Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, sa posebnim uzbuđenjem vas obaveštavamo da je magazin Hi-Files, nakon četiri godine postojanja, postao član prestižne evropske asocijacije EISA. Koliko je ovo važna vest za sve nas najviše govori činjenica da smo na realizaciji ideje o članstvu radili više od godinu dana, a taj dan je konačno došao. Na EISA konvenciji održanoj prošlog meseca u Briselu doneta je odluka da Hi-Files postane član Audio/Home Theater panela. Asocijacija je do sada brojala 49 članova iz 18 evropskih zemalja, a pretpostavljamo da je Hi-Files jubilarni 50. član. Tako ćemo se naći rame uz rame sa časopisima kao što su britanski HiFi News, nemački Stereo i italijanski Audio Review.
U junu svake godine urednici svih časopisa koji su članovi EISA okupljaju se kako bi odlučili koji to proizvodi iz njihovih časopisa zaslužuju da dobiju EISA nagradu. Ne postoji sumnja da je EISA nagrada najprestižnije odličje za proizvođača potrošačke elektronike. Prošle godine je oko 56 proizvoda dobilo nagradu za najbolji proizvod u svojoj kategoriji. U trenucima dok ovaj broj časopisa bude u štampi, prisustvovaćemo EISA "general meetingu" i upoznati se sa kolegama iz cele Evrope.
Druga vest, možda i podjednako važna, jeste da će u septembru biti održan prvi Hi-Files Show. Kao što smo ranije pisali, u Beogradu postoji veliki problem sa pronalaženjem odgovarajućeg prostora za održavanje audio-sajma, ali rešenje je konačno pronađeno. U hotelu Holiday Inn, koji se nalazi na Novom Beogradu, dijagonalno od Super Vera, zakupili smo šest velikih konferencijskih sala u dva termina. Prvi termin je 13-14. septembar (subota i nedelja), a zbog velikog interesovanja zakupljen je i drugi termin, 20-21. septembar. Do sada su svoje učešće potvrdili 4Audio, Dayens, Korato, Loop Media, NT, One HiFi, Technomax i Vox Trade. Više informacija o vremenu posete, cenama ulaznica, kao i planiranim premijerama, objavićemo u septembarskom broju Hi-Filesa. Po dosadašnjim najavama, reći ćemo samo da ovaj događaj ne smete da propustite.
Što se tiče ovog broja časopisa, pripremili smo više od deset veoma detaljnih testova, kao i priču o izboru odgovarajućeg interkonekcijskog kabla za vaš sistem. Pregled tržišta dopunili smo Marantz proizvodima, kao i mikrosistemima i gramofonskim zvučnicama. Mi idemo na zasluženi odmor, a vi uživajte.
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Tanja MARkOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Bojan jOVIĆ, Miodrag jOVIĆ, Viktor kOsTIĆ, nemanja sTupAR, Darko BRLečIĆ, Zoran RIsTIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, nikola sTOjAnOVIĆ
Fotografije Dragan TRIFunOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group subotička 23
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2410-512
Mob: 063/88 66 486
Osnivač i izdavač Hi-Files Group subotička 23
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2410-512
Mob: 063/88 66 486
Web adresa www.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Altanova
Tel: 011/105 605
Distribucija Global press
Radno vreme Radnim danima 10:00-17:00 subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950
= Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez
pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Bowers & Wilkins najavljuje otvaranje B&W Music Cluba u saradnji sa Real Word Studijom Petera Gabriela. B&W Music Club na adresi www.bowers-wilkins.com/sos je online zajednica za audiofile i sve ljubitelje muzike, s mogućnošću preuzimanja muzičkih sadržaja u lossles formatu. Svakog meseca korisnicima će biti na raspolaganju po jedan album snimljen u Real Word Studiju, u paketu sa kompletnim omotom. Kako kaže Dan Haikin iz B&W-a: "Posao B&W zasnovan je na strasti prema muzici i kvalitetu reprodukcije. U Society of Sound napravili smo mesto sastanka za sve ljude koji dele naše strasti. Music Club ide još jedan korak napred i nudi jedinstvenu mogućnost da ljudi čuju miks muzike visoke vernosti različitih izvođača. Pored toga, veb-sajt Music Club i B&W Society of Sound nude raznovrsan sadržaj namenjen pravim ljubiteljima muzike. Pored bloga i tekstova, postavljen je i podkast Martina Warea ("Heaven 17", "Human League"), kao i video-intervjui sa Cassandrom Wilson, Daveom Stewartom ("Eurythmics") i mnogim drugima.
Članarina za Music Club je 39,95 dolara za šest meseci ili 59,95 dolara na godišnjem nivou, a postojaće i mogućnost ograničenog besplatnog pristupa.
Kompanija Denon je od jula meseca postavila novog ekskluzivnog distributera za teritoriju Srbije. Radi se o firmi Renoprom, koja je kod nas bolje poznata po TechnoMax megacentru tehnike na Novom Beogradu. U prodajnom programu TechnoMaxa su se do sada nalazili svetski poznati brendovi kao što su Marantz, Acoustic Energy, Mordaunt Short i Straight Wire, tako da je ponuda Denon programom dodatno ojačana. Poznato je da je Denon proglašen za brend 2006. godine, a da njihovi uređaji iz AV i stereo programa osvajaju prestižne nagrade i dobijaju odlične kritike u stranoj štampi. Iako je TechnoMax otvoren tek pre nešto više od godinu dana, veliki izbor odličnih uređaja učinio je ovaj centar početnim mestom za kupovinu audio/video, foto opreme i bele tehnike. Više informacija na adresi www.technomax.info.
Italijanski proizvođač zvučnika Sonus Faber predstavio je novi model Cremona Auditor Elips, koji će pružiti najbolje performanse kada se postavi na stalak ili montira na zid. Dizajniran je u tradicionalnom Sonus Faber stilu, s blagim i zaobljenim ivicama slim kućišta, tako da se lako uklapa u svaki prostor. Najavljena cena je oko 3.600 evra, a model je interesantan kako za ljubitelje stereo zvuka, tako i za sisteme kućnog bioskopa.
Dolby je pripremio poseban vodič u PDF formatu za sve koji žele da uđu HD svet. Vodič sadrži kratke odgovore na pitanja kako se koriste HD uređaji, kako se međusobno povezuju i na koje funkcije treba obratiti pažnju pri kupovini. Naravno, Dolby najviše pažnje posvećuje audio-segmentu, jer veruje da je audio veliki deo doživljaja. Da biste saznali kako da uđete u HD svet, posetite www.dolby.com/hdguide.
Jedan od pionira moderne audio-industrije
Sidney Harman povlači se iz Harman Internacionala, kompanije koju je osnovao 1953. godine. Dr Harman, koji ima 89 godina, bio je takođe i zamenik sekretara američkog odeljenja za trgovinu u vreme Karterove administracije, kasnih sedamdesith godina. Njega će 1. juna zameniti Danesh Paliwal, koji je trenutno CEO i potpredsednik Harman kompanije. Harman Internacional obuhvata: Infinity, JBL, Lexicon, Mark Levinson, Revel, Becker i naravno Harman/Kardon u potrošačkom segmentu, a od profesionalnih brendova tu su AKG, Allen & Hearth, Soundcraft, Studer i Turbostuder. Godišnji profit ovog audio-giganta je oko 3,5 milijardi dolara.
Američka firma Definitive Tehnology predstavlja novu seriju Mythos Solo Surround Arrays zvučnika. U pitanju je "sound bar" tehnologija - koncept koji donosi sve performanse petokanalnog surround sistema u samo jednom zvučniku. Ključni faktor u Mytos dizajnu je njegovo jedinstveno kućište za visokotonac i sistem otvora koji sprečava interferenciju. Zvučnik je baziran oko Definitive Balanced Dual Surround System tehnologije, koja drastično povećava dinamički opseg malih zvučnih jedinica, kao i SSA Surround patenta. SSA je tehnologija koja pruža potpun 5.1 efekat zvuka, bez odbijanja zvučnih talasa o zidove. Zvučnici se proizvode u sjajnom crnom i aluminijumskom finišu, i to u dve varijante: SSA-42 i SSA-50. Oba modela mogu se postaviti na policu ili zid, a dizajnirani su da se upare sa ekranima dijagonale do 47 inča, pa čak i preko 50 u slučaju modela SSA-50.
Denon izbacuje nove hi-end Magnezijum Reference slušalice. U pitanju je "state of-the art" izrada i svi materijali su pažljivo odabrani da pruže najbolje akustičke performanse. Slušalice su zatvorenog tipa, sa Denonovim akustičkim optimizatorom koji podešava nivo zvučnog pritiska ispred i iza dijafragme, što rezultuje prostornim i dinamičnim zvukom. Specijalan mikrofiber korišćen je za izradu zvučnika, pa će ove slušalice reprodukovati i najfinije detalje, a za visoku osetljivost i snagu pobrinuli su se 50 milimetarski neodimijumski magneti. Slušalice AH-D2000 Reference biće dostupne kod Denon distributera po ceni od 349 evra.
Arcam plasira na tržište novo integralno pojačalo. Model FMJ A28, snage 75 vati, koristi širokopojasno pojačalo snage i ultrastabilnu termičku kontrolu, preuzetu sa jačeg modela A38. Elektromagnetna interferencija se smanjuje sa Arcam Mask of Silence tehnologijom, čime se postiže verna reprodukcija najfinijih detalja. Pretpojačivački deo koristi studijske komponente, sa izuzetno malim šumom i dobrim performansama. Poseduje šest linijskih ulaza i kvalitetan MM phono stage. Arcam FMJ A28, po ceni od 750 funti i sa izuzetnim specifikacijama, trebalo bi da pruži kvalitetnu reprodukciju u srednjoj klasi.
Meridian F80 sistem, koji je na tržištu prisutan već gotovo godinu dana, dobio je ne samo poželjnu nagradu Robb Reporta "Best of the Best" već i "Best of the Best overall" u kategoriji kućne zabave. O kakvoj nagradi je reč govori i samo ime Robb Report magazina, koje je internacionalni autoritet za luksuzni stil života. U ovom mesečniku objavljuju se prikazi i reportaže hi-end proizvoda, a u specijalnom godišnjem izdanju biraju se dobitnici za svaku kategoriju. Meridian je upravo u poslednjem, 20. godišnjaku pokupio ove vredne nagrade, a uskoro počinje njegova prodaja i u Americi.
Setimo se rata između HD DVD-a i Blu-rayja od pre pola godine. Svi koji su mislili da će potrajati, prevarili su se. Blu-ray je pobedio i očekuje se da će prodaja ovakvih plejera do avgusta čak nadmašiti prodaju DVD plejera standardne definicije. Marketinška istraživanja pokazuju da se prodaja Blu-ray plejera, uključujući i Sony Playstation 3, popela za 40% od januara do februara i 2% od februara do marta, a u februaru je Toshiba povukla isporuku HD DVD-a. Prodavci kažu da interesovanje za Bluray raste, ali da nema dovoljno zaliha. Očekuje se da će cena aktuelnih modela pasti i da će se zalihe povećati kada veliki proizvođači (Sony, Panasonic i Samsung) izbace nove modele Blu-ray plejera.
Sada kada je Blu-ray iz trke izašao kao pobednički format, proizvođači treba da se fokusiraju na iskorišćavanje svih potencijala ove tehnologije. Jedna od glavnih kritika na račun prvih plejera bila je da nisu podržavali interaktivne funkcije, "sliku u slici" i vezu sa internetom, za razliku od HD DVD plejera, koji su imali ove mogućnosti. Prva generacija plejera Profile 1.0 nije imala eternet priključak, pa se veza sa internetom nije mogla rešiti samo softverskom nadogradnjom. Druga generacija Profile 1.1 plejera, koja se pojavila 1. novembra 2007. godine, imala je ugrađenu podršku za "sliku u slici", ali je izostala BD-Live funkcionalnost za pristup internetu. Najnoviji Profile 2.0 imaće ove funkcionalnosti, a, kako najavljuju iz Sonyja, Panasonica i Daewooa, pojaviće se do kraja leta. Trenutno jedini 2.0 plejer na tržištu je Sony Playstation, ali sa softverskom nadogradnjom. I dok su potrošači zbunjeni, treba napomenuti da će čak i Profile 1.0 zadovoljiti sve prosečne filmofile koji ne mare za dodatne sadržaje. Profile 1.1 uređaji su još bolji izbor, jer nude brži odziv i kontrolu Java menija. Što se audiofila tiče, oni su više zabrinuti za kvalitetno dekodiranje audio DTS-HD i DolbyTrueHD formata nego što su im potrebni eternet port i "slika u slici".
Sony predstavlja novu gamu televizora Picture Frame, koja bi trebalo da ulepša svaki prostor, poput pravog umetničkog dela. Glavni trik ove serije je ugrađen USB slot za flash memoriju, sa koje možete puštati vaše slike ili gledati omiljena umetnička dela. Televizori se isporučuju sa šest već unapred memorisanih remek-dela, uključujući pop-art i Van Goga. Uz sve to, potrošnja energije u Picture Frame modu je za 35% manja nego pri gledanju TV programa. E 4000 serija proizvodiće se u tri dimenzije - 26, 32 i 40 inča. Dva najveća modela imaju i punu podršku za HD, a 40-inčni Picture Frame donosi par dodataka kao što su x.v Color Compatibility i PhotoTV HD Mod, što će dodatno poboljšati realističnost statičnih slika sa Cyber-shot i drugih kompatibilnih SLR aparata.
Najnoviji projektor visoke definicije iz kompanije SIM2 kombinuje fleksibilnost sa nadogradivim dizajnom i izuzetnim video-performansama nove generacije DLP 1080p čipseta. HT30000 HOST sistem dolazi u paru sa kompaktnim projektorom u izvanrednom kućištu, po čemu je kompanija poznata, i odvojenim video-procesorom. U pitanju je novi 10-bitni
Texas Instruments DLP DMD čip s mogućnošću skaliranja do pune HD 1080p rezolucije i izuzetno realnom slikom. Za kvalitet slike zadužene su Full Briliant Color tehnologija, koja proširuje spektar i intenzitet boja, kao i Unishape tehnologija lampe, koja pruža preciznost u milisekundama. Da vrhunska tehnologija bude praćena izuzetnim izgledom pobrinuo se Giorgio Revolini, koji je dizajnirao kućište u koje je smeštena lampa. Projektor se proizvodi u dve varijante - T1 i T2, a cene su repektivno 21.595 i 22.595 dolara.
Kompanije NAD Electronics i Zetex Semiconductors udružuju snage u cilju stvaranja novih digitalnih pojačala. Ova pojačala će inkorporirati Direct Digital Feedback Amplifier (DDFA™) tehnologiju, odnosno posedovaće jedinstvenu arhitekturu pojačala u klasi Z. NAD je postavio visoke ciljeve u segmentu digitalnih pojačala, jer, kako kažu, ova filozofija "mora doneti značajan napredak u performansama". Direktor razvoja proizvoda kompanije NAD Electronics gospodin Greg Stidsen je objasnio: "Visoka efikasnost klase D je dobro poznata, kao i mnoge njene prednosti, ali ona sama po sebi nije dovoljno dobra da bi se našla u NAD proizvodima. Sa tehnologijom kojom raspolaže Zetex imaćemo visoku efikasnost, ali, što je još važnije, dobićemo beskompromisan zvuk kakav naši kupci očekuju."
Dok je hardver koji omogućava snimanje CD-R diskova široko rasprostranjen, količina CD-R diskova koji se snimaju značajno je opala. Prema anketama sajta CDFreaks, prikupljeni su podaci za 10 miliona snimljenih medija. Došlo se do zaključka da je broj "sprženih" CD-R medija pao ispod dva procenta. Godine 2005. ovom mediju pripadalo je 35% kolača. CD-R format postao je prvi optički medij na kome je moguće snimiti podatke. Sa velikim padom cena, CD snimači su vremenom postali sastavni deo svakog računara. Anketa je pokazala da DVD-R mediji čine 91%, dok DVD-RW mediji čine oko 7% svih snimljenih diskova.
Jedan od veoma popularnih proizvođača kablova bio je nepravedno zapostavljen na domaćem tržištu. Ovu nepravdu ispravio je One HiFi, koji je postao ekskluzivni distributer QED kablova. Podsetimo, QED kablove preporučuju mnogi svetski proizvođači elektronike i zvučnika, kao što su Yamaha, Onkyo, Pioneer, NAD, Arcam i Myryad. Firma QED Audio Products osnovana je 1973. godine, a danas u svojoj ponudi ima veliki izbor interkonekcijskih, zvučničkih, video, ali i kompjuterskih kablova.
One HiFi je upotpunio i svoju ponudu audiofilske muzike, ubacivanjem još jedne poznate izdavačke kuće. ECM Records je osnovan još davne 1969. godine, a do sada su snimili više od hiljadu izdanja. Neka od poznatih džez imena sa kojima su izgradili reputaciju su Keith Jarrett, Paul Bley, Jan Garbarek, Chick Corea i Pat Metheny. ECM Records je dobitnik nagrade Label Of The Year, tako da smo sigurni da je distribucija njihovih izdanja pravi potez.
Hi-Files: Magazinkojipratidešavanja nasvetskojidomaćoj audio/videosceni. poznavalacaOkupljatimstručnih Hi-Fiopremei kućnogbioskopa,čijiradna časopisuimazaciljedukaciju iinformisanjeljubitelja dobrogzvukaislike.
Hi-FilesShow: Događajkojiokupljadomaće distributerehi-endopreme,u ciljuprezentovanjanajnovijihi najnaprednijihaudio/video sistemadomaćojpublici. Ovaizložbaćepružitiusloveda distributeri,udvavikenda, prezentujuopremukojasene možesvakodnevnočutiivideti.
Malo detalja i malo saveta – interkonekcijski kablovi su često kamen spoticanja u hi-fi sistemu.
Prenosnici signala niskog nivoa su jedan od bitnijih elemenata unutar hi-fi sistema. Mišljenja i teorija u vezi s njima ima mnogo. Tržište je bogato različitim modelima, a "uradi sam" pristup, ili "Do-ItYourself", možda je najviše izražen upravo u ovom segmentu.
Ekstremni pristupi nisu retkost: neki korisnici jednostavno nipodaštavaju uticaj kablova na zvuk sistema, smatrajući da su oni odličan izgovor za izvlačenje novca iz džepova lakovernih kupaca. Drugi, pak, preterano naglašavaju njihov značaj: jedan od primera kojih se sećamo jeste vlasnik jeftine linije koji se "častio" skupim Van den Hul kablovima, vrednijim od nje same, verovatno očekujući čudo. S druge strane, tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina kablovi nisu bili uzdignuti na nivo ozbiljne komponente hi-fi sistema, no čini se da se mnogo toga od tada promenilo.
Svaki žičani interkonekcijski kabl sastoji se od tri glavna dela: provodnika, izolatora i terminacije, odnosno priključaka. Provodnici nose
audio-signal, izolatori služe da odvoje kako provodnike između sebe, tako i u odnosu na okolinu. Uloga priključaka/terminacija je jasna sama po sebi.
Materijali od kojih se provodnici danas najčešće prave jesu bakar i srebro. Bakarni provodnici se uglavnom prave od tzv. OFC bakra. Skraćenica OFC znači "bakar bez prisustva kiseonika" (Oxygen Free Copper), mada je tehnološki veoma teško napraviti sastav materijala takav da kiseonika u njemu uopšte ne bude. Zbog toga se ide na smanjenje njegovog prisustva na oko 20% u odnosu na količinu običnog bakra. Kiseonik, dugoročno gledano, može izazvati koroziju bakra i njegove lošije karakteristike, te je njegova eliminacija poželjna.
Drugi način za poboljšanje samog materijala jeste korišćenje bakra sa linearnom strukturom, poznato pod nazivom LC – Linear Crystal. Naime, bakar nema uniformnu strukturu, već poseduje zrnaste forme, koje utiču na signal koji se provodi u tom smislu da se same forme ponašaju kao mikrokola sa sopstvenim otporom i kapacitivnošću. LC bakar poseduje uniformniju kristalnu
Interkonekt: opšte gledano, provodnik koji je zadužen za transport signala između komponenti sistema. Sam signal može biti digitalnog ili analognog tipa, a način prenosa signala optički ili električni. U hi-fi okruženju najčešće se prenose analogni električni signali, mada učešće digitalnog načina prenosa konstantno napreduje.
Nebalansirani interkonekt: pojam koji označava dva provodnika sa završetkom (terminacijom) najčešće u obliku RCA konektora. Poznati su i pod nazivom single ended konektori.
Balansirani interkonekt: za razliku od nebalansiranog, sadrži tri provodnika i najčešće se završava XLR terminacijom. Da bi se koristili, neophodno je da uređaji koje povezuju takođe imaju balansirane izlaze, odnosno ulaze.
Usmereni interkonekt: interkonekcijski kabl sa terminacijama koji, po preporuci proizvođača, treba uvek postavljati na jedan način. Sam kabl je obeležen tako da se zna kojim putem se kreće signal od svog izvora ka destinaciji. Naravno da će ovi kablovi raditi i kada ih uključite na suprotan način, ali kompanije koje ih prave tvrde da se maksimum postiže kada su postavljeni prema preporukama.
RCA priključci: najčešći priključci na audio-uređajima; veoma su retki uređaji koji ih ne poseduju. Imaju dva kontakta i mogu se koristiti isključivo za single ended konekcije.
XLR priključci: često se sreću na kvalitetnijim audio-komponentama, a standard su za profesionalnu opremu. Poseduju tri pina za povezivanje.
strukturu i broj zrnastih struktura kod njega kreće se oko 250 po dužnom metru, dok je kod običnog bakra ovaj broj daleko veći i kreće se i do 5.000.
Dosta se koriste i provodnici napravljeni po tehnološkom procesu poznatom pod nazivom OCC – Ohno Continous Casting, koji je razvio profesor Ohno sa Chiba instituta za tehnologiju u Japanu. Način proizvodnje kristalizovanog bakra pomoću ove tehnologije dovodi do pojave zrnastih struktura u odnosu jedno zrno na čak 230 dužinskih metara bakra. U tom slučaju audio-signal trpi daleko manju degradaciju. Treba, ipak, uzeti u obzir da se OCC proces može sprovesti na bakru bilo koje čistoće, tako da postoje čujne razlike između različitih vrsta bakra dobijenih OCC procesom.
S obzirom na to da struktura bakra nije identična u oba smera, neki proizvođači to navode kao objašnjenje zbog čega su njihovi interkonekcijski kablovi usmerenog tipa.
Srebro je kao materijal veoma zahvalno: iako ima znatno višu cenu i nešto viši specifični otpor u odnosu na bakar, oksid srebra je daleko manje problematičan u odnosu na onaj koji nastaje oksidacijom bakra. Tehnike proizvodnje provodnika od srebra su veoma slične onima koje se koriste za proizvodnju bakarnih prenosnika.
Iako možda na prvi pogled ne izgleda značajno, uloga izolatora je veoma bitna. Iz ugla elektrike, svaki izolator poseduje karakteristiku koja se naziva dielektrička apsorpcija. Ova osobina čini da izolator upija deo energije koja se emituje. U slučaju audio-provodnika ta osobina nije poželjna, jer se akumulirana energija iz dielektrika ponovo vraća nazad sa malim zakašnjenjem, te dovodi do interferencije sa signalom samog provodnika. Materijali od kojih se proizvode izolatori za audio i druge vrste kablova su različiti. Treba svakako napomenuti da je jedan od najboljih dielektrika za primenu u audio-tehnici vazduh. Kablovi kao izolator često koriste PVC (polivinilhlorid) izolaciju, dok se za kvalitetnije primene koriste polipropilenske izolacije ili teflon. Pored navedenog, česte su primene vazdušnih "džepova" unutar izolatora, čime se i sam vazduh pretvara u izolator.
Terminacije ili konektori su jednako važni delovi interkonekcijskog kabla. Treba imati u vidu činjenicu da svaki konektor doprinosi degradaciji zvuka u manjoj ili većoj meri. Konektori su osetljive tačke sistema jer je
prljavštini koja potiče od prašine, duvanskog dima, smoga itd. dosta lako da dođe u kontakt sa površinom konektora. Takođe, oni su izloženi atmosferskoj vlagi, što u nekim slučajevima može ubrzati koroziju.
Cilj svakog konektora jeste da ostvari optimalan kontakt sa provodnom površinom na koju naleže: pritisak mora da bude adekvatan, kao i površina kontakta. Uz sve navedeno, otpornost i kapacitivnost samih konektora su osobine na koje proizvođači posebno obraćaju pažnju, te se u skladu s tim biraju materijali i oblici terminacija.
Veliki broj konektora pravi se od legure bakra kako bi imao dobru provodljivost i u isto vreme bio dovoljno čvrst. Površina se nikluje, a u boljim slučajevima koristi se zlato ili rodijum. Izolacija između polova je od sličnih materijala kao i u slučaju kabla, teflon je posebno popularan.
Spajanje terminacija i kabla može se ostvariti na više načina. Jedan od njih je lemljenje. Sam lem predstavlja slabu tačku interkonekcijskog kabla, te je neophodno da legura za lemljenje bude kvalitetna, sa što manje olova i uz dodatak srebra. Neke kompanije prave priključke koji se ne leme, već se spoj ostvaruje "na hladno", pomoću zavrtnja koji pritiskaju provodnik uz određeni deo konektora. Drugi, pak, koriste spajanje "na hladno", a zatim puštaju vrlo jaku struju tokom delića sekunde upravo kroz tačku spoja. S obzirom na postojanje prelaznog otpora između dve površine, dolazi do topljenja i mešanja metala, te se na tom mestu stvara mali var napravljen od legure dva materijala.
