Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, jesen je počela zaista lepo za audiofile – odmah po izlasku septembarskog broja ubrzano smo obavljali poslednje pripreme za prvi Hi-Files Show. Prve reakcije su zaista pozitivne, mogla se osetiti sjajna i prijateljska atmosfera, a izložena hi-fi oprema bila je vrhunska. Za prvi put postavili smo nekakav milestone, a naredne godine idemo barem jedan korak dalje.
Naša sjajna saradnja sa domaćim kompanijama nastavlja se i proširuje, tako da se u ovom broju možemo pohvaliti da su nam poverenje ukazale još dve velike domaće kompanije. Naši testovi biće bogatiji za proizvode renomiranog Samsunga, zahvaljujući njihovom lokalnom distributeru kompaniji Stav. Videoodeljak će biti pojačan testovima Epson projektora, koje nam na test ljubazno ustupa kompanija BS Procesor.
Nastavljamo i sa podrškom domaćim konstruktorima, tako da po prvi put na stranicama Hi-Filesa možete čitati o zvučnicima firme Finel iz Novog Sada.
Donosimo vam rekordan broj testova, izveštaje sa našeg i berlinskog sajma i još mnogo toga zanimljivog.
Period za nama obeležila je i selidba redakcije Hi-Filesa u novi prostor, u kojem
ćemo imati adekvatnu prostoriju za slušanje i testiranje opreme. Ukoliko želite da nas kontaktirate, obratite pažnju na to da smo promenili adresu i broj telefona.
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Tanja MARkOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Bojan jOVIĆ, Miodrag jOVIĆ, Viktor kOsTIĆ, nemanja sTupAR, Darko BRLečIĆ, Zoran RIsTIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, nikola sTOjAnOVIĆ
Fotografije Dragan TRIFunOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/88 66 486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/88 66 486
Web adresa www.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija
Altanova
Tel: 011/105 605
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br.
1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950
= Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Od maja 2008. godine, magazin Hi-Files je postao član prestižne asocijacije EISA. Sa još 50 časopisa iz Evrope, European Imaging and Sound Association dodeljuje godišnje EISA nagrade za najbolje proizvode. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. | www.eisa.eu
Početkom oktobra na uglu ulica Dunavske i Žorža Klemensoa u Beogradu otvoren je još jedan prodajni objekat kompanije Megastores Electroniki. U Megastores marketima mogu se naći proizvodi vodećih brendova u oblasti tehnike: Samsung, LG, Sony, Indesit, Gorenje, Ariston, Braun, Philips, Toshiba i mnogih drugih. U mnoštvu proizvoda u novootvorenom Megastoreu mogu se naći bela tehnika, kuhinje, mali kućni aparati, video i audio proizvodi, kao i IT oprema i mobilni telefoni.
Ono što je za naše čitaoce najzanimljivije jeste da ni u ovoj radnji nije izostala ponuda visokokvalitetnih audio-proizvoda, te da je izdvojen prostor i za demo sobu. Od hi-fi opreme izdvojićemo program kompanija B&W, Mission, NAD, Rotel, Yamaha, Advance Acoustic, Unison Research, Opera, Grado i dr. Megastores Electroniki d. o. o. je deo vodećeg maloprodajnog lanca elektronskih i električnih kućnih uređaja Electroniki Athinon, sa sedištem u Grčkoj i prisustvom u još dve zemlje u okruženju. Electroniki Athinon uspešno posluje više od 50 godina, uz konstantno ulaganje i razvijanje svoje maloprodajne mreže.
Kompanija koja je pre 20 godina šokirala britansku audio-industriju svojim integrisanim pojačalom 8000A stigla je i na naše tržište. Distributer Audiolab proizvoda postao je 4Audio, a početak prodaje očekuje se početkom novembra.
Danas Audiolab poseduje širok spektar stereo i surround komponenti, a njihova glavna karakteristika je sjajan odnos kvaliteta i cene. Audiolab je deo IAG korporacije, u čijem sklopu su i Mission i Wharfedale. Kao što je poznato, International Audio Group poseduje velike fabrike u Kini, čime postiže veoma niske cene svojih uređaja. Više informacija očekujte uskoro na sajtu www.4audio.rs.
Novoosnovana kompanija AV impuls je početkom septembra otvorila za posetioce svoj novi salon na adresi Admirala Geprata 3B/8 u Beogradu. U pitanju je prostor sa dve demo sobe u kojima je moguće poslušati proizvode iz programa kompanija Arcam, Epos, Spendor, Leben, Mark & Daniel, Synthesis i mnogih drugih. Pored hi-fi uređaja, moguće je kupiti i audiofilska muzička izdanja izdavačkih kuća kakva je npr. Premium Records, kao i dodatnu "galanteriju" u vidu hi-fi polica i stalaka, ali i strujnih kablova i utičnica Oyaide. Posetili smo AV impuls i lično se uverili u finu atmosferu u ovom salonu i ljubaznost domaćina da nam predstavi sisteme. Za cenovnik i dodatne informacije predlažemo da posetite adresu www.avimpuls.com.
Prema Rojtersu, grupa koju čine Warner Bros Entertainment, Fox Entertainment Group, NBC Universal, Sony, Paramount Pictures, Comcast Corp., Best Buy, Microsoft, Hewlett-Packard, Cisco, Philips, Toshiba i Verisign osnovala je konzorcijum za digitalni download pod nazivom Digital Entertainment Content Ecosystem (DECE), sa ciljem da pruži bolji download potrošačima i ugrozi dominaciju kompanije Apple u distribuciji digitalnih sadržaja. Grupa ima cilj da redefiniše menadžment i prava u vezi s neograničenim kopiranjem i skladištenjem digitalnih materijala. Svaka od ovih kompanija uložila je određenu sumu novca u ovu inicijativu, a DECE planira da objavi svoj logo i izloži detaljan koncept sledeće godine na CES-u.
Super Hi-Vision predstavljen je na ovogodišnjem IBC sajmu u Amsterdamu. Super Hi-Vision biće nova generacija videa visoke definicije. Ovaj koncept je zamišljen devedesetih godina, promotivno je prikazan 2002, a obećana je komercijalizacija do 2025. godine. "NHK ima za cilj da Super HiVision bude dostupan svakom domu", kaže dr Keiichi Kubota, vođa ovog projekta. Za ostvarenje ovog cilja potrebno je ubediti sve medijske kuće i TV operatore da ovo nije san, već budući stvarni televizijski sistem. Iako se očekuje da će mnoge medijske kuće, kao npr. RAI i BBC, podržati projekat, tokom dvanaestogodišnjeg razvojnog programa dr Kubote izrađeni su samo prototipovi kamera i projektora.
Proslavljajući desetogodišnjicu kompanije Marten Design, osnivač Leif Olofson je predstavio zvučnik Black Pearl Coltrane. Finiš ovog ekskluzivnog modela je crne boje u klavir laku visokog sjaja. Model Coltrane Black Pearl odlikuje izuzetan kvalitet izrade, koji odlikuje i celu Coltrane seriju, ali s dodatnim poboljšanjima kao što su Jorma Prime interno ožičenje, korišćeno u modelu Coltrane Supreme, optimizovana skretnica sa većim zavojnicama, srebrni/zlatni kondenzatori u ulju, kao i supreme otpornici. Kabinet je optimizovan dodatnim dampiranjem i dvostrukim Black Diamond Racing spajkovima, koji pružaju bolju izolaciju od poda. Terminali su srebrni WBT nextgen, a svaki par ovih zvučnika meri, proverava i potpisuje lično osnivač i glavni konstruktor Leif Olofsson.
Yamaha je konačno prezentovala svoj prvi Blu-ray plejer BD-S2900. Sjajnocrni uređaj koji radi sa profilom 1.1 prezentovan je kao hi-end BD rešenje sa 12-bitnim procesorom boja, 1080p/24 podrškom i bitstrim izlazom za Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio kodiranje. Procesiranje signala vrši se Chroma Upsampling 192kHz/24bit digitalno-analognim konvertorom. Od konektora postavljeni su HDMI v1.3, komponentni video, S-Video i kompozitni izlazi, kao i optički i digitalni. Model BD-S2900 ima integrisan čitač SD memorijskih kartica, kao i mogućnost reprodukcije digitalnih slika u 1080p rezoluciji. Dizajn kutije podseća na prepoznatljiv stil Yamaha AV risivera.
Sony je predstavio montažni zvučnik za novu NW-S630FK seriju Walkman personalnih plejera, što će im omogućiti da funkcionišu kao mini-hifi sistemi. Nova S serija digitalnih plejera široka je samo 7,5 mm, i to sa QVGA LCD ekranom prečnika 2 inča. Model ima integrisanu EX kontrolu šuma, slušalice i dodatni kabl preko koga možete jednostavnom drag&drop metodom prevući muzički sadržaj. Modeli S serije podržavaju Windows Media Video (WMV) fajlove, a kapacitet će im biti 4 i 8 GB. Sony će po prvi put omogućiti i drugim proizvođačima da prave zvučničke dokove za nove plejere.
Arcam FMJ AVR600 je debitovao na CEDIA Expou u Denveru, kao svojevrstan odgovor japanskim brendovima koji dominiraju na polju AV risivera visoke definicije. Model AVR600 poseduje podršku za Dolby TrueHD i DTS Master Audio, integrisan upscaling do 1080p svih izvora sa up-konverzijom signala, pet HDMI ulaza i dva izlaza. Opremljen je DAB i FM tjunerom, a poseduje i opcioni konektor za mrežu koji podržava internet radio i PC striming. Deklarisana snaga je 7x120 W u klasi G. Ovaj model je rezultat dugotrajnog istraživanja i predstavlja najveći projekat koji je Arcam ikada ostvario. Kao i ostali modeli, novi risiver se proizvodi u saradnji sa engleskim dizajnerom Adrianom Stokesom. Proizvodiće se u crnoj i srebrnoj boji, a preporučena cena je 2.900 evra za osnovnu varijantu, odnosno 3.300 evra za unapređenu verziju sa podrškom za internet striming.
Spendor STatement je novi podnostojeći zvučnik visokih performansi i izvanredne izrade. Bočne ivice kutija urađene su u piano black finišu, a zvučnik raspolaže novim Spendor drajverima. Bas jedinica je prečnika 18 centimetara i ima membranu od kevlara, dok je srednjotonska jedinica istog prečnika izrađena od polimera. Visokotonac je prečnika 29 milimetara i poseduje sopstvenu komoru.
Zanimljivo je da se ovi zvučnici izrađuju samo po narudžbini, a prednja ploča može se izraditi po želji naručioca. Na slici je prikazan model sa takozvanim ebony satin prednjim panelom. Rok za izradu zvučnika je minimum 30 dana, a cena kreće od 5.000 funti.
LG je prezentovao portabl DVD plejer sa oznakom DP391. Model ima WVGA ekran dijagonale 8 inča, ugrađen 3-u-1 čitač kartica za SC, MMC i MS formate. Ako vam ovo nije dovoljno, ugrađeno je 256 MB interne memorije za fotografije (uređaj je multifunkcijski). Možete biti sigurni da ćete odgledati ceo film, jer baterije će potrajati 3,5 sata, a to će usrećiti decu kada ste na putu. Model DP391 je opremljen daljinskim upravljačem, poseduje dva ulaza za slušalice, kit za kola i ugrađen zvučnik. Još uvek se čeka odgovor konkurencije, ali izgleda da je ovo za sada najbolji uređaj tog tipa.
BS Procesor, ekskluzivni distributer programa kompanije Epson, predstavila je projektor EMP-TW-680. U pitanju je projektor rezolucije 720p namenjen upotrebi u sistemu kućnog bioskopa. Veliki kontrast od 10.000:1 pružiće dobru dinamiku slike, a HDMI veza omogućava prenos signala bez gubitka kvaliteta. Model TW-680 se lako postavlja i njime se jednostavno upravlja.
BS Procesor je odlučio da organizuje Epson Open, turnir u tenisu na Xbox konzolama, a pobednici turnira će ići na Masters turnir u Šangaju. Za prikaz video-materijala izbor je pao upravo na opisani projektor. Za više informacija o ovom i drugim modelima Epson projektora posetite adresu www.epson.rs.
Šta je bolje od iPod nano plejera? Novi iPod nano, poboljšan model u duginim bojama. Novi kolor modeli dolaze sa širokim ekranom i shake shuffle mogućnošću promene pesama. Navigacione kontrole su poboljšane, a ugrađen je i mikrofon s mogućnošću snimanja. Novi nano modeli imaće 8 i 16 GB memorije, po ceni od 150 i 199 dolara, respektivno. Cena je razumna, uzimajući u obzir nove mogućnosti i veliki izbor boja. Budite jedinstveni, budite svoji, izaberite svoju boju za vaš novi iPod.
Model 640BD dizajniran je da bude savršen partner AV risiverima iz Azur serije, a opremljen je HDMI 1.3 izlazom, novim HD Dolby i DTS surround sistemima. Poseduje i interni dekoder za Dolby Digital EX, DTS ES, Dolby Digital Plus, Dolby True HD kola i DTS HR okružujući zvuk. Ceo set analognih 7.1 i stereo priključaka montiran je zajedno sa eternet portom, SPDIF i Toslink ulazima. Plejer je sposoban za upscaling DVD diskova do 1080p rezolucije, pa gledaoca vodi u središte zbivanja. Progresive scan True Cinema od 24 frejma po sekundi omogućava da se filmovi gledaju baš onako kako je režiser zamislio, bez konverzije. Sve ove karakteristike govore da je Cambridge Audio nastavio svoju poslovnu filozofiju i sa modelom 640BD, pružajući dobre performanse po razumnoj ceni. Treba obratiti pažnju da, prema CA politici stalnog razvoja i napretka, specifikacije, kao i sam izgled ovog plejera ne moraju biti konačni.
Krajem avgusta na sajmu IFA u Berlinu prisustvovali smo svečanoj dodeli EISA nagrada. U svečanoj sali hotela Adlon, koji se nalazi pored Brandenburške kapije, uz prisustvo svih EISA članova, dodeljeno je 50 nagrada za ovogodišnje pobednike. Na ceremoniji pod nazivom "The Best of the Best for Europe" svečane govore održali su predsednik EISA asocijacije Jorge Gonçalves i potpredsednik Han Avôt. U sali su bili prisutni predstavnici vodećih svetskih kompanija, koji su ponosno primili nagrade i obavili tradicionalno fotografisanje. Nakon celovečernjeg programa usledilo je grupno fotografisanje više od stotinu gostiju. Ovo je bila savršena prilika da se ponovo sretnemo sa kolegama iz cele Evrope, ali i da upoznamo važne ljude iz audio-industrije.
Priča o zvučnicima Grande Utopia počela je 1995. godine, jednom velikom inovacijom - u pitanju su bile takozvane W kompozitne sendvič kupe. Evolucija se nastavlja preko modela Grande Utopia Be, koji je 2002. godine uveo invertovanu membranu visokotonca napravljenu od čistog berilijuma. Danas su ove tehnologije zadržane u modelu Grande Utopia EM, ali nijedna inovacija se ne može porediti sa novom elektromagnetnom woofer tehnologijom nazvanom EM. Tako važan korak doveo je do treće generacije Grande Utopia zvučnika. Da bi sačuvala identitet, nova Grande Utopia morala je da zadrži vizuelnu prepoznatljivost. Visina Grande Utopia EM kutija je dva metra, a masa 260 kilograma. Postoji li nešto veće od Grande?
Kompanija Gryphon Audio Design predstavila je unapređeni Mikado Signature CD plejer (12.600 evra) sa balansiranim vezama i četiri 32bit/192kHz stereo DAC-a. Osnivač kompanije Fleming Rasmussen tvrdi da takozvani univerzalni plejeri predstavljaju svojevrstan kompromis i ostavljaju posledice na konstrukciju koje Gryphon ne može da prihvati. Upravo iz ovih razloga, Gryphon Mikado Signature namenjen je isključivo beskompromisnoj reprodukciji CD-ova. Vlasnici standardnih Mikado uređaja moći će da nadograde svoje plejere u Signature verziju.
Infinity Systems najavio je svoj novi zvučnik Prelude Forty, koji donosi kombinaciju modernog dizajna i izuzetnog kvaliteta zvuka. Napravljen povodom obeležavanja 40-godišnjice postojanja kompanije, Prelude Forty je vrhunac umešnosti Infinity inženjera. Da bi se postigla izuzetna muzikalnost, ovaj zvučnik sadrži više MRS (Maximum Radiating Surface) ravnih drajvera sa ekskluzivnom CMMD (Ceramic Metal Matrix Diaphragm) membranom. Ugrađeni visokotonac je takođe u CMMD tehnologiji, sa frekvencijskim odzivom iza 40 kHz, a ožičenje i unutrašnje komponente su vrhunskog kvaliteta. Prelude Forty je idealna kombinacija za reprodukciju prirodnih vokala i instrumenata, s preciznim balansom tonova, čistom trodimenzionalnom slikom i širokim dinamičkim opsegom. Napravljen je da zadovolji zahtevne audiofile i sve kupce koji vole neobičan dizajn. Zvučnik Infinity Prelude Forty će biti u prodaji od septembra 2008, po preporučenoj maloprodajnoj ceni od 6.000 dolara za par.
Za ovu jesen iz Marantza nam stiže pravo osveženje, u vidu smene generacija modela. U ponudi će biti novi CD plejeri i stereo pojačala, kao i novi AV risiveri. Pogledajmo detaljno koja poboljšanja donosi nova generacija Marantzovih proizvoda.
Novo pojačalo srednje klase Marantz
PM7003, sa snagom od 150 W i dual mono konstrukcijom, pruža izuzetne performanse u svojoj klasi. U pitanju je kolo sa povratnom strujnom spregom, što omogućava ovom pojačalu da pogoni i najzahtevnije zvučnike. Pretpojačalo, napajanje i kontrole jačine zvuka odvojeni su i oklopljeni u posebna kućišta, što sprečava preslušavanje i neželjenu interferenciju. Kada su hi-end performanse u pitanju, Marantzova Range serija donosi top-model PM8003. U novo M1 kućište "upakovano" je 200 W snage u dual mono
konstrukciji sa masivnim torusnim transformatorom. Ugrađeni delovi su vrhunski, a to uključuje Shottky diode, kao i Marantz Hyper Dynamic Amplifier module HDAMSA2. Konstrukciju karakteriše novo kolo koje poboljšava stereo sliku i preciznost. Očekivane cene za modele PM7003 i PM8003 su 499 i 799 evra, respektivno.
Marantzov novi SACD plejer srednje klase iz Range serije pruža izuzetne performanse po razumnoj ceni. Model SA7003 poseduje Cirrus Logic CS4398 24bit/192kHz DA konver-
tor sa DSD podrškom. Ugrađeni su vrhunski kondenzatori, Shottky diode i HDAM SA-2 moduli, koji zamenjuju tradicionalne operacione pojačivače, a ujedno predstavljaju niskopropusni filter. Osim CD i SACD formata, podržani su i MP3 i WMA, a ugrađeni su kvalitetno pojačalo za slušalice, Marantz D-BUS i pozlaćeni RCA konektori. Top-model Range serije SA8003 dolazi u novom M1 kućištu sa redizajniranom prednjom pločom. U pitanju je robustno dvostruko kućište sa prednjom pločom od anodiziranog aluminijuma i fiberglasa. U njega je ugrađeno kvalitetno napajanje sa toroidnim trafoom, kvalitetnim delovima i identičnim CS čipom kao kod slabijeg modela. Preporučena cena za modele SA8003 i SA7003 je 899, odnosno 599 evra.
Novi budžetski model Marantz pojačala
U Novom Sadu je sredinom oktobra počeo sa radom drugi Technomax centar. Nakon nešto više od godinu dana poslovanja, kompanija
Renoprom odlučila je da nastavi trend razvoja. I u ovom maloprodajnom objektu moguće je pronaći proizvode niza svetskih brendova iz oblasti audio/video, foto, GSM, IT i druge tehnike.
Novootvoreni objekat se prostire na 2.000 kvadratnih metara, a od audio/video opreme treba posebno izdvojiti brendove Denon, Marantz, Acoustic Energy, Mordaunt Short i StraighWire. Technomax je ponovo mislio na audiofile, pa je napravio demo sobu u kojoj je moguće isprobati top-modele uređaja. Adresa novog objekta u Novom
PM5003 poseduje 80 W snage i ima ugrađeno bafer kolo koje poboljšava odnos signala i šuma, kao i separaciju kanala. Preporučena cena je 299 evra. Savršen par za PM5003 je CD5003 entry level CD plejer sa CS4392 D/A konvertorom, novim "klokom" i za 10 dB poboljšanim odnosom signal/šum. Preporučena cena za CD5003 model je 269 evra.
Za sve koji traže dobar AV risiver po niskoj ceni novi Marantzov model SR5003 je pravi izbor. Preko HDMI 1.3 podržani su HD audioformati, a ugrađen je i moćan 250 MHz DSP Aureus dekoder. Video-sekcija je podređena IP00C773 10bit čipu sa skaliranjem do
1080p. Preporučena cena je 649 evra. Za vrhunski AV doživljaj Marantz nudi jači model SR6003 sa grafičkim interfejsom u 256 boja. Ugrađen je USB port sa podrškom za iTunes, kao i AAC, MP3, WAV i WMA, a snaga je 100 W na 7 kanala. Podržani su novi HD audioformati HDMI 1.3 i skaliranje u rezoluciji do
sistem pruža dosta mogućnosti. Ugrađeni su drajv koji reprodukuje CD-R/RW diskove, FM i AM tjuner, kao i USB konektor za digitalne formate. Izuzetne zvučne performanse CR502 CD risivera možete dobiti za samo 399 evra.
Marantz predstavlja referentni Blu-ray plejer BD8002 po ceni od 1.999 evra. U pitanju je Profile 1.1 uređaj sa HD 1080p rezolucijom i podrškom za 24 frejma u sekundi. Podržani su: Dolby Digital Plus, Dolby True HD i DTSHD Master audio-formati. Na svetskom tržištu biće dostupan od novembra.
evra.
CR502 je all-in-one rešenje iz Marantza. Sa snagom od čistih 2x50 W u stereo modu, ili 4x25 W u bi-ampu za audiofile, ovaj mikro-
1080p. Preporučena cena za model SR6003 je 999IFA je i ove godine pokazala smer u kome se kreće industrija. Prošle godine berlinski sajam je obeležila bitka između Blu-rayja i HD DVD-a, a sada se čini da je ta bitka davna prošlost. Koliko su tehnologije uznapredovale za samo jednu godinu?
Krajem avgusta krenuli smo na put u Berlin, po drugi put do sada. Ove godine imali smo dodatni razlog da se pojavimo, zbog svečane dodele EISA nagrada. Iako, iskreno govoreći, IFA nije preterano zanimljiva audiofilima, ove godine bilo je dosta toga novog i interesantnog za videti. Na ovako velikom sajmu teško je očekivati izdvojen adekvatan prostor za slušanje, ali tri dana, koliko smo proveli u Berlinu, bila su nam dovoljna da obiđemo otprilike polovinu sajamskog prostora. Na prvi pogled sve je slično kao prošle godine: ogromne hale koje zakupljuju velike kompanije, kako bi pokazale svoju nadmoć, beskonačan broj LCD i plazma ekrana, brojne promocije i audio/ vizuelni spektakli. Prošle godine aktuelna je bila borba čiji je ekran veći, a ove godine bilo je najvažnije čiji je ekran tanji. Prošle godine hit su bili ekrani sa osvežavanjem od 100 herca, a ove oni koji imaju osvežavanje od 200 herca. Bili smo pomalo iznenađeni odsustvom nekoliko velikih imena
– očigledno, i velikim kompanijama izlaganje na IFA sajmu predstavlja veliki trošak, koji pri tom ne daje adekvatne rezultate. Za nas najinteresantniju priču osmislili su ljudi iz KEF-a. Umesto da potroše enormnu sumu na široke narodne mase, odlučili su da potroše otprilike deset puta manje za rentiranje predsedničkog apartmana u jednom od najboljih hotela u Berlinu. Tamo su napravili prezentaciju isključivo za svoje najbliže saradnike, dilere i novinare. S obzirom na to da mi spadamo među te "važne", u predsedničkom apartmanu smo proveli prijatnih dva i po sata slušajući, između ostalog, KEF Muon zvučnike, pogonjene Mark Levinson elektronikom. Pored Muona, čija je preporučena cena 100.000 evra za par, pogledali smo nove modele serije C, unapređenu seriju iQ, kao i KEF-ov novi wireless sistem. Šta su ostali proizvođači prikazali na IFA sajmu pročitajte iz njihovih zvaničnih saopštenja za novinare.
Panasonic isporučuje dva nova BD plejera na englesko tržište. Modeli Profil 2.0 DMPBD55 i DMP-BD35 menjaju dobro plasirane plejere BD50 i BD30. Oba modela imaju novo tanko kućište od 49 mm, sa boljim softverom i naprednim performansama. Isporučuju se sa 1 GB karticama, potrebnim za BD Live download, a kompatibilni su sa svim audio-formatima. Stari plejeri bili su prisutni na tržištu tek mesec dana, tako da ovo predstavlja najbržu izmenu modela u Panasonicovoj istoriji. Obrazloženje iz kompanije je da jednostavno nisu mogli da čekaju da prezentuju ove izuzetne modele sa dobrim dizajnom i funkcionalnošću. Home Cinema Choice je recenzirao BD50 i BD30 pre mesec dana, a rezutati su bili veoma impresivni. Nažalost, uprkos dobrim performansama, firmver je bio prilično nestabilan. Panasonic je na IFA sajmu predstavio i LCD projektor PT-AE3000 sa 2,35:1 zum modom i novu plazma tehnologiju ekrana. Bilo je izloženo
pet prototipova plazma ekrana. Kompanija navodi da je posle razmatranja postojeće IC tehnologije i strukture panela Panasonic razvio novi koncept - "fosfor i ćeliju". Ovakvo rešenje smanjuje potrošnju i cenu proizvodnje. Kao rezultat, 42" prototip ima dva puta veću efikasnost, dok je brightness isti kao kod postojećih 42" modela, pa je tako potrošnja energije duplo manja. Novi ekrani mogu se koristiti i kao Wireless HD standard.
Svi vodeći proizvođači LCD-a prezentovali su na IFA sajmu tehnike superuske ekrane, a prema rečima Shina Sang-Heunga, potpredsednika Samsunga, glavni trend u LCD tehnologiji biće uski i doterani ekrani. Samsung je, prateći ovaj koncept, prezentovao PAVV Bordeaux 850 ekran širine 44,4 milimetara. Konkurentski ekrani ostali su na oko 105 mm širine. Podešavajući LED pozadinsko osvetljenje, nasuprot tradicionalnim, hladnim katodnim fluorescentnim lampama CCFL, LCD proizvođači su shvatili da je moguće napraviti još tanje kućište. Postignuta su i dodatna poboljšanja, kao što su još veća vernost boja i manja potrošnja.
Uprkos mnogo mirnijoj prezentaciji na IFA u odnosu na prethodne godine, LG Electronics je iskoristio berlinski sajam za prezentaciju novog Bluetooth plazma TV-a sa Blu-ray i DivX HD kompatibilnim plejerom. Bluetooth tehnologija omogućava korišćenje bežičnih slušalica, ali je moguće i slanje slika i muzike sa telefona na TV putem ovog bežičnog interfejsa malog dometa. Osim Bluetooth tehnologije LG je, za razliku od konkurencije, koja prezentuje sve veće LCD ekrane, predstavio 32" plazmu sa rezolucijom 1024x720 i dizajnom bez rama. Model 32PG6000 ima četiri HDMI ulaza, USB port i 100 Hz tehnologiju, jer LG još nije krenuo u eksperimentalnu oblast od 600 Hz. Korejski proizvođač je osim LCD i plazma ekrana prezentovao prototip touchscreen TV-a, kao i 3D ekrana. Model 3D M4210D je 3D TV koji ne zahteva korišćenje naočara, a dizajniran je za tržne centre i kazina.
Sony je intenzivno reklamirao promociju novog LCD ekrana na 200 Hz. Trebalo je da to bude svetska premijera, ali je na IFA sajmu i Samsung prezentovao svoj koncept LCD-a na 200 Hz. Nije jasno koja od ove dve kompanije je prva razvila ovaj koncept, ali, kako najavljuju iz Sonyja, njihov TV će biti u radnjama do oktobra ove godine. Samsungov novi LCD će se pojaviti tek na proleće sledeće godine, tako da je Sony ipak prvi uspeo da komercijalizuje nove LCD panele na 200 Hz.
Mnogo toga je već rečeno o naprednim OLED (Organic LED) ekranima, a sve čestitike možemo uputiti kompaniji Sony, koja je na
IFA sajmu u Berlinu prva predstavila Organic Light Emitting Diode tehnologiju. Ova najprogresivnija tehnologija omogućila je da ekrani budu mnogo tanji, tako da je debljina novog Sony XEL-11 OLED HDTV-a samo 3 mm! OLED ekrane krase bolja slika (zbog veće količine svetla po pikselu), širok ugao gledanja i brži odziv. Zbog organske tehnologije XEL-11" OLED troši samo 60% energije u poređenju sa sličnim LCD ekranima. Sony XEL-1 11" OLED HDTV ima podršku za Dolby Digital, A/V Synch, a ugrađeni su i MTS stereo dekoder i Memory Stick Media Slot, kao i RF konekcija.
Za sve potrošače OLED tehnologija će doneti mnogo niže cene, jer je proizvodnja ovakvih panela jednostavna. Nažalost, organska materija propada pre nego neorganska, pa je optimalan broj radnih sati OLED panela 14.000, naspram 60.000 za standardne LCD displeje. Na vama je da odlučite: da li želite bolju i jasniju sliku sa bržim odzivom ili više godina uživanja?
