Hi-Files #28

ZELENI AUDIOFILI

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, u svim segmentima društva sve više se priča o uštedi energije, a nestašica gasa i veliko zagađenje vazduha tu su da nas ponovo podsete na problem. Ali, kako uvek treba pogledati prvo u svoje dvorište, hajde da vidimo kako audiofili mogu da utiču na ovaj svetski fenomen. Sećate li se vremena kada su hi-fi uređaji bili uključeni 24 sata, 7 dana u nedelji? Naime, opšte je poznato da audio-uređaji najbolje rade kada su dobro zagrejani, što se naročito odnosilo na lampaška pojačala. I mnogi su i mislili: „Pa kada je tako, zašto ih uopšte i isključivati?“ Odgovor je, zapravo, veoma jednostavan: zato što je to potpuno nepotrebno rasipanje energije.

Naravno, vremena se menjaju, pa tako CD plejerima i tjunerima nije neophodan period „zagrevanja“, a ti uređaji i inače troše oko 5-30 vati, što je gotovo zanemarljivo. Pojačala koja rade u klasi A imaju nisku efikasnost, što znači da većinu električne energije pretvaraju u toplotu. Istina je da legendardni snagaš Pass Aleph 5 može lepo dogrejati vašu sobu, ali je očigledno da će novu eru u audio-industriji obeležiti pojačala visoke efikasnosti koja rade u klasi D. Vest koja je preplavila i domaće dnevne novine odnosila se na veliku potrošnju plazma ekrana, zbog koje se ova tehnologija polako napušta. Ako se pitate kako vi možete da postanete „zeleni audiofil“, odgovor je jednostavan: za početak kupite pojačalo u klasi D, zvučnike velike efikasnosti i LCD televizor.

U novom broju Hi-Filesa donosimo vam veliki test bookshelf zvučnika srednje klase (600-1.200 evra) i mnogo zanimljivih novih i modernih uređaja, kao što su Naim HDX i Philips NP2900, a za korisnike koji su ograničeni budžetom predstavljamo zaista sjajne proizvode kompanija Pro-Ject, Audiolab i Yamaha.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Hi - Files

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Art direktor Ivan ĆOsIĆ

Lektura i korektura Tanja MARkOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, nemanja sTupAR, Viktor kOsTIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, nikola sTOjAnOVIĆ

Fotografije Dragan TRIFunOVIĆ

Adresa

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/88 66 486

Osnivač i izdavač

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/88 66 486

Web adresa www.hi-files.com

wap.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija Altanova Tel: 011/105 605

Distribucija Global press

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

subotom i nedeljom ne radimo

CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd

681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980

sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Od maja 2008. godine, magazin Hi-Files je postao član prestižne asocijacije EISA. Sa još 50 časopisa iz Evrope, European Imaging and Sound Association dodeljuje godišnje EISA nagrade za najbolje proizvode. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. | www.eisa.eu

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za

Hi-Files:

Magazin koji prati dešavanja na svetskoj i domaćoj audio/video sceni. Okuplja tim stručnih poznavalaca Hi-Fi opreme i kućnog bioskopa, čiji rad na časopisu ima za cilj edukaciju i informisanje ljubitelja dobrog zvuka i slike.

Hi-Files Show:

Događaj koji okuplja domaće distributere i proizvođače hi-end opreme, u cilju prezentovanja najnovijih i najnaprednijih audio/video sistema domaćoj publici.

Ova izložba će pružiti uslove da izlagači, u dva dana, prezentuju opremu koja se ne može svakodnevno čuti i videti.

Vreme:

Prolećni Hi-Files show otvara svoja vrata posetiocima od 12-19h u subotu i nedelju 04 i 05. aprila 2009.

Mesto:

Prolećni Hi-Files show će i ovog puta svoje goste i izlagače dočekati u hotelu Holiday Inn, Španskih boraca 74, Novi Beograd (dijagonalno od Super Vera)

Cena:

Ulaznice se prodaju na licu mesta po ceni od 200 dinara po danu. Ulaz je besplatan za mlađe od 16 godina i pripadnice lepšeg pola.

Izlagači:

Prethodni Hi-Files show je okupio najbolje predstavnike distributera i domaćih proizvođača. Ovog puta očekujemo veliki broj premijera a listu izlagača možete pronaći na našoj web prezentaciji.

Subwoofer iz Gallo Acoustica

Novi subwoofer Gallo Acoustica pod oznakom TR-3 nadmašuje svog prethodnika TR-2 korišćenjem kalibrisanog pojačivača i membranom izrađenom od aluminijuma. Model TR-3, takođe, ima ugrađen ekvilajzer koji omogućava podešavanje u opsegu do 6 decibela sa deklarisanom snagom od 300 vati. Cilindrično metalno kućište prati Gallo sferičnu tehnologiju i pruža moćan bas u spektru od 22 do 180 herca. Model TR-3 po ceni od oko 765 evra ima podesivi low-pass filter od 50 do 180 herca, kao i fiksni hi-pass filter na 80 herca.

Dali Lektor

Dali Loudspeaker je izbacio novu seriju u sklopu već impresivne game Lektor zvučnika. Nova serija je veoma jak konkurent u srednjem segmentu prodaje. Novu Lektor gamu čini sedam modela: tri bookshelf zvučnika - Lektor 1, 2 i 3, dva podnostojeća - Lektor 6 i 8, subwoofer i kombinovani centralni zvučnik za višekanalni setup. Visokotonci korišćeni u celoj seriji zasnovani su na nagrađivanoj seriji Dali Ikon i koriste kupolaste membrane prečnika 28 milimetara sa jakim magnetima i geometrijom koja pruža široku disipaciju zvuka. Novi subwooferi imaju jake magnete koji pokreću membrane izrađene od drvenih vlakana, što daje veoma čist i precizan zvuk.

Ultimativni Serendipity zvučnik

Nove Sennheiser slušalice

Novi model HD 800, sa preporučenom cenom od oko 1.090 evra, jeste dinamičan, kompaktan i otvoren pozadi. Frekvencijski odziv je impresivan - od 6 do 51.000 Hz. "Danas se većina muzike reprodukuje sa dva zvučnika koja obrazuju jednakostranični trougao sa slušaocem. Ova koncepcija rezultuje zvučnim poljem koje je blizu ušima, a pod blagim nagibom u odnosu na glavu", objašnjava Axel Grell. Krajnji rezultat ovakve reprodukcije je zvuk koji se reflektuje u ušni kanal sa malim vremenskim razlikama. Model HD 800 simulira ovaj efekat usmeravajući zvučni talas u uho pod uglom od 45 stepeni. Materijal koji se koristi za oblaganje slušalica je jedinstvena japanska alkantara, inovativni proizvod koji koriste mnoge prestižne kompanije u auto, modnoj i ostalim industrijama.

Pioneer prestaje s proizvodnjom laserskog plejera

Zvučnik Academy Serendipity proizvod je kompanije Chario, koristi jedinstveni patentirani Vertical Reversed niz drajvera, koji kombinuje drajvere sa različitim frekvencijskim opsezima, različitim nivoima snage i različitim kašnjenjem. Ovakav koncept generiše "preslušavanje" signala koji proširuje zvučnu sliku. Model Serendipity je deklarisan na 400 vati pri 4 oma i spakovan je u elegantno kućište koje se sastoji iz dva segmenta. Niži segment sadrži dva niskotonska drajvera od 320 milimetara, a gornja sekcija dva niskotonska drajvera prečnika 170 mm i 130 mm, kao i jedan 130 mm srednjotonac i 32 mm silverstone visokotonac. Četiri cilindrična oblika unutar kabineta napravljena su specijalno za dampiranje vibracija disipacijom mehaničke energije u odvojene segmente. Model Chario Serendipity se prodaje po preporučenoj ceni od oko 25.400 evra za par.

Pioneer je najavio da će prestati s proizvodnjom svojih laserskih plejera. Iako mnogi veruju da će proizvodnja ipak biti nastavljena, izgleda da je nakon 29 godina došlo vreme da se konačno stavi tačka na tradicionalne laserske plejere. Uprkos porastu popularnosti DVD-a i skorijeg Blu-ray formata, kao i činjenici da od 2000. godine nije bilo objavljenih naslova, kako u Sjedinjenim Državama, tako i u Japanu, Pioneer i dalje ima uređaje koji podržavaju LaserDisc. Kompanija Pioneer trenutno pravi još tri modela, a biće obezbeđeni rezervni delovi za sve aktuelne LD plejere. Ukupno će biti proizvedeno još 3.000 LD mašina, koje će se prodavati širom sveta, i to će biti konačni kraj. LaserDisc je oduvek bio odličan za zvuk, ali ne i za sliku, barem do pojave DVD formata. Pioneer DVL-909 je devedesetih godina bio jedan od najpopularnijih plejera koji podržavaju DVD i LaserDisc.

Nikola Stojanović

Philips prezentuje prvi 21:9 LCD TV ekran

Iako je Philips odlučio da se ne pojavi na CES-u, kompanija i te kako ima šta da prezentuje. U pitanju je prvi TV sa odnosom ekrana 21:9. Model je prikazan u Londonu 29. januara pod sloganom "Novi TV, koji je potpuno različit od bilo čega što ste već videli". To je ultraširoki LCD model koji omogućava prikaz 2,35:1 filmova u prirodnoj veličini. Bioskopski format 21:9 će biti dostupan sa dijagonalom ekrana od 56 inča. Ima ugrađen Ambilight sistem na tri strane. Tradicionalni LCD TV ekrani gube pun opseg 2,35:1 slike ili pri prikazivanju u Letterbox formatu ubacuju crne okvire. Bioskopski format 21:9 rešava ovaj problem i pruža gledaocu beskompromisni bioskopski doživljaj, koji nikada ranije nije bio dostupan u kućnim uslovima. Des Power iz kompanije Philips objašnjava: "Sa jedinstvenim Cinema 21:9 razvili smo televiziju koja vas vodi najbliže bioskopskom iskustvu bez plaćanja ulaznice." Detalji kao što je prirodna rezolucija ekrana i ostale tehničke pojedinosti još uvek nisu objavljeni. Revolucionarni TV stiže na proleće, a maloprodajna cena još uvek nije poznata.

Promocija One HiFija

Novobeogradski distributer hi-end opreme održaće prezentaciju svog programa u hotelu Holiday Inn 7. marta 2009. godine, od 12 do 20 časova. Ovaj događaj će svojim prisustvom uveličati i gospodin Willi Bauer, osnivač kompanije Bauer Audio, koji je konstruktor DPS gramofona. Svi zainteresovani posetioci mogu se prijaviti putem telefona 011/212-9117 ili na e-mail info@one-hifi. com kako bi najavili svoju posetu.

Digitalni Beosound 5

Novi Beosound 5 iz kompanije Bang & Оlufsen je prvi kompletno digitalni sistem koji koristi samo interni hard disk i internet radio kao izvor. Sistem kontroliše Bang & Olufsenov softverski algoritam More of the Same. Algoritam kreira plej-liste koje su definisane karakteristikama pesama smeštenih na hard disku korisnika. Svaka MOTS plej-lista sadrži do 70 pesama, a ukupno se može generisati do 99 plej-lista. Model Beosound 5 se ne može direktno povezati sa PC-jem, ali može da preuzima fajlove preko lokalne mreže. Ugrađeni disk, postavljen u jedno od dva kućišta ovog sistema, može da snimi oko 20.000 pesama u lossless WMA formatu. Drugo kućište sadrži 10,4" LCD displej koji služi kao navigacijski meni za korisnike. Internet radio stanice, njih ukupno 8.000, mogu se sortirati po državama, jezicima ili kvalitetu zvuka u opsegu od 20 do 96 kbps. Model Beosound 5 biće dostupan u svim Bang & Olufsen izložbenim salonima do kraja februara, po ceni od 4.600 evra.

Raste prodaja digitalne

muzike

Internacionalna federacija fonografske industrije IFPI, organizacija koja promoviše internacionalnu industriju za snimanje širom sveta i okuplja više od 1.400 kompanija u čak 70 zemalja, objavila je procentualno izražene rezultate globalne prodaje digitalne muzike. Muzičke kompanije u prošloj godini beleže rast od oko 25%, koji dostiže cifru od 3,7 milijarde dolara. Konstantan rast prodaje digitalne muzike usporio je blagi pad ukupne prodaje muzičkih materijala. Prodaja digitalnih albuma raste i dostigla je čak 37%. Preuzimanje jedne numere premašilo je cifru od jedne milijarde prvi put 2008. godine. Prodaja digitalnih albuma dostigla je 66 miliona, sa porastom od oko 32% po Neilsen SoudScan istraživanjima. Amerika, kao svetski lider u prodaji digitalne muzike, čini oko 50% globalnog tržišta. Engleska je zabeležila najveći rast prodaje u prvoj polovini 2008. i postala najbolje tržište digitalne muzike, sa 110 miliona jedinstvenih pesama koje su preuzete sa interneta. Francuska takođe beleži porast digitalnog tržišta, a u Nemačkoj je zabeležen porast od 22%, sa 37,4 miliona prodatih numera.

Blu-ray ne može spasti disk kao medij

Engleska istraživačka firma Futuresource Consulting objavila je izveštaj koji se bavi budućnošću fizičkih medija. Studija predviđa da će fizički mediji dostići vrhunac prodaje do 2012. godine, a da će posle toga prodaja početi da opada, kako se korisnici budu orijentisali ka digitalnim medijima. Do te godine prodaja digitalnih medija dostići će 15% ukupne prodaje, a nakon toga će nastaviti da raste na štetu Blu-ray i DVD medija. Futuresource navodi nekoliko razloga za pad prodaje fizičkih medija. Jedan od njih je cena, s obzirom na to da su Blu-ray diskovi i dalje skupi, a pokrivaju znatno manji deo tržišta od DVD-a. Poslednjih godina prodaja Blu-ray plejera i medija raste, dok istovremeno prodaja DVD-a opada. Drugačije rečeno, ukupno tržište fizičkih medija ne raste, nego se jednostavno menja. Glavni razlog protiv očekivanog tržišnog proboja Blu-rayja je to što on u očima korisnika ne predstavlja dovoljan napredak u odnosu na postojeće medije, kao što je to bio npr. prelazak sa VHS-a na DVD.

Novi Naim integralac

Kompanija Naim Audio predstavila je novo integralno pojačalo sa oznakom NAIT XS. U pitanju je model koji pripada srednjoj klasi, te je cenom pristupačan široj publici. Za potrebe njegove izrade preuzet je DNK najboljeg modela kompanije Supernait, te je uređaj prilično pojednostavljen. Pojačalo je snage 60 vati po kanalu, ima ukupno šest ulaza (RCA i DIN tipa, kao i 3,5 mm džek). Ugrađeno napajanje je snage 380 volt-ampera, sa pet izvoda na sekundaru transformatora. Njegova koncepcija dozvoljava mu da radi kao pretpojačalo ili pojačalo snage, ali i da se nadogradi nekim od eksternih napajanja.

ProAc na višem nivou

Kompanija ProAc Loudspeakers je na ovogodišnjem sajmu CES u Las Vegasu predstavila dva nova modela zvučnika iz serije Response. Mini-monitor sa oznakom D1 trebalo bi da bude adekvatna zamena za model Response 1SC, koji je godinama bio jedan od najuspešnijih monitorskih mini-zvučnika. Nova rešenja primenjena su na kabinet, zvučničke jedinice i skretnicu. Bas jedinice imaju ugrađen EXCEL magnetni sistem i novi phase plug od akrila. Rezultati ovih izmena su jače bas područje, otvoreniji srednji opseg i detaljan visoki spektar. Novi model D1 je za 1,5 decibela efikasniji od svog prethodnika. Drugi novitet je podnostojeća kutija Response D18, kod koje su takođe napravljene korenite izmene, a izdvojićemo novi materijal za dampiranje kutija. Response modeli se proizvode u čak pet boja.

www.goldring.co.uk

Goldring je nadmašio 100 godina audiosavršenstva. Daleke 1906. godine braća Shraf su osnovala manufakturu u Berlinu. Njihov prvi proizvod bio je fonograf Juwel Electro Soundbox, sa zlatnim logom kao potvrdom kvaliteta. Godine 1933. Goldring se seli u Englesku. Usledio je niz kvalitetnih proizvoda iz serija 500 i 600, zatim gramofon GR1 i jedan od novih nagrađivanih modela gramofona - GR2. Danas je Goldring jedan od najvećih nezavisnih proizvođača i distributera gramofona i prateće opreme u Evropi. Osim gramofona, kompanija pravi i kvalitetne slušalice: DR50, DR100 i DR150.

www.cec-international.de

Istorija kompanije CEC postala je gotovo sinonim za razvoj, kako analognih izvora, tako i digitalnog transporta. CEC je osnovan 1954. godine u Tokiju. Prvi njihov proizvod bio je mali, precizni phono motor, koji je kompaniji CEC obezbedio ugled. Prvi CD plejer CEC je predstavio 1982. godine, čime je otvorena nova era u reprodukciji. Zahvaljujući eksperimentisanju sa analognim izvorima, japanski inženjeri su uspeli da u svoj CD implementiraju najbolji transportni sistem. Prvi CEC TL transport napravljen je 1991. godine. Testovi u internacionalnim magazinima i veliki broj zadovoljnih mušterija širom sveta potvrđuju moto ove kompanije: "Muzička reprodukcija na najvišem nivou."

NOVI CAYIN

Intervju sa gospodinom Marom Jacksonom, generalnim menadžerom kompanije Cayin

Hi-Files: Gospodine Jackson, možete li nam reći nešto više o vama i vašoj kompaniji?

