Hi-Files #27

Grupni test

Grupni test

ZVUK LAMPAŠA

Testovi

Testovi

MARANTZ PM8003

ISEM eGo Phase 4

SPENDOR SA1

WLM La Scala

KEF KIT 120

Muzika

Muzika

Van Morrison

Film

Film

Todd Haynes

LEBEN

Japanci ne prestaju da iznenađuju

Hi - Files

audio video magazin

MARRY XMAS

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, iza nas je jedna veoma uspešna hi-fi godina. Uspeli smo da ostvarimo planove o članstvu u EISA asocijaciji, napravimo prvi Hi-Files Show, ali i da značajno unapredimo kvalitet časopisa. Uspeli smo i da u ovoj godini ostvarimo dugo očekivani cilj, a to je muzički poklon CD za naše čitaoce. Muzička prava nam je ustupila grupa Rebel Star, a tu je i intervju sa frontmenom benda Milanom

Glavaškim, koji će vas detaljnije upoznati sa njihovim radom.

Kao i uvek, spremili smo veliki broj detaljnih testova – tri veoma ambiciozna

lampaška pojačala Unison Research, Audiomat i Leben, zatim zvučnike Elac i Spendor, a posebno smo bili oduševljeni novim modelima CD plejera i integralca

kompanije Simaudio. Na našim stranicama po prvi put možete pročitati i test jedne video-kamere sa Full HD rezolucijom.

Ispred nas su još mnogi izazovi: pripremamo novi sajt Hi-Filesa, a tu su i neki planovi o kojima je još uvek rano govoriti. Pre neki dan dobili smo i agendu aktivnosti asocijacije EISA, tako da nas čekaju lepa putovanja u Brisel, Beč i Berlin. Možda usput svratimo i na minhenski sajam, da vidimo šta ima novo u svetu hienda. Srećne božićne i novogodišnje praznike želi vam redakcija magazina Hi-Files.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Art direktor Ivan ĆOsIĆ

Lektura i korektura Tanja MARkOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Bojan jOVIĆ, Viktor kOsTIĆ, nemanja sTupAR, Darko BRLečIĆ, Zoran RIsTIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, nikola sTOjAnOVIĆ

Fotografije Dragan TRIFunOVIĆ

Adresa

Hi-Files Group

Dimitija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač

Hi-Files Group

Dimitija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/88 66 486

Web adresa www.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija

Altanova

Tel: 011/105 605

Distribucija Global press

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00 subotom i nedeljom ne radimo

CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd

681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950

= Hi-Files COBIss sR-ID 116467980

za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Od maja 2008. godine, magazin Hi-Files je postao član prestižne asocijacije EISA. Sa još 50 časopisa iz Evrope, European Imaging and Sound Association dodeljuje godišnje EISA nagrade za najbolje proizvode. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. |

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni

Nova Leema

Leema Acoustics prezentovala je novu Reference liniju proizvoda. Seriju čine preamp Pyxis, monoblok Altair i hi-end phono stage Agena. Pretpojačalo Pyxis je prvi od novih Leema Reference proizvoda. Konstruisano je da pruži vrhunske performanse, uz opcioni broj ulaza, uključujući single-end i balansirane analogne ulaze, kao i opcioni phono ulaz i digitalne konektore za PC i HDD. Prodajna cena je oko 4.622 evra, a uključuje LIPS (Leema inteligentni protokol sistem) izlaz, koji Leema pojačalu snage daje signal pune jačine. Ovo omogućava najbolji S/N odnos i rezoluciju audio-signala, čak i pri veoma tihoj reprodukciji. Novo Leema Acoustics Altair monopojačalo može da isporuči više od 2 kW i 100 ampera u piku. Altair takođe ima LIPS, koji se može konfigurisati da prima pun signal od Leema pretpojačala, gde se volume kontrola vrši na samom ulaznom stepenu Altair pojačala. Prodajna cena Altair monobloka je oko 9.820 evra.

Za sve koji vole vinil Leema ima phono stage pod nazivom Agena. Ovaj hi-end phono stage ima potpuno podesive ulaze i omogućava precizno uklapanje do čak šest ulaza. Ugrađen je i kvalitetan A/D konvertor sa USB i SPDIF digitalnim izlazima, pored single-end RCA i XLR analognih. Prodajna cena modela Agena je oko 3.459 evra sa mono, mute hi i low frekvencijskim filterima, kao i sleep modom koji prilikom slušanja isključuje sva nepotrebna kola i displej. Nova Reference serija Leema Acousticsa naći će se u prodaji od januara 2009. godine.

Novi Denon gramofon sa USB portom

Proizvođač vrhunskih stereo komponenti Denon predstavio je svoj prvi automatski gramofon sa USB portom i ugrađenim MP3 enkoderom. Sa ovim modelom ljubitelji vinila će moći veoma lako da prebace svoje omiljene albume u moderan MP3 format, bez korišćenja PC računara. Model DP-200USB omogućava muzičkim entuzijastima da reprodukuju svoje ploče i MP3 fajlove pritiskom na samo jedan taster. Uz gramofon se isporučuje i softver pod nazivom Music

Convertor, koji omogućava još lakše menjanje naziva numera. Audio Track prati pauze između pesama i automatsku ubacuje novi tag za svaku pesmu. USB port ugrađen na prednjem panelu obezbeđuje direktnu vezu sa računarom ili eksternim diskom. Novi

Denon gramofon kvalitetom prati svoje prethodnike DP-300F i DP-29F, koji se ubrajaju među najprodavanije gramofone u Evropi. Model DP-200USB će se naći u prodaji do kraja decembra, po ceni od 269 evra. Proizvodiće se u premijum srebrnoj i crnoj boji, kako bi se dobro uklopio sa postojećim Denon plejerima i pojačalima.

IXOS rešava sve

HDMI probleme

IXOS je napravio HDMI komutator visokih performansi pod nazivom IXOS XHE228. Model IXOS XHE228 se prodaje po ceni od oko 58 evra i potpuno je automatski, što je za HDMI retkost (prebacivanje se obično vrši manuelno ili preko daljinskog upravljača). IXOS je idealan za stare HD televizore sa jednim HDMI ulazom, ili ukoliko vam je potrebna HDMI konekcija do razdaljine od 15 metara, jer je XHE228 takođe i pojačivač signala za 1080p. Podržava SD, 720p, 1080i, 1080p, HDCP i HDMI 1.3

Nikola Stojanović

Prodaja Sony

Blu-ray plejera ispod očekivanja

Sony i dalje veruje da će se u Americi tokom praznika najviše prodavati Bluray plejeri. Kompanija je prethodno očekivala prodaju od oko 5 miliona jedinica, ali se samo 10% ovih očekivanja i ispunilo, uglavnom zbog visoke cene filmova na Blu-ray medijima. Korisnici oklevaju sa kupovinom novih diskova jer su Blu-ray filmovi trenutno za više od 6 evra skuplji u odnosu na DVD. Neki izvori iz Holivuda navode da je prodaja Blu-ray diskova stala upravo zbog visoke cene plejera. Iako trenutno vlada globalna ekonomska kriza, Sony i ostali proizvođači mogu očekivati solidnu prodaju ukoliko cene Bluray plejera padnu uoči Božića. I dok se korisnici sve masovnije prilagođavaju digitalnom strimingu, vreme da Blu-ray privuče nove kupce postaje mnogo kraće nego što je očekivano, upozoravaju stručnjaci.

Vrhunski Naim HDX

Naim HDX čita audio-podatke sa CD-ova i smešta ih na hard disk, upisuje u bazu podataka izvođača, album i numeru, na dodir ekrana reprodukuje ih ponovo, a sve to radi bez kompresije. Uređaj može da radi i kao hi-end CD plejer, bez snimanja muzike na interni HDD. Ovo nije prvi muzički plejer koji koristi disk, ali je prvi koji nosi Naim logo. Uz ovaj logotip, naravno, dolaze kvalitet i performanse koje Naim zahteva. U srcu modela HDX je potpuno integrisan CD i HDD sistem napravljen od Naim hardvera i softvera, kako bi se optimizovao audio-kvalitet. Kada se CD ubaci u specijalno konstruisan transport, svaki sektor podataka se čita više puta, kako bi se potvrdilo da je "bit perfect" pre snimanja na disk. Savršene kopije čuvaju se na dva diska kapaciteta 400 GB, od kojih drugi služi kao back-up.

Model HDX ima Burr-Brown PCM1791A konvertor koji je deklarisan na 24 bita, sa frekvencijom odabiranja od 192 kHz, dok je analogni filter sastavljen od Burr-Brown OPA604 operacionih pojačivača. Napajanje je odvojeno za analogni i digitalni deo, a opciono postoji mogućnost dodavanja eksternog XPS ili CD555PS napajanja, čime se postižu još bolje performanse. Korišćenje HDX-a je jednostavno, a informacije o svakom snimljenom disku čuvaju se automatski, posredstvom internet konekcije. Zamislite vašu kompletnu CD kolekciju dostupnu pomoću samo jednog dodira, uz Naim CD kvalitet reprodukcije. Ne morate više da zamišljate - HDX je stigao.

Sennheiser za kancelariju

Sennheiser je predstavio novi Bluetooth headset pod nazivom VMX Office. Idealan je za auto, kuću, kancelariju i mobilne korisnike. Model VMX Office konstruisan je na bazi modela VMX 100. Dok je prethodnik bio namenjen za korišćenje u pokretu, VMX Office je dizajniran prvenstveno za kancelariju. Prodajna cena od oko 230 evra uključuje smart desktop Bluetooth stanicu koja služi kao punjač i konekcija za telefonsku liniju. Slušalice se mogu upariti sa više izvora. Lako se prebacuju između fiksnog i mobilnog telefona i PC-ja. Bežična veza omogućava razgovor do 35 metara udaljenosti od bazne stanice. Kao i njegov prethodnik VMX 100, ovaj headset se automatski uključuje i isključuje, tako da ne treba brinuti o ograničenom stand-by periodu.

Pristupačni Epos ELS 8

Novi podnostojeći model zvučnika Epos ELS 8 poseduje polipropilensku membranu prečnika 13 centimetara i novi visokotonac sa metalnom membranom. Visokotonac koristi feritni magnet koji je oklopljen. Povećanjem kabineta postignuti su ravnomerniji frekvencijski odziv i reprodukcija nižih frekvencija nego kod modela ELS 3, koji novi model zamenjuje. Kabinet zvučnika je dobro učvršćen unutrašnjim pregradama, a bas-refleks otvor je postavljen sa prednje strane. Sa očekivanom cenom od 240 evra, sigurni smo da će ELS 8 nastaviti uspeh svog prethodnika. Novi model se izrađuje u crnoj i boji javorovog drveta.

Novi Spendor modeli

Novi Spendor zvučnici A5 i A6 su kompaktni podnostojeći modeli sa potpuno novim Spendor drajverima, skretnicom i kućištem. Nove zvučne jedinice zasnovane su na tehnologiji po kojoj je napravljen i model SA1, sa čistim i neutralnim srednjotonskim opsegom i otvorenim visoko toncem. Spendor je razvio par drajvera od 15 centimetara za novi A5 i dva od 18 centimetara za model A6. Sa magnezijumskim korpama, odličnom kontrolom snage i malom koloracijom, novi drajveri daju zvučnicima veliki i moćan zvuk. Superširoki visokotonac od 22 milimetra za A5 i poboljšani od 29 milimetara za A6 postižu produženi frekvencijski odziv sa veoma malim izobličenjima u celom opsegu. Nov pristup niskotonskom spektru, sa minimalnim dampiranjem kućišta i četvrtom generacijom Spendor linearnog bas-refleksa, obezbeđuje modelima A5 i A6 dubok i akustičan bas u gotovo svakoj slušnoj sobi. Ožičenje je izvedeno kvalitetnim posrebrenim kablovima od bakra. Veoma linearni audio-kondenzatori pružaju beskompromisne performanse i kompatibilnost sa širokim dijapazonom pojačala i kablova. Kombinujući moderan stil i prirodne finiše od drveta, novi A5 i A6 će se uklopiti u gotovo svaki životni prostor. Proizvode se u pepeljastocrnom i finišu od svetlog hrasta i trešnje. Ovi modeli naći će se u prodaji u AV impulsu u prvom kvartalu 2009. godine, po preporučenoj ceni od oko 1.730 evra za A5, odnosno 2.190 evra za Spendor A6.

B&W kompletira CM seriju

Kompanija Bowers & Wilkins predstavila je četiri nova modela zvučnika CM serije, čime je ona dobila svoj potpuni obim. Ova serija je imala dobar odziv među audiofilima širom sveta, a pozicionirana je između serija 600 i 800. Pored bookshelf modela CM1 i podnostojećeg modela CM7, serija je dobila CM5 - veći bookshelf zvučnik sa aluminijumskim visokotoncem prečnika 25 milimetara i bas/ srednjotonske jedinice od kevlara, prečnika 165 milimetara. Drugi novitet je veći podnostojeći model CM9, koji je jedini trosistemski zvučnik u seriji. Seriju kompletiraju dva centralna zvučnika, kao i subwoofer ASW10CM. Cela serija se proizvodi u tri boje: rosenut, wenge i black gloss. B&W preporučuje tri predefinisana kompleta za sisteme kućnog bioskopa. Više informacija na adresi www.bowers-wilkins.com.

Kada pređete na HDTV, nema povratka

Kada pređete na HDTV postaćete mnogo manje tolerantni prema standardnom TV-u. Prema marketinškom istraživanju agencije SmithGeiger, većina od 43% američkih HDTV korisnika kaže da su sada nezadovoljni standardnom televizijskom definicijom. Čak 36% HDTV korisnika tvrdi da sada gleda i neke emisije na koje pri standardnom TV prikazu nisu ni pomišljali. Iako većina i dalje koristi DVD, Blu-ray postaje sve popularniji, kaže Chris Lang, predsednik kompanije SmithGeiger.

Pure predstavlja Evoke Mio

Zasnovan na nagrađivanom Evoke-1S, Evoke Mio stiže u pet boja: čili, čokolada, mahovina, kolačić i ponoć. I to nije sve: postoje dva tona kože i finiša. Evoke Mio poseduje OLED displej koji je kristalno jasan iz svakog ugla i ima manuelnu i automatsku kontrolu osvetljenosti. Poseduje i Intellitext i textSCAN za pauziranje i kontrolu teksta i skladištenje informacija, kao i alarm i kuhinjski tajmer sa 30 podešavanja. Evoke Mio je osmi radio koji dobija Energy Saving preporuku. Ova preporuka mora da zadovolji striktne kriterijume, a to znači da je Evoke ne samo bolji za okolinu već i da je jeftiniji za korišćenje. Evoke Mio je takođe deo PURE EcoPlus serije. EcoPlus postavlja standarde za smanjenu potrošnju energije, korišćenje materijala koji mogu da se recikliraju i koji imaju minimalni uticaj na životnu sredinu. Evoke Mio će se prodavati od Božića po ceni od oko 120 evra.

Pure subwooferi

USB deset puta brži

USB 3.0 grupa objavila je punu specifikaciju sledeće generacije USB 3.0, ili SuperSpeed interfejsa, koji će ući u širu upotrebu narednih godina. Interfejs USB 3.0 će biti desetostruko brži od USB 2.0, koji se danas koristi u većini računara. Tehnologije će biti kompatibilne, tako da će 2.0 uređaji moći da se priključe na novi SuperSpeed. Standard USB 3.0 koristi manje snage nego FireWire, ali i dalje ima mogućnost da prosledi više snage od PC-ja ka konektovanim uređajima. Njegove performanse umanjiće potrebu za dodatnim napajanjem. USB 3.0 flash drive moći će da prenese 1 GB informacija za 3,3 sekunde, dok USB 2.0 trenutno prenosi istu količinu podataka za 33 sekunde. Prvi SuperSpeed USB uređaji služiće uglavnom za skladištenje podataka na flash module i eksterne diskove, a biće zastupljeni i na muzičkim plejerima i digitalnim kamerama. Microsoft, Texas Instruments, Hewlett-Packard, Intel, NEC i NXP Semiconductors podržavaju SuperSpeed. Kontroleri će se pojaviti sledeće godine, ali krajnji korisnici neće moći da kupe USB 3.0 uređaje do 2010. godine.

Kompanija Pure Acoustics predstavila je novu gamu subwoofera. Radi se o subwooferima namenjenim Pure serijama SL, RB i XP. Serija SL raspolaže sa čak tri modela, sa membranama prečnika 8, 10 i 12 inča, po čemu su modeli i dobili imena - SLW8, SLW10 i SLW12, a sva tri imaju ugrađena pojačala u rasponu od 100 do 150 vati. SL serija se proizvodi u klavir crnom lak finišu. RB serija subwoofera ima dva modela od 10 i 12 inča, dok serija XP ima bas jedinice u rasponu od 8 do 12 inča. Zanimljivo je da su prve reakcije na ove subwoofere veoma pozitivne, a australijski magazin Home Theater im je već dodelio titulu "excellent value". Sigurni smo da će pristupačna cena učiniti ove modele interesantnim i na našem tržištu. Za više informacija posetite www.pure-acoustics.com

Yamaha all-in-one

Kućni bioskop postaje sve bolji. Yamahin model DVX-700 isporučuje se sa 1080p DVD plejerom koji podržava upscaling i poseduje HDMI. Ple

jer reprodukuje MP3,WMA,WMV i DivX formate. USB konektor na prednjoj ploči prima memory stick module. Kućište je elegantno, niskog profila sa crno-belim sjajnim površinama koje daju neobičan izgled vašoj dnevnoj sobi. Dva stereo zvučnika mogu se montirati bočno ili direktno na zid, ukoliko je to potrebno, a subwoofer se može slobodno pozicionirati u prostoru. Ugrađen je i YAS-71 interfejs za Yamaha iPod. DVX-1000 razlikuje se od modela 700 - Yamaha je razvila potpuno novu tehnologiju koja pruža okružujući zvuk iz samo dva zvučnika. Efekat je iznenađujuć, s obzirom na izuzetan kvalitet zvuka. Zvučnici, subwoofer i DVD plejer sa pojačalom napravljeni su kvalitetno, izvan okvira konvencionalnih rešenja. I pored inovacija, ostali su veoma kompaktni, što sistem DVX-1000 pretvara u potpuno nov vid uživanja u kućnom bioskopu.

Sanyo razvija najjače IC pojačalo

Poverenje u digitalna pojačala s velikom snagom i boljim kvalitetom zvuka dovelo je inženjere do razvoja sve kompaktnijih pojačivača D klase sa jednim IC kolom. Kompanija Sanyo najavila je razvoj hibridnog IC kola visokih performansi i efikasnosti, koje bi trebalo da isporuči 600 W u D klasi sa veoma malim izobličenjem. Digitalna pojačala nisu novost, a njihove prednosti su velika efikasnost i mala disipacija toplote uz pristupačnu cenu. Proizvođači uglavnom nastupaju sa Class D Icepower digitalnim pojačalom, koje ima performanse uporedive sa mnogim audiofilskim komponentama, ali bez potrebe za hladnjacima kao kod A klase. Sa malo izmena u kolu ovi čipovi se mogu odlično uklopiti u ravne TV panele. Razvoj Sanyo digitalnih pojačala pokriva tri hibridna IC čipa koja mogu da isporuče 100, 200 i 300 W na dva kanala, pri impedansi od 8 oma. Model od 300 W ima efikasnost od čak 90%. Proizvod je kompatibilan sa HD audio-reprodukcijom, zbog više noseće frekvencije pulsne modulacije od 768 kHz. Isporuka probnih uzoraka počeće od marta 2009. Koštaće oko 8 evra po komadu!

NAD T587 Blu-ray plejer

NAD Electronics predstavio je svoj prvi Blu-ray plejer, model T587. U pitanju je plejer sa 2.0 profilom koji će biti dostupan od decembra po ceni od oko 980 evra. Ugrađen je Ethernet konektor sa mogućnošću preuzimanja BD-Live online sadržaja, kao i HDMI v1.3, čime su omogućeni 1080p slika i 7.1 linearni PCM zvuk. Model T587 je brz, za razliku od konkurencije, kako tvrde iz ove kompanije. Podržani su formati BD-ROM, BD-R i BD-RE, ali i DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW (PAL, kao i NTSC) i Audio CD. Na prednji panel je postavljen i USB port, zarad reprodukcije PC audio-formata, a podržani su i novi BD Java audio i video formati.

Alfred Dunhill kompaktni sistem

Engleski proizvođač sofisticiranih digitalnih audio i video komponenti i sistema Meridian Audio Ltd. i Alfred Dunhill Ltd. imaju još zajedničkih karakteristika sem zemlje porekla. Ove kompanije dele težnju beskompromisnom kvalitetu i jednostavnosti konstrukcije, što odlično opisuje i njihov zajednički muzički sistem iz jednog dela. Alfred Dunhill AD88, sistem koji je Meridian Audio konstruisao ekskluzivno za Dunhill, objedinjuje Meridian dizajn zvučnika i ekspertizu u digitalnom domenu koji zajedno stvaraju snažnu i detaljnu reprodukciju. Sve to iz jedinstvenog sistema koji nije veći od kutije za čuvanje duvana ili tompusa. Alfred Dunhill, britanski proizvođač luksuznih predmeta za muškarce, svetski je poznat po proizvodima od kože, pisaćim priborima itd., a sinonim je za kvalitet materijala i ručne izrade. Sistem Alfred Dunhill AD88 izrađen je od poliranog drveta u mat finišu i klavir laku, koji su karakteristični za Alfred Dunhill tradiciju. Model AD88 je 2.1-kanalni kompaktni sistem koji u sebi objedinjuje referentni Meridan CD plejer, FM/AM tjuner sa ugrađenom antenom i odličnim prijemom, a nisu izostali ni iPod docking station i daljinski upravljač.

Samsung predstavlja

256 GB SSD

Samsung je zvanično počeo masovnu proizvodnju 256 GB solid-state diskova za desktop i notebook računare. Masovna proizvodnja 2,5" 256 GB SSD-ova će omogućiti Samsungu da bude korak ispred konkurencije, jer sve više kompanija proizvodi SSD-ove za notebook tržište. Proizvođači su napravili 2,5" HDD kapaciteta do 1 TB, ali će manji kapaciteti i dalje biti popularni. SSD tehnologija je još uvek preskupa za masovnu proizvodnju. Samsung već nudi 64 i 126 GB SSD-ove za laptop računare. Brzina čitanja podataka kod novih SSD diskova je 220 MB u sekundi, a upisa 200 Mbps. Mogu sačuvati 25 HD filmova za 21 minut, dok je standardnim 7.200 rpm diskovima za to potrebno oko 70 minuta.

Masovna proizvodnja

velikih LCD panela

Samsung je objavio da će početi sa serijskom proizvodnjom velikih svetlih LCD panela. Dijagonale ovih panela kreću se do 70 inča, sa kontrastom od 200.000:1, što daje 2.000 cd/m2 svetlosti. Povrh svega, radi se o 1080p panelima koji su već dobili CES Innovation nagradu. Ovi displeji su napravljeni za spoljnu upotrebu. Koriste pojačano pozadinsko LED osvetljenje da bi postigli izuzetan kontrast. Njihovo pojavljivanje na tržištu očekuje se tokom sledeće godine.

"Samsung usmerava industriju diskova ka inovacijama koje donosi novi SSD, koji pruža neverovatne performanse. Postavljanjem našeg SSD diska od 250 GB u laptop dobijate performanse standardnog 15.000 rpm diska, ali bez buke, grejanja, velikih gabarita i potrošnje energije", tvrdi Jim Elliott, potpredsednik Samsung Memory Marketinga.

Korejski proizvođač nije deklarisao brzinske performanse novih SSD diskova, ali oni su brži od klasičnih, naročito pri čitanju podataka, dok je brzina upisivanja nešto lošija. Iako su SSD-ovi skuplji u odnosu na klasične HDD-ove, poredeći cenu po gigabajtu, manje pokretnih delova, brže performanse i veća pouzdanost, uz manju potrošnju energije, znače da će SSD verovatno postati standard u budućnosti. Samsung, Seagate, ScanDisk i ostali proizvođači postaju sve više zainteresovani za SSD tehnologiju.

Pro-Ject kutijice

U poslednjih 18 godina kompanija Pro-Ject Audio Systems zaslužila je širom sveta reputaciju proizvođača gramofona odlične izrade s razumnom cenom. Isti princip primenili su i kod svog novog koncepta, nazvanog Box Design. Sve komponente smeštene su u kućište od aluminijuma, tako da nema rezonancije i drugih negativnih pojava. Ugrađene su SMD komponente, a svi konektori su pozlaćeni. Danas su pred nama pretpojačala, pojačala snage, monoblokovi, USB D/A konvertori, tjuneri i iPod dock stanice, ali i lampaška i tranzistorska gramofonska pretpojačala. Potpuno zanimljiv koncept, koji vas neće ostaviti ravnodušnim i nateraće vas da "sakupite što više kutijica". Više informacija potražite na adresi www.project-audio.com

Digigrafija i Epson

U galeriji O3one Epson je priredio prezentaciju svoje nove tehnologije, koju promoviše pod imenom Digigrafie. U pitanju je inovativna tehnologija koja uz pomoć nove generacije štampača i tonera, na posebno definisanim papirima, omogućava kvalitetan otisak koji traje 200 godina. Channel development manager Epsona Renato Vincenti rekao je da je Digigraphie namenjena pre svega umetnicima, ali i galerijama, muzejima i svim korisnicima koji zahtevaju vrhunski kvalitet. "Ova tehnologija omogućava da umetnici naprave verne kopije svojih radova i sertifikuju ih uz pomoć licenciranog pečata koji garantuje autentičnost. Uz pomoć Epsonove tehnologije svi mogu da naprave digitalnu sliku sa realnom reprodukcijom boja, potpuno identičnu originalu", ocenio je Renato Vincenti. Više informacija na adresi www.digigraphie.com.

AV impuls postao distributer za Neat

Stručni tim koji predvode Bob Surgeoner i Paul Ryder ima veoma dugo iskustvo u muzičkoj industriji. Bob je svirao električnu i akustičnu gitaru, bas-klavir i druge instrumente, svirajući različite muzičke stilove od kraja šezdesetih pa do današnjih dana. Paul je gitarista, tekstopisac i iskusni tonac. Vodeći se strašću prema živom izvođenju muzike, cilj njihove kompanije Neat je da prenese svo uzbuđenje žive muzike u dom slušaoca. Kompanija je smeštena u Tizdejlu, na severu Engleske, gde mali, ali posvećen tim proizvodi možda najmuzikalnije zvučnike na svetu. Razvoj svakog modela podrazumeva sate testova u posebnoj sobi za slušanje, kako bi se dokazao kvalitet. Kompanija poseduje i sopstveni studio za snimanje referentnih materijala. Drajveri i skretnice proizvod su kompanije Neat prema sopstvenim specifikacijama, a svoj kvalitet dokazali su u nekoliko nagrađivanih modela. Neat drajveri su plod višegodišnjeg rada i istraživanja i daju jedinstven zvuk koji karakteriše svaki Neat zvučnik. Posredstvom kompanije AV impuls, koja je postala zvanični distributer, Neat zvučnici će sada moći da se kupe i kod nas.

Novi distributer za QED

Engleska kompanije QED, poznata po svojim nagrađivanim kablovima, dobila je novog distributera na našem tržištu. U pitanju je kompanija IB sistem, u čijem salonu se već može videti prvi kontignent QED proizvoda. Kompaniju QED Audio Products osnovali su Bob Abraham i Ian Vine 1973. godine. Uviđajući veliki uticaj kablova u audio-sistemu na krajnji kvalitet reprodukcije, otpočeli su razvoj i produkciju kvalitetnih zvučničkih kablova. Kada su 1978. lansirali danas već legendaran zvučnički kabl QED 79, kritika i audiofili širom sveta proglasili su ga za ozbiljnu audiokomponentu. Danas je kompanija QED priznata kao jedan od svetskih lidera u produkciji audio/video kablova, pa mnogi proizvođači audio-opreme preporučuju upotrebu upravo QED kablova u svojim audio/video sistemima, u cilju postizanja maksimalnog kvaliteta reprodukcije zvuka i slike. Zanimljivo je da je IB sistem obezbedio Airlock sistem za terminaciju zvučničkih kablova, tako da svi kupci QED banana mogu dobiti najbolji spoj kabla i konektora takozvanim krimpovanjem. Za dodatne informacije posetite sajtove www.qed.co.uk i www.ibsistem.com.

Goldring na našem tržištu

Hi-fi kompanija sa najdužom istorijom prisutna je i na našem tržištu. Posredstvom IB sistema sada je moguće poslušati i slušalice ovog renomiranog proizvođača. Goldring su osnovala braća Scharf u Berlinu davne 1906. godine. Proizvodnja prvog Goldring fonografa, pod imenom Juwel Electro Soundbox, počela je 1926. godine. Kompanija se ubrzo seli u Englesku i 1954. izbacuje na tržište kvalitetnu gramofonsku zvučnicu Goldring 500. Tokom '80-ih i '90-ih godina Goldring je na tržište lansirao više kvalitetnih, mnogostruko nagrađivanih MM i MC zvučnica 900SE II i 900/E, Eroica, Epic II, Excel i Elite. Godine 2004, u doba apsolutne vladavine "digitalija", Goldring lansira gramofon GR1, a ubrzo zatim i poboljšan model GR2, koga kritika proglašava za jedan od najboljih audio-proizvoda 2005. godine. Na svoju stogodišnjicu, 2006. godine, Goldring počinje proizvodnju kvalitetnih slušalica.

Partington i Nanotec na našem tržištu

One-HiFi je preuzeo distribuciju proizvoda kompanija Partington & Company i Nanotec Systems. Kompanija Partington stekla je reputaciju kvalitetnim dizajnom i konstrukcijom stalaka za zvučnike. Ova firma, koja postoji već 30 godina, nudi proizvode inovativnog dizajna i odličnog kvaliteta izrade. Svi proizvodi rezultat su izuzetnih inženjerskih veština Petera Partingtona i njegovog malog, ali veoma profesionalnog tima. Od samih početaka sve do današnjih dana, kada su trendovi usmereni prema visokim perfomansama, kompanija Partington & Company dokazala se kao vrhunski proizvođač stalaka za neke od vodećih svetskih proizvođača zvučnika. Partington proizvodi napravljeni su da traju, a izrađuju se u srebrnom i grafitnom finišu. Japanska kompanija Nanotec Systems prilično je cenjena među hard-core audiofilima. Jedinstvena dodatna oprema, koju ceni svaki ljubitelj muzike, od sada će moći da se kupi i kod nas, zahvaljujući One-HiFiju.

Novi Vox Trade salon

Beogradska firma Vox Trade, poznata po distribuciji proizvoda kompanija Dynaudio, Electrocompaniet, Meridian, Transparent i Simaudio, preselila se u veći prostor. Salon se i dalje nalazi u Sava centru, ali sada u novim prostorijama na drugom spratu, u delegatskoj sali broj 34.

Kontakt telefoni su ostali isti, a više informacija o kompaniji možete pronaći na adresi www.vox-audio.com.

LEDOLOMAC

Novi izgled i novi zvuk pojačala sa poznatim italijanskim pedigreom koje definiše cevni zvuk za novi vek.

