Dragi ljubitelji dobrog zvuka i slike, šta je san saradnika Hi-Filesa, njegovih čitalaca i oglašivača? Svakako, saradnici žele da isprobaju što aktuelnije i raznovrsnije sprave, da imaju dovoljno vremena da se poigraju i da čuju svaki detalj, kako bi najpreciznije opisali svaku komponentu. Naši čitaoci, verujemo, dele ovu ideju kako bi testovi bili što bogatiji, tačniji i živopisniji. Čitaoci putem telefonskih poziva i elektronske prepiske traže testiranje određenog modela ili uporedni test više uređaja istog tipa. Naši oglašivači, koji nam ljubazno ustupaju opremu na testiranje (i tolerišu naše probijanje dogovorenih rokova), bez obzira što žele da se njihova oprema prikaže u najboljem svetlu, imaju za cilj da naši testovi budu verodostojni. Kada se uspostavilo poverenje čitalaca u naš sud, efekti i povratna reakcija koju su osetili značajno se povećala.
Ipak, pored dobrog zvuka, što bolje opreme i dobre muzike, svi mi delimo jednu ideju koja objedinjuje naš entuzijazam. U pitanju je organizacija Hi-Fi izložbe koja bi svojom raznovrsnošću pomogla svima nama u sticanju novih iskustava i postavljanju viših standarda kada je zvuk u pitanju. Shodno tome, još negde u septembru prošle godine krenuli smo sa iznalaženjem idejnih rešenja u vezi sa ovim projektom. S obzirom da imamo puno prijatelja u medijima, promocija izložbe ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem. Naravno, uvek računamo da bi naši čitaoci bili više nego zainteresovani da prisustvuju. Nakon nekih preliminarnih razgovora sa potencijalnim izlagačima, dobili smo veoma pozitivne reakcije na ideju da se časopis nađe u ulozi organizatora. Zbog toga smo euforično krenuli u potragu za hotelom koji bi odgovarao našim potrebama. Kriterijumi koje smo postavili povodom lokacije hotela, veličine soba i njihove akustike rapidno su se snižavali kako smo kontaktirali sve veći broj hotela. Naime, shvatili smo da je broj hotela koji žele da ustupe svoje sobe i apartmane, kao i da premeste krupan nameštaj iz sobe, veoma mali. Nakon dobijanja prve ozbiljne ponude od hotela novijeg datuma i predstavljanja ponude izlagačima, reakcije su bile veoma dobre. Nažalost, ubrzo je stiglo obaveštenje od hotela da ipak nisu u mogućnosti da iznesu krevete iz soba. Odlučili smo, nevoljno, da kontaktiramo hotel koji je prethodnih godina bio domaćin Hi-Fi sajma. Nevoljno, zato što smo želeli da napravimo bolji, a ne isti sajam kao ranijih godina. Ponuda je stigla i izlagači su za samo četiri dana napravili rezervacije za deset soba, bez ikakvih dodatnih kontakata, osim slanja ponude putem e-maila. Bili smo oduševljeni i smatrali smo da ćemo ipak napraviti odličan sajam, ali nakon samo dva dana, dobili smo ponovo obaveštenje da hotel nije u mogućnosti da nas ove godine ugosti. Nakon velikog razočaranja, kontaktirali smo redom sve hotele u Beogradu, ne uzimajući u obzir gde se nalaze. Molili smo i objašnjavali kako je to svuda u svetu normalno, slali fotografije sa sajmova kako bismo bili jasniji, ali uvek je sledio jedan odgovor: "Ne dolazi u obzir, moguće je izlagati samo u konferencijskoj sali". I kako objasniti da deljenje u boksove nije način za slušanje muzike?
Uglavnom, poenta svega je da interesovanje postoji, izlagači su više nego zainteresovani, mi smo spremni da damo sve od sebe da sajam bude barem na istom nivou kao sajmovi u okruženju. Samo još da pronađemo adekvatan prostor.
U međuvremenu, nadamo se da će vam prijati čitanje testova aktuelnih gramofona srednje i više klase, novih domaćih proizvoda, ali i poslastica poput Lyngdorf pojačala sa sistemom korekcije akustike prostorije.
Uživajte…
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Zamenik urednika
Ljubiša StOjAnOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOSIĆ
Lektura i korektura
tanja MARkOVIĆ
Saradnici Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Bojan jOVIĆ, Miodrag jOVIĆ, Viktor kOStIĆ, nemanja StupAR, Darko BRLečIĆ, Zoran RIStIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žItAReVIĆ
Fotografije Dragan tRIFunOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Subotička 23
11050 Beograd
tel/fax: 011/2410-512
Mob: 063/88 66 486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Subotička 23
11050 Beograd
tel/fax: 011/2410-512
Mob: 063/88 66 486
Web adresa www.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija
Altanova
tel: 011/105 605
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
Subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji
narodna biblioteka Srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br.
1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSn 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Za sve one koji imaju problema sa izborom jeftinijeg, a pri tom dovoljno kvalitetnog zvučničkog kabla, Chord kao rešenje nudi Carnival Silver Screen. Konstrukcija ovog kabla slična je vrhunskim Chord zvučničkim kablovima Signature i Epic Twin. Upleteni par licnastih provodnika izrađenih od bakra, bez primesa kiseonika i individualno izolovanih polietilenom niske gustine, spakovan je u spoljašnji omotač od mekog PVC-a, a zatim je ceo kabl omotan dvostrukom folijom, koja predstavlja potpuno plivajući štit-oklop. Završni omotač izrađen je od providnog PVC-a odličnih mehaničkih karakteristika.
Pored razvoja novih kablova, tokom prošle godine Chord je i unapredio nekoliko modela svojih kablova. Tako su interkonekt kablovi Anthem i Chorus dobili svoje naslednike u vidu Anthem 2 i Chorus 2 modela. U konstrukciji oba modela primenjena su iskustva iz razvoja top-modela Indigo i Signature RCA, pa sada ovi modeli zvuče mnogo bolje u odnosu na svoje prethodnike. Pored ova dva nova modela, Chord je razvio i Carnival interkonekt, koji je kao bazni model u gami Chorda zamenio modele Chrysalis i Calypso.
Chord nije zaboravio ni ljubitelje kvalitetne video reprodukcije, pa je model HDMI Silver Plus sada unapređen u verziju HDMI Silver Plus 1.3. Primenom 1.3 HDMI standarda ovaj kabl je sada Full HD kompatibilan, odnosno prenosi 1080p signal na svim dužinama. U cilju optimizacije skin efekta i boljeg prenosa visokih frekvencija ovaj kabl koristi provodnike većeg preseka, unutrašnji štit-oklop izrađen od dvostruke aluminijum mylar folije i spoljni štit-oklop u dvostrukoj konfiguraciji folija i braid. Radi maksimalnog integriteta signala, u HDMI Silver Plus 1.3 kablove dužine preko 10 m ugrađen je linijski pojačivač koji za napajanje koristi napon od 5 V prisutan u HDMI standardu (na HDMI izlazu DVD plejera).
Detaljnije informacije o svim novim Chord kablovima pronaći ćete na sajtu proizvođača www.chord.co.uk, kao i na sajtu domaćeg distributera kompanije IB Sistem, www.ibsistem.com.
Novobeogradski salon One HiFi bogatiji je za još tri nova brenda. Na prvom mestu izdvojili bismo zvučnike ProAc, koji se "ponosno proizvode u Engleskoj". Svi modeli se proizvode ručno, od najmanjih zvučnika serije Tablette, preko Studio i Response serija. Tu su sada i engleski zvučnici Harbeth, poznati po svom retro dizajnu. Ovaj proizvođač ima dugu tradiciju, koja datira još iz 1977. godine. U ponudi je šest bookshelf modela, od zvučnika HL-P3ES-2 do modela Monitor 40. I prava poslastica: One HiFi odlučio se za distribuciju francuskih pojačala Lavardin. Našu pažnju okupirali su integralci Model IS i jači Model IT, a tu su i pre/power kombinacije. Za više informacija posetite sajt www.one-hifi.com.
Panasonic i Google objavili su da zajednički razvijaju projekat koji će korisnicima omogućiti da gledaju internet sadržaje na TV ekranima. Korisnici će moći da gledaju video zapise sa YouTube servera i da gledaju slike sa Picasa Web Albums portala. Za tu namenu Panasonic je razvio model Viera PZ850 Plazma HDTV, koji putem Viera Cast interfejsa može da prikazuje sadržaje sa YouTubea i sa sajta Picasa Web Albums. Prva serija modela PZ850 pojaviće se u SAD na proleće 2008. godine, a potom i u ostalim delovima sveta.
Posle izuzetno uspešne 2007. godine, u kojoj su različite Cyrus komponente osvojile više nagrada u svetskoj Hi-Fi štampi, iz Cyrusa nam stiže još dobrih vesti. Za proleće Cyrus je najavio lansiranje novih modela CD plejera baziranih na potpuno novoj Servo Evolution (SE) platformi. Kroz razvoj SE platforme, Cyrus je pored softvera razvio i potpuno nov hardver, odnosno "slot-in" CD transport koji nema fioku u koju se stavlja disk, pa je mehanički mnogo robustniji i pouzdaniji od klasičnog CD transporta, što doprinosi podizanju kvaliteta reprodukcije.
Pravilno dizajniran servo sistem doprinosi boljem integritetu očitanih podataka, što značajno smanjuje potrebu da se očitani podaci više puta kontrolišu (propuštaju) kroz sistem za korekciju greške, čime se smanjuje šum koji se inače generiše u tom procesu i poboljšava se audio rezolucija.
Pri razvoju nove CD platforme u Cyrusu su naročito vodili računa o ovim činjenicama važnim za pravilno očitavanje audio diskova, pa tako SE platforma pruža daleko bolju audio rezoluciju u poređenju sa dosadašnjim CD platformama na kojima su bili bazirani Cyrusovi CD plejeri. Greška pri očitavanju audio podataka sa diska sada je pet puta manja nego kod klasičnih CD plejera. CD transport koji je razvijen za potrebe nove SE platforme u potpunosti je optimizovan za očitavanje audio diskova, odnosno sve mane koje su bile posledica upotrebe kompjuterskog CD-ROM transporta za čitanje audio diskova uklonjene su. SE platforma će se prvo pojaviti u osnovnom modelu CD 6 SE (bivši 6s), čija će cena u Velikoj Britaniji biti oko 700 funti, i naprednijem i skupljem (1.000 funti) modelu CD 8 SE (bivši 8x). Kasnije tokom godine SE platforma će takođe biti primenjena i u vrhunskom Cyrusovom CD transportu CD Xt SE.
Kako prodaja DVD medija opada, holivudski magnati traže načine kako da plasiraju online video materijal u cilju povećanja prodaje. Iako tek u začetku, online video tržište beleži nagli rast i prema očekivanjima do 2011. godine ovo međunarodno tržište će napraviti promet od 3,8 milijardi dolara. Prema statistikama, SAD za sada vode sa 280 miliona dolara obrta u 2007. godine, mada je time pokriven tek jedan procenat ukupnog tržišta kućnog bioskopa. Kao što je poznato, najpoznatiji video servis je Apple iTunes, sa prodatih dva miliona filmova i 95 miliona TV serija. Prema očekivanjima, korisnici kućnih bioskopa pozdravljaju ideju jer na ovaj način lakše dolaze do omiljenih materijala.
Beogradski distributer brendova Dynaudio, Electrocompaniet, Simaudio i Fujitsu organizovao je za mesec mart posebnu akciju. Serija Audience kompanije Dynaudio je na popustu od 10 odsto, dok je serija Prelude kompanije Electrocompaniet na popustu od 5 odsto. Plazma ekrani kompanije Fujitsu će se prodavati sa popustom od 10 odsto, dok će svi Moon modeli kanadskog proizvođača Simaudio biti na sniženju za 5 odsto. Više detalja o akciji možete saznati na sajtu Voxa, na adresi www.vox-audio.com.
Gemme Audio iz Montreala napravio je jedinstvene zvučnike po jedinstvenim cenama. Model po imenu Katana košta 9.300 dolara za par, koristi Accuton keramičke drajvere i skretnice prvog reda. Kabinet za Katanu napravljen je od različitih drvenih materijala i prosečne je debljine 50 mm. Osetljivost ovog zvučnika je 88 dB/W/m, impedansa je minimalno 7 oma, podržan je bi-wiring i dolazi u sjajnom crnom pijano finišu sa 12 slojeva laka. Pored Katane, Gemme Audio nudi još nekoliko novih modela, kao što su modifikovani Tanto i Vivace.
Engleska firma Q Acoustics predstavila je, kako kažu, "revolucionarni 5.1 stil" kućnog bioskopa koji je dizajniran da "nestane" nakon instalacije. U prodaji od februara, Q-AV 5.1 sistem koristi Balanced Mode Radiator sistem drajvera da bi proizveo neprikosnoven zvuk, pri čemu se gabariti zvučnika minimizuju. Prednja tri zvučnika (levi, centralni i desni) nalaze se u patentiranom kabinetu koji omogućava podešavanje drajvera po visini i dubini. Cilj ovog podešavanja je da se zvučnici poravnaju sa ravnim ekranom televizora. Takođe, poklopci zvučnika mogu se pomerati u stilu trombona kako bi se tačno namestili na odgovarajuće mesto. Da bi se kompletirala iluzija, Q Acoustics logo je u stvari magnet i može se ukloniti, pri čemu jedino TV ostaje sa logom svog proizvođača. U slučaju kada je TV fiksiran na zid, tada se Q-AV sistem montira nešto drugačije, ali postoji predviđena varijanta vešanja i za ovaj slučaj, kao i za montažu celog sistema na pod prostorije. Preporučena cena za Q-AV 5.1 sistem je 600 funti, dok se 3.1 sistem prodaje po ceni od 520 funti.
Gato Audio patentirao je Phase-it, uređaj za detekciju polariteta zvučnika. Ovaj uređaj po ceni od 99 dolara nudi mogućnost lakog otkrivanja polariteta drajvera. Princip rada je jednostavan: Phase-it šalje kratak bezopasan zvučni impuls ka membrani drajvera, a ugrađeni mikrofon prima odziv od membrane. Elektronika u uređaju zatim upoređuje odziv membrane na pobudu i prema tome uključuje crvenu ili zelenu LE diodu, označavajući korektan ili inverzni polaritet. Phase-it se automatski isključuje ako par minuta nije u upotrebi. Aluminijumsko kućište govori da je Phase-it napravljen da traje i da se pouzdano može koristiti u raznim okruženjima. Za više informacija posetite: www.phase-it.com
High End Society, najveći high-end audio šou u Evropi, biće održan u Minhenu od 24. do 27. aprila 2008. godine. Na zapanjujućoj površini od 5.500 kvadratnih metara u Munich Operation Centeru (M.O.C.) izlagaće najpoznatiji proizvođači audio opreme iz celog sveta. O popularnosti ovog sajma govori stalni rast broja posetilaca, tako da je u 2007. godini bilo 76% više posetilaca nego u svim prethodnim godinama zajedno.
Glow Audio, nova kompanija u audio svetu, ponudila je integrisano cevno pojačalo GLOW Amp One po ceni od 480 dolara. Kuriozitet su USB ulaz i interni DAC namenjeni dekodiranju audio fajlova sa računara. Pozlaćeni RCA i zvučnički terminali, ALPS potenciometar i EL84 pentode u klasi A najbitniji su elementi ovog mališana. Izlazna snaga je 5 vati po kanalu, pri čemu je frekvencijski odziv od 10 Hz do 30 kHz (-1 dB), sa manje od jednog procenta totalnih harmonijskih izobličenja.
Teac je napravio novi CD pisač pod oznakom LP-R400. Ono što je posebno kod ovog uređaja je to što je on, zapravo, napravljen da služi za kopiranje vinilnih ploča direktno na kompakt-diskove. Uređaj košta 300 dolara i može da snima na CD-R i CD-RW diskove. Takođe, uvršćen je i AM/FM tjuner sa pozadinskim svetlom, kao i digitalni displej i pomoćni linijski ulaz za povezivanje spoljnih uređaja. Trobrzinski gramofon vrti ploče na 33, 45 i 78 obrtaja i ima auto-return opciju kada se ploča završi. Ugrađeni zvučnici su snage 2x3,5 vati, a priložen je i konektor za slušalice. Konačno, uređaj poseduje kontrolu nivoa snimanja, indikatore nivoa snimanja i daljinski upravljač kojim se, pored ostalog, može upravljati i ugrađenim CD plejerom.
Gryphon Audio Designs lansirao je novo stereo pojačalo po imenu Colosseum. Monoblok verzija ovog pojačala biće dostupna na proleće, po ceni od 32.000 evra, dok stereo varijanta košta duplo više. Colosseum predstavlja vrhunac razvoja kompanije Gryphon Audio, koja inače postoji 23 godine. Kao i svi Gryphon proizvodi, Colosseum je dizajniran od strane osnivača firme Flemminga E. Rasmussena i napravljen je u Danskoj. Pojačalo Colosseum proizvodi 160 vati po kanalu u čistoj klasi A, a frekvencijska karakteristika je ravna do 350 kiloherca. S obzirom na to da uređaj teži 80 kilograma, napravljeno je posebno pakovanje za transport koje štiti 70 centimetra visoko kućište od oštećenja.
Audio Epilog, najveći hrvatski proizvođač hi-end zvučnika, predstavio je dva nova impresivna zvučnika pod imenima Issa i Abyss Massimo. Issa koristi karbonska vlakna domaće proizvodnje, a drajveri su napravljeni od papira i svile i smešteni u aluminijumska kućišta. Po prvi put predstavljen je novi tip finiša u kombinaciji laka i kože.
Egzotično drvo okum sa Nove Gvineje upotrebljeno je kao separator između drajvera. Abyss
Massimo (na slici) konstruisan je od specijalnih gumenih membrana između slojeva kabineta u cilju redukovanja vibracija. Scan Speak je napravio drajvere za Abyss Massimo, dok je skretnica realizovana od Mundorf kondenzatora, metal-film otpornika i kalemova od bakarne folije. Model Issa prodaje se po ceni od oko 2.000 evra za par, dok za Abyss Massimo treba izdvojiti 8.000 evra za par. Za više informacija posetite: www.audioepilog.hr
Panasonic je predstavio najveći plazma televizor napravljen do sada. Neverovatnih 150 inča dijagonale, daje rezoluciju od 4096x2160 piksela, visok je 2 metra, a njegova površina zauzima isto koliko i devet 50-inčnih ekrana. Ovog džina moguće je kupiti u redovnoj prodaji po ceni od 150.000 dolara.
Sonic Focus u saradnji sa Bel Cantom predstavio je Bel Canto Ultra Dock kako bi "podigao i popravio kvalitet zvuka kompresovane muzike". Ultra Dock kombinuje Bel Canto hardver i Sonic Focus patentiranu tehnologiju za poboljšavanje kvaliteta zvuka. Pored ostalog, Ultra Dock koristi Analog Devices AD21369 sa 32-bitnim DSP jezgrom i 96kHz/24-bitne A/D i D/A konvertore. Karakteristike koje ostvaruje su dinamički opseg od 110 decibela, kao i THD izobličenja manja od 0,004%. Poseduje i S/PDIF i Toslink digitalne ulaze, dok ima i video izlaze u vidu S-Video, komponentnog i kompozitnog priključka. Na prednjem panelu poseduje samo jedan kružni taster za komandovanje, dok LCD displej prikazuje sve neophodne informacije. Kralj svih iPod dockova košta skoro 2.000 dolara.
Toshiba je objavila da odustaje od borbe formata i da, kako su preneli mediji, "izvlači utikač" (pull the plug) za HD DVD format. U decembru se činilo da HD DVD format vodi bitku - smanjili su cenu svojih plejera, što je prouzrokovalo da prodaju 90.000 plejera u veoma kratkom roku. Iako su bili u vođstvu, ta prednost je kratko trajala. Prvi "nož u leđa" dobili su od studija Warner Bros, čiji su predstavnici izjavili da su uznemireni zbunjenošću potrošača, iako je zapravo sam studio kriv za to. Naime, Warner je prvi objavio diskove za obe strane.
Blu-ray jeste dobio ovu bitku, ali stručnjaci tvrde da rat tek počinje. Sada su glavni akteri Blu-ray i DVD. U međuvremenu, povukao se još jedan studio koji podržava HD DVD - Universal Studios. Predsednik studija Universal uredno se zahvalio Toshibi na saradnji, ali je izjavio da je vreme da osveže svoj katalog filmova, sada na Blu-ray diskovima. Istim putem krenuo je i Paramount, tako da je HD DVD ostao bez saveznika.
Industrija bi konačno trebalo da stavi prst na čelo jer su potrošači "ispaljeni" više puta. Najveći entuzijasti prvo su kupili Beta plejere, zatim SACD i DVD-Audio plejere, i konačno HD DVD plejere. Jedan od mudrijih aktera na sceni svakako je Steve Jobs iz korporacije Apple. Njihov aktuelni i veoma popularni laptop računar MacBook Air nema nikakav drajv u sebi, što nagoveštava da će Apple celu priču usmeriti ka downloadu. Naime, njihov plan je da ponude, slično iTunes prodavnici, download HD video snimaka za samo 2,99 dolara. Doduše, u 720p rezoluciji, a ne 1080p koji nudi Blu-ray.
Najnoviji zvučnici iz američke kompanije Martin Logan su remek-delo primene elektrostatik tehnologije u izradi zvučnika. Dva nova modela pod nazivom Source i Purity pružaju ono što se zove brz, otvoren i detaljan zvuk iz prelepog podnostojećeg okvira. Model Purity značajan je po tome što je prvi elektrostatik na svetu koji ne zahteva eksterno pojačalo. Umesto toga, ugrađeno je digitalno pojačalo snage 200 vati kako bi se efikasno upravljalo basom i elektrostatičkim panelom kroz ceo zvučni spektar. Source je nešto jevtinija varijanta i košta 2.100 evra (za par), dok za par Purity zvučnika treba izdvojiti oko 3.100 evra. Odnedavno kompanija Martin Logan je dobila distributera u Srbiji. U pitanju je 4Audio.
Kanadska firma NAD prikazala je svoj novi tjuner iz Masters serije pod oznakom M4. Inovativan dizajn i vrhunski kvalitet izrade doneli su brojne nagrade ovoj komponenti. Model M4 kombinuje osetljive FM i AM prijemne sekcije sa poslednjom reči digitalne tehnologije kako bi se izvukao maksimalni kvalitet iz prijemnog signala. Tjuner M4 poseduje 40 memorijskih mesta, IR daljinski upravljač i dvoredni tačkasti displej za prikaz RDS informacija. Dvostruki FM detektor je upotrebljen u cilju male distorzije, a multipleks (MPX) filter je doveden do savršenstva. Mute opcija ukida šum između stanica, a Blend opcija umanjuje neželjene efekte prilikom prijema signala sa udaljenih radio-predajnika. Konačno, upotrebljeni su Burr Brown D/A konvertori, TI i Burr Brown operacioni pojačivači i posebna napajanja za digitalne kontrole i audio sekcije. Cena za M4 je 1.350 evra, a prodaja je počela u januaru ove godine.
U Etnografskom muzeju je od 26. decembra 2007. do 27. januara 2008. godine održana neobična izložba Aleksandra Antića, poznatog beogradskog fotografa. Gospodin Antić je izložio audio uređaje koje je u poslednjih nekoliko godina projektovao, razvijao, dizajnirao i konstruisao. Ovaj mnogostruko obdareni stvaralac u elektronici je otišao veoma daleko. Ljudi koji ga dugo poznaju pamte njegove složene i sofisticirane elektronske konstrukcije fotografskih laboratorijskih instrumenata. Ostao je uvek veran fotografiji i neprestano u vezi sa prirodom. G. Antić crpi inspiraciju iz netaknutih predela južne i jugoistočne Srbije, kako za svoje "ilfochrome" fotografije, tako i za vajarske radove u drvetu, da bi na kraju to ujedinio kroz dizajn audio uređaja koji su ovde bili izloženi.
Tema kompletne postavke je klisura. Ova tema, zajedno sa pripadajućim prirodnim elementima (voda, vodopad, planina, šuma) prisutna je u radovima ovog stvaraoca decenijama. Posebno mesto u ovakvom pristupu zauzima drvo, kao živi element, okruženje, ali i kao materijal koji Antić koristi za svoje projekte. Među izloženim audio uređajima elektronska rešenja su istovremeno i tradicionalna (single-end konfiguracija, prigušnice u ispravljačima) i savremena (atenuatori sa SMD otpornicima), ali nema nijednog uređaja gde drvo u estetskom i konstruktivnom smislu nije upotrebljeno na poseban način. Izložena su lampaška i tranzistorska pretpojačala, hibridni monoblokovi, CD plejer i konvertor, zvučnici i nekoliko ranijih radova sa tranzistorima. Kruna izložbe, ipak, bili su single-end monoblokovi sa VT-4C (211) lampama. U ispravljačkom stepenu korišćene su gasne diode, koje se po izgledu i zvuku smatraju za najbolje rešenje kod pojačala ovog tipa. U filterskom delu primenjeni su papir u ulju kondenzatori, a kao pobudna lampa iskorišćena je čuvena direktno grejana pentoda 307 B, ali u triodnom spoju.
Način prostiranja zvuka, ambijentalni nasuprot direktnom, prirodnost i punoća basa koji pri tom ne gubi na definiciji i brzini, svilenkasto i toplo visoko i srednje područje u kome magija ove škole zvuka dostiže vrhunac, samo su skica atmosfere koju pravi single-end stvara sa lakoćom i održava prirodno i bez teškoća. Ostaje najteže pitanje: prodaja i plasman na našem, ali i na svetskom tržištu.
Burmester B25 je novi zvučnik namenjen za kućni bioskop ili za audio stereo zvuk. Ovaj trosistemski zvučnik sposoban je da reprodukuje najdublje basove koji su čujni ljudskom uhu, i to veoma precizno i kvalitetno. Ono po čemu je Burmester B25 u stvari interesantan je činjenica da je pre nego što je fino uštimovan i podešen svaki od drajvera radio punih 14 dana kako bi se "usvirao". Sposoban da pruži 200 vati na četiri oma i sa osetljivošću od 89 dB, Burmester 25 predstavlja odličan izbor za ponuđenu cenu. Model B25 prodaji se po preporučenoj ceni od 10.000 dolara po komadu.
Rithm je ime modela neobičnog zvučnika danskog proizvođača Davone Audio. Ovaj zvučnik ima oblik potkovice i vizuelno više podseća na neki neobičan muzički instrument nego na zvučnik. Sadrži woofer od osam inča, kao i visokotonac prečnika jedan inč. Ovakav oblik kutije osigurava manje vibracija i rezonancije nego konvencionalan zvučnik, a ujedno mu daje i umetničku, vizuelnu notu. Rithm pokriva opseg od 45 do 20.000 herca na 8 oma, a osetljivost mu je 88 decibela. Rithm se proizvodi u boji hrasta i oraha, dok je zadnji deo u mat crnoj boji.