Mar Jackson: Naša nova fabrika je otvorena 8. avgusta 2008. godine. Od samog početka imali smo jaku želju da proizvodimo najbolje hi-fi proizvode u Kini, pa je shodno izabranoj strategiji čitav naš tim počeo da radi u ovom smeru. Na početku smo imali svega tri-četiri inženjera i dvadeset radnika u direktnoj proizvodnji, dok je taj odnos sada 40:130, a i sami radnici su višestruko usavršili svoje radne veštine. Naš trenutni asortiman obuhvata stotinak različitih modela, koji uključuju lampaška i tranzistorska pojačala, pojačala za slušalice, CD plejere i ostalo. Zahvaljujući požrtvovanosti zaposlenih, Cayin je postao poznata robna marka širom sveta, no sada smo zbog zaštite tržišta sa druge strane okeana razdvojili nazive koji se koriste u Kini i van nje. Tako se u Kini prodaju uređaji pod imenom Spark Audio, dok se naziv Cayin koristi za uređaje koji se prodaju u inostranstvu. Naša kompanija se ubrzano kreće napred. Iako smo se tokom našeg postojanja susreli sa mnogim problemima, uspeli smo da ih prevaziđemo zahvaljujući našem napornom radu i uspeli smo da postanemo jedna od najvećih kompanija koje proizvode hi-fi uređaje.

Što se mene lično tiče, ja sam po zanimanju fizičar, ali je područje mog interesovanja i muzička kultura, a posebno hi-fi uređaji. Veoma mi je drago što sam član Cayin tima i svedok velikih promena tokom poslednje godine razvoja naše kompanije.

koje predstavlja osnovu za dalji napredak i uspeh u budućnosti. Kada čovek ima petnaest godina, on počinje da sve brže odrasta, a isto se može reći i za Spark. Spark ima mogućnosti da ostvari prednost u odnosu na konkurenciju, da otkrije koje su najbitnije osobine koje konkurenti razvijaju, a sve u cilju stvaranja svetski prepoznatljive marke poizvoda.

HF: Cayin proizvodi dobijaju prilično laskava priznanja u popularnoj hi-fi štampi. Koja je tajna vašeg uspeha?

MJ: Treba reći da naši proizvodi ne dobijaju pohvale i priznanja samo u hi-fi štampi već, što je daleko važnije, i od samih korisnika. Ukoliko to smatramo uspehom, onda on svakako pripada celom timu kompanije Spark. Nema nekih posebnih tajni iza našeg uspeha. Jedini način za postizanje uspeha jeste kombinacija napornog rada i spoja individualnih kvaliteta unutar celokupnog našeg tima: svi zaposleni rade zajedno i pomažu jedni drugima, dobre osobine jedne osobe uzimaju se u obzir i služe ostvarenju zajedničkog cilja. To nam omogućava da obratimo pažnju na komentare i sugestije u vezi sa našim proizvodima, što smo najiskrenije i činili i što je, u krajnjoj liniji, dovelo do poboljšanja proizvodnje. Ovakav način pristupa omogućava nam da ispunimo očekivanja bilo kojeg kupca u vezi sa kvalitetom ili zvukom koji dobija od nas.

HF: Vaša kompanija je nedavno proslavila petnaest godina postojanja...

MJ: Tačno tako, 2008. je obeleženo petnaest godina postojanja naše kompanije. Petnaest godina u životu čoveka predstavlja njegovu mladost, pa zbog toga možemo reći da smo u hi-fi svetu mi još uvek veoma mladi, mada iza sebe imamo petnaestogodišnju istoriju. Tokom tih godina stekli smo dosta iskustva,

HF: Recite nam nešto više o dizajnu i samom procesu proizvodnje.

MJ: Naša kompanija predstavlja relativno zaokruženu strukturu, u kojoj posluje posebno odeljenje za razvoj i proizvodnju. Proces dizajniranja uređaja je veoma strog: kada se krene sa planiranjem i projektovanjem novog proizvoda, svaki menadžer zadužen

za određeno odeljenje mora da dostavi relevantne informacije prema zahtevu marketinga. Pre početka dizajniranja, naši inženjeri vrše procenu prispelih informacija, a kasnije njihov izveštaj još jednom revidira menadžment.

Tek kada takav plan dobije zeleno svetlo, pristupa se procesu dizajniranja, istraživanja i razvoja za potrebe proizvodnje. Treba napomenuti i posebnu važnost povratnih informacija koje dobijamo od naših kupaca. Po završetku faze dizajniranja, naši inženjeri kontaktiraju odeljenje proizvodnje i zajednički pokušavaju da optimizuju uređaj u smislu isplativosti proizvodnje i otklanjanja problema koji se mogu javiti tokom samog procesa proizvodnje.

Nema sumnje da većina ljudi brine o kvalitetu zvuka koji pruža neki uređaj i logično je da mi ulažemo veliki napor i mnogo vremena u testiranje naših komponenata, sve u cilju postizanja zadovoljstva kupaca. Naši distributeri na domaćem i stranim tržištima često u tome imaju ulogu vodiča: ukoliko oni kažu "Ovo je u redu", mi smatramo da će ljudi biti zadovoljni, jer mišljenje distributera predstavlja sažeto mišljenje naših klijenata.

HF: Koje Cayin proizvode biste preporučili našim čitaocima da poslušaju? Ima li još nešto na šta bi trebalo da obrate pažnju?

MJ: Naše proizvode uglavnom predstavljaju pojačala, koja se razlikuju svojim individualnim karakterom i performansama u skladu sa internim principom dizajniranja uređaja. To znači da se takav uređaj, bez obzira na to kakav je zahtev kupca u vezi sa zvukom ili izgledom komponente, može naći u našoj paleti proizvoda. Konkretno, želeo bih da preporučim neki od CD plejera i lampaških ili tranzistorskih pojačala iz poslednjih serija, kao što su, na primer, one sa oznakom SP ili VP. Ovi modeli su uglavnom razvijani tokom proteklih godinu dana i naišli su na

odobravanje većine ljubitelja hi-fija. Pored toga, preporučujem i našu ponudu pojačala kao što su A-50T, A-88T, A-100T, 265Ai, S200, H80A i CD plejere, npr. modele CDT17A, CDT-15A i CD-50T. Navedeni modeli su klasični i reprezentativni, te u pravom svetlu predstavljaju našu kompaniju svima koji su zainteresovani, ali moram da naglasim da je ponuda Cayina daleko bogatija i da možemo da odgovorimo na zahteve skoro svakog individualnog kupca u smislu kvaliteta zvuka i proizvoda.

HF: Recite nam nešto više o vašim lampaškim pojačalima, na primer o A-100T. Koji tip lampi koristite?

MJ: Naše pojačalo A-100T standardno koristi EL34 cevi, ali je moguće koristiti i KT88 ili druge odgovarajuće cevi.

HF: Kada radite komparativne testove komponenti, da li koristite i opremu koja potiče od vaših konkurenata?

MJ: Mi ne radimo takve stvari, ali naši in-

ženjeri posećuju sve relevantne događaje, uključujući i izložbe i okupljanja hi-fi zaljubljenika. Na taj način oni dolaze do mnogih saznanja u vezi s tržištem i ostaju u kontaktu sa novim trendovima u razvoju proizvoda.

HF: Šta možemo očekivati od Cayina u toku ove godine?

MJ: Mi smo već napravili generalni plan za sledećih nekoliko godina: trebalo bi da Spark/Cayin postane veliki centar za istraživanja i proizvodnju. Naša kompanija je iz dana u dan sve veća, pa smo planirali i proizvodnju određenih uređaja koji imaju veze sa hi-fi tržištem, mada sami ne spadaju u tu klasu. Ovde govorimo o klasičnom radiju, zatim o proizvodima sa USB i iPod interfejsom itd.

Planiramo da uđemo i na tržište audio-uređaja za automobile, ali naša glavna orijentacija biće i dalje klasičan hi-fi. Iskreno se nadamo da možemo da proizvedemo kineske hi-fi proizvode sa specifičnim karakterom koji bi odgovarali kupcima širom sveta.

BBC OTPADNIK

Otkrijte mini-monitor koji nikada nije uspeo da uđe na vrata BBC-ja, ali se zato našao u svim poznatijim studijima za snimanje. Na zahtev publike, sada je u novom izdanju.

Kada se AE1 pojavio prvi put, pre više od 20 godina, izgledao je potpuno isto kao danas: nenametljivo, u crnom mat finišu, po nepisanim studijskim pravilima. Luksuzna verzija Signature napravljena je tek kasnije, kako bi ušla i u domove. Ali, kome je AE1 bio namenjen? Tadašnje standardne monitore odlikovala je nešto tamnija slika i pre svega mala snaga. AE1 je jednim udarcem ukinuo vezu između dimenzija i cene, omogućio priključivanje pojačala snage i do 200 vati i osavremenio pristup zvuku, što mu je otvorilo vrata studija za snimanje.

Dobru toleranciju snage AE1 duguje za to vreme novoj tehnologiji metalne membrane izrađene od aluminijuma čija debljina opada prema periferiji i koja je eloksirana u mat crnu boju, što površinu prevlači slojem oksida. Ovaj sloj čini gotovo jednu trećinu ukupne debljine membrane i daje joj izvanrednu čvrstinu i termičku stabilnost.

Dugački aluminijumski kalem garantuje ekskurzije membrane i do 20 milimetara unutar linearnog dela motora. Velika snaga uzrokuje značajno stvaranje toplote, koja se sa kalema odvodi na membranu za koju je direktno zalepljena pomoću termoprovodljivog lepka.

Magnezijumski visokotonac je prerađena verzija Monitor Audio jedinice koju, kao i bas, proizvodi engleski Elac. Sa kalemom od aluminijumske trake i ferofluidnim hlađenjem, ovo je jedan od najneutralnijih visokotonaca danas.

Skretnica je asimetrična, sa Batervort filterom trećeg reda za visoki, četvrtog reda za niski opseg i sa korekcijom faze.

Kabinet je izrađen od MDF-a debljine 22 mm, zaobljenih je ivica i iznutra dampiran tečnim materijalom koji se steže u nagnutom položaju, tako da unutrašnje stranice nakon ovoga više nisu paralelne. Na prednjoj strani nalaze se dva mala i precizno tjunovana bas-refleks otvora.

Sa zadnje strane nalazi se sasvim običan par terminala u koje sa teškoćom ulaze kablovi preseka 3,5 mm (u profesionalnoj opremi nema audiofilskih preterivanja) i – naravno – britanska zastava.

SLUŠNI TEST

Iako se na fotografijama iz studija AE1 često može videti ležerno postavljen, njegovo pozicioniranje je kritično: naime, udaljenost od zidova, posebno zadnjeg, pravi razliku između preciznog kućnog zvučnika i studijskog monitora u vidu uravnoteženja gornjeg basa. Sa druge strane, budući da je ipak u pitanju zvučnik za bliski

monitoring, preporučujemo da udaljenost slušne pozicije ne prelazi tri metra.

Prvi utisak je dosta sličan slušanju standardnih LS3/5 monitora u visokom spektru, u vidu vrlo ugodne, nezamarajuće reprodukcije. Međutim, odmah je čujan i napredak u vidu poboljšane definicije i detaljnosti, iako je zbog ravne karakteristike i ekstenzije do 22 kHz ukupna slika na svetlijoj strani. Neka vas dimenzije ne zavaraju – ovo je zvučnik od 200 vati, koji sa osetljivošću od 88 dB može da zasvira veoma glasno i bez naprezanja. Pri glasnijem slušanju AE1 divno održava balans, a njegova prostornost sa lakoćom uspostavlja zvučnu pozornicu na razmaku od tri metra.

Približite zvučnike na tridesetak centimetara prema zadnjem zidu i dobićete pojačanje bas područja, ali i jedno iznenađenje, a to je određena količina udarca, doduše ponovo u gornjem basu, ali će sve zajedno doprineti utisku celovitosti slike, u kojoj, pored bogatstva detalja i čistih informacija, poslednje dve oktave ne nedostaju naročito.

Jedina zamerka koja se može uputiti, imajući u vidu veličinu zvučne slike, jeste srazmerno uska slušna pozicija, iz koje se relativno lako izlazi i izvan koje ne važi ono što je rečeno o visokim performansama imidžinga, posebno u visokom spektru. Ovo je verovatno najbolja preporuka za kućni studio.

 KARAKTERISTIKE

AE1 II Classic

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x9 cm kompozitni bas/srednji, 1x2,5 cm aluminijumski visokotonac)

Impedansa: 8 oma

Snaga: 200 W

Osetljivost: 88 dB

Frekvencijski opseg: 70 Hz - 22 kHz (+/-3 dB)

Rezna frekvencija: 3 kHz

Dimenzije: 180x295x255 mm

Masa: 8 kg

Cena: 1.050 evra

 Technomax, 011/212-9740

Milan M. Milošević

MALI VELIKI MONITOR

Nazvan

Uprošlom broju osvrnuli smo se na ponudu najvećeg srpskog proizvođača hi-fija, koja nudi alternativu u svakom cenovnom segmentu. U poslednje vreme ova gama je redukovana prema osvedočenim zahtevima tržišta, ali Dayens i dalje nudi rešenje za studijsku prezentaciju. HDS Monitor nastavlja primenu jednostavnih i kroz rad Dejana Dobrina potvrđenih rešenja i komponenti koje ga razlikuju od drugih konstrukcija sa istim ili sličnim zvučničkim jedinicama. Veći od klasičnog malog monitora, HDS je projektovan pre svega za ambijente površine do 20 kvadrata. Zapremine 14 litara, izrađen je od medijapana debljine 19 milimetara i prilično je čvrste konstrukcije, koju dodatno učvršćuju prednji i zadnji panel koji se precizno seku i ugrađuju na "ger", a zatim presuju pod visokim pritiskom i presvlače folijom pod vakuumom. Sve to čini kabinet vrlo umrtvljenim i bez rezonance. Vifa ring radijator visokotonac nalazi se u udubljenju nalik na malu hornu, koje, međutim, ne smanjuje značajnu horizontalnu disperziju i širinu slike. Bas/srednjotonac je Peerless HDS 164, verzija bez phase pluga,

prečnika 16 centimetara, sa membranom od petostrukog polipropilenskog sendviča u aluminijumskoj korpi. Toplotna disipacija odvodi se sa zadnje strane kalema preko aluminijumskog i bakarnog usmerivača faze, što obezbeđuje manje gubitke u efikasnosti i manju kompresiju snage.

Skretnica je drugog reda, sa reznom frekvencijom na 2,1 kHz. Filtracija je realizovana od pažljivo odabranih komponenti: zavojnice su motane na vazduhu i zatim zalivene u lak, da bi se sprečila pojava vibracija i posledične mikrofonije u samom solenoidu; kondenzatori su Mundorf M-Cap tolerancije 3%, kao i metaloksid-film otpornici. Interno ožičenje izvedeno je kvalitetnim OFC zvučničkim kablom, a terminali su - pogađate - takođe Mundorf.

SLUŠNI TEST

macija iz srednjeg i gornjeg bas spektra. Visoki opseg je poboljšan u odnosu na ranije serije, a rezultat je svilenkast i analogni zvuk koji pruža prostornu informaciju, zahvaljujući novoj skretnici i natprosečnom kvalitetu komponenti.

Srednji opseg HDS Monitora, koji nosi najveći deo informacija, prostorno je poravnat. Odlikuju ga srazmerno dobra razgovetnost i imunost na premodulisanje i "istrčavanja" pri glasnijim nivoima. Ovde se najviše primećuje Dayensov pečat pomalo stidljive prezentacije (doduše, manje nego kod drugih serija), kojoj fali samo tračak komunikativnosti, ali to se, s druge strane, može pripisati strogoći monitorskog pristupa i prilagođenosti dugotrajnom slušanju.

 KARAKTERISTIKE

HDS Monitor

Topologija: dvosistemski bas-refleks

Impedansa: 8 oma

Snaga: 200 W

Osetljivost: 87 dB

Frekvencijski opseg: 45 Hz – 40 kHz

Rezna frekvencija: 2,1 kHz

Cena: 650 evra

 Dayens, 015/345-369

Ukoliko ste se do sada sretali sa našim sada već renomiranim proizvođačem, znate da Dayens neguje specifičan zvuk i da zahteva pažljivog i strpljivog slušaoca. Najupadljivija osobina HDS Monitora je integracija celog opsega i ovaj zvučnik je po tome među najboljima na ovom testu. HDS ima vrlo fluidnu sliku, sa odlično uravnoteženim delovima, glatkim i neosetnim prelazom između jedinica i odličnim tajmingom. Iako njegove karakteristike govore u prilog dubokog basa (doduše, ne navodeći toleranciju -3 dB prilikom merenja), HDS u praksi ima nešto slabiji niski opseg, ali je taj odziv odlično definisan i jasan, tako da je ovo verovatno svesna namera konstruktora, koji se odrekao podsviravanja izvan svojih mogućnosti zarad što vernijeg prikaza. U takvoj reprodukciji ne treba očekivati udarac basa, ali je, s druge strane, prisutna vrlo korektna i iskrena infor-

Iznenađuje i koliko je HDS malo zavisan od amplifikacije i pratećeg pribora, držeći sve vreme prilično dobru konstantu svog zvuka. Ukoliko ste ljubitelj precizne reprodukcije, HDS Monitor može biti vaš izbor. Ovo je najozbiljniji Dayensov bookshelf zvučnik i treba ga uzeti u razmatranje.

po izuzetnoj Peerlessovoj bas/srednjotonskoj jedinici, HDS Monitor spaja njene kvalitete sa najboljim primercima svoje škole zvuka.

DANCI POSTAJU EMOTIVCI

Ako ste ikada priželjkivali Dynaudio sa više emocije, a kod kuće imate A/V risiver ili pojačalo koje nije visoke klase, ovaj zvučnik može biti rešenje.

Pojavljivanje serije Excite prošle godine pokrenulo je dosta glasina i kontroverzi, od sumnji da će Dynaudio moći uspešno da zameni seriju Audience, koja je tokom poslednjih 18 godina predstavljala glavni izvor prihoda kompanije, do toga da nova bas/srednjotonska jedinica, drugačijeg izgleda od dosadašnjih, zapravo nije Dynaudio proizvod, te da se firma usled ekonomskih teškoća okrenula korišćenju jedinica drugih proizvođača iz svog okruženja.

Naravno, bile su to samo glasine: ne samo da je serija Excite postala uspešan naslednik, već je napravila i značajan korak u približavanju segmentu kućnog bioskopa i pojačalima ispod nivoa idealnih, za koja se ovi zvučnici oduvek vezuju.