Za one koji će Unison Research bliže upoznati tek sada, treba podvući da ova firma iz Treviza zasniva svoje dvadesetogodišnje iskustvo upravo na cevnim uređajima. Osvajanje tehnološke budućnosti kod njih je oduvek išlo sporo: tek pre nekoliko godina usvojili su solid state izlaze, a u jednom intervjuu, upitani za klasu D, njihovi inženjeri su se pogledali i zatim rekli: "O, da, klasa D će biti bez premca za pedeset godina!" Tome treba dodati i da je sestrinska firma Opera svojevremeno među poslednjima usvojila MDF u izradi zvučničkih kabineta, konačno napustivši prirodno drvo. Ipak, Unison Research budno prati i istražuje tehnologiju na sopstvenim platformama i ne ide dalje dok jednu oblast potpuno ne istraži i usavrši. Takav je slučaj i sa ugradnjom mikroprocesorske tehnologije u čistokrvne cevne uređaje, kao i postojanje njihovog uskoro patentiranog solid state kola za servo regulaciju bijasa: za puritance, ne radi se o hibridnom pojačalu, već o poluprovodničkom kolu sa stabilizatorom napona koji reguliše prednapon rešetke na izlaznim cevima i ni

na koji način ne interferira sa signalom niti sa muzikom. Ovakva kola u sebi sadrži i model P40, koji predstavljamo u ovom broju. Serija P, koju sačinjavaju integralci 40 i 70, nazvani po izlaznoj snazi, kao i u bliskoj budućnosti planirana perjanica game P100, doživela je pre svega promenu izgleda. Umesto plemenitog drveta, karakterističnog za njihove prestižne serije, prednju ploču sada krasi ručno liveno murano staklo. Prvobitna ideja bila je da se staklo proizvodi u više boja, ali je izbor na kraju pao na zadimljenu ledplavu boju stakla, u koje je utisnut žig firme i kroz koju je moguće videti žarenje cevi. Oblici kućišta su i dalje zakrivljeni, a čitava spoljašnjost pruža utisak unikatne zanatske izrade. Iza ledenog lica krije se toplo srce, koje greje sedam cevi. Da krenemo od kraja: u izlaznom stepenu nalaze se po dve izlazne pentode EL34. Ova cev, specijalizovana za reprodukciju visoke vernosti, ima maksimalnu snagu od oko 25 vati. Međutim, sinusna snaga jednog para po kanalu je u P40 nižih 40 vati, što je dobra inženjerska odluka - rezultat je visok stepen iskoristivosti, ali pre

granice na kojoj cev "vrišti" iz sveg glasa. Iz izlaznog stepena vraća se reakcija male vrednosti na pobuđivački stepen, tako da ulazna trioda funkcioniše slobodno. Ova otvorena petlja na ulazu, sa svoje strane, uvodi blagu frekvencijsku zavisnost ulaza od pozicije potenciometra, koji na najčešćim pozicijama za slušanje, između 9 i 11 sati, ipak omogućava prolaznost iznad 40 kHz, za šta treba zahvaliti, mada se sa druge strane odražava na ravnotežu srednjeg opsega, o čemu će biti reči kasnije. Na samom ulazu, posle selektora sa zalivenim relejima i motorizovanog potenciometra Alps, nalazi se dupla trioda ECC82, odakle signal odlazi na po jednu takođe duplu triodu ECC83, koje rade kao naponski pojačivači i obrtači faze. Izlazni transformatori imaju samo jedan izvod i bez poteškoća izlaze na kraj i sa padovima impedanse ispod 4 oma. U napajanju se nalazi LC filtracija velike vrednosti iz koje vode 500-voltni naponi za izlazne cevi. Drugi izvod sa RC filtracijom obezbeđuje 450 volti za napajanje pojačivačkog stepena. Konačno, sa sekundara masivnog trasnformatora vodi i treći izvod sa negativnim naponom koji, preko već pomenutog servo stabilizatora, vrši preciznu polarizaciju izlaznih cevi već od samog uključivanja.

Čitava konstrukcija pretpojačala nalazi se na jednoj štampanoj ploči, dok je izlazni stepen na masivnoj čeličnoj šasiji. Zadnji panel

Milan M. Milošević

nudi jedan par zvučničkih priključaka, četiri linijska ulaza, jedan niskoimpedantni izlaz za subwoofer, kao i tejp izlaz. Konačno, tonska i upravljačka logika podređena je mikroprocesoru, koji pruža mogućnost daljinske kontrole. ("Dobru tehnologiju ne odbacujemo, čak i ako je nova" - još jedan citat iz Treviza.)

SLUŠNI TEST

Moramo priznati da su dani rezervisani za testiranje P40 bili prilično dinamični. Slušan je u nekoliko seansi, menjali su se albumi sa različitim vrstama muzike, kako se tih dana menjalo i raspoloženje. Ali, na kraju smo imali vrlo širok dijapazon iskustava. Čistota zvuka P40 može se videti već i u laboratoriji, gde merenja intermodulacionih izobličenja pokazuju, iako za PP pojačalo očekivano, poništavanje drugog harmonika od skoro 80 dB, dok je nivo trećeg čak ispod 100 dB. S druge strane, u praznom hodu iz pojačala ne dopiru nikakvi šumovi i smetnje. Zvučna pozornica je relativno prostrana i ubedljiva.

Zbog lakoće i rasterećenosti, kao i zbog rezerve snage, ona ne menja svoju dimenziju, ne "diše", niti se skuplja kada bi, naprotiv, u krešendu trebalo da zadrži originalnu širinu. Sve ovo važi i pri prilično glasnim nivoima, ali, naravno, ne treba zaboraviti da svako cevno pojačalo zahteva lepo vaspitanje pri okretanju komande Volume.

Dinamički raspon Unisona je iznenađujuć za cevno pojačalo i gotovo da nema veze sa glasnoćom, toliko je P40 u stanju da iz svoje rezerve snage izbaci pikove, uvek sa odličnom detaljnošću, ne pokazujući prerane znake niti najave klipinga. Tome treba dodati i odličnu mikrodinamiku, što se naročito čuje na tonski divno reprodukovanom klaviru, gde je gotovo moguće čuti udaljenost dalekih dirki od mikrofona. Ovakva tonska ravnoteža kroz ceo opseg retko

se sreće kod sličnih uređaja. P40 odlikuje neverovatna integracija celog opsega, preko dobro definisanog i prisutnog basa, vrlo transparentne sredine i definicije visokih tonova, koji nikada ne razbijaju sliku. Takođe, treba pomenuti da pri glasnijem slušanju nema "prelivanja" iz jednog opsega u drugi. Kada imate ovako stabilno i transparentno pojačalo, zahtev za cevnim zvukom postaje izlišan. Zbog promenljive ulazne otpornosti na potenciometru koja nije obuhvaćena povratnom spregom, što smo pomenuli u tehničkom opisu, događa se da se pri tišem slušanju sredina blago povlači iza gornjeg i donjeg kraja, što narušava apsolutni balans, ali u praktičnim uslovima može da prođe i neprimećeno. Konačno, treba podvući da probe sa različitim tipologijama zvučnika nisu stavile P40 na muke. Čak ga ni Revox Symbol B od 4 oma i sa zahtevnom skretnicom i jedinicama nije ni približio "toplotnoj smrti", a ekstenzija basa sa ovim grdosijama je i dalje bila pod solidnom kontrolom. Neznatno tamnijeg zvuka, doduše, P40 je za optimalne rezultate najbolje ne voditi ispod 8 oma.

ZAKLJUČAK

P40 je daleko od "lampaša koji zvuče kao lampaši". Samo na osnovu slušanja i testa, ne obraćajući pažnju na njegovu konstrukciju, može se oceniti sa pet zvezdica u skoro svim aspektima. Čak 40 cevnih vati u spoju sa bogatim napajanjem pružaju snagu koju je gotovo nemoguće iscrpiti, što P40 čini praktično univerzalnim za sve muzičke žanrove, pa se čak može preporučiti i ljubiteljima tvrdog zvuka. P40 reprodukuje zvuk precizno i sa lakoćom jednog tranzistorskog uređaja, za nijansu toplije nego tipični MOSFET izlazi, ali ispunjavajući potpuno zahteve za stabilnom i neutralnom reprodukcijom. Jedina zamerka koja se može uputiti odnosi se na uočljivu promenu frekvencijskog odziva sa 4-omskim

opterećenjem u vidu ranijeg pada gornjeg kraja, doduše subjektivno opaženo, budući da je u laboratorijskim uslovima tačka -3 dB daleko iznad granice čujnosti.

Ukoliko razmišljate o prelasku na lampe, poslušajte P40, koji predstavlja odličan primer cevnog zvuka za 21. vek: moćan, sa rezervom snage, neutralan i sa ekstra dozom detaljnosti i vazdušastosti u zvuku. Zahvaljujući i kompromisnoj vrednosti impedanse, sva je prilika da će zvučnici koje već imate biti sasvim dobar par.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Stabilan, transparentan i detaljan zvuk sa obiljem snage.

MINUS

 Blago uvlačenje srednjeg opsega pri tihom slušanju.

P40

Topologija: cevni integrisani push-pull pojačivač u klasi AB, UL spoj

Snaga: 2x40 W (na 6 oma)

Frekvencijski opseg: 20 Hz - 30 kHz

Ukupna harmonijska izobličenja: 0,2%

Impedansa: 6 oma

Ulazi: 3 linijska, 1 snimač

Izlazi: 1x zvučnici, 1 snimač, 1 subwoofer

Masa: 25 kg

Dimenzije: 420x210x400 mm

Cena: 2.990 evra

 4Audio, 011/2759-096

HASSELBLAD AUDIJA

Kanađani su slabo zastupljeni u audiofilskom univerzumu, ali kada se pojave, ostavljaju za sobom dubok trag

Svedoci smo da tržište svakog dana iznedri poneko novo ime, i to u najrazličitijim vrstama uređaja i klasama cena. Osim što je potrebno dosta pažnje da bi se išlo u korak sa novostima i da se ne bi propustilo sledeće veliko ime, moram priznati da mi se taj trend dopada. Dvadeseti vek je i konačno označio kraj velikih imena koja danas sve više kreiraju hi-fi sezone, izbacuju nove modele pre nego što su stari i uspeli da nađu svoje kupce, na preporuku odeljenja za marketing, a ne kao rezultat novog rešenja iz odeljenja za razvoj i istraživanje.

Među novim imenima uvek težimo da pronađemo jedno koje će biti "futureproof", koje će izdržati test vremena, kako tehnički, tako i koncepcijski, poput legendarnih fotoaparata iz naslova. Jedan mogući odgovor za budućnost dolazi iz Kanade i zove se Audiomat. Ovu firmu su 1986. godine osnovala dva brata, Deni i Norber Klaris. Deni je inženjer informatike i glavni projektant, dok je Norber po obrazovanju društvenjak i upravlja porodičnom firmom. Jedan je zaljubljenik u muziku, a drugi u hi-fi. I tako je ovim prilično srećnim spojem svoj život započela firma Audiomat. Autoru ovih redova je posebno zanimljivo to da je prvi Audiomatov

proizvod bilo OTL pojačalo od 20 vati, sa 16 trioda, samo dva stepena, bez povratne sprege, u čistoj klasi A i težilo je čak 50 kilograma! Danas je u ponudi nekoliko pojačala, gramofonska sekcija i D/A konvertori, dok je CD transport u fazi razvoja. Audiomatova filozofija projektovanja je u potpunosti usmerena na usavršenost i vremensku postojanost proizvoda. Njihovi novi modeli pojavljuju se na pet do sedam godina (kao nekada automobili, sećate se?), što znači da vam se sa ovom firmom ne može dogoditi da se svega nekoliko meseci posle kupovine pojavi novi model sa oznakom "MkII". Kao ilustraciju, navešćemo primer da se model Arpège Reference pojavio punih sedam godina nakon osnovnog modela koji testiramo u ovom broju (podrazumeva se, to ne važi za njihove digitalne uređaje).

Zrelost ovog pojačala postaje jasna odmah, već po njegovim pozamašnim dimenzijama i ozbiljnoj spoljašnjosti, koja kao da u sebi krije neku tajnu.

Prednja ploča je izrađena od debelog crnog pleksiglasa, koji tek kada se uređaj uključi otkriva žućkasto žarenje cevi u kombinaciji sa plavom LE diodom, što ostavlja vrlo elegantan vizuelni utisak. Tri komande na prednjoj strani obuhvataju uključivanje, selektor četiri

linijska ulaza i potenciometar. Uređaj ne poseduje daljinsku komandu, što više nije jeres kod cevnih uređaja, posebno ove snage, jer je ponekad potrebno istog trenutka utišati neku fortisimo deonicu, koju ovo pojačalo ume da izbaci iz sebe prilično glasno.

Na zadnjoj strani nalaze se izvodi za 4-omske i 8-omske zvučnike, uzemljenje i četiri linijska ulaza, od kojih je jedan za snimač.

Ukoliko želite da zavirite u unutrašnjost, potrebno je da skinete 24 zavrtnja koji drže poklopac na mestu. Masivna šasija od čelika presvučena je dampirajućim slojem. Predimenzionirani transformatori su najveći krivci za težinu Arpègea. Kućište se stabilno oslanja na tri velika spajka, uz koje se isporučuju i podloške.

Topologija Audiomata je push-pull, sa po jednim parom Sovtekovih izlaznih pentoda EL34, i to u poboljšanim varijantama sa oznakom WXT. U prednjem stepenu su tri duple triode 12AX7, od kojih je jedna naponski stepen, dok druge dve rade kao drajveri i kao pobuđivači izlaznih cevi. Ultralinearni spoj i povratna sprega koja obuhvata i prvi stepen smanjuju ukupnu izlaznu snagu na 30 stabilnih i masivnih cevnih vati po kanalu.

SLUŠNI TEST

Slučaj je hteo da prvi disk na testu bude solo klavir: Hajdnove klavirske sonate (Begner, Erato/Ultima). Hajdnovi spori stakato stavovi pružili su dobar uvid u zvuk svake pojedinačne dirke, pobudu žica, volumen i boju, jedva primetno nesavršenstvo u štimovanju.

U triju cevnih pojačala testiranih u ovom broju Audiomat se najviše istakao lepotom klavira, instrumenta koji predstavlja nezaobilazan i kritičan audio-test. Naime, u reprodukciji klavira postoji puno pogrešnih puteva: tanak, lelujav, plitak, predimenzioniran i slično, ali samo jedan pravi i Audiomat upravo ide tim putem, rekonstruišući prirodni grand pijano u svoj njegovoj snazi, ali i slatkoći.

U orkestarskoj muzici Audiomat je takođe kod kuće. Smelost sa kojom se ovaj lampaš nadmeće sa tranzistorskim takmacima nas je potakla da ga iskušamo sa velikim orkestrom: u pitanju je Ponkjelijeva "Igra satova" iz opere "Đokonda" (Bartoletti/NPO,London). Audiomat pokazuje zavidnu rezervu snage, koja se odlično nosi sa dinamičkim zahtevi-

ma orkestra iz operske rupe, ali i sa finesom u srednjem i visokom spektru trijangla, koji nije zatamnjen udarima timpana i kontrabasa u dubokom opsegu.

Još jedna primetna stvar jeste energija basa. Dovedite cevaškog skeptika sa tranzistorskom amplifikacijom kod kuće i uverite ga jednom zasvagda da cevni uređaji takođe mogu imati fizički osetan "slam".

Jednom kada uređaj prođe test klasične muzike, sva je prilika da će dobro zvučati i sa džez muzikom. Umesto tog žanra, prebacili smo se odmah na pop i elektroniku. Sledeći na redu bio album je "Smokers Delight" grupe Nightmares on Wax iz 1995. i numera "Dreddoverboard". Poznavaoci ove grupe svakako ne očekuju bogatstvo detalja, kojih u ovoj elektronskoj produkciji i nema. Međutim, poenta je da se proveri koliko ovo pojačalo ima snage da se glasno i muzikalno predstavi susedima. Dinamički vrlo ravna ali glasna numera kojom dominiraju ritam-mašina i semplovani vokal brza je, promptna i vrlo, vrlo glasna, bez naznaka klipinga, šuškanja visokih tonova, niti zatamnjivanja tonske slike u korist basa. Vrlo jasno, čisto i precizno, sa još rezerve u potenciometru. Konačno, treba pohvaliti zvučnu pozornicu i vrlo dobru trodimenzionalnost, koja nije treperava i u naznakama, već solidna, konstantna i transparentna.

ZAKLJUČAK

Kada stvari radite kako treba, u tome vam ne može smetati ni neuređena granica sa susednom državom (u ovom slučaju sa SAD). Arpège je "odrastao" i "zreo" pojačivač. To se najpre čuje u bogatstvu tihih detalja, koje ovaj pojačivač ne žrtvuje u korist dinamičke ekstenzije. U tim detaljima se istovremeno krije i dosta individualne boje instrumenata, koje Audiomat reprodukuje sa širokim dijapazonom tembra i prirodnosti. Tome svakako treba dodati i odličnu i vrlo stabil-

nu rezervu snage, koja obezbeđuje izuzetan dinamički opseg, brzinu i tranzijentni odziv, kao i dubinu prostora, neobično dobru i za cevna pojačala, koja se time inače ističu iznad tranzistorskih uređaja. Pri svemu tome, Arpège sve vreme demonstrira konstantan osećaj za finese.

Iako slične konstrukcije, među tri testirana cevna pojačala Audiomat je pokazao, doduše u vrlo malim granicama, najveću osetljivost na topologiju zvučnika, pa će sa nekim tipovima možda zazvučati malo tamnije. Konstruktori ovog pojačala su prethodno stekli bogato iskustvo u vrlo ozbiljnim projektima pre nego što su dizajnirali ovako dobar entry level pojačivač i ta ekspertiza ga čini odličnim izborom za vlasnika domaće plate koji bi želeo da uđe u svet bogatog zvuka.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Entry level model sa dosta zvuka i performansi skupljih Audiomata.

MINUS

Može zvučati tamnije sa nekim zvučnicima.

Arpège Reference

Topologija: cevni integrisani push-pull pojačivač u klasi AB, UL spoj

Snaga: 2x30 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 28 kHz (-2 dB)

Ulazna osetljivost: 300 mV

Ulazi: 4 linijska

Izlazi: 1x zvučnici, 2x snimač

Masa: 22,7 kg

Dimenzije: 445x190x425 mm

Cena: 2.300 evra

 One HiFi, 011/212-9117

MINI-SATORI

Cevi ne prestaju da iznenađuju, kao ni Japanci. Prvi lampaš iz Zemlje izlazećeg sunca manji od Ongakua ima 12 vati po kanalu i neodoljiv izgled.

Koncert japanske grupe Osaka Monaurail na letošnjem Belefu poslužio je kao još jedan dokaz da je iz Japana teško videti ili čuti nešto drugo osim izvrsnog, bilo da je reč o muzici, filmu ili tehnici. Zemlja koja svake godine ima najviše Elvisovih dvojnika na obeležavanju "Kraljevog" rođendana u Memfisu svaki evropski ili američki uticaj oplemenjuje izvesnom modernom egzotikom.

Leben CS300 je izvanredan primer propuštanja stranih uticaja kroz japanski disciplinovani fanatizam. Sa nemačkim imenom koje znači "živeti" (što bi trebalo da označava živ, životan zvuk ili život sa zvukom), ovo integrisano pojačalo ima izgled koji odmah izaziva radoznalost. Zaista, u našoj test sobi se odavno nije pojavio uređaj toliko neobične pojave: sa svojim dimenzijama (širok je svega 35 centimetara), bočnim oplatama od tamnog japanskog drveta, zlatno anodiziranom prednjom pločom podvučenom travazelenim linijama i crnim prekidačima, na prvi pogled deluje kao tek otpakovani "new old stock" primerak do sada još neotkrivenog hi-fi imena. Ovaj dizajn nije proizvod slučaja; naime, ovo je delo Hiseija Hjodoa, nekadašnjeg projektanta cevnih pojačala u Luxmanu! Dugo vas nije bilo, Hjodo sensei!

CS-300 je cevni integrisani pojačivač u push-pull tehnologiji, sa po jednim parom Sovtekovih EL-84. U pitanju je izlazna pentoda maksimalne snage 12 vati kakvu su pod različitim nazivima proizvodile sve cevaške velesile u svetu. EL-84 nudi odličan kompromis veličine i snage, uz vrlo dobru neutralnost i bogatstvo suptilnih detalja. Budući da pentoda ima znatno veća harmonijska izobličenja od triode, ukupna distorzija u ovom pojačalu smanjena je na vrlo malih 0,7% pomoću povratne sprege i ultralinearnog spoja samih izlaznih cevi, čime je ujedno smanjen i potreban napon za pobuđivanje cevi. U prednjem stepenu se nalaze dve duple triode 5751 General Electrica (vojna verzija 12AX7), koje jednom polovinom rade kao naponski pojačivači, a drugom kao obrtači faze za izlazni stepen. Premijum verziju ove cevi odlikuju vrlo blisko uparivanje, mala tolerancija i izuzetno nizak šum. Izlazni transformatori su sopstvene proizvodnje, sa duplim C jezgrom i sekundarnim izvodima za impedanse od 4, 6 i 8 oma. O njihovom kvalitetu svedoči i izuzetan visoki spektar, o čemu će reči biti kasnije, što govori u prilog eliminisanju štetnih kapacitivnosti koje se u izlaznom stepenu na prvom mestu javljaju upravo u transformatorima.

Konstrukcija je izvedena na čvrstoj metalnoj šasiji sa ugraviranim natpisom "Leben costom made" (nije slovna greška). Na prednjoj ploči nalaze se stepenovani potenciometar za jačinu, selektor za ulaze, balanser, kao i neočekivani kompenzator dubokog spektra koji nudi korekciju, tačnije pojačanje opsega ispod 100 Hz u koracima od 3 i 5 dB. Vaš lampaš nema dovoljno basa? Pored toga, tu su i džek za slušalice od 6,3 mm, preklopnik za izbor slušalica ili zvučnika, kao i tejp monitor. Neka nam kod opisa ovih detalja bude dopušteno da još jednom pomenemo spoljašnji izgled, u kome se prepliću retro i izvesna nota pedantne, do detalja besprekorne samogradnje. Zadnji panel je vrlo uredan i dobro opremljen: čine ga šest linijskih ulaza, izlaz za snimač, selektor impedanse i bakelitni zvučnički terminali stare škole, koji teško primaju presek kablova veći od 1,5 milimetara.

SLUŠNI TEST

Push-pull pojačala su po uključivanju nešto ranije upotrebljiva od single-ended topologija, jer se njihovo zagrevanje i ulazak u radni režim odvija simetrično. Prva osobina koja se odmah primećuje je praktično potpuno odsustvo šuma. Na potpuno otvorenom potenciometru nema nikakve naznake šuma, niti bruma koji potiče od grejanja cevi. Dakle, nema prepeka da muzika počne. "Dido i Eneja" Henryja Purcella (English Chamber Orchestra/Leppard, Philips) je kamerna opera odabrana prema snazi ovog pojačala, ali sa povremeno snažnim sopranskim akcentima Jessye Norman. Pretežno gudačka uvertira je relativno jednostavan

Milan M. Milošević

zadatak, u kome ovo pojačalo nije pogrešilo ni u ritmičnosti ni u boji instrumenata. To je posebno čujno u srednjevisokom i visokom spektru, gde se kreću zvuci gudača. Ovaj deo opsega je kod mnogih pojačala, naročito svetlijeg karaktera, posebno osetljiv i može zvučati presvetlo, ponekad dotičući granicu izobličenja.

CS-300 ima puno prisustvo ovog opsega, iznenađujuće za cevne uređaje, koji često mogu da pokažu prerani pad i malo tamniju sliku, što ovde nije slučaj. Visoki opseg zadržava punu prirodnost i bogatstvo detalja. Sledeće vrline Lebena su lakoća i ritmičnost, koja se ogleda u kontroli zvučnika zavidnoj za ovu vrstu pojačala, u vrlo bistroj i transparentnoj slici bez "razmazanih" brzih detalja, u kojoj se ne javljaju artefakti koji su proizvod pojave reaktanse zvučnika u anodnom kolu izlaznih cevi.

U srednjem opsegu se možda najviše ogleda pomenuta strogoća Lebena, u vidu skoro potpunog odsustva koloracije i imidžinga: puni, rasni vokal Jessye Norman je pravilno dimenzionisan i smešten u celinu tonske slike. Zavidna je i kontrola nad ekscesima kao što su alikvote i horske burleske, koje ne izmiču ni prostorno niti amplitudno. Međutim, upravo u ovom delu CS-300 zarad discipline možda žrtvuje jedan deo prirodnosti, tako da za nečiji ukus možda može biti suviše suzdržan i pristojan, dok se u nekim vrlo diskretnim delovima može učiniti da sredina ne dolazi sasvim do slušaoca.

Performanse u basu su iznad proseka. Iako je reč o PP pojačalu, cevni uređaji sa zvučnicima manjih jedinica teško postižu zadovoljavajući nivo niskog spektra. Leben ume da siđe srazmerno duboko, zadržavajući dobru kontrolu, kako nad dvosistemskim, tako i nad trosistemskim zvučnicima. Zaista, u tonskom pogledu Leben se nije pokazao kao probirljiv između zahtevnog

2,5-sistemskog opterećenja i Klipschovih full range jedinica. Ipak, sva je prilika da ćete u praksi sa ovim pojačalom sastaviti jedan relativno mali kamerni sistem, sa manjim zvučnicima i jedinicama veličine od 6 do 8 inča, a tu bas može pokazati manje nedostatke.

Za ovakve sisteme predviđeno je pojačanje basa u koraku od 3 i 5 dB koje izdiže opseg ispod 100 Hz. Za očekivati je da se gro ovog pojačanja, u spoju sa karakteristikom pojačala, dogodi u zoni od oko 80 Hz.

To dodatno ističe gornji bas, kao što čini većina cevnih uređaja, ali Leben to čini stvarajući vrlo malo, često i nimalo eufonije, tako da korekcija ima efekat ekvilajzera. U nekim situacijama korekcija basa može imati povoljan efekat, mada smo najbolje rezultate dobili sa ravnom karakteristikom.

To može predstavljati određeni kompromis, ali sa Lebenom kompromisa je vrlo malo.

ZAKLJUČAK

Da je Yukio Mishima još uvek među nama, Leben bi bio njegov izbor pojačala. Uredne i umerene spoljašnjosti, sa neodoljivom primesom retro luksuza, on krije vojnički organizovanu unutrašnjost besprekornih osobina svake pojedinačne komponente. CS-300 je malo fanki pojačalo za prostorije površine do prosečne dnevne sobe, uparen sa zvučnicima od 90 dB. Njegovim tonskim karakterom dominira vrlo dobra muzikalnost, koja ipak naginje strogoći u repodukciji, tako da će ljubiteljima staklenih balona ponekad nedostajati nota topline.

Izgleda da je najjača strana CS-300 visoki opseg: pun, otvoren i izvanredno definisan, nikada ne rasvetljavajući sliku prekomerno,

sasvim suprotno tamnijim pozornicama mnogih lampaša. Integritet zvuka je postojan sa povećanjem glasnoće, što se može reći i za stabilnost u korigovanoj reprodukciji basa, mada u ovim slučajevima na oko polovine snage pojačalo ima tendenciju da zatamni gornji spektar. Iako se pokazao kao više nego korektan sa različitim vrstama zvučnika, sasvim očekivano, njegova cevna konstrukcija će mnogo bolje zasvirati sa zvučnicima natprosečne osetljivosti i jednostavnijih topologija... I pristupačan je.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Univerzalno "all round" pojačalo koje se odlično slaže sa mnogim zvučnicima.

MINUS

Ako volite "cevni zvuk", ovaj može biti suviše neutralan za vas.

CS300

Topologija: cevni P.P. integrisani pojačivač

Snaga: 2x12 W

Frekvencijski opseg: 15 Hz - 100 kHz (-2 dB)

Ukupna harmonijska izobličenja: 0,7% (10 W)

Ulazna osetljivost: 600 mV

Ulazna impedansa: 100 kilooma

Izlazna impedansa: 4/6/8 oma

Ulazi: 5 linijskih, 1 snimač

Izlazi: 1x zvučnici, 1 rec out

Masa: 10 kg

Dimenzije: 360x270x140 mm

Cena: 2.300 evra

 AV impuls, 011/3622-139

„Da je Yukio Mishima još uvek među nama, Leben bi bio njegov izbor pojačala.“

BOGATSTVO KANADSKOG ZVUKA

U neko davno vreme koje mnogi pamte kao zlatno doba hi-fija internet nije postajao, a mnogobrojni entuzijasti su se privatno okupljali, slušali muziku i pratili svaku informaciju o audio-tehnici koja bi se pojavila u nekom od malobrojnih časopisa.

Malo togo se tada znalo o tehničkim rešenjima, ali su se zato sva saznanja prenosila pričom i druženjem. Izgleda kao da je tada bilo mnogo više vremena i ljubavi za hi-fi. Danas, kada se internet uselio u svaki dom, informacije su dostupne na jedan klik mišem. Tako se svi tehnički podaci, kao i informacije o određenom uređaju, mogu naći veoma lako. Stiče se utisak da je časopis koji upravo držite u rukama u današnjem svetu potpuno prevaziđen vid informisanja. Ipak, postoji jedna

stvar koju Google nema, a Hi-Files može da vam je ponudi - to je upravo ona davno zaboravljena strast prema muzici. Listajući stranice čitaoc potpuno ulazi u svet koji mu recenzent s ljubavlju prenosi, jer oni ipak dele slična osećanja prema muzici i audio-tehnici. Ovaj put iz hladne i daleke Kanade uz pojačalo nam dolazi i Simaudio CD-1 plejer. Uskoro ćete saznati da li je i plejer potvrdio visoka očekivanja naše redakcije.

PLEJER CD-1 LEPOTA RAZLIČITOSTI

Dizajn uređaja je, kao i doživljaj reprodukcije, potpuno subjektivna stvar. Ali, kako marketinška pravila nalažu, dizajn, zajedno sa kvalitetima proizvoda, mora biti podređen kategoriji kupaca. Iz tih razloga CD-1 je prilično neobične konstrukcije, karakteristične za hi-end segment. Vratanca su sa desne strane, a displej i komande smešteni su levo na prednjoj ploči. Istu filozofiju sledi i pripadajuće pojačalo i-1. Iako sam navikao na potpuno obrnutu koncepciju, raspored komandi nije mi smetao. Uostalom, Simaudio ovim pokazuje da nije deo standarda, već da od njega odstupa u svakom pogledu. Displej je veliki, sa dovoljno čitljivim brojevima u crvenoj boji. Pri dnevnom svetlu je odlično osvetljen, ali uveče veoma lako odvlači pažnju, pa je preporučljivo isključiti ga. Odmah do njega nalaze se tri svetloplave LE diode koje označavaju funkcije Program, Repeat i Random.

Nikola Stojanović

TEST // Simaudio Moon i-1 & CD-1

Model CD-1 "ispod haube" krije Burr Brown PCM 1793 24-bit/192 kHz DAC sa integrisanim digitalnim filterom. Bitno je napomenuti da velikodušna desetogodišnja garancija pokriva svu elektroniku unutar kućišta, dok garancija za transport važi tri godine. Kada su pouzdanost i servisiranje u pitanju, ohrabruje podatak da je i novi transportni mehanizam rešenje kompanije iz Kanade. Naravno, u kompaniji Simaudio ne prave lasere i ostale precizne delove, već se u njihovom pogonu vrši finalno sklapanje. Tako se kvalitet ugrađenih delova dodatno kontroliše. Nisam mogao da proverim kvalitet tako sklopljenog transporta, ali sam utvrdio da su vratanca za prihvatanje CD-ova veoma brza i nečujna. Deluju prilično nežno i "labavo" za hi-end standarde, ali su funkcionalna. Ergonomija CD-1 je zadovoljavajuća, sa mekanim plastičnim komandama na prednjoj ploči. Daljinski je identičan onom koji dolazi uz pojačalo. Reč je o sasvim prosečnom plastičnom upravljaču sa gumenim tasterima, koji Simaudio naziva CRM. Mali CRM je veoma lagan i lak za korišćenje, kako uz CD-1 plejer, tako i uz i-1 pojačalo. Jedini "propust", ako se tako može reći, jeste objedinjena funkcija tastera za premotavanje i prelazak na sledeću numeru. Setio sam se starih Panasonic VCR modela koji su imali istu funkciju. Uostalom, propratno uputstvo sve lepo objašnjava, samo ga ponekad treba i pročitati.

HODANJE PO MESECU

Letos sam, u okviru Ohridskog letnjeg festivala, imao priliku da prisustvujem nastupu Vlatka Stefanovskog. Još uvek pamtim taj

koncert koji je gitarski virtouz izveo maestralno, zajedno sa dugogodišnjim prijateljem Todosijem Spasovim i uz pratnju Bugarskog filharmonijskog orkestra. Nezaboravno i neopisivo iskustvo, koje sam hteo ponovo da oživim slušanjem Vlatkovog albuma "Treta majka". U numeru "Ne si go prodavaj, Koljo" uvodi nas Spasov sa kavalom. Ovaj stari instrument svirali su nomadi još od davnina, uživajući u odjeku i dubini njegovog zvuka. Moon CD-1 uspeo je gotovo u potpunosti da prenese jasan i čist zvuk sa veoma dobrom definicijom oštrog i nervoznog kavala. Instrument nije delovao odvojeno od izvođača, što je možda još bitnije. Subjektivno, mogli su se osetiti prisutnost, pauze za uzimanje vazduha i ritam koji uvodi u ovu numeru. Kada se Vlatko uključio oštrim prelazom na gitari, punoća zvuka svih žica njegove gitare bila je gotovo nadrealna. Tadić i Stefanovski su se smenjivali, a Spasov ih je u stopu pratio, bez ikakvog kašnjenja, s lakoćom i preciznošću. Srednjotonsko područje je veoma transparentno i precizno, tako da pri prelazu sa visokih ka niskim tonovima ne ostavlja prazninu, već čini celinu punog zvuka. Malo je pravih virtouza kakav je Keith Jerrett na gitari. Blizak mu je možda mladi izraelski pijanista Yaron Herman, koji je ostvario nezaboravan nastup na ovogodišnjem džez festivalu. Ipak, koncert poput "The Koln" događa se samo jednom. Moon

CD-1 je, po svemu sudeći, dostojan ovako kvalitetnog materijala. Zvuk klavira projektuje se veličanstveno i ima određenu težinu. Retko se u ovoj klasi može čuti ovakva punoća zvuka. Detalja ima dovoljno, tako da u kombinaciji sa punim i kontrolisanim zvukom dobijamo karakter reprodukcije koji neguje kompanija Simaudio. Slušati to vrhunsko izvođenje bilo je verno i realno koliko je to moguće u granicama ove klase. Sve je dobro balansirano, a vokali i instrumenti odlično su uklopljeni u prostornu zvučnu sliku. Sa CD-1 možete veoma lako razlikovati svaki od pratećih vokala. Čistoća srednjotonskog područja doprinosi neverovatnom užitku kada se slušaju kompozicije poput opere "Casta Diva" u izvođenju Londonskog simfonijskog orkestra. Osim čistoće i preciznosti, čujna je i punoća glasova, koja muziku čini još prirodnijom. Kada su filmska i elektronska muzika u pitanju, čuvena tema iz filma "2046", puna emotivnog naboja i dinamičnih basova, potvrđuje sve pohvale upućene Moon plejeru. Dinamika, tajming i definicija nisu nikakav problem za CD-1. Plejer je u stanju da pojačivaču isporuči i dovoljno niskih tonova, čime se većina konkurenata teško može pohvaliti.

