ikonama. O tome najviše govori stih “I laughed when Lennon got shot”. Istovremeno, ovaj singl je pokazao široka muzička interesovanja grupe - osim njihove muzike, kombinacije panka i metala, koristili su i različite semplove, pa su na početak i kraj numere “The Skids” ubacili Public Enemy.

Dobijaju sve više pažnje i ne propuštaju da u intervjuima popljuju druge grupe. Richey je jednom prilikom za grupu Slowdive rekao da je “lošija od Hitlera”. Na koncertima su bili divlji i stekli su veliki broj lojalnih fanova. Tada su proglasili i svoj manifest: objaviti jedan album koji će se prodati

bolje nego “Appetite for Destruction”, napraviti turneju širom sveta, održati tri solo koncerta na stadionu Wembley i potom sagoreti. Pre snimanja prvog albuma, za Heavenly su objavili singl “You Love Us”, u kojem su opisali svoj odnos sa medijima, a široka muzička interesovanja prikazali su semplovanjem numere “Threnody to the Victims of Hiroshima” Pendreckog. A onda se dogodilo nešto što će odrediti put Manicsa u narednim godinama: tokom intervjua Steveu Lamacqu (novinar časopisa NME), poznatom po tome da prezire sve što smatra previše popularnim i lažnim, Richey je u ruku žiletom urezao “4 REAL” da dokaže iskrenost Manicsa. Odveden je u bolnicu, ruka mu je ušivena, a bend je ubrzo potpisao za Sony i počeo rad na prvom albumu.

Tuga će trajati zauvek

Album “Generation Terrorists” je izašao 1992. godine i postigao zapažen uspeh (13. mesto britanske liste albuma), a grupi je doneo turneju širom sveta. Svugde su postigli uspeh, posebno u Japanu, osim u SAD gde su tada bile popularne grandž grupe, a sve što je makar ličilo na glam i metal muziku bilo automatski osuđeno na propast. Nakon šest singlova i 250 hiljada prodatih primeraka, bilo je jasno da Manicsi nisu ispunili svoje uslove za “sagorevanje”. Morali su još da rade na tome, a sledeći korak bila je obrada pesme “Suicide Is Painless”, koja je bila njihov prvi hit među prvih deset na britanskim listama.

Drugi LP “Gold Against The Soul” dobio je pomešane kritike, ali je postigao veći uspeh (8. mesto na listi albuma). Doneo je i drugačiji zvuk, koji je podsećao na grandž, a Richey i Nicky su napisali drugačije tekstove - umesto političkih izjava, okrenuli su se introspektivnoj melanholiji. Odbacili su i glam pank imidž i pretvorili se u opuštene rokere, čiji je najveći hit s drugog albuma bio “La Tristesse Durera (Scream To A Sigh)”, pesma posvećena Vinsentu van Gogu. Treće “dugosvirajuće” izdanje - “The Holy Bible” objavljeno je u avgustu 1994. godine. Ponovo su dobili odlčne kritike, dostigli su i 6. mesto liste albuma, ali je prodaja sveukupno bila lošija od prethodna adva albuma.

Mnogo mračniji od prethodnih izdanja, muzički je najviše ličio na gotski antirok pod uticajem post panka, sa puno hladnih gitarskih rifova. Pesme, koje je uglavnom napisao Richey, bile su ličnije i uznemirujuće, a album je poređen sa Nirvaninim izdanjem “In Utero”. Iako tada nije bio prihvaćen, “The Holy Bible” sada mnogi proglašavaju jednim od najboljih albuma ikada objavljenih. Richeyjevi lični problemi - samoozleđivanje, anoreksija i alkoholizam - postajali su sve izraženiji i uticali su na bend. Tokom 1994. primljen je na privatnu kliniku za mentalno zdravlje, a bend je nekoliko puta nastupio kao trio.

Richey je 1. februara 1995. godine u 7 ujutro napustio hotel Embassy u Londonu i nakon toga ga niko više nije video. Njegova kola nađena su napuštena 14. februara blizu mosta Severn, koji je od same izgradnje stekao reputaciju lokacije za samoubistva.

Do danas se ne zna da li je živ, ali ostali članovi benda veruju da jeste i deo zarade odvajaju za slučaj da se Richey ikada vrati. Nakon njegovog nestanka, Manicsi šest meseci nisu radili i ozbiljno se razmišljalo o razlazu. Ipak, uz podršku Richeyjeve porodice, preostali trojac se vratio muzici i najpre snimio obradu “Raindrops Keep Falling On My Head” za album “The Help” - dobrotvorno izdanje za pomoć ratom razorenoj Bosni i Hercegovini.

Na vrhuncu slave

Prvi album bez Richeyja“Everything Must Go”, sadržao je i pet njegovih pesama. Dobili su izuzetne kritike, a hit singl “A Design For Life” postao je himna radničke klase. Ušli su i u uži izbor za nagradu Mercury, te dobili Brit nagrade za najbolji album i najbolju grupu 1996. godine. Dve godine kasnije objavili su još uspešniji “This Is My Truth Tell Me Yours”, kojim su prvi put dospeli na prva mesta britanskih top-lista, i sa albumom i sa singlom “If You Tolerate This Then Your Children Will Be Next” o španskom građanskom ratu. Ponovo su dobili Brit nagrade za najbolji album i kao najbolja grupa. Bile su to godine njihovog vrhunca, tokom kojeg su imali još jedan hit na prvom mestupesmu “The Masses Against The Classes”, objavljenu kao singl 2000. godine u ograničenom broju primeraka.