U seriji Excite, koja nudi izbor za kućni bioskop (bez subwoofera), X16 je veći od dva

bookshelf zvučnika, koje je, kao i dva podnostojeća modela, moguće postaviti u stereo konfiguraciju. Uz pomoć nove tehnologije, nova bas/srednjotonska jedinica izrađena je iz dva dela i uključuje već proverene Dynaudio principe aluminijumske korpe i specijalnog magnezijumsko-silikatnog polimera za samu membranu. Motor jedinice izrađen je od aluminijuma, radi što većeg smanjenja pokretne mase. Visokotonska jedinica poznata je odranije. Izrađena je od impregniranog tekstila dva milimetra većeg prečnika, kako bi se produbio odziv na donjem kraju i time omogućio bolji frekvencijski prelaz. Rezna frekvencija je postavljena na 1.800 herca preko skretnice prvog reda. Posebna pažnja posvećena je upravo projektovanju skretnice, koja ne dopušta pad impedanse na vrlo nisku vrednost, karakterističan za 4-omske zvučnike; upravo to omogućava ovim zvučnicima da skladno funkcionišu sa 8-omskim A/V risiverima i pojačalima. Kabinet zasečenih ivica napravljen je od MDF-a solidne debljine, ima 25-milimetarski prednji panel i trapezastu osnovu koja se sužava ka zadnjoj stranici, lomeći stojeće talase. Prelepe boje furnira i perfekcija izrade su u najboljoj tradiciji kompanije Dynaudio.

SLUŠNI TEST

Kao što smo i očekivali, Dynaudio je tradicionalno komplikovan za pozicioniranje. Sa bas kapacitetom znatno većih zvučnika i zadnjim bas-refleks otvorom, X16 traži gotovo čitav metar odstojanja od zadnjeg i bočnih zidova da bi ostao neutralan u sprezi sa prostorijom.

Već na prve zvuke sa albuma "Songs for Sad Women" (Dabaghyan/Godard/Cagwin) X16 je pokazao karakterističan Dynaudio zvuk: snažnu, prisutnu i veliku sliku. Prvi utisak bio je kao da je stari Audience još uvek tu, samo sa novom jedinicom i prilagođen tako da prija skromnijim pojačalima.

Ipak, duže slušanje otkrilo je i određeni otklon od Dynaudiovih standarda: pre svega, X16 je na punijoj, "masnijoj" strani neutralnog. To se najviše očituje u naglašenom basu (iako su zvučnici bili u gotovo slobodnom polju), koji doduše sve vreme silazi vrlo duboko, tako da se ovo potcrtavanje ne reflektuje kao bojenje u gornjem basu. Iako se čini da je bas jedinica predimenzionirana za ovu veličinu kabineta, ona uprkos svojim velikim ekskurzijama ne remeti čistoću i detaljnost srednjeg opsega, koji je za nijansu topliji nego što smo navikli. Zvuk je nešto svetliji u visokom opsegu, verovatno da bi postigao ravnotežu sa basom, ali je vrlo dobro definisan, sa dobrim prostornim detaljima.

Ukupna dinamika je izvanredna, a za pohvalu je i odlična stabilnost zvučnika pri većoj snazi, što je vrlina nove jedinice. Excite zaista ne predstavlja opterećenje za pojačala srednje kategorije: pri većoj snazi nema naznaka dezintegracije zvuka niti distorzije iz pojačala. Međutim, ne treba zaboraviti njegovu deklarisanu snagu, koja traži odgovarajući pandan, makar u vatima.

 KARAKTERISTIKE

Excite X16

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x18 cm MSP bas/srednji, 1x2,7 cm soft visokotonac)

Impedansa: 4 oma

Snaga: 150 W

Frekvencijski opseg: 37 Hz - 23 kHz (+/-3 dB)

Rezna frekvencija: 1.800 Hz

Dimenzije: 205x350x290 mm

Masa: 9 kg

Cena: 1.100 evra

 Vox Trade, 011/3016-230

ENGLISH SIR

U visokom segmentu proizvodne game Monitor Audija model GS10 je najmanji i po svojoj ceni još uvek pristupačan zvučnik.

Član familije zvučnika za višekanalni sistem vrlo visokog nivoa u ovom testu nastupa samostalno, u stereo konfiguraciji. GS10 je opremljen značajnim tehnološkim rešenjima, ali i detaljima koji upotpunjuju ovaj kompaktan, čvrst i spolja divno obrađen zvučnik zaobljenih ivica i uglova. Sam kabinet izrađen je od MDF panela uklopljenih "keksovanjem" (na šlic) umesto "gerovanjem", a bočne stranice iznutra dodatno učvršćuje vertikalna H matrica. Unutrašnje stranice dampirane su sivom penom. Obe jedinice su konstruisane i proizvedene u matičnoj kući: visokotonac je aluminijumski, obložen keramikom i anodiziran, sakriven iza zaštitne mrežice. Ovaj sendvič obezbeđuje veću čvrstinu u odnosu na uobičajene legure, a merenja pokazuju da ova membra-

na ima konstantan profil, dakle punu linearnost do 25 kHz, dok je granica izobličenja na čak 45 kHz.

Bas/srednjotonska jedinica je od obloženog aluminijuma na srazmerno širokom gumenom vešanju i u livenoj korpi aerodinamičnog profila, koji ne ometa zadnje talase membrane. U sredini se nalazi fiksirani usmerivač faze. Sama bas membrana je progresivno profilisana ka periferiji, radi smanjenja deformacija i posledičnih izobličenja. Ova jedinica puni zadnji bas-refleks prečnika 5 cm sa uzdužnim žljebovima. Drajveri su fiksirani za prednji panel pomoću antirezonantne livene maske od aluminijuma i cinka iz jednog dela i pričvršćeni su sa ukupno 12 zavrtanja. Interno ožičenje je prilične debljine, a Monitor Audio se odlučio za kontakte sa klemama, radije nego za lemljenje. Skretnica je postavljena sa druge strane ploče sa konektorima i čine je dva kondenzatora i tri zavojnice, dve motane na vazduhu i jedna na feritu. Na zadnjem panelu nalaze se terminali sa hromiranim mostovima predviđeni za bi-wiring.

SLUŠNI TEST

Gold Signature 10 ima vrlo specifičan, prefinjen pristup muzici. To se može zaključiti na osnovu toga što ne iznenađuju na prve tonove, već se njihovi kvaliteti otkrivaju pažljivim i dužim slušanjem. Naš prvi utisak bio je otvoren zvuk, naročito u sredini i prema susretanju dve jedinice, što rezultira

obiljem detalja i nešto svetlijom slikom. Ovo drugo svedoči o potrebi da se GS10 pažljivo upari sa pojačalom, dok promena kablova neće uneti potreban nivo promene. Tokom slušanja pokazalo se da GS10 ne silazi toliko duboko kao ostali zvučnici na testu, uprkos specifikacijama. Ipak, umesto ekstenzije basa, na delu su muzikalnost (logičan izbor za ovako male zvučnike) i odlična stabilnost na velikim snagama, bez dodatnog posvetljivanja slike ili gubitka kontrole u zoni gornjeg basa.

Kada se uklopi sa odgovarajućim pojačalom, GS10 uspostavlja balans nad celim opsegom i njegova oštrina u gornjem spektru se umekšava, ne gubeći pri tom izvanredan tajming niti prostornu informaciju. Ovo su kutije koje zahtevaju eksperimentisanje i vreme za usviravanje (preporuka je oko 500 sati), ali zauzvrat nude izvrsnu tonsku sliku za male i srednje prostorije.

Uz zvučnike se dobijaju i čepovi od sunđera za zatvaranje (tačnije, prigušivanje) zadnjih basrefleks otvora, radi smanjenja gornjeg basa. Sa njima, GS10 u značajno manjoj meri pobuđuje rezonance prostorije, što za posledicu ima razgovetniji bas, ali sa manjom ekstenzijom. Istovremeno, srednji opseg postaje nešto zatvoreniji. Naša preporuka je bolje pozicioniranje, koliko god prostorija to dozvoljava.

 KARAKTERISTIKE

Gold Signature 10

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x15 cm RST bas/srednjotonac, 1x2,5 cm pozlaćeni C-CAM visokotonac)

Impedansa: 8 oma

Snaga: 100 W

Osetljivost: 88 dB

Frekvencijski opseg: 40 Hz – 43 kHz

Rezna frekvencija: 2,7 kHz

Dimenzije: 206x360x270 mm

Masa: 8,5 kg

Cena: 1.020 evra

 4Audio, 011/2759-096

ĐAVO JE U DETALJIMA

Primena brojnih sitnijih rešenja iz serije Performance unapređuje veličinu zvuka ovog kompaktnog zvučnika, ali i ukupnu klasu.

Značajan broj današnjih stereo zvučnika projektovan je zapravo kao deo sistema za kućni bioskop. Mordaunt Short Mezzo 2 predstavlja najmanju alternativu za prednji par, pored podnostojećih modela Mezzo 6 i 8. Iako nose značajan deo informacija u višekanalnim sistemima, sva tri modela projektovana su i kao kompetentni zvučnici za stereo konfiguracije. Da bi se razumela tehnička unapređenost, shodno tome i cena koja izlazi van okvira ekonomske klase, potrebno je zaviriti u unutrašnjost Mezza 2. Najzanimljiviji detalj, preuzet iz čuvene serije Performance, jeste ATT visokotonac. Aluminijumska membrana prečnika 25 mm u izolujućoj korpi od porozne gume smeštena je u paraboličnu komoru, koja jednom trećinom izlazi iz kabineta. Na gornjoj strani komore nalazi se devet dekompresionih cevčica zakošenih unazad, koje štetnu pozadinsku radijaciju membrane odvode izvan komore. Oblik hiperbole, raspored i dužinu cevčica odre -

dili su precizni matematički proračuni. Bas/ srednjotonska jedinica je prečnika 18 cm i smeštena je u umrtvljenu korpu sa radijalno postavljenim profilisanim ojačanjima, što obezbeđuje krutost, odnosno konstantan oblik membrane pri ekskurziji (Continuous Profile Cone). Skretnica prvog reda je akustički izolovana i počinje da obara signal na oko 1,3 kHz, obezbeđujući tako ravnomeran prelaz sa donje na gornju jedinicu. Kabinet je prilično čvrste konstrukcije (mada je gornja ploča nešto zvonkija pri kucanju), sa paraboličnom zadnjom stranom koja razbija nepoželjne stojeće talase. Prednji basrefleks tunel je X oblika (spljoštena prednja i zadnja usta su pod uglom od 90 stepeni, kako bi se sprečilo "kašljanje"), a nevidljivi magnetni nosači pričvršćuju tekstilnu masku. Sa zadnje strane nalaze se terminali koji predviđaju mogućnost biwiringa. Zvučnik spolja izgleda vrlo dopadljivo i "tehnički". Budući da proizvođač ne pominje furnir, sigurno je reč o vinilu, mada vrlo lepog izgleda i kvalitetne završne obrade.

SLUŠNI TEST

Kao što smo i očekivali, prisustvo 18-centimetarske jedinice zahtevalo je više od pola metra udaljenosti od zadnjeg zida, kako bi se donekle ublažila izraženost gornjeg basa. Ovo je jedna od glavnih osobina Mezza 2: srazmerno dubok bas (mada nije u stanju da siđe ispod 40 Hz) je, osim toga, i vrlo brz i dinamičan.

ga, ali je donekle kompenzovano odličnom integracijom visokog spektra, koji ima sjajnu rezoluciju, prirodnost i gotovo gramofonski kvalitet. Uprkos tome, Mezzo 2 stvara prostran zvučni ambijent.

Ukupan zvuk može se okarakterisati kao rokerski, vrlo dinamičan, eksplozivan, uz odlično podnošenje većih snaga. Izgleda da je ideja Mordaunt-Shorta bila da kroz ovakav zvuk pruži neku vrstu korekcije digitalnih izvora i formata u smeru veće prirodnosti, vodeći pri tom računa o njihovoj velikoj dinamici i detaljnosti. Jedno je sigurno: Mezzo 2 predstavlja moderan pristup muzici, možda više po ukusu novih generacija nego hi-fi klasičara. On uglavnom zadovoljava većinu kriterijuma, ali ocena njegovog zvuka ipak spada u domen ličnog ukusa. Koliko nam je poznato, Mordaunt-Short nije blisko povezan ni sa jednom vrstom muzike, kao neka druga imena. Ipak, Mezzo 2 možemo da preporučimo za modernu muziku, brze ritmove i pop, dok se sa akustičnom muzikom pokazao nešto slabije.

 KARAKTERISTIKE

Mezzo 2

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x18 cm CPC bas/srednji, 1x2,5 cm ATT visokotonac)

Osetljivost: 89 dB

Impedansa: 4-8 oma

Snaga: 120 W

Frekvencijski opseg: 48 Hz - 22 kHz

Rezna frekvencija: 1.800 Hz

Dimenzije: 220x352x280 mm

Masa: 8 kg

Cena: 730 evra

 Technomax, 011/212/9740

Uz dobru pokretljivost jedinice i prilično lak kao opterećenje za pojačalo (njegova impedansa silazi tek nešto ispod 5 oma u opsegu od 8 do 10 kiloherca), niski opseg je uglavnom dobro definisan, mada zbog naglašenosti gornjeg bas spektra uvek pomalo isturen prema slušaocu.

Ova osobina ima za posledicu pomalo uvučen i manje razgovetan srednji opseg, koji nije razvijen do krajnjih detalja.

To se odražava na osrednju sposobnost imidžin-

POVRATAK U MLADOST

Najmanji model u seriji Motive zvuči upravo tako - sveže, vitalno, energično, i pokazuje želju da bude veći nego što zapravo jeste.

Neki od najuspešnijih primera u audio-industriji zapravo su plod ljubitelja muzike, bilo slušalaca, muzičara ili inženjera, ali svakako ljudi sa emocijama prema muzici. Neat Acoustics osnovala su dvojica ovakvih zaljubljenika: multiinstrumentalista Bob Serdžoner i muzičar, kompozitor i studijski snimatelj Pol Rajder. Firma se nalazi duboko u engleskoj provinciji i smeštena je u prizemnu kućicu sa plavim vratima. Dakle, u pitanju je radionica.

Za recenzenta Neat je težak hleb, jer proizvođač nudi samo osnovne tehničke informacije koje imaju značaja za kupca, ali je o tehnologiji i komponentama gotovo nemoguće saznati bilo kakav detalj. Potrebno je kopati dublje.

Motive uglavnom nasleđuje tehnologiju Petite, koja je unapređena boljim komponentama i kompleksnijom izradom. Kabinet odlikuje višestruko unutrašnje ojačanje, koje čini da je Motive 3 prilično mrtav na kuckanje, ali i oslobođen "kutijastog" zvuka,

uprkos snažnom punjenju bas/srednjotonske jedinice, za koje postoji i odgovarajuće unutrašnje dampiranje kutije. Prednji profil je sužen do krajnjih granica koje eliminišu difrakciju odbijenih talasa.

Topologija zvučnika je klasična monitorska, dvosistemska sa bas-refleksom radi povećanja efikasnosti (85 dB za ovako skromne dimenzije je solidna efikasnost) i produbljivanja opsega. Visokotonac je titanijumski, invertovan, sa linearnom karakteristikom do 30 kHz, odranije poznat iz petocifrenih konfiguracija i ugrađen u masivnu oblogu od sunđera, koja ga čini praktično neosetljivim na okolne rezonance. Bas/srednjotonac je prečnika 5,5 inča, u vidu konusa sa konkavnim (udubljenim) dust-capom na suspenziji od butil gume, koja mu daje prilične longthrow mogućnosti.

Prednje maske su akustički transparentne, a i ovde je vođeno računa o tome da ram bude neutralan na putu zvučnih talasa. Sa zadnje strane nalaze se terminali za biwiring, razmaknuti tako da se interno ožičenje što više skrati, mada Neat navodi da su to zapravo terminali za biamping.

SLUŠNI TEST

Za pozicioniranje Motivea 3 potrebni su srazmerno visoki stalci (oko 70 cm), uz jednaku udaljenost od zida, budući da, iako mala, membrana pravi veliku ekskurziju i ispaljuje značajnu energiju kroz zadnji bas-refleks otvor.

Ako ne dozvolite da vas zaseni veličina zvuka, prvo ćete primetiti sazvučje visokotonca, koji je dvostruko zanimljiv: invertovana kalota po pravilu proizvodi ravnomerniju i širu disperziju, zahvaljujući većoj pokretljivosti perifernih delova. Kod Motivea 3 to je čujno u vidu relativno široke slušne pozicije i rasterećenih, svilenkastih visokih, vrlo definisanih, ali nikada napornih tonova. Titanijum obezbeđuje konstantan profil membrane i odsustvo koloracija i izobličenja. Ove osobine zajedno doprinose vrlo dobroj prostornosti, koja se širi izvan linije koju zauzimaju zvučnici. Iako Neat ne

navodi reznu frekvenciju, empirijski je moguće ustanoviti da je niski opseg odsečen negde iznad 2 kHz. Na trenutke je moguće prepoznati prelaz između ove dve raznorodne jedinice, ali se pažljivijim uparivanjem može postići kompenzacija oštrije karakteristike visokotonca.

Uprkos skromnoj osetljivosti u spoju sa stotinak vati dozvoljene snage, Neat je vrlo glasan zvučnik. Štaviše, najbolje se pokazuje tek nakon prvih nekoliko vati. Vrlo velike dinamičke ekstenzije, Motive 3 je imun na koloracije. Mada smo ustanovili da je popunjavanje međusobnog razmaka od 3 metra možda preveliki zahtev, sobu i dalje ispunjava prostran i pun zvuk. U zavisnosti od pozicioniranja, Neat može biti sklon da napravi skok na oko 200 herca, mada vrlo autoritativno silazi ispod deklarisanog opsega, tako da će ga veća udaljenost od zida osloboditi nepotrebne koloracije. Veliki dinamički raspon i definisan i prominentan visoki opseg čine zajedno vrlo svež zvuk koji pokreće muziku.

