Hi-Files #19

Reč urednika

Hi-Fi & Full HD

Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, mnogi čitaoci izrazili su veliko interesovanje za intervjue sa poznatim ličnostima Hi-Fi sveta, te ovom prilikom imamo čak dva takva intervjua, od kojih je jedan rađen uživo. Internet era nam omogućava da stupimo u kontakt sa ljudima sa drugog kraja planete, ali ništa ne može da zameni razgovor licem u lice. Kao i uvek, trudimo se da budemo ekskluzivni i da obezbedimo najsvežije uređaje za testiranje. Po drugi put imamo pravu poslasticu iz kompanije LG - u pitanju su LCD ekrani koji rade u Full HD rezoluciji. Temu broja smo ovaj put posvetili principima rada pojačala, odnosno njihovim klasama. Shodno tome, na test smo uzeli nekoliko interesantnih predstavnika integrisanih pojačala. Tu prvenstveno mislimo na Unison Research hibridno pojačalo, kao i na malu premijeru u vidu single-end lampaškog pojačala Experience One iz domaće produkcije firme Trafomatic. S obzirom na vrelo leto i grejanje lampi, oba pojačala imala su izrazito topao zvuk :)

Nova sezona za Hi-Fi tek počinje. Podeljene su EISA nagrade, sajmovi se

Indeks oglašivača

pripremaju u Zagrebu i Ljubljani, dok je naša priča još uvek u stand-by poziciji. Objavili smo i spisak sajmova širom sveta, samo da nagovestimo koliko su audio/video tehnologije u zaletu. Upravo dok pišem ove redove, teku pripreme i dogovori za odlazak na IFA sajam u Berlinu. Prošle godine ovaj sajam se prostirao na 160.000 kvadratnih metara, sa 1.049 izlagača iz 32 zemlje, a broj posetilaca premašio je cifru od 200.000. Ako se put realizuje (držite nam palčeve), imaćete detaljan izveštaj sa sajma, ali svakako ne treba očekivati previše high-end opreme već više consumer elektronike.

Kao što ste možda i sami primetili, ovo je devetnaesti broj magazina Hi-Files. Za jubilarni dvadeseti broj pripremamo velike izmene u dizajnu i koncepciji časopisa. Ako imate novih ideja, mi smo uvek tu da vas poslušamo. U međuvremenu, slušajte puno muzike, gledajte filmove i...

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije.

Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili email redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Hi - Files, audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša Miodragović

Zamenik urednika

Ljubiša Stojanović

Art direktor Ivan Ćosić

Lektura i korektura Tanja Marković

Saradnici

Marko Herman, Jasna Kuhar, Bojana Herman - Nedeljković, Bojan Jović, Miodrag Jović, Viktor Kostić, Nemanja Stupar, Milan Belić, Dejan Mihajlović, Darko Brlečić, Zoran Ristić, Zoran Karapandžić, Milan M. Milošević

Naslovna strana Miodrag Jović

Adresa

Hi-Files Group

Miloša Zečevića 10

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač Hi-Files Group

Miloša Zečevića 10

11000 Beograd

Tel/fax: 011/24 19 586

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija

AltaNova

Tel: 011/105 605

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović.2004, br. 1- . - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno

Bulevar Arsenija Èarnojeviæa 69

11070 Novi Beograd

Marantz PM15S1

Dobitnik prestižne EISA nagrade: Najbolje Stereo pojaèalo 2005-2006

Bulevar Arsenija Èarnojeviæa 69 a 11070 Novi Beograd

Zvučna štangla

Denon je najavio novi zvučnik koji distribuira surround zvuk iz jedne kutije. Oznaka je DHT-FS3 X-SPACE, cena mu je oko

1.100 evra, a vizuelno podseća na centralni zvučnik. Ovaj zvučnik se oslanja na difrakciju širokih zvučnih “zrakova”, pri čemu je zvučna slika koegzistentnija i manje zavisna od veličine prostorije. Za razliku od konkurencije, Denon je predvideo subwoofer koji ulazi u osnovnu cenu.

Sajmovi u septembru i oktobru 2007.

Septembar 2007.

31. avgust - 5. septembar - IFA Berlin, Nemačka

5 - 9. septembar - CEDIA Expo 2007, Colorado Convention Center, Denver, SAD

7 - 9. septembar - AV Revolution, Hotel Ashoka, Nju Delhi, Indija

8 - 9. septembar - HifiBelgium,DolceLa Hulpe, Brisel, Belgija

21 - 23. septembar - London Sound & Vision, Park Inn, Heathrow, Engleska

29 - 30. septembar - WORLD OF HIFI, Congress Center, Hanover, Nemačka

Sennheiser za gaming

Nemački Sennheiser prezentovao je, kako kažu, najnapredniji audio sistem za video igre, koji karakteriše izuzetna čistina i preciznost zvuka, što je naročito pogodno za igre tipa Counter Strike, WarCraft i Battlefield.Četirivarijantesuuopticaju:PC151

- zatvorene kapsule, PC 156 USB, PC 161 sa otvorenim zadnjim delom, pogodne za međusobnu komunikaciju između članova tima radi realističnog dijaloga, kao i PC 166. Svi modeli su pogodni za dugotrajno igranje, muziku ili glas.

FS3 je dizajniran da se idealno slaže sa ravnim ekranima. Sa svojih 150 vati snage, zadovoljiće i najprobirljivije korisnike. Podržava Dolby Digital, DTS, Dolby Pro Logic II i Dolby Headphone. Kabinet se sastoji od šest zvučničkih jedinica, sedam digitalnih pojačala i naprednih DSP čipova koji koriste novi Denonov X-SPACE surround program.

Oktobar 2007.

13 - 14. oktobar - Home Entertainment Show, Renaissance Manchester, Engleska

12 - 15. oktobar - home07, Seedamm Plaza, Pfäffikon,Švajcarska

20 - 21. oktobar - VAD Show, Veldhofen, Holandija

20 - 21. oktobar - Analog Forum, Novotel Krefeld

26 - 28. oktobar - AV Revolution, Bombay Exhibition Center, Mumbai, Indija

27 - 28. oktobar - Scottish High Fidelity Show, Edinburg, Škotska

27 - 28. oktobar - HifiBrugge,SiteOudSint Jan, Belgija

Svemogući Onkyo

Onkyo je prikazao novi mikro CD risiver koji podržava DVD-Video, DVD-Audio i SACD diskove. Dizajniran je za ljude koji nemaju prostora da postave univerzalni DVD plejer, A/V risiver i multikanalni zvučnički sistem. Omaleni Onkyo DR-815 je 2.1-kanalni sistem koji će koštati oko 400 evra. Naravno, podrška za iPod je prisutna, a univerzalni DVD transport takođe može da čita MP3, WMA i JPEG fajlove. Svi kanali sadrže visokokvalitetne 192kHz/24-bitne D/A konvertore, potpomognute ekskluzivnim Onkyo izumom pod imenom Vector Linear Shaping Circuitry (VLSC), koji daje čist analogni izlaz ka WRAT pojačalima (Onkyo Wide Range AmplifierTechnology). Štaviše, za ljude koji žele da prošire sistem na punu 5.1 konfiguraciju,DR-815 sadrži konektore na zadnjem panelu na koje je dovoljno prikačiti pojačala.

Blu-ray vs HD DVD

Prošle nedelje HD DVD grupa je ponosno najavila da je prodaja HD DVD hardvera prerasla prodaju Blu-ray hardvera, i to u odnosu 3:1 na glavnim evropskim tržištima. Blu-ray asocijacija je reagovala izjavom da zvaničnici HD-DVD-a “daju netačne i loše interpretirane podatke dobijene istraživanjem tržišta širom Evrope”. U jednom trenutku HD DVD je zaista imao prednost u prodaji u odnosu na Blu-ray, ali taj vrh u statistici se ne može uzeti za prosek. Prema drugim istraživanjima na PC HD tržištu, Blu-ray vodi daleko ispred HD DVD formata.

Glavne karakteristike su: mikrofon sa funkcijom poništavanja šuma, visokokvalitetne kapsule, mekani jastučići, kao i kontrola jačine zvuka i mute opcija za mikrofon.

Ulje na vatru dodala je HD DVD grupa izjavom da nisu uzeli u razmatranje prodaju Play Stationa 3 (Blu-ray). Ako bi se ova stavka dodala proseku, tada bi Bluray dobio statističku utakmicu. Gledajući iz nezavisnog ugla, postaje očigledno da je bitka između formata sve manje fer i da će trajati poduže. Ostaje nada da će ova oštra utakmica ipak izvojevati kvalitet, na radost svih korisnika.

Sanyo sa novom optikom

Sanyo, vodeći proizvođač 3LCD projektora, demonstrirao je novi model jedinstven po tome što radi na kratkim rastojanjima. Model PLC-XL50 teorijski može da radi u bilo kakvom okruženju, a naročito tamo gde tradicionalni projektori ne mogu da rade. “PLC-XL50 će biti idealan projektor za veliki broj korisnika, naročito u obrazovnom i informacionom domenu”, kaže Mark Holt, potpredsednik Sanyo Presentation Technologies Divisiona. Kako bi Sanyo skratio distancu za projektovanje, primenjena su velika asferična sočiva i precizna asferična ogledala. Nova optika razvijena je u cilju 80-inčne projekcije sa kratkog rastojanja (od oko 8 cm). Ovim se dobija mogućnost projektovanja veoma velikih slika u bilo kojoj prostoriji. Primenjena optika i mehanizmi za hlađenje omogućavaju horizontalnu i vertikalnu projekciju. Nova sočiva, u kombinaciji sa ogledalima i korekcionim sočivima, omogućavaju velika uvećanja slike bez izobličenja, čak i sa veoma kratkih rastojanja. Da bi se napravila horizontalna i vertikalna reprodukcija, razvijen je poseban mehanizam za hlađenje. Konačno rešenje je jednosmerni sistem za protok vazduha, kojim se vazduh uzima sa jedne strane projektora a izbacuje sa druge.

SpecifikacijeprojektoraPLC-XL50su:osvetljenjeod2000lumena,rezolucija1024x768, ugrađen mono zvučnik snage 2 vata, a tu su i brojni video ulazi. Masa projektora je samo 7,8 kilograma.

Program za zaštitu sadržaja

Kompanija BD+ Technologies, koja je nosilac licence za BD+, objavila je kompletnu listu programa za licenciranje. BD+ predstavlja dodatni sloj na Blu-ray diskovima koji služi za zaštitu filmskihidrugihzabavnih sadržaja. Program za licenciranje sadrži specifikacije,ugovoreiostaludokumentaciju koja se može preuzeti sa adrese www.bdplusllc.com. Ova tehnologija ugrađena je u sve Blu-ray plejere trenutno aktuelne na tržištu, ali je tek sada dokumentacija o detaljima postala dostupna široj javnosti.

“Fox se agresivno borio protiv piraterije prethodnih godina. Konačno, usvajanje BD+ kao dela Blu-ray specifikacijebioje ključni faktor u proboju ovog formata”, kaže Mike Dunn, predsednik Twentieth

Century Fox Home Entertainmenta. Bob Chapek, predsednik Buena Vista Worldwide Home Entertainmenta rekao je: “Uzbuđeni smo što je BD+ postao realnost. U ovim vremenima nijedan izdavač ne može da preuzme rizik objavljivanja novog sadržaja dok mu se ne zagarantuju autorska prava”. U ime MGM Home Entertainmenta, Eric Doctorow rekao je: “Ovo su veoma dobre vesti. Izdavači sada mogu napraviti više proizvoda, a u isto vreme biti sigurni da će objavljeni sadržaji biti zaštićeni na pravi način”. “BD+ služi kao dodatni čuvar protiv piraterije”, kaže David Bishop, predsednik Sony Pictures Home Entertainmenta. “Sony Pictures veruje da će ovo postati važan parametar koji će pogurati Blu-ray format napred”, dodao je on.

Chord Crimson

Chord je lansirao novi interkonekt pod nazivom Crimson, koji je predviđen da zameni Calypso i Chrysalis kablove. Smela odluka da se zamene popularni kablovi utemeljena je na sve većem iskustvu i novim tehnologijama u proizvodnim pogonima Chorda. Model

Crimson je polubalansiran kabl koji, kao i Cobra 3 i Indigo, koristi puni lebdeći oklop. Ovo je u suprotnosti sa Chrysalis i Calypso kablovima, koji su, u suštini, koaksijalni kablovi. Crimson je konstruisan oko dva seta upredenih provodnika, smeštenih u polietilen niske gustine, kakav je istovremeno upotrebljen i za izolaciju. Svaki provodnik je oklopljen bakrom bez oksida, pri čemu su oklop i provodnici proizvedeni od istog komada bakra. Spoljašnja košuljica je kombinacija mekanog PVC-a iznutra i tvrdog PVC-a spolja. Ovakva kombinacija materijala daje odlične mehaničke osobine. Konačno, RCA konektori su preuzeti od proverenog interkonekta Cobra 3. Preporučena cena za jedan par Crimson RCA-RCA dužine pola metra je oko 50 evra, a za dužinu od jednog metra treba izdvojiti oko 55 evra.

Univerzalni daljinski upravljač

Denon je predstavio novo rešenje za daljinski upravljač, pod oznakom RC7000CI. Uređaj podržava Zigbee standard i namenjen je AV risiverima, a može se putem PC računara programirati da podržava i ostale audio/video uređaje. Softver za programiranje koristi veliku bazu podataka o IR protokolima, tako da RC7000CI predstavlja univerzalno rešenje za široku paletu uređaja. Komunikacija je obostra-

LG DVD snimač

LG DVD snimač sa ugrađenim hard diskom pod nazivom RH 200 osvajač je više prestižnih evropskih nagrada. Model RH 200 osvojio je evropsku nagradu za tehnološka dostignuća, EISA i iF Design Award za 2006. godinu. Pored toga, ovaj uređaj osvojio je i ovogodišnju Red Dot Design nagradu za dizajn. Reč je o DVD snimaču sa Super Multi-Recording tehnologijom koji podržava standarde DVD+R/ DVD+RW, DVD-RAM i dupli DVD+R. Tvrdi disk kapaciteta 250 GB koji je integrisan u ovaj multifunkcijski uređaj omogućava snimanje 345 sati materijala ili oko 170

na, tako da daljinski upravljač može da prima informacije od uređaja i da ih ispisuje na ekranu. Ovo je korisno kada želimo da znamo naziv pesme koja trenutno svira na našem uređaju. Takođe, možemo saznati, na primer, koliko je pojačan risiver u susednoj sobi. Za ovu namenu koristi se RF Zigbee komunikacija i ovim putem može se kontrolisati ukupno 16 uređaja. Univerzalni daljinski upravljač RC7000CI već je u prodaji i može se nabaviti po ceni od 300 evra.

Krell 302

Krell je najavio novo pojačalo iz Evolution serije sa oznakom 302. Radi se o veoma moćnom pojačivaču od 300 vati, sa balansiranom konstrukcijom. Ovaj model radi u push-pull vezi sa deset pari veoma brzih izlaznih tranzistora. Napajanje poseduje masivni torusni transformator, sa kondenzatorima koji imaju kapacitet 110.000 mikrofarada, a moći će da “povuče” i do 3.000 vati iz gradske mreže. Robustno aluminijumsko kućište sprečiće sve moguće interferencije, a izrađivaće se u crnom i srebrnom finišu.Podrazumevano,koristiće i Krell Current Mode topologiju. Preporučena cena za Evolution 302 pojačivač iznosi 10.500 dolara.

filmova,230fudbalskihmečevaili345 TV programa u EQ modu. Snimač RH 200, takođe, omogućava snimanje u MPEG 4 formatu, povećavajući vreme snimanja na čak 625 sati. Svi digitalni audio-vizuelni podaci koji se nalaze na hard disku u RH 200 mogu se smestiti u foldere kojima je jednostavno upravljati, a moguće je čak i prebacivati sadržaje na DVD diskove. Štaviše, RH 200 može istovremeno da snima i prikazuje već snimljen video materijal.

Kimber Select

Novi model Kimber Select kabla nosiće oznaku KS-1036. U pitanju je naslednik veoma cenjenog interkonekcijskog kabla KS-1030. Kabl KS-1036 će imati 50% više srebrnih provodnika, koristiće V-Teflon izolaciju, kao i WBT-0102 Ag nextgen konektore. Poznato je da je V-Teflonizolacija otporna na visoke temperature i pritiske, a da se za proizvodnju ovih kablova koriste najčistiji srebrni provodnici od takozvanog “Black Pearl” srebra. Takođe, korišćena je jedinstvena ortogonalna matrica za uplitanje kabla. Za balansiranu vezu, kompanija Kimber Kable je predstavila novi model sa oznakom KS-1136.

Legendarna serija

Marantz je prezentovao novi Hi-Fi sistem od četiri komponente pod nazivom Legendary series. Komplet se sastoji od SA7S1 SACD plejera, SC-7S2 pretpojačala i dva MA-9S2 snagaša. Kako tvrde u Marantzu, unutrašnjost sistema je vrhunsko delo

Mini show

Trećeg novembra 2007. godine u sali Beograd hotela Hyatt Regency Belgrade, beogradska firma“BM”ceodržatiprezentaciju uređaja iz svog distributivnog programa. Brendovi kao što su: Krell, Kimber Kable, Vienna Acoustics, Finite Elemente, Primare, Isotek Systems i Lehman Audio biće predstavljeni zajedno sa nekim novitetima. Na izložbi će biti postavljeno više sistema tako da će se posetioci imati priliku da se uvere u visok kvalitet zvuka. Ulaz je besplatan, a prezentacija ce trajati od 11-20 časova. Za više informacija možete se obratiti na telefon 011/3618-000.

audio inženjeringa, pri čemu su u izradi svakog detalja korišćeni najfinijimaterijali. Pojačalo snage MA-9S2 može da proizvede 300 vati pri opterećenju od 8 oma ili 600 vati na 4 oma. Masivno metalno kućište garantuje inertnost na vibracije i u potpunosti je obloženo bakrom, u cilju smanjenja električnih interfencija, a šrafovi su prikriveni i ne vide se. Mehanizam SACD

Ledena kocka

Nemačka kompanija Sonoro lansirala je ograničeno izdanje CD/radio/časovnika pod nazivom Ice.Cubo. Radi se o veoma kvalitetnom proizvodu, retro dizajna. Finalna obrada drvene kutije podrazumeva lak visokog sjaja koji dolazi u sedam nijansi. Takođe, dostupne su i tri varijante u boji drveta. Dimenzije uređaja su 21x13x23 centimetra, što ga čini pogodnim za čuvanje na polici u malim prostorijama, mada masa uređaja nije zanemarljiva - čitavih 3,7 kilograma.

plejera nalazi se u aluminijumskom bloku debljine jedan centimetar koji je u celosti premazan antireflektujućombojom,u cilju eliminacije refleksijakojemoguda “zbune” laser. Pretpojačalo napaja torusni transformator čije jezgro je punjeno silikonsko-čeličnim pločama i u celosti se nalazi u aluminijumskom kućištu, tako da je transformator magnetno izolovan od okruženja. Legendary serija je već u prodaji, a za ceo komplet treba izdvojiti ukupno oko 33.000 evra.

Digitalni časovnik smešten je na središnji deo prednjeg panela i ima sportski oblikovan metalni oklop. Pored zvučnika i LCD ekrana, “ledena kocka” je opremljena integrisanom radio-antenom, koja je smeštena sa gornje strane kutije. Pored digitalnog časovnika, Cubo poseduje FM radio i CD plejer. Dostupan je i spoljašnji stereo ulaz (3,5 mm) za priključenje prenosivih audio uređaja.

Konačno, Ice.Cubo karakteriše obilje dodatnih funkcija, kao što su buđenje uz radio ili CD, “dremanje”, intro režim od 10 sekundi za CD plejer, šest memorijskih mesta za radio stanice itd., a kod nas se može nabaviti posredstvom distributerske kuće IB Sistem.

tema broja

Režimi rada pojačala

Klasna borba

U letnjoj pauzi, dok audio/video industrija još uvek skriva novitete za jesenje salone, a distributeri se pripremaju za dolazeću sezonu, Hi-Files vam ovog meseca, umesto teme broja, donosi teorijski članak pisan razumljivim jezikom o klasama audio pojačivača, principima rada, oblastima primene i njihovim zvučnim odlikama. Time ujedno odgovaramo na brojna pitanja čitalaca o klasama pojačala, posebno o klasi A, a onima koji su obavešteni o ovoj oblasti osvežavamo znanje. Odmah na početku ćemo otkloniti jednu nedoumicu: klase pojačivača nisu usko vezane za Hi-Fi; klase u elektronici predstavljaju oznake za režim ili princip rada pojačivačkih kola, i to njihovih aktivnih elemenata - lampi i

Rečnik

tranzistora. Pojačivači se sreću svuda gde je informaciju u vidu signala potrebno preneti sa jednog na drugo mesto, pojačati je u voltima ili amperima, ili joj na drugi način promeniti oblik ili svojstvo, dakle svuda gde postoji električni signal, od igračaka sa daljinskom komandom do muzičkih uređaja. Ovde ćemo se, prirodno, ograničiti na “muzičke igračke”.

piše:

Milan M. Milošević

Radi jasnosti, zbog čitalaca koji nisu opremljeni tehničkim znanjem, koristićemo osnovne modele signala i pojačivača. Osnovni i u laboratorijama često korišćeni oblik signala je takozvana sinusoida (Slika 1), nazvana po tome što njen oblik odgovara grafičkomprikazufunkcijey=sinx. Na slici se vidi da u prvoj polovini svog trajanja on ima pozitivnu vrednost, a u drugoj silazi u negativnu vrednost - zbog te promene polariteta zove se naizmenični ili AC signal. Ovakav ton možete da čujete na test-ekranu na televiziji po završetku programa.

Anoda pozitivna elektroda cevi, predstavlja njen izlaz.

Baza elektroda tranzistora na koju se dovodi signal, odgovara rešetki na cevi.

Bias jednosmerna struja koja protiče između emitera i kolektora pod dejstvom jednosmernog napona na bazi. Koristi se za otvaranje tranzistora i izbor najravnijeg dela transkonduktanse.

Distorzija izobličenje, iskrivljenost izlaznog signala u odnosu na ulazni. Predstavlja manu pojačivača, posebno ako je distorzija toliko velika da postaje čujna.

Emiter elektroda tranzistora vezana za napajanje.

Katoda negativna elektroda cevi, vezana za napajanje.

Kolektor izlaz tranzistora u kome se sabiraju struje iz napajanja i baze.

Linearnost sposobnost pojačivača da signal pojača sa što manje izobličenja njegove originalne forme.

Push-pull pojačivač u kome dva komplementarna elementa zasebno pojačavaju pozitivnu i negativu poluperiodu, koje se na izlazu spajaju u ceo signal.

Rešetka elektroda cevi na koju se dovodi signal koji je potrebno pojačati.

Single-ended pojačivač u kome jedan tranzistor ili cev pojačavaju obe poluperiode signala. Suprotan princip od push-pulla.

Transkonduktansa kriva koja prikazuje zavisnost struje na izlazu tranzistora od prednapona na bazi. Njen najravniji deo koristi se za pojačavanje. (Videti linearnost.)

Reakcija uticaj izlaza na ulaz pojačivača putem petlje. Koristi se radi korekcije pojačanja.

Najjednostavniji pojačivač koji se može predstaviti je tranzistor sa svoja tri pola: emiterom, bazom i kolektorom (njegova preteča, osnovna pojačivačka cev - trioda, ima odgovarajuće tri elektrode: katodu, rešetku i anodu). Njihove uloge su, redom, sledeće: emiter je vezan za napajanje, signal koji je potrebno pojačati dovodi se na bazu, a pojačani signal odlazi kroz kolektor (postoje i drugačiji načini vezivanja na elektrode, ali njima se ovde nećemo baviti). Osobina tranzistora, odnosno cevi, je da malim promenama signala na ulazu proizvode višestruko pojačan rezultat na svom izlazu. Drugačije posmatrano, moglo bi se reći da pojačivač moduliše tj. oblikuje napon ili struju iz napajanja pomoću signala. Pošto imamo signal i pojačivač, naš zadatak je da pomenuti sinusni signal pojačamo i to možemo učiniti na više načina, odnosno u više klasa. Pretpostavimo da smo u pojednostavljenoj šemi priključili napajanje na emiter, signal na bazu, a kolektor vezali na osciloskop - bolje nego na zvučnik, ne zato što sa ovom šemom ne bismo dobili zvuk nego zato što je grafičkilakšerazumetidobijeni rezultat nego ga slušati.

Klasa B

Ne počinjemo po abecednom redu već po najprostijoj klasi rada u elektronici. Kao što je rečeno, tranzistor je pojačivač koji na svom izlazu daje “uvećanu sliku” signala sa svog ulaza i za to koristi struju iz napajanja. U idealnom slučaju, pojačani signal bio bi “slika i prilika” signala na ulazu (Slika 2). Međutim, stvari ne izgledaju uvek (zapravo nikad) ovako. Prvo, kriva koja predstavlja odnos napona na bazi i struje na izlazu

Slika 1. Sinusoidni signal

iz tranzistora nikada nije idealno ravna. Ako tu krivu shvatimo kao uveličavajuće staklo, to znači da će se uveličani signal u toku “preslikavanja” preko krive u određenoj meri deformisati, odnosno da će se pojaviti izvesna izobličenja u zvuku. Ova kriva zove se transkonduktansa i predstavlja karakteristiku pojačivača. Drugo, zbog svoje konstrukcije, tranzistoru je potreban određeni napon između emitera i baze da bi se uključio i počeo da funkcioniše. Kada napon padne ispod te vrednosti, tranzistor se gasi i prekida da provodi. Na bazu se dovodi i konstantan jednosmeran napon, čime se tranzistor polariše i kada nema signala, i tada se nalazi u takozvanoj mirnoj tački (M).

U klasi B, kroz tranzistor će proći samo gornja polovina sinusnog signala, dok donja neće, jer će za to vreme tranzistor biti zatvoren i delovaće kao prekidač. Rečeno stručnim jezikom, napon na bazi je takav da struja kroz kolektor teče samo za vreme pozitivne poluperiode signala. Sa ovako odsečenim signalom i samo jednim tranzistorom ne može da se uradi mnogo; međutim, ako se pojačivaču doda još jedan tranzistor suprotnog polariteta koji će pojačavati donju, negativnu poluperiodu signala, sastavljanjem ove dve polovine moguće je rekonstruisati ceo oblik signala na izlazu. Dva tranzistora u klasi B koji rade u kontrataktu zovu se komplementarni par i čine osnovnu konstrukciju takozvanih push-pull pojačivača (Slika 3).

Prednosti: Budući da struja protiče kroz tranzistor samo za vreme pojačavanja koje traje polovinu signala, pojačivač u B klasi smatra se ekonomičnim, jer samo

manji deo električne energije pretvara u toplotu. Maksimalna teorijska efikasnost klase B iznosi 78,5%, ali ovaj podatak je mnogo rečitiji kada se uporedi sa efika snošću klasa A i AB.

Nedostaci: U radu komplementarnog para tranzistora praktično je nemoguće ostvariti savršen spoj gornje i donje polo vine signala u tački gde se sastaju u nuli. Umesto toga, javlja se takozvana crosso ver ili prelazna distorzija, koja je čujna i neprihvatljiva za audio aplikacije.

Primena: Klasa B koristi se u pojačivačima radio-frekvencija, gde distorzija nije od primarne važnosti, kao i u starim portabl uređajima sa baterijama, gde se na prvom mestu traži ekonomičnost a kvalitet zvuka nije presudan. Pojačivači u klasi B skoro uvek rade kao komplementarni parovi.

Klasa AB

Ukoliko vaše pojačalo ne nosi posebnu oznaku, možete biti gotovo sigurni da radi u klasi AB, kao i velika većina Hi-Fi poja čala danas. Razlog tako široke primene leži u činjenici da ova klasa nudi odličan odnos potrošnje struje i snage koju razvija na izlazu, dok istovremeno u velikoj meri eliminiše probleme izobličenja koja se javljaju u klasi B. Zbog čega je potrošnja toliko važna? Pojačivač dobija struju iz na pajanja, električnog sklopa koji u osnovi čine transformator, ispravljač i kondenza tor. Napajanje koje snabdeva pojačivač dovoljnom i kvalitetnom strujom često je velikih dimenzija i izrađeno od skupih ele menata - neretko je napajanje najskuplji deo pojačala, što je potpuno opravdano, imajući u vidu njegovu ulogu u dobrom zvuku i cene dobrih komponenti. Ako znamo da se u tranzistoru struja jednim delom pretvara u izlazni signal, dok se ostatak rasipa u vidu toplote, poželjno je da se što više struje iskoristi za pojačava nje a što manje baci.