Proteklih godina se mnogo polemisalo oko novih formata. Posle DVD-Audio diskova, industrija sada forsira SACD sa "naprednim" performansama. Ukoliko se pitate da li je

„Detalja ima dovoljno, tako da u kombinaciji sa punim i kontrolisanim zvukom dobijamo karakter reprodukcije koji neguje kompanija Simaudio.“

isplativo kupiti klasičan CD čitač po specifikaciji "crvene knjižice" kada su novi formati već neko vreme u igri, možete da odahnete. Izgleda da se već 25 godina star CD audio pokazao kao najbolje i najekonomičnije rešenje za muziku. Koristite isključivo kvalitetne snimke, dobru produkciju i izuzetna JVC masterizovana XRCD izdanja i nećete poželeti više rezolucije i preciznosti. Ako pri tom koristite Moon plejer kao izvor zvuka, vaša muzička kolekcija vam nikada neće dosaditi. Model CD-1 unosi prisutnost i određenu dozu grandioznosti u zvuk. Uvek se iznenadim koliko prijatna i živa može biti muzika kada se prezentuje sa dobrog izvora. Unikatno hladan sastav Morphine upravo u opsegu srednjeg i niskotonskog područja definiše svoj zvuk. Bas, bubnjevi i saksofon zvuče moćno i "teško" na dobro poznat način. Simaudio CD-1 se lako može izboriti i sa ovim materijalom. Pri reprodukciji bas je dubok i snažan, a ujedno pun i zaokružen.

Doduše, za nečiji ukus mogao bi biti i malo precizniji. Naravno, ovo se teško može shvatiti kao mana ako uzmemo u obzir prosek performansi u ovoj klasi.

Posle svega, lako je zaključiti da Moon CD-1 nije probirljiv kada su različiti muzički žanrovi u pitanju. Podjednako verno i transparentno reprodukovaće kako džez i ambijentalnu, tako rok i klasičnu muziku.

MESEC U ZENITU

Moon Audio je napravio jedan veoma kvalitetan CD plejer. U kombinaciji sa odgovarajućim pojačalom dobijate zvuk visoke vernosti u pravom smislu te reči. Model CD-1 se može lako uklopiti u većinu sistema, čime će dodatno obogatiti vašu muzičku kolekciju, učinivši je nikad dovoljno puta preslušanom. Moon CD-1 je namenjen pravim ljubiteljima muzike, koji pre svega cene kvalitetnu reprodukciju, a ne onima koji žele da prodaju svoj

auto kako bi kupili "dobar CD plejer". Pri neizbežnom osvrtu na konkurenciju, moram primetiti da nema mnogo plejera čija cena dostiže magične četiri cifre, a koji pružaju isto toliko magične performanse. Štaviše, u ovoj cenovnoj kategoriji je pomena vredno samo par modela, a Moon CD-1 je verovatno prvi među njima. Naravno, postoje i nešto bolji, ali i mnogostruko skuplji izvori zvuka; isto tako, postoje i jeftiniji ali nemerljivo lošiji plejeri. Siamudio je napravio odličan izvor zvuka, koji približava performanse nerazumno skupog hi-enda po veoma razumnoj ceni. Za svaku pohvalu!

POJAČALO I-1 AUDIOFILSKI PEDIGRE

Pojačalo Moon i-1 je potpuno nov proizvod kompanije Simaudio iz Kanade. Napravljeno je i dizajnirano zajedno sa CD-1 plejerom, na pravi audiofilski način. Sa logom u vidu violinskog ključa i silver finišom dobija se luksuzan, prestižan izgled, namenjen istim takvim kupcima. Osim dizajna, i kvalitet izrade je na vrhunskom nivou, poput mnogostruko skupljih Simaudio modela. Kompletna šasija je od metalnih delova, sa prednjom pločom debljine oko 6 milimetara. Isporučuje se u crnoj i srebrnoj boji. Masa pojačivača, sa sve masivnim torusnim transformatorom od 320 VA, iznosi zavidnih 10 kilograma. Stiče se utisak da je i-1 napravljen da traje, što potvrđuje i neobično duga garancija proizvođača - 10 godina. Na zadnjoj ploči sa leve strane smešteno je pet ulaza sa konekcijom koja omogućava da se i-1 koristi kao pretpojačalo. Krajnje desno montiran je prekidač sa kvalitetnim IEC strujnim konektorom. Konektori za zvučničke kablove nisu atraktivni i masivni, kako bi se očekivalo na ovakvom uređaju, već mali i plastični. Negde je ipak moralo da se uštedi. Ipak, izgled često ume da prevari, a najbitnije je da su

 KARAKTERISTIKE PLUS

Pun i prostoran zvuk.

Odličan odnos cene i kvaliteta.

Kvalitet izrade i duga garancija.

MINUS

Vratanca za CD su previše nežna.

Daljinski upravljač mogao bi biti kvalitetniji.

OPREMA:

OAccuphase E-206 (restaurated)

OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)

ONAD C524 (upgraded)

ODenon DCD 3520 (upgraded)

OTransparent Power Link sa Oyaide C, P-079 konektorima

ONeotech NEP-3001 power

ONeotech NEI-3001 interkonekt

ONeotech NES zvučnički

OQED Original 2x2,5 mm

OSlušna prostorija 20m2 akustički tretirana

MUZIKA:

"Treta majka" - Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić

"2046 - Main Theme"

"Casta Diva"

"Hang on Little Tomato Naive" - Pink Martini

"Cure for pain" - Morphine

Moon CD-1

Formati: CD, CD-R/CD-RW

D/A konvertor: Burr Brown PCM 1793 24bit/192 kHz

Digitalni izlazi: S/PDIF RCA

Analogni izlazi: 1 par single-ended RCA

Zatamnjivanje displeja: da

Dimenzije: 169x300x127 mm

Masa: 6,25 kg

Cena: oko 1.200 evra

 Vox Trade, 011/3016-230

konektori potpuno funkcionalni. Sa lakoćom sam uspeo da povežem masivne spade konektore, kao i golu žicu prosečnog prečnika 2,5 milimetra.

Na prednjoj ploči sve komande za izvor smeštene su sa leve strane, a sasvim desno nalazi se plastični potenciometar, koji je dovoljno dobro dampiran. Oštrom oku odmah će zasmetati nedostatak ton i balans kontrola. Iskreno, ovo je dobar trenutak da se zapitate kada ste poslednji put koristili ove kontrole i koliko su vam one stvarno potrebne? Audiofilski pedigre i-1 pojačala doneo je potpuno minimalistički pristup, pa je od "dodataka" integrisan "samo" Simlink sa odgovarajućim kablom. Ovo rešenje viđeno je kod većine proizvođača, a omogućava da se srodne komponente povežu odvojeno, radi brže i lakše komunikacije. Kada uključite CD-1, Simlink na i-1 će se pobrinuti da se odgovarajući CD ulaz automatski uključi. Ugrađeni RS-232 port namenjen je za napredne instalacije i podešavanja. Postavljen je i minidžek za eksterni IR daljinski, čime se završava spisak dodatnih funkcionalnosti.

Jedan od diskova koje često koristim za testiranje je onaj sa kvalitetno masterizovanom muzikom grupe Anastasia iz filma "Pre kiše".

Iako je ovaj album neobičan po sadržini i formi, Anastasia izvodi moćan perfomans, koji vam na kvalitetnim sistemima pruža osećaj izuzetne prostornosti i dubine. Pored toga, album je odličan test niskotonskog odziva,

dinamike i tajminga.˝Moon i-1 je već pri prvim taktovima pokazao šta znači reprodukcija visoke vernosti. Dubok i pun bas, sa dobrom prostornošću i odlično pozicioniranim vokalom, učinili su da se ambijent ispunjen kombinacijom moderne ambijentalne i iskonske etno muzike potpuno prenese u sobu za slušanje. Zvučni efekat klavijatura koji popunjava niskotonsko područje, puneći prostor zvukom, i-1 reprodukuje potpuno jasno i odvojeno od ostalog spektra. Pri tome se precizno definišu razlike nivoa zvuka timpana, udaraljki i bubnjeva, kojima obiluje ceo album. Očigledno je da je proizvođač dobro konstruisao pojačivač, koji u kombinaciji sa metaloslojnim otpornicima u kolu i pristojnim napajanjem daje izuzetan damping faktor, veći od 200. Verovatno je on u velikoj meri zaslužan za odličnu kontrolu niskotonskih drajvera pri konstantnoj dinamičnoj pobudi.

Ženski vokali pokrivaju širok spektar frekvencijskog opsega, a umeju da pokrenu pravu lavinu emocija kod slušaoca. Nije vokal sam po sebi toliko lep i prijatan za slušanje, koliko je jasan i transparentan pokazatelj čak i najmanjih koloracija zvuka, koje pri standardnoj reprodukciji različitih muzičkih žanrova mož-

da i ne biste primetili. Ovaj put opredelio sam se za dve interpretacije čuvene numere Doorsa "Light my fire", i to u izvođenju poznatih dama Patricie Barber i Jachinte. Patricijin glas je opor, a ujedno pitak i prijemčiv, poput crnog vina. Specifična boja njenog glasa naginje ka nižem delu srednjotonskog opsega, ali se istovremeno zadržava dovoljno visoko, čineći taj sklop pomalo grubim, a ujedno nežnim i prijatnim. Simaudio i-1 će uspeti da prenese sve pomenute finese do vašeg uha. Biće to dovoljno suptilno i nežno da će veoma lako zapaliti vatru vaših emocija. Čistoća srednjih tonova je izuzetna i u glasu Jachinte, koji je pomalo izdvojen od ostatka materijala u jedinstvenoj prostornoj prezentaciji, karakterističnoj za kvalitetne hi-end modele. Glas pevačice indijanske krvi koja takođe ume da se poigra emocijama reprodukovan je dovoljno realno da bi se otkrile i najfinije razlike u dve pomenute obrade. Kanađanin i-1 čini muziku prostornom i bogatom scenskim sadržajem, kreirajući tako jedinstvenu pozornicu za svaki album i svako izvođenje. Kada je klasična muzika u pitanju, Moon i-1 je opravdao očekivanja, vešto dirigujući "The Royal March" Stravinskog. Izuzetno dinamična kompozicija u izvođenju Solisti

„Bogat i dubok bas sa preciznim srednjim tonovima punim detalja čini svaku muziku moćnom i zanimljivom za slušanje.“

New York nije zbunila Moon, koji je dinamične i brze deonice isporučivao sa kontrolom i brzinom. Bluz izvođenje Johna Campbella na albumu "One Beleiever" zvuči bogato i moćno. Električna gitara, baš kao i akustična, verno reprodukuje prelaze sa praga tankih prema debelim žicama, tvoreći celinu zvuka. Bogat i dubok bas sa preciznim srednjim tonovima punim detalja čini svaku muziku moćnom i zanimljivom za slušanje - ni u jednom trenutku nećete osetiti ni najmanju dozu sterilnosti ili hladnoće.

SAVRŠENSTVO BEZ MANE

Simaudio je deklarisao i-1 na 50 vati pri impedansi od 8 oma, odnosno 100 vati na 4 oma. Pri standardnim nivoima glasnoće stiče se subjektivni utisak da ima dosta snage u rezervi. Podatak da je kontinualna izlazna struja 9A, odnosno u piku čak 15, potvrđuje ova zapažanja. Od umerenih do prilično visokih nivoa glasnoće i-1 reprodukuje muziku veoma transparentno. Karakter zvuka se može opisati kao pun, bogat i čist. Ipak, ako govorimo o najfinijim detaljima, zvuk se pre može svrstati u kategoriju toplog nego otvorenog. Ako volite da okrenete potenciometar prema 12 sati, veoma je verovatno da ćete otkriti i mane i-1 pojačala. Poželeo sam da veoma glasno slušam moćni i teški zvuk Massive Attacka, i to sa albuma "Collected", na kome su njihovi hitovi. Kada se potenciometar približi poziciji od 12 sati, stvari počinju dramatično da se komplikuju, pa će se zvučna slika sa autoritativnim basom i čistim srednjim tonovima čujno izobličiti kad i-1 počne da ulazi u kliping. Snaga i jačina struje su u praksi ipak pokazale razumljivo ograničenje. Pojačivač od 50 W nije predviđen da pogoni teško pokretljive zvučnike i puni zvukom velike prostore. Od njega se to ne može ni očekivati.

ZAKLJUČAK

Moon izvor i pojačalo u kombinaciji čine jedan veoma kompaktan i zaokružen sistem. Potrebno je izabrati odgovarajući kvalitet provodnika između njih, težeći korišćenju čistog bakra, mada sistemu prija i kvalitetno srebro, što je dodatni korak ka vrhunskoj reprodukciji. Naravno, za vrhunski užitak morate izdvojiti mnogo više, barem kada govorimo o novim proizvodima kao što je, recimo, integralac i-7 iz Moon Evolution serije. Ali, zašto biste to radili? Moon i-1 vam donosi kvalitetnu reprodukciju sa vrhunskim detaljima, samo u donekle ograničenom izdanju u odnosu na, recimo, Moon Evolution seriju. Uostalom, uvek sam pre za dobar od-

nos cene i kvaliteta nego za vrhunski kvalitet po nadrealnoj ceni. Ukoliko je ovo i vaš moto, poslušajte Moon kombinaciju - uštedeće vam vreme potrošeno na slušanje i testiranje konkurentskih uređaja sa kojima verovatno nećete biti impresionirani kao sa i-1. Ipak, imajte na umu da i-1 nije za svakoga. Simaudio je ovaj model napravio za ozbiljne audiofile koji žele beskompromisan zvuk po razumnoj ceni. Pojačalo je ograničeno, kako snagom, tako i funkcionalnostima. Odlično će se uklopiti u manji ili prosečan stambeni prostor sa lako pokretljivim zvučnicima. Mislim da će u sistemu u kome pronađe svoje mesto i-1 ostati dugo, dugo, stalno iznova oživljavajući muzičku kolekciju.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Hi-end zvuk po razumnoj ceni.

Odličan odnos cene i kvaliteta.

Muzikalnost.

MINUS

Mala snaga.

Ograničena funkcionalnost.

OPREMA:

OAccuphase E-206 (restaurated)

OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)

ONAD C524 (upgraded)

ODenon DCD 3520 (upgraded)

OTransparent Power Link sa Oyaide C, P-079 konektorima

ONeotech NEP-3001 power

ONeotech NEI-3001 interkonekt

ONeotech NES zvučnički

OQED Original 2x2,5 mm

OSlušna prostorija 20m2 akustički tretirana

MUZIKA:

 Anastasia - "Before the Rain"

 Massive Attack - "Collected"

 John Campbell - "One Believer"

 Jachinta - "Jachinta is Her Name"

 Chesky Records - "The Ultimate Demonstration Disc"

Moon i-1

Kontinualna snaga: 2x50/100 W (8/4 Ohm)

Frekvencijski opseg: 10Hz - 100kHz (+0/3dB)

Damping faktor: 200

Izobličenja THD: 0,015%

Broj linijskih ulaza: 5 analognih RCA

Dimenzije: 428,62x88,9x374,65 mm

Masa: 10 kg

Cena: 1.200 evra

 Vox Trade, 011/3016-230

PETIT BEURRE

Iznenađujuća živahnost i prirodnost s dozom francuske ekstravagancije u zvuku i dizajnu iz uređaja malog formata.

Uprethodnim brojevima Hi-Filesa pomenuli smo izvesnu samosvojnost i prepoznatljivost zvuka koji krasi muzičke uređaje francuskog porekla. I ovog meseca pred nama je jedan "galski petao", doduše srazmerno malih dimenzija i neobičnog izgleda, ali već sa reputacijom koja je dostojna vrhunskog hi-fija zemlje iz koje dolazi. Firmu Isem je pre dvadesetak godina u alzaskom gradiću Belforu, blizu nemačke granice, osnovao inženjer Erik Ajsler, specijalista za digitalnu elektroniku i prenos podataka, što je i danas osnovna delatnost Isem Industriesa. Razumevanje digitalnog domena i interesovanje za zvuk uslovili su osnivanje drugog dela firme - Isem Audio, čiji entry level CD plejer eGO Phase 4 predstavljamo ovog meseca.

Kada cena osnovnog modela iznosi oko 1.500 evra, to je dovoljno jasan znak da je reč o ozbiljnim aspiracijama u hi-fiju koje, međutim, uređaj ne sugeriše i svojom spoljašnjošću. Jednom izvađen iz kutije, Phase 4 je srazmerno malih dimenzija, vitkog profila i čistih linija. Same dimenzije, naravno, ne govore ništa o uređaju, budući da su kutije velike većine današnjih plejera standardnih dimenzija zapravo praznjikave, sa dosta "promaje" unutra. Na prednjoj strani nalaze se displej sa klasičnim crvenim ispisima i samo jedan kupasti taster, zbog kojeg je u krugovima ljubitelja već dobio nadimak "nosati patuljak". Preko njega se uređaju zadaju sve komande putem različitih kombinacija pritisaka i okretanja. Da biste uključili ili isključili uređaj potrebno je da taster

držite pritisnut par sekundi i okrenete ga; za prelaženje sa numere na numeru važi ista komanda, ali kada je plejer aktivan; jedino što nedostaje jeste search funkcija. Potrebno je malo vremena da ovaj "smart" taster pređe u naviku. Phase 4 poseduje pravi top loading mehanizam, Philipsov VAM 1202/12 sa providnom klapnom sa gornje strane koja, uprkos krhkom izgledu, čvrsto i precizno prihvata disk i drži ga. Transport je tretiran antirezonantnim slojem i ima nezavisno vešanje na tri elastične tačke, slično gramofonu, vezane za potšasiju.

Dobro organizovana unutrašnjost odaje iskustvo u elektronici i pokazuje vrlo bogatu opremu, čije je srce torusni trafo, srazmerno veće snage od potreba napajanja digitalnog reproduktora, sa

Milan M. Milošević

posebnim izvodima na sekundaru za digitalni i analogni domen i, takođe, posebnim stabilizatorima i filterima. SMD komponente više nisu jeres u muzičkim uređajima, pa se tako sreću i u Phase 4, doduše nikada na putevima signala, već samo u upravljačkoj elektronici.

Srce tonskog dela čini D/A konvertor BurrBrown 1732 sa već poznatim karakteristikama, naime 24 bita i 96 kHz. Iza njega sledi delta-sigma dekoder sa petostrukom kvantizacijom i osmostrukim oversemplingom.

Isem tvrdi da ova konfiguracija optimalno čuva originalnu informaciju sa diska. Izlazni stepen je izveden u čistoj klasi A, korišćenjem JFET tranzistora i bipolarnih signalnih kondenzatora. Sa zadnje strane nalaze se stereo analogni činč izlazi i električni digitalni izlaz.

Spoljašnjost i težina odaju utisak robustnog uređaja, koji se oslanja na četiri dampirajuće kupe, uz koje je opciono moguće dobiti i izolujuće spajkove. Naš primerak je došao na test sa standardnom opremom.

SLUŠNI TEST

Procedura uključivanja plejera traje kratko, kao i očitavanje diska po ručnom zatvaranju transporta. Već po prvim zvucima jasno je da je reč o nečemu posebnom, iako je plejeru potrebno tridesetak minuta da bi se zagrejao i rasvirao. Vremenom je u Hi-Filesu postao običaj da recenzent otpočinje test uređaja vrlo "nevin" u pogledu znanja o njegovim karakteristikama, posebno kada je o tehnologiji CD plejera reč, što je dobra praksa jer nas na čuva od mogućeg donošenja ishitrenih zaključaka. Ovde na samom početku nije bilo dileme da je reč o 24-bitnom plejeru, što se prepoznaje po vrlo dobroj definiciji basa i visokom spektru, čija je rezolucija odgovorna za prostornost, a finoća za ugodnu tonsku sliku. Naravno, implementacija 24 bita može biti i pogrešna i eventualno rezultirati previše analitičnom i pomalo oštrom slikom, u kombinaciji sa ponešto tankim niskim opsegom. Ovde to nipošto nije slučaj: prvi test sa gudačima otkriva vrlo dobar i razgovetan

srednji opseg, koji, udružen sa definicijom visokih tonova, stvara dobru prostornost i vazdušastu reprodukciju.

U velikoj meri su primetne uglavnom dobra tonska ravnoteža celog opsega i treća dimenzija pozornice, bez naznake istrčavanja srednjeg ili dubokog spektra u zahtevnim deonicama.

Phase 4 je jedan od frekvencijski najuravnoteženijih plejera u svojoj klasi. Naime, postoje CD plejeri u ovom rangu sa sličnom topologijom koji sve svoje umeće zasnivaju na rezoluciji i detaljnosti 24 bita, čime izazivaju površni "wow" utisak, a pri tom ne brinu dovoljno o nativnom disbalansu ovog formata ili, naprotiv, u pokušaju kontrole i balansiranja kreiraju često odsutan zvuk. Isem ne odlikuju previše naglašeni ni visoki niti srednji tonovi, već prirodan balans sa dovoljnom neutralnošću i odsustvom koloracije.

Njegov muzički ukus je nenametljiv i diskretan i polako se gustira vremenom, koje je lako provesti uz njegov nezamarajuć zvuk.

Phase 4 je primetno živahan, sa vrlo dobrom dinamikom.

Ovo je jedna od njegovih jačih strana: on kreira muziku bez unošenja artefakata ili promene raspoloženja i ritma, pre nego da je prati naknadno.

Isto tako, pohvalna je njegova mikrodinamika, ukoliko rezolucija vašeg sistema dozvoljava da se oseti i čuje njegova suptilnost.

Međutim, kada smo već kod dubokog spektra, očekivali smo više u pogledu prisutnosti najniže dve oktave. Naime, reprodukcija celog opsega je stabilna, dakle, ne pokazuje zavisnost i uzmicanje pri angažovanim deonicama, niti tendenciju ka presviravanju. Ipak, odsustvo basa na ovom plejeru, posebno kada je reč o neutralnom sistemu u kome se nalazi, ostaje konstantno, umanjujući blago ukupan tranzijentni odziv i ljubiteljima dubokih tonova može zasmetati.

Kao što smo već objasnili na početku, očekujte neočekivano. Ovo je punokrvni CD plejer sa zrelim pristupom digitalnom zvuku i sa odličnim poznavanjem muzike.

ZAKLJUČAK

Isem je iznenađenje: delom zbog očigledno pogrešnog utiska koji stvara svojim izgledom, kao i zbog svoje prirodne i ugodne reprodukcije, koja možda stoji u suprotnosti sa njegovom strogom, spartanskom spoljašnošću. Phase 4 je muzikalan i živahan plejer koji, međutim, poštuje tonske i dinamičke informacije u izvornom snimku, čije okvire nikada ne "presvirava" i u tom smislu je izuzetno linearan. Posebnu pohvalu zaslužuje vrlo dobro implementirana 24-bitna tehnologija, koja je zaslužna za obilje čistih detalja u visokom i srednjem spektru, bez digitalnih artefakata, što doprinosi odličnom imidžingu i prirodnoj širini zvučne scene. Već pomenuta dinamička živahnost je ponešto potisnuta u najnižem delu spektra. Pored toga, tonski kolorit je umereno bogat i veran i nije žrtvovan informativnosti karaktera. Nismo primetili eventualno naginjanje ka određenim vrstama muzike u kojima je Phase 4 uglavnom kompetentan.

Budućem vlasniku će biti potrebno malo vremena da se navikne na neobičnu komandu sa svega jednim tasterom, kome nedostaje i funkcija search, ali to shvatite kao dozu francuske ekstravagancije.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Prirodna reprodukcija bez digitalnih artefakata.

Pun i detaljan zvuk.

MINUS

Nelogične i nepotpune komande.

Nedostatak dinamike u najnižoj oktavi.

OPREMA:

OKadmo LP02

OKenwood L-07II

OOehlbach NF-13

OVan den Hul D-352

eGO Phase 4

Transport: Philips VAM 1202/12 top loading

D/A konvertor: Burr-Brown 1732 24 bita/96 kHz, 8x oversempling

Ukupna harmonijska izobličenja: 0,025%

Dinamički opseg: 95 dB

Odnos signal/šum: 95 dB

Dimenzije: 240x80x290 mm

Masa: 3,5 kg

Cena: 1.500 evra



Radix, 011/243-7090

OLA-LA

Advance Acoustic MAP800 je vodeći model integrisanog pojačala ovog relativno mladog francuskog proizvođača. Sa snagom od 200 W po kanalu pri otporu od šest oma (proizvođač nije pružio podatke o snazi pri otporu od osam oma) svakako predstavlja jedan od najjačih uređaja u svojoj klasi na tržištu. Sigurno je da je i jedan od glavnih aduta proizvođača jer, kako snagom, tako i izradom i cenom, duboko zadire u neprikosnoveno područje kojim krstare dvojci pretpojačala i pojačala snage. Mada izgleda jednostavno, činjenica je da nije nimalo lako opstati na tuđem segmentu tržišta, a da li Advance Acoustic ima dovoljno aduta za borbu pokušaćemo da vidimo tokom sledećeg testa.

OPIS I MEHANIČKA IZRADA

Spoljni izgled Advance Acoustic MAP800 je, jednom rečju, zadivljujuć. Ogromna, zaista ogromna kutija, visine 24 cm i dubine 43 cm, okružuje ugrađenu elektroniku. Kako se ne bi pomislilo da se radi o običnoj ljušturi, treba napomenuti da je krcata štampanim pločama, a valja istaći i priličnu masivnost komponente - nekih 30 kilograma. Za početak, krenimo od prednje ploče, debljine čitava 24 milimetra. Dizajn je gotovo identičan kao na modelu MAP305, sa ogromnim, dominantnim, ljubičasto osvetljenim VU-metrima i velikim kontrolerom jačine zvuka. Sa leve i desne strane su tasteri za izbor aktivnog izvora, svaki sa svojom LE

diodom. Prvi taster sleva namenjen je uključivanju pojačala. Pokazivači - VU-metri i dalje imaju dozu nejasnog osvetljenja, kao na mlađem bratu MAP305DAII, tako da je igle pokazivača prilično teško videti sa veće daljine i ovo predstavlja područje na kojem bi proizvođač još mogao da radi. No, dok je pojačalo u stand-by modu aktivira se posebno interno pozadinsko osvetljenje, te se oznake na VU-metrima naziru i u mraku - dizajneri su se zaista potrudili da MAP800 podseća na zver koja pažljivo motri i čeka trenutak da skoči.

Bočne stranice uređaja najčešće nemamo običaj da opisujemo, ali ovde moramo napraviti izuzetak: odmah iza prednjeg panela, sa obe strane se pružaju impozantni hladnjaci, jednakih dimenzija kao i same stranice. Proverili smo: nisu samo za ukras, tokom rada bez problema postižu radnu temperaturu od pedesetak stepeni čitavom površinom. Masivna gornja ploča debljine tri milimetra pomaže efektu hlađenja, zbog čega ima velike mrežaste otvore na sebi.

Zadnja strana je bogata priključcima. Na današnjem tržištu, skoro u potpunosti orijentisanom prema profitu, nije retkost da respektabilni proizvođač stavi na uređaje

Pojačala kao MAP800 retko se sreću... bar po ovakvoj ceni.

osetljive konektore osrednjeg kvaliteta, čime u kupcu budi sumnju hoće li oni na duže staze zaista izdržati teret iole masivnijeg interkonekcijskog kabla. U slučaju MAP800 moramo navesti da su RCA konektori jednako robustni kao i samo pojačalo: pričvršćeni su posebnim maticama za šasiju, kao kod veoma skupih uređaja ili onih koji se izrađuju ručno. Advance Acoustic MAP800 ima pet single-end ulaza: četiri linijska i jedan za gramofonsku zvučnicu MM ili MC tipa, što se bira uz pomoć preklopnika. Pored njih, tu su i dva balansirana ulaza, kao i ulaz za pojačalo snage. Implementirana su i dva izlaza: za analogni snimač i direktno sa pretpojačala. Zvučnički terminali su solidni i ima ih po dva para na svakoj strani pojačala, kako bi bili što bliži izlaznim sekcijama. Konektor napajanja je, naravno, IEC tipa.

Pojačalo se isporučuje sa čvrstim metalnim spajkovima (neki modeli istog proizvođača poseduju plastične), ali oni nisu preterano oštri i neće odmah oštetiti policu na koju postavite MAP800. Treba, međutim, imati u vidu da će, s obzirom na težinu, neka udu-

bljenja na površini podloge sigurno nastati vremenom, te su zbog toga uz uređaj isporučene i stilizovane podloške sa gumiranom podlogom - zaista lep gest.

Daljinski upravljač identičan je onom koji se isporučuje uz MAP305DAII: vrlo čvrste izrade, od aluminijuma i plastike, sa malim, ali zaista malim nedostacima u finišu. U svakom slučaju, daljinski upravljač MAP800 je sasvim adekvatan za zadatak koji treba da obavlja. Uputstvo je koncizno i jasno, ali bez dodatnih tehničkih detalja koje bismo voleli da pročitamo, slično kao kod zvučnika Advance Acoustic EL-250, koje smo takođe testirali za ovaj broj našeg časopisa.

Generalno posmatrano, Advance Acoustic MAP800 je napravljen izuzetno precizno i kvalitetno, bez očitih zamerki koje prate neke, na primer, dalekoistočne proizvode čiji je cilj da privuku kupce još dok ih gledaju iz daljine. Upotreba MAP800 je veoma jednostavna, a ukupna pojava "monstruozna" - izmamiće uzvike divljenja i zaprepašćenja svakog gosta koji se nije često sretao sa nečim sličnim.

TEHNIČKI DETALJI

Konstrukcija MAP800 prati filozofiju Advance Acoustica u domenu konstrukcije pojačala. Odmah iza prednje ploče nalazi se potpuno odvojena sekcija logičke kontrole. Iza nje je vertikalno montiran veliki torusni transformator snage 800 VA, a potom elektronika, sa sekcijom napajanja koja koristi osam komada Rubycon elektrolitskih kondenzatora ukupnog kapaciteta 80.000 µF. Ispravljanje naizmenične struje vrši se preko grecova. Ulazni deo pretpojačala nalazi se blizu zadnje stranice i koristi dve prilično velike ploče; donja je za single-end ulaze/ izlaze, a gornja za balansirane. Operacioni pojačivači primenjeni u ovoj sekciji su BurrBrown OPA2134, dok je pojačanje povereno 2SK170 FE tranzistorima. Izlazni delovi, takođe u odvojenim sekcijama, koriste bipolarne 2SC5200 i 2SA1943 tranzistore poreklom iz Toshibe, u trostrukoj push-pull konfiguraciji. Proizvođač smatra da konfiguracija sa ulaznim FE tranzistorima i izlaznim bipolarnim donosi najbolje od oba sveta: prirodnost i detaljnost zvuka, kao i snažnu dinamiku, ali bez doze agresivnosti. Na najosetljivijim mestima korišćeni su metal-film otpornici tolerancije 1%.

„Snaga u svom sirovom obliku nije jedini adut ovog pojačala, već možemo slobodno zaključiti da se radi o prilično elaboriranom uređaju.“

ZVUČNI TEST

Posle uobičajenog perioda usviravanja komponenti u trajanju od 48 sati, prionuli smo na slušanje sistema. Kao test zvučnike koristili smo Jamo D-830 i Canton Karat M40, a u kasnijoj fazi i Advance Acoustic EL-250.

Rezultati su bili ujednačeni - pojačalo je reprodukovalo zvuk na vrlo sličan način uz korišćenje svih zvučnih kutija koje smo imali na raspolaganju.

Jedna od važnih osobina MAP800 je - pogodili ste - snaga. Nje zaista ima u izobilju i pojačalo nema nikakvih problema da pogoni zvučne kutije vrlo nezgodnih specifikacija.