 KARAKTERISTIKE

Motive 3

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x13 cm bas/srednjotonac, 1x2,5 cm titanijumski visokotonac)

Osetljivost: 85 dB

Impedansa: 8 oma

Snaga: 100 W

Frekvencijski opseg: 45 Hz – 30 kHz

Dimenzije: 160x325x200 mm

Masa: 6 kg

Cena: 830 evra

 AV impuls, 011/3622-139

THINK BIG!

Delikatan, ali i moćan kada zatreba, ovaj zvučnik će osloboditi

svoj puni potencijal tek kada na njega primenite mali trik.

Mora se priznati da je prilično težak i neizvestan poduhvat napraviti naslednika legendarnog zvučnika Tablette 2000, i to praktično od nule: Studio 110, koji je zamenio pomenuti model, ima vrlo malo sličnosti sa svojim prethodnikom; u pitanju su nov kabinet, nove jedinice i nova skretnica.

Krenimo redom: kutija je izvanredno učvršćena, budući da se u njoj nalazi moćna 16,5-centimetarska jedinica. Spolja je odlikuje sveden i nepretenciozan izgled, koji ne odaje skup zvučnik, ali je zanatski usavršen do detalja. Prednji panel ima dijagonalnu konfiguraciju (tek će skidanje maski otkriti viši cenovni razred u vidu simetričnih zvučnika, koji su još u kutiji obeleženi kao levi i desni): visokotonac postavljen uz samu ivicu, kako bi se smanjila difrakcija, zatim centralni bas/srednjotonac i na kraju bas-refleks tunel, koji, postavljen sa prednje strane, olakšava pozicioniranje prema zadnjem zidu i sma-

njuje kašnjenje reflektovanog basa, dajući promptniji i više fokusiran niski opseg. Što se tiče samih jedinica, one su kod ProAca već tradicionalno ograđene zidom ćutanja. Ipak, reč je o jedinicama sopstvene proizvodnje, konkretnije o 25-milimetarskom visokotoncu od impregnirane svile i kompozitnom bas/mid drajveru od 16,5 centimetara koji je magnetno oklopljen. Obe jedinice koristi cela serija Studio. Skretnica je izrađena od selektovanih komponenti i ožičena od tačke do tačke OFC bakrom.

Sa zadnje strane nalaze se dva para terminala, prilično zbijenih, što može otežati biwiring sa iole ambicioznijim kablovima.

SLUŠNI TEST

Studio 110 čuva dobro poznatu tradiciju dugog usviravanja, koje je tek otpakovanim ProAc zvučnicima potrebno da bi se otvorili. Sa napred postavljenim bas-refleksom, Studio 110 se pokazao nešto lakšim za pozicioniranje i izbegavanje pobuđivanja gornjeg basa, mada i dalje traži prilično visoke stalke.

se Studija 110 su zaista impozantne. Srednji opseg pokazuje izuzetnu živost i tačnost u postavljanju izvođača u ravan prema slušaocu. Studio 110 ne pravi greške, niti ga može iznenaditi odsečna alikvota koja će istrčati ispred prvog reda orkestra ili pevača. Naročito u vokalnoj muzici srednji opseg je prilično topao i umilan, unutar granica neutralnog, ali ne i suvog prikaza.

Isprobavajući biwiring dobili smo iznenađujuće rezultate. Promena se prvo osetila u visokom spektru, koji je do tog časa na trenutke svetao vratio svoj prirodni karakter, bolje integrisan sa donjom jedinicom. Bas/srednjotonac je, sa svoje strane, primetno odskočio u ekstenziji i razgovetnosti donjeg srednjeg spektra. Čak i ako ne verujete u biwiring, ovo je opcija koja na ProAcu funkcioniše.

ProAc se nije pokazao kao probirljiv po pitanju muzičkog sadržaja. Sa posebnim naglaskom na ovoj osobini, ProAc je možda najuniverzalniji zvučnik u svojoj klasi.

 KARAKTERISTIKE

Studio 110

Topologija: dvosistemski bas-refleks (1x16,5 cm bas/srednjotonac, 1x2,5 cm visokotonac)

Osetljivost: 88 dB

Impedansa: 8 oma

Snaga: 150 W

Frekvencijski opseg: 33 Hz – 30 kHz (+/- 3 dB)

Dimenzije: 203x380x240 mm

Masa: 9 kg

Cena: 977 evra

 One HiFi, 011/212-9117

Dobro usvirani Studio 110 odmah pleni pažnju tonskom uravnoteženošću kroz ceo opseg. Na gornjem kraju može zvučati za nijansu svetlije, dok se u srednjem i niskom spektru drži izrazito neutralno - to važi i za njegov prilično ubedljiv bas, koji sa lakoćom silazi ispod 40 Hz, mada se u mono-wiring verziji tu negde i zaustavlja, puneći prostor između zvučnika, ali i celu prostoriju, ambijentom koji ima ne samo informaciju nego i težinu. Bas performan -

ZAKLJUČAK

Ovaj grupni test je pokazao značajne razlike u reprodukciji zvučnika koje smo slušali, što otvara široko polje za eksperimentisanje i upoređivanje. Glavni razlog sasvim sigurno leži u činjenici da su svi uskraćeni za poslednje dve oktave, što njihove performanse, ali i pažnju slušalaca, usmerava ka srednjem i visokom opsegu. S druge strane, njihov zajednički imenitelj je manja ili veća monitorska tendencija - što po nazivu, što po zvučnim osobinama, mada neki, kao npr. Dynaudio i Mordaunt-Short, nastoje da inkorporiranjem srazmerno velikih jedinica prilično ubedljivo popune bas područje. Acoustic Energy je verovatno jedini monitor "sa diplomom" čija je reprodukcija "baždarena" po studijskim zahtevima i stoga vrlo dobro izlazi na kraj sa mnogim muzičkim žanrovima, mada je kod njega donekle ogra-

ničavajući faktor srazmerno mala udaljenost na kojoj uspeva da održi stereo sliku uz dovoljan domet akustičke energije.

Dayensov HDS Monitor krase jednostavna konstrukcija i rešenja koja daju prilično pun i istovremeno neutralan zvuk, dok je određeni nedostatak komunikativnosti u granicama balansirane reprodukcije i zahteva za visokom preciznošću. HDS Monitor je ipak dovoljno muzikalan da njegova primena nije ograničena na monitorsku namenu. Monitor Audio GS10 je vrlo specifičan, jer zahteva pažljivo uparivanje sa amplifikacijom. Sem toga, na testu se nije pokazao kao iznenađenje na prvo slušanje, zahtevajući duže vreme tokom koga je otkrivao svoje kvalitete: to su, pre svega, delikatan i vrlo topao srednji opseg i sličan karakter dobro integrisanih visokih tonova. Jedini nedostatak

je srazmerno rano opadanje bas područja, u kome, doduše, nema isticanja informacija u gornjem basu.

Mordaunt-Short je, s druge strane, zvučnik sa velikim i punim zvukom, vrlo dubokim basom za svoje dimenzije, izuzetno brz i dinamičan, već na prvo slušanje. Odlično popunjavajući tonsku pozornicu, Mezzo 2 je vrlo stabilan u pogledu snage, posebno u visokom opsegu, bez naznaka distorzije. Ipak, njegov zvuk očigledno krasi podvučeni bas koji pomalo zatamnjuje srednji opseg i njegove informacije, što ga čini pogodnijim za savremenu muzičku produkciju nego za klasičnu i akustičnu muziku.

ProAc je sigurno zvučnik koji se najmanje promenio kroz svoje iteracije. Studio i dalje krase izvanredna preciznost i vrlo živahan i detaljan srednji opseg. Međutim, i ProAc zahteva pažljivo uparivanje kako bi se kompenzovale nešto svetlija slika i blaga zapostavljenost dubokog opsega. S druge strane, on i ne pokušava da odsvira nešto ispod svog deklarisanog donjeg registra i tako odvede sebe u grešku.

PLUS

MINUS

ACOUSTIC ENERGY

AE1 II CLASSIC

Naturalan i bez pretenzija da zadivi

Bolje rezultate daje u bliskom monitoringu

KVALITET IZRADE Studijski sveden i jednostavan, ali usavršen do poslednjeg detalja

REPRODUKCIJA

Glatka i fluidna, sa dobrom dubinom i artikulacijom basa

UKUPNI UTISAK Sjajan mini-monitor koji je vremenom stekao status klasika

DAYENS HDS MONITOR

Odlična integracija opsega, bez iskakanja iz zone precizne reprodukcije

Neutralnost žrtvuje krajnju komunikativnost

Jednostavna konstrukcija i zanatski odlična završna obrada

Fluidna i integrisana slika bez ekscesa, sa nešto slabijom definicijom u sredini

Vrlo kompetentan u klasi kućnih monitora i preciznih kutija

DYNAUDIO EXCITE X16

Iskren i otvoren, uz odličnu bas ekstenziju

Može mu nedostajati krajnja detaljnost

Besprekorna izrada do poslednjeg detalja

Sveža i poletna, življa i punija nego što smo navikli od Dynaudija

Veliki zvuk uz primetno manji zamor pojačala i manju probirljivost

Prvobitno dočekan sa skepsom, Dynaudio Excite sa modelom X16 nudi rešenje za veliki zvuk u malom prostoru. Višestruko nadilazeći svoje dimenzije, zahvaljujući velikoj bas/ srednjotonskoj jedinici sa dugim hodom, X16 svira izrazito moćno i čisto, silazeći vrlo duboko, ali opet sa autoritetom, zahvaljujući smanjenom opterećenju za pojačalo i Excite jedinici, što potencijalno može dovesti do manjeg broja detalja u srednjem opsegu. I pored toga, on zadržava fantastičan imidžing i trodimenzionalnost - ali tek kada ga pozicionirate na pravi način.

Neat Motive 3 nudi verovatno najbolji odnos fizičkih dimenzija i veličine zvuka. On može da siđe iznenađujuće duboko i da uspešno nosi tonsku pozornicu. Invertovani tviter daje svilenkast, dobro fokusiran i nikad preoštar visoki opseg. Vrlo stabilan i do gornje granice svoje snage. Ne pokazuje znake presviravanja u gornjem basu.

Jedno je sigurno: u ovom izboru ćete sasvim sigurno pronaći nešto za svoj ukus i budžet.

Vrlo detaljan, sa toplim srednjim opsegom

Pomalo prerano opadanje niskog opsega

Vrlo lep rad u drvetu, odaje utisak zanatske izrade visokog nivoa

Delikatan zvuk bez najnižih oktava, otvoren i komunikativan

Prefinjen i elegantan zvuk; daje optimum uz pažljivo uparivanje

Brzina i dinamika, uz odličan visoki opseg

Njegova dinamičnost može preći u agresivnost

Natprosečna izrada za ovu klasu, uz lepe boje finiša

Brz i dinamičan, uz snažan bas i izvrstan visoki opseg, malo zatvoren u sredini

Zvuk za nove generacije i modernu muzičku produkciju

 KORIŠĆENO U TESTU

OPREMA:

OLuxman 5C50

OLuxman 5M21

OMicromega Stage 2

OVan den Hul D-102 Hybrid

OSupra Ply 3.4S

OOehlbach Reference

OOehlbach PowerSocket 404

Napomena: Za potrebe grupnog testa korišćeni su KEMP Spirit Pro stalci.

MUZIKA:

 R. Abou-Khalil: "Songs for Sad Women" (Dabaghyan/Godard/Cagwin, Enja)

 Arvo Pãrt: "Orchestral Works" (Ulster Orchestra/Yuasa, Naxos)

 J.S.Bach: "Jagdkantate/Bauernkantate" (Concentus Musicus Wien/Harnoncourt, Teldec)

 Pink Floyd: "The Wall" (MFSL Gold Remaster)

Otvoren i komunikativan, voli muziku Sjajna dinamičnost i realističnost

Ponekad presvirava gornji bas

Nepretenciozan, ali kvalitetan, sa zanimljivim dampiranjem visokotonca

Odlična, ali limitirana fizičkim dimenzijama kabineta i jedinica

Živahne i otvorene kutije, pružaju vrlo ubedljivo prisustvo muzike

Traži dosta eksperimentisanja da bi pružio maksimum

Vrlo sveden i neupadljiv, ne odaje svoju klasu

Visoko iznad proseka, najbolje radi u bi-wiringu

Ozbiljan zvučnik, kompetentan u svim vrstama muzike

OŠTRINA I ELEGANCIJA

Samsung LCD LE40A557 je dobitnik prošlogodišnje EISA nagrade Best value LCD, pa je bilo realno očekivati da nova serija 6 cilja na isti segment tržišta. Model od 40 inča je prilično popularan u zapadnoj Evropi, ali zbog niže kupovne moći na domaćem tržištu, mi smo se odlučili da testiramo model s dijagonalom 32 inča, odnosno 81 centimetar. Jedina krupna razlika između modela od 40 i 32 inča je u tome što manji model nema osvežavanje na 100 herca.

Novi dizajn LCD televizora identičan je dizajnu kompjuterskih monitora, a mi smo ponosni što u redakciji imamo jedan primerak modela T220. Dizajnerske inovacije bile su u najvećoj meri diktirane samim procesom proizvodnje. Naime, Samsung je sačuvao svoj prepoznatljiv sjajni crni finiš, ali sa finim dodatkom "kristalizovane" crvene boje, koja se pojačava kako pogled pomeramo prema ivicama televizora. Modeli iz serije 6 izgledaju kao da su "izliveni" iz jednog komada, čemu je ponajviše doprineo proces proizvodnje u

kome su iz upotrebe izbačeni lepak i šrafovi. I dok se pojedini proizvođači još uvek bore da nadmaše dizajn Samsung televizora prethodne generacije, ovaj korejski proizvođač je napravio veliki korak napred.

POSTAVKA

Montiranje ekrana LE32-A656 je veoma jednostavno, čak je i način otpakivanja televizora pojednostavljen. Sve što treba uraditi jeste postaviti ekran na postolje, što je veoma lako ako TV postavite naopačke na neku mekanu podlogu (krevet, na primer), a zatim ušrafite četiri zavrtnja kako biste osigurali stabilnost. Na postolju se ekran može pomerati levo-desno, ukoliko vam zasmeta odsjaj sunca ili ako često menjate položaj u prostoriji. U pakovanju primećujemo i poveći, dobro izrađen daljinski upravljač. Nećete imati problema da se snađete sa njim za svega nekoliko minuta. Tasteri su dovoljno veliki i sa solidnim međusobnim rastojanjem, tako da nećete pogrešiti ni u mraku.

Iako će vas mnogi uveravati kako nema

smisla kupovati Full HD televizor manji od 40 inča, testovi u stranoj štampi govore suprotno. Šta god neko mislio, sigurno je da će u skorije vreme Full HD polako "silaziti" i na sve manje ekrane. Model LE32-A656 ima rezoluciju 1920x1080 piksela i kontrast 15.000:1. Od tehničkih "dodataka" ugrađena je Samsungova DNIe Pro tehnologija (Digital Natural Image engine) za procesiranje slike, kako bi ona dobila na prirodnosti.

KONEKCIJE

U poređenju sa konkurencijom, Samsung nudi zaista najviše konektora na zadnjoj i bočnim stranama ekrana. Postoje čak četiri HDMI ulaza u verziji 1.3, koji mogu da prihvate ulazni signal od 1080p/24, a moguće je jednim upravljačem kontrolisati kompatibilne uređaje koristeći CEC standard. Jedan HDMI ulaz je postavljen sa strane, što je odlično rešenje ukoliko posedujete, na primer, Samsung Full HD kameru HMX-20, testiranu u prošlom broju. Na poleđini se nalaze dva SCART priključka (od kojih jedan može da

Sa novom serijom 6 Samsung je uspeo da se pozicionira veoma visoko kada je moderan dizajn u pitanju. Koliki iskorak je napravljen u tehničkom smislu...

Ljubiša Miodragović

primi RGB signal), komponentni i PC ulaz. Zanimljivo je da svaki ulaz poseduje i odgovarajući namenski audio-stereo ulaz, tako da nije svejedno koji audio-ulaz koristite. Napominjemo da ako želite da PC povežete starim analognim konektorom, za audio-signal morate koristiti kabl koji sa obe strane ima po jedan mali džek priključak. Naravno, vreme jeftinih grafičkih kartica sa HDMI izlazima je stiglo, a jedan naš redakcijski računar je opremljen istom.

Model LE32-A656 poseduje i Samsungov USB ulaz, nazvan Wiselink, koji omogućava gledanje JPG fotografija i reprodukciju MP3 fajlova sa USB memorije. Postoji i funkcija prikazivanja fotografija organizovanih kao slide show sa mogućnošću regulisanja brzine promena, uz reprodukciju MP3 numera u formi pozadinske muzike.

PODEŠAVANJA I UTISCI

Brzina reagovanja ovog televizora je iznenađujuće dobra. Samsung je veoma brzo "pročešljao" signal našeg kablovskog operatora i memorisao sedamdesetak stanica. Samo jedan memorisani kanal bio je neupotrebljiv za gledanje, dok je za ostale bilo potrebno samo podesiti logičan raspored. Ulazak u meni pruža kontrolu nad pet glavnih segmenata: slika, zvuk, podešavanja, ulazi i podešavanja digitalne televizije. Kretanje po meniju i podešavanje dinamičkog kontrasta, game i sličnih finih parametara predstavlja lak zadatak i za laike.

Gledanje standardnih televizijskih sadržaja na LE32-A656 je sjajno iskustvo. Naravno da će strani kanali biti mnogo kvalitetniji, ali će i najpopularnije domaće stanice biti prikazivane sasvim solidno. Primetićete iskrzane logotipe na domaćim kanalima, kao i

ekstremno ružne digitalne časovnike u uglu ekrana, ali za to nije kriv Samsung.

Prikazom HD materijala smo potpuno zadovoljni, tako da će ovaj Samsung biti odlično rešenje za sve koji ulaze u Blu-ray svet. Prikaz crne boje je na zavidnom nivou, što nas dovodi do zaključka da se LCD ozbiljno približio plazma ekranima.