Postavljajući nove standarde kada je dizajn tankih panela u pitanju, JVC je predstavio Super Slim Full HD LCD TV sa ugrađenim tjunerom. Pored svoje veoma male debljine, ovi ekrani troše veoma malo električne energije. Kućište ekrana je duboko 39 milimetara celom površinom, osim centralnog dela kod nosača, gde je dubina samo 74 milimetra. Modeli dijagonale 42 inča imaju masu manju od 20 kilograma i troše manje od 190 vati, što je najmanja cifra trenutno u industriji. Modeli nose oznake LT-42DS9 sa DVB-T tjunerom, odnosno LT-42S90 sa analognom tjunerom, a oznake 46-inčnih modela su istog tipa. Svi modeli su u stanju da prikažu sliku u rezoluciji 1920x1080 piksela.
Malo je razloga za tako nešto, zar ne? Ali, kada je u pitanju hi-fi, verujte da vas potpuno razumemo. U Beogradu je danas moguće posetiti veliki broj manifestacija i raznih dešavanja vezanih za različite društvene delatnosti. Nažalost, kada je hi-fi u pitanju malo toga se dešava. Tokom prethodnih godina bili smo svedoci različitih sajmova audio-opreme, od kojih je većina održana u hotelu Hyatt. I tada smo puni entuzijazma odlazili da vidimo, bolje reći čujemo kvalitetnu opremu. I svi se sećamo onog uzanog hodnika u Hyattu koji se vrlo brzo zakrči i postaje usko grlo za znatiželjne audiofile koji tumaraju od sobe do sobe, pokušavajući da dokuče zvuk svih tih sistema. Oni malo stariji verovatno pamte i okupljanja u Pinkiju i staro dobro vreme Au-
dio-kluba, osnovanog davne 1986. godine. Naravno, postojao je i domaći časopis koji su svi rado čitali, ali ne zadugo, i on je prestao sa radom otprilike 1999. godine, a upravo iz tog vremena datiraju i poslednja okupljanja Audio-kluba.
Kada se činilo da je mrak zavladao nad hifi scenom naše zemlje, časopis Hi-Files je sa puno entuzijazma i uz veliku pomoć prijatelja krenuo sa radom. Bez imalo preterivanja rečeno, sav naš rad, od samog početka pa do danas, krunisan je nedavnim hi-fi sajmom održanim u hotelu Holiday Inn na Novom Beogradu. Po ocenama posetilaca i učesnika, ukupna organizacija bila je daleko kvalitetnija u odnosu na sve prethodne hifi skupove. Možemo da konstatujemo i da su prezentovani ekskluzivniji uređaji nego
Šta je to što bi vas u subotnje ili nedeljno jutro izmamilo da napustite topli dom i izađete na kišnu ulicu?Nikola Stojanović One HiFi - ProAc Response D-80R
ranije, atmosfera je bila prijatna, a smeštajni kapaciteti zadovoljavajući. Na prvom spratu hotela Holiday Inn smešteno je šest konferencijskih sala, koje su za potrebe sajma uspešno pretvorene u prostorije za slušanje. Akustika je bila na zadovoljavajućem nivou, uzimajući u obzir okolnosti, ali je najbitnije da je prostora, i pored dobre posećenosti (oko 1.700 ljudi), bilo dovoljno. Zbog većeg broja izlagača bili smo primorani da sajam organizujemo u dva termina. U prvom terminu, 13-14. septembra, izlagali su One HiFi, Vox Trade, 4audio, Korato, HiendFi (NT company). U drugom terminu, 20-21, svoju opremu su prezentovali: AV Impuls, HiendFi, Dayens, Tehnomax, Epson, StudioBerar, dok je kompanija LG svoju opremu predstavila u oba termina, u foajeu hotela.
PRVI VIKEND
One HiFi je relativno nova firma, koja zastupa isključivo proizvođače hi-end uređaja. Svoju ponudu prezentovali su u čak dve sale. U jednoj je bio postavljen sistem sa AirTightom ATC-1 i ATM-2. Po rečima američkog Stereophilea, u pitanju su rafinirana lampaška pojačala. Prava japanska ezoterija, kao takva u našoj zemlji, nažalost, ne dovoljno poznata.
Kako to obično biva, na analogni sistem dolazi i analogni izvor zvuka, a pošto One HiFi distribuira DPS, izbor je bio jasan. Osnivač ove kompanije je Willi Bauer. On je čitav život posvetio konstrukciji gramofona, a 1999. godine konačno otvorio i svoju firmu. Tržište je do sada pokazalo šta misli o DPS-u, a i sami smo mogli da se uverimo u kvalitet njihovih gramofona, s potpunom sigurnošću bar kada je rambl u pitanju. Zvučnici koji su u ovakvom sistemu, strogo analognom, pretvarali signal u akustiku bili su ProAc Response D-80R - veoma popularni hi-end zvučnici iz Engleske, odnosno njihovi naslednici sa modifikovanom skretnicom i sa ribonom, pa verovatno otuda i ovo R u oznaci. Za naše tržište još jedna lepa premijera, kao i većina na ovom sajmu. To se pre svega odnosi na kvalitet, jer ProAc Response, objektivno gledano, i ne može da se pohvali svojim vintage dizajnom. Ne bih ulazio u razloge za sklapanje ovakvog sistema, po mnogim kriterijumima možda eksperimentalnog, ali krajnji rezultat bio je veoma prijatan i dosta neutralan zvuk. Slušane su audiofilske ploče i diskovi sa izuzetnim snimcima, a prezentacija je okupila znatiželjne audiofile, za koje je ovaj sistem
uglavnom bio nepoznat. Britanci su veoma zastupljeni na audio-tržištu, a Naim je svakako nešto posebno u gomili proizvoda koji dolaze sa Ostrva. Uticaj Naima na hi-fi istoriju je nešto što ovoj kompaniji obezbeđuje neosporni ugled i opšte poštovanje. U drugoj sali One HiFija mogli su se čuti Naim CDX2 i Supernait sistem. Prava britanska škola zvuka, sa veoma neutralnim, takoreći monitorskim kutijama Harbeth M30. Atmosfera u ovoj prosečno posećenoj sobi bila je mirna, staložena, sa zvukom koji vas ili odmah "kupuje" ili vas ostavlja ravnodušnima. Naša profesionalna radoznalost nas je zagolicala, pa smo poželeli da u ovu sobu preselimo već pomenuti ProAc Response D80-R... Nažalost, to ipak ostaje za neki drugi šou. Ovde su se mogli čuti audiofilski snimci, i to sa kvalitetnih ECM izdanja, a mogli ste da poslušate čak i vaše diskove, ukoliko ste ih poneli sa sobom. Pozdravljamo ovaj gest i nadamo se da će ubuduće i ostali distributeri, shodno mogućnostima, prihvatiti ovu praksu.
Izložbeni prostor Vox Tradea bio je u gotovo svakom trenutku ispunjen posetiocima. Ljudi su se gurali na vratima, stajali oko mesta za slušanje, odlazili i ponovo se vraćali. Verovatno su za tu gotovo magnetnu privlačnost audiofila krivi Dynaudio Sapphire zvučnici. U pitanju je model napravljen u čast 40-godišnjice postojanja čuvene danske kompanije. Svakog ko je ušao u salu Vox Tradea dočekala je elegantna, visoka figura Sapphire kabineta. Osim lepote Sapphire poseduje i izuzetnu robusnost. Da bi se postigao apsolutno precizan i dinamičan odziv niskih frekvencija korišćena su dva basa od 20 cm opremljena
specijalnom MSP (magnezijum-silikat-polimer) membranom. Iza ove membrane kriju se moćni dvostruki neodimijumski magneti. Srednjotonsko područje kontroliše jedinica koja ima optimizovanu geometriju i takođe je napravljena od MSP-a, a ni Esotar2 visokotonac ne zaostaje sa svojim izuzetnim performansama. Uz Sapphire koji ste vi imali ekskluzivnu priliku da čujete, postoji još "samo" 999 pari ovih zvučnika. Požurite sa kupovinom dok nije sve rasprodato! Ostatak sistema činili su Electrocompaniet monoblokovi u pojačivačkoj sekciji, ECI 4.8 pretpojačalo i Moon CD plejer. Od muzičkog materijala moglo se čuti sve, od klasike, preko ruske duhovne muzike, do Doorsa i filmske muzike. Prezentacija je, za razliku od drugih distributera, bila propraćena odgovarajućim objašnjenjima, kako tehničke prirode, tako i informacijama o muzičkom materijalu. Svaka numera bila je adekvatno najavljena, što nam se veoma dopalo, pa smatramo da bi i drugi trebalo da usvoje ovu praksu.
U izložbenom prostoru kompanije 4audio moglo se videti najviše opreme. Izloženi su bili Yamaha AS1000/CDS1000, NAD C315BEE, serije Canton Vento i Karat, Monitor Audio Platinum, Mission 79 i drugi. Pored svega nabrojanog, mogli ste čuti respektivne KEF Reference 203.2 zvučnike sa Lyngdorfom TDAI2200 i pripadajućim Lyngdorf CD-1 plejerom. Još jedna premijera, a Reference serija budi emocije u srcima mnogih koji pamte starije modele najkvalitetnije KEF serije zvučnika. Za razliku od izuzetnih dinamičkih kutija, pomenuti sistem se, po ocena-
ma mnogih, bolje uklopio sa Martin Logan Vantage zvučnicima. Kompanija 4audio je s distribucijom Martin Logan asortimana počela prošle godine, pa je ovo ujedno bila i premijera ove kompanije kod nas. Kako kažu Gayle Martin Sanders i Ron Logan Sutherland, MartinLogan jednostavno zvuči bolje nego kada bi se ova kompanija zvala, recimo, Sanders Sutherland. I upravo pod tako zvučnim imenom ova kompanija je postala poznata po svojim kvalitetnim elektrostatičkim zvučnicima. Njihove Vantage elektrostatike je u nešto drugačijoj postavci veoma dobro pogonila Unison Research elektronika, i to Unico 100 pojačalo sa odgovarajućim Unico CDE izvorom zvuka. Ovo je bila jedna od pristupačnijih hi-end kombinacija na sajmu, sa veoma visokim performansama. Atmosfera u ovoj
sobi bila je upotpunjena i odgovarajućim osvetljenjem, izborom muzike, a brojni ljubitelji zvuka pokušavali su da se grupišu u centar zračenja elektrostatika i uhvate "sweet spot".
I pre sajma se pričalo da iz Engleske, premijerno za Hi-Files Show u Beogradu, dolaze najpoznatiji puževi na svetu. B&W Nautilus zvučnici su, bez ikakve dileme, uz Dynaudio Sapphire i Usher Be10 kutije dali posebnu ekskluzivnost ovom sajmu. Engleski inženjeri su za izradu srednjotonskih i visokotonskih jedinica ovog zvučnika koristili specijalne i retke prirodne magnete: neodimijum, gvožđe i bor. Visoke frekvencije Nautilusa reprodukuju dve jedinice od 50 i 25 mm, i to u opsegu 880 Hz - 3,5 kHz i 3,5 kHz - 25 kHz respektivno. Srednjotonsko područje od 220 do 880 Hz reprodukuje 100 mm jedinica sa
ravnom membranom, kako bi se izbegla rezonanca koja se javlja kod konvencionalnih kupolastih membrana. Impresivno, zar ne? Ono što ovom zvučniku daje dodatni autoritet je 300 mm bas jedinica sa jednodelnom aluminijumskom membranom, iza koje se krije magnet od 9,5 kilograma. Zaista impresivno, ali i izuzetno zahtevno u pogledu ostatka sistema. Zvučnici sa takvom cenom traže i apsolutni "state-of the art" u ostatku sistema, pa je verovatno bilo moguće napraviti i neki drugačiji set-up nego na sajmu, ali je poenta ovog šoua bila da svaka firma prezentuje svoju opremu. Korato je, rekao bih, veoma uspešno pogonio Nautiluse svojom elektronikom. Sistem se sastojao od četiri pojačivačka segmenta, zahtevana od Nautilusove skretnice. Anniversary tranzistorsko pojačalo je kontrolisalo basove, Renaissance monoblokovi srednjotonce, a Ikarus visokotonce. Mesto za sedenje u ovoj sobi morali ste da zauzmete pre početka prezentacije,
jer je u gotovo svakom trenutku sve bilo puno. Od muzičkih materijala mogli su se čuti strogo audiofilski diskovi i ploče, poput Isao Suzuki kvarteta i dobro poznate numere Hugha Masekela "Stimela". Pored Nautilusa, koji su definitivno privukli najviše pažnje, ovde ste mogli videti i veliku Pioneer plazmu PDP-LX6090, Rotel komponente i B&W zvučnike sa novim Zeppelin sistemom za iPod. Posebnu pažnju privukla je domaća premijera novog dizajna Korato pojačala. Nova kućišta izgledaju impresivno, tako da jedva čekamo da se pojačala kompletiraju i da ih dobijemo na test.
Poslednja sala u nizu sa desne strane pripala je kompaniji HiEndFi, odnosno NT company. Verujemo da su svi koji dosad nisu imali prilike da čuju hi-end na kinesko-tajvanski način bili prilično iznenađeni. Kada je Usher u pitanju iznenađenja nema. Ova kompanija sa sedištem u Tajvanu postoji od daleke 1972. godine. Kako to obično biva, priča počinje malim audio-šopom koji je vodila grupa entuzijasta na čelu sa mr Lien-Shui Tsaijem (među svojim poznanicima i mušterijama poznat kao Usher, kako se na tajvanskom izgovara njegovo ime), iz koga se razvila velika korporacija koja danas proizvodi "state-of-the art" opremu. Njihov ponos je zvučnik Be-10 iz Usher Dance serije, model koji je na proteklim CES sajmovima dobijao mnogobrojne nagrade. U pitanju je koncept baziran na berilijumskom viskotoncu koji je postao zaštitni znak ove kompanije, u kojoj je svoje konstruktorske veštine pokazao i Joseph A. D'Appolito.
Pojačivački segment bio je prepušten masivnom Usher R1.5 snagašu, a ostatak sistema su činili Shanling preamp i izvor zvuka, kao i Siltech i Usher-Rapport kablovi. Atmosfera u ovoj sobi je varirala, uz povremene glasne komentare i dijaloge posetilaca, što je pomalo odvlačilo pažnju. Poseta je bila veoma dobra, a mesta za sedenje dovoljno. Kako je NT bio prisutan u oba termina, audiofili su mogli da se upoznaju sa širokim dijapazonom veoma zanimljive i kvalitetne opreme. U ovoj sobi mogli su se čuti još Usher Be777, Be-718, S520 kutije sa Shanlingom STP80 i SIMk-40M kII elektronikom, kao i Shanling SACDT2000 sa CD T-80 izvorima zvuka. Ožičenje je bilo prepušteno Siltech, UsherRapport i Shanling kablovima. Izbor muzike je varirao od japanskih i istočnjačkih melodija do dobro poznatih audiofilskih numera, ali je distributer svaki CD pažljivo pripremio, pa su tako mnogi ostali uskraćeni za mogućnost da čuju i svoj materijal u ovoj sali.
VELIKI BRENDOVI
Tehnomaxov sistem sastojao se od Marantz amplifikacije i izvora zvuka, i to u dva setupa. Jedan je činio Marantz PM7001KI sa SA7001KI plejerom, a drugi je bio iz jače Marantzove Premium serije. KI Signature modeli su našoj redakciji dobro poznati, pa smo pažnju koncentrisali na izuzetne Acoustic Energy AE1 Classic Reference zvučnike. Ove male kutije punile su sobu zvukom bogatim detaljima koji je znatno prevazilazio njihove fizičke dimenzije. U pitanju je naslednik dobro poznate AE1 kutije vrlo neutralnog i otvorenog zvuka, poput studijskih monitora. I pored sjajne reprodukcije, Mordaunt Short Mezzo 6, drugi par zvučnika u Marantz postavci, ostao je u senci AE1. Pored ovih sistema, mogli su se videti i Denon AV risiveri
i Sennheiser slušalice. Mesta u ovoj sobi bilo je na pretek, a od muzike su se mogli čuti pretežno ženski vokali, na čelu sa Dianom Krall, ali i mnogi drugi mainstream izvođači. Ko god da je ušao u ovu prostoriju mogao ja da čuje i svoj muzički materijal, a momci iz Technomaxa puštali su bukvalno sve što su posetioci tražili.
Studio Berar, koji je više orijentisan prema profesionalnom audio-segmentu, imao je šta da pokaže i u domenu kućnog hi-fija: američki brend Harman Kardon u paru sa JBL zvučnicima. Impresivno, snažno, jednostavno rečeno - "američki". Ni ovde nije izostala premijera, pa su se tako ekskluzivno mogli čuti JBL LS80 zvučnici, dobitnici EISA nagrade. Pored njih prezentovan je i manji model LS40, koji smo nakon Hi-Files Showa preuzeli na testiranje. Osim ova dva zvučni-
ka, pogonjena HK 980 pojačivačem i DVD plejerom, premijerno je prikazan i Lexicon RV5 AV risiver sa DVD RT20. I ovde se moglo čuti obilje dobrih zvukova, naročito kada je HK/JBL sistem u pitanju. Studio Berar je izložio dosta opreme, a drugog dana prezentacije dodatna pažnja posvećena je merenju akustičkog odziva prostorije i finom štelovanju, što je rezultiralo nešto boljim performansama. Prosto rečeno, zvuk koji ste ovde mogli čuti u subotu nije bio ni blizu onom od nedelje.
Kada je u pitanju kompanija Dayens, potvrđujemo da domaće hi-fi tržište ima šta da ponudi. Mala manufaktura na čelu sa glavnim konstruktorom Dejanom Dobrinom uvek iznenadi kvalitetnim zvučnicima i podjednako dobrom elektronikom koja ih pogoni. Ovaj put na sajmu su prezentovali
dva sistema.
"Mali sistem" sastojao se od Ampino integralnog pojačala i podnostojeće varijante Ka2D zvučnika. "Veliki sistem" činile su impozantne podnostojeće Grande Trio kutije, dok je amplifikacija bila poverena Ecstasyju
IVSE u paru sa Ecstasy IVSE pasivnim TVC pretpojačalom. Kablovi su takođe bili "made by Dayens", a jedino što ova kompanija do sada nije uspela da napravi u svojoj manufakturi jeste izvor zvuka. Dobrin je, ipak, i ovde umešao svoje konstruktorsko umeće, pa je uspešno upgradeovao inače veoma dobar Primare CD. "Mali sistem" bio je mali samo po gabaritima Ampina i svojoj ceni, a cilj je bio pokazati da je moguće dobiti dobar zvuk po razumnoj ceni. "Veliki sistem" se svojom cenom približio ponudi hi-end opreme stranih firmi, a nije zaostajao ni po performansama. Atmosfera je bila veoma dramatična, naravno u pozitivnom smislu, sa raznovrsnom muzikom i veoma dobrom posetom, tako da je teško bilo naći i mesto za stajanje.
AV impuls je nova kompanija, koja je preuzela neka zanimljiva zastupništva. Leben se na ovim prostorima dosad nije mogao čuti, naročito ne u kombinaciji sa Mark & Daniel zvučnicima. Atmosfera u ovoj sobi bila je audiofilska, primerenija kućnim uslovima slušanja, sa umerenim nivoima glasnoće. Ekipa iz AV impulsa bila je spremna za eksperimentisanje, pa se osim CS600 mogao čuti i Creek Destiny CD sa integralcem na veoma dobrim Spendor S6 kutijama. Kabliranje je bilo povereno brendu Audience, od šukoa i filtera sve do zvučničkih terminala. Pomalo
nesvakidašnja kombinacija prezentovana u ovoj prostoriji bila je ona sa Solaja Audio snagašem u D klasi i pripadajućim TVC preampom koji su pogonili Mark & Daniel Topaz zvučnike. Nažalost, ovaj sistem je bio aktivan u kraćem periodu, tako da ni mi koji smo bili prisutni sve vreme održavanja šoua nismo uspeli da ga čujemo. Pored dobrih uređaja, u prostoriji AV impulsa mogli ste kupiti i veoma kvalitetne diskove, pretežno sa audiofilskom i džez muzikom.
Displej vašeg telefona u koji gledate svakog dana verovatno je Epsonov proizvod, a da toga niste ni svesni. Ova kompanija pokriva različite segmente tržišta, ali je prvenstveno poznata po kvalitetnim štampačima i projektorima. Na sajmu smo imali prilike da gledamo različite filmske materijale preko Playstationa 3 i fenomenalnog Epson EMP-TW2000 Full HD plejera u rezoluciji 1920x1080. Bili su izloženi i ostali modeli Epson projektora namenjeni kućnoj i profesionalnoj upotrebi. Puštani su trejleri za
naslove iz holivudske produkcije, kao i filmovi "300" i "Spiderman". Iako domaći posetioci do sada nisu navikli da na hi-fi sajmovima i gledaju, već samo da slušaju, ova sala bila je sasvim solidno posećena.
U svetlom holu između sala društvo su nam pravili izuzetni LG televizori 32LG6000, 47LG5000, 47LG6000, 42LG6100. Pored LCDa mogao se videti i jedan LG plazma panel, kao i nova Scarlet serija televizora. Osim vizuelnog ugođaja sa kvalitetnim filmskim trejlerima i Full HD promo snimcima spotova i utakmica, koji stvarno izgledaju impresivno, muzički ugođaj upotpunjavali su elegantni LG 5.1 sistemi HT902TB i HT762TZ. Oprema kompanije LG Electronics je zaista napravila lepu atmosferu u foajeu hotela. U trenucima kada su posetioci razgovarali ispred sala, pogled im je mamila savršeno oštra slika, sa detaljnošću kakva se doskora nije mogla videti.
Ovo je bila sjajna prilika da mnogi posetioci po prvi put vide šta Full HD zaista znači u praksi i da se uvere da je budućnost već stigla i u naše krajeve.
Kao organizatori, smestili smo naš mali redakcijski štand u hol hotela. Moram da primetim da pored toliko dobre hi-end i hi-fi opreme naši stari i novi brojevi, Hi-Files kačketi, šolje i majice možda i nisu bili tako reprezentativni, ali su naši artikli bar bili najjeftiniji. I ne samo to, kao pravi domaćini obezbedili smo slatkiše za predah, koji su nestajali neverovatnom brzinom... Potpuno vas razumemo, pored toliko dobrog zvuka šećer pada veoma brzo, pa ćemo s ovom praksom nastaviti i ubuduće. Opustite se i uživajte u dobrom zvuku do nekog sledećeg viđenja.
Lyngdorf SDAI-2175 je pojačalo koje proizvođač deklariše kao "Semi Digital Amplifier". Poželeli smo da vidimo šta se krije iza mističnog opisa i kako zaista svira.
Peter Lyngdorf je prilično poznata osoba u audio-industriji, čak i van svoje matične države Danske. Gospodin Lyngdorf bio je osnivač ili suvlasnik više poznatih kompanija (Dali, NAD, Tact Audio), a poslednja u nizu bila je Lyngdorf Audio, pionir u razvoju digitalnih pojačala. Model koji prikazujemo nosi naziv SDAI-2175 i predstavlja bazično integralno pojačalo u ponudi kompanije. Firma proizvodi još dva modela: TDAI-2200 i poznati Millenium u njegovoj četvrtoj inkarnaciji. Model SDAI-2175 proizvodi se u dve boje: crnoj i boji aluminijuma. Iako je crna već godinama u modi, moramo napomenuti da, po našem mišljenju, Lyngdorf svu svoju eleganciju pokazuje upravo u svetlijoj varijanti. Dizajn je svakako specifičan, s dominantnim oštrim linijama i utiskom masivnosti. Robusnost se ne ogleda samo u spoljašnjosti kućišta: pojačalo teži čitavih 13 kilograma, što je više nego solidno, imajući u vidu prirodu funkcionisanja elektronskih sklopova Lyngdorfa. Veći deo mase koncentrisan je u robustnom torusnom trafou od 650 VA. Sledeća zanimljivost je ta da je kućište uređaja pretežno napravljeno od aluminijumskih, umesto od standardnih čeličnih ploča, jer proizvođač smatra da se na ovaj način bolje sprečava uticaj elektromagnetnih smetnji. Prednja ploča je zavidne debljine i sa-
drži uvučeni deo sa više tastera za kontrolu pojačala i dva manja ekrana. Sa leve strane nalazi se taster za uključivanje, izbor menija za podešavanje pojačala i potvrdu odabrane stavke i podešenih vrednosti. Pored se nalaze tasteri za izbor jednog od sedam ulaza, pri čemu se iznad odgovarajućeg aktivira LE dioda, označavajući time da je upravo taj ulaz aktivan. Pri izboru svakog od njih jasno se čuje omiljeni zvuk releja, a proizvođač navodi da su releji koje koristi specijalno odabrani, kontakti su pozlaćeni, a nivo gubitaka zadovoljava standarde upotrebe čak i unutar laboratorijskih instrumenata. Desna strana prednje maske sadrži tastere za kontrolu jačine zvuka i privremeno isključivanje (mute). Podešavanje jačine zvuka može se izvoditi na više načina: jediničnim pritiskom menja se jačina u malim koracima, a ukoliko se taster drži pritisnut promene su sporije ali kontinualne, da bi posle par sekundi počele brže da menjaju vrednost. Nama se učinilo da bi stari dobri rotacioni potenciometar bio bolje rešenje, jer ponekad je potrebno dosta čekati da se zvuk pojača. Prednja ploča sadrži još i glavni prekidač za uključivanje, koji je lepo uklopljen u profil i takođe funkcioniše na principu tastera. Očigledno je da mali deo SDAI-2175 uvek ostaje uključen. Kako smo već naveli, SDAI-2175 poseduje dva
ekrana urađena u LED tehnologiji. Levi ekran prikazuje ime trenutno aktivnog ulaza. Umesto da samo svetli LE dioda, Lyngdorf je implementirao rešenje koje omogućava dodeljivanje jednog od predefinisanih naziva svakom od ulaza. Ime je moguće izabrati iz skupa koji obuhvata sedam vrednosti. Pored označavanja imena, na ovom ekranu možemo dobiti i podatke o stavci menija koju želimo da menjamo. Ovakav sistem čini pojačalo SDAI-2175 veoma fleksibilnim u smislu konfigurisanja: moguće je promeniti osetljivost i relativni nivo reprodukcije svakog od ulaza pojačala. Jačina zvuka pri uključivanju pojačala i maksimalni nivo reprodukcije su takođe konfigurabilni, a tu su i opcije za komunikaciju preko RS232 interfejsa, korišćenje daljinskog upravljača, balans i osvetljenost displeja. Očigledno je da je proizvođač mislio na sve. Desni ekran Lyngdorfa ima mogućnost prikaza tri cifre i koristi se za informacije o trenutnoj jačini zvuka i aktuelnim vrednostima stavki iz menija.
Zadnja strana Lyngdorfa SDAI-2175 ima kvalitetne priključke za jedan par zvučnih kutija, odmah pored IEC priključka za strujni kabl. Svi ulazi su izvedeni uz pomoć pozlaćenih konektora i analognog su tipa. Šest ulaza je single ended, dok je sedmi balansiran. Pretpojačalo sistema poseduje i sopstvene izlaze, takođe u balansiranoj i single end tehnici, dok je jedan par činčeva zadužen za povezivanje sa ulaznom sekcijom analognog snimača. Veliki broj današnjih kvalitetnijih integralnih pojačala sadrži okidački sklop zadužen za uključivanje drugih komponenti, te ni SDAI2175 nije izuzetak u tom pogledu. Poslednje što bismo naveli jeste prisustvo RS-232 priključka za potrebe unapređenja ugrađenog internog softvera ili kontrole uz pomoć računara.
Daljinski upravljač je elegantno duguljast, sa većim brojem tastera, tako da se može koristiti i za Lyngdorfov CD-1 plejer. Izbor ulaza vrši se pritiskom na numeričke tastere. Primetili smo da identičan upravljač koriste i kompanije Arcam i Naim, što nas je dodatno uverilo da se radi o kvalitetnom rešenju, a ne o najjeftinijem. Malo smo dodatno istraživali i saznali da upravljač izrađuje kompanija Universal Electronics, koja ima predstavništva i u Americi i u Evropi. U ponudi imaju brojna gotova rešenja, od dedicated upravljača do onih koji mogu kontrolisati 3, 5 ili 8 uređaja.
Korisničko uputstvo koje se dobija uz SDAI2175 je koncizno, veoma jasno i jednostavno. Za pohvalu je uvodna reč u kojoj se objašnjava princip funkcionisanja pojačala i govori o kvalitetu upotrebljenih komponenti.
Tehnički opis pojačala je prilično zanimljiv. Topologija kola je u balansiranoj tehnici, a u slučaju da se koriste nebalansirani ulazi, signal se odmah po prijemu u uređaj konvertuje u balansiran. Konstrukcija "semi digital" ukazuje na delimičnu primenu pojačala koje radi u D klasi. Analogni deo ovog uređaja je pretpojačivačka sekcija koja čak sadrži i sprežne kondenzatore. Kao atenuator se koristi selektovana analogna komponenta koju kontroliše mikroprocesor, zbog čega proizvođač navodi tačnost u okviru 0,1 dB preko opsega od 100 dB, što je više nego dobro. Izlazna sekcija radi u D klasi i nema kondenzatore u putanji signala. Kada se poklopac pojačala skine, može se primetiti kako veliki deo unutrašnjeg prostora zauzimaju torusni transformator i sekcija za ispravljanje i filtraciju napona, s primetnom bankom elektrolita (osam komada kapaciteta po 4.700 µFD). Štampana ploča pretpojačala ima oset-
no veću površinu od one koju zauzima izlazna sekcija sa svojim malim hladnjakom, što je uobičajena pojava kod pojačala D klase. S obzirom na to da su ovi uređaji posebno osetljivi na elektromagnetne smetnje, Lyngdorf je u SDAI-2175 ugradio strujni filter, koji sledi odmah posle mrežnog ulaza.