Raspored provodnika poznat je i pod nazivom geometrija kabla. O čemu se radi? Jednostavno, nije u potpunosti svejedno kako
će provodnici biti raspoređeni unutar kabla: kada se nalaze paralelno, povećava se kapacitivnost; ukoliko jedan provodnik kruži oko drugog, kapacitivnost je daleko manja.
Veliki je uticaj i skin-efekta: težnje naizmenične struje da joj najveća gustina bude na površini, a ne u unutrašnjosti provodnika. Upravo ovaj efekat je možda najveći krivac
Na sreću, konektori zahtevaju sasvim jednostavno održavanje. Ovo je posebno važno u slučaju da, na primer, kupujete polovan uređaj, jer veoma malo vlasnika zaista održava terminacije na svojim komponentama. Treba izbegavati korišćenje mehaničkih sredstava za čišćenje konektora, pod uslovom da se na određenom mestu nije pojavila korozija, što ukazuje na loše uslove u kojima je uređaj boravio ili loš kvalitet samih terminacija. Pravilno čišćenje obavlja se uz pomoć meke pamučne krpice, štapića za uši i korišćenjem alkohola, najbolje devedesetoprocentnog. Pre čišćenja konektora ne bi bilo loše proveriti da li je i sam kabl zaprljan, te ga očistiti vlažnom mikrofiber krpom. Na klasičnom RCA utikaču čisti se prvo spoljni deo terminacije, jer je najveća šansa da upravo sa ovog dela prljavština dospe u unutrašnjost, a zatim i unutrašnji deo, i to uz pomoć štapića za uši ovlaženih alkoholom. Nikako nemojte zaboraviti da je utikač samo polovina srećnog para: utičnica je jednako bitna. Nju čistite na isti način, s tim što se štapići za uši koriste za unutrašnji kontakt. Ovde treba biti pažljiv: štapić se uvuče u otvor i okreće levo-desno dok se pažljivo izvlači napolje. Vodite računa da unutra ne ostanu komadići vate.
za degradaciju zvučnog signala: kako se kabl sastoji od velikog broja provodnika (licni) malog poprečnog preseka, svaki od njih se nalazi jedno vreme na površini, da bi ga zatim prekrili ostali provodnici. U ovom slučaju naizmenična struja ima tendenciju da prelazi sa jedne na drugu licnu kako bi uvek ostala na površini. Svaka od njih se u tom slučaju ponaša kao malo električno kolo sa svojim otporom i kapacitetom i time utiče na signal koji prenosi.
Postoji mnogo načina koje proizvođači koriste u minimizaciji negativnog uticaja skinefekta: jedan od njih je taj da se svaka licna izoluje od okolnih, kako ne bi dolazila u dodir sa njima.
Po načinu na koji prenose signal interkonekte delimo u dve osnovne grupe: nebalansirani i balansirani. Nebalansirani su u početku bili primenjivani na kućnim hi-fi uređajima, dok su balansirani standard u profesionalnoj tehnici. Vremenom su neki proizvođači počeli da postavljaju balansirane konektore i na svoje najbolje uređaje i od tada se XLR konekcija ustalila i u kućnom hi-fiju.
Nebalansirani interkonekti se najčešće sastoje od dva provodnika - jednog koji nosi signal i drugog koji predstavlja uzemljenje. U slučaju da se ovakav konektor nalazi u blizini
1. Interkonekcijske kablove uvek kupujte/pravite tako da imaju minimalnu dužinu, jer veća dužina unosi više degradacije u zvuk. Setite se da proizvođači danas prave pojačala sa što kraćom putanjom signala, koja se često meri i u centimetrima. Nema smisla da upropastite njihov trud interkonektom od par metara.
2. Dužina interkonekta za oba kanala jednog ulaza treba da bude jednaka.
Ne savijajte kablove pod oštrim uglovima.
vrlo jakog elektromagnetnog polja naizmenične struje ili ima veliku dužinu, moguće je da se generišu smetnje koje će biti čujne: šum, zujanje, brum itd.
Balansirani interkonekti obavezno imaju tri provodnika: dva prenose signale a treći je uzemljenje. Signali koji se prenose preko provodnika su identični, ali su u kontrafazi, tj. međusobno su pomereni za 180O. To znači da kada amplituda signala na jednom provodniku dostigne maksimum na drugom je u tom momentu minimalna. Šum i smetnje se takođe unose u navedene signale. Međutim, kada stignu na odredište čeka ih diferencijalno pojačalo, koje pojačava razliku između dva signala, a ne i smetnje, koje su istovetne za oba signala. Na taj način diferencijalno pojačalo skoro u potpunosti odbacuje smetnje, a što je kvalitetnije to je ova njegova karakteristika izraženija.
Osnovno pravilo pri testiranju interkonekcijskih kablova jeste da se testiraju upravo na onom sistemu za koji se kupuju. Taj sistem pre toga mora biti dobro poznat slušaocu i potrebno je da on ima uvid u njegove dobre i loše strane kada se koriste postojeći kablovi. Jednostavno, mora se poznavati ponašanje sistema.
Pre testiranja interkonekta preporučujemo njihovo usviravanje u trajanju od 24 časa. Potom se može pristupiti testu. Poređenje sa nekim drugim kablovima ne treba da bude samo po A-B sistemu, već i po A-B-A i B-A-B matricama testiranja, kako bi se umanjio osećaj navikavanja na novi zvuk, kao i psihološki placebo efekat, koji u ovom slučaju govori da je novije (i najčešće skuplje) automatski bolje. Testiranje interkonekta ima tu prednost što se komponente ne moraju svoditi
Nekada davno proizvođači su uz pojačala isporučivali i kratko spojene RCA konektore kako bi se isti postavili na ulaze koji se ne koriste. Pored zaštite od prljavštine, ovi mali konektori su doprinosili i boljem zvuku pojačala. Kako to? Jednostavno, mehanički preklopnici prisutni na većini pojačala bili su u stanju da preuzmu delić šuma i smetnji sa ulaza koji nisu bili kratko spojeni. Današnja pojačala uglavnom nemaju ovakve probleme, ali u svakom slučaju vredi probati, makar zbog prašine: uzmite obične RCA konektore i zalemite njihove kontakte, te ih uključite u ulaze koje ne koristite. Sa izlazima budite pažljivi: onaj za analogni snimač (tape out) i izlaz sa pretpojačivačke sekcije (pre-out) nemojte dirati, čak i ukoliko pre izlaza za snimač postoji bafer sekcija. U slučaju da želite da ih zaštitite od prašine, uključite u njih RCA konektore koji nisu kratko spojeni.
na isti izlazni nivo signala kao, na primer, pri testiranju CD plejera – kablovi samo provode i neće smanjiti niti povećati nivo signala na način da se to primeti. Na kraju sve spada u domen ličnog doživljaja i ukusa: ne morate naprezati svoj mozak i slušni aparat kako biste videli da li nešto zaista valja. Uzmite ono što vam se više dopada, interkonekt koji zvuči muzikalnije.
Za one koji ipak vole analitičku prirodu hi-fija evo nekoliko saveta na šta obratiti pažnju pri testiranju:
1. Proveriti da li interkonekt unosi metalni prizvuk ili neadekvatnu oštrinu u visokotonsko područje. Ovo je česta pojava u slučaju "tvrđih" pojačala i jeftinijih srebrnih interkonekta.
2. Obratiti pažnju da li je interkonekt doneo veštački topao i mek zvuk: ukoliko jeste, verovatno su se izgubili detalji, a bas postao zamućen.
3. Da li su se smanjile prostornost i dubina muzičke scene?
4. Poslušati da li je smanjen dinamički opseg: neki interkonekti jasno smanjuju dinamiku sistema.
5. Da li muzika zvuči živopisnije? Postoje slučajevi kada zamenom interkonekta muzička scena nestane u sivilu i sve se pretvori u bledu reprodukciju bez imalo života. U suprotnom, realnost muzičkog doživljaja dovodi do uživanja kod slušaoca.
6. Da li dugotrajno slušanje zamara, što ranije nije bio slučaj? U slučaju da zamara, date kablove kao kombinaciju u trenutnom sistemu treba zaboraviti što pre.
Na ovo pitanje zaista nije lako odgovoriti. Najlakše je reći "onoliko koliko mislite da treba", ali takav odgovor nikome ne pomaže. No, hajde da krenemo drugim putem: pogledajte, za početak, vaš audio-sistem. Koja je najskuplja komponenta u njemu? Sigurno
ćete zaključiti zbog čega je to tako. Takve komponente najčešće sadrže probrane delove, kvalitetna kućišta i dizajn. Kod kablova se sve to teže vidi na prvi pogled. Postoji i priča kako se jedna od kompanija usudila da značajno podigne marginu profita izbacujući nove interkonekte na tržište. Odmah posle toga prodaja je skočila. Potom su i druge kompanije podigle cene, kako njihovi
S vremena na vreme isključite konektor (naravno, pre toga proverite da li su sve komponente sistema takođe isključene) i ponovo ga uključite: mehanička sila sastrugaće deo prljavštine ili korozije i napraviće bolji kontakt nego što je bio pre isključenja.
proizvodi ne bi bili mnogo jeftiniji (mada iste klase kvaliteta) i prema tome i "lošiji". Tako je nastala zatvorena petlja, loša po kupce. Preporučujemo da nikada, ali zaista nikada, ne kupujete kablove a da ih pre toga ne testirate. Kablovi sami po sebi ne mogu stvoriti zvuk kakav želite ukoliko ga sistem nema. CD reproduktor kome fale detalji u visokom spektru neće ih dobiti ni uz pomoć najskupljih kablova na svetu. Interkonekti, kao i ostali kablovi u sistemu, faktički mogu da rade samo kao veoma fine tonske kontrole, s tim da, zavisno od modela, unose veći ili manji pečat sopstvenog
zvuka. Umesto mazohizma po sistemu "šta bi bilo kad bi bilo", smatramo da je za početak najbolje izabrati jednog zastupnika ili jednog proizvođača. Potom treba krenuti sa najjeftinijim interkonektima koji su u ponudi i prvo čuti njih. Zatim treba krenuti na skuplje modele i pažljivo posmatrati odnos uloženo/dobijeno sve do granica tolerancije. Onog momenta kada razlike između dva kabla istog proizvođača iz različitih cenovnih kategorija gotovo da ne postoje znači da ste došli do granice vašeg sistema u kojem će ostale komponente postati usko grlo u odnosu na interkonekte. Navedenu granicu je ponekad teško dostići, ponekad i jeftiniji interkonekti zvuče bolje od skupljih, ponekad je cena skupljih interkonekta bezrazložno i neopravdano visoka, ali to sve zavisi od slučaja do slučaja i nema opšteg pravila. Uglavnom, kada isprobate prvu seriju kablova određenog proizvođača, isprobajte i druge. Ne bežite ni od "sam svoj majstor" rešenja, mogu biti veoma zanimljiva.
Sa ekonomske tačke gledišta, neko opšte pravilo je da vrednost interkonekcijskih kablova u sistemu ne bi trebalo da bude manja od 5% ukupne vrednosti ostalih komponenti, niti viša od 15% iste vrednosti. Interkonekti su danas postali nauka za sebe. Pamfleti proizvođača puni su tehničkog žargona i posebno smišljenih imena za patentirane tehnologije koje slušaocu malo šta znače. Ne dajte se zavarati, ipak se na kraju krajeva radi o paru žica sa priključcima na krajevima. Nažalost, ta žica može zadati dosta muka, te traganje za dobrim interkonektom pretvoriti u potragu za ćupom blaga na kraju duge. Neki koriste jednostavno pravilo: sve što je dobro mora lepo da svira na bilo kakvim kablovima, tako da je zamena interkonekta boljim čist dobitak. Drugi se ne slažu, tvrde kako odmah pri izboru komponenti treba voditi računa o kablovima, u cilju maksimalnog uklapanja celog sistema. Treći su negde na sredini. Na vama je odluka kojoj grupi pripadate. Ali, zapamtite samo jedno –verujte svojim ušima.
Električni parametri koji su bitni za interkonekte su otpornost, induktivnost i kapacitivnost. Otpornost kablova bi teorijski trebalo da bude što manja, ali nikako nije merilo kvaliteta. Najčešće se kreće u granicama nekoliko desetih delova oma po dužnom metru kabla. Induktivnost bi trebalo da bude što niža, uz primedbu da neka pojačala imaju potrebu za određenom induktivnošću zvučnika i samih kablova kako bi radila u stabilnom režimu. Kapacitivnost se najčešće iskazuje u pikofaradima i poželjno je da bude što niža, uzimajući u obzir celu dužinu kabla. Prevelika kapacitivnost može dovesti do pada odziva sistema na visoke frekvence.
Ako se veoma dugo bavite hi-fijem i ako to i u vašem slučaju podrazumeva decenije, složićete se da Naim zauzima posebno mesto u sećanju i iskustvu svih nas koji dvocifrenim brojevima određujemo godine provedene uz muziku.
Ne mislim pri tom da smo svi uvek voleli ili sanjali Naim uređaje. Naprotiv, govorim jedino o tome da smo ih svi poštovali, čak i onda kada smo ih poznavali samo površno, a slušali retko. Šta je u tim jednostavno dizajniranim sivim kutijama izazivalo toliki respekt i zašto su one sa svojim diskretnim zelenim LE diodama imale tako poseban status?
Vreme kada je Naim gradio svoj imidž i svoj prestiž bilo je zlatno doba hi-fija u čitavom svetu. Tržište je bilo razvijeno i potpuno otvoreno za sve ozbiljne proizvođače. Iako je konkurencija bila velika, situacija je za razliku od današnje bila jasna i čista. Iz Amerike su stizala snažna, skupa i vrlo kvalitetna pojačala, uglavnom napravljena bez kompromisa. Japan, čija je industrija bila u strahovitom usponu, odgovarao je širokom ponudom uređaja, koja se protezala od vrlo prosečnih linija do potpuno ezoteričnih konstrukcija, koje i danas drže visoku cenu. U igri je bio i niz francuskih, nemačkih i skandinavskih produkcija. Epicentar svega, ipak, bio je u Velikoj Britaniji, koja je sa svojim proizvođačima i zahvaljujući velikom broju specijalizovanih časopisa određivala i diktirala trendove. Vreme o kome pišemo kao da ni po čemu nije odgovaralo produkciji kakva je tada bio Naim. Dok su se drugi razbacivali ogromnim hladnjacima, blistavim prednjim pločama, punim tastera i instrumenata, sive Naim
kutije sa zelenim LE diodama delovale su minimalistički, svedeno, čisto i jednostavno, skoro depresivno. Dok su ostali neprestano povećavali broj pozlaćenih RCA činčeva, Naim je uporno i tvrdoglavo insistirao na DIN konektorima i odgovarajućim kablovima. Pa ipak, ovo je možda prva kompanija sa Zapada za čije uređaje možemo reći da su još tada bili egzotični i da su pripadali pravom high-endu. Iako nisu bila besomučno teška, iako se nisu strahovito grejala, pojačala ove produkcije pokretala su i najproblematičnije zvučnike tog vremena bez teškoća, bez gubljenja kontrole i bez klipinga. Čuveni Linn izobarici, koji su tada pripadali svetskom vrhu kad su zvučnici u pitanju, standardno su se povezivali sa Naim amplifikacijama. Osim sinergije u tonskom i muzičkom smislu, jedan od bitnih razloga bio je taj što druga pojačala nisu mogla da prate strahovite padove impedanse ovih kutija, koja se u određenim područjima spuštala ispod jednog oma. Pri ovim uslovima drugi uređaji su ili pregorevali ili radili kao pokvareni. Za to vreme Naim stereo i mono pojačala su u kontinuitetu i pri visokim nivoima slušanja Izobarika s lakoćom reprodukovala najniže registre simfonijskog orkestra, ne gubeći ni u jednom trenutku autoritet i zadržavajući sve vreme čistoću sredine spektra i finoću visokih tonova.
Vratimo se posle ovog dugog uvoda temi našeg testa, a to su najnovije zvezde s početka ponude ove renomirane firme. Pogledajmo šta su donele decenije razvoja, upornosti i neprekidne borbe na tržištu. Pred nama su Naim NAIT 5i integralno pojačalo i Naim CD5i CD plejer. U sinergiju ova dva uređaja nemojte sumnjati - Naim ih je dizajnirao da rade zajedno, kako u tehničkom, tako i u estetskom smislu. Pravo je zadovoljstvo videti dva uređaja koja su tako dobro oblikovana, tako jednostavno izvedena, a istovremeno tako različita od stotina drugih koje nudi konkurencija i koje je već teško međusobno razlikovati. Možete ih povezati bilo kojim interkonektima - to može biti stvar vašeg ukusa. Ipak, poslušajte nas i probajte sa originalnim Naim SNAIC kablom (130 evra), koji je snabdeven čuvenim DIN petopolnim konektorima. Ovo sigurno nije najbolji interkonekt na svetu, on samo radi bolje od drugih na ovom mestu. Slično važi i za zvučničke kablove NAC A5 (oko 16 evra za dužni metar), koji vas neće impresionirati izgledom, još manje preporukom proizvođača da ne budu kraći (i slovima: kraći) od 3,5 metra po kanalu. Bez obzira na sve te čudne uslove, prvi sledeći zvučnički kablovi koji će ovde možda raditi bolje koštaju više od pojačala koje analiziramo, pa dalji komentari gube smisao. Iskusnim audiofilima
i poznavaocima ove produkcije ovo nije ni novo ni čudno, tako da bismo ovde dodali samo još par sugestija koje generalno možete prihvatiti. Prva je: NAIT 5i isključite samo kada idete na godišnji odmor. Druga je: Naim CD5i nemojte isključivati ni tada. Ove detalje nećete naći u opširnim i uredno štampanim Naim uputstvima za upotrebu i sa njima se ne morate složiti. U svakom slučaju, elektronici u većini pojačala potrebno je nekoliko sati da bi se ugrejala i zasvirala kako treba. Digitalnoj elektronici je za isto to potrebno nekoliko dana. Naravno da vlasnici lampaških uređaja sebi ne mogu dozvoliti ovakav luksuz, pa donekle ni oni čija se pojačela u "čistoj A klasi" onoliko greju. Ali, ako ste pametni i već slušate nešto solidno kao što je Naim, nemojte ga maltretirati svakodnevnim uključivanjem i isključivanjem. Odužiće vam se tako što će svirati bolje i trajati duže.
Proizvođač je deklarisao snagu pojačala na 50 vati po kanalu i budite uvereni da, u skladu sa dobrom britanskom tradicijom, ima najmanje toliko, uz impedansu zvučnika od 8 oma. Unapređenja u odnosu na prethodni 5i odnose se na poboljšani filterski sklop u napajanju, bolje delove u ulaznom stepenu i možda najvažnije – uveden je stereo minidžek na prednjoj ploči koji vam omogućuje da direktno konektujete laptop, iPod ili bilo koji MP3 plejer. Kada je nešto od navedenog uključeno u ovaj mini-džek, NAIT se automatski prebacuje na ovaj ulaz, bez obzira na to šta je izabrano na selektoru. Ono što nam se ovde dopada je činjenica da će ova novina koristiti onima koji koriste komprimovane izvore zvuka, a neće smetati puritancima koji misle da takve stvari u hi-fiju nemaju šta da traže.
Postoji još jedna stvar po kojoj Naim odskače od konkurencije. Radi se o pažnji koja se tradicionalno posvećuje zaštiti svih njihovih uređaja od neželjenih vibracija, rezonanci i drugih mehaničkih uticaja. Kutije u koje je elektronika smeštena izrađene su od aluminijuma velike otpornosti i izlivene su iz jednog komada. Ne postoji poklopac u standardnom smislu, već se u tako odlivenu kutiju uklapa neka vrsta fioke, koja dodatno ukrućuje konstrukciju. Kod uređaja novije generacije finiš je izveden u crnoj polumat boji, koja se odlično uklapa sa prepoznatljivim zelenim svetlom koje osvetljava Naim logo i tastere selektora. U skupljim pretpojačalima i snagašima elektronski sklopovi su smešteni na dodatne subšasije, koje su mehanički izolovane od samih kutija. Jedna
od tajni Naimovog bogatog, čistog i dobro organizovanog zvuka krije se ovde. Ako pratite njihov razvoj od najranijih početaka, videćete da nikada nisu prestali da razvijaju i unapređuju mehaničku strukturu svojih uređaja. Paralelno su poboljšali dizajn, negujući stil po kome ih svuda na svetu možete odmah prepoznati.
Druga bitna stvar u koju inženjeri iz Naima veruju jeste napajanje, odnosno struja, kako bismo mi to danas rekli. Ovoj temi audio-industrija pristupa ozbiljno tek poslednjih nekoliko godina. Naim je decenijama unazad za sva svoja pretpojačala i pojačala imao kao opciju posebna napajanja, koja su poboljšavala i unapređivala konstrukcije već veoma dobre same po sebi. Čuvena HI-CAP, SUPERCAP ili FLATCAP napajanja takođe pokazuju koliko su elektroničari u ovoj produkciji rano shvatili da bez dobre struje u čvrstoj i otpornoj šasiji nema ozbiljnog zvuka. Uz još par ne manje bitnih detalja, kao što su izuzetno uredno vođenje unutrašnjeg ožičenja, uz upotrebu delova vrhunskog kvaliteta i štampane pločice koje su mala inženjerska remek-dela, zaokružujemo priču o izgledu i konstrukciji Naim uređaja.
NAIT 5i nosi sve ove osobine, a pri tom njegova cena ne izaziva vrtoglavicu. U klasi ispod 1.000 evra konkurencija je jaka i nemilosrdna, posebno otkad su kineski proizvođači ušli u tržišnu utakmicu. U ovakvom neprijatnom okruženju za NAIT danas, kao ni ranije za njegove prethodnike, nema zime. Neobično je koliko je NAIT, svojevremeno novina u Naim programu, dobro primljen. NAIT vole i oni koji nisu baš Naimovi fanovi. Njegove dimenzije, elegancija, dobar dizajn i jednostavnost u upotrebi dopašće se i vašoj ženi, možda čak i tašti. Daljinski kojim možete kontrolisati sve funkcije, uključujući i motorizovani plavi Alpsov potenciometar, identičan je onom koji se dobija uz Naim CD5i, tako da će, ukoliko ste ova dva uređaja uparili kao što proizvođač preporučuje, jedan daljinski kontrolisati obe sprave. Sva četiri linijska ulaza imaju DIN konektore, što mnogi ne vole, pa je zato Naim ovde uveo novinu i izašao u susret novim kupcima tako što je na dva od ova četiri ulaza dodao paralelne pozlaćene i kvalitetne RCA činčeve, što je verovatno utišalo gunđanja. Koja će od ove dve opcije biti aktivna birate preko daljinskog upravljača, uz mogućnost da aktivirate obe ako je baš žurka u kući. Nama je, naravno, najbolje radio sa SNAIC interkonektom, na kome su DIN konektori vrhunskog kvaliteta.
Kao što je tokom vremena evoluirao izgled i dizajn Naim uređaja, tako je zvuk njihovih pojačala napredovao od relativno oštrog i analitičnog ka punom, artikulisanom i donekle toplom karakteru. Ovde ne govorimo o tome da taj zvuk podseća na zvuk lampaških uređaja, što nije cilj, a nije ni tačno, već o njegovom karakteru koji se poboljšavao zadržavajući najbolje osobine ranijih generacija. Te osobine su većini ljubitelja Naima poznate i mogle bi se odrediti rečima: autoritet, kontrola, dinamika, mikrorezolucija. Od modela NAIT 5i na gore ovo ćete prepoznati bez teškoća, samo što je to kod skupljih pojačala izrazitije, zahvaljujući većim i snažnijim napajačkim sklopovima. NAIT sa svojih 50 vati po kanalu kontroliše većinu dinamičkih zvučnika sa sigurnošću koju nećete naći
kod konkurencije, omogućujući im da daju svoj maksimum. Zvučna pozornica je dobro organizovana, precizna i trodimenzionalna, a na dobrim snimcima prisutan je i vazduh oko instrumenata, stvarajući atmosferu prostora u kome je muzika snimljena. Na neki poseban način tokom vremena stičete poverenje u ovo pojačalo i ovog proizvođača i neko ko je prvi put kupio Naim pojačalo neosetno postaje vezan za ovu firmu na jedan prirodan način. Zvuk je veliki, bas dubok i kontrolisan, a visoki tonovi artikulisani, precizni i nenapadni. Kada tokom vremena naučite gde su limiti integralca koji ste platili manje od hiljadu evra, shvatićete i sami da te limite veoma retko možete dosegnuti. Samo najzahtevniji materijali i izuzetno problematični zvučnici nateraće NAIT 5i da zazvuči
grubo. Za takve situacije firma je predvidela pojačala koja takve probleme ne poznaju, ali se plaćaju iznosima koji su nekoliko puta veći. U normalnim situacijama i sa pametno odabranim zvučnicima NAIT 5i će pevati, a i vi sa njim. Ako slušate klasiku, neće vas razočarati, jer odlično reprodukuje harmonijsku strukturu instrumenata. Ako slušate džez ili bluz, NAIT će u punoj dinamici preneti atmosferu big benda, ali će isto tako biti uzdržan i nežan kod najtiših deonica klavira i dalekih odjeka trube u najlepšim baladama Koltrejna ili Vebstera. U rok materijalu će, ako je potrebno i ako to postoji na snimku, zazvučati agresivno, pokazujući na taj način dobro poreklo i "gene" slavnih prethodnika.