Drugim rečima, male su šanse da će početi da zvuči nedoraslo na tranzijentima, čak i pri nesnosno visokim nivoima glasnoće.

Druga osobina koja se može odmah primetiti jeste autoritativnost reprodukcije - to nisu urnebesna brzina i divlji nastup, kakav imaju neka, npr. Harman/Kardon pojačala. To je smirena, ali vrlo dinamična i autoritativna reprodukcija, koja podseća na glomazna pojačala poreklom iz Severne Amerike. Moramo priznati da tako nešto nismo očekivali u ovoj cenovnoj klasi. Bas je dubok i ide prilično nisko, ne kao kod višestruko skupljih uređaja, ali ipak odlično. Srednjotonsko područje je meko i toplo, usaglašeno sa ostatkom zvučne prezentacije. Položaj instrumenata, dubi -

na i širina scene, kao i dinamika, sasvim su takve kakve treba da budu, imajući u vidu klasu kojoj pripada MAP800. Kao nedostatak u apsolutnoj kategoriji može se navesti određena doza dodatnih finesa koja bi mogla doprineti još boljoj prezentaciji: ovo nikako nije grubo pojačalo, ali bismo voleli da je još detaljnije. No, ne može se dobiti baš sve za novac koji se traži za MAP800. Pored svega nevedenog, ne smemo zaboraviti jednu veoma bitnu osobinu: muzikalnost. Na tržištu se može naći mnogo proizvoda koji vrše čistu reprodukciju, ali ne bude baš mnogo emocija kod članova našeg test panela. MAP800 je tu izuzetak i vrlo prijatno smo iznenađeni. S obzirom na to da je identična ekipa testirala i mlađeg brata MAP305DAII u 24. broju našeg časopisa, zaključak je jedinstven: napredak nije ostvaren samo na području snage i estetike, MAP800 je istinski osetno zvučno bolje pojačalo od MAP305DA II - poseduje onu žicu koja je bila toliko neophodna uređajima kompanije Advance Acoustic.

ZAKLJUČAK

Svejedno da li gledamo odnos uloženog novca prema snazi ili masi pojačala, MAP800 je zaista specifičan uređaj na ovim prostorima. Za razliku od velikog broja relativno jeftinih kineskih monstruma čiji se nedostaci, kako

u mehaničko/električnom, tako i u zvučnom smislu, otkriju veoma brzo, MAP800 ima veliku dozu prefinjenosti koje kupci očekuju za traženi novac. Snaga u svom sirovom obliku nije jedini adut, već možemo slobodno zaključiti da se radi o prilično elaboriranom uređaju. Ukoliko kupujete pojačalo u ovoj klasi cena ili snage, toplo preporučujemo za slušanje.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Autoritativan zvuk.

Velika rezerva snage.

Impresivan dizajn.

Izuzetna robusnost izrade.

Dobro odmerene opcije.

Masivni aluminijumski daljinski upravljač.

MINUS

Osvetljenje VU-metara.

Samo malo više finesa ne bi bilo na odmet.

OPREMA:

OCalifornia Audio Labs Alpha/Delta

ODenon DCD-3560 modified

OJamo D-830

OCanton Karat M40

OAdvance Acoustic EL-250

MAP800

Kontinualna snaga: 2x200 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 10 Hz – 75 kHz

Izobličenja THD: <0,1%

Broj linijskih ulaza: 5 analognih

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije (ŠxVxD): 440x240x430 mm

Masa: 30 kg

Cena: 1.595 evra

 4Audio, 011/2759-096

SREBRO ZAUVEK

Vrh komercijalne serije Marantzovih pojačala uvek je pružao odličan odnos kvaliteta i cene. Da li je i sada tako?

Gotovo da nema ljubitelja hi-fija kome Marantzovi uređaji nisu bili san, bar u jednom periodu. Svejedno da li se radi o onima koje je dizajnirao lično Saul B. Marantz, o čuvenim srebrnim risiverima iz serije čiji naziv počinje cifrom 2, ili o komponentama iz osamdesetih i devedesetih godina - tek, uvek je bilo dovoljno razloga za čežnju. Kompanija je osnovana davne 1952. godine i može se reći da je od tada do danas u samom vrhu popularnosti, sa manjim oscilacijama u vreme kada je njen vlasnik bio holandski Philips. Na hi-fi tržištu Marantz danas ima strategiju sličnu onoj kakvu je nekada imao Sony, što nije ni čudo - obe firme su danas japanske. Proizvodi iz njihove palete dele se na Premium i klasičnu, ili Range ponudu. Prva obuhvata proizvode sa oznakom S, npr. pretpojačalo SC-7S2, ili pojačalo snage MA-9S2, dok Range obuhvata četiri modela integrisanih pojačala, od najboljeg PM8003 do osnovnog PM5003. Marantz Premium proizvodi uvek su ubirali značajne poene dobrim recenzijama i kitili se nagradama. Slično važi i za njihove klasične komponente, te smo sa nestrpljenjem očekivali PM8003 koji je stigao na naš test.

OPIS I MEHANIČKA IZRADA

Integrisano pojačalo PM8003 pleni svojim izgledom. Marantz, naime, neguje tradiciju dobrog dizajna svojih uređaja već dugo, još od vremena starih srebrnih risivera. Prelazak sa "kockastih" na "zaobljene" serije desio se negde početkom devedesetih godina, u skladu sa tadašnjom modom na tržištu, koje je kupcima ponudilo gomilu okruglastih kutija bez naglašenog karaktera. Marantz je to očigledno uvideo, te se nove serije razlikuju nešto agresivnijim oblikom, zahvaljujući korišćenju oštrijih crta u dizajnu prednje ploče. Na prednjoj strani PM8003 nalaze se simetrično raspoređene komande: dva velike rotacione komande, od kojih leva služi za izbor aktivnog izvora, dok je desna namenjena podešavanju jačine zvuka. U sredini je nekoliko manjih preklopnika i potenciometara: za izbor aktivnog zvučničkog izlaza, tonske kontrole i kontrola balansa, koje se mogu isključiti. Pored toga, prisutni su i glavni mrežni prekidač, sa leve strane, kao i taster pomoću kojeg PM8003 postaje pojačalo snage. Na centralnom delu srednje ploče nalazi se i elegantno stilizovan prikaz aktivnih izvora uz pomoć diskretnih plavih LE dioda.

Zadnja strana pojačala poseduje IEC strujni konektor, koji je faktički standard u ovoj klasi uređaja, te dva para priključaka za zvučne kutije, koji su odličnog kvaliteta i veoma lepo i praktično dizajnirani. Od ulaza tu su gramofonski, u verziji za zvučnice sa pomičnim magnetom, i pet analognih. PM8003 poseduje i dva izlaza za analogne rikordere, kao i direktni ulaz za pojačalo snage i izlaz sa pretpojačala. Podržan je i D.BUS standard povezivanja ostalih Marantzovih komponenti u lanac komunikacije. Treba napomenuti da se CD ulaz razlikuje od ostalih po tome što poseduje sopstveni bafer pre ulaska signala u pretpojačalo, u cilju bolje reprodukcije sa CD-a. Konektori su pozlaćeni, standardnog komercijalnog kvaliteta. Donja ploča PM8003 je dvoslojna i posebno konstruisana da spreči uticaj vibracija – vrlo prijatno iznenađenje za ovu klasu uređaja. Mehanička konstrukcija i spajanje elemenata izvedeni su besprekorno. Marantz PM8003 poseduje pobakrenu šasiju, koja uključuje i zadnju stranu pojačala. Pored upotrebne, ovo ima i estetsku funkciju - usled refleksije svetla zadnja strana izgleda skoro kao da svetli. Pozitivno je to što su sve rotacione komande od metala, čime se skoro potpuno eliminiše mogućnost ozbiljnog habanja tokom godina upotrebe. No, negde se moralo i štedeti, što se vidi i na prednjoj ploči: iako izgleda kao da je u potpunosti od aluminijuma, istina je da je metalan samo srednji deo, koji se najviše upotrebljava, dok su bočni delovi od plastike.

Zoran Karapandžić

Daljinski upravljač je univerzalnog tipa, te je njime moguće kontrolisati i druge Marantzove komponente iz ove serije. Cena koja se morala platiti jeste ta da je on malo većih dimenzija od onih koje smo navikli da vidimo kada je u pitanju uređaj koji upravlja pojačalom. Kvalitet izrade je odličan, a raspored tastera, koji se razlikuju po veličini i boji, sasvim logičan. Izuzetak predstavljaju dva (!!!) tastera sa oznakama On i Off, kojima se pojačalo uključuje i isključuje – ne vidimo razlog za ovako nešto. Na samom pojačalu nema uočljivog tastera koji uređaj aktivira iz stand by režima, a umesto njega koristi se rotaciona komanda za izbor aktivnog izvora, koju je dovoljno pomeriti na bilo koju stranu.

Višejezično uputstvo koje se dobija uz uređaj obuhvata modele PM8003 i PM7003 i pravi je primer kvalitetnog komercijalnog uputstva. Jasno je, koncizno, sa obiljem krupnih crteža, tako da se iz njega mogu veoma brzo saznati sve relevantne informacije. Ono takođe obuhvata i sekciju koja se osvrće na tehnologiju primenjenu u konstrukciji opisanih pojačala.

Ukupno gledano, mehanički kvalitet izrade i ergonomija pojačala zaslužuju visoku ocenu i u potpunosti opravdavaju renome proizvođača. Jedine dve mane koje smo uočili tiču se poklopca pojačala, koje je napravljeno od komada presovanog lima. Kvalitet izrade nije sporan; štaviše, odličan je, ali bi sam poklopac, imajući u vidu cenu uređaja, mogao biti deblji i čvršći, ili napravljen od više elemenata. Druga mana je upravljanje nivoom zvuka uz pomoć daljinskog upravljača: sistem je inertan i kra -

tak pritisak na taster upravljača značajno pomera potenciometar. Time je otežano podešavanje jačine, posebno ukoliko želite nešto tišu reprodukciju, npr. pri večernjim sesijama. Ovakav previd od Marantza je za nas potpuno neočekivan.

ISPOD HAUBE

Marantz PM8003 je veoma uredno izrađen, upravo onako kako se od čuvene kompanije i očekuje. Ožičenje je pedatno, svedeno na minimum, a najveći deo analogne elektronike pojačala nalazi se na štampanoj ploči, koja zauzima oko polovinu ukupne površine i sadrži neočekivano veliki broj tranzistora. PM8003 je (izuzev ulaznog selektorskog kola) u potpunosti diskretno pojačalo, konstruisano uz upotrebu poslednje generacije poznatog Marantzovog patenta pod nazivom HDAM (Hyper Dynamic Amplifier Modules), ovog puta u inkarnaciji HDAM CF. Sami moduli su, u stvari, diskretne verzije operacionih pojačivača koje kompanija godinama koristi umesto popularnih integrisanih kola, s tom razlikom da su oni bolje prilagođeni uređaju za koji se razvijaju i imaju nešto bolje elektrokarakteristike. Na PM8003 HDAM CF moduli nisu oklopljeni bakarnim poklopcem, kao na skupljim ili starijim modelima, a skraćenica CF potiče od imena Current Feedback topologije kola, zadužene da omogući veći propusni opseg pomenutog operacionog pojačivača. Pored njih, kompanija navodi i upotrebu komponenti posebno razvijenih za novu PM seriju.

Raspored komponenti unutar PM8003 nije dual/mono, kako je to kod nekih skupljih

modela, već je potpuno klasičnog izgleda i na prvi pogled podseća na ranije popularne serije: očigledno se recept pokazao dovoljno uspešnim, pa je skoro prerastao u tradiciju. Sa leve strane nalaze se veliki torusni transformator, sekcija za ispravljanje i filtriranje struje za pretpojačalo i sekcija logičkog upravljanja sistemom. Primetno je korišćenje kvalitetnih Nichicon elektrolitskih kondenaztora od 4.700 µFD, a proizvođač navodi i upotrebu Shottky dioda. Idući sleva nadesno dolazi se do masivnog livenog hladnjaka, koji u isto vreme služi i kao zaštita audio-sekcije od uticaja elektromagnetnog zračenja iz napajanja. Na hladnjaku se nalazi pločica sa izlaznom sekcijom. Kao tranzistori koriste se 2SA1186 i 2SC2837, poreklom iz Sankena, u konfiguraciji koja se sastoji od jednog para po kanalu. Na istoj pločici je i sekcija napajanja za potrebe pojačala snage, zasnovana na dvostrukim diodama FRH10A15, a primetna su i dva crna, za današnje vreme ogromna Nichicon/Marantz filterska elektrolita, ukupnog kapaciteta 36.000 µFD, što je, uz one zadužene za niže napone, svakako za poštovanje u ovoj klasi uređaja.

Glavna ploča, pored navedenih HDAM CF modula, poseduje i ulaznu sekciju zasnovanu na integrisanom kolu LC78212 umesto releja, što bismo više voleli da vidimo. Iako se prilikom izbora aktivnog izvora jasno čuje kliktanje releja, njihova funkcija je više sprečavanje akustičkih pojava koje pomenuto kolo izaziva (klik) nego sam izbor ulaza. Jedina nepoznanica ostaje pomenuti CD bafer, za koji bez električne šeme uređaja nismo uspeli da ustanovimo da li on u stvari radi

bajpas pomenutog ulaznog kola ili signal prolazi kroz oba. Kontrola jačine rešena je tradicionalno, uz pomoć motorizovanog potenciometra ALPS Blue Velvet, koji je ugrađivan i u kvalitetnije NAD uređaje, na primer. Pored svega, PM8003 poseduje i veliku MM sekciju, takođe u potpunosti bez integrisanih kola, nasleđenu u nešto skromijoj verziji od modela visoke klase, što dovoljno govori o pažnji koja je poklonjena razvoju ovog pojačala. Iako sa sedamdesetak vati po kanalu pri otporu od osam oma i nije preterano snažno, ovo pojačalo ima izuzetno nizak deklarisani nivo ukupnih harmonijskih izobličenja. Marantz PM8003 se tokom rada vrlo malo greje i gornja površina bila je tek mlaka.

ZVUČNI TEST

Mora se priznati da su u Marantzu uvek bili majstori da naprave komponentu više srednje klase. Nije to lako: dizajn i sva tehnička rešenja, koja uz marketinšku kampanju uspešno forsira godinama, čak i ukoliko ne ulazimo detaljno u dostignuća komercijalizacije imena i dela gospodina Kena Ishiwate. Na kraju ostaje zvuk. Kakav je karakter Marantza PM8003? Ukoliko bismo koristili izraz all rounder, bili bismo samo delimično u pravu. Nije stvar u tome da PM8003 reprodukuje skoro podjednako dobro svaku muziku koju smo mu "podmetnuli". On jednostavno ima pomalo od svega što svako od nas voli, a to nije lako. Bas je autoritativan i ide duboko, mada je nešto naglašeniji na pomalo veštački način. Navedena karakteristika očigledno ima za cilj postizanje utiska kako pojačalo zvuči autoritativnije i skuplje nego što zaista jeste. Ekstenzija preko celokupnog opsega rada je sasvim dobra, a dinamika odlična, uz utisak opuštenog rada pojačala – ni u jednom momentu nismo osetili kako se ono muči da postigne reprodukciju tranzijenata na veštački način. Odnos mikrodinamike i makrodinamike nije u potpunosti ujednačen: pojačalo radi odlično do određenog nivoa glasnoće, a zatim nastupa prilično surova promena, sa delimičnim gubitkom detalja. To nam se dešavalo pri poziciji potenciometra na oko jedanaest časova, ali svakako može zavisiti od naponskog nivoa izvora – naš Denon DCD-3560 ima nešto viši nivo izlaza u odnosu na druge komponente. Uku -

pna detaljnost je sasvim solidna u odnosu na klasu. Kao što smo naveli, Marantz je uzeo pomalo od svega: karakter pojačala je dosta topao i delimično na svetlijoj strani. Kombinacija ove dve osobine dala je sjajnu sinergiju i tonska slika je uglavnom neutralna, sem u oblasti muških vokala, koji su nam se učinili nešto više istaknuti nego što bi trebalo da budu. Tonske kontrole su se u ovom slučaju pokazale kao sasvim solidne ukoliko se koriste par decibela na jednu ili drugu stranu; mi smo se igrali onom za visoke tonove. Od ostalih karakternih osobina PM8003, mogli bismo navesti i to da se radi o brzom pojačalu i pravom tranzistorskom uređaju koji ne pretenduje da osvoji zavodljivim i lepršavim srednjim tonovima, tako karakterističnim za neke druge, čak i one koje nemaju "lampaško srce". No, s druge strane, zaista mu ne nedostaje istinske muzikalnosti. U odnosu na starije popularne Marantzove modele, analitika reprodukcije i definicija su na osetno višem nivou u ukupnoj zvučnoj slici. Voleli bismo kada bi scena koju PM8003 reprodukuje bila nešto dublja i kada bi on mogao da kreira osećaj većeg prostora oko instrumenata, kao i malo više agresivnosti ali čini nam se da se ove osobine još dosta dugo neće dobiti za ovaj novac. U vezi sa tim treba imati u vidu da su ocene date na zvučnom testu one koje važe za komponente unutar cenovne klase čiji je Marantz član: ne treba maštati o tome da je PM8003 highend pojačalo poput skupih Marantzovih monstruma kakvi najčešće utabaju put jeftinijim modelima. No, on svoj posao, u smislu reprodukcije zvuka, obavlja tako korektno da nam se tokom slušanja činilo kako mu samo malo

fali da prođe kroz vrata high-enda i stane u red za najmlađe. Ipak, Marantz nije uspeo da pređe tu granicu, ali je za traženu cenu izuzetno dobar.

Mislite da je ovo kraj zvučnog testa? Ne, nikako! Kada smo se već navikli na Marantzov zvuk, rešili smo da isprobamo nešto... U prethodnom tekstu naveli smo da se proizvođač hvali postojanjem bafera vezanog za ulaz namenjen CD plejeru. Na ostalim ulazima ovaj bafer ne postoji, a nas je radoznalost naterala da isprobamo može li se uočiti bilo kakva čujna razlika, te smo plejer spojili na ulaz namenjen tjuneru. Razlika je bila frapantna! Neverovatno je šta bismo propustili da nismo izveli ovaj eksperiment. Naglašen bas odjednom je potonuo tamo gde mu je bilo mesto, dobio dubinu i osetno bolji atak, koji je bio pojam za prethodnu postavku. Ekstenzija na visokim se takođe promenila nabolje i pojavili su se neki detalji ranije neprimetni. Jednostavno, cela prezentacija je postala daleko više utegnuta i definisana, a prema njoj je prethodno iskustvo izgledalo, u najmanju ruku, kao da je neko stavio transparentni virtuelni ekvilajzer i podesio ga kako treba. Pored toga, agresivnost o kojoj smo pričali takođe je bila evidentna, a muzikalnost nas je naterala da nogom pratimo ritam dok smo slušali iste kompozicije koje smo čuli samo koji minut ranije, dok smo koristili ulaz za CD plejer. Test smo ponovili i sa California Audio Labs Alpha/Delta CD plejerom, kao i sa starim Philipsom CD650, a rezultati su bili veoma slični. Kako objasniti ovu pojavu? Lično, nismo uvereni da se radi o nenamernoj grešci u projektovanju ili izradi bafer kola na CD ulazu. Moguće je da je proizvođač želeo da tim kolom malo oblikuje dosta tvrd i bezdušan zvuk današnjih CD plejera iz komercijalne klase. Time bi se dobio autoritativniji i mekši zvuk, dok kod skupih uređaja koji već poseduju ovu crtu dolazi do prenaglašenosti istog, pa pojačalo počinje da radi van svog optimalnog domena. Ne treba misliti da preporučujemo korišćenje CD ili nekog drugog ulaza, samo ukazujemo na njihove dosta

Milan M. Milošević

„Marantz neguje tradiciju dizajna svojih uređaja već dugo, još od vremena starih srebrnih risivera.“

suprotstavljene osobine. Na kupcu je da odluči koji način korišćenja mu se više dopada, a to zavisi od mnogo faktora, u prvom redu od CD plejera koji je izabran kao izvor zvuka. Kompanija je ispravno rezonovala da se uz PM8003 svakako neće koristiti Simaudio Supernova RS ili Meridian G08, već klasičan komercijalni CD plejer srednje ili više srednje klase.

ZAKLJUČAK

Marantz je Marantz, velika kompanija koja sebi ne dopušta luksuz pravljenja proizvoda čija vrednost na tržištu može biti stavljena pod znak pitanja. Njihovi uređaji su uvek sjajno dizajnirani, sa dozom klasike i avangardnosti istovremeno, u cilju privlačenja što šireg kruga kupaca, i sa gotovo sigurnom kasnijom nadogradnjom u verzijama KI za najpopularnije modele. Za oko 850 evra, koliko PM8003 košta, dobija se onoliko koliko proizvođač sebi može da priušti u datoj klasi, a to obuhvata: vrlo dobar zvuk koji brzo osvaja, skoro savršen kvalitet izrade, gramofonsku sekciju i ime koje garantuje kvalitet, dugovečnost i divljenje ljubitelja dobrog zvuka. PM8003 na prvu notu deluje kao aristokrata u komercijalnoj klasi i moramo priznati da je pravi šarmer. Imajući u vidu sve što smo naveli, može se reći da PM8003 predstavlja jednu od najboljih kupovina na našem tržištu danas, a uklopljen sa "klasnom braćom" pruža ugodan osećaj, kako za čulo vida, tako i za čulo sluha.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Dinamika, brzina, definicija, autoritet.

Dobro elaboriran uređaj.

Dizajn.

Kvalitet izrade.

Zaista odličan odnos kvaliteta i cene.

MINUS

Inertnost motorizovanog potenciometra za zvuk.

OPREMA:

OCalifornia Audio Labs Alpha/Delta

ODenon DCD-3560 modified

OPhilips CD650

OJamo D-830

OCanton Karat M40

O WLM La Scala

PM8003

Kontinualna snaga: 2x70 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 10 Hz – 80 kHz (+0, -1,0 dB)

Izobličenja THD: <0,0001%

Broj linijskih ulaza: 5 analognih + 1 gramofonski MM

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije: 440x123x364 mm

Masa: 11 kg

 Cena: oko 850 evra

 Technomax: 011/212-9740

BRITANSKI VITEZ

Monitorski zvučnik malih dimenzija, ali očiglednih kvaliteta.

Kompanija Spendor je aktivna u hi-fi industriji već više od četrdeset godina. Svoje ime stekla je na veoma romantičan način: osnovao ju je bračni par Spencer i Dorothy Hughes, te je ime dobila spajanjem imena osnivača. Od samog početka kompanija je tehničko iskustvo dugovala BBC-jevoj školi zvuka i monitorskih zvučnih kutija. Kada je tehničko odeljenje BBC-ja šezdesetih godina prošlog veka zaključilo da se dalji razvoj zvučnika ne može oslanjati samo

na papirnim membranama, započela je era intenzivnog razvoja. Jedan od ljudi uključenih u projekat bio je i Spencer Hughes, koji je razvijao zvučnike i u slobodno vreme, tako da je 1969. godine završio konstrukciju zvučne kutije spremnu za lansiranje na tržište. Jedan od najpoznatijih modela iz produkcije Spendor svakako je mali monitor pod oznakom SA1, koji je takođe dobio ime na interesantan način: bas jednica je bila originalna Spendor konstrukcija, dok je visokotonac vodio poreklo od Audaxa, pa je naziv mo-

dela dobijen kombinacijom početnih slova imena proizvođača. No, Spendor je uneo malu zabunu na tržište: početna verzija SA1 proizvodila se od 1976. do 1995. godine. U ponudi Spendora i dalje postoji SA1, ali je on dosta drugačiji od svog prethodnika. Upravo ovaj model nam je nedavno stigao na test. Spendor SA1 je zaista malena zvučna kutija, jedna od najmanjih na tržištu, visine oko 30 cm i širine nešto više od 16 cm. Ona kao da ne želi da pleni izgledom: neke od sitnica koje se mogu primetiti jesu prednje maske, čije je kačenje za zvučnu kutije elegantno rešeno uz pomoć skrivenih magneta. Druga stvar koja se odmah primećuje jeste svetla poluprovidna membrana bas jedinice kroz koju se može videti pletenica zavojnice. Na zadnjoj strani nalazi se samo jedan par priključaka izvrsnog kvaliteta, poreklom iz kompanije WBT. Pored njega, prisutna je i nalepnica sa oznakom proizvođača i modela. Stopica nema, a sam izgled kutije je

Zoran Karapandžić

sasvim klasičan, kao iz najslavnijih vremena hi-fi industrije: bez skupih dodataka koji treba da fasciniraju kupca, bez ekscentrično zaobljenih ivica ili svemirski dizajniranih prednjih maski. Gospodo, ovo nije ukrasni komad nameštaja, ovo je monitorska zvučna kutija i tu je kraj. Kvalitet same mehaničke izrade je besprekoran.

TEHNIČKI OPIS

Spendor SA1 je dvosistemska kompresiona zvučna kutija. Kućište, iako lagano, svoju rigidnost duguje posebno biranim materijalima, čiji je cilj da uz malu specifičnu masu razviju veliku čvrstinu kutije i onemoguće nepoželjnu rezonanciju. U tom smislu, stranice su izrađene od materijala koji karakterišu tri različite debljine: prednja ploča je debljine 15, bočne 9, a zadnja 12 milimetara. Po istovetnom sistemu dodata su i interna ukrućenja, te zvučna kutija teži svega 5,4 kilograma. U cilju maksimalnog iskorišćenja potencijala SA1 kompanija proizvodi i nosač specijalno razvijen za ovaj model. Bas/srednjotonska jedinica prečnika 15 centimetara je originalna Spendorova i koristi membranu pod internom fabričkom oznakom EP38, napravljenu od polimera. Navedena jedinica pokriva područje do 4.800 herca. Visokotonska jedinica je ukupnog prečnika 22 milimetra, sa membranom od 19 milimetara. Interno ožičenje je, prema navodima proizvođača, zasnovano na bakarnim posrebrenim kablovima sa kvalitetnom izolacijom.

ZVUČNI TEST

Već prvi zvuci potekli iz zvučnih kutija Spendor SA1 izazivaju subjektivni utisak kako su one dosta veće nego što zapravo jesu. Di-

namika, prostornost i reprodukcija zvuka pri niskom nivou ulaznog signala u potpunosti odgovaraju i trenucima kada kutije treba da pokažu svoje krajnje sonične domete. Ili, kako volimo da kažemo, konzistentne su. Detaljnost celog deklarisanog spektra SA1 je odlična, a posebno nam se dopala ona koju smo čuli u niskotonskom području. Po čemu se ove kutije, za naše uslove prilično skupe, razlikuju od svoje jeftinije sabraće?

Nije to samo definicija, koja je sjajna. Mogli bismo reći da se radi o neutralnosti: Spendor SA1 su monitorske kutije u najboljem smislu te reči. One skoro ništa ne dodaju niti oduzimaju izvornom zvuku, već prikazuju koloritet ostalih komponenti. Možda to nije pristup koji će očarati sve audiofile, ali će ga mnogi ceniti. Mi, svakako, jesmo. Tokom raznovrsnog testa nismo primetili naglašavanje bilo koje komponente zvučne slike, samo jednostavnu reprodukciju. Navedenom obavezno treba dodati još nešto: SA1 zvuče veoma jasno i čisto, ali nikako na onaj naporan, veštački način, koji zamara slušaoca lažnim fasadama, već istinski uklanjaju bilo kakvu virtuelnu prepreku između slušalaca i muzike. Upravo ovo je osobina koju mi najviše cenimo kod njih. Što se tiče izbora muzičkih žanrova, SA1 možemo svrstati u all-roundere: nisu izbirači, ali ipak treba naglasiti da su njihove dimenzije pri glasnijem slušanju ograničavajuć faktor za one muzičke pravce koji forsiraju naglašeno niskotonsko područje.

Raspored kompresionih kutija u prostoru je često daleko jednostavniji od onog koji zahtevaju kutije zasnovane na bas-refleks principu. U prostoriji u kojoj smo vršili test najbolji rezultati postignuti su kada su SA1 kutije

bile dvadesetak centimetara udaljene od zadnjeg i bočnih zidova: reprodukcija srednjeg i visokog opsega bila je i dalje odlična, a bas je značajno dobio na "težini", mada uvek treba imati u vidu lične sklonosti.

ZAKLJUČAK

Spendor SA1 su vrlo dobar proizvod. Oni nemaju neka high-tech rešenja kakva se odmah primećuju kod nekih konkurenata, niti skupe gravirane pločice na zadnjoj strani, više parova priključnica ili spajkove, a vizuelno deluju kao da dolaze iz nekog drugog vremena. Međutim, njihova prednost leži u samoj srži reprodukcije zvuka: bez pokušaja da imitiraju gabaritne konkurente i lažno fasciniraju na prvi zvuk. Neutralnost je ovde ključna reč. U skladu sa objektivnim pristupom, mora se naglasiti da je ograničavajući faktor SA1 njihov gabarit: logično je da za prostorije velike zapremine treba imati i veće zvučne kutije. Imajući u vidu navedeno, možemo reći da Spendor monitori najviše odgovaraju malim prostorijama, u kojima će njihove pozitivne osobine doći do izražaja, ili u onim srednje površine, ali u okviru 2.1 sistema.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Vrlo dobar opšti kvalitet zvuka za te dimenzije.

Dinamika, detaljnost i prostornost.

Jednostavnost i kvalitet izrade.

MINUS

Dimenzije su ograničavajući faktor.

SA1

Maksimalna preporučena snaga pojačala: 120 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 75 Hz – 20 kHz

Osetljivost (1W@1m): 85 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 150 mm bas jedinica sa membranom od polimera, 22 mm visokotonska jedinica hlađena ferofluidom

Dimenzije: 305x165x190 mm

Masa: 5,4 kg

Cena: 1.330 evra

 AV impuls, 011/3622-139

PERJANICA

Jedan od primarnih strateških ciljeva kompanije Advance Acoustic očigledno je pokrivanje tržišta širokom paletom raznovrsnih proizvoda, što zahteva velike resurse, kako u domenu finansija i istraživačko-razvojnih radova, tako i kad je reč o vremenu neophodnom da se definiše, projektuje i proizvede finalni proizvod. Svaka kartonska kutija koja stigne iz ove kompanije ima na sebi jasno ispisanu rečenicu koja govori da su sve ove osetljive faze procesa proizvodnje ostvarene unutar matične države, Francuske. No, vratimo se u Srbiju: domaći zastupnik Advance Acoustica isporučio nam je na test potpuno nov tip zvučnika iz serije Elysee. Navedena serija obuhvata modele EL-170, EL-210 i EL-250, od kojih su druga dva podnostojeći, dok je prvi namenjen postavljanju na odgovarajuće stalke. Ovom prilikom predstavljamo najveći - EL-250. Sama pojava je grandiozna: bruto masu od 42 kilograma nije lako ni otpakovati, a još manje nositi, bilo da su u ambalaži ili van nje. Dizajn EL-250 je prelep: diskretno postavljena subwoofer jedinica nalazi se u bočnom donjem delu kutije. Prednja ploča sadrži, gledano odozgo nadole, bas/srednjotonsku jedinicu i ispod nje visokotonsku jedinicu sa metalnom membranom. Nešto niže se nalazi i bas-refleks otvor. Zadnja strana poseduje masivne konektore pogodne za biwiring opciju. Celokupna kutija je pomoću masivnog držača i metalne nožice postavljena na podnožje debljine 30 mm, koje sa donje strane ima otvore namenjene šiljcima. Finiš kutije je u boji trešnje i zaista prelepo izgleda, posebno ako se s vremena na vreme dodatno tretira uljanim tečnostima za očuvanje drvenih površina. Pored ove, postoji i verzija u crnom klavir lak finišu, a maske koje se isporučuju uz EL-250 delimično pokrivaju prednju ploču.

Kesica sa uputstvom za EL-250 sadrži i par belih pamučnih rukavica, kako bi se površina zvučnih kutija maksimalno sačuvala od otisaka prstiju. Korisničko uputstvo pokušava da objasni značenje i implementaciju BSW tehnologije (koju detaljnije opisujemo u sledećem poglavlju), te daje osnovne smernice za postavljanje i povezivanje sa pojačalom. Nažalost, čitanje kompletnog sadržaja ostavlja utisak nedorečenosti, kao

da je proizvođač smatrao da kupcima ne treba više. Izuzev internet adrese kompanije, fizička adresa, telefon za kontakt i podršku, kao i e-mail, u potpunosti su izostavljeni, što smatramo propustom, bez obzira na moderna vremena.