Naš zvučni test započeli smo poznatim test diskom kompanije Dali. Kao izvor koristili smo plejer Yamaha CD-S2000, testiran u jednom od naših prethodnih brojeva, dok su za zvučnike odabrani Monitor Audio Reference Silver RS8, modeli sa kojima imamo dosta iskustva u različitim postavkama sistema. Interkonekcijski i zvučnički kablovi preuzeti su iz Oehlbach XXL serije. Prva numera na disku je "Pink Panther Theme" Henryja Mancinija. Raspored instrumenata u prostoru je sjajan, a detalji odlični; odmah se vidi da Lyngdorf "oseća" muziku na neki samo njemu poznat i fascinantan način. Nastavili smo sa Dianom Krall i njenim izdanjem "From This Moment On". Glas svetske zvezde ostavio je poseban utisak na nas: nije se toliko isticala detaljnost, niti svetao karakter zvučne scene s muzičarima blago povučenim u pozadinu i korektno raspoređenim celokupnom širinom scene, koliko Dianina pojava, skoro materijalizovana u prostoru. Ukupan doživljaj je neutralan, što je zaista odlična osobina. Imali smo utisak kako Lyngdorf
SDAI-2175 ne dodaje ništa od sopstvenog karaktera muzici, ali u isto vreme ništa i ne oduzima. Posle Diane
Krall rešili smo da isprobamo i druge muzičke žanrove, pa smo prešli na malo oštrije predstavnike: vrlo dobar živi album grupe The Cult pod nazivom "Live At The Marquee", snimljen 1993. godine. Sjajne gitarske deonice i glas Iana Astburyja ostavili su nas zatečenima. Jednostavno, nismo očekivali da pojačalo može biti tako dobro prilagođeno međusobno dijametralnim muzičkim pravcima.
Na kraju, s teškom mukom smo se rastali od Lyngdorfa posle višesatnog nadmetanja čija će numera biti sledeća na redu za test.
Iako bazični model u ponudi, Lyngdorf SDAI2175 u potpunosti prati filozofiju kompanije ovekovečenu u rečenici: "Mi želimo da slušamo muziku upravo onako kako je nastala". Ova filozofija leži u samoj srži hi-fija, ali ne i u biti svakog proizvoda, čak ni veoma skupog. Lyngdorf definitivno nudi pojačalo sjajnih soničnih dometa po umerenoj ceni.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Kvalitet zvuka.
Kvalitet izrade.
Korisne opcije.
Obilje snage.
MINuS
Funkcija pojačavanja/smanjivanja jačine zvuka.
SDAI-2175
Kontinualna snaga: 2x200 W (8 oma, pri izobličenju od 0,1%)
Odnos signal/šum: >113 dB
Izobličenja THD: <0,01% (100 W 8 oma, A-wgt)
Broj izlaza za zvučnike: jedan set priključaka po kanalu
Dimenzije: 450x 355x100 mm
Masa: 13 kg
Cena: oko 2.050 evra
4Audio, 011/2759-096
„Sjajne gitarske deonice i glas Iana Astburyja ostavili su nas zatečenima.“
Rotel RB-1072 je pojačalo snage poznatog proizvođača po prihvatljivoj ceni. Da li je vredno ulaganja, posebno zbog toga što radi u D klasi, tehnologiji koja je još uvek na ispitu zrelosti?
Kompaniju Rotel ne moramo posebno predstavljati: u svetskim okvirima prisutna je preko četrdeset godina, a kod nas poslednjih tridesetak. Radi se o proizvođaču koji forsira odličan odnos kvalitet/cena unutar segmenta hi-fi tržišta na kojem nastupa. Tokom svoje istorije Rotel je bio i ostao firma u porodičnom posedu, što se svakako odrazilo na kvalitet njihovih proizvoda. Iako je uvreženo mišljenje da samo domaće firme pate od sindroma pada kvaliteta i lutanja u tržišnim okvirima usled promene vlasničke strukture, mora se primetiti da ni inostrani proizvođači nisu imuni na potrese ovakvog tipa, te da rezultat najčešće ide preko leđa proizvoda i kupaca. Rotel je jedna od retkih kompanija koje su gotovo ostale imune na navedene pojave.
Pojačalo snage RB-1072 je bazični Rotelov model u gami koja po principu rada pripada klasi D. Pored njega, tu su i jači RB-1092, zatim monoblokovi sa oznakom RB-1091, kao i RMB-1077 multikanalno pojačalo snage.
Dizajn RB-1072 je asketski: na prednjoj ploči se nalaze jedan taster, dve lampice i to je to. Prvi signalizator zadužen je da prikaže status pojačala, dok drugi govori da je aktivirano kolo za zaštitu u slučaju kada može doći do oštećenja elektronskih kola. Zadnja ploča ne odstupa od iste filozofije: prisutni su vrlo kvalitetni priključci za dva para zvučnika, single ended analogni audio ulazi, te priključak za napajanje po IEC normi. Pored navedenog, tu je i ulaz/izlaz za prekidački sklop (trigger) kojim se RB-1072 može uključiti preko odgovarajućeg pretpojačala.
Kvalitet izrade je iznad očekivanja: matično Rotel je japanska kompanija, ali najveći deo inženjeringa smešten je u Velikoj Britaniji, a sama proizvodnja u Rotelovoj fabrici u Kini. Iako priča zvuči poznato, treba napomenuti da mnoge velike kompanije nemaju sop-
stvene pogone u Kini, već sklapaju ugovore sa domaćim proizvođačima elektronike, te nije retkost da se na jednoj liniji sklapa risiver jednog proizvođača, a na susednoj pojačalo za drugog. Ovo je, inače, slučaj i u drugim granama industrije. No, vratimo se Rotelu RB-1072: samo pojačalo teži svega 4,6 kilograma. Mi smo ga testirali sa bratskim pretpojačalom RC-1070 i osećaj je, posle svih godina prenošenja teških snagaša sa mesta na mesto kada imate pretpojačalo koje je
konstrukciju. Većina ugrađenih komponenti je SMD tipa, dok je izlaz realizovan pomoću četiri OptiMOS tranzistora tipa IPD400N06N koji rade u impulsnom režimu. Ožičenje, štampa i pedantnost izrade upravo su onakvi kakve očekujemo od velikog imena hi-fi sveta. Daćemo i kratak opis
osetno teže od pojačala snage, nekako čudan. No, izrada kućišta je besprekorna, metalne ploče su veoma rigidne, lepo uklopljene i pričvršćene, a spoljašnjost jasno sugeriše čvrstinu i kompaktnost. Pogled unutar RB1072 prikazuje nam dva fizički odvojena monobloka oklopljena metalnim mrežicama. Unutar svakog bloka nalazi se svičersko napajanje, što čini potpunu dual-mono
pretpojačala RC-1070: radi se o modelu iz središnjeg dela Rotelove ponude. Ono je single end dizajna, sa relejima na ulazu i operacionim pojačivačima Burr Brown OPA2134 i 2604 unutar pojačivačkih sekcija, te masivnim toroidnim transformatorom u sekciji napajanja. Gramofonska sekcija izvedena je u vidu kartice sa svom neophodnom elektronikom na sebi. Kvalitet je dobar, konstrukcija jednostavna i efektna.
Kombinacija RB-1072 i RC-1070 svira iznenađujuće dobro. Testovi sa Metaxas Audio Systems Marquis pretpojačalom učvrstili su
pozitivno mišljenje o RB-1072. Po ceni od 890 evra za pojačalo snage RB-1072, odnosno oko 1.500 evra za komplet (RC-1070 i RB-1072) danas se ne može očekivati istinski high-end zvuk, ali Rotel se neverovatno približava ovoj granici. Tokom perioda koji je pojačalo snage provelo kod nas jasno se videlo da mu nije potrebno neko posebno vreme od uključivanja do
pravi, kako bi Britanci rekli, all-rounder i uvlači slušaoca u srž prezentacije od samog početka. Posmatrajući daleko skuplje predstavnike, mogli bismo reći da bas RB-1072, iako ne ide
postizanja maksimuma njegovih soničnih dometa, što je veliki plus ako ne želite da uređaj stalno držite uključen, a nemate ni vremena da svaki dan čekate po pola sata ili sat dok se ono zagreje.
Sinusna snaga pojačala deklarisana je na 100 W po kanalu i, očekivano, nije bilo nikakvih problema pri reprodukciji sa kutijama Jamo D830. Slušanje pri različitim nivoima glasnoće ukazalo je na mikrodinamičku i makrodinamičku konzistentnost, kao i na vrlo dobru definiciju detalja. Ni u jednom momentu RB1072 nije prestao da kontroliše zvučne kutije, niti je izgubio delić finesa. Kreirana zvučna pozornica je sasvim odgovarajuća, imajući u vidu klasu kojoj ovo pojačalo snage pripada. Neke od izraženih pozitivnih osobina koje moramo naglasiti su i veoma dobra ambijentalnost i izrazita muzikalnost pojačala, te relaksiran zvuk. Nijedan deo spektra nije posebno naglašen, već je tonski balans u potpunosti ispoštovan. Rotel RB-1072 nije probirljiv kada je u pitanju tip muzike: on je
sa -
svim do kraja, poseduje odličnu definiciju, kontrolisan je i veoma voluminozan. Nažalost, audiofilski termini ponekad ne mogu u potpunosti da prenesu utiske koje neki uređaj ostavi na nas. To je slučaj i sa RB-1072: karakter ovog pojačala je očigledno na toplijoj strani prezentacije, za razliku od, na primer, Yamahinog pristupa reprodukciji zvuka ili NAD-ove naglašene snage. Ta toplina RB-1072 nije onakva kakvu smo navikli da čujemo kod lampaških pojačala, ali je svakako jedna od najboljih koje smo sreli u okviru poluprovodničke tehnologije bilo kojoj klasi. Ovo je svakako bilo iznenađenje za nas.
Pojačalo snage Rotel RB-1072 je jednostavna, lagana, svetla kutija sa dodatim ukrasnim stranicama. I to je sve: nema VU-metara, kičastog osvetljenja, niti su potrebna dvojica da ga nose, jer ovo nije uređaj koji se kupuje "na kilogram". No, zvuk je takav da bi mogao da postidi mnoge sadašnje i bivše "teškaše" koji koriste klasičnu tehnologiju.
Bez obzira da li kupujete RB-1072 kao dodatak sistemu poreklom od drugih proizvođača ili u kombinaciji sa nekim od Rotel pretpojačala i izvora zvuka, on je sjajna kupovina.
Svakako važi pravilo o uklapanju komponenti, te bi RB-1072 pre eventualne kupovine trebalo i čuti, jer možda neće odgovarati ljubiteljima dobrog zvuka koji žele nešto oštriju i agresivniju prezentaciju. No, stoji tvrdnja o izuzetnom odnosu kvaliteta i cene i težnji da se za uloženi novac zaista dobije maksimalno pošteno odrađen uređaj. Topla preporuka.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Odličan ukupni kvalitet zvuka.
Detaljnost, mikro i makro dinamika, toplina.
Nije potreban dug period za postizanje željenog režima rada.
Vrlo dobar kvalitet izrade.
MINuS
Ništa u cenovnoj klasi kojoj pripada.
RB-1072
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma, 20Hz20kHz pri deklarisanom izobličenju)
Odnos signal/šum: >109 dB
Izobličenja THD: <0,2%
Broj izlaza za zvučnike: dva seta priključaka po kanalu
Dimenzije: 432x72x350 mm
Masa: 4,6 kg
Cena: 890 evra
Korato, 011/3047-189
"Ovo su najprefinjenija push-pull lampaška pojačala koja se mogu kupiti", pisao je ranih devedesetih Dick Olsher, jedan od urednika renomiranog američkog magazina Stereophile, o pojačalima japanske produkcije Air Tight.
Prvi testovi pojavili su se 1990. godine i za nas, koji smo u to vreme bili u fazi akutne infekcije izazvane virusom poznatim po skraćenom nazivu hi-fi, priča o Air Tightu zvučala je kao neka daleka i nedostižna misterija. Neobično ime ove produkcije, egzotično poreklo i za tadašnje pojmove ekstremno visoke cene uređaja izazivale su pogoršanje groznice, koja i bez toga nikako nije prestajala. Renesansa single-end uređaja još se nije proširila na Evropu, iz Amerike su retki srećnici nabavljali poneki Audio Research, Quicksilver ili VTL, a samo su najstariji i najiskusniji u razgovorima pominjali legendarne Marantzove lampaške konstrukcije. Činjenicu da se baš u Japanu, a ne u zemljama iz kojih su stizali časopisi koje smo bez rezerve gutali, začinje pomak iz koga će se razviti autentični high-end nismo ni naslućivali. Postojala su bar dva razloga što su
stvari u to vreme stajale tako. Prvi je to što su iz istog tog Japana u Evropu stizale tone prosečnih uređaja, namenjenih prodaji u robnim kućama i masmarketima. Drugi razlog leži u činjenici da je britanska štampa, koja nam je u to vreme sistematski ispirala mozgove, ignorisala sve ono što je dolazilo sa Dalekog istoka a pretendovalo je na svetski vrh. Englezi su američke uređaje kritikovali zbog visokih cena, nemačku vrhunsku produkciju su (tada kao i danas) prezirali, a japansku ignorisali.
Daleko od ovih providnih i prezira dostojnih trgovačkih i marketinških mahinacija, u svom malom pogonu na periferiji Osake jedan ozbiljan i već veoma iskusan elektroničar stvarao je produkciju koja će narednih decenija suvereno vladati u samom vrhu svetske high-end hijerarhije. Znanje i iskustvo stekao je radeći u razvojnim timovima
Luxmana, u onom zlatnom periodu kada je ova kompanija ispisivala važan deo svetske audio istorije. Njegovo ime je Atsushi Miura. Ovaj čovek stoji iza kompanije A&M limited, iz koje i danas u skoro neizmenjenoj konfiguraciji i dizajnu dolaze uređaji na čijim frontalnim stranama stoje pozlaćene pravougaone pločice sa ugraviranim natpisom - Air Tight. Partner u ovoj manufakturi od samog osnivanja je Miurin kolega i prijatelj Masami Ishiguro, čiji je inženjerski doprinos najmanje ravnopravan. Pošto naš zadatak nije da se bavimo internim odnosima u A&M limitedu, recimo samo toliko da su inicijali njihovih ličnih imena jedan od razloga što se njihova kompanija tako zove. Ono što bi nas trebalo da zanima jesu rezultati ovog plodonosnog partnerstva, čiji su uticaji na razvoj svetskog high-enda daleko nadmašili veličinu ove firme.
U vreme kada je osnovana produkcija AirTight je u ponudi imala tri izlazna pojačala, od toga dva u stereo konfiguraciji, a treće u formi monoblokova. Među pretpojačalima takođe nije bilo previše modela: jedno ultimativno linijsko, jedno skromnije sa fono delom i treće bazirano na beskompromisnoj fono sekciji. Svi navedeni modeli se i danas izrađuju i gospodin Miura je jednom izjavio da bi ponuda do danas ostala neizmenjena da svetsko tržište nije tražilo još. Tako su pod uticajem renesanse single-end epohe ponuđena još dva pojačala ovog tipa, a kasnije još nekoliko uređaja, uključujući i tri modela ezoteričnih MC zvučnica.
Srećni i bogati vlasnici su na taj način u potpunosti zadovoljeni, ali tržište je imalo dalje zahteve. Tražilo je uređaj koji će sačuvati većinu suštinskih osobina Air-Tighta, čija zvezda nije bledela već duže od dvadeset godina, ali po ceni koja bi bila prihvatljiva audiofilima skromnijih finansijskih mogućnosti. Gospodin Miura je ove godine odgovorio i na ovaj zahtev. Osnovao je diviziju svoje firme na Tajvanu, dao joj je ime Acoustic Masterpiece i kao prvi model u okviru ove nove priče ponudio integrisano lampaško pojačalo AM201. Ovaj uređaj je tema teksta koji čitate. Pre nego što napišem bilo šta o AM-201, želim da samo ukratko navedem svoja lična
iskustva sa originalnim Air-Tight uređajima. U svom stanu sam slušao stereo pojačala ATM-1 i ATM-2 sa pretpojačalom ATC-1 u kombinaciji sa mojim Pro-Ac zvučnicima. Uvek kad odem kod prijatelja slušam monoblokove ATM-3 sa preampom ATC-2 i pripadajućom fono sekcijom. Drugi prijatelj uz Pro-Ac D-100 zvučnike sluša ATM-2 pojačalo i ATE-2 preamp, te sam i tu kombinaciju slušao i zajedno sa vlasnikom je podešavao i nameštao. Prema tome, moje iskustvo sa ovim uređajima nije zanemarljivo i ovo navodim ne da bih nekog impresionirao (dečje bolesti sam preležao kad sam bio dete) već da bih vam pokazao da imam osnova da AM-201 poredim sa onim sa čim ih je logično porediti, a to su izvorne Air-Tight sprave.
Iako formalno ne pripada osnovnoj liniji uređaja kuće koja ga je projektovala i izradila, AM-201 po dizajnu zadržava stil i linije na koje smo navikli tokom svih ovih decenija u kojima smo voleli i poštovali ovu firmu. Ako bi trebalo u jednoj reči koncentrisati sve ono što nam se u tom dizajnu sviđa, ta reč bila bi – nepretencioznost. Dimenzije uređaja su nestandardne i kada ga prvi put vidite pred sobom pomislićete da je manji nego što ste očekivali. Širok je oko 36, a dubok oko 30
centimetara, dok je visina 17 centimetara. Prednja i zadnja ploča izrađene su od aluminijuma debljine 8 milimetara i polirane su i brušene do one granice kad počinju da dobijaju satenski sjaj. Tu su stali, jer su želeli i postigli da finiš aluminijuma ne bude mat, ali da isto tako ne bude ni previše sjajan. Sama šasija i poklopci transformatora obojeni su u nijansu sive koja u sebi ima nešto tamnozelene, ili se bar tako čini. Poklopac koji pokriva bokove izrađen je od punog drveta i takođe finiširan u polumat varijanti, koja zaokružuje ukupan estetski utisak. Teško je reći da li je lepši sa tim poklopcem ili bez njega jer drvo je obrađeno perfektno, sa vrlo dobro pozicioniranim duguljastim otvorima za hlađenje lampi, ali je isto tako predivno držati ga otvorenog i gledati lampe koje diskretno osvetljavaju skladne i besprekorno obrađene kapsule transformatora. Na prednjoj ploči su četiri mala preklopnika, čiji je izgled poznat odranije sa Air-Tight uređaja. Iako su manji od standardnih prekidača i selektora, pri korišćenju deluju pouzdano i meko. Tu su on/ off prekidač, selektor za kontrolu bijasa, taster potenciometra i selektor linijskih ulaza. U sredini, u gornjem delu prednje ploče, takođe nešto što je postalo skoro zaštitni znak za Air-Tight: predivni, pomalo retro oblikovani instrument za kontrolu bijasa izlaznih lam-
pi. Na ovu jednostavnu konfiguraciju ćete se navići veoma brzo i njena svedena lepota će vam postepeno postati bliska. Nijedan detalj ovde nije suvišan, a minimumom sredstava ostvaren je i estetski i upotrebni maksimum. Na zadnjoj ploči je takođe sve potpuno čisto i pregledno. Četiri para RCA činčeva, zvučnički terminali odličnog kvaliteta, izolovani transparentnom plastikom, sa odvojenim konektorima za 4 i 8 oma, kao što je red kod lampaških uređaja. Na suprotnom kraju je Euro utičnica za strujni kabl sa pripadajućim osiguračem. Debljina zadnje ploče od 8 milimetara je, ponavljam, iznenađujuća i impresivna. Horizontalni duguljasti otvori za hlađenje lampi pojačavaju taj utisak. Sve je izbrušeno i doterano sa doslednošću i pažnjom koje ne možete prevideti. Čitav uređaj deluje kao komad nakita izrađen sa ljubavlju, poštenjem i pažnjom nekog starog posvećenog majstora.
Elektronska konfiguracija uređaja je jednostavna i čista. Radi se o 15 godina staroj ideji da se napravi integralno pojačalo sa četiri EL-84 izlazne lampe po kanalu. Na ulazu je jedna dvostruka trioda ECC 83, na koju preko Alps potenciometra od 250 kilooma dolazi signal iz linijskog izvora. Slede dve ECC 82 (jedna po kanalu), koje su drajveri izlaznih lampi. Na prvi pogled standardna shema, ali promišljena i doterivana poslednjih deceniju i po. Gospodin Ishiguro i Miura san želeli su da urade mali, ne preskup biser u kome će se ogledati njihovo iskustvo, znanje i posvećenost. Reakcije svetske audiofilske javnosti govore da su uspeli.
Kod uređaja ovog proizvođača ne vredi mnogo gledati lampe. Na njima može da piše gde su proizvedene, koji fabrika ih je napravila i u kojoj zemlji. Međutim, gospodin Miura ih bira po nekim drugim parametrima i uređaji na kojima ih testira i uparuje su posebna priča, koja nadilazi ambicije ovog teksta. Ono što sa sigurnošću mogu da vam kažem jeste to da će AM-201 najbolje raditi sa originalnim lampama dobijenim od proizvođača. Prvih nekoliko godina nećete imati brige.
Kada dođe vreme za zamenu lampi, ne pokušavajte da sami nađete bolje, kvalitetnije ili poznatije. Kontaktirajte uvoznika i nabavite novi set direktno od A&M limiteda. Ovo je najjeftiniji i najsigurniji način da vaš uređaj i dalje radi kako treba. Svi pokušaji mojih prijatelja da na drugi način zamene lampe završavali su se razočaranjem. Gospodin Miura tu zna nešto što mi ne znamo, kao što i niz drugih detalja u elektronskom dizajnu i konstrukciji svih njegovih uređaja nosi sna-
žan lični pečat, koji možete voleti ili odbaciti. Oni koji vole ovu priču, čine to svim srcem. U narednom delu napisaću i zašto je to tako, kakav će muzički doživljaj ovaj specifični koncept proizvesti u vašoj sobi.
Nedavno sam u okviru Bemusa u dvorani Ateljea 212 slušao koncert francuskog ansambla za ranu muziku La Poeme harmonique. Ansambl je poznat i po tome što muzički materijal izvodi isključivo na autentičnim instrumentima, izrađenim u vreme kada je ova muzika komponovana. Ovo izvanredno muzičko iskustvo me je danima posle koncerta ispunjavalo i nosilo. Na sceni su sve vreme gorele sveće i to je bilo jedino svetlo koje je osvetljavalo muzičare. U tom ambijentu je sve, pa i publika, zvučalo tiše i mirnije od uobičajene atmosfere na koncertima klasične muzike. U toj tišini tonski karakter instrumenata, od kojih je većina stara po nekoliko stotina godina, došao je do izražaja i osvojio nas u potpunosti. Ovi izuzetni muzičari su svirajući dela renesansnih kompozitora uspeli da nas prenesu u vreme kada je život bio mirniji i lepši, a muzika nežnija i tiša.
Danima posle koncerta preslušavao sam svoje diskove na kojima je klasična muzika snimana uz korišćenje autentičnih instrumenata. AM-201 se već uveliko odomaćio u mojoj kući i ja bih preko dana slušao džez, rok i ostali uobičajeni repertoar, ali uveče, kada se buka grada smiri, stavljao sam u svoj stari Sony ES-77 najbolje diskove Archiv produkcije, vraćao se u dvoranu Ateljea 212 i dalje u Evropu 17. i 18. veka. Ne želim da vam pričam o tome da li je ovaj uređaj dobar i kako reprodukuje bas ili visokotonsko po-
dručje. Za 2.750 evra, koliko košta kod našeg uvoznika, trebalo bi, valjda, da radi dobro i to zaista nije pitanje. Pitanje je da li je po mom ili vašem ukusu način na koji ovaj uređaj to radi i naravno, možemo li sebi da priuštimo zadovoljstvo da ga kupimo. Ono što hoću da vam prenesem je osećaj sreće koju sam doživeo u tim noćima dok su sobu ispunjavali tonovi Bahovih branderburških koncerata ili Vivaldijevih kamernih kompozicija. Shvatio sam, iako o tome nisam mislio, šta je to što originalne instrumente razlikuje od savremenih. Punoća i tonski kolorit koje sam ovde doživeo mogu se porediti samo sa sećanjem na ukus vrhunskog arhivskog vina u onim retkim i dragocenim prilikama kada ga ispijate sa pravim ljudima i u pravoj atmosferi. Duboko u noći, već potpuno opijen i presrećan, odlazio sam na spavanje, preko volje isključujući AM-20. Jedino po čemu bih znao da je pojačalo prestalo da radi bilo je gašenje svetla na divnom kružnom instrumentu na prednjoj ploči. Transformatori na ovoj fantastičnoj mašini su potpuno nečujni, a iz zvučnika, čak ni kada se potpuno približite, nećete čuti nikakav brum.
Snaga koja je deklarisana na 22 W po kanalu potpuno je dovoljna da u kućnim uslovima potera moje Pro-Ac D-38 zvučnike do punog dinamičkog raspona. Kada se prisetim utisaka u kombinaciji sa Air-Tightom ATM-1 koji je deklarisan na 36 W po kanalu, jedino što moram da priznam jeste da rezerva snage koju sa ovim pojačalom jasno osećate pruža dodatni utisak sigurnosti i autoriteta. Sve ostalo je veoma slično, što ne treba da čudi s obzirom na zajedničko poreklo i izlazne transformatore istog proizvođača.
Dnevna slušanja, koja su bila orijentisana na džez muziku, takođe su bila ispunjena
„Impresivno je koliko su tonovi činela i visoki registar klavira reprodukovani prirodno i živo.“
zadovoljstvom. Bobo Stenson trio, čije diskove slušam intenzivno u poslednje vreme, zvučao je snažno i izbalansirano, ali nikada oštro ili tvrdo. Impresivno je koliko su tonovi činela i visoki registar klavira reprodukovani prirodno i živo. U jednom trenutku sam shvatio da sa lakoćom mogu da razlikujem boju tona Stensonovog klavira od boje Jarrettovog, koji je moj potpuni favorit u savremenom džez stvaralaštvu. Jarrett svira na hamburškom Stainway koncertnom klaviru i on tvrdi da je on bolji od istog proizvedenog u njihovoj fabrici u Njujorku. Možda uobražavam, ali čini mi se da se ovakve nijanse na Miurinim uređajima čuju lako, a na drugim lampašima koje sam slušao malo teže.
Ovde moram da istaknem jedan detalj koji potpuno zaokružuje celu priču. Beogradski distributer Air-Tighta je pre nekoliko meseci pozvao gospodina Miuru i postavio konkretno pitanje: Koje kablove preporučujete uz vaše uređaje? Dobio je precizan odgovor: "Većina vlasnika naših uređaja u Japanu, ali i u svetu, koristi Nanotec kablove." Naravno, ovi kablovi su vrlo brzo bili u Beogradu. Moje kompletno iskustvo sa pojačalom AM201 vezano je za ove kablove. Radi se o 2x2 metra zvučničkog kabla Golden Strada #79 nano 3 Limited, interkonektu G.S. #201 nano 3 i strujnom kablu G. S. #302 nano 3. Priznajem da do sada nisam čuo za ovu produkciju i bio sam radoznao da čujem razliku u odnosu na moje standardne Pro-Ac zvučničke kablove i ostale žice koje koristim u svom sistemu. Nanotec je tipični japanski proizvođač, sa specifičnom filozofijom i potpuno jedinstvenim pristupom proizvodnji. Suština je u tome što oni, za razliku od ostalih svetskih proizvođača, OFC provodnike koje koriste za svoje kablove tretiraju koloidnim srebrom (20%) i koloidnim zlatom (80%). Tehnološki postupak je komplikovan i spada u high-tech tehnologije, gde se zlato i srebro u formi nano čestica, a u odnosu koji sam naveo, nanosi na bakarne provodnike. Kao izolacioni materijal koriste pirinčanu hartiju, pamuk i visokokvalitetne PVC materijale. U bogato ilustrovanim prospektima koje isporučuju uz svoje proizvode detaljno objašnjavaju konfiguraciju kablova i smisao zahvata koje su sproveli.
Kada počnete da slušate ove žice, objašnjenja vam više neće biti potrebna. Sve ono što je dobro i kvalitetno na AM-201 uz Nanotec zasija blistavije i lepše. Visokotonsko područje i gornja sredina pretvaraju se u magiju. Zvučna slika postaje šira i dublja, prozračni-
ja i življa. Ovi kablovi su za mene potpuno otkriće, jer nisu preterano skupi, impresivno izgledaju, zvučno su u rangu najboljih srebrnih kablova, ali nemaju onu ponekad opterećujuću težinu koju sa sobom nosi čisto srebro.
Pisanje za audio-časopis je posao koji se radi iz ljubavi i potrebe da sa drugim ljudima podelite svoja razmišljanja o zajedničkom hobiju i strasti. Ipak, ovo pisanje je ponekada naporno, traži vreme i strpljenje. Postoje, međutim, trenuci u kojima se ono pretvara u potpuno zadovoljstvo. Ovo je jedan od takvih trenutaka. Pišem o predivnom biseru audio-industrije čije nevelike dimenzije i umerena snaga samo doprinose njegovoj lepoti i kvalitetu. Pišem o kablovima koji su me oduševili. Znam da sam subjektivan i da će to možda mnogima zasmetati. Naš odnos prema životu i stvarnosti, pa i prema snovima, jeste i mora biti subjektivan. Nešto volimo, nešto drugo, isto tako dobro i vredno - ne volimo. U toj slobodi izbora i jeste lepota življenja. Ovo o čemu sam pisao jeste moj izbor. Možda će biti i vaš, ja bih to voleo. Voleo bih da imate sredstava, volje, sluha i ljubavi za ovakve sprave.
Gospodin Atsushi Miura je veoma skroman, ali i veoma bogat čovek. Mi kupci iz Srbije ne možemo mnogo uticati na ove činjenice. Možemo da ga poštujemo jer on to kroz svoj rad zaslužuje. On, kao i ostali bogati ljudi, ima veoma jednostavan ukus: voli i proizvodi samo najbolje.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Estetika na najvišem nivou.
Jednostavna, ali vrhunska elektronska konfiguracija.
Najviši standard izrade.
Zvučni kvalitet na nivou high-enda.
MINuS
Nisam registrovao ništa što bih mogao da navedem kao nedostatak.