JBL je najavio kompletnu seriju novih zvučnika namenjenih stereo sistemima, ali i home theater reprodukciji. U pitanju je serija pod imenom ES, koja predstavlja direktnog naslednika serije Northridge. Serija ES koristi tehnologije koje su u Harman grupaciji osmislili za potrebe studijske opreme. Serija se sastoji od devet modela, a svi se izrađuju u više atraktivnih dekora i boja, od kojih izdvajamo crnu, boju bukve i trešnje. Najmanji model nosi oznaku ES10 i predviđen je da se kači za zidne nosače ili da se koristi kao bookshelf. Tu su, dalje, dva kompaktna bookshelf modela - ES20 i ES30 i čak tri podnostojeća zvučnika - ES80, ES90 i ES100. Centralni zvučnik nosi oznaku ES25C, a u ponudi su i dva subwoofera ES150P i ES250P. Ugrađeni visokotonac izrađen je od titanijuma i sposoban je da dostigne frekvencije od 40 kiloherca, dok reprodukcija ima izra zitu rezoluciju i odziv tranzijenata. Ultravisoke frekvencije imaju široku disperziju, tako da pokrivaju prostrano slušno polje. Bas membrane izrađene su od poznatog PolyPlas™ materijala. U pitanju je celuloza sa slojem polimera koja se koristi za membrane. Ovaj materijal kombinuje neutralnost papira sa dodatnom čvrstinom polimera. Membrane imaju i dodatna poboljšanja, kao što je HeatScape™ tehnologija, koja se odnosi na strukturu motora drajvera. HeatScape™ poboljšava disipaciju toplote, ujedno omogućujući tačnu reprodukciju bez obzira na dugotrajno glasno slušanje. Svi modeli, uključujući i subwoofere, poseduju FreeFlow™ tehnologiju, koja definiše poseban oblik bas refleks otvora za dobijanje ekstenzije u bas području. Treba još reći da su svi modeli osim subwoofera magnetno oklopljeni, te se mogu postaviti u blizini katodnih televizora. Modeli ES30, ES80, ES90 i ES100 poseduju dvostruke zvučničke terminale za bi-wire koncept veze. Novu ES seriju moguće je videti i čuti kod svih dilera Studio Berara, kao što su BGB Studio, Audioplus i LoopAudio.
Prvi prototip zvučnika 101X-Treme nemačkog proizvođača MBL prikazan je u Las Vegasu 2007. godine. Kako u kompaniji kažu, stvaranje zvučnika daleko naprednijeg od modela 101E nije bio nimalo jednostavan zadatak. Kao startna osnova korišćene su tri pulsirajuće sfere, po jedna za visoke, srednje i bas frekvencije. Inženjeri MBL-a napravili su masivnu skulpturu od ovog zvučnika. Glavni toranj drži par omnidirekcionih Radialstrahler drajvera koji su okrenuti leđima jedan drugom, kao u ogledalu. Armatura zvučnika sadrži akril, čelik i drvo, dok se u donjem delu nalazi kvartet dvanaestoinčnih drajvera. Za proizvodnju i kalibraciju modela
101X-Treme potrebno je 30 dana. Za pokretanje proizvođač preporučuje biamplifikaciju četiri pojačala snage MBL 9011 Reference, koji će tada isporučivati 480 vati kontinualne snage, odnosno 5.000 vati u pikovima.
Nepotrebno je dodatno trošiti reči na to koliko je 101X-Treme ekstreman zvučnik. To najbolje potvrđuje i cena od 199.000 dolara.
H
Ne, u rukama ne držite stari broj Hi-Filesa od pre dvadesetak godina - gramofon je aktuelan i danas. Za razliku od drugih uređaja koji su vremenom nestali, prva muzička sprava u istoriji - fonograf i danas nastavlja da živi. Osnovni razlog što nove tehnologije nisu uspele da do kraja potisnu gramofon verovatno je razočarenje u arteficijelnost digitalnog audija, mada novi formati sasvim ozbiljno prete da sruše ovaj argument. Dok vam rezolucija i odsustvo šuma na CD-u omogućuju da čujete i minuciozne detalje poput parketa ispod dirigenta ili okretanja lista, zvuk dobrog gramofona pleni jer je fluidan i prirodan, mada mu mnogi pripisuju i brzinu kakvu digitalni uređaji ne mogu da postignu. Nije u pitanju nostalgija starijih generacija prema zvuku njihove mladosti: napravite test tako što ćete digitalnom klincu izvući iPod iz ušiju i staviti ga pred gramofon i videćete da pozitivna reakcija ne može da izostane. Naravno, ne treba zanemariti ni magiju: u analognoj eri reprodukcija muzike uvek je bila vezana za pokrete preciznih mehanizama - okretanje ploče, trake, kasete, čak
i diskova u prvim digitalnim plejerima. Jasno je da gramofon nikada neće povratiti staru slavu, ali je interesovanje za njega očito dovoljno da mnogi proizvođači u ponudi imaju po više modela. Specijalizovane firme za gramofone i prateći pribor i dalje žive sasvim solidno, izbacujući i nove modele, iako je u gramofonskoj tehnologiji dalji razvoj gotovo nemoguć jer je sve rečeno i postignuto.
Ukoliko imate ploče, a možda ste ih i nasledili, svakako je vredno posedovati gramofon za povremeno ili redovno slušanje. Međutim, ako tek treba da izgradite svoju kolekciju, imajte na umu da je izbor novih izdanja na vinilu, ako izuzmemo klupsku muziku, veoma sužen, bez obzira na žanr, tako da ćete biti prinuđeni da se okrenete oskudnom domaćem tržištu polovnih ploča koje, nažalost, sa svakom reprodukcijom gube po jedan mali deo svog životnog veka. Naravno, ako toliko želite, priuštite sebi gramofon, a o pločama razmišljajte kasnije.
Da se poslužimo vremenski obrnutom analogijom sa CD-om: što više novca, to bolji kvalitet zvuka, tako da treba računati da i kod gramofona ulaznica za audiofiliju staje od hiljadu evra naviše, dok je ispod ove cene moguće nabaviti pristojan uređaj. Naravno, budžet treba da bude prilagođen sa jedne strane ostatku sistema, a sa druge strane postojećoj ili budućoj kolekciji ploča.
Uz svega par izuzetaka, MC odlikuje bolja dinamika, veća detaljnost i - viša cena. Osim toga, ovaj tip glave zahteva i odgovarajući MC ulaz na pojačalu ili posebnu gramofonsku sekciju koja se zatim priključuje na običan linijski ulaz. Sa druge strane, solidna MM glava može vam pružiti visokokvalitetan zvuk i isto takvo uživanje u pločama, bez osećaja da vam u zvuku nešto nedostaje.
Gramofoni sa direktnim pogonom su u sredini ponude, i tu postoji nekoliko uspešnih modela, kao što je Technics, dok su sprave sa pogonom na kaiš najjeftinije ali i najskuplje. Smisao je u tome da se podrhtavanje i varijacije u okretanju pogonskog motora ne prenose na disk sa pločom, pa se pogon preko kaiša uzima kao sigurnije rešenje jer elastičnost remena ublažava podrhtavanje prisutno čak i kod najpreciznijih jednosmernih motora.
Kao obavezan pribor pored svakog gramofona treba da stoje grafitna četkica za ploče i tečnost i četkica za čišćenje igle. Pored toga, postoji dugačak spisak pribora, kao što su teg za ravnanje i amortizovanje ploče tokom reprodukcije, antistatički pištolj, tečnost za pranje ploča, libela, protraktor i sl. Naš savet je da se ne zalećete.
I -F ILES VRAć A GRAMOFON NA SPISAK ZA KUPOVINU I DAJE ODGOVORE NA NEKE OD DILEMA STARIH KOLIKO I
Gramofon je čista mehanika, i to vrlo precizna. Da bi besprekorno funkcionisao potrebno je izvršiti dobru pripremu i podešavanje. Jedina priprema za ulazak gramofona u dom jeste da ste obezbedili masivnu podlogu kako biste izolovali uređaj od potresa i vibracija i isključili njihovo mešanje u zvuk u vidu subsoničnog tutnjanja i sličnih smetnji. Poznato je da vrlo osetljive gramofonske glave čak mogu da beleže i razgovor u prostoriji.
Gramofon je najpre potrebno dovesti u potpuno vodoravan položaj, okretanjem njegovih podesivih nožica i praćenjem mehurića na libeli. Neki gramofoni imaju ugrađenu okruglu libelu koju je moguće nabaviti i zasebno, po ceni od desetak evra. Za ovo može poslužiti i zidarska libela, koja se postavlja po širini i dubini. Ako ste spretni, posao će vam završiti i tanjir sa vodom.
Sledeći korak je dovođenje glave u perpendikularan položaj u odnosu na centar ploče. Za ovo je potreban protraktor, jedna vrsta lenjira koji se postavlja od centra do oboda ploče, sa ucrtanim poprečnim linijama. Potrebno je lagano otpustiti zavrtnje koji pričvršćuju glavu za nosač i podesiti je da bude paralelna sa ovim linijama na sredini prečnika ploče.
Ovim podešavanjem se glava dovodi u horizontalan položaj u odnosu na ploču. Podešavanje se može obaviti i uz pomoć ogledala, tako što se glava spusti na ogledalo i zatim se posmatra udaljenost leve i desne ivice glave od površine. Potrebno zakretanje ulevo ili udesno, u zavisnosti od ručice, obavlja se zakretanjem nosača u ručici ili na samom nosaču.
Ovim podešavanjem određuje se nulta težina sklopa glava-ručica. Postepenim okretanjem ili pomicanjem zadnjeg tega treba postići da ručica bez podignutog lifta lebdi u horizontalnom položaju, ne pretežući ni napred niti nazad, a zatim treba okrenuti samo skalu na tegu (bez pomeranja tega) na 0 g. Na kraju okrenite teg sa skalom na težinu koju zahteva glava na gramofonu.
Na gramofonsku iglu u brazdi deluje sila koja je vuče prema centru ploče. Da bi se igla ravnomerno oslanjala na oba zida potrebno je podesiti antiskejting na istu vrednost koja odgovara težini glave. U zavisnosti od ručice, podešava se okretanjem točkića ili pomicanjem odgovarajućeg tega. Kada je loše podešen, ručica na liftu beži prema centru ploče.
Na kraju treba podesiti visinu ručice. Kada je ručica spuštena na ploču, mora biti paralelna sa ravni ploče. Ovo podešavanje izvodi se podizanjem ili spuštanjem ručice u korenu, najčešće okretanjem velikog prstena. Kod nekih glava se postižu bolji zvučni rezultati neznatnim izdizanjem ručice u korenu (Ortofon), mada je, kao i uvek, najbolje napraviti probe.
P RIČA O GRAMOFONU, KOMPONENTI KOJA JE ZA SREDNJU GENERACIJU AUDIOFILA BILA
NEPRIKOSNOVENI CENTRALNI DEO H I -F I SISTEMA, DANAS, MO ž E DELOVATI DEPLASIRANO.
M NO š TVO JE KOMENTARA KOJI KA ž U KAKO JE GRAMOFON GENERACIJSKI PREVAZI đ EN, DA JE IZBOR MUZIČKOG MATERIJALA REDUKOVAN, A DA BARATANJE LP PLOČOM ZAHTEVA
PREVI š E VREMENA, TRUDA I RIZIKA. O VAJ TEKST NEMA NAMERU DA POLEMI š E SA ONIMA
KOJI TAKO MISLE. N APROTIV, AMBICIOZNIM PIONIRIMA DIGITALNE BUDU ć NOSTI UVEK
TREBA PO ž ELETI SRE ć AN PUT
Onima koji vole vrhunske ručne satove nije nepoznata izuzetna švajcarska produkcija BlancpaiN. Postoje preko 270 godina i pripadaju svetskom vrhu. Reklamni slogan ove kompanije jedan je od najduhovitijih u ovoj oblasti i glasi: "Od 1735. godine ne postoji kvarcni sat marke BlanpaiN i neće postojati nikada". U našem svetu audio uređaja slično bi mogli da napišu ljudi iz kompanije Clearaudio. Oni proizvode zvučnice, ručice, gramofone, kablove, fono sekcije, pretpojačala, pojačala, strujna napajanja, mašine za pranje ploča, police i stalke
za uređaje, sitni pribor... Ali, ne i CD plejere, a nadamo se i da neće nikada.
Ovo je priča o jednom njihovom gramofonu po imenu Master Solution. Svrha teksta je da odgovori na pitanje da li je ovo ime opravdano, da li ga ovaj uređaj s pravom nosi. U širokoj paleti gramofona koje probirljivom i razmaženom audio tržištu nudi Clearaudio model Master Solution zauzima mesto u gornjem delu ponude. Može se kupiti samo baza, ali standardno se isporučuje sa Unify
ručicom, koja je po kvalitetu i konstrukciji njegov prirodni partner. Na gramofon je moguće montirati i tangencijalnu ručicu, kao i jeftiniju šestarsku Satisfy. Varijanta sa Unify ručicom koju smo testirali košta u Beogradu nešto manje od 4.000 evra. Da li je ovo mnogo ili nije, zavisi od toga šta su vam u životu prioriteti. Pravo pitanje je da li za toliko para ljudi iz Erlangena isporučuju toliko muzike. Da bi vam pomogli da potrošite toliko novca, uredni Nemci potrudili su se da vam ponude dovoljan broj opcija. Malo je proizvođača u audio svetu koji jednu spravu ovog
nivoa nude u toliko varijanti. Serija Solution isporučuje se u tri različite varijante, sa četiri moguća nivoa nadgradnje. Bazni model Solution ima šasiju od providnog akrilika. Od njega je bolji AMG Solution, koji sa gornje i donje strane šasije ima oplatu od poliranog aluminijuma koja čini sendvič u čijoj je sredini akrilik. Mi smo testirali Wood AMG soluciju, koja je još bolja jer je kod nje u sredini sendviča umesto akrilika vrsta visokokvalitetnog špera, koji se sastoji od 72 sloja ekstremno presovanog i tvrdog drveta koje Nemci zovu "panzerholz", odnosno pancirno drvo, jer zaustavlja metak iz vatrenog oružja. Kad ovo vidite uživo, odmah zaboravljate akrilik jer je ovo surovo drvo besprekorno obrađeno i lakirano poliuretanskim lakom koji sija kao kristal. Gore i dole je naravno aluminijum, a oblik same šasije podseća na stilizovanu Mercedesovu zvezdu sa zaobljenim krajevima. Ovaj oblik, osim atraktivnog izgleda, gde sve deluje prozračno i otvoreno, obezbeđuje i najmanju osetljivost na rezonancu, jer su kritične mase redukovane ili prebačene ne mesta gde deluju pozitivno. Ta su mesta, naravno, zaobljeni krajevi zvezde koji, s obzirom na trouglasti raspored i nisko težište, obezbeđuju stabilnost same šasije. Kod baznog modela sa donje strane su konusni spajkovi koji se oslanjaju na specijalno izrađene podmetače. Možete ih odstraniti ako gramofon držite na adekvatnoj polici, a ne na stilskoj komodi vaše tašte. Kod boljeg modela koji smo mi testirali ovi spajkovi su montirani na vrlo teške valjkaste blokove od niklovane legure mesinga i
Redakcija renomiranog američkog časopisa The Absolute Sound svake godine u svom januarskom broju objavljuje listu najboljih komponenti koje su u toku prethodne godine testirane. Recenzenti i novinari ovde izdvoje i istaknu ono što je u ogromnoj svetskoj produkciji audio uređaja odskočilo i zaslužilo prestižnu godišnju nagradu ovog časopisa.
Veoma retko isti proizvođač dobije više od jedne nominacije za prethodnu godinu.
Razlozi su jasni: radi se o stotinama kompanija iz čitavog sveta koje u ponudi imaju ukupno više hiljada proizvoda iz audio oblasti. Od 34 nagrađene komponente za 2007. godinu nemački Clearaudio proizveo je tri: dve zvučnice - Stradivari i Goldfinger, kao i mašinu za pranje i sušenje ploča Double Matrix! Nijedan drugi proizvođač na svetu nije odneo ovoliko nagrada u jednoj godini. Audio Research dobio je dve, ostali nagrađeni po jednu.
Fabrika kompanije Clearaudio smeštena je u Erlangenu, divnom malom gradu na severu Nemačke, u blizini Kelna. Redakcija The Absolute Sounda je u Americi, u Novom Meksiku. To nije blizu - više od 12 sati leta preko okeana. Kada iz svog mirnog
univerzitetskog centra potegnu na tako dalek put, pedantni i racionalni Nemci nerado se vraćaju kući bez bar tri nagrade.
bakra, koji su sa svoje gornje strane velikim inbus šrafovima povezani sa krajevima trokrake baze. Ovim nisu iscrpljene sve solucije. Master Solution isporučuje se sa tanjirom od brušenog akrilika debljine 70 milimetara, što je skoro dva i po puta više nego kod baznog modela. Тestirani model imao je ovakav tanjir, i sa drvenom šasijom (Wood AMG) i Satisfy ručicom približio se vrhu ponude u ovoj liniji.
Clearaudio za ovaj gramofon, kao i za sve ostale, pravi eksterna napajanja koja kontrolišu frekvenciju naizmenične struje koja određuje stabilan i tačan rad motora. Za Solution seriju preporučuju model Syncro, koji se može
koristiti i za druge gramofone sa sinhronim motorima. U ovom testu nije korišćeno ovo napajanje, jer smo želeli da sagledamo sam gramofon i njegove mogućnosti bez pomoći elektronike. Zvučnica upotrebljena u ovom testu je Classic Wood MM tipa i osnovni je model u ponudi firme. Pripada aktuelnoj gami od 6 MM zvučnica na čijem je vrhu Maestro Wood, verovatno jedna od par najboljih MM zvučnica na svetu.
SET-UP
Podešavanje ručice zahteva malo strpljenja, ali nije frustrirajuće. Proizvođač nije predvideo nikakve repere ili obeležene parametre na ručici, pa su za većinu podešavanja potrebni alat i protraktor, kao i vagica. Svega
toga, srećom, ovde ima u širokoj lepezi dodatnog pribora. Svi ovi parametri su i onako relativni i zavise od upotrebljene zvučnice, njenih dimenzija i težine, ali nema sumnje da bi posao bio lakši da su se malo više potrudili oko komfora ručice. Ona je izrađena od high-tech materijala i pripada klasi "unipivot" ručica koje se oslanjaju samo po vertikalnoj osi u jednoj tački, što joj obezbeđuje slobodu u svim planovima, pa je sama brazda po kojoj igla klizi održava u optimalnom položaju. Ovo ima i mana i prednosti. Osnovna mana je što su osetljive na greške u podešavanju, a prednosti su u zvučnoj superiornosti. Naravno, ima izuzetaka, ali to nam sada nije tema. Takozvani "armrest", odnosno cev ručice, izrađen je od karbonskih vlakana
posebnim načinom pletenja, što se i vidi na spoljnjem delu tubusa. Vertikalna osovina je od volframa. Njena igla oslanja se na ležište od rubina, kao u pomenutim satovima. Posle montiranja zvučnice, nivelacije i podešavanja, kao i preciznog određivanja položaja motora, koji je potpuno nezavisan u odnosu na šasiju (povezuje ih gumica kružnog profila od silikonske gume), Master Solution AMG Wood/Satisfy/Classic Wood bio je spreman za slušni test.
Kao fono sekciju koristili smo Nano-phono Clearaudija koja, uprkos svojim minijaturnim dimenzijama (ili baš zbog njih), radi odlično i nema problema sa brumom, a nivo pojačanja u MM režimu optimizovan je u odnosu na zvučnicu. Signal smo dalje vodili u integrisano pojačalo Lavardin, koje je sa svojih 35 vati po kanalu bez teškoća pokretalo model Response 1 SC kompanije ProAc. Zvučnike smo po propisu Blue-Tackom pričvrstili za odgovarajuće Target stalke.
Slušni test, koji je sada mogao da počne, prenećemo vam ne navodeći materijal koji smo slušali. Naravno da bismo mogli da pišemo o Jarrettu i Stanu Getzu, Archieju Sheppu ili Cliffordu Brownu. Naravno da bi navođenje popularnih bluz albuma ili klasičnih rok ostvarenja pomoglo da se ponešto napiše, ali šta bi to značilo ljubiteljima klasike ili nekome ko sluša samo etno ili tehno muziku. Od ovakvog gramofona očekuje se da vrhunski reprodukuje svaku vrstu muzike, što on i čini. Mi ćemo pokušati da vam prenesemo kako to čini, ali na malo drugačiji način.
Mesto koje danas pripada kompaniji Clearaudio i nekolicini drugih produkcija nekada su neprikosnoveno držali Linn i Roksan, Pink Triangle, Michell, Oracle i još nekoliko japanskih i američkih proizvođača. Najbolji modeli imali su subšasiju i uglavnom pogon remenom, a njihovi tanjiri bili su izrađeni od različitih legura aluminijuma. Mnogi od ovih gramofona svirali su vrlo dobro i generacije diskofila i audiofila odrastale su i sazrevale uz njih. Pojava CD-a donela je kratko zatišje u uvom segmentu audio industrije i u jednom momentu činilo se da gramofon odlazi u istoriju. Povratak je usledio naglo, na neočekivan i čudan način. Vrativši se na scenu, gramofon je postao ekskluzivna i skupa sprava, a novi i neki odavno poznati proizvođači izbacili su na tržište ezoterične, superambiciozne i skoro nedostupne modele.
Clearaudio je, čini se, pronašao srednji put, zadržavši svoju visoku poziciju.
U čemu je - ako jeste - Master-Solution
u opisanoj konfiguraciji i okruženju bolji od svojih starijih rođaka iz sedamdesetih i osamdesetih godina? Evo decidiranog odgovora, uz napomenu da poređenje pravimo u odnosu na najbolje modele iz tog vremena. Zvučna pozornica veća je po svim dimenzijama. Ona se prostire široko iza bočnih ivica zvučnika, a njena dubina veća je i slojevitija. Fokus, bez koga ovakve dimenzije pozornice ne bi imale smisla, precizniji je, a vazduh između instrumenata i izvođača oseća se neposrednije. S lakoćom možete osetiti prave dimenzije prostora u kome je ploča snimljena, a kod živih izvođenja i veličinu dvorane u kojoj je svirka održana. Tišina između stavova je drugačija, jasnija i - ako smemo da kažemo - tiša. S obzirom na moderne materijale i bolju elektroniku, okretanje tanjira je stabilnije, a time je tonski i dinamički poboljšan "tajming", odnosno mikrodinamika snimljenog materijala. Slušajući Master Solution vrlo brzo zaboravljate da slušate gramofon, ne zato što njegov zvuk podseća na zvuk kompakt-diska, već naprotiv, zato što uz veliku stabilnost, autoritet i kontrolu ovaj gramofon površinski šum ploče svodi na minimum, a moderna 180gramska izdanja i tako ne pucketaju. Osećaj prisutnosti izvođača je skoro taktilan, a atak koji je lišen agresivnosti uvlači vas u muzički materijal neosetno i prirodno. Ovaj napre -
dak u odnosu na gramofone ranijih generacija nema u sebi ničeg veštačkog niti digitalnog. Možete ga osetiti bez napora i sve što su stariji modeli radili dobro Master Solution radi daleko bolje. Najviše od svega, ipak, impresionira trodimenzionalnost pojedinačnih instrumenata na sceni i precizni prikaz njihovih stvarnih dimenzija. I nekada ste mogli da sa dobre ploče dobijete verodostojan zvuk klavira, ali veoma retko i osećaj njegove veličine. Koncertni Stainway sa ovog gramofona ispuniće vašu sobu, a Shirley Horn će vas dotući svojim neodoljivim mekim, toplim glasom i vi ćete zaboraviti na Hi-Fi teorije, vate, decibele i ostale gluposti. Naći ćete se u zadimljenom njujorškom klubu usred istorije džeza, usred muzike i usred sreće. Ovo je razlog zbog koga je Master Solution analogni sistem kome je teško odoleti. Paradoksalno, iako po izgledu i zvuku pripada XXI veku, ovaj gramofon će vas lako i neosetno vratiti u vreme u kome su vaše omiljene ploče snimljene. Pomoći će vam da zaboravite "audiofilske probleme" i prepustite se muzici koju volite. Njegov dizajn, preciznost izrade, lepota njegovih linija i upotrebljenih materijala ispuniće vas zadovoljstvom i kada ga samo pogledate, a diviće mu se i vaši prijatelji (i prijateljice), čak i ako ih Hi-Fi uopšte ne interesuje. Na svetu ima i skupljih i boljih gramofona, a nismo sigurni da ima mnogo lepših. Ipak, njegova
KARAKTERISTIKE
PLUS
Moderan, stabilan, neutralan i inspirativan zvuk.
Mogućnost kombinovanja tri varijante sa četiri nivoa unapređenja gramofona.
Vrhunska estetika i preciznost izrade.
MINUS
Ručica zahteva strpljenje pri podešavanju.
Master Solution AMG Wood
Detalji konstrukcije: oblik optimizovan protiv rezonanci, pogon sa kaišem
Brzine: 33 1/3 i 45 rpm (78 rpm opciono)
Motor: sinhroni, u posebnom kućištu od nerđajućeg čelika
Ležište: poliran i učvršćen čelik, polirano kućište
Materijal ploče: GS-PMMA/akrilik, površina bušena precizno CNC mašinom
Visina ploče: 70 mm
Tačnost brzine: ±0,2 %
Odnos signal/šum: 84 dB
Masa: 25 kg
Dimenzije: 500x400x160 mm
Cena: oko 4.000 evra
One HiFi, tel: 011/212-91-17
najveća
Postoji jedna lična priča vezana za Michell koju bih želeo da podelim sa vama: kao i kod većine, moj ulazak u svet Hi-Fija, u detinjstvu, početkom osamdesetih, dogodio se preko izloga i prospekata. Glavni izvor ovih drugih bio je komšija audiofil koji je stanovao do nas, tada dovoljno stariji od mene da me nikada ne pusti da makar vidim njegov sistem, a čiji je otac putovao po celom svetu i donosio prospekte svake sezone, dok su se stari izbacivali sa novinama ispred vrata. Među prvim prospektima kojih sam se tako domogao, i jedan od najomiljenijih, bio je upravo za jednu od prvih generacija Michell GyroDeca, sa kojim moj tadašnji gramofon nije imao ništa zajedničko - sudio sam to po izgledu jer zvuk nisam mogao da čujem. Michell je tako do danas ostao jedna od dečačkih fascinacija, koju ovog meseca imam prilike da testiram, doduše u osnovnoj varijanti. Još jedan zanimljiv detalj vezan je za sam izgled GyroDeca, delo skoro preminulog konstruktora Johna Michella, koji je za Stanleyja Kubricka dizajnirao svemirski brod Discovery iz "Odiseje 2001", a koji - obratite pažnju - neodoljivo podseća na gramofone ove firme. GyroDec je bio i ostao noseći
model, ne samo u prodaji već i inženjerski, iz koga su usavršavanjem ili redukcijom proizašli svi bolji i slabiji modeli. TecnoDec je bazni model na šasiji koju nose tri nožice sa dampirajućim podloškama, tako da je težište sklopa ispod tačaka oslonca, čime se cela konstrukcija umrtvljuje ispod praga oscilovanja i rezonanci. U centru ovog trougla je srce gramofona, invertovani ležaj čija je tačka oslonca iznad težišta tanjira, a tačno u visini na kojoj prenosni kaiš naleže na tanjir, što obezbeđuje vertikalnu stabilnost. Na vrhu osovine nalazi se kuglica u konusnom ležaju, dok sa gornje strane naleže tanjir sa ležajem od sinterovane bronze. Ovaj sklop ima osobinu samopodmazivanja, tako što gornji ležaj ima urezanu spiralu koja okretanjem tanjira crpi visokokvalitetno sintetičko ulje iz rezervoara na dnu sklopa i sa gornje strane zaliva tačku oslonca, dok se ulje vraća ispod kuglice, kroz rupu u osovini. Pogonski motor je izdvojen kao zaseban element u masivnom cilindru koji se postavlja u posebno predviđen lučni usek sa leve strane gramofona. Motor se, radi rezonantnog izolovanja, ipak ne priljubljuje sasvim uz šasiju, već se odmiče oko jedan milimetar. Reč je o visokostabilnom jednosmernom motoru
sa eksternim napajanjem. Na vrhu motora nalazi se dvostepeni remenik za ručno prebacivanje između brzina 45 i 331/3. Tanjir je izrađen od inertne mešavine vinila i ugljenika koji je po svojim mehaničkim osobinama gotovo identičan sa gramofonskom pločom, čime se između ova dva elementa ostvaruju dobar mehanički spoj, podudarnost akustičke impedanse i apsorpcija vibracija.
Dolazimo konačno i do ručke, koja je u ovoj verziji Rega RB250 sa MM glavom Grado Blue, mada je moguće poručiti bazu i za Michell i Linn, pa i za ezoterične SME, WilsonBenesch i druge.