TEHNIČKI DETALJI

Advance Acoustic EL-250 spada u red trosistemskih bas-refleks zvučnih kutija. Subwoofer prečnika 25 cm pokriva područje od 25 do 70 herca. Raspored u prostoru je prilično strogo određen: sem u posebnim slučajevima, proizvođač preporučuje da subwoofer jedinice budu okrenute prema unutra, to jest da gledaju jedna na drugu. Takođe, preporučuje se postavljanje zvučnih kutija malo dublje u zonu slušanja, što smo mi i učinili. Posebno interesantna karakteristika EL-250 jeste sistem koji je kompanija implementirala u cilju sprečavanja stvaranja stojećih talasa unutar kabineta. Osnove konstrukcije kutije kažu da je neophodno da ona bude što je moguće više umrtvljena u odnosu na vibracije, što je kod EL-250, prema rečima proizvođača, postignuto čvrstom konstrukcijom i debelim zidovima kutije, kao i posebnim materijalima za interno dampiranje. Sam poluovalni oblik EL250 je element koji smanjuje pojavu stojećih talasa. No, u Advance Acousticu su otišli dalje i postavili sistem koji su nazvali BSW (Breaking Stationary Wave), a čiji je cilj aktivno sprečavanje stvaranja stojećih talasa. Sam sistem je ingeniozan: tanka čelična traka u funkciji opruge zakačena je sa jedne strane za kutiju zvučnika, dok na njenom drugom kraju slobodno visi loptica jajastog oblika od materijala sličnog gumi. Promenom zvučnog pritiska unutar kutije lisnata opruga i loptica se pomeraju u prostoru i na taj način onemogućavaju nastanak stojećih talasa na određenim mestima unutar kutije.

Bas/srednjotonska jedinica je prečnika 17 cm i nalazi se u posebnom odeljku, kako bi ostala imuna na uticaje subwoofera. Visokotonski drajver prečnika 2,5 cm montiran je na zasebnu aluminijumsku ploču, učvršćenu sa čak osam zavrtanja u cilju povećanja rigidnosti. Membrana je aluminijumska, a prisutan je i fazni korektor, sve u cilju bolje reprodukcije detalja i harmonika.

Najveći, najsnažniji i najskuplji zvučnik iz ponude Advance Acoustica.

Skretnica ima dve frekvence sečenja: 70 Hz i 2.900 Hz. Proizvođač navodi intenzivnu upotrebu kvalitetnih komponenti: polipropilenski kondenzatori, neinduktivni otpornici i ožičenje velikog poprečnog preseka. Treba napomenuti da je Advance Acoustic sam razvio komponente sva tri drajvera (membrane, zavojnice, korpe itd.) upotrebljena unutar Elysee serije, što ukazuje na ozbiljan pristup konstrukciji i daljem razvoju i nastupu na hi-fi tržištu. Moramo skrenuti pažnju i na veliku profesionalnost kompanije Advance Acoustic, što je u današnje vreme retkost među zapadnoevropskim proizvođačima: na našu molbu da nam dostave dodatna tehnička objašnjenja u vezi s njihovim komponentama odgovorili su u najkraćem mogućem roku. Veoma je lepo imati proizvode kompanije spremne na istinsku podršku.

ZVUČNI TEST

Nakon uočenog velikog truda proizvođača, kako na području inovacija, tako i uzimajući u obzir robusnost i opšti spoljni kvalitet izrade, bili smo veoma nestrpljivi da čujemo zvuk EL-250. Za početak, pustili smo ih da se usviraju nekih 48 sati.

Sam slušni test otkrio je neke neočekivane osobine. Subwoofer je radio sasvim korektno i nikada nije dovodio do neprijatnog osećaja da je zvuk prepunjen basom, čak ni onim koji se više oseća telesno nego sluhom. Testovi na niskim nivoima potenciometra za glasnoću bili su više nego dobri, dok je položaj na oko 3h otkrio mogućnosti EL-250 da dobro protresu prostoriju u kojoj smo radili test. Područje oko 300 herca, koje nosi veliki deo zvučne energije, reprodukovala je bas/srednjotonska jedinica sa vrlo dobrom definicijom i jasnim odvajanjem instrumenata. Međutim, ne -

dostajalo nam je nešto u okviru srednjeg i visokog opsega. Prvobitni utisak iritantne naglašenosti visokotonske jedinice uporebljene na EL-250 popravilo je dodatno usviravanje kutije, ali ono nije doprinelo detaljnosti, koja bi ovde mogla biti bolja. No, glavna mana odnosi se na glasove pevača: bili su nekako naglašeni u odnosu na ostatak prezentacije, ali opet nedovoljno čisti i povučeni u daleku pozadinu. Imali smo utisak kako je bas/srednjotonskoj jedinici dat isuviše komplikovan zadatak, koji ona nije u stanju da ispuni u gornjim oktavama svojih zadatih vrednosti, a posebno u onom delu koji treba da dočara emocije izvođača.

Navedeni problem nismo uspeli da rešimo korišćenjem dva različita pojačala i čak četiri različita izvora zvuka, uz nekoliko vrsta interkonekcijskih i zvučničkih kablova. Zbog toga je pravo iznenađenje bilo povezivanje

Advance Acoustic MAP-800 integralnog pojačala, čiji test takođe objavljujemo u ovom broju. MAP-800 je, slikovito rečeno, "ispeglao rupu" koja se jasno osećala u srednjim tonovima, te je EL-250 počeo da zvuči daleko prijatnije i linearnije. Scene je postala šira, a zvuk daleko življi, mada bi detaljnost i dalje mogla biti bolja. Ne treba misliti kako je MAP-800 napravio čudo: EL-250 je imao nešto bolji bas i više detalja u celom opsegu i korišćenjem ranijih pojačala, ali očigledno je da su ga ona terala preko granice njegovih sposobnosti. Nasuprot tome, vrlo je verovatno da su i EL-250 i MAP-800 razvijani sa idejom velike kompatibilnosti u slučaju zajedničkog rada. Iako bismo mogli reći kako EL-250 nisu preterano probirljivi po pitanju muzičkih žanrova, ipak nam se čini da su preferencije na strani pop i rok muzike.

Odličan kvalitet izrade i veliki trud koji je Advance Acoustic uložio u EL-250 svakako ne mogu ostati neprimećeni. Trenutna pozicija ove kompanije na tržištu je opseg komercijalnih uređaja, sve do ivice high-enda. EL-250 su solidni zvučnici, koje je najlakše uklopiti sa proizvodima matične kuće, što nije nimalo čudno. No, i tada nam se čini da njima fali samo jedan mali korak kako bi na velika vrata prešli iz klasičnog hi-fija u highend. Korak zvani emotivnost.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Odlična izrada i vrhunska estetika.

Inovativna rešenja.

Dobra reprodukcija bas područja.

MINUS

Zahtevaju pažljivo uklapanje.

Detaljnost i prirodnost mogle bi biti bolje.

EL-250

Maksimalna preporučena snaga pojačala: 350 W

Frekvencijski opseg (- 3dB): 25 Hz – 21 kHz

Osetljivost (1W@1m): 89 dB

Impedansa: 6 oma

Topologija: 250 mm bas jedinica, 170 mm bas-srednjotonska jedinica i 25 mm visokotonska jedinica sa aluminijumskom membranom i faznim korektorom

Dimenzije: 1210x250x450 mm

Masa: oko 40 kg

Cena: 2.050 evra

 4Audio, 011/2759-096

UMETNOST REPRODUKCIJE

Austrijski high-end proizvođač predstavlja novi model iz osnovne serije.

Uhi-fi svetu renome se stiče mukotrpnim radom, godinama, često i decenijama. Austrijska kompanija WLM ne postoji tako dugo - zvanično je osnovana 2002. godine, ali poreklo, istraživanja i ideja vodilja zadiru mnogo dublje u prošlost. Trojicu osnivača spojila je jedinstvena ljubav prema muzici i želja da zvučne kutije koje pod imenom WLM budu slušane sa istinskim uživanjem, slično kao muzički instrumenti. Od samog početka vlasnici kompanije imali su jasnu viziju nastupa na high-end segmentu tržišta: zvučne kutije visoke osetljivosti, kvalitet, pažnja poklonjena izradi kabineta i specifična konstrukcija visokotonskih jedinica brzo su pobrale mnoge pozitivne kritike i vinule WML u visine. Danas, pet godina od lansiranja prvog proizvoda, WLM sarađuje sa distributerima u više od trideset država, što govori o munjevitoj uzlaznoj liniji uspeha. Modeli koje kompanija proizvodi spadaju i istinsku high-end klasu, bar kada je reč o ceni: one se uglavnom kreću između 5.000 i 10.000 evra, dok njihov model Gran Viola MkII, zavisno od konfiguracije, košta i više od 14.000 evra. Za sve njih važi preporuka da se koriste u kombinaciji sa eksternim aktivnim i pasivnim komponentama koje je proizvođač razvio u cilju postizanja maksimalnog kvaliteta zvuka. To su, na primer, Passive Control, System Control itd. Druga izražena osobina WLM kutija je osetljivost: kod vodećih modela ova karakteristika kreće se čak do 98-100 decibela. WLM je poznat i po svojoj konstrukciji visokotonske jedinice pod nazivom PAC. Poneti uspehom, u WLM-u očigledno nisu želeli da stanu i ponudili su tržištu novi model, namenjen ljubiteljima high-enda koji bi želeli osnovni kvalitet i osobine njihovih zvučnih kutija, ali po pristupačnijoj ceni. Na taj način svetlost dana ugledali su La Scala i La Scala Monitor, dva srodna modela, od kojih je prvi podnostojeći, a drugi regalskog tipa.

Kako stvari na domaćem tržištu idu nabolje, WLM je nedavno dobio svog zvaničnog distributera i kod nas. Prvi model koji je stigao na test je podnostojeća verzija.

OPIS

WLM La Scala je elegantna zvučna kutija koja se proizvodi u šest različitih finiša; naša je bila u verziji zebrano. Izgled kutije je skoro

u potpunosti klasičan, mogli bismo slobodno reći čak i konzervativan. Boja prednja ploča razlikuje se u odnosu na ostatak kutije i nema masku koja bi je pokrivala - njih je moguće dokupiti posebno. Ipak, dizajneri su se zaista potrudili da na jednostavan način razbiju monotoniju i postignu eleganciju oblika: oko svake zvučne jedinice nalazi se metalni prsten fino brušenih ivica, koji ukupnoj pojavi daje posebno značenje - odmah se naslućuje da se radi o visokoj klasi. Donja strana je pričvršćena na posebnu ploču, u cilju dodatnog učvršćivanja i montaže šiljaka. Zadnja strana je takođe minimalistički koncipirana: poseduje par kvalitetnih priključaka za zvučničke kablove i taster promenljivog otpornika, kao i pločicu sa osnovnim podacima o zvučnoj kutiji, proizvođaču i zemlji porekla.

WLM La Scala je dvosistemska zvučna kutija koja funkcioniše na bas-refleks principu i ima odličnu osetljivost, deklarisanu na 93 decibela pri klasičnom standardu merenja (1W@1m).

Kutija je izrađena od MDF-a debljine 23 milimetra sa dodatnim internim poprečnim ojačanjima. Bas-refleks otvor se nalazi sa donje strane, a proizvođač navodi da je za njegovo funkcionisanje neophodno postavljanje La Scale na isporučene šiljke (spajkove), s tim da udaljenost donje ivice kutije od podloge mora biti najmanje tri-četiri centimetra, što se lako podešava pomoću samih šiljaka i učvršćuje kontramaticom. Kada smo kod spajkova, mora se napomenuti da se uz La Scalu ne isporučuju i podloge za njih. S obzirom na to da su isti veoma oštri, skoro da ne postoji drvena podloga koju vremenom neće vidno oštetiti. Način za prevazilaženje ovog problema je nabavka ili izrada podloški za šiljke, ili nabavka posebne drvene ili neke druge podloge za zvučnike koja bi se mogla zameniti u slučaju oštećenja, ali koju bi svakako trebalo zvučno testirati pre definitivne odluke o primeni.

Jedna od specifičnih osobina WLM La Scale jeste ta da na kraju bas-refleks otvora postoji poklopac sa otvorom određenih dimenzija. Uz zvučnu kutiju isporučuju se čak tri vrste ovih otvora, koji se razlikuju po prečniku otvora, zavisno od toga kako želite da podesite

Zoran Karapandžić

bas odziv kutije. Očigledno je da je proizvođač obratio posebnu pažnju na fleksibilnost, jer, kako smo naveli, zadnja strana sadrži reostat - žičani otpornik čija je namena fina tonska kontrola visokotonske jedinice u opsegu od -3 do +3 decibela. Ovako nešto se danas retko viđa i za svaku je pohvalu. Sistem kontrole srednjotonskih i visokotonskih jedinica bio je daleko zastupljeniji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka; očigledno je da se moda vraća ukoliko protekne dovoljno vremena.

Drajveri koje koristi La Scala sastoje se od bas/ srednjotonske jedinice prečnika osam i visokotonske jedinice prečnika čak dva i po inča. Bas/srednjotonska jedinica koristi posebno obrađenu papirnu membranu, i to je jedno od rešenja koje se često primenjuje. No, ono što je čudno jeste primena konusne papirne membrane i za potrebe visokotonske jedinice: ovakav sistem je davno korišćen na zvučnim kutijama i smatran je prevaziđenim. Po tvrdnjama proizvođača, eksperimenti sa različitim materijalima pokazali su da papirna membrana korišćena u visokotonskoj jedinici, zajedno sa laganom zavojnicom malog prečnika, predstavlja dobitnu kombinaciju u smislu očuvanja visoke osetljivosti sistema i rezonantnih frekvencija samih membrana. Oba drajvera prema WLM-ovim specifikacijama proizvodi nemački Visaton.

Slična filozofija primenjena je i u slučaju skretnice: minimum potrebnih komponenti i mogućnost regulisanja rada visokotonske jedinice. Frekvencija sečenja je već na 1.200 herca.

ZVUČNI TEST

Odmah na početku želeli bismo da navedemo kako je sistem za kontrolu bas-refleks otvora, kao i onaj za podešavanje visoko-

tonske jedinice, odličan dodatak: iako ne menjaju u potpunosti karakter same zvučne kutije, oni u velikoj meri utiču na prilagodljivost ostalim komponentama sistema - izvoru, pojačalu, interkonekcijskim i zvučničkim kablovima. Isto tako može se fino podesiti (neki bi radije koristili savremeni izraz "tjunirati") ponašanje kutije prema položaju u prostoru, akustici prostorije i, što je možda najvažnije, muzičkom materijalu koji se prezentuje. Nije logično očekivati da korisnik često menja zvuk na ovaj način, ali je kod La Scale svakako omogućena veća prilagodljivosti nego što je to slučaj kod mnogih drugih zvučnih kutija.

Prvi deo testa sproveden je korišćenjem Trafomatic Audio pretpojačala i izlaznog pojačala iz Experience serije - Line One i Elegance, koje smo duže vreme testirali sa različitim izvorima i zvučnim kutijama i o kojima možemo reći samo reči hvale.

WLM La Scala i Trafomatic Audio uređaji stvaraju vrlo specifičnu simbiozu: vrlo jasne, ali naglašene činele smo uz pomoć kontrole na zadnjoj ploči zvučnih kutija odmah regulisali tako da kristalno jasna reprodukcija ljudskog glasa nije otišla u drugi plan, niti se izgubila detaljnost srednjeg i gornjeg dela zvučne slike. Tajming, dinamika, položaj instrumenata u prostoru bili su, subjektivno doživljeno, impozantni u odnosu na zapreminu prostora koji je zvuk ispunjavao; činilo nam se da La Scala zvučnici zahtevaju još veći prostor da pokaže šta zaista mogu. Bas je bio nenaglašen u odnosu na prethodnu

postavku sistema, ali svakako prisutan i vrlo detaljan. U ovoj kombinaciji imali smo utisak da zvučne kutije preferiraju akustičnu, bluz ili džez muziku. Moramo pomenuti jednu neočekivanu karakteristiku ovog sistema: La Scala zvučnici su celu prezentaciju učinili skoro potpuno neutralnom, dok je sam karakter Trafomatic Audio pojačala i California Audio Labs CD plejera izrazito na toploj strani. Nagli prelazak sa nekog drugog modela zvučne kutije može učiniti da se zvuk La Scala učini pomalo nemački hladnim i preciznim, ali one to u stvari nisu, jednostavno su neutralne.

Test je nastavljen sa pretpojačalom/izlaznim pojačalom Metaxas Audio Systems Marquis/Solitaire. La Scale su zaista zasijale: neverovatno je kako su one u stanju da kreiraju muzičku scenu, kako na studijskim, tako i na živim snimcima. Dubina i širina prezentacije su fascinantne, do te mere da sami zvučnici u potpunosti nestaju u prostoru. Detalji i prirodnost reprodukcije su među najboljima koje smo imali prilike da čujemo. Ceo muzički spektar je vrlo konzistentan, sa najnižim notama koje nisu reprodukovane da impresioniraju, već da tačno postignu ravan realnog sveta. Klavir i ljudski glas su neverovatni. Čini nam se da bismo, ako ne bismo znali da se radi o austrijskim zvučnicima, mislili da su njihovi tvorci poreklom iz Nemačke, Austrije ili Švajcarske. Razlog za to je izuzetna preciznost reprodukcije svih nota - čisto, jasno i utegnuto do kraja, ali nikako hladno; malo na svetlijoj strani skale, ali nikada hladno.

„Doživljaj kada sednete u svoju fotelju ispred njih i zaboravite na životnu stvarnost je neponovljiv.“

Treba biti oprezan pri uklapanju sa drugim komponentama: ovi zvučnici traže pojačala koja zvuče toplo. U obzir dolaze lampaška pojačala, a konkretan izbor zavisi od ličnih sklonosti - na našem testu Trafomatic Audio se pokazao na visini zadatka. Ukoliko postoji potreba za savremenijim muzičkim pravcima, sa karakterističnim obiljem basa, brza tranzistorska pojačala, ali opet mekog i toplog zvuka, sa dobrom definicijom, bila bi sjajan izbor; na primer, nešto iz domena kompanije Simaudio. U tom slučaju se lako potencira njihova neutralnost. Ljubitelji izrazito svetlog zvuka koji žele maksimalnu detaljnost trebalo bi da pokušaju da ih upare sa, na primer, Yamaha CD-S/A-S2000 komponentama.

Raspored La Scala u prostoru nije se pokazao kao problematičan, prvenstveno zbog izuzetnih mogućnosti podešavanja samih kutija. Međutim, ukoliko budete imali prilike da ih čujete, obavezno im nađite najbolju tačku za slušanje (sweet spot); nikako se nemojte pomiriti sa tim da ih slušate iz pozicije koja nije optimalna. Ta tačka, zapravo, i nije bukvalno tačka, već jedan sasvim solidan prostor, ali ga je ipak potrebno pronaći. Na tom mestu La Scala zvučne kutije pružaju mnogo više nego na bilo kom drugom. Na tom mestu one očaravaju.

ZAKLJUČAK

Klasičan dizajn i nemačka pedantnost su ono što se kod La Scala zvučnih kutija odmah primeti. Neobična tehnička rešenja sledeća su po redu. No, i pored toga, La Scala nisu zvučnici čiji je izgled toliko neobičan da će fascinirati vaše prijatelje i poznanike: oni su namenjeni zagriženim audiofilima. Doživljaj kada sednete u svoju omiljenu fotelju ispred njih i zaboravite na životnu stvarnost je neponovljiv. Žao nam je samo zbog toga

što će mali broj kupaca moći da ih priušti. Kada bismo mogli, rado bismo ih poklonili svim ljubiteljima dobrog zvuka.

PLUS

Detaljnost.

Neutralnost.

Fleksibilnost pri podešavanju visokih i niskih tonova.

Osetljivost.

Elegantan klasičan dizajn.

Vrlo dobar kvalitet izrade.

MINUS

Zahtevaju pažljivo uklapanje.

Ne isporučuju se podloge za spajkove.

OPREMA:

OCalifornia Audio Labs Alpha/Delta

ODenon DCD-3560 modifikovan

ONakamichi Dragon

OJVC QL-Y5F/Supex SD900E Super

OMetaxas Audio Systems Marquis/Solitaire

OTrafomatic Audio Experience Line One/ Experience Elegance

MUZIKA:

Marianna Leporance - "Pop Acustico"

Dire Straits - "Love Over Gold"

Anonio Vivaldi - "The Four Seasons"

La Scala

Maksimalna preporučena snaga pojačala: 200 W

Frekvencijski opseg (- 3dB): 30 Hz – 25 kHz

Osetljivost (1W@1m): 93 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 210 mm bas/srednjotonska jedinica sa papirnom membranom, 64 mm konusna visokotonska jedinica, takođe sa papirnom membranom.

Dimenzije: 1030x256x373 mm

Masa: 24 kg

Cena: 2.990 evra

 Trafomatic, 011/8236-258

OČEKUJTE NEOČEKIVANO

Ovo je priča o slučajnom susretu i slučajnom otkriću, koja dokazuje da je svaki dan u našim životima dragoceni božji dar i da nikada ne možemo znati kakva će nam iznenađenja, radosti ili nevolje doneti sati koji će uslediti posle buđenja, jutarnje kafe, doručka ili odlaska na posao.

Ova priča govori i o tome koliko je naše znanje ograničeno, a sujeta ogromna i redovno negovana, koliko mnogo ne znamo o oblastima za koje mislimo da smo upućeni, stručni ili iskusni. Odluka da sa jednim prijateljem svratim u IB sistem i pogledam šta se tamo nudi pala je slučajno i iznenada, pošto smo se zatekli u delu Njegoševe ulice koji je blizu sedišta ove firme, imali smo jedan sat na raspolaganju, a i tog dana smo, kao i skoro svakog, pričali o muzici, hi-fiju i mogućim unapređenjima, čiji se kraj nije nazirao ni u dalekoj budućnosti. Par uglova dalje, gde ulica Koče Kapetana preseca Njegoševu, ušli smo u ulaz na čijem interfonu stoji naziv ove firme i uskoro smo na prvom spratu sedeli u malom izložbenom prostoru u kome rade ljudi koji zastupaju pojačala britanske produkcije Cyrus, kablove QED, slušalice i zvučnice Goldring i zvučnike stare i dobre, ali nedovoljno poznate u Srbiji, nemačke kompanije Elac. Malo smo popričali, pogledali šta je izloženo i zadržali se kod zvučnika koji su nas privukli svojim neobičnim proporcijama, čudnim izgledom i još čudnijim drajverima. Tekst koji sledi opis je i analiza ovih zvučnika, čija je oznaka Elac 310.2 JET; zvučnika koji su različiti od svega što sam do sada u svom dugom i skromnom audio-iskustvu video i čuo i koji su najlepša ilustracija ideje "less is more", koju je je čuveni nemački arhitekta Ludvig Mies van der Rohe tako dosledno negovao.

Elac je osnovan daleke 1926. godine, ali je u audio svet ušao tek 1948, kada je na tržište izbacio gramofon s oznakom PW1 . U decenijama koje su usledile prodato je više od četiri miliona primeraka, što je verovatno dokaz da je bio solidan, pouzdan i ne previše skup. Šta bi današnji proizvođači rekli na ovu temu? Desetak godina kasnije Elacovi inženjeri razvijaju i patentiraju prvu MM zvučnicu na svetu i tako na velika vrata ulaze u istoriju moderne audio-industrije. Početkom osamdesetih vodeći ljudi iz Elaca donose odluku da svoja istraživanja usmere na zvučnike i od tada ova kompanija proizvodi zvučne kutije u koje ugrađuje isključivo sopstvene drajvere.

Aktuelna ponuda ove produkcije sastoji se iz šest serija zvučnih kutija sa ukupno oko

trideset modela, a model o kome pišem pripada seriji 300 i verovatno je najbolji izbor u ovoj grupi.

OPIS

Sama kutija je izrađena od dur-aluminijuma debljine 6,5 milimetara koji je dodatno ojačan specifičnim postupkom savijanja i sklapanja. Finiš primerka koji sam slušao urađen je u nekoj vrsti sjajnog sivkastog antracita i odlično se uklapa u dizajn kutije neobičnih dimenzija: visoka je 21, široka 12, a duboka impresivnih skoro 30 centimetara. Sa svojih 6,5 kilograma mase ona deluje i jeste ekstremno čvrsta, kompaktna i - čini mi se - potpuno lišena rezonanci. Svaki detalj spajanja i montaže drajvera urađen je besprekorno, onako kako to

Nemci rade, a posebno mi se dopalo što je veza sa neophodnim originalnim stalkom LS 70 urađena preko šrafova sa mašinskim navojem, koji stalak i zvučnik povezuju u čvrstu, inertnu i estetski doteranu celinu. Iako dimenzije zvučnika ne deluju velike na ovom perfektnom stalku, čija je donja ploča dodatno otežana livenim gvožđem i snabdevena spajkovima koje se lako podešavaju, on izgleda skladno, moderno i atraktivno. Aluminijumski stub koji povezuje konstrukciju sastoji se od dve odvojene komore: veće koja se puni peskom ili olovnom sačmom i manje koja je predviđena za kablove.

Visokotonski drajver je možda najinteresantniji deo ove kutije. On nije ribonskog tipa, kao što su neki pogrešno mislili, a svakako nije ni standardni kalotni visokotonac. Radi se o patentu jednog od najvećih inovatora

u audio-industriji, nemačkog inženjera dr Oskara Heila, koji je svojevremeno razvio takozvani Air Motion Transformer, princip koji je omogućio izradu visokotonca koji je linearan do 50 kiloherca i koji po transparentnosti i prostornosti daleko nadmašuje klasičnu kalotnu konstrukciju. U Elacu su ovaj patent unapredili korišćenjem high-tech materijala i postupaka i razvili membranu od kaptona, sintetičkog materijala koji se koristi u svemirskoj tehnologiji i koji jedini na svetu proizvodi hemijski gigant DuPont. Ovaj materijal je jedan od najlakših i najčvršćih sintetičkih polimera, a ne menja čvrstinu ni mehaničke osobine u rasponu temperatura od skoro apsolutne nule (-273 stepeni Celzijusa.) do +400 Celzijusa. U Elacu kaptonsku membranu savijaju u oblik harmonike i u preklope paralelno ugrađuju tanke štapiće prirodnog magneta neodimijuma, koji se zbog izuzetne snage koristi i u konstrukciji zvučnica. Razmak između ovih preklopa je 0,84 milimetra. Ovaj postupak je veoma osetljiv i zahteva takvu preciznost da se u određenim fazama lepljenja koriste SCARA roboti najnovije generacije, a postupak se kontroliše uz korišćenje mikroskopa. Mislim da je ovo jedan od najboljih visokotonskih drajvera na svetu, a Elac ga koristi i u svojim top-modelima. Njegova oznaka je JET III tweeter, a minimalna impedansa je 3,3 oma. Bas zvučnik nije ništa manje tehnološki impresivan. Membrana se sastoji od sendviča koji sadrži sloj 0,2 mm tanke aluminijumske folije, koja je posebnim tehnološkim postupkom zalepljena za sloj koji se sastoji od sintetičkih vlakana. Vešanje je takođe Elacov patent koji garantuje trajnost i čvrstinu, a koji oni zovu "dvostruko asimetrično vešanje". Oznaka bas drajvera je TT 115 AS, a prečnik membrane je 115 milimetara. Ukupna impedansa zvučne kutije je 4 oma, ali nikada ne pada ispod 3,3 oma. Preporučena snaga pojačala je 50-150 vati.

Ovde se treba osvrnuti na amplifikaciju i kablove korišćene prilikom testiranja ovih zvučnika. Distributer je s pravom insistirao da snaga pojačala bude bar 50 vati. S obzirom na to da oni uvoze i Cyrus pojačala i QED kablove, izabrao sam njihovu kombinaciju. Ljudi iz IB sistema su mi za testiranje zvučnika

ustupili sledeću amplifikaciju: integrisano pojačalo Cyrus 8vs2, koje sa svojih 2x70 W već potpuno pristojno kontroliše kutije o kojima je reč. Ovaj integralac radi još opuštenije i dinamičnije kada se, kao što sam ja imao priliku, priključi i PSXR eksterno napajanje, koje u ovoj konfiguraciji napaja pretpojačivački deo integralca, tako da njegov interni ispravljački sklop ostaje slobodan za izlazni stepen uređaja. Osim ove kombinacije pridodao sam još jedan Cyrusov snagaš čija je oznaka 8 power, a snaga 2x60 vati. S obzirom na to da integralac, po tradiciji ovog proizvođača, ima pre/out konektore, i da svi Cyrusi imaju isto pojačanje (gain) bez obzira na deklarisanu snagu, mogao sam da napravim biamplifikaciju i da zvučnicima obezbedim pravu struju. Ovaj integralac košta zvanično 1.190 evra, a snagaš 1.090, dok je puna cena PSX-a 550 evra. Na ove cene uvoznik daje značajne popuste u okviru novogodišnje akcije, pa to možda treba iskoristiti. Kablovi su bili QED, njihovi najbolji interkonekti - QS Silver Spiral i zvučnički Revelation. Izvor je, kao i obično (i do daljneg), bio moj stari Sony ES 77, koji zdrav i ispravan s lakoćom nosi svoje godine.

ZVUČNI TEST

Posle nekoliko dana usviravanja, (bez isključivanja uređaja) slušni test sam započeo diskovima bostonske grupe Willard Grant Conspiracy, čiji sam koncert nedavno slušao u SKC-u. Ova grupa, koju uslovno možemo svrstati u novi američki rok, održala je koncert na kome nije bilo baš previše publike, ali mislim da oni koji su došli nisu zažalili. Ova grana roka, koju nam već godinama otkriva i predstavlja

Žikica Simić u svojim odličnim radio-emisijama "Tajanstveni voz" i "Dole na uglu", nosi u sebi nešto od onih emocija i uzbuđenja koje je latentni virus profita u savremenoj produkciji odavno izbrisao. Ništa ovde nije tehnički savršeno, aranžmani liče jedni na druge, ali su zato osećanja autentična, a svirka iskrena. U nekim stvarima me je tvrd i surov zvuk Fenderovog Telakastera vratio par decenija unazad, kada su moji uređaji bili znatno lošiji nego danas, ali je, čini mi se, muzika bila bolja. Preslušavajući materijal sa koncerta u svojoj sobi sa Elacom 310.2 JET i navedenom amplifikacijom dobio sam neočekivano prostranu zvučnu pozornicu, na kojoj su muzičari i njihove gitare bili jasno fokusirani u svojoj punoj prirodnoj veličini. Mogao sam da očekujem sve od ovih high-tech mališana, ali zaista ne i ovoliku pozornicu. Bas je pri tom bio stvaran, jasan, čvrst i brz, bez primesa sintetičke dubine za koju kod mnogih malih zvučnika posle nekoliko stvari shvatite da je lažna. Ne znam kako su ovo postigli, ali inženjeri iz Elaca za kontrolu i dubinu basa zaslužuju iskrenu pohvalu. Visoko i srednje područje je prirodno i lepršavo, ali o tome kasnije. Ono što ovde treba pomenuti je odsustvo bilo kakve sladunjavosti, koju nikada nisam podnosio kod kutija iz ove cenovne kategorije. Elac je ponekad više strog nego romantičan, ali to je mnogo bolje od providnih koloracija kojima neki proizvođači često prikrivaju mane jeftinih drajvera koje ugrađuju u svoje kutije. Ostatak materijala je moj standardni izbor koji nikome ne namećem, već ga biram jer ga dobro poznajem.

Keith Jarrett, Jan Garbarek, Bobo Stenson

- odlično i iznad očekivanja. Klavir zvuči precizno i toplo, saksofon transparentno i sa punim tonskim i harmonijskim karakterom. Iznenađenje je bila klasična muzika. Pažljivo sam preslušao moju omiljenu Lizu Beznosiuk, jednu od vodećih flautistkinja današnjice, na disku koji je 1987. godine snimila za Archiv. Radi se o šest Vivaldijevih koncerata za flautu koji spadaju u sam vrh muzičke literature ranog 18. veka. Ovde dolazi do izražaja superiornost Elacovog JET III visokotonca, koji tek sada otkriva svoje najbolje osobine. Nigde, osim možda na elektrostaticima, flauta ne zvuči tako prirodno i tako trodimenzionalno. Njena punoća i njene boje ispunjavaju sobu, dok ostatak orkestra u pozadini, daleko iza zvučnika, u punoj snazi oživljava Vivaldijev nemirni i neobuzdani karakter.

ZAKLJUČAK

Na kraju treba reći i ovo. Ovaj zvučnik se ipak neće dopasti svakome, a on i nije za svakoga. Po svom dizajnu i izgledu on će biti ukras i skladno će se uklopiti u ultramoderne enterijere vlasnika koji vole muziku i poznaju zvuk, a pri tom nisu skorojevići. Takođe, ova kutija će male sobe, u kojima mnogi slušaju muziku, ispuniti velikim zvukom, ne oduzimajući mnogo od prostora za život i rad. Ako vaš motiv u hi-fiju nije da impresionirate prijatelje izgledom i veličinom vaših uređaja, nego zvukom i muzikom, ovo bi mogao biti vaš izbor. Nemojte preskočiti ove zvučnike samo zato što su njihove dimenzije malepo svim ostalim osobinama oni su mnogo veći nego što biste mogli očekivati.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Artikulisan, čvrst i dubok bas.