AM-201
Kontinualna snaga: 2x22 W na 4 i 8 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 25 kHz
Izobličenja THD: <1%
Broj linijskih ulaza: 4
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije: 173x358x295 mm
Masa: 15 kg
Cena: 2.750 evra
One HiFi, 011/212-9117
Nova linija ovog engleskog proizvođača obećava više od samog oblačenja u čelični oklop
uprotekle dve decenije Arcam je imao prilično stabilnu reputaciju pristupačnog hi-fija, jednog od najboljih engleskih odgovora na pitanje o putevima ulaska u hi-fi i, s druge strane, manje ambicioznih muzičkih setupa. To, nikako ne znači da ovo ime u gornjoj srednjoj klasi hi-fija treba shvatiti manje ozbiljno. Arcam uređaji su oduvek bili povezani sa iznenađenjima koja ovaj segment krije.
Pre nepuna dva meseca Arcam je lansirao novu liniju pod nazivom FMJ, koja je nasledila prethodnu gamu DiVA. "Full Metal Jacket" linija, nazvana po akustički umrtvljenim čeličnim šasijama, obuhvata pojačala A18, A28 i A38, CD plejer CD17 i CD-SACD plejer CD37, koji će se pojaviti do kraja ove godine. Udruženi sa ovom šasijom su i Arcamova "maska tišine" i "stealth mat", koji izoluju uređaje od mehaničkih, elektromagnetnih i radio smetnji.
Dok je najviše očekivani A28, naslednik A80,
zadržao dosta od svog prethodnika i uglavnom dobio FMJ kućište i dizajn, Arcam se izgleda najviše pozabavio svojim entry-level modelom A18, koji je ovog meseca na našem testu. Sa cenom od 650 evra, A18 nudi tonski i funkcionalno više od svojih konkurenata. Reč je o digitalno kontrolisanom integralcu sa jednim obrtnim tasterom, koji u kombinaciji sa odabranom kontrolom omogućava sva podešavanja, od jačine do varijabilne osetljivosti ulaza putem A/D konvertora. Uređaj poseduje četiri linijska ulaza, dva tejp ulaza i gramofonski MM ulaz. Ovome treba dodati i ulaz za portabl plejer sa 3,5-milimetarskim džekom na prednjoj ploči. Sa zadnje strane se nalazi i izlaz za snagaš, kao i izlaz za jedan par zvučnika. Unutrašnjost otkriva vrlo kratke putanje signala, koje počinju i završavaju se na zadnjoj strani, na višeslojnoj štampanoj ploči. Napajanje obezbeđuju torusni trafo i bogata ispravljačka sekcija sa zvezdastim uzemljenjem, što za posledicu ima vrlo
nizak prag šuma i tihu pozadinu, kao i znatno poboljšan tranzijentni odziv na basu.
Uz pojačalo se isporučuje sistemski daljinski upravljač CR10. Teško je dobiti ovoliko od najslabijeg modela pojačala, zar ne? Iako fleksibilan i sa dosta funkcija, A18 zadržava tipičnu svedenost i jednostavnu spoljašnjost, neku vrstu engleskog understatementa. Last but not least, Arcam i dalje daje petogodišnju garanciju – otkrijte zašto Arcam želi da se vežete za njihov uređaj.
Poboljšanja kompletnog tonskog dela u odnosu na prethodnu seriju DiVA su odmah čujna. To se pre svega odnosi na bolju transparentnost i koherentnost celog opsega.
A18 ne pati od problema koji su se ranije mogli čuti, posebno na jeftinijim modelima, poput šuškavih suglasnika, basa "iz kutije" i dominacija visokog spektra pri angažovanom srednjem opsegu. Visoki opseg je sada vrlo dobro integrisan sa sredinom, što kao da je odvezalo i oslobodilo bas, koji ima bolju dinamiku i definiciju, jednim delom zbog poboljšanog napajanja, a drugim zbog odsustva koloracije u srednjem opsegu.
Karakter zvuka A18 postaje jasan ubrzo po uključivanju i bitno je različit od dosadašnjeg, što opravdava glasine da je Arcam rešio da promeni svoj karakterističan zvuk. Vrlo glatka reprodukcija je bliska slušaocu zahvaljujući ponešto isturenom srednjem opsegu, koji ipak ne narušava transparentnost muzičkih detalja, niti rekonstrukciju pozornice. Stereo prostor je vrlo solidan, sa primetnom visinom i dubi-
Milan M. Miloševićnom sa kojima nije teško poverovati u zvučnu iluziju.
A18 je uglavnom stabilan na srednjoj snazi, ali preko toga može pokazati određena ograničenja. Naime, ukoliko želite da slušate muziku na realističnim nivoima glasnoće, Arcam je potrebno upariti sa zvučnicima veće efikasnosti od 89 dB, kako ne bi dolazilo do klipinga na glasnim deonicama. Iako se ovo dešava vrlo retko, suptilna izobličenja će se najpre javiti u srednjem opsegu, u vidu koloracije, tako da će, primera radi, glasno puštena horska kompozicija ubrzo dotaći limit pojačala. U ovim situacijama dolazi do pojave drugih harmonika, što je najverovatnije uzrok zasićenja i tvrđeg zvuka kako se približava zoni klipinga. Dok god je osetljivost zvučnika zadovoljavajuća, Arcam nije probirljiv u pogledu njihove ćudljivosti, mada sama njegova specifikacija navodi da je na dvostruko nižoj impedansi, dakle na 4 oma, stabilan na 70 W u pogledu izobličenja, ali sa samo jednim kanalom u upotrebi. Frekvencijski opseg A18 je limitiran na oba kraja. Budući da su i ranija Arcamova pojačala odlikovala ista ograničenja, očigledno je reč o svesnoj nameri konstruktora. Nedostatak basa je primetan već na 35 Hz u uslovima sobnog slušanja, tako da u zvučnoj slici nedostaju oni najdublji tonovi koji prelaze u treperenje vazduha. Ipak, to se ne odražava na prisustvo i ponašanje basa u drugoj oktavi i više, tako da su bubnjevi i bas gitara vrlo dobri i realistični. Sa druge strane, taj nedostatak najniže oktave može uticati na nedovoljno realistično prikazivanje prostora na živim snimcima. Kako god, ovaj nedostatak ne bi trebalo da brine buduće vlasnike, budući da je A18 idealan za male i bookshelf zvučnike, na kojima ovaj opseg nije od značaja. Što se tiče gornjeg opsega, on može zazvu-
čati ponešto zatvoreno. Za gudače je karakteristično da proizvode jače harmonike u srednjem opsegu nego u visokom, zbog čega zvuče pomalo podvučeno i manje precizno. Ovakav tonski karakter za posledicu ima, primera radi, gudački kvartet ili vokal koji mogu biti pomalo istureni, ali zbog toplog sazvučja pojačala i bliskiji slušaocu. Sve ove primedbe stoje u poređenju sa rigoroznim zahtevima za neutralnošću, dok se u stvarnom životu pretvaraju u ugodnu reprodukciju.
Retka je i lepa prilika da je pojačalo opremljeno gramofonskom sekcijom i da se u test uključi i vinil. Kao što smo već pomenuli, A18 ima varijabilnu osetljivost ulaza. Zvuk samog RIAA pojačala je solidan, živ i dobar je odgovor na zahteve analogne reprodukcije. Srednji opseg je i ovde neznatno pozicioniran napred, dok je pomalo primetan i raniji pad visokog spektra, tako da će idealan partner biti glava nešto svetlijeg zvuka.
Arcam je uspeo da u novoj liniji zadrži dosta od svog prepoznatljivog zvuka i kvaliteta, koji ga preporučuje u klasi optimalnog odnosa cene i performansi. Ukupan utisak o A18 je koherentnost i to je možda najjača strana ovog pojačala, što za posledicu ima finu reprodukciju svih muzičkih stilova. U pogledu dinamike i dramatičnosti Arcam je na mirnijoj strani u strogim hi-fi standardima, ali, sa druge strane, ne ide za tim da impresionira slušaoca i vrlo dobro izlazi na kraj sa sopstvenim kompromisima, kako bi tonske ulaze i izlaze pretočio u zadovoljavajuću i vrlo dopadljivu reprodukciju. FMJ koncept, očigledno, nije samo fejslifting: čelična antirezonantna kutija, osim svojih prednosti, krije i čujna unapređenja u tonskom delu u
odnosu na seriju DiVA. A18 je lako preporučiti za uslove sobnog slušanja u manjim i srednjim prostorijama, u kombinaciji sa bookshelf zvučnicima srednje visoke osetljivosti, pri maloj i srednjoj snazi, kada dolazi do punog izražaja kao britanski pristojan, punijeg zvuka i nenametljiv za pozadinsko i pažljivo slušanje muzike.
PLuS
Vrlo dobro pojačalo u svojoj klasi.
Fleksibilno povezivanje, podešavanje i upravljanje.
MINuS
Povremena nestabilnost na većoj snazi.
Nedostatak krajnje rezolucije.
OPREMA:
OMicromega Stage 2
OB&W CDM-7NT
OOehlbach NF-13
OVdH D-352
FMj A18
Topologija: integrisano stereo pojačalo
Snaga: 2x50 W (na 8 oma)
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,01% (1kHz, 80% snage)
Ulazna impedansa: 22 kilooma (line), 47 kilooma (RIAA)
Ulazna osetljivost: 250 mV - 1,5V (line), 2,515 mV (RIAA)
Odnos signal/šum: 98 dB (line)
Ulazi: 4x line, 2x tape, 1x RIAA, 1x mini-plejer
Izlazi: 1x preamp, 2x tape
Dimenzije: 432x275x85 mm
Masa: 7,2 kg
Cena: 650 evra
AV impuls, 011/3622-139
Manje poznat na našem tržištu od drugih imena iz svoje klase, Creek je nedavno dobio i zvaničnog distributera u Srbiji, tako da kod nas ulazi bez dovoljno predznanja široke publike o njegovoj istoriji i onome što ga je učinilo poznatim i popularnim.
Konstruktor Majkl Krik je jedan od osnivača pravca koji čine uređaji dobrog zvuka u ekonomskoj klasi, koji su pozajmljivali rešenja, a često i komponente iz viših klasa, trudeći se da kompromis bude na strani cene, pre nego na strani reprodukcije, i to su uglavnom postizali, sa manje ili više uspeha.
Poslednjih godina srednja klasa uređaja je nesumnjivo dospela u krizu, pogođena posledicama jeftine proizvodnje i usmeravanjem pažnje proizvođača na kućni bioskop (mada ovaj poslednji pati od ništa manjih nedostataka kao i dvokanalni audio). U takvoj klimi, koju karakteriše preovlađujuće nezadovoljstvo "stereo" ciljne grupe, firme kao što su Cambridge Audio, Arcam i Creek nastoje da održe stari sjaj hi-fija unoseći tehnološke inovacije u oprobana inženjerska rešenja.
Pojačalo iz serije Evolution je integralac snage 2x85 vati koju crpi iz napajanja sa torusnim trafoom od 250 VA sa zasebnim izvodima za stabilisane i nestabilisane napone, kao i analogne i digitalne linije, i višestrukom filtracijom od oko 22.000 mikrofarada, što je Creek sada prvi put prime -
nio u ovoj klasi uređaja. Osim upravljačke elektronike, sve komponente su konvencionalne. Naime, proizvođači audio-opreme se sve češće odlučuju za minijaturne SMD poluprovodnike, iz više razloga: njihova cena je niža, smanjuju se ukupne dimenzije štampane ploče, a skraćuju se i putanje signala, tako da su ovakve konstrukcije manje osetljive na smetnje i mikrofoniju. Creek je, međutim, odabrao tradicionalne poluprovodnike visokog kvaliteta (signalni polipropileni) i velikih vrednosti i dimenzija (naročito otpornika), eliminišući SMD poluprovodnike kao temperaturno nestabilne i manje muzikalne. Na ukupno pet linijskih ulaza (MM i MC sekcije se isporučuju uz doplatu) se nalaze releji kojima upravlja mikrokontroler, slično kao u modelu Destiny. Iza njih slede operacioni pojačivači OPA2134 u duplom diferencijalnom režimu; ista je topologija i drajverskog stepena, ali u diskretnoj tehnici, dok izlazni stepen sa bipolarnim tranzistorima Darlington tipa dolikuje izuzetno velikom pojačanju u otvorenoj petlji, koje se zatim kompenzuje sa ulazom. Diskretno zaštitno kolo brine o eventualnom kratkom spoju, pojavi jednosmerne struje
ili preopterećenju izlaznog stepena. Evo je prvi Creekov pojačivač koji koristi elektronsku kontrolu jačine uz pomoć Burr Brownovog atenuatora PGA2311 sa stepenastim otporima, putem koga se jačina reguliše u ukupno 80 koraka od 1dB, što se prikazuje na prednjem displeju.
Pojačalo je vitko i elegantno, u kućištu od brušenog aluminijuma, sa neočekivano velikim džekom za slušalice, pozlaćenim ulazima i odvojivim kablom za napajanje. CD plejer iz iste Evolution serije je jednakih dimenzija kao i pojačalo. Njegovo srce čini, za ovu klasu pomalo neočekivano dobar, konvertor PCM1738 (24 bita/192 kHz), koji prate operacioni pojačivači OPA2134 sa oznakom SoundPlus (izbor suprotan od mejnstrim primene OPA2604 u konkurentskim uređajima koji pretenduju na skuplji zvuk). Posebna pažnja je posvećenja napajanju, koje čini niskošumni trafo sa C jezgrom, bogata filtracija i čak osam zasebno filtriranih i stabilisanih napona za analognu i digitalnu sekciju, kao i za glavni oscilator vrlo niskog džitera koji je na zasebnoj pločici. Spolja, Evo CD je jednako "stylish" kao i pojačalo. Sa zadnje strane ima pozlaćene
analogne izlaze, kao i električni digitalni i TOS-link. I ovde je napajački kabl odvojiv od uređaja.
Radoznali da čujemo jedan od najboljih plejera u svojoj klasi, kako je najavljen, prvo smo se usmerili na Evo CD. Creek plejeri su oduvek bili poznati kao muzikalni. Već od samog početka zvuk je vrlo energičan, prisutan i ritmičan. Kao što je u jednom testu u ovom broju navedeno, recenzenti otpočinju slušanje bez detaljnih predznanja o uređaju koji testiraju. Zvuk Evo CD-a se na prvi mah učinio kao ezoterična implementacija 16-bitnog TDA1541, ali sa ekstra rezolucijom i detaljima. Evo u svom zvuku kao da optimalno spaja ritam i čvrstinu stare škole CD plejera sa rezolucijom i suptilnošću 24-bitne tehnologije, što je, priznaćete, redak slučaj, posebno u ovoj klasi, gde se za analitičnost žrtvuju atak i životnost, a suptilnost može ubiti dinamiku do krajnjih granica. Zvuk je tonski prilično uravnotežen, ali je dinamički vrlo razigran, kao da je na steroidima: bubnjevi, glasovi i instrumenti prirodno dolaze u prvi plan, iskačući pred slušaoca, ali ne i ispred ostatka slike. Tajming je takođe za pohvalu. Zaista je retko čuti ovakvo sazvučje. Evo pojačalo smo takođe prvo uključili u poznati sistem, a kasnije i zajedno sa pripadajućim CD plejerom. On je takođe "stunner", iznenađujuć na prvo slušanje, ali i nakon prvog utiska vrlo dobro održava pažnju usmerenu na muziku. Detaljnost Evo pojačala je vrlo dobra, u svakom slučaju poboljšana u odnosu na ranije generacije. Srednji i visoki spektar su posebno zanimljivi. Naime, u kamernoj muzici visoki spektar može zvučati previše svetlo i za sobom prirodno povući i srednji opseg napred, prema slušaocu. Na angažovanom materijalu visoki tonovi se
uvlače na "svoje" mesto i cela slika se tonski balansira. Ova obrnuta logika visokih tonova u odnosu na veliku većinu pojačala sa sobom nosi jednu vrlo dobru osobinu, a to je neka vrsta prirodnog loudnessa, što pojačalo čini ugodnim za dugo slušanje. Primetna je ponešto ograničena dinamika u basu, mada je ovaj opseg vrlo precizan. Slično kao kod Arcama A18, postoji ograničenje u najniže dve oktave, mada Creek to nadoknađuje kontrolom srednjeg i gornjeg basa, koji nikada nisu premodulisani niti previše podvučeni. Uprkos tome, Evo je na "mesnatoj" strani neutralnog, delom verovatno i zbog upotrebe pomenutih operacionih pojačivača na ulazu koji mogu dati takav karakter zvuku. Izgleda da u ritmičnosti pojačalo zaostaje za plejerom, iako su i ritam i tajming vrlo dobri.
Nova Evolution serija predstavlja perjanicu ranga kome pripadaju britanska imena s početka ovog teksta, ali i Rotel. Ekonomska klasa uređaja, između 500 i 1.000 evra, čini se nudi bolji izbor nego ranije. Creek Evolution ćete odabrati ukoliko ste ljubitelj čvrstog, autoritativnog i direktnog, neposrednog zvuka, uz bogatstvo detalja i zadovoljavajuću dinamiku.
U smislu ovih osobina, glavnu ulogu u kreiranju zvuka ovog tandema čini Evo CD plejer, koji je moguće iskoristiti i u drugim sistemima, u cilju tonske kombinatorike, ali i uparivanja sa skupljim komponentama, koje nesumnjivo zaslužuje. U spoju sa Evo pojačalo ukupan zvuk može biti sviše direktan i angažovan za nečije uši. Osim izvesnih ograničenja u pogledu pune dinamike, pojačalo odlikuju dobra istrajnost u reprodukciji, ritmičnost i tonska ravnoteža, uz manji nedostatak dinamike u basu. Njegov zvuk je otvoren, na momente može zvučati svetlo, mada je ukupno vrlo preporučljiv, naročito za ljubitelje rok i pop muzike.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Otvorena i precizna prezentacija CD-a.
Direktan i kontrolisan zvuk pojačala.
MINuS
Blago ograničena dinamika pojačala.
CD traži odgovarajući sistem da ne bi zvučao presvetlo.
OPREMA:
OMicromega Stage 2
OB&W CDM-7NT
OOehlbach NF-13
OVdH D-352
Evolution pojačalo
Topologija: integrisano stereo pojačalo
Snaga: 2x85 W (na 8 oma)
Ukupna harmonijska izobličenja: <0,1%
Frekvencijski opseg: 5 Hz – 50 kHz (-1 dB)
Ulazna osetljivost: 415 mV (za 50 W)
Odnos signal/šum: 96 dB
Ulazi: 4x line, 1x tape
Izlazi: 1x preamp
Dimenzije: 432x342x80 mm
Masa: 8,5 kg
Cena: 630 evra
Evolution CD plejer
D/A konvertor: Burr Brown PCM1738, 24 bita/192 kHz
Frekvencijski opseg: 1 Hz - 20 kHz +/-0,25dB
Dinamički opseg: 100 dB
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,0008%, 1 kHz 0dBFS
Ukupna izobličenja i šum: -97 dB
Izlazna impedansa: 50 oma
Minimalno opterećenje izlaza: 1 om
Dimenzije: 432x342x80 mm
Cena: 630 evra
AV impuls, 011/3622-139
Stereo komponente su njihov prioritet, nešto po čemu je kompanija postala poznata. Da li će takva tradicija biti nastavljena? Očigledno je da se Marantz sa kvalitetnim uređajima i dobrim dizajnom polako vraća, kako na naše, tako i na svetsko tržište. To govore i EISA nagrade koji su dobili njihovi top-modeli. Uvek je bilo veoma zanimljivo testirati Marantz, pa tako nastavljamo s ovom tradicijom.
Dva Marantza koja su se našla na našem testu pripadaju najnovijem izdanju 6002 serije. Ovog puta u pitanju su klasični modeli bez SE, OSE i KI potpisa kakve smo već imali prilke da testiramo. Ipak, ova konstatacija nije potpuno tačna jer modeli PM6002 i CD6002 svoju konstrukciju zasnivaju upravo na OSE modelima. Marantz je ovog puta ponudio dva uređaja u budžetskom segmentu koja nisu dodatno obogaćena preciznim elektronskim elementima, niti štelovana dugotrajnim slušanjem. Ipak, konstrukcija je ispoštovala i više od potrebnog za kvalitetnu reprodukciju. Pojačalo sa masivnim torusnim trafoom, dva puta po 10.000 mikrofarada sa Sanken tranzistorima na izlazu i Shottky diodama u kolu - to je proveren recept za kvalitet. Nominalna snaga modela PM6002 je 45 vati po kanalu, što je optimalna snaga u ovoj klasi. Uključivanjem pojačala aktiviraju se releji za zaštitu i za dva para zvučnika. Ovo može da traje koji sekund, ali je dovoljno brzo za sve nestrpljive korisnike. Prateći CD plejer je takođe solidno konstruisan, korišćenjem već oprobanog re -
šenja. Baziran je na 24-bitnom integrisanom konvertoru Cirrus Logic CS 4398, koji u sebi sadrži digitalnu interpolaciju, Delta-Sigma konvertor petog reda, kontrolu jačine, kao i analogni filter. Integrisano napajanje u CD-u čine klasično C jezgro i ostatak elektronike u izdvojenom metalnom kućištu, čime se smanjuje interferencija. Iznenađuje podatak da je kapacitivnost Elna kondenzatora u CD plejeru identična kao na pojačalu PM6002. Naravno, konstruktori znaju zašto i verovatno dobro obavljaju svoj posao, čak i kada ih Ken Ishiwata ne kontroliše, što potvrđuje svojim potpisom na uređajima.
Marantzov tradicionalni dizajn se i na ovim modelima pokazao kao veoma dopadljiv. Prednje ploče su od brušenog aluminijuma, a LE diode svetle crveno. Sve to pomalo podseća na vintage dizajn. Kvalitet je naravno nešto lošiji nego onaj iz zlatnih godina hifija, ali je masa plejera od 4,7 kilograma veoma solidna za današnje uslove. Displeji na CD plejeru i pojačalu su postavljeni central-
no na prednjoj ploči. Korišćenje Marantzovih uređaja je, kao i kod prethodnih modela, veoma jednostavno i ergonomski dobro rešeno. Tasteri pružaju umereni otpor na pritisak, a potenciometar je dobro dampiran. Konektori za zvučnike na PM6002 su plastični, ali dovoljno kvalitetni i masivni. Ugrađeni su i strujni konektori, kako na PM6002, tako i na CD6002, što je dobro za ovu klasu, pa shodno kvalitetnoj konstrukciji vredi koristiti i nešto kvalitetnije kablove. Za prvu pomoć u pakovanju dolaze klasični strujni kablovi i činčevi. Od konektora, pored klasičnih analognih, nije izostao ni D-bus za povezivanje drugih Marantzovih uređaja. Daljinski je prosečnog kvaliteta i prati celu seriju Marantz uređaja koje smo testirali. Sa njim smo se već dobro upoznali - veoma je funkcionalan i zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kako su komponente izvađene iz kutije potpuno nove, ostavili smo ih nekoliko dana da, žargonski rečeno, struja prođe kroz sve elemente, pa da ih tek onda ocenimo. Već
na početku slušnog testa, Jacintha nam je albumom "Jacintha Is Her Name" otkrila nešto što smo potajno očekivali. Performans je bio prijatan, uz nešto isturen srednjotonski opseg, sa veoma izraženim basom i nešto povučenijim, ali dovoljno detaljnim visokim tonovima. Snage je bilo na pretek, pa je subjektivna procena da ima više vati po kanalu nego što je deklarisano; bez problema će pogoniti većinu kutija. Kao i do sada, bilo je veoma prijatno slušati na Marantz sistemu većinu muzičkih materijala koje koristimo za test. Nažalost, zvuk ponekad ume da se otrgne kontroli, pa da dinamične i brze deonice učini oštrim i neprijatnim, uprkos solidnoj prostornosti i definiciji. Pokušali smo da rešimo ovaj problem različitim kablovima i postavkama, ali nažalost nismo uspeli. Kada se Marantz sistem razdvoji, solo perfomans pojačala sa različitim izvorima zvuka, od DVD do CD plejera, govori da što se amplifikacije tiče nema iznenađenja. Transparentnost i definisan srednjotonski opseg sa dobrim i punim basom utvrdila je Patricia Barber na albumu "Nightclub". I ostatak muzičkog materijala bio je reprodukovan sa lakoćom, a niskotonsko područje je ponekad umelo da se spusti i više nego što bi trebalo.
Ponašanje PM6002 je uglavnom korektno, bez suviše analitike koja bi "udavila" muzikalnost kao zaštitni znak brenda. U uslovima normalnog slušanja pojačalo ima vrlo ravnomerno raspoređenu snagu, sa dosta definicije i prostornosti. Kao izvor zvuka CD6002 je veoma dobar, uz opasku da je danas izgleda teško naći kvalitetan CD plejer u ovom cenovnom rangu. Displej na plejeru se može isključiti čak i na ovom budžetskom modelu. Preporučujemo da ga ipak ostavite uključen jer CD tekst prikazuje veoma dobro i nemoguće ga je zbuniti. Osim audio CD formata, moći ćete da reprodukujete WMA i MP3, a
razliku između ovih formata uspešno će otkriti integrisani Cirrus Logic CS 4398. Rezolucija konvertora je dobra, sa odličnim performansama na papiru, ali izgleda da CD6002 ipak daje pomalo nestabilan napon na izlazu. Otuda veoma prostoran i dobro definisan zvuk, koji u pikovima može da zazvuči preoštro, pa se njegov karakter najbolje može opisati kao "nervozan". Sve pomenuto se i ne može posmatrati kao mana, jer je PM/CD6002 kao sistem u celini veoma konkurentan u svojoj klasi. Do sada se pokazalo da se sa Marantzovim zvukom ne može mnogo pogrešiti, jer on zadovoljava verovatno najširi dijapazon muzičkih ukusa. Tako je bilo i ovaj put.
Pojačalo PM6002 pruža glatku i suptilnu reprodukciju. Njegov karakter zvuka čini ga savršenim za određene tipove muzike, kao što su rok i džez. Ali, i ostali muzički žanrovi zvučaće zadovoljavajuće u ovoj klasi. Izvor zvuka sa Marantzovim pečatom je uvek bio stvar ukusa, pa to ni ovde nije izuzetak. U svakom slučaju, CD6002 se može pohvaliti preciznom i prostornom slikom s pomalo nervoznim karakterom na uštrb muzikalnosti na kakvu smo navikli kod starih Marantzovih plejera.
Posmatrajući sistem u celini, Marantzova kombinacija je dobra, a još bolja kada se pažljivo uklopi sa odgovarajućim kablovima i zvučnim kutijama. Naravno, proverite da li vašem uhu odgovara Marantzov karakter zvuka, a kada je dizajn u pitanju, verujem da će većina korisnika biti i više nego zadovoljna izgledom Marantz komponenti.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Kvalitet ugrađene elektronike.
Dizajn i ergonomija.
Ugrađeni strujni konektori.
Muzikalnost.
MINuS
CD plejer bi mogao biti linearniji.
MuZIKA
Jacintha - "Jacintha Is Her Name"
Patricia Barber - "Nightclub"
CD6002
Formati: CD-R/CD-RW,MP3,WMA
D/A konvertor: Cirus Logic CS4398, 24-bitni
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Zatamnjivanje displeja: 1 korak
Dimenzije: 440x283x87 mm
Masa: 4,7 kg
Cena: 390 evra
PM6002
Kontinualna snaga: 2 x 45/60 W (8/4 Ohm)
Frekvencijski opseg: 10Hz - 50kHz (+0, -1dB)
Damping faktor: 100
Izobličenja THD: 0,01%
Broj linijskih ulaza: 6 analognih RCA, 1 phono
Dimenzije: 440x343x116 mm
Masa: 7,1 kg
Cena: 415 evra
Technomax, 011/212-9740
„Sa Marantzovim zvukom se ne može mnogo pogrešiti jer zadovoljava verovatno najširi dijapazon muzičkih ukusa. “
Najpoznatiji elektrostatički zvučnik silazi u ekonomsku klasu. Da li je i koliko žrtvovano od onoga što ga je oduvek činilo slavnim – i skupim?
Elektrostatički zvučnici su za većinu ljubitelja hi-fija oduvek bili više u domenu mita koji se prepričava a manje stvarno iskustvo, iz razumljivih razloga: ES zvučnici su uvek bili vrlo skupi, kao i pojačala koja su zahtevali, a zahtevali su i velike prostorije da bi razvili puni potencijal – sva tri uslova su teško ostvariva, posebno u našim prilikama. Ipak, elektrostatici ostaju obavezna slušna lektira za svakog istinskog audiofila jer reč je o značajno drugačijoj reprodukciji i doživljaju zvuka od onog koji emituju konvencionalne kutije. Postoji čitav niz faktora koji čine ovu razliku.
Tokom osamdesetih godina vodeći model
Martin Logana bio je CLS (Curvilinear Line Source), full-range elektrostatik za koji se mnogi zaklinju da je najčistiji i najtransparentniji zvučnik ikada napravljen; njegov zvuk poređen je sa "otvaranjem prozora ispred koga je orkestar". Međutim, CLS je imao i svoje mane, a to je srazmerno mala dinamika dubokog opsega koja nije pružala dovoljno prisustvo, niti udarac basa, da bi čitava slika bila upotpunjena. Uvidevši ovaj nedostatak, Martin Logan je krenuo putem hibridnih zvučnika, uvodeći dinamički bas u
pasivnoj ili aktivnoj izvedbi koji je trebalo da reši nedostatke panela u basu, ali, paradoksalno, i sopstveni nedostatak u odnosu na elektrostatike u vidu veće inercije i značajno drugačijeg tonskog karaktera, kako bi se osigurali koherentnost dva opsega i neprimetni prelazi. Naravno, još uvek ima onih koji poriču da je Martin Logan uspeo u ovome i vraćaju se na "staru školu". Informacija za njih je da je ML najavio skoro pojavljivanje poboljšanog izdanja CLS-a.