Kao što smo videli, u klasi B pojačivač pro vodi samo jednu polovinu signala a zatim se isključuje. Naravno, u realnim uslovima ova polovina nikada nije savršena, a treba imati u vidu da je pojačivaču potrebno određeno vreme da se probudi i uključi, kao i da i u obrnutom procesu isključiva nja stvara određene smetnje. Logično re šenje koje se nameće jeste da tranzistor bude malo duže uključen i provodi nešto

Slika 2. Klasa B

Slika 3. Klasa B Push Pull

veći deo signala od jedne polovine. To se postiže povećavanjem biasa na bazi, koji je sada veći nego u klasi B ali i dalje znatno manji nego u A. Istovremeno, mirna tačka M pomera se prema linearnom delu krive. Kada drugi tranzistor koji brine o negativnoj poluperiodi preuzme svoj deo signala, on takođe neće provoditi samo jednu polovinu već će preuzeti jedan deo signala od svog pozitivnog para. Time se između ova dva tranzistora ostvaruje određeno preklapanje u zoni prelazne distorzije i, samim tim, postiže glatko prelaženje preko kritične tačke. Zanimljvo je da klasa AB u jednom malom segmentu funkcioniše

kao A: naime, u zoni preklapanja oba tranzistora su uključena, što je odlika klase A koja ovde, doduše, traje vrlo kratko.

Budući da je uključen duže nego što je potrebno, tranzistor u klasi AB ima manju efikasnostodklaseB:teorijskiseonakreće između 50% i 100%, ali se u praksi retko postiže više od 78%. Kao što ime sugeriše, ovo je kompromis između klasa A i B koji u velikoj meri rešava probleme obe klase: eliminiše distorziju, povećava efikasnost i smanjuje toplotnu disipaciju i ukupnu cenu pojačivača. U kojoj meri to zaista i uspeva, zavisi od konkretnog projekta i njegove izrade, ali na papiru predstavlja gotovo savršen recept za sreću.

Klasa AB1 podrazumeva da je baza tranzistora uvek na nižem jednosmernom prednaponu nego u klasi A. Klasa AB2 ima niži jednosmerni prednapon od klase AB1, ali sa većim ulaznim signalom. Kada nivo signala dovoljno poraste, povećava se i struja polarizacije i pojačalo prelazi u klasu AB1.

Prednosti: Velika efikasnost,malatoplotna disipacija i prihvatljiva količina nelinearnih izobličenja.

Nedostaci: U užem smislu postoje u poređenju sa klasom A.

Primena: Najčešći pojačivači snage u audio uređajima.

Klasa A

Nakon nesavršenosti prethodnih principa rada, dolazimo do klase A, čiji se naziv, zanimljivo, poklapa sa oznakom vrhunskog kvaliteta. Nauka i iskustvo mogu da potvrde da je klasa A najbolje rešenje za poja-

čanje audio signala, jer nudi najviše prednosti, dok mane njenog funkcionisanja uglavnom izlaze iz domena samog zvuka i više se odnose na okruženje u kome ovi pojačivači rade.

Kao što smo videli, klasa B pati od tog nedostatka što jedan tranzistor ne može da prenese ceo signal, dok komplementarni par uzrokuje deformisanje signala i izobličenja, zato što je svaki tranzistor polovinu vremena isključen. Klasa AB taj problem pokušava da reši određenim preklapanjem gornje i donje polovine signala i tranzistor ostaje duže uključen. U klasi A, tranzistor je uvek uključen i provodi, čak i kada nema signala na ulazu. Vrednost biasa u ovom slučaju nije samo dovoljna da ga drži neprekidno uključenim nego i podiže mirnu tačku M znatno iznad nule, na deo krive koji je najravniji, tj. koji daje najlinearnije pojačanje. To znači da kroz tranzistor sada mogu da prođu obe polovine sinusoide, a da ceo signal bude verno reprodukovan (Slika 4). Ove osobine, rečeno jednostavnim jezikom, čine lepotu zvuka svojstvenu klasi A. Konstrukcija u kojoj samo jedan tranzistor pojačava ceo signal zove se single-ended (jedan kraj), nasuprot komplementarnim parovima koje smo pomenuli.

Šta se još događa u pojačivaču klase A? Maločas pomenuti prednapon, koji se dovodi na bazu tranzistora, stalan je, ne zavisi od nivoa signala na ulazu i sprečava ga da se isključi. U stanju mirovanja, kada na bazi nema signala, takođe protiče struja ali jednosmerna, tako da se celokupna energija pretvara u toplotu. U pojačivačima klase A skoro da nema razlike između potrošnje struje u mirovanju i na maksimalnoj snazi, samo što se energija drugačije raspodeljuje između zvučne i toplotne ali se uvek veći deo rasipa nego što se iskoristi. U naponskim pojačivačima, gde su signali mali, velika potrošnja i oslobađanje toplote srazmerno su mali; problemi se, međutim, javljaju u pojačivačima snage, gde za

svaki vat muzike tranzistor isijava najmanje još jedan vat toplote (teorijska efikasnost klase A je, prema tome, 50%, ali u praksi retko prelazi 20%), što zahteva napajanje velike snage i velike hladnjake. Zbog toga su pojačivači u klasi A male snage, koja se kreće od svega nekoliko do dvadesetak vati. Ako želite više vati od toga, pogledajte Audio Note Ankoru, cevni monoblok od 70 vati u čistoj klasi A – njegova preporučena cena je 19.000 funti.

Očigledno je da u klasi A problemi rastu sa snagom. Pomirenje oba zahteva nudi dinamička klasa A, pojačivač koji do određene snage radi u klasi A, obično do desetak vati; kada nastavite da pojačavate, uređaj automatski prelazi u klasu AB, ostvarujući više snage na izlazu (primer: Unison Research Unico Secondo). Postoje i pojačala koja nude izbor klase putem preklopnika.

Prednosti: Klasa A u potpunosti eliminiše prelaznu distorziju. Osim toga, nudi najlinearnije pojačanje ulaznog signala, tj. najverniju reprodukciju.

Nedostaci: Glavni nedostatak klase A je mnogo toplote a malo vati i, samim tim, ograničena snaga. Režim rada tranzistora na velikim vrednostima istovremenog napona i struje uzrokuje distorziju i do 0,1%, što je od 10 do 100 puta više od nekih AB pojačivača. Loše rešen termalni odvod može ozbiljno oštetiti druge elemente, elektrolite i štampanu ploču, i višestruko im smanjiti vek trajanja. Može biti i previše “vruća” za korišćenje u toplim mesecima.

Primena: Skoro po pravilu primenjuju se u pojačivačima napona i linijskim kolima gde su vrednosti signala male, kao i u izlaznim pojačivačima visoke klase gde je kvalitet zvuka imperativ a snaga manje važna.

Klasa C

Pojačivač u ovoj klasi provodi još manje od klase B: dok B klasa pojačava polovinu

Slika 4. Klasa A

Slika 5

Klasa C

sinusnog signala, kroz klasu C prolazi manje od toga (Slika 5). Posledično, klasa C ima još veću distorziju, tako da je apsolutno neupotrebljiva u audio aplikacijama. Međutim, njena dobra strana jeste postizanje vrlo visoke efikasnosti,čakdo90%,takodase koristi za pojačavanje velikih snaga, i to signala u kojima izobličenje nije od velike važnosti, kao što su radio-predajnici. U ovim uređajima, pojačivač u klasi C pojačava vrlo uzak spektar frekvencija u reznonantnim kolima, a odgovarajućom elektronikom eliminiše se neželjena distorzija.

Netipične klase

Neke klase pojačivača koje se retko koriste i oznake koje su više marketinški nazivi za izume nekih proizvođača nego zasebni i potpuno novi principi rada.

AA

Oznake “New Class A” i “Class AA”, koje su svojevremeno svetlele na uređajima firme Technics, nemaju veze sa pravom klasom

A. U prvom slučaju reč je o posebnom, mikroprocesorski kontrolisanom biasu tranzistora, kako bi se izbegla prelazna distorzija, dok je klasa AA zapravo sklop dva izlazna pojačivača u A i B klasi i prema tome nije “više od klase A”, kako naziv govori.

E

Vrsta prekidačkog pojačivača kod koga je frekvencija svičovanja toliko visoka da je pojačivač skoro uvek otvoren. Na ulazu i izlazu koristi određena oscilatorna kola koja interaguju sa pojačivačkim tranzistorom i svojom reakcijom na signal ga uključuju i isključuju. Koristi se za pojačanje četvrtastog signala, posebno u prenosu podataka, i radi na frekvencijama višim od 1 GHz.

Prednosti: Visoka efikasnostimalorasipanjetoplote.

Nedostaci: Neprihvatljivo velika izobličenja za pojačavanje zvuka.

Primena:

Klasa C koristi se u radio-predajnicima, ali i u megafonima, gde je mnogo važnije da se čujete glasno nego audiofilski.

F

Usavršena varijanta klase E kod koje je vreme pojačavanja skraćeno na jednu polovinu. Sadrži složeniju elektroniku od klase E, posebno na izlazu, čime ostvaruje bolje karakteristike u pogledu prenosa, pojačavanja i stvaranja sopstvenih harmonika. Ima sličnu primenu u prenosu podataka kao klasa E.

G

Klasa G je efikasnijavarijantaklaseABkoja umesto jednog koristi više redom rastućih napona napajanja, koje uključuje u zavisnosti od napona signala na ulazu. Time se svaki napon napajanja optimalno iskorišćava, a toplotni gubici smanjuju. Drugim rečima, povećava se efikasnostpojačivača i smanjuje njegova ukupna potrošnja.

H

Klasa G usavršena time što poseduje neograničen rastući niz napajanja. To se postiže modulisanjem napona, tako da je napajanje u svakom trenutku svega nekoliko volti iznad napona signala, što znači da pojačivač uvek postiže maksimum iskorišćenja tj. efikasnosti.Maneovetopologije su vrlo kompleksna napajanja i nešto veća harmonijska izobličenja na izlazu.

Klasa D

Ovde govorimo o vrsti pojačivača koji funkcionišu bitno drugačije od prethodnih klasa. Njihov pravi naziv je prekidački (switching) pojačivači, gde slovo “D” ne znači da su ovi pojačivači digitalni već je to sledeće slovo u abecedi posle C. U prekidačkim pojačivačima tranzistor poznaje samo dva stanja - uključen i isključen - između kojih prelazi vrlo visokom učestanošću. Prirodno, kada je tranzistor isključen deluje kao prekidač, dok u uklju-

ICEPower

Patent Bang&Olufsena. Modifikovana klasa D sa trostrukom korekcijom greške: signal na ulazu u pojačivač poredi se sa izlazom iz modulatora, zatim sa izlazom iz pojačivača i konačno sa krajnjim rezultatom na zvučničkim terminalima, čime se značajno smanjuju greške i njihovi efekti na zvuk. Dostupan je isključivo proizvođačima i nema ga na slobodnom tržištu.

T

Izum firmeTripath,proizvođačafamoznog T-ampa. Reč je o modifikovanojklasi D sa poboljšanom vernošću zvuka u celom zvučnom opsegu putem specijalno projektovanog modulatora. Klasa T radi na frekvenciji od 650 kHz.

TD

“Tracked” klasa D je patent firmeLab Gruppen koji skenira oblik signala na ulazu i prema njemu optimizuje pojačavanje u toku rada, eliminišući na taj način određene nedostatke klase D.

Z

Digitalni pojačivač sa direktnom digitalnom reakcijom. Zaštićeno ime firmeZetex Semiconductor.

Slika 6. Klasa G Slika 7. Klasa H

čenom stanju kroz njega prolazi struja, i to uvek iste jačine, nezavisno od nivoa signala na ulazu. Ako ovakav signal priključimo na osciloskop dobićemo monoton impulsni signal četvrtastog oblika. Dobro, ali kako se on može iskoristiti za pojačavanje sinusnog signala? Da bi se to postiglo, pre samog pojačivača postavlja se naročito kolo u kome ulazni signal, na primer sinus, moduliše, tj. oblikuje četvrtku na izlazu. Modulacija se može vršiti na više načina, a u klasi D najčešće se primenjuje modulacija širine impulsa (Pulse Width Modulation).

Kada se na ulaz pojačivača dovede signal, tranzistor menja ponašanje na sledeći način: više neće biti polovinu vremena uključen a drugu polovinu isključen, kao u mirnom režimu, već će se njegovi “on” i “off”intervaliprodužavatiiskraćivatiuzavisnosti od nivoa signala (Slika 6). Drugim rečima, svakoj vrednosti ulaznog signala odgovara određeni vremenski interval uključenja i isključenja, odnosno različite širine impulsne četvrtke. Radi ilustracije, zamislite da se tranzistor bez signala uključuje i isključuje svake sekunde - pola sekunde je uključen a pola isključen, što odgovara nivou signala nula. Na pozitivnom vrhu sinusoide biće uključen celu sekundu. Kako signal bude padao prema

nuli, skraćivaće se vreme “on” a produžavati “off”,takodaćenanegativnomvrhu biti isključen celu sekundu. Upravo zbog ovog neprestanog svičovanja između dva stanja, ovi pojačivači se pogrešno nazivaju digitalnim, iako je ceo proces mnogo više analogne prirode. Na izlazu digitalnog pojačivača se, prema tome, dobija sinusoida utisnuta u frekvenciju svičovanja pojačivača - ova druga nam nije potrebna i zbog toga se uklanja putem odgovarajućeg filtera.

Osnovne mane kod ranih pojačivača ove klase bile su neravnomeran frekvencijski odziv u audio spektru koji je imao odstupanja i do 10 dB, kao i nedovoljno dobra filtracijanaizlazukojajedavalarezaki oštar zvuk, zbog čega su svojevremeno u širokom luku izbegavani za audio aplikacije. Ipak, klasa D je poslužila kao dobra osnova za brojne nadgradnje (videti “Netipične klase”), koje su u manjoj ili većoj meri uspele da otklone nedostatke osnovne ideje i uvedu klasu D u audiofilskuarenu, mada mnogi audiofiliidanasodbijajuda je prihvate. Ostaje činjenica da audiofilska konstrukcija u klasi D po ceni nimalo ne zaostaje od svog pandana u tradicionalnoj klasi AB.

Prednosti: Teorijska efikasnost klase D je 100%, dok je u praksi moguće postići preko 90%. Ovi pojačivači praktično uopšte ne emituju toplotu i vrlo su malih dimenzija. Za prosečne audio zahteve, relativno su jeftini, tako da njihova izlazna snaga često ima više nula nego njihova cena.

Nedostaci: Ovaj pojačivač je pre svega osetljiv na elektromagnetne smetnje. Zatim, na ulazu se mogu javiti kvantizacione greške u procesu konverzije signala, kao i odstupanje u frekvenciji svičovanja - ovo poslednje, ukoliko iznosi samo jedan milijarditi deo sekunde, može dati čak 1% distorzije u zvuku. Konačno, neravnomeran frekvencijski odziv i sama distorzija zahtevaju primenu povratne reakcije. Svi ovi fenomeni mogu dati “neaudiofilski” zvuk.

Primena: Isprva su korišćeni za precizno upravljanje malim elektromotorima na jednosmernu struju, dok se danas sve više koriste kao izlazni pojačivači. Zbog visoke efikasnosti i male impedanse, najčešće se sreću u subwooferima, naročito u auto ozvučenjima.

Lien-Shui

Tsai, predsednik kompanije Usher Audio

Visoki kalibar

specifikacijama,sveomavisokimnivoom preciznosti. Sa renoviranjem fabrike, postavili smo, konačno, liniju za kontrolu kvaliteta koja predstavlja umetničko delo u segmentu merne opreme. Pored DAAS sistema za merenje koje je posebno za nas razvila kompanija ADM iz Nemačke, imamo i desetine setova Audio Precision AP One i AP Two u upotrebi. U anehoičnoj prostoriji, koju imamo u fabrici, kompletirali smo Bruel & Kjaer sisteme za merenje, mikrofone, lutke (dummies) i ostalo... Neki naši prijatelji se šale govoreći da je naša fabrika ispunjenje sna za svakog ludog audio inženjera. Ja lično mislim da je investicija samo osnova za održavanje visokog kalibra Usher proizvoda.

Hi-Files: Gospodine Tsai, recite nam nešto više o počecima kompanije Usher Audio?

Lien-Shui Tsai: Nakon kratkog zadržavanja na poslu inženjera kontrole automatike, shvatio sam da je audio moja istinska ljubav. Odlučio sam da dizajniram pojačala visokih performansi i prodajem ih po niskim cenama. U reklamama sam objavio istinita merenja izobličenja mojih pojačala i neki ljudi su mislili da su lažna. Jednog dana je veoma ozbiljan audiofildoneo svoju opremu za merenje u moju radnju i izazvao me je. Rekao je da će zameniti sva svoja pojačala mojima ako se merenja pokažu onakvima kakva su u reklami. U suprotnom, tražio je da zatvorim radnju i napustim audio industriju zauvek. To za mene nije predstavljalo problem, pa sam radosno prihvatio njegov izazov... Suvišno je reći da je taj čovek postao lojalan kupac i dobar prijatelj. Otprilike u isto vreme nekoliko grupa audiofilapočelojedaisprobava naša pojačala i upoređuje ih sa drugima. Tada je naš biznis zaista započeo.

Hi-Files: Vi ste osnivač kompanije Usher Audio Technology, kompanije koja je osnovana još pre 35 godina. Koliko se dizajn zvučnika promenio od tada?

Tsai: Poprilično, i nije to samo pitanje stepena već i pitanje duha. Pre 35 godina HiFi dizajneri su sebi mogli da priušte samo

merenje frekvencijskog odziva. S napretkom tehnologija i razvojem merne opreme koja se bazira na vezi sa PC računarom, merenje opreme nije postalo samo pristupačno već i značajno moćno. Kao rezultat, dizajneri i inženjeri mogli su da izbace sva nagađanja iz jednačina i reše probleme u vezi s fazama na odgovarajući način. To je razlog zašto zvučnici iz naših najjeftinijih linija mogu da reprodukuju upečatljivu zvučnu scenu, što u prošlosti nisu mogli da urade ni mnogo skuplji zvučnici. Zbog toga sam iznenađen kada posmatram stvarni kvalitet zvučnika na današnjem tržištu. Kapitalizam je uzeo maha, tako da imamo situacije u kojima kvalitet zvuka zaista trpi. Ironija je to što, bez obzira na velike progrese u tehnologiji i dizajnu, krajnjem kupcu postaje sve teže da pronađe dobro dizajnirane zvučnike po razumnoj ceni.

Hi-Files: Recite nam nešto više o fabrici na Tajvanu. Koliko ljudi tamo radi? Koje tehnologije koriste?

Tsai: U našoj fabrici trenutno radi četrdesetak ljudi. Fabrika je 2005. godine kompletno renovirana i ona reflektujeiskustvo i know-how akumulirane tokom godina. Nije poenta u ceni objekta ili ceni opreme i uređajima za merenje već u činjenici da sada možemo izraditi naše zvučničke jedinice, kompletan sistem zvučnika, kao i prateću elektroniku, po našim tačnim

Hi-Files: Koliko smo primetili, Usher Audio je član Tajvanske audio asocijacije (Taiwan Audio Association). Recite nam nešto više o njihovom radu.

Tsai: Nije tajna da audio, barem audio visokog kvaliteta, kao biznis nije u procvatu kao nekada. Uprkos populaciji od 22 miliona stanovnika, Tajvan je bio veoma dobro, ako ne i najbolje tržište za američke i evropske High-End brendove. Ali sve se to promenilo sa pogoršanjem stanja u ekonomiji. Uzgred, Tajvan je bio i najveći proizvođač High-End OEM opreme za američke i evropske brendove. Sa slabljenjem svetskog audio tržišta, mnogi HighEnd brendovi su se borili da prežive, tako da su morali da potraže jeftinije/lošije dobavljače OEM rešenja na drugom mestu. Mnogi dobri audio dizajneri i proizvođači OEM rešenja bili su ohrabreni, te su pokrenuli sopstvene brendove. Tajvanska audio asocijacija osnovana je kako bi pomogla u ovim izazovima - želeli smo da nastavimo da donosimo dobre inostrane audio proizvode na Tajvan, ali i da pomognemo tajvanskim proizvođačima da premoste kulturološki jaz i da izađu na globalno tržište.

Hi-Files: Mi smo sproveli test zvučnika X serije (X-708, X-718, X-719). Šta vi mislite o ovim zvučnicima?

Tsai: Ja smatram da je X serija jedna od najsvestranijih serija zvučnika koju novac

Dr Joseph D’Appolito i Lien-Shui Tsai

može da kupi. Uputstva dizajnerima za X seriju bila su da se najviši mogući nivo performansi spakuje u kutije pristojne veličine, predivno izrađene i s pedantnim finišom.Akojeuporedimosaautomobilima, X serija bi predstavljala GTI sa najboljim specifikacijama,kojiskorosve radi predivno i sa stilom. Mnogi zvučnici koji su po veličini slični X seriji oskudevaju u dubokom basu. Na takvim zvučnicima ne možete uživati duže vreme. X serija je potpuno drugačija priča, jer sa njom nećete propustiti sve važne detalje u muzici. Mnogi audiofilisukupilinekizvučnikiz X serije misleći da će jednog dana, kada im finansijetodozvole,uraditi“upgrade”. To bi moralo značiti da traže nešto veće i mnogo skuplje, ali su vremenom shvatili da X serija zadovoljava njihove muzičke potrebe i pruža mnogo više.

Hi-Files: Opišite nam vaš najjači model, BE-20. Zašto ste odlučili da koristite berilijum?

Tsai: Zvučnik BE-20 je projekat u kojem cena nije predmet razmišljanja, jer tako nešto je moguće jedino ako niste zabrinuti za profitabilnost.AkopoznajeteUsher i naše proizvode, razumećete šta govorim. Visokotonac i srednjetonska jedinica izrađeni su “od nule” i za BE-10 i za BE-20. Samo berilijumske dijafragme oduzele su nam pet godina, kako bismo ih optimizovali. Za mnoge dizajnere zvučnika berilijum je materijal koji je najbliži idealnom. Poseduje izuzetan odnos čvrstine i težine, s dobrim integritetom i mogućnošću da napravi savršeno kretanje pri veoma visokim frekvencijama.

Nije tajna da je berilijum materijal kojim je teško manipulisati, tako da je doskora bilo nemoguće proizvoditi berilijumske dijafragme prihvatljive čvrstine u bilo kojoj količini po prihvatljivim komercijalnim uslovima. Ipak, želim da naglasim da se mnogi zanose potencijalima berilijuma i ulaze u trku proširivanjem frekvencijskog opsega na svojim visokotoncima, ali pri tome zaboravljaju i ignorišu druge važne aspekte koje jedna zvučnička jedinica mora da zadovolji. Krajnji rezultati toga obično su nedostatak balansa i zamor pri slušanju. Naši berilijumski drajveri se tu razlikuju od ostalih. Berilijum, kao i mnogi drugi materijali, ima svoj sonični pečat, kao i svoje slabosti, tako da je na dizajneru odgovornost da otkrije najbolji način

implementacije i otkrije puni potencijal materijala.

Hi-Files: Da li posvećujete posebnu pažnju prisustvovanju Hi-Fi izložbama? Gde se Usher može videti i čuti?

Tsai: Kada smo posegnuli za globalnim tržištem, pokušali smo da prezentujemo našu opremu na što je moguće više audio izložbi. Iako smo na našem tržištu dobro poznati, jer smo prisutni otkako postoji i High-End audio, izvan naše zemlje smo u osnovi nepoznati. Kao novajlije, primorani smo da radimo napornije. Ovih dana nas možete videti na CES-u, londonskom sajmu, kao i na frankfurtskom sajmu. Počeli smo da posećujemo i audio sajmove u Kini, takođe, jer u Kini sada ima mnogo više audiofila.NašdistributeruSjedinjenim Državama izlaže na Rocky Mountain Audio sajmu, koji postaje sve popularniji, jer tu dolaze svi High-End brendovi.

Hi-Files: Recite nam više o vašoj kooperaciji sa dr Josephom D’Appolitom. Da li je on uključen u produkciju svakog modela iz Ushera?

Tsai: Joe je veoma talentovan audio inženjer koji veruje u činjenice, a takvih je malo danas na High-End audio sceni. Sreli smo se u prošlom veku na CES-u i tada sam shvatio da je Joe pravi talenat na koga bi High-End audio industrija trebalo više da se oslanja. Popričali smo i ja sam ga pozvao da poseti naše kancelarije i fabriku na Tajvanu. I kako kažu - ostalo je istorija. Joe dizajnira skretnice i vrši finalnofino tjuniranje za mnoge naše najpopularnije zvučnike.

Hi-Files: Usher Audio je jedna od poslednjih kompanija koje i dalje proizvode i prodaju zvučničke jedinice. Kako se razvija taj deo biznisa?

Tsai: Na neki način, mi smo bili primorani da sami proizvodimo naše zvučničke jedinice. Ranije smo kupovali jedinice od najboljih proizvođača iz Francuske, Nemačke, Danske i Norveške. To i dalje radimo, ali u nekim slučajevima na tržištu ne možemo da pronađemo jedinicu koja odgovara našim specifikacijamaikvalitetu.Unekim slučajevima potrebna nam je bolja kontrola kvaliteta, tako da je ponekad jedini način da to uradimo kako treba - da uradimo sami. Iako su dizajn skretnica i integracija

Intervju vodio: Ljubiša Miodragović

sistema najvažniji za finalneperformanse zvučnika, ako nemate dobar pristup zvučničkim jedinicama, od kojih sve počinje, vaš napor će biti uzaludan. Tokom godina naučili smo da ponekad i količina lepka koja se nanosi na određenu komponentu jedinice, na primer kalem, može doprineti dobrim rezultatima ili ih potpuno uništiti. Istina, u High-End audiju su upravo takvi sitni detalji ono što vas razdvaja od mediokriteta. Iz ove perspektive, veoma smo srećni što imamo taj luksuz da sami proizvodimo zvučničke jedinice u našoj fabrici. Kao biznis, prodaja zvučničkih jedinica ide veoma dobro. Danas se mnogi profesionalci, ali i amateri samograditelji, odlučuju za Usher jedinice, naročito ako imaju mogućnost da zaista izmere performanse i konzistentnost jedinica.

Hi-Files: A šta je sa vašom elektronikom? Da li ste zadovoljni vašim CD plejerom i procesorom?

Tsai: Sada se možete prisetiti da smo mi biznis započeli upravo sa pojačalima. Nekome se može učiniti da je naša aktuelna linija pojačala i pretpojačala možda niskog profilaupoređenjusanašimzvučnicima, ali oni su zapravo “state-of-the-art”. Čista analogna amplifikacijaje,teoretski, dostigla svoj vrh, tako da vam, ako dobro uradite osnove sa vremenski dokazanom topologijom, ostaje samo da integrišete još bolje i kvalitetnije komponente. Ako pogledate u unutrašnjost naših pojačala možda ćete biti iznenađeni, jer ćete videti puno poluprovodnika koje vojska koristi u raketama. Naš aktuelni CD plejer je veoma pristupačan i posramio je mnoge plejere koji koštaju i po deset puta više. Imajući u vidu kratak životni vek CD plejera, ja nisam veliki fan preskupih modela, naročito ako uzmemo u obzir često neodređene tvrdnje proizvođača o poboljšanju zvuka. Naša ponuda procesora daje istu argumentaciju.

Hi-Files: Šta možemo očekivati od Ushera u budućnosti? Da li nam možete otkriti neku tajnu?

Tsai: Tajna je da biste u budućnosti, ako bi dan mogao da traje 48 sati, od Ushera mogli da očekujete duplo više... Ozbiljno, imam puno uzbudljivih ideja koje u budućnosti želim da realizujem i da ih podelim sa našim kupcima i prijateljima. Vreme će otkriti.

Steven G. Hill, predsednik kompanije Straight Wire

Kabl kao začin

Otvaranjem Technomax megacentra domaće tržište je, pored Marantza, Acoustic Energyja i Mordaunt-Shorta, bogatije za još jedan brend. U pitanju su Straight Wire kablovi, a mi smo imali tu čast da direktno porazgovaramo sa predsednikom kompanije - na stranicama Hi-Filesa vam prenosimo intervju u celosti. Intervju je vođen u demo prostoriji Technomaxa, gde smo imali prilike da vidimo i neke prototipove kompanije Straight Wire.

Hi-Files: Gospodine Hill, kako je kompanija Renoprom prvi distributer Straight Wire kablova u Srbiji, da li nam možete reći nešto više o samoj kompaniji i generalno o vašim proizvodima?