Godinu dana kasnije, postali su prvi “zapadni” bend koji je svirao na Kubi i upoznao se sa Fidelom Kastrom. Taj nastup objavljen je na DVD-u “Louder Than War”. Polako je počelo i opadanje njihove popularnosti. Album “Know Your Enemy” stigao

je do drugog mesta britanske top-liste, ali kao da je najavio lošije dane. Usledila su izdanja “Forever Delayed” - kolekcija najvećih hitova obogaćena sa dve nove nove pesme i “Lipstick Traces” - kolekcija B strana singlova, rariteta i obrada. Njihov sedmi album, “Lifeblood” objavljen je 2004. godine i na listama je postigao isti uspeh kao i prvi LP Manicsa. Održali su turneju “PastPresent-Future”, tokom koje su po prvi put nastupali sa još jednim gitaristom i 19. aprila 2005. se povukli, najavivši pauzu od bar dve godine.

Kada su 2006. godine i James i Nicky objavili najpre solo singlove, a potom i albume (“The Great Western” i “I Killed The Zeitgeist” respektivno) svi su mislili da se Manicsima približava kraj. Ipak, 5. februara ove godine najavljeno je da velika britanska turneja počinje u maju, a 7. maja je objavljen i njihov osmi album, “Send Away The Tigers”, koji ih vraća na put uspeha iz devedesetih. Koliko će u tome uspeti - videćemo narednih godina.

Diskografija

2007 - “Send Away The Tigers”

2004 - “Lifeblood”

2001 - “Know Your Enemy”

1998 - “This Is My Truth Tell Me Yours”

1996 - “Everything Mut Go”

1994 - “The Holy Bible”

1993 - “Gold Against The Soul”

1992 - “Generation Terrorists”

piše: Marko Herman

Mala Vita - “Disorganizzata” (Foreign Media Group)

Jedna od najsvežijih pojava na evropskoj muzičkoj sceni je grupa Mala Vita. Holandski bend čine doseljenici iz različitih krajeva Evrope - pevač je Italijan, a dva člana su iz Bosne i Srbije. Uz razuzdane melodije Balkana i ritmove Južne Amerike oni izvode pesme na italijanskom, španskom, francuskom, engleskom i bosanskom! “Disorganizzata” je prvo studijsko izdanje grupe, koje je producirao Gambeat, basista Radio Bemba Sound Systema. U skladu sa tradicijom mestizo muzike, čine ga vesele plesne melodije koje prate priče o mučnim i teškim životnim trenucima. Među 14 pesama ističu se nama lako razumljive “Nema problema” i “Pleši”, a najupečatljiviji momenat albuma je numera “Il Diluvio”. Ovu recenziju shvatite i kao apsolutnu preporuku da prisustvujete nastupu Malavitoza na predstojećem EXIT-u ili nekom od najavljenih nastupa u regionu.

Blonde Redhead - “23” (4AD)

Novim izdanjem grupa Blonde Redhead pravi nekoliko koraka napred u odnosu na svoje korene. A njihovi koreni nisu jednostavni: italijanski blizanci odrasli u Kanadi i pevačica Japanka koja je došla na studije u SAD sreli su se u Njujorku i počeli da stvaraju muziku pod uticajem “no wave” umetničkog pokreta. Postali su poznati kada su ih proglasili naslednicima Sonic Youtha, čemu je doprinela i saradnja sa bubnjarom ovog benda - Steveom Shelleyem. Ipak, već na prethodnom izdanju (“Melody Of Certain Damaged Lemons”) pokazali su da su sposobni da idu nekim svojim putem. Na izdanju “23” nastavljaju istim smerom, preuzevši i produkciju u svoje ruke. Rezultat je nešto mekši album, pun slojevitih melodija i odličnih tekstova, nešto “prljavije” sklopljen u celinu. Glas i instrumenti ponovo su ravnopravni činioci melodija, koje čine 45 minuta skoro savršenog Blonde Redhead izdanja.

Grinderman - “Grinderman” (Mute)

Šta očekujete kada čujete da je Nick Cave sa delom “svojih” Bad Seedsa napravio “sporedni projekat” - Grinderman? Već samo ime upućuje na znatno žešći zvuk i samim tim nameće poređenje sa Caveovim prvim dodirima slave u bendu Birthday Party. Naravno, Grinderman nemaju veze sa Caveovim počecima, jer je motiv ovog sastava potpuno drugačiji. Ovo je bila prilika da se dugogodišnji saradnici opuste i sviraju za svoju dušu. Samim tim, stvorili su živahan rok album, pun žestoke teksture, buke i atmosfere i sa opuštenim tekstovima punim crnog humora, tako tipičnog za Cavea. Ono što je znatno drugačije od ranih pankerskih dana Nicka Cavea je i njegov disciplinovan pristup stvaralačkom procesu, tako da su i svi haotični elementi albuma nastali pod njegovom čvrstom kontrolom. “Grinderman” je prilika da čujete Cavea i ekipu u drugačijem ruhu, dok se pripremate za novo izdanje sa Bad Seeds pečatom.

Kings Of Leon - “Because Of The Times” (Columbia)

Nakon njihovog prvenca, od Kings Of Leon su svi očekivali da nastave svoj razvoj u pravi južnjački rok bend. Ipak, rođaci koji čine ovaj bend rešili su da to ne učine. “Youth & Young Manhood” ih je učinio poznatima, a ezoterični “Aha Shake Heartbreak” slavnima i pokazao da oni žele da šire svoju muzičku lepezu. Odlučili su se da svoj muzički izraz kreiraju stalnim istraživanjem, umesto da se zadovolje time da ponavljanjem zabavljaju publiku. To pokazuju i trećim albumom - “Because Of The Times”. Trinaest pesama koje čine ovaj album, iako jesu razdvojene numere, više deluju kao skup muzičkih elemenata povezanih u jedno “dugometražno” delo u kojem se povremeno ističu zanimljivi detalji, poput redneck fank pesme “My Party” ili svemirskog daba u numeri “On Call”. Ipak, najveći deo ovog albuma čine upečatljive pesme u kojima se glas pevača Caleba Followilla bori s gitarama, bubnjevima i basom kojima vladaju njegova braća.