Nakon što je ranije ove godine dobio distributera za Srbiju, u septembru je bio zvanično predstavljen na Hi-Files Showu. Za razliku od sajamske prezentacije, koja dopušta izvesno razmetanje, naš izbor je pao na entry level model Source, koji predstavlja prvi Martin Logan po ceni ispod 2.500 evra; prema tome, i dalje nije jeftin, ali je "najpristupačniji" do sada, kako bismo utvrdili "koliko elektrostatika" je moguće dobiti u ovoj klasi.
Izgled elektrostatika nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Vitki, visoki oko 1,30 m, Source se oslanjaju na bazu koju čini zakošena komora 8-inčne papirne bas jedinice sa zadnjim tunelom – zapremina i frekvencija porta, međutim, nisu navedeni u specifika-
ciji. Na nju se nastavljaju prozirni paneli koji igru – optičku i soničnu – čine zanimljivom. Zakrivljene kako bi povećale horizontalnu disperziju i veličinu slušne pozicije, ultralake polietilenske folije prevučene provodljivim slojem, koje sada imaju višu impedansu, nalaze se u visokonaponskom "sendviču" koji stvara spoljašnje napajanje, zasebno za svaki zvučnik. Površina panela povećana je smanjivanjem prečnika i povećavanjem broja perforacija na statorima i sada je približno ekvivalentna dvema jedinicama od 10 inča – tolika je površina isijavanja, što za posledicu ima veću efikasnost. Sada zamislite da tako velika površina ima praktično zanemarljivu inerciju i da pri tom trpi ekskurzije u delovima milimetra, budući da radi samo u srednjem i visokom spektru, ne rastežući se u zonu distorzije, a zatim to uporedite sa konstrukcijom, masom i režimom rada srednje i visoke jedinice u konvencionalnom zvučniku i zaključak se sam nameće.
Panel je dobio novu konstrukciju i izgled: umesto dosadašnjeg okvira od drveta, novi je od duraluminijuma, koji mu daje dodatnu čvrstinu.
Martin Logan je za ovu generaciju hibridnih zvučnika razvio novu topologiju skretnice pod imenom Vojtko (u originalu), minimiziranih izobličenja, koja dodatno obezbeđuje integraciju dva opsega. Rezna frekvencija
nalazi se na inteligentno odabranih 470 Hz. Naime, na ovoj frekvenciji, na kojoj se na početku koncerta sa tona oboe štimuje ceo orkestar, nalazi se većina prelaza između tembra velikih i malih izvora zvuka. Iako o tome nema informacija, verovatno je da panel ulazi u sliku preko high-pass filtera trećeg reda, kako bi se zaštitio od nižeg opsega i sačuvao sopstvenu transparentnost.
Impedansa celog sistema u sebi sadrži razne vrednosti: u zoni od 100 do 1.000 Hz je stabilna oko nominalne vrednosti, sa skokom na oko 60 Hz, što odgovara rezonanci jedinice u portovanoj komori, i još jednom na oko 10 kHz, da bi zatim počela da opada, sve do 1,6 oma na oko 20 kHz.
Source nije plug and play zvučnik. Osim što zahteva duže vreme razrađivanja, prvo slušanje, ukoliko ste naviknuti na konvencionalne kutije, može biti pomalo čudno: primetno odsustvo visokih tonova i netačkasti izvor zvuka koji više ne podvlači u tolikoj meri poziciju i blizinu zvučnika. Samo pozicioniranje zahteva malo više vremena. Budući da se paneli u slobodnom prostoru ponašaju kao dipoli velike površine, odmicanje od zadnjeg zida mora biti oko 1 m, čime je zadovoljen i uslov bas jedinice, s tim što treba istovremeno voditi računa o, iz istih razloga pojačanoj, refleksiji srednjeg i visokog spektra od zida iza slušne pozicije. Pronađite svoje mesto empirijski.
Nedostatak visokih tonova je prolazan, čim uho nauči da ih nalazi na drugačiji način. Njihov kvalitet je zaista poseban: naturalan, bez šuštanja i sa ekstremnim detaljima, kao što je zapušavanje rupe prstom na blok flauti. Diferencijacija instrumenata i glasova je bez ikakvog maskiranja zvukova, a celu sliku odlikuje izrazita vazdušastost, tako da se stiče utisak da zvuk, prisutan i stamen, lebdi u vazduhu, dok zvučnici praktično nestaju ispred slušaoca. Nepostojanje prelaza između srednjeg i visokog spektra daje posebnu prirodnost vokalima i instrumentima.
Tonska pozornica je, zahvaljujući površini isijavanja i rasterećenoj detaljnosti visokih tonova, izrazito prirodno rekonstruisana i bliska, sa potpunom informacijom o dubini. Koherentnost dve jedinice je vrlo dobra, o čemu je vođeno računa pri izboru papira za izradu bas membrane, ali i pri konstruisanju Vojtka. Ipak, ponekad se mogu primetiti kašnjenja basa za promptnim panelima, što je u velikoj meri moguće izbeći postavljanjem zvučnika tako da se kašnjenje odbijenog basa što više umanji.
Početni test sa hibridnim pojačalom Unico Secondo pokazao je uglavnom dobru podnošljivost za skokovitu impedansu Sourcea. Međutim, na klasičnoj muzici se pokazala istinitost primedbi koje se mogu čuti – da Source nije baš pogodan za ovaj žanr. Ono što se zapravo dešava jeste angažovanje panela do mere koja počinje da iscrpljuje rezervu u pojačalu, kada se javljaju artefakti poput izobličenja i naizgled "gužvanja" folije. Prelazak na Unison Research P200, doduše za oko tri cenovne klase dalje od Seconda, otklonio je pređašnje simptome i vratio panele pod čvrstu kontrolu.
Iako je ovim modelom Martin Logan sišao ispod svoje uobičajene niše, Source je sačuvao prilično od imena koje nosi i sasvim je moguće da je jedan od vodećih zvučnika u svojoj klasi, uprkos tome što je osnovni model.
Source odlikuju neprevaziđena brzina i transparencija, posebno u srednjem i vi-
sokom spektru, na koje je pažnja potpuno usmerena. Tonska pozornica i imidžing su neverovatno precizni i životni, kao i prostornost, zahvaljujući neprevaziđenoj rezoluciji visokog spektra. Koherentnost dva opsega je primetna, sa vrlo retkim kašnjenjem basa, uglavnom odbijenog. I pored zakrivljenosti panela, usmerenost je i dalje prisutna, tako da se iz optimalne ose izlazi srazmerno brže nego kod dinamičkih zvučnika. U spoju sa refleksijama portovanog basa, njegova slušna pozicija ostaje relativno uska.
Source je možda manje zahtevan u pogledu pojačala od ranijih ML zvučnika, ali ćete i dalje želeti da ga kontrolišete vrlo snažnim izvorom struje ako želite da doslovno lebdi u vazduhu. Sa modelom Source možete uštedeti na ceni zvučnika, ali ne bi bilo mudro da to činite i sa pojačalom.
PLuS
Verovatno šampion transparencije i detaljnosti u klasi.
MINuS
I dalje izražena horizontalna direktivnost.
Povremeno zaostajanje donje jedinice za panelom.
OPREMA:
OUnison Research Unico Secondo
OUnison Research P200
OUnison Research CDP
Source
Topologija: dvosistemski, hibridni (dinamički/elektrostatički)
Jedinice: 8-inčni dinamički papirni bas, 28-inčni elektrostatički srednji/visoki panel
Frekvencijski opseg: 42Hz - 22kHz (+/- 3 dB)
Rezna frekvencija: 470 Hz
Impedansa: 5 oma (min.1,6 oma)
Snaga: 200 W
Osetljivost: 90 dB
Dimenzije: 1.280x250x370 mm
Masa: 21 kg (komad)
Cena: oko 2.440 evra
4Audio, 011/2759-096
Verujem da je malo onih koji nisu čulu za Dynaudio, ali evo još jedne prilike da se podsetimo početaka ove kompanije.
Priča počinje pre više od 30 godina u Skanderborgu u Danskoj. Malobrojna grupa inženjera nije bila zadovoljna zvukom kakav su tada pružale čak i najskuplje komponente i rešila je da uzme stvari u svoje ruke. Zašto da ne? Možda biste vi mogli isto da pokušate danas? Trud koji je uložio inženjerski tim Dynaudija tokom niza godina rezultovao je mnogobrojnim inovacijama i patentima. Jedan od njihovih pronalazaka je i DDC - Dynaudio Directivity Control, koja je učvrstila kompaniju na svetskom nivou. Tipična karakteristika njihovih zvučnika je jasna i detaljna reprodukcija bez koloracija, s beskompromisnom dinamikom. Upravo zato ne čudi što su BBC Radio & Music studio i mnogi drugi izabrali baš njihove studio monitore. Kao što vidimo na primeru Dynaudija, vremena su se promenila, a audio-industrija je i te kako uznapredovala, pa ako ste odlučili da odustanete od pokretanja vlastitog biznisa, budite uvereni da vas potpuno razumemo. U svakom slučaju, većini čitalaca su verovatno poznate Dynaudio Audience i Focus serije zvučnika, a malo je onih srećnika koji poseduju neki od modela iz Evidence ili čak Confidence serije. Nova Dynaudio Excite serija zvučnika je pristupačna prosečnom kupcu. Pozicionirana je negde između Audience i Focus serija. Excite zvučnici kombinuju visoke audio-performanse i donose pravu muzičku zabavu, kako Danci tvrde. Serija počinje malim X12
zvučnikom, a završava se velikom podnostojećom kutijom X36. Gamu upotpunjavaju centralni zvučnik X22 i jači bookshelf model X16, zajedno sa modelom X32, koji je na testu.
Zvučnici mase 17,2 kg stigli su upakovani u duplu kutiju, zajedno sa propratnim uputstvom i šiljcima. Na samom dnu elegantnog kabineta nalaze se četiri M6 navoja za spajkove. Pri pozicioniranju i postavljanju zvučnika vrlo lako može doći do neželjenog oštećenja poda, što je u uputstvu jasno navedeno. Montirani na fabričke spajkove zvučnici deluju prilično nestabilno, pa preporučujemo korišćenje alternativnih rešenja. Iz kompanije Vox Trade bili su ljubazni da nam ustupe i par Soundcare nožica uz Excite zvučnike, koje su se odavno pokazale kao vrlo praktično i kvalitetno rešenje.
Kabinet s finišom od ružinog drveta izgleda zaista prefinjeno i u kombinaciji sa dimenzijama daje ovim kutijama jednu dozu luksuza. Naravno, stvar ukusa je da li ćete se opredeliti za ružino drvo, javor, trešnju ili crni finiš, a prednji deo kabineta objedinjuje sve ove izvedbe Excite modela. U pitanju je srebrnosiva MDF ploča sa zaobljenim ivicama na koju su montirane zvučničke jedinice.
Važno je reći da je prednja MDF ploča debljine 3 centimetra zato što ona mora da na sebe primi najveći deo vibracija koje stva-
raju jedinice fiksirane na njoj. Na ovaj način konstruktori su dodatno ukrutili kutiju što je od izuzetnog značaja za reprodukciju. Vrlo sličan koncept primenjen je i u Audience seriji, s tim što je bas-refleks port smešten pozadi. Prednji deo kutije ćete moći da vidite samo ukoliko skinete zaštitne mrežice, što je i dobro poznat trik da dobijete nešto otvorenije performanse, bliže optimalnim vrednostima. Uostalom, opširno Dynaudio uputstvo nagovestiće vam to čak i ukoliko ste potpuni laik. Sedite i uživajte u muzici, jer Danci su mislili na sve.
Inženjeri kompanije Dynaudio podržavaju koncept usviravanja zvučnika. U priloženom uputstvu navedeno je da bi zvučnici trebalo da rade nekoliko nedelja kako bi postigli optimalne performanse. Iako ova preporuka možda zvuči kao preterivanje, kako detaljno obrazloženje ovog problema prevazilazi okvire ovog teksta, reći ćemo samo da se u našem slučaju zvuk (iz subjektivne perspektive) menjao tokom perioda od nedelju dana. Možda smo mogli da ih usviramo i malo bolje, ali želja da se čuje poslednja kreacija Dynaudija bila je jača.
Gostovanje Markusa Milera u Sava centru ovog leta ponovo me je pokrenulo da preslušam njegove albume. Stil ovog virtuoza na gitari prepoznatljivim je po naboju i specifičnoj energije. Na pomenutom koncertu je čak uspeo da podigne celu salu SC-a na noge, i to bez ikakvih problema. Ovaj put na testu je pljuštala prava srebrna kiša sa istoi-
menog Milerovog albuma "Silver Rain". Moram priznati da su Excite X32 kutije uspevale da na sjajan način prenesu sve prednosti i mane nove "našminkane" produkcije, koja će verovatno lepo zvučati i na nekoj mini-liniji. U svakom slučaju, muzički materijal je ovde bio relevantno merilo, a X32 se pokazao kao dovoljno brz, transparentan i otvoren. Markusov prepoznatljiv stil sviranja prenet je autentično, s dobrim nabojem energije i osećajem prostora. Gitarske žice su parale vazduh pogonjene Dynaudio zvučničkim jedinicama sa izuzetnom preciznošću. Gitara je zvučala vrlo prirodno i otvoreno, naročito u srednjem i visokotonskom području. Prateće niske frekvencije u numerama "Bruce Lee" i "La Villette" imaju dobar tajming i atak, a dobra definicija ni ovde ne izostaje. Excite zvučnici su ipak zahtevali mnogo kvalitetniju produkciju i izvođenje kako bi pokazali šta zapravo mogu.
Razmišljajući kakvim bi muzičkim materijalom mogao eventualno da zamorim X32 zvučnike, stigao sam do izvanrednog XRCD izdanja, tri slepa miša "Audiophile Reference III". Pažnju sam usmerio na drugu numeru sa pomenutog diska - "My And Only Love" u izvođenju Isao Suzuki kvarteta. Čelo, koje u ovoj numeri dominira, dobro je scenski pozicionirano, a timbar ovog instrumenta zvuči veoma autentično. Dramatični prelazi gudala po žicama dolaze do vas puni naboja. Kada dođe do raspleta ove numere, nećete ostati uskraćeni za fenomenalnu atmosferu i prostornost visokotonskog spektra. Cela Excite serija ima ugrađene magnezijum-silikat-polimer (MSP) membrane, odlivene aluminijumske korpe, aluminijumske namotaje i specijalne soft dome visokotonce. U pitanju je jedinstvena tehnologija, koja je verovatno najviše zaslužna za ovako neutralan i transparentan zvuk modela X32.
Pošto se X32 nije dao prevariti dobrom produkcijom i svirkom Isao Suzuki kvarteta, setio sam se još jedne izuzetno dinamične, ujedno i dramatične numere sa albuma "Companion" Patricije Barber. U pitanju je live obrada hita "Black Magic Woman". Numera kreće polako i uvodi vas u sve brži i dramatičniji ritam. Kako je to i do sada bivalo sa X32, glas Patricije Barber bio je kristalno jasan, komešanje i povremeno dobacivanje
iz publike moglo se čuti veoma precizno, a svirka je bila izuzetno dinamična i verno reprodukovana. Kako ova numera u svom završnom delu obiluje zvukovima udaraljki i seta bubnjeva, pokušao sam da X32 još jednom stavim na test kada je bas u pitanju. Niskotonsko područje je gotovo podjednako dobro definisano koliko i ostali deo spektra. Set bubnjeva u punom naletu čuje se precizno, a udaraljke su dobro definisane od niskog ka srednjotonskom opsegu. Bilo bi još lepše kada bi sve to moglo da ide još malo niže, čime bi se dodatno dobilo na autoritetu i energiji. Naravno, niskotonsko područje uvek možete kompenzovati pozicioniranjem kutija bliže pozadinskom zidu, kako je bas-refleks port na ovom modelu pozadi. Upravo iz ovog razloga zvučnici X32 su zahtevni za pozicioniranje, ali u uputstvu možete naći sve potrebne informacije o tome. Uz zvučnike dobijate i dva kružna sunđera, koji služe za dampiranje bas-refleks portova. Slušni test nastavlja se dobro poznatim albumom Diane Krall "The Girl In The Other Room". Srednjotonsko područje bilo je prezentovano izuzetno verno i prirodno, a celokupna reprodukcija je nenametljiva i vrlo dobro izbalansirana u celom frekvencijskom opsegu.
Posle preslušavanja muzičkog materijala, koje se od običnog testa pretvorilo u muzičko naslađivanje, kako to uvek biva sa iole boljim komponentama, poželeo sam da većinu svojih diskova preslušam na ovim kutijama. Razlog je jednostavan: sa Excite zvučnicima prestaćete da slušate vaše komponente, slušaćete produkciju vaših diskova. Naravno, ovo nije odlika samo Excite kutija, ali one to čine izuzetno detaljno, precizno i otvoreno. Kako kažu u Dynaudiju, Excite serija je napravljena da izvuče maksimum iz svakog pojačala, pažljivo i precizno reprodukujući svaki muzički signal i efikasno pretvarajući svaki vat u izuzetan muzički kvalitet. Proverili smo ove tvrdnje sa različitom amplifikacijama, počev od Rotelove RC1070/RB1072 pre/ power kombinacije, preko budžetske klase i NAD C320BEE integralca, do "van svake klase" malenog Trends Audio Ta 10.1 pojačala, i bili smo svedoci istinitosti ovih tvrdnji.
Nova Excite serija zvučnika nastavlja tradiciju Dynaudio zvuka. Model X32 je jedan
od onih zvučnika koji vas neće odmah "kupiti" svojim zvukom. Biće potrebno malo vremena da se naviknete na neutralnu i nenametljivu reprodukciju. Performanse će varirati zavisno od muzičkog materijala i ostatka sistema, ali će neutralan karakter ovih zvučnika biti prisutan gotovo uvek. U ovoj klasi, koja vas iz hi-fija uvodi u hi-end vode, Excite X32 nudi mnogo dobrog zvuka, iako je konkurencija jaka. Oni koji preferiraju otvoren i neutralan zvuk neće pogrešiti ukoliko se opredele za ovaj model. Ostali će, pak, možda promeniti filozofiju poimanja zvuka kada čuju Excite X32.
PLuS
Lep finiš i kvalitetna izrada.
Izuzetno veran srednjotonski opseg.
Neutralan i otvoren zvuk.
MINuS
Niskotonsko područje moglo bi biti dublje.
Fabrički spajkovi morali bi biti bolji.
OPREMA:
ORotel RC-1070/RB-1072
ONAD C320BEE
ONAD C521 upgraded
OB&W Matrix 3 S2
ONeotech UPOCC power
ONeotech NEI interkonekt
ONeotech NES zvučnički
OQED Original 2x2,5 mm
MuZIKA
Patricia Barber - "Companion" (Blue Note)
Marcus Miller - "Silver Rain" (Koch records)
"The super extended Resolution of Three Blind Mice" ( TBM XRCD)
Diana Krall - "The Girl in the Other Room" (Verve)
Excite X32
Topologija: dvosistemski bas-refleks
Frekvencijski opseg : 37 Hz - 23 kHz (± 3 dB)
Osetljivost: 87 dB (2,83 V/1 m)
Impedansa: 4 oma
Snaga: 200 W
Rezna frekvencija: 1.800 Hz
Masa: 17,2 kg
Dimenzije: 170x920x270 mm
Cena: 2.100 evra
„Sa Excite zvučnicima prestaćete da slušate vaše komponente, slušaćete produkciju vaših diskova.“
JBL baca rukavicu u lice konkurenciji u višoj srednjoj klasi.
Ponekad je teško opisivati kompaniju koja stoji iza nekog proizvoda. To se ne dešava zato što proizvođač ima lošu reputaciju ili krije informacije, već najčešće zbog toga što se radi o nekoj mladoj firmi bez izgrađene reputacije i modela koji su ostavili jasan trag tokom godina. Sa JBL-om nema tih problema, čitav ovaj broj mogli bismo da posvetimo skoro beskonačnom nizu njihovih starih zvučnih kutija koje su svojevremeno bile etalon kvaliteta, a o novim serijama da i ne govorimo. Kompanija JBL još od 1946. godine nosi naziv po inicijalima svog osnivača Jamesa Bullougha Lansinga. Uprkos nesumnjivom kvalitetu proizvoda, kompanija JBL je prvih godina poslovala uz značajne gubitke, jer njen osnivač nije bio tako dobar biznismen. Godine 1949. James B. Lansing je umro, a vlasnička struktura kompanije se menjala. Dvadeset godina kasnije JBL dolazi pod pokroviteljstvo korporacije Harman International u vlasništvu dr Sidneyja Harmana i tako ostaje do danas. Pod njihovom dirigentskom palicom
JBL se okreće kućnim sistemima zvučnih kutija, tržištu koje kompaniji ranije nije bilo naročito interesantno. Bogato iskustvo u razvoju profesionalnih sistema dovelo je do brzog uspeha tokom sedamdesetih godina. Od tada pa do današnjih dana ime JBL je sinonim za uspeh koji uliva poštovanje.
JBL je nedavno predstavio novu LS seriju. Ona se sastoji od četiri vrste zvučnih kutija: najmanjih LS40, podnostojećih LS60, najvećih LS80, uz centralni zvučnik LS center. Ideja je ista kao i kod većine drugih proizvođača: ponuda je takva da može zadovoljiti želje kako ljubitelja stereo zvuka, tako i onih koji preferiraju kućni bioskop. Na naš test stigao je par LS40.
Iako ne spadaju u podnostojeće zvučnike, JBL LS40 nikako nisu malih gabarita: visine su skoro 50 centimetara i dubine 35. Masa je 13,5 kg po komadu, što se jasno oseti kada ih podignete. Pakovanje je dvostruko: pored poklopaca od veštačkih materijala i kartona, zvučna kutija je spakovana u plastičnu kesu i u posebnu pamučnu vreću, kako bi bila maksimalno zaštićena od bilo kakvih
spoljašnjih uticaja. Kada smo ih najzad otpakovali, sledilo je divljenje: LS40 se ubrajaju među najlepše kutije koje smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme – elegantne i avangardne u isto vreme. Njihov oblik nije tu da zadivi slušaoca - to su četvrtaste kutije kakve je JBL uvek pravio, ali onaj dodir spretne dizajnerske ruke je to što privlači pažnju. Stranice kutija su urađene od tamnog abonosa, izuzetno pedantno polirane do visokog sjaja i zaista prelepo izgledaju u sklopu celog sistema. Ivice kutije su blago zaobljene, a donja i gornja strana su u obliku ispusta u koji se savršeno uklapa elegantna maska. Sama maska je prosečnog kvaliteta, ali treba biti pažljiv pri njenom skidanju sa zvučne kutije: mi smo imali muke da izvučemo svih šest nožica pomoću kojih je ona pričvršćena za gumena ležišta. JBL LS40 tek tada postaju ono pravo: u prvom planu su bas jedinica i istaknuta horna visokotonskog zvučnika. Zadnja strana LS40 poseduje bas-refleks otvor, pozicioniran nešto ispod sredine kutije, kao i dva para pozlaćenih priključaka za zvučničke kablove. Iako su priključci solidnog kvaliteta, voleli bismo da su masivniji, jer je priključivanje kablova većeg poprečnog preseka moguće samo uz pomoć stopica ili banana.
JBL LS40 su trosistemske bas-refleks zvučne kutije. Bas jedinica je prečnika 6,5 inča, poseduje livenu aluminijumsku korpu i neodimijumski magnet u formi legure neodimijum-gvožđe-bor. Visokotonska jedinica je prečnika dva inča i poseduje titanijumsku membranu. Treba obratiti pažnju na to da JBL praktikuje korišćenje istinskih titanijumskih membrana, debljine manje od ljudske vlasi, umesto raznih plastičnih materijala na koje se nanosi para titanijuma u cilju dodatnog učvršćivanja. Pomenutu membranu odlikuju mala masa i izuzetno velika rigidnost, što joj je neophodno pri reprodukciji visokofrekvencijskog opsega. JBL, inače, koristi titanijum za ovakve membrane još od 1982. godine. Sam drajver je smešten unutar patentirane horne koju kompanija naziva bi-radial horn, a čija je primena u ovoj cenovnoj klasi zvučnika prilično retka.
Treći drajver u LS40 zvučnoj kutiji JBL naziva ultravisokotonski zvučnik i on je zadužen za frekvencije od 7 kHz pa sve do 38 kHz na -3 dB. Njegova membrana je od poliesterskog filma, prečnika je 0,75 inča, a sam zvučnik takođe koristi neodimijumski magnet. Prisutan je i sistem koji JBL naziva EOS waveguide (Eliptical Oblate Spheroidal), a čiji je cilj da zvučne talase emituje ravnomerno, kako na samoj osi zvučne jedinice, tako i van nje. Proizvođač navodi da je skretnica unutar LS-40 izrađena od odabranih komponenti visokog kvaliteta, a tačke sečenja su 2,6 kHz i 7 kHz.
Nikako ne preporučujemo slušanje JBL LS40 bez prethodnog usviravanja. Mi smo ih "tretirali" različitim žanrovima i nivoima reprodukcije u trajanju od 100 časova pre ozbiljnog slušnog testa. U suprotnom, može se činiti da zvuče pomalo tvrdo, iritantno u visokom opsegu i naporno. No, kako je vreme od početka usviravanja odmicalo, to je i njihov zvuk bivao sve bolji i bolji. Čini nam se da će se širokom krugu ljubitelja JBL zvuka ove zvučne kutije skoro sigurno dopasti, jer donose osećaj pri reprodukciji kakav je odlikovao, na primer, čuvenu L serija. Zvuk je direktan, bez okolišanja i vrlo
iskreno pogađa slušaoca, te mane u produkciji pojedinih izdanja postaju veoma očigledne. Za ovo su zadužene visokotonske zvučne jedinice, s detaljnošću kojoj se malo šta može zameriti. Prostornost je odlična i u skladu je sa direktnim pristupom slušaocu. Mikrodinamika i makrodinamika su u potpunosti konzistentne, a zvučnici su prijatni za slušanje, kako pri niskim, tako i pri visokim nivoima jačine zvuka.
Bas područje je ono gde je većina JBL kutija briljirala. LS-40 nije u tom pogledu izuzetak: za svoje gabarite on pruža vrlo korektan bas odziv, sa dobrim atakom, definicijom i kontrolom i veoma podseća na slavne modele iste kompanije. Činjenica je da bas ne može da se meri sa 12-inčnim "čudovištima" koja su ugrađivane u gabaritne JBL kutije, ali ipak je sve na mestu i LS-40 su u stanju da prodrmaju prostoriju za slušanje do svojih krajnjih granica, a ponekad i do krajnjih dometa pojačala koje ih pogoni. Ove zvučne kutije, sa svojom osetljivošću od 87 dB, gladne su snage i brzih i dinamičnih pojačivača. Tokom testa nismo primetili da JBL LS-40 preferiraju određeni muzički žanr. Vivaldije va "Četiri godišnja doba" reprodukovana su jednako dobro kao i Billy Idol ili Dire Straits. Činjenica je da ove kutije sviraju rok i pop odlično, za razliku od mnogih drugih kutija u
klasi kod kojih se pokajete čim pustite nešto drugo sem akustične muzike ili džeza. Ovo smatramo velikom prednošću.
JBL LS-40 su prelepi i veoma pedantno izrađeni zvučnici. Jednostavno, odmah se oseti kako iza njih stoji velika firma sa puno iskustva, koja sebi ne dozvoljava očigledne omaške. Zvučni test je potvrdio da ovi zvučnici sviraju jednako dobro kako što izgledaju. No, morate biti pažljivi: JBL LS-40 traže odgovarajuće uparenu prateću elektroniku sistema, koja će im adekvatno parirati, najpre na području definicije i dinamike, jer u suprotnom mogu zvučati oštro u području gornjih oktava. JBL nikada nije pravio zvučnike koji su se svima dopadali; ruku na srce, nijedna firma to nije uspela. Mi preporučujemo LS-40 ne samo onima koji kompaniju
Reprodukuju dobro sve muzičke pravce, čak i one agresivnijeg i tvrđeg karaktera.
Direktna prezentacija.
Sjajna detaljnost u srednjotonskom i visokotonskom području.
Odličan kvalitet izrade i dizajn.
MINuS
Zahtevaju pažljivo uklapanje, kako zvuk ne bi bio naporan.
LS40
Maksimalna preporučena snaga pojačala: 150 W
Frekvencijski opseg (- 3dB): 50Hz – 38kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 6 oma
Topologija: 165 mm bas jedinica, 50 mm pure-titanium compression srednjotonac i 19 mm polyester-film ring radiator visokotonac
Dimenzije: 493x222x343 mm
Masa: 13,5 kg
Cena: 1.060 evra
BGB Studio, 011/328-6362
Modele KEF-ove serije C nema potrebe predstavljati nijednom hi-fi entuzijasti. U pitanju su neki od najprodavanijih KEF zvučnika u protekle dve decenije. C serija predstavljena je krajem osamdesetih, a uspeh duguje postizanju izuzetnih performansi po minimalnoj ceni. Dok oni malo stariji pamte Reference modele, kojima su se divili, a koji su u ono vreme predstavljali pravi hi-end, C serija bila je do-
stupna prosečnom kupcu. Možda mnogima nepoznat podatak je da su mnogi modeli C serije koristili veoma slične, gotovo identične zvučne jedinice kao modeli Reference serije. Jedinice stare C serije bile su izrađene od polipropilena, koji je onda korišćen i u visokokvalitetnim kutijama, a zadržao se u upotrebi i danas. Gama modela počinjala je malim C-10, a završavala se podnostojećim modelom C80. Danas C seriju čine bookshelf modeli C1 i C3 i podnostojeći modeli C5 i C7. Za višekanalnu konfiguraciju tu je i centralni zvučnik C6 LCR, dok će subwoofer biti predstavljen nešto kasnije. Predstavljanje nove C serije je još u toku, pa tako Hi-Files ima gotovo ekskluzivno pravo da vam pre strane hi-fi štampe prezentuje ove zvučnike. Uživajte...