Jedini segment u kojem nas Samsung nije previše oduševio jeste reprodukcija zvuka, koja u pojedinim trenucima ume da bude "tanka" i da previše "podseća na zvuk televizora". Ipak, ukoliko ga povežete sa vašim hi-fi sistemom, dobićete neverovatan AV sistem kome je teško naći manu.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Zapanjujući dizajn.

 Sjajan set konekcija.

 Odličan kvalitet slike.

 Dobar odnos kvaliteta i cene.

MINUS

 "Tanka" audio-reprodukcija.

LE32-A656

Ekran: 32" (81 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: digitalni

Rezolucija: 1920x1080

Dinamički kontrast: 15.000:1

Video-ulazi: 4x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x PC, 1x Wiselink (USB)

Audio-izlazi: 1x optički digitalni

Zvučnici: 2x10 W

Obrtanje postolja: levo 20° / desno 20°

Potrošnja električne energije: 200 W

Dimenzije: 806x585x252 mm sa postoljem

Masa: 13,8 kg

Cena: oko 810 evra

 Stav, 011/3628-555

KVALITET PO DOBROJ CENI

Korejski proizvođač LG je ovom serijom proizvoda dokazao da poseduje kvalitete za ravnopravno takmičenje u poprilično zahtevnoj trci na tržištu potrošačke elektronike.

LG je zasenio mnoge proizvođače svojom atraktivnom serijom Scarlet, a pripadnike ove serije smo imali na testu i uverili se u njihovu superiornost. Ipak, ukoliko želite da u svom stanu imate televizor uobičajenog izgleda, ili niste voljni da dodatno platite ekskluzivno dizajniran TV, spustite pogled samo stepenicu niže, gde vas čeka 32LG5700 – model koji smo dobili na test. Model LG 32LG5700 ima ekran dijagonale 32 inča (81 cm) i radi u Full HD rezoluciji od 1920x1080 piksela. Njegove karakteristike su zapanjujuće, kao npr. kontrast u odnosu 50.000:1, ali i prisustvo inteligentnog senzora koji kalibriše boje na ekranu u zavisnosti od trenutnog osvetljenja u prostoriji. Odziv ekrana je 6 milisekundi.

PAKOVANJE

Ekran 32LG5700 dolazi u veoma ozbiljnom pakovanju, sa ekranom dobro ušuškanim u stiropor i odgovarajuću kesu. Mislilo se i na uštedu u prostoru, tako da su pojedini elementi paketa ubačeni u specijalno napravljene otvore u stiroporu. Ovaj LG TV nije dovoljno samo postaviti na priloženi stalak, već se mora upotrebiti i šrafciger. Naime,

središnji deo, koji se nalazi između postolja i ekrana, treba prvo ušrafiti u postolje pomoću četiri manja zavrtnja, zatim postaviti ekran na središnji plastični deo, pa ponovo pričvrstiti ekran za središnji deo korišćenjem još četiri dugačka zavrtnja. Preporuka je da ovu operaciju izvršite samo jednom i eventualno ako morate kada transportujete TV, jer moguće je oštetiti okolnu plastiku. Tek kada sve postavimo na mesto, treba ukloniti i foliju sa postolja; ako bismo to učinili ranije, moglo bi se dogoditi da ga nespretno ogrebemo pri montaži.

Na zadnjem panelu vidimo solidan broj konekcija: dva HDMI priključka, dva SCART-a, po jedan PC i komponentni ulaz, kao i jedan optički audio-izlaz. USB priključak se može koristiti samo za servisne operacije. Sa strane, ali dosta uvučeni, nalaze se još i konektor za slušalice, S-Video, kompozitni ulaz i treći HDMI priključak. Svi HDMI ulazi su u verziji

1.3. Na ovom mestu se nalazi i otvor za PCMCIA kartice.

ZVUK

Zaista, kada bacite pogled na LG ekran, zapitaćete se gde se nalaze zvučnici. Naime,

serija ekrana 5000 poseduje po četiri dvosistemska zvučnika koji su skriveni od oka posmatrača. Ugrađena je i SRS TruSurround XT tehnologija, a za krajnji kvali tet reprodukcije i jasnoće dijalo ga pobrinuo se lično gospodin Mark Levinson. Snaga zvučnika je 2x7 vati. Naš utisak je zaista kvalitetnija reprodukcija, uz širi sweet-spot i ubedljiviji surround ugođaj.

PODEŠAVANJA

LG je predvideo brojna podeša vanja za seriju 5000. Pored pre definisanih režima rada, kao što su Cinema, Sport, Game i slični, moguće je izvršiti i do 25 finih podešavanja koja se nalaze u meniju za eksperte. Od naprednijih podešavanja treba obavezno pomenuti i Parental control, odnosno zabranu posmatranja određenih kanala sa

Ljubiša Miodragović

neprimerenim sadržajem. Ono na šta su u LG-ju verovatno poprilično ponosni je novi korisnički interfejs, koji je značajno pojednostavljen i modernizovan. Dosadašnji korisnički interfejs bio je u PC stilu: kretali smo se gore-dole kroz dugačke menije, a podešavanja i ulazak u meni vršili kretanjem levodesno. Sada je taj interfejs zamenjen velikim grafičkim ikonama, tako da imate osećaj kao da upravljate iPhoneom. Dolazak do opcija koje se često koriste je veoma brz, a u podešavanjima teško možete da "pogrešite". Šta nedostaje ovom ekranu? Na primer, TruMotion tehnologija prikaza sa stohercnim osvežavanjem, zatim priključak za USB sa koga bismo mogli da puštamo muziku i filmove, ali ono što bismo mi najviše voleli da vidimo na ovakvom televizoru (po ovoj ceni) je interni hard disk sa mogućnošću snimanja TV programa.

Kvalitet reprodukcije je na zaista visokom nivou, i kada je zvuk i kada je slika u pitanju. LG nas je impresionirao količinom i intenzitetom crne boje koje može da prikaže, kao i prelivima koji su kristalno jasni i definisani. Moramo pohvaliti i Gaming režim rada, koji smo intenzivno koristili u toku jednog radnog dana u našoj redakciji, zahvaljujući Wii konzoli. Gledanje TV kanala iz ponude kablovskog operatora je zaista prijatno, a oštrina nije pokvarila prirodnost slike. Na-

ravno, iz ovog komentara izuzimamo nekoliko domaćih kanala koji moraju razmisliti o osvežavanju i nabavci nove studijske opreme. Gledanje nekoliko filmova na DVD-u, a kasnije i na Blu-ray plejeru, ostavilo je na nas veoma snažan utisak. Dobiti Full HD po ovako pristupačnoj ceni je nešto o čemu smo doskora samo sanjali.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Odličan dizajn.

Solidne konekcije.

Odličan okružujući zvuk.

MINUS

 Nedostatak USB-a.

32LG5700

Ekran: 32" (81 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: digitalni

Rezolucija: 1920x1080

Dinamički kontrast: 50.000:1

Video-ulazi: 3x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x PC, 1x S-Video

Audio-izlazi: 1x optički digitalni

Zvučnici: 2x10 W

Obrtanje postolja: da

Potrošnja električne energije: 205 W

Dimenzije: 814x599x227 mm

Cena: oko 610 evra

 Sam-Son, 011/2288-400

“Dobiti Full HD po ovako pristupačnoj ceni je nešto o čemu smo doskora samo sanjali.”

LOW-BUDGET FLAT TV

Sve je veći broj pristupačnih ravnih ekrana na domaćem tržištu. Jedna od kompanija koje su uživale veliki ugled kada su televizori u pitanju svakako je Grundig, koji se novim serijama i modelima vraća na velika vrata u svet potrošačke elektronike.

Kompanija koja je stala na noge odmah nakon Drugog svetskog rata svoj rad je započela proizvodima koji su tada bili najneophodniji – radio-aparatima. Na prezentaciji proizvođača moguće je upoznati se sa bogatim istorijatom kompanije, prikazanim po dekadama. Treba pomenuti da je Grundig originalno nemački proizvođač, ali da je januara 2008. godine došlo do promene u vlasničkoj strukturi. Naime, sa pedeset procenata vlasnički udeo turskog Koç holdinga povećan je na svih sto procenata. Iako centrala kompanije ostaje u Nurembergu u Nemačkoj, gde ostaju i razvoj i inženjering, proizvodnja se seli u fabriku u Turskoj, što omogućava konkurentnu cenu finalnim proizvodima. Ubrzanim korakom kreće razvoj novih modela i već u aprilu 2008. godine pokreće se proizvodnja serija Visio 4 i Visio 7.

Model koji je pred nama ne radi u Full HD rezoluciji, ali se svojim performansama i niskom cenom kvalifikovao da mu posvetimo pažnju. Reklo bi se da se radi o standardnom TV aparatu dijagonale 32 inča, koji radi u rezoluciji 1366x768 piksela. Kontrast iznosi 5.000:1, dok je odziv ekrana 6 milisekundi. Ugrađeni panel je Samsung LTA-320 WT-05.

POSTAVKA

Model 32-4801 dolazi u krajnje jednostavnom pakovanju, a postavljanje na priloženi stalak protiče bez muke. U pakovanju se nalaze ekran, postolje, strujni kabl, daljinski upravljač, uputstvo i par baterija. Jedna od

prvih stvari koje privlače pažnju su, narav no, nalepnice proizvođača sa prednje stra ne panela. U donjem desnom uglu ekrana nalazi se nalepnica koja pruža informacije o potrošnji električne energije, i to 140 vati u radu i 1,8 vati u stanju mirovanja, a tokom procenjenog prosečnog vremena gledanja televizora tokom godinu dana biće potrošeno 218 kilovat-sati. Više je nego očigledno da u Grundigu obraćaju pažnju na podizanje ekološke svesti potencijalnih kupaca njihovih proizvoda.

Od konekcija za zadnje strane primećujemo komponentni, PC i antenski ulaz, dok su na bok postavljena dva HDMI priključka, jedan kompozitni i jedan S-Video. Ovo je dosta manje priključaka nego što nude konkurenti, ali je realno retko kojem korisniku i potrebno više. Podešavanje ekrana protiče dosta brzo i jednostavno, dok je on-screen meni poprilično siromašan, samim tim i lak za korišćenje. Grundig je predvideo posmatranje menija na čak 26 jezika, a zanimljivo je da postoji i režim rada prilagođen hotelima. Pored ovog modela, Grundig u seriji Visio 4 proizvodi i modele od 37 i 42 inča, ukoliko imate potrebu za većim ekranom. Finiš ekrana je sjajan, a na donjem delu televizora se nalaze zvučnici, skriveni iza plastične mrežice. Memorisanje ekrana trajalo je prosečno dugo, sa tim izuzetkom što nam je Grundig 32-4801 zapamtio nekoliko "neupotrebljivih" kanala. Daljinski upravljač je prosečnog kvaliteta i pruža sve ono što se u startu i očekivalo od njega.

i ako TV posedujete duže vreme. Tasteri su mali, a njihove funkcije su nejasno obeležene. Naravno, uključivanje, ulazak u meni, pojačavanje i menjanje kanala su funkcije koje ćete uvek obavljati putem daljinskog upravljača.

Grundig je veoma cenjena kompanija u Nemačkoj. Listajući stranu štampu, primetili smo da su njihovi televizori vrlo dobro prošli na testovima, a u pozitivnim ocenama naravno prednjače nemački časopisi, kao što su Audiovision i Heimkino. Što se nas tiče, ovaj model pruža dosta toga dobrog za cenu po kojoj se prodaje. U nižem segmentu ravnih ekrana teško da ćete pronaći ozbiljnijeg konkurenta.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Pristupačna cena.

Solidne performanse.

MINUS

Malo toga po ovoj ceni.

32-4801

Ekran: 32" (81 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: digitalni

Rezolucija: 1366x768

Dinamički kontrast: 5.000:1

Video-ulazi: 2x HDMI, 1x kompozitni, 1x SCART, 1x PC

Cena: oko 430 evra

 Sam-Son, 011/2288-400

Viktor Kostić

VRHUNSKI UGOĐAJ KUĆNOG BIOSKOPA

Ne tako davno, mogućnosti audio-uređaja bile su podređene isključivo reprodukciji zvuka.

Dodatna funkcionalnost svodila se na tonske kontrole, balans i eventualno izbor dve zone zvučnika, A ili B. Dok neki konstruktori i danas smatraju da je ovo dovoljno (čak i previše), višekanalni sistem Dolby je u međuvremenu ušao u komercijalnu upotrebu. Veoma brzo došlo je do prave eksplozije u razvoju 5.1-kanalnih sistema za kućni bioskop. Danas se već koriste 7.2 sistemi, uz istovremenu podršku za brojne audio-formate. Naravno, ni kvalitet slike nije izostao, tako da su upsempling čipovi sa punom HD rezolucijom standard čak i u srednjem segmentu kućnog bioskopa. Rezultat ovako očiglednog tehničkog napretka, bez dublje analize same percepcije višekanalnog zvuka u odnosu na stereo, jeste veliki broj funkcionalnosti home theater risivera. Naša redakcija ima zadatak da sve te funkcionalnosti ispita i prezentuje znatiželjnim čitaocima.

Kada se na testu nađe Lexicon, kompanija koja proizvodi neke od najskupljih AV risivera na tržištu, verujte da takav zadatak nimalo nije lak.

AMERIČKI STIL

Lexicon u sklopu Harman korporacije svoje proizvode plasira u viši segment tržišta; stoga oni u potpunosti slede američki recept proizvodnje. Lexicon RV-5 je masivan, impresivan i izuzetno kvalitetno napravljen uređaj. Njegov prednji panel izrađen je od brušenog aluminijuma, sa čitavom plejadom LED tastera i velikim potenciometrom smeštenim na središnjoj poziciji. Debljina prednje ploče je iznad proseka, na šta ukazuje "duboko" ugraviran logo kompanije na samoj ploči. Tako je dobijen specifičan trodimenzionalni izgled risivera. Fluorescentni plavi displej pomeren je ulevo, a izbor selekcijskih tastera krajnje desno. Displej prikazuje ulaz, mod i nivo glasnoće u decibelima, a moguće ga je zatamniti ili potpuno isključiti. Masivni potenciometar je kvalitetan i ergonomski oblikovan, ali mogao bi biti i stabilniji. Kada se jače pritisne, blago se naginje ka šasiji kućišta, tako da smo prvo pomislili da možda ima i dodatnu ulogu, poput džog tastera. Ipak, kako je organizacija tastera na prednjoj

ploči odlična, ova mogućnost bila bi suvišna. Zadnji panel otkriva čitav set konekcija. Konektori za zvučnike prihvataju gole žice, "banane" i viljuškaste konektore. Kvalitetni su i pozlaćeni, kao i ostali RCA i HDMI konektori. Ugrađen je i konektor za strujni kabl sa dodatnim prekidačem. Ukoliko poželite da koristite eksterno pojačalo snage, tu je i set preamp izlaza. Ostatak kućišta je crne boje i gotovo u potpunosti prekriven otvorima za ventilaciju. To nije slučajno, jer RV-5 veoma brzo dostiže radnu temperaturu, a greje se poput prosečnog pojačivača A klase. Znači, potrebno je obezbediti dovoljno prostora na polici i oko risivera da bi hlađenje bilo adekvatno. Ako ni ovo ne bude dovoljno, u kućište je ugrađen dodatni ventilator za hlađenje koji je veoma efikasan i tih, a uključuje se samo po potrebi.

BESKRAJNA FUNKCIONALNOST

Lexicon RV-5 je pravi kralj među AV risiverima kad je o mogućnostima i performansama reč. U pitanju je jedan od onih proizvoda za čije funkcionalnosti će vam biti potrebni dani, ako ne i nedelje, da ih polako upoznate i optimizujete rad svog sistema. Podržani su sledeći formati: Dolby Digital, Digital-EX, Pro-Logic IIX, DTS 96/24, ES, NEO:6, LOGIC 7. Sigurno ste već čuli za većinu višekanalnih formata zvuka. Ipak, Logic 7 je više od toga. U pitanju je, kako tvrde mnogi stručnjaci, jedan od najnaprednijih algoritama zvuka. Kompanija Lexicon ga je patentirala

Nikola Stojanović

i razvijala tokom više decenija, a njegov primarni cilj jeste da pojača doživljaj slušaoca korišćenjem Logic 7 dekodera koji prima signal sa bilo kog izvora. Video-procesiranje obavlja Faurodja čipset i omogućen je kvalitetan upsempling HD materijala do 1080i ili jednostavno premošćavanje. Preko HDMI konektora podržani su i Dolby Digital, DTS i PCM audio-formati. Izlaz na modelu RV-5 HDMI je u verziji 1.1, a standard za AV risivere, čak i u srednjoj klasi, jeste verzija 1.3. Grafički meni je standardni, u dve boje i veoma dobro organizovan. Moguće je konfigurisati 12 ulaza i 8 kanala, i to u dve audio-zone, što je veoma korisno, jer uz dodatni par zvučnika možete istovremeno ozvučiti i kontrolisati dve prostorije. USB i eternet konektor služe za komunikaciju sa računarom, kao i dok za iPod. Za dodatnu konfiguraciju ugrađen je i serijski konektor. Uprkos svojoj debljini, korisničko uputstvo je veoma dobro organizovano po sekcijama, kako na risiveru, tako i na DVD plejeru. Većina problema i konfiguracija jasno je objašnjena, što će mnogo značiti neiskusnim korisnicima. Ono što se kod jednog AV risivera najviše koristi jeste daljinski upravljač. Uz Lexicon risiver isporučuje se jedan od verovatno najglomaznijih i najkvalitetnijih upravljača. Na njegovom gornjem delu nalazi se LCD displej osetljiv na dodir, preko koga vršite izbor uređaja i selekciju opcija u meniju. Ispod njega je centralno postavljen kružni taster, sličan komandama na DVD plejerima. Sa strane je dostupan i veoma važan taster Light, koji aktivira pozadinsko osvetljenje na celom upravljaču, uključujući displej. Osim Lexicon komponenti,

daljinskim upravljačem možete kontrolisati veliki broj uređaja drugih proizvođača, a spisak kodova nalazi se u korisničkom meniju. Verovatno je da ćete sve druge upravljače skloniti sa strane i koristiti ovaj Lexiconov, čime ćete svakodnevno korisničko iskustvo podići na viši nivo.