Naim CD5i u stopu prati svog renomiranog rođaka i nadovezuje se na njegove dobre osobine, naravno i na njegov izgled i dizajn. Fioku u koju ulažete CD morate otvoriti rukom, koristeći malu, ergonomski dobro oblikovanu ručicu. Ona se kreće po kružnoj putanji koja zahvata otprilike četvrtinu kruga i u početku će vam to možda izgledati neobično. Minijaturni magnet služi kao bravica koja vam pruža otpor kada otvarate fioku i uredno klikne kada je zatvorite, pružajući vam osećaj pouzdanosti i sigurnosti. Mali klamp, koji je takođe snadbeven magnetom, drži disk na pravom mestu i bez njega vam CD5i neće raditi. Plejer je malo skuplji od NAIT-a i košta oko 1.150 evra, ali mislim da ta dva uređaja ne treba rasparivati. Kada se jednom naviknete na mali magnetni klamp i neobičnu fioku, koja je uprkos svemu urađena besprekorno, mehanika na većini ostalih CD plejera će vam delovati smešno. Ne postoji bolji način da se odgovori na ambiciozne, ultraprecizne japanske konstrukcije kakve srećemo, na primer, kod Accuphase
uređaja od ovog koji je primenio Naim. Originalno i duhovito rešenje, koje kvalitetom i mehaničkom solidnošću nimalo ne zaostaje, a mogućnost kvara je istovremeno svedena na minimum. Kao i kod NAIT-a, CD5i se pojavio u unapređenom izdanju, koje nosi koso slovo i u svojoj oznaci. U novi model ugrađen je bolji konvertor i unapređeno je napajanje. Time je dobar CD plejer postao još bolji i u takođe jakoj konkurenciji u ovoj cenovnoj klasi postaje jedan od favorita. Zvuk "petice" je neutralan i odlično reaguje na kvalitet snimka. S obzirom na to da je ovo najjeftiniji Naim plejer, ne treba očekivati čuda, ali za početak jasno će vam pokazati koji vam diskovi ne valjaju. Možda se neće svi složiti, ali dobar plejer time pokazuje kvalitet, u smislu da ne pretvara muziku u niz bezličnih i uniformnih tonova koji vas ostavljaju ravnodušnim. Dobro snimljeni diskovi zazvučaće onako kako treba i u vama će pobuditi emocije zbog kojih je muzika i pisana. Ovo nije ni mali ni lak zadatak, pa ga mnogo skuplji plejeri drugih proizvođača ponekada skoro ignorišu. CD5i će vam pružiti mnogo časova zadovoljstva u kojima ćete zaboraviti na tehniku i performanse i misliti samo na muziku. To je cilj kome neprestano težimo i on je lakše ostvariv kada vam vaši uređaji ne smetaju da dođete do muzike. Naim uređaji su diskretni i tihi saputnici i to je njihova plemenita osobina, koja dozvoljava muzici da bude na prvom mestu.
Dok vi mislite na sve ovo o čemu pišemo, elektroničari i dizajneri u Naimu misle na vas. Oni na vas misle svakog dana, i tako već decenijama. Rezultat ovog razmišljanja je pred vama i po njemu se vidi da ono nije bilo
površno ni lišeno sadržaja. Obrt ove kompanije se meri milionima evra i na svetskom audio-tržištu se o njoj priča sa poštovanjem. Ne morate voleti Naim, dovoljno je da ga uvažavate. Oni koji ga i vole i poseduju neki od uređaja nagrađeni su svakodnevnom satisfakcijom, koja se često krije u sitnim, na prvi pogled neprimetnim detaljima. Na te detalje reagujemo na emocionalnom nivou, oni nas uvode u muziku i u onu neodređenu vrstu sreće koja se u muzici pronalazi.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn.
Odnos cene i kvaliteta.
Pouzdanost u radu.
Dinamičan, detaljan i kompleksan zvuk.
MINUS
Specifičnost rukovanja.
NAIT 5i
Kontinualna snaga: 2x50 W na 8 oma
Broj linijskih ulaza: 4
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije: 70x432x301 mm
Cena: 980 evra
CD5i
Formati: CD, CD-R
Digitalni izlazi: nema
Zatamnjivanje displeja: 4 koraka
Dimenzije: 70x432x301 mm
Cena: 1.150 evra
One HiFi, tel: 011/212-9117
Da li je zaista moguće doživeti prosvetljenje nakon proste zamene kablova u sistemu? Rezoluciju i prirodnost sasvim sigurno - da.
KARAKTERISTIKE PLUS
Detaljan, informativan, naturalan prenos.
MINUS
Fizički krut, nije najnežniji za postavljanje.
Matrix Reference II
Tip: single-ended
Provodnik: 96% Cu, 4% Ag
Struktura: licnasti
Izolator: teflon i vazduh
Terminacija: RCA, letovani
Cena: 342 evra (1 m stereo par)
One HiFi, 011/212-9117
Proces čiji su rezultat kablovi Acoustic Zen traje verovatno onoliko dugo koliko su u proseku stari čitaoci Hi-Filesa: pre tridesetak godina konstruktor Robert Lee izradio je prve primerke sopstvenih pojačala i zvučnika u ograničenim serijama i već tada je započeo svoje eksperimente sa kablovima. Nešto kasnije osnovao je firmu Harmonic Technologies, gde je bio i glavni istraživač i konstruktor, a koja se pročula po sofisticiranim kablovima načinjenim od jednog jedinog kristala (single crystal) bakra ili srebra. Devedesetih godina Lee osniva Acoustic Zen i posvećuje se daljem razvoju kablova i zvučnika, dakle prenosu i krajnjoj fazi reprodukcije. Acoustic Zen vas odmah uvodi u vrh sveta kablova, bez entry level ili modela srednje klase, o čemu svedoče i cene, koje su redom trocifrene. Model Matrix Reference II pripada srednjoj gami. Stereo par se sastoji od dva odvojena kabla sa provodnikom od dugačkog kristala (kod Acoustic Zena to se naziva "zero crystal") bakra sa malim postotkom srebra u posebnom prepletu pod nazivom Matrix i u zasebnim teflonskim izolatorima.
Na krajevima se nalaze masivni pozlaćeni činč-konektori na stezanje, popriličnog prečnika, koji mogu predstavljati problem za bliže postavljene terminale na uređajima. Zahvaljujući ovakvoj konstrukciji, kablove Acoustic Zen odlikuju verovatno najniže izmerene kapacitivnosti u audio-industriji,
kao i odgovarajuća niska otpornost i induktivnost (ovo poslednje se posebno odnosi na njihove zvučničke kablove).
Reorganizacija zvuka je primetna odmah po uključivanju u sistem i kreće se u pravcu bogatstva detalja, informativnosti i prirodne milozvučnosti. Ukoliko ste nekada imali prilike da prepravljate svoje komponente radi boljeg zvuka, sličan efekat otvaranja reprodukcije, pozornice i visoke rezolucije postiže se ovim interkonektima. Matrix Reference II je pravi predstavnik škole zvuka gospodina Leeja iz Kalifornije.
Nije potrebno mnogo vremena da Matrix Reference pokaže svoj karakter: čak i bez preterano dugog usviravanja, primećuju se toplina i nadasve prirodnost stvarne pozornice kakva se retko može čuti. Nasuprot nekim kablovima koji imaju tendenciju promene boje zvuka u zavisnosti od opsega, dodajući tako pojačani kolorit, koji teži da obogati hladnoću zvuka, Acoustic Zen na neki njemu svojstven način vraća život muzici, ali nikada stvarnije od realnosti. I to sve uz neprevaziđenu količinu muzičkih informacija. Koliko god da je vaš audio-lanac detaljan i transparentan, Matrix Reference II će propustiti celo bogatstvo dalje, u sledeći stepen. Obavezno isprobati u sinergiji sa zvučničkim kablovima Satori.
Odlična realističnost i neutralnost, preporučljive za ljubitelje čvršćeg zvuka.
Na osnovu dosadašnjih testova, može se zaključiti da Chord kablove odlikuju vrlo raznovrsni karakteri zvuka, u zavisnosti od modela. Zajedno sa uspešnim modelima zvučničkih kablova revitalizovanih i ozbiljno poboljšanih u seriji “2”, i Chordova familija analognih interkonekta doživljava drugo, takođe poboljšano izdanje. Anthem 2 se nalazi u vrhu game, odmah ispod top-modela Signature od koga je preuzeo dosta elemenata, izuzimajući ekstenzije za direktno vezivanje vodova na masu uređaja, a po ceni nižoj gotovo za trećinu. Već standardno kruti, savijeni u krug i ne baš fleksibilni kada je na malim rastojanjima od zida potrebno ostvariti konekciju, svaki kabl u ovom stereo paru ima par simetričnih vodova, s tom razlikom što je minus postavljen spiralno oko plusa i umotan preko polipropilenskog dielektrika. Sami vodovi su izolovani u teflonu i sastoje se od licnastih bakarnih i zatim posrebrenih vodova. Spiralni preplet licni u svakom vodu obezbeđuje naizmenično preuzimanje uloge površinskog i dubinskog provođenja signala, kompenzujući tako neravnomerni skin efekat i frekvencijske neujednačenosti. Ručno letovani srebrni RCA konektori su potpuno presvučeni u zaštitni
bužir. Posebna pogodnost je srazmerno mali presek kablova, a posebno konektora, što olakšava konekciju kod uređaja sa blizu postavljenim konektorima.
Iako njihovi kablovi mogu dati različite izmene u sistemima, karakter Chorda je uopšteno stvaran i po pravilu na mestu. Ovde testirani model pokazuje upravo ove osobine: realističan u prikazu zvučne scene, njene širine dubine, sa dobrim građenjem hijerarhije instrumenata. Boje pojedinačnih zvukova su naturalne, sa prirodnom svetlinom i vrlo dobrom rezolucijom visokog spektra. Donji opseg ovog kabla je vrlo dobro definisan, sa odličnom kontrolom i separacijom u odnosu na vokale i druge frekvencije koje potencijalno mogu da dezorganizuju sonični poredak kada se zajedno pojave. Možda jedini problem i na koji pažljivo uho može obratiti pažnju jesu blaga tendencija “metaliziranja” muških glasova na pojedinim mestima i nešto grublji karakter metalnih žica.
Anthem 2 je direktan i neposredan interkonekt koji poseduje izrazito dobru transparentnost i propusnost od dna do vrha čujnog opsega, uz vrlo dobru neutralnost. Anthem
ne pokazuje preference u pogledu muzičkog materijala i istovremeno ne dovodi do preglasavanja frekvencija, što je naročito primetno u dobrom balansu srednjotonskog područja i vokala, čak i na najzahtevnijim deonicama, mada mu nije strano da se povede za muzikom i dodatno je raspeva. Treba uočiti blagu razliku kod muških glasova i oštrijih zvukova koji imaju tendenciju da dobiju blagi metalni prizvuk. Ukupno posmatrano, odličan univerzalni kabl za većinu sistema u svojoj klasi.
KARAKTERISTIKE PLUS
Direktan i neposredan.
Ne pokazuje veliku zavisnost od sistema.
MINUS
Može zazvučati svetlo i oštro.
Anthem 2
Tip: simetrični usmereni
Provodnik: posrebreni OFC
Struktura: licnasti
Terminacija: RCA, letovano
Cena: 400 evra (1 m)
IB sistem, 011/2447-250
KARAKTERISTIKE PLUS
Fluidan i realističan zvuk.
Odsustvo interferencije i spoljašnjih smetnji.
MINUS
Tonska pozornica može patiti od skučenosti.
Ublaženi tranzijentni prenos na basu.
Tip: simetrični, usmereni
Provodnik: OFHC
Struktura: licnasti
Izolator: teflon
Terminacija: RCA sa stezačima, ručno letovano
Cena: oko 490 evra (1,5 m)
Vox Trade, 011/3016-230
Sećate se pitona iz "Malog princa" sa slonom u stomaku? Iz Transparenta dolaze dva takva da reorganizuju zvuk vašeg sistema.
Kablovi Transparent me uvek podsete na pomenute crteže iz Egziperijeve knjige, sa svojim spoljašnjim filterima, takozvanim "networks". U pitanju su pasivni filteri koji ograničavaju propusni opseg samog kabla, tako što filtriraju sve što ne pripada čujnom opsegu, a to su uglavnom šumovi i elektromagnetne smetnje iz okoline. Kabl na testu je poboljšana verzija modela MusicLink Plus koja ima bolju prenosnu karakteristiku i filtraciju šuma, dakle tiši je i propusniji od svog prethodnika. Konstrukciju kabla čini simetrični par provodnika od kojih se svaki sastoji od velikog broja licni od OFC bakra "četiri devetke", motanih oko jezgra od teflonskog dielektrika. Transparent inače ni u jednom kablu ne primenjuje provodnike različitih preseka, tvrdeći da se u njima događaju višestruke rezonanse koje zamućuju zvuk. Kablovi su usmerenog tipa, sa širmom zaletovanim na masu na strani izvora. Uputstvo kaže da kabl treba orijentisati po strelicama koje, međutim, nismo uspeli da uočimo, ali se kao orijentacija mogu upotrebiti filteri koji treba da stoje dalje od izvora. MusicLink se proizvodi u dužinama od 1, 1,5, 2 i 10 metara.
Kao i više puta do sada, Transparent se pokazao vrlo specifičnim u više sistema koje koristimo za testove. Nema sumnje da prvi i najjači utisak ostavlja redimenzionisanje zvučne pozornice, verovatno izazvano
eliminisanjem nezvučnih artefakata i šuma putem filtera koji ograničavaju propusni opseg kabla i potrebno je navići se na ovaj efekat. Transparent zaista pruža drugačiju tonsku optiku, koja teži ka jedinstvu zvučne slike, milozvučnosti i tečnom zvuku, bez zatvaranja zvuka ili gubljenja detalja niskog intenziteta. Zvuk dobija ravnotežu, suptilnost, a instrumenti se stapaju u celinu sa vokalima. Ipak, tamo gde je potrebno preneti snažan udarac basa ili odlučujući "tutti" baroknog orkestra koji kreće iz totalne tišine, MusicLink će se pre ponašati kao David nego kao Golijat. Ugodan za dugo slušanje i ljubitelje muzike, posebno one bez struje.
MusicLink nije najotvoreniji interkonekt koji smo do sada testirali, ali je verovatno najfluidniji. U poređenju sa "otvorenim" i "širokim" kablovima, njegova slika u prvi mah može zazvučati smanjeno i suženo, međutim, MusicLink se u velikoj meri ponaša kao aktivna komponenta u sistemu koja prostorno reorganizuje tonsku sliku, u stanju je da ujednači određene ekscese i predimenzionisane ispade i sve to pretoči u pitku i fluidnu sliku sa vrlo dobrom detaljnošću. Vrlo specifičan model, MusicLink Super je topla preporuka za sisteme kojima je potrebna korekcija ukupnog zvuka, uz obaveznu probu pre kupovine.
Kada je 1997. godine lansirana serija Nautilus 800, kompanija Bowers&Wilkins postavila je novi standard u proizvodnji zvučnika. Ovaj revolucionarni poduhvat bio je toliko veliki iskorak da su drugi proizvođači morali ozbiljno da porade na novim projektima.
Bowers&Wilkins serija 800 svetlost dana je ugledala još davne 1979. godine, kada je predstavljen Model 801. Potpuno drugačijeg izgleda i oblika, sastavljen iz nekoliko nezavisnih delova konstrukcije od kojih je svaki zadužen za jednu zvučničku jedinicu, ostao je prepoznatljiv koncept poslednjih 28 godina. Nakon toga na scenu stupa serija Nautilus 800, čiji modeli imaju oblik kakav poznajemo danas. Novoj seriji 800 je iz imena izbačena reč Nautilus, koja je sada rezervisana za topmodel u širim narodnim masama poznat kao – "puž". Današnju seriju 800 čini čak sedam modela zvučnika, od kojih je samo jedan bookshelf, a gamu upotpunjavaju i dva subwoofera. Isprva nas je začudilo da u seriji postoji samo jedan bookshelf model, ali smo se prisetili reči jednog od izlagača na inostranom sajmu: ništa nije teže nego prodati skup, a kompaktan zvučnik. U ponudi domaćeg distributera kompanije B&W trenutno se nalazi model 802D, što je bio dobar povod da pažnju posvetimo ovoj seriji. Iako je izrada nove serije 600 preseljena u Kinu, takav potez se nikako ne očekuje u seriji 800. B&W je i dalje smešten u Vortingu, okrug Vest Saseks u Velikoj Britaniji, a za ljubitelje geografije reći ćemo da se ovaj okrug nalazi na samom jugu zemlje. Nova serija 800 "ukrašena" je samo jednim slovom D na kraju imena modela, koje sugeriše da je membrana visokotonca izrađena od dijamanta. Da ne bi sve bio samo marketing, u kompaniji su se potrudili da novi modeli zvučnika imaju više od 90 procenata novih elemenata. Dakle, ne radi se o blagoj reviziji, već o potpuno novim proizvodima. Neka vas sličan vizuelni identitet ne zavara.
Krenimo sa objašnjavanjem svakog elementa zvučnika, ali prvo od najvažnije i najintrigantnije promene. Zašto baš dijamant? Dijamant je daleko čvršći od aluminijuma, koji je korišćen u prethodnoj generaciji, i ima najbolji odnos čvrstine i gustine na svetu. Ideja konstruktora bila je da se takozvana breakup frekvencija pomeri što dalje, tako da sa 29 kiloherca, koliko se dobijalo uz aluminijumski visokotonac, sada imamo "raspadanje", odnosno nekontrolisano ponašanje tek iznad 74 kiloherca.
Svi ovi podaci su detaljno objašnjeni, sa priloženim grafikonima u whitepaper brošuri koja se može preuzeti sa sajta proizvođača.
Ali, zašto je bitno šta se dešava na tako visokim frekvencijama, koje su izvan ljudskog čujnog opsega?
Inženjeri su došli do zaključka da se efekat nekontrolisanog odziva
prenosi na niže frekvencije, koje jesu u čujnom opsegu. Kao rezultat svih istraživanja u kompaniji su odlučili da koriste sintetički dijamant.
Princip "što čvršće, to bolje" mogao se primenjivati na visokotonac i bas jedinicu, ali ne i u srednjem opsegu. Naime, kod čvrstih membrana disperzija zvuka se progresivno smanjuje kako se frekvencija povećava, tako da talasna dužina postaje približna prečniku membrane ili manja. To bi značilo da slušaoci koji nisu pozicionirani u osi zvučnika imaju potpuno drugačiji tonalni balans od onih koji su u osi. Kao provereni materijal korišćen je kevlar, koji u kompaniji koriste od 1974. godine. Ova unapređena verzija FST jedinice (Fixed Suspension Transducer)
sada koristi manji magnet od legure NeFeB (Neodymium-Iron-Boron).
Bas jedinica je prečnika 8 inča i napravljena je od
sendvič konstrukcije vazdušaste pene i ugljeničnih vlakana. Pomenuta pena je rohacell i često se koristi u avioindustriji, međutim, za razliku od drugih proizvođača, B&W izrađuje penu debljine 8 milimetara, a ne 2-3 kako je uobičajeno, kako bi značaj no smanjio prenos zvuka iz kutija.
U podnožje kućišta zvučnika (plinth) smeštena je skretnica ovog trosistemca, kao i dvostruki terminali. Skretnica je urađena u minimalističkom duhu, a kao primer navešćemo da se sada koristi samo jedan visokokvalitetni kondenzator, i to kompanije Mun dorf.
Kutije ovih zvučnika nama su bile možda i najinteresantnije. Najve ći deo kutije u kojoj je bas jedinica izrađen je od jednog komada drveta, debljine 28 mili metara, sa savršeno zaobljenim bočnim i zadnjom stranom. Taj deo kutije je dodatno učvršćen takozvanim matrix unutrašnjim pregradama. Srednjotonska jedinica i visokotonac imaju svoje kućište, koje je loptastog oblika, tako da nema nijednu ivicu. Visokotonac je smešten u kućište oblika suze, a mrežica prekriva osetljivu membranu prečnika 25 milimetara. Zanimljivo je da su kutije serije 800 izrađene u Danskoj.
Ako ste nekada slušali zvučnike uobičajenih dimenzija u prostorijama velike površine, na
primer, većim od 40 kvadrata, sigurno ste shvatili da ne mogu svi zvučnici da sobu ispune zvukom na pravi način. Jednostavno, nemoguće je osetiti ono plivanje zvuka i stvaranje audiofilske atmosfere. Sa 802D to sigurno neće biti slučaj. U prvim trenucima slušanja morate se dobro priviknuti na prostranu zvučnu sliku, jer, realno, i mi koji pišemo ovaj časopis i vi koji ga čitate nemamo svakodnevno priliku da slušamo ovako velike kutije. Prvi utisak bio je – drama. Toliko prenete atmosfere, tenzije i dinamike nismo mogli ni da zamislimo. Bilo da slušamo tiho ili glasnije, nijedan detalj nije mogao da nam promakne. Zvučna slika je bila fantastično raslojena i veoma je lako bilo definisati svaki zvučni element u prostoru. Pomenuta drama se najbolje osetila kroz kontraste. Naime, muzičke numere koje su kretale lagano, a nakon određenog perioda dobijale punu dinamiku, ostavljale su nas bez daha.
Hajde da još jednom postavimo pitanje dijamanata: šta se dešava u gornjem opsegu? Zapravo, ništa što umemo da definišemo. Visoki tonovi su tako detaljni, tačni i neopisivo precizni, a pri tom se savršeno integrišu u ostatak zvučne slike. Poslušali smo nekoliko numera sa gramofona TecnoDec kompanije Michell Engineering. Neverovatno je koliko su nam prijali pucketanje i šum ploča, a slično je bilo i pri uključivanju FM tjunera. Zanimljivo je da B&W 802D ne možemo smatrati baš potpuno neutralnim zvučnikom. Zapravo, problem je što većina audiofila nije čula nešto slično, tako da će mnogima najniži bas delovati prenaglašeno, dok će prostornost, odnosno otvorenost zvuka biti blago smanjena. Bez obzira na blago smanjenu otvorenost, čak je i u najtišim deonicama moguće čuti škripu gudala ili prevlačenje prstima preko metalnih žica gitare. Nama se
ipak najviše dopao zvuk udaraljki, koji nikada nije zvučao tako prirodno i tako blisko.
S obzirom na to da se radi o dosta specifičnom i prilično skupom zvučniku, 802D će zahtevati od svog vlasnika pažljivo uklapanje u sistem. Impedansa ovih zvučnika je veoma niska i sa nominalnih 4 oma blago pada na 3,5 oma negde oko 100 herca.
Najbitniji deo opsega u kome su najveći pikovi biće uvek u blizini 4 oma, ali svakako treba potražiti pojačalo sa dobrom rezervom napajanja i sposobnošću da isporuči jaku struju. Ipak, osetljivost modela 802D je 90 decibela, što olakšava situaciju, tako da svako iole kvalitetnije pojačalo može da pruži dobru reprodukciju.
Ime kompanije Bowers&Wilkins svakako je najpoznatije među audiofilima, ali je poznato i prosečnim ljubiteljima muzike. Kada pred nama imamo jedan od njihovih najboljih zvučnika, teško je pronaći mu manu. Ako se postavi u ozbiljan sistem i ako mu obezbedimo solidne uslove, teško je da bilo ko može da mu pronađe manu.
Govoreći o uslovima mislimo pre svega na dimenzije prostorije i njenu akustiku. S obzirom na to da je cena para ovih zvučnika zaista visoka za naše uslove, a da za top-model 800D treba izdvojiti oko 60 procenata više, realno je reći da je testirani model best-buy rešenje. Naravno, sve to pod uslovom da imate mogućnosti da ispoštujete potrebe koje 802D ima.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Veliki zvuk, neopisiva reprodukcija.
Vrhunska tehnologija i kvalitet izrade.
MINUS
Nepristupačna cena.
Blaga zatvorenost.
802D
Preporučena snaga pojačala: 50-500 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 34Hz – 28kHz
Osetljivost (1W@1m): 90 dB
Impedansa: 8 oma (minimum 3,5)
Topologija: 2x200 mm rohacell bas, 1x150 mm kevlar FST srednjotonski, 1x25 mm dijamantski visokotonac
Dimenzije: 1135x368x563 mm
Masa: 80 kg
Cena: 12.000 evra
Otkad smo detaljno testirali model Seconda (Hi-Files br.18), Opera je u našoj redakciji stekla uvažen status, ali bez bojazni – nismo prestali da budemo profesionalni lovci na greške i mane.
Otprilike u vreme kada smo testirali pomenuti podnostojeći model Opera je pripremala novo izdanje modela Callas, koji se pojavio ne samo redizajniran već kao potpuno nov zvučnik, čak i u svojoj klasi. I zaista, novi Callas ima gotovo zanemarljive tonske sličnosti sa svojim prethodnikom.
Poređenje sa savršeno izvedenom malom uljanom slikom u naslovu nije slučajno: ovaj mali zvučnik odlikuju brojna i vrlo složena rešenja u konstrukciji, komponentama, izradi, finišu, kao i u muzici koju pruža slušaocima. Callas je po svojoj topologiji pomalo netipičan dvoiposistemac: bas/srednjotonska jedinica od 5 inča nosi opseg do oko 1.600 Hz (i sam proizvođač navodi podatak kao približan), odakle preko skretnice trećeg reda u sliku ulazi prednji par visokotonaca, postavljenih simetrično oko bas drajvera u "obrnutoj d’Appolito" konfiguraciji. Ovde odmah dolazi do izražaja zanimljiva inženjerska dosetka: međusobno rastojanje prednjih visokotonaca je 21 cm, što odgovara talasnoj dužini od oko 1.640 Hz, kolika je pripadajuća rezna frekvencija ovog pojasa, što stvara koherentnu i uravnoteženu sliku, bez osetnog prelaza na rezu. Ovu dublet konfiguraciju odlikuje dvostruko veća površina, koja omogućuje nižu reznu frekvenciju i bolju linearnost. Osim toga, visokotonci su u kvazirednoj vezi do 2 kHz sa opadajućom gornjom jedinicom, a od te tačke ostaje u slici samo donja, koja subjektivno podiže visinu tonske pozornice i time ističe realističnost i trodimenzionalnost. Na istoj frekvenciji, preko high-pass filtera sa strminom od 12 dB, aktivira se zadnji triplet vertikalno postavljenih visokotonaca, koji se razlikuju od frontalnih samo po zaštitnoj mrežici. Triplet je u redno/ paralelnoj vezi (1+2) i faktički funkcioniše kao Cross-Link Dipole (CLD): njegova uloga je ulazak u sliku na opsegu kada se snop prednjih visokotonaca suzi i kada oni postaju direkcioni. Odbijeni visoki opseg zadržava koherentnost sa bas-refleksom, ali i sa direktnim talasima, i ne kvari tranzijentni odziv, ali povećava detaljnost i time posredno osećaj prostora u tonskoj slici.