Steve G. Hill: Naravno. Postojimo više od 25 godina, naša centrala je u Sjedinjenim Američkim Državama, na Floridi, u Maja-

miju. Proizvodimo kablove za high-end korisnike, kako za audio, tako i za video. Dugi niz godina radili smo specijalizovanu proizvodnju za automobile, jahte, avione... Takođe, pružali smo i savete korisnicima za audio. Straight Wire je osvojio brojne nagrade u Sjedinjenim Državama, u Evropi i Aziji, a bili smo i prva kompanija koja je koristila teflonzaizolaciju.Prvi smo koristili mikrovlakna, prvi smo ponudili doživotnu garanciju, prvi smo ponudili da isprobate proizvod pre kupovine (“Try before you buy”)... Takođe, prvi smo ponudili kablove sa mogućnošću podešavanja induktivnosti i kapacitivnosti, koje je korisnik mogao da podešava u zavisnosti od ostatka high-end sistema. Kako se tržište s godinama pomerilo ka kućnom bioskopu i high-endu, osvojili smo mnoge nagrade, pa smo tako bili prva američka kompanija koja je osvojila pet zvezdica za kabl u časopisu What HiFi?. Osvojili smo i nagrade

u Nemačkoj za proizvode dizajnirane za kućni bioskop i specijalizovane instalacije (custom instalation). Kablovi su tema o kojoj se sve manje govori, jer je to vreme prošlo.

Ali svaki pravi entuzijasta zna da mu je potreban dobar kabl, pa je tako najveća tema danas kako uklopiti sve aspekte da bi dobili najbolje performanse u sistemu. U Straight Wireu mnogi zaposleni su u kompaniji više od 10 godina ili duže i oni se bave kvalitetnom ručnom terminacijom kablova.

HF: Recite nam više o ljudima u vašem kreativnom timu. Koje tehnologije koriste? Na koji način oni prave dobar kabl?

SH: Pravljenje dobrog kabla je kao pravljenje dobrog recepta za hranu. Kao što ne postoji savršen recept, tako ne postoji ni savršen kabl. Neko voli začinjenu supu, neko srednje začinjenu, a neko blagu. Kada pravimo kabl planiramo opseg cene proizvoda, kao i relevantne parametre performansi. Neko će se pitati zašto sam pomenuo cenu? Isto je kao kada idete u restoran – kada krenete imate određeni budžet i u sklopu tog budžeta želite da dobijete najbolji mogući obrok, kao što želite i najbolji mogući kabl. Ne postoji ispravan ili pogrešan ukus već postoji tendencija da li želite kablove koji više otkrivaju, kablove koji stvaraju zvuk koji je agresivniji ili relaksiraniji. I sve to zavisi od ostatka sistema, od akustike vaše prostorije...

Ono što mi radimo, i to je opisano u brošuri koju sam vam dao, je da pravimo ciljane nivoe kvaliteta tehničkih merenja. Kada pravimo prototipove, stvaramo proizvod u ciljanom nivou, a onda pravimo jedan prototip iznad i jedan ispod tog nivoa. Tada pravimo slušne testove sa našim timom (advisory board), ali ne govorimo im koji je koji kabl. Želimo da od njih dobijemo povratnu informaciju, želimo da čujemo njihovo mišljenje – koji kabl im se više dopao i zašto. Tada biramo kabl i obično izaberemo onaj u sredini. Kao i nekoliko drugih američkih kompanija, poput kompanije Kimber Cable, mi ne menjamo naše modele tako često. Inženjerstvo je kao pravljenje torte – kada jednom napravite dobar recept, nema potrebe da ga menjate. Isto je i sa kablovima. Teže je primeniti postojeće materijale koji će dati dobar kvalitet nego napraviti novu tehnologiju

HF: Kada pravite slušne testove, na šta najviše obraćate pažnju?

SH: U osnovi, slušni testovi ne predstavljaju jedno slušanje već se radi na više sistema, na različitoj opremi. Ako promenite jednu promenljivu u jednačini, odnosno jedan parametar, važno je primetiti kako se menja ukupan rezultat. Zvuk u sistemu možete opisati od monitorskog, veoma preciznog, do otvorenijeg i relaksiranijeg. Pojačala mogu biti izrađena u tranzistorskoj tehnologiji sa veoma čvrstim zvukom i dinamikom, ali mogu biti izrađena sa triodnim lampama koje daju veoma delikatan i lagan zvuk. Ono što je interesantno u poslednjih nekoliko godina - ne znam da li ćete se složiti - jeste da pojačala sa

www.hi-files.com

Intervju vodio: Ljubiša Miodragović

lampama više zvuče kao tranzistorska, a tranzistorska više zvuče kao lampaška. Tehnologije su postale bliže jedna drugoj. Glavna tema jeste da kabl treba da se utopi u postojeći zvuk. Ukoliko nijedna komponenta u sistemu nema nekakve električne kvarove ili anomalije, možemo imati dobro dizajniran kabl koji će to uraditi. Neke kablove probate u sistemu i kažete “Vau, savršeno je!”, a onda probate isti kabl u drugom sistemu i kažete “Ovo ne svira loše”. Mi dizajniramo kablove tako da sviraju dobro, a u nekim slučajevima i savršeno.

Pri slušanju imamo osam do deset kriterijuma koje ocenjujemo numerički objektivno. Slušamo sveukupni nivo timbera, sveukupni nivo detalja, tražimo dubinu zvučne slike, visinu zvučne slike, ukupnu količinu vazduha oko informacije... Pored toga, slušamo i muzikalnost i otvorenost zvuka. Slušamo puno kvalitetnog materijala. Imam sreće što sam veoma blizak sa braćom Chesky - pomogao sam im na početku, pre 20 godina. Ako ne slušamo kvalitetan materijal, nećemo biti u prilici da čujemo sve detalje i sve razlike. Ukoliko je snimak loš teže ćete čuti razliku, bez obzira na kvalitet sistema. Moramo da razumemo i akustiku prostorije. Ne postoji magija; uglavnom imamo četiri ili pet ključnih parametara koje treba da uskladimo. Ako induktivnost ide nagore, kapacitivnost ide nadole. Mi želimo da napravimo određeni balans.

HF. Ako želite da napravite najbolji kabl na svetu, koje biste materijale koristili za provodnike, a koje za izolaciju?

SH: Ne postoji takva stvar. Šta je najbolje na svetu - to zavisi od sistema i aplikacije. Postoji puno materijala koje možete koristiti, u zavisnosti kakvu aplikaciju pravite. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na izolaciju kod kablova, koja je veoma važna, naročito u sistemima kućnog bioskopa gde su kablovi po pravilu duži. Razlog što su nas izabrali Sony, Harman i ostali je to što mi sami pravimo svoju izolaciju. Mi zapravo mešamo različite hemikalije. Radimo sa puno materijala, poput polietilena, poliuretina, polipropilena, sa različitim oblicima gume, kao i teflonom.

Development Association) i oni priznaju čistoću bakra od 4N (četiri devetke - 99,99%). U laboratoriji možete postići čistoću od 6N (šest devetki – 99,9999%), ali to nije realno u običnim uslovima.To je kao kada bi neko imao belu majicu čistoće 4N i sa njom izašao napolje. Izvan laboratorije ta čistoća bila bi kontaminirana, nivo čistoće bi se smanjio. Mi imamo proces kojim pravimo omotač oko svake licne provodnika. To je slično kao kada odvezete auto na pranje i tražite da ga voskiraju pre nego što izađete u saobraćaj. Zahvaljujući takvom konceptu možete zadržati visok nivo čistoće od 4N ili 5N, ali dobijate blagi efekat kapacitivnosti. To je problem. Konačno, postoje i varijacije u dizajnu. Postoje magične veličine licni koje ljudi posmatraju - koliko ih je, da li je kabl ravan ili okrugao i mnoge druge stvari. Imamo zaista veliki broj načina da napravimo kabl, ali ne postoji onaj savršen. Mnogo toga zavisi od prostorije.

Mi smo verovatno jedina kompanija koja se bavi proizvodnjom kablova koja na svom sajtu ima upitnik sa pitanjima: kolika vam je soba, koliko daleko sedite, kako su obrađeni zidovi sobe... i želimo da znamo sve komponente. Tek tada možemo napraviti objektivnu analizu. U potrazi za dobrim kablom, istina je da ako vam je soba u redu i ako su vam komponente u redu, tada ćete shvatiti da su kablovi kao začini. U vašem jelu postoje meso, krompir i povrće – to su vam pojačalo, plejer i zvučnici, a kablovi su više kao so ili biber.

HF: Videli smo na vašem sajtu da proizvode delite u četiri nivoa. Da li nam možete reći nešto više o svakom nivou?

SH: Da. Nivo 1 je početni nivo. To su kablovi koji su bolji od standardnih kablova koje dobijate besplatno uz uređaj. Ovde koristimo polipropilen i polietilen za izolaciju, pozlaćene konektore i bakar bez kiseonika (OFC – Oxygen Free Copper). Na nivou 2 koristimo Oxygen Free High Conductivity. Upravo smo u okviru drugog nivoa

lansirali novi proizvod po imenu Chorus II. Njegov prethnodnik je osvojio nagradu kao kabl godine u časopisu What HiFi?

Nivo 3 ulazi u audiofilskinivoitosuproizvodi koji će najviše zanimati vaše čitaoce. To su kablovi Encore II, Maestro II, Rhapsody II... Ovo je segment na koji se najviše fokusiramo. Nivo 4 je referentni nivo. Nekada se ljudi zalete i kažu: “Hoću ovo da kupim!” Mi pogledamo kakav sistem imaju i kažemo: “Ne, to nije

je osvojio mnoge nagrade. Slično je i u video segmentu. I za video kablove smo dobili brojna priznanja. To su Video-Link i Silver-Link, a tu su važne performanse i pouzdanost. Radimo najviše sa američkim high-end kompanijama, ali i sa kompanijama Sony, Epson i Mitsubishi. Segment na koji sada najviše obraćamo pažnju je tržište specijalnih instalacija (custom instalation). Verujemo da to vreme dolazi i ovde, u Srbiju. Ljudi će želeti da povežu više prostorija i da sve to kontrolišu sa jednog mesta.

HF: Dakle, video kablovi za vas nisu novost?

prava stvar za kupovinu”, jer ako nemate posebnu sobu sa referentnim komponentama, bolje je da taj novac investirate u bolje zvučnike ili pojačalo ili sredite akustiku sobe. Kada su sve te stvari sređene i kada dostignu taj nivo, tada kupcima možemo preporučiti najbolje rešenje. I odlična stvar sa Technomaxom je da su za-

SH: Mi smo radili video kablove pre nego što je video postao kul. To je bilo još pre 12 ili 13 godina. Ja sam bio jedan od prvih članova CEDIA organizacije i dobro sam upoznat sa tom materijom. Problem sa videom je to što su troškovi razvoja veoma visoki, a u videu se stalno nešto menja.

HF: Za kraj intervjua, recite nam kakvi su vaši planovi za budućnost?

posleni pravi entuzijasti i da vam neće reći: “Da, naravno, kupite skupi kabl” ako imate osnovnu Marantz ili Yamaha elektroniku. Zato za nivo 4 mi od kupca tražimo neke informacije i ako on ne želi da nam ih pruži - mi mu ne možemo prodati kabl, jer to nije ispravno.

HF: Za koji kabl iz vaše kompanije mislite da je najuspešniji?

SH: Mi imamo puno proizvoda i mnogi su osvojili brojne nagrade. Pioniri smo u mnogim oblastima. Između 1985. i 1987. godine napravili smo fletkablkojemsuse mogli podešavati parametri. Taj proizvod

SH: U budućnosti planiramo da još pažnje posvetimo analognim tehnologijama, ali istovremeno nudimo i najnovije HDMI proizvode. Zbog naše reputacije i moje lične umešanosti u industriju, upravo radimo na veoma dugačkim HDMI kablovima koji imaju svu neophodnu elektroniku ugrađenu u sam konektor. Mnoge interesantne stvari se događaju. Trenutno radimo i na nekim bežičnim (wireless) transmisionim tehnologijama.

HF: Ne menjate svoje ime u Straight Wireless?

SH: Ne, ne, ne, ne... (smeh) Neki kažu: “O, znači mogu da kupim Straight Wire for less!” (smeh) Kablovi će ipak biti tu još nekoliko godina, ne brinite.

HF: Hvala vam na vašem vremenu. SH: Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo.

piše: Milan M. Milošević

Drugi brak

Kada sam se pre desetak godina prvi put susreo sa Unison Researchom, pomislio sam da bi njihov prilično neobičan dizajn mogao da se dopadne samo najodanijim ljubiteljima. Međutim, kada sam dobio poziv za slušanje, shvatio sam šta znači staro pravilo da ljubav zapravo dolazi iznutra.

Tačno pre pet godina pojavio se prvi model Unico, hibridno integralno pojačalo, hvaljeno i nagrađivano sa obe strane Atlantika kao best-buy i high-end ispod cene. Model Secondo je u hibridnoj gami Unico prvi iznad osnovnog modela, što je u Hi-Fiju često pozicija u kojoj se presecaju krive performanse i cene.

Secondo je u svakom pogledu povećana i poboljšana verzija svog prethodnika, nešto kao “i” modeli BMW automobila. Srce napajanja čini torus od 400 VA, predimenzionisan radi manje toplotne disipacije i sa presekom provodnika u sekundaru izlaznog stepena predviđenim za dvostruko veće gustine struje od normalnog opterećenja. Svi naponi - njih ukupno sedam - regulisani su: od +/-15 V za operacione pojačivače do 165 V na anodama cevi, dok su u napajanju izlaznog stepena veliki LC filteri,smeštenitikuzizlazneMOSFET-e, kojih ima po četiri komplementarna para. Putanje napajanja zauzimaju čak jednu četvrtinu cele štampe u ovom uređaju!

Ulazni linijski signal (MM gramofonska sekcija isporučuje se uz doplatu) se preko motorizovanog potenciometra ALPS dovodi na ulazne cevi; jedan simetrični ulaz pre toga prolazi kroz konverziju u neba-

lansirani signal u diferencijalnim pojačivačima. Cevi u pretpojačivaču su ECC83, duple triode koje rade kao dvostepeni, direktno spregnuti pojačivači, s tim što drugi stepen radi kao transformator impedanse sa izlazom u katodi. Ove cevi su zamenile ECC82 iz prethodnog modela, i to na osnovu slušnih testova u procesu projektovanja. Osim što u novoprojektovanom okruženju pružaju bolju propustljivost i muzikalnost ovog stepena, ECC83 imaju višestruko veće pojačanje, koje omogućuje jaču negativnu reakciju (8 dB) i njene tonske prednosti.

Signal se u pretpojačalu preko selektora preusmerava na izlaz za snimač, dok kontrola jačine upravlja i niskoimpedansnim linijskim izlazom predviđenim za subwoofer. Spremni za 2.1 kućni bioskop?

Pretpojačivač je direktno spregnut sa drajverima izlaznog stepena, što otvara problem jednosmerne komponente signala koja se ovde eliminiše servo kontrolom ofseta. Imajući u vidu da ova kola mogu stegnuti zvuk pri suviše rigidnoj kontroli, konstruktori su dopustili izvesnu marginu DC ofseta zarad muzikalnosti u granicama +10 mV.

Celokupno funkcionisanje uređaja nadzire mikroprocesor: uključivanje, napone greške i daljinsku kontrolu, doduše samo jačine, i u slučaju problema obara napajanje uređaja. Kolo za uključivanje obavlja startnu proceduru prvih 30 sekundi, što se naznačuje treptanjem LED-ova. Da je reč o kolu za kašnjenje govori činjenica

da uključenje dobro zagrejanog pojačala traje jednako dugo.

Naravno, uređaj “rođen” u zemlji dizajna krasi i odgovarajući stajling: prednja ploča, debljine desetak milimetara, izrađena je od mat eloksiranog aluminijuma sa komandama “odaberi” i “pojačaj”, dok je komanda “uključi” smeštena na desnoj bočnoj stranici. Svedena elegancija koja ne ostaje neprimećena, nešto poput italijanskog odela. Ako u kompjuteru imate font Zapf Chancellery, uključite velika slova i videćete kakvi su ispisi na prednjoj ploči.

Kvalitet zvuka

Po uključenju Unica, 30 sekundi traje softstart cevi u pretpojačalu: dok se katode zagrevaju, odlaže se napon na anodi, čime se sprečava hladna emisija pod dejstvom anodnog napona i eliminiše neprijatan zvuk pri uključivanju, ali i produžava radni vek cevi; ostatak vremena stabilizuju se ostali naponi u uređaju, a cevi postižu minimum radnog režima prihvatljiv za reprodukciju. Pojava tihog zvuka hladnih cevi tokom soft-starta govori o odsustvu releja, ali i upućuje da cevi za to vreme treba dodatno čuvati, tako što pojačalo treba držati potpuno utišanim ili bez signala na ulazu i sačekati da LE diode prestanu da trepću. Za potpun ugođaj, sačekajte još tridesetak minuta da cevi potpuno “prorade”.

U CD plejeru je zasvirao album sa Subinim remiksima “Sao Paulo Confessions”. Sa potenciometrom već na jednoj trećini,

grunuo je zvuk moćan, nesputan, sa dinamikom koja će vas naterati da se iz fotelje nagnete napred, ka zvuku. Dobronamerni recenzent je, sa hibridnim pojačalom pred sobom, odlučio da sluh usmeri na njegov cevni deo. Visoki opseg ima fantastičnu rezoluciju, bez lampaške svilenosti, dok su vokali i instrumenti u srednjem opsegu divno odvojeni, bez ijedne tipične naznake cevi - doduše, ni tranzistora. Odmah je jasno da namera nije jeftini šarm “stare dame” već vrhunski projektovan stepen u kome su iskorišćene prednosti cevi u modernom okruženju. Unico Secondo je u ovom pogledu transparentniji od svog prethodnika, zahvaljujući prelasku na ECC83. Ono što je u prvi mah izgledalo kao suvoća basa zapravo je suverenost Unica nad ovim opsegom: tamo gde je uho naviklo da ga prosečna pojačala “dosviravaju” ili pojačavaju, naročito ako vaše zvučnike poznajete u dušu, Unico je u stanju da zadrži jedinice pod kontrolom i pri tom siđe neverovatno duboko i jasno. Naročito treba pohvaliti razgovetnost gornjeg basa, koji obično ume da zvuči mutno, kada se susretnu rezonanca jedinice, nejako pojačalo i neadekvatno oslanjanje na pod.

“Parada” Erika Satija (OSLN/Kaltenbach, Naxos) za istoimeni Koktoov balet izvrsna je test muzika za one koji inače ne vole test-diskove, sa svojom dinamikom na prirodnoj granici 16-bitnog kodiranja i redimejd instrumentima. Sa potenciometrom otvorenim na dve trećine, dakle na skoro realističnoj jačini, rasterećeni izlaz Unica Seconda u dinamičkoj klasi A na najglasnijim pasažima ima još toliko daha, ne gubeći detaljnost niti kontrolu usred najveće buke. Osim toga, lako je odrediti gde su u orkestru smešteni pisaća mašina, novčići koji se prosipaju i vatrogasna sirena. Veliki, moćan i plemenit zvuk još ništa nije izvelo iz takta.

Na ovom mestu nameće se zaključak da Unico Secondo nije dovoljno izazvan i pada odluka da mu se postave krajnji zahtevi. Sa svojih 15 kilograma, spakovan je u kutiju i odnet nekoliko kuća dalje, gde su ga dočekali zvučnici KEF 105 i CD plejer Micromega Optic, a onda smo odabrali savremeni tehno - “Life” Pepea Bradocka (React) - koji je nastao znatno posle pomenutih zvučnika i prepustili pojačalu da ih vodi kroz muziku koju nikada do tada nisu čuli. Unico Secondo nijednog trenutka nije pokazao nesnalažljivost: precizno vođenje bas jedinice u ritmu pokazuje strujno snažan izlaz i dovoljno rezerve, koja obezbeđuje nesputanost srednjih i finoćuvisokihtonova.Doduše,napotenciometru otvorenom do tri četvrtine promenio je ponašanje, ali to posustajanje još uvek nije bilo čujno već se pokazalo u vidu “dupliranog” odskakanja bas jedinice. Očekivano, hladnjak se naglo zagrejao, ali se toplotna disipacija stabilizovala posle desetak minuta, tako da je Unico Secondo mogao da nastavi u istom ritmu još dugo. Zaista, sa ovim pojačalom bismo rado napravili jednu glasnu žurku.

Na istim zvučnicima slušali smo Monteverdijevu VII knjigu madrigala (Ensemble Concerto/Gini, Tactus), koja je izvrsno reprodukovana - petoglasje zvuči prirodno i nikada pretoplo, celokupno sazvučje vrlo prirodno, nikada veće niti slađe od živog izvođenja. Na dvočasovnoj probi sa zvučnicima Opera Seconda (Bel Canto, Hi-Files br.18), Unico Secondo je demonstrirao 4-omsku silu, ne menjajući karakter, osim slabo primetnog naglašavanja u srednjevisokom opsegu.

Rezime

“Najbolje od oba sveta” i slične hibridne maksime su prazna obećanja ukoliko ova-

kvi brakovi nisu plod velikog znanja iz obe oblasti i odgovarajućeg projektovanja. Naravno i izrade. Unison Research to radi znalački: od moderne aplikacije cevi do besprekornog izlaza i prateće elektronike, ne zaobilazeći poznate veštine u projektovanju napajanja.

Opisati zvuk Unica Secondo kao cevni znači učiniti mu lošu uslugu, jer zaista ne pokazuje nijednu od mana cevi, osim jedva čujnog bruma na dve trećine snage (bez signala) i karakterističnog reskog lampaškog klipinga na razgoropađenim operskim sopranima, mada svoju rezoluciju i čistoću ovaj stepen duguje upravo njima. Snažan ali plemenit izlazni stepen skoro uopšte ne mari za variranje impedanse, ali će na 4-omskom opterećenju srednjevisoki opseg postati sipljiv.

Međutim, ako ovo pojačalo testirate za sebe a ne za časopis, spojite ga sa bilo kojim zvučnicima manjim od KEF-a 105, sačekajte tridesetak minuta, pustite omiljeni muzički žanr i čućete pred sobom pojačalo koje je sonično neutralno i za uparivanje prilično univerzalno, a koje njegova neverovatno odmerena cena čini sjajnom kupovinom.

Specifikacije

√ Snaga: 2x100 W na 8 oma √ Frekvencijski

opseg: 10-100.000 Hz √ Damping faktor: >50

√ Negativna reakcija: 8 dB √ Broj linijskih ulaza: 5 √ Cena: 1.650 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Povoljna ulaznica u hi-end, visok kvalitet izrade svakog detalja.

Prebrza daljinska komanda glasnoće.

Vintage audio: Revox B285

Generacija Revox uređaja kojoj pripada risiver B285 pojavila se sredinom osamdesetih godina, zamenjujući stariju seriju poznatu pod nazivom Serija 7. Prethodnik B285 bio je čuveni model B780. Mišljenja ljubitelja Revoxa bila su i ostala podeljena: deo njih nikada nije prihvatio novu generaciju, pod opaskom da je inferiornog kvaliteta, te da se koristilo mnogo više plastike nego na starijim uređajima, dok drugi nisu delili to mišljenje. Bez obzira na sve, Serija 2 postigla je veliki uspeh u svetu i do danas ostala jedan od sinonima za Revox.

Risiver B285 pojavio se 1985. godine, a par godina kasnije plasirana je i modifikovana verzija, koja je ostala manje poznata. Rešenja primenjena na B285 bila su revolucionarna za to vreme - počevši od kvaliteta izrade, preko zvuka i funkcionalnosti, pa sve do ergonomije, B285 predstavlja krajnje studiozno urađenu mašinu. Sam risiver ne poseduje niti jedan mehanički prekidač ili taster na prednjoj ploči. Tasteri koji se najčešće koriste su metalni, a oni ostali od plastike, koja je, uprkos kritikama, bez problema izdržala test vremena, tako da se na B285 risiverima vrlo teško mogu primetiti godine. Za startovanje rada uređaja nije potrebno pritisnuti taster za uključenje, pa zatim izabrati izvor, već samo aktivirati željeni izvor zvuka, a risiver se sam uključuje. Pojačalo poseduje fiziološku korekciju zvuka (loudness) koja je lepo predstavljena na multifunkcionalnom displeju. Sam displej urađen je u LCD tehnologiji, koja se, iako nije toliko estetski privlačna kao vakuumska ili neke druge, pokazala kao daleko trajnija. Pojačanje je logaritamsko, a može se podešavati kako osetljivost svakog od ulaza, tako i najviši nivo do kojeg se risiver može pojačati (tzv. Volume Top).

Revox je postao svetski poznat po, između ostalog, svojim tjunerima, tako da je prijemnik ugrađen u B285 izuzetno dobar, kako po osetljivosti i selektivnosti, tako i po zvuku. Poseduje 29 memorijskih mesta za radio stanice, kao i mogućnost manuelnog davanja imena memorisanim lokacijama - u vreme ovog risivera RDS nije postojao. Ispod poklopca, B285 je pravo čudo i poseduje kvalitet inženjeringa koji se primenjivao za profesionalne i vojne uređaje - pojedinci tvrde da su ovaj risiver imali prilike da vide čak i u mobilnim radio-stanicama američke vojske. Elektronika je smeštena na kartice priključene za magistralu iza komandne ploče risivera i dodatno su oklopljene. Nažalost, u slučaju servisa prilično je teško prići karticama bez specijalnog dodatka - produžnog konektorskog kabla, koji se smešta između kartica i magistrale.

Zvuk Revoxa je detaljan, čist i definisan, sa širokom zvučnom slikom, jednom rečju - uglađen. Nažalost, nije za ljubitelje toplog tranzistorskog ili lampaškog zvuka već je po svom karakteru bliži profesionalnim uređajima i predstavlja prelaz između pojedinih japanskih uređaja čvršćeg i tvrđeg zvuka i britanskih proizvođača koji neguju tradiciju mekšeg zvuka. B285 risiveri su poznati po svojoj vanvremenskoj pouzdanosti i predstavljaju prave bisere za kolekcionare, posebno za ljubitelje firme Revox, te im je i cena u inostranstvu prilično visoka i kreće se najčešće između 400 i 700 evra. U slučaju da imate priliku da čujete jedan od ovih risivera, učinite to obavezno - oni su svetla tačka Hi-Fi istorije.

Zoran Karapandžić

Trafomatic Experience One

Veče uz radio

Spoljašnja izvedba se ne razlikuje od sličnih uređaja ove vrste: potenciometar i selektor za tri linijska ulaza sa prednje strane kutije od prirodnog drveta, pozlaćeni terminali sa zadnje strane - izgleda da su kvalitetni elementi u ovoj vrsti uređaja standard koji se podrazumeva.

Radio

U idealnim uslovima, Experience One ćete priključiti na zvučnike bez skretnice, osetljivosti 100 i više decibela. Pošto je ovaj uslov nemoguće zadovoljiti bez stvaranja velike cenovne disproporcije, osim u egzotičnoj samogradnji, odlučili smo da proverimo jedan od prvih komentara koji se mogao čuti o ovom pojačalu, da može da solidno pokreće i zvučnike prosečne osetljivosti. Zato smo ga priključili na B&W 602 S2 od 90 dB, vrlo lak za pokretanje.

Kada se ime najpoznatijeg srpskog proizvođača transformatora i napajanja za audio, čija se lista kupaca proteže od Amerike do Japana, odjednom nađe na prednjoj ploči pojačala, to će kod svakog iole upućenog audiofilaprobuditiradoznalosti pažnju. Instinktivno pitanje o razlogu ovakvog koraka pravo u vrlo uzan i egzotičan segment audija može biti neumesno; osim toga, iskustvo nas uči da samo umetničko delo po pravilu nudi bolji odgovor na ovakvo pitanje nego objašnjenje samog stvaraoca. Ipak, lako je pogoditi da projektanti Trafomatica, koji neprekidno razvijaju i usavršavaju svoje fineproizvode,nisu odoleli izazovu da konstruišu čitav “automobil” umesto samo pogon i da iz haube sa motorom pređu za volan. Experience One je njihov prvenac.

Duže od sedamdeset godina traje fascinacija audiofilazvučnomlepotomcevi2A3, koja je uz 300B i 845 jedna od ikona single-ended pojačala. Reč je o izlaznoj triodi maksimalne disipacije 15 W sa direktno grejanom katodom, koja tradicionalno radi u A klasi, mada sa njom postoje i push-pull izvedbe. Njene vrline su, ukratko, linearnost, muzikalna i prostorna slika i - kao i kod svake triode - toplina i mekoća u zvuku. Sve to ova cev može da pruži jedino ako se zadovolje brojni i složeni uslovi njenog okruženja. Spisak elemenata je kratak.

Mrežni transformator od 220 VA je bifilarno motan sa čak 22 izvoda na sekundaru.

Sve cevi su sa naizmeničnom strujom grejanja i srednjim izvodom. Vrhunska preciznost izrade napajanja omogućuje vrlo tih ukupan brum i šum napajanja (manje od 20 mV na izlazu za zvučnike). Pravovernost triodne klase A ne priznaje solid state komponente: umesto njih, ispravljač anodnog napona je cev 5U4G sa LC filterom.