STEREO ZA KUĆNI BIOSKOP

Naravno, svi se odmah pitamo kako jedan multifunkcijski uređaj zvuči. Za otkrivanje subjektivnih performansi i karaktera zvuka najbolji je stereo test. Lexicon RV-5 je tek posle detaljnijeg konfigurisanja preko menija (kada su isključeni svi mogući filteri, dekoderi i surround modovi) bio spreman da zaplovi u stereo vode. Od ovakvog uređaja očekuje se koliko-toliko kvalitetna stereo reprodukcija, bez obzira na to što svoje prave čari pokazuje tek u punoj 7.1 postavci. Već pri prvim pokretima zvučničke membrane, jasno je bilo da Lexicon neće privući samo filmofile. Jedan od najprodavanijih albuma

Pink Floyda "The Dark Side Of The Moon" reprodukovan preko RV-5 risivera može se opisati kao prostoran, dobro izbalansiran i detaljan. Numera "Time" otkriva da detalja ima i u visokom delu spektra, iznad proseka kada su AV risiveri u pitanju. Kombinacija ambijentalne i džez muzike Takisa Barberisa na albumu "Episodes" pruža nam nešto otvoreniji i prefinjeniji zvuk, sa kojim je RV-5 u potpunosti kadar da se izbori. Separacija kanala je dobra, uz precizan tajming. Ipak, u apsolutnom smislu zvuk se može opisati pre kao topao nego kao otvoren. U masivnom kućištu smešteno je multikanalno audio-

pretpojačalo sa procesiranjem signala. Izlaz iz njega vodi na sedmokanalno pojačalo snage deklarisano na 85 vati po kanalu, sa odnosom signal/šum od 95 decibela. Stiče se subjektivni utisak da snage ima dovoljno. Ipak, potrebno je neobično dugo okretati potenciometar kako bi se postigao prosečan nivo glasnoće pri slušanju. Distorzije i izobličenja nema čak ni pri velikim izlaznim snagama. Ako se uzme u obzir da kompanija Lexicon posluje u okviru Harman grupacije, sasvim je sigurno da Lexicon koristi iste module i elektronske komponente poput onih u Harman Kardon gami risivera. Primera radi, performanse modela HK AVR-745 su veoma slične onima na modelu RV-5 i nešto je jeftiniji. Lexicon se ipak izdvaja kvalitetnim kućištem i daljinskim upravljačem. Jednostavno, ukoliko želite najbolje, izabraćete Lexicon, poručuje nam korporacija Harman.

ANALOGNO ILI DIGITALNO

A/D konverter je 24-bitni sa 44,1 i 96 kHz rezolucijom i može da obradi kako dvokanalne analogne izvore, tako i set 5.1 kanalnih ulaza. Korisnici mogu da premoste digitalnu konverziju i uključe dodatno procesiranje (Logic 7). Verovatno se čitav broj Hi-Filesa može posvetiti samo Logic 7 sistemu i doživljaju punog okružujućeg zvuka koji on stvara, ali zbog obima testa ne možemo se dodatno zadržavati na njemu. Jedno je sigurno: ovaj Lexiconov sistem je potpuno funkcionalan, kako na dva, tako i na više kanala. Pri testiranju više plejera u ulozi transporta, mogla se čuti jasna razlika u zvuku. Digitalni audioulazi se procesiraju sa dva PLL kola, dizajnira-

“Analogna veza sa RV-5 daje dovoljno prostran zvuk, sa određenom dozom grandioznosti i mirnoće svojstvenom visokokvalitetnim uređajima. Zvuk je veoma transparentan, sa dobrom rezolucijom i bojom tonova.”

na radi smanjenja jittera dolazećeg digitalnog audio-signala. U odnosu na analognu konekciju, ugrađeni konverter pruža nešto linearnije performanse, ali sa malo lošijom bojom instrumenata u poređenju sa RT-20 plejerom. Pri stereo reprodukciji HDCD izdanja "Eiji Oue" Minesota orkestra dinamični momenti nisu bili baš tako dramatični kao što se moglo očekivati. U suštini, 3D slika i pozicioniranje orkestra su dobri. Risiver RV-5 je kompozicije reprodukovao korektno, sa dovoljnom količinom detalja, ali ujedno i pomalo nezanimljivo i ravno. Pomenuta pojava je tipičan problem kod višekanalnih risivera. Na modelu RV-5 ovaj efekat je u velikoj meri smanjen, ali i dalje postoji. Jednostavno, kod izvorne dvokanalne muzike RV-5 nije razočarao, štaviše, išao je sigurno korak ispred onoga na šta smo navikli od AV risivera više klase. Pravi ljubitelji muzike i audiofili imaće potrebu za još kvalitetnijom stereo reprodukcijom u ovoj cenovnoj klasi. S druge strane, reprodukcija SACD materijala preko RT-20 plejera pojačana RV-5 risiverom je vrhunska. Kada se postavi odgovarajući višekanalni setup i dobro konfigurišu zvučnici, pri čijem izboru ne treba štedeti, dovodimo RV-5 u njegovu primarnu ulogu - to je višekanalna reprodukcija. Iako sam pobornik klasičnog stereo zvuka, uspeo sam da nabavim nekoliko SACD i DVD-A izdanja. Moram priznati da sam uživao u reprodukciji. Neobičan i zanimljiv doživljaj stereo zvuka se širi i dopunjuje, a pri tom RV-5 održava nivo reprodukcije. Generalno posmatrano, risiver ima svoj specifičan karakter zvuka, koji se

manje ili više menja u zavisnosti od plejera, za razliku od većine AV risivera.

PONOVO RADI BIOSKOP

Sa adekvatnim izborom i postavkom zvučnika, uz propisno kabliranje celog sistema, Lexicon kombinacija uopšte ne bi bila inferiorna u odnosu na audio-sekcije većine manjih i srednjih bioskopskih sala u našoj zemlji. Bilo da ste ljubitelj akcionih filmova, drama ili komedija, svaki detalj dolaziće do vas jasno i precizno. Dinamike pri reprodukciji filmova ima napretek. Cela zvučna slika sada je potpuno drugačija i prostranija. Jedino ograničenje je prostor u kome ćete postaviti ovakav sistem. Slika prevođena hardverom RV-5 risivera subjektivno se može oceniti kao kvalitetna, iznad proseka. Korišćenjem Lexicona RT-20 kao izvora kvalitet slike se dodatno podiže.

UNIVERZALNI IZVOR ZVUKA

Lexicon je predstavio model RT-20 otprilike mesec dana pre CEDIA sajma 2005. godine. Ovaj univerzalni plejer došao je kao zamena za model RT-10. I dok se pitate da li je ovaj plejer možda već zastareo, moram da napomenem da je Lexicon kompanija koja svoje modele ne menja toliko često, već ih oprema da traju duži niz godina. To potvrđuje i trogodišnja garancija. Dizajn i kvalitet izrade su vrhunski, baš kao i na RV-5 risiveru. Sa tri digitalna audio-izlaza, optičkim, koaksijalnim i XLR, plejer se može povezati na A/V procesor digitalno, ali i analogno, setom 5.1 RCA konektora. Digitalna komunikacija je ekono-

mičnija, zbog korišćenja samo jednog kabla, a digitalni konvertor ugrađen u RV-5 pokazao se veoma dobro. Daljinski upravljač je napravljen od neke vrste gumirane plastike i ergonomski je oblikovan. Glavni sekcijski tasteri su centralno postavljeni i fluorescentni, pa je korišćenje daljinskog jednostavno čak i u potpunom mraku. Upravljač je kvalitetan, ali je pored "monstruoznog" univerzalca uz RV-5 jednostavno sklonjen u stranu.

NAŠTELUJTE SAVRŠENU SLIKU

U Lexicon RT-20 ugrađen je kvalitetan Mitshubishi MPEG dekoder, kao i Pioneer čip za video-skaliranje. HDMI sekcija je poverena poslednjoj generaciji Silicon Image 9190 čipa. Uz sliku prirodnog kvaliteta i smanjenog šuma, mogućnosti dodatnog podešavanja su velike. Fino štelovanje slike uključuje kontrole šuma: YNR luminance, CNR chrominance, MNR - Mosquito Noise Reduction i BNR - Black Noise Reduction. Pored ovih podešavanja, moguće je štelovati nivo oštrine, detalja, nivo bele i crne boje, gamu, hue, chrome nivo i kašnjenje uz memorisanje poslednjeg setupa. Ako vam sve ovo nije dovoljno, možete kreirati podešavanja za različite video-izvore i tipove ekrana i sačuvati ih u memoriji, što je veoma korisno rešenje. Možete konfigurisati sliku prema vašem ekranu. Dok je slika sa Pioneer plejera iz serija 300 i 600 bila izuzetno prirodna, Lexicon RT-20 pružao je daleko kvalitetniji prikaz, kako na CRT, tako i na LCD ekranu. Boje su zasićene i stabilne, a slika uravnotežena, izbalansirana i izuzetno verna. Uživao sam u reprodukciji svoje DVD kolekcije koncerata. Amy Winehouse na koncertu u Londonu svojom neobičnom pojavom upotpunjuje muzičko iskustvo, a pri savršenom osvetljenju slike mogla se jasno videti skoro svaka njena tetovaža. Ukoliko se pitate ko je najbolji gitarista posle Hendrixa, pogledajte Daytona Beach Live festival iz 1987. godine i nastup neverovatnog Stevieja Rayja Vaughana. Lexicon RT-20 reprodukovaće bez problema i tvrdi bluz teksaskog gitariste. Tek na plejeru kakav je RT-20 može se uočiti razlika u kvalitetu zvuka između DTS formata, Dolbyja i konvencionalnog PCM-a. U stvari, sa Lexicon kombinacijom menjao sam materijale i otkrivao koliko dobro zvuči i izgleda svaki DVD iz kolekcije. Jedina mana koju sam mogao da primetim jeste nešto sporiji odziv plejera kada se disk prvi put očitava. Kao da je potrebno vreme da logičko kolo "shvati" o kom mediju je reč. Transportni mehanizam u RT-20 potpisuje kompanija Matshushita,

ali je kontroler proizvod kompanije Lexicon. Većinu diskova će pročitati bez ikakvih problema, ali sa DVD medijima snimljenim "u kućnoj radinosti" može se zbuniti. Verujemo da će potencijalni vlasnici ipak kupovati isključivo originale. Kao transport, Lexicon RT20 se pokazao zadovoljavajuće u poređenju sa starim, ali još uvek veoma dobrim transportom iz plejera Denon DCD 3560. Slušni

pogledu. Nažalost, kako to uvek biva, njegova cena ide korak ispred pomenutih risivera. Naravno, RV-5 i nije napravljen za prosečne kupce, a namenjen je prvenstveno američkom tržištu, gde već postoji veliki broj korisnika DVD-A i SACD diskova. Kako broj korisnika ovih formata i u našoj zemlji raste, verujem da će oni znati da cene sve čari Lexicon RV-5 risivera. Svi filmofili i profesionalci sa bogatom

kolekcijom DVD-ova sigurno ponekad požele da "ožive" svoju kolekciju. Lexicon RT-20 u kombinaciji sa RV-5 će njihove želje pretvoriti u stvarnost.

 KARAKTERISTIKE RV-5 PLUS

Odličan dizajn i kvalitet izrade.

Veoma kvalitetan daljinski upravljač.

Izuzetna fleksibilnost podešavanja.

Dobar kvalitet zvuka.

MINUS

HDMI 1.1 podrška.

 Ne opravdavaju sve performanse cenu.

Kontinualna snaga: 7x85 W na 8 oma, 20 Hz - 20 kHz

Frekvencijski opseg: 10 Hz40 kHz (+0, -2 db)

Izobličenja THD: <0,05% (20 Hz - 20 kHhz, 1 W)

Broj linijskih ulaza: 8 analognih RCA, 6 stereo RCA, 4 koaksijalna, 4 optička

Video-konektori : HDMI 1.1, S-Video, kompozitni, komponentni

Opcioni ulazi : USB mini-B, RS-232, iPod dok

Broj izlaza za zvučnike: 7.1

Dimenzije: 440x153x397 mm

Masa: 18 kg

Cena: oko 3.775 evra

A/B test pokazao je da Lexicon RT-20 daje ipak nešto puniji i transparentniji zvuk kada koristi svoj dekoder. Posmatran kao "stand alone" CD plejer, Lexicon može da dobije zadovoljavajuću ocenu - njegove performanse približavaju se visokoj klasi. Zvuk je veoma transparentan, sa dobrom rezolucijom i bojom tonova. Analogna veza sa RV-5 daje dovoljno prostran zvuk, sa određenom dozom grandioznosti i mirnoće svojstvenom visokokvalitetnim uređajima.

ZAKLJUČAK

Kao univerzalni plejer RT-20 je izuzetan, verovatno jedan od najboljih u toj kategoriji, ali mu ipak nedostaje podrška za Blu-ray. Lexicon RV-5 je vrhunski AV risiver - dizajn, funkcionalnost i kvalitet izrade svrstavaju ga u kategoriju najboljih. Audio-performanse su veoma dobre, naročito u kombinaciji sa RT-20. U svojoj cenovnoj klasi Lexicon na domaćem tržištu gotovo da nema alternativu. Jednostavno, ide korak ispred više klase AV risivera u svakom



KORIŠĆENO U TESTU

OPREMA:

OAccuphase E-206 (restaurated)

OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)

OPioneer DV-300s DV-600AV

OSony CRT, Samsung LCD

ODenon DCD 3560 (upgraded)

ONeotech NEP-3001 power

ONeotech NEI-3001 interkonekt

ONeotech NES zvučnički

OQed Original 2x2,5 mm

OSlušna prostorija 20 m2, akustički tretirana

MUZIKA:

 Pink Floyd - "The Dark Side of the Moon" (EMI)

Minnesota Orchestra - "Eiji Oue" (Reference Recordings HDCD)

Takis Barberis - "Episodes"

DVD:

Mariza - "Live in London" (DVD)

Amy Winehouse - "Live in London" (DVD)

Stivie Ray Vaughan and Double Trouble"Boogie With Stevie" (DVD)

RT-20 PLUS

Izuzetan kvalitet slike.

Napredna audio i video podešavanja.

Kvalitet izrade i ergonomičan daljinski upravljač.

MINUS

Nema digitalnih konektora za DVD-A i SACD.

Nema podršku za 1080p konverziju.

Formati: CD, CD-R/CD-RW, SACD, DVD-V, DVD-A,MP3,VCD

Digitalni izlazi: XLR, S/PDIF, koaksijalni RCA

Analogni izlazi: 4 para RCA, stereo L/D, centralni, subwoofer i surround L/D

Video-izlazi : SCART, S-Video, 2 x kompozitni RCA, 2 x komponentni BNC i RCA

Zatamnjivanje displeja: u 3 koraka

Dimenzije: 440x99x368 mm

Masa: 9,75 kg

Cena: oko 4.400 evra

 Loopmedia, 021/4751-777

“Uz sliku prirodnog kvaliteta i smanjenog šuma, mogućnosti dodatnog podešavanja su velike. Boje su zasićene i stabilne, a slika uravnotežena, izbalansirana i izuzetno verna.”

SLATKA KUTIJICA

Očigledno je da se holandski div budi posle godina provedenih kao u zimskom snu i niza uređaja čiji dizajn i tehnička dostignuća nisu bili nešto što bismo pamtili.

Na sreću, izgleda da su ta vremena za nama i da Philips grabi krupnim koracima napred, forsirajući nove tehnologije. Kada smo pre nekog vremena dobili katalog ove kompanije koji se bavi proizvodima iz segmenta potrošačke elektronike, bili smo zapanjeni ogromnim asortimanom, bogatijim nego ikada, kako na području audio i video tehnike, tako i za tržište računarske opreme. Neke od uzdanica Philipsovog tržišnog udara su komponente iz Streamium serije. Ne treba misliti da se radi o istinskim hi-fi komponentama, jer njih Philips već dugo ne pravi. U ponudi su mikrolinije, sistemi i plejeri čija je glavna osobina komunikacija preko računarske mreže, bilo žično ili bežično, u jednoj ili više prostorija. Zajedno sa ovom osobinom ide i reprodukcija sadržaja internet radio stanica, što ćemo detaljnije objasniti u daljem opisu uređaja koji smo testirali.

Pun naziv male slatke kutijice je Philips Streamium Network Player NP2900/12, ali ćemo ga mi iz milošte (i zbog uštede papira) zvati samo NP2900. U gami se nalaze tri različita modela: pored navedenog, koji je najluksuzniji, tu su NP2500 i NP1100. Philips NP2900 stiže u nevelikoj elegantnoj kutiji, u kojoj ne postoji nijedan milimetar neiskorišćenog prostora: propisno upakovan plejer sa zaštitom na ekranu i bočnim ivicama, svič napajanje ne baš tako malih dimenzija (otprilike kao za laptop), to su detalji koji se odmah

primećuju. Pored njih, tu je i poseban profil namenjen montaži na zid i velika kutija koja sadrži uputstvo, garanciju i CD sa pratećim softverom i vrlo detaljno i jasno napisanim uputstvom. Čitanje navedenog može umoriti i najrevnosnije vlasnike, ne zato što je isuviše detaljno, naprotiv, Philips je objašnjenja ograničio na nužni nivo, već zato što plejer ima toliko opcija da ih je jednostavno prilično teško i nabrojati, a kamoli opisati. Sam uređaj nas je zaista oduševio na prvi pogled: besprekorne izrade i elegantnog, neupadljivog izgleda otkriva da su se Philipsovi stručnjaci za dizajn i te kako potrudili. Druga stvar koja odmah upada u oči jeste masa uređaja. Iako smo očekivali da bude lagan kao pero, njegova masa od skoro jedan i po kilogram svakako je upečatljiva u odnosu na spoljne dimenzije. Tome delimično doprinosi i nosač od livene legure. Sve u svemu, nama NP2900 izgleda kao da je pravljen za probirljive kupce, i to tako da zaista dugo traje.