Sve jedinice je po potpuno novoj specifikaciji Opere proizveo norveški SEAS: 5-inčni bas/ srednji drajver je od magnezijuma sa phase plugom od punog bakra radi dodatnog hlađenja niskoinduktivnog motora prečnika 38 milimetara sa aluminijumskim jezgrom i simetrično postavljenim bakarnim fokuserima oko T jezgra; maksimalna ekskurzija jedinice je čak 15 milimetara, zahvaljujući novoj
vrsti gumenog vešanja, a ceo sklop leži u
korpi od livene legure sa velikim otvorima; sa ovim osobinama, bas jedinica ima gotovo idealne karakteristike do 3 kHz, izuzetno nisku distorziju i zadnju kompresiju. Visokotonci, njih pet, su prečnika od jednog inča i od premazanog tekstila; pokreće ih srazmerno mali neodimijumski magnet; hlađenje obezbeđuje ferofluid niske gustine, a sa zadnje strane se nalazi dupla dekompresiona komora; relativno male spoljne dimenzije omogućuju blisko postavljanje uz susedne jedinice.
Skretnica je izvedena sa firmiranim elementima niske tolerancije i MKT blokovima na štampanoj ploči. Kabinet preseka kapljice koji se sužava prema zadnjoj strani je izuzetno kompleksne izrade, od kombinacije punog drveta, višeslojnog špera i medijapana: prednja ploča je od MSF-a debljine 30 mm, zaobljena spolja radi difrakcije, ali i iznutra, radi sprečavanja "kašljanja" jedinice i bas-refleksa na niskim frekvencijama; bočne stranice izrađene su od višeslojnog špera, debljine takođe 30 milimetara, zakrivljenog radi dodatnog ukrućenja i sastavljanog pomoću lepka koji ima osobine stakla; zadnju stranicu čini medijapanski blok debljine čak 60 milimetara, tako da istovremeno deluje i kao tunel za dva bas-refleks otvora, dok su gornja i donja stranica od medijapana debljine 40 milimetara. Očekivano za Operu, prednja i zadnja strana su presvučene kožom, dok su ostale stranice besprekorno lakirane u najboljoj italijanskoj tradiciji. Celokupna konstrukcija je izvanredno umrtvljena i dodatno dampirana mekim vlaknastim punjenjem u unutrašnjosti. Na kraju, zadnju stranu krasi i par pozlaćenih terminala u koje smo bez poteškoća uvukli provodnike od 5,5 kvadrata.
Callas smo priključili u sistem sa pojačalom Electrocompaniet ECI-5 i povezali kablovima van den Hul D-352. Odmah na početku naišli smo na poteškoću s postavljanjem kutija na njihove drvene stalke, divno stilizovane, ali sa izraženim njihanjem napred-nazad, i posledično mutnijim basom i tranzijentnim odzivom, kao i sa potpuno glatkom i klizavom gornjom površinom, dok same kutije nemaju predviđene rupe za fiksiranje. Dakle, budite obazrivi ili potražite bolje stalke. Imajući odranije iskustva sa Opera zvučnicima, pažnju smo prvo usmerili na karakteristike koje dele skoro svi njihovi modeli. Pre svega, primetno je da je Callas pokretljiv zvučnik, bez ekscesnih padova impedanse i okretanja faze (ovo drugo pokazuju
merenja), ali istovremeno i tih – sa osetljivošću od 86 dB zahteva pojačalo iznad svoje deklarisane snage radi kontrole 4-omskog sistema i bas jedinice prilično velike ekskurzije za svoj dijametar. ECI-5 sa 120 vati bio je dovoljan, dok se snagaš Nikko sa 130 vati, ali bez stabilnosti prethodnika, ispod 4 oma pokazao osrednje, gubeći kontrolu i stvarajući distorziju u vokalima. Druga odlika
Opere – lepota srednjeg opsega ovde dolazi do punog izražaja. Instrumenti i vokali materijalizuju se ispred samih kutija na neverovatan način. Osetljive deonice i alikvote ženskih vokala ne predstavljaju problem i ne prelaze u metalne vibracije, bez zagušenja i knedli u grlu. Značajnu dimenziju i čistoću srednjem opsegu daje zadnji triplet, dok disperzija usled odbijanja ubija i najmanju oštrinu u reprodukciji. Ovde, međutim, treba eksperimentisati: proizvođač preporučuje odmicanje najmanje 50 cm od zadnjeg zida, ali to uvodi kutije u drugi problem, a to je
ublažavanje tranzijentnog odziva Callasa, koji odlikuju brzina i izvesno zamućivanje inače čistog i razgovetnog basa. Primicanje na oko 20 cm je u našoj sobi dalo najbolji rezultat, smanjilo kašnjenje zadnjeg tripleta, fokusiralo tonsku pozornicu na pravu meru i uteglo bas. Kada smo kod basa, jasno je da bliža pozicija podiže njegov odziv. Dok proizvođač tvrdi da opseg Callasa počinje od 32 Hz (doduše, sa nepoznatom tolerancijom), iz iskustva možemo pouzdano da zaključimo da on sigurno silazi do 40 Hz, što je izvanredan rezultat za ove dimenzije zvučnika. Pomenuto umrtvljenje kabineta isključuje svaku rezonancu, što dodatno olakšava nekonvencionalno pozicioniranje. Bas nije jedini činilac "velike" slike ovih kutija. Frontalna TMT konfiguracija daje neosetan prelaz između frekvencija, a penjanje i silaženje gornje i donje jedinice ispod 2 kHz je nepojmljivo za slušaoce. Prednji talas je koherentan i sjedinjen, kao da dolazi iz jedne jedinice. Zadnji triplet daje posebnu dimenziju zvuku: rasterećen iole većih ekskurzija i služeći isključivo ospegu iznad 2 kHz, on daje širinu i srebrnastu finoću visokim tonovima, dok čitav taj opseg, prepun detalja i informacija o izvoru i njegovoj prirodi, raspršuje u prostor, gradeći tako i dubinu pozornice. Sa Callasom se mogu pojaviti određeni efekti pri prelazu frontalnih tvitera u zadnje, kada zbog lošeg pozicioniranja, tačnije zakretanja prema slušaocu, zadnji zid ne ostvaruje dovoljno pojačanje i usmerenje reflektovanog talasa. Tada se može javiti izvesna rupa u vidu tananog vela preko gornjeg srednjeg spektra koja deluje kao tamna senka preko vokala. Isti efekat dobija se nepravilnim pozicioniranjem slušaoca, odnosno prevelikim udaljavanjem iz slušne pozicije koja ostaje uže ograničena na blisko i posvećeno slušanje, mada odziv basa zadržava manje-više istu ravnomernost kroz celu prostoriju.
Kao i svaki zvučnik plave krvi, i Callas će neumitno otkriti loše snimke i čitava lepota će se srušiti pred vama. Slično tome, eksperimentisanje sa kablovima u svrhu uravnoteženja zvuka će ovde biti zahvalan posao, ali tek nakon što ste postigli optimalnu poziciju samih kutija.
Novi model Callas nije "stunner" koji površno očarava i zavodi. Reč je o zvučnicima visoke klase, koji su u nekim segmentima zvuka bitno drugačiji od svojih takmaca iz tabora Acoustic Energyja i ProAca. To se pre svega odnosi na tradicionalnu vrlinu Opere, a to je srednji opseg: vokali nikad dovoljno
milozvučnih, prirodnih, toplih i prostorno dimenzionisanih glasova, ali i instrumenata u ovom opsegu. Tu je zatim bas, neobično jak i dubok, po čemu Callas prevazilazi primerke poput B&W805, ali i čist, uravnotežen i definisan. Za čistoću visokog opsega Callas može da zahvali rasterećenim i kvalitetnim jedinicama. Takozvani "brilliance" efekat zadnjeg tripleta je koherentan sa prednjom slikom, otvara prostor i stvara neobičnu visinu i dubinu pozornice, ali bez rupa i padova. Ruku na srce, u tome je ovaj model natprosečno osetljiv na pozicioniranje, posebno na ugao prema zidovima, što slušno polje u kome se ostvaruje pun efekat čini ograničenim. Callas otkriva i promenu karaktera sa kablovima, ne samo zbog svoje vanredne detaljnosti već verovatno i u interakciji sa niskom impedansom i vrlo složenom skretnicom. Konačno, strujno kompetentno pojačalo sa 50% više snage od karakteristike Callasa je topla preporuka, radi kontrole i ostvarivanja dovoljnog zvučnog pritiska u bezbednoj zoni amplifikacije. Njegovi stalci su ipak nedovoljno čvrsti, tako da je potrebno zameniti ih boljim.
KARAKTERISTIKE PLUS
Izvanredna stereo slika i prostornost.
Neobično dobra i čista reprodukcija basa.
MINUS
Pozicioniranje je kritično za visoki opseg.
Pripadajući stalci su nedovoljno čvrsti i klizavi su.
Callas New
Topologija: 2,5-sistemski (1x bas/srednji
120mm, 5x visoki 20 mm)
Frekvencijski opseg: 35 Hz - 20 kHz
Osetljivost: 86 dB
Impedansa: 4 oma (min 3,2 oma)
Snaga: 10-200 W
Masa: 19 kg
Cena: oko 2.940 evra
4Audio, 011/2759-096
Novi i za sada najveći integralac norveške firme ima sve odlike kombo para, osim što je smešten u jednu kutiju.
Electrocompaniet je jedno od hi-fi imena sa najstabilnijim imidžom (i pojačalima) od svog osnivanja, 1973. godine.
Svoju reputaciju među audiofilima stekao je kombinacijama pretpojačala i pojačala snage, doduše, ovih prvih uvek u senci snagaša. Legendarne serije pod nazivom Ampliwire godinama su odlikovali izuzetna linearnost i odsustvo distorzije, doduše i nešto tamniji zvuk od tadašnjih konkurenata, ali po mnogima i muzikalniji i plemenitiiji. Nove serije Electrocompanieta su zvučno evoluirale i danas su svetlijeg zvuka, zadržavajući muzikalnost i ritmičnost i stojeći "sa sve četiri nožice" na zemlji.
Integrisano pojačalo ECI-5 zamenilo je dosadašnji model ECI-4 u liniji Classic. Za razliku od mediteranskih imena, koja reprodukciji pripisuju četvrtu dimenziju emocije, Electrocompaniet, poput drugih nordijskih firmi, vidi reprodukciju kroz prizmu tehnologije i inženjerskih rešenja. Jedno od glavnih rešenja primenjenih ovde jeste plivajući transformator (Floating Transformer Technology). Ovaj naziv, koji može označavati više stvari, kod Electrocompanieta predstavlja zapravo napajački trafo koji nije spojen na masu na sredini sekundara, već plus i minus krajevi imaju dva zasebna ispravljača, koji su međusobno spojeni i vezani za masu na tom mestu, čime se postiže plus i minus na-
pajanje. Očigledno je da ispravljač u svakoj grani radi samo poluispravljanje, što zahteva velike kapacitete radi postizanja ravnog jednosmernog napona i Electrocompaniet u napajanju krije čak 70.000 uF, što je popriličan "oversize" za njegovu snagu, a cela konstrukcija ima izuzetnu linearnost i nisku izlaznu impedansu.
Pretpojačalo sadrži četiri činč i dva simetrična ulaza, koji se odabiraju mikroprocesorski, preko releja Takamisawa, i zatim sprovode na motorizovanu kontrolu glasnoće, kojom se upravlja preko komandi na prednjoj ploči ili preko daljinskog upravljača. Svaki izvor je predstavljen skraćenicom od tri slova - nije baš jasno zbog čega, budući da velika prednja ploča od tamnog akrilika ostavlja sasvim dovoljno prostora da se na skraćenicu TAP doda i slovo E. O nivou glasnoće vas obaveštava plava lampica koja se kreće po luku koji bi odgovarao kretanju tastera na potenciometru (u suštini, reč je o istom procesu), tako da je ovaj mehanički detalj vrlo zanimljiv kontrast na pojačalu na kome se ništa drugo ne pomera niti svetli. Sa potenciometra signal dalje vodi preko direktne sprege u izlazni stepen sa po dva komplementarna para tranzistora Sanken. Istovremeno, iz pretpojačala se signal vraća kroz dva izlaza za snimače i jedan balansirani. Ovde postoji i jedan izuzetak: direktni ulaz u pojačalo koje
zaobilazi kontrolu glasnoće i poseduje fiksirano pojačanje.
Sa zadnje strane nalazi se atenuator za izbor osetljivosti ulaza i prilagođavanje izvora pojačalu koji nudi izbor između dve pozicije: 0 i +6 dB. Smatramo da je njegova prvenstvena uloga postizanje kompatibilnost sa novim uređajima koji poseduju simetrične izlaze, kod kojih nije primenjen standard od 2,5 V, već varira od 1,4 do 2 V. Jedan par zvučničkih terminala lako prihvata kablove preseka 5,5 kvadrata. Zadnja strana je vrlo uredna, sa visokokvalitetnim i čvrstim konektorima i terminalima. Za pohvalu su i međusobni razmaci činč-priključaka koji ostavljaju dovoljno mesta za "mesnatije" konekcije koje ECI-5 zaslužuje.
Nakon uključivanja, ECI-5 nije tranzistorski tih, već je njegovo pobuđivanje više nalik cevnom, zbog srazmerno sporog stabilizovanja napajačkog stepena, što proizvodi šum i primetno pucketanje. Ovo je naročito izraženo pri preranom prebacivanju izvora ili pojačavanju i čak može dovesti do kratkotrajnog aktiviranja zaštitnog kola. Direktna sprega i minimalistička topologija imaju svoju cenu. Međutim, kada se nakon jednog minuta napajanje stabilizuje, ovi problemi nestaju. Za ovu priliku koristili smo transport
i konverter Teac P2 i D2 i balansiranu vezu. Imenu koje prati gotovo legendarna senka kao što je Electrocompaniet treba postaviti neobične zahteve. Naš prvi zahtev bio je reprodukcija jednog jedinog instrumenta, solo violine u Telemanovim fantazijama "bez basa" (Maja Homburger, Maya Records). Reč je o snimku barokne violine u crkvi, dakle o duetu violine i fona.
Prvi utisak bio je divno razmeštanje violine u ravni prema slušaocu i prostorna celovitost instrumenta kroz čitav registar tonova, dakle jedinstven izvor zvuka umesto četiri različito postavljene žice. Vrlo korektan i odmeren karakter srednjeg opsega dopušta da se razazna toplina starog instrumenta, dok detaljnost visokih tonova daje divnu prostornost i nagoveštava kretanje gudala. U dubini pozornice eho je jasno odvojen od instrumenta, ne preklapa se sa njim i ne guši ga, formirajući verodostojnu poziciju izvođača koja je po pravilu u sredini hora crkve. Konačno, ECI-5 je dozvolio da se besprekorno razazna i detalj naznačen u propratnoj knjižici uz album, a to je trenutak kada na samom završetku jedne sonate sova zamaše krilima negde ispod svoda i izleti napolje. Slične utiske ECI5 je ostavio i pri slušanju duvačkog ansambla, konkretno na koncertu za obou Alesandra Marčela, Vivaldijevog venecijanskog komšije i suparnika (Brüggen/Haynes/Orchestra of the XVIII Century, Teldec Alte Werk). Baroknim ansamblom malo tamnijeg sazvučja dominira korektno pozicionirana i okrugla, gunđava oboa, čiji pisak samo na trenutak flendžuje i zatim se prirodno utapa u orkestar jasno separisanih instrumenata, sa vernim bojama i prirodnim dimenzijama.
U džez big bendu (Janko Nilović, Rythmes Contemporaines, Cosmic Sounds) dola-
ze do izražaja brzina Electrocompanieta, promptnost brzih deonica bubnjara Andrea Čekarelija i zahtevnost orkestra od 45 najboljih francuskih muzičara. Isto tako, ECI-5 se ističe po nečemu što je odlika retkih primeraka visoke klase, a to je plemenitost sa kojom reprodukuje muziku i sa njom kombinovana snaga koja nijedan materijal ne dovodi u potrebu traženja kompromisa. Dokle se može ići sa pojačavanjem? Pomeranje motorizovanog potenciometra sasvim blizu maksimumu je jedini pokazatelj da smo stigli gotovo do poslednjeg vata. U ovoj gornjoj zoni, blizu "crvenog", dolazi do reorganizacije zvuka, doduše jedva primetne, u vidu uvlačenja visokih tonova, zapravo blagog zatamnjenja, što je verovatno posledica specifičnog napajanja, koje za uzvrat daje izvanredan tranzijentni odziv. Pomenuto zatamnjenje može pažljivom uhu da pruži privid suženja prostora, a razlog je zapravo gubitak vađenja najfinijih detalja. Ruku na srce, na drugim materijalima sličnog intenziteta ovaj fenomen nije bio primetan, pa je izvesno da on zavisi i od samog snimka ili raspodele po čujnom opsegu.
Ako ste ikada mislili da je Electrocompaniet sinonim za odvojeno pretpojačalo i snagaš, ECI-5 je vrlo dobar protivargument, jer poseduje sve odlike norveškog imena koje nosi. Bez suvišnih tastera i lampica, robustna fizička konstrukcija preslikana je na njegove performanse: ECI-5 krasi izvanredna stabilnost u zvuku i on zadržava svoj karakter bez obzira na izlazno opterećenje ili snagu koju isporučuje u tom trenutku. U najboljoj tradiciji Electrocompanieta, ostaje potpuno linearan sve do 0,5 oma. Zbog uravnoteženog zvuka i kontrole može delovati kao jedno
od tiših pojačala, uprkos snazi, budući da ne produkuje izbačene delove tonske slike koji stvaraju privid glasnoće. U visokom spektru je takođe izbalansiran, mada pufkasti visoki tonovi na određenom materijalu mogu delovati tamnije i samim tim prividno suziti inače vrlo dobru prostornost. Kontrola i definicija basa su odlične, bez naznaka artefakata koji potiču od slobodnog plesa zvučnika, a sazvučje srednjeg opsega je toplo, umilno i izbalansirano.
Upotrebom balansiranih ulaza cela slika postaje bliskija stvarnom doživljaju, kao što rešava i problem nedovoljne definicije visokog spektra, i tek sa ovom vezom ECI-5 oslobađa svoj puni potencijal i dobija gotovo monitorsku preciznost.
KARAKTERISTIKE PLUS
Muzikalan, neutralan i stabilan pojačivač.
MINUS
Ponekad može dati starinski, tamniji EC zvuk.
ECI-5
Topologija: integrisani stereo pojačivač
Snaga: 2x120 W na 8 oma
Ukupna harmonijska izobličenja: < 0,008% (1 dB ispod pune snage)
Ulazi: 6x linijski (2 za snimače)
Ulazna impedansa: 330 kilooma
Ulazna osetljivost: 1,4 V (asimetrični), 0,7 V (simetrični)
Cena: 3.300 evra
Vox Trade , tel: 011/3016-230
Marantz je brend koji budi emocije u srcima mnogih hi-fi entuzijasta. Već više od pola veka postojanja, nakon niza izuzetnih uređaja, ova kompanija je postala sinonim za kvalitet.
Gotovo je nemoguće da se nikada niste susreli sa nekim od njihovih proizvoda. Ipak, da li ste se zapitali kako je sve počelo? Davne 1948. godine Columbia Broadcasting System (CBS) predstavio je prvu LP mono ploču, čime je zainteresovao javnost za kvalitetnu reprodukciju muzike. Umetnik i muzičar amater Saul Bernard Marantz, rođeni Njujorčanin, bio je nezadovoljan kvalitetom uređaja u to vreme. On je provodio sate u svom podrumu praveći pojačala koja bi što vernije reprodukovala njegovu LP kolekciju.
Kao i kod mnogih drugih vizionara, priča i ovaj put počinje u podrumu. Ukoliko je vaš podrum pun instrumenata, alata i muzičke opreme, ne brinite - na dobrom ste putu. Ko zna, jednoga dana...
Prvi proizvod Marantza bilo je revolucionarno Audio Consolette pretpojačalo sa ekvivalizacijom koje je smanjivalo šum i izobličenja sa ploča. Njegova supruga ubedila ga je da
sastavi 100 komada, ali je porudžbina vrlo brzo porasla na 400. Pa vi posle nemojte da slušate ženu...
Šalu na stranu, vizionar i konstruktor Saul je kasnije, 1953. godine, osnovao kompaniju Marantz. Usledile su promocije Model 1 mono pretpojačala, Model 2 pojačala snage i Model 7c stereo pretpojačala. Svi ovi uređaji bili su u to vreme konstrukcijski vrlo inovativni, sa izuzetnim performansama (Model 1 je čak imao i ulaz za TV). Takozvani stari period ove kompanije trajao je sve do 1964. godine, kada je zbog finansijske krize Saul prodao kompaniju korporaciji Superscope Inc i povukao se u penziju. Marantz se zatim uz pomoć japanskih proizvođača proširio na komercijalno audio-tržište. Konačno, 1975. godine kompletna konstrukcija i proizvodnja prebačene su u Japan, a kompanija je promenila ime u Marantz Japan Inc. Nastavak ove priče nam je verovatno svima poznat.
Po izvlačenju uređaja iz kutije, odmah se prepoznaje tradicionalni Marantzov kvalitet izrade. Opširno uputstvo na nekoliko jezika dolazi uz oba uređaja, kao i standardni belo-crveni činč interkonekcijski kablovi. Pored daljinskih upravljača, u paketu se nalazi i strujni kabl, tako da oni koji prvi put kupuju hi-fi mogu odmah da povežu uređaje, a eventualno naknadno menjaju kablove po želji. Pozdravljamo ovu odluku. Oni malo iskusniji audiofili će ove kablove sigurno skloniti u stranu, ali i za njih Marantz ima iznenađenje. U pitanju je sertifikat koji garantuje da su ovi modeli konstruisani za najfiniju reprodukciju, kao i to da su testirani minimum 48 sati pre pakovanja. Sve to piše na tvrdom papiru, sa ugraviranim komentarom i potpisom Kena Ishiwate. Ne izostaje logo, kao ni pečat kompanije. Uramite ove sertifikate i odmah ih okačite na zid! Vaš hifi je vrhunski, neka to znaju svi! Koliko god
ovo bio samo dobar marketinški trik, iza cele specijalne Marantz KI serije stoji Ken Ishiwata. Ovaj nadareni audio-konstruktor veruje da zvučna reprodukcija treba da izazove jedinstvenu senzaciju kod slušaoca. Kreirajući najpre SE i OSE modele, koji su se dobro pokazali na tržištu, on svoju filozofiju nastavlja i sa beskompromisnom KI serijom.
Plejer SA7001KI i pojačalo PM7001KI u estetskom smislu nastavljaju Marantzovu tradiciju. Kvalitet izrade je dobar, a kućišta su izuzetno kvalitetna. Sva elektronika praktično "leži" u bakru. Cela donja i zadnja ploča, kao i same bočne veze, su bakarne. To nije sve, svi šrafovi, sa sve podloškama, takođe su bakarni. Nažalost, tasteri su od plastike prosečnog kvaliteta, ali se to na prvi pogled ne vidi. Svi činč-konektori su pozlaćeni, a obe komponente su teške i robustne, sa masivnim nožicama. Daljinski upravljač za SACD je vrlo mali i funkcionalan, a viđali smo ga i na modelu 6000 SE. Pojačalo ima ergonomski nešto lošije rešen upravljač, ali dobro služi svrsi. Sve u svemu, kvalitet izrade je zadovoljavajuć, osim dva mala propusta na pojačalu. Naime, model PM7001KI ima po dva plastična porta za zvučnički kabl koji su daleko ispod kvaliteta izrade svega ostalog. Teško ćete ubaciti iole deblji ogoljeni kabl, a o masivnim spade konektorima da i ne govorimo.
Da sve bude još čudnije, na model namenjen američ kom tržištu postavljeni su pozlaćeni konektori, poput WBT-a. Druga greška odnosi se na svetloplavu diodu koja je pozicionirana na central nom delu prednje ploče. Osim što je jakog intenziteta, pa ume da zasmeta, nijansa njene svetlosti uopšte nije ista kao na maloj tamnopla voj diodi za trenutno aktivan izvor zvuka. Naravno, ove kritike ne treba shvatiti pre ozbiljno, jer su uprkos svemu u pitanju kvalitetni uređaji, a izrada potpuno odgovara standardu klase.