Na prvi pogled primećujemo da se u dizajnu težilo minimalizmu, pa KEF možda pomalo podseća na neke vintage modele zvučnika. Model C7 s finišom od evropskog oraha ne izgleda loše sa zaštitnim mrežicama, ali kada se one skinu, otkriva se sjajna crna maska oko jedinica, što zaista ne izgleda preterano dopadljivo, osim ako i čitav kabinet nije u crnoj boji. U svakom slučaju, ukusi se razlikuju, ali nama kabinet u crnom finišu deluje kao skladna celina, čak i kada se skinu zaštitne mrežice. Pri instaliranju kutija može se primetiti da je kabinet dosta lak, uprkos tvrdnji Engleza da je kućište dodatno ukrućeno. Ukoliko imate običaj da dampiranost i učvršćenost kutija odmeravate metodom kuckanja, bićete razočarani. Naravno, ako lubenica zvuči tupo i šuplje kada pokucate po njenoj kori, to ne znači da ona nije slatka. Ostavićemo ovakve metode odmeravanja za neku pijačnu robu, a kada je hi-fi u pitanju pažnja se posvećuje i što kvalitetnijem izolovanju kabineta od poda. Sa KEF kutijama dobijate i lagano postolje od tanjeg MDF-a na koje se montiraju veoma dobri fabrički šiljci, za-
jedno sa podloškama i maticama. Ovu crnu MDF ploču ne morate koristiti, jer na samom kabinetu zvučnika postoje navoji na koje možete montirati spajkove. Konektori za zvučnike su u bi-wire konfiguraciji, prosečnog su kvaliteta i lako će prihvatiti čak i deblje kablove. Ispod njih je jasno deklarisana preporučena snaga pojačivača - od 15 do 200 W. Propratno uputstvo je standardno, a dolazi sa petogodišnjom garancijom, koja nažalost važi samo za englesko područje. Sve ovo ostavlja utisak kvaliteta i ozbiljnosti i - baš kao i dizajn C7 modela - podseća na neku staru školu hi-fija.
U testiranje ovih zvučnika ušao sam bez ikakvih predrasuda i očekivanja. Zaista, prosečan kupac danas ne može mnogo da očekuje od aktuelnih modela u srednjoj i budžetskoj klasi. Ili možda ovo pravilo više ne važi?
Razmišljajući o tome sa čim bi bilo realno upariti C7 zvučnike, i nisam imao mnogo mogućnosti. Svojom cenom oni spadaju u bužetsku, srednju klasu, pa pretpostavljam da će i ostatak sistema gotovo sigurno poticati iz Engleske. Naravno, radi se o dobro poznatom NAD C320BEE pojačalu i C521 CD plejeru. I dok većina "hajendaša" sada verovatno odmahuje rukom, svi ljubitelji dobrog zvuka koji mare za svoj novac mogu slobodno da nastave sa čitanjem. Kako svi test sempleri vremenom umeju da dosade, odlučio sam da muzički izbor ovaj put bude nešto drugačiji. Uoči nastupajućeg gostovanja Patricije Barber na Beogradskom džez festivalu, bilo bi lepo podsetiti se nekih njenih numera, pomislio sam. Album "Nightclub" i numera "Buy Buy Blackbird" polako otkrivaju talente zvučnika C7. Patricijin glas bio je dobro poziconiran, ujedno i veoma neutralan. Klavir je zvučao puno i melodično, a visoki tonovi činela naglašavali su otvorenost i dinamiku. Aluminijumski visokotonci iz Q serije i u ovom modelu su se pokazali veoma dobro. Opremljeni mandarina usmerivačima talasa, koji obezbeđuju dobro rasipanje zvuka, veoma su zaslužni za ovako otvorenu i dinamičnu prezentaciju visokotonskog područja. U dobro poznatoj obradi "Autman Leaves" vokal je prezentovan vrlo zavodljivo, a KEF-ovi su bili u stanju da skoro u potpunosti dočaraju atmosferu noćnog kluba u kome mali džez sastav svira, a takva sinergija se teško može čuti i na koncertima. Bez ikakvog preterivanja, nijedan segment zvuka se nije isticao, smetao ili kvario muzički ugođaj. Prostora je bilo sasvim dovoljno, sa
blago akcentovanim srednjotonskim opsegom, što je, iskreno rečeno, više karakter korišćene amplifikacije nego zvučnika. Upravo ovde dolazimo do definicije zvuka modela
C7, a to je neutralna i pomalo povučena reprodukcija, koja vas neće "kupiti" na prvo slušanje. Tačnije rečeno, KEF C7 kombinuje neutralnost i muzikalnost sa preciznošću i detaljima, a ne košta čitavo bogatstvo. Svaki segmet ovakvog zvuka možda se parcijalno može porediti sa konkurencijom, ali gledano kao celina, izgleda da je KEF postavio nove standarde u ovoj cenovnoj klasi.
Da bismo otkrili sve finese C serije, nastavljamo muzičko putovanje. Pored Patricije Barber na Beogradskom džez festivalu gostuje i Bireli Lagrene, pa je to ujedno povod da se osvrnemo na staro dobro vreme Djanga Reinharta, odnosno poslušamo njegovog savremenog sledbenika. Gitare na albumu Rosenberg tria "Sueños Gitanos" zvuče veoma otvoreno, s izuzetno dobrim tajmingom. Naročito je ubedljiva reprodukcija niskih tonova, a glavni "krivac" za to je pomalo neobičan pravougaoni bas-refleks port na prednjoj strani kutije. Koliko god da vam smeta ili privlači pažnju, ovaj port obavlja svoj posao. Dizajniran je da omogući maksimalan protok i smanji turbulencije vazduha, karakteristične za klasične kružne otvore. Ujedno, ovakav koncept čini C7 zvučnike veoma zahvalnim za pozicioniranje.
Zaista, kako god postavili ove zvučnike, dobićete veoma dobar odziv niskih frekvencija, uzimajući u obzir realnu zapreminu kutije i površinu drajvera. Bas gitara zajedno sa kontrabasom zvuči dosta uverljivo, ali i pomalo suvo i šupljikavo u nekim deonicama. Očigledno, kompromis je negde morao biti napravljen. Ne znam da li se, po analogiji sa visokotoncima, odnosno njihovim sferično-kupolastim usmerivačima talasa koje proizvođač naziva mandarine, i dva mid-bas drajvera od 165 mm nazivaju nekim sličnim imenom, ali svakako pružaju veoma uravnotežene performanse. Bitno je napomenuti da su zvučnici serije C magnetno oklopljeni, što proširuje spisak njihovih dobrih karakteristika. I ovo nije sve - ljubiteljima višekanalnog zvuka verovatno će značiti skriveni nosači koji omogućavaju kačenje na zid.
Kako smo u prvom delu prikazali jednu od mogućih tradicionalnih kombinacija KEF-a i NAD-a, sada ćemo ući u eksperimentalnu fazu. Ovaj put srce sistema čini modifikovani T-amp klon Trends Audio TA-10.1, povezan običnim licnastim kablom na single termi-
nale KEF C7 zvučnika. Dok se u nedoumici pitate šta je poenta ovakve kombinacije, nastavite da čitate, jer odgovor upravo sledi. Ono što se u reprodukciji ovako neobičnog sistema odmah moglo čuti jeste neverovatna kontrola C7 zvučnika od strane malog pojačala, koje daje nepunih 15 W. Iznenađuje bas, koji je veoma precizan i dubok, a ujedno brz i definisan, što je gotovo na ivici logičnog objašnjenja. Reprodukcija već pomenutih muzičkih materijala dobila je sasvim novu dimenziju. Ovaj neobičan test pokazuje da KEF C7 možete kontrolisati širokim dijapazonom pojačala. Od klasičnih tranzistoraca, preko single-end lampaša i D klase pojačivača, do vrhunskih mosfeta u A klasi, sve će uspešno raditi sa C7 zvučnicima. Upravo u neutralnom karakteru modela C7 i osetljivosti od 91 db leži ovako veliki potencijal pri sklapanju sistema. Jedino ograničenje je vaš budžet, pa otud možda i ovako neobičan predlog sa D klasom za one sa veoma plitkim džepom.
Model KEF C7 je dizajniran za ozbiljne ljubitelje muzike - pročitao sam to u njihovoj reklami. Razmišljao sam malo o tome. Kao jedan ozbiljan ljubitelj muzike, moram priznati da mi se karakter zvuka KEF C7 zvučnika svideo. KEF je napravio dobar model, veoma konkurentan u svojoj klasi. Uprkos svemu, nova C serija će teško uspeti da ponovi slavu svog prethodnika. Današnje tržište je veoma dinamično i zahtevno, a navike i potrebe prosečnog slušaoca su, nažalost, sve samo ne "neutralne" i "muzikalne". Ipak, kako je C serija veoma pristupačna prosečnom kupcu, sigurno će se naći veliki broj ljubitelja koji će znati da cene pomalo zaboravljene vrednosti koje krase ovaj zvučnik.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Muzikalnost i nenametljivost.
Uparivost sa velikim brojem pojačala.
Lakoća pozicioniranja.
Cena.
MINuS
Dizajn možda neće svima biti dopadljiv.
OPREMA:
ONAD C320BEE
ONAD C521 upgraded
OTrends Audio TA-10.1
OB&W Matrix 3 S2
OQED Original 2x2,5 mm
MuZIKA
Patricia Barber - "Nightclub"
Rosenberg trio - "Sueños Gitanos"
Marcus Miller - "Silver Rain"
C7
Topologija: dvosistemski bas-refleks
Frekvencijski opseg: 36 Hz - 40 kHz
Osetljivost: 91 dB (2,83 V/1 m)
Impedansa: 8,5 oma
Preporučena snaga pojačala: 15-200 W
Rezna frekvencija: 2,5 kHz
Dimenzije: 965x203x286 mm
Masa: 13,4 kg
Cena: oko 450 evra
4Audio, 011/2759-096
Veoma brzo posle našeg testa Dayens Premium Monitor je doživeo modifikaciju.
Moramo priznati da, kada smo u broju 24 našeg časopisa testirali Dayens Premium Monitor, nismo bili baš oduševljeni njihovim zvukom. Izrada je bila više nego korektna, ali nekako nam se činilo da je opšta prezentacija mutna, pomalo nedostojna kvaliteta ugrađenih komponenti.
Pre određenog vremena pisca ovih redova pozvao je urednik časopisa i rekao da je Dejan Dobrin, vlasnik i vodeći inženjer firme Dayens, poslao unapređenu verziju Premium Monitora.
Po rečima Dobrina, modifikacije su izvedene baš iz razloga što je prethodnik prošao "mlako" na testu. Odluka urednika HiFilesa bila je da ista ekipa testira i novu verziju zvučne kutije. Za čitaoce koji nisu bili u prilici da pročitaju naš prethodni test, daćemo kraći opis Premium Monitora.
Dayens Premium Monitor je zvučnik manjeviše klasičnog dizajna, sa prednjom pločom konstruisanom tako da, uz pomoć blagih krivina, minimizuje uticaj refleksija sa ivica. Predviđeno radno okruženje su prostorije površine 16-20 m2. Kutije bi trebalo da se postave na nosače visine 65-75 cm, a udaljenost od zidova trebalo bi da bude minimum 50 cm od zadnjeg zida prostorije (preporučljivo 70100 cm) i 50 cm od najbližeg bočnog zida. Premium Monitor ne razočarava po pitanju kvaliteta, kako kutije, tako i ugrađenih komponenti. Pedantnost izrade je u ovom slučaju na visokom nivou i zaslužuje svaku
pohvalu. Firma Dayens ne isporučuje maske za zvučnike, što pozdravljamo: dosad smo videli veoma mali broj zvučnih kutija koje reprodukuju bolje sa maskom nego bez nje; voleli bismo samo da vidimo i neku vrstu
na je od medijapana debljine 19 mm, što je više nego dobro, imajući u vidu klasu kojoj on pripada. Ugradnja prednje i zadnje ploče izvedena je uz korišćenje savremenih CNC mašina. Dalji napredak ostvaren je i presvlačenjem kućišta zvučne kutije folijom pod vakuumom, što bi trebalo da garantuje odličnu čvrstinu i zaptivenost kabineta.
Oba drajvera, bassrednjotonski i visokotonski, potiču iz danske kompanije Vifa i pripadaju njihovoj Premium seriji. Jedinica zadužena za niski i srednji opseg je prečnika 7 inča i ima oznaku PL18WO09-08. Njen deklarisani frekvencijski opseg je 404.000 Hz, osetljivost 87 dB, a nominalna snaga 100 W. Otpor PL18WO09-08 je 8 oma. Visokotonska jedinica je tipa ring radiator i nosi oznaku XT25TG30-04, njen nominalni otpor je 4 oma, osetljivost 91,5 dB, a radi u frekvencijskom opsegu 1,5-40 kHz.
Skretnica originalne verzije Premium Monitora, razvijena unutar matične kuće, pretrpela je najveće izmene u konstrukciji. Modifikovana verzija takođe koristi kvalitetne Mundorf
stopica na samim kutijama, mada se one mogu dokupiti ili se isporučuju uz većinu nosača.
Kutija Dayens Premium Monitor fabrikova-
M-Cap kondenzatore tolerancije 3% i istoimene otpornike, kao i zavojnice koje su motane na vazduhu i dodatno premazane lakom u cilju sprečavanja nepoželjnih vibracija i mikrofonije unutar kola. Navedene izmene odnose se prvenstveno na topologiju kola: proizvođač tvrdi da je izvedena potpuno nova konstrukcija.
Oprema koju smo koristili na testu bila je identična kao i prethodni put: Metaxas Audio Systems pretpojačalo Marquis i izlazno pojačalo Solitaire, kao i California Audio Labs Alpha/Delta CD reproduktor. Interkonekcij ski kablovi bili su Oehlbach NF214, ali i Ne otech i DIY varijante. Kao prenosnike signala za zvučnike koristili smo Oehlbach Rattle Snake i Van den Hul CS122. Dodat je i jedan stariji sistem preamp/tjuner tipa Braun a/d/s CC-4 i Grundig FineArts "teškaš" CD-9009. Od prvog momenta bilo je jasno da se Dayens zaista potrudio da promeni zvuk Premium Monitora. Na prethodnoj verziji bas područje je bilo sasvim solidno, ali sada nam se činilo da je još jasnije, dublje i bolje definisano. No, najveće razlike primetne su u srednjotonskom i visokotonskom opsegu: više nije bilo mutnih deonica niti "zavese" ispred izvođača. Iste numere koje smo pu štali prvi put sada su zazvučale daleko otvo renije, prirodnije i svetlije, nestao je osećaj turobnog, depresivnog zvuka, a pozornica je odjednom prikazala svoju širinu. Detalji u gornjim oktavama su drastično poboljšani, skoro kao da je visokotonska jedinica zamenjena drugim modelom. Sve u svemu, bili smo prijatno iznenađeni. Zamerke delu slušnog panela odnosile su se na slabiju naglašenost samog vrha frekvencija, ali to je stvar ukusa, kao i korišćene opreme: Premium Monitori su očigledno veoma tolerantni prema sistemima koji naglašavaju visoke tonove, jer su u stanju da ih "umekšaju". Ovo smatramo pozitivnom osobinom jer je veliki broj uređaja u klasi kojoj Premium Monitori pripadaju upravo takvog tipa.
Dayens je po ko zna koji put potvrdio posvećenost kupcima i poslu kojim se bavi. Naš prethodni test nije bio propraćen negativnim komentarima proizvođača, već se on potrudio da proizvod poboljša, a moramo priznati da je u tome i uspeo.
Sada, kada smo čuli novu verziju, možemo je toplo preporučiti svim potencijalnim kupcima. Karakter Premium Monitora je potpuno drugačiji: nežan, detaljan, svetliji, a dobre osobine koje su bile prisutne u prethodnoj verziji, kao što je reprodukcija basa, sačuva-
ne su i poboljšane. Za kraj, ostaje želja da se i drugi domaći proizvođači ugledaju na Dayens i trud koji ulaže da osvoji kupce.
Klasičan dizajn.
Reprodukcija bas područja.
Odličan kvalitet izrade.
Kvalitetne komponente.
Traže pažljivo uparivanje.
Ugrađene komponente mogu više da pruže.
PLuS (nova verzija)
Detaljnost u srednjem i visokom opsegu.
Prostornost scene.
Reprodukcija bas područja.
Odličan kvalitet izrade.
Kvalitetne komponente.
MINuS (nova verzija)
Ništa posebno u cenovnoj klasi kojoj pripadaju.
Premium Monitor
Preporučena snaga pojačala: 50-200 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 43Hz – 40kHz
Osetljivost (2,83V/1m): 86,5 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x180 mm bas/srednjotonska jedinica, 1x25,4 mm visokotonska jedinica tipa ring radiator
Dimenzije: 205x370x310 mm
Cena: 780 evra
Dayens, 015/345-369
„Od prvog momenta bilo je jasno da se Dayens zaista potrudio da promeni zvuk Premium Monitora.“
Novo ime, nov proizvod... direktno u high-end arenu.
Proizvoditi hi-fi komponente u zemlji Srbiji jeste veliki poduhvat, verovatno mnogo teži nego u nekim drugim, uređenijim državama. Zbog čega? Krenimo od osnova: cene nisu garantovane, komponente se daleko teže nabavljaju, carina postoji i vrlo je striktna i visoka. Ako ovo nije dovoljno, idemo dalje: dobre majstore je teško naći i još teže zadržati i privoleti da ostvare standardni kvalitet. A tržište? Relativno malo i sklono turbulencijama, krajnje nepoverljivo i osetljivo na krize, koje skoro nikada nisu ni prestale. Sada mislimo da je stvarno dosta. Kada bi stranac pročitao prethodni tekst, sigurno bi se zapitao kako bilo šta može da se proizvodi kod nas, a kamoli hi-fi komponente. No, naš narod je biljka čudnovata i s vremena na vreme se pojave ljudi širokih vidika koji pokušavaju da ustalasaju učmalu sredinu. Jedan broj ovih firmi i njihovih proizvoda uspeli smo da predstavimo u našem časopisu. No, iznenađenjima nikad kraja: nedavno nam je stigao zvaničan poziv od novosadske firme Finel. Vlasnici firme su nas ljubazno zamolili da im dođemo u goste i procenimo
njihov rad – prvenac zvučničkih kutija pod imenom Veracitá.
Firmu Finel osnovala su 1994. godine dvojica inženjera, Predrag Milivojev i Borivoje Rapajić. Tržišna orijentacija Finela je profesionalna elektronika, tačnije energetska elektronika i procesno upravljanje. No, vlasnici Finela se u slobodno vreme bave muzikom, pa su želeli da se oprobaju i u oblasti akustike i hifija. Njihov prvi proizvod, ali ne i jedini, jesu zvučne kutije Veracitá, čiji je razvoj trajao skoro dve godine.
Moramo priznati da smo bili iskreno zapanjeni kada smo prvi put ugledali ove zvučnike. Nisu nas posebno iznenadile dimenzije, mada je Veracitá za naše pojmove prilično gabaritne kutije, visine skoro metar i po i mase 63 kg. Same kutije su crne boje, a sa strane se nalaze ojačanja u boji prirodnog drveta. Površine i ivice oblikovane su tako da minimizuju nepoželjne refleksije, a bas-refleks otvor je pri dnu prednje ploče. Zadnja strana otkriva priključke za bi-wiring i pločicu sa ugraviranim podacima o zvučnim kutijama. Možda ćete pomisliti da
su nas fascinirale ugrađene komponente, koje su prilično skupe i kvalitetne. No, ono što nas je zaista oduševilo jeste ukupan proizvod: pred nama su stajale zvučne kutije koje bi izgledom i kvalitetom izrade mogle da pariraju čuvenim svetskim imenima. Šta to znači? Svaki deo zvučne kutije je besprekorno obrađen, svaka pločica izrađena je maksimalno pedantno, svaki drajver, čak i svaki zavrtanj na pravom mestu. Da pojasnimo: kada se pravi prvi komad nekog uređaja, uvek postoje pozicije koje se mogu poboljšati - zamena drajvera, korišćenje drugih materijala, eksperimentisanje na ovakav ili onakav način... Sve to zahteva otvaranje, rasklapanje i sklapanje uređaja i sastavnih komponenti. Na kraju obično bude poneka rupa viška, na brzinu stegnut zavrtanj ili slično. Ništa od toga se ne može primetiti kod zvučnih kutija Veracitá, one su jednostavno praznik za oči. Koliko god da smo zagledali tražeći neku manu, nismo je mogli naći. Možda tajna leži u tome što su vlasnici Finela veći deo kutija sami fabrikovali, jer su, kako sami kažu, tokom godina rada morali da usvoje mnoge tehnologije kako bi održali visok kvalitet svojih proizvoda. Posebno nam se dopao način prezentacije Finela: čist inženjerski pristup, bez mistifikacije i skrivanja bilo kakvih informacija.
Autori su dosta ekperimentisali sa različitim vrstama pristupa, da bi se na kraju odlučili za transmisioni tip kutije, tzv. Mass Loaded Tapered Quarter Wavelength Tube. Prema rezultatima do kojih su došli, ovo je bilo optimalno rešenje, imajući u vidu izabrane drajvere. Materijal za izradu je MDF debljine 22 mm, a stranice su spojene lepljenjem. Iako je konstrukcija takva da minimizuje nepoželjne rezonance, dodata su i poprečna ojačanja. Sve navedeno je prvo odrađeno uz pomoć programa za simulaciju na računaru. Unutrašnje dampiranje je izvedeno bitulitom i bitumenskim pločama, dok je akustično dampiranje urađeno uz pomoć industrijskog sintetičkog materijala za te namene, čija je količina proračunata na početku, a kasnije prilagođavana tokom slušnih testova. Dno zvučne kutije je izrađeno od četiri sloja, kako bi se sprečio prenos vibracija na pod, a u tu svrhu su montirani i podesivi šiljci.
Poseban deo priče su dodatna bočna ojačanja, koja doprinose izgledu kutije. No, ona imaju i praktičnu funkciju, jer predstavljaju spoljašnji "sendvič" zid punjen kvarcnim peskom, mase oko 10 kg.
Veracitá radi u D’Appolito konfiguraciji,
kojaZoran Karapandžić
„Veracitá zvučnici predstavljaju proizvod potpuno spreman za bitku u high-end areni: kvalitet izrade, elaboriranost, upotrebljene komponente, finiš, detalji i posebno zvuk su beskompromisni.“
obuhvata dva midwoofera i jedan visokotonac. Kad je o drajverima reč, izbor je pao na kompaniju ScanSpeak, i to modele Revelator 18/W8531G00 u funkciji midwoofera, dok je visokotonska jedinica D3004/660000. Skretnica je realizovana na štampanoj ploči i obilno lakirana u cilju smanjenja rezonancije. Prigušnice tačnosti oko 1% su samonoseće, a kondenzatori su selektovani polipropilenski. Za ožičenje su izabrani Transparentovi kablovi, dok su terminali za priključivanje, napravljeni od bakra i pozlaćeni, poreklom iz firme Rülstein. Interesantno je da je blok na kojem su smešteni terminali montiran spolja na kutiju, tako da ona sama nije oslabljena dodatnim otvorom.
Zvučni test smo započeli sa velikim nestrpljenjem. Oprema koju smo koristili u test sistemu bila je više nego adekvatna: Electro-
companiet EMC-1 CD plejer i ECI-1 pojačalo. Treba napomenuti da je Finel akustički tretirao prostoriju u kojoj smo radili test, i to varijabilnim apsorberima sopstvenog dizajna, veoma prijatnim čak i za ukus nežnijeg pola, što je retkost. Ovi apsorberi su takođe u planu za proizvodnju. Čak je i polica za uređaje, inače vrlo specifične i kvalitetne konstrukcije, delo Finela.
Zvuk Veracitá kutija je, jednom rečju, fascinantan. One zvuče moćno, imaju topao i relaksiran zvuk, tako da čak ni posle višečasovnog slušnog testa nismo osetili nikakve tragove umora, a potenciometar za glasnoću smo u više navrata morali da vraćamo na niži nivo jer smo toliko uživali u muzici da bismo tek posle nekog vremena primećivali da je ona u stvari preglasna da bismo uz nju vodili bilo kakvu konverzaciju.
Širina zvučne pozornice je odlična, mikrodinamika i makrodinamika su sjajne, a kutije odlično sviraju pri svim nivoima jačine zvuka. Detaljnost je jedna od najboljih koje smo imali prilike da sretnemo, položaj instrumenata i način na koji "dišu" jasno se opažaju. Međutim, mora se pomenuti još jedna vrlo važna osobina ovih zvučnih kutija: muzikalnost, neverovatno jedinstvo tonova koji dopiru iz zvučnika Veracitá i dolaze do slušaoca. Stručni termin koji delimično objašnjava ovu pojavu jeste tonska uravnoteženost i govori nam da ove kutije ravnomerno reprodukuju sve delove spektra. Ali, to nije sve: uravnoteženost je moguća i kod lenjih ili beživotnih zvučnih kutija, a Veracitá nisu takve; naprotiv, žive su i dinamične. Čak vrlo dinamične. I audiofilske, prave audiofilske kutije.
Diana Krall je u numeri "Temptation" pevala kao da je svratila u posetu, da nam učini raspoloženje još boljim. Posle nje na red su došli Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosij Spasov, s jednako dobrim ritmom, a izdvajamo onaj iz "Kasapskog kola". Činilo nam se da je prostorija za slušanje isuviše mala da primi zvuk koji su kutije emitovale: nekih 40 kvadratnih metara prostora verovatno bi bilo dovoljno da one "prodišu punim plućima".
Kada smo pokušali sa savremenim pop i rok pravcima, Veracitá kutije su pokazale da nisu tako dobre za saradnju. Nije stvar samo u njima: uklapanje ostalih komponenti je ključno, a konstruktori su imali u vidu isključivo vrstu muzike koju sluša većina audiofila danas - klasičnu, džez i akustičnu muziku, između ostalog. Ne treba misliti da Veracitá loše reprodukuju neke muzičke pravce - oni samo pojedine vrste muzike reprodukuju daleko bolje. I to čine zaista besprekorno.
Izuzetno prijatno smo iznenađeni Finelovim proizvodom. Veracitá zvučnici predstavljaju proizvod potpuno spreman za bitku u highend areni: kvalitet izrade, elaboriranost, upotrebljene komponente, finiš, detalji i posebno zvuk su beskompromisni, i to ne samo u svojoj cenovnoj klasi. Ni kada bi na ovim kutijama stajalo ime bilo kog svetski čuvenog proizvođača, mi ne bismo imali zamerki. Stekli smo utisak da je i njima bilo mesto ne proteklom Hi-Files Showu u hotelu Holiday Inn, jer zaista nemaju čega da se postide. Kada smo kod cene, ona trenutna iznosi 3.900 evra za par, što je promotivna ponuda proizvođača. Neki bi rekli da je to mnogo za srpski proizvod. Naše je mišljenje da pre izvlačenja bilo kakvih a priori zaključaka svako zainteresovan treba prvo da ih posluša zatvorenih očiju. Potom neka otvori oči i uživa u njihovom izgledu.
Finel Veracitá su očigledno proizvod koji je nastao iz ljubavi prema hi-fiju, što je ovom tekstu i donelo naslov.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Pravi audiofilski pristup.
Muzikalnost, toplina.
Detaljnost i prefinjenost zvuka.
Izuzetan nivo kvaliteta izrade.
Elaboriranost komponenti i celog sistema.
Dizajn.
MINuS
Prilično osetljivi na produkciju diskova.
OPREMA:
OElectrocompaniet EMC 1
OElectrocompaniet ECI 1
OTransparent MusicLink Plus
MuZIKA
Diana Krall - "The Girl in the Other Room"
Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosij Spasov - "Treta majka"
Anastacia - "Anastacia"
Veracitá
Maksimalna preporučena snaga pojačala: 120 W
Frekvencijski opseg (- 3 dB): 26 Hz – 24 kHz
Osetljivost : 92dB/1m @ 2,83V (ili 86dB/1m @ 1W)
Impedansa: 4 oma
Topologija: D´Appolitto, 2x165 mm bassrednjotonska paper cone jedinica, 19 mm soft dome visokotonac
Dimenzije: 1495x394x235 mm
Masa: 63,5 kg
Cena za par: 3.900 evra
Finel, 021/371-186
Naš i vaš časopis raste, a značaj jedinog domaćeg medija posvećenog novim audio-vizuelnim tehnologijama polako shvata sve veći broj kompanija sa ovih prostora. Ljubaznošću BS Procesora, a na naše veliko zadovoljstvo, u Hi-Files stiže još jedno poznato ime svetske scene – Epson!
Kao jedan od pionira u oblasti projektora i digitalne tehnologije, Epson je uvek prednjačio u razvoju i implementaciji novih tehnologija. Da bi se shvatio značaj Epsona u razvoju LCD tehnologije važno je pomenuti da se optički i elektronski endžin ove japanske kompanije provlači i kroz veliki broj rešenja koja, po licenci, primenjuju i takva imena kao što su Canon, Sanyo, Sony, Toshiba, Viewsonic, InFocus i mnogi drugi.
HD tehnologija je uveliko među nama i gotovo da predstavlja standard za svakog iole ozbiljnijeg ljubitelja digitalne zabave. No, pre nego što krenemo sa pričom o interesantnom Epsonovom uređaju, vaš autor, razočaran nedavnim iskustvom "pravog" bioskopa, mora da napravi mali uvod.
Nedavno sam, posle dužeg vremena, ponovo dao šansu jednom domaćem sinepleksu da dokaže da se isplati otići u bioskop. Pri tom, kada kažem isplati, mislim prvenstveno na mogućnost da se čovek posle projekcije ne oseća prevarenim. Nažalost, situacija i
dalje nije nimalo ružičasta. Posle 15 minuta dosadnih i nepotrebnih reklama i trejlera, uz bučnu i nepristojnu publiku, usledio je šok u vidu kopije filma koja je više ličila na piratizovan bioskopski snimak u DivX formatu nego na film koji je distributer legalno umnožio. Uz sve to, i razmere slike bile su čudne, ni nalik nekom od Cinema formata, uzan čak i za 16:9. Zvuk je bio takav da ga se ni najjeftiniji kućni bioskop ne bi postideo, a šlag na tortu stavio je kinooperater (verovatno odbijen na Akademiji, odsek za montažu), koji je, bez ikakvog srama, pri promeni rolne osakatio središnji deo filma za dobrih četiri-pet minuta. Uz cenu ulaznice, koja (za dvoje) "sa grickalicama" prelazi 1.000 dinara, i te kako se na duže staze isplati uložiti u kućni bioskop, a ušteđeni novac možete potrošiti na koncerte umetničke muzike ili pozorište...