Prirodan i prostoran gornji deo spektra.

Velika, precizna i transparentna zvučna slika.

MINUS

Dizajn koji se neće svakome dopasti.

Zvučnici su zahtevni po pitanju amplifikacije.

310.2 JET

Preporučena snaga pojačala: 50 - 150 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 42Hz - 50kHz

Osetljivost (1W@1m): 86 dB

Impedansa: 4 oma

Topologija: 1x115 mm AS cone, 1x45 mm

Dimenzije: 208x123x282 mm

Masa: 6,5 kg

Cena: 1.050 evra

 IB sistem 011/2447-250

PLEJER HD GENERACIJE

Samo nekoliko dana pred odlazak ovog broja u štampu, u našu redakciju je stigao novi Blu-ray plejer kompanije LG sa oznakom BD300. Istina je da nismo krili ni oduševljenje prvim kombo plejerom BH100, koji je veoma dobro prošao na našem testu, a zbog čega je novi model BD300 toliko izazvao našu pažnju, ali i interesovanje kolega u svetu, otkrićemo u redovima koji slede.

Blu-ray format je jedno vreme uživao u definitivnoj pobedi, što je dovelo do usporavanja u razvoju novih plejera. Problem sa različitim profilima je dodatno zbunjivao potencijalne kupce i sigurno je da su mnogi zbog toga odložili kupovinu. Izgleda da je LG BD300 odagnao strahove. Naime, pored toga što je ovo prvi Blu-ray plejer sa potpunom funkcionalnošću i profilom 2.0, ovo je i prvi plejer koji ima direktnu vezu sa online servisom Netflix. Upravo zbog te opcije, puna deskripcija modela BD300 je "Network Blu-ray player". Ovaj plejer nudi zaista sve što se od njega očekuje: BD Live, BonusView, kao i napredne tehnike audio-dekodiranja.

LG BD300, naravno, može reprodukovati

DVD medije i vršiti up-konverziju video-signala do rezolucija 720p, 1080i ili 1080p, i to sa 24 frejma u sekundi. O "revolucionarnom"

Netflix servisu govorićemo kasnije, ali napomenimo sada da LG-jev BD300 jeste prvi, ali ne i jedini plejer sa ovom opcijom - Samsung je već najavio model BD-P2500, što je i potvrđeno na sajtu Netflix.com. Eternet veza sa internetom daje još jednu pogodnost, a to je direktna nadogradnja firmvera uređaja. Svi se sećamo vremena kada se firmver za DVD plejere preuzimao sa interneta, a zatim snimao na disk i potom učitavao u plejer.

Konekcija sa internetom pruža i mogućnost gledanja BD-Live sadržaja, ali za ovo će vam biti potrebno da priključite USB flash memoriju na prednjem panelu uređaja. Plejer podržava čitanje JPEG fotografija, kao i AVCHD/H.264 video-fajlova koje snimaju Full HD kamere.

AUDIO-KODECI

Za mnoge čitaoce koji tek ulaze u "plave" vode dodatno ćemo pojasniti mogućnosti ovog plejera kada je dekodiranje novih HD formata u pitanju. LG BD300 je u mogućnosti da pročita nove lossless formate Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio i prosledi nizove bitova ka AV risiveru, koji ima neophodnu elektroniku za njihovo dekodiranje. Ukoliko posedujete AV risiver starije generacije, koji nema ove dekodere, BD300 će biti u mogućnosti da sam dekodira Dolby TrueHD u višekanalni PCM format i prosledi ga AV risiveru. Ipak, plejer neće biti u mogućnosti da uradi isto kada je DTS-HD Master Audio u pitanju, već može da vrši ponovno enkodiranje u običan DTS.

UPOTREBA

Plejer BD300 poseduje HDMI sa CEC tehnologijom (Consumer Electronics Control), koju LG naziva Simplink. Ova "jednostavna veza" omogućava dvosmernu komunikaciju između plejera i LG televizora, što će u nekim situacijama olakšati upravljanje jednim umesto dva daljinska upravljača. Korisnički interfejs koji je LG ugradio je veoma atraktivan i jednostavan – moguće je kretati se kroz menije za pregled fotografija, filmova, muzike, Netflixa i podešavanja. Daljinski upravljač je isti na kakav smo dosada već navikli: lagan,

pregledan, izrađen od solidne plastike i bez pozadinskog osvetljenja. Prednji panel uređaja je u sjajnom crnom finišu, a na njemu se nalazi i LCD displej solidne preglednosti, koji takođe može biti od koristi.

Servis Netflix zaslužuje posebnu pažnju, ali odmah napomenimo da vam je za njega neophodna brza internet veza od minimum 1,5 megabita u sekundi, iako LG i Netflix preporučuju barem 3 ili 4 Mbps za solidan rad. Netflix.com je servis lociran u Kaliforniji čija se dosadašnja osnova delatnost bazirala na rentiranju DVD filmova. Bilo je neophodno da uplatite mesečnu članarinu i odaberete na sajtu film, koji biste potom dobili poštom u roku od jednog dana. Kada završite sa gledanjem, DVD lepo upakujete u koverat koji ste dobili od Netflixa i ubacite ga u najbliže poštansko sanduče. Baš zgodan servis, koji kod nas nikada ne bi zaživeo... Pitam se zašto? Netflix je ušao u novu fazu poslovanja tako što svojim pretplatnicima nudi preuzimanje filmova putem internet veze, pod uslovom da korisnici poseduju LG BD300 ili pomenuti Samsung. Servis je moguće koristiti i sa Xbox 360, TiVo HD DVR ili Netflix plejerom. Iako Netflix raspolaže sa 100.000 filmova, trenutno je na ovaj način moguće pogledati samo 12.000 filmova. Novi filmovi se ubrzano dodaju, a uskoro će biti dostupni i HD filmovi sa višekanalnim audio zapisom. LG je najavio da će uskoro objaviti novi firmver koji će omogućiti preuzimanje HD materijala. Treba još pomenuti da je Netflix servis jeftin – najjeftiniji paket koji nudi gledanje neograničenog broja filmova u trajanju od mesec dana košta samo 8,99 dolara. A sada sledi veliko

Rat Blu-ray i HD DV D formata je završen. Sada je pravo vreme da vidimo puni potencijal najnovijih Blu-ray plejera.

razočaranje - Netflix je dostupan samo korisnicima iz Sjedinjenih Američkih Država! Da vas utešimo, reći ćemo da je kvalitet ovih filmova na relativno niskom nivou, u rezoluciji od približno 480i. Ono što je zaista interesantno, a to je mogućnost da se Video-On-Demand zaista uskoro nađe u funkciji. Pored opisanog servisa, tu je i CinemaNow, kao i nezaobilazni YouTube.

TESTIRANJE

Još jedna stvar koja ovaj plejer čini jedinstvenim je veoma brzo učitavanje BR diskova, kao i samo podizanje sistema. Navodno, dosadašnji rekord držao je PlayStation3. Iako nismo vršili direktno poređenje, našli smo informaciju da je LG BD300 brži za nekih 5 sekundi, a da su dosadašnji plejeri poprilično kasnili za "pe-es-trojkom". Kvalitet slike pri reprodukciji je na zavidnom nivou, ali ćemo tek u narednom periodu, kada budemo imali više iskustva na ovom polju, moći da iznesemo stav koji se odnosi na poređenje plejera. Reprodukcija boja bila je poprilično verna, a na našem ekranu uspeli smo da vidimo mnoštvo detalja čak i u tamnim scenama. LG BD300 je definitivno kvalitetan izvor zvuka i slike, sa cenom koja je veoma pristupačna kada se uzme u obzir šta sve uređaj nudi - od 1080p/24 reprodukcije, preko BD Live opcija i kvalitetnog dekodiranja Dolby TrueHD formata. Zamerke se odnose samo na DTS-HD dekodiranje i činjenicu da nismo locirani u SAD. Moramo napomenuti još jednu malu manu, a to je da BD300 nema internu memoriju, već se sve što preuzimate sa interneta mora upisati na USB flash memoriju. Činjenica je da

je LG ovim plejerom razmrdao uspavano BR tržište, te da je njihova ponuda na veoma ozbiljnom nivou. Uskoro možemo očekivati odgovore drugih proizvođača, ali i poboljšanja od samog LG-ja. Ono što će vas svakako šokirati na kraju ovog testa jeste cena modela BD300. Do pre samo dve godine za sumu koju treba izdvojiti za ovaj Blu-ray plejer bilo je moguće kupiti prosečan DVD plejer sa daleko manje mogućnosti nego što to novi format pruža. U svakom slučaju, ako ste raspoloženi da sebe počastite nekom inovativnom i modernom spravom sa visokim WAF faktorom, BD300 je svakako zaslužio našu preporuku. Ostaje nam samo da vidimo dokle će se novi format razvijati.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Inovativnost.

Izrazito niska cena.

MINUS

Ne poseduje internu memoriju.

BD300

Izlazni format: do 1080p preko HDMI

Kompatibilnost: BD-ROM, BD-R, BD-RE, DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD-R/RW

Video-formati: DivX, AVCHD, MPEG2, MPEG4

Audio D/A konvertor: 192kHz/24bit 2ch (PCM1781)

BD ROM profil: 2.0

Video-izlazi: kompozitni, komponentni, HDMI 1.3

Audio-izlazi: stereo, koaksijalni, optički, HDMI 1.3

Dimenzije: 430x58x280 mm

Cena: oko 260 evra

 Sam-Son, 011/2288-400

„LG BD300 nudi zaista sve što se od njega očekuje: BD Live, BonusView, Dolby TrueHD...“

FULL HD NA DLANU

Novi model kamere iz Samsunga nosi oznaku VP-HMX20C, ali je među novinarima i korisnicima već dobila "nadimak" HMX20. U pitanju je naslednik kamere VP-HMX10, koja je predstavljena početkom ove godine. Ipak, novi model je dobio Full HD rezoluciju od 1920x1080 piksela, odnosno punih 1080p linija. Zanimljivo je da oba pomenuta modela mogu snimiti 71 minut video-materijala u maksimalnom kvalitetu, s tim što je prethodnik snimao 1080i na 4 gigabajta memorije, a HMX20 u kvalitetu 1080p na 8 gigabajta. Neke od najbitnijih karakteristika ove kamere su veliki displej dijagonale 2,7 inča koji je osetljiv

na dodir, rotirajući hand-grip

sa kojim

ćete

lako

držati

ka -

meru u svim pozicijama, desetostruki optički zum i HDMI konekcija.

U RADU

Startovanje reprodukcije video-snimaka je veoma brzo, a HMX20 može koristiti SD, SDHC i MMC+ memorijske kartice do 32 gigabajta. Još jedan od noviteta je i snimanje slow-motion tehnikom, gde je moguće snimiti 10 sekundi videa sa 60 frejmova u sekundi. Kada se isti materijal reprodukuje, može se usporiti do 50 sekundi, što može izgledati veoma atraktivno. Još jedna od veoma korisnih opcija je fotografisanje u trenucima dok snimate.

Kada otvorite vratanca sa displejom dobićete pristup dodatnim tasterima, koji mogu biti korisni u trenucima dok vršite pripremu za snimanje ili dok snimate. Na samim vratancima nalaze se taster za aktiviranje snimanja, dvostruki taster za zumiranje i taster Q menu, kojim se brzo ulazi u meni za podešavanja kamere. Otvaranjem vratanca na telu kamere primetićemo još nekoliko interesantnih funkcijskih tastera, kao što su Easy Q za korišćenje kamere u jednostavnijem režimu rada, kao i taster za proveru kapaciteta baterija. Otkrivanjem

Ljubiša Miodragović

Kamera koja dimenzijama nalikuje na konzervu soka pruža toliko mogućnosti da je prosto morate uvrstiti na vašu novogodišnju listu želja.

malog poklopca dobijamo i pristup USB i firewire vezi, koje možemo iskoristiti za prebacivanje snimljenog materijala na računar. Na telu kamere, u središnjem delu, nalazi se taster za promenu režima rada: snimanje, fotografisanje i reprodukciju materijala. Promenom režima rada menja se i sistem opcija na displeju. Pregled snimljenog materijala je veoma jednostavan, zahvaljujući ekranu osetljivom na dodir. Više ne morate da se krećete kroz thumbnailove strelicama nagore i nadole, već možete samo prstom pritisnuti željeni snimak.

Ispod tastera za promenu režima nalazi se veliki poklopac ispod kojeg se smešta baterija, kao i dodatne memorijske kartice. Biće vam zgodno da promenite karticu ili bateriju, a da pri tom ne morate da izvlačite vašu ruku iz tračice. Detalj koji nas je oduševio na HMX-20 je ulaz za eksterni mikrofon. Mnoge kamere snimaju veoma loše glasove i ambijentalne zvuke, što nije slučaj sa Samsungovim novitetom; ipak, ukoliko želite bolju kontrolu nad zvukom, eksterni mikrofon je odlično rešenje.

Blic kamere je vešto sklopljen i u prvim trenucima, dok isprobavate kameru, gotovo se i ne primećuje. HDMI konektor se nalazi sa donje strane kamere i predstavlja najbolju moguću vezu između kamere i vašeg novog Full HD televizora.

Ipak, proizvođaču moramo uputiti malu zamerku jer je HDMI izlaz fizički nezaštićen i može se oštetiti, bilo udarcem, bilo prosipanjem tečnosti. Sa druge strane, na ekranu se otisci prstiju jedva primećuju, odnosno primetićete ih samo ako ih tražite pod određenim uglom i određenim svetlom. U radu vas otisci svakako neće ometati.

PODEŠAVANJA

Ekran osetljiv na dodir funkcioniše sjajno i kada je potrebno podesiti kameru. Pritiskom na taster Q menu dobijamo meni u kome možemo promeniti podešavanja skladištenja snimaka (ako imamo i dodatnu memorijsku karticu), podesiti vrednost rezolucije, balansa bele, fokusa, trajanja otvaranja blende i jačine blica. Rezoluciju možemo podestiti na 1080/25p, 1080/50i, 576/50p ili na slowmotion. Ostale opcije možemo podešavati manuelno ili ostaviti kameri da ih podesi automatski. Najzanimljivija opcija u ovom segmentu rada sa kamerom je TouchPoint, opcija koja se nalazi u sekciji Focus. Naime, ukoliko u kadru imate previše objekata ili lica, pritiskom prsta na željeni objekat na ekranu kamera će fokusirati upravo to mesto. Treba još dodati da je sočivo kamere prilično veliko, tako da ne treba pokušavati snimanje objekata suviše približenih kameri.

ZAKLJUČAK

Samsung je sa ovom kamerom uradio odličan posao i ponudio mnogo mogućnosti po realno niskoj ceni. Do sada su cene Full HD kamera bile bliže broju od hiljadu evra, a ponuđeni modeli definitivno nisu bili ovako praktični i inovativni kao HMX-20. U radu se kamera pokazala veoma dobro, snimci su bili izuzetno kvalitetni, stabilni i dobro fokusirani. Ono što bismo napomenuli kao bitno jeste prelazak između režima fotoaparata i kamere. Dakle, dok snimate kamerom moguće je napraviti i statičnu fotografiju, ali sa maksimalnom rezolucijom video-snimka. Ukoliko želite veću rezoluciju, morate preći u režim fotografisanja i tek tada možete napraviti ozbiljnu fotografiju od 3264x2448 piksela. Očigledno, još uvek je rano odbaciti fotoaparate, ali Samsung nam je ponudio dva uređaja u jednom, što je za svaku pohvalu.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Kompletan i kvalitetan proizvod.

Slow-motion.

Ekran osetljiv na dodir.

MINUS

Otežano snimanje prostorno bliskih objekata.

VP-HMX20C

Tip signala: PAL

Memorija: Flash 8 GB

Kompatibilne kartice: SDHC/MMC+

Senzor: CMOS, 1/1,8“

Sočivo: F 1.8~2.5, 10x optički zum, 100x digitalni

Video-formati: H.264, HD 1920x1080 (50i/25p), SD 720x576

Audio-formati: AAC, dvokanalni

Dimenzije: 66x67x139 mm

Masa: 456 g

Cena: oko 590 evra

 Stav Shop, 011/3628-555

INOVATIVNI SURROUND

Engleska kompanija poznata po svojim vrhunskim zvučnicima odlučila je da se oproba i u segmentu gotovih rešenja za kućne bioskope. Da li je moguće da 2.1 sistem uz pomoć NXT tehnologije simulira realni zvuk okruženja - otkrićemo zajedno...

oznakom KIT 120, naslednik modela KIT 100. Sistem KIT 120 sastoji se od dva zvučnika opremljena Uni-Q zvučničkim jedinicama i NXT bočnim panelima, centralnom jedinicom čiji plejer ima implementiran HDMI, kao i pratećim subwooferom. Kao što smo napomenuli, ovaj sistem treba da simulira surround zvuk

Pre otprilike godinu dana kompanija KEF je pokrenula novu liniju proizvoda pod imenom KEF Instant Theater, skraćeno KIT. U pitanju su kompletna rešenja koja treba da ponude pojednostavljene sisteme kućnog bioskopa vrhunskih performansi, koje će zadovoljiti i potrebe natprosečnog korisnika. Trenutno je u ponudi čak deset KIT sistema, od kojih oni jači koriste satelite poznatog jajastog oblika iz modela KHT 1005, 2005 i 3005, ali i modela 5005. Za sve ove sisteme zajednički su DVD plejer sa amplifikacijom i subwoofer. Nama je na test stigao najmanji predstavnik KIT sistema sa

iz dva zvučnika.

Kvalitet izrade je na zavidnom nivou, a sjajni crni lak čini njegovu pojavu upečatljivom već na prvi pogled.

Prednosti korišćenih tehnologija u startu su nam sugerisale da je sistem veoma jednostavno postaviti i da nećemo morati da razvla-

čimo kablove po celoj prostoriji. I zaista, sve je proteklo kao kod plug and play rešenja, baš kao što je proizvođač i naveo na svojoj internet prezentaciji. Uz KIT se isporučuju fabrički kablovi sa posebnim konektorima, koji najviše podsećaju na RS-232 standard. Prvo je neophodno povezati subwoofer sa zvučnicima, zatim subwoofer sa centralnom jedinicom, uključiti strujni kabl u subwoofer i HDMI izlaz sa plejera povezati sa televizorom. Sve konekcije su propisno obeležene i ceo proces se završava za samo dva minuta. Posebne vrste konekcija sugerišu da se radi o zatvorenom sistemu, te da nije moguće u budućnosti zameniti bilo koji deo KIT paketa.

Ljubiša Miodragović

Posebno nas je oduševio duguljasti daljinski upravljač čiji tasteri imaju plavo pozadinsko osvetljenje, što je više nego pohvalno za sistem kućnog bioskopa. Upravljač je u metalnom kućištu i masivan je, tako da će biti maksimalno zaštićen od padova i udaraca. Raspored tastera je logičan i pregledan. Zanimljivo je da prethodni model KIT 100 nije imao osvetljene tastere, što je smatrano velikom greškom, tako da su u KEF-u poslušali savete novinara.

Da bi se dobili zadovoljavajući rezultati u reprodukciji neophodno je ispoštovati dva pravila koja proizvođač napominje: prvo je da zvučnici ne treba da stoje paralelno, već moraju biti zakošeni ka poziciji slušaocatako da se formira dobro poznati trougao; drugo pravilo sugeriše da se obrati pažnja na pozicioniranje subwoofera, jer se njegov drajver nalazi sa leve strane, te ga nikako ne treba postavljati uz zid sa strane drajvera. Ove uslove je prilično lako ispuniti.

Zvuk reprodukovan iz Uni-Q drajvera biće usmeren ka slušaocu i prezentovaće levi, desni, ali i centralni kanal. NXT paneli reprodukovaće zvuk okruženja koji će se prvo odbiti o zidove prostorije, pa tek onda stići do ušiju slušaoca. Dakle, ovde već primećujemo da je KIT 120 neophodno postaviti u prostoriju pravilnog oblika. S obzirom na to da raspolažemo prostorijom pravilog oblika i dimenzija nešto većih od 3x5 metara, startovali smo sistem.

KIT DVD plejer je kompaktan uređaj zaobljenih ivica, opremljen radio-tjunerom, USB konekcijom i mogućnošću povezivanja sa

KEFDock stanicom, koja se prodaje zasebno. Lista medija koje KIT DVD plejer reprodukuje je impozantna i bazira se na svim varijacijama DVD i CD medija. Od surround formata podržani su Dolby Digital 5.1, DTS 5.1 i Dolby Digital II. Koliko je ovaj sistem fleksibilan najbolje govori podrška za brojne formate koji se mogu učitavati putem USB medija. Evo i kompletne liste podržanih fajlova: MP3, WMA, WAV, AVI, MPEG4, WMV9, VOB, JPEG, BMP. Treba još pomenuti da je uređaj opremljen koaksijalnim i optičkim digitalnim ulazima, kao i da je moguće povezati antene za bolji prijem radio-signala.

Drugi deo sistema koji zaslužuje detaljan opis je subwoofer. Na njegovoj bočnoj levoj strani nalazi se bas jedinica prečnika 25 centimetara. Subwoofer je zatvorenog tipa, a sposoban je da reprodukuje do nivoa od 40 herca. Čak je i zapremina subwoofera sasvim solidna i iznosi 16 litara.

SLUŠANJE

Testiranje smo otpočeli sa nekoliko DVD filmskih hitova koje smo imali na raspolaganju. Od prvih trenutaka reprodukovani zvuk nas je obgrlio sa svih strana; slično iznenađujuće iskustvo imali smo još samo sa Yamaha sound projektorima. Zanimljivo je da se fantomski centralni zvučnik odlično iscrtavao u prostoru - dijalozi su bili precizni, jasni, sa prepoznatljivim bojama glasova glumaca.

Zanimalo nas je šta se dešava izvan idealnog hotspota: pomerili smo se ulevo i zvučna slika je počela da se menja. Ova tehnologija ima svoja ograničenja i ne može se direktno

porediti sa konvencionalnim AV risiverom i 5.1-kanalnom postavkom zvučnika, ali predstavlja sjajno rešenje za sve korisnike koji ne žele da im dnevnu sobu okupira bioskop.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Inovativnost.

Dobar zvuk i izrada.

Sjajan daljinski upravljač.

MINUS

Visoka cena.

Bolje se snalazi sa filmovima nego sa muzikom.

KIT 120

DVD plejer

Formati: DVD, DVD-RW, DVD+RW, CD, CDR/ RW, MP3, multimedia CD

Audio-formati: DTS 5.1, Dolby Digital 5.1, Dolby Pro Logic II i stereo

USB formati: MP3, WMA, WAV, AVI, MPEG4, WMV9, VOB, JPEG, BMP

Digitalni ulazi: optički, koaksijalni

Video-izlazi: HDMI (do 1080p), SCART, komponentni, S-Video, kompozitni

Dimenzije: 59x324x262 mm

Masa: 5,2 kg

Zvučnici

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 95 Hz – 30 kHz

Osetljivost (1W@1m): 86 dB

Topologija: 100 mm Uni-Q sa 13 mm visokotoncem, NXT ravni panel

Dimenzije: 237x119x260 mm

Masa: 2,6 kg

Cena: 1.715 evra

 4Audio, 011/2759-096

MALO, MANJE, TIZO

Koliko mali može biti zvučnik? Na prvi pogled na zvučnike Tizo, pitanje može delovati retorički. Međutim, izvesno je da je upravo u njemu sadržan raison d'ętre, razlog zbog koga se Dejan Dobrin pozabavio kreiranjem ovakvih minijatura, prateći zahteve i potrebe domaćeg tržišta.

Pitanje na koje Dayens svojim modelom Tizo nudi odgovor, zapravo glasi: koliko mala može biti jedna prostorija ili soba? Ne biste verovali. Dayens nas ovim modelom uvodi u svet minijatura. Tizo je mali i kompaktan zvučnik zanimljive konstrukcije. Reč je o dvosistemskom mini monitoru u kabinetu od svega četiri litra. Veći od dve minijaturne jedinice je Peerless fullrange drajver nove generacije, projektovan za male aplikacije, poput zvučnika za kompjutere i ravne televizore i dokove za multimedija plejere.

OPIS

Dijametra svega tri inča, ova jedinica ima motor od jednog inča u neodimijumskom magnetu sa dvostrukim otvorom za hlađenje i membranu od crno anodiziranog aluminijuma. Fazna kalota u sredini je u direktnoj mehaničkoj vezi sa motorom i ponaša se kao visokotonac. Vrlo male pokretne mase, manje od 2,5 grama, jedinica ima 84 decibela i sopstvenu rezonancu na oko 84 Hz. Skretnica sa čvrstim ožičenjem i Mundorfovim blok kondenzatorom na visokom stepenu počinje da atenuira Peerless na oko 2,6 kHz. Iako proizvođač ne navodi kojeg reda je filter, verovatno je da se radi o asimetričnom filteru koji ovaj full range drajver postepeno izvodi iz slike, puštajući ga da još neko vreme radi zajedno sa Vifinim visokotoncem kako bi se omogućio neosetan prelaz. Visokotonac u pitanju je već poznati i hvaljeni XT25, dvostruki ring-radijator sa phase plug-om u funkciji talasnog emitovanja prstenova. Jednoinčni visokotonac je visoke efikasnosti, blizu 92 dB. Linearnost sa odstupanjima manjim od 2 dB postiže u opsegu od 1 do 40 kHz. Minimum impedanse, nešto ispod 4 oma, postiže upravo na iznad 2 kHz, gde se nalazi tačka na kojoj ga skretnica uvodi u sliku. Budući da se ispod ove tačke nalazi strmi skok impedanse na preko 16 oma, to može biti još jedna potvrda da je taj opseg "odsečen" na skretnici preko filtracije trećeg reda. Skretnica je Dayensov projekat i izrada. Zavojnice su motane na vazduhu i tropikalizovane, čime se eliminišu mehaničke vibracije i eventualna pojava mikrofonije.

Kompletno interno ožičenje je izvedeno Oehlbachovim provodnicima.

KABINET

Dayens je oduvek poklanjao pažnju pedantnoj izradi i besprekornoj obradi kabineta. Kao i uvek, spoljašnjost kutije od medijapana debljine 19 mm je obložena prirodnim furnirom i tretirana uljem, umesto lakom, dok je unutrašnjost dampirana prirodnom vunom. Sa zadnje strane se nalazi jedan par pozlaćenih Mundorfovih terminala, kao i mali bas refleks tunel, tjunovan verovatno na ispod 60 Hz, imajući u vidu rezonancu donje jedinice na oko 84 Hz u slobodnom prostoru, ali i odziv celog sistema na oko 57 Hz. Ove minijature su i pored masivnog kabineta toliko lagane da preporučujemo pažljivo rukovanje i postavljanje na stalke sa gumom ili drugim materijalom koji će sprečiti njihovo eventualno klizanje. Pored toga, Tizo zahteva i popriličnu visinu stalaka, sa optimumom na nekih 70 cm.

SLUŠNI TEST

Ako pogledate Dayens-ovu gamu zvučnika, videćete da ona pokriva dijapazon od par stotina do čak 7.500 evra, što je činjenica koja govori ne samo o koemrcijalnoj svesti već i o ekspertizi u mnogim klasama. Međutim, ne treba prevideti ni činjenicu da u svakoj klasi cena Dayens nudi po više različitih alternativa – zato vredi posvetiti vremena svakoj i poslušati je. Kada ste urednik hi-fi časopisa i Tizo dodelite na test recenzentu koji nije ljubitelj malih zvučnika, onda mu verovatno pripremate iznenađenje.

U pravu ste, Tizo me jeste iznenadio. Moram priznati da sam na početku bio skeptik prema "multimedijalnoj" provenijenciji glavne jedinice: iako su njegovi parametri vrlo dobri, ipak me je brinula njegova subjektivna muzikalnost. Pre uključivanja, nije moguće pretpostaviti veličinu Tizovog zvuka. Međutim, kada Tizo pustite u rad, potrebno je nekoliko minuta da se usklade veličina kutija i njihova virtuelna pozornica. Ovaj zvučnik ima bas uprkos ekskurziji jedinice od svega dva milimetra. Proizvođačka preporuka je pozicioniranje na 30 do 50 cm od zidova

zbog zadnjeg porta. Ne pokušavajte, međutim, bliže od toga: dobitak na basu će pojačati opseg topline i zamutiti sliku i, osim toga, neće popraviti niski odziv koji je prilično ravnomeran, niti ćete dobiti udarac – bas je ovde prisutan kao informacija i u tome je dovoljno čist i informativan. Moguće je da je u drugoj oktavi bas manje precizan, stoga smo pokušali sa zatvaranjem zadnjeg porta.

Time se, faktički, gube sve informacije ispod osamdesetak herca ali se postavljanjem slušne pozicije u blisko polje pročišćava gornji bas i otvara se srednji opseg, što doprinosi tonskoj ravnoteži koja je kod Dayens-a nekako uvek bila pomalo stidljiva u sredini.

Mnogo manje problema postoji sa pozicioniranjem visokog opsega. Dve jedinice koje rade zajedno u visokom srednjem opsegu, kao i široka disperzija ring radijatora, daju prilično široku slušnu poziciju. Karakter visokih je prirodan, mada se cela slika može okarakterisati kao blago tamna. Razlog ovome valja potražiti u usklađivanju osetljivosti gornje i donje jedinice koja iznosi preko osam decibela. Visoktonac, stoga, radi u sigurnoj zoni, ispod klipinga. Mora se primetiti i odlična tonska uparenost dve jedinice koje se međusobno preklapaju. Iako niske osetljivosti, Tizo je lak za pokretanje. Impedansa

Milan M. Milošević

celog sistema je stabilna, mada naše iskustvo govori da je između preporučenih 25 i 80 vati, bolje izabrati što jaču amplifikaciju radi postizanja veće efikasnosti bez iscrpljivanja pojačala – pedesetak vati bi trebalo da bude dovoljno. Sve što možete očekivati od zvučnika ovih dimenzija jeste informativnost, a Tizo to i nudi. Jedino što ovom testu možda nedostaje je proba Tizoa u funkciji efekt zvučnika u kućnom bioskopu malo višeg nivoa. Mada vam svakako preporučujemo da ih zadržite kao frontove i to u stereo postavci.

ZAKLJUČAK

Dayens je u Srbiji postao "tribal brand", što će reći ime koje ima svoje poštovaoce i sledbenike. Kao što je to obično slučaj, mišljenja o ovakvim imenima, čak i najvećim, su često oprečna. Zato pokušajmo da se objektivno odredimo prema svemu. Autor ovih redova ne vidi situaciju za nabavku ovako malih zvučnika ali to sigurno nije slučaj sa svakim čitaocem. Međutim, u apsolutnom smislu, ovo je fini mali monitor sa osetnim poboljšanjima prepoznatljivog zvuka Dayensa, pre svega u boljoj komunikaciji muzike, bistrijem srednjem opsegu i razgovetnijim niskim

spektrom koji je kod mnogih njihovih dosadašnjih modela bio u izvesnoj meri monolitan. Iako ih odlikuje ultrazvučni opseg, opšti utisak je da visokotonci imaju prerani pad na gornjem kraju, što je možda svesna namera u korist linearnosti u funkciji snage.

Sa skromnih 84 decibela, ove kutije ćete upariti sa pojačalom bliže gornjoj nego donjoj preporučenoj snazi, u konfiguraciji koja može biti mala prostorija ili bliski monitoring u kućnom studiju. U ovom drugom slučaju, možete probati sa zatvaranjem zadnjeg porta, čime ćete skratiti najniže dve oktave ali dobiti ekstra detaljnost u gornjem niskom opsegu. Prava egzotika za svoju cenu.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Prilično dubok bas sa odličnom definicijom.

MINUS

Iako poboljšan, i dalje pomalo taman srednji opseg

Tizo

Topologija: dvosistemski bas refleks

Frekvencijski opseg: 57– 40.000 Hz

Rezna frekvencija: 2,6 kHz

Preporučena snaga pojačala: 25 – 80 W

Osetljivost: 84 dB

Dimenzije: 240x140x240 mm

Cena: 290 evra

 Dayens, 015/345-369

SFRJ NOSTALGIJA

Ustaljeno je mišljenje da u rubrici "retro" treba predstavljati samo uređaje koji gravitiraju high-end areni. No, mi smatramo da je bitnije prikazati ona dostignuća koja su na bilo koji način obeležila neku epohu. Malo je poznato da su i zemlje istočnog bloka, pre pada političko-ekonomskog sistema zasnovanog na socijalizmu, imale solidno razvijenu hi-fi industriju. Umesto da kažemo da je navedeno bilo malo poznato, možda bi tačnije bilo reći da ova činjenica nije išla na ruku modernim trendovima tokom devedesetih: sve što je postojalo u vreme komunizma trebalo je sahraniti kao loše. Istina je, na sreću, bar malo drugačija: tačno je da su zemlje istočnog bloka, na primer nekadašnji SSSR, Poljska i Čehoslovačka, imale dosta proizvoda kojima se ne bi mogle podičiti pred zapadnim svetom, ali je takođe bilo i uređaja sasvim pristojnog, pa čak i iznenađujuće visokog kvaliteta, po ceni koja je često bila nemerljiva sa proizvodima istog kvaliteta zapadnih kompanija. Postavlja se pitanje: gde je u to vreme bila SFRJ?