Verovatno se pitate koje su razlike između ovih KI mo dela u odnosu na "obične" 7001 modele. Prvenstveno, napajanje je poboljšano ja čim toroidnim transformato rom i kondenzatorima veće vrednosti (2x3.300 uF Elna za SACD i 2x18.000 uF Nic hicon za pojačalo). Korišćeni
su i film-kondenzatori na mestu elektrolita i bakar pri izradi kućišta. Izgleda da gospodin Ishiwata veruje da je RF zaštita vrlo bitna. Pored ovih poboljšanja, SACD plejer ima potpuno isti Cyrus Logic CS4397 DAC kao i model 7001. Ovo je 24-bitni 48/96/128 kHz digitalni filtar sa oversemplingom i višebitnim Delta-Sigma modulatorom. Ovo kolo odlikuju izuzetno mali šum i veliki otpor na
Odmah sa prvim taktovima jasno je da je reč o vrlo kvalitetnim uređajima. Za početak, šablonski pristup, kako to uvek biva. Krećemo sa CD semplerima: prvo ide Chesky Records. Izuzetan audiofilski snimak Rebecce Pidgeon "Spanish Harlem" zvuči vrlo prijatno i zavodljivo. Njen glas stvarno ima prostora. Kao da diše, kako nam i sam narator pre numere objašnjava. Bas je dobro definisan i dosta dubok, ali bi se šejkeri u pozadini mogli čuti sa malo više autoriteta. Kada je prostornost u pitanju Sara K. u numeri "If I Could Sing Your Blues" otpevaće nam sve. Njen glas se širi iz pozadine, a prateća truba stvarno dolazi daleko iza zidova prostorije, iako je na momente možda i prenaglašena. Posle B&W semplera i Alana Tejlora u numeri "Wheel of Fortune" ostavili smo sve test semplere. Transparentnost i neverovatno
“Ako se odlučite da kupite ovaj sistem u paru, male su šanse da ćete pogrešiti. Iako je konkurencija u ovoj klasi jaka, Marantz nudi izuzetan kvaliteta izrade, sa odličnim performansama.”
prirodan srednjotonski opseg sa dobrim i punim basom okrenuli su stvarno točak pomenute numere. Što je vreme više odmicalo, potenciometar na PM7001 se polako približavao poziciji od 12 sati, a izvođači su se sve brže menjali. Shvatio sam da je ovo jedan vrlo uravnotežen sistem, sa kojim bi većina ljubitelja preciznog, dinamičnog i ujedno toplog zvuka mogla vrlo lako da se saživi. Stvarno, ni u jednom trenutku nije bilo monotono ili naporno slušati muziku sa ovim uređajima. Ipak, nešto mi nije dalo mira, pa sam vrlo brzo morao da pokvarim idilu i razdvojim ova dva Marantza.
Najpre smo "maltretirali" SACD plejer, uporno pokušavajući da dokučimo neku manu KI konstrukcije. Po ko zna koji put poslušali smo "The Great Summit - The Master Takes", vrhunsko Blue Note izdanje. U pitanju je re mek-delo velikih majstora džeza Armstron ga i Elingtona. Marantz je i ovde pokazao izuzetan taj ming i dinamiku. U numeri "It Don't Mean A Thing (If It Ain't Got That Swing)" upravo smo čuli taj sving i noga je počela da prati ritam. Glas Luisa Armstron ga bio je izuzetno prosto ran i realan, od numere do numere. Visokotonsko po dručje je detaljno i transpa rentno, pa su činele i pored truba i klarineta prštale, baš kao što i priliči višoj klasi. Ni ske frekvencije sa kontraba sa su dobro definisane, ali mogle bi biti i malo dublje. Truba ima atak i definiciju, ali kao da u određenim pikovima pređe onu gra nicu i iz glasnog i oštrog počne nekako da iritira. Inače sam pobornik toga da truba treba da se čuje oštro i naglašeno, ali mi je ovde to na momente i sme talo. Bitno je napomenuti da CD plejer nije menjao svoj karakter, iako je pojačivačka sekcija bila prepuštena raznim spravama, od dva NAD integralaca, preko dve pre/power kombinacije, konačno do malog Trendsa TA 10.1. Marantz je sve vreme ostao vrlo transparentan, sa dobrom prostornošću, izuzetnim srednjim tonovima i nešto slabijim basom nego u kombinaciji sa svojim parnjakom PM7001KI. Sa čitanjem
diskova nije bilo problema. Od originala, preko XRCD i SACD izdanja, do teških kopija na jeftinim diskovima, SA7001KI je čitao sve. Performanse pri SACD reprodukciji pokazale su se i u praksi. Marantz ovim modelom samo nastavlja svoju SACD filozofiju. Kako je još uvek klasičan Red Book CD dominantan, poređenje formata ostavljamo za neki drugi put.
Kada je pojačalo u pitanju, niz dobrih utisaka se nastavlja. Anastasia u izvođenju muzike za film "Before The Rain" donosi vrlo zanimljiv performans. Numera "Funeral Theme" sa pomenutog diska nije uspela da porazi PM7001KI, koji je s lakoćom isporučivao udarce niskih frekvencija, sa sve sumornim pojanjem. Naravno da se Marantz propisno zagrejao, ali se nije bunio više od toga. Čak je uspeo da otvori "Nine Iron Dors" - vrlo dinamičnu i napetu numeru sa gajdama i udaraljkama. Marantz je realno deklarisao snagu od 70 W, pa ćete s lakoćom uspeti da "poterate" i teške podnostojeće
Diana Krall na koricama albuma "The Look of Love" izgleda lepo, a sa Marantzovim pojačalom ulazite u dubinu njenih glasovnih sposobnosti. Srednjotonsko područje je izuzetno verno, baš kao i na SA7001KI SACD plejeru, pa je vrlo prijatno slušati ženske vokale. Kada nastupi Nigel Kennedy sa Kroke Bendom sve je lepršavo i dinamično. Natasha Atlas peva "Ajde, Jano" tako lepo da ćete pomisliti da je naše gore list. Ipak, Marantz ne bi bio to što jeste da ne daje zvuku svoj karakterističan pečat, pa će violina nekome možda zvučati pomalo meko. Sve u svemu, pojačalo je iznenadilo, možda čak i više nego SACD plejer. Dinamike, snage i prostora ima na pretek. Kada tome dodate izuzetne srednje tonove i nešto malo povučene, ali vrlo detaljne i transparentne visoke, shvatićete da KI koncept
Marantzov SACD plejer će sigurno biti zanimljiv velikom dijapazonu potencijalnih kupaca. Svi oni koji jednostavno vole Marantz
ili oni koji traže dobar SACD-CD plejer trebalo bi da dobro razmisle o ovom modelu. Oni drugi, koji slede primer pionira brenda Saula Marantza i igraju se po podrumu modifikujući komponente, imaju jednu vrlo dobru osnovu u ovom modelu. Za početnike, koji prvi put kupuju hi-fi i misle da su ovi iz podruma ludi, postoji Marantzov sertfikat kvaliteta koji mogu da okače na zid i uživaju. Pored tog sertifikata, nije izostala ni EISA nagrada za 2007. godinu, što dodatno potvrđuje o kakvom uređaju je reč. Ni pojačalo PM7001KI nije izuzetak. Predstavlja odlično rešenje za sve koji traže kvalitetnu amplifikaciju i ponovo uliva nadu da se može vratiti kvalitet izrade i performansi iz zlatnog doba hi-fija. Ako se odlučite da kupite ovaj sistem u paru, male su šanse da ćete pogrešiti. Iako je konkurencija u ovoj klasi jaka, Marantz nudi izuzetan kvalitet izrade sa odličnim performansama.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Kvalitet izrade i elektronike.
KI konstrukcija.
Vrlo prirodni vokali.
Muzikalnost.
MINUS
Plava dioda na pojačalu.
Konektori za zvučnike.
SA-7001KI
Formati: SACD, CD-R/CD-RW
D/A konvertor: Cyrus Logic CS4397, 24-bitni 48/96/128 kHz
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Zatamnjivanje displeja: 3 koraka
Dimenzije: 440x126,5x335,5 mm
Masa: 8,0 kg
Cena: 880 evra
PM-7001KI
Kontinualna snaga: 2x70 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 5 Hz – 100 kHz +-3 dB
Damping faktor: 100
Izobličenja THD: 0,02%
Broj linijskih ulaza: 6 analognih RCA, 1 phono
Dimenzije: 440x126,5x367 mm
Masa: 10,5 kg
Cena: 755 evra
Technomax, 011/212-9740
Godina 2008. donela je već zrelu LCD tehnologiju, a proizvođači sada moraju da ubede kupce da njihovi flet paneli prve generacije više nisu dovoljno dobri i da je potrebno zameniti ih novim, tanjim, lepšim, neobičnijim.
Ova godina mogla bi se označiti i kao vreme u kome je dizajn TV aparata postao najznačajniji "feature“ koji se nudi. To i nije daleko od istine, ako se uzme u obzir da panele i setove čipova proizvodi svega par proizvođača, a sve ostalo su manjeviše marketinški trikovi. U tom moru ponude svako se na svoj način dovija da bude prepoznat i upamćen. Pojam "Brand Awareness", ili prepoznatljivost marke, postao je sve bitniji, pogotovo danas, kada svako može sve da napravi i kada je umetnost prodaje ono što razdvaja pobednika od poraženog. Razvoj interneta, socijalnih i "fun" sajtova doveo je do jedne potpuno nove, do juče nezamislive vrste marketinga, pod imenom viralni marketing. Upravo na tu kartu igrao je LG prilikom kreiranja kampanje za svoju
Scarlet seriju TV-a inovativnog dizajna. Četiri meseca pre same prezentacije serije medijima je predstavljena nova Scarlet TV Series, zapravo igra reči, koja na engleskom jeziku može da znači Scarlet TV serija i Scarlet serija televizora. Za nosioca kampanje izabrana je egzotična Natassia "Scarlet" Malthe, norveška glumica i model. Sa svojim neobičnim izgledom, koji duguje delimično kineskomalezijskom poreklu, Natassia je pravi izbor za akcionu heroinu.
Režija mnoštva akcionih trejlera, odnosno reklama, poverena je Davidu Nutteru, reditelju koji je radio na serijama kakve su "Terminator: Sarah Connor Chronicles", "The X Files" i nastavak "Revelations", "The Sopranos", "Smallville", "West Wing"... LG je kampanju za fiktivnu TV seriju sproveo u preko 30
zemalja, pa se čak i kod nas, u Politikinom TV dodatku, mogla videti Scarlet reklama, za koju su mnoge žene pomislile da se radi o još jednoj latino sapunici! Sem TV reklama, mnoštvo banera, bilborda i reklama u časopisima preplavilo je tržišta bitnih zemalja, a veliki broj fanova popularnih TV serija je na raznim forumima i sajtovima otpočeo diskusije o novoj Scarlet TV seriji, čiji su se detalji krili od javnosti. Viralni marketing u svom punom sjaju!
Posle četiri meseca i preko 100 miliona uloženih u kampanju, u kojoj ni u jednom momentu nije pomenut LG, na nekoliko sinhronizovanih dešavanja za lokalne "B class" slavne ličnosti u Njujorku, Parizu i Londonu održane su premijere na kojima su predstavljeni LG-jevi novi televizori skerletnocrvene
(scarlet) boje! Mišljenja o ovome su svakako ostala podeljena, ali jedno se mora priznati - LG je uspeo da privuče zaista ogromnu pažnju, što je i bio cilj, a kvalitetom svojih proizvoda i vrhunskim dizajnom svakako će više nego uspešno završiti započeti posao.
Predstavljanje Scarlet serije na domaćem tržištu započinjemo trenutno dostupnim modelom od 37 inča. TV nam je stigao u začuđujuće maloj kutiji, mada više nego adekvatno zaštićen. Tajna skromnih dimenzija leži u konstrukciji. LG Scarlet trenutno važi za najtanji LCD, a skrivenim zvučnicima širina se smanjuje na najmanju moguću.
Po otpakivanju i montaži postolja i dela koji povezuje postolje sa TV-om (čak osam šrafova je potrebno zašrafiti prilikom ove operacije!) novi LG LCD je spreman za rad. Dizajn i finiš zaista čine ovaj TV malim dizajnerskim remek-delom. Prednja maska TV-a izvedena je monolitno i zauzima celu prednju površinu. Dizajn je (naravno) piano black, dok je pozadina ofarbana u maestralnu skerletnocrvenu. Inače, pearl-metalic finiš same farbe je takav da ga se ni najpoznatija svetska imena iz auto-branše ne bi postidela. Malo čudno deluje činjenica da je dizajn pozadine neuporedivo interesantniji od elegantne ali jednolične prednje strane, no, kako je koncept otvorenog prostora, velikih dnevnih soba spojenih sa kuhinjama, trenutno veoma popularan u svetu, to je sve veći broj stambenih prostora gde se TV nalazi na sredini sobe, pa je poleđina aparata i te kako vidljiva, a ovaj model zaista ima šta da ponudi sa obe strane!
Prednju stranu krasi otvor optočen srebrnim prstenom u okviru koga se nalaze crvena i bela LE dioda. TV se uključuje laganim dodirom ivice "rupe", kada se jarkocrveno svetlo
polako gasi i zamenjuje diskretnim belim. Sam koncept koji omogućava uključivanje na dodir je interesantan i privući će ljubitelje tehno gedžeta. Sa desne strane nalazi se standardan set tastera, ovaj put izveden u formi folije pozicionirane preko mikroprekidača. Iako ovaj koncept deluje elegantno, komande su malo tvrđe i teže za korišćenje od standardnih tastera, uobičajenih na LG modelima.
TV stoji na interesantno dizajniranoj stopi, čiji je donji (skoro nevidljivi) deo od lakiranog skerletnog metala, a gornji je savršeno hromiran, poput ogledala. Bitno je napomenuti da je LG, i pored savršene poleđine, potpuno nekonvencionalnog izgleda (otvori za hlađenje su smešteni gore i dole), predvideo mesto za VESA kompatibilan mehanizam za postavljanje TV-a na zid. Zvučnici, tj. prorezi za zvučnike, zahvaljujući frameless dizajnu,
završili su na dnu panela, a LG ovaj koncept naziva Invisible Speaker Technology. Na prvo slušanje, čini se da to možda i nije toliko loše rešenje, s obzirom na to da je zvuk najbolji koji smo do sada čuli što se LG TV-a tiče, a kako i ne bi kada je poznati high-end audio konstruktor Mark Levinson bio angažovan na tjuniranju zvuka Scarlet TV serije, što objašnjava i detaljne kontrole uz veliki broj korisnih preseta, kao i bogat ekvilajzer.
Prvo uključivanje proteklo je pompezno, uz zvuke činela koji najavljuju još jednu sesiju gledanja omiljenih serija. Iako je ovaj zvučni efekat nešto novo, verovatno će vam brzo dosaditi, pogotovo ako se TV gleda u malom stanu, pa smo sa zadovoljstvom konstatovali da postoji mogućnost isključivanja ovog "intro" zvuka. S obzirom na često gledanje TV
programa u mraku, pozdravljamo i mogućnost isključivanja svetlećeg prstena. Uvodni meni je savršeno dizajniran i u potpunosti iskorišćava sve prednosti HD tehnologije, iako bismo rekli da je predviđen za HD Ready rezoluciju, a da ga TV apskejluje na 1080p. Boje menija su u minimalističkom maniru, a dominiraju tonovi sive. Font iskorišćen za nazive je zaobljen i moderan, dovoljno krupan da omogućava lako čitanje i bez naočara. Praktično, jedina zamerka meniju je odsustvo bilo kakvog Scarlet "brendiranja". Posle uvodne "zahvalnice" zbog izbora LG TV-a, pojavljuje se meni koji nudi dve opcije rada.
In-Store služi za eksperimentisanje potencijalnog kupca u maloprodajnom objektu, posle koga se sva podešavanja vraćaju u početni, fabrički preset, čime je onemogućeno da izloženi primerak ostavi loš utisak, bilo zbog neodgovarajućeg podešavanja od strane prodavaca ili kupaca "poznavalaca". Naravno, mi biramo Kućni režim rada, kada TV pamti sva podešavanja. Na red dolazi izbor je zika i zemlje u kojoj se TV koristi, a sa zadovoljstvom konstatujemo da su naša slova predstavljena u vrhun skom HD kvalitetu.
Po običaju, test smo započeli pre traživanjem kablovskog opsega lo kalnog SBB kablovskog provajdera.
Za oko 11 minuta TV je pronašao sve kanale, uspešno zaobišavši sve kodirane programe, koji se svakako ne mogu pratiti bez dekodera, šte deći trud za njihovo ručno brisanje. Tokom procesa pretrage jasno se vidi koliko je programskih mesta zauzeto, koji se od opsega i kana la trenutno pretražuje, kao i ime programa, ukoliko je emitovano. Tu je i vrlo upotrebljiva mogućnost upisivanja imena kanala, uz izbor deset omiljenih, kojima se pristupa pritiskom na Fav taster daljinskog upravljača, što je veoma korisno ako se prati manji broj TV kanala. Sređivanje pronađenih kanala nije teško, uz sve prednosti HD ekrana. U maloj slici s leve strane jasno je prikazan kanal koji se trenutno prati, a veliki spisak sa desne stra ne omogućava pregled čak 16 programskih mesta, dok se ispod programa koji se trenutno pre mešta nalazi lista omiljenih i sama operacija premeštanja obavlja se teletekst
tasterima u boji. Izbor kanala je dodatno olakšan: pritiskom na bilo koji taster sa brojevima, TV će na osnovu prvog pritisnutog broja ponuditi sve kanale koji počinju njim. Tako, ukoliko je pritisnut taster 3, TV će ponuditi izbor od 03, 31, 32, pa do 39. programskog mesta. Ukoliko je 3 program koji se želi gledati, za par sekundi TV će preći na taj kanal, dok je za bilo koji drugi potrebno kursorskim tasterima izabrati željeno programsko mesto.
Meni za podešavanje TV-a je grafički orijentisan i veoma jednostavan za percepciju čak i starijih korisnika, neverziranih za tehniku. Pritiskom na istoimeni taster pojaviće se osam ikona, grupisanih u dva puta po četiri polja, sa opcijama za podešavanja, sliku, zvuk, vreme, osnovne opcije, zaključavanje, izbor ulaza i na kraju USB 2.0 meni, koji ni kod ovog modela ne obuhvata i reprodukciju videoklipova, već isključivo fotografija i muzike. Koncizni i veoma korisni Quick menu obuhvata najčešće korišćena podešavanja i svakako će učiniti efikasnijim svakodnevno praćenje
Tehnologija izrade LCD panela dostigla je svoj zenit, a ovaj TV krasi kontrast od neverovatnih 50.000:1. Crna boja je sočna i baršunasta, gotovo kao kod plazma panela, i to ne samo u mraku već i u dobro osvetljenoj sobi. Plastika koja prekriva panel je matirana, te su i refleksije minimalne, što je veoma bitan aspekt u vreme kada gotovo svi proizvođači koriste sjajne zaštite ekrana. Tu je i inteligentni senzor koji reguliše sliku prema svetlosnim uslovima u prostoriji. Ništa novo na prvi pogled, ali LG je i ovde otišao korak napred. Naime, senzor meri ne samo osvetljenost već i temperaturu svetlosti u sobi. U zavisnosti od toga da li se TV nalazi u sobi koja je na severnoj strani, gde dominira svetlost boje 10.000 kelvina, ili je pak u prostoriji osvetljenoj neonskim svetlom, TV će prilagoditi temperaturu (tj. RGB vrednosti) slike tako da se slaže sa prostorom, što u najmanjoj mogućoj meri zamara oči. Takođe, smanjiće osvetljenost u tamnoj sobi, što ne samo da omogućava manje naprezanje očiju već štedi i struju, i to za čak 62% kada TV radi u potpuno mračnoj sobi. S obzirom na veličinu ekra-
na, bilo kakav HD program posmatran sa rastojanja od par decimetara deluje odlično, dok će se prava rezolucija zapaziti tek pri reprodukciji statičnih fotografija sa USB memorija, gde se jednostavno vidi da svaki piksel fotografije odgovara pikselu TV-a.
Ovde moramo pomenuti i jednu malu manu: naime, da bi TV reprodukovao JPEG fotografiju, ona mora imati sačuvan EXIF info.
I ovaj LG poseduje već standardne presete za optimalnu sliku u zavisnosti od izvora, a sem Vivid, Standard, Cinema, Sport i Game moda za priključenje konzola nove generacije, tu su i dva Expert moda koja omogućavaju neverovatan nivo kontrole slike. Od kontrasta, preko redukcije šuma, filmskog moda, white balansa, pa sve do podešavanja intenziteta i obojenosti za RGB i CMY boje, što će naprednim korisnicima omogućiti zaista ozbiljnu kalibraciju. Ovaj panel zbog njegovih veoma prihvatljivih dimenzija i lake zidne montaže toplo preporučujemo kao uređaj za kontrolu slike i prezentaciju u svakom studiju za 3D animaciju, projektovanje, montažu i postprodukciju! Pri reprodukciji HD materijala LG6000 briljira, kao nijedan LCD do sada. Jedina mana, uslovno rečeno, je desetobitna kolorna reprodukcija, pa su gradijenti ponekad vidljivi, no to je pre svega prisutno na kompjuterski generisanom materijalu i retko
KARAKTERISTIKE
PLUS
Kvalitet slike, dizajn.
Mnoštvo priključaka.
Odličan zvuk za flet panel TV.
4xHDMI + D-Sub.
MINUS
Nedostatak opcije "Slika u slici" (PiP).
USB ne reprodukuje video.
Visoka cena.
37 LG6000
Veličina ekrana: 37 inča
Format: 16:9
Rezolucija panela: 1920x1080
Kontrast: 50.000:1
Ugao gledanja: 176/176 stepeni
Osvežavanje: 50/60 Hz
Zvučnici: 2x10 W
Meni na srpskom jeziku
Konektori: RF, 2x SCART, Component in (Y,Pb,Pr), SPDIF, 4x HDMI 1.3 (HDCP) (480p/576p/720p/1080i/1080p), D-Sub, PC
Audio, RS-232C, USB 2.0
Sa bočne strane: AV ulazi (činčevi), SVHS in
Potrošnja struje: 190 W
Masa: 21,2 kg
Cena: 1.450 evra
Sam-Son , 011/2288-400
vidljivo na filmovima. Reprodukcija standardne PAL kablovske slike je standardna, s obzirom na šum i (ne)kvalitet signala u domaćim kablovskim mrežama. Redukcija šuma je na visokom nivou za jedan LCD panel, a,
kao i kod prethodnog modela, posebno se primećuje uspešno otklanjanje često vidljivog filmskog zrna na HD materijalu (pod uslovom da ste u Cinema režimu rada), što je, verujemo, zasluga LG-jevog XG endžina.
Površina ergonomski dizajniranog upravljača izvedena je od neke vrste gumiranog materijala, teksture nalik koži, a okrugli "kursorski" tasteri zaokruženi su interesantnom metaliziranom linijom. Ovaj koncept ima i jednu manu, a to je teže čišćenje, s obzirom na mnogobrojne pore na površini. Daljinski upravljač je koncipiran tako da omogućava direktan pristup svim bitnijim kontrolama, uz odlične komande za rad sa teletekstom.
37LG6000 krase čak četiri HDMI 1.3 ulaza, što je više nego odlično za korisnike koji nameravaju da na njega priključe veći broj uređaja. Tri su pozicionirana pozadi, a jedan levo, na bočnoj strani TV-a, za lakše povezivanje sve popularnijih HD kamera opremljenih ovim standardom. Testirani model od 37 inča jedini je koji ne podržava 100 Hz i 25p Real Cinema, no izborom bilo kog većeg modela iz serije LG60 i taj problem će biti rešen. LG6000 serija donosi solidnu vrednost za uložen novac, za sada najbolji kvalitet slike koji smo videli na nekom LCD panelu, a avangardnim i istovremeno jednostavnim dizajnom uklopiće se u svaki prostor, bez obzira na mesto montaže.
Kvalitet garantuje ime proizvođača, dizajn je ekstravagantan, a zvuk i slika... to možete pročitati u sledećim redovima.
Vremena se menjaju, kao i ljudi i njihove navike. Davnih godina, kada je NAD stupao na tržište sa svojim modelima malo lepšim od kutija za cipele, bilo je jasno da neće osvojiti srca svih, već samo zagriženih audiofila sa jasnim ograničenjem budžeta. Godine su se nizale, a firma se uglavnom držala svojih dizajnerskih načela i time stvorila svoj imidž kvalitetnog zvuka uz asketski izgled.
Razvoj sistema kućnog bioskopa doveo je do određenih promena. NAD je spremno dočekao novi segment tržišta i lansirao više uspešnih modela. Međutim, ostali proizvođači nisu sedeli skrštenih ruku: kvalitet izrade, opcije i opšti zvučni utisak su se polako ali konstantno popravljali tokom godina, uz dizajn koji je sve više dobijao na slobodi. Boreći se za svoje parče neba, očigledno je da je menadžment NAD-a rešio da napravi iskorak u novom pravcu i ponudi nešto drugo – sisteme koji obuhvataju DVD plejer integrisan u AV risiver.
NAD Viso Five nije jedini all-in-one sistem koji proizvođač nudi; tu su i dvokanalna verzija pod nazivom Viso Two, kao i L73, koji ergonomski podseća na Viso Two i Five. Komad koji je nama stigao na test je prvi primerak zvanično uvezen u Srbiju – u kutiji su još uvek bile prijemnica i otpremnica Kvaliteta iz Niša, kompanije koja izdaje ateste neophodne za svakog distrubutera tehničke robe na našem tržištu.
NAD Viso Five izgleda, jednom rečju, sjajno: spoj ravnih i zakrivljenih površina, čvrstih eloksiranih aluminijumskih ploča i srebnih kontrola odaje neverovatan utisak kvaliteta i kompaktnosti celog sistema. Pored njega mnogi risiveri, čak i neki iz skandinavske škole dizajna, izgledaju prevaziđeno. Gornji poklopac sistema i prednja ploča čine jednu celinu, sa diskretnim NAD znakom na površini. Prisutan je veliki broj povećih otvora za hlađenje, zaštićenih metalnom mrežicom.