Iako ga proizvođač reklamira kao plug-andplay gramofon, TecnoDec je po otvaranju ipak potrebno podesiti, prema uputstvima koja smo naveli u uvodu teme ovog broja.
Nakon instalacije gramofona, potrebno je još uskladiti glavu i gramofonsku sekciju. Iako je preporučena impedansa za Grado Blue oko 300 pF, ova glava ukupno može zazvučati suviše svetlo na mnogim pločama, tako da smo test izvodili sa 450 pF, što je visoki opseg dovelo u nešto ugodniju ravnotežu sa ostatkom slike.
Ako zaista želite da isprobate gramofon, budite retro i vratite se u eru analognih snimaka. Naš izbor bio je album Diane Schuur "Schuur Thing" (GRP, 1985) u produkciji Davea Grusina (jeste li primetili kako su na LP omotima velike fotografije, za razliku od kompakt diskova?).
TecnoDec funkcioniše glatko i nečujno. Pri spuštanju igle na ploču zaista nema niskofrekventnih smetnji koje bi poticale od samog mehanizma. Isto tako, sistem je imun na vibracije koje potiču od same podloge, na primer Hi-Fi police. Međutim, igla beleži hodanje po prostoriji, kao i spoljašnje potrese poput tramvaja na ulici, tako da ćete svoj TecnoDec morati da akustički izolujete i bolje nego što bi zahtevao prosek. Zvuk je u najboljoj tradiciji engleskih gramofona: muzikalan, zavodljiv i slušljiv, mada manje "masan" od svojih rivala i više analitičan nego što je to za očekivati u ovoj klasi. Vađenje detalja iz snimka je vrlo dobro, sa svim suptilnostima artikulacije, glasa i instrumenata i bogatstvom nijansi. Srećom, kombinacija Rega-Grado nije preterano osetljiva na pucketanje i sitne nesavršenosti ploče i ostaje dominantno na muzici, ne žrtvujući detaljnost zarad maskiranja šuma. Treking je vrlo dobar, sigurno prateći zapis, sa vrlo dobrom stereo separacijom, mada na mestima koja su očuvana manje od savršenog gramofon prelazi na repeat mod - sećate se, preskakanje ukrug?!
Brzina je doživljaj koji treba čuti sa gramofona i TecnoDec je odličan primer: na latino numeri "It Don't Mean a Thing" perkusije su eksplozivne, snažne i duboke, a opet definisane, bez konfuzije.
TecnoDec ima sjajnu prostornost, zahvaljujući između ostalog dobroj separaciji i vrlo niskom šumu. Tonska pozornica je široka, a dobra detaljnost i odsustvo maskiranja tihih detalja daju utisak dubine i pozadinskih dešavanja.
Lepota srednjeg opsega je na zavidnom nivou. Jedna ili dve zamerke mogle bi se staviti na blagu oštrinu ženskog vokala, dok je prikaz muškog vokala u istoj oktavi korektan, što svedoči o karakteru reprodukcije na osetljivijim delovima. Slično tome, bas je uglavnom dobar, uravnotežen i kontrolisan i ne interferira sa sopstvenim rezonantnim modovima, zahvaljujući inertnom nosećem i transmisionom sistemu. Ipak, na udarcima, kao i u najnižoj oktavi, TecnoDec i pored dobre i masivne izolacije ima blagu tendenciju da izgubi kontrolu, tako što će bas odsvirati suviše teškom rukom, presvirati pojedine frekvencije, ali ne gubeći vremensku tačnost impulsa. Ruku na srce, više od ovoga ipak treba potražiti među skupljim gramofonima. Ukupan utisak o ovom gramofonu pomalo naivnog izgleda i mase je vrlo pozitivan. Sa TecnoDecom se ulazi u red ozbiljnijih gramofona, mada to njegova cena, iako prelazi 1.000 evra, ne sugeriše. Jednostavna konstrukcija, samopodmazujući ležaj tanjira, kvalitetan motor i ručica obezbeđuju lako rukovanje i gotovo da ne zahtevaju bilo kakvo održavanje. Ukoliko poželite bolji gramofon, uz doplatu je moguće dograditi TecnoDec na sledeći model - Gyrodec.
Obe komponente ovog sistema, baza i ručica, očekivano pružaju iznad svoje klase. Za one koji se prvi put opredeljuju za ovaj Hi-Fi uređaj, TecnoDec uglavnom personifikuje sve što treba da predstavlja solidan gramofonski zvuk, plus atraktivan izgled. Michell ima pun i čvrst zvuk, pomalo u maniru digitalne rezolutnosti. Tonski se može opisati kao prilično neutralan, bez koloracije u basu, mada srednji bas i najniži opseg
mogu zazvučati teško i neodmereno. Sa druge strane, ima divnu boju srednjeg opsega i dobru definiciju i detaljnost visokih tonova, u maniru još boljih primeraka, i to uspeva da izvede i sa pločama koje nisu sasvim nove. Ručica i igla su odlično vođene kroz brazdu, sa odličnom stereo separacijom i bez preterane osetljivosti na pucketanje, sa fabrički preporučenom težinom, mada je sklop Rega-Grado možda preterano sklon preskakanju kod manje očuvanih ploča. TecnoDec je solidno izolovan od podloge, mada je natprosečno osetljiv na krajnje niske frekvencije, što se može ublažiti subsonic filterom. Vrlo dobar zvuk i kvalitet, možda i vodeći u ovoj klasi.
KARAKTERISTIKE PLUS
Pun, zaokružen zvuk sa obiljem detalja
Reprodukcija iznad očekivanja za klasu i cenu.
MINUS
Bas je pomalo "teške ruke".
Insistira na potpuno izolovanom postolju.
TecnoDec
Baza: čvrsta šasija
Brzine: 33 1/3 i 45
Tanjir: akustički uklopljen sa pločom
Ležaj: invertovani, samopodmazujući
Motor: jednosmerni, odvojeni
Ležište za ručicu: Rega tip
Dodatna oprema:
- poklopac od klirita
- stabilizator ploče
- Rega VTA
- HR napajanje
Cena: 1.180 evra
Korato Group, 011/3047-189
"Ručica i igla su odlično vođene kroz brazdu, sa odličnom stereo separacijom i bez preterane osetljivosti na pucketanje."
Kada se pomisli na gramofon, ime kompanije Thorens jedno je od najpoznatijih na našim prostorima. I ne samo na našim. Firma koja je osnovana 1883. godine u švajcarskoj, a svoj prvi fonograf po Edisonovom principu napravila još pre stotinu i pet godina, sigurno predstavlja veličinu u svetu audio uređaja sama po sebi. Thorens je stekao slavu gramofonima, mada je manje poznato da je u svom proizvodnom programu imao i pojačala, CD plejere, zvučnike, pa čak i kasetofone, koji su svi odreda veoma cenjeni uređaji.
Druga zanimljivost u vezi sa Thorensom je njegova orijentacija na tržištu gramofona: kompanija pokriva kompletan horizontalan segment, od modela koji svojom cenom pripadaju bazičnim do high-end uređaja, što joj omogućava lak prenos znanja i umeća (know how) sa viših na niže projekte u gami, bez potrebe za angažovanjem eksternih resursa.
Na naš test stigao je model TD-295 u svojoj
četvrtoj inkarnaciji. Pomenuti gramofon pripada srednjoj klasi u ponudi proizvođača i trenutno je najbolji model ove kompanije koji se nudi na našem tržištu.
Thorens TD-295 MK IV dolazi kao kompletan gramofon, sa integrisanom ručkom i zvučnicom, koja je u ovom slučaju MM (moving magnet) tipa, model AT95E, poreklom od poznatog japanskog proizvođača Audio-Technica. Sam uređaj je veoma pedantno napravljen i prilično je teško naći manu kvalitetu izrade, što se i očekuje od ovako renomirane firme. Dizajn pleni jednostavnošću i elegancijom, bez želje da fascinira svojom pojavom, ali u svakom slučaju privlači pažnju.
Komfor pri korišćenju Thorensa je minimalan, kako je već i običaj kod većine kvalitetnijih gramofona. Ručica poseduje dampirani lift, na gornjoj ploči nalazi se taster za elektronski kontrolisano uključenje
i isključenje pogona, kao i preklopnik za izbor brzine rada. Kada igla stigne do kraja brazde na ploči, aktivira se automatski sistem koji isključuje napajanje pogonskog motora transporta, ali ne podiže ručicu, niti je vraća u početni položaj. U pratećoj opremi stiže adapter za ploče na 45 obrtaja, kao i remen koji se isporučuje van osnovnog ansambla gramofona kako se ne bi istegao i deformisao dok uređaj čeka da stigne od fabrike do kupca. Tu je i protraktor, kao vrlo koristan dodatak u slučaju da imate potrebu za podešavanjem geometrije zvučnice. Na zadnjoj strani nalaze se masivni pozlaćeni činč-priključci vrlo solidnog kvaliteta, kao i priključak za masu. U blizini je i pomalo skrivena utičnica za napajanje, a proizvođač uz gramofon daje interkonekcijske kablove više klase nego što smo do sada navikli da vidimo na komercijalnim uređajima. Korisničko uputstvo je koncizno i veoma jasno, sa detaljnim fotografijama u vezi s osnovnim podešavanjem gramofona od
strane vlasnika, a naknadno je dodat i papir sa informacijama o AT95E zvučnici. Od vlasnika se na početku očekuje i da postavi remen i tanjir, a zatim i da niveliše kontrateg ručice prema nultoj poziciji na pokazivaču. Potom se podešava gazna sila, koja za fabričku zvučnicu iznosi preporučenih 2 grama. Neophodno je, takođe, zakačiti i maleni teg predviđen da preko najlonskog konca određuje silu antiskejtinga. Ovo se lako postiže uz pomoć pincete, a moguće je čak i bez nje. Podešavanje antiskejtinga ima tri moguće vrednosti, a u fabričkoj verziji koristi se srednji. Takođe, skoro svakom gramofonu neophodna je horizontalno nivelisana baza kako bi postigao svoj maksimum, te preporučujemo da se uz pomoć libele podesi položaj gramofona zavisno od police na koju je postavljen. Thorens TD-295 MK IV poseduje tri gumeno-plastične nožice, koje se, nažalost, ne mogu podešavati, ali se nivelisanje ipak može lako obaviti na neki drugi način. Gramofon je, takođe, najbolje držati zasebno, a ne na nekom drugom uređaju ili u blizini televizora sa katodnom cevi, kako bi se izbegle po zvuk štetne vibracije i elektromagnetna zračenja. Sve u svemu, malo truda za puno uživanja nije na odmet.
Thorens TD-295 MK IV je gramofon sa pogonom na remen i koristi niskonaponski motor marke Project koji je elektronski regulisan, te omogućava izbor brzine od 331/3 ili 45 obrtaja preko preklopnika. Izvor napajanja motora svodi se na mali eksterni adapter, čime se na vrlo jednostavan način eliminiše eventualno elektromagnetno isijavanje unutar samog uređaja.
Baza gramofona sastoji se iz dva dela, od kojih je donji načinjen korišćenjem četiri sloja materijala poznatog kao MDF. Gornji deo baze je od prirodnog drveta i pored praktičnog pokriva i estetski aspekt - na komadu koji smo dobili za potrebe testa finiš je bio predivni klavir lak u boji mahagonija.
Mehanizam gramofona - motor, tanjir i ručka fiksirani su za bazu, bez subšasije. Tanjir se takođe sastoji iz dva dela. Gornji deo na koji naleže ploča je u osnovi napravljen od legure cinka i dinamički je balansiran. Njegov prečnik je 304 mm, a težina 2,3 kg, što je sasvim solidno za klasu uređaja i u praksi bi trebalo da znatno umanji uticaj zavijanja i podrhtavanja koji se prenose od pogonskog motora preko remena. Unutrašnji tanjir sadrži i osovinu gramofona koja rotira u posebno prilagođenom ležaju. Sam tanjir napravljen je od ugljeničnog materijala poznatog kao
fiber, čije su glavne karakteristike rigidnost i mala specifična masa. Ovo je bitno jer je spoljašnji obod preko remena povezan sa pogonskim motorom, pa unutrašnji tanjir treba da bude što je moguće više transparentan sa stanovišta dinamike sistema. Uz gramofon se, naravno, dobija i mat, koji je vrlo tanak i ne uliva previše poverenja, te preporučujemo da se u kasnijoj fazi razmisli o nabavci kvalitetnijeg.
Ručka koja je ugrađena u TD-295 MK IV je Thorens TP41, a zvučnica je Audio-Technica AT95E. Kada smo kod zvučnice, treba reći da je ona jedna od najviše cenjenih u svojoj klasi i nalazi se u proizvodnom programu japanske kompanije već godinama. Nažalost, navedeno treba shvatiti veoma uslovno jer je njena cena prilično niska i ne smeju se očekivati čuda. Tehničke karakteristike same zvučnice u odnosu na bolje modele
na samoj su granici prihvatljivosti za ovakav gramofon. Nemojte dozvoliti da vas navedeno začudi: već decenijama se uz većinu komercijalnih gramofona isporučuju zvučnice koje predstavljaju samo ulaznicu za dotični model. Sličan primer je kada kupujete računar: količina RAM-a koju dobijete uz njega najčešće je dovoljna samo za početak. Da bi računar radio optimalno u okviru projektovanih performansi neophodno je dokupiti dodatnu memoriju. Isto je i sa gramofonom.
Za današnju popularnost zvuka gramofona delimično je zaslužna i velika marketinška prevara koju su složno odradili svi uticajni proizvođači potrošačke elektronike tokom osamdesetih godina prošlog veka. Daleko od toga da je CD format loš, ali implementacija u jevtinijim uređajima za reprodukciju
svakako jeste. Zbog toga zvuk gramofona uvek iznova očarava i Thorens TD-295 MK IV u tom smislu nije izuzetak. Tonovi koji dopiru sa njega su kristalno jasni i solidno definisani, posebno u srednjotonskom području. Ukupna zvučna slika je bogata, kako se i očekuje od gramofona, i učiniće da poželite da preslušate svoje stare ploče ponovo ne biste li se podsetili čari analognog zvuka. Bas je utegnut, a dinamika i prostornost su na nivou klase uređaja. Možemo reći da se već pri prvim zvucima Thorensa TD-295 MK IV vidi kako se radi o mašini velikih kapaciteta, koja će pružiti slušaocu daleko više soničnog užitka od novog CD plejera jednake cene. Zvučni utisak o ovom vrlo dobrom gramofonu kvari jedino Audio-Technica AT95E zvučnica, koja doprinosi da bas područje bude unekoliko osakaćeno nedovoljnom dubinom u odnosu na onu koju smo očekivali. Prisutna je i manja naglašenost visokotonskog područja, sa određenim nedostatkom detalja u odnosu na skuplje MM ili MC modele. Ništa od navedenog nije kritično, ali se jasno vidi da fabrički ponuđena zvučnica
predstavlja suženje širokog puta u ovom sistemu.
Duh prošlih vremena jasno se može osetiti uz Thorens TD-295 MK IV. Kakav je ukupan utisak? Veoma dobar, radi se o jednostavnom, pedantnom, dovoljno elaboriranom i iskustveno napravljenom gramofonu, bez nepotrebnih avantura i diskutabilnih eksperimenata - upravo onakvom kao i raniji modeli koji su proslavili kompaniju. Zvučno je sasvim solidan, ali... ono što audiofile uvek zanima jeste pitanje: Može li moj uređaj da svira bolje? U slučaju CD plejera teško je dati konkretan odgovor: potrebno je zaroniti u elektroniku i mehaniku, rizikovati sa mogućim otkazivanjima sistema, kao i gubitkom garancije, i doći do ponekad neprijatno nepredvidivih rezultata u smislu uloženo/ dobijeno. Za razliku od njih, TD-295 MK IV svakako daje potvrdan i jednostavan odgovor. Naš savet u slučaju kupovine jeste da ga slušate određeno vreme, a zatim testirate sa nekom kvalitetnijom Ortofon MM ili MC
zvučnicom, koje se takođe mogu naći kod domaćeg zastupnika Thorensa, ili sa nekim drugim zvučnicama koje ste raspoloženi da isprobate. U slučaju da se rešite na navedeno, izabraćete onu koja najviše odgovara vašem ukusu i mogućnostima. Jedno je sigurno: bićete iznenađeni kada vidite šta sve naslednik starog Edisonovog fonografa zaista može.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Odličan kvalitet izrade i finiša.
Vrlo dobar i stabilan pogon.
Vrlo dobar zvuk u svojoj klasi.
Mogućnost lake zamene fabričke zvučnice boljom.
MINUS
Mat treba zameniti boljim.
Zvučnica nije na nivou ostalih komponenti.
TD-295 Mk IV
Tip pogona: remenski
Tip motora: elektronski kontrolisani AC sinhroni sa eksternim napajanjem
Broj obrtaja: 331/3 i 45 obrtaja u minuti
Tip ručke: integrisana, TP41
Tip zvučnice: Audio-Technica AT95E
Kapacitativnost vodova: 160 pF
Dimenzije: 430x145x365 mm
Masa: 8,5 kg
Cena: 690 evra
Korato Group, 011/3047-189
"Već pri prvim zvucima Thorensa vidi se da se radi o mašini velikih kapaciteta, koja će pružiti slušaocu daleko više soničnog užitka od novog CD plejera jednake cene."
Godine 1983. Italijan po imenu Franko Serblin osnovao je malu kompaniju i nazvao je Sonus Faber. Njeno ime izvedeno je iz latinskog jezika i moglo bi se prevesti kao "zvuk umetnosti ručnog rada", što ukratko opisuje filozofiju iza koje proizvođač stoji. U Sonus Faberu tvrde da ulažu veliki rad u razvoj drajverskih jedinica, što jednostavnijih skretnica i ručno sklapanih kabineta.
Na naše veliko zadovoljstvo, za potrebe testa stigao nam je najmanji model iz ponude prilično dugačkog imena: Sonus Faber Concertino Domus. Iako po dimenzijama neveliki, ovi zvučnici nemaju jednako zanemarljivu cenu (uključujući i stalke), te nas je posebno zanimalo kako zvuče male kutije u navedenoj cenovnoj klasi.
Concertino Domus su regalski zvučnici basrefleks tipa, sa portom na prednjoj strani. Sonus Faber je poznat po svojoj filozofiji poimanja zvučne kutije upravo kao tela žičanog instrumenta i u tom smislu kompanija smatra da ih treba praviti od odabranog prirodnog drveta. Bočne stranice Concertino Domusa su upravo od takvog materijala, s prelepim klavir lak finišom u crnoj boji ili boji tikovine. Stranice nisu paralelne, čime
se izbegava pojava stojećih talasa, a što opet komplikuje izradu. Pored toga, prisutna su i brojna unutrašnja ojačanja. Prednja strana je specifična kombinacija amorfnih materijala i eko-kože, čija primena nema samo specifičnu estetsku vrednost već takođe pomaže u kompletnom dampiranju i smanjenju negativnih akustičkih pojava na oštrim i glatkim površinama kutija.
Zadnja strana poseduje jedan par pozlaćenih priključaka odličnog kvaliteta. Proizvođač ne otkriva poreklo drajvera koje ugrađuje u Concertino Domuse, ali navodi da se radi o severnoevropskim kompanijama, te da se oni dodatno modifikuju u samoj fabrici, što priči o ovim zvučnicima svakako dodaje dozu mističnosti. Kontrola komponenti svodi se na ručni odabir, testiranje i uklapanje, kako samih drajverskih jedinica, tako i delova za skretnicu.
Bas/srednjotonska jedinica primenjena u Concertino Domusima je papirnog tipa, sa odgovarajućim premazima u cilju poboljšanja akustičkih svojstava. Prečnika je 150 mm. Visokotonac je prečnika 19 mm, ring radijator. Skretnica primenjena u zvučnicima
je prvog reda, sa optimizovanom faznom karakteristikom i frekvencom sečenja na 3.600 Hz.
Preporuka u vezi s postavljanjem ovih zvučnika je da ih treba što više odvojiti od zidova, bez obzira što je bas-refleks otvor na prednjoj strani. Uz Domuse se dobijaju i stalci koji su im prilagođeni, kako estetski, tako i u pogledu akustike. Sami stalci su daleko teži od kutija i predstavljaju lep primer italijanske škole dizajna, sa jednostavnim ali vrlo elegantnim linijama. Oni stoje na konusnim nožicama (spajkovima), ali se podnožja ne dobijaju uz njih, te ih treba naknadno dokupiti. Postolje na koje se postavljaju Concertino Domusi je male površine i presvučeno plišom, što uz podlogu od eko-kože na samim kutijama čini izvrsnu kombinaciju. Zvučnici se za stalke fiksiraju pomoću dva zavrtnja, i to je odlično rešenje jer kombinacija stalak - zvučnik postaje jedno čvrsto telo, a time se umanjuju vibracije same kutije na stalku i smanjuje opasnost od slučajnog pada i oštećenja. Uputstvo je luksuzno odštampano, pisano emotivnim i vrlo jasnim jezikom, iskreno i nadasve korisno. Postoje precizne preporuke
"Cela slika je eksplodirala. Zvučnici su jednostavno nestali, ostao je samo zvuk."
za pozicioniranje zvučnika, a priložen je čak i grafikon frekvencijskog odziva u odnosu na tipične postavke kutija. Imajući u vidu sve navedeno, vidi se da je proizvođač ponosan na količinu truda uloženog u razvoj i proizvodnju Concertino Domusa. Sve je to lepo, ali svi znamo da je propaganda čudo. Hajde sada da proverimo kako oni zaista zvuče?
Iz malih kutija teško se može dobiti veliki zvuk, kao što smo rekli na početku. Međutim, Sonus Faber Concertino Domus su u tom smislu veoma specifični. Stalci koji se isporučuju uz njih su podešeni tako da ostvaruju optimalnu fazu i zvučnu sliku ispred slušaoca. Kada se Domusi pravilno postave i zauzmu optimalni položaj unutar prostorije za slušanje, ulazi se u novi svet, onaj u kojem ove male kutije nestaju a ostaje samo zvučna scena. Doživljaj je takav da se predstava o veličini kutija i prečniku bas-membrana ne mogu steći samo na osnovu slepog testa, na primer, jer je očigledno da su odlično projektovana ponašanja direktnog i reflektovanog zvučnog talasa. Tada bas postaje dubok i veoma definisan, visoki tonovi postaju meki, ne gubeći detaljnost, a toplina je upravo italijanski zavodljiva. Ove kutije ne imitiraju gabaritnu konkurenciju, već reprodukuju ono što treba i kako treba, "do zadnje kapi" svoje snage. Ne treba naivno pomisliti kako Concertino Domus zvučnici prave čuda i tamo gde ih nije bilo, niti će ih biti. Ovo se odnosi najpre na izbor ostalih komponenti u sistemu, kao i na veličinu prostorije za slušanje. Njima najviše odgovaraju sobe koje se po
našim standardima ubrajaju u male i srednje i u njima će zaista zablistati. što se izbora pojačala tiče, proizvođač smatra da je pogrešno navoditi tipove, odnosno da ne treba reći nešto kao "Concertino Domusima odgovara lampaško pojačalo". Kompanija preporučuje bilo kakvu konstrukciju amplifikacije, ali što kvalitetniju. Na našem testu Sonus Faber Concertino Domusi su sjajno svirali, kako sa Metaxas Audio Systems kombinacijom, tako i sa starim Revox B285 risiverom. Zanimljivo je da je njihov zvuk bio mikrodinamički i makrodinamički konzistentan, odnosno i pri tihom i pri glasnom slušanju ceo opseg je korektno reprodukovan – male kutije imaju često manu da ne mogu da "prosviraju" dok se ne pojačaju i bas-membrana ne dobije zamah.
Nikako ne treba prenebreći ni važnost izvora zvuka: onaj koji zvuči tvrdo i suvo u bas području ili nedovoljno detaljno i iritantno u srednje/visokotonskom opsegu učiniće da Sonusi počnu da hramlju sa prikazom zvuka. Pored testova sa više različitih CD reproduktora, Sonuse smo isprobali i sa Thorens TD295 MK IV gramofonom i Audio-Technica AT95 zvučnicom, čiji prikaz takođe možete pročitati u ovom broju, kao i sa JVC QL-Y5F modelom sa zvučnicom Supex MC900E Super. Možemo sa sigurnošću tvrditi kako ove male kutije prosto obožavaju analogni zvuk gramofona.
Postavlja se pitanje da li Sonus Faber Concertino Domusi imaju neku manu? Na sreću saradnika Hi-Filesa, audio uređaj bez mane, bar prema našim saznanjima, još nije napravljen, a na nama ostaje da ga tražimo za vas. Ista priča važi i za Domuse. Možda bismo
voleli samo malo širu zvučnu scenu i veću optimalnu tačku za slušanje (sweet spot), ali ne može se sve za isti novac. Kao kod svakog uređaja koji se bazira na akustici, treba biti veoma pažljiv sa njihovim postavljanjem i položajem slušaoca u prostoriji, kako horizontalnim, tako i vertikalnim. Shodno tome, proizvođač preporučuje da instalaciju izvrši kvalifikovano osoblje.
Sonus Faber Concertino Domus nisu zvučnici koji se kupuju samo zato da bismo uz njihov zvuk ćaskali sa društvom. Njihovi vlasnici treba da budu ljudi koji vole da s vremena na vreme utonu u muziku, osete njene emocije i toplinu.
U slučaju da imate potrebu za nabavkom zvučnika veličine Concertino Domusa i spremni ste da uložite traženu količinu novca, poslušajte ih. Ali, učinite to pažljivo, potražite tačku u kojoj je njihova reprodukcija najnežnija i videćete da će se oni naći na samom vrhu vaše liste prioriteta.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Toplina, detaljnost, zvučnici "nestaju" u prostoru.
Mikrodinamička i makrodinamička konzistentnost.
Odličan kvalitet izrade.
Veoma korisno uputstvo.
Odličan odnos kvalitet/cena.
MINUS
Voleli bismo da je optimalna tačka (sweet spot) samo malo veća.
Concertino Domus
Preporučena snaga pojačala: 30-150 W
Frekvencijski opseg: 50 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 88 dB
Impedansa: 4 oma
Topologija: 150 mm papirni bas/ srednjotonac, 19 mm ring radijator visokotonac
Dimenzije (VxšxD): 335x180x305 mm
Masa: 6,2 kg/komad
Cena: 1.250 evra u crnom finišu i 1.300 evra za finiš u boji tikovine, sa stalcima
Radix Audio, 011/243-7090
Posle zaista impresivnog plazma TV-a, LG nas je ovaj put obradovao interesantnim LCD modelom dijagonale 37 inča. Iako ove dimenzije možda na prvi pogled i ne impresioniraju, ne treba zaboraviti da većina stanovništva Srbije živi u malim stanovima, gde u mnogim slučajevima nema mesta ni za klasične modele od 32 inča. Jedno od rešenja može biti pričvršćivanje TV-a na neki od zidnih nosača, a manje dijagonale su tada svakako bolja opcija zbog manjeg i jeftinijeg nosača, kao i lakše montaže.
S obzirom na dominantnu pojavu kakvu ovako veliki displej ima u domaćim, većinom skromnim životnim prostorima, TV a samim tim i dizajn i te kako dolazi do izražaja, a upravo u ovom segmentu LG briljira, možda i najviše među dalekoistočnim proizvođačima. Za razliku od konkurencije iz Japana, sem naravno Sonyja, koja je o dizajnu počela da vodi računa tek odskora, LG uređaji najčešće predstavljaju pravi primer da moderno istovremeno može biti i suptilno i nenametljivo, a u prilog našoj tvrdnji idu i mnogobrojne nagrade koje LG redovno dobija za dizajn svojih proizvoda.