Prvi stepen, direktno spregnut sa ulazom, čine dve duple triode ECC81, svaka u paraleli, koje su preko Mundorfovih kondenzatora vezane na izlazni stepen. Izlazna cev Electron Audio kineske proizvodnje, sa oznakom 2A3B, odabrana je zbog dodatna 3 W disipacije u odnosu na pandane koji omogućuju podizanje anodne struje i dodatnu, iako i dalje ograničenu, izlaznu snagu, što je osobina single-ended trioda na koju je potrebno navići se. Specifičnost ovih direktno grejanih cevi leži u njihovom frekvencijskom opsegu: sa donje strane on je uslovljen osobinama izlaznog trafoa; gornja frekvencija je još teže ostvariva, jer nju zajedno određuju unutarnje karakteristike cevi, izlazni transformator, ali i skretnica u samom zvučniku. Otuda je najbolja preporuka za ovakvu konstrukciju pojačala full-range, jednosistemska kutija bez skretnice i njenih induktivnih elemenata.

Izlazni trafoi su poznati Trafomatic sa duplim C jezgrom i dva izvoda na sekundaru, za 4 i 8 oma impedanse. Izlazna snaga je 3,6 W po kanalu u čistoj A klasi.

Sa neodoljivom retro aurom ovog pojačala i predviđenim ulazom za tjuner na selektoru, prvo smo uključili - radio. Nakon pustoši koju je u etru napravila Radiodifuzna agencija, jedini radiofonski izbor, tehnički i sadržajno, bio je Radio Beograd. Na Prvom programu tekla je emisija sa izvornom srpskom muzikom, sa odličnim prijemom i bez smetnji. Sa tjunera Revox B251 su nas vrlo brzo zavele pesme Vlastimira Pavlovića Carevca: ženski glasovi zvučali su umilno, klarineti puni i tik uz vokal ali jasno karakterisani, a gudači u pratnji toplih boja, bez reskog gudala. Experience One je divno reprodukovao i jedan muško-ženski

piše: Milan M. Milošević

duet, na snimku dosta sužen u prostoru ali lepo istaknut ispred instrumenata i sa visokim pragom tolerancije za alikvote. Harmonika u pratnji je imala volumen u kome se razaznaju tonovi u akordima. Čitava zvučna slika bila je podređena toplom i fluidnomsrednjemopsegu,doduše delom i zbog spektra starijih snimaka, pa se prirodno nametnulo pitanje da li se iza prozračnog i neposrednog zvuka koji vuče ka “toplom” zapravo kriju eufonična izobličenja koja mogu zvuk učiniti zavodljivim. Usledila je govorna emisija o reditelju Ingmaru Bergmanu.

Zanimljivo je koliko zaključaka o zvuku se može izvući slušanjem “solo” glasa: sitni detalji, kao što su palatalizovani glasovi, mljackanje i tiho okretanje listova papira, verni su i umereni, mada je prevladao utisak da je ceo visoki opseg malo povučen unazad. S druge strane, glas je pun i voluminozan i pomalo drveno obojen. Školovani i kontrolisani muški glas je na ovom mestu pomogao zaključku da je razlog maločas pomenute obojenosti slabija kontrola opsega od 60 do 250 Hz, u kome i leži dimenzija “topline” zvuka. Još jedan detalj: poznato je da su profesionalni mikrofoni u stanju da zabeleže subsonične frekvencije - jedno takvo zatvaranje teških vrata u studiju za vreme emisije odjeknulo je srazmerno duboko i snažno kroz naše pojačalo. Slušanje radija u večernjim časovima ima neku posebnu atmosferu, koju je Experience One dodatno podvukao.

Sledeća na redu bila je muzika sa CD-aMario Biondi & High Five Quintet, album “A Handful of Soul” (Schema). Pojačalo je odmah uhvatilo brzi ritam i dinamiku muzike i pokazalo se da je džez jedan od domaćih terena cevnih uređaja: uravnotežena slika, vrlo dobre stereo pozicije ansambla i definicijainstrumenata.Crnački glas pevača Sicilijanca je snažan, muzikalan i bez metalnog prizvuka u glasnim žicama, Gianluca Petrella na trombonu je prirodno praskav i istovremeno mek, dok je kontrabas iznenađujuće artikulisan. I ovde su informacije iznad 10 kHz bile tiše, što se može objasniti prirodom izlazne cevi.

Glasna muzika? Sa potenciometrom otvorenim do 3/4 pojačalo može biti i preglasno za sobno slušanje, bez ijedne naznake zasićenja, što je prvenstveno zasluga napajanja (podatak koji ne iznenađuje). Iznad ovog nivoa, na činelama ili slovu “S” pojavljuje se tipična cevna distorzija, što je lako objasniti režimom rada izlaznih cevi na samoj granici anodne karakteristike ali ne i u ostatku spektra. Naravno, ovako mala snaga će pokazati veliku zavisnost od ulaznog signala, pa će pojedine tihe snimke izvesno biti nemoguće učiniti glasnim. Svejedno, Experience One svira korektno “do poslednjeg elektrona u cevi” Po uglovima sobe sve vreme su se gomilali neidentifikovanisladunjavigornjibasovi, koji su već opisana “nadgradnja” gornjeg basa, iako pojačalo nema dovoljno snage da zanjiše jedinice. Naši slušni testovi potvrdili su pomenute navode iz audiofilskih krugova - da uz Experience One nisu neophodni baš Lowther zvučnici, ali će svaki decibel iznad 90 biti korak napred i dobitak za glasnoću i rezoluciju.

Utisci

Experience One zahteva pažljivo odabrano okruženje, potpuno podređeno delikatnosti svoje “rase”: mala snaga triode 2A3 prirodno traži osetljive full range zvučnike. Ako ste primorani da načinite kompromis, odaberite zvučnike sa akcentovanim visokim opsegom koji će nadoknaditi zatvorenost pojačala u gornjoj polovini spektra. U suprotnom, zvuk će ostati zatvoren “u kutiji”. Pored toga, podešavanje finesaobavezuje kupca i na isprobavanje različitih kablova, radi potpune tonske ravnoteže.

Sa ovim pojačalom ćete dobiti minimalističku postavku podesnu za slušanje u dnevnoj sobi i zvuk koji je nepogrešivo cevni ali manje eufoničan od rivala u svojoj klasi i ugodan za dugotrajno aktivno i usputno slušanje. Iako naturalan, model One je pomalo stidljiv u nastupu, nezavisno od glasnoće. Zahvaljujući vrhunskom napajanju i izlazima, imun je na mnoge probleme ovih pojačala.

Experience One je pandan kamernoj muzici - za Vagnerovog “Tanhojzera” ipak sačekajte snažniji model.

Specifikacije

√ Tip: single-ended u A klasi √ Snaga: 2x3,6

W na 8 oma √ Osetljivost: 1,1 V √ Reakcija: nema √ Broj linijskih ulaza: 3 √ Impedansa ulaza: 50 kilooma √ Cena: 1.250 evra

Ustupio: Trafomatic, tel: 011/8236-258

Neposredan, direktan zvuk.

Eufonični gornji basovi.

Cyrus 6 vs Cipele

Mnogi će se složiti sa tvrdnjom da je Engleska dom verovatno najboljih Hi-Fi imena na svetu. Međutim, britanska posebnost se tu ne završava: engleski dizajn i predmeti oduvek su vrlo prepoznatljivi, jer ih po pravilu krasi određena doza ekscentričnosti. Neka od najslavnijih imena koja potiču iz zemlje jardi, milja i colovnih zavrtanja se, tako, oduvek prave u jednako nestandardnim oblicima i dimenzijama: Quad, Naim ili Cyrus kutije je vrlo teško poređati u klasičan stub, osim sa uređajima iste firme,sakojimafunkcionalnoi zvučno često ostvaruju i punu sinergiju.

Od navedenih imena, Cyrus ima najmanje gabarite, po kojima je dobio naziv “dizajn kutije za cipele”. Ipak, svoju ozbiljnu reputaciju duguje neočekivanom efektu velikog pajaca koji iskače kada se ta omanja kutija otvori, odnosno uključi.

Istorija

Cyrus je nastao pod okriljem firmeMission, pre dvadesetak godina. Nekoliko godina kasnije, matična grupacija Verity preusmerila je zanimanje i investicije na razvoj tehnologije pljosnatih zvučnika pod imenom NXT i, otprilike u to vreme, Cyrus

broj 6

je na krilima sopstvenog uspeha odlučio da se odvoji. Ostatak priče, do današnjeg dana - lansiranje digitalnih reproduktora i uređaja za kućni bioskop i osvajanje američkog tržišta - poznat je.

Pojačalo 6vs je na neki način pravolinijski nastavak prvog pojačala, modela One, ali u modernoj tehnologiji. “Šestica” je u potpunosti kontrolisana mikroprocesorski, počevši od uključivanja. Uz glavni prekidač na zadnjoj ploči, taster za stand-by omogućava da uređaj miruje u “mlakom” stanju, koje potiče od napajanja kontrolne elektronike, kao i da postepeno “startuje” izlazni stepen pri uključivanju. Kontrola jačine je, umesto klasičnih potenciometara, koji očigledno zastarevaju, izvedena logički pomoću dugmeta sa beskonačnim okretanjem koje oponaša logaritamski rast, pa je pri dnu skale potrebno okretati ga više krugova, dok od sredine postaje sve osetljiviji. Selektor ulaza je sa FET tranzistorima. Preko daljinske komande moguće je podešavati i memorisati osetljivost svakog ulaza.

Zadnja ploča popunjena je “do poslednje buksne”: u RCA redu nalaze se sedam stereo ulaza, tape monitor i izlaz iz pretpo -

piše: Milan M. Milošević

jačala za povezivanje sa snagašem, koji ne isključuje sopstveno pojačalo snage; slede redni ulaz i izlaz za komunikaciju sa drugim Cyrus uređajima i džek za slušalice; konačno, tu su i dupli zvučnički terminali, za koje su, shodno minimalnom prostoru, predviđene posebne bananice (dupli par za bi-wiring priložen je u kutiji), što je vrlo funkcionalno rešenje, osim ako niste primorani da samo zbog testa za časopis, radi montaže trajno ogolite svoje kablove još nekoliko centimetara.

Ako se zanemare dominantni SMD poluprovodnici, topologija i broj elemenata pomalo podsećaju na nekadašnji biser ove klase, Auru VA40. Torusni trafo i jedna štampana ploča sa pretpojačalom i izlaznim stepenom zauzimaju gotovo po jednu polovinu prostora, sa zadnje strane je red ulaza, a sa prednje logička ploča vezana fletkablomsaglavnomštampom. Slobodnog mesta, međutim, ima još i ono je predviđeno za doradu pojačala na model 8, koju fabrika nudi po ceni nešto višoj od razlike između ova dva modela (poštarina nije uračunata). Po jedan par izlaznih tranzistora hladi se preko bočnih škrga na kućištu. Sudeći po tehničkoj dokumentaciji, Cyrus 8 ostvaruje snagu od 70 vati sa istim, jednim parom tranzistora Sanken, očito sa većim naponom i strujom.

Najznačajnije unapređenje u elektronici je virtuelna servo kontrola DC-a (oznaka “vs”) preuzeta iz Cyrusovog pretpojačala Pre X: u pretpojačalu su skraćene putanje signala i eliminisani sprežni kondenzatori, što pruža dodatnu detaljnost i transparentnost zvuku, а DC komponenta se eliminiše ne uz pomoć klasične već virtuelne servo kontrole.

Kvalitet zvuka

Postoji preporuka da se ovaj uređaj uvek drži u stand-by režimu, kao i da se izoluje od vibracija, u maniru velikih pojačala. Test mogućnosti ove male kutije započeo je Maskanjijevom “Cavalleriom Rusticanom” (Orchestre de Paris/Bychkov, Philips). Uvertira na početku opere reprodukovana je prostorno vrlo uverljivo, a slika je po dubini transparentna do dna orkestra. Muški i ženski vokali su realistični, sa detaljima artikulacije, mada izvesna hladnoća tranzistora drži ovu lirsku muziku na sigurnoj udaljenosti od sladunjavog. Arija ulaska seoske konjice je ritmična. Kada se, negde

oko sredine, opera zakomplikuje, Cyrus izlazi na kraj sa vrlo snažnom dinamikom i vokalima na ivicama njihovih mogućnosti, ni u jednom trenutku ne gubeći kontrolu nad tonskom ravnotežom celog opsega. Finale opere i dve uzastopne smrti vrlo korektno su prikazane; doduše, Cyrusu nedostaje nešto dramatike većih i snažnijih pojačala da bi prikazao velike instrumentalne postavke u punoj veličini, ali to pokazuje tek u ovom muzičkom žanru, koji je za njegovu snagu neka vrsta testa krajnjih mogućnosti.

Prelazak na “Seven Samurai” Paula Murphyja (Afro Art) pokazuje da Cyrus nije probirljiv. U ovom elegantnom i mračnom omažu Kurosawi, sa “broken” ritmom i prljavom bas linijom, bas bubanj je na početku dubok i dinamičan. Ipak, kada krene napadna bas linija, ta dubina se gubi i prelazi u naglašenost gornjeg basa, ali se preraspodela zvučne energije tu završava. Trombon Ashleyja Slaytera ima vrlo sličnu boju kao i pomenuti sintetički bas; međutim, u zvučnicima ostaje instrument jasno izdvojen za sebe.

Zapanjujuće, na vrlo glasnim nivoima, gde bi bilo očekivano čuti određena izobličenja u vidu presviravanja dominantnih tonova ili instrumenata, pojačalo i dalje drži autoritet nad celim zvukom, bez sabijanja dinamike: bas (na njega se vraćamo već treći put) koji se sve vreme kreće oko 50 herca ne izmiče kontroli i, što je još važnije, nema tendenciju da se umeša i deformiše oktave iznad sebe, tako da trombon zadržava čist i gladak zvuk. Visoki opseg na ovoj glasnoći, takođe, pokazuje uglavnom dobro vladanje, sa blagom granulacijom. Cyrus je na ovoj muzici pokazao nešto manju prostornu definiciju,posebno u dubini, ali je to nadoknadio odličnom ritmičnošću i brzinom.

Cyrus krasi prilična prirodnost i rasterećenost reprodukcije, uz to i nepretencioznost, iako teži da stvori veliki zvuk. Ovim osobinama on nastavlja tradiciju koju su zacrtali još prvi modeli.

Izvrsno snimljen album Jacinthe “Autumn Leaves” (First Impression Music) je dobar uzorak džeza za dnevnu sobu. U situaciji slobnog slušanja, glas i minimum instrumenata prikazani su sa puno detalja. Činela jasno menja zvuk u zavisnosti od mesta na kome je dotaknuta, a ista vrsta karakte -

ra prepoznaje se kod metlica koje prelaze po dobošu. Jacinthin glas je po jačini i prostornosti finoizbalansiransapratnjom u ostatku slike, okrugao, ali mu nedostaje malo prirodnija boja. Sličan kolorit krasi i kontrabas, koji sada, u svedenoj muzičkoj sceni, pojačalo dovodi do slušaoca u njegovom punom opsegu i sa detaljima visoke rezolucije, ali bez onog dodatnog dodira potpuno živog instrumenta, što su fenomeni koji se u mnogim pojačalima međusobno potiru. Cyrus je očigledno odabrao da u segmentima zvuka koji predstavljaju ukrase pre bude sudržan nego da pređe sa druge strane linije prirodnosti i time žrtvuje deo balansiranosti i tačnosti.

Zaključak

Cyrus 6vs može da zasvira glasno, i to veoma glasno. Ako mislite da je pojačalo od 40 vati lako odvesti u kliping, znajte da se ovde to dešava tek vrlo blizu maksimalnoj snazi. Ipak, najbolje se pokazuje u uslovima sobnog slušanja. Napredak u odnosu na prethodne modele čujan je, najviše u boljoj dinamičkoj propusnosti, detaljnosti i tonskoj ravnoteži.

Fanki i živahan za pop i rok, Cyrus 6vs zvuči uglavnom uverljivo i stvara veliki i stabilan zvuk. Tonski je neutralan i sa dovoljno

rezerve za tranzijente, mada na klasičnoj i akustičnoj muzici može zvučati suvo i bez pune prostornosti. Na glasnijim nivoima, očekivano za njegovu snagu, najnižu oktavu će nadjačati gornji bas. Ipak, kada se sve uzme u obzir, Cyrus je nadsvirao pojačala u klasi ispod sebe, ali i većinu u svojoj klasi.

Cyrus je jedno od malobrojnih preostalih imena koja još uvek nose oznaku “Made in England”, što je i dalje nezamenjiva garancija kvalitetne izrade i selekcije delova i neka vrsta članstva u ekskluzivnom klubu, s obzirom na njegovu cenu.

Jedno od najboljih pojačala u ovoj klasi snage i cene, broj ulaza, programabilnost.

Pripada “suvoj” i “hladnoj” školi zvuka, u zavisnosti od muzike.

Specifikacije

√ Izlazna impedansa: 100 kilooma

√ Snaga: 2x40 W na 8 oma (16 dBW) √

Frekvencijski opseg: 0,2-85.000 Hz +/- 3 dB

√ Ulazna osetljivost: 179 mV (varijabilna)

√ Ulazna impedansa: 50 kilooma √ Broj

linijskih ulaza: 7 √ Cena: 850 evra

Ustupio: IB sistem, tel: 011/2447-250

“Cyrus krasi prilična prirodnost i rasterećenost reprodukcije, uz to i nepretencioznost, iako teži da stvori veliki zvuk.”

LG 37LY95

Život izgleda divno... ...ali samo u 1080p

LCD TV aparati postaju sve dostupniji domaćem kupcu, pogotovo ako se radi o manje poznatim proizvođačima, najčešće kineskog porekla, koji prodaju HD ready LCD panele po zaista povoljnim cenama. U ovakvom ratu, nažalost, poznata imena nekad izvuku i deblji kraj, ali ne i u slučaju kompanije LG, koja uvek ima ponekog keca u rukavu. U ovom broju dobili smo ekskluzivnu priliku da se, među prvima na domaćem tržištu, upoznamo sa najnovijim adutom ovog poznatog korejskog proizvođača. Naime, do sada je većinu HD televizora krasio panel rezolucije 1280x720 (tačnije 1366x768), dok su pravi 1080p modeli bili ne samo retki već i vrlo skupi. Srećom, vremena se menjaju, pa je danas moguće kupiti televizor sa Full HD rezolucijom (1920x1080) po ceni koja je prošle godine odgovarala skupljim 32-inčnim LCD HD Ready modelima.

Prvi takav TV za test u našem časopisu ustupila je kompanija LG Electronics, koja na domaćem tržištu svakako važi za poznatu i cenjenu marku, a koja, s druge strane, veliku pažnju posvećuje i našem časopisu. Ozbiljnom marketinškom kampanjom i izborom konkurentnih proizvoda, propraćenim naravno odgovarajućim cenama i kvalitetom, LG je uspeo da u

velikoj meri preuzme primat proizvođačima koji su do pre samo nekoliko godina suvereno vladali srpskih tržištem. U već poznatom LG maniru, dizajn i ovog TV-a je u trendu sa svetskim kretanjima i svojim elegantnim i jednostavnim linijama uskladiće se sa svakim prostorom.

Ukoliko ste možda razmišljali o Blu-ray/ HD-DVD uređaju koji smo testirali u prošlom broju, dizajn ovog TV-a je takav da će se savršeno uklopiti sa njim. Za kućište je korišćena kvalitetna crna plastika u kombinaciji sa sjajnim klavir lak finišom,a zvučnici su svedeni na mat polje - mrežu širine oko tri centimetra, odlično uklopljenu sa ostatkom TV-a. Diskretna hromirana linija koja se proteže duž cele donje ivice daje veoma elegantan “finaltouch”ovom malom dizajnerskom remek delu. Da ne bude sve idealno, ovakav koncept ima i jednu malu manu: TV je pravi magnet za prašinu, a o otiscima prstiju da i ne govorimo. U setu koji dolazi uz TV nalazi se i krpica od mikrofibera,kojaćedelimično pomoći u održavanju.

TV je stigao u originalnoj ambalaži, razdvojen od postolja, pa je testu prethodilo dvominutno spajanje postolja uz pomoć četiri šrafa. Ugrađeno postolje je solidne

težine, pruža odličan oslonac i omogućava praktično rotiranje TV-a za 30 stepeni u jednu ili drugu stranu. Za povezivanje TV-a svim potrebnim kablovima bilo je potrebno svega 5 minuta, prvenstveno iz razloga što su svi ulazi vrlo pristupačni, a na pozadini postoji dodatak u obliku ručke koji usmerava sve kablove u kanal duž postolja TV-a, tako da su s prednje strane praktično nevidljivi.

Prvo uključivanje proteklo je u pretraživanju kanala, za šta je potrebno skoro deset minuta. Pretraživali smo frekvencijski opseg našeg standardnog SBB kablovskog provajdera, a TV je pronašao i kodirane kanale. U meniju je omogućeno jednostavno premeštanje pronađenih kanala na odgovarajuća programska mesta, a za većinu kanala TV je sam detektovao ime. Dopala nam se mogućnost izbora liste od deset omiljenih kanala - za pristup njima dovoljno je pritisnuti taster FAV na daljinskom upravljaču. Moguć je izbor kako jezika menija, tako i zemlje u kojoj je TV instaliran, pa se prema tome automatski podešava i standard emitovanja u kome će TV raditi.

Osnovne komande nalaze se u donjem delu desne strane, u vidu osam kvalitetno

piše: Milan M. Milošević piše: Miodrag Jović

izvedenih tastera sa mikroprekidačima. Tasteri za zvuk i izbor kanala su praktično obeleženi malim ispupčenjima i udubljenjima, pa ih je i u mraku moguće lako prepoznati.

Daljinski upravljač je standardno među najboljima, ali bismo voleli da vidimo i tastere za direktan izbor video ulaza. Sve ostale komande su direktne, a upravljač omogućava i kontrolu video rikordera ili DVD plejera komandama koje su skrivene ispod kliznog poklopca. Potrebne šifre za uređaje nalaze se u uputstvu, a pokriven je zaista veliki broj proizvođača. Upravljač odlično leži u ruci, a tasteri koji se najčešće koriste su adekvatne veličine i pozicionirani su tako da omogućavaju jednostavnu upotrebu. Sa desne strane je mali novitet u vidu light tastera, koji će po pritisku osvetliti određene komande upravljača.

LG-jev meni odlikuje korektan dizajn, ali mislimo da ne iskorišćava u potpunosti blagodeti pune HD rezolucije. Grafičkibi mogao biti znatno bogatiji, a prikaz fontova barem dva puta detaljniji. S druge strane, LG je zaista posvetio pažnju prikazu teleteksta, koji se iscrtava u najvećoj mogućoj rezoluciji i izgleda zaista impresivno, neuporedivo u odnosu na klasične TV aparate. Dodeljivanje imena svakom od ulaza je nešto što nam se posebno dopalo. Stariji članovi porodice ili pak deca (a i svi ostali nezainteresovani za tehnikalije) pozdraviće mogućnost preimenovanja ulaza. Tako će, recimo, AV1 postati “DVD player”, SVHS “Sony PSX2”, Scart 2 “Satelit”, Component “XBOX 360”, a HDMI ulaz bi mogao biti još uvek neprežaljeni LG BH100 plejer iz prošlog broja.

Na kraju, TV podržava sve već klasične formate, ali je i poseban po tome što je omogućeno skrolovanje po visini. Na taj način, klasičan 4:3 filmusinemaskopuje moguće razvući na ceo ekran i pomeriti gore koliko je to moguće, da bi se video i titl. Jednostavna opcija, ali je poseduje izuzetno mali broj televizora!

Najzad Full HD

Kako se radi o TV-u renomiranog proizvođača, prisustvo svih naprednih rešenja za skaliranje i obradu slike se podrazumeva. LG ove opcije naziva XD Full HD engineom, što znači da se radi o XD procesoru koji je ovaj put potpuno optimizovan za

pun 1080p signal. Već standardno, tu su i 3D digital comb filterzaredukcijušuma, kao i Intelligent Eye senzor, koji podešava osvetljenost ekrana u zavisnosti od količine svetla u prostoriji. Mnoštvo preseta pomoći će i manje iskusnom korisniku da iz svakog izvora slike izvuče maksimum.

Tako je za filmovenajboljiMildpreset, koji daje tonski raspon najsličniji katodnoj cevi, pogotovo u scenama gde nema previše kontrasta ili potpuno crne boje. U tim trenucima, razlika između fosfora i LCD tehnologije skoro da i ne postoji. Za praćenje žive slike ili pak igranje video igara preko XBoxa 360, kao najbolji izbor pokazao se standard, odnosno Dynamic režim rada, koji donosi žive boje, naglašava kontrast ali ga nikada ne zasićuje, što se posebno ogleda u reprodukciji crvene boje. Crveni Ferrari koji je prisutan u nekoliko Xbox 360 naslova prvi put vidimo u punom sjaju. Tonski raspon doveden je skoro do savršenstva, a refleksijeokolineu crvenoj boji dovedene su do fotorealizma.

Kako 37LY95 radi u osmobitnoj paleti, možemo samo da pretpostavimo kako izgleda slika u desetobitnoj, koja krasi modele iz najskuplje serije.

Za posebno za htevne videofile, tu su i dva kori snička preseta koji donose već standar dne opcije podeša vanja, a perfekcioni ste će obradovati četiri preseta za temperaturu boje, kao i RGB kalibra cija, tako da se ovaj panel može koristiti i u studijima kao referentni uređaj.

Kultni Marvelov strip “Srebrni letač” konačno je ekranizovan, a nama je poslužio kao test ko risničkih podešavanja. Naime, trejler koji imamo obiluje kom pleksnim scenama, i to bilo da se radi o kombinaciji vatre u tami metroa ili sceni kada Silver Surfer ve likom brzinom odlazi u kosmos. Kon trast između plave lopte zemljine površine i zvezdanog kosmosa nikad do sada nije prikazan s takvom punoćom i detaljima. Naravno, soba je bila zamračena, pa je tonski raspon TV-a mogao da dođe do punog izražaja. U scenama gde dominiraju

tamniji kadrovi povremeno je vidljivo pomalo neravnomerno pozadinsko osvetljenje, ali to ne kvari opšti utisak, s obzirom da je takvih kadrova u praksi vrlo malo.

Na kraju, kao najteži test, pokrenuli smo trejler za filma“Ratatouille” i HD-DVD izdanje filma“KingKong”.Ovadva ostvarenja spadaju u sam vrh kad je HD produkcija u pitanju i smatramo da mogu da pokažu sve nedostatke trenutne HD tehnologije. Prvenstveno, radi se o detaljima u 1080 rezoluciji. Ratatouille je kompjuterski generisani pacov, ljubitelj kulinarstva, koji vas svakako neće ostaviti nezainteresovanima. No, rendering njegove dlake, kao i tonski raspon ružičaste njuškice sa posebnom vrstom fotorealističnog renderinga retko koga je ostavio

ravnodušnim. Slično važi i za “King Konga”. Film je sniman u najsavremenijoj tehnici, skeniran na najboljim filmskimlaserskim skenerima, a prati ga i odgovarajuća 3D CGI podrška. S obzirom da kombinuje odlično snimljenu i uverljivu živu sliku sa vrhunskom kompjuterski generisanom grafikom,“KingKong”jesvakakonajbolji test rezolucije koji smo imali na raspolaganju. Svaki detalj dlake čuvenog gorile prikazan je do savršenstva, a isto se može reći i za detalje lišća u pozadini, stene, prirodu i na kraju, kompjuterski generisane prastanovnike zemaljske kugle, koji izgledaju realno do trenutka kada se ledi krv u žilama (napad buba na dnu klanca).

Denon DVD plejer 1920 sa HDMI opcijom bio je domaćin standardnog DVD testiranja. S obzirom na Faroudja upscaling i podržanu 1080i rezoluciji, ova dva uređaja su lepo sarađivala. Slika je, koliko je to moguće, oslobođena bilo kakvih artefakata, ali PAL rezolucija jednostavno nema šta da traži na HD ekranu, posmatrano sa stanovišta pravog “videofila”.Naravno,slikaje savršena u meri u kojoj je to moguće da bude. Progresive scan radi u punom sjaju, pa od interlace artefakata nema ni traga ni glasa, ali jednostavno, posle “King Konga” to više nije to!