Godišnja pretplata za Srbiju uplatom na tekući račun

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1000 dinara na tekući račun broj 265-1740310000309-93

Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača: Hi-Files Group, Miloša Zečevića 10, Beograd.

U cenu su uračunati troškovi poštarine.

Obavezno nam javite svoje podatke na e-mail: redakcija@hi-files.com ili telefon/fax redakcije: 011/2419-586, jer u izveštajima o uplatama često nije ubeležena potpuna adresa pretplatnika.

Ozomatli - “Don’t Mess With The Dragon” (Concord)

Bend koji ima čak devet članova ne može da stvara uobičajenu muziku. Raznovrsna muzička interesovanja članova Ozomatlija obuhvataju i latinoamerički rok, rep, rege... Onovni izraz njihovog repertoara čine i elementi hindu muzike. To na albumu “Don’t Mess With The Dragon” oni proširuju i pesmama na španskom (“La Gallina”, na primer) u kojima se čuju i zvuci harmonike. Pored vesele muzike koju ne možete ignorisati, neodvojiv od grupe je i njihov politički stav. Poput mnogih drugih, i oni prepoznaju socijalnu nepravdu u svom okruženju (u ovom slučaju u Los Anđelesu) i “pričaju” o tome, ali umesto da svoj nastup završe crnim mislima oni o svemu razmišljaju sa određenom dozom optimizma, pa se nakon slušanja njihovih pesama ne možete osećati loše.

Manic Street Preachers - “Send Away The Tigers” (Columbia)

Poslednjih deset godina Manicsi su sporo tonuli nizom sve lošijih izdanja, što je kulminiralo očajnim albumom “Lifeblood”. A kada su BradfieldiWireobjavilisoloizdanja,mnogisuto videli kao znak skorog kraja. Ipak, poput povratka albumom “Everything Must Go”, nakon što je Richey Edwards nestao, novo izdanje pokazuje bend pun snage i entuzijazma. To se najbolje vidi u naslovnoj numeri, pravoj stadionskoj rok pesmi. Ozbiljne poruke njihovih pesama i ovaj put nisu izostale. Sada Manicsi pevaju o ratu u Iraku, alkoholizmu... ali se osvrću i na lični momenat - Edwardsov nestanak. Kratak predah između klasičnih MSP pesama čini singl “Your Love Is Not Enough” - savršeni pop duet sa Ninom Persson iz Cardigansa. “Send Away The Tigers” je album koji fanovima benda daje niz odličnih rok pesama ali i nešto mnogo više - grupu koja ponovo uživa stvarajući muziku.

“Grindhouse” Spektakularni promašaj i zavodljiva muzika

“Grindhouse”, najnovija filmskaekstravaganca Quentina Tarantina i Roberta Rodrigueza nije naišla na najbolji prijem na američkim bioskopskim blagajnama. Tipičan gledalac očigledno nije imao strpljenja i želje da odvoji tri sata života kako bi, jedan za drugim, pogledao dva ekstremno nasilna celovečernja filma-sasve lažnim (i ništa manje krvavim) trejlerima između. Finansijski gledano, “Grindhouse” nije uspeo da zaradi očekivani profit,ali neosporno je da se radi o interesantnom i zabavnom eksperimentu koji neće biti skoro zaboravljen. Rodriguezov segment - zombi akcijaš “Planet Terror” - predstavlja omaž apokaliptičkim akcionim filmovimaizsedamdesetihi osamdesetih, pre svega opusu Jo hna Carpentera. Tarantinov “Death Proof” je nasilni triler u kome psi hotični Kaskader Majk (Kurt Russell) svojim moćnim kolima teroriše dve grupe devojaka, a inspiracija je ovog puta pronađena u road filmovimas početka sedamdesetih (kao što su “Va nishing Point”, “Dirty Mary, Crazy Larry” i originalni “Gone in 60 Seconds”) i krva vim slasher ostvarenjima osamdesetih.

Naravno, uz svaki iole ambiciozniji film ide i prateći soundtrack, a pošto ovoga puta imamo dva filma-počašćenismoi sa dva muzička izdanja. Tri dana pre nego što je “Grindhouse” startovao u bioskopi ma, u američkim prodavnicama pojavio se “Grindhouse” soundtrack, zgodno po deljen na dva zasebna CD-a.

“Planet Terror”

Rodriguez je za svoj film,povećustalje nom običaju, originalnu muziku kompo novao sam. Doduše, epitet “originalan” se ovoga puta mora prihvatiti s rezervom.