Prednju ploču uređaja izdvajaju dve masivne, sjajne aluminijumske rotacione komande: veća za jačinu zvuka, a manja za selekciju aktivnog ulaza. U NAD-u su se dosetili i nekih starijih dizajnerskih rešenja i na kontroler jačine ugradili udubljenje preko kojeg se ona može podešavati malo brže, okretanjem jednim prstom. Ekran je realizovan u dva reda, matričnog je tipa, prijatne svetloplave boje i lako čitljiv čak i sa veće daljine, te doprinosi utisku o samom uređaju. Pored navedenog, prisutne su i pažljivo probrane komande, kako uređaj ne bi bio prenatrpan tasterima već posedovao samo najpotrebnije. Uključeni su i prednji audio, kao i kompozitni i S-Video konektor, te izlaz za slušalice.
Zadnja strana uređaja je zaista bogata konektorima: tu su izlazi za zvučnike, koji su nažalost plastični, ali solidnog kvaliteta, kao i RS232 priključak za unapređenje softvera Viso Five sistema, te komunikaciju sa njim. Pored njega mogu se primetiti dva tastera: jedan za eventualni reset sistema, a drugi u
Zoran Karapandžićslučaju izmene firmvera. HDMI je implementiran u vidu samo jednog izlaza, a digitalni ulazi uključuju jedan koaksijalni i jedan optički ulaz, kao i optički izlaz. Pored navedenog, postoji i veći broj kompozitnih i S-Video ulaza i izlaza, komponentni ulaz i kompletan Scart priključak. Mrežna utičnica je IEC tipa, a zanimljivo je da ne postoji glavni naponski prekidač, omiljeni dodatak NAD uređaja. Pojačivački deo Viso Five propoznaje sve savremene standarde tipa Dolby Digital i DTS. Implementiran je i novi DVD-Audio mod sa sistemom za bas menadžment. NAD je dodao i patentirani sistem pod nazivom EARS
– Enhanced Ambience Recovery System, čiji je zadatak da uz pomoć jakog digitalnog procesora signala oživi snimke bez veštačkih prizvuka. Prisutan je i Enhanced stereo mod, kao i Dolby Headphone u čak tri moda pri korišćenju slušalica. Za kupce koji nemaju uslova da postave kompletan 5.1 sistem tu je Dolby Virtual Speaker tehnologija, zadužena za oponašanje 5.1 zvuka uz pomoć
samo dve frontalne zvučne kutije. Bez obzira na sve, DVS ima znatna ograničenja, prvenstveno usled akustike prostorije, ali uz pravilan položaj slušaoca može se doći do vrlo interesantnih rezultata. U situaciji sa samo dva zvučnika bolje rešenje je manji model – Viso Two.
Radio-prijemnik koji se nalazi unutar Viso Fivea je sasvim korektan i lak za korišćenje, te precizan u radu. Prisutno je i AM frekvencijsko područje, mada ne vidimo svrhu istog, kao i mogućnost priključenja DAB jedinice, čime se znatno povećava funkcionalnost radio-prijemnika u zemljama koje imaju razvijenu DAB mrežu.
DVD plejer inkorporiran u Viso Five ima dovoljno robustan nosač diska i nije izbirljiv po pitanju kvaliteta diskova. Vreme inicijalnog očitavanja, međutim, duže je nego što smo očekivali. Plejer poseduje mogućnost čitanja i DivX formata, te podržava naša slova u prevodu. Funkcionisanje je besprekorno, uz jednu sitnu zamerku: isti taster se koristi za
opciju prelaska na sledeći film i za pretraživanje, te je vrlo lako preskočiti ono što gledate, umesto da samo premotate na određeni deo. Ekranski prikaz informacije (On Screen Display) je prilično grub i jednostavan i trebalo bi ga poboljšati.
Daljinski upravljač je u stilu NAD-a: kvalitetna plastika i odlična izrada. Poseduje i pozadinsko osvetljenje sa podešavanjem trajanja, što je pohvalno. Iako se na prvi pogled ne bi reklo, ovo je prilično napredna sprava: sposoban je da nauči do 352 komande od drugih daljinskih upravljača, kao i da memoriše sekvencijalno izvođenje komandi (makrokomande). Zanimljiva funkcija je i tzv. plivajući kod, odnosno pretraživanje biblioteka kodova na koju reaguje neki uređaj. Očigledno je da je daljinskom upravljaču poklonjena posebna pažnja, ali treba napomenuti da navikavanje na njega traži pažljivo čitanje uputstva i određeno vreme kako bi se korisnik prilagodio njegovim mogućnostima; u suprotnom, frustracija je skoro garantovana.
“Umesto jeftinih all-in-one sistema sumnjive izrade i još goreg zvuka, konkurenciju predstavlja uređaj poznatog proizvođača, sa svim što njegovo ime nosi.”
U skladu sa tim, uputstvo za NAD Viso Five je dobro napisano, koncizno i jasno, te korisnika lepo vodi kroz načine kontrolisanja sistema.
Za razliku od njega, sofver ugrađen u sistem nije ništa više od osnovnog: dizajn menija liči na vremena kada je DOS bio neprikosnoven na PC mašinama, a ni opcije nisu bogzna šta. Prisutna je i određena tromost u radu, što nikako nije u skladu sa ostatkom uređaja. Opcija autokalibracije sistema prema akustičkim svojstvima prostorije ne postoji.
Raspored elektronskih komponenti u Viso Fiveu podređen je estetici i vidi se veliki broj zgusnutih ploča sa ventilatorom koji treba da pomogne pri hlađenju, a smešten je u tunel napravljen od hladnjaka izlaznog stepena, realizovanog u diskretnoj tehnici. Sekcija napajanja se sastoji od masivnog transformatora sa dva filterska kondenzatora od po
15.000 µFD.
Ukupno gledano, dizajn uređaja je veoma dobar i zaista odiše kvalitetom i elegancijom. Ergonomija je
više korisnički orijentisan. Meniji Viso Fivea su rudimentarni i trebalo bi ih hitno modernizovati, a opcija za autokalibraciju je pre neophodnost nego luksuz i trebalo bi da se podrazumeva u ovoj cenovnoj klasi. No, kada jednom podesite NAD, kreće slušanje muzike i gledanje filmova. A u vezi sa tim sledi...
Zvučni test sastojao se od dva dela: klasičnog stereofonskog i 5.1. Tokom dvokanalnog slušanja koristili smo Jamo D830 i zvučnike, dok je za potrebe punog sastava kućnog bioskopa upotrebljen komplet koji se sastojao od Monitor Audio Silver RS 6 prednjih zvučnika, centralnog LCR-a, pozadinskih RS 1 i RS W12 niskotonskog zvučnika.
uspevali da postignu. Treba ipak imati u vidu da je njihov najveći doprinos u kompletno instaliranom 5.1 sistemu, za koji je NAD Viso Five prvenstveno i namenjen.
Tokom testiranja sistema kućnog bioskopa u njegovom prirodnom 5.1 okruženju Viso
Five nam je doneo pravi doživljaj, u obliku koncerta Sade i Dire Straitsa. DVD izdanja filmova o Jamesu Bondu donela su eksplozije kao vrlo realne i dinamične "napade" na slušaoce, a osećaj prostornosti bio je sasvim dobar.
sasvim korektna, pod uslovom da prvo pročitate priloženo uputstvo od korice do korice, inače se možete prilično pomučiti tražeći komande na daljinskom upravljaču tamo gde mislite da bi trebalo do budu, a gde one u stvari nisu. Zbog toga smatramo da bi bilo veoma korisno da je proizvođač obezbedio i brzi vodič (Quick Start Guide) za početno korišćenje AV sistema. Pored navedenog, voleli bismo da daljinski poseduje LCD ekran i da je malo
Stereo zvuk NAD Viso Fivea ima osobine novih NAD pojačala: kristalno je jasan i definisan u područjima u kojima se dobro snalazi. Dinamika je dobra, kao i prostornost zvučne scene, a kombinacijom različitih modova rada, čak i u stereo režimu, dobijaju se veoma interesantni rezultati: EARS sistem podiže dinamiku i pomalo "pumpa" zvuk, u pozitivnom smislu reči, te je zgodan za žanrove tipa pop muzike. Enhanced stereo širi postojeću scenu i pevača blago potiskuje u pozadinu, dok standardni stereo pomalo naglašava srednje tonove. Svaki od navedenih modova rada doprinosio je osećaju kako oni nisu tu samo da bi bili nabrojani, već se NAD trudio da utiču na promenu karaktera zvuka, što su oni zaista
Isprobali smo i izlaz za slušalice – u kasnim večernjim ili noćnim satima može biti veoma koristan, posebno pri gledanju filmova. Kvalitet zvuka je vrlo dobar, a Dolby Headphone system pomera centar zvučnog doživljaja iz glave slušaoca napred i oponaša osećaj prostornosti i refleksije zvuka od zidova prostorije, mada nije u stanju da reprodukuje osobenosti pravog 5.1 sistema, kako to proizvođač navodi.
Zanimalo nas je kako se NAD Viso Five može porediti sa NAD C355BEE
stereo pojačalom testiranim u prethodnom broju našeg časopisa. Razlika je jasna: Viso Five zvuči kao "mlađi brat" C355BEE, s manje detalja na ekstremima i s bas područjem koje se završava dosta ranije. Jednostavno, stereo model ima svoj jednostavan dizajn, kao i vrlo malo skupljih materijala korišćenih u mehaničkoj konstrukciji. Procesorska snaga C355BEE je smešna u odnosu na Viso Five, a digitalna obrada signala ne postoji. Sekcija napajanja kod Viso Fivea mora biti daleko jača kako bi uspešno napajala pet gladnih pojačala... a to sve zajedno dosta košta. No, u svojoj klasi cena NAD-ov sistem radi pošten posao na području zvuka.
Video-test smo sprovodili korišćenjem DVD i DivX izdanja, uz pomoć klasične Panasonicove plazme od 42 inča, model TH-42PV7P, povezane sa risiverom preko HDMI kabla. DVD filmovi su reprodukovani odlično, sa svim onim finim detaljima koje očekujemo od dobrog DVD reproduktora, potpuno u rangu kvaliteta vodećih proizvođača, s veoma dobrim kontrastom i prirodnim bojama. Dekodiranje DivX izdanja prošlo je bez problema, s tim što nismo testirali Nero Digital format. Prevodi se biraju na početku filma i Viso Five nije imao problema sa prikazom naših slova. Sam titl se sastoji od belih karaktera na poluprovidnoj tamnoj traci, čime je osigurana čitljivost i na svetlim pozadinama. Korišćen font je korektnog oblika, ali je prilično sitan, te bi bilo dobro da ga proizvođač poveća u sledećoj verziji softvera.
Najveća mana bila je reprodukcija DivX filmova: podsetila nas je na plejere koji su se prodavali pre nekoliko godina, kada je prikaz ovog formata na kućnim uređajima bio tek u povoju. Detaljnost nije problem, ali su isuviše prisutni digitalni artefakti i loši kontrasti, a boje bi mogle biti daleko slikovitije i življe. Jednostavno, nije na nivou ostatka uređaja.
Tržište je velika igraonica, a zabavljači se na svaki način trude da ostanu na podijumu za zvezde što duže. U skladu s tim, NAD Viso Five je avangardni predstavnik svoje vrste. Umesto jeftinih all-in-one sistema sumnjive izrade i još goreg zvuka, konkurenciju predstavlja uređaj poznatog proizvođača, sa svim što njegovo ime nosi.
Kome je Viso Five namenjen? Očigledno, ljudima koji bi želeli da imaju estetski privlačan i u isto vreme zvučno kvalitetan uređaj za svakodnevno slušanje muzike i gledanje filmova. U isto vreme, ne bi imali problema sa izborom DVD/CD plejera i eventualnih interkonekcijskih kablova, te uklapanjem izgleda oba uređaja. Očigledno je da su NAD-ova ciljna grupa dobrostojeći kupci koji imaju potrebu za kvalitetom, bez potrebe da istražuju sve moguće aspekte kućnog sistema na području zvuka i slike. Po svojoj ceni NAD pruža svakako mnogo, ali se ne treba zavaravati: kvalitet traži ulaganja, a savremeni dizajn uvek dodatno doprinosi ceni uređaja. Uz određene korekcije, prevashodno softverske, Viso Five je dobar primer u kom pravcu treba ići u razvoju ovakvih sistema.
KARAKTERISTIKE PLUS
Sjajan dizajn.
Odličan kvalitet mehaničke izrade.
Dinamičan i čist zvuk.
Korisne opcije digitalne obrade zvuka.
MINUS
DivX reprodukcija nije na nivou ostatka sistema.
Dizajn menija je zastareo.
Nema autokalibraciju.
Viso Five Sekcija pojačivača
Kontinualna snaga u stereo modu: 2x60 W (8 oma, 20 Hz - 20 kHz)
Kontinualna snaga u surround modu: 5x45 W (8 oma, 20 Hz - 20 kHz)
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz ± 0,5 dB
Damping faktor: >60
Izobličenja THD: <0,08%
Broj analognih linijskih ulaza: 2+1 (5.1)
Broj digitalnih linijskih ulaza: 2
Broj HDMI ulaza/izlaza: 1 izlaz
Broj izlaza za zvučnike: 5+1
Sekcija DVD reproduktora
Podržani formati: DVD-V, VCD, SVCD, CD, CD-R, CD-RW, MP-3, J-PEG, WMA, DivX, DVD-Audio
Sekcija FM tjunera
Osetljivost: 10 dBu
Odnos signal/šum MONO: 70 dB
Izobličenja MONO: 0,3%
Opšte karakteristike
Dimenzije (ŠxVxD): 435x135x370 mm
Masa: 12,6 kg
Cena: oko 1.050 evra
4Audio, 011/2759-096
Velik, težak, opasnog izgleda, s integrisanim digitalno/analognim konvertorom. Zanimljivo? Nama svakako jeste.
Advance Acoustic je relativno novo ime na tržištu audio i video proizvoda. Kompanija je osnovana 1995. godine u Francuskoj, u gradu Tuluzu, da bi posle dve godine rada izbacila na tržište svoj prvenac, zvučnik MA 11. Tokom narednog perioda proizvodnja se širila, te je 2003. svetlost dana ugledalo i njihovo hi-fi pojačalo, model MAP307.
Trenutna ponuda Advance Acoustica je prilično bogata modelima različitih performansi i cenovnog ranga, a mi smo na test dobili integrisano pojačalo MAP305DA II, koje predstavlja drugi model od vrha u ponudi proizvođača.
MAP305DA II je pojačalo sa integrisanim digitalno/analognim konvertorom, deklarisane snage 100 vati po kanalu pri otporu od 8 oma i vrlo snažnih 200 vati pri otporu od 4 oma. Pojačala sa integrisanim DAC-om nisu novost, pojavila su se još krajem osamdesetih godina, ali se tada nisu naročito dobro pozicionirala na tržištu. Jedan od razloga bila je visoka cena implementacije konvertora,
što se odražavalo na konačnu cenu proizvoda, kao i relativno loš kvalitet zvuka istih u odnosu na skuplje modele CD reproduktora. No, od tada je proteklo dosta vremena i stvari su se promenile: kvalitetni konvertori više nisu retkost, niti su basnoslovno skupi; solidna rešenja se mogu dobiti za relativno malo novca.
Ljubitelji dobrog zvuka dele se, između ostalog, na dve struje: one koji kupuju uređaje "na kilo" i one koji kritikuju prve. Razlozi za navedeno tiču se mnogih faktora: od cene kućišta koja može znatno, a često nepotrebno uticati na ukupnu cenu uređaja, do tvrdnji kako težina i robustna izrada utiču na otpornost uređaja prema vibracijama i dokaz su da su sekcija napajanja i hladnjaci dorasli zadatku.
Kako god bilo, moramo priznati da je lep osećaj kada se iz kutije izvadi sprava impozantnih dimenzija od preko petnaest kilograma, vrlo čvrstog kućišta s ogromnim VUmetrima koji dominiraju površinom debele prednje ploče. Spoj klasičnog aluminijuma u centralnom delu i eloksiranog sa strane malo koga može ostaviti ravnodušnim.
Dizajn MAP305DA II osmišljen je tako da izazove vrlo ubedljiv utisak, i u tome svakako uspeva. Pojačalo poseduje i nožice u obliku konusa, kao i podloške koje su veoma korisne pri zaštiti nameštaja na kojem uređaj treba da stoji. Same nožice, nažalost, plastične su i ne deluju naročito kvalitetno, te je ovo pozicija za eventualna dalja unapređenja. Komande na prednjoj ploči su jednostavne: tasteri za uključivanje uređaja i za izbor ulaza, kao i dovoljno veliki i masivan potenciometar za jačinu zvuka sa linearnom skalom do 100%. Advance Acoustic MAP305DA II poseduje jednu zaista lepu opciju - gramofonsku sekciju, i to za MM i MC zvučnice. Možda to nekome nije bitno, ali ipak ima dovoljno audiofila koji bi želeli da uz novo pojačalo imaju i mogućnost slušanja ploča bez obaveze i troška nabavke eksternog gramofonskog pretpojačivača. Voleli bismo da je proizvođač ugradio i izlaz za slušalice - ne košta mnogo, a može mnogo toga da pruži u kasnim večernjim satima. Poklopac pojačala poseduje brojne otvore za hlađenje, te ne preporučujemo da držite bilo koju drugu komponentu na pojačalu jer će se Advance Acoustic u tom slučaju znatno grejati, što može da šteti kako njemu, tako i uređaju iznad.
Osećaj pod prstima pri dodiru tastera je sasvim dobar, dok za motorizovani potenciometar možemo reći da je odličan – nema zazora i sve funkcioniše besprekorno. Svaki od ulaza poseduje sopstvenu LE diodu ispod
“Interni mehanički kvalitet kućišta zaista je na zavidnom nivou: ovako debele zidove videli smo na starim japanskim komponentama iz sedamdesetih godina prošlog veka.”
tastera za izbor. Pri malo pažljivijem razgledanju može se primetiti da svetlost sijalica VU-metara delimično osvetljava i pozicije LE dioda kada su isključene. Iako bi neko rekao da je to propust proizvođača, nama je bilo korisno jer smo mogli lakše da odredimo položaj tastera pri slabijem osvetljenju. Pored VU-metara, gornji deo prednje ploče poseduje i prikaz trenutno aktivnog digitalnog ulaza, koji se bira sekvencijalnim pritiskom na taster Digital na prednjoj ploči – automatska detekcija, nažalost, nije postavljena. Ukupno gledano, mehanički kvalitet izrade s naglaskom na robusnosti je osetno iznad cenovne klase kojoj pojačalo pripada. Dizajn prednje ploče je sasvim funkcionalan i vidi se da se pazilo na detalje. Međutim, ono što bode oči jeste osvetljenje pokazivača: jarkoplava svetlost nekako više pristaje skromnijim komponentama koje ciljaju na mladu generaciju nego ozbiljnim uređajima, te prilično smeta u uslovima slabijeg osvetljenja. Zanimljivo je da je deo strane hi-fi štampe bio oduševljen VU-metrima i poredio ih sa najslavnijim vremenima Technicsovih uređaja. Činjenica je da Technics nije bio jedini koji je ugrađivao VU-metre, radili su to i Hitachi, Onkyo i drugi, ali je on uspeo da ih najlepše dizajnira. Advance Acoustic je bio na dobrom putu, ali očigledno nije stigao do kraja: VU-metri jesu veliki i lepi, ali su nezgrapno i loše osvetljeni. Navedena jarkoplava
svetlost i ugao pod kojim ona pada čine da je položaj igala teško vidljiv već sa jednog metra udaljenosti. Nežna plava boja ili demode bela bolje bi odradile posao, da i ne pominjemo rešenja sa sijalicama iza i iznad VU-metara u dve boje, kao što je nekada radila Alpina.
Zadnja strana uređaja poseduje IEC konektor za priključivanje mrežnog kabla i pozlaćene konektore solidnog kvaliteta za jedan par zvučnika. U blizini mrežnog priključka je i glavni prekidač za uključivanje uređaja, korisna opcija u slučaju da idete od kuće na duže vreme, a tu je i preklopnik za izbor tipa gramofonske zvučnice (MM ili MC). Analognih ulaza ima četiri, digitalnih čak pet, od kojih četiri koaksijalna i jedan optički, što zajedno ukazuje da su projektanti ozbiljno računali na korišćenje integrisanog digitalno/analognog konvertora. MAP305DA II poseduje i izlaz za jedan analogni snimač, te pretpojačivački izlaz i ulaz u pojačalo snage, koji su u normalnom radu kratko spojeni. Konektori su pozlaćeni, kako je danas već standard za ovu cenovnu kategoriju uređaja, i odgovarajućeg su kvaliteta. Takođe, veoma su lepo grupisani. Jedina zamerka može se uputiti priključku za masu gramofona koji se nalazi isuviše daleko, na drugom kraju uređaja, umesto da bude u blizini ulaza za gramofon, što kod nekih modela može usloviti potrebu dorade interkonekcijskog kabla.
Daljinski upravljač je aluminijumski, sa vrlo malo vidljivih plastičnih delova. Jednostavan je i prijatan za korišćenje, a kvalitet izrade je vrlo dobar, s nekim manjim zamerkama finišu plastike koji, međutim, apsolutno ne utiče na funkcionalnost. Zadata komanda sporo pokreće motorizovani potenciometar na pojačalu, što značajno olakšava podešavanje željene jačine zvuka. Prisutan je i Mute taster, svakako korisna opcija. Mnogi čuveni proizvođači mogli bi da se ugledaju na Advance Acoustic i isporučuju slične daljinske upravljače uz preskupe uređaje umesto igračaka i eventualnih preskupih dodatnih opcija.
Uputstvo koje smo dobili uz uređaj je na francuskom jeziku i sastoji se od dve strane teksta i jedne sa tehničkim podacima. Proizvođač je ipak mogao mnogo više da pruži, posebno ukoliko se ima u vidu da su i navedene karakteristike nedorečene, a u određenim slučajevima i kontradiktorne.
Advance Acoustic MAP305DA II je tranzistorsko pojačalo AB klase, izvedeno u delimičnoj dual-mono konfiguraciji: kanali dele zajednički transformator, što je najčešće rešenje u ovoj klasi uređaja. Sam transformator je toroidnog tipa, snage 350 VA, postavljen u središnji deo uređaja i okrenut tako da stoji na svojoj bočnoj strani. Sekcije su razdvojene
u module izolovane masivnim metalnim pregradama, dok su linijsko pojačalo i mikroprocesorska kontrola u potpuno izolovanom Faradejevom kavezu iza prednje ploče. Gramofonsko pretpojačalo, kako to već često biva, u sklopu je ploče sa ulaznim konektorima i selekcijom ulaza na sredini zadnjeg dela MAP305DA II. Ono je realizovano korišćenjem operacionog pojačivača tipa TL072, dok je selekcija ulaza u potpunosti implementirana uz pomoć releja, što je veoma pohvalno.
Napajanje poseduje višestruku stabilizaciju, a za filtraciju se koriste četiri elektrolita kapaciteta po 10.000 µFD, kao i nekoliko manjih. Izlazne sekcije su prilično velike, s masivnim crnim eloksiranim hladnjacima, i protežu se sa obe strane pojačala. Da je proizvođač iskoristio livene hladnjake i ostavio ih vidljive sa strane, MAP305DA II bi još više dobio na atraktivnosti. Sam izlazni deo realizovan je uz pomoć dva tranzistora po kanalu: 2SA1943 i 2SC5200.
Digitalno/analogni konvertor se nalazi na ploči smeštenoj ispod analognih ulaza, te nismo bili u prilici da vidimo kojeg je tipa, ali je proizvođač deklarisao da se radi o proizvodu Analog Devices, kategorije 24 bita na 96 kHz.
Interni mehanički kvalitet kućišta je zaista na zavidnom nivou: ovako debele zidove videli
smo na starim japanskim komponentama iz sedamdesetih godina prošlog veka, a MAP305DA II ima jednako pedantno obrađene ivice, bez tragova štednje na bilo kom mestu. Sam poklopac nije toliko robustan, ali je interna konstrukcija pomoću zasebnih odeljaka više nego dovoljna da sjajno podrži mehanički integritet uređaja. Ukupno gledajući, ne može se prenebregnuti pedantnost izrade MAP305DA II: kvalitet štampanih ploča je vrlo dobar (svaka čak sadrži i logo firme), ožičenje je veoma uredno i jednostavno, a raspored delova jasan, logičan i profesionalno fabrikovan. Međutim, sam kvalitet prvenstveno pasivnih komponenti je komercijalan, bez korišćenja onih koje bi inženjering MAP305DA II pojačala podigle bar za jednu kategoriju više.
Kada je firma mlad igrač na tržištu najčešće su potrebne godine i godine da zvuk njenih uređaja postane konkurentan i preleži dečje bolesti, i to je više pravilo nego izuzetak. Mi smo bili prilično sumnjičavi kako će se MAP305DA II pokazati na zvučnom testu. No, stvari su se pokazale začuđujuće dobrim. Obilje snage, solidna dinamika, voluminoznost bas područja i detaljnost su na strani pozitivnih osobina. Zanimljivo je da neki strani kritičari vide MAP305DA II kao poja-
čalo koje ima nedostatak basa. Možda je to slučaj sa nekim kutijama, ali mi nismo došli do takvog zaključka na našem testu: snage i detalja nije falilo ni u jednom momentu, čak ni pri veoma glasnom slušanju, kada je
KARAKTERISTIKE
PLUS
Prijatan i vrlo korektan zvuk u odnosu na cenu.
Donji spektar zvuči voluminozno.
Evropski umerena toplina zvuka.
Veoma upotrebljiv digitalno/analogni konvertor.
Odlične i odmerene opcije.
Impresivan dizajn.
Robusnost izrade.
Masivni aluminijumski daljinski upravljač.
MINUS
Prostornost bi mogla biti nešto veća.
Ekstenzija na gornjem ekstremu.
Loše rešeno osvetljenje VU-metara.
Loše i nedorečeno uputstvo.