PC računar sa DVI izlazom poslužio je za 1080p HDTV testove, a testirali smo i da li ovaj LCD TV može da posluži i kao računarski monitor, prvenstveno za predavanja u sferi multimedije, kada jedan predavač obučava manju grupu polaznika. Native rezolucija ovog panela je 1920 x 1080 i po -

držaće je svaka iole novija TV kartica. Ako je tu još i DVI izlaz, digitalni oblik signala će ostati sačuvan, a za sve to potreban je samo jedan jeftin DVI - HDMI kabl. U ovoj postavci, piksel je veoma sitan i prikazan je u odnosu 1:1, dakle nikakva interpolacija ne postoji. Dovoljno je i najmanje rastojanje od monitora pa da se dobije potpuno čista i kristalno jasna slika, što će posebno pomoći svima kojima je potreban dobar monitor za multimedijalne primene. Zamislite samo kako izgleda Google Earth pretraga u toj rezoluciji sa ozbiljnom internet konekcijom, ili pak obrada videa, compositing, 3D animacija i slično.

Na kraju, kada je standardni antenski signal u pitanju, LCD TV je još jednom bio prilično nemilosrdan, pogotovo ako su u pitanju domaći TV kanali. Svega nekoliko kanala koje SBB prenosi zadovoljava osnovne standardne kvalitetnog emitovanja, dok je ostale poželjno gledati sa većeg rastojanja, da bi se nadoknadili veliki šum i mala rezolucija. Još jednom, ovo važi za sve TV aparate u HD tehnologiji, ali to uvek napominjemo, da potencijalni kupac ne bi ostao razočaran kvalitetom klasičnog TV programa.

TV zvuči divno...

Pomalo apsurdna reklamna poruka, koja ovih dana iritira sve poznavaoce novih tehnologija, istovremeno je i podsvesno došla na mesto podnaslova ovog pasusa. Iako aspekt ugrađenih zvučnika obično zanemarujemo u korist klasičnog 5.1 sistema “kućnog bioskopa”, ovaj put mora-

mo da napravimo digresiju. Ovaj TV zaista zvuči veoma dobro, naravno u granicama fizike.Prisutanjeiklasičnisedmopojasni ekvilajzer, kao i Surround Max, koji ponekad ume da opravda svoje ime. Po specifikaciji,TVima2x2zvučničkejedinice,pa pretpostavljamo da je to i razlog znatno bolje reprodukcije zvuka nego što je to slučaj kod prosečnog TV-a danas, pogotovo kada su basovi u pitanju.

Na kraju...

LG 37LY95 je vrhunski dizajniran TV, proizvod najnovije tehnologije, a sem niže cene teško bi se još nešto moglo poboljšati a da to bude primetno za prosečnog konzumenta. Reprodukcija svih mogućih formata je na visokom nivou. Cena je korektna, pogotovo ako se zna da se radi o kvalitetnom uređaju renomiranog svetskog proizvođača.

Jedino što trenutno dovodi u pitanje kupovinu ovakvog aparata je (ne)mogućnost da ga potpuno iskoristite. No, Sky digital ili pak neki od free HD satelitskih setova ipak nisu više tako daleko, kao ni BR/HD DVD mediji. Najzad, konzole sledeće generacije, kakve su PS3 i Xbox360, svoju punu snagu pokazaće samo na ovakvom TV-u.

2xHDMI, odlična slika, dobar odnos cene/mogućnosti, moderan dizajn.

Nedostatak direktnih komandi za izbor video ulaza, nema PIP.

Specifikacije

√ Model: LG-37LY95

√ Veličina ekrana: 37 inča

√ Panel: LG.Philips

√ Rezolucija panela: 1920x1080

√ Kontrast: 5000:1

√ Osvetljenost: 500 Cd/m2

√ Osvežavanje: 8 ms

√ TV Color Sistem: PAL / SECAM - B/G

√ AV Color Sistem: PAL/SECAM/NTSC 3.58

√ Zvučnici: 10+10 W

√ Teletext: 1.000 strana

√ Zoom: Da

√ Video ulazi: RF, S-Video, Composite Video, Audio, Y Pb(Cb)/Pr(Cr), 2xSCART, 2xHDMI

√ Potrošnja struje: 180 W

√ Masa: 24 kg

√ Cena: oko 1.800 evra

Ustupio: Sam-Son, tel: 011/208-3553

Zlatni tron

Bronza,

napravila i premijum liniju pod imenom Platinum. Ono što je potpuno fascinantno u vezi sa zvučnicima kompanije Monitor Audio jeste činjenica da je svaka serija zvučnika doživela fantastičan uspeh.

Ipak, ne radi se o potpuno novim serijama već o naslednicima, pa su zbog toga brojne nagrade i priznanja bili pomalo i očekivani. Kako smo imali prilike da testiramo

Serija Gold Signature, ili skraćeno GS, sastoji se od tri osnovna modela zvučnika: dva podnostojeća modela - GS20 i GS60, ali i jednog bookshelf modela - GS10, koji smo imali prilike da poslušamo detaljno tokom desetak dana. Seriju upotpunjavaju jedan centralni zvučnik, jedan dipol i subwoofer. Ipak, pomenimo da je GS10 naslednik popularnog zvučnika Gold Re -

Prvo što ćete primetiti pri izvlačenju zvučnika iz kutija jeste njihova fantastična izrada. Zaista, ako želite da impresionirate prijatelje u svom domu ili partnere u poslovnom prostoru, GS10 neće proći nezapaženo. Primerak koji smo mi dobili na test izrađen je u crnom piano laku koji daje poprilično luksuzan odsjaj. Ako ipak želite da kutije izgledaju prirodnije, postoje i varijante izrade sa glazurama od pravog drveta (orah, ružino drvo, hrast).

srebro, pa zlato. Kompanija Monitor Audio dala je imena serijama zvučnika po ovim dragocenim metalima, da bi nedavno

Bronze Reference 2 i BR5, pa zatim i Reference Silver 1, kao i RS6, došlo je vreme da se pozabavimo zvučnicima koji zaslužuju zlatni tron.

ference 10 (GR10) kompanije Monitor Audio.

piše: Ljubiša Miodragović

Pre nego što pređemo na tehničke detalje, moramo reći da nam ni u jednom trenutku nije palo na pamet da postavimo maske na zvučnike, jer smo bili potpuno impresionirani dizajnom modela GS10.

Dimenzije zvučnih kutija potpuno su odgovarajuće - imaju dovoljnu zapreminu da pruže dubok bas, a s druge strane neće se nametati i smetati ni u manjim prostorijama. Ivice zvučnih kutija finosuzaobljene, a GS10 će zasijati u potpunosti ako ga postavite na originalne Gold stalke. Sa gornje strane kutija nalazi se metalna pločica na kojoj je logotip kompanije, a koja predstavlja ne šlag na torti već višnju na vrhu šlaga.

Visokotonac zvučnika GS10 bazira se na poznatoj C-CAM tehnologiji kompanije (Ceramic Coated Aluminium/Magnesium), a sama kalota je pozlaćena. Oko visokotonca se nalazi metalno kućište koje ga drži čvrsto na poziciji, dok se preko kalote visokotonca nalazi mrežica koja ga štiti od mehaničkih oštećenja. Jedinica zadužena za bas i srednjetonsko područje izrađena je po unapređenoj verziji RST tehnologije (Rigid Surface Technology). Naime, membrana poseduje stotine malih udubljenja, koja podsećaju na površinu loptice za golf. Po tvrdnjama inženjera, to će je dodatno učvrstiti i eliminisati probleme koji se inače javljaju kod savijanja konvencionalnih metalnih membrana. Na zadnjoj strani primećujemo bas-refleksotvorsalinijskim neravninama, koje bi trebalo da ubrzaju protok vazduha, kako bismo dobili brži i čistiji “attack” u bas području. Zvučnički terminali su kvalitetne izrade sa bi-wiring konceptom, a originalno su povezani metalnim pločicama (džamperima). Ovde je napravljena greška, koju prave praktično svi proizvođači zvučnika, jer će se premošćavanjem terminala kratkim kablovima zvučna slika unaprediti.

Kako sviraju

Povezali smo ih na Rotelov plejer RCD1072 i pojačalo RA-02. Činjenica je da GS10 zaslužuje nešto bolje pojačalo, ali želeli smo da test počnemo osnovnom amplifikacijom.Slušajućiakustičnumuziku sa ženskim vokalima, osetili smo to-

plinu u zvuku sa veoma blagom koloracijom. Svakako se ne radi o slatkom zvuku, kakav smo čuli iz Silver serije, konkretno bookshelf modela RS1, ali GS10 ima tu dopadljivost na prvu notu. Prelazeći na kompleksniji materijal, GS10 je bio poprilično precizan u raslojavanju zvučne slike, tako da smo mogli da pozicioniramo u prostoru sve instrumente u orkestru. Sjajan materijal za ovaj test bila je poznata tema Lala Schifrina iz filma“MissionImpossible”. Slušajući ovu kompoziciju i pri jačim nivoima, nisu se pojavljivali zvuci koji paraju uši već smo osetili puno energije i dramskog zapleta. U oba slučaja, bilo da smo slušali mirnu i akustičnu, bilo dinamičnu i kompleksnu muziku, zvučnik GS10 je bez ikakvih problema punio zvukom našu test sobu od 20 kvadrata. Nismo primetili nikakav gubitak u detaljima, što je zaista impresivno za zvučnik čija cena jedva prelazi cifru od hiljadu evra.

Hteli smo da vidimo kako se GS10 snalazi u audiofilskimvodama,pasmogapovezali sa pojačalom Unison Research Unico P, koji cenovno odgovara klasi zvučnika. Ovo hibridno pojačalo dalo je jednu dozu prefinjenosti,aliiboljekontroleuodnosuna Rotel. Visoki tonovi bili su za nijansu čistiji, dok se posebno primetila razlika u razgovetnosti srednjeg opsega. Smatramo da je zvučna slika postala bolje fokusirana.

Kao najbolje mesto za pozicioniranje ovih zvučnika pokazao se položaj na 70 centimetara od zadnjih zidova, dok smo razmak između zvučnika pomerali između 2 i 3 metra. Pri slušanju smo samo isprobali sunđere za bas-refleks otvore, ali smo ih ubrzo izvadili. Čini se da je umetanje sunđera neophodno samo u manjim prostorijama.

Kada smo već završavali naš test, naišli smo na internetu na podatak da Gold Signature 10 treba usviravati više od 500 sati. Iako smo ih mi slušali tek nekih 50 ili 60 sati, zvuk je uznapredovao do nivoa kada nas je zaista zadovoljavao. Zvuk se ni u jednom trenutku nije mogao opisati kao metalan, što je odlika tek priključenih pojedinih zvučničkih kutija.

Od elektronike koja bi odgovarala Monitor Audio GS10 zvučnicima, kao nekakav minumum kvaliteta pomenuli bismo NAD C542 i C352, kao i Rotel RCD-1072 i RA-1062. Ako pravite sistem koji će sadržati GS10, obavezno ostavite prostora za Gold stalke, kako bi vizuelni utisak bio upotpunjen.

Zaključak koji možemo izvući nakon desetak dana pažljivog slušanja zvučnika Gold Signature 10 je da se radi o proizvodu fantastične izrade, odlične dinamike i fokusa, kao i da pronalaženje prateće elektronike neće predstavljati nikakav problem. Što bi kolege sa Ostrva rekle, pravi “all-rounder”.

Impresivan dizajn, sjajna reprodukcija.

Zamenite džampere pravim kablovima, povremeno mekan zvuk.

Specifikacije

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 4043.000 Hz √ Osetljivost (1W@1m): 88 dB √

Impedansa: 8 oma √ Preporučena snaga

pojačala: 40-100 W √ Topologija: 1x150 mm

RST®2 bas/srednjetonac, 1x25 mm C-CAM® visokotonac sa zlatnom kalotom

√ Dimenzije: 360x206x270 mm √ Masa: 8,5 kg

√ Cena: 1.050 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

Bez kompromisa

Još uvek pod utiscima ranije testiranog florstenderaizserije

Audience, kompanije Dynaudio, radovali smo se kada smo na vratima ponovo ugledali kutije sa natpisom “Danci ne lažu”. Ovog puta kutije su bile nešto veće, što nam je ulivalo dodatni entuzijazam. Nije mnogo vremena prošlo, a model Audience 72 bio je oslobođen suvišnog najlona i stiropora. Pred nama su se ukazali vitki florstenderi s finišomubojiružinogdrveta,kojisuse, i bez slušanja, odmah uklopili u enterijer naše sobe. Pod velikom euforijom pažljivo smo otpakovali ove zaista visoke zvučnike postavili ih na našu primarnu poziciju.

Izgled i konstrukcija

Dynaudio Audience 72 dolazi kao naslednik modela 70. Odlikuju ga jednostavne crte oštrih ivica i kvalitetan finišufurniru od pravog drveta. Nivo završne obrade i preciznost prilikom sklapanja elemenata su na zavidnom nivou, naročito u poređenju sa većinom ostalih zvučnika drugih kompanija koje su svoje proizvodne pogone odavno prebacile na Daleki istok. Prednji panel urađen je u MDF laminatu, debljine 28 milimetara.

Ceo zvučnik postavljen je na bazu od koje je odvojen gumenim podloškama, radi što manjeg prenosa vibracija na podlogu. Masa ovih florstenderaiznosineštoviše od 17 kilograma, a sam dizajn kućišta, sa bas-refleksotvoromsprednjestrane,znatno olakšava njihovo postavljanje u odnosu na zadnje zidove prostorije. Celokupan dizajn zvučnika predstavlja skoro čistu klasiku, a trik sa kačenjem zaštitnih maski na zadnju stranicu kutija u slučaju slušanja bez njih prisutan je i na ovom modelu. Biwire opcija je izostavljena, pa tako u ovom slučaju imamo samo jedan par pozlaćenih konektora vrlo kvalitetne izrade.

Model Audience 72 poseduje dve identične mid/bas jedinice, prečnika po 17

centimetara. Izrađene su u već dobro poznatoj tehnologiji ove kompanije. Radi se o geometrijski optimizovanoj membrani koja je presovanjem dobijena iz table magnezijumsko-silikatnog polimera (MSP), a izlivena je u jednom komadu. Ovakav način proizvodnje i izbor materijala obezbedili su odlične zvučne karakteristike drajvera, uz minimalna izobličenja zvuka. Namotaji su prečnika 75 milimetara, i to od žice od čistog aluminijuma. Za razliku od svog prethodnika čije su dual mid/bas jedinice radile u istom režimu, model Audience 72 jedan od drajvera koristi samo za tonove iz najnižeg registra, i to do 180 herca, dok je drugi (gornji) zadužen za tonove do 2.600 herca, odakle ulogu preuzima visokotonac.

Visokotonski drajveri su tekstilnog tipa, a svila od koje su načinjeni presvučena je posebnim slojem specijalnog premaza koji osigurava čist tranzijentni odziv, bez zvonjenja i titranja membrane nakon prestanka dolaženja audio signala. Pored magnetne tečnosti, koja hladeći visokotonski drajver poboljšava njegove performanse, ovome je doprineo i novi način dampiranja zadnje komore ove zvučničke jedinice, kao i poseban način odvođenja zadnjih talasa koji se javljaju iza membrana drajvera. Visokotonac je prečnika 28 milimetara i zajednički je za sve modele Audience serije. Sposoban je za reprodukciju frekvencija i do 25 kiloherca. Na dnu prednjeg panela nalazi se i poveći bas-refleksotvorizrađen od glatke plastike.

Zvuk

Ohrabreni pozitivnim utiscima koje smo stekli testirajući slabije modele ove serije, priključili smo model Audience 72 na već poznatu kombinaciju Electrocompaniet 4.7 mkII, Revox B780 sa CD plejerom Sony CDP-X333ES kao izvorom zvuka. Kao i pri ranijim susretima sa zvučnicima ove serije, i ovog puta smo ostali zatečeni količinom detalja koje su ovi florstenderipružalikroz različite muzičke pravce. Razlika između naših InfinityKappa7kutijaimodela Audience 72 u tom pogledu bila je slična prelasku sa budžetskog CD plejera na

piše: Nemanja Stupar

neki od onih iz više klase. Najveći deo magije ovih zvučnika dolazio je upravo zahvaljujući ovoj činjenici. Uz to, ove kutije su odlikovale neutralnost i sjajne dinamičke odlike. Bas je izuzetno brz i utegnut, sposoban da se pokrene i zaustavi u deliću sekunde. Posedovao je odličnu težinu i slam, mada ipak nije silazio onoliko nisko koliko smo u nekim trenucima želeli.

S druge strane, njegova razgovetnost, definicijaieksplozivnostpredstavljalisu odličnu potporu za sve muzičke pravce. Slušajući “Drum Improvisation” Jima Keltnera sa ShefieldLabtestdiska,numeru koja obiluje brzim i vrlo zahtevnim deonicama bas bubnja, konstatujemo da je ove zvučnike dosta teško zbuniti u pogledu reprodukcije ovakvog materijala. Bas do kraja ostaje energičan, čist i razgovetan, bez problema stižući da odgovori na sve zahteve postavljene ovom numerom.

Imali smo prilike i da poslušamo Dynaudio povezan sa “zvezdom” ovog broja Hi-Filesa - u pitanju je hibridno pojačalo Unison Research Unico Secondo. Rezultati koje smo dobili su zaista impresivni.

Zvučnu sliku je karakterisalo detaljno i otvoreno srednjotonsko područje, što je izuzetno pogodovalo pre svega vokalnoj

muzici i akustičnim instrumentima. Steve Strauss u numeri “Mr. Bones”, sa svojim toplim i dubokim glasom, bio je reprodukovan u punom sjaju, dobivši novu dimenziju živosti i prirodnosti. Ni topli ni hladni, ovi Danci su udahnuli živost skoro svakoj vrsti muzike. Takođe, sposobnost ovih zvučnika za trodimenzionalni prikaz muzičkog materijala činila je da brzo zaboravimo na poziciju samih kutija. Sweet spot je bio izuzetno fleksibilan,dozvoljavajući nam da bez većih gubitaka nesmetano cirkulišemo prostorijom, a da pri tom ne izgubimo osećaj o tačnoj poziciji muzičara unutar benda.

Numera “Wishing Well” u izvedbi Michaela Ruffaotkrivanamjošneštooovimkutijama: visokotonsko područje, iako vrlo prijatno i visokodetaljno, kako smo i navikli u slučaju tekstilnih visokotonaca, ipak je u nekim momentima zvučalo prezasićeno, a sam drajver kao da je pomalo gubio na svojoj prefinjenostiadobijaonaoštrini.

Ova karakteristika lakše je dolazila do izražaja uz tvrđi i nešto agresivniji zvuk, koji je više opterećivao ovu zvučničku jedinicu.

Model Audience 72 ne može se pohvaliti preteranom tolerancijom prema nešto lošijim i starijim snimcima, koji su znali da zvuče kruto i razotkriveno do najsitnijih mana. Takođe, ove kutije nameću potrebu za kvalitetnim pojačalom s pozamašnom rezervom snage (100 vati po kanalu i više). Dynaudio Audience 72 brzo će učiniti da poželite da unapredite i ostatak svog sistema, na šta će ovi zvučnici odgovoriti na pravi način.

Ipak, cena od skoro dve hiljade evra stavlja model A72 u veoma visoko Hi-Fi područje, pa se nameće pitanje: da li, možda, izabrati neki od bookshelf modela iz serije Focus ili izdvojiti još novca za Contour 1.4? U svakom slučaju, odličan materijal za iskrene Dynaudiofile.

Otvorenost, dinamičnost, detaljnost, kačenje maski sa zadnje strane, izgled, kvalitet izrade.

Eventualno visoka cena.

Specifikacije

Oprema: Revox B780, Electrocompaniet 4.7 mkII, Sony CDP-X333ES, InfinityKappa7,Van den Hull Bay C5 interkonekt, Van Den Hull

Clearwater zvučnički

√ Princip rada: dvosistemski, bas-refleks

√ Osetljivost (2.83 V/1 m): 86 dB

√ Preporučena snaga pojačala: 25-125 W

√ Nominalna impedansa: 4 oma

√ Frekvencijski raspon (+/- 3 dB):

28-24.000 Hz √ Dimenzije (ŠxVxD):

204x959x256 mm √ Masa: 17,7 kg √ Cena: 1.800 evra

Ustupio: Vox Trade, 011/3016-230

Acoustic Energy Aelite Three

Moć i energija

Domaće tržište bogatije je za još jedan svetski poznat brend iz segmenta proizvodnje zvučnika. Kompanija Acoustic Energy nije nepoznata na našim prostorima, a verni čitaoci sećaju se prikaza popularnog

2.1 sistema Aego 2 iz prvog broja časopisa Hi-Files. Acoustic Energy Limited osnovan je 1987. godine u zapadnom Londonu, a u svojoj dvadesetogodišnjoj istoriji predstavio je impozantan broj zvučnika koji su ocenjivani sa obaveznih pet zvezdica. Zahvaljujući kompaniji Renoprom, Acoustic Energy zvučnici se sada mogu videti i poslušati u Technomax centru na Novom Beogradu. U ponudi se nalaze ponovo Aego sistemi, ali u novijim verzijama, kao i serije zvučnika Aegis, Linear i konačno Aelite. Po nekim najavama koje smo čuli, moguće je da će uskoro stići i modeli iz najjače, Reference serije.

Aelite

Za početak upoznavanja, reći ćemo da je model Aelite One klasičan bookshelf dvosistemac, dok je Aelite Two takođe bookshelf zvučnik ali nešto većih dimenzija, sa MTM topologijom. Kod nas na testu našao se najveći podnostojeći model Aelite

Three, ali seriju upotpunjavaju centralni zvučnik, on-wall zvučnik, kao i subwoofer. Skoro je nepotrebno reći da je Aelite serija namenjena modernim prostorima, implementacijama kućnog bioskopa, kao i kvalitetnoj stereo reprodukciji.

Aelite Three koji smo dobili na test urađen je u crnom finišu,dostasličnomonom kakav smo mogli videti, recimo, kod KEF iQ serije. Stranice zvučničkih kutija su zaobljene, zbog prelamanja zvučnih talasa, a rubovi su izrađeni veoma pedantno. Kada smo, uz korišćenje malo više fizičkesnage, uspeli da izvadimo Aelite Three iz kutija, odmah smo zapazili njihovo ponosno držanje i impresivan dizajn. Uklanjanje maske automatski je dovelo do zadržavanja daha, jer su se pred nama stvorile čak četiri zvučničke jedinice - visokotonac, srednjotonac i dve bas jedinice sa kvalitetom izrade koji obećava. Aelite smo pažljivo okrenuli naopačke, kako bismo podnožje pričvrstili pomoću četiri velika

šrafa, a na samo postolje uvrteli smo četiri šiljka sa maticama. Zvučnici su odmah dobili na stabilnosti, ali i na upečatljivosti utiska. Na pod smo postavili KEMP univerzalne podloške, kako bismo zaštitili parket od eventualnog grebanja, a pošto imamo sreće da je naš parket ravan nije bilo potrebe za dodatnom nivelacijom spajkova.

Aelite Three su vitki zvučnici, što nas je nateralo da vratimo sećanje u ne tako davnu prošlost. Naime, svi se sećamo koliko su zvučne kutije u prethodnom veku bile glomazne i debeljuškaste. To je, zapravo, bio uslov ukoliko ste želeli dovoljno basa u reprodukciji. Danas su tehnologija i dizajn samih kutija omogućili da se dobar odziv najdubljih frekvencija može dobiti i iz “lifestyle” zvučnika.

Koliko danas zvučnika ima bas jedinice sa prečnikom od 20 centimetara? Veoma malo - “dvadesetice” su zamenjene jedinicama od 6,5 inča (165 mm) ili još manjim. Da bi dobili puno basa iz manjih zvučničkih jedinica, proizvođači su počeli da u njih ugrađuju po dva drajvera. Ovde bi bilo dobro da pojasnimo različite načine implementacije i dizajniranja ovakvih kutija. Dve bas jedinice mogu biti povezane paralelno, a zatim sa visokotoncem

piše: Ljubiša Miodragović

i srednjotoncem u klasičan trosistemski dizajn. Nešto inteligentniji pristup je takav dizajn skretnice u kojem postoje dve bas jedinice, ali one “rade različit posao”. Obe jedinice će pokriti bas područje, kao i niži deo srednjeg spektra, ali će samo jedna od njih ići ka reznoj frekvenciji visokotonca. Upravo je ovo slučaj kod Aelite Three modela, a ta frekvencija nalazi se na 3.300 herca.

Three

Već smo pomenuli da su bočne ivice kutija zaobljene, što ih čini skupljim i težim za izradu, ali ovakav pristup sprečavanju pojave stojećih talasa zaista ima smisla i beleži odlične rezultate. Dovoljno je pogledati koliko proizvođača zvučnika koristi isti princip i shvatiti prednosti ovog pristupa. Kutija Aelite Three zvučnika izrađena je od MDF-a, čija debljina na prednjoj ploči iznosi 22 milimetra, dok je na bočnim ivicama 15 milimetara. Zvučničke jedinice su, ako idemo redom, visokotonac prečnika 25 milimetara sa mekanom membranom, magnetom od legure neodimijuma i gvožđa, a ceo sistem koristi ferofluidno hlađenje. Srednjotonska jedinica ima prečnik od 110 milimetara, dok dve bas jedinice imaju prečnik od 125 milimetara. U Acoustic Energyju kažu da su ove metalne membrane dale veoma dobre rezultate i da se ista tehnologija koristi i u njihovoj Reference seriji. Srednjotonska jedinica poseduje zavojnicu prečnika 32 milimetra, dok je kod bas jedinice taj prečnik 26 milimetara. Sve jedinice su magnetno oklopljene, kako bi se zvučnik mogao nesmetano koristiti u blizini TV ekrana.

Na zadnjem panelu primećujemo kvalitetne pozlaćene bi-wire terminale, kao i čak četiri bas-refleksotvora-dvasrednjabila su prigušena sunđerčićima, a mi smo nakon nekoliko minuta slušanja odlučili da priloženim plastičnim čepom zatvorimo i najniži otvor. Zvučnički terminali premošćeni su metalnim kratkospojnikom, a kablove smo povezali veoma jednostavno i brzo, Straight Wire “banana” priključcima. U pitanju su još uvek bezimene “banane” koje predstavljaju prototip, a koje smo dobili da isprobamo prilikom intervjua sa Stevenom Hillom, predsednikom kompanije Straight Wire. Naš test sistem sastojao se od Rotelove kombinacije plejera RCD1072 i pojačala RA-1062.

Impresije

Prvi utisak je - obilje basa. Zaista, ovim zvučnicima je potrebno dosta prostora da bi mogli slobodno da dišu. Poseduju izrazitu energiju, te ih nikako ne treba postaviti u blizini gipsanih zidova i sličnih “mekših” materijala, kako i zidovi ne bi zasvirali. Bez obzira na veliku količinu basa, Aelite Three zvuči prilično izbalansirano i

kontrolisano. U srednjim i visokim tonovima čuli smo svu detaljnost, a muzika nije bila obojena. Obavili smo naš standardni test sa ženskim vokalima i akustičnom muzikom, preko klasičnog roka, pa sve do džez osnova. A za veliko finale-ponovo Yello. U rok muzici vokali su delovali dovoljno otvoreno i vazdušasto.

Ukoliko slušate muziku sa autoritetom, dopašće vam se odlučnost i brzina kojom se Aelite Three odlikuje. S druge strane, violine i drugi gudački instrumenti zvučaće toplo i ni u jednom trenutku “kreštavo”. Već smo nekom prilikom pominjali numeru “Uninvited” od Alanis Morissette, koja nam ipak nije zaparala uši ni pri višim nivoima slušanja.

Sa svojom korektnom cenom, Aelite Three staje rame uz rame sa ostalim brendovima koje smo češće imali prilike da testiramo. Ostaje napomena da ove zvučnike nikako ne stavljate u male sobe - smatramo da je

otprilike 16 kvadratnih metara nekakav minimum. Čak i u takvim uslovima, sigurni smo da ćete zadržati sunđere u bas-refleks otvorima. Za nivo izrade kutija, kvalitet zvučničkih jedinica i kompletan inženjering dajemo visoku ocenu.

Energičan i kontrolisan bas, dobar odnos kvalitet/cena.

Zamenite metalne džampere.

Specifikacije

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 34-27.000 Hz

√ Osetljivost (1W@1m): 89 dB Impedansa:

8 oma √ Preporučena snaga pojačala: <175

W √ Topologija: 2x125 mm bas, 1x110 mm srednjotonac, 1x25 mm visokotonac

√ Dimenzije: 230x920x297 mm √ Masa:

18 kg/komad √ Cena: oko 1.000 evra

Ustupio: Technomax, 011/2129-740

piše: Milan M. Milošević

ASD Orchestra Reference MkIII

Oversize

Kada na malom tržištu poput domaćeg rešite da proizvodite audio opremu i tako uđete u nefer trku sa celim razvijenim svetom, to je dovoljan dokaz da ste entuzijasta. Međutim, kada odlučite da tom istom tržištu ponudite beskompromisne superzvučnike po ceni koja daleko probija kreditnu sposobnost svake poštene srpske kuće i sa nikakvim izgledima da zvučnici ikada izađu iz izložbenog salona, onda tu beskompromisnost i posvećenost ne treba dovoditi u pitanje i ostaje samo da se proveri u kojoj meri se takav projekat približio, laboratorijski i životno, idealu živog tona koji mu je ultimativni cilj.