Naime, uticaji Johna Carpentera nisu evi dentni samo u vizuelnom i narativnom domenu već je i muzička podloga bogato inspirisana delom ovog kultnog režisera i filmskogkompozitora.Korišćenjemsinti

sajzera, Robert Rodriguez je prizvao duh klasičnih Carpenterovih tema iz filmova kao što su “Halloween”, “Assault on Precinct 13” i “Prince of Darkness”. Albumom dominiraju instrumentali koji svojim mračnim i napetim tonom prate filmskupriču (“Hospital Epidemic”, “The Ring in the Jacket”, “Melting Member”...) i dočaravaju

Wray”). Rodriguez je već verziran režiser/kompozitor, tako da majstorski stvara atmosferu. Obilato se koristeći zaostavštinom već pomenutog Carpentera i, na primer, maestra filmskeelektronikeBrada Fiedela (“Terminator”), Rodriguez ne zaboravlja da u muzičku podlogu uvrsti svoju, već prepoznatljivu R&B gitaru, koja ukazuje na umetnikovo meksičko poreklo. Pored osamnaest instrumentala, na albumu se nalaze i četiri numere sa vokalnim deonicama. Glumica Rose McGowan (prvi deo trilogije “Scream”, serija “Charmed”), pored toga što joj je poverena jedna od dve glavne ženske uloge u Rodriguezovom filmu, dobila je priliku da pokaže i svoje pevačke sposobnosti.

piše: Djordje Bajić

Ona se odlično snašla u preradi standarda “You Belong to Me” (koji su 1952. godine napisali Pee Wee King, Redd Stewart and Chilton Price) - njen šaputav i zavodljiv glas adekvatno je iskorišćen, kako bi se dočarala romantična atmosfera izvornika. Dok “You Belong to Me” predstavlja svojevrsni kontrast furioznom tempu filma,druge dve pesme koje izvodi ova seksi glumica sasvim lepo se uklapaju u akciono orijentisan horor koji neguje režiser. “Useless Talent # 32” i “Two Against the World” donose bržu i sporiju varijantu iste muzičke podloge, a druga se svojim naslovom lepo uklapa u ljubavnu priču između striptizete Cherry Darling (Rose McGowan) i neustrašivog El Wraya (Freddy Rodriguez). U soundtrack je uvrštena i jedna numera koja je originalno snimljena za druge potrebe - obrada kontroverzne pesme “Too Drunk to Fuck” grupe Dead Kennedy’s, koju su u bossa nova maniru Nouvelle Vague vaskrsnuli na svom albumu iz 2004. godine. Zanimljivo je da u Rodriguezovom filmu manju ali efektnu ulogu tumači Stacy Ferguson, članica grupe The Black Eyed Peas, ali joj ovoga puta nije pružena mogućnost da priloži svoj muzički doprinos.

“Death Proof”

Po svom utvrđenom običaju, Tarantino je napravio kompilaciju već postojećih numera, začinivši ih duhovitim replikama iz novog filma.Muzikana“DeathProof”soundtracku lepo se uklapa sa sličnim poduhvatima poznatog režisera i u njoj se može bez problema uživati i bez toga da se film prethodno odgleda. Tarantino dobro poznaje muzičku scenu od pedesetih naovamo, tako da se ne libi da plasira svoje omiljene melodije. Sasvim prigodno, jedna od glavnih junakinja Tarantinovog filma, Jungle Julia (tumači je Sydney Tamiia Poitier, kćerka poznatog afro-američkog zabavljača Sydneya Poitiera), je popularni DJ na lokalnoj radio stanici, tako da je muzika sastavni i neraskidiv deo filma.Zapravo,čitava prva polovina filmaslužikaoodličan poligon za plasiranje raznovrsnih zvučnih đakonija. Glavne junakinje, tri vesele i nesputane devojke - Julia, Arlene “Leptirica” (Vanessa Ferlito) i Shanna (Jordan Ladd)slušaju muziku dok se voze kolima i odmaraju u lokalnom baru, koji poseduje fenomenalno opskrbljen juke-box. Muzičke numere funkcionalno prate radnju filma, tako da album otvara prigodna numera “The Last Race”, koju je Jack Nitzsche kom-

ponovao daleke 1965. godine za potrebe tinejdžerskog SF filma“VillageoftheGiants”. Filmskih pozajmljenica i omaža, naravno, ima još. Stari Tarantinov “saradnik” Ennio Morricone zastupljen je numerom “Paranoia Prima”, koja se originalno mogla čuti u giallo klasiku Darija Argenta “Il gatto a nova code” iz 1971. godine. Spisak direktnih pozajmica iz postojećih filmova zaokružuju ljubavna tema Pina Donaggija “Sally and Jack” iz De Palminog trilera “Blow Out” (1981), numera “It’s so Easy” Willyja DeVilla korišćena u filmu“Cruising” (1980), gitarska tema Eddija Berama “Riot in Thunder Alley” iz filma“ThunderAlley” (1967) i zarazna pop numera multitalentovane April March, koja je već ukrasila neodoljivu lezbo-komediju “But I’m a Cheerleader” (1999). Tarantino je “Death Proof” soundtrack začinio numerama grupa koje su stvarale u različitim decenijama, tako da se mogu čuti pesme sastava Smith (“Baby, It’s You”, 1969), T. Rex (“Jeepster”, 1971), PacificGas&Electric(“Stagolee”,1971),The Coasters (“Down in Mexico”, 1956) i - najefektnije - britanske atrakcije Dave Dee, Beaky, Mick & Tich (“Hold Tight”, 1966). Spore numere - “The Love You Save”, koju je sredinom šezdesetih napisao i otpevao Joe Tax i “Good Love, Bad Love” Eddija Floyda - predstavljaju prekopotreban predah u moru furioznih ritmova. Album donosi i tri kratke, strateški raspoređene dijaloške deonice preuzete iz filma,koje,umaniru poznatom iz ranijih Tarantinovih kompilacija, nude komični predah i labavo povezuju muzički “narativ”. U jednominutnom dijalogu, adekvatno naslovljenom “Planning & Scheming”, Dov (Tarantinov specijalni gost - režiser Eli Roth) i Omar (Michael Bacall) dogovaraju se o taktici