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 10 Hz – 60 kHz +1/-3dB
Izobličenja THD: <0,15%
Broj linijskih ulaza: 4 analogna + 5 digitalnih
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije: 440x155x450 mm
Masa: 15,5 kg
Cena: 860 evra
4Audio, tel: 011/2759-096
“Ispostavilo se da je konvertor veoma, veoma upotrebljiv: ukupna zvučna slika, definisanost po opsezima, odlični detalji i toplina iznenađujuće su dobri, bez naglašenih oštrih crta i očiglednih digitalnih artefakata.”
potenciometar bio okrenut na položaj 3h. Osobina koja nam se dopala jeste toplina, koju pojačalo duguje blago naglašenom srednjem opsegu i punom basu. S obzirom na to da se radi o komercijalnom uređaju, ne treba očekivati high-end u cenovnoj klasi kojoj pripada, ali je Advance Acoustic neiritirajućeg zvuka, vrlo čiste i jasne prezentacije. Zamerka bi se mogla uputiti donekle suženoj prostornosti u odnosu na lidere klase, a u apsolutnoj kategoriji njemu nedostaje prirodnosti srednjih tonova i ekstenzije u gornjem delu spektra, ali je to osetno tek pri poređenju sa uređajima čija sekcija napajanja košta kao ceo MAP305DA II i može zasmetati prvenstveno pri vrlo glasnoj reprodukciji muzičkih izdanja jeftinije produkcije. Sumnjamo da je krivac pretpojačivačka sekcija Advance Acoustica. Sve u svemu, vrlo, vrlo dobro, iznad naših očekivanja. No, morate biti pažljivi. Sa modifikovanim starim NAD 501 CD plejerom ukupan utisak je bio loš: slaba dinamika, sužen opseg i nedostatak ekstenzije u celom opsegu. Advance Acoustic, izgleda, baš i ne trpi slabije saigrače. No, ovde priči nije kraj: posebno nas je zanimao kvalitet zvuka ugrađenog konvertora, jer u odnosu na slabiji model MAP305 II on po-
diže cenu za 135 evra. Zanimljivo je poređenje sa današnjim AV risiverima niže i srednje kategorije: iako svaki od njih poseduje toliko procesorske snage i softvera da bi mu pozavideo i R2D2 iz "Ratova zvezda", u praksi se pokazuje da sva ta obrada dovodi do čujnih degradacija kvaliteta. Da li se i šta dobija kod MAP305DA II za ovaj novac?
Kao test uređaje koristili smo prvo jeftino (LG RH277A DVD rikorder), a zatim i skuplje rešenje (California Audio Labs Delta transport). Navedeni LG DVD rikorder pruža na digitalnim i analognim izlazima zvuk koji izaziva poštovanje, a kao transport koristi standardni DVD čitač po PC ATAPI standardu. Kakav je zaključak? Ispostavilo se da je konvertor veoma, veoma upotrebljiv: ukupna zvučna slika, definisanost po opsezima, odlični detalji i toplina iznenađujuće su dobri, bez naglašenih oštrih crta i očiglednih digitalnih artefakata. Utisak o ovom delu MAP305DA II je neočekivano dobar u odnosu na njegovu cenu.
Želite li pojačalo koje neće nikoga ostaviti ravnodušnim na prvi pogled, uključujući i vas same, a sve to za razumnu količinu nov-
ca? Imate li potrebe za MM/MC gramofonskim pretpojačalom? Želite li sasvim solidan nov konvertor za oko 135 evra, dok polovni, uglavnom tehnički prevaziđeni, na našem tržištu koštaju od 100 evra naviše? Treba li vam snage za zvučnike? Ukoliko je vaš odgovor "ne" za veći deo navedenog, pretpostavljamo da tražite spartansko pojačalo audiofilskog zvuka za relativno malo novca. U slučaju pozitivnog odgovora, poslušajte MAP305DA II. Iako imamo par zamerki u vezi s dizajnom, dobićete veoma upotrebljiv uređaj vrlo solidnog zvuka, bez očiglednih nedostataka. U slučaju da nemate potrebe za integrisanim konvertorom, poslušajte model bez njega – MAP305 II.
Obratite pažnju na to da uparivanje Advance Acoustica MAP305DA II nije lak zadatak: ovo pojačalo jednostavno ne trpi jeftine plejere nekvalitetnih digitalnih i analognih izlaza i otkriće mane njihovog zvuka, pa preporučujemo da razmislite o zaista dobrim predstavnicima, makar i polovnim. Kao jeftinije solidno rešenje moguće je eksperimentisati sa DVD plejerima, koristeći ih kao transport, pa čak i sa PC CD/DVD uređajima, koristeći njihov interni digitalni izlaz.
Tržište domaćih proizvođača ne miruje i moramo priznati da nas to veoma raduje. Svega nekoliko godina unazad imali smo sumornu situaciju: par proizvođača koji su se hrabro borili za opstanak, a mnogi od njih tražili su malo sunca i pod tuđim nebom.
Danas je situacija bitno drugačija: pojavile su se nove firme, a ni stare ne daju da ih konkurencija uhvati na spavanju. Rezultat su nove komponente svakih par meseci. A sve to na radost kupaca. Šabački Dayens je svakako jedan od lidera iz prethodne priče. Novi modeli stižu redovno, a firma se nije orijentisala na uski asortiman proizvoda, već ga konstantno širi. Ovog puta testiramo njihov zvučnik iz donje srednje klase cena: Premium Monitor, novu seriju.
Dizajn Dayens Premium Monitor zvučne kutije je klasičan i sasvim korektno će se uklopiti u okruženja različitog tipa. Proizvođač preporučuje korišćenje u prostorijama površine 16-20 m2. Takođe, savetuje se da se kutije postave na nosače visine 65-75 cm, a udaljenost od zidova trebalo bi da bude minimum 50 cm od zadnjeg zida prostorije (preporučljivo 70-100 cm) i 50 cm od najbližeg
Koju zvučnu kutiju odabrati? Ovo je pitanje koje smo čuli hiljadu puta. Da pomognemo, predstavljamo Dayens Premium Monitor.
bočnog. Prednja ploča kutije napravljena je tako da se više primećuje u odnosu na ostatak, kako zbog različite boje, tako i zbog blago zaobljenih ivica i krivina pored visokotonca. Zadatak navedenih oblina jeste da razbiju monotoniju dizajna, kao i da akustički pomognu u ublažavanju refleksija zvučnih talasa oko oštrih ivica kabineta.
Premium Monitor predstavlja regalsku zvučnu kutiju bas-refleks tipa, sa bas/srednjotonskom jedinicom prečnika 7 inča i visokotonskom jedinicom prečnika 1 inč. Bas-refleks otvor se nalazi pozadi i ne poseduje sunđere koji bi se eventualno umetnuli ili izvadili iz njega. Zadnja strana sadrži još i jedan par pozlaćenih priključaka dobrog kvaliteta i pedantno izrađenu nalepnicu sa osnovnim specifikacijama, te imenom proizvođača i adresom njegovog internet sajta. Maske se, kao i kod većine Dayens zvučnika, ne isporučuju. Moraćete da eventualno dokupite i stopice za ublažavanje vibracija i postizanje stabilnijeg položaja kabineta ili da koristite one koje se dobijaju uz većinu nosača zvučnih kutija. Premium Monitor nas je ponovo veoma prijatno iznenadio kvalitetom izrade. Ovo nisu kutije sa sjajnim kalotama uz utisnuto ime proizvođača, pločicama sa graviranim nazivima ili sličnim detaljima čiji je cilj da privuku pažnju kupca: jednostavno su i besprekorno fabrikovane, bez ijedne mane koju bismo mogli navesti. Danas, kada se jeftini zvučnici poznatih proizvođača mogu naći i po megamarketima, lako je uvideti gde se štedelo i kako
je pedantnost izrade ostala samo prazan pojam. Za razliku od njih, Premium Monitor su pravi primer na koji način treba razvijati kvalitet pri proizvodnji domaće audio-komponente.
Dayens Premium Monitor poseduje kabinet od medijapana debljine 19 mm, što je više nego izdašno u klasi cena kojoj on pripada. Zapremina kutije je 14 litara. Proizvođač navodi da je sistem ugradnje prednje i zadnje maske
(poznat kao "gerovanje") poboljšan, i to uz korišćenje savremenih CNC mašina i presvlačenje kutije folijom pod vakuumom, što bi trebalo da garantuje odličnu čvrstinu i zaptivenost kabineta. Drajveri potiču iz danske kompanije Vifa i pripadaju njihovoj Premium seriji. Bas/srednjotonska jedinica je prečnika 7 inča i ima
na medalje jeste da su Premium Monitori po pitanju muzike prilični izbirači: klasična, vokalna i džez muzika zvučale su sasvim dobro i tokom dužeg slušanja, sa uravnoteženim balansom čitavog spektra, ali su problemi nastajali pri savremenijim žanrovima, kada bi srednjotonsko i visokotonsko područje pali u drugi plan u odnosu na izraženo donje
oznaku PL18WO09-08. Njen deklarisani frekvencijski opseg je 40-4.000 Hz, osetljivost 87 dB, a nominalna snaga 100 W pri sopstvenom otporu od 8 oma. Korpa drajvera izrađena je od magnezijumske legure. Visokotonska jedinica je tipa ring radijator i nosi oznaku XT25TG30-04. Nominalni otpor je 4 oma, osetljivost 91,5 dB, a radi u frekvencijskom opsegu 1,5-40 kHz.
Skretnica Premium Monitora razvijena je unutar matične kuće i ima frekvencu sečenja od 2.100 Hz. Kao kondenzatori se, kako je to već običaj u Dayensu, koriste Mundorf M-Cap tolerancije 3%, predviđeni za ugradnju u uređaje koji pretenduju na audiofilski karakter. Otpornici su takođe iz iste kompanije. Zavojnice su motane na vazduhu i dodatno premazane lakom u cilju sprečavanja nepoželjnih vibracija i mikrofonije unutar kola. Ožičenje je bakarno, tipa Linear Crystal (za detalje o ovoj vrsti bakra pročitajte temu broja o interkonektima) kompanije Neotech.
Prvi deo zvučnog testa obavili smo korišćenjem našeg standardnog sistema: Metaxas Audio Systems pretpojačala i izlaznog pojačala, modela Marquis i Solitaire, kao i California Audio Labs Alpha/Delta CD reproduktora. Interkonekcijski kablovi bili su Oehlbach NF214, ali i Neotech i DIY varijante. Kao prenosnike signala za zvučnike koristili smo Oehlbach RattleSnake i Van den Hul CS122. Položaj instrumenata u prostoru, dinamika i opšti kvalitet reprodukcije bili su korektni, imajući u vidu klasu zvučnih kutija, ali uz određena ograničenja. Dayens Premium Monitor zvučnici poseduju prilično veliki bas drajver za svoju veličinu, te je sasvim opravdan osećaj kako je upravo bas područje ono na kojem zvučna kutija postiže najbolje rezultate. Shodno navedenom, reprodukcija donjih ekstrema je vrlo korektna i detaljna, imajući u vidu njena fizička ograničenja u vidu zapremine kućišta. Druga stra-
područje spektra. Očigledno je da su zvučnici pravljeni za tačno određen krug ljubitelja i specifičan karakter izvora i pojačala sa kojima mogu da sviraju. Treba navesti i da je visokotonska jedinica prilično usmerena, te da se optimum dobija kada se ona nalazi u vertikalnoj i horizontalnoj osi slušnog aparata, dok pomeranje slušaoca iz jedne ili druge rezultira subjektivnim osećajem nedostatka visokih tonova – zvučne kutije imaju mali "sweet spot".
Nastavak zvučnog testa izveli smo uz pomoć istih izvora, interkonekcijskih i zvučničkih kablova, ali uz korišćenje kineskog Shanling STP-80 lampaškog pojačala, čiji test takođe možete pročitati u ovom broju časopisa. Rezultati su bili prilično neočekivani: dobili smo taman zvuk. Glas pevača dolazio je nekako iz pozadine, kao da je sam pevač okrenuo leđa publici. Bas je bio korektan, sa vrlo dobrim detaljima i toplinom, ali je cela slika bila izveštačena i terala nas je da iznova tražimo zvuke unutar zvučne slike, što je dovodilo do zamora. Jednostavno, ceo sistem, bez obzira na izvor, interkonekcije i zvučničke kablove koje smo koristili, svirao je kao da je tonska kontrola za visokotonsko područje pomerena iz centralnog položaja sa 12 h ulevo na 9 h. U svakom slučaju, kombinacija Shanlinga STP-80 i Dayens Premium Monitora nije dobitna.
Ne očekujemo od eventualnih kupaca da daju novac za Dayens Premium Monitor zbog toga što se radi o domaćem proizvodu.
No, kada on donosi kvalitet izrade kabineta jednak kvalitetu bilo kog drugog proizvođača u istoj klasi cene ili bolji, onda je to već druga stvar. Velika prednost su i ugrađene komponente proverenih stranih kompanija.
No, svi znamo da se kutije ne kupuju zato da bi se gledale, već prvenstveno zbog zvuka koji pružaju slušaocu. Nećemo vam pričati kako Dayens Premium Monitori vrede više
nego svetski poznata imena: svakako poseduju dobre osobine, ali i određene mane u svom karakteru reprodukcije. Uzimajući u obzir njihov zvuk na tamnoj polovini skale, preporučujemo da se uparuju sa pojačalima i izvorima koji neguju svetlu prezentaciju, a to zahteva određeno eksperimentisanje, posebno u srednjoj klasi cena, koja skoro uvek insistira na određenim kompromisima. Šta bismo mi uradili u slučaju da nas zanimaju kutije u ovoj klasi cena? Poslušali bismo različite proizvode poznatih proizvođača, a zatim otišli u Šabac, posetili Dayens i testirali Premium Monitore sa nekim pojačalom iz istoimenog proizvodnog programa. Ukoliko pojačalo i izvor već posedujemo, poneli bismo ih. Nikako ne bismo kupovali napamet.
KARAKTERISTIKE PLUS
Klasičan dizajn.
Reprodukcija bas područja.
Odličan kvalitet izrade.
Kvalitetne komponente.
MINUS
Traže pažljivo uparivanje.
Prilično mali "sweet spot".
Ugrađene komponente mogu više da pruže.
Premium Monitor
Preporučena snaga pojačala: 50-200 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 43Hz – 40kHz
Osetljivost (2,83V/1m): 86,5 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x180 mm bas/srednjotonska jedinica, 1x25,4 mm visokotonska jedinica tipa ring radijator
Cena: 700 evra
Dayens, tel: 015/345-369
“Dayens Premium Monitor su pravi primer na koji način treba razvijati kvalitet pri proizvodnji domaće audio-komponente.”
Maleni On Time predstavlja idealno rešenje za iPod, kompjutersku multimediju i radio u jednom, a Radial je pravi hi-end u domenu ovakvih uređaja.
Dokovi za vrlo popularni iPod dolaze nam iz mnogih kompanija. JBL ima vrlo neobična kružna rešenja. U pitanju su On Time i Radial zvučnici. Dizajn je vrlo moderan, u Apple stilu, tako da će se potencijalno slagati kako sa samim iPod plejerom, tako i sa Apple Mac računarima.
Naš test primerak On Time sistema je beo, a inače se proizvodi i u crnoj verziji. Kako kažu iz JBL-a, radiće se i u srebrnoj boji. Vrlo lako se uklapa sa bojom vašeg iPoda. Kada usidrite vaš plejer, on će se automatski puniti sa doka. Za to vreme možete slušati radio ili dodatni izvor zvuka sa zadnjeg stereo ulaza. Pet
memorisanih pozicija za omiljene stanice, ali bez daljinskog upravljača, pa je On Time idealno postaviti negde na radnom stolu, blizu ruke. Model On Time poseduje i alarm u dva moda i mogućnost unapred definisanog rasporeda zvonjave. Nema šanse da sa ovim alarmom zakasnite na posao. Nemojte samo da zaboravite da ponesete vaš iPod.
Što se tiče zvuka, vrlo je pristojan, prihvatljiv, ali daleko od idealnog. Zahvaljujući zvučnicima postavljenim u polukružnu kupolu zvuk nema efekat kutije kao mnogi slični sistemi. Zbog ovog dizajna ne treba zatvoriti maleni On Time, dajte mu prostora da zapeva
kako ume. Ipak, ne treba očekivati čuda jer ovo nije hi-end rešenje kao Monitor Audio i-Deck i slični sistemi. Model On Time zvuči vrlo dobro u srednjem opsegu, sa malo zamućenim i ograničenim visokim tonovima i basovima. Pri svemu tome imate i izlaz za eksterni subwoofer, pa možete dodati ekstenziju u basu. Za prosečnog slušaoca sistem će sam po sebi zvučati vrlo pristojno. Možete ga čak povezati sa dodatnim izvorom zvuka, pa u kombinaciji sa kvalitetnom zvučnom kartom i PC-jem na radnom stolu predstavlja solidno rešenje za MP3 muziku. JBL On Time zvuči malo bolje nego jeftinija rešenja za IPod i uopšte PC multimediju. Ako ipak tražite audiofilski zvuk, poslušajte model
Radial. Ukoliko tražite pristojno rešenje za iPod koje može da posluži i kao radio i kompjuterski zvučnik, On Time je idealno rešenje.
Radial je logični nastavak On Time koncepta: nešto veće dimenzije i nastavak cikličnog dizajna, kvalitetniji drajveri, S-Video, USB ulaz i daljinski upravljač. Odmah kada uključite Radial, shvatićete zašto je jedan od najskupljih iPod sistema. JBL je u krug upakovao četiri aluminijumska širokopojasna drajvera i jedan neodijumski za bas. Sve to rezultuje vrlo detaljnim zvukom sa izraženim niskim frekvencijama. Sve, od alterantivnog roka do klasike i džeza, zvučaće vrlo lepo na ovom zvučniku. Zvučnici mogu da reprodukuju materijal vrlo glasno i zbog kružne strukture skoro idealnog tačkastog izvora muzika stiže do svakog ćoška sobe. JBL Radial osim toga navodno poboljšava kompresovanu digitalnu muziku sa iPoda putem OCT tehnologije. Ne znam za ovo tehničko rešenje, ali sam bez obzira na sve uživao u vrlo neobičnom testu Radiala.
Stvarno, muzika, iako "u malom", ima sve odlike dobrog hi-fija, da ne preterujem i kažem hi-enda.
U odnosu na One Time Radial je za dva koplja bolji i to se odmah može čuti, naročito u niskotonskom opsegu. Nije jeftin, ali ako ga kupite - uživaćete.
KARAKTERISTIKE PLUS
Inovativan dizajn.
Kružna konstrukcija.
Prostoran zvuk.
MINUS
Još konekcija ne bi bilo na odmet.
Na modelu Radial nedostaje displej.
On Time
Kontinualna snaga: 3x6 W
Zvučnici: 1x Ridge i 2x Phoenix neodimijumska
Frekvencijski opseg: 70 Hz – 20 kHz
Odnos signal/šum > 80 dB
Broj ulaza: iPod dok konektor, mini stereo
Broj izlaza za zvučnike: 1x za subwoofer
Dimenzije: 254x254 mm
Masa: 1,2 kg
Cena: oko 240 evra
Radial
Kontinualna snaga: 2x15 W, 1x30 W
Zvučnici: 1x niskofrekvencijski neodimijum i 4x Odyssey širokopojasni
Frekvencijski opseg: 40 Hz – 20 kHz
Odnos Signal Šum > 85 dB
Broj ulaza: iPod dok konektor, mini stereo
Broj izlaza za zvučnike: 1x za subwoofer
Dimenzije: 305x267 mm
Masa: 1,2 kg
Cena: oko 280 evra
GlobeNet, tel: 011/244-9243
“Kada uključite Radial, odmah ćete shvatiti zašto je jedan od najskupljih iPod sistema. JBL je u krug upakovao četiri aluminijumska širokopojasna drajvera i jedan neodijumski za bas.”
Uprethodnom broju našeg časopisa govorili smo o istoriji Philips-a i njegovim sjajnim inženjerskim idejama tokom zlatnog doba HiFi-ja, koncentrišući se na HiFi Laboratories seriju komponenti pravljenu u Sjedinjenim Američkim državama. No, priči tu nikako nije kraj te smo rešili da napišemo i nastavak. Relativno je malo poznata činjenica da je Philips godinama proizvodio aktivne kutije, tokom devedesetih godina čak i tzv. digitalne, odnosno, da budemo precizniji, aktivne kutije sa ugrađenim digitalno analognim konverterom i pripadajućim pretpojačalom, slično kako je to radio i Meridian.
Koreni navedenih uređaja počinju sa MFB serijom zvučnih kutija, dizajniranom početkom sedamdesetih godina u Holandiji. U to vreme Philips je bio evropski div na području elektronike i daleko jači igrač od većine nadirućih agresivnih japanskih kompanija. Resursi za istraživanja bili su enormni a Philips-ovi inženjeri iznedrili su mnoge dobre ideje na svetlost dana i uobličili ih u tržišne proizvode. Jedna od ideja bio je i MFB – Motional Feedback princip rada aktivne zvučne kutije. Krenimo iz početka. Način rada same aktivne zvučne kutije teorijski nije naročito komplikovan i ne mora se puno razlikovati od odvojenih sistema pojačalo/ zvučna kutija. Međutim, u praksi ipak treba dosta rada da bi se optimizovali različiti parametri. Jedan od ograničavajućih faktora svakako je zapremina same kutije: drajveri moraju da iskoriste akustiku malog raspoloživog prostora po ugradnji pojačala koje najčešće ide na dno ili zadnju stranu. Elektronika se dizajnira tako da bude otpornija na uticaje vibracija a rasporedi komponenti i zaštita od upliva elektromagnetskih isijavanja moraju da spreče brum i slične smetnje. Sa napretkom digitalnih pojačala raspoloživi prostor postaje sve manji problem, ali u vreme kada je Philips dizajnirao MFB kutije ovo je bila velika prepreka.
Gde leže prednosti? Kod kvalitetnih aktivnih kutija pojačalo se uvek dizajnira u smislu da se maksimalno slaže sa karakteristikama
drajvera koje treba da pokreće, što eliminiše potrebu za daljim eksperimentisanjem.
Pored toga Philips je ugrađivao i posebne pojačavače
za bas i srednje i visokotonsku jedinicu, dok su skretnice bile aktivne ili pasivne, zavisno od modela i mesta primene u samom sistemu. Time su se dobijale zvučne kutije sa dva ili tri pojačavača, što je doprinosilo još boljim karakteristikama.
No, sve ovo nije bilo dovoljno holandskim inženjerima koji su želeli da iz relativno male zapremine dobiju dobar odziv basa - prilično teško sa tadašnjim nivoom tehnologije, posebno uzimajući u obzir i cenu koja je trebalo da bude pristupačna. Rešenje se prikazalo u koncepciji i primeni tzv. Motional Feedback. O čemu se radi?
Inženjeri J.A. Klaassen i S.H. de Koning objavili su članak u tehničkom žurnalu Philips-a pod nazivom "Povratna sprega dobijena merenjem pomeraja membrane zvučnika". Autori su se bavili teorijskom pozadinom uticaja same povratne sprege pojačala i kretanja membrane drajvera na karakteristike zvučnih kutija. Napravljeno je i nekoliko prototipova, a od više vrsta povratne sprege izabrana je ona koja koristi merenje ubrzanja membrane zvučnika. Razlozi za izbor upravo nje potiču od relativno jednostavne implementacije u odnosu na druge tipove kao i dve bitne osobine koje su otkrivene. Prva je da akcelerometrijska metoda smanjuje ukupnu rezonantnu frekvenciju sistema a druga da je sistem povratne sprege stabilan do nekih 600 Hz te se može uspešno upotrebiti u bas području. Kao akcelerometar je korišćen piezoelektrični element (senzor) pričvršćen za dno membrane bas zvučnika, koji je preko komparatora delovao na izlazno pojačalo. Imajući u vidu sve navedeno, Philips je krenuo u serijski proizvodnju MFB kutija. Prvi model pojavio se sedamdesetih godina i to je bio trosistemski 22RH532, a zatim je usledio i manji dvosistemski 22RH541. Sledeća serija se sastojala od modela 544, 567 i 545, svi sa prefiksom 22RH kako je to već uobičajeno kod Philips-a. Treba reći da se radi o zaista dobrim zvučnim kutijama, a posebno obratiti pažnju na najjači model sa oznakom 545 koji poseduje tri pojačala: za bas, srednjotonsku i visokotonsku jedinicu. Ona su sinusne snage od 50, 35 i 15 vati, sa aktivnom skretnicom na 500 Hz i pasivnom
na 3 kHz. Ulazi su balansirani i single ended a kutija poseduje zapreminu od 70 litara. Kraj sedamdesetih i osamdesete godine donele su i redizajn Motional Feedback zvučnih kutija u vidu dvosistemskih modela 585, 586 kao i trosistemskog 587. Poslednji model koji koristi analogno pojačalo bez konvertera izbačen je na tržište 1985. godine i nosio je drugačiju numeraciju – F9638. Pored oznake imao je bitno promenjen i moderniji izgled, a sve u skladu sa tendencijom forsiranja CD formata na tržištu. Posedovao je ravne membrane bas i srednjetonskog zvučnika kao i izofazni ribonski visokotonac. Ovaj model je karakterističan i po tome da delimično koristi integrisana kola za razliku od starijih modela koji su upotrebljavali diskretne komponente skoro u potpunosti proizvedene u Philips pogonima.
Pored tonskih kontrola, MFB serija posedovala je i sistem za automatsko isključenje zvučnika u slučaju odsustva ulaznog signala te automatsko uključenje pri detekciji istog. Kutije su se mogle povezivati između sebe, odnosno bio je potreban samo jedan stereo kabl do prve a zatim se sledeća povezivala sa prethodnom. Ovo rešenje omogućava elegantno skrivanje dela signalnih kablova po prostoriji.