U staroj Jugoslaviji radilo je više proizvođača audio i video opreme: Ei Niš, Iskra, Gorenje, Radioindustrija Zagreb su samo neki od njih. Zanimljivo je da je većina njih proizvodila sopstvene aktivne i pasivne elektronske komponente. Saradnja je bila adekvatna i u uređajima jednog preduzeća mogli su se naći delovi koje je proizvelo drugo. U daljem tekstu pozabavićemo se preduzećem Ei Niš, koje je zvanično osnovano 1948. godine. Niški div bio je ozbiljan igrač u regionu, pa i šire: pored poluprovodnika, proizvodili su

i vakuumske elektronske cevi, rendgenske cevi i medicinsku opremu, elektrotehničku robu široke potrošnje, belu tehniku i drugo. Dobar deo prihoda ostvarivan je i od vojnih projekata, od kojih su neki bili namenjeni zapadnim vojnim silama. Deo saradnje realizovan je uz pomoć holandskog Philipsa, na primer, preko licenci za elektronske i katodne cevi.

Kad je o audio-tržištu reč, Ei Niš je započeo s proizvodnjom radio-prijemnika, popularnih "cevaša", da bi potom stigao do tranzistorskih risivera sasvim solidnog kvaliteta. Malo je poznato da je Južna Koreja svoj prvi radioprijemnik napravila upravo po Ei licenci. Period do početka osamdesetih godina prošlog veka bio je doba oslanjanja na sopstvene snage: tada je napravljen i najpoznatiji hi-fi uređaj sa zaštitnim znakom ove firme - risiver HSR-160.

U daljem radu zabeležena je saradnja sa poljskom firmom Unitra, faktički uvoz gotovih audio-komponenti njihove proizvodnje. Zastupljeno je bilo više linija, od mini do onih standardne širine, a uglavnom su se sastojale od pojačala, tjunera i kasetnog deka (jednostrukog ili duplog). Ovi uređaji nisu imali loš dizajn i zvuk, ali su ipak bili korak nazad za kompaniju koja je doskora razvijala sopstveni program.

No, krajem osamdesetih neko se dosetio da se vrati na stari put: Ei Niš je iznedrio svoju najbolju muzičku liniju, koju su činili tjuner ST-200, pretpojačalo SP-200 i pojačalo snage SPS-200. U kompletu je nuđen i dvostruki kasetni dek.

OPIS

Izgled linije iz serije 200 je specifičan i čini je drugačijom od svega ostalog: kombinacija tamnobraon i žute boje svakako je čudna za hi-fi standarde. Odgovor leži u displeju koji takođe ima žućkaste segmente. U vreme kada se pojavila, linija Ei Niš 200 izgledala je pomalo rudimentarno, čemu su svakako doprinosili ekrani na pretpojačalu i tjuneru: u to vreme LCD i vakuumski višebojni ekrani bili su hit na Zapadu i u Japanu. Za početak, reći ćemo da linija 200 od mehaničkih prekidača, potenciometara i preklopnika poseduje samo glavne mrežne prekidače i potenciometar za balans. Sve ostalo je mikroprocesorski kontrolisano, pa čak i navedeno kolo za balans regulator nije klasične analogne izrade.

Tjuner ST-200 je klasičan digitalni tjuner sa nekoliko vrlo interesantnih opcija. Naravno da svako očekuje nivo signala prijema, stereo/mono preklopnik i mogućnost automatskog i manuelnog traženja stanica. No, ono što ga izdvaja jeste mogućnost direktnog izbora frekvencije preko numeričke tastature: mali je broj tjunera koji ovo omogućavaju. Sledeća stvar je još zanimljivija: minimalni korak rezonantne frekvence ulaznog kola nije 0,5 MHz, kao što je uobičajeno, već samo 0,1, što omogućava bolju centriranost prema stanici. Pri ručnom traženju nema aktivacije kola za isključivanje izlaza (muting circuit), već se sve stanice mogu čuti kako dolaze i prolaze: osećaj je isti kao kada brzo zavrtite krug analognog tjunera. Memorijskih mesta ima ukupno deset, obeležinih brojevima od nule do devet, kao da su je projektovali programeri. ST-200 omogućava i prijem srednjih i dugih talasa, što je iz današnjeg ugla gotovo irelevantno.

Zoran Karapandžić

Najnapredniji muzički sistem napravljen u staroj Jugoslaviji.

Pretpojačalo SP-200 je u sličnom maniru: displej od dva modula i nekoliko svetlećih dioda koje pokazuju status izabranog ulaza, mono/stereo, nivo signala, loudness, nivo tonskih kontrola i jačine zvuka. Poseduje ukupno četiri ulaza, uključujući i onaj za gramofon, za MM zvučnice. Bas i visokotonsko područje se menjaju pomoću tastera u koracima od po dva, sve do +/- 14. Nivo zvuka ide od 0 do 63. Na poleđini se nalaze činčevi, kao i na ostalim komponentama, što je, ako ne bolje, onda bar praktičnije rešenje od DIN priključaka. Pojačalo snage SPS-200 je najružniji deo sistema: sa leve strane nalaze se priključak za slušalice, lampice za aktivnu zaštitu i LED pokazivači nivoa, od jedan do dvanaest. Nema nikakve oznake o čemu se radi, mada je, u stvari, prikazana vršna snaga pojačala do nivoa od 120 W. Sa desne strane su odštampani dijagrami, a ukupan dizajn je prilično neinventivan: zadnja ploča i liveni hladnjak u nemačkom stilu koji uliva poverenje. Priključci su, naravno, činč, a izlazi su za jedan par zvučnika, skromnog kvaliteta, sa oprugama, no i mnogi drugi proizvođači su ih ugrađivali. Neočekivano, pretpojačalo i izlazno pojačalo poseduju zasebne linije za kašnjenje uključenja realizovane uz pomoć releja.

TEHNIČKI DETALJI I ZVUK

Neverovatan je osećaj kada, posle stotina otvorenih audio-uređaja, pogledate štampanu ploču punu integrisanih kola na kojoj sve piše na domaćem jeziku, uredno obeleženo i iscrtano. Kondenzatori su Iskrini, releji takođe Iskra i Rade Končar, tranzistori su Ei Niš, a integrisana kola Philips. Lepo, nema šta. Prisutna je čak i nepunjiva litijumska baterija domaće proizvodnje, uz uredno upozorenje kako se ona ne sme puniti. Tjuner i pretpojačalo dele brojne komponente: kućište, transformator (RUL - Leskovac), ploče liče, a i komponente su dosta slične, npr. one za upravljanje displejom (SAA1060) ili centralni mikrokontroler 80C49. Samo pretpojačalo je u potpunosti zasnovano na integrisanim kolima, a TDA1029 se koristi kao selektor ulaza. Sekcija napajanja je komercijalna i prilično jednostavna; za početak, zamena elektrolita u napajanju nešto je što bi svakako trebalo uraditi. Samo pretpojačalo karakteriše odre -

KAKO POBOLJŠATI?

Za relativno malo novca Ei sistem 200 može zvučati bolje. Standardna preporuka jeste da se zamene svi ostareli elektrolitski kondenzatori u pretpojačalu i izlaznom pojačalu, dok bi se u tjuneru isto to trebalo izvršiti delimično. Kondenzatori u sekciji napajanja sve tri komponente mogli bi biti većeg kapaciteta i to može predstavljati prvu tačku napretka. Potom bi se mogao ugraditi strujni filter sa IEC konektorom (cena oko 5 evra po komadu) ili samo euro konektor. Na kraju, bilo bi dobro zameniti operacione pojačivače NE5534 u ulaznoj sekciji pojačivača snage nečim boljim, npr. Burr Brownom 134 kao najjeftinijim rešenjem (oko 3-4 evra komad). Sve navedene komponente mogu se naći na domaćem tržištu, a ulaganja bi se kretala od desetak do četrdeset evra, zavisno od nivoa modifikacije i kvaliteta upotrebljenih komponenti, što je sasvim prihvatljivo.

đeni šum pri maksimalnom nivou izlaznog signala i kratkospojenim ulazima, ali nismo sigurni da li je to usled starosti, konstrukcije ili oba faktora.

Tjuner ST-200 poseduje FET ulazni deo i takođe je zasnovan na Philipsovim integrisanim kolima. Pojačalo snage je bipolarno, sa niškim 2N3055 i BDX18 tranzistorima u izlazu. Većina komponenti su diskretne, sem ulaznih operacionih pojačivača i kola za upravljanje displejom. Upotrebljen je transformator toroidnog tipa. Sekcija napajanja koristi kondenzatore od svega 2x4700 mikrofarada, ovog puta iz Niša. Snaga pojačala je deklarisana na skromnih 60 W po kanalu, pri otporu od 8 oma. Ukupan kvalitet izrade je dobar, ali se vidi nedostatak adekvatnog lemljenja kod ručno spajanih komponenti - nekoliko lemova nije bilo dovoljno dobro odrađeno, te preporučujemo kontrolu istih. Vrlo je zanimljivo da, sa stanovišta današnje tehnologije, sistem 200 može prilično lako da se unapredi u fabričkim uslovima proizvodnje: releji na ulazu, bolje sekcije napajanja, daljinska kontrola, jače pojačalo snage, moderniji dizajn - to nisu krupne stavke u poređenju sa onim što je ostvareno tokom originalnog procesa konstrukcije.

Zvuk Ei 200 ima neke pozitivne karakteristike, kao što su snaga sistema koja subjektivno deluje jače od deklarisanih 60 vati po kanalu. Tonsko područje je prilično ujednačeno, sa nešto naglašenim srednjotonskim opsegom. Bas ima težinu i neočekivano dobru definiciju, uzimajući u obzir da je ovo klasičan komercijalni sistem. Visokotonsko područje ne zaostaje mnogo, mada mu malo fale finese. Mikro i makro dinamika su sasvim solidne, ali su širina scene, dubina i ukupna

prostornost osetno lošije u poređenju sa današnjim komercijalnim pojačalima. Sam sistem blago naginje toplijoj prezentaciji. Svakako bi trebalo izvesti uklapanje sa dobrim izvorom, ali u tom slučaju cena, npr. CD plejera, višestruko prevazilazi cenu samog sistema Ei 200. Od alternativnih rešenja, bez dodatnih modifikacija, vredelo bi pokušati sa starim Philipsovim CD plejerima zasnovanim na 1540/1541 konvertoru, za početak, recimo, CD104.

Od dve komponente u sistemu pojačanja, pretpojačalo je ono koje nosi solidan deo slabosti: određeno preslušavanje izvora, šum i ponekad "mehanički" bas njegovi su negativni doprinosi, ali sa tim smo se već sreli u Philipsovom pretpojačalu zasnovanom na sličnim komponentama, tako da je očigledno gde leži problem.

ZAKLJUČAK

Ei Niš audio-linija serije 200 može se s vremena na vreme pronaći na tržištu polovne robe, ali mnogo češće na pijacama nego preko oglasa. Razlog je nezainteresovanost kupaca za proizvode ove firme i nepoznavanje mogućnosti sistema 200. Da li je dovoljno kvalitetan? Komad na koji smo naišli bio je prašnjav, korišćen i ne preterano pažen, pun nikotina, ali potpuno ispravan, sa jednim lošim lemom koji je uticao na funkcionalnost tastera za podešavanje bas područja. Naše mišljenje je da je ovaj sistem veoma dugotrajan i pošteno projektovan, sa vrlo malo manjkavosti u odnosu na svoju cenu, koja na polovnom tržištu iznosi oko 80-100 evra za sve tri komponente. Podsetimo da on nije bio baš tako jeftin - po istoj ceni mogla se nabaviti bazična linija nekog poznatog svetskog proizvođača. Iz današnjeg ugla posmatranja, pitanje je da li bi ta strana linija zaista bila bolja i dugotrajnija.

Da li Ei Niš sistem 200 vredi kupiti? Svakako, za B, C, D ili sistem pod nekim drugim slovom abecede. Mi smo to učinili.

„Neverovatan je osećaj kada, posle stotina otvorenih audio-uređaja, pogledate štampanu ploču punu integrisanih kola na kojoj sve piše na domaćem jeziku, uredno obeleženo i iscrtano.“

RABIH ABOU-KHALIL "SONGS FOR SAD WOMEN"

(Enja / One HiFi)

Rahib Abou-Khalil je odrastao u Bejrutu, a 1978. godine, za vreme građanskog rata, preselio se u Minhen. Od svojih ranih dana učio je da svira oud - instrument sličan evropskoj lauti ili grčkom buzukiju. U Nemačkoj je studirao klasičnu flautu i već tada je kombinovao tradicionalnu arapsku muziku za džezom. Rahibov album "Songs For Sad Women" zrači šarmantnim zvucima i ambijentom. Nakon 25 godina rada i 18 albuma, ovaj muzičar je razvio svoj prepoznatljiv stil kojeg se čvrsto drži, ali sa dovoljno varijacija koje omogućuju da njegova muzika bude uvek inovativna i zanimljiva. Ukoliko ste poznavalac njegovih radova, biće vam potrebno da čujete svega nekoliko sekundi muzike da biste prepoznali Rahiba. Gost na albumu je Gevord Dabaghyan, jedan od najpoznatijih svirača duduka, jermenskog instrumenta napravljenog od drveta kajsije. I ostali instrumenti upotrebljeni na ovom albumu su poprilično egzotični i njihov zvuk je atraktivan za slušanje.

ESBJöRN SVENSSON TRIO "LEUCOCYTE"

(ACT Music / One HiFi)

Pijanista švedskog trija Esbjörn Svensson je ove godine tragično nastradao u nesreći na ronjenju, tako da morate osetiti izvesnu tugu slušajući album "Leucocyte". Iako on nije ni prvi ni poslednji tragično preminuli talentovani džez muzičar, snažna međusobna veza koja je postojala među članovima trija čini ovu tragediju dramatičnijom. Bez obzira na ime benda, ovaj album će vam pokazati da je E.S.T. bio spoj tri podjednako sjajna muzičara. Svensson i bubnjar Magnus Öström bili su prijatelji od detinjstva, a sa njima je svirao i basista Dan Bergland. Upravo njegovi odlični pasaži obeležili su prvi deo albuma. Drugi deo albuma obojen je korišćenjem elektronike i manjkom melodija, uz nešto više eksperimentisanja, što je samo pokazalo koliko se E.S.T. nisu plašili inovacija. Njihov rad bio je neprestani progres, a kraj albuma "Leucocyte" nam samo delimično pokazuje pravac u kojem se bend kretao. Nažalost, nikada nećemo biti u prilici da saznamo šta je sledeće što smo mogli da čujemo od ovog trija.

SARA K. "WATERFALLS"

(Stockfish / One HiFi)

Kantautorka iz Santa Fea u Nju Meksiku nikada nije obraćala previše pažnje na "granice" u muzici. Njen neverovatno uzbudljiv vokal i gitara sa četiri žice nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Ipak, pred nama je posebno izdanje albuma "Waterfalls" na kojem je izostao njen glas, a ostavljeni su samo prateći vokali. Ovih jedanaest numera ostavilo je dosta topline u našoj prostoriji za slušanje. Zanimljivost u vezi sa ovim albumom jeste da je navedena kompletna oprema na kojoj je on masterizovan; pomenućemo samo Nagra-D 24-bitni master rikorder i B&W 801 kao monitorske zvučnike. Sara K. je izvršila veliki uticaj na audiofile širom sveta, posebno u Nemačkoj. Njena želja da zvuči perfektno u studiju, ali i na sceni, utrla je njenoj muzici put do mnogih hi-fi sistema.

Audio-philes

Ljubiša Miodragović

STACEY KENT "COLLECTION"

(Premium / AV impuls)

Kolekcija hitova Stacey Kent dolazi u luksuznom pakovanju, baš kao i većina albuma izdavačke kuće Premium Records. U pitanju je ograničeno izdanje masterizovano na 24 bita, koje uključuje velike američke klasične hitove. "Collection" je sastavljen od četiri albuma koji na najbolji mogući način pokazuju da se radi o veoma popularnoj pevačici. Prva tri albuma su originalno izdata pod lejbelom Candid. Stacey Kent je 2001. godine dobila British Jazz nagradu za najbolji vokal, imala je nastupe na televizijskim stanicama poput CBS-a, CNN-a i ABC-ja, vlastiti šou na BBC radiju 2 i 3, a njeni nastupi su rasprodati mesecima unapred. Pesme sa ove kompilacije će vas naterati na maštanje, ponajviše zbog emocionalnih nijansi koje će vam njen vokal dočarati. Vrhunsko vokalno izvođenje čini je dostojnim naslednikom Peggy Lee i Billie Holiday.

"ACOUSTIC AUDIOPHILE VOICES"

(Premium / AV impuls)

Kompilacijski album akustičnih audiofilskih glasova je disk koji svaki pravi audiofil mora da nabavi i posluša. Na albumu se nalazi 14 predivnih numera u kojima dominiraju ženski vokali prepoznatljivi po svom muzičkom stilu. Snimci su remasterizovani na 24 bita i 192 kiloherca, a na njima se nalazi muzika izvođača kao što su Rhonda Vincent, Alison Krauss, Nanci Griffith i dr. Moramo napomenuti da Premium Records u saradnji sa Top2Musicom raspolaže i drugim kompilacijama sličnog imena, poput npr. "Best Audiophile Voices". Slušajući prijatne ženske vokale uz akustične instrumente stekli smo snažan utisak da se i na tim albumima takođe nalaze veoma kvalitetni snimci, koji predstavljaju početni stepenik u "obrazovanju" svakog istinskog audiofila.

NAT KING COLE "AUDIOPHILE SELECTION"

(Premium / AV impuls)

Nathaniel Adams Coles, poznatiji kao Nat "King" Cole, rođen je davne 1919. godine, a preminuo je 1965. od raka pluća. Pušenje tri kutije cigareta dnevno nije mu zasmetalo da bude upamćen kao prvi američki muzičar koji je dobio titulu vodećeg džez pijaniste. Bez obzira na sjajne sviračke sposobnosti, upravo njegov mekani bariton omogućio mu je da nastupa sa big bendovima, ali i u manjim džez sastavima. Njegovi najraniji snimci datiraju još iz 1944. godine, kada je nastupao sa svojim triom, a zanimljivo je da je kompletna njegova diskografija vezana za izdavačku kuću Capitol. "Audiophile Selection" predstavlja kompilaciju 15 odličnih numera, remasterizovanih na 24-bita i 192 kHz. Ukoliko ste fan muzike Nata Kinga Colea, ovo izdanje je nešto najbolje što sebi možete pokloniti.

Audio-philes

CALL ME REBEL STAR

Zahvaljujući dobroj volji benda Rebel Star, magazin Hi-Files poklanja svojim čitaocima muzički CD sa 14 pesama. O radu benda, budućim planovima i kako internet utiče na stvaranje albuma, sa frontmenom benda Milanom Glavaškim razgovarao je Marko Herman.

Hi-Files: Recite nam nešto o vašim muzičkim počecima. Kada ste počeli da ozbiljnije shvatate muziku?

Milan Glavaški: Počeo sam da sviram rano. Violinu sam svirao pre osnovne škole, a gitaru od dvanaeste godine. Prema tvrdnji mojih roditelja, muziku slušam od druge godine, kada su sakrivali gramofon od mene jer nisam hteo da izađem na vazduh. To valjda znači da muziku shvatam ozbiljno ceo život. Sve je postalo mnogo ozbiljnije kada sam dobio "crvenu" i "plavu" kompilaciju Beatlesa, negde oko ubistva Lennona.

HF: Šta su za vas značile godine rada u grupama Eva Braun i Popcycle? U kojoj meri ste bili svesni uticaja, odnosno značaja koji su te grupe imale na domaćoj sceni?

MG: Nisam bio svestan toga da utičem na druge, ili da imamo neki značaj dok smo svirali ranih devedesetih. Bili smo manje popularni od mnogih bendova te generacije. Sada mi mnogi kažu da smo imali zapažen uspeh i reinkarnacija Eve Braun to donekle potvrđuje. Nemamo horde sledbenika, ali su to listom ljudi koji mogu da ti budu bliski prijatelji.

HF: Od 1999. godine živite u Mađarskoj. Da li je život van Srbije doneo i odmor od domaće muzičke scene, odnosno obnovio energiju da se ponovo bavite muzikom?

MG: Ne mogu da kažem kako bi stvari izgledale da sam ostao u Srbiji, jer inspiraciju crpim iz svog posla, putovanja i ljudi sa kojima radim. U poslednja tri meseca putovao sam po Americi, Evropi, Aziji i Australiji i radio, družio se i svađao sa raznim ljudima. Da sam sve to radio iz Srbije, verovatno bi moje iskustvo bilo isto tako bogato. Ne kažem da moraš da obiđeš pola sveta kako bi napravio pesmu, ali ja to radim i nemam drugi ventil da ispraznim sve dobro i loše što se nagomila. Nisam svirao osam godina i onda sam bez nekog povoda odlučio da snimim ploču. Nisam pratio domaću scenu, niti je pratim sada, osim onoga što rade moji prijatelji Kole, Danijel, Ika i drugi.

HF: Kako je i kada došlo do nastanka grupe Rebel Star? Ko je grupu činio u nastanku?

MG: Bend je nastao 2007. godine, nakon što sam počeo da snimam pesme u svom mini-studiju. Imao sam demo snimke koje sam snimio kod Koleta iz Velikog prezira, pa smo nakon njihovog preslušavanja ustanovili da vredi napraviti bend. Tu su bili Boris Smoje (gitara, Beograd), Atila Prikler (bubanj, Sent

vaju), a naš studio i instrumenti izgledaju kao neki magacin na Abbey Roadu. Snimamo na osam kanala, štimanje magnetofona nam nikako ne ide, orgulje lepo svetle ali su van štima... ali za mene je ovo vrhunac. Uspemo da se namestimo i svaki vikend u studiju se dugo pamti.

HF: Koliko je uspešan album "So"?

Koliko ga je ljudi preuzelo, kupilo?

MG: Album je, sudeći po recenzijama, sjajno prošao. Više od 2.000 ljudi ga je preuzelo sa interneta, prodali smo sve vinil singlice i par stotina CD-ova. Ne znam šta to znači u komercijalnom smislu. Ne znam koliko nas puštaju, jer ne živim u Srbiji, ali imamo sjajnu publiku i meni je na koncertima lepo.

HF: U intervjuu na sajtu Popboks rekli ste da je album "So" rad u toku. Kako teče priprema sledeće verzije?

Andreja), Dule Šević i Greg Spenser (Budimpešta). Vrhunac u toj postavi je bio koncert u Bečeju sa Kenom iz Posiesa.

HF: Da li je ekipa i danas ista ili se nešto menjalo?

MG: Postava se promenila: tu su moji stari prijatelji Garwood Pickjon na bas gitari i Ljuba Rajić na električnom klaviru i hammondu. Oni su bili tajni začin da Rebel Star zvuči dovoljno vintidž da me natera da uopšte snimam.

HF: Kako nastaje vaša muzika? Da li vi vodite glavnu reč ili se međusobno dogovarate?

MG: Ja pišem muziku i tekstove. Uradim početne demo snimke i ekipa iz benda me onda nagradi e-mailovima koje zbog upotrebe oštrog jezika ne smemo da prikažemo u medijima. Nakon početnog šoka sve krene dobrim tokom i završi se snimanjem u mom podrumskom studiju u Sent Andreji. Uticaj benda je ogroman, oni slušaju više i bolju muziku od mene. Ja sam tu onaj što "nema pojma i ne treba mnogo da filozofira". Sada smo došli do pozicije da snimamo isključivo uživo (pevanje i poneke sitnice se nasnima-

MG: Upravo smo snimili tri nove pesme koje mogu da dopune "So". Želim da objavim kako materijal nastaje, ali me ljudi savetuju da se ploče ne prave tako. U januaru ćemo objaviti veći deo albuma "So" uživo iz našeg studija. Hteo sam da napravim i audiokast koncert preko interneta pravo iz studija, ali treba mi pomoć oko striminga.

HF: Radite li istovremeno i na pesmama za neko buduće izdanje, odnosno novi album?

MG: Da, sa jednim velikim "ali". Neću snimati novu ploču ako ne napredujem dalje, autorski i svirački. To nije teško jer me niko ne tera da radim po inerciji, nemam nostalgičnu publiku niti ambicioznog izdavača. Sve što treba da uradim je da budem bolji, da me moja nova muzika motiviše, pa će valjda da motiviše i druge.

HF: Imate li planove za nastupe u skorijoj budućnosti?

MG: Trebalo je da sviramo u novembru u Beogradu, ali nismo uspeli zbog bolesti. Sigurno ćemo svirati u februaru. Dotle ću sam svirati na par mesta, na akustičnoj gitari, a trebalo bi da počnem u Pančevu 27. decembra.

intervju vodio: Marko Herman

Na čemu slušate muziku? Da li i kakav hi-fi sistem imate?

MG: Koliko volim vintidž sprave u studiju, toliko želim moderno i jednostavno u kući. U porodici imamo četiri iPoda i Apple TV. Zakačio sam Yamahine HS 50 zvučnike na Apple TV, pa mogu da nabavljam muziku direktno preko TV-a, slušam (preko striminga) audioteku sa svih računara u kući, gledam filmove, Youtube, podkaste... Živeli nam Apple i Stiv. Imam i gramofon, zato što sam odlučio da nabavim svojih sto omiljenih albuma na vinilu. Problem je u tome što ne znam koji su to albumi, jer ne pravim spiskove i nemam nameru da počnem.

HF: Za distribuciju svog izdanja osnovali ste i etiketu Label Star, a izdanja nudite za besplatno preuzimanje preko interneta. Da li je to zato što muziku ne doživljavate kao biznis, ili ovde jednostavno ne može da se zaradi toliko da bi bilo isplativo raditi na tradicionalan način?

MG: Svoju muziku ne doživljavam kao biznis, niti imam planove da tu nešto promenim. Ne želim da moj bend svira besplatno, tako da koncerte naplaćujemo. Vreme i instrumenti su skupi, a na koncertima može da se zaradi ponešto, mada je to u našim prilikama retkost. Mislim da u Srbiji može da se živi od muzike, kada se baciš na više polja – snimanje, rad pri nekom studiju kao tonac, produkcija itd. Od isključivo autorskog rada u domenu muzike kojom se ja bavim sigurno ne može da se živi. Meni je uspelo nešto drugo u vezi sa poslom; ne verujem da je to posao iz snova, ali mi dozvoljava da se i dalje bavim muzikom i inspiriše me nekim ludim iskustvom koje stičem.

HF: Da li ste razmišljali o upotrebi Creative Commons licence za zaštitu dela, te upotrebi sajtova poput Jamendo (www.jamendo.com) za distribuciju?

MG: Album "So" je već registrovan pod Creative Commons licencom, a definitivno ćemo ga zakačiti i na Jamendo. I budući materijal će biti licenciran na isti način.

Koji instrumenti obogaćuju vaš životni prostor?

MG: Imam sedam gitara, nekoliko užasno starih klavijatura, orgulje i osmokanalni magnetofon (pored klasičnih digitalnih Protools gluposti). Imam i klasičnu studijsku opremu, i tu se trudim da zamenim sve mikrofone i instrumente kvalitetnim spravama iz sedamdesetih i starijim. Nedavno sam kupio 40 godina star AKG-ov mikrofon na kakvom je Lennon pevao na Abey Roadu. Našao sam ga za male pare od čoveka koji radi na mađarskom radiju, preko online aukcije. Nabavio sam i izuzetnu Hofner električnu gitaru staru više od 30 godina. Koristili su je u nekoj fabrici kod Novog Bečeja, u sindikalnom bendu. Obožavam kvalitetne instrumente koje nađeš bez nekog pravila, mislim da nikada više neću kupiti ništa sa police u radnjama osim žica.

HF: Koliku ulogu internet igra u popularizaciji onoga što radite?

MG: Internet je za nas osnova. Mi ne možemo ni pesme da uradimo ako ne razmenjujemo verzije online. Koristimo Myspace i planiramo da uskoro osvežimo stranu novim pesmama.

HF: Možete li nam reći nešto o planovima vezanim za druge autore na Label Star etiketi?

MG: Danijel Kovač, Eva Braun i Rebel Star za sada, a biće mi drago da se još neko pojavi. Uslov je da materijal bude dostupan kao besplatan download, da bend od nas ne traži pare i da nam se muzika dopadne.

IRSKI TRUBADUR

Rođen je u Belfastu 1945. godine kao

George Ivan Morrison, a na muziku su ga "navukli" otac, koji je skupljao džez i bluz ploče, i majka, koja je radila kao plesačica i pevačica. Sa jedanaest godina dobio je gitaru i ubrzo naučio prve akorde. Već tada je počeo da razvija muzičku karijeru - osniva bend Sputniks, koji je 1958. imao nekoliko nastupa, a ubrzo predvodi grupu Midnight

Special. Kada su ga u bendu kojem je hteo da se priključi odbili, jer su već imali gitaristu, nabavio je saksofon i nedeljama intenzivno vežbao. Kada je završio školu, radio je razne poslove (poput pranja prozora, o kojem je i pevao), ali je sve vreme i svirao u raznim bendovima. Neko vreme proveo je putujući Evropom sa grupom Monarchs, koja se 1963. raspala. Već sledeće godine Van je počeo da radi sa bendom The Gamblers, koji je uskoro promenio ime u Them.

Relativno brzo stekli su verne fanove, zahvaljujući hit pesmi "Baby Please Don't Go". Nju je na B strani pratila čuvena "Gloria", koju je do danas obradio ko god je stigao, uključujući Doorse i Patti Smith. Vrlo brzo nakon prva dva albuma,

Van Morrison je napustio Them, 1966. godine, frustriran čestim menjanjem članova benda i svađom sa menadžerima. Vratio se kući, čvrsto odlučivši da napusti muzički biznis.

Ipak, već sledeće godine producent Bert Berns ubedio je Morrisona da počne da snima sam. Kao prvi solo snimak nastala je pesma "Brown Eye Girl", koja je dostigla 10. mesto SAD topliste i najavila slabo prihvaćen album "Blowin' Your Mind", objavljen protiv Morrisonovih želja. Iste godine nastavio je snimanje u Njujorku, ali je Berns već u decembru umro i ti snimci nisu rezultirali novim albumom (mada su se

IZABRANA DISKOGRAFIJA:

1968 - "Astral Weeks"

1971 - "Tupelo Honey"

1974 - "Veedon Fleece"

1978 - "Wavelength"

1986 - "No Guru, No Method, No Teacher"

1988 - "Irish Heartbeat" (sa The Chieftans)

1989 - "Avalon Sunset"

1995 - "Days Like This"

1999 - "Back on Top"

2002 - "Down the Road"

2008 - "Keep It Simple"

pojavljivali na kasnijim kompilacijama najvećih hitova kao bonus materijal), a Morrison se opet vratio u Belfast. Ipak, izgleda da je boravak u Njujorku uticao na odluku da nastavi sa samostalnim radom.

Sledeća saradnja bila je sa Warner Brothersom, koji je otkupio njegov ugovor sa prethodnim izdavačem. Jedna od suludih klauzila novog sporazuma bila je i da za godinu dana mora da snimi 36 originalnih pesama. Van je to rešio snimivši za jedan dan 31 pesmu koju niko nije želeo da objavi, a potom se posvetio radu na novom albumu, koji je objavljen 1968. godine. "Astal Weeks" je bio zapažen zbog kompleksnih pesama koje kombinuju narodne teme i džez, a postigao je uspeh kod kritičara, ali ne i kod publike. No, već sledećim izdanjem "Moondance" 1970. godine Morrison je osvojio i publiku, tako da je album završio među 40 najprodavanijih te godine. U tom periodu njegove karijere snimao je optimistične pesme, uživao u braku sa Janet Planet i životu u Kaliforniji. Sledeće izdanje ("Tupelo Honey" iz 1971. godine) obeležio je singl "Wild Night", u kojem

Van Morrison je poznat kao jedan od najinovativnijih muzičara, koji je stvarao mešajući R&B, džez, bluz i keltski folk.

je opevao bračni život, a već 1972. godine osnovao je i Caledonia Soul Orchestra. Ipak, sve to je iznenada prekinuto naredne godine. Raspustio je orkestar, razveo se i vratio u Irsku. Na izdanju "Veedon Fleece", objavljenom 1974. godine, opisao je razloge za taj drastičan korak. Ubrzo nakon tog albuma, Morrison se povukao sa scene i sve do 1977. nije se pojavljivao. Vratio se izdanjem "A Period Of Transition", a nakon albuma "Wavelength" iz 1978. otišao je i na prvu turneju nakon pet godina.