“Death

1. “Last Race” (Jack Nitzsche)

2. “Baby, It’s You” (Smith)

3. “Paranoia Prima” (Ennio Morricone)

uz pomoć koje će napiti i obljubiti tri seksi glavne junakinje. Ultrakratki dijalog “Stuntman Mike”, koji vode junak iz naslova i Pam (još jednom Rose McGowan, ovoga puta s plavom perikom), služi kako bi se na scenu uveo glavni negativac, u tumačenju akcionog veterana Kurta Russella. Poslednja dijaloška deonica - “WhateverHowever” donosi pola minuta svađe koja je buknula između prijateljica Kim (Tracie Thoms) i kaskaderke Zoe Bell (koja u filmu tumači samu sebe). Nažalost, sva tri odabrana dijaloga nisu preterano pamtljiva, ali su kratki, nose prepoznatljiv Tarantinov pečat i ne oduzimaju puno vremena. Iako nova kompilacija nije na nivou odabira načinjenog za filmove“PulpFiction”ili“Reservoir Dogs”, soundtrack za “Death Proof” nudi pristojnu četrdesetominutnu zabavu i sigurno je da će još dugo biti slušan. Najpasioniranijim Tarantinovim poklonicima ponuđeno je i izdanje za kolekcionare u specijalno dizajniranom pakovanju i s dodatkom u vidu bookleta na dvanaest strana.

“Planet Terror”

1. “Grindhouse Main Title”

2. “Doc Block”

(Robert Rodriguez i Carl Thiel)

3. “The Sickos”

(Robert Rodriguez i Graeme Revell)

4. “You Belong To Me”

(Pee Wee King, Chilton Price i Redd Stewart; izvodi Rose McGowan)

5. “Go Go Not Cry Cry”

(Robert Rodriguez i Rick Del Castillo)

6. “Hospital Epidemic”

(Robert Rodriguez i Graeme Revell)

7. “Useless Talant #32”

(Rebecca Rodriguez i Robert Rodriguez; izvodi Rose McGowan)

8. “His Prescription... Pain”

(Robert Rodriguez i Carl Thiel)

9. “Cherry Darling”

Proof”

10. “The Grindhouse Blues”

11. “El Wray”

12. “Police Station Assault”

13. “Dakota”

(Robert Rodriguez i Carl Thiel)

4. “Planning & Scheming” (dijalog: Eli Roth i Michael Bacall)

5. “Jeepster” (T. Rex)

6. “Stuntman Mike” (dijalog: Kurt Russell i Rose McGowan)

7. “Staggolee” (PacificGas&Electric)

8. “Love You Save (May Be Your Own)” (Joe Tex)

9. “Good Love, Bad Love” (Eddie Floyd)

10. “Down in Mexico” (The Coasters)

11. “Hold Tight” (Dave Dee)

12. “Sally and Jack” (Pino Donaggio)

13. “It’s So Easy” (Willy DeVille)

14. “Whatever-However” (dijalog: Tracie Thoms i Zoe Bell)

15. “Riot in Thunder Alley” (Eddie Beram)

16. “Chick Habit” (April March)

14. “Zero To Fifty In Four”

15. “Fory Road”

16. “Helicopter Sicko Chopper”

(Robert Rodriguez i Graeme Revell)

17. “The Ring In The Jacket”

(Robert Rodriguez i George Oldziey)

18. “Killer Legs”

19. “Melting Member”

(Robert Rodriguez i Graeme Revell)

20. “Too Drunk To...”

(Jello Biafra; izvode Nouvelle Vague)

21. “Cherry’s Dance of Death”

(Robert Rodriguez; izvodi Chingon)

22. “Two Against The World”

(Rebecca Rodriguez i Robert Rodriguez; izvodi Rose McGowan)

“Sunshine”

Režija: Danny Boyle, 2007.

Žanr: Sci-Fi

Uloge: Cillian Murphy, Chris Evans, Hiroyuki Sanada, Michelle Yeoh...

Trajanje: 107 min

Sound Mix: Dolby Digital EX/DTS-ES

Godina je 2057. Sunce umire i čovečanstvu preti istrebljenje. Poslednja nada za Zemlju je svemirski brod Icarus II i njegova osmočlana posada. Njihova misija je da isporuče nuklearnu bombu koja je dizajnirana da zvezdi ponovo udahne život. Ali, već daleko na putu, bez komunikacije sa Zemljom, njihova misija se komplikuje. Posada prima poziv u pomoć sa Icarusa I, koji je nestao na sličnom zadatku sedam godina ranije. Njihova misija će uskoro biti dovedena u pitanje... Kao u većini dobrih (SF) filmova-aovajjepriličnodobar-ovdekrajnji cilj nije akcija radi akcije niti puko razmetanje specijalnim efektima već nešto drugo - u fokusu je čovek, njegov odnos prema sopstvenom biću i prema drugima, a SF žanr je ovde efektan okvir. Takav scenario Alexa Garlanda je reditelju Dannyju Boyleu (zajedno su snimili “28 Days Later” i “The Beach”) poslužio kao materijal iz kog on kreira prilično upečatljiv film-dobrogritma, sa uverljivim likovima, vizuelno elegantan i sa sjajnom muzikom (kompozitor John Murphy u kombinaciji sa Karl Hydeom i Rickom Smithom iz Underworlda, s pravom merom između orkestralnog i elektronskog). S obzirom da se dobri SF filmovipojavljujuretko,trebaihpogledati “pod obavezno”, pogotovo ako nisu klasični holivudski CGI klonovi. A “Sunshine” je, uz manje zamerke, možda najbolji SF od... odavno.