Epson TW2000 je potpuno u skladu sa aktuelnim trendovima na polju dizajna zabavne tehnike. Sjajno lakirano kućište u metalik ni-
jansi crne, nalik na završnu obradu luksuznih automobila. Sem vidljive prašine i otisaka prstiju, teško da nešto može da pokvari utisak, sem činjenice da je šteta ovako lep uređaj zakačiti za plafon, gde niko ne može da ga vidi. Komande se nalaze na gornjoj strani projektora i izvedene su u klasičnoj matrici tastera, koja je već standardna za Epson, izuzetnog kvaliteta i osećaja pri pritisku. Uz uređaj dolazi i dogovarajući daljinski upravljač, sjajno elaboriran, sa pozadinskim osvetljenjem koje se pali na pritisak tastera smeštenog u podnožju upravljača, čime je onemogućeno nehotično uključivanje usred projekcije. Posebno ističemo direktan izbor ulaza, što je korisno ukoliko je na projektor povezano više različitih uređaja.
Tri Epsonova C2Fine panela čine srce uređaja i uz ekskluzivnu DeepBlack tehnologiju donose neverovatan (za LCD tehnologiju) kontrast od 50.000:1. Naravno, ovakve vrednosti treba uvek uzeti "sa zrncem soli", kako bi to
rekle naše ostrvske kolege, ali slika zaista ima odličan kontrast, čak i na belo obojenom zidu. Ipak, default kontrast od i dalje impresivnih 4.000:1 je realnost ovog uređaja i u nekom od Cinema režima rada pokazuje punu snagu ovog projektora. Iako ne tako dubok kontrast kao kod DLP čipa, "nedostatak" točkića u boji koji krasi DLP tehnologiju, čini sliku stabilnom poput stene, a realističnost i fluidnost pokreta podiže na nivo plazma ili LCD panela. Neorganski supstrat primenjen u konstrukciji displeja je neuporedivo otporniji na svetlost, pa neće izbledeti ni posle više godina rada, poput starijih organskih rešenja, dok će polarizacioni filter u sklopu panela očuvati verodostojnost tamnijih nijansi. Novi paneli, prvenstveno zahvaljujući 10-bitnoj tehnologiji, znatno poboljšavaju reprodukciju gradijenata, što je
i govori da se radi o vrhunskoj konstrukciji, kakva se danas sreće samo kod objektiva koji koštaju koliko i pola ovakvog uređaja. Sa bočne i gornje strane nalaze se komande za mehanički shift – pomeranje objektiva po vertikalnoj ili horizontalnoj osi, koje omogućava projekciju bez izobličenja slike. O tome smo dosta pisali u prethodnim testovima, pa ćemo sada samo ukratko ponoviti da se radi o superiornoj tehnologiji za optičko kontrolisanje deformacija slike, koje su neminovne u svim situacijama sem idealnih. S obzirom na ciljnu grupu za ovaj uređaj, Epson je odlučio da posegne za elegantnim (ali skupim i kompleksnim) rešenjem koje jednostavno zakrivljuje ceo sistem za projekciju, izbegavajući na taj način klasičnu elektronsku key-
Dynamic, koji definitivno ne preporučujemo, zbog prevelikog kontrasta i uništavanja dinamičkog opsega. Daleko bolji preset je Living Room, za gledanje programa u ne previše zatamnjenim prostorijama, dok Cinema Night i Theatre obezbeđuju zaista dobru sliku, s odličnim kontrastom, uz očuvanu reprodukciju boja i suptilan kolorit i temperaturu boja.
Najzad, prisustvo 1.3 HDMI standarda donosi podršku za xvYCC extended gamut kolorni prostor, što Epson naziva x.v. Color presetom, koji dodatno proširuje kolorni opseg, naravno, uz podršku izvora slike. Na ovaj način "bioskopski ugođaj" postaje takav da se i u kućnim uslovima može postići kvalitet ravan vrhunskoj filmskoj projekciji, uz savršeno očuvanje boja i
posebno bitno kod suptilnih nijansi i reprodukcije filmskog materijala. Epson tvrdi da se ovom tehnologijom postiže čak 4.096 nivoa osvetljenosti po boji, što daje neuporedivo realističnije prikaze tonova od onih koje možemo videti kod standardnih niskobudžetnih LCD TV-a, gde se posterizacija vidi već na plavom nebu. Krivudav dizajn oblih ivica definitivno stavlja do znanja da se radi o uređaju namenjenom zabavi. Objektiv impresivnih dimenzija krasi prednju ivicu uređaja. Zum sa opsegom 2,1:1 omogućava projekciju velike dijagonale i sa manjih rastojanja. Prstenovi za podešavanje fokusa i žižne daljine nalaze se standardno oko tela objektiva. Kao što i priliči ovako skupom uređaju, utisak pri okretanju je sjajan
stone korekciju.
Sa prednje strane nalazi se futuristički dizajniran prostor za ventilaciju, nalik na Mercedes Meklaren rešenja. Jačina ventilatora zavisi od režima rada. U eko-modu je gotovo nečujan, ali je pri punoj snazi lampe zvuk protoka vazduha priličan, što zahteva glasnije slušanje, a istovremeno ne dozvoljava sedenje u blizini uređaja u toplijim danima, mada se projektor i inače greje u priličnoj meri.
Kako se radi o uređaju namenjenom multimediji, Epson standardno omogućava veći broj preseta. Osnovni kolorni modovi su
tonskog opsega celuloidne trake. Najzad, 1.3 standard donosi i podršku za 1.080/24p format, koji stavlja tačku na savršen prikaz onoga što je direktor fotografije imao na umu.
Testiranje smo, kao i obično, započeli Njegovim kuvarskim veličanstvom "Ratatatuiem", koji je, po nama, sa tehnološkog aspekta trenutno jedan od najboljih animiranih filmova. Takvu količinu impozantnih detalja retko smo imali prilike da vidimo, a sve to ima još veću težinu ako se uzme u obzir da se radi o pravih 1.920x1.080 piksela, s obzirom na
to da je ceo film generisan kompjuterski. Za dalje testove koristili smo promotivno HD izdanje "Experience Blu-ray", kao i HD verziju filma "Lord of the Rings". U ulozi plejera našli su se Sony PS3 konzola, povezana preko HDMI interfejsa, i standardni PC računar sa DVI – HDMI kablom, za razne "neoficijеlne" HD formate. Epson je uz pomoć odgovarajućeg platna, koje smo nabavili samo za ovu namenu, pokazao zasad neviđen tonski raspon i kolorit, posebno briljirajući u x.v. Color režimu rada. Kalibracija boja i podešavanja bili su gotovo nepotrebni. Većina današnjih HD plejera daje visokostandardizovanu sliku, a Epsonovi preseti omogućavaju više nego odličnu reprodukciju boja. Ipak, tu je i interesantan šablon koji omogućava pravilno podešavanje geometrije, što je faktor koji proizvođači često zanemaruju. Neizbežan deo testa bila je i BBC-jeva serija "Galapagos", koja je kroz prizmu state of the art tehnologije i maestralne fotografije otkrivala i najmanje nesavršenosti na svim uređajima koje smo do sada imali na testu. Obilje zelenila sa neverovatnim opsegom boja i ogromnim kontrastom senki i jarko osvetljenih segmenata zahteva zaista savršen uređaj za reprodukciju. U suprotnom, sva suptilnost i utisak životnosti koje donosi korišćenje najsavremenije tehnike padaju u vodu. Od svih uređaja koje smo imali na testu, Epson je ovde možda i najviše bio na visini zadatka, perfektno reprodukujući kako najta-
mnije, tako i najsvetlije tonove. A videti jasne detalje, kako na svetlim, tako i na tamnim površinama, bilo je pre pojave HD tehnologije teško zamislivo, čak i kod najboljih kamera. Jednostavno rečeno, HD nije samo visoka rezolucija, HD je i širok dinamički opseg! A uz dijagonalu koja sa razdaljine od pet metara iznosi impozantna četiri metra, to zaista treba doživeti!
Epson TW 2000 je pogodan i za projekciju u skromnijim kućnim uslovima, kako zbog objektiva širokog opsega zuma, tako i zbog shift sistema, koji će nepogrešivo pozicionirati sliku na željeno mesto, tj. projekciono platno. Jer, sve što smo naveli kao prednosti ovog projektora važi samo uz korišćenje odgovarajućeg platna. Ukoliko se slika projektuje na zid ili beli papir, deo kontrasta će se svakako izgubiti. Crna boja više neće biti tako duboko crna, a svetli, blještavi detalji će u velikoj meri gušiti tamne. Preporučujemo da uz ovaj projektor obavezno izaberete i odgovarajuću pozadinu za reprodukciju. Podsetimo da TW-2000 ima garanciju na tri godine, a da i garancija na lampu važi tri godine, odnosno 3.000 sati radi.
Jedini pravi i nažalost veliki minus ovog projektora u domaćim uslovima jeste njegova visoka cena, koja se, ipak, ne razlikuje previše od
evropske cene. No, ovakav Full HD kućni bioskop ionako još uvek nije za svakoga, ali se polako približavamo tački kada će veliki deo čak i naše "srednje klase" moći bez većih problema sebi da priušti jedno ovako zadovoljstvo.
KARAKTERISTIKE
PLuS
Odličan kvalitet slike.
Vrhunski objektiv i optički sistem kontrole projekcije.
Odlično realizovane i intuitivne komande.
Komforan ergonomski daljinski upravljač.
Garancija na lampu važi tri godine!!!
Veliki broj ulaza i 2x HDMI 1.3.
MINuS
Visoka cena za domaće uslove.
EMP-TW2000
Format: 1.920x1.080 p
LCD paneli: 3LCD, C²Fine (16:9), Full 10bit, 115% NTSC kolornog prostora
Osvetljenost: 1.600 ANSI lumena
Kontrast: 50.000:1
Dijagonala: 0,87-9,03 m Wide, 1,88-19,15m
Tele
Zum: 2,1x, 22,5-47,2 mm f2,0-3,17
Lampa: 170 W UHE (E-TORL)
Vek trajanja: 3.000 h (eko-mod), 2.500 h (normal)
Masa: 5,6 kg
Dimenzije: 310x406x124 mm
Cena: oko 3.150 evra
BS Procesor, 011/328-44-88
Sada, kada je rat formata visoke definicije završen, očekivali smo komercijalizaciju HD uređaja.
Samsung je prvi "probio led" i ponudio kućni bioskop sa integrisanim Blu-ray plejerom.
Korejski proizvođač je oduvek razumeo važnost prestiža na tržištu, pa stoga i ne čudi ovaj potez. Model HTBD2 je "all-in-one" rešenje za kućni bioskop sa najnovijom tehnologijom. Samsung je do sada veoma uspešno plasirao slične multikanalne sisteme sa DVD plejerom, ali je ovo nešto sasvim novo. To govore i gabariti kutije HT-BD2 sistema. Imali smo poteškoća oko transporta, jer je u našu redakciju stiglo pakovanje od čitavih 60 kilograma. Ako je suditi po težini, od Samsunga smo stvarno dobili puno opreme po veoma razumnoj ceni. Ostao nam je teži zadatak: da procenimo da li je ovaj teret stvarno toliko vredan, jer su naše kolege iz EISA već dale svoju ocenu.
Samsung HT-BD2 je 7.1-kanalni sistem kućnog bioskopa s mogućnošću reprodukcije Blu-ray medija. Paket se sastoji od sedam zvučnika sa subwooferom i glavnom jedinicom u kojoj je sva elektronika, odnosno pojačalo, procesor i plejer. Finiš je u sjajnoj klavir crnoj boji, tradicionalnoj za hi-fi komponente. Zvučnici svakako zauzimaju najviše
mesta u ambalaži. Izgledaju veoma atraktivno, a kvalitet izrade je sasvim solidan u ovoj klasi. Prednji stereo i pozadinski efekt zvučnici su potpuno isti, a možete ih postaviti i na zid. Nešto elegantnije i lepše izgledaju ako ih uparite sa odgovarajućim držačima, jer onda postaju takoreći podnostojeći. Dizajn je sjajan, kućište je od kvalitete mat crne plastike sa metalnim mrežicama preko zvučničkih jedinica. Subwoofer je izrađen od MDF-a i teži oko 16 kilograma. Svojom pojavom uliva poverenje.
Kada na red dođe povezivanje, ne morate da paničite jer su svaki zvučnik i pripadajući konektori označeni određenom bojom, tako da je mogućnost da dođe do greške svedena na minimum. Veliki daljinski upravljač sa mnoštvom tastera za potpunu kontrolu je standardnog kvaliteta, a bilo bi odlično da mu Samsung doda i pozadinsko osvetljenje. Raspored komandi zvučnih kontrola je dobar, dok su ostali tasteri pomalo zbijeni. Daljinski je moguće programirati kako bi se upario sa većinom televizora, a sa svim Samsungovim modelima radi bez ikakvih problema. Ono što ovom kompletu nedostaje
jeste automatska kalibracija zvučnika, koja je postala standardna opcija u većini multikanalnih sistema.
Po postavljanju zvučnika i pokretanju reprodukcije jasno je bilo da dodatna kalibracija nije ni potrebna, jer je zvuk veoma dobro balansiran i fokusiran i bez ove opcije. Preko menija uvek možete fino štelovati jačinu svakog kanala, dok subwoofer ima svoje komande sa zadnje strane.
Srce čitavog HT-BD2 sistema je njegova glavna jedinica, koja je u suštini kombinacija Samsung BD plejera sa odgovarajućim višekanalnim pojačivačem. Dizajn je, u skladu sa ostatkom sistema, moderan, sa oštrim crtama. Čita skoro sve formate: CD, DVD, Blu-ray, kao i JPEG i MP3. Multikanalno pojačalo je deklarisano na 135 W po kanalu, a subwoofer je pogonjen sopstvenim pojačalom od 150 W. Procesiranje audio-signala je veoma dobro, a podržani su svi stari formati, kao što su: Dolby Digital, DTS, Dolby Pro Logic IIx, kao i novi formati za Blu-ray: Dolby Digital Plus/ TrueHD, DTS-HD Master Audio. Ovo znači da
će Samsungov sistem reprodukovati svaki Blu-ray film trenutno dostupan na tržištu. Kada je video u pitanju, HT-BD2 se može pohvaliti izlazom od 1080p preko HDMIja. Omogućeno je i skaliranje standardnog DVD materijala do ove rezolucije, kao i 24 fps režim za Blu-ray, što teoretski pruža glatku reprodukciju. Samsung HT-BD2 radi u 1.0 BD profilu, što znači da je moguće gledati filmove sa 1.1 i 2.0 diskova, ali ništa od dodatnih mogućnosti kao što su slika u slici i BD Live. Naravno, teško je očekivati baš sve novotarije u prvom uređaju ove vrste. Video-izlazi su ograničeni na komponentni i kompozitni, pored HDMI veze. Pretpostavka je da će svaki ponosni vlasnik ovog sistema posedovati i moderan LCD ili plazma TV sa
HDMI vezom, tako da "zastareli" SCART i SVideo više nisu interesantni. Ne postoje dodatni audio-izlazi, ali pitanje je koliko su oni i potrebni, pošto je ovaj sistem celina za sebe. Od ulaznih konektora ugrađeni su dva optička i dva digitalna porta, kao i set analognih audio-konektora. Kako video-ulazi ne postoje, vaš TV će morati da vrši prebacivanje izvora. Samsung je po ovoj ceni u HT-BD2 mogao da "upakuje" i HDMI pass-through, video-komutator, kao i bolju Blu-ray kompatibilnost (profil 2.0). Za razliku od hardvera, firmver sistema se može nadograditi preko mreže. Ako vam sve nabrojano nije dovoljno, integrisan je i FM radio sa RDS-om.
Samsung HT-BD2 Blu-ray ima veoma dobre performanse. Neki od Blu-ray diskova se brzo učitavaju, dok su nekima profila 1.1 potrebna čak i puna dva minuta. Za razliku od BD-a, DVD ima dobar odziv i čita skoro sve. Slika je veoma dinamična, sa puno detalja. Ugođaj donekle kvari ugrađen kuler sa zadnje strane glavne jedinice, ali samo prilikom reprodukcije tihih filmskih scena. Muzičke performanse bile su nešto lošije
od zvuka potrebnog za bioskopski ugođaj. Mali zvučnici nemaju dovoljno dobar odziv niskih frekvencija, ali su potpomognuti solidnim subwooferom. Zvuk je uravnotežen, sa dobrim basom i ograničenim brojem detalja, dok je reprodukcija audio-diskova prilično ravna i hladna. Kao i većina ovakvih sistema, HT-BD2 je konstruisan prvenstveno za filmove i okružujući zvuk, tako da se ovo i ne može uzeti kao neka veća mana.
Samsung HT-BD2 pruža vrhunski kvalitet slike, baš onakav kakav se očekuje od sistema sa ugrađenim Blu-ray plejerom. Sistem je pored toga lepo dizajniran i veoma funkcionalan, pa nije ni čudo što je dobio EISA nagradu. Nažalost, njegova visoka cena, kao i prosečan audio-kvalitet, mogu odvratiti određeni broj kupaca. Svi ostali koji traže allin-one sistem sa izuzetnom slikom, a pri tom više gledaju filmove nego što slušaju muziku, Samsung HT-BD2 je odlično rešenje.
PLuS
Elegantan dizajn celog sistema.
Dolby TrueHD i DTS-HD Audio.
Kvalitetan subwoofer.
Upscale do 1080 p.
MINuS
Nedostatak tonskih kontrola.
Nije pristupačan širem krugu korisnika.
HT-BD2
Snaga: 1.100 W
Broj izlaza za zvučnike: 7.1
Audio-formati : Dolby Digital, Pro Logic IIx, Dolby True HD, DTS, DTS Neo 6, DTS-HD
Ostalo: FM-RDS tjuner
Broj linijskih ulaza: 1x analogni, 2x optički
Video-izlazi: HDMI 1.3, 1x kompozitni
Dimenzije glavne jedinice: 440x396x86 mm
Dimenzije zvučnika: 125x1311x89 mm
Masa: 60 kg
Cena: oko 900 evra
Stav, 011/36-28-555
Nastavljamo sagu o mini-linijama. Znamo, neko će reći: "Dobro, lepo je to... mini-linija za sobu. A šta je sa onima koji imaju iPod, zar da kupuju odvojene zvučnike?" LG Electronics nudi vrlo simpatično rešenje.
LG Electronics svoje mini i mikro linije razvija u nekoliko pravaca. Prvi obuhvata modele klasičnog dizajna, veoma nalik rešenjima većine proizvođača, kod kojih je neophodno prići samom uređaju i pogledati logo na njemu kako biste znali koja kompanija ga je napravila. Na sreću, nije baš sve toliko dosadno, te LG u segmentu tržišta srednje klase ima svoje adute, a radi se o mini-linijama u crnoj boji. Ono što će korisnik odmah primetiti jeste klavir lak finiš, koji uređajima daje nešto od "aristokratske" pojave, a tu su i komande osetljive na dodir, koje u kombinaciji sa igrom svetla malo koga ostavljaju ravnodušnim. Tehnologije iz naučnofantastičnih filmova sada se mogu videti i na komercijalnim komponentama.
LG FB-163 je po koncepciji sličan svom "mlađem rođaku" FBD-103, modelu koji smo opisali u prethodnom broju našeg časopisa. Međutim, bez obzira na približno istu cenu, svaki od njih poseduje individualni karakter i specifičnu namenu, po kojoj se bitno razlikuje od drugog modela.
LG FB-163 je u stanju da reprodukuje sadržaje sa tjunera, diska, iPoda i eksternih ana-
lognih izvora. Podržani su kako standardni audio, tako i MP3 format reprodukcije, što je i očekivano. Pored toga, u mogućnosti je da reprodukuje i više formata video-sadržaja, od kojih su najpopularniji DVD i DivX. Mini-linija (mada je, možda, bolje reći mikro) stiže u prilično masivnoj kutiji sa svim elementima sistema: centralnom jedinicom i zvučnicima, daljinskim upravljačem sa baterijama, osnovnim setom kablova i FM i AM antenom, kao i uputstvom. Centralna jedinica sadrži svu neophodnu elektroniku za reprodukciju, kao i pojačalo snage. Prednja ploča je urađena u klavir lak finišu, sa elegantno zaobljenim ivicama. U središnjem delu nalazi se multifunkcijski komandni taster osetljiv na dodir. Spoljni obod tastera poseduje četiri polja zadužena za osnovne funkcije, kao što su pokretanje i zaustavljanje reprodukcije, prelazak na sledeću numeru i biranje stanica, u slučaju da se kao izvor zvuka koristi tjuner. Unutrašnji obod multifunkcijskog tastera zadužen je za pojačavanje, odnosno smanjivanje jačine zvuka. Rešenje je veoma elegantno: pomeranjem prsta po obodu u smeru kazaljke na časovniku pojačavate zvuk, dok se kretanjem u suprotnom smeru jačina zvuka smanjuje. Iznad multifunkcijskog tastera nalazi se displej monohromatskog tipa, naizgled skromniji nego na FBD-103. On ne poseduje grafiku spektralnog analizatora, ali je zato na dnu prisutan dinamički pokazivač
u vidu jedne linije. Njegova uloga jeste da grafički prikazuje odabrani nivo jačine zvuka, pored numeričkog prikaza na drugom delu ekrana. Tokom reprodukcije diska linija prikazuje koji deo numere je reprodukovan u odnosu na ukupno trajanje, slično kao u softverskim plejerima za računare. Pri dnu LG FB-163, ispod malog poklopca, smešteni su tasteri za podešavanje časovnika, tajmera, kao i za delimičnu manipulaciju zvukom. Tu je i USB priključak za eksterne USB memorije, te dodatni ulaz za spoljni izvor zvuka i izlaz za slušalice. No, tu nije kraj: gornja ploča centralne jedinice izvedena je u boji aluminijuma i poseduje vrlo elegantan i tih slotin mehanizam za prihvatanje diskova, kao i tastere za selektovanje funkcija (radio, CD/ DVD itd.), poboljšanje reprodukcije MP3 datoteka i dinamike sistema (XDSS - Extreme Digital Sound System), kao i taster za snimanje direktno na USB. Na kraju, tu je i glavna odlika: dock za iPod. FB-163 podržava skoro sve modele iPoda koji imaju mogućnost priključenja na dock. Daljinski upravljač je operativan i sa Appleovim čedom i omogućava upravljanje osnovnim funkcijama.
Zadnja ploča FB-163 poseduje klasične štipaljke za zvučnike i ulaz za FM i AM antenu. Tu su i kompozitni i komponentni izlaz za televizor, kao i SCART priključak, preko kojeg je povezivanje sa televizorom zaista jednostavno. Odvojenih audio/video ulaza nema na zadnjoj ploči, što bi moglo biti korisno pri priključivanju, na primer, igračkih konzola. Zvučne kutije u sklopu FB-163 realizovane su u maniru mini-linije, sa gornjom pločom boje aluminijuma, i drugačije su konstrukcije od onih koje stižu uz FBD-103. Razlog za navedeno je to što su trosistemske i poseduju
ugrađenu niskotonsku jedinicu većeg prečnika - 12 cm. Ona je smeštena poprečno, tako da vizuelni sklad zvučnih kutija i minilinije nije narušen. Princip rada je bas-refleks sa otvorom na zadnjem gornjem delu kutije. Kuriozitet je to što prednja maska, pored srednjotonske i visokotonske zvučne jedinice, sadrži još jednu membranu, po izgledu identičnu srednjotonskoj jedinici. Međutim, u uputstvu se navodi da je ovo samo dekorativna maska, bez posebne funkcije u sistemu. Kvalitet izrade FB-163 je, uopšteno gledano, sasvim solidan, uz malu zamerku na finiš plastičnih ivica zvučnih kutija, koje bi mogle biti bolje uklopljene.
Daljinski upravljač za ovaj sistem je solidan, izrađen od kvalitetne i precizno obrađene plastike. Raspored tastera je logičan, a ose ćaj pri rukovanju sasvim dobar, kako smo i očekivali od kompanije LG. Uputstvo koje se isporučuje uz uređaj je koncizno, možda čak i šturo, ali sadrži sve relevantne informacije.
LG FB-163 zvuči vrlo dobro za cenovnu klasu kojoj pripada. Ceo zvučni spektar je uravno težen, a reprodukcija basa je izraženija u od nosu na FBD-103, prvenstveno zahvaljujući drugačije konstruisanim zvučnim kutijama.
Pojačalo snage je takođe jače, deklarisano na 80 W po kanalu. Može se reći da celoku pan sistem funkcioniše korektno: do samog maksimuma jačine zvuka nema primetne di storzije. Kad smo već kod jačine zvuka, treba reći da FB-163 ima sasvim dovoljno snage za prostorije srednje veličine, na primer do 30 m2, iako se to po dimenzijama uređaja možda ne bi moglo zaključiti.
Iako obično ne preporučujemo korišćenje ekvilajzera na mini-linijama, niti ostale veštačke dodatke čiji je cilj da skromne sonične domete učine prijemčivijim slušaocu, nekako nam se čini da se deo ovih mogućnosti može iskoristiti u pojedinim situacijama, npr. pri slušanju muzike u MP3 formatu, sa FM radio-prijemnika itd. Naravno, ne treba očekivati čudo, ali prijatniji zvuk svakako da. S obzirom na to da su zvučnici bas-refleks konstrukcije, te da dodatno imaju niskotonsku jedinicu sa strane, njihovo postavljanje u prostoru u cilju dobijanja optimalnih rezultata ipak traži eksperimentisanje: LG FB-163 zahteva određeni prostor oko zvučnih kutija, kako sa zadnje, tako i sa bočnih strana, u cilju postizanja dobrog zvuka.
Situacija nije ništa lošija ni u području videoreprodukcije: DVD i DivX video-materijali su korektno prikazani. Kontrast i prirodnost boja su dobri, u rangu komercijalnih samo-
stalnih DVD plejera. Povezivanje FB-163 i našeg Philips 3321 LCD televizora obavili smo uz pomoć SCART priključka. Za uloženi novac, a to je oko 200 evra, LG FB-163 radi više nego dobro. Dizajn mini-linije je vrlo elegantan i prijatan, a korišćenje lako i jednostavno. Ugradnja bočnih niskotonskih jedinica je definitivno pun pogodak - znatno je poboljšana reprodukcija basova, bolna tačka većine malih sistema. Svakako ne treba misliti da FB-163 želi da konkuriše ozbiljnim audiosistemima, ali sigurno vredi onoliko koliko košta, a nama se čini da bi toliko vredeo čak i kada ne bi imao dock za iPod. Ukoliko ste u potrazi za kompaktnim univerzalnim reše -
PLuS
Zvuk i slika vrlo korektni za tu cenovnu klasu.
Korisne opcije.
Dizajn.
MINuS
Nedostatak dodatnih audio/video ulaza.
FB-163
Centralna jedinica
Kontinualna snaga: 2x80 W (4 oma)
Frekvencijski opseg pojačala: 40 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: maksimalno 0,5%
Odnos signal/šum pojačala: 75 dB
Broj analognih linijskih ulaza: 1
Frekvencijski opseg DVD plejera: 40Hz – 20kHz
Odnos signal/šum DVD plejera: 75 dB (audio), 75 db (video)
Zvučnici
Preporučena snaga pojačala: 80-160 W
Osetljivost (2,83V/1m): 83 dB
Impedansa: 4 oma
Dimenzije: 129x297x250 mm
Masa: 3,6 kg
Cena: oko 200 evra
Sam-Son, 011/2288-400
jedan od najpoznatijih američkih muzičara, koji svojim stvaralaštvom odbija svrstavanje u jedan žanr, rođen je davne 1949. godine. Još tokom osnovne škole pokazao je želju da se bavi muzikom: sam je naučio da svira klavir, a meksičku baladu "Ranchera" proglasio je "krivcem" za ljubav prema muzičkom izražavanju. Već u srednjoj školi svirao je u svom prvom bendu, a prvi solo nastup ostvario je u lokalnom noćnom klubu u kojem je radio kao izbacivač. Za to je bio plaćen 25 dolara!
Već u to vreme imao je razvijen sopstveni stil: kombinaciju pevanja uz pratnju klavira i monologa između pesama. A pevao je i pričao o bizarnim, odrpanim likovima i raspadnutim mestima, koristeći svoj prepoznatljiv promukao glas i različite muzičke izraze. Jedan kritičar ga je opisao kao "ne -
što potopljeno u bačvu burbona, ostavljeno da se dimi nekoliko meseci i potom pregaženo kolima". Možda deluje brutalno, ali Tom Waits zaista tako zvuči.
S nepune 22 godine već je imao prvi ugovor za snimanje s etiketom Bizzare/Straight. Tokom druge polovine 1971. godine napravio je niz demo snimaka, ali ništa od toga nije objavio. Na svoje prvo izdanje čekao je još skoro dve godine. Najpre je 1972. potpisao za kuću Asylum Records, a potom se bacio na pripremu džezi-folk izdanja "Closing Time", koje se na tržištu našlo naredne godine. Kritičare je njegov prvenac oduševio, ali nije dobio širu pažnju. Njegove pesme su do publike došle zahvaljujući obradama koje su objavili Tim Buckley ("Martha") i The Eagles ("Ol' 55").