U već standardnom maniru, kućište je izvedeno u klavir lak plastici, a donji deo krasi skladno zaobljena površina koja uokviruje tanku mrežu iza koje se nalaze zvučnici. S obzirom na to da zvuk ne dolazi sa strane, okvir TV-a je skladan, tako da 37LT75 na prvi pogled više liči na neki od klasičnih plazma televizora. Postolje, zajedno sa nosećim "stubom", izuzetno je čvrsto i stabilno, a istovremeno i veoma elegantno u svom sjajnom crnom finišu. Inače, TV dolazi odvojen od postolja, koje je potrebno ubaciti u za to predviđen kanal i pričvrstiti uz pomoć četiri priložena šrafa. Ovakav koncept govori da je proizvođač ovaj TV pretežno namenio zidnoj montaži, što i mi preporučujemo, s obzirom na veličinu. Ako se ipak odlučite da televizor postavite na originalnu stopu, treba reći da je ona potpuno stabilna, štaviše, zbog svog naglašeno eliptičnog oblika predstavlja verovatno jedan od najbolje izvedenih oslonaca za TV koje smo do sada imali prilike da vidimo.
Po prvom uključivanju započeto je pretraživanje opsega kanala SBB kablovskog
provajdera. Za razliku od plazme iz prethodnog broja, 37LT75 se nije proslavio brzinom. Ceo opseg pretražio je za nešto više od deset minuta i memorisao je oko 70 kanala. Tokom pretrage jasno se vidi koliko je programskih mesta ostalo, koji se od kanala trenutno pretražuje, kao i ime programa, ukoliko ga TV stanica emituje. Po završenom pretraživanju, TV je ponudio meni sa listom memorisanih kanala i opcije za pomeranje memorisanih programa na mesta koja korisniku više odgovaraju. I ovde je prisutna (veoma korisna) mogućnost upisivanja imena kanala, uz izbor deset omiljenih, kojima se pristupa pritiskom na Fav. taster daljinskog upravljača - veoma upotrebljivo ako se najčešće prati jedan manji broj TV kanala. TV je preskočio sve kodirane kanale, koje korisnik svakako ne može da prati bez dodatnog dekodera, čime je eliminisana potreba za njihovim ručnim uklanjanjem.
Model 37LT75 dolazi sa već standardnim opcijama za korekciju slike, a poseduje i par korisničkih preseta. Iako spada u klasu boljih LCD TV-a, ovaj LG nema mogućnost prikaza "slike u slici" (PiP), što moramo da zamerimo, s obzirom na to da ova opcija proizvođača
košta zaista zanemarljivo malo, a korisniku izuzetno mnogo znači, posebno u HD svetu, kada je na relativno velikom i širokom TV-u moguće u isto vreme pratiti dva programa ili, pak, na maloj slici u uglu ekrana čekati početak novog programa bez ikakve smetnje, s obzirom na to da standardni PAL 4:3 format ostavlja dovoljno prostora sa strane. XD procesiranje slike je odlično, tako da je reprodukcija standardnog PAL signala na visokom nivou, naravno u domenu standarda. Klasične XD engine opcije prisutne su i ovde, a izdvajamo odličnu redukciju artefakata MPEG kompresije, kao i kolornog šuma. TV prihvata i 1080p/24fps signal, što će omogućiti jednostavnu reprodukciju HD filmova ili, pak, pregled snimaka sa novijih HD i HDV kamera. Kontrast, standardna boljka LCD koncepta, deklarisan je na impresivnih 8.000:1, što je ostvareno korišćenjem dinamičkog osvetljenja, kada TV u tamnijim kadrovima jednostavno smanji intenzitet pozadinskog svetla, stvarajući uslove za realan prikaz tamnijih tonova.
Kako smo već naglasili u prošlom broju, TV reklame postaju neprijatelj broj jedan kada su domaći mediji u pitanju i više je nego poželjno nekako ih se rešiti. Time Shift opcija, kako je LG naziva, pomoći će korisniku da veoma lako vrati TV program koji ide uživo do tačke kada je iz bilo kog razloga morao da prekine gledanje. LG 37LT75 dolazi sa ugrađenim hard diskom od pristojnih 160
GB. U slučaju snimanja digitalnog signala (DVB) kapacitet hard diska je oko 57 sati programa. No, u našim uslovima mnogo bitnija je mogućnost analognog snimanja, kada u HQ režimu rada TV snima oko 48 sati na dostupnu "particiju" hard diska.
Naime, TV poseduje i jednu "skrivenu particiju", na koju je moguće neprestano snimati aktuelni TV program. Od trenutka kada uđete u kuću, a vaš omiljeni program upravo počinje, pritisak na samo jedan taster započinje snimanje, a vama preostaje da se polako raskomotite i na miru pogledate sada već snimljen program, čak i ako se nije završio. Današnji hard diskovi su dovoljno brzi da mogu u isto vreme snimati i prikazivati program i upravo to je snaga ugrađenih hard diskova!
Za "premotavanje" snimljenog programa koriste se klasične FF i Rew komande, a oni malo vičniji kompjuterima će za to koristiti i time line opciju, koja zaista brzo vodi do željenog segmenta, s obzirom na to da se sat vremena materijala može "preći" za nekoliko sekundi. Tasteri za pravac, koji se nalaze u
središnjem delu daljinskog upravljača, služe za kontrolisanje ove opcije. Sve navedeno važi ako ste u meniju podesili da Time Mashine bude stalno uključena. U suprotnom, ukoliko se želi pauziranje gledanja TV programa, dovoljno je pritisnuti taster Pauza i TV će zaustaviti "živu" TV sliku, pri tom snimajući program dalje na ugrađeni hard disk. Kada se posle nekoliko minuta vratimo TV programu, ugrađeni DVR (Digital Video Recorder) jednostavno nastavlja sa snimanjem, ali istovremeno i reprodukuje do tada snimljen program. Model 37LT75 moguće je koristiti i kao klasičan "video rikorder". Jednostavnim pritiskom na taster Rec, TV snima program dok se ručno ne prekine. Opcije Time Shifta moguće je koristiti i za vreme snimanja i "premotavati" program na željeno mesto. Najzad, podržan je i paket Freeview opcija, sistem koji je nadogradnja nekadašnjeg VPS-a (Video Program System) i on podržava označavanje tačnog vremena početka snimanja, prekid za vreme vesti i sl. Naravno, sve ovo treba da podržava i TV stanica, što se u Srbiji, gde većina televizija nema ni teletekst, graniči sa fantastikom.
LG je ovim uređajem pokazao da i te kako zna da napravi dobar proizvod. Posebno bismo (ponovo) naglasili upotrebnu vrednost hard disk rikordera, koji će u domaćim uslovima pružiti neponovljiv užitak pri kvalitetnom gledanju TV programa. štaviše, mislimo da u odnosu na komfor koji se dobija ovim rešenjem, uz tek neznatno višu cenu od proizvoda sličnog kvaliteta, TV aparate bez hard diska više ne bi trebalo ni uzimati u obzir, sem ako TV koristite isključivo za gledanje filmova ili kao monitor za neku od next-gen konzola. I ovde moramo da naglasimo da je za vrhunsku sliku potreban i odličan ulazni signal, po mogućstvu visoke definicije, jer će tek tada ovaj TV zasijati u punom sjaju. Iako se ne radi o Full HD 1080p rešenju, potencijalni kvalitet slike ovog LGja jednostavno prevazilazi svaki TV program
koji domaći kablovski provajderi imaju u ponudi. LG 37LT75 poseduje sve moguće ulaze, a posebno pohvaljujemo prisustvo dva HDMI konektora, kao i klasičnog analognog D-SUB 15 monitorskog ulaza, neprocenjivog ukoliko želimo da priključimo neki od laptop računara bez HDMI/DVI izlaza, kojih je i danas priličan broj. Daljinska kontrola je standardno odlična, uz mnoštvo dodatnih komandi, i bitno je naglasiti da je ovaj daljinski zbog mnogobrojnih specifičnih komandi teško zameniti bilo kakvim jeftinim univerzalnim upravljačem, pa treba povesti računa o njemu. LG 37LT75 i pored malo veće cene predstavlja odličnu vrednost za uloženi novac, dok će se dizajnom uklopiti u svaki prostor, bez obzira na mesto montaže.
PLUS
Time Shift, DVR opcija.
Odličan zvuk za flat panel TV.
2xHDMI + D-SUB.
Odlična slika, moderan dizajn.
MINUS
Nedostatak opcije "slika u slici" (PiP).
37LT75
Proizvođač: LG Philips / S-IPS panel
Model: 37LT75
Veličina ekrana: 37 inča
Format: 16:9
Rezolucija panela: 1366x768
Kontrast: 8.000:1
Ugao gledanja: 178/178
Vreme odziva: 6 ms
životni vek: 60.000h
Kapacitet hard diska: 160 GB
Zvučnici: 2x10 W
Teletekst: 1.000 strana
Meni na srpskom jeziku
Konektori: RF, SCARTx2, Component in (Y,Pb,Pr), SPDIF, HDMI/HDCP (480p/576p/720p/1080i/1080p), D-Sub , PC Audio ulaz, RS-232C
Sa bočne strane: AV ulazi (činčevi), SVHS in
Potrošnja struje: 200 W
Masa: 20,9 kg
Cena: oko 1.100 evra
Sam-Son, tel: 011/2288-400
Revoluciju koju je započeo Tact Audio sa digitalnom platformom Milennium uspešno je nastavio konstruktor
Peter Lyngdorf, izdvojivši se u zasebnu firmu koja je potpuno posvećena redefinisanju digitalnog audija i povezivanju celokupnog sistema, od izvora, preko pojačanja i zvučnika, do prostorije, u jedinstvenu samooptimizujuću spregu.
TDAI2200 je kombinovani uređaj koji je u osnovnoj verziji integrisano pojačalo sa isključivo digitalnim ulazima. Baznom modelu moguće je pridodati A/D konvertor sa analognim ulazima, kao i DSP modul za digitalnu ekvivalizaciju, korekciju odziva prostorije i sa digitalnom skretnicom. Ovako kompletiran uređaj postaje zapravo vrlo složen kontrolni centar, koji je najbolje opisati od kraja.
Izlazni stepen TDAI2200 je moćan pojačivač u klasi D snage 200 W po kanalu, bez povratne sprege i sa spolja postavljenim vodoravnim hladnjacima koji su 25% manje efikasni od uobičajenih, što zadovoljava termičku disipaciju klase D, a i nežnije je prilikom hvatanja i nošenja. Razlog zašto TDAI2200 nosi naziv "potpuno digitalno pojačalo" leži u činjenici da izlazni stepen direktno moduliše digitalna sekcija, bez analogne konverzije.
Za izlazni stepen je direktno vezana kontrola jačine, ali ne preko potenciometra za signal: digitalna kontrola jačine preko velikog dugmeta koje se ponaša kao zamajac zapravo upravlja naponom napajanja snagom preko
posebnog DC-DC pretvarača koji varira napon u izlaznom stepenu. Rezultat ovog nesvakidašnjeg rešenja jeste da TDAI2200 zadržava isti dinamički raspon i odnos signala i šuma na svim nivoima.
O samoj digitalnoj sekciji teško je naći podrobnije informacije, osim da je reč o 24-bitnoj tehnologiji Analog Devices na 192 kHz, koja je na digitalnim izlazima ograničena na 96 kHz. Postoje četiri digitalna ulaza i dva izlaza.
Analogna sekcija je neophodna za priključivanje analognih uređaja i sva je prilika da će vam pre ili kasnije zatrebati. I ovaj modul je opremljen sa četiri ulaza, od kojih je jedan balansirani.
Konačno, tu je i DSP procesor, koji ćemo detaljnije opisati kasnije, a koji u sebi sadrži oscilator, digitalni procesor i ekvilajzer, kao i digitalnu skretnicu sa kojom je moguće odrediti rezne frekvencije za svaki kanal, padove, kao i odabrati jedan od standardnih filtera (Butterworth, Linkwitz i dr.), što otvara brojne mogućnosti, kao što je izbacivanje pasivne skretnice u zvučnicima u biampingu ili rezna frekvencija između subwoofera i zvučnika, što najbolje dolazi do izražaja sa Lyngdorfovim sistemom sa stereo zvučnicima i jednim parom woofera. Lyngdorf nije propustio da se i dizajnom diferencira, postavljajući nov i pomalo naivan izgled kojim dominira pomenuti zamajac za glasnoću. Sve preklopničke funkcije su
relejne i praćene preko dvorednog matričnog displeja. Sa ovakvim izgledom, Lyngdorf u nekakvoj Hi-Fi raciji sigurno ne bi bio osumnjičen kao muzički uređaj.
šta je zapravo pravi zvuk Lyngdorfa? Odgovor na ovo pitanje moguće je dati samo ako se on prvo posluša u svojoj osnovnoj, digitalnoj verziji, bez analogne sekcije i korekcije sobe, kao što smo mi i učinili prvih nedelju dana. Doduše, ovde odmah dolazi do izmene, ne jedne nego dve komponente, konvertora i pojačala.
Odmah je jasno da Lyngdorf ispisuje novu stranicu digitalnog audija. Retko se do sada mogla čuti ovakva detaljnost i ujedno ovako visok nivo tihih detalja. Zvuk je vrlo analogne boje, što se najpre primećuje u visokom opsegu, koji odlikuju fantastična rezolucija i finoća, bez naznaka digitalnog porekla. Srednji opseg je izuzetno staložen i miran, ponekad čak i na granici dosadnog, toliko je uravnotežen i koherentan sa gornjim i donjim opsegom i bez amplitudnog ili prostornog iskakanja, na primer u operskim ekscesima. Zaista, vokal zvuči potpuno fit i u formi, kao isti izvođač koji se prethodno dobro odmorio, a zatim pripremio i zagrejao.
Kvalitet basa je na jednako visokom nivou. Pre svega, odlikuju ga brzina i promptnost, a u isto vreme kontrolisana punoća i volumen, sve do najniže oktave - lepo je znati i osetiti
kada pojačalo nije limitirano sa donje strane i kada snažan udarac basa zakači i iskontroliše i subsonične komponente, a zatim utihnu svi zajedno. Opseg "topline", od 60 do 250 Hz, vrlo je uravnotežen, takođe i kontrolisan, tako da ne zamućuje sliku.
Ukupna transparentnost je neprevaziđena, udružena još jednom sa divnom analognom bojom zvuka.
Opcioni analogni stepen ima ulogu da analogni signal konvertuje u digitalni domen, u kome Lyngdorf radi sve što zna. Na A/B testu sa CD plejera digitalni ulaz je odneo odlučnu pobedu nad analognim u pogledu detaljnosti, rezolucije i dinamike. Ova razlika bi se dala jednostavno objasniti superiornim Lyngdorfovim digitalnim stepenom u odnosu na analogni izlaz sa plejera, da nismo isprobali i zvuk sa magnetofona, koji je jasno pokazao da A/D konvertor ipak ponešto zaostaje jer ga odlikuje ponešto mutan zvuk, kao neka vrsta vela, nedostatak krajnje detaljnosti i transparentnosti originalnog zapisa.
Zahvaljujući snazi od 200 vati po kanalu koja se dobija iz masivnog torusnog transformatora, TDAI2200 nema poteškoća ni sa jednim zahtevom od strane izvora niti od strane zvučnika. Različita opterećenja, od stabilnih 8-omskih dinamičkih zvučnika do prilično zahtevnih i impedansno labilnih Apogee Stage, za njega ne predstavljaju razliku u lakoći pokretanja, ravnomernosti, niti u koloraciji.
RoomPerfect je do sada najsavršeniji kućni sistem za korekciju prostorije. Napredniji od Tactovog principa koji zahteva učešće slušaoca, Lyngdorfov sistem traži samo postavljanje mikrofona u različite pozicije na osnovu kojih radi složena merenja i prora-
čune akustičkih svojstava sprege zvučniciprostorija: sistem meri frekvencijski odziv posebno "osluškujući" modove sobe kao što su rezonance, zatim uniformnost amplitude i disperzivnost zvučnika. Mozak ovog sistema je DSP modul baziran na procesoru Analog Devices i sopstvenom algoritmu (1.800 evra kao zaseban modul, mikrofon i stalak uračunati u cenu).
Kalibracija počinje inteligentnim određivanjem maksimalne jačine zvuka, imajući u vidu snagu pojačala, ali i amplitudnu zavisnost korekcije: potrebno je da se vrlo neugodni test signal širokog spektra postepeno pojačava do granice klipinga ili rezonance prostorije, koju sistem zatim memoriše kao limit. Sledeći korak je postavljanje mikrofona u slušnu poziciju i kalibracija tonovima sa levog i desnog kanala (srećom, Lyngdorf uz ove jezive zvuke prilikom kalibracije ne emituje i sliku). Nakon svakog merenja, sistem pokazuje koliko je akustički upoznao
prostoriju - na sweet spotu taj procenat obično iznosi 20 - posle čega se mikrofon postavlja nasumično u razne tačke i u raznim pravcima, vodeći računa da rastojanje između mernih tačaka ne bude manje od pola metra, kao i da se ne ponavljaju da se sistem ne bi zbunio. U proseku je potrebno oko pet merenja da parametar RoomKnowledge pređe zadovoljavajućih 90%, kada sistem više ne zahteva dodatna merenja, dok na probama nismo uspeli da pređemo 96%. Nakon završenog merenja, sistem vrši proračun korekcije tridesetak sekundi i zatim ga prikazuje u procentima, a dobijeni proračun postaje "ravna" karakteristika sistema na osnovu koje se vrši korekcija, naravno u digitalnom domenu.
šta zapravo znače ovi procenti? Tehnički, reč je o površini koja nastaje odstupanjem korigovane frekvencijsko-amplitudne krive od ose idealno ravne karakteristike. Svakako da niži procenat govori o akustički povoljnijoj situaciji, pa je tako naša soba, zvučno prilično dobrih proporcija i enterijerskih elemenata, pokazala 21% odstupanja. Međutim, ceo sistem smo isprobali i u onome što smo smatrali za akustičnu noćnu moru - u podužoj sobi u potkrovlju, sa tavanicom u vidu krova i poprečnim poluzidom na sredini, sa dva bočna prolaza. Na ovo često okupljalište, doduše, ranije nismo imali posebne zvučne zamerke, ali je bilo zanimljivo videti šta RoomPerfect ima da kaže, unoseći mikrofon i u drugi deo sobe, iza poluzida. Rezultat je bio iznenađujuć: svega 11% - apsolutno ili u okviru onoga što je sistem izračunao za nadoknadivo u datoj situaciji.
U svakom slučaju, RoomPerfect pokazao se vrlo inteligentan i imun na greške. Primera radi, kombinacije različitih mernih tačaka u
jednoj prostoriji uvek će dati isti oblik korekcije, čak i ako se mere isključivo neregularni uglovi u kojima tutnje basovi ili se potpuno gube visoki tonovi, što znači da je umesto opsesivno-kompulzivnog eksperimentisanja dovoljno obaviti jedno merenje, koje postaje i definitivno, posle čega je moguće odložiti mikrofon i sa punim poverenjem se prepustiti slušanju.
Kako korekcija zvuči u praksi?
Komandom je moguće isključiti RoomPerfect, odabrati globalnu korekciju za čitavu prostoriju, sweet spot ili neku od još osam slušnih pozicija.
Kada se uključi korekcija za sweet spot, efekat je kao da vas je neko na stolici odgurnuo pravo u zvučnu sliku. Visoki tonovi se uvlače (zbog prekomerne refleksije) i dobijaju gotovo cevni kvalitet, a srednji opseg i posebno vokali izlaze napred i obuhvataju slušaoca, udruženi sa divno odmerenim niskim opsegom. Čitava zvučna ravnoteža namah postaje drugačija, ali prijemčiva - umesto dosadašnje
tonske slike koja je "ravna" postala navikavanjem, pojavljuje se fiziološka, istinska tonska ravnoteža, koja svakom tonu i instrumentu daje drugačiji, verniji prizvuk. U Bahovoj "Muzičkoj žrtvi" (braća Kuijken, R.Kohnen/DHM) čak i zvučno svedeno čembalo prestaje da bude čegrtavo i limeno i dobija volumen i prijatnost blisku prirodnom zvuku. Gudači gube oštrinu i dobijaju plemenitu mekoću, nalik originalu, a u blokflauti se više ne lomi vazduh i ona postaje zaista duvački instrument "iz duše". Uopšte, u zvuku više nema ekscesa, ništa više ne
greši, ne beži i ne uzmiče. Sa druge strane, ne javljaju se negativni efekti u vidu podsviravanja ili nedostatka određenih područja, niti suvoće basa radi sprečavanja zaglušivanja, koga takođe više nema. Ova poslednja odlika pruža mogućnost nekonvencionalnog smeštanja zvučnika uz sam zid radi poboljšanja fokusa i tranzijentnog odziva basa. Naime, sveto pravilo odmicanja zvučnika od zida radi smanjenja pojačanja reflektovanog basa nije bezgrešno, jer niski opseg uvodi u drugi problem, a to je mutniji i manje impulsivan bas usled većeg kašnjenja direktnog i odbijenog basa. Budući da je RoomPerfect u stanju da eliminiše rezonantne skokove, moguće je zvučnike doslovno priljubiti uz zadnji zid i dobiti oštriji i udarniji bas.
Sa neznatno manjim faktorom ispravljanja i u neku ruku prijemčivija za slušanje je globalna korekcija, koja će doduše još malo uvući visoki opseg, ali i zadržati isti nivo bliskosti slušaoca izvođačima.
RoomPerfect je do sada najradikalnija transformacija zvučne slike koju smo doživeli, veća od zamene čitavog sistema ismeli smo da zaključimo - najbliža onome gde smatramo da leži istina u reprodukciji muzike.
Lyngdorf je bez sumnje početak nove ere digitalnog audija i psihoakustike, po značaju jednake onoj koju je svojevremeno započeo Meridian. TDAI2200 je drugačiji od svih digitalnih konvertora i pojačala klase D koje smo do sada slušali. "Direktna sprega" sa izlaznim
stepenom čini njegov zvuk direktnim, prirodnim, bez digitalnih artefakata ili bojenja, uz to izuzetno brzim, detaljnim i bez naznaka napora. Kada smo kod izlaznog stepena, on ne pokazuje nijednu boljku klase D, a pomenuta direktna modulacija iz digitalne sekcije ga zvučno čini veoma bliskim klasi A. Čitav svoj posao Lyngdorf radi nečuveno muzikalno i sa lakoćom. Jedan ili dva prigovora mogu se uputiti A/D sekciji, kojoj nedostaju krajnja transparentnost i rezolucija, dok je primetna i manja dinamička kompresija analognog izvora. Ali, analogni ulaz je u 21. veku ionako postao - AUX.
Pored ovoliko tehničkih i zvučnih novina nije lako odrediti se prema njegovoj ceni. Ipak, ako se prisetimo da su odgovarajući kvalitet reprodukcije i inovacije čak i u analognoj eri koštali slično, odgovor se nameće sam po sebi.
Izvoran, "veran" zvuk bez ijedne naznake digitalnog porekla.
Najbolji sistem korekcije koji smo do sada sreli.
MINUS
A/D sekcija nije na visini digitalnog dela.
Spora reakcija kontrole glasnoće..
Topologija: integrisano pojačalo u klasi D sa digitalno modulisanim izlaznim stepenom
Digitalni ulazi: 3x single-ended, 1x balansirani
Analogni ulazi: 3x single-ended, 1x balansirani
Izlazi: 1x stereo zv.terminali
Snaga 2x200 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 0,3 Hz - 33 kHz +/- 3dB
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,015% na
1 W, 8 oma, A-filter
Odnos signal/šum: 107 dB
Dinamički opseg: 133 dB
Težina: 14,5 kg
Cena: oko 5.000 evra
V OLITE RETRO URE đAJE, ALI SU ISUVI š E STARI DA BISTE IH KUPILI? PORED TOGA VELIKI STE FAN PROIZVODA KOMPANIJE YAMAHA? I SPROBAJTE OVU KOMBINACIJU
Proces snimanja muzike na nosače zvuka mogao bi ovako da izgleda: orkestar sastavljen od muzičara koji su pohađali Yamaha muzičku školu svira na Yamaha instrumentima. Sve se snima uz korišćenje Yamaha profesionalne opreme, a master prenosi kurir na Yamaha motoru do firme koja štampa kompakt-diskove. Diskovi stižu do kupaca, koji ih slušaju na Yamaha audio uređajima. U slučaju da se radi o video spotu, nema problema – tu je Yamaha. Da li smo zaboravili da pomenemo o kojoj kompaniji ovde pišemo? Verujemo da ste do sada shvatili.
šalu na stranu, Yamaha predstavlja čedo japanske superiorne privrede u pravom smislu. Osnovana je još 1887. godine od strane prvobitnog vlasnika Torakusu Yamahe kao mala kompanija za proizvodnju muzičkih instrumenata, da bi tokom dvadesetog veka prerasla u globalni konglomerat. Istorija Yamahe pokazuje zanimljivu tendenciju kojom se malo proizvođača može dičiti: na koje god tržište da je stupila, ostala je pri vrhu. Nisu joj mnogo naudile ni krizne osamdesete, niti prevrtljive devedesete - Yamaha je ostala tu gde je dok su se drugi uzdizali i tonuli.
Tokom Hi-Fi istorije, mnogi Yamaha proizvodi ostavili su traga za sobom: serija 10000, GT-2000 gramofon i NS-1000M zvučnici samo su delić. Marketinški eksperti u Yamahi su očigledno veoma svesni ove činjenice, kao i mišljenja dela današnje audiofilske populacije kako su se nekada, sedamdesetih godina na primer, uređaji pravili daleko kvalitetnije nego danas. Ne može se reći da u navedenom nema bar dela istine. Međutim, kupovina nekadašnjih zvezda Hi-Fi neba skopčana je sa mnogim problemima: podrška od strane proizvođača je retkost, pojedinih delova slabo ima na slobodnom tržištu, a uređaji stari dvadeset pet ili trideset godina vape za infuzijom u smislu promene elektrolitskih kondenzatora, dioda i tranzistora koji su "pobegli" od fabričkih specifikacija, preklopnika i potenciometara koji su prešli put oko Zemlje i tako dalje. Za nas obične smrtne ljubitelje Hi-Fija ovo je put kojim se ređe ide, naporan i neizvestan do samog kraja.
Postoji li rešenje? Yamaha očigledno smatra da postoji. Ciljevi projekta mogli su da izgledaju ovako: napravite pojačalo tako da uštedite na dizajnu – preuzmite ga od nekog
legendarnog modela, topologiju kola obogatite novim saznanjima i posebno ojačajte vitalne tačke osetljive na svakodnevnu upotrebu. Dodajte tom rešenju i CD plejer urađen na isti način i eto kombinacije koja pojavom pogađa u srca ljubitelje retro uređaja: predstavljamo vam Yamaha pojačalo, model A-S2000, i prateći CD plejer CD-S2000.
Yamaha uređaji stižu do kupaca u dve boje: prelepoj srebrnoj ili crnoj. Stranice od prirodnog drveta su u svakom slučaju uključene, ali i veoma diskretno postavljene, tako da se teže primećuju na crnom modelu jer nisu vidljive sa strane prednje ploče. Kvalitet izrade kućišta je na vrhunskom nivou, elementi su majstorski uklopljeni i veoma masivni. Nama je bilo interesantno rešenje nožica za oba uređaja: one se nalaze na šiljcima (spajkovima) koji su pokriveni malim magnetnim poklopcima kako bi se pojačalo i CD reproduktor mogli koristiti kako pomoću šiljaka, tako i bez njih. Podloške se, nažalost, ne dobijaju, tako da ih je potrebno dodatno kupiti. Lep potez proizvođača jeste taj da se nožice mogu nivelisati, što može biti veoma korisno.