U matematici postoji kriva po imenu asimptota, uz pomoć koje se u velikoj meri može opisati kretanje po audiofilskoj vertikali. Njena osobina je da se na samom početku približava uspravnoj osi idealnog zvuka brzo i srazmerno ulaganjima u audio lanac, ali kako raste zahteva sve više ulaganja za sve sitnije korake i - nikada je ne dodirne, niti preseca. Kao što samo ime sugeriše, Orchestra Reference MkIII je treća inkarnacija ovih zvučnika i do sada najveći istup firmeASDpremaovojnedodirljivoj osi idealnog zvuka.

Zahtevi idealne reprodukcije dobro su poznati: gotovo linearna pokrivenost celog čujnog opsega, srazmerno dobra osetljivost, dinamika groma, skoro potpuna inertnost kabineta, monitorska preciznost i - prirodna lepota zvuka. Među svojim svojstvima i principima, Orchestra Reference ih ima nekoliko koji bi se našli na svakom spisku želja idealnog zvučnika. Kutija sa transmisionom linijom je četvorosistemska, sa jedinicama Dynaudio Exoter ručno selektovanim i uparenim po serijskim brojevima. Bas jedinica je prečnika 12 inča i donje granične frekvencije na 20 Hz u lavirintu tjunovanom na 18 Hz. Bas je smešten na vrhu kabineta, zbog neophodne dužine linije ali i nesmetanog prostiranja i transparentnosti ovog opsega, koji je često ometen različitim preprekama u

prostoru kada je smešten blizu poda. Midbas i srednjotonac (ovaj drugi je verovatno najskuplja komponenta u sistemu, mase 3 kg) su u zasebnim kompresionim komorama i ulaze u sliku na 125 Hz, odnosno 950 Hz, a na 3.800 se uključuje visokotonac, smešten na visini prilagođenoj sedenju. Sve skretnice imaju pad od 6 dB po oktavi i imaju korektore faze koji sprečavaju obrtanje faze zavisno od frekvencije signala. Skretnice su izrađene takođe beskompromisno, sa čvrstim ožičenjem Supra i Van den Hul, komponentama maksimalne tolerancije 2-3%, neinduktivnim otporima, polipropilenima i ručno motanim kalemovima na vazduhu, jer plastično jezgro prema filozofijiASD-amožedatiefekat memorije materijala. Skretnica teži oko 9 kilograma i tropikalizovana je u laku sa posebnim dielektričkim svojstvima.

Sam kabinet je izrađen od MDF-a visoke gustine i različitih debljina: 40 mm za prednju i zadnju ploču, 25 mm za bočne, 20 mm za lavirint i 60 mm za osnovu koja nosi ove kolose, težine 160 kilograma. Greda od prednje do zadnje ploče dodatno spušta reznonanciju kutije i, imajući u vidu ukupne dimenzije, praktično je sasvim umrtvljuje. Na zadnjoj strani kabineta i u poslednjoj trećini lavirinta nalazi se dekompresioni otvor, koji kompenzuje kretanje vazduha kroz dugački lavirint i sprečava “kašljanje” transmisije. Korisna zapremina kutije je 226 litara. Finiš je, kao i ceo proizvod, ručno obrađen, furnir sa uljem, a prednja maska ima čvrsti ram takođe od medijapana.

Orchestra razvija za svoju veličinu respektabilnih 89 dB, a preporučena snaga pojačala je od 100 do 600 vati. Donja granica je, očigledno, diktirana optimalnom kontrolom sistema. Svako slabije pojačalo bi ovom zvučniku činilo medveđu uslugudok sa minimalnih 7,5 oma Orchestra nije teška za pojačalo, zasviraće u svoj svojoj lepoti tek sa punokrvnim pojačalom vati i ampera koje, međutim, ne mora da staje celo bogatstvo: na testu smo koristili kombinaciju Electrocompaniet EC 4.7 i Ampliwire 250R, koji zajedno koštaju manje od Orchestre.

Sezame, otvori se!

Povratak na Yello i “Planet Dada”, kojom je u prošlom broju testiran model Aria, zvučao je kao da pesmu čujemo prvi put, sa punom težinom i realističnim dimenzijama zvuka u odnosu na koje se svi iole manji zvučnici mogu učiniti stvarno malim. Bas uzrokuje treperenje i ljuljanje vazduha i oseća se u abdomenu, ali se i pored fantastične dubine ne prenosi na pod zahvaljujući dobroj izolaciji. Zanimljivo je uočiti disanje bas jedinice na subsoničnim frekvencijama. Nasuprot mišljenjima da spektar ispod 20 Hz unosi degradaciju u više frekvencije, zbog promene odzi-

va membrane usled sporog i ekscesnog izmeštanja (karakteristike jedinice važe samo u vrlo malim granicama ekskurzije), ASD zastupa stav da subsonični spektar nosi značajan deo informacije i utiska i da ga zbog toga ne treba eliminisati.

Orchestra poseduje toliko snage da će u iole manjoj prostoriji jednostavno drmati. Kada se snazi doda i dubina donjeg opsega, onda je verovatno da će pobuditi sve rezonantne frekvencije koje postoje, ne samo u sobi nego i u čitavom stanu. Zato je neophodno postaviti je daleko od zadnjeg i bočnih zidova i na najmanje 4 metra od slušaoca, jer je bar toliko prostora potrebno da se četiri odvojena opsega stope u jednu koherentnu sliku. Zakrivljenje prema slušaocima je zbog težine nemoguće izvesti po želji i kompenzovanje uskog snopa visokotonca se uglavnom postiže navedenom udaljenošću slušalaca.

Orchestra je u Perslovom pogrebnom maršu za kraljicu Meri sa Trianglovog test diska rekonstruisala ogromnu Vestminstersku katedralu po svoj širini i visini, a trodimenzionalnost je smestila dobošare toliko daleko u dno hora da je utisak bio neverovatan. Finalni krešendo je pokazao da je ovim zvučnicima praktično nemoguće nauditi ili ih navesti da pogreše, sve dok se poslednji bat u najvećoj tišini nije odvojio od kožnog talambasa a fon je još uvek jurio negde po krajevima katedrale.

Takva je detaljnost Orchestre da ćete na njima početi da primećujete produkcijske razlike i nijanse u svim opsezima, i to bez gubitka komunikacije sa muzikom. Naime, ovi zvučnici vas ne navode na kliničku analizu tona ali se na njima nepogrešivo otkrivaju korekcije ton majstora na ekvilajzeru ili sasvim suptilna zrnatost sintisajzerskih perkusija. Ove informacije, koje je na sistemima običnih Zemljana nemoguće primetiti, predstavljaju korisnu audiofilsku“dodatuvrednost”ineudaljavaju od muzike već još više uvode u atmosferu samog snimka.

Bahove svite za solo violončelo (Anner Bylsma, Teldec) prikazane su odmereno, zvuk violončela sa crevnim žicama je romantičan, a rad četiri drajvera u reprodukciji jednog instrumenta, dakle sa puno tišine, se pokazao bez primetnih prelazaka. Poslovična neutralnost jedinica Dynaudio ovde je potpuno očuvana, što potvrđuju i

merenja linearnosti u laboratorijama Elektronske industrije u Svrljigu, i inteligentno iskorišćena u konstrukciji koja daje verističke tonske slike po boji, veličini i prirodnosti. Uopšte, Orchestra nije prikazala nijedan sopstveni artefakt, to jest bilo kakav karakter ili detalj koji je izvan domena prirodnog.

Zaključak

Kod gotovo svih zvučnika velikog kalibra postoji određena odsutnost na tihim nivoima i Orchestra u tome nije izuzetak: pri pozadinskom slušanju može delovati udaljeno i indiferentno, s neznatno tamnijom slikom i prevagom donjeg opsega, doduše vrlo preciznog i fluidnog,koji izlazi iz transmisije. Međutim, pojačani na glasnoću govora, ovi zvučnici su već dovoljno pobuđeni da počnu da formiraju neverovatno preciznu, trodimenzionalnu i centriranu stereo sliku negde iza svoje ravni ali ne prebacujući je iznad glava slušalaca. Tačnost ovih zvučnika je takođe neverovatna, dinamika i brzina oduzimaju dah, a čitav opseg reprodukuju uravnoteženo, bez osetnih prelaza između drajvera i s krajnjom lakoćom. Pri svemu tome, njihov zvuk ni u jednom času nije “preinženjerisan”, klinički, niti analitički: organski je i veran do krajnjih granica i neposredno komunicira muziku, uz jedan blagi nedostatak topline. Šta se još može tražiti od zvučnika? Ako se, osim toga, uzme u obzir da zahtevaju odgovarajuću prostoriju (a ne obrnuto), kao i pojačanje i ostalu elektroniku “plave krvi”, onda su Orchestre nesumnjivo referentni zvučnici - za veoma bogate uši!

Specifikacije

√ Princip: četvorosistemski sa transmisionom linijom √ Frekvencijski opseg: 20Hz-26kHz

√ Rezne frekvencije: 125/950/3.800 Hz

√ Osetljivost: 89 dB √ Impedansa: 8 oma

√ Snaga: 100-600 W √ Dimenzije: 1670x420x600 mm sa postoljem

√ Masa:160 kg √ Cena: 15.000 evra

Ustupio: ASD, tel: 018/252-700

Izrađeni kao tenk, trodimenzionalnost i stereo slika.

Gubitak komunikativnosti na tišim nivoima, neznatni nedostatak topline srednjeg opsega.

Usher CP-6371

Pristupačan luksuz

Koliko je kompanija Usher Audio neobična i nesvakidašnja u Hi-Fi svetu već smo znali, ali nam je intervju sa gospodinom Tsaijem dodatno približio duh koji ih tera da budu najbolji i ujedno što pristupačniji. Sjajan primer za čitaoce koji nisu bliže upoznati sa radom kompanije jesu maleni bookshelf zvučnici S-520, koji praktično svakoga mogu zavarati da u sobi zapravo sviraju neki druge, mnogo veće kutije. Takođe, kada pričamo o ceni, više puta nam se događalo da nagađamo koliko Usher zvučnici koštaju - većina audiofilasakojima smo razgovarali ih “na prvu loptu” procenjuje kao dvostruko skuplje. Da bismo bolje razumeli principe rada i poslovanja kompanije, raspitali smo se dodatno o njihovoj saradnji sa dr Josephom D’Appolitom, te smo saznali sledeće: gospodin D’Appolito konsultuje gospodina Tsaija koje modele treba proizvoditi, g. Tsai zatim bira drajvere, kućišta i “kozmetičke detalje”, a g. D’Appolito radi na skretnicama i finomtjuniranjuzvučnika.Poštose očigledno radi o dva Hi-Fi gurua koji nisu sujetni i nemaju problema da funkcionišu u timu, dobri rezultati su neminovnost.

Intervju koji ste pročitali na prethodnim stranicama upravo nas je i naveo na razmišljanje koji Usher zvučnik da uzmemo na test. Odluka je pala na model iz nove Compass 6 serije, koju čine četiri podnostojeća zvučnika i jedan centralni. U pitanju je treći model, posmatrano od vrha, koji nosi oznaku CP-6371. S obzirom da su oznake modela Usher zvučnika pomalo konfuzne, ne bi bilo loše da se ovom prilikom upoznamo sa celom serijom. Naime, glavna razlika između modela ogleda se u bas drajveru. Najjači model CP-6391 ima woofer od 10 inča, sledeći CP-6381 ima woofer od 8 inča, naš CP-6371 ima mid/bas od 7 inča, dok CP-6311 predstavlja klasičan dvosistemac i nema dodatni drajver. Fokusirajmo se sada na model na testu...

Fizički posao

Jedan komad zvučnika CP-6371 ima 46 kilograma! Njegovo postolje, koje treba da ušrafimo,imadodatnih14kilograma.Dali smo dovoljno slikovito opisali proceduru vađenja zvučnika iz kutija? Ipak ne, jer je CP-6371 nemoguće okrenuti naglavačke i nasloniti na pod, jer na svom vrhu ima zaobljeno kućište za visokotonac. Ali ne smemo se žaliti, jer je CP-6371 jedan od najelegantnijih zvučnika koje smo dobili na testiranje. Svaki zvučnik dolazi u posebnoj kutiji, dok se u trećoj kutiji nalaze podnožja. Podnožje se pričvršćuje uz pomoć veoma dugih šrafova. Kako ne bismo oštetili visokotonac, smatrali smo da je najbolje da zvučnik položimo na dvosed, a zatim namestimo postolja i strpljivo spustimo celu “skalameriju” na pod. Model CP-6371 se izrađuje u čak pet boja: žutoj, crvenoj, boji slonovače, piano srebrnoj, a naš primerak je bio u piano crnoj varijanti. Taj blago zakošeni položaj zvučnih kutija pruža jednu elegantnu notu, te vam se može učiniti kao da je zvučnik u “opuštenom” položaju.

Dizajn

Gornji deo bočnih ivica krase dve drvene zaobljene ploče, a kućište visokotonca je takođe obloženo drvetom. Iza maske se kriju visokotonac i dve mid/bas zvučničke jedinice, a zvučnik je zapravo dvoiposistemski. Donji mid/bas reprodukuje frekvencije do 350 herca, rasterećujući svog “blizanca” koji radi do 2.500 herca. Skretnica koristi kalemove motane na vazduhu, kao i kvalitetne filmkondenzatore. Nepotrebno je reći da je sve drajvere konstruisao gospodin Tsai, a da su proizvedeni u Usherovoj fabrici na Tajvanu. Mid/bas jedinice koje se ovde koriste nose oznaku 8945A i imaju aluminijumsku korpu, dok su membrane izrađene od papira koji je prožet karbonskim vlaknima.

Visokotonac nosi oznaku T9950, ima svilenu kupolu prečnika 28 milimetara, aluminijumsku zavojnicu, kao i veliku zadnju komoru, kako bi se smanjila rezonancija. Visokotonac koristi ferofluidnohlađenje.

Zadnja stranica zvučnika otkriva nam biwire terminale izrazitog kvaliteta na samom dnu kutija, a tu je i bas-refleksotvor koji se može zatvoriti priloženim sunđerima. Na samom dnu kutije nalazi se prostor zapremine 6 litara koji je moguće dodatno napuniti peskom, kako bi se utegao bas. Ako smatrate da je to neophodno...

Slušni test

Kutije smo priključili na Rotel kombinaciju, koja i nije baš odgovarajuća za njih, jer one traže ipak nešto topliju amplifikaciju. Zbog toga smo se prisetili da je kod kolege ostao Unico Secondo, te smo ga prisvojili za dodatni dan testa. Prvo što smo primetili kod ovih zvučnika je široka i duboka zvučna slika. Jednostavno je sve bilo jače i veće, a Unico Secondo je sjajno dodao lični pečat ukupnom zvuku. Znali smo da je primerak koji slušamo već bio usviran, tako da nismo imali problema sa vremenom. Druga interesantna stvar je izrazita dinamičnost i brzina Ushera. Krenuli smo u slušanje nekih novijih albuma, trenutno popularnih na domaćim radio stanicama. Prvo smo poslušali novi album Manic Street Preachersa, inspirisani tekstom iz prošlog broja magazina, a zatim neobično talentovanu pevačicu Amy Winehouse. Kompletan album “Back to Black” nam je zazvučao mnogo življe nego što smo inače navikli, a autentičnost vokala bila je na još višem nivou prepoznatljivosti.

Impedansa ovih zvučnika je 4 oma, a osetljivost 90 decibela, što ih ne čini nimalo stidljivima. Visoki tonovi u nekim trenucima umeju da za nijansu iskoče, ali je celokupan zvučni balans veoma dobar. Zbog neobičnog laidback položaja zvučnika, drajveri nisu usmereni direktno ka slušaocu, pa preporučujemo da izdvojite neko vreme za isprobavanje različitih položaja kutija u prostoru. Kako su zvučnici izrazito teški, preporuka je da ih postavite na male tepih staze, kako biste kasnije mogli da ih klizanjem lakše pomerate po prostoriji. Bas opseg ima izrazit “punch” i energiju, a ako postoji neko kome ipak treba više basa, u šta sumnjamo, neka potraži rešenje u sledećem jačem modelu. Ovaj zvučnik ima sasvim autoritativan i snažan bas.

Epilog

Zaključak koji možemo da izvedemo je da Usher CP-6371 ima svoj lični pečat, verovatno ponajviše zahvaljujući papirnim membranama, koje daju neku posebnu finoću ukupnom zvuku. Usher CP-6371 ni u jednom trenutku nije zvučao boxy, niti smo mogli primetiti neke neobične artefakte, a jedina zamerka odnosi se na povremeno “sladak” zvuk.

Usher CP-6371 takođe spada u grupu zvučnika koji deluju mnogo skuplje u odnosu na svoju realnu cenu i odlikuju se zaista sjajnim odnosom kvaliteta i cene. Finalna izrada, kao i korišćene komponente, na veoma visokom su nivou. Usher se lako pokreće, brz je i detaljan, a reprodukovani zvuk će vas svakako uvući u zvučnu sliku. Jednostavno rečeno, za te pare - ne može bolje.

piše: Ljubiša Miodragović

Specifikacije

√ Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 30-28.000 Hz

√ Osetljivost (1W@1m): 90 dB

√ Impedansa: 4 oma

√ Preporučena snaga pojačala: <110 W

√ Topologija: 2x180 mm mid/bas papirni sa karbonskim vlaknima, 1x28 mm visokotonac

√ Dimenzije: 350 x1255x650 mm

√ Masa: 46 kg/komad

√ Cena: oko 2.500 evra

Ustupio: NT Company, 011/3111-069

Odnos kvalitet/cena, izrada, reprodukcija.

Glomaznost, mogao bi svirati malo diskretnije.

Harman/Kardon AVR 645

Opet teška kategorija

Očigledno domaći uvoznik ima uspeha sa novom linijom AV risivera Harman/Kardon, jer praktično već treći put dobijamo na test sve jači i jači model. Poslednji put testirali smo AV risiver AVR 245, a pre toga AVR145 sa DVD plejerom DVD 37. Naše impresije su bile poprilično pozitivne. AV risiver koji smo dobili na test prelazi magičnu cifru od hiljadu evra i gazi u veoma ozbiljno područje kada su ovi proizvodi u pitanju.

Uređaj se vizuelno ni po čemu ne razlikuje od “mlađe” braće, i to je ujedno prva zamerka koju imamo. Jednostavno se očekuju neka poboljšanja u smislu kvalitetnijih konektora i terminala, ako ne u celokupnoj izradi. Verovatno je to posledica strategije Harman korporacije, jer ako želite high-end AV risiver moraćete da se

raspitate o uređajima brenda Lexicon, koji takođe pripadaju ovoj grupaciji.

Ipak, sa njegovih 18 kilograma mase, H/K je ovaj risiver deklarisao na 7x75 vati po kanalu, dok u stereo modu ova brojka iznosi 90 vati. Na gornjoj polovini uređaja, pod crnom maskom, nalaze se tasteri za navigaciju kroz meni, za kašnjenje (delay), izbor digitalnog ulaza i slično. Jednim od ovih tastera na jednostavan način možemo AV risiveru dati informaciju o veličini zvučnika u sistemu. U donjem segmentu, koji je urađen u stilu brušenog aluminijuma, nalaze se glavni prekidač i stand-by taster, tasteri za kontrolu radio-tjunera (izbor AM/FM, manuelno menjanje stanica, izbor stanica iz memorije), ali i izbor surround režima.

Od prvog do poslednjeg AV risivera koji smo do sada imali prilike da isprobamo kontrole i upravljanje su krajnje jednostavni. Ulazi na prednjem panelu su logično raspoređeni na digitalne (koaksijalni i optički), audio i video ulaze (kompozitni, S-Video). Izlaz za slušalice može se koristiti i kao ulaz za mikrofon koji koristimo za automatsku kalibraciju sistema. Harman AVR 645 ne poseduje ništa revolucionarno, nešto što do sada već nismo videli.

Jednostavno, radi se o veoma dobro opremljenom AV risiveru koji je spreman da ispuni sve zadatke koje mu postavite – bilo da želite da povežete neku novotariju ili da isprobate nove tehnologije. Najbitnije od svega je da ovakvu spravu nećete želeti brzo da zamenite, već je možete spokojno koristiti duži niz godina.

Pored mikrofona, u paketu dobijamo i antenu za FM prijem, uputstvo za rukovanje, kao i daljinski upravljač. Daljinski upravljač je nepotrebno iskomplikovan prevelikim brojem tastera. S druge strane, zadnji panel AV risivera AVR 645 je veoma dobro osmišljen i organizovan. U donjem delu imamo sedam zvučničkih terminala standardnog kvaliteta za ovu klasu uređaja, a svaki terminal obojen je drugom bojom, zbog jednostavnosti povezivanja i smanjivanja mogućnosti greške.

Dalje, imamo šest ulaza, od kojih dva imaju izlaze, a tu je i šestokanalni, odnosno osmokanalni ulaz za nove izvore zvuka (npr. DVD-Audio). Video sekcija je daleko interesantnija, pa tako primećujemo čak tri komponentna ulaza i jedan izlaz, ali i četiri S-Video i kompozitna ulaza. Kao i njegov prethodnik, AVR 245 poseduje HDMI ulaze i izlaze u verziji 1.1.

piše: Viktor Kostić

Ovo je naročita zgodna opcija ako na TV-u nemate dva HDMI ulaza. Naravno, i jednostavnije je jednim upravljačem izabrati izvor i zvuka i slike. Model AVR 645 je takođe softverski nadogradiv risiver, što se obavlja putem RS232 konektora. Pored ovog konektora nalazi se mali prekidač za režim rada, tj. biramo da li trenutno koristimo ili programiramo risiver. Pitanje je koliko nas je zaista spremno da se bavi i ovim “operacijama”, ali bitno je da opcija postoji, pa će je neko i iskoristiti na pravi način.

Slušanje i gledanje

Kao i kod većine Harmanovih uređaja, biće vam potrebna veoma čvrsta i stabilna polica kako bi se “18 kilograma risivera” udobno smestilo. Ovaj uređaj, kao i svi prethodni H/K “teškaši”, poprilično je neizbalansiran, zbog teškog jezgra transformatora. Zbog toga treba obratiti posebnu pažnju pri postavljanju risivera. Iako je AVR 245 obilovao snagom, jači model AVR 645 ima više headroom prostora, te se neće opterećivati ni pri višim nivoima slušanja. Ova osobina se može posebno osetiti u najnižem spektru, koji je znatno bolje definisan.

Već smo više puta hvalili Harmanovu automatsku kalibraciju, tako da nećemo

opet trošiti reči na ovu mogućnost. Moramo pohvaliti kristalno jasan i lepo definisan displej, koji će vam u velikoj meri olakšati upravljanje surround režimima rada putem daljinskog upravljača. Još jedna od fantastičnih opcija je priključak za takozvani iBridge, kolevku za iPod plejer, što je sigurno sjajna vest za mlađu populaciju.

Puno snage, dobra opremljenost, odnos cene i kvaliteta.

Izrada jednog top-modela je možda mogla biti i bolja.

Specifikacije

√ Snaga: stereo 2x90W, višekanalno 7x75W

√ Formati: Dolby ProLogic II, Dolby Digital EX, Dolby Headphone, DTS-ES, Logic 7

√ Audio: 6x ulazi, 2x izlazi

√ Video ulazi: 2x HDMI, 3x komponentni, 4x S-Video, 4x kompozitni

√ Video izlazi: 1x HDMI, 1x komponentni, 2x S-Video, 2x kompozitni

√ Digitalni ulazi: 4x koaksijalni, 4x optički

√ Digitalni izlazi: 1x koaksijalni, 1x optički

√ Frekvencijski opseg (+0dB/- 3dB):

10-130.000 Hz √ Odnos signal/šum: 100 dB

√ Dimenzije: 510x254x565 mm

√ Masa: 18,6 kg √ Cena: oko 1.330 evra

Ustupio: BGB Studio, Tel: 011/328-6362

“Radi se o veoma dobrom AV risiveru koji je spreman da ispuni sve zadatke koje mu postavite.”

Rotel RSP-1068 & RMB-1075

Ultimativni bioskop

Upoznati smo sa audiofilskimaksiomom da nijedan AV risiver ne ume dobro da svira stereo. Nešto kvalitetniju reprodukciju dobićemo isključivanjem nepotrebnih električnih kola u AV risiveru prekidačem koji se obično obeležava kao Pure Stereo. Problem, zapravo, nastaje zbog “mešanja” brzih digitalnih kola sa analognim audio kolima. Zbog njihove fizičke bliskosti, dolazi do neželjenih interferencija. Mnogi proizvođači bore se sa ovom problematikom, a kompanija Rotel je još pre nekoliko godina odlučila da potpuno rastavi dva dela AV risivera na procesor i višekanalno pojačalo i smesti ih u posebna kućišta. Procesor zahteva elemente kao što su integralna kola i memorija, tako da ova komponenta zapravo predstavlja “pamet” sistema, dok višekanalno pojačalo zahteva masivne transformatore, dobro napajanje i velike hladnjake. Ako razumemo koliko su različite potrebe ova dva segmenta, razumećemo i zašto ovoj temi posvećujemo više pažnje. Naravno, postojanje većeg broja komponenti u AV sistemu čini situaciju pomalo “egzotičnom”, ali i zabavnijom.

Na test smo dobili dve komponente - prva nosi oznaku RSP-1068 i predstavlja pretpojačalo i procesor za 7.1-kanalni zvuk, dok druga nosi oznaku RMB-1075 i sadrži petokanalno pojačalo. Odmah na početku nailazimo na jednu nelogičnost - procesor za 7.1 sistem, uz samo 5 kanala na pojačalu. Naime, Rotel je predvideo dve situacije: prvu u kojoj koristimo samo 5.1 sistem i drugu u kojoj korisnik zadržava svoje audiofilskostereopojačalozaprednje kanale, a dodaje pet kanala za preostale surround zvučnike. Mogućnost upgradea

petokanalnog pojačala na sedmokanalno ovog puta nije predviđena. Kompanija Rotel do sada nije silazila u donji segment tržišta kućnog bioskopa, već se njihova ponuda zasnivala na veoma kvalitetnim komponentama, za koje je ipak trebalo izdvojiti više novca. Tako je i ovoga puta.

Procesiranje

Rotel RSP-1068 je veoma dobro opremljen procesor. Poseduje dekodere za dodatni šesti i sedmi kanal, odnosno ES i EX sisteme. Tako podržava Dolby Digital EX, Dolby ProLogic II, DTS ES, kao i DTS Neo:6. Za Dolby Digital procesiranja zadužen je DSP Crystal Semiconductors procesor CS49326. Pored navedenog, poseduje i mogućnost procesiranja HDCD diskova, kao i MP3 fajlova. Da bi procesor bio potpuno opremljen, mora imati veliki broj ulaza i izlaza. Tako su u Rotelu predvideli čak osam analognih ulaza, kao i jedan 7.1 ulaz. Od digitalnih ulaza tu su tri koaksijalna i dva optička, a video sekcija opremljena je sa tri seta komponentnih ulaza. Posebno bismo istakli postojanje direktnog analognog stereo ulaza, koji “izbegava” sva digitalna procesiranja. Nedostaje HDMI standard.

Rotel je predvideo opciju izmene firmwarea, pa se na zadnjem panelu procesora nalazi i RS232 port. Tu je još i nekoliko 12-voltnih trigera, kojima možemo aktivirati ceo sistem jednim pritiskom tastera na daljinskom upravljaču, što je naročito zgodno zbog mogućnosti aktiviranja reprodukcije u drugoj prostoriji. Da, RSP-1068 poseduje stereo analogne izlaze za drugu zonu, u kojoj je moguće puštati muziku sa sekundarnog izvora zvuka.

piše: Ljubiša Miodragović

Ulazi su dodeljivi, što znači da im možemo menjati imena putem displeja na TV ekranu, a moguće je i podesiti inicijalno procesiranje zvuka za svaki ulaz ponaosob. Kada jednom sve podesite na procesoru, kasnija kontrola sistema veoma je jednostavna. Rotel je implementirao i šest DSP programa, što je mali broj u poređenju sa AV risiverima koji su danas aktuelni na tržištu. Takođe, Rotel RSP-1068 procesor nema mogućnost automatske kalibracije već se finopodešavanjeprepuštakorisniku “na uho”. Možemo “kazati” procesoru da li imamo male ili velike zvučnike, ali kašnjenje svakog kanala moramo manuelno podešavati. Bas menadžment je izveden sasvim korektno, jer daje dovoljno slobode korisniku, tako da reznu frekvenciju možemo podesiti između vrednosti od 40 i 120 herca, sa koracima od 20 herca.