Tokom osamdesetih objavio je niz albuma koji su bili vrlo slični. Skoro svi su bili ispunjeni spiritualnim temama i traženjem smisla, a jedino je "Irish Heartbeat" iz 1988. bio više u skladu sa tipično njegovim načinom upotrebe folk tema. Već devedesetih njegov stil postaje potpuno drugačiji. Nova izdanja su zvučala eklektično, a već prvo u ovom periodu, album "Enlightenment" iz 1990. godine, dobilo je odlične kritike. Naslovna numera sa ovog albuma je i jedna od njegovih najlepših pesama. I album "Hymns Of Silence" iz 1991. godine je privukao novu publiku i Morrisonovoj karijeri udahnuo dozu svežine. U poslednjoj deceniji prošlog veka Van Morrison je dobio i niz priznanja za svoj rad.

Godine 1993. uvršćen je u Rock n' Roll hol slavnih, a dve godine kasnije "Have I Told You Lately That I Love You?", u saradnji sa grupom The Chieftains, dobila je nagradu Grammy za najbolju pesmu. Već 1998. dobio je još jedan Grammy za saradnju sa Johnom Lee Hookerom na pesmi "Don't Look Back".

Kako su se devedesete bližile kraju, tako je objavljivao sve uspešnije albume, a izdanjima "Back On Top" iz 1999. i "Down The Road" iz 2002. vratio se na listu najprodavanijih albuma. Ova izdanja stigla su na 11, odnosno 6. mesto liste u Velikoj Britaniji.

Kombinujući teme spiritualnosti i samootkrivanja, kao i muzičke elemente bluza, roka, džeza i narodne muzike, neumorno je nastavio rad na novim izdanjima, a spisak (zasad) završava izdanje iz proleća 2008. godine "Keep It Simple". Njegovim naslovom on skoro u potpunosti objašnjava i svoju karijeru. Posvećuje se muzici na način koji se njemu čini ispravnim, ne podleže komercijalnim trendovima i ostajući svoj postiže zapažene uspehe. Svojom karijerom je zadužio mnoge, a deo njih mu se odužio na dve kompilacije posvećene njemu. Na izdanjima "No Prima Donna" iz 1994. i "Vanthology" iz 2003. godine njegove pesme su izveli i Sinead O'Connor, Liam Neeson, Elvis Costello i Lisa Stansfield.

Njegov uticaj na savremenu muzičku scenu je neosporan. Uticao je na mnoge (U2, Jim Morrison, Rod Steward...) i mnogi su obrađivali njegove pesme (Jimi Hendrix, Jeff Buckley, Patti Smith...). I pored duge karijere, koja je mogla zapasti u monotoniju, Morrison je uspeo da zadrži svežinu u svom izrazu i da svakim sledećim izdanjem privuče pažnju publike i kritike. Ne dopušta da bude upoređen sa drugim autorima i nemoguće je predvideti šta će sledeće učiniti.

FALL OUT BOY"FOLIE A DEUX" (Mercury)

MOSTLY OTHER PEOPLE DO THE KILLING - "THIS IS OUR MOOSIC" (Hot Cup)

Muzičku trupu Kasai Allstars čini 25 izvođača iz 5 bendova koji pripadaju različitim etničkim grupama koje žive u oblasti Kasai. Raznovrsnost muzike koja nastaje u Kongu dovoljna je da izdanje koje naprave lokalni muzičari oboji specifičnim koloritom. Kada se pomeša pet različitih muzičkih stilova i pet različitih jezika, dobija se neverovatna nova muzika. A kada nju obogati suptilan upliv elektronike i savremenih instrumenata, rezultat je neponovljiv. Treće izdanje napravljeno s ciljem obnavljanja plemenske muzičke tradicije, koju su misionari skoro uništili, pušta ovu gotovo zaboravljenu muziku da slobodno kreira sasvim novi zvučni spektar. Niz hipnotički repetitivnih tema, višeglasno pevanje, kompleksne melodije s mešavinom ritmova... Ovo izdanje se ne može opisati, morate ga doživeti.

Grupa Fall Out Boy je u žižu javnosti dospela 2005. godine, svojim trećim albumom "From Under A Cork Tree". Taj mainstream uspeh je publiku podelio. Nekima se Fall Out Boy jednostavno sviđaju, dok drugi skoro bez razmišljanja kritikuju sve što oni urade. Reakcija benda na takve kritike došla je kroz prvi singl s novog albuma, pesmu "I Don't Care". Ipak, ako se pažnja posveti onome što članovi grupe stvaraju, jasno je da se radi o odličnom rok bendu. Njihova muzika nastaje u sudaru panka, popa i alternativnog izraza, a za svako sledeće izdanje proširuju izbor muzičkih elemenata. Tako koriste i sintisajzere, gudače, klavir i druge instrumente koji nisu tipični za pravac kojem pripadaju. "Folie A Deux" je znatno zrelije izdanje od njihovih ranijih radova, bez pesme koja se na prvo slušanje nameće kao instant hit. Ali, ako albumu posvetite malo više pažnje, "vrtećete ga ukrug" jer drugačije i nećete moći.

Omot novog albuma grupe Mostly Other People Do The Killing očigledna je "pozajmica" izdanja Ornette Coleman kvarteta "This Is Our Music" is 1960. godine. Čak je i naziv očigledan, jedino je pitanje što nisu sačekali još dve godine da i godina izdanja bude što sličnija... Kao i ranija izdanja grupe, "This Is Our Moosic" je puno virtuoznih izvođenja, izvanrednih ideja i bogatih tema koje pokazuju da kvartet odlično poznaje muzičku istoriju, kao i da ume da se izmotava i šali s njom. Teme koje grupa izvodi kao da u letu nastaju na demokratski način; nijedan instrument ne domira sve vreme već se smenjuju na neobičan i uglavnom logičan način. Slušanje ovog izdanja je zabavno i inspirišuće, i može samo navesti na žaljenje što kvartet niste otkrili ranije. "This Is Our Moosic" garantuje sate uživanja i redovno vraćanje ovom remek-delu i jednom od najboljih izdanja prošle godine.

ISOBEL CAMPBELL & MARK LANEGAN"SUNDAY AT DEVIL DIRT"

(V2 Records)

Drugi album nastao kroz saradnju Marka Lanegana (bivši pevač grupe Screeming Trees) i Isobel Campbell (nekadašnja članica Belle & Sebastian) pokušava da produži trenutak pažnje koju su njih dvoje privukli prvim zajedničkim izdanjem. Nažalost, pažnju je najviše privuklo to što su oni neobična kombinacija, a ne sama muzika. Zato novi album mora da bude u žiži javnosti zbog svog sadržaja, a ne zbog onih koji su ga snimili. "Sunday At Devil Dirt" u određenoj meri i uspeva u tome, a zasluge odlaze Laneganu. Njegov dubok, delimično promukao glas podseća i na Toma Waitsa i na Leonarda Cohena, i to je ono što ostavlja utisak dok se pesme sa albuma nižu. Isobel Campbell pruža odličnu podršku, ali se ne snalazi najbolje u pesmama koje njen glas vodi. Ipak, njihova kombinacija, iako neće izroditi planetarne hitove, i dalje deluje neodoljivo.

KASAI ALLSTARS - "IN THE 7TH MOON, THE CHIEF TURNED INTO A SWIMMING FISH AND ATE THE HEAD OF HIS ENEMY BY MAGIC" (Cramworld/Crammed)

LADYHAWKE"LADYHAWKE" (Island)

THE KILLERS"DAY & AGE" (Vertigo)

Ladyhawke na muzičku scenu donosi nešto osobeno. Ali, iako bismo očekivali da odrastanje na Novom Zelandu doda nešto od lokalnih uticaja, izgleda da ju je ono više otvorilo za uticaje iz Velike Britanije i SAD podjednako. Njen debi album na momente deluje kao sveže "ostrvsko" delo, a povremeno kao nešto što dolazi sa druge strane Atlantika. A radi se o odličnom pop izdanju, čije će mnoge numere odmah odjuriti u klubove. Snažni ritmovi, nalik na novotalasni zvuk, uglavnom odsvirani elektronski, tek povremeno uz prepoznatljive gitare. Značajna upotreba sintisajzera, uz hiponotički vokal. Rezultat je album tokom čijeg slušanja ćete zanemariti reči (iako ćete ih odlično čuti) i poželeti da ste u prostoru sa puno ljudi koji u Ladyhawke zvucima uživaju kao jedan.

Nakon fantastičnog uspeha albuma "Hot Fuss" (zahvaljujući hitu "Mr. Brightside"), The Killers su uzeli preveliki zalogaj želeći da naprave "najbolji album od osamdesetih godina". Rezultat je bio "Sam's Town", koji je bio dobar, ali i iscrpljen ambicijom. Zato je "Day & Age", iako nije očišćen od ambicija, znatno opušteniji. Skoro svaka od pesama je savršena i bila bi fenomenalan hit za mnoge bendove, ali kod Killersa zanimljiva fank numera "Joy Ride" stoji uz hit "Human" i nije mu ni do kolena. Kako pesme odmiču, teško je naći slab momenat. Možda najveća mana jeste povremeno prevelika stilska različitost između pesama, ali i to više pokazuje svestranost benda, jer ni u jednoj od tema oni nisu loši. Uvek su dobri, a povremeno skoro neočekivano odlični.

GRACE JONES"HURRICANE"

(Wall Of Sound)

Nakon skoro 20 godina Grace Jones se vraća na muzičku scenu i već prvim stihovima "This is my voice, my weapon of choice" direktno objašnjava kako doživljava ono što radi. Na albumu "Hurricane"

Grace je učestvovala u pisanju svih pesama, što znači da ovom prilikom neće na spektakularan način obraditi neku od poznatih pesama drugih muzičara. Neke od numera su nastajale i čitavu deceniju (naravno, ne neprestanog rada), a na kraju su osvežene saradnjom sa više poznatih muzičara (Tricky, Brian Eno...). Rezultat je kombinacija zvukova i ritmova koji podržavaju Grace u njenom uraganski brzom vraćanju na scenu, koja joj nikada nije ni dopustila da zaista ode.

HANYES U ČETIRI SLIKE

Todd Haynes je jedan od onih filmskih autora koji pažljivo biraju teme kojima će se baviti. Iako je tokom više od dve decenije karijere svakako bio u prilici da se prepusti snažnoj holivudskoj struji, odlučio je da radi samo ono iza čega može čvrsto da stoji i - nije pogrešio.

KRATKI METAR

Svoje prve filmske korake Haynes je posvetio kratkom metru. Najpre je snimio film posvećen Rembou "Assassins". Iako s tehničke i estetske strane amatersko delo, ovaj kratki film pokazao je njegovo samopouzdanje u biranju načina na koji će ispričati priču u kojoj Rembo i Verlen kao da isisavaju život i umetnost jedan iz drugoga.

I njegovo sledeće ostvarenje bavi se životom umetnika, konkretno Karen Carpenter i odno- snom njenog javnog i privatnog života. Iako ideja da sve likove u filmu "Superstar" ožive Barbie lutke može da izgleda kao sprdnja, priča je ozbiljna i očigledno je "pogodila u živac", jer je porodica pokojne muzičarke izdejstvovala da bude zabranjen.

Njegov poslednji kratkometražni film "Dottie Gets Spanked" snimio je posle dugometražnog debija "Poison". Ovim ostvarenjem on nastavlja da istražuje kontraste, ovom priliko razdvoje- nost impulsa karakterističnih za dete i odraslo biće, a koji se tiču nastanka seksualnih i emotiv- nih izbora u životu.

ON NIJE TU

IZABRANA FILMOGRAFIJA:

2007 - "I'm Not There"

2002 - "Far from Heaven"

1998 - "Velvet Goldmine"

1995 - "Safe"

1993 - "Dottie Gets Spanked"

1991 - "Goo"

1991 - "Poison"

1987 - "Superstar: The Karen Carpenter Story"

1985 - "Assassins: A Film Concerning Rimbaud"

KVIR FILMOVI

Haynesov prvi dugometražni film jedan je od začetnika pokreta New Queer Cinema, koji čine filmovi snimani krajem 20. veka koji na drugačiji način govore o kvir temama i u kojima gej osobe postaju likovi koji nose priču. "Poison" čine tri priče inspirisane delima Žana Ženea ("Miracle Of The Rose", "Our Lady Of The Flowers" i "Thief's Journal") koje su izukrštane i kao da se međusobno komentarišu. Segment "Hero" bavi se dečakom koji ubija oca koji ga zlostavlja, "Horror" je lakrdija na račun horora iz pedesetih godina, a bavi se ludim naučnikom koji izoluje seksualni nagon, dok se treći segment "Homo" bavi erotskom vezom dvojice dečaka u popravnom domu i kasnije, kao odraslih zatvorenika.

Jedini njegov film koji je bio u konkurenciji za Oskara "Far From Heaven" takođe pokazuje kako se Haynes na specifičan način bavi kvir temama. Film smešten u pedesete godine opisuje naizgled idiličan brak Cathy i Franka, sve dok se ne otkrije da on gaji sklonost ka istom polu, što nju podstakne da utehu nađe u zagrljaju crnog čoveka. Osim bavljenja homoseksualnošću, on se ovde dotiče i američke tabu teme međurasnih intimnih veza.

Verovatno najčuveniji Haynesov film je "Velvet Goldmine", u kojem se on bavi glam-rok scenom i u isti krevet smešta Christiana Balea i Ewana McGregora. Istovremeno, on se ovim filmom vraća svojoj želji da prikazuje zvezde, posebno one sa muzičke scene. Iako se "Velvet Goldmine" ne bavi nijednim konkretnim muzičarem, njegov junak Brian Slade predstavlja kombinaciju Davida Bowieja, Jobriartha, Marca Bolana i drugih zvezda glam scene.

KRATAK PREDAH

Haynesovo poslednje ostvarenje je opet delimično udaljavanje od tema vezanih za seksualnost (onoliko koliko se priča o bilo kojoj rok zvezdi može od nje odvojiti) i slikanje velike muzičke zvezde 20. veka. "I'm Not There" je neobična biografska priča o Bobu Dylanu, u kojoj ga u različitim fazama njegove karijere predstavlja šestoro glumaca, i to na takav način da u ovoj priči o Dylanu možda Dylana i nema, ali je zato njegova poetika oživljena na najautentičniji način.

Haynes se kroz svoja kratkometražna i dugometražna ostvarenja dokazao kao autor upečatljivog izraza koji svakom delu pristupa s ljubavlju i željom da ispriča priču kako najbolje ume, a da istovremeno i predstavi teme sa kojima se gledaoci, iako se sa njima često sreću, retko suočavaju.

Haynesov drugi dugometražni film "Safe" na prvi pogled predstavlja neuobičajen segment njegove karijere. Priča o ženi koja pati od oset- ljivosti na različite hemikalije (samo na mleko ne reaguje burno), iako možda deluje kao samo priča o jednoj bolesnoj osobi, u stvari je još jedna priča o individui koja ne može da se uklopi u svoje okruženje. Istovremeno, to je i priča o običnoj domaćici, poput one koju je kasnije prikazao u filmu "Far From Heaven".

Bojana Herman-Nedeljković

"BURN AFTER READING"

Režija: Ethan i Joel Coen (2008)

Žanr: krimi komedija

Uloge: George Clooney, Frances McDormand, John Malkovich, Tilda Swinton, Brad Pitt...

Trajanje: 96 min

Sound Mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

Sredovečni operativac CIA Osbourne Cox (John Malkovich) gubi posao zbog problema sa pićem, pa iz protesta odluči da napiše memoare nafilovane detaljima koji nisu za svačije oči. Ruže mu ne cvetaju ni u braku: žena (Tilda Swinton) planira da ga ostavi zbog zavodnika Harryja (George Clooney). Spremajući zaleđe za razvod, ona po savetu svog advokata kopira na disk podatke sa Osbournovog računara, između ostalog i poverljive memoarske beleške. A disk će, naravno, advokatova sekretarica izgubiti u fitnes centru, gde pada u ruke Lindi (Frances McDormand) i njenom kolegi Chadu (Brad Pitt). Priglupi koliko i naivni, Linda i Chad misle da je to njihova zlatna prilika, pa se ozbiljno uživljavaju u uloge ucenjivača. Ali, kada im prvobitni plan propadne, oni će, po modelu naučenom iz hladnoratovskih špijunskih filmova, "vruću robu" ponuditi Rusima. Nastaje neverovatna zbrka, koju možda najbolje opisuje rečenica koju u jednoj sceni čelnik CIA kaže svom podređenom: "Javi mi kad sve bude imalo smisla!" Špijunaža, preljuba, ucene, ubistva, kombinacija kvazipolitičkog trilera i seks farse, sjajni glumci koji briljiraju u koži looney tunes likova, sve začinjeno prepoznatljivim crnim humorom koji naginje satiri i paranoičnom mizikom Cartera Burwella... Sve u svemu, još jedan sjajan film braće Coen na tragu njihovih najboljih crnohumornih ostvarenja.

"CONTROL"

Režija: Anton Corbijn (2007)

Žanr: biografska drama

Uloge: Sam Riley, Samantha Morton, Alexandra Maria Lara, Joe Anderson, James Anthony Pearson...

Trajanje: 122 min

Sound Mix: Dolby Digital

Život i smrt Iana Curtisa, pevača legendarnog postpank benda Joy Division, ne prestaje da inspiriše muzičke i filmske stvaraoce. Tako ni Anton Corbijn, čuveni rok fotograf i reditelj video-spotova za mnoge poznate grupe, nije ostao imun na posebnu energiju koju priča o Curtisu ima. Njegov dugometražni debi "Control" snimljen je po ispovednom romanu Curtisove udovice Debore i prati njegov život od 1973. godine, kada je napunio 17, do smrti 1980. godine. Više intimna drama nego klasičan muzičko-biografski film, "Control" se fokusira na Curtisovu rastrzanost između dve žene i razvoj bolesti, zbog koje je postajao sve depresivniji i na kraju izvršio samoubistvo. Snimljen u potpunosti u crno-beloj tehnici, poput jedne od poslednjih fotografija grupe Joy Division, koju je upravo Corbijn napravio, "Control" će vas naterati da osetite atmosferu koju je Curtis opisivao kroz rad u grupi Joy Division, na čijem je čelu bio svega tri godine (od 1977. do smrti). Naravno, muzičku podlogu čine pesme koje je Curtis napisao: "Love Will Tear Us Apart", "Atmosphere" i "She's Lost Control", po kojoj je film i dobio ime. Osim muzike "mančesterskih mračnjaka", retko se čuju drugi pozadinski zvuci, što u spoju sa strogim vizuelnim izrazom naglašava minimalistički stil koji su Joy Division gajili, a koji intenzivira percepciju priče o jednom tragičnom životu.

"FILTH AND WISDOM"

Režija: Madonna (2008)

Žanr: drama / komedija

Uloge: Eugene Hutz, Richard E. Grant, Vicky McClure, Holly Weston, Clare Wilkie...

Trajanje: 81 min

Sound Mix: Dolby Digital

Madonnina fascinacija sedmom umetnošću nikako da splasne. Godinama je pokušavala da se dokaže kao glumica i nije uspevala. Sada je rešila da pređe sa druge strane kamere. "Filth and Wisdom" je njen rediteljski debi, snimljen po priči inspirisanoj sopstvenim iskustvima. Radnja je smeštena u London, gde imigrant iz Ukrajine (igra ga neodoljivi Eugene Hutz, pevač grupe Gogol Bordello, koja se u filmu pojavljuje u kompletnom sastavu) svoju muzičku karijeru finansira radeći kao transvestit domina. On živi sa dve cimerke: balerinom Holly, koja radi i kao striptizeta, i apotekarkom Juliette, koja sanja da pomaže gladnoj deci u Africi. Ovaj zaplet je dovoljan da se shvati kompleksnost i zbrkanost priče s kojom se Madonna uhvatila u koštac. Film, premijerno prikazan na Berlinalu, od kritike dočekan na nož, možda i zlobno, predstavlja neverovatno iskustvo koje morate doživeti, bez obzira na lične stavove o autorki. Njena fasninacija Hutzom (i grupom Gogol Bordello), iako možda kratkog daha, nije besmislena jer se radi o živopisnoj osobi koja i na sceni i na (malom i velikom) ekranu prosto gospodari prizorom. Hutz je imao i tu slobodu da dopiše dijaloge za svoj lik, što samo po sebi garantuje dobru zabavu. (Setite se njegove uloge u filmu "Everything Is Illuminated".) Madonnino romantično-komično delo zato spada u obavezno štivo za sate dokolice.

Bojana Herman-Nedeljković

"HOW TO LOSE FRIENDS & ALIENATE PEOPLE"

Režija: Robert B. Weide (2008)

Žanr: komedija

Uloge: Simon Pegg, Megan Fox, Jeff Bridges, Kirsten Dunst, Gillian Anderson...

Trajanje: 110 min

Sound Mix: DTS / Dolby Digital

KSidney Young (Simon Pegg) je urednik kultnog ali ne baš perspektivnog londonskog časopisa Post-Modern Review, u kojem se on oštro obračunava sa svim što ne podnosi u svetu šou-biznisa. Iako se na prvi pogled čini da Sidney prezire svet filmskih zvezda, on istovremeno potajno priželjkuje njihovu slavu i povlašćen status. I kada dobije poziv da radi za najkomercijalniji američki časopis, on prihvata izazov bez dvoumljenja, doduše pod izgovorom da će upravo on pretvoriti Sharps u "pravi filmski časopis". Surovo suočavanje sa stvarnošću početnika u velikoj njujorškoj redakciji, u industriji zabave gde važe potpuno druga pravila u odnosu na lagodnu poziciju kritikovanja svega, dramatično menja Sidneyja. Na tom putu on prolazi kroz veliki broj urnebesnih situacija, koje na najbolji način može da dočara samo Simon Pegg, verovatno jedan od najboljih komičara današnjice. "How To Lose Friends And Alienate People" je nastao po motivima memoara Tobyja Younga, londonskog novinara koji se preselio u Njujork da bi radio u Vanity Fairu i posao napustio nakon samo par godina. Za odgovor na pitanje da li je i na koji način junak filma napustio Njujork, moraćete da odgledate ovu komediju, koja na vrlo zabavan način opisuje pravila koja upravljaju svetom šou-biz novinarstva. Naravno, ako ste spremni da razbijete sopstvene naivne iluzije o novinarstvu.

"SHINE A LIGHT"

Režija: Martin Scorsese (2008)

Žanr: muzički dokumentarac

Pojavljuju se: Mick Jagger, Keith Richards, Charlie Watts, Ron Wood, Christina Aguilera

Trajanje: 122 min

Sound Mix: Dolby Digital / SDDS / DTS / Sonics-DDP (IMAX version)

Martin Scorcese je pauzu u snimanju igranih filmova iskoristio da napravi dokumentarac o jednoj od najvećih rok grupa svih vremena - The Rolling Stonesima. "Shine A Light" je snimljen tokom dva koncerta koje je čuveni bend održao u njujorškom Beacon teatru u jesen 2006. godine. Iako je engleski bend tokom svoje višedecenijske karijere izdao osam živih albuma, ovaj audio-video zapis predstavlja svojevrsni vrhunac. Koncerti iskorišćeni za ovaj dokumentarac održani su tokom "A Bigger Bang" turneje, koja je trajala pune dve godine. Nastupi tokom ove dve večeri nisu se mnogo razlikovali, ali su ih specifičnim tonovima obojila gostovanja drugih zvezda. Tako su na filmskoj traci zabeleženi i Jack White (iz The White Stripesa), legendarni bluz muzičar Buddy Guy, a iznenađenje je gostovanje Christine Aguilere. Sadržaj filma čine i polufikcijski i dokumentarni zapisi koji popunjavaju pauze između pesama, a poseban šmek celom ugođaju daju članovi publike, u kojoj sede bivši predsednici SAD i Poljske, Bill Clinton i Aleksandar Kvašnjevski. "Shine A Light" je još jedan prikaz da su The Rolling Stones institucija - iako u poznim godinama i sa svakim akordom sve bliži kraju karijere, oni i dalje "praše" i drže atmosferu tokom par sati živog nastupa, a oskarovac Scorsese na svoj gotovo rutinski način daje veličanstveni slikovni testament te atmosfere.

Američka kompanija Ayre Acoustics svoju potragu za savršenim zvukom započinje pre petnaestak godina. Iako je devedesete obeležio uspon digitalnih medija, čini se da ova kompanija ima više uspeha u kreiranju komponenti koje se oslanjaju na klasičan dizajn. Aktuelna ponuda broji desetak uređaja, u rasponu od naponskog filtera, preko različitih tipova pojačala, do jednog CD plejera. Vrlo je zanimljivo da DVD plejera više nema u ponudi, jer je proizvodnja istih prekinuta. Ono po čemu Ayre komponente možete razlikovati u moru konkurentskih proizvoda je veoma napredan sistem monokok šasije, gde se veći deo kućišta izrađuje iz jednog komada aluminijuma, koji ujedno služi i kao nosač za unutrašnje komponente i kao rashladni sistem. Sajt, iako poštuje osnovne informativne norme, sadrži malo fotografija, što je neoprostivo kada se uzmu u obzir specifičnost izrade uređaja i potencijalno interesovanje posetilaca koje bi odatle moglo da proistekne.

Ponekad veće ne mora obavezno da znači i bolje - ovim su se svakako vodili dizajneri sajta kompanije Exposure. Kompletan sadržaj stranica na sajtu je smešten na manje od 800 piksela širine, i to bez škrtarenja na fotografijama. Komponente su korektno predstavljene, ponegde sa malo slabijom specifikacijom, a ponegde sa manjkom PDF dokumenata. No, ukupan utisak je vrlo dobar - taman kad vam nešto nedostaje, pronađete PDF katalog aktuelnih proizvoda ili test iz nekog renomiranog magazina, pa se utisak popravi. Najveća zamerka može se uputiti pomalo konfuznoj navigaciji i organizaciji, ali to je gotovo već postao zaštitni znak kompanija iz sedamdesetih godina. Naklonjenost sopstvenom stilu je, barem u svetu audiofila, pozitivna osobina i može samo pomoći da se posetioci sajta dodatno zainteresuju da neku od Exposure komponenti poslušaju i uživo u prodajnim salonima u Velikoj Britaniji i širom sveta.

www.oppodigital.com

Spoj kvaliteta i dobro odmerene cene na tržištu audio i video opreme retko prođe neprimećeno. Oppo Digital je kalifornijska kompanija osnovana pre samo četiri godine ali sa već zapaženim uspehom kod kupaca. Prvi predstavljeni model, Oppo OPDV971H, deluje kao sasvim običan DVD plejer, međutim, ono što je u velikoj meri doprinelo njegovoj popularnosti jeste mogućnost upscalinga video-signala na 720p i 1080i rezolucije. Dok su Sony i Toshiba forsirali sledeću generaciju uređaja visoke definicije i visoke cene, mali proizvođači okrenuli su se brojnim vlasnicima DVD izdanja. Iako je danas situacija potpuno drugačija, sa samo jednim HD formatom koji je preostao, uživanje u Blu-ray naslovima je popriličan izdatak. Zato ne treba da čudi što se aktuelna ponuda kompanije još uvek bazira na upscaling DVD plejerima, za koje se slobodno može reći da svojim karakteristikama predstavljaju sam vrh ponude, a cene su i dalje prihvatljive za veliki broj kupaca, čak i na našem tržištu. www.spendoraudio.com

Kompaniju Spendor osnovali su Spencer i Dorothy Hughes šezdesetih godina prošlog veka. Iskustvo stečeno u inženjerskom odeljenju BBC-ja pretočeno je u BC1 studio-monitor, zvučnu kutiju koja je proslavila kompaniju. Razvoj modela tokom narednih trideset godina uglavnom se oslanjao na dizajnu BC1, čije naslednike i danas možemo videti u Classic R seriji. Pored nje, tu je i vrlo raznolika S serija, koja pokriva raspon od dvosistemskih bookshelf do stojećih trosistemskih zvučnih kutija. Svi modeli su na sajtu vrlo dobro predstavljeni, kroz detaljnu specifikaciju, uzorke finiš materijala, PDF uputstva i brošure. U Reviews sekciji možete pročitati kako se koji model pokazao na testovima renomiranih hi-fi magazina. Od ostalih zanimljivih podataka treba izdvojiti prelazak kompanije u ruke osnivača brenda Audiolab Philipa Swifta početkom 2001. godine, kao i postojanje distributera Spendor zvučnih kutija u Srbiji.

Pre više godina mnogi su prognozirali propast štampanih izdanja pred ekspanzijom internet publikacija. Iako je zastupljenost papirnih izdanja još uvek velika, nedavna vest da PC Magazine, posle 27 godina štampanja, prelazi na publikovanje putem interneta ukazuje na to da će predskazanje možda uskoro postati stvarnost. Tone Audio od samog početka egzistira kao internet publikacija; pored magazina u PDF formatu, na sajtu možete pronaći vesti, blog i forum. Fascinira količina i raznolikost informacija u svakoj od sekcija sajta, kao i način organizacije celina. Stranice su dizajnerski vrlo slobodne, sa mnogo grafike i jasno uočljivih naslova. PDF magazin se u velikoj meri udaljava od ustaljenog formata i izgleda papirnih izdanja: stranica je praktično kvadratnog oblika, sa obiljem vrhunskih fotografija i umerenom količinom teksta. Teme nisu strogo vezane za audio i video svet, pa se ovaj e-žurnal može preporučiti širem krugu čitalaca.

www.vincent-tac.de

Pomalo je nejasno zašto je Sintron-Audio postavio jedan domen za dva sajta koji treba da predstave dve ćerke-kompanije: Vincent sa jedne i T.A.C. (Tube Amp Company) sa druge strane. Iako bi ovakav koncept mogao biti dobro realizovan povlačenjem paralele između proizvoda zasnovanih na vakuumskim cevima, nedovršenost i sitni propusti ostavljaju utisak ishitrene i loše odluke. Uprkos tome što T.A.C. ne odstupa od gradnje klasičnih pojačala snage, modernije organizovanje informacija o njima nije na odmet. Sadržaju Vincent sajta se može zameriti samo manjak inače odličnih fotografija, kao i nedostatak PDF brošura, na koje smo navikli. Ponuda Vincent obuhvata sve komponente hi-fi sistema, izvedene na različite načine, ali uz očuvanje klasičnog pristupa gradnji, sve do upotrebe lampi u CD plejerima. Posebna pažnja posvećena je dodatnoj opremi, u vidu kvalitetnih kablova i moderno dizajniranih hi-fi polica.

PREGLED TRŽIŠTA JANUAR 2009

AV risiveri

AV procesori

Višekanalna pojačala

DVD plejeri

CD plejeri

Tjuneri

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Integrisana stereo pojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Kablovi za zvučnike

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Kompleti zvučnika

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

apotpuno ažuriran 4Audio cenovnik

aubačen Audiolab i novi keF

aažuriran Onkyo

aubačen Dynaudio excite, sapphire

aubačen neat Acoustics

aubačeni Audience i Oyaide

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike.

Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

DVD plejeri

Višekanalna pojačala

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

Tjuneri

Integrisana stereo pojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno

Koaksijalni kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

HDMI kablovi

Mikro sistemi

Neko pojačalo klase A

Autor: Alen87

Datum: 10 Dec 2008 23:56

Da li mi možete reći gde ima i da li ima da se kupe pojačala klase A i koji biste mi model preporučili za neku pristojnu cenu? Od koje do koje snage se kreću i koja je najniža cena za koju se mogu nabaviti ovakva vrsta pojačala? *****

Autor: Zen Mod

Datum: 11 Dec 2008 00:14

Novo ili polovno?

Ono što se kao A klasa maltene redovno provlači je Musical Fidelity A1... po oglasima od 220-250 , bar za moje znanje. *****

Autor: impuls

Datum: 11 Dec 2008 00:26

Nisi naveo koliko para bi da potrošiš a to je bitna stvar. Ako možeš da se istreseš za Electrocompanieta onda imaš velik izbor. Pa čak i Krell može da prođe pod isti cenovni rang. Musical Fidelity ti je najjeftinije što možeš da kupiš a da bude u A klasi. Između ove dve krajnosti ti ostaje samo da praviš sam, pa ako te to interesuje isprati temu Babelfish i temu Aleph 5 na forumu.

Slušalice

Centralni zvučnici

Subwooferi

Efekt zvučnici

Kompleti zvučnika

Cene se odnose na ceo komplet zvučnika

PREGLED TRŽIŠTA // Januar 2009

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Stalci za zvučnike

Indeks oglašivača