Zoran KarapandžićPojačalo A-S2000 zaista veoma liči na serije iz sedamdesetih i s početka osamdesetih godina prošlog veka. Tome najviše doprinose masivna metalna pravougaona dugmad za kontrolu tona i balansa na sredini uređaja, te preklopnici i prekidači u stilu starih modela. A-S2000 poseduje šest ulaza, od kojih je jedan balansiran, i dodatni ulaz za slučaj da ga želite koristiti kao pojačalo snage. Tu su i komande za izbor tipa zvučnica (MM ili MC), zatim parova zvučnika koje želite da pokrećete, kao i dve zanimljive komande. Prva od njih je atenuator za slušalice kojim se može podesiti da prelaz sa slušalica na zvučnike i obrnuto ne bude preglasan. Druga komanda je za utišavanje (mute) i funkcioniše tako što pojačalo "zapamti" položaj potenciometra za glasnoću i utiša ga za 20 dB. Po isključenju funkcije utišavanja, potenciometar se vraća na staru vrednost. Zanimljivo je da je većina ovih funkcija, za razliku od starih mehaničkih modela, podržana preko mikroprocesora, mada se to na prvi pogled nikada ne bi reklo, ali o tome malo kasnije.
Zadnja strana A-S2000 obiluje priključcima koji su veoma kvalitetni i robustni. Tu je neizbežni IEC strujni priključak, kao i konektori za dva para zvučnika. Prisutni su i RCA konektori u slučaju da se Yamaha pojačalo koristi kao pretpojačalo ili izlazno pojačalo, te šest RCA konektora i jedan balansirani.
CD-S2000 je u sličnom maniru, ali malo diskretnije dizajniran. Komande su manje po veličini i više skrivene, a iznad njih se nalazi displej matričnog tipa. Podržan je standardni set osnovnih funkcija, pri čemu je zanimljivo da se isti tasteri koriste kako za prelazak na sledeću ili prethodnu numeru, tako i za pretraživanje istih, slično kao kod portabl CD reproduktora - diskmena. Pored navedenog, CD-S2000 podržava i Super Audio CD format, uključujući i hibridne diskove, kao i komandu kojom se na takvim izdanjima može birati nosač informacija koji će biti čitan. Prisutan je i Pure Direct taster za isključivanje displeja i digitalnih izlaza.
Zadnja strana je po kvalitetu jednaka pojačalu: odlični RCA i balansirani konektori za analogni izlaz, optički i koaksijalni za digitalni i IEC mrežna utičnica su upravo ono što smo očekivali.
Daljinski upravljači su malo luksuznije verzije onih koje najčešće viđamo. Poseduju metal-
ni poklopac i deluju elegantno, ali je plastika na nekim mestima mogla biti izvedena i bolje. Upravljač za pojačalo pokriva i osnovne funkcije CD plejera, što je veoma korisno. Uputstvo koje stiže uz A-S2000 i CD-S2000 je luksuzno štampano i napisano na način koji kod kupca treba da razvije osećaj kako je postao deo Hi-Fi istorije. Na samom početku nalazi se uvodni tekst o istoriji kompanije i uređajima za koje oni smatraju da su reprezentativni predstavnici tehnoloških dostignuća Yamahe. Ostatak je manje-više klasičan, jednostavan i razumljiv, bez posebnih tehničkih objašnjenja.
Jednostavnost je ključna reč u vezi s korišćenjem, kako pojačala, tako i CD reproduktora. Vreme potrebno za privikavanje je veoma kratko i brzo će vam se učiniti kao da ih posedujete godinama. Sve komande na pojačalu ostavljaju utisak kvaliteta i lako se koriste. Razlika u odnosu na ostale modele na tržištu jeste da CD plejer CD-S2000 po aktiviranju opcije za pretraživanje numere na samom uređaju ne prekida istu po prestanku pritiska na taster, već je potrebno pritisnuti taster Play za nastavak reprodukcije. Takođe, displej na CD-S2000 je prilično mali i teško je čitati informacije sa veće razdaljine. Treba napomenuti da je mehanizam CD-S2000 dovoljno brz za početno očitavanje diska, a da je nosač tanak i elegantan, sa veoma lepo fabrikovanim držačima od gume, kako se sam disk ne bi vremenom izgrebao. Moramo primetiti da je ponekad, posebno pri slabijem osvetljenju, teže pogoditi tačno ležište diska, pa preporučujemo više pažnje. Daljinski upravljači pružaju dobar osećaj pod prstima, ali bismo voleli da su sami tasteri malo veći, na uštrb elegancije. No, ovo nisu velike zamerke, te se može reći da su oni generalno daleko bolji nego neki konkurentski.
Sa stanovišta tehnologije mora se priznati da su se Yamahini inženjeri zaista potrudili. Primena mikroprocesora rešena je veoma diskretno i pametno. Iako većina stvari na ovom uređaju liči na čistu mehaničku implementaciju, ispod haube stvari funkcionišu drugačije. Primena releja je maksimalna i veoma korisna. Navešćemo samo par primera: pri priključivanju slušalica na pojačalo u njima se ne javlja nikakav zvuk. Posle kraćeg vremena dolazi do automatskog isključivanja zvučnika, naravno preko releja. Zatim se zvuk u slušalicama postepeno pojačava.
"Pojačalo i CD reproduktor skoro u potpunosti zadržavaju svoj karakter bez obzira da li ste ih povezali međusobno ili na druge komponente."
Sledeći slučaj su tonske kontrole. Kada ih stavite u srednji položaj, automatski se aktivira rele koji ih isključuje iz putanje signala. Divno, zar ne? Ulazni selektor je takođe rešen pomoću - pogađate - releja, sa sličnom kratkom atenuacijom kao kod slušalica. Jednostavno, sve ostavlja utisak kvaliteta, truda i trajnosti.
A-S2000 pojačalo je nepotpune dual-mono konstrukcije (kanali dele zajednički transformator), ali je u potpunosti balansirano, od početka do kraja, sa izuzetkom gramofonske sekcije. Ukoliko se koriste standardni nebalansirani ulazi, pojačalo vrši internu konverziju u balansirani signal. Napajanje je prilično dobro rešeno sa četiri glavna, veoma kvalitetna Nippon Chemicon kondenzatora odvojena od mase, od kojih svaki ima kapacitet po 22.000 µFD, i dodatnim kvalitetnim elektrolitskim kondenzatorima za dalju stabilizaciju napona koja je izvedena po Shunt principu. Izlazno pojačalo urađeno je u tzv. Floating Balanced tehnologiji kako bi se dobila potpuno simetrična obrada izlaznog signala. Pretpojačalo za slušalice je diskretno, što je zaista retkost, a ni sistem pojačanja i tonskih kontrola nije klasičan, već je baziran na tri digitalna integrisana kola koja funkcionišu pomoću analognog enkodera na principu sukcesivnih pojačanja tokom upotrebe tonskih kontrola. Jedno kolo služi za glavni signal, a druga dva za svaku od linija tonskih kontrola ponaosob.
Reproduktor CD-S2000 nije skoro ništa manje zanimljiv, iako je čedo novije tehnologije u odnosu na ono što se očekuje od pojačala. Po konstrukciji ovaj plejer zaista liči na velikane japanske tehnologije s kraja osamdesetih i početka devedesetih. Počevši od konvertora, CD-S2000 je u potpunosti balansiran i poseduje izlaz baziran na diskretnim elementima. Plejer za konverziju koristi dva Burr Brown PCM1792 integrisana kola. Sekcija napajanja je u starom dobrom stilu: dva transformatora, od kojih jedan toroidni, služe za snabdevanje strujom analogne i digitalne sekcije. Filtracija se obavlja uz pomoć četiri visokokvalitetna Nichicon kondenzatora ukupnog kapaciteta 22.400 µFD, pored još dva elektrolita od po 4.700 µFD. Izlazni deo realizovan je uglavnom uz korišćenje operacionih pojačavača NE5532 urađenih u SMD tehnici, što zameramo jer smatramo da
je navedeni pojačavač pregazilo vreme, te je trebalo ugraditi neki od kvalitetnijih. Ono što nam se posebno dopalo kod CD-S2000 jeste konstrukcija mehanizma: Yamaha je tokom svoje istorije veoma često posezala za sopstvenim rešenjima, te je i mehanizam njeno delo. Za razliku od današnjih jevtinih plastikanera, transport primenjen u ovom reproduktoru je rigidan, većinom metalan, veoma robustan, vrlo dobro oklopljen, s motorom bez četkica i aluminijumskim nosačem diska. Zaista retkost. S tehničke strane moglo bi se reći da se Yamaha zaista potrudila da napravi uređaje dostojne stare slave, uz umereno i veoma pametno korišćenje tehnologije koja pre dve ili tri decenije nije postojala ili je bila enormno skupa. Zaista smo zadovoljni onim što smo videli.
Pojačalo A-S2000 i prateći CD plejer CDS2000 u potpunosti slede ono što Yamaha naziva Natural Sound koncept, koji, nažalost, nije uvek opravdavao svoj naziv na njihovim komponentama. Sa stanovišta kompanije Natural Sound očigledno znači vrlo malo izobličenja i čist zvuk uz što je moguće više detalja. Zanimljivo je da i pojačalo i CD reproduktor skoro u potpunosti zadržavaju svoj karakter bez obzira da li ste ih povezali međusobno ili na druge komponente. Promena izvora zvuka sa originalnog CD-S2000 na California Audio Labs transport/konvertor sa lampaškim izlazom dala je pojačalu nešto mekši zvuk, ali daleko od toga da ga ne bismo odmah mogli identifikovati pri slepom testu. Slično je i sa CD-S2000. šta bismo, dakle, mogli reći o zvuku? Za razliku od velikog broja Yamaha komercijalnih uređaja koji zvuče "tanko", tvrdo i beživotno, ova kombinacija je sve samo ne to. Bas je veoma voluminozan, za nečiji ukus čak možda pomalo naglašen, ali nikada ne gubi svoju definiciju. Cela slika je veoma jasna i široka, a zvuci koji dopiru do slušaoca neverovatno su čisti. Yamaha uređaji su oduvek imali prezentaciju na svetloj strani reprodukcije, te takav prikaz zvuka i ovde briljira. Ono što zaista iznenađuje jeste količina finih detalja koja dopire do slušaoca, a koja je odlična, i to ne samo u klasi cena kojoj pripadaju ovi uređaji već i u apsolutnom smislu: pojačalo sjajno prosleđuje finese koje mu daje CD plejer, te moramo reći da smo se zaista zapitali je li uopšte moguće izvući više detalja iz formata starog preko dvadeset i pet godina. Nažalost, nismo imali prilike da isprobamo Super Audio CD format, te smo ostali uskraćeni za maksimalni doživljaj reprodukcije sa
"Yamaha A-S2000 i CD-S2000 nikoga neće ostaviti ravnodušnim, kako svojom grandioznom pojavom, tako i svojim zvukom."
CD-S2000. Bez obzira na sve, dinamika sistema je odlična, a sistem je takođe i veoma tih u pasažima u kojima takav i treba da bude. Moramo reći da ovo nije prvi put da su Yamaha uređaji napravljeni jedan za drugi, i to ne treba da čudi jer se radi o normalnom pristupu tokom projektovanja. Uklapanje ostatka sistema treba izvesti pažljivo, sa zvučnicima koji mogu da podnesu raspon basa i detalja koje će im ove komponente servirati. Takođe, opšte je pravilo da treba obratiti pažnju i na izbor kablova, ali u ovom slučaju za to je neophodan poseban trud kako bi se iz ovog dvojca izvukao maksimum. U prethodnim redovima pokušali smo da vam prikažemo sve dobre strane ovog sistema. Da li postoje mane? Dubina zvučne scene mogla bi biti malo veća. Trebalo bi reći da je pristup zvuku kakav imaju Yamaha uređaji svojstven grupi japanskih kompanija koje teže definiciji, tečnosti i preciznosti, a čija se tajna možda krije u načinu izgovora u japanskom jeziku. Ljubitelji zvuka sa Starog kontinenta uglavnom su podeljeni oko ovakvog poimanja zvuka: nekima se on dopada, a nekima ne, kao uostalom i skoro sve u životu. Prezentacija koju Yamaha uređaji pružaju je veoma dobar primer tranzistorskog zvuka. Nažalost, većini uređaja ovog proizvođača toplina nikada nije bila jača strana, te pretpostavljamo da bi ga ljubitelji cevnog zvuka morali obavezno poslušati pre eventualne kupovine. U suprotnom, on možda neće biti po njihovom ukusu, već će im izgledati kao klinički čista prezentacija.
Yamaha A-S2000 i CD-S2000 nikoga neće ostaviti ravnodušnim, kako svojom grandioznom pojavom, tako i svojim zvukom. Ovo nisu prepakovane komercijalne komponente koje se mogu naći na tržištu i čije prednje ploče sijaju detaljima i sjajnim finišom, a zvuk cvili kao loša grimasa. Yamaha pojačalo i plejer pravljeni su ozbiljno, uz puno truda, veštine i iskustva, i to se odmah vidi. Znamo da će se mnogi čitaoci zapitati šta zaista treba izabrati u mnoštvu sistema koje smo testirali u prethodnim brojevima našeg časopisa. Nikako ne želimo da pomislite kako samo beskrajno hvalimo različite uređaje i na tome završavamo našu priču. Nasuprot tome, mi želimo da vam ponudimo testove u kojima smo pokušali da otkrijemo dobre strane i mane komponenti. Suprotstavljeni sistemi dovode nas do toga da biramo između dominantne francuske muzikalnosti, nemačkog iskrenog zvuka i inženjerskog pristupa ili japanski jasne prezentacije i preciznosti. Čak ukoliko nešto i nije po našem ukusu, može biti sasvim po vašem. Ono što možemo da tvrdimo jeste da je Yamaha napravila jedan divan potez, koji iznova budi osećaj starih dobrih vremena i vraća nas tamo gde je Hi-Fi nekada bio. Nama ostaje nada da će i ostali proizvođači slediti ovaj primer. Do tada, iskoristite priliku i poslušajte A-S2000 i CD-S2000, sasvim je moguće da će vam ostati u sećanju kao i stari dobri Yamaha uređaji.
PLUS
Izuzetno čist i jasan zvuk.
Detaljnost retko viđena u ovoj i višim cenovnim klasama.
Snažan bas i dobra dinamika sistema.
Kvalitet izrade i briga o detaljima kao iz najboljih godina Hi-Fija.
Uređaji su pravljeni da dugo traju.
MINUS
Rado bismo menjali nešto detaljnosti za malo više topline.
Dubina zvučne scene mogla bi biti malo veća.
Displej na CD plejeru mogao bi biti veći.
Daljinski upravljači mogli bi biti malo kvalitetniji i više ergonomični.
Kontinualna snaga: 2x90 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 10 Hz – 100 kHz (+0/-3 dB)
Damping faktor: 160
Izobličenja THD: maksimalno 0,015%
Broj linijskih ulaza: 6
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (šxVxD): 435x137x465 mm
Masa: 22,7 kg
Cena: oko 1.700 evra
Formati: CD, Super Audio CD
D/A konvertor: Burr Brown PCM1792 x 2
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Zatamnjivanje displeja: 1 korak
Dimenzije (šxVxD): 435x137x440 mm
Masa: 15 kg
Cena: oko 1.350 evra
4Audio, tel: 011/2759-096
Kako tehnologija i proizvodne tehnike sve više napreduju, svedoci smo sve češće upotrebe egzotičnih i ranije nedostupnih materijala u Hi-Fi industriji. Ovi uglavnom skupi materijali ne znače obavezno i pomak u kvalitetu zvuka, što bi ipak trebalo da bude imperativ za sve ozbiljne kompanije. Nebrojeno puta u oznakama raznih uređaja srećemo upečatljiva imena s glamuroznim prizvukom koja prosečnog kupca impresioniraju istog momenta kada ih prodavac izgovori. Upravo zbog ove pojave i mase zaslepljenih kupaca formirala se grupa skeptika sklona odbacivanju svega što predstavlja iskorak u odnosu na uobičajene,
ca. Ovakav materijal moguće je formirati u ekstremno tanku membranu, čak i do pet puta lakšu i čvršću od aluminijumskih i titanijumskih. Ovaj element nije sasvim nov u audio industriji, a njegova priča počinje još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je kompanija Yamaha predstavila svoj revolucionarni model zvučnika s oznakom NS1000, čije su visokotonske i srednjotonske jedinice bile zasnovane na membranama izrađenim od berilijuma. Ova kutija do današnjih dana ostaje vrlo cenjena i retko se pojavljuje na tržištu polovnih uređaja, a ideja o berilijumskim membranama lagano je napuštana jer se obrada ovog elementa pokazala kao vrlo
kabineta. Primerak koji smo mi imali na testu bio je finiširan u crnom akrilu visokog sjaja, dok su na bokove sa po četiri mesingane nitne pričvršćene masivne stranice od brezovog drveta, koje vizuelno daju ovom modelu dodir prirodnosti i topline. Maske su od crnog platna, lako se montiraju i demontiraju, a osim toga odlično su uklopljene u jedinstvenu celinu sa kutijama, ne narušavajući njihovu elegantnu pojavu. Ipak, sam dizajn nije potpuno originalan i neodoljivo podseća na model Concertino italijanskog proizvođača Sonus Faber. Sličnost između ova dva modela toliko je očigledna, ne samo u pogledu oblika i finiša kutija već i po sitnim detaljima poput nitni na bočnim stranicama ili metalnoj pločici ispod maski na prednjoj strani zvučnika. Uzevši u obzir visoke standarde kompanije Sonus Faber, barem kada
dobro oprobane i potvrđene postavke. Ovo svakako nije stoprocentno ispravan stav, ali je u neku ruku i razumljiv. Na kraju krajeva, jedino na šta se možete osloniti jesu vaše uši i lična procena bez predrasuda. Verovatno se pitate u kakvoj su vezi prethodna priča i kutije kompanije Usher koje smo testirali. Evo i odgovora: oznaka ovog bookshelf modela je Be-718, gde prefiks Be predstavlja skraćenicu za berilijum. Dovoljno egzotično i mistično da se uklopi u ovu priču?!
Berilijum zauzima redno mesto broj četiri u periodnom sistemu elemenata, a vrlo često ga srećemo u raznim legurama u ulozi učvršćivača. Poseduje izuzetnu čvrstoću i veoma malu masu. Ovakve osobine čine ga gotovo idealnim za izradu membrana za visokotonske i srednjotonske zvučničke jedinice. Ipak, zbog krtosti njegova obrada predstavlja vrlo složen proces. Kao krajnji proizvod dobija se berilijum-oksid keramika, koja se kao takva koristi u proizvodnji zvučničkih jedini-
skupa i opasna po zdravlje onih koji sa njim rade.
Danas, zaslugom savremene tehnologije i supermodernih postrojenja, priča o ovom alkalnom metalu i njegovoj upotrebi u Hi-Fi svetu ponovo živi. Serija Dancer kompanije Usher to odslikava na najbolji način. Elitnim podnostojećim modelima Be-10 i Be-20, takođe baziranim na berilijumu, priključen je i model koji smo mi testirali. Usher Be-718 u znatno je prizemnijem cenovnom rangu od jačih modela, a cena od 2.000 evra karakteriše ga kao vrlo povoljnog, naravno ako govorimo o kutijama koje koriste berilijumske jedinice. Kako u pogledu drajvera, tako konstrukcijom i kvalitetom kabineta i finiša, ove kutije lako prevazilaze ovakvu cifru.
Zvučnički kabinet napravljen je od MDF laminata debljine jednog inča, sa dodatnim ukrućenjima radi postizanja što veće čvrstine. Gledan s boka zvučnik je trapezastog oblika, što osim vizuelnog efekta ima i ulogu sprečavanja pojave stojećih talasa unutar
se radi o dizajnu i finišu, ova sličnost može se protumačiti samo na najpozitivniji način. Celokupna ženska populacija koja se za ovih nedelju dana, koliko smo bili ponosni vlasnici modela Be-718, susrela sa ovim kutijama reagovala je izuzetno pozitivno, bez greške ih komentarišući kao najlepše do sada. Ova činjenica svakako će mnogima pomoći prilikom zahteva za odobrenje budžeta koji je potreban da ovi lepotani oplemene i vaš dnevni boravak.
Kutije Be-718 na prvi pogled izgledaju kao kompresione, ali one to zapravo nisu. Otvor bas-refleksa, umesto uobičajenog kružnog oblika, na interesantan način je uklopljen u dizajn, tako da sada imamo dugačak, tanak otvor smešten ispod mid/bas drajvera, paralelan sa donjom ivicom zvučnika. Pozicioniranje otvora sa prednje strane ostavilo je mogućnost lakšeg postavljanja u odnosu na zadnji zid. Zadnji panel skoro je u celini ispunjen masivnim i pomalo zastrašujućim bi-wire terminalima, koje sa sigurnošću možemo dovesti u vezu sa podnostojećim modelima Dancer serije. Terminali su izu-
zetno kvalitetni, pozlaćeni, a obezbeđuju kvalitetnu vezu bez obzira koji tip konekcije koristimo (golu žicu, bananice ili viljuškice). Model BE-718 predviđen je za postavljanje na stalke, a najprikladniji bi svakako bili oni koje sama kompanija proizvodi i preporučuje za njih. Dimenzije zvučnika su (VxšxD) 387x258x428 milimetara, a masa sasvim solidna, i to 17,2 kilograma.
Usher Be-718 je, može se slobodno reći, multinacionalni proizvod. Drajveri, kabinet i skretnica prizvedeni su na Tajvanu pod krovom kompanije Usher, i to po instrukcijama tvorca i glavnog inženjera firme gospodina Tsai Lien Shuija. Za "kozmetiku" se pobrinula firma iz Britanije, dok su odabir vitalnih delova skretnice i selekcija ožičenja pali na čoveka iz Teksasa čije ime je Danny Richie. Dr Joseph D'Appolito, dugoročni tehnič-
Symme-Motion. U osnovi, to znači da je zavojnica uvek u idealnom položaju, u centru magnetnog polja, obezbeđujući identičnu putanju bez obzira na smer kretanja membrane. Na ovaj način linearizovan je rad drajvera. Takođe, pojedinačni istovrsni drajveri međusobno su uparivani sa tolerancijom od 0,2 decibela i tek onda ugrađeni u stereo par zvučnika. Ovim je obezbeđena skoro idealna simetrija levog i desnog kanala kao važan činilac u postizanju kvalitetnog zvučnog prikaza.
Tiny Dancer, kako iz milošte zovu ove kutije, osim izgledom i tehnologijom zaokupio je pažnju svetske štampe i svojom reprodukcijom. Časopis Absolute Sound proglasio ga je najboljim zvučnikom za 2007. godinu u srednjoj cenovnoj klasi, a Design & Engineering Innovation nagrada na CES-u 2008. go-
ki savetnik kompanije Usher, još jedanput se pobrinuo za fina podešavanja skretnice. U njenoj izradi korišćeni su kalemi od OFC bakra visoke čistoće. Ožičenje je JPS Labs Alumiloy.
Kao što je svima poznato, za krajnje performanse zvučnika bitno je, osim kvalitetnih elemenata, obezbediti i njihovo međusobno usaglašavanje. U ovom slučaju korišćena je berilijumska visokotonska jedinica čije su glavne karakteristike svakako brzina i odličan tranzijentni odziv. Da bi odgovorili visokim standardima koje je nametnula ova zvučnička jedinica kompanija Usher je za mid/ bas upotrebila najnoviji tip sedmoinčnog drajvera oznake 8948A. Radi se o jedinici čija je membrana papirnog tipa, impregnirana karbonskim vlaknima. Uprkos tome što neverovatno podseća na membrane istog tipa kompanije Scan Speak, radi se o potpuno drugačijem drajveru. Odgovor leži u činjenici da obe kompanije naručuju mebrane od istog proizvođača, nemačke firme Mueller. Kao i sve mid/bas jedinice kompanije Usher i ova koristi tehnologiju pod nazivom
dine svakako govori u prilog neospornom kvalitetu i šarmu ovih kutija.
Usher Be-718 slušali smo u sklopu našeg standardnog sistema: Revox B780 kao izvor snage, Electrocompaniet EC4.7 pretpojačalo i Sony CDP-X333ES kao izvor zvuka. Takođe, koristili smo Transparent Link 100 interkonekt i Van den Hull CS122MC Hybrid zvučnički kabl.
Odmah po priključivanju, još pre nego što smo pronašli idealan položaj zvučnika, Usher Be-718 otkriva nam svoj potencijal u startu, zvučeći kao daleko veća kutija u odnosu na njegove realne dimenzije. Posle kraćeg igranja sa njihovim pozicioniranjem, odlučili smo se za varijantu gde su kutije postavljene slobodno u prostoru (daleko od zadnjih zidova), na međusobnom rastojanju od 2,5 metara, blago zakošene ka slušaocu.
Ako se uzme u obzir da je model Be-718 vrlo raskošan u basu, uprkos svojim dimenzijama, ovakav položaj je sasvim razumljiv. Oni sa malim sobama, bez mogućnosti da daju
ovim kutijama nešto više prostora za disanje, mogli bi povremeno da iskuse previše dominantnu reprodukciju niskih frekvencija.
Ipak, na ovu osobinu modela Be-718 može se gledati kao na vrlinu, s obzirom na sam gabarit kutije. Postavljen pravilno, uparen sa nešto "mišićavijim" izvorom čiste i brze snage, Tiny Dancer je zaista poseban zvučnik, koji ne impresionira samo pojavom već i svojom ličnošću.
Usher Be-718 ne zvuči kao mala kutija koja želi da ostavi utisak velike. Osećaj neusiljenosti i lakoće reprodukcije primetan je konstantno, pri bilo kom nivou glasnoće ili žanru muzike. Svakako, Tiny Dancer pozitivno će reagovati na malo ekstra snage u odnosu na onu koja bi obično zadovoljila bookshelf kutije deklarisane na osetljivost od 87 decibela, koliko zvanično i on ima. Kažem zvanično, jer ona je zasigurno par decibela ispod one koja stoji u papirima, s obzirom na činjenicu da smo tokom celog testa potenciometar glasnoće uglavnom gurali bliže poziciji od 11 ili 12 časova. Mali Dancer sijao je u punom sjaju tamo gde većina kutija istih karakteristika počinje da posustaje. Čak i kada svira vrlo glasno, model Be-718 ne ostaje bez daha, a zvučna slika zadržava odličnu organizovanost, punoću i fokus. Koherentna i zaokružena, posedovala je odličnu iluziju širine i dubine. Sjajan osećaj za prostor, najvećim delom takav zaslugom besprekornog berilijumskog drajvera, činio je da model Be-718 vrlo lako i neprimetno nestane u muzici. Ova jedinica, odgovorna za sve tonove frekvencija od 2 do 35 kiloherca, dala je modelu Be-718 poseban šarm i rafiniranost, učinivši njegov zvuk radikalno skupljim i prefinjenijim od onog koji je rezervisan za ovaj cenovni rang. Rezolucija i sposobnost otkrivanja detalja ovog drajvera u kombinaciji sa brzinom i jasnoćom rezultirali su okretnim i ekspanzivnim visokotonskim područjem. Iako uvek prisutni i informativni, visoki tonovi nikada ne skreću pažnju na sebe u negativnom smislu. I na ovom polju Usher Be-718 ostaje izuzetno prirodan, nikad arteficijelan ili digitalan, uz potpuno odsustvo i najmanjeg metalnog prizvuka. Istovremeno, zvuk nikada nije bio ni sladunjav ni svilenkast, što je česta pojava kod kutija koje žele da pobegnu od agresivnog visokotonskog područja, prelazeći tako u sasvim drugu krajnost.