O opcijama na samom uređaju nema baš mnogo toga da se ispriča: sve komande su svedene na četiri tastera na gornjoj površini. Prvi sa integrisanom svetlećom diodom služi za uključivanje i isključivanje uređaja, a preostala tri namenjena su regulaciji nivoa zvuka i privremenom isključivanju istog (mute).

To je sve. Donja strana, blizu nosača, sadrži ulaz za adapter napajanja, izlaz za slušalice i digitalni koaksijalni izlaz. Tu je i jedan par čin-

čeva čija je namena prihvatanje analognog stereo signala od spoljašnjeg izvora. Faktički, sve se svodi na daljinske komande.

Daljinski upravljač je u istom maniru kao i sam NP2900: elegantan, sa dobro raspoređenim komadama na koje se lako navikava i lepom sjajnocrnom površinom. Izrada je, takođe, odlična; jedino bismo voleli kada bi tasteri bili osvetljeni ili fluorescentno obojeni. Došavši pravo iz fabrike, NP2900 nije odmah bio spreman za rad - potrebna mu je inicijalizacija, koja je maksimalno pojednostavljena i svodi se na par koraka. Na početku ekran prikazuje dobrodošlicu i zahvaljuje se kupcu na poverenju - zanimljivo rešenje. Potom traži da odredite zemlju u kojoj se nalazite, kako bi on tačno podesio vremensku zonu, a zatim sledi mogućnost demo prikaza. Kada sve to obavite, dolazi do najbitnijeg dela: povezivanja na mrežu. Ovog puta nećemo se baviti žičnim mrežama, jer one deluju potpuno zastarelo uz upotrebu ovakvog uređaja - kao kada biste uz nov Bang & Olufsen televizor koristili stari žičani daljinski upravljač. Mi smo NP2900 povezali na našu bežičnu mrežu bez većih problema: uključili smo emitovanje SSID-a kako ga ne bismo ručno unosili (ukoliko su vam strani neki od navedenih izraza, pogledajte uokvireni pasus pod nazivom "Pojmovi"), uneli šifru, a DHCP je već bio aktiviran na ruteru, te je odmah dodelio adresu iz predefinisanog opsega. Ceo postupak je trajao oko minut ili dva. Philips NP2900 je zatim javio da će proveriti internet konekciju i posle kraćeg vremena izvestio da je sve u redu. Milina... Ali, to nije kraj: odmah je aktivirano online unapređenje internog firmvera plejera - svi potrebni podaci preuzeti su sa svetske mreže i instalirani. Najzad, spremni smo za dalji rad. Philips NP2900 ima tri glav-

na režima rada: reprodukciju internet radio stanica i muzički data streaming uz pomoć UPnP protokola; pored toga, postoji i mogućnost korišćenja spoljnog izvora zvuka preko pripadajućih priključaka. Reprodukcija internet radio stanica obavlja se na vrlo elegantan način: možete ih tražiti po imenu, možete odrediti lokaciju određene grupe stanica koja vas zanima ili pokušati da nađete onu koja bi vam odgovarala prema žanru muzike i programu koji se emituje, slično kao PTY (Program Type) sistem kod Radio Data Systema analognih radio-prijemnika. S obzirom na to da data streaming preko interneta ima svojih ograničenja, u smislu brzine i garantovanog protoka, NP2900 ima nešto tromije reakcije pri prelasku sa stanice na stanicu, jer između ostalog vrši i baferovanje podataka da muzika ne bi bila isprekidana u slučaju da dođe do kratkotrajnog prekida protoka podataka. Mi smo testirali NP2900 na DSL mreži protoka 1 Mbps, a jedino čvorište između naše lokalne mreže i jednog od beogradskih provajdera bio je svič koji je provajder postavio. Interna mreža bila je zasnovana na Lynksis wireless ruteru, povezanom sa WD MyBook World mrežnim diskom uz pomoć 100 Mbps linka. Faktički, radilo se o klasičnoj SOHO mreži, onakvoj

samo probna verzija koja se može koristiti 30 dana) proradila je savršeno od početka. Uz pomoć nje uspeli smo da preko NP2900 pristupimo MP3 fajlovima na računaru, ali i na udaljenom WD MyBook World mrežnom disku. Philips NP2900 veoma brzo, jednostavno i lako pristupa sadržajima foldera, a dok muzika teče ekran prikazuje osnovne informacije o numeri, uz grafički prikaz njenog trajanja preko pomične linije pri dnu.

ZVUČNI TEST

Philips NP2900 zvuči fenomenalno za svoje dimenzije. Pri "slepom testu" deluje kao da se radi o četiri-pet puta većem uređaju, a njegov zvuk mogao bi da postidi mnoge mini-linije poznatih proizvođača. Poznato nam je da su u NP2900 ugrađena četiri zvučnika, dva prednja i dva zadnja, kao i pojačalo D klase, ali kako su eksperti iz Philipsa postigli ovako ujednačenu disperziju zvuka, toplinu, kristalno čistu reprodukciju, detaljnost i posebno čist i pun bas - to je zaista čudo. U susednoj sobi još uvek s vremena na vreme svira Panasonic CD radio-kasetofon, najbolji model koji su napravili pre nekih sedam godina - RX-ES25, ali on nije mogao da u potpunosti doskoči Philipsu. Maleni NP2900 svira sjajno, bilo da radi tiho ili glasno, sve do

onih kod kojih se jasno osećao gubitak kvaliteta usled preterane kompresije, do jedne hrvatske koja je čak imala jasan šum, kao pri lošem FM prijemu. No, ukupno gledano, rezultat je više nego dobar.

Reprodukciju smo isprobali i preko izlaza za slušalice, na koji smo zakačili Sennheieser HD580 Precision i isključili sva podešavanja ekvilajzera. Zvuk koji se dobija je u klasi jeftinijih Philips CD plejera od pre nekoliko godina, što je sasvim zadovoljavajuće. Pripremili smo i posebnu zamku za NP2900: većina malih uređaja ima katastrofalan odnos signal/šum, takav da kada uključite aux ulaz, a zatim pojačate zvuk do maksimuma, jasno možete čuti šuštanje. No, ovaj mališan je, očigledno zbog pojačala D klase, na to otporan. Naše slušalice su ostale neme.

ZAKLJUČAK

Philips NP2900 jasno pokazuje tendencije razvoja wireless uređaja i to radi veoma, veoma dobro. Izuzetno pametno je osmišljen, nimalo kičast, vrlo praktičan i nadasve sjajnog zvuka. S obzirom na cenovnu klasu kojoj pripada, ne možemo da se setimo nijedne mini-linije koja bi mogla da mu se približi, kako po kvalitetu zvuka, tako i po mogućnostima.

Ova mala, čudna, izvanredna sprava još uvek nije dostupna na našem tržištu, ali će u skoroj budućnosti verovatno moći da se kupi i kod nas. Obavezno je poslušajte, čak i ako nemate nameru da nabavite nešto slično.

kakva se najčešće sreće u našem okruženju. Vreme potrebno da NP2900 pređe sa stanice na stanicu sa aktivnim beferovanjem iznosi pet do deset sekundi.

Reprodukcija muzike zasnovana je na UPnP protokolu i obuhvata veliki broj formata: MP3, WMA, eAAC+, FLAC itd. Da bi sve započelo, potrebno je instalirati pripadajući softver pod nazivom TwonkyMedia Server.

On obavlja ulogu softverskog fajl servera, tako što skenira sve predefinisane foldere u potrazi za muzikom (ovo se obavlja u određenom periodu koji se može zadati) i ažurira sopstvenu bazu podataka. Lokacije sa muzikom mogu biti na matičnom računaru na kojem je softver instaliran, ali i na drugim računarima koji imaju deljene direktorijume unutar mrežnog sistema. Šta ovo znači u praksi? Sva muzika sa jednog ili više računara postaje dostupna Philipsu NP2900; jedina mana je to što računar sa Twonky Media Serverom mora za to vreme da bude uključen. Mi smo u praksi imali problema sa instalacijom softvera, jer korisnički interfejs nije funkcionisao po instalaciji. Novija verzija (doduše,

nekih sedamdesetak procenata maksimalne jačine, kada već postaje jasno da se radi o kućištu skromnih gabarita, koje ne može da zadrma zidove pre nego što dođe do sloma finesa zvučne slike. Mislimo da NP2900 predstavlja sjajan primer pametno implementirane digitalne obrade signala. Na predefinisane vrednosti ekvilajzera se ne treba u potpunosti oslanjati: dok su Clasical i Pop setovanja prilično korektna, podešavanja Rock i DBB (Dynamic Bass Boast) će samo upropastiti odličnu prezentaciju. No, LivinSound i FullSound podešavanja su druga priča: kao da su napravljena da iz NP2900 izvuku maksimum, te ih toplo preporučujemo. Reprodukcija uz pomoć internet radio-sistema je vrlo dobra, imajući u vidu da se radi o prenosu kompresovanih podataka zasnovanom na psihoakustici, čime neminovno dolazi do gubitka podataka iz izvornog materijala. Shodno tome, kvalitet reprodukcije zavisi od samih stanica i kvaliteta izvornog audio-sistema, audio-data stream karakteristika (bitrate, kodek), tako da su i rezultati šaroliki: od sjajnih britanskih stanica, preko

 KARAKTERISTIKE PLUS

Odličan kvalitet izrade.

Elegantan dizajn.

Izuzetan zvuk za te dimenzije i cenovnu klasu.

MINUS

Ništa po ovoj ceni.

PM8003

Format fajlova: nonDRM AAC (m4A), MP3, WMA, eAAC+, FLAC, Ogg Vorbis

MP3 bitrate: 8-320 kbps

Konekcije: Aux, Ethernet (RJ45) Wireless 802.11 b/g, izlaz za slušalice

UPnP protokol: da

Broj zvučnika: 4

Muzička snaga: 30 W

Dimenzije: 346,5x69x99 mm

Masa: 1,48 kg

Cena: uzorak (oko 210 evra u zemljama zapadne Evrope)

 Technomax: 011/212-9740

“Philips NP2900 jasno pokazuje tendencije razvoja wireless uređaja i to radi veoma dobro.”

POVRATAK U BUDUĆNOST

Kada sam u 24. broju Hi-Filesa pisao o Naimovoj entry level kombinaciji Nait 5i integralnog pojačala i CD 5i plejera, razmišljao sam o istoriji ove renomirane britanske produkcije i prisećao se prošlosti koja nas je vezivala za Naim i druge vrhunske proizvođače. U tekstu koji sada čitate moja tema je ponovo Naim, ali ovaj put želim da podelim sa vama nešto što dolazi iz budućnosti, i to neposredne, one koja u naše živote ulazi možda brže nego što bismo želeli, donoseći istovremeno briljantna unapređenja i neminovne gubitke. Uređaj o kome je sada reč dolazi iz vrha Naimove ponude i proizvođač je na njega očito veoma ponosan, i to ne samo zbog odličnih kritika i niza nagrada koje je već dobio već i zbog toga što je pretekao konkurenciju, ne samo na Ostrvu već i u ostatku Evrope. Naziv sprave je HDX hard disk plejer. Izgledom i dimenzijama ne razlikuje se mnogo od Naimovih standardnih CD plejera. Displej je nešto veći nego što je za njih uobičajeno, motorizovana fioka nalazi se na levoj strani, a diskretno osvetljen prepoznatljiv zeleni logo zauzima središnju poziciju. Suštinske razlike u odnosu na sve ostalo što je firma do sada napravila krije, naravno, unutrašnjost poznate šasije od livenog aluminijuma, čiju čvrstinu i solidnost ne treba iznova naglašavati.

Cilj ovog teksta je da analizira i oceni ono što se krije iza kapije koju nam je otvo-

rio Naim, proizvođač koji je uvek bio pre konzervativan nego avangardan, ali koji je pristupajući digitalnoj tehnologiji svojim uzdržanim i promišljenim putem došao do vrlo dobrih rezultata pre ostalih ozbiljnih konkurenata.

HDX je praktično specijalizovani kompjuter namenjen snimanju, memorisanju, čuvanju i reprodukciji muzike. Umesto standardne tastature, na desnoj strani uređaja nalazi se veliki displej osetljiv na dodir, kao kod nove generacije mobilnih telefona, GPS navigacionih sistema i drugih gedžeta. Time je postignuta ušteda prostora na prednjoj strani uređaja, koja je, usput rečeno, dizajnirana minimalistički, svedeno, jednostavno i čisto. Na frontalnoj ploči naći ćete samo dva standardna tastera. Sa desne strane ekrana, jedan ispod drugog, nalaze se On/Off prekidač i taster za otvaranje fioke. Središnju poziciju zauzima Naimov logo, odliven od transparentne plastike i osvetljen prigušenim zelenim pozadinskim svetlom. Na levoj strani je fioka koju pokreće motor, za razliku od većine CD plejera ove firme, čije se fioke otvaraju ručno. Sva podešavanja, komande i kompletna manipulacija uređajem vrše se preko pomenutog ekrana osetljivog na dodir ili preko daljinskog upravljača, koji može da kontroliše i druge Naimove proizvode, ako ih imate u sistemu. Leđna strana već potpuno podseća na računar. Osim standardnih RCA, DIN i Euro strujnog konektora, svi ostali

terminali pripadaju računarskoj topologiji. Osim ventilatora koji hladi procesore, ovde ćete pronaći: digitalni izlaz, koaksijalni i optički, konektor za mrežno povezivanje sa PC-jem, četiri USB ulaza, terminal za S-Video, paralelni VGA konektor, kao i standardne terminale za miša i tastaturu. Tu je i On/Off prekidač napajanja, kao i dva zanimljiva preklopnika: jedan od njih određuje da li će uzemljenje uređaja biti standardno, preko šasije, ili tzv. plivajuće; drugi preklopnik povezan je sa izlaznim audio-terminalima i preko njega se bira da li će biti aktivan DIN konektor ili RCA, dok su u srednjem položaju aktivna oba. S obzirom na to da su konstruktori predvideli da HDX na tržištu sačeka i isprati buduće generacije sličnih uređaja, pokazaće se da nijedna od pomenutih konekcija ovde nije i neće biti suvišna. Hard disk ugrađen u HDX je kapaciteta 400 GB, što mu omogućuje da bez ikakve kompresije memoriše oko 600 diskova standardnog trajanja. Naravno, paralelno funkcioniše back-up istog kapaciteta, koji korisnike štiti od neprijatnih iznenađenja. Po uključivanju uređaja, sistem se podiže nekih par minuta, kao kod svakog računara, a onda se na velikom multifunkcijskom displeju pojavljuje Naimov logo i HDX je spreman za rad. Dimenzije ovog displeja su 98x56 milimetara, što je sasvim dovoljno da se na njemu jasno vide naziv i naslovna strana albuma koji se trenutno sluša, ime autora i broj kompozici-

Velibor Žitarević

ja na disku. U početku će vam se učiniti da je ovakav pristup uređaju komplikovan, ali ako uložite minimum napora i pod uslovom da niste baš potpuno tehnički nepismeni, rad sa HDX-om će posle nekoliko dana postati rutina. Problem koji su konstruktori morali da reše svodi se na činjenicu da posle učitavanja nekoliko stotina diskova treba pronaći baš onaj koji u određenom momentu želite da reprodukujete, a da pri tom ne izgubite celo popodne u traženju, prisećanju kako se album tačno zove ili kako se piše ime autora. Rešenje je datoteka Find Music, koja se sastoji iz sedam uslovno rečeno foldera, preko koje ćete pronaći željeni naslov u samo nekoliko koraka. Ovde ne želim da prepričavam uputstvo za upotrebu uređaja, ali da bi vam do kraja bilo jasno koliko su se inženjeri iz Naima trudili da olakšaju korišćenje HDX-a, navešću nazive pojedinačnih foldera. Na displeju se pojavljuju sledeći natpisi: 1. Tracks,

2. Albums, 3. Artists, 4. People, 5. Last played,

6. Most played, 7. Newest. Dodirom bilo kog od ovih natpisa ulazite u odabrani folder, gde preko abecednog biranja postojećih naziva ili imena direktno pristupate albumu ili numeri koju ste tražili.

Pošto je predviđeno da HDX bude priključen na internet preko kabla za mrežno povezivanje, naslovne strane diskova koje ćete snimati biće automatski preuzimane sa odgovarajućih sajtova. Takođe, biće preuzeti i ostali osnovni podaci o autoru i muzičarima, kao i broj i trajanje numera sa njihovim nazivima. Onog trenutka kada izaberete određeni album, njegova naslovna strana će se pojaviti na displeju i ostaće tu tokom reprodukcije.

Ukoliko u trenutku učitavanja određenog CD-a uređaj nije povezan na internet, na displeju će biti ispisan samo njegov naslov. Problem sortiranja i pronalaženja albuma pojavljuje se kod svakog audiofila u onom momentu kada njegova kolekcija dostigne bar stotinak naslova. O ovome nikada nismo razmišljali previše, već smo albume slagali

na police i razvrstavali ih po muzičkim pravcima, abecedi ili na neki svoj način. Zar smo jednom pogledom ili preturajući rukama pročešljali kompletnu kolekciju tražeći neki zatureni album, oslanjajući se na vid (obično znamo kako omot otprilike izgleda) ili na prisećanje gde smo ga poslednji put ostavili? Ljudi koji su radili u bibliotekama ili muzički urednici sa radija ili TV-a znaju da ovo može zadati glavobolje i izazvati nerviranje. Zato zadatak Naimovih inženjera nije bio jednostavan. Mislim da je posao u ovom segmentu urađen vrlo dobro, ali svakako ima mesta i za unapređenja. Budući korisnici i njihovi komentari će tome doprineti, a lepo je što ta unapređenja neće obradovati samo buduće vlasnike modela novih generacija. S obzirom na to da je HDX povezan na internet, Naim je postavio poseban sajt preko koga će sva softverska unapređenja automatski biti primenjena i na modele koji su se pojavili ranije.