Mnogo snage

Petokanalno pojačalo RMB-1075 ima deklarisanu snagu od 120 vati na 8 oma, kada su svi kanali aktivni. Ako će vas neka Hi-Fi komponenta ostaviti bez daha, onda je to ovo pojačalo. Prednji panel je skoro kompletno prekriven rebrastim crnim hladnjacima, dok se u središnjem delu nalaze samo kontrolne lampice i glavni prekidač. Koliko je moćno ovo pojačalo govore nam podaci o napajanju - kako u Rotelu kažu, “darežljivih” 1.500 voltampera je snaga torusnog transformatora, a tu je i osam Slit Foil kondenzatora od 10.000 mikrofarada. Torusni transformator izrađen je u Rotelovoj fabrici. Malo smo istraživali na internetu i saznali da se Slit Foil kondenzatori specijalno izrađuju za Rotel u Velikoj Britaniji, a da je njihova glavna odlika veoma kratko vreme punjenja i pražnjenja u odnosu na njihov veliki kapacitet. Ovi kondenzatori simuliraju dizajnerska dostignuća mnogih egzotičnih proizvoda koji koriste veoma veliki broj kondenzatora manjeg kapaciteta kako bi postigli isti efekat, ali

po značajno višoj ceni. Na izlazu imamo 20 izlaznih tranzistora koji su deklarisani da izdrže 130 vati i 15 ampera, tako da ovo pojačalo ima sasvim dovoljno “lufta”. Ovaj model je zapravo drugi u nizu koje Rotel poseduje u svojoj gami, jer njegov stariji kolega RMB-1095 ima 200 vati po kanalu.

Preporučujemo budućim ponosnim vlasnicima ovog kompleta da sistem povežu sa 12-voltnim trigerom koji se nalazi na zadnjem panelu. Ovde imamo pet pozlaćenih RCA ulaza za prednji levi, desni i centralni kanal, kao i dva surround kanala. Zvučnički terminali su standardne izrade, kakve obično i viđamo na Rotel pojačalima, sa izuzetkom što su obojeni u različite boje. Podrazumevano, imamo pet terminala. Tek nakon ovakvog uvoda pominjemo da RMB-1075 poseduje THXUltra sertifikat,kojigarantujenizaknivo izobličenja, veliku rezervu dinamike, fantastičan odnos signal/šum, kao i “višak” izlazne snage.

Kontrola

Da bismo uspešno koristili ove dve kompleksne naprave neophodan nam je daljinski upravljač, jer podešavati procesor uz pomoć nekoliko tastera na uređaju može biti zaista teško. Upravljač je osmišljen veoma lepo, poseduje osvetljene ta-

stere, mali LCD displej i programabilan je. Problem nastaje kada pomerite plastični poklopac na upravljaču i naiđete na popriličan broj pomalo neobično obeleženih tastera. Ako želite da se prebacujete s jednog na drugo procesiranje, potrebno je da pritisnete taster SUR+. Ova informacija će vam uštedeti mnogo vremena - sada kada je znate.

Slušni test započeli smo stereo snimcima. Iako zvuči veoma moćno, dinamično, da ne kažemo agresivno, čini se da reprodukovani zvuk nije previše transparentan. Nakon nekoliko sati slušanja, a kasnije i igranja sa surround režimima rada, doneli smo prve veoma pozitivne zaključke o izrazito detaljnom zvuku s velikom dozom kontrole, naročito u bas segmentu. Podrazumevano, snagator RMB-1075 je odradio posao gotovo savršeno, s velikom dozom autoriteta. Zvučna slika je dobro definisana i bilo je jednostavno fokusirati se na bilo koji željeni detalj. Problem je nastajao pri višim nivoima glasnoće, jer su zidovi naše sobe počeli da “sviraju” i stvaraju zbrku. Momenat u kome će vas Rotel kombinacija oduševiti jeste dočaravanje ambijenta. U nekim trenucima imali smo osećaj kao da neko iscrtava isped nas nekakvu sliku s bezbroj detalja. Visoki spektar frekvencija bio je potpuno gladak, bez artefakata koji bi nas mogli zamarati. Vokali u muzičkim

numerama, kao i dijalozi u filmovima,bili su veoma realistični i vazdušasti. Procesor RSP-1068 se ipak pokazao kao odlično stereo pretpojačalo, jer se stereo slika vremenom popravila, te smo dobili poprilično neutralan zvuk.

Očigledna je namera Rotela da napravi ultimativni sistem za kućni bioskop. Ono što nam, ipak, pomalo smeta u celom konceptu jeste nedostatak HDMI standarda, a i kao da se nije obraćalo previše pažnje na video segment sistema. Sa ukupnom cenom od preko 2.500 evra, Rotel je ušao u najozbiljniju kategoriju AV risivera, ali je za taj novac zaista ponudio puno toga. Za one kojima su RSP-1068 i RMB-1075 nedostižni, možda će pomoći informacija da Rotelov AV risiver RSX-1057 košta skoro duplo manje.

Fantastična izrada, fantastičan zvuk, fantastičan ugođaj.

Specifikacije

RSP-1068

7.1 Surround pretpojačalo/procesor

√ Formati: Dolby Digital, Dolby EX, Dolby ProLogic II, DTS, DTS ES, DTS ES Discrete, DTS Neo

6, HDCD √ Ulazi: 8 ulaza plus 7.1 √ Digitalni ulazi: 3x koaksijalni, 2x optički √ Video ulazi: 3

HD komponentni, S-Video, kompozitni

√ Izobličenja (THD): 0,008%s √ Ostalo: Zona

2, 12V triger √ Dimenzije: 433x121x334 mm

√ Masa: 7,6 kg √ Cena: 1.450 evra

RMB-1075

Petokanalno pojačalo

√ Snaga: 5x120 W na 8 oma √ Izobličenja

(THD): 0,03% max √ Frekvencijski odziv:

15Hz-100kHz √ Damping faktor: 180

√ Odnos signal/šum: 116 dB √ Dimenzije:

430x188x385 mm √ Masa: 17 kg

√ Cena: 1.200 evra

Ustupio: Korato, tel: 011/3047-189

Nema HDMI.

Yamaha RX-V861

Stalni napredak

U audiofilskomsvetunijepopularnomenjati modele uređaja iz godine u godinu, ali to pravilo ne važi u svetu kućnih bioskopa. U poslednjih pet godina HDMI standard je promenjen čak sedam puta, pa je mnogim kompanijama teško da isprate nove tehnologije. Korporacija Yamaha jedna je od retkih koja uspešno prati napredak tehnoloških procesa, pa smo tako ponovo dobili novu seriju AV risivera i DVD plejera. Mnogi se verovatno još nisu ni informisali o seriji x59, a već se pojavila nova - x61. Distributer Yamaha audio/video opreme u svom izložbeno-prodajnom salonu već ima DVD plejer DVD-S661, AV risivere RX-

V361 i RX-V661, kao i primerak koji se našao kod nas na testu - RX-V861. Do izlaska ovog broja časopisa očekuje se i dolazak naslednika najpopularnijeg modela, koji će sada nositi oznaku RX-V461.

Kada smo dobili najavu da ćemo imati priliku da testiramo RX-V861, potražili smo na internetu njegove specifikacijeiuverili se da se radi o veoma ozbiljnom risiveru. Iznenađujuće je da se “sve to”, dugačka i bogata specifikacijakakvasemoglasresti samo kod risivera koji koštaju više od 2.000 evra, danas može dobiti za manje od hiljadu. Kada smo risiver izvadili iz ku-

tije, nismo primetili ništa neobično - radi se o AV risiveru standardnih dimenzija, u crnoj boji, s prepoznatljivim narandžastim displejom, velikim obrtnim potenciometrom za glasnoću, kao i nekoliko ulaza na prednjem panelu. Ono što nas jeste iznenadilo je masa uređaja od samo 13 kilograma, što nam dodatno pojašnjava situaciju sa rapidnim napretkom tehnologija i integrisanjem električnih kola.

Na prvi pogled, RX-V861 ima sve standardne odlike jednog Yamaha AV risivera: ToP-ART i High Current tehnologiju, Pure Direct prekidač za stereo slušanje, Burr-

piše: Viktor Kostić

Brown D/A konvertore na svim kanalima (192/24), kao i podršku za HDMI. Kako je u pitanju 7.1 pojačalo, Yamaha je deklarisala snagu na 105 vati po kanalu na 8 oma u punom frekvencijskom opsegu. Od mnoštva priključaka na zadnjem panelu moramo izdvojiti dva HDMI ulaza i jedan izlaz, kao i mogućnost priključivanja iPod docka. Posebna pažnja usmerena je na kvalitet video signala, pa je tako omogućen upscaling za signale od 480i ili 480p na nivo kvaliteta 720p i 1080i. Opcija deinterlacinga na nivo 1080p je omogućena samo kroz HDMI konekciju.

Intro

Već smo pomenuli da RX-V861 poseduje sedmokanalno pojačalo, tako da na zadnjem panelu imamo sedam parova zvučničkih terminala, od kojih se zadnji kanali mogu konfigurisati na razne načine. Jedan od načina je ozvučavanje druge zone (prostorije), a drugi je povezivanje manjih zvučnika koji se postavljaju iznad frontalnih zvučnika, na višoj poziciji. Radi se o takozvanim prezens kanalima, mada ih je Yamaha imenovala kao Extra SP.

Kada smo povezali 5.1 sistem sa KEF KHT 3005 sistemom i DVD-S661 plejerom, uzeli smo daljinski upravljač u ruke i počeli sa kretanjem kroz navigacione menije. YPAO sistem za kalibraciju je još jednom bio od velike pomoći, ali moramo priznati da su Yamaha meniji pomalo konfuzni i da nam je bilo potrebno malo vremena da shvatimo logiku hijerarhije menija. Za nešto više od sat vremena ceo sistem je bio otpakovan, povezan i podešen.

Naravno, svima će biti interesantno da se odmah poigraju sa DSP podešavanjima. Nama se posebno dopao program Enhanced Stereo, koji je dao dodatnu živost vokalima. Čuli smo nešto topliji zvuk, koji vam zasigurno neće smetati ni posle nekoliko sati slušanja. Bas područje je bilo veoma kontrolisano i energično, tako da je ugođaj kućnog bioskopa zagarantovan i potpun. Daljinski upravljač nije preterano komplikovan, ali mu svakako nedostaje pozadinsko osvetljenje. Mi smo test spro-

veli u radno vreme, po dnevnoj svetlosti, ali traženje tastera u zamračenoj prostoriji svakako može biti iritirajuće. Odgledali smo nekoliko blokbastera sa pucnjavama i eksplozijama, a Yamahi nije nedostajalo energije ni u jednom trenutku. Osetili smo punu detaljnost i rezoluciju zvučne slike, čak i u komplikovanim i dramatičnim trenucima.

Pogledali smo i novo ostvarenje “Sunshine”, čiju ste recenziju imali prilike da pročitate u poslednjem broju Hi-Filesa. Iako nisam baš neki fan Sci-Fi filmova,ovoostvarenjejebilo pravo otkrovenje. Dosta je bilo “Armagedona” i sličnih akcija u svemiru - ovakvu dramu punu tenzije odavno nismo osetili. Ovo je dokaz da nije sve u eksplozijama, pucnjavi i jurnjavi.

Yamaha RX-V861 je AV risiver koji zaista predstavlja srce kvalitetnog kućnog bioskopa. Sjajne mogućnosti u povezivanju audio i video signala, podrška za iPod, dobre karakteristike pojačala, kao i relativna jednostavnost korišćenja samo su najvažnije odlike najjačeg modela u osnovnoj klasi.

Ukoliko planirate da napravite potpuno nov sistem kućnog bioskopa ili planirate da zamenite “home theater in a box”, obratite posebnu pažnju na ovaj model.

Specifikacije

kalibracija:

√ D/A konvertori: 192kHz/24-bit √ Damping

faktor: 120 √ Odnos signal/šum: 100 dB

√ Izobličenja THD: 0,06% √ Potrošnja

električne energije: 500 W √ Dimenzije:

435x171x421 mm √ Masa: 13 kg

√ Cena: 860 evra

Ustupio: 4Audio, tel: 011/2759-096

√ Formati: Dolby Pro-Logic I/II/IIx, Digital EX, DTS Neo: 6, DTS-ES, DTS 96/24 √ Automatska

YPAO √ DSP: 17 programa

Dobar zvuk, automatska kalibracija, odlična podrška za video.

Daljinski upravljač bez osvetljenja, nezgodni meniji.

Dayens In Vivo

Interkonekcijski i zvučnički kablovi su tokom Hi-Fi istorije postali za audiofilejedan od najvećih kamena spoticanja. S obzirom da se mogu praviti na više načina, korišćenjem mnogobrojnih materijala, došlo je do pojave prave male nauke u vezi s njihovim razvojem i kvalitetom. Svoju šansu u tom segmentu tržišta uvidele su mnogobrojne firme,odkojihsunekepostalesvetskipoznate upravo zahvaljujući proizvodnji ovih komponenti. Slučajno ili ne, veći broj njih je razvio i svoje specifičneteorijeonačinu funkcionisanja kablova, elektromagnetnim pojavama i efektima na prenos audio signala u odnosu na različite materijale i oblike provodnika. Na tržištu se danas može naći veliki broj modela, od onih koji se prodaju na metar do onih koji se kupuju sa specifičnimpriključcima(tzv.terminisani), a cene variraju od nekoliko pa sve do više hiljada evra po kablu. Trebalo bi napomenuti da u okvirima samogradnje (DIY – Do It Yourself) eksperimentisanje sa kablovima predstavlja interesantan i obiman segment, jer je osnovna konstrukcija interkonekcionih i zvučničkih provodnika veoma jednostavna, a materijala za eksperimentisanje uvek ima napretek.

Domaći proizvođač Dayens poznat nam je prvenstveno po interesantnim pojačalima i zvučničkim sistemima. Sada nam iz Dayensa stižu i njihovi interkonekcijski kablovi - model In Vivo, i to u čak tri verzije, koje koriste iste provodnike ali su različito terminisane.

Tehnički opis

Fizički izgled kablova je specifičan:umesto kao prst debele izolacije, sami provodnici zajedno sa izolacijom debeli su svega 4 mm, a dužina kablova je 50 cm, tako da može nastati problem ukoliko vam polica i raspored uređaja ne dozvoljavaju kratke konekcije. U svakom slučaju, možete kontaktirati proizvođača i naručiti kablove prema ličnim afinitetimaipotrebama, a standardne dužine u ponudi su od pola i jednog metra. Preporuka je, ipak, da interkonekti budu što kraći, jer se povećavanjem dužine najčešće povećava i rizik od upliva smetnji u sistem, a takođe se preporučuje da se novi kablovi postave u sistem a zatim “usviraju” par sati, te da kroz njih signal teče uvek u istom smeru, kao kod usmerenih kablova (ovo je obeleženo strelicom na bužiru).

Provodna žica koja se koristi kod kablova In Vivo

poreklom je iz nemačke firmeMundorf, oznake iwsg105y, sa teflonskom(zapoznavaoce PTFE - politetrafluorotilen)izolacijom. Žica korišćena u provodniku je veoma kvalitetna: prečnika je svega 0,5 mm i napravljena je od legure srebra uz dodatak 1% zlata.

Kao što je već rečeno, In Vivo kablovi su isporučeni sa tri vrste konektora, a oni su preuzeti od firmeWBT,liderauoblasti proizvodnje konektora. Modeli koji su isporučeni sa kablovima su: In Vivo Basic sa WTB-0144, In Vivo Cu sa WTB-0152Cu - i kao najbolji - In Vivo Ag sa WTB-0110Ag. Kvalitet finišaizradesvihkonektorajezaista vrhunski, a razlike su sledeće: model 0144 pripada srednjoj klasi u ponudi WBTa i poseduje patentirani WBT-ov sistem kojim se konektor fiksiraprekotzv.clamp sistema, kao i teflonskuizolaciju.Sledeći na redu je model 0152Cu nextgen koji je - kako se i vidi iz oznake - napravljen od čistog bakra, naknadno pozlaćenog kako bi se sprečila korozija; on ima sve prednosti modela 0144 ali i odličnu zaštitu od elektromagnetnih smetnji, kao i mogućnost prenosa signala sve do 200 MHz, što je osetno više od standardnih potreba u analognoj audio tehnici. Poslednji od konektora je model 0110Ag nextgen, koji je u vrhu ponude WBT-a i napravljen je od srebra. Radi se o konektoru specifičneimpedanse - 75 oma, što znači da je odličan i za prenos digitalnih signala (mada mi to nismo testirali), kao i analognih, sve do frekvence od 1 GHz. Ovaj konektor je dizajniran tako da izbegava stvaranje tzv. vrtložnih struja, koje mogu uneti izobličenja u signal.

Konektori su lemljeni za provodnik uz pomoć WBT-ove legure za lemljenje koja sadrži 4% srebra i ne sadrži olovo, koje je

Interkonekcijski i zvučnički kablovi

slab provodnik i može biti sklono koroziji. Tehnički detalji nam govore da Dayens zaista nije štedeo pri pravljenju ovih kablova - jedini kompromis načinjen je pri izboru jevtinijih konektora (model 0144), ali je to sasvim razumljivo, jer se želelo izaći u susret i ljubiteljima dobrog zvuka koji sebi ne mogu da priušte skuplje modele. Ono što je bitnije jeste da je provodna žica u svim verzijama ista.

Slušni test

Pre početka testa vršili smo “usviravanje” u trajanju od po četiri časa. Model In Vivo Ag (najbolji i najskuplji) prvi je došao na red. Pozicija u sistemu koja je bila najpodesnija (s obzirom na dužinu kablova) bila je ona između CD reproduktora i pretpojačala. Na njihovom mestu pre toga su se nalazili Oehlbach NF-214. Razlika je momentalno bila evidentna - In Vivo Ag nisu pokazali niti jednu od manjkavosti koje su vezane za jevtinije konstrukcije srebrnih interkonekta, a to su čistija reprodukcija uz ponekad histerično naglašavanje detalja i ekstenzije visokih tonova koje umaraju već posle kraćeg vremena. Ova pojava često dovodi do subjektivnog osećaja da je bas područje “potonulo”, te korisnici osećaju da su dobili na jednom a izgubili na drugom. Nasuprot ovome, In Vivo Ag su podigli dinamiku sistema, učvrstili bas, pružili još privlačnosti i detalja vokalima i visokim tonovima ali i još topline sistemu, a to - moram priznati - nisam očekivao. Drugi učesnik testa ih je opisao kao “vedre i muzikalne”. Moglo bi se reći da su ovo veoma dobri interkonekti i žalim što nisam imao još jedan par istih, kako bih poboljšao vezu između pretpojačala i izlaznog pojačala. Izraz transparentnost bi im potpuno odgovarao, jer odaju utisak da će, ukoliko su komponente dobro uparene, ovi kablovi jasno dodati sinergiju.

Sledeći test obavljen je nad modelom In Vivo Basic sa WBT-0144 konektorima. Sličan karakter zvuka je ostao: očigledno su dobri kablovi, bolji od NF-214, ali nešto tamnijeg i malo nežnijeg zvuka, veoma melodični i koherentni po celom opsegu. Međutim, u skladu sa razlikom u kvalitetu konektora u odnosu na In Vivo Ag, deo prefinjenostiprethodnihinterkonektaje nestao - nekako više nije bilo onih tananih detalja koji iznova bude nove emocije u slušaocu. Poslednji na redu je model In Vivo Cu. S obzirom da se i ovde koristi

identični Mundorf provodnik, zvučni pečat je sličan: obilje dinamike i utegnut zvuk. Razlike u odnosu na najbolji model su male, ali ipak postoje, najpre na području prostornosti zvuka i topline, uz to da In Vivo Ag daje malo čistiji zvuk. Ovaj interkonekt poseduje spoj srebra i

piše: Zoran Karapandžić

ima ultimativni kvalitet zvuka - to znači da ćete na tjuner, na primer, staviti jevtinije kablove, a na liniju CD plejer - pojačalozvučnici neke bolje. Smatra se da ukupna vrednost kablova u

bakra kao krajnji proizvod i karakter njihovog zvuka kao rezultat - definisan,jakbas i nežne i detaljne visoke tonove. Po ukupnom utisku on je daleko bolji od NF-214, a malo lošiji od In Viva sa konektorima od srebra.

Zaključak

Ukupni utisak o testiranim Dayens In Vivo proizvodima je iznenađujuće dobar. Kao mane mogle bi se nabrojati samo dve stvari: kvalitet pojedinih lemova na najskupljem modelu (In Vivo Ag) je neodgovarajući i trebalo bi da bude bolji. Na ostalim modelima lem je savršen. Međutim, srebrni model koji je dobijen koristi konektore koji su već više puta lemljeni i očigledno služe za svrhe testiranja, a na takve je ponekad teško iznova i iznova lemiti, dok će kupcima biti isporučeni potpuno novi konektori. Takođe, WBT-0110Ag nextgen konektori na modelu In Vivo Ag imaju više plastike od njihove bakarne “braće” i nisu odgovarajući za česte zamene - u smislu da ih svakih par dana skidate i iznova postavljate, jer su malo “nežniji”.

Na kraju ćemo pokušati da pružimo odgovor u vezi s investicijom u ovakve interkonekte: da li se isplati? Ovo su, ipak, za naše tržište prilično skupe komponente. Krenimo od toga da imate jednostavan sistem: izvor (CD, gramofon itd.), pojačalo i zvučnike. Ukoliko je sistem složeniji, izaberite tzv. “primarnu putanju” tj. onu liniju komponenti za koju vam je najbitnije da

sistemu treba da bude oko 10% vrednosti sistema. Prema tome, sudeći po njihovoj ceni, In Vivo kablovi nisu za početničke Hi-Fi sisteme već za sisteme koji pretenduju High-Endu i u njima će zaista zasijati, ali uz obavezni prethodni test, kako biste uočili da li će poboljšanje zvuka odgovarati ličnim afinitetima. Oba jevtina modela predstavljaju dobru kupovinu, mada nam se lično više dopao In Vivo Cu, jer se čini da je u stanju da bolje iskoristi Mundorfov provodnik.

Najskuplji In Vivo Ag ostavio je izuzetan utisak - on je istinski High-End, te ga preporučujemo kao proizvod koji obavezno treba čuti pre eventualne kupovine, ukoliko se odlučite za interkonekte u njegovoj cenovnoj klasi.

Čist zvuk, utegnutost, detalji, dinamika, toplina, forsiranje kvalitetnog zvuka uređaja.

Cena, ali ne u apsolutnom smislu; kvalitet pojedinih lemova, srebrni konektori su “nežni”.

Specifikacije

Sistem za test:

√ CD plejer: Sony CDP-XA7ES √ Pretpojačalo:

MAS Marquis √ Izlazno pojačalo: MAS

Solitaire √ Zvučnici: Jamo D-830

√ Interkonekti i zvučnički kablovi: Oehlbach

NF-214 i Rattle Snake

Cena:

√ In Vivo Basic: 90 evra

√ In Vivo Cu: 145 evra

√ In Vivo Ag: 210 evra

Ustupio: Dayens, tel: 015/345-369

Smashing Pumpkins

Povratak “bundeva”

Leto 2007. godine obeležilo je više interesantnih izdanja, a među njima i povratnički album grupe Smashing Pumpkins. Time su nade fanova ispunjene, a strahovi da će prošle godine najavljeno okupljanje propasti odagnani. Povratak Smashing Pumpkinsa ipak nije ni nalik, recimo, povratku Gunsa, baš kao što ni Billy Corgan i Axl Rose nisu slični. A objavljivanje “Zeitgeista” je idealan povod da se osvrnemo na karijeru jednog od najuspešnijih alternativnih rok bendova s kraja XX veka.

Sa Floride u Čikago

Kao devetnaestogodišnjak, Billy Corgan je napustio rodni Čikago i preselio se u St. Petersburg na Floridi, zajedno sa svojim gotik rok bendom The Marked. Posle nekolicine nastupa i skromnog uspeha, grupa se raspala i Corgan se vratio u Čikago, gde se zaposlio u prodavnici ploča. Tu je upoznao gitaristu Jamesa Ihu. Čim je otkrio da dele iste muzičke uzore, počeli su zajedno da rade na sopstvenim pesmama. U početku kao dvojac praćen ritam mašinom, a ubrzo i sa basistkinjom D’arcu Wretzky, koju je Billy upoznao nakon nastupa grupe Dan Reed Network.

Corgan i Iha prvi put nastupaju 9. jula 1988. godine u poljskom baru Chicago 21, a mesec dana kasnije im se na sceni u klubu Avalon pridružuje i D’arcy. Nakon tog nastupa, vlasnik kluba Cabaret Metro želi da nastupe i kod njega, ali ih uslovljava prisustvom živog bubnjara. Na preporuku prijatelja, Corgan se upoznaje sa Jimmyjem Chamberlinom, koji je do tada svirao samo džez. Ipak, to se vrlo brzo pokazalo kao ispravna odluka, jer je živi bubnjar uneo neophodnu snagu u zvuk grupe. Prvi nastup u ovoj postavi imali su 5. oktobra i u istom sastavu su nastupali narednih sedam godina.

Vrlo brzo su počeli da snimaju svoje pesme, tako da su tokom 1989. godine obja-

vili nekoliko demo izdanja, a učestvuju i na nekoliko čikaških kompilacija. Svoj prvi singl “I Am One” objavljuju 1990. godine za Limited Potential, a već sledeći (“Tristessa”) za Sub Pop. Nakon toga potpisali su ugovor sa kućom Caroline Records (nezavisnom etiketom u sklopu Virgin Recordsa) i krenuli da rade na prvom albumu. Producent im je bio čuveni Butch Vig, koji je iste godine već radio sa Nirvanom na revolucionarnom “Neverimind”. Već tada je Billy Corgan čvrsto držao kontrolu nad celim procesom pripreme albuma, svirajući praktično sve instrumente osim bubnjeva. Album “Gish” objavljen 1991. postigao je manji uspeh, ali je dobio povoljne kritike, dok je singl “Rhinoceros” često puštan na radio stanicama.

Ipak, prilično uspešna turneja privukla je “nadređenu” etiketu Virgin, tako da je za Caroline Records, forme radi, do kraja 1991. objavljeno i EP izdanje “Lull”, a po -

dovelo do svađa među članovima benda. No i pred trzavica, napravljeno je odlično izdanje, pa je “Siamese Dream” debitovao na 10. mestu Billboardove liste albuma i potom prodat u više miliona primeraka. Naravno, usledila je nova turneja, na kojoj bend nije pokazivao loše odnose iz studija, pa su na sceni zvučali bolje nego ikada. A ubrzo je počeo rad i na trećem studijskom ostvarenju.

tom je bend potpisao upravo za Virgin. Tokom turneje nakon “Gisha” bend je prolazio kroz krizu, tokom koje su se Iha i Wretzky rastali, Chamberlin priznao da se drogira i opija, a Corgan upao u duboku depresiju.

Uzletanje

Zahvaljujući izvanrednom uspehu grandž bendova, poput Nirvane i Pearl Jama, Smashing Pumpkins su imali dobro utaban put ka komercijalnom uspehu. Naravno, to im je istovremeno (naročito Corganu) nametalo presiju i da ga postignu. Da bi se izborio sa pritiskom, Billy je praktično neprestano radio na novim pesmama. U studio su, opet sa Vigom, ušli u decembru 1992. godine, a rad na albumu završili u martu 1993. Tokom snimanja Corgan je još više nego za “Gish” radio sam, što je

Tokom 1994. Corgan je skoro neprestano radio na novim pesmama i prema nekim izvorima napisao ih je čak 56! Ovaj put su u studio ušli sa producentskim dvojcem koji nije uključivao Butcha Viga. Flood i Alan Moulder su uneli neophodnu svežinu u njihov zvuk i pomogli da se praktično konceptualno ostvarenje “Mellon Collie and the InfiniteSadness”neraspadne,što obično biva sa predugim albumima. Na kraju, 28 pesama je našlo mesta na njemu, a bile su povezane tako da simbolišu ciklus života i smrti. Treći album Smashing Pumpkinsa je oktobra 1995. godine debitovao na prvom mestu liste albuma i postao je najprodavanije duplo izdanje te decenije.

Sledeća godina predstavlja vrhunac rada grupe. Krenuli su na dugačku svetsku turneju, pojavili su se kao gosti u seriji “The Simpsons”, a zahvaljujući intenzivnom prisustvu na MTV-ju i čuvenim Zero majcama svi koji prate muziku makar znaju za njih. Ipak, istovremeno ih pogađa i više problema. Tokom koncerta u Dablinu, obožava-

piše: Marko Herman

muzika

teljka Bernadette O’Brien gine u guranju mase, pa grupa zato otkazuje koncert u Belfastu. U julu se Chamberlin i klavijaturista na turneji Jonathan Melvoin predoziraju drogom u hotelskoj sobi. Chamberlin se oporavlja i odlazi na rehabilitaciju, ali Melvoin umire. Zbog toga je Chamberlin i izbačen iz benda, a Corgan povlači neočekivano loš potez - nalazi zamene za obojicu i turneju privodi kraju.