Još jedna stvar koja je uvek bila na svom mestu, ni povučena ni isturena, jeste i srednjotonska reprodukcija. Ovaj deo spektra takođe je posedovao prirodan i neisforsiran karakter, koji svojom otvorenošću i izuzetnom transparentnošću uliva život svim instrumentima, čineći zvuk malog Ushera zavodljivim i lakim za slušanje. Ovaj deo tonskog spektra naročito je bio u harmoniji sa ženskim vokalima i duvačkim instrumentima, u isto vreme ne pokazujući slabost prema ekstremno grubom i promuklom vokalu
Toma Waitsa ili gitarskom zvuku benda AC/ DC. Svakako, ove kutije i nisu u potpunosti krojene za agresivniji gitarski zvuk, poput onog koji neguje ova australijska grupa, ali neće mu se ni protiviti. Područje klasične i džez muzike, koje obiluje prirodnim, neamplifikovanim instrumentima, u svakom slučaju impresioniraće još više. Usher Be-718 iliti Tiny Dancer predstavlja model balansiranosti i transparentnosti u svojoj klasi. Čvrst i kvalitetan kabinet, luksuzno finiširan, uz odličnu selekciju drajvera i njihovo još bolje uparivanje, dali su kutije koje zvučno lako prevazilaze svoje dimenzije i cenu. Prefinjen zvuk u kombinaciji sa zaista nesvakidašnje elegantnim, zavodljivim i ukusnim dizajnom učinio je da ove kutije zavolimo skoro momentalno.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Pojava, kvalitet izrade.
Transparentan i prirodan i zvuk srednjotonskog i visokotonskog spektra.
Veliki zvuk.
Odnos cena/kvalitet.
MINUS
Za potpun doživljaj iziskuju snažnija pojačala.
Be-718
Maksimalna snaga: 200 W
Frekvencijski opseg (-3 dB) 42 Hz - 35 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: dvosistemski bas refleks, visokotonac 1,25" (9980-20BEA) berilijum, midbass 7" (8948A) papir impregniran karbonom
Dimenzije (VxšxD): 387x258x428 mm
Masa: 17,2 kg
Cena: 2.000 evra
HiendFi, tel: 011/311-10-69
"Postavljen pravilno, uparen sa nešto mišićavijim izvorom čiste i brze snage, Tiny Dancer je zaista poseban zvučnik, koji ne impresionira samo pojavom već i svojom ličnošću. "
Više puta smo u vestima izveštavali o novitetima kada su kompaktni višefunkcijski uređaji u pitanju. Pominjali smo i skupoceni Meridian F80 sa Ferrari motivima, Tivoli radio-časovnike s podrškom za DAB radio-emitovanje, ali po prvi put se na našem tržištu može kupiti jedan od predstavnika ove grupe proizvoda. U pitanju je
čuveni Cubo, koji je već pobrao brojne nagrade u stranim časopisima (Maxim - Best of Tech), kao i nagrade za najbolji dizajn i lakoću upotrebe (Plus X). Cubo proizvodi nemačka kompanija Sonoro Audio, a nepotrebno je reći da su kvalitet izrade i finalna obrada materijala na vrhunskom nivou. Cubo predstavlja multipraktik uređaj koji sadrži časovnik sa alarm funkcijom, radiotjuner sa digitalnom skalom i CD plejer koji reprodukuje i MP3/WMA fajlove. Da bi sistem bio kompletiran u kućište je ugrađen zvučnik prekriven mrežicom sa bas-refleks otvorom na zadnjoj strani. Cubo dolazi u podrazumevano "kockastom" pakovanju sa uputstvom, kratkim podsetnikom za podešavanje, parom belih rukavica, kablom za napajanje i kablom za vezu sa MP3 ili iPod plejerom (obostrani RCA - 3,5 mm). Iskreno, rukavice nismo očekivali, ali one svakako preciznije definišu eleganciju kojom Cubo odiše. Treba napomenuti da se Cubo proizvodi u sedam boja visokog sjaja, od crne i srebrne do zelene i pink, kao i u tri boje drveta. Nama je na test stigao cherry model, koji se savršeno uklopio uz radni sto i police istog finiša. Pri uključenju Cubo će od vas zahtevati da tačno podesite vreme, a moguć je prikaz u 12-časovnom i 24-časovnom
režimu. LCD displej je veoma lepo dizajniran, narandžaste je boje, s krupnim i čitkim ispisom brojeva.
Na Cubu smo prvo isprobali FM radio-prijem, koji je na našoj lokaciji bio sasvim solidan i bez uključivanja antene na zadnjem panelu. Razlog je to što Cubo već poseduje integrisanu antenu, a dodatnu nismo ni raspakivali. Moguće je memorisati šest radiostanica kojima se brzo pristupa sa gornjeg panela, gde je postavljen i zvučnik. Tu se nalaze i tasteri za alarm, kao i omiljeno dugme Snooze, odnosno "dremanje", koje će odložiti alarm za pet minuta. Inače, opcija za
dremku može odložiti alarm u rasponu od jednog do deset minuta, po želji korisnika. Buđenje je moguće uz zvuke CD plejera, radija ili karakterističnog pištanja. Zanimljivo je da je moguće podesiti dva alarma pomoću dva tastera, što je posebno zgodno ukoliko se ukućani bude u različito vreme. Ako se radi o supružnicima, predlažemo da levi taster koristi osoba koja preferira levu stranu kreveta, a desni taster osoba koja voli desnu stranu. Slušanje radijskog programa bilo je na sasvim solidnom nivou, jer je Cubo imao karakteristično otvoren i prostoran zvuk, te je u kancelariji stvarao finu atmosferu.
Sledeći test ogledao se u isprobavanju CD plejera. Cubo poseduje slot mehanizam koji radi fantastično - veoma brzo i precizno prihvata diskove, a bezbedno ih i izbacuje. Pri učitavanju originalnog muzičkog diska bilo mu je potrebno tačno pet sekundi da prikaže broj numera na disku i njihovo ukupno trajanje. što se opcija tiče, one su veoma korisne - moguće je ponavljati ceo disk ili samo jednu numeru, moguće je programirati do 20 numera, a moguća je, naravno, i reprodukcija po pseudoslučajnom izboru koju audiofili najređe koriste. Posebno je zanimljiva
opcija slušanja prvih deset sekundi svake numere sa diska.
Kao muzički test koristili smo čuveni album "Let It Die" grupe Feist, najviše zbog znatiželje kako će Cubo izaći na kraj sa dubokim bas područjem. Potpuno prozračan zvuk ispunio je prostoriju toplinom i bili smo zaista oduševljeni. Odjednom, primetili smo da se u nekim deonicama čuje distorzija najdubljeg basa u vidu karakterističnog "duvanja". Vidno razočarani, ali ne klonutog duha, odlučili smo da Cubo pomerimo iz trenutne pozicije i da bas-refleks usmerimo ka drugom, daljem zidu prostorije. Naravno, izobličenje je nestalo. Moramo pomenuti da Cubo na donjem panelu ima četiri kvalitetne silikonske nožice, koje sprečavaju nepoželjno klizanje uređaja po glatkoj površini poput stakla, a ujedno omogućavaju i dovoljnu distancu i fizičku odvojenost od podloge.
Cubo može da radi u tri režima - CD, FM i AUX, gde je poslednji eksterni ulaz koji će iPod generacija prihvatiti sa oduševljenjem.
Kome je Cubo namenjen? Rekli bismo, širokom krugu korisnika - da li vam treba elegantan radio-prijemnik i CD plejer za vašu kancelariju, da li želite da se budite uz
omiljeni CD ili želite da imate nešto da svira u kuhinji dok spremate obroke? U kancelariji, spavaćoj sobi i kuhinji Cubo će se savršeno uklopiti, vi samo treba da izaberete boju, a izbor je veliki. Neka dnevna soba ipak ostane rezervisana za pravi Hi-Fi sistem...
KARAKTERISTIKE
PLUS
Fina reprodukcija.
Buđenje uz radio ili CD.
Lakoća upotrebe.
Kvalitet izrade i dizajn.
MINUS
Mono reprodukcija.
Cubo
Reprodukcija: CD, CD-R, CD-RW, MP3, WMA
Alarm aktivira: CD, radio, pištanje
Memorija radio-stanica: 6
Memorija CD numera: 20
Integrisana FM antena
Priključci:
- 3,5 mm RCA za plejere
- FM antena
- stereo izlaz za slušalice
Boje: pink, crna, crvena, srebrna, bela, zelena, žuta, trešnja, javor, orah
Cena: oko 250 evra
IB sistem, tel: 011/2447-250
DAYENS JE JEDAN OD RETKIH DOMAć IH
PROIZVO đAČA KOJI ČVRSTO, SA OBE NOGE STOJI
NA ZEMLJI, PA ž LJIVO OSLU š KUJU ć I DISANJE
TR ž I š TA I POTREBE PROSEČNOG DOMAć EG AUDIOFILA
ako iza sebe ima zaista veliki broj modela, ova firma nije u svojoj istoriji često pravila preambiciozne izlete u hi-end klasu kutija, koja je ovde još uvek rezervisana tek za mali broj poklonika kvalitetnog zvuka. Držeći se ove taktike i jasnih principa izrade, prihvatajući sugestije krajnjih korisnika njihovih proizvoda, ova šabačka firma unapređivala je svoje modele i zaista postala referentna u donjoj i srednjoj klasi zvučnika. Upravo iz ove, budžetske klase stiže nam na test i
Za razliku od modela Ka1p, koji je svojom pojavom osvojio naše simpatije odmah po vađenju iz kutija, model Ka2P u tom pogledu ostavio je ipak nešto blaži utisak na nas. Uskraćen za elegantnu prednju i zadnju stranicu koje su na modelu Ka1p dodatno ojačane još jednim slojem drveta finiširanim u nešto tamnijem tonu od ostatka kabineta i bez ukusnih oblina koje su krasile ovaj model, Dayens Ka2P ukazao se pred nama u svoj svojoj klasičnoj jednostavnosti. Oštre crte kabineta, bez finesa koje su odlikovale slabiji model, čine da ove kutije deluju naizgled jeftinije i niže rangirane od pomenutog modela iste serije, koji je realno, po ceni i po performansama, niže pozicioniran od njih. Svakako nesvakidašnje u vezi s ovim zvučnikom jesu i njegove pomalo čudne proporcije, koje ga stavljaju negde na granicu između bookshelfa i podnostojeće kutije. Dimenzije kabineta su 50 cm visine, 20 cm širine, 38 cm dubine, a konstruisan je od medijapana debljine 19 milimetara. Kao i ostali modeli ove firme, finiširan je u prirodnom furniru, ovog puta svetlog tona. Iako zvanično pripada seriji Ka, model Ka2P zamišljen je kao potpuno zaseban projekat i neće se naći u sistemu kućnog bioskopa čija je izrada u ovogodišnjem planu Dayens radionice. Po rečima proizvođača, ovaj sistem činiće modeli Ka1p i Ka3p, verovatno potpomognuti odgovarajućim subwooferom i centralnim zvučnikom. Ova činjenica svakako objašnjava drugačiji pristup dizajnu kabineta, ali ne i njegove proporcije, koje čine da model Ka2P posmatran iz bilo kog ugla izgleda kao "skraćeni" floorstander ili bookshelf kutija sa neizmernom željom da poraste. Surfujući po novom sajtu šabačkog proizvođača, nalazimo i logično objašnjenje za ovo. Zapravo, Dayens Ka2P će vrlo rado "porasti", a ta njegova želja i nije tako "neizmerna" kao što sam rekao. Ona "iznosi" tačno 150 evra. Ako ovu sumu novca dodate na cifru od 500 evra, koliko je potrebno izdvojiti za model Ka2P, upravo ste ispunili sve uslove da umesto bookshelf kutija dobijete podnostojeće. Produžena verzija modela Ka2P zasnovana je na istim zvučničkim jedinicama, a oni koji tragaju za nešto dominantnijom bas linijom sigurno će biti prijatno iznenađeni ovakvom opcijom. U svakom slučaju, biće zanimljivo čuti kakve novine donosi podnostojeći model i koje su njegove prednosti u odnosu na bookshelf verziju koju testiramo ovaj put. Novina iz Dayens radionice jesu i prednje zaštitne maske, koje do sada nisu bile opcija. Uz doplatu od 20 evra i one će biti isporučene uz željeni model kutija.
što se tiče izbora samih zvučničkih jedinica model Ka2P donosi, kako i sam proizvođač kaže, uglavnom već dobro poznate stvari. Kao i kod slabijeg modela bas/srednjotonac je kompanije Peerless, serija SDS. Radi se o drajveru prečnika 6,5 inča sa membranom papirnog tipa. Kako i samo ime serije (SDSSuperior Dynamic Sound) nagoveštava, radi se o jedinici koja poseduje dobre dinamičke odlike, uprkos svojim kompaktnim dimenzijama i relativno pristupačnoj ceni. Po rečima stručnjaka iz ove danske fabrike, SDS serija mid/bas jedinica idealna je za kutije koje će biti deo manjih surround sistema, dok je istovremeno kompatibilna sa vrlo širokom gamom kutija različitih konstrukcija. Takođe, ovi drajveri ostvaruju odlične rezultate u kombinaciji sa subwooferima SDS serije, što u neku ruku objašnjava i njihovu primenu u celoj Ka seriji, koja pretenduje da obuhvati čitav komplet za kućni bioskop.
Drajver oznake XT25TG30-04 kompanije
Vifa, kao jedno od omiljenih rešenja ove firme za visokotonski spektar, našao je primenu i na modelu Ka2P. U prirodan i mek zvuk ove jedinice uverili smo se i ranije, testirajući modele Premium Micra i Classic Duo. Njegova fleksibilnost u smislu dobrog uklapanja sa velikim brojem različitih drajvera učinila ga je gotovo idealnim i u ovoj kombinaciji.
Kako je u mogućnosti da reprodukuje i tonove iz nešto nižeg spektra, kompanija Vifa preporučuje ga pre svega za dvosistemske konfiguracije. Njegov frekvencijski odziv kreće se u opsegu od 1.500 do 40.000 herca. Skretnica je, kao i uvek, delo domaće firme. U njenoj izradi korišćene su Dayens zavojnice motane na vazduhu, dodatno potapane u lak radi sprečavanja pojave mehaničkih vibracija. Ovim je postignuto i poništavanje mikrofonije, koja se kod jačih signala javlja u zavojnicama kao posledica vibracija. Tačka sečenja je na 2.200 herca. Kuriozitet u vezi sa celom serijom Ka, pa tako i sa ovim modelom, jeste sigurno i Mundorf kondenzator na putu signala visoke učestanosti. Damping kutija urađen je u kombinaciji sintetičke i prirodne vune, dok je interni ožičenje kompanije Neotech. Konektori su pozlaćeni, ne previše masivni, obezbeđuju čvrstu i sigurnu vezu (gola žica, banane, viljuške), takođe kompanije Mundorf.
Kako je vreme odmicalo, naše oči su se već lagano navikavale na proporcije modela Ka2P, a sa ušima je taj proces znatno kraće trajao. U našem standardnom sistemu (Re -
vox B780, pretpojačalo Electrocompaniet EC 4.7 i CD plejer Sony CDP-X333ES) novi Dayens se od samog starta osećao kao da mu je tu i mesto, odmah nagovestivši svoj potencijal. Sa svojih 88,3 decibela osetljivosti i impedansom od 8 oma, model Ka2P u ovakvoj kombinaciji svirao je lako i poletno, ne odajući potrebu za dodatnom snagom. U osnovi, model Ka2P posedovao je sva glavna obeležja zvuka specifična i za ranije testirane modele ovog proizvođača.
Muzikalnost i prirodnost, osećaj za prostor i sposobnost da slušaoca izuzetno brzo zainteresuje i uključi u muziku glavne su odlike i ovog modela. Tokom celog testa, bez obzira na vrstu muzičkog materijala, Dayens Ka2P zvučao je odlično organizovano i utegnuto. Raslojenost zvučne slike po dubini, kao i njena širina, uz odličnu težinu i energiju bas linije, dali su zvuku realističan i uzbudljiv karakter. Ovaj bookshelf zvučnik pokazao je naročitu sklonost ka reprodukciji živih snimaka, nepogrešivo vraćajući slušaoca u originalan ambijent. Iako skromnih dimenzija u poređenju sa zvukom koji je stvarao, model Ka2P bio je sposoban da sa lakoćom kreira tu iluziju prostranosti i veličine, u isto vreme odlično pozicionirajući muzičare na bini. Razlog njegovog koketiranja sa živim nastupima verovatno delom potiče i od činjenice da zvuči malo tvrđe i sirovije od modela Ka1p. Ovu sirovost nikako ne treba tumačiti negativno i dovoditi je u vezu sa agresivnim i napornim zvukom. Naprotiv, Dayens Ka2P izuzetno je prijatan i pri vrlo glasnom slušanju, nikada ne zamara niti prenaglašava bilo koji deo tonskog spektra. Njegov tonalni karakter i balans su prirodni i realistični. Tonovi visokog spektra poseduju odličnu detaljnost, organizovanost i ekstenziju, nikad ne prelazeći u domen grubog niti sladunjavog.
Prikaz činela bio je nesvakidašnje realističan, te se tako osim njihovih pozicija moglo tačno odrediti i mesto po kojem je činela i udarena (bliže obodu ili sredini). Kvalitet srednjotonskog područja takođe je bio za pohvalu, naročito ako se još jednom podsetimo cenovnog ranga kome ovi zvučnici nepravedno pripadaju. Dayens Ka2P na ovom polju kombinuje izuzetnu neutralnost sa izražajnošću i prefinjenošću kakvom se vrlo često ne mogu pohvaliti ni duplo skuplje fabričke kutije. Zaslugom otvorenog i prirodnog srednjotonskog spektra u zvuku je konstantno prisutna određena prijatnost i ambijentalnost.
Ovakav zavodljiv karakter u kombinaciji sa odličnim dinamičkim karakteristikama agilne i brze bas linije već uveliko je zvučni potpis ovog proizvođača.
U slučaju modela Ka2P gotovo je nemoguće napraviti poređenje sa drugim kutijama. Bogat, transparentan i prirodan, Dayens Ka2P će s lakoćom postideti gotovo sve fabričke kutije iz svoje cenovne grupe, koje se u poređenju sa njim mogu ponositi možda jedino šminkom i dekorom. Opet, sa druge strane, nije pravedno ni porediti ga sa podnostojećim ili bookshelf kutijama za čiju cenu u šapcu možete dobiti i kvalitetnu amplifikaciju pride. Ako bismo iz cele priče samo na momenat isključili cifre i račune, a ostali fokusirani isključivo na muziku, ovo drugo poređenje postaje daleko realnije i prirodnije, upravo zbog činjenice da su ove kutije svojim potencijalom znatno bliže ovoj drugoj, višoj klasi zvučnika.
KARAKTERISTIKE PLUS
Muzikalnost.
Brzo uvlači slušaoca u muziku.
Dinamičan i "live" zvuk.
širina i dubina zvučne slike.
Odnos performansi i cene.
MINUS
Ništa pri ovoj ceni.
Ka2P
Preporučena snaga pojačala: 50-180 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 42 Hz - 40 kHz
Osetljivost (1W@1m): 88,3 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x6,5 inča Peerless SDS 164 bas/ srednjotonac, 1xVifa XT25TG30-04 visokotonac
Dimenzije (VxšxD): 500x200x380 mm
Cena: 500 evra
Dayens, tel: 015/345-369
Još uvek pod pozitivnim utiscima akumuliranim tokom naše poslednje posete Nišu, na novi poziv firme ASD odazvali smo se bez oklevanja. Povod naše posete ovog puta, nažalost, nije bio tako egzotičan i grandiozan kao prošli, kada smo imali priliku da čujemo, a i osetimo kolosalne Orchestra Reference mkIII kutije, ali svakako je vredeo vožnje do Niša. Redovniji čitaoci časopisa već su upoznati sa činjenicom da ova niška radionica nije fokusirana isključivo na proizvodnju ovakvih hi-end kutija. Ranije testirani model Aria, kao entry-level varijanta zvučnika firme ASD, takođe je osvojio naše simpatije, pre svega odličnim odnosom cene i kvaliteta. Ovaj put slušali smo kutije koje nose ime Sonata, a predstavljaju sledeći nivo u proizvodnom programu niške firme.
Osim što dele slične gabarite i princip rada, oba modela karakteriše i specifičan izgled koji skoro nepogrešivo odaje njihovo poreklo. Kao i model Aria, kutije Sonata su u potpunosti domaći proizvod. Svi koraci u projektovanju i manufakturi ovih kutija izvedeni su od strane jednog čoveka, uz podršku jedine "gluve sobe" na ovim prostorima u kojoj su izvršena sva potrebna merenja i fina štelovanja.
Sonate su, takođe, transmisione kutije, s tom razlikom da ovog puta imamo trosistemsku varijantu. Otvor transmisije smešten je na leđima kutije, tako da su one nešto osetljivije na položaj u prostoriji, naročito na blizinu zadnjeg zida. Dimenzije kabineta su (VxšxD) 90x26x40 centimetara, a izrađen je od medijapana veoma čvrste konstrukcije. Masa od 42 kilograma, koliko Sonate imaju po komadu zajedno sa svojim postoljem, dovoljno govori o robusnosti i kvalitetu kabineta. Baza preko koje se kutije oslanjaju na pod je masivna, od medijapana velike debljine, crne boje, izuzetnog finiša, a na podlogu se oslanja preko tri šiljka, i to dva napred i jedan pozadi. Visinu šiljaka moguće je podesiti sa gornje strane i na taj način obezbediti ravnomerno naleganje na podlogu, kao i sam nagib kabineta. Inače, preporuka
proizvođača je da se kutije blago nagnu pozadi, radi uverljivijeg stereo prikaza i postizanja što bolje trodimenzionalnosti zvučne slike, naročito po dubini. Postavljena na ove stalke, Sonata je, poput ženske noge u cipeli sa štiklom, dobila vitkiju i elegantniju pojavu. Dobra vest je da ovi stalci idu uz zvučnike kao deo standardne opreme. Kutije su finiširane u prirodnom furniru premazanim
bajcom u tonu ružinog drveta. Maske su od crnog platna, pokrivaju veći deo prednje stranice, sužavajući se u donjem delu poput latiničnog slova V. Ovakav dizajn jasan je znak prepoznavanja ASD zvučnika. Ispod otvora transmisije sa zadnje stranice kabineta smešteni su kvalitetni pozlaćeni konektori, i to par po kutiji.
Osim čvrstog i masivnog kabineta, veliku odgovornost za solidnu težinu zvučnika snosi i impresivna bas jedinica, takođe ručne, domaće izrade. Radi se o jedinici sa papirnom membranom prečnika 8,5 inča. Pored većih dimenzija i mase u poređenju sa drajverima fabričkih kutija iz ovog cenovnog ranga, koje većinom koriste sitnije šestoinčne ili sedmoinčne mid/bas jedinice uglavnom identične za sve zvučnike iste serije (od najmanjeg bookshelf modela do najjačeg podnostojećeg), ova bas jedinica kreirana je isključivo za potrebe modela Sonata. Korpa drajvera je izuzetno čvrsta, od livenog aluminijuma. Prečnik kalema je 80 milimetara, a namotan je bifelarnom tehnikom, što znači da je žica namotavana istovremeno u dva reda, jedan sa unutrašnje strane nosača kalema, a drugi spolja. Ovakav pristup, po rečima proizvođača, obezbedio je izuzetne karakteristike, zbog kojih je ovaj drajver i korišćen u izradi kutija. Kretanje membrane vrši se u opsegu od ±1,5 centimetara, ostvarujući zvučni pritisak od 89 dB. Izuzetno velika amplituda kretanja membrane jasno je uočljiva i sa mesta slušaoca, tako da proizvođač savetuje slušanje sa maskama kako bi puna pažnja bila usmerena jedino na muziku. Donja granična frekvencija ove jedinice iznosi 26 Hz, dok je gornja ograničena na 2.800 Hz. Ispod bas drajvera smešten je visokotonac sa ferofluidom u magnetnom procepu kalotnog tipa sa kalotom od svile, takođe ručne izrade. Prečnik kalema ove jedinice iznosi 26 milimetara. Srednjotonac je istog tipa (kalotni, svileni), prečnika kalema 39 milimetara, kao i bas, motan kvalitetnom bakarnom žicom sa namotajima u dva reda. Ovaj drajver pokretan je masivnim magnetom prečnika 100 milimetara. Prednje maske
od plastificiranog aluminijuma crne boje obezbeđene su za visokotonski i srednjotonski drajver. Inače, treba naglasiti da sve zvučne jedinice u svom sastavu imaju još po jedan, takozvani kompenzacioni magnet.To se koristi u svrhu što boljeg i kvalitetnijeg magnetnog fluksa u magnetnom procepu istih.
Prelazne frekvencije su na 750 Hz i na 4.000 Hz. Skretnica je sa padom od 6 dB po oktavi, a u njenoj izradi korišćeni su kalemi motani na vazduhu, otpornici izuzetno male tolerancije i kvalitetni kondenzatori kompanije Mundorf. Ceo sklop smešten je u potpuno zasebno kućište, koje pruže neophodnu zaštitu od zvučnih talasa i vibracija bas jedinice. Ožičenje za visokotonski i srednjotonski zvučnik je posrebrni bakar firme Van den Hul CS12, a bas jedinica koristi Oehlbachov Rattle snake, u kombinaciji pola srebro pola bakar. Po podacima dobijenim u gluvoj sobi u Svrljigu, kutije su osetljive solidnih 86,6 dB, dok je impedansa 8 oma. Shodno tome, preporučena snaga pojačala za njih kreće se u opsegu od 50 do 200 vati po kanalu.
Sistem našeg domaćina uveliko je zadovoljavao ovaj uslov (kao i većinu ostalih), tim pre što je moćni Electrocompaniet AW250R bio u stanju da isporuči čistih 250 vati po kanalu. Ostatak sistema sastojao se iz dobro nam poznatog pretpojačala EC 4.7 i EMC1UP CD plejera istoimene norveške firme. Sve ovo bilo je povezano preko balansirane veze
Transparent Audio Music Link Ultra i Super interkonekt kablovima, dok je veza sa kutijama ostvarena preko Transparent Audio Music Wave Super zvučničkog kabla.
Kada smo ušli u prostoriju, Sonate su već bile priključene i na svom mestu, a mi smo odmah prepoznali numeru "Junior B" švajcarskog sastava "Yello", čiji su taktovi sasvim tiho i suptilno dopirali do naših ušiju. Još na samom početku, dok smo ćaskali, a muzika još uvek nije dolazila u prvi plan, nismo mogli a da ne primetimo informativnost
Sonata čak i pri ovako niskom nivou glasnoće. Zvuk koji je dopirao do nas karakterisala je izuzetna punoća i trodimenzionalnost, a kutije su svirajući i ovako tiho punile prostoriju ne previše skromne kvadrature (oko 35 kvadrata). Preslušavajući dalje ovaj album, koji je još tokom prošlih druženja spontano postao ultimativni test demonstracije moći zvučnika firme ASD, uverili smo se da ni model Sonata nije izuzetak u odnosu na ostale kutije iz ove radionice. Bas linija posedovala je odlučnost i punoću na kakvu ne nailazimo
previše često. Model Sonata odrađuje dinamičke zadatke bez ikakvog primetnog zamora, živo, osećajno i uz odsustvo koloracije. Blagi reverb efekat, uočen kod Aria, ovde je u potpunosti odsutan. Iako uglavnom zvuče veliko i sočno, prezentujući uverljivu dubinu i snagu, ove kutije istovremeno su i vrlo intimne, sa sposobnošću transparentnog prikaza finesa i detalja. Na ovaj način stvorena je kvalitetna struktura i mikrodinamički prikaz snimaka, kao vrlo važnih činilaca dobre reprodukcije. Dostizanje najdubljih tonova nikako ne predstavlja težak zadatak za ove kutije; oni su isporučeni sa uverljivom težinom i ekstenzijom. Ipak, prilikom slušanja primećujemo da u ovom delu spektra bas ponekad biva za nijansu naglašeniji, zadržavajući se u prostoriji nešto duže od onog što bi bilo idealno. Iako nismo isprobali, pretpostavljamo da bi sa jeftinijom amplifikacijom i izvorom zvuka ova osobina mogla biti još izraženija, ali verovatno ne u toj meri da bi obeshrabrila one koji preferiraju nešto dominantniju bas liniju. S druge strane, ovako bogat i masivan bas obezbedio je "siguran korak" i dobru podlogu za kvalitetnu komunikaciju sa svim muzičkim žanrovima. Visokotonski spektar je na mestu: otvoren i detaljan, niti isturen niti previše povučen. Takođe, karakterišu ga dobar fokus i čistoća, a kako je vrlo prirodan i blagozvučan nikada neće postati zamoran. Sonate smo slušali i vrlo glasno, a ova karakteristika zadržana je kao konstanta. Zaslugom visokotonske jedinice Sonate ne zvuče isforsirano, već toplo i opuštajuće, bivajući uvek prozračne i otvorene. Iako vrlo detaljan i jasan, ovaj deo tonskog spektra ni u kom slučaju ne teži kliničkoj analitičnosti, niti se približava zoni oštrine i prenaglašenosti. Numera "Keith Don't Go" Nilsa Lofgrena reprodukovana je sa vrlo izraženom energijom i emocijama, u potpunosti rekonstruišući živi nastup i pozornicu.