Ipak, mala ali rastuća grupa vernih fanova omogućila je da 1975. svoj treći album snimi u atmosferi živog ugođaja. "Nighthawks At The Diner" je snimljen pred probranom publikom i predstavlja najbolji prikaz njegovih nastupa: pesme izvedene njegovim "sveže izglancanim" grubim glasom i monolozi da razbiju monotoniju uobičajenih albuma. Iscrpljen od svega, on čini da sledeće izdanje ("Small Change") odiše cinizmom i pesimizmom, a donelo mu je i najveći komercijalni uspeh do tada. Prvi put je ušao na listu 100 najprodavanijih albuma u SAD, što mu je donelo više pojavljivanja u medijima (Times, Newsweek, Vogue...) i nateralo da sastavi stalni prateći bend za buduće nastupe. The Nocturnal Emissions su činili Franc Vicari (tenor saksofon), Fitzgerald Jenkins (bas gitara) i Chip White (bubnjevi i vibrafon).
Sledeće izdanje ("Foreign Affairs") predstavilo ga je u više bluz i džez maniru, a na albumu "Blue Valentine" iz 1978. godine posvetio se električnoj gitari i klaviru više nego ikada do tada. Kraj osme decenije 20. veka predstavlja i završetak saradnje sa kućom Asylum. Poslednji album za njih "Heartattack And Vine" (1980.) bio je još energičniji od prethodnog, pun ritam i bluz numera, ali je sadržao i nekoliko balada tipičnih za njega.
menio se i fokus njegovog stvaralaštva - s tradicionalnih balada prešao je na izvorni bluz, kabare, rumbu, tango itd. Ipak, vrhunac njegovog eksperimentisanja donosi sledeće izdanje, album "Rain Dogs" iz 1985. godine. Ovaj album je časopis Rolling Stone uvrstio na 21. mesto liste 100 najboljih iz osamdesetih godina, kao i na 397. mesto liste 500 najboljih albuma svih vremena.
Iako je nakon toga albume objavljivao znatno ređe, Waits je nastavio s hiperprodukcijom. Snimao je muziku za filmove i mjuzikle, glumio na filmu i pozorišnoj sceni, sarađivao na albumima drugih muzičara... Jedan takav projekat doneo mu je i nominaciju za nagradu Oskar: muzika za Coppolin film "One From The Heart", snimljena sa pevačicom Crystal Gayle. Rad na ovom filmu spojio ga je i sa ljubavlju njegovog života Kathleen Brennan. Od tada ona učestvuje u radu na mnogim njegovim pesmama.
Prvi zvanični album objavljen za izdavačku kući Island "Swordfishtrombones" doneo je oštar zaokret u njegovom muzičkom izrazu. Pun je neobičnih instrumenata, koje retko ko koristi u muzici koja pretenduje da bude deo rok scene. Umesto klavira i gitare, na njemu se čuju fagot, gajde, marimba... Pro-
Nakon niza kameo pojavljivanja u Coppolinim filmovima i glavne role u off-Broadway mjuziklu "Frank's Wild Years" (muziku iz njega je objavio tek 1987. godine), koji je režirao Gary Sinise, dobio je priliku da u Jarmushovom filmu "Down By Law" odigra prvu glavnu ulogu na velikom platnu, a u devedesete je ušao radeći na raznovrsnim projektima. Sa Robertom Wilsonom i Williamom Burroughsom radio je na drami "The Black Rider: The Casting Of The Magic Bullets", a sa Wilsonom je pripremio i dramu "Alice" (po "Alisi u zemlji čuda"), obradu "It's All Right With Me" Colea Portera donirao je projektu "Red Hot + Blue" (Jarmush je snimio video za nju), a radio je i muziku za niz filmova. Svoj prvi album nakon pet godina ("Bone Machine") objavio je 1992. To je donelo još jednu promenu njegovog zvuka: puno udaraljki i gatara, s vrlo malo klavira i saksofona. Kraj saradnje sa kućom Island predstavljala je kompilacija "Beautiful Maladies", objavljena tek 1998. U međuvremenu, Waits je objavio još samo muziku iz drame "The Black Rider" 1993. godine.
Nakon toga, odabrao je da uspostavi saradnju s kućom Epitaph, u kojoj su bili oduševljeni što se odlučio za njih. Nova saradnje je već 1999. godine donela album "Mule Variations", kojim je dostigao najbolju poziciju ikada na SAD listi albuma (30. mesto) i naredne godine dobio nagradu Grammy.
I nakon 2000. godine nastavio je sa sporijim radom na albumima, ali je nastavio sa snimanjem muzike koju je napisao i po deceniju ranije. Tako je 2002. objavio dva izdanja s muzikom iz mjuzikala "Alice" i "Blood Money", a prvi "pravi" album u prvoj deceniji 21. veka stigao je 2004. godine. "Real Gone" je njegov prvi album na kojem se uopšte ne čuje klavir, više je u rok maniru, a manje je bluz uticaja i sadrži Waitsovu prvu politički eksplicitnu pesmu - "Day After Tomorrow".
Privremenu poslednju poziciju u njegovoj diskografiji drži paket od tri diska sa 54 pesme: "Orphans: Brawlers, Bawlers & Bastards", objavljen 2006. godine. Tu se nalaze 24 njegove do tada neobjavljene pesme i čak 30 novih. Ovaj neobičan projekat istovremeno predstavlja presek njegove karijere, duže od 30 godine, i idealan prikaz raznolikosti muzike koju voli da stvara. Prepoznajući njegovu energiju i nemogućnost da sedi besposlen, ubrzo možemo očekivati neko novo izdanje - samo je pitanje hoće li sedeti u studiju da ga snimi, ili će ono nastati kao saradnja na nekom od projekata u kakvima voli da učestvuje.
DISKOGRAFIjA:
1973 - "Closing Time"
1974 - "The Heart of Saturday Night"
1975 - "Nighthawks at the Diner"
1976 - "Small Change"
1977 - "Foreign Affairs"
1978 - "Blue Valentine"
1980 - "Heartattack and Vine"
1983 - "Swordfishtrombones"
1985 - "Rain Dogs"
1992 - "Bone Machine"
1999 - "Mule Variations"
2004 - "Real Gone"
2006 - "Orphans: Brawlers, Bawlers & Bastards"
(Odličan hrčak)
Bend osnovan u Vranju daleke 1995. godine dočekao je da ove godine, nakon nekoliko promena postave, ugleda svoj dugosvirajući prvenac. Pre njega publici su se studijski obratili kroz učešće na kompilacijama "Jutro će promeniti sve" i "Zdravo, zdravo, zdravo", što je bilo samo zagrevanje za "Sredstva i veštine". Naziv albuma kao da upućuje na to da su jedva dočekali da im budu pružena odgovarajuća sredstva da bi pokazali sopstvenu veštinu i na ovom izdanju oni to u potpunosti uspevaju. Kombinacija "prljavog" gitarskog zvuka i pevljivih (skoro pop) tekstova, hipnotičkog ritma i uglavnom razdraganih melodija obuzima od prvog slušanja i prosto zahteva da se "Sredstva i veštine" slušaju ukrug. Četrnaest numera, naravno, nisu podjednakog kvaliteta, ali to skoro da se i ne oseća; lakše se uočavaju stilski različite pesme, koje variraju od onih koje podsećaju na novotalasne uzore ("Samo magli" ili "Zid") do onih koje deluju progresivnije, poput pesama "Kratka šetnja" ili "Plutaju svesti". Bez obzira na stilsku šarolikost, ovaj album je izuzetno kompaktan i skoro savršeno uklopljen, dovoljno da se može smatrati jednim od najboljih domaćih izdanja ove godine, a slična se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
Čini se kao da je B. B. King na sceni već vekovima. Živa legenda bluz muzike i u osamdesetim godinama nastavlja da radi tempom koji bi morao postideti mnoge mlade zvezde. A osim što redovno objavljuje nova
izdanja, uspeva da ostvari i visok nivo kvaliteta. Album "One Kind Favor" je još jedan dokaz toga. Iz svake numere ovog izdanja izbija šest decenija iskustva i postavljanja mnogih bluz standarda, a istovremeno ona zvuči sveže i moderno. Na prvo slušanje deluje kao da pesme "How Many More Years" Howlina Wolfa ili "See That My Grave Is Kept Clean" Blind Lemona Jeffersona izvodi neko ko s puno poštovanja prema bluz tradiciji unosi mladalačku svežinu u čuvene pesme. Zato iznenađuje kada se obrati pažnja na to da "dinosaurus" bluz scene svira s obnovljenom snagom i proizvodi svoje najbolje izdanje od kolaboracije sa Ericom Claptonom ("Riding With The King") iz 2000. godine. Dobar deo zasluge za svež zvuk albuma "One Kind Favor" nosi i producent T-Bone Burnett, koji je obezbedio da dvanaest pesama koje
B. B. King do sada nije snimio zazvuče skoro kao da je čuveni bluzer u istoj prostoriji sa slušaocem.
(Rough Trade)
Pre deset godina Everlast je reaktivirao solo karijeru kombinujuću rep tehnike sa bluzom
i alternativnim rokom. Od izdanja "Whitey Ford Sings The Blues" nastavlja da istražuje i realizuje svoju kreativnost na tom polju, koje retko ko nastanjuje. S jedne strane, to mu je omogućilo da radi praktično šta poželi i da mu niko ne prigovara da to nije dovoljno dobro, a s druge strane, zahvaljujući izuzetnom talentu, dozvolilo mu je da se usavrši i da nam sada isporuči izuzetno snažan i stilski ujednačen album. I dok od njega očekujemo snažne poruke i interesantne aranžmane (koje je ovom prilikom producirao DJ Muggs iz Cypress Hilla), ono što posebno iznenađuje je neverovatna obrada pesme "Folsom Prison Blues" Johnnyja Casha. Akustična bluz gitara i čuveni sempl iz pesme "Jump Arround", koji je Everlastov bend House Of Pain vinula u nebesa, čine da Cashova pesma dobije novu svežinu. Sve zajedno, "Love, War, And The Ghost Of Whitey Ford" donosi turobnu, mračnu atomsferu kroz niz pesama snimljenih u fazonu koji ga je i (ponovo) proslavio pre deset godina. Takve su pesme "Anyone" i "Friend", koje se već lako mogu prepoznati kao naredni singlovi, dok ostale raznovrsnim kombinacijama stilova omogućavaju kreiranje upečatljivog opšteg utiska.
(Rough Trade)
Thievery Corporation su rešili da novim izdanjem pokažu svoje političke stavove i izvrše muzičku revoluciju makar u SAD. Za "Radio Retaliation" oni su ubrzali ritmove, pojačali zvuk i to iskombinovali s muzičkim uticajima iz različitih krajeva sveta. Tako se u petnaest pesama osećaju uticaji Jamajke, Indije, Brazila, afričke i arapske muzike, a reči koje
upućuju vlastodršcima izgovaraju oni čije pesme dvojac iz Vašingtona remiksuje u svoj politički manifest. To znači da se na ovom albumu mogu čuti i Anoushka Shankar i Femi Kuti, koji se u pesmi "Vampires" osvrće na genocid u Africi kroz istoriju. Iako ovaj album predstavlja političku izjavu, istovremeno je izuzetno slušljiv. Čini ga kombinacija sporijih pesma, idealnih za kreativni popodnevni odmor, i onih čiji ritam će vas naterati da ustanete i đuskate, potpuno zanemarujući o čemu se tu zapravo radi. Iako ova multipraktičnost izdanja može biti negativna za doživljaj početne ideje, to se verovatno neće desiti - svaki slušalac će kad-tad obratiti pažnju na reči pesama u kojima uživa. "Radio Retaliation" je još jedan izuzetan primer elektronske muzike i jedan od najboljih albuma ovog dvojca.
(Warner)
Svaki put kad poznati glumac (u ovom slučaju glumica) odluči da se okuša u drugoj grani umetničko-zabavne industrije, to privlači puno pažnje, a istovremeno i posebnu dozu kritike zbog mešanja u prostor gde mu (joj) nije mesto. Ipak, ima i pozitivnih primera, poput benda 30 Seconds To Mars, koji predvodi Jared Leto. Sada se tom pozitivnom spisku priključuje i Scarlett Johansson. Ona je za ovo izdanje napisala jednu originalnu pesmu, uz pomoć producenta Davida Siteka iz benda TV On The Radio ("Song For Jo"). Razlog tome je želja da oda priznanje jednom od najvećih muzičara 20. veka - Tomu Waitsu. U deset obrada koje su se našle na CD verziji ovog izdanja izdvajaju se "Anywhere I Lay My Head" i "I Wish I Was
In New Orleans". Sve pesme su pune bogatog zvuka i ukrasa koji donekle utiču na to da se vokal pevačice zanemari, a atmosfera je mračna, ali ne toliko prljava kao kad Tom Waits izvodi svoje pesme. Izuzetnu podršku u svom naumu Johanssonova je imala i u Davidu Bowieju, kao i članovima grupa Yeah Yeah Yeahs i Celebration. Krajnji rezultat je hrabra ploča koja predstavlja jednu od najlepših posveta Tomu Waitsu.
(Indigo)
Njujorški bend je do sada stvarao muziku koja je oduševljavala kritičare, ali je bila teška za slušanje i imala je problem da nađe širu publiku. Osim što su ih mnogi poštovali zbog eksperimentisanja sa različitim efektima, instrumentima i kombinacijama žanrova, retki su ih redovno stavljali u svoje plej-liste. Izgleda da su za svoje četvrto izdanje TV On The Radio našli dobitnu kombinaciju: dovoljna doza eksperimenta da se oni sami ne osećaju kao da izdaju svoje porive i istovremeno dovoljno privlačnih melodija i ritmova koji neće potencijalne slušaoce oterati nakon manje od jednog slušanja. "Dear Science" je ispunjen neobičnom upotrebom bubnjeva, modernim džez linijama i raznovrsnim elektronskim zvucima, uz šta se glas odlično uklapa i omogućava nastanak neobično pevljivih pop pesama. Svi upotrebljeni elementi uklopljeni su kao savršena slagalica, što "Dear Science" čini izdanjem koje mora naći mesto u vašoj muzičkoj kolekciji.
Režija: Todd Haynes, 2007.
Žanr: biografski / muzički
Uloge: Cate Blanchett, Ben Whishaw, Christian Bale, Marcus Carl Franklin, Heath Ledger...
Trajanje: 135 min
Sound mix: Dolby Digital
Neka vas odsustvo "zvezde večeri" ne zavara, ovo jeste film, kako posveta kaže, posvećen " muzici i mnogim životima Boba Dylana". Jude Quinn, Arthur Rimbaud, Jack Rollins, Billy the Kid, Woody Guthrie, Robbie Clark - šest varijacija na temu "ko je Bob Dylan", obkedinjenih u kompleksan kolaž. U tako razlomljenoj dramaturgiji, koja delimično prati događaje iz života poznatog muzičara, ponekad ih (re)izmišlja, i to u formi pseudodokumentarca, reditelj Todd Haynes sastavio je možda najoriginalniji (anti)biografski film ikada. U ovoj specifičnoj dekonstrukciji mita o jednom od najvećih modernih umetnika samo naziremo obrise onoga što bi on za sebe i druge mogao biti - pesnik, profiter, odmetnik, prevarant, zvezda, preobraćeni vernik, lažni prorok... Ništa od toga nije finalno, pa pravi Bob Dylan ostaje enigma, što je očito i bila namera. Bez linearne naracije i puke imitacije života, film priča svoju priču na netradicionalan način, sličan poetično-narativnom stilu koji koristi Dylan u svojim pesmama... Sem gledanja, film zavređuje i pažljivo slušanje: tridesetak bendova i izvođača (Willie Nelson, Calexico, Sonic Youth, Eddie Wedder, Yo La Tengo) posvećeno obrađuju najpoznatije stvari iz Dylanove duge i bogate karijere.
Režija: Phyllida Lloyd, 2008.
Žanr: mjuzikl
Uloge: Amanda Seyfried, Stellan Skarsgård, Pierce Brosnan, Colin Firth, Meryl Streep
Trajanje: 108 min
Sound mix: SDDS / DTS / Dolby Digital
Kad je krajem 90-ih odpala posećenost britanskih pozorišta, producenti su pokušavali sve ne bi li se izvukli iz krize. Iz jednog takvog eksperimenta rođen je nov pozorišni žanr - džuboks mjuzikl. "Tanak" dramski zaplet ovih komada bio je opravdanje da se, na radost publike, otpeva što više hitova nekog autora ili benda. Do danas je proizvedeno mnoštvo ovih ultrakomercijalnih mjuzikla, no prvi od njih ostao je i najuspešniji - "Mamma Mia!", romantični pačvork protkan hitovima švedskih kraljeva popa, grupe ABBA. Nepunu deceniju nakon premijernog izvođenja na Vestendu ova uspešna franšiza preselila se i na veliko platno... Ukratko, negde između "Dancing Queen", "Take A Chance On Me", "Mamma Mia!", "Waterloo", "Super Trouper", "Thank You For The Music", "The Winner Takes It All", "SOS"... na ljupkom grčkom ostrvcu mlada Sophie (Amanda Seyfried) uoči svog venčanja odlučuje da konačno otkrije ko je njen otac. Bez majčinog (Meryl Streep) znanja, naravno, ona šalje pozivnice trojici njenih nekadašnjih udvarača (Stellan Skarsgard, Pierce Brosnan i Colin Firth)... Zvuči poznato, ali, ko mari... Kad ultimativna ABBA pesmarica krene da se odmotava u izvođenju prestižne glumačke ekipe, i tako će vam biti svejedno o čemu se tu zapravo radi...
Režija: David Schwimmer, 2007.
Žanr: komedija / drama
Uloge: Simon Pegg, Thandie Newton, Hank Azaria, Dylan Moran, Harish Patel...
Trajanje: 100 min
Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS
Dennis Doyle (Simon Pegg) nikad ne završava započete stvari, čak ni rečenice. Nema tog problema od koga on nije pobegao. Pobegao je čak i sa sopstvenog venčanja... Deset godina kasnije on je bezvoljni, trbušasti "radnik na sigurnosnim analizama i operacijama za trgovine visokom modom" (čuvar u butiku donjeg veša), zapušteni očajnik koji smišlja kako da povrati Libby (Thandie Newton), koju je trudnu i uplakanu ostavio pred oltarom. To izgleda kao nemoguća misija, jer njen novi dečko (Hank Azaria) je sve ono što Dennis nije: uspešan, bogat, zgodan, plemenit, odgovoran, pouzdan. Kako bi dokazao da se promenio, Dennis odlučuje da završi bar nešto, i to ne bilo šta - najavljuje da će istrčati Londonski maraton. Uz njega su samo najbolji prijatelj Gordon (Dylan Moran) i beskrajno simpatični stanodavac, Indijac Ghoshadi (Harish Patel). Hoće li Dennis uspeti da pobedi sebe i 42 km trke, i hoće li to išta promeniti? Vaše raspoloženje svakako hoće. Dobar scenario (Simon Pegg i Michael Ian Black), majstori Brit komedije predvođeni sjajnim Simonom Peggom, na koje se oslanja "prijatelj" David Schwimmer, ne previše iskusan u ulozi reditelja, duhoviti dijalozi začinjeni sa malo romantike (koja, na sreću, ne klizi u melodramu), dvosmislenosti i čudnim opservacijama o životnim pitanjima, nasmejaće vas sasvim sigurno.
Režija: Alexandre Aja, 2008.
Žanr: horor / triler
Uloge: Kiefer Sutherland, Paula Patton, Cameron Boyce, Amy Smart, Mary Beth...
Trajanje: 110 min
Sound mix: Dolby Digital
Kao što se iz samog naslova da naslutiti, nešto se krije iza ogledala. Teret da otkrije šta je to pašće na pleća Bena Carsona (Kiefer Sutherland), a on je video i bolje dane... Prošla je godina otkako je ovaj detektiv suspendovan zbog slučajnog ubistva kolege na zadatku, što ga je koštalo ne samo posla već i normalnog života. U pokušaju da ponovo stane na noge, on prihvata posao čuvara u izgoreloj ruševini robne kuće Mayflower. Tokom noćnih obilazaka on počinje da primećuje nešto zlokobno u ogledalima koja krase zidove. Užasni prizori koji se reflektuju u svetlucavom staklu prikazuju jezive prizore prošlosti, ali, čini se, manipulišu i stvarnošću. Ili je to samo produkt rastrzane svesti glavnog lika? Ljubitelji horora su s nestrpljenjem očekivali ovaj film, prvenstveno zbog činjenice da je režija poverena Alexandru Aji, od koga se nakon filma "Haute tension" (2003) očekivalo mnogo. Ipak, kao i u slučaju njegovog rimejka horor klasika "The Hills Have Eyes", realizacija lebdi tek nešto iznad proseka: solidna, veoma gledljiva, ali bez očekivanog dodira originalnosti. Ipak, ako vaša očekivanja u ovom pravcu nisu prevelika, u pitanju je jedna od uspešnijih amerikanizacija azijskih horora ("Geoul sokeuro" Sung-ho Kima iz 2003).
Režija: Timur Bekmambetov, 2008.
Žanr: akcija / triler
Uloge: James McAvoy, Morgan Freeman, Angelina Jolie, Terence Stamp, David O'Hara...
Trajanje: 110 min
Sound mix: Dolby Digital / DTS / SDDS
Wesley Gibson (James McAvoy) je slika i prilika gubitnika. Na poslu je objekt svakodnevnog iživljavanja svoje šefice. Kod kuće isto to radi devojka, varajući ga sa njegovim najboljim prijateljem. Wes mrzi svoj život, a dane preživljava zahvaljujući tabletama. No, životu kakav poznaje doći će kraj kad upozna misterioznu Fox (Angelina Jolie). Od nje saznaje da je njegov davno zaboravljeni otac bio član tajnog bratstva čiji je i ona deo, a koje se stara za sprovođenje naloga koje preko drevnog tkačkog razboja izdaje sama sudbina. Sada je na Wesa red da krene očevim stopama. Uz briljantne tutore, pod budnim okom enigmatičnog vođe bratstva Sloana (Morgan Freeman), on doživljava potpunu transformaciju, iz skrušenog kancelarijskog miša izrasta neustrašivi ratnik sudbine. Ali, Wes će uskoro shvatiti nešto čemu nisu želeli da ga poduče - da sam upravlja svojom sudbinom... Snimljen po stripu Marka Millara i J. G. Jonesa, "Wanted" je prvi holivudski film ruskog reditelja Timura Bekmambetova, koji stoji iza uspeha filmova "Noćna" i "Dnevna straža". U pitanju je punokrvna adrenalinska bomba s prepoznatljivim vizuelnim pečatom Bekmambetova, pri tom, imajući na umu da je ovo ipak akcioni film, sa snažnom dramskom linijom...
Gitare, zvučne kutije, hi-fi sistemi, Bugatti Veyron!? Izgleda da ovoj nemačkoj kompaniji nije dovoljno da pravi samo skupoceni hi-fi, pa su u saradnji sa kompanijom Bugatti stvorili pokretno audiofilsko remek delo. Dizajn unutrašnjosti ovog automobila je usaglašen sa dizajnom audio sistema tako da čine jedinstvenu vizuelnu i funkcionalnu celinu. Značaj ovakvog pristupa je veoma velik kada se uzme u obzir da je kabina automobila jedan od najsloženijih prostora za adekvatno ozvučavanje. Pre trideset godina g. Dieter Burmester uviđa potencijal Hi-Fi tržišta i prepušta se svojoj strasti prema muzici, kompanija ubrzo postiže veliki uspeh a danas važi za jednu od najprestižnijih i to ne samo na području Nemačke. Ovakav razvoj događaja omogućio je da se g. Burmester posle nekoliko godina pauze ponovo ozbiljnije posveti komponovanju i snimanju muzike u sopstvenom studiju kao i nastupima u bendu Past Perfect. Zaista odlična kombinacija svakodnevnog posla i hobija. www.conradjohnson.com
Srećnih sedamdesetih, tačnije 1977. godine dr Lewis Johnson i dr William Conrad predstavljaju cevno pretpojačalo jednostavno nazvano Conrad-Johnson Preamplifier koje čini osnovu za dalji razvoj kompanije. Nešto kasnije ovaj model dobija oznaku PV1, a zanimljivo je da i danas možete naručiti rezervne delove za njega kao i za ostale Classic modele. Sledi MV75 pojačalo snage, a zatim i monstrum PR1 sa 200 W snage po kanalu. U osamdesetim kompanija prati kretanje tržišta i predstavlja modele zasnovane na FET tehnologiji kao i CD plejer Sonographe SD1, prvi digitalni proizvod. Iako je teško zameriti jednoj ovakvoj kompaniji loše internet predstavljanje, primećuje se potreba za hitnim osvežavanjem sajta: dosta proizvoda nije adekvatno prikazano, nedostaju fotografije, a dizajn i ergonomija stranica su loše realizovani. www.discovery.com
Discovery Communications verovatno spada među najpopularnije televizijske kuće koje većim delom emituju dokumentarne emisije. Ubrzan rast gledanosti serijala sa temom popularne nauke, kao što je sada već legendarni MythBusters, zatim How It's Made, Dr. G i mnogi drugi, doprineli su velikoj ekspanziji ove stanice u svetu. Kod nas je Discovery Channel prisutan kod većine kablovskih operatera, doduše samo u standardnom paketu emisija, dok američki auditorijum može da uživa u još nekoliko kanala od kojih su nama najpoznatiji Animal Planet i Travel Channel. U poslednjih nekoliko godina se velika pažnja posvećuje emitovanju HD programa, pogotovo u zemljama sa brzom ekspanzijom HD televizije, ali i na tržištima kao što je Rumunija gde emitovanje počinje ove godine. Posvećenost globalnom tržištu omogućila je da Discovery danas u 170 zemalja ima preko 1,5 milijardi pretplatnika koji 100 televizijskih kanala prate na 33 jezika.
Zvanični sajt evropske asocijacije za sliku i zvuk koja broji preko pedeset članova. Već dvadeset pet godina članovi asocijacije biraju najbolje proizvode sa evropskog tržišta u okviru brojnih kategorija. Mada na prvi pogled sajt ne obiluje informacijama, sve se iz korena menja kada zakoračite dalje od naslovne stranice. Arhiva svih nagrađenih proizvoda u poslednjih sedam godina, mnoštvo informacija o samoj Asocijaciji, članovima i kategorijama u okviru kojih su članovi aktivni. Nedavno je povodom 25 godina postojanja objavljena i knjiga “EISA Book” u okviru koje su sažeti istorija i sadašnjost asocijacije, a slobodno se može preuzeti u PDF formatu. Velika je čast i zadovoljstvo što se i Hi-Files magazin našao u ovoj knjizi iako smo član tek od ove godine.
Engadget je jedan u moru sajtova koji prenose novosti iz sveta informacionih tehnologija, audio i video tehnike, zabave, mobilne telefonije i svega ostalog što bi naprednim generacijama bilo zanimljivo. EngadgetHD je u suštini isti sajt, samo sa filtriranim sadržajem posvećenim HD televiziji. Pored ova dva postoji i EngadgetMobile koji je posvećen mobilnoj telefoniji. Struktura sajta je tipična za blog: mnoštvo kratkih vesti, slika, linkova i naravno reklama prosto mame posetioce da potroše vreme lutajući za nekom korisnom informacijom. Nažalost za detaljnije objašnjenje velikog broja pojmova ili više podataka o nekom novom uređaju moraćete da se okrenete nekom od internet pretraživača. Ovakav koncept možda i odgovara većini posetilaca koji samo žele da se u prolazu informišu o novostima ili pogledaju šta emituje danas od HD programa u USA, ostali će morati da više informacija potraže na nekom drugom mestu.
Zvučne kutije su zaista neverovatan proizvod, kada pomislite da ste ih videli sve – pojavi se neki novi model koji se sigurno razlikuje od ostalih po izgledu i reprodukovanom zvuku. Istorija kompanije Epos Acoustics počinje osamdesetih godina u periodu velike ekspanzije audio kompanija iz Velike Britanije. Šesnaest godina kasnije, krajem devedesetih brend preuzima
Michael Creek i stvara sinergiju Epos zvučnih kutija i Creek elektronike. Zato ne treba da čudi što na oba zvanična sajta postoje reference ka drugom brendu, jer i mnogi magazini preporučuju baš Epos-Creek kombinaciju za dobar audio sistem. Sajt je vrlo dobro organizovan, sa jednostavnom navigacijom i informativnim stranicama, ali mu se može zameriti nešto tamniji kolorit. Fotografija ima u velikom broju i odličnog su kvaliteta što je za svaku pohvalu. A ako želite da odete korak dalje od pregleda fotografija, od nedavno Epos program je prisutan i u Srbiji preko zvaničnog distributera.
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
u ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
apotpuno ažuriran 4Audio cenovnik
apotpuno ažuriran Harman cenovnik
adopunjeni Arcam, Creek i Leben
adopunjeni epos i spendor
adopunjena gramofonska pretpojačala
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
Cena mikrosistema se odnosi na centralnu komponentu i zvučnike samo ako je navedeno u poslednjoj koloni.
Autor: vlajind
Datum: 19 Sep 2008 09:21
Šta mislite o ovome? www.cambridgeaudio. com/... Deluje prilično zanimljivo. Pitam se... da li će stići i u naše krajeve, pa da čujemo utiske.
*****
Autor: ozzy
Datum: 19 Sep 2008 09:38
Da, već neko vreme se šuškalo o tome da CA priprema DAC. Ja sam mislio da će DAC biti bolji od onog u 840C međutim CA je očigledno imao drugačiju ideju - da ponudi pristojan, firmiran DAC sa advanced tehnologijama za pare za koje se maltene mogu kupiti samo neka kineska sokoćala, pretpostavljam 200300e. Mislim da CA u poslednje vreme pravi giant killere i ne sumnjam da će i ovaj DAC biti podjednako uspešan.
*****
Autor: Lemur
Datum: 19 Sep 2008 12:11
Vauuuu. Maštam o danu kada ce izaci dobar DAC za male pare, a ja ga kupiti, prikljuciti na komp, dodati jos jedan hard od 500gb (naljustiti sve moje losslesse na njega) i sa diabolicnim osmehom na licu uhvatiti CDP i uz muziku beogradskog benda Direktori iskakati se po njemu dok vristim od srece.
Long live HDD+DAC and Vinyl, death do CDP.
Prikazane cene zvučnika se odnose na par