Kakav je zvuk Philips MFB modela? Prijatan, dovoljno detaljan zvuk bez iritacije čula sluha, tako emotivan i specifičan za stare Philips uređaje iz perioda pre nego što su počeli da proizvode komponente jevtinog dizajna od dalekoistočnih delova. Bas je mek, topao i detaljan, čini se da zaista izvlači maksimum iz prostora u koji je smešten. Pisac ovih redova je više godina posedovao 22RH544 zvučne kutije a imao je prilike i da ih poredi sa Grundig Aktiv Box 30 modelom koristeći prestižno Grundig-ovo pretpojačalo SXV-6000 i Philips CD-304 Mk2 CD plejer. Teško je opisati koliko je Philips-ova toplina nežno nadjačala čvrst i hladan zvuk Grundig-ovih kutija. Sa današnjeg stanovišta
Philips MFB serija može puno toga da pruži, jedino je šteta što se dosta retko sreću na našim prostorima. U slučaju kupovine ne bi bilo loše proveriti stanje samih drajvera, kao i elektrolitskih kondenzatora koji je sigurno načeo zub vremena.
Možda bi najbolji opis Philips MFB aktivnih zvučnih kutija bio onaj koji kaže kako one imaju jednu važnu osobinu: sjajno kriju svoje mane i ističu dobre osobine, što je je zaista retkost.
Iako su se proizvodile više godina, Philips Motional Feedback zvučne kutije brzo su pale u zaborav. Međutim, pre nekoliko godina grupa entuzijasta iz Holandije pokrenula je web sajt koji se bavi njima i srodnim Philips komponentama – www.mblfreaks.com. Ovo je uticalo da mnogi vlasnici izvuku iz prašine svoje stare MFB aktivne kutije i ponovo počnu da uživaju u njihovom zvuku. Na samom početku rada web sajta postojale su holandska i engleska verzija koja je kasnije isključena: vlasnici su objasnili da su količina materije i interesovanje holandskih ljubitelja zvuka preveliki da bi se podržavala oba jezika. Zauzvrat, na njemu se mogu naći slike, podaci i dokumentacija o MFB i drugim uređajima što može biti vrlo korisno.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Toplina zvuka i dobra definicija.
Veliki bas iz male kutije.
Veoma napredna tehnologija u vreme nastanka.
Kvalitet izrade.
MINUS
DIN priključci (na nekim modelima).
Dizajn starijih modela je za današnje pojmove uglavnom zastareo.
José-Manuel Thomas Arthur Chao, sin emigranata iz Španije, rođen je 21. juna 1961. godine u Parizu. Porodica je pobegla iz zemlje vođene čvrstom Frankovom rukom da bi Manuov otac izbegao smrtnu kaznu. Nakon njegovog rođenja, preselili su se u predgrađe glavnog grada Francuske, gde je on odrastao okružen umetnicima i intelektualcima, poznanicima njegovog oca.
Pod uticajem britanske rok scene, a posebno grupa The Clash i Dr. Feelgood, sredinom osamdesetih formirao je špansko-englesku rokabili grupu Hot Pants. Prvi demo-snimak koji su napravili bio je za pesmu "Mala Vida", koja je kasnije, u Mano Negra varijanti, postala planetarni hit. Nekoliko godina sviranja rezultovalo je jednim albumom ("Loco Mosquito"), objavljenim 1986. godine. Do tada je pariska alternativna muzička scena promenila fokus, pa su Manu i njegov brat Antoine sa prijateljima osnovali novi bend, Los Carayos. Ova grupa bila im je sporedni projekat narednih osam godina, a zvanično je rasformirana tek 1994, po objavljivanju trećeg studijskog albuma. Ipak, mnogo bitniji deo Manuove karijere počinje samo godinu dana nakon raspada Hot Pantsa i formiranja Los Carayosa.
Godine 1987. Manu i Antoine sa rođakom Santiagom Casariegom onivaju bend Mano Negra. Uspeh je stigao praktično preko noći. Počeli su snimajući za manju izdavačku kuću, a prva pesma koju su objavili bila je prerađena verzija Hot Pants snimka "Mala Vida". Ubrzo nakon objavljivanja, pesma je postala hit u Francuskoj, što je bilo dovoljno da zainteresuje Virgin Records i da bend počne da užurbano priprema prvi album. Izdanje "Patchanka" ugledalo je svetlost dana naredne godine, a iako nije postiglo uspeh na "engleskim" tržištima, u ostatku sveta uspeh je bio izuzetan. Album je ušao u prvih pet u Holandiji, Italiji i Nemačkoj. U to vreme Manu i ekipa bili su hiperproduktivni. Kao što je sa Los Carayosima snimio nekoliko izdanja za svega dve godine, sa Mano Negrom je 1991. godine već imao tri albuma. Nakon prvog albuma, objavljeni su "Puta's Fever" i "King of Bongo". Njegova slava već se proširila izvan Evrope, a dodatno je učvršćena Cargo turnejom po južnoj Americi 1992. godine. Tada je bend nastupao isključivo u lukama, na sceni u potpalublju broda kojim su putovali. Godinu dana kasnije slično su ponovili nastupajući u rashodovanom vozu, dok je bend svoj životni vek privodio kraju. Nakon objavljivanja albuma "Casa Babylon" bend se rasuo, između bivših
drugova nastale su pravne razmirice i 1995. godine objavljen je zvaničan kraj.
Manu se već godinu dana ranije preselio u Madrid, vođen željom da očuva Mano Negru. Ipak, kako to nije uspeo, sa preostalim članovima formira novi bend - Radio Bemba Sound System. Naziv je preuzet od imena sistema za komunikaciju koji su koristili Kastrovi pobunjenici u Maestra planinama. Članovi različitih muzičkih istorija (poput rada u bendovima Mexican Tijuana No!, Brazilian Skank i Argentinian Todos Tus Muertos) rešili su da usvoje zvuk uličnih muzičara i barske scene različitih kultura. Da bi to postigli, Manu i njegov bend putovali su više godina južnom i centralnom Amerikom i usput snimali novu muziku. Rezultat je bio drastično drugačiji od muzike Mano Negre: pesme su uglavno pevane na španskom, a muzika više nije bila zasnovana na panku. Album "Clandestino", objavljen 1998. godine pod Manuovim imenom, okupio je na jednom mestu pesme snimljene "na terenu". Iako nije postigao trenutni uspeh, polako je stekao veliku bazu poklonika, naročito u Francuskoj, a naredne godine dobio je Victoires de la Musique nagradu za world music album. Nakon ovog izdanja, koje je
posvetio zapatističkom revolucionarnom pokretu iz meksičke pokrajine Čijapas, Manu ih je i posetio 2000. godine i održao jedan od najemotivnijih koncerata do sada.
Drugi album nastao kroz saradnju sa Radio Bemba Sound Systemom, "Próxima Estación: Esperanza", objavljen je tek 2001. Nazvan po jednoj stanici madridskog metroa, tri godine nakon prvog albuma, pokazao je da nešto sporiji ritam izgleda prija Manuu. Sličan zvuk poput onog na prvom izdanju, uz nešto izraženije uticaje karipske muzike, omogućio je albumu izuzetan uspeh i označio početak uspešne turneje. Rezultat sviranja širom sveta objavljen 2002. godine kao živi album nazvan "Radio Bemba Sound System".
Sledeći Manuov album bio je orijentisan na francusko tržište, sve pesme su otpevene na francuskom, a izdanje "Sibérie m'était contée" pratila je i velika knjiga sa tekstovima i ilustracijama Jaceka Woźniaka. Uspeh izvan Francuske je simboličan, jer su album nabavili samo najverniji Manuovi fanovi.
Naravno, Manu između snimanja albuma i turneja ne sedi skrštenih ruku. Tako je 2005. godine snimio pesmu "Me llaman Calle" za španski film "Princesas" i bio nominovan za nagradu Goya za najbolju originalnu pesmu.
Nagradu nije dobio, ali je zato magazin Time pesmu proglasio jednom od 10 najboljih 2007. godine, nakon što je ponovo objavljena na aktuelnom albumu.
A njegov četvrti album nakon raspada Mano Negre očekivan je s nestrpljenjem, koje je okončano u septembru 2007. godine. Najavu albuma "La Radiolina" označio je singl
"Rainin in Paradize", koji se mogao preuzeti sa Manuovog sajta (www.manuchao.net). Ne preterano veliki uspeh novog izdanja ipak je bio dovoljan da Manu Chao sa pratećim bendom krene na svetsku turneju, tokom koje će posetiti i Srbiju. Pre turneje i tokom nje našao je vremena i da se posveti snimanju muzike za Kusturičin dokumentarac o Maradoni, čija se domaća premijera tek očekuje.
Ako ste ljubitelj njegovih dela, obavezno posetite festival Exit 12. jula. Iste večeri nastupiće i Gogol Bordello, čiji se nastup takođe ne sme propustiti. Manu je do sada samo jednom nastupio u Srbiji, na stadionu Tašmajdan 2002. godine, kada je potpuno oduševio domaću publiku. Ako ste ga tada slušali uživo, a još više ako niste, ovaj nastup ne smete propustiti.
DISKOGRAFIJA:
Hot Pants
1986 - "Loco Mosquito"
Los Carayos
1986 - "Hot Chicas"
1987 - "Persistent et Signent"
1994 - "Au prix où sont les courges"
Mano Negra
1988 - "Patchanka"
1989 - "Puta's Fever"
1991 - "King of Bongo"
1994 - "Casa Babylon"
Radio Bemba Sound System
1998 - "Clandestino"
2001 - "Próxima Estación: Esperanza"
2004 - "Sibérie m'était contéee"
2007 - "La Radiolina"
(Superego Records)
Kao autorka pesama Aimee Mann je neverovatno konzistentna. Prethodnih pet solo albuma su tehnički savršeni, ali su zato patili od predvidljivosti. Čak i vatreni ljubitelji njenog stvaralaštva morali su priznati da, iako ne razočarava, ona retko iznenađuje slušaoce. I prethodni album, "The Forgotten Arm" iz 2005, iako konceptualan i najavljen kao potpuno drugačiji, nije doneo ništa zaista novo. Slično je i sa aktuelnim izdanjem "@#%&*! Smilers". Ali, ako se komentar svede na "isto to, samo malo drugačije", promašićemo poentu. Mannova obrađuje teme u kojima se dobro snalazi: prikazuje izmučene, propale veze i pojedince koje progone samodestruktivni nagoni, a tome ona dodaje još nekoliko novih opisa gorkih razočaranja životom. Ipak, ako se obrati pažnja, može se videti da se Aimee Mann toliko izveštila da se više ne primećuje da se trudi da bude dobra - ona to jednostavno jeste. Pored toga, sve više peva u trećem licu; ne opisuje sebe i uživljava se u sudbine drugih ljudi. Sve to, iskombinovano sa odličnom produkcijom, ovaj album čini jednim izuzetnim ostvarenjem, u kojem će uživati i oni koji nisu ranije slušali njena dela.
Cyndi Lauper je paradoks pop muzike osamdesetih. Treši poput slavnije koleginice Madonne, sa dovoljno hitova da uspešno izgradi multimilionsku karijeru, ali kao da je ostala
na onom mestu gde se "nacrtala" nakon debija 1983. godine. To je bilo loše za period od kraja devedesetih pa sve do... upravo sada. Da se ovaj album pojavio u prethodnih petnaestak godina, bio bi otpisan kao zaludan pokušaj vraćanja stare slave. Ali danas, 25 godina otkako se Lauperova pojavila, "Bring Ya To The Brink" zvuči kao da je objavljen u osamdesetim, istovremeno i kao vrlo moderno retro izdanje, ali sve to i nije bitno. Ovaj album će vas naterati da se mrdate, da đuskate i uživate... Isto onoliko koliko će vas novo Madonnino ostvarenje naterati da se zapitate "zašto?" Deseti album pop dive biće svakako veliki letnji plesni hit, a to nam je sada najviše i potrebno.
numera, kao da predstavlja nadogradnju nešto snažnijeg zvuka prethodnog albuma "Witching Hour". Veliki deo šarma ovog ostvarenja leži u dva vokala - Helen Marnie i Mira Aroyo, koje, poput Kraftwerka, zvuče robotski hladno, a istovremeno su izražen pop element Ladytron izdanja. Album se završava fantastičnim pesmama "Deep Blue", "Tomorro" i "Versus", koje pokazuju koliko dobro bend vlada muzičkim stilom koji je potpuno njihov i koliko taj stil (iznenađujuće mnogo) dozvoljava kreativnog razvoja od izdanja do izdanja.
(Netwerk Records)
Nekada važan deo kreativnosti čini definisanje granica i čvrsto držanje unutar njih. Britanski sint-pop bend Ladytron je u tome izuzetno uspešan. Napravili su četiri albuma koja dele prepoznatljiv zvuk i praktično predstavljaju formulu kako se treba držati postavljenih ograničenja. Izdanje "Velocifero" nastavlja trend mračnih plesnih elektronskih
O Neilu Diamondu nema šta da se kaže. Toliko toga je rečeno, napisano, odslušano, diskutovano... On je jednostavno deo muzičke istorije, bez obzira na to što (poput Neila Younga) odbija da mirno ode u zasluženu penziju. A to što i dalje objavljuje nova izdanja nipošto nije loša stvar. Doduše, od Diamonda ne očekujemo eksplozivne nove i drugačije stvari (za razliku od pomenutog imenjaka), ali znamo da ćemo kada se muzici posveti dobiti izuzetne pop balade koje ćemo slušati u krug i u krug. Tako je i sa njegovim novim albumom "Home Before Dark". Ovo izdanje je producirao čuveni Rick Rubin, koji je doveo svoje stalne saradnike (gitarista Mike Campbell, klavijaturista Benmont Tench, basista Smokey Hormel) i uspeo da Diamonda navede da otpeva izuzetno lep album, sa pesmama "If I Don't See You Again", "Another Day (That Time Forget)" sa Natalie Maines iz grupe Dixie Chicks, koje su mogle postati klasici da ih je samo otpevao par decenija ranije, ali koje ipak na pravi način pokazuju kako se stvara kvalitetna muzika.
(Universal)
Nakon fantastično zabavnog prvog albuma "Costello Music", The Fratellis su se suočili sa ozloglašenim izazovom kreiranja drugog albuma. I na tom putu napravili su par tipičnih grešaka: otpustili su producenta sa kojim su prvobitni uspeh postigli, rešili da produkciju urade sami i pri tom su vinuli noseve u nebesa. Na sreću da su to sve učinili, jer njihovo drugo izdanje "Here We Stand" je još jedan odličan album, koji će bend pretvoriti u jedan od najzabavnih elemenata ostrvske muzičke scene otkako su se pojavili Oasis. Kombinacija zabavnih pamtljivih melodija i pop tekstova otpevanih na skoro dečji način stvara izuzetnu atmosferu - skoro da možete da ih zamislite obučene u klovnovska odela kako zabavljaju goste u cirkuskoj šatri... bez svih pratećih predstava, jer oni su dovoljan šou.
(Geffen)
Momci iz Kalifornije objavili su album koji se zove kao i sam bend... opet! To im je treći put u karijeri, čime su nametnuli fanovima obavezu da prethodna dva pamte kao "Plavi" i "Zeleni" album, a da novom nadenu nadimak "Crveni". Početak prve pesme već
nas vraća u 1996. godinu i pesmu "The Good Life" sa albuma "Pinkerton", jer Weezer su rif te pesme iskoristili kao početnu numeru "Troublemaker". Na taj način oni još jednom pokazuju da ih je potpuno baš briga šta drugi misle, što čine i ostatkom albuma. Snimaju svoje pesme onako kako misle da treba, uživaju svirajući ih i pri tom se (verovatno) ludo zabavljaju. Ono što je sigurno, i "Crveni" album zvuči neverovatno veselo i navodi slušaoca na skakutanje po sobi, divljanje po krevetu (perje iz jastuka leti na sve strane), pa čak i po kancelariji, dok kolege čudno gledaju... Obavezno slušanje.
Jedan od najboljih (po nekima i najbolji) grandž bend nikada nije dosegao trenutke zvezdane slave. Imali su nekoliko hitova, bili slušani na alternativnim stanicama, ali drugi su preuzeli grandž "baklju" i potisnuli Mudhoney u zaborav. A ni oni se nisu trudili da tu sliku promene: pet prilično bledih izdanja za skoro petnaest godina nisu nešto čime se treba dičiti. Zato je tu sada album "The Lucky Ones", prvi koji poseduje duh, energiju, širi dobre vibracije i odaje utisak da Mudhoney nisu zaboravili da prave muziku zbog koje su ih drugi i zavoleli krajem osamdesetih. Ono što je posebno zanimljivo: od trenutka kad su ušli u studio do završetka snimanja albuma prošla su čitava 4 sata! Nekada najbolja dela nastaju upravo tako, nakon više godina skupljanja iskustava, inspiracije i umešnosti. Mudhoney nisu napravili remek-delo, ali ovo je album u kojem će uživati poštovaoci grandž muzike, a verovatno će i neke mlađe ljubitelje roka naterati da istraže muziku koja je nastajala početkom devedesetih godina.
Konvertori signala iz digitalnog u analogni oblik su danas svuda oko nas, a većina njih je potpuno neprimetna za svoje vlasnike. S druge strane, postoje konvertori koje ćete sigurno primetiti, ako ne zbog nesvakidašnjeg izgleda onda zbog količine novca koju je potrebno izdvojiti za posedovanje istih. Naravno, u pitanju su audiofilski i profesionalni konvertori britanske kompanije dSC. Pored neobičnog izgleda, ove proizvode krasi i vrhunski kvalitet, o čemu može da posvedoči duga lista profesionalnih studija koji koriste dCS opremu, a dovoljno je pomenuti samo Sony Music Studios i Walt Disney Imagineering. Što se audiofilskih komponenti tiče, aktuelne su serije Scarlatti, Paganini i Puccini, u okviru kojih je raspoređeno nekoliko modela transporta, CD/SACD plejera i konvertora. Sajt je zanimljiv i zbog desetak odličnih dokumenata o digitalnim uređajima i tehnologijama, mada mu ne bi škodilo osvežavanje, bar kad je reč o organizaciji stranica.
Vrhunski audio-dizajneri retko kada mogu da ostanu neprimećeni, pre ili kasnije njihov talenat i znanje pokrenu lavinu novih rešenja, naprednih tehnologija i - na sreću nas korisnika - sjajnih proizvoda. Gospodin Sandy Gross je početkom sedamdesetih kroz nekoliko kompanija započeo svoj put u potrazi za savršenim zvučnim kutijama. Konačno, 1990. godine osniva Definitive Technology i vrlo brzo postiže veliki uspeh sa svojim modelima. Odlične performanse ukomponovane sa skladno dizajniranim kutijama pravi su način za pronalaženje kupaca. Danas tome svakako doprinosi i odlično realizovan sajt sa mnoštvom informacija, PDF dokumenata, brošura i galerijom slika visoke rezolucije. Može se zameriti što su slike u suštini trodimenzionalne vizuelizacije, a ne fotografije stvarnih proizvoda, a tu su i sitne greške u prikazu stranica u pretraživačima kakav je Firefox. Ali, jasno je da se zvučne kutije ipak kupuju na osnovu toga kako zvuče, a ne zbog toga kako izgledaju na internetu.
www.ear-yoshino.com
Internet i veb sadržaji se svakodnevno menjaju, dopunjuju i unapređuju, sajtovi se osvežavaju novim informacijama ili makar dizajnom. No, za sajt ove britanske kompanije vreme kao da je stalo pre nekoliko godina. Da li je to namera ili se jednostavno nije našlo vremena, ali izgled se odlično uklapa u pomalo neobičan, retro dizajn samih proizvoda. Kompaniju vodi gospodin Tim de Paravancini, koji se još od 1965. godine bavi modifikovanjem postojećih i dizajniranjem sopstvenih pojačala. Iz Engleske se seli u Južnu Afriku, a zatim u Japan, gde je radio za Lux Corporation. Godine 1976. vraća se u Englesku, da bi godinu dana kasnije osnovao Esoteric Audio Research Ltd. Prvenac EAR 509, 100 W monoblok, bio je namenjen profesionalnoj upotrebi, ali se toliko dobro pokazao u audiofilskim krugovima da se i danas proizvodi. Pored dizajna brojnih EAR modela, De Paravancini sarađuje i sa drugim proizvođačima na raznim projektima, među kojima su čak i mašine za otiskivanje gramofonskih ploča.
www.magnepan.com
Verovatno najveća mana zvučnih kutija je upravo ono po čemu su i dobile naziv: uobičajen "kutijast" oblik. Iako se mnogi proizvođači trude da izgled modifikuju što je moguće više, ograničenja tehnologije diktiraju neophodnost velike zapremine. Američka kompanija Magnepan problem rešava korišćenjem sopstvene patentirane tehnologije planarnih i trakastih zvučnika. Rezultat su zvučni paneli nešto većih dimenzija, ali bitno manje dubine nego kod klasičnih kutija. Velika površina panela omogućava ravnomerno prostiranje zvuka, uz poboljšanu dinamiku, dok odsustvo treće dimenzije u velikoj meri olakšava konfigurisanje kućnog bioskopa jer je zvučnike moguće jednostavno postaviti na zid pored plazma ili LCD ekrana. Iako je sajt kompanije informativan po pitanju tehnologije korišćene u panelima, popularizaciji ovih zanimljivih modela među kupcima svakako bi doprinelo bolje medijsko predstavljanje, pogotovo ako se u obzir uzme ne tako visoka cena.
Ako ste se sa gramofonima sreli makar i u prolazu, morali ste čuti za Ortofon. Ova danska kompanija osnovana je pre devedeset godina i vremenom je postala sinonim za gramofonske glave. Iako se u ranim danima kompanija bavila zvučnim filmom i mašinama za izradu gramofonskih ploča, a tek od četrdesetih godina prošlog veka i gramofonskim glavama, danas ih većina prepoznaje samo po tome. Veliki uspeh koji je postigao čuveni "moving coil" model AB omogućava kompaniji da učvrsti pozicije na tržištu u zlatnim godinama za gramofon. Sa nastupanjem digitalnog doba, veliki broj gramofona odlazi u penziju, ali, srećom, neverovatna ekspanzija di-džej kulture stvara novo ogromno tržište. Danas Ortofon isporučuje preko 80% proizvodnje gramofonskih glava za potrebe di-džejeva, a ni audiofili, naravno, nisu zaboravljeni i na raspologanju su im desetine modela. Nije zanemarena čak ni budžetska klasa gramofona, koji se uvek mogu unaprediti prostom zamenom kvalitetnijim modelom gramofonske glave.
Worlds Finest Loudspeakers, barem tako tvrde za svoje proizvode u kompaniji Revel. Zli jezici mogli bi dodati da i nije teško napraviti nešto vrhunsko kada ste u srodstvu sa Harman Internationalom i imate skoro neograničene resurse i odrešene ruke. No, kako god, Revel proizvodi već na prvi pogled ostavljaju veoma pozitivan utisak. Sajt je perfektno realizovan, jednostavnog korporativnog dizajna, što se može i očekivati kada se ima na umu ko je vlasnik kompanije. Proizvodi su podeljeni u četiri serije, sa po nekoliko modela u svakoj, a posebno je zanimljiva ponuda ugradnih rešenja za ozvučavanje prostorija. Ovaj segment retko biva pokriven od strane proizvođača više klase, pa je za svaku pohvalu i najmanji pokušaj da se stane na kraj užasnim škripećim zvučnicima sa katastrofalnim karakteristikama koje tako često možemo čuti. U ovoj seriji postoji čak šest modela, što sa modelima iz ostale tri serije daje ukupno dvadeset dva modela za svačiji ukus.
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aubačen Marantz
aubačene Grado Reference i statement slušalice
aubačene gramofonske zvučnice Grado i Ortofon
aosvežen Rotel
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno
Autor: mmilovan
Datum: Jun 04, 2008 9:43 pm
Neko je svojevremeno ovde na forumu pominjao da bi negde u Beograd trebale da stignu ultrazvučne kadice. Da li ima dodatnih informacija o ovom? Da li to neko prodaje, gde i koliko koštaju. Hvala unapred na bilo kakvoj informaciji. *****
Autor: pred
Datum: Jun 16, 2008 1:21 am
A može li jedno glupo pitanje? Može :wink: Čemu služe ultrazvučne kadice kad je vinil u pitanju i ima li negde link da vidim kako to čudo izgleda? Nisu valjda one koje se koriste u hemijskim laboratorijama?
Autor: mmilovan
Datum: Jun 16, 2008 1:34 am
Služe za ultrazvučno čišćenje vinila i nelaminiranih ploča sa jedinstvenim poprečnim presekom (kod ovih drugih može doći do odvajanja upisivog sloja od jezgra). *****
Autor: pred
Datum: Jun 16, 2008 1:58 am
A jel imas neki link ka slici kako to izgleda? *****
Autor: mmilovan
Datum: Jun 16, 2008 2:11 am
Pa ne baš, jer sam i sam u procesu testiranja istih za ovaj posao čišćenja ploča... ako nešto iskopam ili uzmem - javiću.
Bubice=Earbuds; Iza glave=Behind the head; Prenosne=Portable; Sportske=Sportclip; Standardne=Full size; Bežične=Wireless;
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.250 dinara na tekući račun broj 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača: Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Obavezno nam javite svoje podatke na e-mail: redakcija@hi-files.com ili telefon/fax redakcije: 063/88-66-486, jer u izveštajima o uplatama često nije ubeležena
Prvih 10 brojeva Hi-Filesa dostupno je na CD-u u PDF formatu, ukoliko želite da naručite, kontaktirajte nas putem eMail adrese redakcija@hi-files.com