Srednjotonski spektar zadržao je prirodnost i otvorenost, ostajući na taj način u harmoniji sa visokim tonovima, sa kojima je skoro "bez šavova" spojen u jedinstvenu celinu. U isto vreme, prelaz ka nižim tonovima bas registra takođe je bio neosetan i prirodan. Glasovi i akustični instrumenti zvučali su bogato, reprodukovani u svojoj prirodnoj veličini i jasno pozicionirani na bini.
Generalno, model Sonata karakterno se podudara sa ranije testiranim kutijama Aria. Ovog puta ritmičnost, tečnost i odlučnost bas linije, kao i transparentnost zvuka, izdignuti su na viši nivo, čineći Sonate još primamljivijim kutijama od modela Aria. One na pravi način demonstriraju veliki i "mišićav", a u isto vreme muzikalan i energičan zvuk, svojstven svim kutijama firme ASD. Iako uglavnom zvuče veliko i sočno, prezentujući uverljivu dubinu i snagu, ove kutije istovremeno su i vrlo intimne, sa sposobnošću transparentnog prikaza finesa i detalja
KARAKTERISTIKE PLUS
Muzikalnost, ritmičnost.
Bogat i sočan zvuk.
Prirodnost i neusiljenost reprodukcije.
Stalci.
MINUS
Blago vidljivi spojevi furnira.
Za nijansu naglašeniji bas.
Sonata
Preporučena snaga pojačala: 50-200 W
Frekvencijski opseg: 27 Hz - 24 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86,6 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: trosistemska transmisiona kutija
Dimenzije (VxšxD): 90x26x40 cm
Masa (sa bazom): 42 kg
Cena: 2.300 evra
ASD, tel: 018/252-700
U zahtevima publike za dodatnim vatima, Bračinac Audio Systems je otišao do sada najdalje, modelom Delta 66 linije C/Class koji odlikuje masivnih 30 kilograma čiste cevne tehnologije.
Na već prepoznatljivoj crnoj šasiji sa drvenim bočnim oblogama smešteno je ovo kontrolisano pojačalo, dakle sa samo jednim ulazom i kontrolom jačine preko Alpsovog potenciometra na ulazu koji je optimizovan za maksimalne nivoe signala od 2 volta. Signal dolazi na duple triode Gammatron 12SN7 američke proizvodnje (jedan par po kanalu) koje istovremeno rade kao triodni pobudni stepen izlaznih cevi i obrtač faze sa izvodom u katodi. Preko kondenzatorske sprege izvedene polipropilenskim blokovima Mundorf signali vode u push-pull izlazni stepen koji čine po dve bim tetrode KT66, koje su ovde uparene kao kvartet. KT66 su zanimljive cevi koje, iako uslovno umanjeni modeli KT88 (maksimalne disipacije preko 40 W, dok KT66 imaju oko 30 W), ima svoju istoriju, vezanu za engleskog giganta EMI-ja, koji je na
tetrodu sa tačno odmerenim rastojanjima elektroda do kojih je došao njihov zemljak inženjer Heris postavio dva ekrana za usmeravanje mlaza elektrona, kao i za sakupljanje sekundarne emisije – ovo poslednje se vidi kao plavičasta aura po obodu kada je cev sasvim nova ili kada je pri kraju svog životnog veka. Tako je dobijena bim-tetroda koja je rešila određenu nepravilnost (“kink”) u karakteristici obične tetrode i po tome dobila naziv “kinkless tetrode” – KT. Izlazne cevi su ovde vezane u ultralinearnom spoju, vrsti sprege koja istovremeno omogućuje najbolje osobine triode i pentode i poništava njihove individualne nedostatke. Do zvučničkih terminala vodi po jedan izlazni transformator koji je po projektu Bračinca napravio domaći konstruktor “Stevanović trafo” iz Niša. Napajačka sekcija je rešena sa dva transformatora, jednim masivnim od 800 VA za izlazni stepen i drugim koji obezbeđuje napajanje za grejanje i 12SN7. Ispravljanje napona je takođe cevno, sa dve paralelno vezane 5AR34 engleske proizvodnje. U filterskoj
sekciji koja obezbeđuje visokostabilisanu jednosmernu struju je prigušnica od 10 H, kao i polipropileni i kondenzatori sa papirom u ulju.
Još jedan zanimljiv detalj: vremenom je uspostavljena sinergija pojačivača BAS i kablova Chord koji se ovde koriste za interno ožičenje. U modelu Delta 66 od izlaznih transformatora do zvučničkih terminala vodi žica Odyssey.
Ostatak opreme i izrade je već poznat i očekivano solidan, doduše sa poboljšanim kvalitetom ležišta cevi.
Delta 66 je bez greške čistokrvni BAS: njegova minimalistička konstrukcija ne obuhvata nijedan postojeći sistem zaštite izlaznih cevi niti zvučnika, te stoga oprez: uvek držite potenciometar utišan do kraja i strpite se kojih desetak minuta. Za to vreme moći ćete da čujete koje po pucketanje koje izazivaju pregrejani elektroni koji su utekli prema anodi, tek da bi šarm lampi bio najavljen.
Milan M. MiloševićPrvi utisak o zvuku modela Delta 66 je, kako dosadašnje iskustvo sa BAS-om uči, u prvi mah solidan i korektan. Prvo se primećuju prilično nizak nivo šuma i veliki dinamički raspon. Zatim, u pitanju je zaista pozamašna snaga za cevnu kategoriju koja dobro vodi zvučnike snage preko stotinu vati na nekim vrlo zahtevnim materijalima, po pravilu rezervisanim za tranzistorske uređaje. Na glasnim nivoima, push-pull topologija dolazi do izražaja priličnom brzinom i iznenađujućim tranzijentnim odzivom, uz poprilično detaljan tretman muzičkih informacija i informativnost signala, čak i na kompleksnoj muzici. Delta 66 nema običaj da se zbuni, da maskira ili presvirava tiše delove tonske slike u korist glasnijih.
Kod muzičke pozornice čini se da je sve poprilično na mestu. Scena je široka i korektno popunjena postavkom instrumenata ili studijskim miksom, bez tendencije da na glasnim pasažima diše, skuplja se ili širi kako bi izlazni stepen mogao da pokupi i izbaci sve signale kroz zvučnike. Naprotiv, Deltu 66 odlikuje prostorno vrlo stabilna tonska
slika i osećaj lakoće, gotovo nadmoćnosti sa kojom svira. Ipak, još uvek se dobro sećam utiska o BAS-ovom pojačalu Flux koje smo testirali u broju 21: u pogledu stabilnosti nema sumnje da je Delta značajan korak napred, mada je veća snaga na neki način "ogrubela" zvuk u najfinijim detaljima, što dolazi do izražaja kod snimaka koje poznajete u dušu. Krajnja detaljnost i rezolucija nisu u potpunosti izvedene kao kod modela Flux.
To je, međutim, cena koju je potrebno platiti za napred navedene prednosti. Delta 66 pokazuje i izvesno ograničenje u najnižoj oktavi opsega koja gotovo da nikada nije prisutna. Dok za navedenu topologiju ona ne bi trebalo da predstavlja problem, usko grlo izgleda da leži u projektnim ili konstrukcionim ograničenjima izlaznih transformatora. Upravo odsustvo ovog dela spektra veštački pojačava i ističe prisutnost viših, i to neparnih harmonika u prijatnoj, tipično cevnoj distorziji koja je naročito čujna na tačkama refleksije i rezonance u prostoriji. Ovo bi mogla da bude jedina zamerka na pojačalo koje je sveukupno vrlo detaljno,
informativno i transparentno. Za Deltu 66 bi se moglo reći da je predstavnik cevnog zvuka po ukusu nove generacije, dakle tačnog, preciznog i detaljnog, koji odgovara novim digitalnim formatima, bez starinskog, nostalgičnog fona.
Delta 66 nudi solidnost i stabilnost u zvuku koja je sada već očekivana od imena BAS. Robustne izrade, sa ipak prisutnim rafinmanom cevnih uređaja, Delta je masivno pojačalo sa čak 25 solidnih cevnih vati što će bez problema pokrenuti većinu kućnih zvučnika. Ultralinearni spoj idealno ujedinjuje vrline triode i pentode u zvuk koji je muzikalan, plemenit i istovremeno moćan. Ipak, ako se uporedi sa modelom Flux (Hi-Files br.21) jasno je da je Golijat izgubio nešto od Davidove suptilnosti i detaljnosti nauštrb snage i kontrole. Slično tome, osetno je “rezanje” najniže oktave koja ustupa mesto višim harmonicima u uvek prijatnoj cevnoj eufoniji. Minimalistička konstrukcija sa samo jedim ulazom je još jedan praktičan nedostatak.
Ipak, Delta 66 reprodukuje muziku sa snagom gotovo trostruko većeg tranzistorca i sa lepotom i suptilnošću čistokrvne klase A čije se cevno poreklo nazire tek u visokom opsegu i spektru topline, sa već pomenutom cevnom distorzijom. Konačno, Delta nije probirljiva u pogledu zvučnika, njihove topologije niti impedanse. Ukratko, dopadljivo i sa dovoljno snage, tako da je lako uklopiti ovo pojačalo u sistem i saživeti se sa njime.
KARAKTERISTIKE PLUS
Snaga i stabilnost sa tonskom neutralnošću.
Vrlo nizak nivo šuma.
MINUS
Osetan pad basa u najnižoj oktavi.
Veća snaga znači i manje suptilnosti.
Sonata
Topologija: Push-pull u UL spoju
Snaga: 2 x 25 W u klasi A
Broj ulaza: 1 linijski
Osetljivost: 2 V
Cena: 1.399 evra
IB sistem, tel: 011/2447-250
MALO POZNATI NEMAČKI PLEJER S POČETKA DEVEDESETIH
Kompanija Grundig je jedan od najstarijih proizvođača zabavne elektronike na Starom kontinentu. Osnovana još 1930, na početku se bavila prodajom radio-prijemnika, da bi ubrzo posle rata, u još uvek razorenoj Nemačkoj, njen osnivač Maks Grundig uvideo rastuću potrebu tržišta, te startovao sopstvenu proizvodnju. Tokom godina Grundig je, kao i većina proizvođača u istoj branši, prolazio kroz razne faze, od kojih su neke bile blistave a druge ne. Fabrike su nicale, kako u Nemačkoj, tako i van nje, a vlasnička struktura se menjala: tokom jednog perioda većinski vlasnik bio je Philips, kasnije bavarski konzorcijum, ali sve to nije spaslo kompaniju od bankrotstva tokom 2003. godine. Trenutni vlasnici firme su britanska kompanija Alba plc. i turski proizvođač Beko Elektronik. Grundig je oduvek negovao široku lepezu proizvoda, a ono po čemu je postao poznat su uglavnom televizori, radio-prijemnici i video-rikorderi. Hi-Fi orijentacija ove firme bila je vrlo specifična: najčešće se radilo o uređajima donje i srednje komercijalne klase, ali se kompanija godinama obazrivo trudila da zauzme poziciju i u High-Endu. Najpre su to činili aktivnim zvučnicima iz Monolith serije, iz koje neki modeli ulivaju poštovanje i danas, da bi krajem osamdesetih godina napravili snažan zaokret, plasirajući prvu generaciju serije pod tržišnim imenom Fine Arts kao pandan skupim modelima velikih igrača. Nažalost, sama logika proizvođača bila je pomalo čudna: umesto da novo ime predstavlja samo vrh ponude, u opticaju su bili i uređaji srednje klase, kao i neki koji su joj jedva pripadali, što je dovelo do prilične konfuzije. Kasnije, Fine Arts serije su uglavnom sastavljene od modela niže srednje klase, sa retkim primercima koji su spadali među
egzotičnije sprave. Vodeća grupa sadržavala je pojačalo, digitalni tjuner i CD plejer, koji je ostavio najupečatljviji trag i kojeg danas predstavljamo. Grundig CD9009, kako glasi njegovo ime, bio je sjajno napravljen u portugalskoj fabrici iz koje su mnogi Fine Arts proizvodi izašli na svetlost dana.
Inženjeri Grundiga su uradili lep domaći zadatak analizirajući Philipsove i Marantzove uspehe i promašaje, posegnuvši za proverenim rešenjima u dizajnu svog uređaja. Mehanička izrada plejera je klasična i veoma kvalitetna: čvrsta čelična šasija sa odvojenim sekcijama napajanja, servo kontrole i analognog dela. Unutrašnjost je pobakrena, zbog smanjenja uticaja parazitskih struja, a cela grdosija ima 14 kilograma. Izlazi su u obliku dva para kvalitetnih, pozlaćenih koaksijalnih priključaka za varijabilni i fiksni izlaz, a tu su i balansirani konektori. Glavne komande za upravljanje plejerom su metalne, dok je nosač diska od kompozitnog materijala. Priključak za struju je odvojiv, ali nije po IEC standardu (kao na napajanjima desktop računara) već je Philips tipa, što predstavlja mali problem pri instalaciji kvalitetnijeg strujnog kabla.
U vreme kada se nazirao uspon jevtinih, rezonantnih, plastičnih mehanizama, Grundig je posegao za sigurnim rešenjem i jednim od najboljih transporta ikada - Philipsom CDM1 Mk2, poznatim iz plejade plejera više i visoke klase: swing arm sistem, laser sa jednim zrakom i livena šasija, te motor bez četkica, velikih gabarita i inercije, namenjen za pogon diska - samo su neke od njegovih najuočljivijih osobina.
Ništa manje pažnje nije posvećeno ni elektronici: upotrebljeni su zasebni transformatori za napajanje analogne i digitalne sekcije, mada postoji mogućnost daljeg unapređenja, prvenstveno u domenu izbora kvalitetnijih elektrolitskih kondenzatora. Digitalno/analogni konvertor svakako je polje na kojem ovaj plejer blista: kao i u slučaju transporta, nije posegnuto za novijim i jevtinijim bitstream rešenjem koje je Philips nudio, već je primenjen pravi dragulj, miljenik audiofila sklonih multibitnim predstavnicima - TDA1541A, i to u skupom Silver Crown izdanju. Podsetimo, Silver Crown oznaka, u obliku male krune, na integrisanom 1541 kolu označava komad selektovan tokom proizvodnje, izabran između 100.000 primeraka zbog svoje muzikalnosti, linearnosti i ostalih tehničkih karakteristika. Dva takva konvertora postavljena su u CD9009, dok su oko njih kvalitetni kondenzatori umesto jevtinih elektrolita, čime je nivo zvuka dodatno poboljšan.
Izlazni deo ne predstavlja radost za obične korisnike, ali je milina za modifikaciju: koriste se četiri najobičnija operaciona pojačivača po kanalu koji su u svoje vreme smatrani za audiofilske, a danas su jedva mediokritetni. Unapređenje ovog stepena CD9009 obuhvata moguću zamenu navedenih kola nekima od boljih raspoloživih na tržištu, pa sve do egzotičnih rešenja uz pomoć elektronskih vakuumskih cevi. Treba napomenuti da samo integrisano kolo TDA1541A ne poseduje fabrički ugrađene operacione pojačivače pre izlaza, kao što je to slučaj sa kasnijim Philips konvertorima, gde su implementirana kola inferiornog kvaliteta - ovo je jedan od razloga zbog kojeg modifikacija izlaza na
plejerima sa TDA1541A pruža bolje rezultate. Ergonomija Grundiga CD9009 je na visokom nivou: ekran je matričnog tipa, veoma informativan, s velikim ciframa i vrlo jasne, prijatne boje. Sve komande su pristupačne, a posebno je zanimljiv retko primenjivan Jog Shuttle na desnoj strani plejera. Njegova uloga je u pretraživanju pesama u čak tri stepena, dok se unutrašnji prsten može koristiti za regulaciju brzine reprodukcije, što se početkom devedesetih godina koristilo samo na profesionalnim uređajima i predstavlja retkost. Pomeranjem navedenog prstena na jednu ili drugu stranu dolazi do promene brzine u desetim delovima procenta, a sve to prati jasna informacija na displeju. Pored svih standardnih opcija, CD9009 poseduje i FTS – Favourite Track Selection, sistem koji je Philips uveo još 1986. godine, a koji se zasniva na memorijskom modulu u koji se upisuju podaci za određeni broj diskova. Oni sadrže ime diska i pesme odabrane po želji koja će se reprodukovati po startovanju – otprilike, neka vrsta permanentnog programiranja redosleda traka. Slične mogućnosti je u to vreme forsirao i Sony.
Ukratko, veoma dobar: dinamičan, postojan i voluminozan, vrlo detaljan na celom području i sa možda najboljim basom koji sam ikada čuo kod integrisanog CD plejera - jasan, moćan, pun, bez zamućenja i električne interpretacije, koja je tako česta kod CD reproduktora. Tokom perioda u kojem sam posedovao navedeni plejer, postavio sam ga na par prilično teških uporednih testova sa nekoliko drugih uređaja: bili su to Philips CD304 Mk2, sa kojim CD9009 deli bazični konvertor i mehaniku, zatim multibitni Denon DCD3300, poznati "teškaš" iz zlatnih vremena ove firme, i Sony CDP-X779ES. Denon 3300 je bio za trećinu skuplji od Grundiga, Philips upola jevtiniji, a Sony s približnom cenom, ali ipak par godina mlađi i jedini jednobitna mašina.
Poređenje sa Philipsom CD304 Mk2 dalo je očekivane rezultate: CD9009 je imao sličan karakter zvuka, ali daleko rafiniraniji, sa ispeglanim mnogim nedostacima koje navedeni Philips poseduje. Bas je, jednostavno, neuporediv i potpuno je iznenađenje šta se može postići sa TDA1541A. Navedeni 304 Mk2 pored Grundiga nema mnogo toga da traži i osećaj je kao kada biste pored Terminatora postavili Mr. Beana. Nastavljajući dalje test, zaključili smo da je Denon DCD3300 mekši, umilniji, jednako detaljan, nešto muzikalniji i na prvi pogled punijeg basa,
ali bez definicije, jednostavno "pumpanje mišića". Treba napomenuti da Denon koristi Burr Brown PCM56 konvertore, koji su skoro jednako slavni kao i Philipsov proizvod. što se ličnog ukusa tiče, pre bih se opredelio za Grundig nego za Denon. Na kraju, došao je red i na Sonyjev vodeći model iz generacije 1992. Opet je CD9009 briljirao u basu i, iako je Sony sjajna mašina, Grundig ga je u tom pogledu jasno porazio. Međutim, 779ES je odneo pobedu u svemu ostalom: muzikalnosti, emotivnosti, skladu muzičke slike, prostornosti i detaljnosti. Mane srednjotonskog i visokotonskog područja kod CD9009 mogle su se jasno videti, a to su iste one koje se primete i kod Philipsa CD304 Mk2 i još nekih implementacija navedenog konvertora: pomalo zrnasta struktura zvuka i povremeni osećaj da u srednjotonskom opsegu pred vama svira veštačka, električna sprava. To je, nažalost, ono zbog čega su audiofili, ljubitelji analognog zvuka, u startu odbacili CD plejer kao lažnu predstavu. S vremena na vreme činilo se da zvuk sa CD9009 dolazi od više različitih muzičara koji sviraju svako za sebe, a ne kao celina.
Ne treba biti prestrog – CD9009 je vrlo dobra mašina, kojoj nedostaje jedino blaga korekcija zvuka u apsolutnom smislu u poređenju sa šampionima klase. Postoji solidna mogućnost da bi se modifikacijama ovog plejera dobilo mnogo, a neki su se već i oprobali u tome, sa rezultatima za koje kažu da su više nego dobri. Zato, ukoliko ste ljubitelj Philipsove škole CD plejera i imate priliku da kupite Grundig CD9009, ne čekajte, nećete se pokajati.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Izuzetan kvalitet mehaničke izrade.
Bazične komponente sjajnog kvaliteta.
Sjajan bas.
Detaljnost.
Ponekada "zrnast" zvuk.
Izlazna i napajačka sekcija mogle bi biti bolje
Kabl i priključnica za napajanje.
Konvertor: 2 x TDA1541A Silver Crown
Analogni izlazi: koaksijalni, balansirani
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz ± 0,5 dB
Odnos signal/šum: ≥ 116 dB
Dinamika: ≥ 98 dB
Masa: 14 kg
Kataloška cena: 1.500 evra (oko 1990. godine)
www.grundig.de
J EDAN OD NAJPOZNATIJIH AFRIČKIH MUZIČARA A LI FARKA TOUR é UMRO JE PRE DVE
GODINE, U 67. GODINI ž IVOTA. S MRT JE DOČEKAO U RODNOM MALIJU, SMATRAJU ć I
SEBE PRE SVEGA POLJOPRIVREDNIKOM. I PORED TOGA, OSTVARIO JE IZUZETNO BOGATU
MUZIČKU KARIJERU, OSVOJIO VI š E NAGRADA, UTICAO NA MNOGE MLADE AFRIČKE
MUZIČARE, ČASOPIS R OLLING S TONE GA JE PROGLASIO JEDNIM OD STO NAJBOLJIH
GITARISTA SVETA...
Ali Farka Touré rođen je 1939. godine na severozapadu Malija, u selu Kanau na obalama reke Niger. Bio je deseti sin njegove majke, ali i prvi koji je poživeo duže od par meseci. Po afričkom običaju da se detetu u porodici gde su deca već umirala da neobičan nadimak, Ali je nazvan Farka (magarac), po životinji kojoj se dive zbog snage i upornosti. Bez oca je ostao pre prvog rođendana, a sa ostatkom porodice preselio se u mesto Nijafunke, nešto južnije od rodnog Kanaua. Tu je odrastao u miru i tišini okruženja u kojem nema struje i u koje je tek nedavno stigao telefon. Stanovnici ovog velikog sela živeli su od poljoprivrede, stočarstva i ribarenja.
Muzikom su se u Maliju mogli baviti nasledni muzičari, posebna kasta koja je učestvovala u religijskim obredima koji su najviše vezani za reku i verovanje da u njoj postoji svet duhova Ghimbala. Decom reke nazivani su oni koji su na neki način mogli da komuniciraju sa tim svetom, a to su bili i muzičari. Alija je još u mladosti opčinila muzika izvođena tokom Ghimbala ceremonija. Bilo ga je teško odvojiti od muzičara koji su koristili tradicionalne instrumente: đerkel gitaru sa jednom žicom, njarka violinu sa jednom žicom i ngoni lautu sa četiri žice. Kako porodica nije smatrala muziku prihvatljivim zanimanjem, njegova fascinacija nije ohrabrivana, te je dane provodio pomažući u poljoprivrednim
poslovima. Ipak, njegova "magareća" priroda mu je omogućila da već sa 12 godina nabavi svoju prvu đerkel gitaru. Osećao se vrlo prirodno sa gitarom u rukama i brzo je savladavao sviranje. Ipak, zbog tradicionalnog shvatanja da se samo nasledni muzičari smeju baviti tim poslom, njegovo sviranje nije bilo prihvaćeno. Poslali su ga u susedno selo da se izleči, a kada se godinu dana kasnije vratio, prihvaćeno je da ipak ima moć komunikacije sa duhovima. Dobio je i nadimak "dete reke", a uz razne poslove neprestano je učestvovao u Ghimbala ceremonijama i razvijao svoje muzičko znanje. Do kraja tinejdžerskih godina naučio
je tečno sedam malijskih jezika, kao i da svira ngoni lautu, njarka violinu i peul flautu od bambusa.
U kom god kraju da je boravio susretao se sa majstorima muzike i usvajao njihove repertoare. Kao pripadnik naroda Sonrai, koji čini većinsko stanovništvo Nijafunkea, uglavnom je pevao na tom jeziku, ali je često koristi i peul. Prekretnicu u njegovom muzičkom razvoju učinio je nastup Nacionalnog baleta Gvineje 1956. godine. U njemu je učestvovao gitarista Keita Fodeba, koji je svirao na klasičnoj gitari sa šest žica. To je kod Alija stvorilo neverovatnu želju da upozna njemu sasvim nov instrument. "Tada sam se zakleo da ću postati gitarista. Nisam znao njegovu gitaru, ali mi se puno svidela", rekao je o tom trenutku. Pozajmio je jednu gitaru i počeo da uči da svira na njoj. Ubrzo je shvatio da mu je lako da tradicionalnu muziku Malija prilagodi instrumentu sa šest žica. Uz vežbanje sviranja na gitari, naučio je da koristi i udaraljke, bubnjeve i harmoniku. Nekoliko puta je čak nastupio izvodeći pesme francuskog šansonjera Charlesa Aznavoura! Ipak, za njegovu muzičku karijeru mnogo je bitnija bila 1960. godina i proglašenje nezavisnosti Malija. Novi predsednik Modibo Keita inicirao je promociju umetnosti i kulture, zbog čega su formirane trupe koje su
predstavljale šest regiona Malija. Dve godine kasnije, Ali je bio angažovan u trupi koja je predstavljala oblast Nijafunke. To je značilo da je pevao i svirao, ali i da je uvežbavao pevače i plesače u trupi koju je činilo 117 ljudi. Bili su veoma uspešni na takmičenjima održavanim svake druge godine tokom šezdesetih. Tih godina je i pratio brojne pevače, a osnovao je i sopstvenu grupu, koja je 1963. godine snimila svoju prvu ploču. Prvo putovanje izvan Malija Touréa je iznenadilo 1968. godine. Odabran je da uz Kelitiguija Diabatéa i Djelimadiaja Tounarua predstavlja svoju zemlju na međunarodnom festivalu u Sofiji. Izvodili su aranžmane tradicionalne muzike, a Ali je svirao gitaru, flautu, đerkel i njaru. U Sofiji je 21. aprila 1968. godine kupio i svoju prvu gitaru.
zemljoradnjom. Ljudi iz kuće World Circuit došli su u Bamako da otkriju ko je misteriozni čovek čije se numere puštaju u Londonu, pošto na albumima koje je objavio Son Afric nije bilo nikakvih podataka. Srećom, u vreme kada je na malijskom radiju emitovan poziv da se "pojavi", Ali je bio u prestonici i čuo ga je. Zahvaljujući tome, po drugi put je izašao iz svoje domovine i 1987. je nastupio u Velikoj Britaniji. Bez trunke treme, odsvirao je niz vrhunskih koncerata i oduševio publiku. Iste godine, njegov prvi album objavljen van Afrike postigao je trenutni uspeh na World Circuit etiketi.
Do tada, Ali je uživao svirajući tradicionalnu muziku upotrebljavajući netradicionalne instrumente. A onda mu je prijatelj iz Bamaka pustio ploče Jamesa Browna, Otisa Reddinga, Wilsona Picketta i drugih velikana. Sve što je čuo dodirnulo ga je jer je osetio i puno sopstvene tradicije u njihovim delima, a najviše je uživao u muzici Johna Leeja Hookera. Kada je njega čuo, postao je ubeđen da je ta muzika odvedena iz Malija.