“Hot Fuzz”

Režija: Edgar Wright, 2007.

Žanr: komedija / akcija

Uloge: Simon Pegg, Nick Frost, Timothy Dalton, Jim Broadbent...

Trajanje: 121 min

Sound Mix: Dolby Digital EX

Retki su oni koji nisu bar čuli za fenomenalnu britansku horor komediju “Shaun of the Dead”, Edgara Wrighta i Simona Pegga. I dok su se u tom filmuuspešnosprdalisažanromzombi horora, dvojac je sada odlučio da se pozabavi akcionim “buddy-buddy” filmovima...Nicholas Angel (Simon Pegg) je najbolji londonski policajac - možda čak i predobar, do te mere da ljubomorni nadređeni, kako bi ga se rešili jer pored njega izgledaju nesposobni, odlučuju da ga premeste u idilično seoce Sendford, gde “kriminala nema”. Da stvar bude gora, tamo top-cop za partnera dobija infantilnog lokalca Dannyja Buttermana (Nick Frost) koji sanja da postane opak poput Mela Gibsona. Angel ne može da se prilagodi novoj sredini, sve dok se ne dogodi niz “nezgoda” (ubistava). Izgleda da Sendford baš i nije tako idilično mesto kako se na prvi pogled čini i Nicolas zajedno sa novim partnerom kreće u istragu... Kao predmet parodije poslužili su prvenstveno naslovi poput “Bad Boys”, “Lethal Weapon” i sličnih, koji su prema rečima Wrighta i Pegga ponekad i sami po sebi dovoljno smešni. Rezultat je vratolomna akciona komedija puna inteligentnog humora, u kojoj je pogođena srž akcijskog žanra, kome je tako odat i odličan omaž. Poseban začin filmu su kameo uloge, poput Cate Blanchett ili reditelja Petera Jacksona u ulozi suicidalnog Deda Mraza.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“Angel-A”

Režija: Luc Besson, 2005.

Žanr: fantazija / romansa

Uloge: Jamel Debbouze, Rie Rasmussen, Gilbert Melki, Serge Riaboukine...

Trajanje: 90 min

Sound Mix: Dolby Digital EX/DTS-ES

Andre (Jamel Debbouze) je “izgubljeni slučaj”, sitni prevarant koji grca u dugovima. Pozajmivši novac od valjda svih mutnih tipova u Parizu, dolazi u bezizlaznu situaciju. Pritisnut pretnjama, bez prebijene pare u džepu i ikoga kome bi mogao da se obrati za pomoć, Andre je sit svega i shvata da jedino što mu preostaje jeste da se baci u Senu. Međutim, u tome ga pretiče još jedna izgubljena duša - na par metara od njega jedna devojka se baca u reku. Andre skače za njom i spašava je. Misteriozna lepotica iz zahvalnosti stavlja svoj život Andreu na raspolaganje. Njih dvoje kreću u pohod po pariskim klubovima, a njegov se račun rapidno popravlja jer je Angela (Rie Rasmussen) neverovatno talentovana za izvlačenje novca niotkuda. Andreov stari problem je rešen, ali će se sada suočiti sa novim, drugačijim i sasvim neočekivanim. Ispostavlja se da je Angela anđeo s misijom na zemlji (zadatak joj je da spasi Andreovu dušu od posrtanja), nakon čega mora da se vrati na nebo, a Andre je bespovratno zaljubljen... Ovaj prilično artistički crno-beli filmdrugačijijeod svega što je Luc Besson dosad snimio, čudnovati hibrid filmova“Amelie”,“DerHimmelüber Berlin” i “It’s a Wonderful Life”. Impresivne su romantično-mračne scene poluprazne metropole čijim ulicama klizi samo čudnovati dvojac, jedan od najčudnijih u novijoj kinematografiji.

“Flags of Our Fathers”

Režija: Clint Eastwood, 2006. Žanr: ratni / drama

Uloge: Ryan Phillippe, Jesse Bradford, Adam Beach, Robert Patrick...

Trajanje: 132 min

Sound Mix: DTS/Dolby Digital/SDDS

Februara 1945. američki vojnici su zauzeli japansko ostrvo Ivo Džima i američka zastava se zavijorila na brdu Suribači, najvišoj tački ostrva. Nekoliko trenutaka pre njenog uspravljanja, dok je još podrhtavala na vetru, Joe Rosenthal je snimio legendarnu fotografijukojajepotom obišla svet. Za ljude na slici to je samo formalnost usred krvave bitke, ali u njihovoj domovini ona postaje simbol herojstva. Kako bi se iskoristila osećanja koja je fotografijaprobudila, preživeli vojnici bivaju izvučeni s ratišta i upućeni na turneju po domovini. Uprkos želji da se ne eksponiraju, jer sebe ne smatraju herojima, oni “služe državi” primajući čekove za popunu ratnog budžeta od sunarodnika željnih “pravih heroja”... Nakon smrti jednog od ovih marinaca, Johna Bradleya, njegov sin James otkrio je očevu priču i po njoj napisao knjigu “Flags of Our Fathers: Heroes of Iwa Jima”. Knjiga je Eastwoodu poslužila da snimi “američku polovinu” svog visokobudžetnog ratnog diptiha, u kome pažnju s ratnih pobeda okreće u potpuno drugom smeru, otkrivajući intimna preživljavanja “slučajnih heroja” i razgolićujući mašineriju ratne propagande. Ovo nije filmonečijojpobedi ili gubitku već o efektima rata na ljude. U finalu filmajedanodpreživelihvojnikagovoriobesmislenosti “herojstva”, zaključujući kako u ratu pobednika nema. Gubitnici su svi...