Zaokret

Početkom 1997. godine objavljuju singl “Eye” - pesmu koja je skoro u potpunosti napravljena u fazonu elektronske muzike. Time je najavljen stilski zaokret benda, a delimična slika o tome kako će Pumpkinsi zvučati ubuduće mogla se steći iz pesme koja se našla na soundtracku za film“Batman & Robin” - “The End is the Beginning is the End” ipak elektroniku spaja sa nešto žešćim gitarskim rifovima. Nakon toga, kreću u pripremu svog možda i najboljeg albuma - “Adore”. Sa manje gitara i mnogo mračnijom atmosferom, on nije osvojio dotadašnje fanove benda, a nije uspeo ni da privuče dovoljno novih, tako da se prodao u izuzetno malo primeraka (manje od milion u SAD) i bio komercijalni neuspeh. Ipak, dobio je odlične kritike i ostaće remek delo ovog benda.

Nakon objavljivanja albuma, krenuli su u turneju Severnom Amerikom, a ceo prihod doniran je u dobrotvorne svrhe. Prikupljeno je 2,8 miliona dolara, koji su podeljeni organizacijama u mestima u kojima su Pumpkinsi svirali. No i ta turneja, kao i slabiji uspeh albuma “Adore”, donosi novu presiju sa kojom se bend teže nosi.

Odmah nakon snimanja sledećeg albuma

“Machina / The Machines of God” D’arcy napušta grupu, a umesto nje dolazi Melissa Auf der Maur iz Holea. Novo izdanje debitovalo je na 3. mestu liste albuma, ali je brzo nestalo sa nje. Do kraja 2000. godine Pumpkinsi objavljuju još jedno izdanje - “Machina II / The Friends & Enemies of Modern Music”. Ovaj album odštampan je u 25 primeraka na vinilu, sa dozvolom i uputstvom za kopiranje i distribuciju preko interneta, nakon što je Virgin odbio da ga ponudi kao besplatan download kupcima prethodnog albuma.

Oproštajni koncert odsviran je 2. decembra 2000. godine u klubu The Metro, gde su svirali po prvi put kao četvorka, a pri-

sutni su dobili i snimak prvog koncerta. Nakon toga se razilaze i o Pumpkinsima se ništa ne čuje skoro šest godina.

Novi Pumpkinsi

Sredinom 2005. godine, tačnije 21. juna, Corgan objavljuje solo album “The Future Embrace” i istog dana u novinama objavljuje veliki oglas u kojem izražava želju da opet okupi bend. U februaru 2006. Corgan i Chamberlin potpisuju ugovor sa Front Line Managementom, a Melissa Auf der Maur potvrđuje da njih dvojica rade na novom materijalu. Već 20. aprila se i na zvaničnom sajtu (www.smashingpumpkins.com) pojavljuje informacija da se bend okuplja, ali Iha i Auf der Maur saopštavaju da oni nisu uključeni u ponovni rad Pumpkinsa.

Prvi nastup u novoj postavi imaju 22. maja ove godine, a uz Corgana i Chamberlina članovi grupe su gitarista JeffSchroeder, basista Ginger Reyes i Lisa Harriton na klavijaturama. Istog meseca pojavljuje se i singl “Tarantula”, a u julu i album “Zeitgeist”, objavljen za Reprise Records, koji je debitovao na 2. mestu Billboardove liste albuma.

Koliko će novi Pumpkinsi potrajati, da li će iznedriti nova genijalna muzička dela i koliko će često menjati svoj stil, više nije važno. Opet su tu, nastupaju i izvode stare i nove hitove... i dokazuju koliko je to u stvari ekipa spremna da ispunjava Corganovu muzičku viziju.

Diskografija

1991 - “Gish”

1993 - “Siamese Dream”

1995 - “Mellon Collie and the InfiniteSadness”

1998 - “Adore”

2000 - “Machina / The Machines of God”

2000 - “Machina II / The Friends & Enemies of Modern Music”

2007 - “Zeitgeist”

piše: Marko Herman

Smashing Pumpkins - “Zeitgeist” (Warner)

Sedam godina nakon razlaza i oproštajnog koncerta, Smashing Pumpkins imaju novo izdanje. Iz originalne postave je uz Corgana ovaj put samo bubnjar Chamberlin, ali to ne smeta postizanju prepoznatljivog zvuka, koji je i inače diktirao Corgan. “Zeitgeist” predstavlja povratak gitarskom zvuku, koji su Pumpkinsi pomalo napustili pred razlaz, pre sedam godina, tako će se prvenstveno dopasti fanovima njihovih ranijih izdanja, dok će oni kojima su se najviše dopali iz “Adore” faze novo izdanje biti samo još jedna alt-rok ploča. Ali ovo nije loše alt-rok izdanje, upravo suprotno. Kroz petnaest pesama Corgan pripoveda o temama od opšteg interesa, a mnogo manje o sebi. Teme su posebno interesantne američkoj javnosti, s obzirom na političku obojenost, ali to ne smeta i da neupućen slušalac uživa u novom Corganovom delu, pod kojim god imenom da ga je objavio.

Taken By Trees - “Open Field” (Rough Trade)

Skandinavski indie pop polako gubi taj epitet i ulazi u evropski mainstream. Tu su Kings of Convenience, Peter, Björn and John imaju hit “Young Folks”, a The Concretes rade godinama. Upravo iz poslednjeg sastava nastao je projekat Taken By Trees. Pevačica Victoria Bergsman, čiji glas možete čuti i u pomenutoj pesmi “Young Folks”, sve do ove godine pevala je za Concretese, a onda je rešila da se posveti solo karijeri. Album “Open Field” je rezultat tog napora. Deset numera ispunjeno je nežnim melodijama, koje čine da pop muzika zvuči tužnije no ikada do sada, a Victorijin srceparajući glas tome u velikoj meri doprinosi. Kombinacija neobičnih instrumenata čini ovo izdanje veoma interesantnim, a introspektivne pesme ličnim, posebno prvi singl “Lost And Found”, te pesme “Only Yesterday” i “Cedar Trees”.

Justice - “Cross” (Because)

Francuski elektro duet Justice, deo pariske ekipe tehno klinaca, počeo je da predstavlja svoj pogled na plesnu muziku pre četiri godine, remiksovanjem pesme “Never Be Alone”. Justice ne troše vreme na komplikovane zahvate, koji bi se izgubili u kompleksnosti muzike, već udaraju direktno u stomak svojom ogoljenom vizijom muzike za plesne podijume. Ipak, oni slušaoce ne pomeraju samo ritmom već i zanimljivom kombinacijom elemenata. Tako na prvom singlu “D.A.N.C.E.” dečiji hor peva, a “Genesis” i “DVNO”, na primer, vraćaju skoro zaboravljeni duh Eurotrasha a lá Army of Lovers. Album “Cross” pokazuje da savremena elektronska muzika može imati i stila i biti suptilna, čak i kada slušalac nije siguran kako da razlikuje to dvoje.

Björk – “Volta” (One Little Indian)

Deset povremeno mračnih pesama, od marsovske elektronike do neuporedivih balada, sa afričkim udaraljkama i dubokoemotivnim pevanjem. To je novim album Björk, ukratko, na kojem ona opet zvuči kao niko drugi. Ovo nije njeno najbolje delo, ali pokazuje sav njen talenat, uzimajući pomalo od svake njene ranije ploče. Dobar izbor saradnika omogućio joj je da od “Volte” napravi neobičnu kombinaciju tema. Timbaland je tako producirao dve pesme, “Innocence” i “Earth Intruders”, koje hvataju na prvu loptu (ako je to kod Björk uopšte moguće), dok saradnja sa muzičarem iz Malija (Toumani Diabate) lepo pokazuje raznovrsnost ovog izdanja. Za sve ljubitelje radova islandske umetnice, “Volta” je nezaobilazan album.

Gogol Bordello - “Super Taranta!” (Sideonedummy)

Ako do sada niste čuli Gogol Bordello, spremite se da budete oduvani. Iako “Super Taranta!” nije njihovo najbolje izdanje, opet je jedan od najboljih albuma ove godine. Produkcijski upeglaniji od njihovih ranijih albuma, dovoljno je sirov da pokaže neodoljivu energiju koju Eugen Hutz i ekipa poklanjaju slušaocima. Osoben stil “pevanja”, muzika puna romskih i istočnoevropskih elemenata i tekstovi koje samo useljenik u SAD može smisliti, oduševiće svakoga spremnog na nešto novo. Ako ste već čuli ovu grupu, novi album prosto morate posedovati, da biste uživali u pesmama poput “Wonderlust King”, “American Wedding” ili “My Strange Uncle’s From Abroad”, ali i da biste se jednom mogli pohvaliti da ste sa Gogol Bordello fenomenom bili upoznati još u trenucima kada se prelamalo da li će gypsy punk postati mainstream!

Che Sudaka - “Mirando el mundo al revés” (K Industria)

Ako vas očarava španska mestizo muzička scena, onda svakako smatrate da najbolja muzika nastaje tamo gde se život i odvija - na ulici! Grupa Che Sudaka to dokazuje na najbolji način. Otkako su argentinski muzičari koji čine grupu stigli u Barselonu, žive svirajući i stvarajući svoju muziku među ljudima. Na njihovom aktuelnom albumu uticaj Manu Chaoa, jednog od njihovih heroja, očigledan je, ali izdanje “Mirando el mundo al revés” nije kopija njegovih radova. Ovde oni pokazuju kako izgleda kada bend koji iskustvo stiče svirajući na ulici uđe u studio. Nastaje kompleksan zvuk, pun ličnih priča i miksa salse, regea, flamenka,veselihskaritmova...odsviran kao na ulici i obogaćen elementima koje samo studijski rad može dodati (priče koje se čuju u pozadini pojedinih pesama, na primer). Kako sami kažu, albume snimaju da bi svoje dane činili srećnim, posebno za one prilike kada ne mogu da sviraju! Che Sudaka dokazuju tvrdnju da muzika leči dušu. Zato pustite “Mirando el mundo al revés” i uzviknite - Arriba la vaina!

“Everything Is Illuminated”

Režija: Liev Schreiber, 2005.

Žanr: drama/komedija

Uloge: Eugene Hutz, Elijah Wood, Boris Leskin, Tereza Veselkova...

Trajanje: 106 min

Sound Mix: DTS / Dolby / SDDS

Rediteljski debi glumca Lieva Schreibera “Everything Is Illuminated” je humorno-dramska ekranizacija istoimenog literarnog predloška, hvaljenog romana Jonathana Safrana Foera. Priča prati mladog Jonathana (Elijah Wood), američkog jevrejina koji se zaputio u Ukrajinu, kako bi tamo pronašao ženu koja je pre mnogo godina, u gradiću koji su nacisti zbrisali s lica zemlje, spasila život njegovom dedi. Jonathanovi vodiči kroz Ukrajinu su komični, brbljivi Alex (sjajni Eugene Hutz, pevač Gogol Bordella), njegov mrzovoljni deda (Boris Leskin) i neverovatni pas Sammy Davis Junior - Junior. I dok ova šarolika grupa putuje po ruiniranoj istočnoj Evropi, otkrića o prošlosti neobično snažno “osvetljavaju” živote svih njih, menjajući na čudan način i sadašnjost... Schrieber uspešno gradi atmosferu na gorko-slatkom sudaru kultura, ali njegov filmnijesamocrno-komični road movie, već sjajna intimistička drama neverovatnog umetničkog ugođaja, koja s malo reči i nimalo eksplicitnih scena progovara o holokaustu jednakom snagom kao neki mnogo pretenciozniji filmovi.Filmposedujeizaistajedinstven soundtrack, koji uključuje originalnu muziku Paula Canteleona, pesme ruskog skapunk benda Leningrad, grupe Gogol Bordello, instrumentale grupe Tin Hat Trio... Tema filmaje potraga za izgubljenim, a ovaj soundtrack, jedan od najemotivnijih ikad, prati je na najbolji mogući način.

“28 Weeks Later”

Režija: Juan Carlos Fresnadillo, 2007. Žanr: sf/horor

Uloge: Robert Carlyle, Rose Byrne, Jeremy Renner, Amanda Walker... Trajanje: 101 min

Sound Mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

U filmu“28DaysLater”(2002),autorskogdvojca Danny Boyle i Alex Garland, videli smo fatalno oslobađanje moćnog virusa iz jednog britanskog istraživačkog centra. Virus se prenosi preko krvi, nepovratno pretvarajući zaražene u uvek gladne kanibalističke zombije, a njegova razarajuća moć meri se sekundama. Za 28 dana virus je preplavio Britaniju i nekolicina preživelih započinje borbu za opstanak... “28 Weeks Later” nastavlja istu priču. Šest meseci je prošlo otkako je virus praktično razorio Britanska ostrva i američka & NATO vojska proglašava da je infekcija suzbijena i da rekonstrukcija zemlje može da počne. U prvom talasu povratnika jedna porodica se ponovo okuplja – ali neko od njih, i ne znajući, nosi strašnu tajnu. Virus još nije mrtav i ovog puta je opasniji nego ikadamutirao je, tako da nosilac ne pokazuje nikakve spoljne simptome... Autorski dvojac originala ovaj put srećemo u ulozi producenata, a Danny Boyle je rediteljsku stolicu prepustio Juanu Carlosu Fresnadillu (“Esposados”, “Intacto”, “Psicotaxi”), koji se pokazao kao više nego kadar da ispriča ovu apokaliptičnu priču na način koji će vas sve vreme držati pod tenzijom. Film je vrlo atmosferičan, pun sjajno snimljenih dinamičnih sekvenci i svakako neće razočarati fanove originala, a ambijent je upotpunjen adekvatnom muzikom Johna Murphyja. Inače, za ljubitelje, dostupna je i grafičkanovelakojapovezujedva filma.

piše: Bojana Herman-Nedeljković

“Zodiac”

Režija: David Fincher, 2007. Žanr: triler/drama

Uloge: Jake Gyllenhaal, Mark Ruffalo, Robert Downey Jr...

Trajanje: 158 min

Sound Mix: SDDS / Dolby Digital / DTS

Niz ubistava u Kaliforniji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka počinio je ubica koji je sebi dao ime Zodijak. Policija nikad nije uspela da nađe dovoljno dokaza da identifikujeosumnjičenog,pasusvislučajevidodanas ostali zvanično nerešeni. Zodijakove žrtve, međutim, nisu samo leševi zavedeni u policijskim dosijeima. Kako dvosmisleni tizer za ovaj filmkaže:“Postojivišeodjednognačinadavam ubica oduzme život”. Tako rasvetljavanje ovog zločina postaje prava opsesija nekolicine ljudi, čiji privatni životi i karijere doživljavaju uspone i padove diktirane praćenjem beskrajnog niza Zodijakovih tragova. Mi pratimo grupu ovih ljudi, čiji se putevi ukrštaju: jedan novinar (Robert Downey Jr.), revnosni policijski tandem (Mark Ruffalo,AnthonyEdwards)inovinski ilustrator Robert Graysmith (Jake Gyllenhaal). Opsesija ovog poslednjeg da razreši tajnu urodila je opsežnim istraživanjem i knjigom koja je Fincheru poslužila kao materijal za novi film, bitno drugačiji od svega što bi njegovi fanovi mogli očekivati. Inspiracija je potekla iz realnog života ljudi koji su na različite načine bili povezani sa slučajem, što je uslovilo i prilično dokumentaristički pristup, pa je Fincher ublažio agresivni rediteljski stil iz filmova“FightClub”i “Se7en” i napravio zaokret ka svedenijem izrazu, uz izuzetno detaljno dočaravanje atmosfere San Franciska tog vremena.

Režija: Bruce A. Evans, 2007. Žanr: triler/drama

Uloge: Kevin Costner, Demi Moore, William Hurt, Marg Helgenberger...

Trajanje: 120 min

Sound Mix: SDDS / Dolby Digital / DTS

Gospodin Earl Brooks (Kevin Costner) je uspešan poslovni čovek, darežljivi filantrop,brižljivi otac i posvećeni muž, stub svoje zajednice. Naizgled, on je savršen. Ali gospodin Brooks ima tajnu - on je nezasiti serijski ubica... Otelotvorenje njegove savesti je Marshall (William Hurt). Samo Earl ga može videti ili čuti, a njihov “unutrašnji dijalog” iskazuje stalnu borbu koja se vodi između nagona da se ubije i želje da se bude “normalan”. Kad gospodin Brooks slučajno ostavi otvorene zavese za vreme jednog od svojih ubistava, jedan očevidac snimi scenu svojim fotoaparatom. S takvim dokazom u ruci, gospodin Smith (Dane Cook) - kako se zove očevidac - traži od ubice da ga nauči kakav je to osećaj kad se nekom ljudskom biću uzme život. Tenziju podiže i detektivka Tracy Atwood (Demi Moore), koja je stalno korak iza zloglasnog ubice... Ova svojevrsna moderna verzija priče o Dr. Jekyllu i Mr. Hydeu je sasvim solidno napisana i režirana (Bruce Evans, Raynold Gideon - “Kuffs”), premda povremeno pretrpana podmotivima u kojima se priča malo rastapa, ali glavna “poslastica” je, svakako, pojavljivanje večitog filmskog pozitivca i heroja Kevina Costnera (“Postman”, “Waterworld”, “The Untouchables”, “J.F.K.”) u za njega neobičnoj ulozi serijskog ubice. Inače, prema nekim najavama, ovo bi trebalo da bude tek prvi filmutrilogiji.

“Goya’s Ghosts”

Režija: Miloš Forman, 2006. Žanr: drama

Uloge: Javier Bardem, Natalie Portman, Stellan Skarsgård...

Trajanje: 114 min

Sound Mix: Dolby Digital / DTS

Francisco Goya (Stellan Skarsgard), čuveni španski slikar i portretista kraljeva i kraljica, prijatelj je opata Lorenza (Javier Bardem). Kada lepu Inés (Natalie Portman), koja je Goyin model i muza, zatoči i muči inkvizicija, prijateljstvo slikara i sveštenika dolazi u iskušenje. Goya moli Lorenza da poštedi život sirote devojke, ali on mučenu i uništenu Inés siluje i ostavlja je da trune u skrivenoj tamnici... Priča se nastavlja skoro dve decenije kasnije, nešto pre invazije Francuske na Španiju. Goya je sasvim drugačiji čovek. Potpuno gluv, postao je sumoran, poremećen čovek, skoro duh. Ali upravo tada ulazi u svoj najkreativniji period. Lorenzo, pošto ga je crkva odbacila, beži u Francusku, da bi se vratio u novom ruhu, kao glavni tužilac Napoleonovog režima. Pokušava da oslobodi Inés iz zatvora, ali dočekuje ga šokantno otkriće... Ambiciozno ostvarenje Miloša Formana (“Amadeus”, “Ragtime”, “Hair”, “One Flew Over the Cuckoo’s Nest”), po scenariju jednog od najboljih evropskih scenarista “stare garde” - Jean-Claudea Carrièrea, majstora adaptacije književnih klasika (“Un amour de Swann”, “Die Blechtrommel”) i dugogodišnjeg saradnika Luisa Buñuela (“Cet obscur objet du désir”, “Le Fantôme de la liberté”, “Le Charme discret de la bourgeoisie”, “Belle de jour”), koje potvrđuje da umetnost ne izbavljuje - ona, kad je najbolja, samo svedoči strašnu istinu egzistencije.

“Mr. Brooks”

www.bryston.ca

Kada kompanija s tradicijom dugom četvrt veka odluči da kupcima ponudi dvadeset godina garancije na svoje proizvode, o kvalitetu istih nepotrebno je razmišljati. Još kada je ta garancija potpuna (delovi i usluga) i prenosiva na sledećeg kupca, eto odličnog povoda za kapitalnu investiciju. Doduše, garancija se odnosi samo na analogne uređaje, dok kupci digitalnih proizvoda moraju da se zadovolje sa skromnih pet godina garantnog roka. Pored audiofilskihuređaja,Brystonnudiiprofesionalnesistemezaozvučavanjestadiona, studija za snimanje, radio i televizijskih stanica. Za ponosne vlasnike ovakvih sistema tu je i posebna grupa proizvoda, kao što su olovke, majice, šolje za kafu i “režiserske” stolice sa logotipom kompanije. Najveća zamerka ovoj prezentaciji je konfuzna navigacija, kao i loše raspoređeni elementi koji u velikoj meri otežavaju upoznavanje sa zanimljivom ponudom ove kanadske kompanije.

www.cabasse.com

Često je istorija neke kompanije zanimljiva koliko i njeni proizvodi. Cabasse je jedna od najstarijih francuskih audio kompanija - njen osnivač Georges Cabasse je 1950. godine, sa željom da napravi sistem zvučnika koji bi što realnije reprodukovao koncertne snimke, stvorio kompaniju koja pomera granice audio tehnike. Ideja o idealnom prostiranju zvuka zaokuplja mnoge proizvođače, ali se retko mogu videti komercijalni proizvodi ovog tipa. Najveći problem svakako je visoka cena, uslovljena složenim dizajnom i specifičnomtehnologijom izrade. No, kada se količina novca ne dovodi u pitanje - stvaraju se remek dela, kao što je dvanaestokanalni sistem za ozvučavanje dvorane La Geode u Parizu, pušten u rad 6. maja 1985. godine. Prepoznatljivi sferični oblik zvučne kutije održao se sve do danas, kao zaštitni znak ove kompanije, iako je 2006. godine, neposredno posle lansiranja modela La Sphere, Canon Europe postao njen novi vlasnik.

www.elac.com

O prefinjenostinemačkogdizajnanemorasemnogogovoriti.Maksimalnaposvećenost detaljima i uglađene linije zaštitni su znak ove kompanije, dobro poznate i kod nas. Elac već godinama svoju proizvodnju posvećuje zvučnim kutijama, gde trenutna ponuda zaokružuje potrebe stereo i surround sistema. Istorija kompanije seže do daleke 1908. godine, kada je dr Phil Heinrich Hecht počeo sa intenzivnim radom na akustici, da bi 1926. sa još dva saradnika osnovao ELECTROACUSTIC GmbH. Tokom sedamdesetih ELAC osvaja proizvodnju gramofonskih kertridža, da bi 1984. godine, sa pripajanjem AXIOM Elektroakustik GmbH-a, počela tranzicija ka proizvodnji zvučnih kutija. Kompanija u narednim godinama gradi svoj sadašnji identitet, a konstantan rad na poboljšanju kvaliteta proizvoda doneo je mnoštvo nagrada i proboj na svetsko tržište. Sa ekspanzijom globalne trgovine, mnogo pažnje posvećuje se Kini i Japanu, pored već uspostavljene mreže distributera u Evropi i USA.

www.klipsch.com

Klipsch je kompanija koja već šezdeset godina uspešno proizvodi zvučnike, zvučne kutije i sisteme za ozvučavanje poslovnih prostora i bioskopa. Kao i većina USA kompanija, Klipsch mnogo pažnje posvećuje internet predstavljanju, stoga je njihova prezentacija modernog i jednostavnog dizajna, sa obiljem sadržaja do kojih se dolazi lako, putem brze i logično postavljene navigacije. Uprkos velikoj količini podataka o novim i starim proizvodima, stranice su pregledne, a specifikacijaurednonapisana.Profesionalnefotografijedodatno podižu već dobar utisak, a za prave fanove tu je i galerija desktop pozadina za računare sa različitim motivima. Online prodavnica je diskretno prisutna na svakoj stranici, a postoji i stranica za brzo pronalaženje najbližeg autorizovanog distributera. Zanimljivo je da nisu svi proizvodi dostupni na ovaj način - računarski i low-end sistemi mogu se poručiti online ili čak kupiti u megamarketima, dok se hi-end sistemi mogu kupiti samo u specijalizovanim prodavnicama.

piše: Milan Belić

Finska se retko spominje kada je Hi-Fi u pitanju, no kada se to desi imamo samo reči hvale za proizvode koji dolaze sa severa. Iako je samo još jedna kompanija koja proizvodi zvučne kutije, Gradient se ističe veoma slobodnim i nekonvencionalnim dizajnom svojih modela. Napuštanjem kockastog oblika i uvođenjem viših i plićih kutija dobijeno je na prostoru i eleganciji. S druge strane, dizajn internet prezentacije i nije toliko napredan koliko bi se moglo očekivati. Posetioci su uskraćeni za bolje predstavljanje konstrukcije i funkcionisanja samih proizvoda, što se u audiofilskimvodamadoneklemožeitolerisati,jerjedobijeni zvuk ipak mnogo važniji. Proizvodi su predstavljeni neravnomerno, neki samo opisom, a neki čak i propratnim tekstom na nekoliko stranica, sa urednom specifikacijom.PDFbrošure dostupne su za većinu modela, a tu je i arhiva vesti, kao i arhiva starih proizvoda, od kojih samo neki poseduju PDF dokumentaciju. www.torontohifi.com

Posmatrajući dizajn ove internet stranice, nemeće se pitanje: šta je starije - blog ili informativni magazin? Odgovor se verovatno nalazi negde između, jer su internet stranice posvećene informisanju posetilaca obično jednostavnog i preglednog dizajna i veoma liče na globalno popularne blogove. TorontoHiFi se trudi da posetiocima svakodnevno prenese novosti sa svetske audio scene. Raznovrsnost vesti omogućava neobavezno pregledanje, bez zamorne borbe sa specifikacijamaikarakteristikama.Zaupornije,tujeniztestovai prikaza kućne audio i video opreme, multimedijalnih sitnica, kao i nekoliko PlayStation i Xbox tekstova. Posebno se ističe deo sa mnoštvom saveta za kupovinu, predstavljanjem novih tehnologija i reportaža sa sajmova. Možda ovaj sajt i jeste grafičkineuglađen,ali ga svakako treba posetiti makar jednom nedeljno i uz prvu jutarnju kafu se informisati o kretanjima u svetu multimedije ili pročitati neku zanimljivu reportažu.

AV risiveri

CD plejeri

DVD plejeri Dekovi Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Integrisana stereo pojačala

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

Video kablovi

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

Kompleti zvučnika

Zvučnici

Stalci za zvučnike

pregled tržišta septembar 2007.

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost.

Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

Višekanalna pojačala

pregled tržišta

CD plejeri

Mb=Multibit; H=Hybrid; O=Optical; C=Coaxial; B=BNC; A=AES/EBU;

Tjuneri

Gramofonska pretpojačala

DVD plejeri

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

pregled tržišta

stereo pojačala

Slušalice

Bubice=Earbuds; Iza glave=Behind the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip;

Standardne= Full size; Bežične=Wireless;

Autor: CARLAZAR

Datum: 30 Jul 2007 11:36

Muzika za golf IV

Pozdrav svima! Ima li gde da se nađe fabrički CD za golfa IV? I koliko to vredi platiti? Hvala unapred!

*****

Autor: losmi85

Datum: 07 Avg 2007 02:33

To sa fabričkim plejerima i slično je uvek najskuplja opcija. Eventualno neki otpad ili potražiti po oglasima, budući da golfova ima dosta u Srbiji. U ovlašćenim prodavnicima i servisima kupovina novog koji je bio fabrička ugradnja je dranje.

Ja sam hteo slično da uradim sa Lagunom, prethodni vlasnik auta je izvadio fabrički CD, međutim, koliko sam uspeo da saznam, trebalo je da izdvojim barem 500 - 600 evra, ako ne i više.

*****

Autor: Stefan123

Datum: 07 Avg 2007 11:35

Uzmi neki Aftermarket... Alpine imaju prilično diskretan izgled i blendu/adapter koja pokriva ostatak oko HU-a. Obično su fabrički nešto veći pa za aftermarket treba kupiti i blendu da bi sve izgledalo kao fabrički.

Dobijaš mnogo bolji zvuk... to što fabrika stavlja je u 90% slucajeva blagi užas... ni Denver se tako ne cuje. Ima i auto u koje je ugrađivan Bose, B&O, Dynaudio itd pa dobro zvuče, ali su rijetka takva auta i ako kupiš polovnjak to je pod obavezno sve skinuto (kod mene slučaj sa Alfom).

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Kablovi za zvučnike

Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno

Video kablovi

pregled tržišta

Efekt zvučnici

Subwooferi

Zvučnici

Zvučnici pregled tržišta

Zvučnici

Prikazane cene zvučnika se odnose na par

Strujni kablovi

Stalci za zvučnike

Cene stalaka za zvučnike se odnose na par, ukoliko nije drugačije navedeno

Kompleti zvučnika

Svakog neparnog meseca na kioscima...

Hi-Files broj 20 izlazi prvog novembra 2007.

Dostupno na CD-u (više informacija na strani 63)