Tokom sedamdesetih radio je kao radijski tonac, što mu je dalo priliku i da svira u radijskom orkestru, te da u pravom studiju snima svoju muziku. Nju je i emitovao na radiju, čime je privukao znatnu pažnju. Na predlog prijatelja, neke snimke poslao je kompaniji Son Afric. Par meseci kasnije, njegov prvi album, jedno od prvih malijskih komercijalnih izdanja, izašao iz produkcije. Nastavio je da snima u Bamaku i da šalje trake u Pariz, kako je nastalo čak sedam albuma. Izbor numera iz tog perioda objavljen je na izdanju "Radio Mali" 1999. godine. Uspeo je da izgradi zavidnu reputaciju solo izvođača koji odbija da napusti tradicionalnu muziku i ode u vode "komercijale", ali nije još dugo ostao u glavnom gradu države.
Kada je 1986. jedan od njegovih albuma iz "Radio Mali" perioda počeo da privlači pažnju londonskih di-džejeva, on je već nekoliko godina živeo u selu, baveći se
Nakon toga, nastupao je širom Evrope, SAD i drugih kontinenata, a za World Circuit snimio je još pet albuma, uključujući veoma uspešne "The River", "The Source" i "Talking Timbuktu", za koji je dobio i Grammy nagradu. Na tom izdanju sarađivao je sa Ryjom Cooderom, čime je samo učvrstio svoju međunarodnu reputaciju. No, uprkos neverovatnom međunarodnom uspehu, Ali je sve manje imao želju da napušta svoj rodni kraj. Jedini način da snimi novi album bio je da studio "dođe do njega".
Tako je nastao "Niafunké". Snimljen u pauzama napornog zemljoradničkog dana, u prostorijama napuštene poljoprivredne škole. Sav svoj ugled i uspeh ulagao je u lokalnu zajednicu. Pomagao da se izgrade sistemi za navodnjavanje i poboljšaju uslovi za poljoprivredu. To je dovelo i do toga da 2004. bude izabran na mesto gradonačelnika Nijafunkea.
Tokom poslednjih godina života sve se ređe bavio muzikom. Učestvovao je u snimanju Scorseseovog filma "Feel Like Going Home"
o istoriji bluza, a retke nastupe nije birao po ponuđenom honoraru. Poslednje albume snimio je u hotelu "Mandé" u Bamaku, a među njima je i fenomenalni "Savane", čije objavljivanje nije dočekao. Umro je 7. marta 2006. godine. Posthumno je odlikovan najvišim priznanjem u Maliju (Commandeur de l'Ordre National), a sahranjen je sa najvišim državnim počastima. Ipak, on je bio "samo" zemljoradnik koji je voleo muziku.
ODABRANA DISKOGRAFIJA:
1984 - "Ali Farka Touré" (Red)
1988 - "Ali Farka Touré" (Green)
1990 - "African Blues"
1990 - "The River"
1993 - "The Source"
1994 - "Talking Timbuktu"
1999 - "Niafunké"
2006 - "Savane"
Label Star
verovatno bi prošlo nezapaženo da kroz web nije prostrujala informacija o tome da će ovaj album biti pod Creative Commons licencom. Ništa neobično, ali urednici par popularnih blogova su to prepoznali kao korak mainstream izdavaštva kao prostoru slobodne kulture... Ali, njen album morate čuti najviše zato što je muzika koju stvara neobično kompleksna - kombinacija apstraktnih elektronskih tema i pop senzibiliteta. Pored toga, izdanje (ako ga naručite u fizičkom obliku) dolazi kao komplet CD-a, DVD-a i vinila. A osim muzike i grafičkih elemenata, dobijate i video materijal koji prati njenu muziku. Doduše, Tone je deo video materijala ponudila
(ko bi ikada očekivao da je Chan otpeva bolje od Janis). Jedina originalna pesma je "Song to Bobby", posvećena Bobu Dylanu, u kojoj ga se priseća bukvalno (pevajući o odlasku iza bine na njegovom koncertu), ali i stilom pevanja, gde ga je skoro potpuno "skinula". Izdanje "Jukebox", nažalost, nema blistavi trenutak koji bi privukao veću pažnju mainstream publike, ali sve ljubitelje korena rok muzike mora da zainteresuje da makar jednom (a zašto da ne i više puta) čuju kako zvuči kada Cat Power snimi ploču u Dylanovom fazonu.
Kada se 1997. godine pojavio album "Popcyclopedia" i oduševio ljubitelje savremene pop muzike, malo je reći da je nastupilo dugo doba razočaranja kada su shvatili da grupa Popcycle neće imati novo izdanje. Pokretačka snaga tog benda Milan Glavaški otišao je u Budimpeštu, gde se najpre oprostio od muzike, a potom opet našao inspiraciju i počeo da stvara. Nakon puno sviranja u njegovom podrumu i nekoliko upečatljivih nastupa sa Kenom Stringfellowom, Rebel Star su se učvrstili u mešovitoj postavi sa muzičarima iz Mađarske i ljudima sa kojima je Glavaški sarađivao u Srbiji. Debi album "So" objavljen je u potpunosti u skladu sa aktuelnim muzičkim trenutkom - potpuno besplatno se može preuzeti sa njihovog internet sajta, a ko želi CD izdanje platiće u suštini simboličnu svotu.
Muzika koju Glavaški sada stvara bez ikakve sumnje upućuje na njegov muzički izraz, a istovremeno nije kopija radova njegovih ranijih grupa. Rebel Star sviraju "stari dobri" rokenrol na najbolji mogući način. Duh Boba Dylana transponuju u kraj prve decenije 21. veka, dodaju mu zrnce reskih power pop gitara i tekstove koji mešavini daju atmosferu koju će osetiti svi koji su "proterani" sa ovih prostora i oni koji se tako osećaju. Kroz deset pesama Glavaški slika prostor na kojem živimo, prenosi emocije koje svako ko razmišlja ovde oseća, i na kraju ne nudi happyend jer isti ne može postojati. Možemo samo uživati sa istomišljenicima i slušati ih sa zvučnika ili uživo...
TONE - "SMALL ARM OF SEA"
Urlyd
Krajem januara, Tone je objavila svoj debi album "Small Arm of Sea". Iako se radi o fantastičnom eksperimentalnom izdanju,
i za besplatno gledanje na njenom sajtu, ali ipak, DVD ugođaj se teško može zameniti YouTubeom.
Matador
Ovo je drugo izdanje na kojem Chan Marshall peva obrade tuđih pesama. Uz podršku benda Dirty Delta Blues daje svoje viđenje pesama Franka Sinatre, Billie Holiday, Jamesa
Otkako se pre dvadesetak godina pojavila na muzičkoj sceni, K. D. Lang polako osvaja publiku. Nekoliko hitova sa prethodnih izdanja obezbedili su joj da može da snima šta, kako i kada želi, a ona je to na najbolji način iskoristila. "Watershed" je njen drugi album pod Nonesuch etiketom i prvo izdanje koje je ona sama producirala. Napravila je vrlo
Browna i drugih. "Ramblin' Man" Hanka Williamsa kod nje postaje "Ramblin' (Wo)man", topla i "pijana", koliko različita, toliko i slična originalu, a "Woman Left Lonely" koju originalno peva Janis Joplin izvlači odličan klavir
intimno izdanje, puno nežnosti i emocija; dok ga slušate, stičete utisak da je pevala upravo vama. Istovremeno, ona kao da je pevala svima, da svi čuju da se vraća kući (treća) ili da sanja o proleću (prva pesma na albumu). Ono što je možda najveći dobitak ovog albuma je da se na njemu u potpunosti čuje koliko dobro K. D. Lang peva - uspela je (možda i nameravala) da napravi izuzetnu muzičku podlogu u koju se njeno pevanje uklapa savršeno. Ipak, nije snimila album koji će biti među najboljima 2008. godine, ali svakako nije ni daleko od toga.
Kada pustite "P. D. A." prva reakcija je: Da li se ovi zezaju? Odgovor je svakako: Da! Zar muzika ne bi trebalo njenim stvaraocima da posluži i da se (bar malo) zezaju? A Will
Schwartz i Tomo Yasuda su se svakako dobro zabavljali dok su pomoću "lažnih" instrumenata - laptopa, sintisajzera i ritam mašina - stvarali vrlo zabavan album, koji kao da je bio zamrznut u prošlosti, od osamdesetih, a sada je neko oduvao prašinu sa njega. Oni se igraju savremenim R&B zvukom i sint muzikom iz osamdesetih godina prošlog veka, ali ono što su snimili je definitivno savremeno izdanje. To se potvrđuje makar kroz obradu pesme "Heart It Races" grupe Architecture in Helsinki. Njihova muzika je zabavna za slušanje i nažalost nedovoljno moderna za đuskanje. Jedina mesta gde će je možda neko pustiti su retki kafići, gde će brzo biti zaboravljena.
Ostaje nada da će neki di-džej prepoznati nešto više od zabavnog karaktera Hey Willpower muzike i da će nam ponuditi obradu koja će malo duže ostati uz nas.
Universal
Mars Volta nastavljaju da se poigravaju savremenim trendovima rok muzike, onim što je nazvano progresivnim rokom, ali za šta niko ne vidi u kom pravcu vodi i da li je zaista progresivno. Možda je bolje reći da stvaraju eklektičnu muziku u kojoj kombinuju toliko toga da je povremeno teško čuti koje sve instrumente upotrebljavaju. U skladu sa sopstvenom tradicijom, većina pesama traje duže od standardnih 3-4 minuta, a samo najposvećeniji slušaoci će uspeti da ceo album odslušaju u kontinuitetu. Kombinacija buke, melodije, čistog i žestoko obrađenog glasa... Teško je dati ikakvu kvalitativnu ocenu izdanju "The Bedlam in Goliath". Ovo jednostavno morate čuti i doneti sopstveni sud. A dok ga ne donesete, budite otvorenog uma i "očekujete neočekivano".
Young Turks
Kada krene prva numera sa albuma - "Super Inuit" postaje jasno da Holy Fuck prave vrlo zanimljivu elektronsku muziku. A kada se prva numera završi još veće čuđenje izaziva činjenica da je to bio snimak sa koncerta. Sve ostale pesme su uživo izvedene u studiju. Dvojac koji čine Graham Walsh i Brian Borcherdt se pre tri godine upustio u kreiranje svoje vizije lo-fi buke i rok muzike nastale na Casio klavijaturama (i ritmovima). Rezultat je muzika uz koju je moguće kretati se, plesati, đuskati, ali i osetiti pravu rok atmosferu (makar na momente) jer Holy Fuck na odličan način kombinuju elektroniku sa gitarama i rok muzikom, a spekakularnim živim nastupima kao da žele i rok publici da pokažu da drugačiji zvuci zaslužuju sličan tretman. "LP" je izdanje koje ćete rado puštati kada želite da se dobro zabavite skačući "komšiji po glavi"!
Režija: Chris Weitz, 2007.
žanr: avantura
Uloge: Nicole Kidman, Daniel Craig, Dakota Blue Richards, Eva Green, Christopher Lee...
Trajanje: 113 min
Sound Mix: SDDS / DTS / Dolby Digital
Kraj bioskopske godine "začinio" je još jedan bajkovit film zasnovan na serijalu knjiga za decu. Reč je o "Zlatnom kompasu", prvoj priči u trilogiji "Hiss Dark Materials" Philipa Pullmana o svetu u kojem veštice vladaju severnim nebom, polarni medvedi su najhrabriji ratnici, a svemoćni Magisterijum želi kontrolu nad čovečanstvom i za to mu je potreban poslednji preostali zlatni kompas. U tom okruženju devojčica Lyra kreće da izbavi prijatelja kojeg je kidnapovala tajanstvena organizacija i tako nesvesno kreće u epski pohod spasavanja njenog, ali i našeg sveta. Rat koji se sprema preti i paralelnim svetovima koji leže iza polarne svetlosti, a Lyri će osim pomoći prijatelja biti neophodna i moć zlatnog kompasa, ali i puno hrabrosti da naizgled neizbežan sukob zaustavi. Režiju i scenario "Zlatnog kompasa" potpisuje Chris Weitz, poznat po odličnoj filmskoj adaptaciji knjige "About a Boy". Dakota Blue Richards odlična je u ulozi devojčice Lyre, njenog ujaka igra Daniel Craig, zlicu gospođu Coulter Nicole Kidman, a glasove daimonima, ljudskim dušama u životinjskom obliku, pozajmili su Ian McKellen, Kristin Scott Thomas, Kathy Bates i druge zvezde.
Režija: Ridley Scott, 2007.
žanr: krimi / drama
Uloge: Denzel Washington, Russell Crowe, Josh Brolin, Cuba Gooding Jr., Carla Gugino, RZA...
Trajanje: 157/176 min (unrated version)
Sound Mix: SDDS / Dolby Digital / DTS
Nakon smrti poslodavca i mentora, Frank Lucas (Denzel Washington) postaje najveći uvoznik heroina u Harlemu. On uspeh zasniva na porodičnoj organizaciji posla i držanju daleko od javnosti, ali i na uspešnim poslovnim odnosima sa proizvođačima u ratnom Vijetnamu. Koristeći prednosti korumpirane američke vojske i besplatnih "usluga" vojnih vazduhoplova koji prevoze mrtve vojnike, ostvaruje najbolju cenu i postaje trn u oku konkurencije. Njegov proizvod postaje sve zanimljiviji i Richiju Robertsu, policajcu kojeg je nemoguće podmititi (Russell Crowe), koji strpljivim radom uz pomoć nekolicine poštenih policajaca polako otkriva strukturu njujorškog podzemlja. Umesto da se koncentriše na akcione scene i mafijašku mitologiju, Ridley Scott se trudi (i uspeva) da glavne likove sa različitih strana zakona prikaže kao kompletna ljudska bića sa vrlinama i manama. Tako je Lucas, osim što je surov u obračunu sa konkurencijom, brižan sin, dok je Roberts policajac koji odoleva novcu, ali ne uspeva da zadrži porodicu. Iako netipično sporog tempa za filmove o mafijaškoj sceni, "American Gangster" uspešno drži pažnju tokom dva i po do tri sata (u zavisnosti koju verziju gledate) i dolazi do kraja koji osim što je istinit nije istovremeno i patetičan.
Režija: Julie Taymor, 2007.
žanr: romantična drama / mjuzikl
Uloge: Evan Rachel Wood, Jim Sturgess, Joe Anderson, Dana Fuchs, Martin Luther...
Trajanje: 133 min
Sound Mix: SDDS / DTS / Dolby Digital
Početkom februara NASA je emitovala pesmu "Across the Universe" u svemir nadajući se da će tako vanzemaljska kultura koja uspe da dešifruje signal uživati u zvucima koje su Beatlesi stvorili pre 40 godina. Samo dan kasnije, umro je Mahareši Mahaš Jogi, kome je Lennon i posvetio ovu pesmu. Ako sebe svrstavate u ljubitelje muzike čuvenih liverpulskih "buba", onda je krajnje vreme da pogledate simpatično ostvarenje "Across the Universe". Rediteljka Julie Taylor (Frida) stvorila je simpatičnu muzičku ljubavnu priču smeštenu u šezdesete godine, vreme antiratnih protesta, socijalnog bunta, hipi pokreta i rokenrola. Tražeći elemente priče u pesmama Beatlesa Taylorova je glavnog junaka, Amerikanca koji dolazi u Britaniju, nazvala Jude (Jim Sturgees). On se zaljubljuje u Lucy (Evan Rachel Wood) sa kojom biva uvučen u antiratni pokret koji vode Dr. Robert (Bono) i Mr. Knite (Eddie Izzard). Uzburkane strasti šezdesetih godina razdvajaju mlade ljubavnike i Jude i Lucy moraće da nađu put do pomirenja. Zanimljivo je da sve numere pevaju sami glumci. U filmu se u kameo rolama pojavljuju i Salma Hayek, Joe Cocker, Bono, a pojedine uloge poslužile su da se oda počast i drugim velikim muzičarima tog doba, Jimiju Hendrixu (JoJo) i Janis Joplin (Sadie).
Režija: Olivier Dahan, 2007.
žanr: biografski / drama / muzički
Uloge: Marion Cotillard, Sylvie Testud, Pascal Greggory, Emmanuelle Seigner, Gérard Depardieu...
Trajanje: 140 min
Sound Mix: Dolby Digital / DTS
život Edith Piaf kao da je stvoren za filmsku priču. Kći barske pevačice i uličnog akrobate, rođena u siromašnom pariskom predgrađu Bellville, deo detinjstva provela je sa bakom vlasnicom bordela. Kada je sa 16 godina dobila kćerku (koja je rano umrla od meningitisa) malo je ko mogao pomisliti da bi ona mogla da ostvari karijeru po kojoj je danas čuvena. Sa 20 je započela karijeru pevačice kada ju je Louis Leplée ubedio da nastupi u njegovom klubu. Burnu karijeru obeležila su prijateljstva sa poznatim ličnostima (režiser Jean Cocteau, glumac Maurice Chevalier...), optužba za ubistvo Lepléea, tri braka i aktivno učešće u francuskom pokretu otpora. Tokom karijere, koja je prekinuta 11. novembra 1963. (imala je 47 godina) snimila je ogroman broj pesama, među kojima su i danas rado slušane "La Vie en rose" (po kojoj je film i dobio ime), "Hymne a l`amour" "Non, je ne regrette rien".
Ova verzija njene biografije, u režiji Oliviera Dahana, kroz niz flešbekova povezuje tri faze njenog života - odrastanje, slavu i pad, a legendarnu pevačicu odlično je odigrala
Marion Cotillard (dobila je i Oskara za najbolju žensku ulogu). Ako ne iz poštovanja prema Edith Piaf, onda film pogledajte makar zbog izuzetnog glumačkog ostvarenja Cotillardove.
Režija: Robert Zemeckis, 2007.
žanr: akcija / avantura
Uloge: Ray Winstone, Robin Wright Penn, Anthony Hopkins, John Malkovich, Angelina Jolie...
Trajanje: 113 min
Sound Mix: DTS / SDDS / Sonics-DDP (IMAX version) / Dolby Digital
Drevno kraljevstvo Heorota pustoši čudovište Grendel. Kada se čini da je nada izgubljena, u pomoć kralju Hrotgaru stiže najmoćniji od svih ratnika, Beowulf. Ne mora dugo da čeka da bi se suočio sa čudovištem - prve noći u Hrothgarovom zamku Beowulfov san prekida dolazak Grendela. Bitka koja će uslediti učiniće Beowulfovo ime besmrtnim. On ubija Grendela i dolazi na tron. Njegovo ime odjekuje kraljevstvom, pevaju se pesme o njegovoj snazi i delima. Ali, junaka očekuje još veći izazov: Grendelova demonska majka prikazuje se Beowulfu kao zavodljiva žena. Njegova želja za moći i slavom, slabost prema ženama i pogodba koju sklapa sa demonskom zavodnicom zatrovaće njegov život... Nova filmska adaptacija najstarijeg engleskog epa imala je praktično obezbeđen uspeh: režisera Roberta Zemeckisa, odlične glumce, vrsne pisce Neila Gaimana i Rogera Avaryja... Ipak, protiv odlične postave urotila se megalomanska želja da film izgleda kao nešto do sada neviđeno. U potpunosti digitalno "apgrejdovan", film izgleda fascinantno, nadrealno i bajkovito, ali kao da je ostao bez duše. Ipak, to ne treba da vas spreči da potrošite dva sata na drevnu severnjačku legendu iz magičnog doba prepunog heroja i čudovišta, avantura i hrabrosti, zlata i slave.
Teško je zamisliti koliko truda je g. Robert Lee uložio u poslednjih trideset godina bavljenja dizajnom i izradom kablova da bi već sada među audiofilima postao legenda. Kompanija iako relativno mlada, ima veoma dobru reputaciju kao konstantnog inovatora na tržištu. Nedavno je posle modela Adagio i Adagio Jr. predstavljen i model Crescendo – ali ne kablova već zvučnih kutija. Novost u ponudi, ali ne i za g. Leea koji je već do sada postavljao standarde sa svojim cevnim pojačalima i zvučnim kutijama. Posvećenost kablovima proizilazi iz verovanja da su kablovi putevi kojima muzika dolazi do slušaoca i da kao takvi ne mogu biti slučajan izbor. Kroz sve stranice sajta se diskretno provlači ova filozofija o kojoj mnogo više možete pročitati u delu pod nazivom White Papper, a nikako ne treba preskočiti ni Technology Overview. Za sve potencijalne kupce obavezan deo je i Dealer List gde se nalaze kontakti distributera iz Srbije.
Jedan od najstarijih načina za poboljšanje akustične slike zvučnika je korišćenje horni. Me
tod prvi put viđen na gramofonu koji je pre više od sto godina predstavio Emil Berliner, doživljava pravu renesansu kroz dizajn nemačke kompanije Avantgarde Acoustics. Napredak proizvodne tehnologije i pronalazak novih materijala omogućili su da se savlada problem velikih dimenzija i neujednačene izrade. Problem dimenzija postaje sve očigledniji kako se spušta frekvencija zvuka, da bi niski tonovi bili verno reprodukovani horna može biti dužine i do 150 centimetara. Do nedavno je bilo nezamislivo pokušati fabrikovanje ovako zahtevnog i preciznog dizajna, danas sa računarski vođenim mašinama koje pod pritiskom od 2500 tona ubrizgavaju tečnu leguru u kalup moguće je napraviti savršen otisak čime su stvoreni uslovi za proizvodnju zvučnih kutija sa identičnim performansama.
Nije čest slučaj da Hi-Fi dolazi iz Danske, no ovog puta je reč o zaista vrhunskim uređajima. Istorija kompanije Densen počinje mnogo pre 1992. godine kada je Thomas Sillesen zvanično pokrenuo proizvodnju modela DM-10. Već kao trinaestogodišnjak Thomas sklapa svoje prvo pojačalo, da bi kao student poslovne škole započeo sa uvozom i prodajom Hi-Fi opreme, trgovina nije išla kako je očekivano, pa se odlučuje na riskantan potez pokretanja sopstvene proizvodnje. Posle pojačala snage DM-10 godinu dana kasnije sledi BM-100 integrisano pojačalo koje je u velikoj meri doprinelo uspehu kompanije. Prateći filozofiju "život je previše kratak za dosadan Hi-Fi", ponuda kompanije danas obuhvata sve komponente sistema. Predstavljanje istih na sajtu je moglo biti donekle potpunije jer osim opširnog teksta i sažete specifikacije, dodatnih sadržaja u vidu makar galerije ili PDF dokumenata nema. Ostaje utisak da bi nedostatci ubrzo mogli biti otklonjeni jer sajt već neko vreme čeka na završetak radova.
U dobu HD televizije i monitora sa visokom rezolucijom, neobično deluje sajt kojem je dovljno 640x480 piksela da bi se prikazalo sve što treba. U prostor u kom bi moderni dizajneri sa teškoćom postavili i zaglavlje stranice, domišljato je ukomponovan ceo sadržaj. Za početak tu je priča o tome kako je kompanija PrimaLuna dobila ime, ispričana kroz istoriju porodice van den Dungen. Linkovi do ostalog sadržaja su raspoređeni po gornjoj i donjoj ivici, tako da se sa par klikova lako dolazi do galerije ili specifikacije proizvoda. Galerija je dobro rešena putem flash filma, dok specifikacije i opis proizvoda staju u nekoliko redova. S obzirom na to da su u pitanju pojačala i predpojačala u tehnologiji lampi to i nije velik propust, veća zamerka se može uputiti nedovršenim sadržajima i težem snalaženju među modelima. Mada se ovakvi sistemi ne kupuju preko interneta, lepo je makar virtuelno uživati u njima, čemu u velikoj meri treba da pomogne dobro realizovan sajt.
Kod vrhunskih uređaja, često se dešava da performanse potisnu u drugi plan spoljašnji izgled. U neku ruku to i jeste opravdano, ali ostaje pitanje da li se mogu pomiriti performanse i elegancija u jednom. Ako sudimo po italijanskoj kompaniji Sonus Faber, onda je to sasvim moguće. Ideja da se redefiniše izgled rezonantne kutije, rođena iz veštine pravljenja instrumenata Lute, promenila je filozofiju ove kompanije iz Milana. Upotreba posebnog drveta, specifična konstrukcija kutija i dodavanje detalja kao što je koža, postali su ubrzo zaštitni znak lako prepoznatljiv među brojnim Hi-Fi modelima. Sa koliko uspeha ovi proizvodi nalaze svoje kupce može da posvedoči velik broj distributera u zemljama širom sveta, među kojima je i Srbija. Moderan sajt u potpunosti odgovara imidžu kompanije i predstavlja proizvode na odgovarajuć način uz mnoštvo propratnih tekstova namenjenih boljem upoznavanju sa filozofijom kojom se vode ljudi odgovorni za stvaranje ovih audiofilskih remek dela.
Performanse Hi-Fi sistema, nevezano za njegovu cenu, u velikoj meri zavise od audio materijala koji se reprodukuje. Koliko god da se proizvođači opreme trudili da naprave savršen balans, sve biva narušeno neodgovarajućim snimkom. Kako bi eliminisali ovu uvek prisutnu slabu tačku, u kompaniji Naim Audio su otišli toliko daleko da su pokrenuli sopstvenu izdavačku kuću. Naim Label, pored modernih, zastupa i klasični pristup snimanju audio materijala tehnikom koju nazivaju True Stereo Recordings. Sve što je potrebno su akustična prostorija, analogni rekorder, dva mikrofona i muzičari. Za očekivati je da žanr muzike sačuvane na ovaj način bude odgovarajuć, stoga su izdanja uglavnom Modern, Jazz i Classical orjentacije. Posebna pažnja je posvećena izdanjima na vinilu, što je za svaku pohvalu. Dizajn sajta u potpunosti odgovara identitetu matične kuće, koloritom preovlađuje tamno zelena sa ponekim šarenim omotom albuma uredno složenom na neutralnu belu pozadinu.
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
adodate Grado i Denon slušalice
aosvežen electrocompaniet
aosvežen eLAC
adodat Lyngdorf
adodat Simaudio Moon
adodat Lavardin
adodat C.e.C.
adodat proAc
adodat Harbeth
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.Bubice=Earbuds; Iza glave=Behind the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip; Standardne=Full size; Bežične=Wireless;
Autor: PrekoBare
Datum: 17 Jan 2008 20:01
Naleteo sam na interesantan vodič koji je odštampala kompanija TDK u svom promotivnom materijalu. Za najbolje rezultate savetuju: oldies i soft rock = SA
horska, kantri, vokalna = SA-X
kamerna, klasični rok, latin, rap = MA metal, R&B, jazz, klavirska, simfonijska = MA-X jazz, klavir, simfonijska = MA-XG
Interesantno, nema AD i AD-X koje su bile izuzetne trake. Ja lično ne volim MA, a SA-X mi je univerzalna traka za sve osim najvrednije snimke sa vinila, za šta koristim MA-X. MA-XG nikad nisam ni probao, a i neću, jer su danas cene potpuno nerazumne. Kakva su vaša iskustva? *****
Autor: alex67
Datum: 17 Jan 2008 20:18
Slabo sam mirisao TDK , više mi je ležao Maxell. Na duži rok su mi Maxell-ice davale manje problema od TDK. Danas je daj šta daš.
*****
Autor: TapeMan
Datum: 17 Jan 2008 21:16
SA je vjerojatno najuniverzalnija kazeta, uostalom po njoj je tvornički baždarena većina dekova, type II referenca!
Uz TDK MA-XG, jedna od vrhunskih traka je bila i Sony Super Metal Master, samo šteta što se nisam opskrbio s više komada...
Za nostalgičare, ovdje ima valjda svih kazeta: http://www.tapedeck.org
Čak i legendarni Orwo
Svakog neparnog meseca na kioscima...
izlazi prvog maja 2008.
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.250 dinara na tekući račun broj 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača: Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine.
Obavezno nam javite svoje podatke na e-mail: redakcija@hi-files.com ili telefon/fax redakcije: 063/88-66-486, jer u izveštajima o uplatama često nije ubeležena potpuna adresa pretplatnika.
Prvih 10 brojeva Hi-Filesa dostupno je na CD-u u PDF formatu, ukoliko želite da naručite, kontaktirajte nas putem eMail adrese redakcija@hi-files.com