“Letters from Iwo Jima”

Režija: Clint Eastwood, 2006. Žanr: ratni / drama

Uloge: Ken Watanabe, Kazunari Ninomiya, Tsuyoshi Ihara, Ryo Kase...

Trajanje: 141 min

Sound Mix: DTS/SDDS/Dolby Digital

Snimljeni na istu temu i istovremeno, “Flags of Our Fathers” i “Letters from Iwo Jima” ukidaju staro holivudsko poimanje da se zaraćene strane dele na dobre i loše. Estwoodova namera bila je da stvori potpunu sliku jednog sukoba, fokusirajući se na pojedince i prikazujući rat kroz prizmu njihovih ličnih iskustava. Ova verzija bavi se perspektivom japanskih vojnika i počinje nešto ranije u odnosu na “američku priču”. Nekoliko meseci pre pojavljivanja američke floteuPacifikui konflikta,generalKuribayashi (Ken Watanabe) dolazi na ostrvo koje je najverovatnija meta napada da učvrsti odbranu. Veštim taktiziranjem on pretvara ono što je trebalo da bude brz poraz u dugu i herojsku odbranu, u kojoj ne postoji reč predaja... I upravo činjenica da od samog početka znamo da će gotovo svi akteri do kraja biti mrtvi - onima koji ne poginu čast nalaže da se ubiju - diktira ritam potpuno neuobičajen za žanr ratnog filma.Uz to, za razliku od hladnog prikaza američke verzije Ivo Džime, japanska verzija je ličnija i emocionalnija, inspirisana pismima vojnika koja su decenijama kasnije pronađena pod zemljom ovog ostrva. Pisma su dala lica i glasove ljudima. Drugačija vizura maestralno je podvučena i izborom drugačijih stilskih sredstava - filmje svedeniji i koherentniji, u duhu japanske kinematografske tradicije, umetnički uspešniji.

www.audioresearch.com

Jedan od najpoznatijih proizvođača audio komponenti na američkom tlu, kompanija Audio Research osnovana je 1970. godine u Mineapolisu, da bi kroz godine kvalitetnog rada stekla dobru reputaciju u celom svetu. Držeći se tradicije izrade cevnih pojačala, stvoren je širok krug obožavalaca. Koliko je to važno govori i podatak da kupci, pored kupovine novih uređaja, uvek mogu da nadograde ili servisiraju bilo koji stari model. Kompanije sa ovako dugom tradicijom i familijarnim odnosom prema kupcima mogu sebi da dozvole malo komfora kada je internet predstavljanje u pitanju, no svakako ne treba ni prepustiti sve slučaju. Nedostaci njihove internet prezentacije ogledaju se mahom u neoptimizovanoj navigaciji i loše oblikovanom sadržaju. Tekst je teško pratiti pri višim rezolucijama, a nešto više informacija, pored pomalo konfuzne specifikacijeproizvoda,nepostoji.Noipored toga, treba pogledati stranicu Factory Tour, koja vrlo dobro predstavlja sva dešavanja u jednoj fabrici audio opreme.

www.belcantodesign.com

Još jedan američki proizvođač, ovog puta sa mnogo više vremena i pažnje posvećenih internet prezentaciji. To donekle proizlazi iz činjenice da je kompanija Bel Canto osnovana početkom devedesetih. Moderne i jednostavne stranice nude veliki broj fotografija,kaoi sve neophodne podatke za svaki od modela. Mada Hi-Fi i online kupovina teško da idu zajedno, svaki proizvod moguće je poručiti i preko sajta. S obzirom na to da su cene relativno pristupačne, ovakva kupovina ima i svojih prednosti; naravno, kablove bi možda trebalo kupiti na drugom mestu, pošto se njihove cene kreću između 500 i 1.200 dolara. Pored kablova, ponudu čine pojačala snage, pretpojačala, plejeri, procesori, kao i univerzalni daljinski upravljači. Sve komponente dizajnirane su u istom futurističkom maniru, što bi potencijalnog kupca sa specifičnimukusom-iporedzvučnogkvaliteta-moglodaodbije od kupovine, zbog neslaganja sa nameštajem u kući, na primer.

www.cyrusaudio.com

Kompanija koja je svoj put započela kao “kćerka” kompanije Mission, proizvodeći pojačala koja su pratila Mission zvučne kutije. Godine 1984. predstavljeni su prvi modeli pod sadašnjim imenom, koji su doneli značajan uspeh kompaniji. Može se reći da su Cyrus One i Cyrus Two, prvenstveno neobičnim dizajnom svojih kućišta, oblikovali sve modele koji su tokom naredne dve decenije usledili. “Kutije za cipele”, kako se u šali nazivaju kućišta ovih dimenzija, postala su prepoznatljiv znak kompanije. Besprekornim kvalitetom i konstantnim inovacijama, Cyrus tokom godina uspeva da izgradi ime i da se 2004. godine konačno u potpunosti osamostali. Trenutna ponuda zaokružuje sve komponente u A/V sistemu, koje dolaze u uobičajenim, pomalo spartanskim kućištima. Mada i sajt na prvi pogled deluje tako, do velike količine podataka dolazi se brzim prolaskom kroz menije. Nisu izostavljeni ni dodatni sadržaji, kao što su PDF brošure i fotografijeuvisokojrezoluciji.

www.kemp.co.yu

Mada je domaće audio tržište veoma malo, lepo je videti da se naše firmetrudedaponude kvalitetne proizvode. Novosadski Kemp se proizvodnjom nosača i polica za zvučnike i komponente bavi od 1998. godine, a tradicija male radionice pretočena je u audiofilski nameštaj vrhunskog kvaliteta. Pažljiv odabir materijala, završna obrada i pažljivo osluškivanje želja kupaca stvorili su paletu proizvoda koja lako može da se izbori sa svetskom konkurencijom. Nedavno je urađena serija profesionalnih fotografija,kojesumahomsvoje mesto našle i na internet prezentaciji. Pri izradi prezentacije korišćena je flashtehnologija, sa sjajno izvedenom optimizacijom grafičkihelemenata.Iakosuestetskiifunkcionalni aspekti sajta zadovoljeni, nekoliko sitnica pomalo kvari odličan utisak koji ova prezentacija ostavlja: stranice se problematično učitavaju u Firefoxu, nedostaje PDF dokumentacija i postoji nekoliko nedovršenih stranica.

piše: Milan Belić

Kompanija osnovana od strane tri diplomca sa John Hopkins univerziteta, koji za sebe kažu da su “grupa sasvim običnih audiofila”.Naravno,poredživotneposvećenostisvemuštoima veze sa zvukom, Polk Audio predstavlja kompaniju iznad svega podređenu kvalitetu. Od prve stranice internet prezentacije vidljive su jednostavnost i preciznost, osnovne grupe proizvoda jasno su podeljene i snalaženje je veoma lako i brzo. Proizvodni program čine zvučnici i zvučne kutije, a poseban akcenat stavljen je na auto i marine Hi-Fi. To ne treba da čudi, jer tržište delova i dodataka za tuning-styling svake godine obrće sve više i više novca. Polk zapošljava i tim stilista, zaduženih za predstavljanje kompanije na auto sajmovima, koji se trude da u aktuelne modele automobila ugrade što više uređaja iz sopstvene ponude. Svi proizvodi su vrlo detaljno predstavljeni, uz prateće PDF brošure, specifikacijeislike finiša,kaoikomentarekupacaizkojihmožetesaznatiutiskeizprveruke.

www.wbtusa.com

Internet prezentacija američkog distributera nemačke kompanije WBT, koja se specijalizovala za proizvodnju konektora i interkonekcijskih panela. Mada se proizvodni program može okarakterisati kao nezanimljiv, impresionira izuzetna pažnja s kojom kompanija pristupa predstavljanju svog asortimana. Proizvoda nema mnogo - svega par desetina, sa po nekoliko varijacija (završna obrada, dimenzije...) - i svaki je predstavljen slikom, skicom preseka, kratkim propratnim tekstom i PDF dokumentom. Organizacija sajta jednostavna je i veoma praktična. Sve stranice su lako dostupne i jednostavne za snalaženje, što je donekle zasluga i dobro koncipiranog dizajna, za koji se može reći da je čak i previše “nemački precizan”. Zanimljivo je da WBT već dvadeset dve godine proizvodi konektore i da je vlasnik više od dvadeset patenata, kao što su konektori koji se zaključavaju, sigurnosni pinovi i slično. Malo više informacija o kompaniji i proizvodima/patentima moguće je pronaći na matičnoj prezentaciji www.WBT.de.

AV risiveri

CD plejeri

DVD plejeri Dekovi Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Integrisana stereo pojačala

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

Video kablovi

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

MP3 plejeri

Kompleti zvučnika

Zvučnici

Stalci za zvučnike

pregled tržišta jul 2007.

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost.

Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

pregled tržišta

CD plejeri

Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

DVD plejeri

Stereo pojačala snage

pregled tržišta

Slušalice

Autor: stefanbg89

Datum: 02 Jun 2007 11:40

Kupovina zvučnika!

Poz ljudi!

ja sam već par puta pitao ovde o nekim zvučnicima, ali bili ste nekulturni pa ste počeli da me bombardujete sa nekim risiverima, i nekim čudima. Da se odmah razumemo, meni to ne treba. Ja sam samo običan smrtnik koji želi nešto jednostavno. Dakle, imam već dobre 4 godine, možda 5 godina, mini-liniju, i nju sam nakačio na komp i tako slušam muziku. E sad, jel mi možete reći koje bih zvučnike mogao da kupim do 100 evra, ali da budu u nekoj srednjoj klasi (nista profi), da budu ok za neke žurke, a i da ja mogu sam za sebe da slušam muziku? Aj neka bude i do 150 evra.

*****

Autor: vulejov

Datum: 02 Jun 2007 11:55

Prati forum redovnije, bili su Mission skoro za 80 eura. Suviše sam star da bih ti mogao pomoći, ali ne ginu ti polovni.

*****

Autor: stefanbg89

Datum: 02 Jun 2007 11:58

Mission su zvučnici, jel?

A šta misliš koliko bi trebao da izdvojim onda para, ako je 150 evra malo?

*****

Autor: crnicrnja

Datum: 02 Jun 2007 12:46

Nema ništa za 100 eura. Kupi neki 2.1 sistem za komp. I pravi žurke.

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

dužine, ako nije drugačije naznačeno

Video kablovi

pregled tržišta

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

pregled tržišta

MP3 plejeri

1GB=1024MB; MP3 VBR=MP3 promenljivi bit-rate; WMA=Windows

Zvučnici

Zvučnici

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Cene stalaka za zvučnike se odnose na par, ukoliko nije drugačije navedeno

Kompleti zvučnika

Svakog neparnog meseca na kioscima... Hi-Files broj 19 izlazi prvog septembra 2007.

Dostupno na CD-u (više informacija na strani 63)