Bez obzira na to kako vam se sve ovo čini, Naim u svojim materijalima naglašava da HDX nije hard disk server, već ga definiše kao hard disk plejer, insistirajući na tome da uređaj nije zamišljen kao još jedna igračka koja će povezati i kontrolisati sve ostale, već kao ozbiljna hi-fi komponenta najviše klase. Svaku dilemu u vezi s tim razrešiće cena – ona u Britaniji iznosi tačno 4.500 funti, u Americi 8.250 dolara, a kod nas 4.740 evra. Na prvi pogled previše, ali dozvolite malo aritmetike: ako vaša kolekcija diskova sadrži bar nekoliko stotina originala, njihova vrednost je nekoliko hiljada evra. Svi ti diskovi i par stotina budućih staće na HDX u punoj rezoluciji i ostaće vaši čak i ako rešite da kolekciju postepeno prodate i tako isplatite ulaganje u uređaj. Šta vam ostaje? Vrhunski

CD plejer i snimač, uredno sređena i zaštićena diskoteka i beskonačne mogućnosti za doterivanje, izmene i unapređenje. Šta gubite? Osećaj fizičkog kontakta sa diskom, uživanje u sve boljim bukletima i omotima,

pogled na policu/police sa diskovima. Ali, zar taj divni osećaj nije izgubljen još onda kada smo LP ploču i njenu sjajnu opremu zamenili bezličnim plastičnim diskom u još ružnijoj plastičnoj kutiji, čiji se poklopac tako lako lomi? Englezi kažu da svako čudo postaje svakodnevica kada se ponovi dovoljan broj puta. Tako je bilo i sa diskovima, a tako će biti i sa budućim čudima. Vratimo se našoj mašini. Naim je uložio mnogo vremena i rada razvijajući sistem ripovanja koji se bitno razlikuje od onih koji su do sada primenjivani u računarima ili kućnim CD rezačima. U detaljnim tehničkim opisima oni naglašavaju da je ovaj metod napredniji od svih do sada korišćenih po tome što greške koje se neminovno pojavljuju pri početnoj analizi digitalnih informacija snimljenih na predložak svodi na minimum. Dok su ostali proizvođači razvijali sisteme za korekciju greške, Naim je, kao i obično, pošao svojim putem. Višestruko analizirajući disk u početnoj fazi ripovanja, softver bira najtačniju kombinaciju, gde je procenat grešaka sveden na minimum. Na ovaj način sistem za korekciju, koji je takođe unapređen, lakše i tačnije obavlja posao, ne unoseći u zapis digitalna izobličenja poznata kao jitter, koja se najčešće manifestuju kao poremećen tajming, a koji dalje uzrokuje kompresiju dinamike i druge probleme.

Proizvođač naglašava da se preko eksternih hard diskova kapacitet od 400 GB može dodatno proširiti, a pošto se povezivanje sa PC-jem podrazumeva, otvara se zaista široko polje mogućnosti za proširenja, kako memorije, tako i operativnih sposobnosti uređaja. Procesor na kome sve ovo počiva je BurrBrown PCM 1791A, koji su u Naimu izabrali posle iscrpnog preslušavanja i poređenja. Ovaj digitalno-analogni konvertor izabran je ne samo zbog superiornih tehničkih karakteristika već i zbog toga što se, po mišljenju Naimovih inženjera, pokazao kao najneutralniji pri subjektivnoj proceni zvučnog

karaktera. Unutrašnja arhitektura uređaja je 24-bitna na 192 kHz, tako da podržava i najnoviju generaciju diskova koji su snimani u visokoj audio-rezoluciji.

Već tradicionalno, napajanje je izvedeno besprekorno. Kao i uvek, nije se štedelo, ni kvalitativno ni kvantitativno. Za svaki segment HDX-a ugrađeno je nezavisno regulisano napajanje sa zasebnim uzemljenjem. Izlazni stepen je odvojen nekom vrstom interstage transformatora, koji su projektovani i izrađeni specijalno za ovaj uređaj. Analogni stepen ide preko Burr-Brown operacionih čipova OP604, koji su izabrani zbog svoje brzine i zvučnih karakteristika. Bez obzira na ovaj temeljni pristup, uređaj je moguće napajati i preko Naim XPS2 spoljnog napajanja ili preko CD555PS, koji je izvorno konstruisan za njihov trenutno najbolji CD plejer. Slušni test započeo sam albumom Carlosa Bice & Azula "Look What They've Done To My Song", na kome uz Bicu na dvostrukom basu sviraju i Frank Mobus na električnoj gitari i Jim Black na bubnjevima i udaraljkama. Ovaj album, čija moderna produkcija nije lišena sadržaja, idealan je da pokaže kako muzička dinamika nije, kako to kaže jedan engleski recenzent, jednosmerna ulica. Dobar uređaj ne reprodukuje brzo i verno samo dinamičke skokove od tišeg ka glasnijem već i obrnuto, možda još bitnije, od glasnog ka tišem. Taj dinamički kontrast na ovom odlično snimljenom albumu čuje se preko HDX-a u svom prirodnom opsegu, sa onom dozom agresivnosti koju ova muzika u svojoj osnovi nosi. Ipak, akustični bas ni u jednom momentu ne gubi na harmonijskom bogatstvu, dok je Mobusova gitara precizno i jasno pozicionirana tokom čestih eruptivnih deonica baterije udaraljki. Kontrola koju sve vreme osećate uliva vam poverenje i slušanje približava živom izvođenju. Ono što ne možete prevideti jeste da ni u jednom momentu ne dolazi do konfuzije, što kod ovako dinamičnog materijala nije jednostavno ostvariti. Tražeći nešto nežnije i mirnije, kako bih analizirao sposobnost uređaja da reprodukuje

najfinije nijanse muzičkog materijala, izabrao sam album Marka Ishama "Blue San", koji je ovaj trubač i kompozitor 1995. godine snimio za Columbiju. Album je, mada to nigde ne piše, posvećen Milesu Davisu, a Isham je kroz potpuno intimnu improvizaciju na trubi pokušao da izrazi svoje poštovanje i divljenje Davisu. Ovde HDX reprodukuje nešto što na ovom disku ranije nisam čuo, iako mi se ponekad čini da ga znam napamet. "Blu San" sve vreme zvuči kao sećanje na koncert koji ste slušali u snu. Ne sećate se muzike, sećate se atmosfere, dima i gustog vazduha, zamračenog kluba i mirisa burbona. Kao u snovima u kojima znate da sanjate i plašite se buđenja. I nisam se probudio sve dok disk, odnosno snimak na hard disku HDX-a, nije odsvirao poslednje note. Neke stvari, ni u životu ni u hi-fiju, ne treba ni da pokušavate da razumete. Njihova lepota se ne krije u racionalnom poimanju, već u sećanju na nekoliko večeri sreće uz omiljenu muziku. Ovo je bila jedna od tih večeri. Klasiku sam ostavio za kraj, misleći da ću tu pronaći nešto što bih mogao navesti kao primedbu ili kao nedostatak ovog uređaja. Izabrao sam jedno Philipsovo izdanje Verdijevog "Requiema" iz 2001. godine. Tenor Andrea Bocelli i sopran Renee Fleming. Opet zapanjujući utisak ogromnog prostora u kome je delo snimljeno, vazduh, najtiše deonice hora dolaze iz dubine koja se prostire daleko iza zvučnika. Pozicija i fokus solista precizno su definisani, kao i dimenzije scene po kojoj se kreću. Dinamički raspon ponovo zapanjujuće prirodan, uz očuvanje rezolucije i harmonijske strukture instrumenata i glasova solista. Philipsovi inženjeri tona, koje neki smatraju najboljima u oblasti klasične muzike, snimili su ovo remek-delo na maestralan način, i to se na ovom dvostrukom CD-u jasno čuje, uz zadovoljstvo koje može da se meri samo sa odlaskom na koncert ili u operu.

Kada sam jednom, pre mnogo godina, u telefonskom razgovoru pitao Franca Kuzmu koja zvučnica najbolje radi na njegovom

gramofonu i ručki, odgovorio je da "najbolje rade najbolje zvučnice". Pomislio sam tada da ga možda nisam razumeo ili da se on šali, ali sam se kasnije često prisećao tog njegovog odgovora. Sećam ga se i sada, kada pomišljam kako "najbolje rade najbolji uređaji". Naim HDX možda nije najbolji uređaj ovog tipa na svetu, ali je sigurno jedan od nekoliko najboljih. Njegova relativno visoka cena opravdana je superiornom konstrukcijom, inovativnim rešenjima i briljantnim zvukom. Ponekada je teško bez rezerve dati ovakve ocene, jer to može zvučati pristrasno. Ne i ovaj put, jer to zaista jeste tako. Samo par CD plejera koje sam u životu čuo zvučalo je kao HDX, a bili su, naravno, višestruko skuplji. Za cenu po kojoj će ga platiti budući vlasnici dobiće i nešto više – ulaznicu za brže putovanje u budućnost, koju ionako ne možemo izbeći. Naim HDX je jedna od prvih kapija kroz koje u tu budućnost ulazimo. Jednog dana ćemo se toga sećati.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Temeljna i beskompromisna konstrukcija.

Inovativna softverska rešenja.

Mogućnost unapređenja.

Superioran zvuk na nivou high-end uređaja.

MINUS

Relativno visoka cena.

Pomalo komplikovano rukovanje.

HDX

Izlazi: DIN i RCA

Frekvencijski opseg: 10Hz-18kHz ± 0.1dB

Kompatibilnost: Red book compatible CD, CDR & CDRW

Audio-formati: WAV, MP3, AAC, FLAC, WMA

Kapacitet hard diska: 400GB

Dimenzije: 87x432x314 mm

Masa: 10,8 kg

Cena: 4.740 evra

 One HiFi, 011/212-9117

BLACK BEAST

U vreme kada se tržišni vek hi-fi uređaja često meri trajanjem od jedne do dve godine, lepo je testirati komponentu koja je u ponudi čitavih sedam.

Electrocompaniet uređaji su u našoj redakciji uvek dobrodošli. Prethodni testovi pojačala i CD plejera ove firme bili su više nego povoljni. Norveška kompanija nikada nije pokušavala da pridobije kupce po svaku cenu: njihovi proizvodi nisu jeftini, ali imaju odličan odnos kvaliteta i cene. Electrocompaniet dizajn je sada već klasika - njihovo pojačalo možete prepoznati čak i ako je ime proizvođača nekim slučajem izbrisano sa uređaja, a nesumnjiv kvalitet zvuka izaziva poštovanje ljubitelja širom sveta. Živimo u vreme kada se starost digitalnih

izvora zvuka meri razlikom od par godina: model koji je napunio dve do tri godine se već smatra starijim predstavnikom vrste, a o onima koji imaju četiri i više da i ne govorimo. Svetska hi-fi industrija se iz petnih žila trudi da nas ubedi kako je novo uvek "revolucionarno bolje", mada se skoro uvek može govoriti o evoluciji. Sada na testu imamo

Electrocompaniet ECD-1, digitalno-analogni konvertor koji se proizvodi od 2002. godine. Electrocompaniet ECD-1 dolazi u pakovanju standardnom za ovog proizvođača: čvrsta metalna kutija deluje kao da skriva nekakvo solidno integralno pojačalo, u najmanju ruku, umesto konvertora čija je maksimalna potrošnja oko 15 W. Prednja strana izrađena je od klirita, potpuno je providna i kroz nju se mogu videti oznake komandi. Moramo primetiti da se već u ovoj fazi primećuje izuzetan kvalitet izrade: finiš obrade klirita i štampe je vrhunski, osetno bolji nego na plejeru ECC-1, na primer. Priključci na poleđini su takođe odličnog kvaliteta i logično

su raspoređeni. Konvertor poseduje ukupno četiri digitalna ulaza, od kojih je jedan balansiran, jedan optički, a dva su koaksijalna. Poseduje i digitalne izlaze, takođe u obliku koaksijalnih i optičkih priključaka. Analogni izlazi svedeni su na po jedan par XLR i single ended, što je sasvim dovoljno. Sve komande ECC-1 regulišu se sa prednje strane, a korišćenje je veoma jednostavno i svodi se na mehanički prekidač za uključivanje i selektor digitalnog ulaza. Sa leve strane nalaze se četiri svetloplave diode, koje označavaju trenutno aktivni priključak. Rad releja unutar konvertora je tih i ukazuje na prepoznat format digitalnog signala i otvoren put ka konverziji.

Proizvođač navodi kako Electrocompaniet ECD-1 koristi strukturu konvertora identičnu onoj koja je primenjena i u njihovom vodećem modelu EMC-1 UP. Svi 16-bitni signali koji ulaze u konvertor bivaju podignuti na nivo od 24 bita (upsampling), čime se smanjuje nivo šuma i poboljšavaju fini detalji unutar numera, posebno u visokotonskom području. S obzirom na to da elektronika digitalno/analognog konvertora najčešće ne zahteva mnogo prostora unutar kućišta audio-komponente standardnih dimenzija, u slučaju ECD-1 bilo je sasvim dovoljno mesta da se napajanje smesti sa leve strane, potpuno odvojeno od konvertora. Ono se zasniva na torusnom transformatoru i sekciji ispravljanja i filtriranja, dok je ploča digitalno/analognog konvertora smeštena na desnoj strani uređaja.

ZVUČNI TEST

Iako testiranje DAC uređaja možda ne izgleda teško, ono je, da bi se pravilno obavilo, daleko složenije od testiranja samostalnog CD plejera. CD plejer ima tri bazične komponente koje utiču na njegov zvuk: sam plejer, analogne interkonekte i eventualno strujni kabl. Za razliku od njega, samostalni DAC ima više činilaca kvaliteta zvuka: transport, DAC, kablove za napajanje i interkonekte, kako digitalne, tako i analogne, i dodatno tip ulaza/izlaza koji se koristi, prvenstveno za prenos digitalnog signala. Za potrebe zvučnog testa odabrali smo više CD/DVD plejera, rikordera i transporta, ali ćemo izdvojiti utiske dobijene pomoću sledeća dva: prvi je CD plejer Teac VRDS-10, a drugi transport California Audio Labs Delta. Radili smo pojedinačne i uporedne testove tipa A-B-A i B-A-B na više različitih načina i poredeći međusobno balansirane, single ended i optičke ulaze konvertora ECD-1. Vršili smo poređenja i u odnosu na konvertor smešten unutar plejera VRDS-10, kao i u odnosu na eksterni konvertor California Audio Labs Alpha. Electrocompaniet ECD-1 je podneo više različitih kablova, od najjeftinijeg plastičnog optičkog, preko DYI, Oehlbach NF214 i Transparent MusicLink Super koaksijalnih, sve do referentnog Transparent Digital Reference balansiranog kabla zaduženog za prenos digitalnih informacija, čija je cena oko 1.600 dolara (nismo greškom stavili nulu viška). Treba napomenuti da je ceo sistem bio povezan na elektromrežu preko Belkin PF40 kondicionera. Krenimo od Teaca VRDS-10: iako iz prve polovine devedesetih, transport koji koristi ovaj CD plejer je veoma cenjen među audiofilima i korišćen je, doduše nešto modifikovan, u dosta high-end uređaja, npr. u onima sa oznakom Wadia. Teac VRDS-10 koristi Philips TDA1547 konvertore, poznatije

pod nazivom DAC7, koji su u vreme nastanka ovog plejera bili vrh ponude holandskog proizvođača. Iako postoji više načina implementacije, Teac je odabrao najjednostavniju konfiguraciju izlaznog stepena, te nije iskoristio pun potencijal DAC7. VRDS-10, čija je kataloška cena bila 1.300 evra, ocenjen je dobro, kako od korisnika, tako i u štampi, a njegov zvuk je upravo u klasi cene po kojoj je prodavan - kao Sony CDP-XA50ES, na primer. To je donja/srednja klasa high-end zvuka tog vremena, ali ovaj plejer poseduje veliki potencijal za modifikaciju.

Electrocompaniet ECD-1 smo spojili preko koaksijalnih veza za Teac. Koristili smo muzički materijal svih pravaca, od klasične i akustične muzike, preko džeza, do pop i rok numera. Direktno poređenje je momentalno otkrilo surovu istinu: ECD-1 je sasvim druga klasa zvuka u odnosu na interni Teacov konvertor. Detalji koji su se pojavili su potpuno nadmašili Teac, koji je sam po sebi vrlo dobar u ovom području. Slika više nije bila redukovana po širini i dubini, a zvuk Teaca delovao je kompresovano, "spljošteno" na ekstremima i pomalo tvrdo, gotovo bezdušno u odnosu na verziju sa Electrocompanietom. ECD-1 je ovom starom plejeru udahnuo novi život, donekle naglasivši viši opseg, ali je ljudski glas, tako težak za kvalitetnu reprodukciju u hi-fi sistemima, počeo zaista da liči na pravi prirodan instrument umesto na produkt CD reprodukcije, koju ljubitelji analognog zvuka toliko ne vole. Napredak u odnosu na osnovnu verziju VRDS-10 je veoma velik: sistem VRDS-10/ECD-1 je zvučao kao plejer pozicioniran najmanje dve klase iznad. U poređenju sa osnovnom verzijom, California Audio Labs Delta/Alpha Teac i ECD-1 su još uvek pokazivali malu dozu veštačke prezentacije, koju je CAL svojim lampaškim mekim zvukom lako pobeđivao.

Prelazak na CAL Delta/Alpha doneo je nova iznenađenja. Iako nevelikih gabarita, CAL Alpha se još uvek smatra jednim od boljih transporta ikada napravljenih, sa naglaskom na analognom zvuku. Raniji detaljni zvučni testovi koje smo obavljali pokazali su da je ovaj transport, zasnovan na Matsushita mehanici i servo elektronici, bez problema pobeđivao vrhunski Sony Fixed Pickup transport u njihovom monstruoznom CD plejeru CDP-XA7ES. Zbog toga nas je zanimalo da li je on bolji od Teaca VRDS-10 na konvertoru koji potiče od nezavisnog proizvođača. Rezultati su bili izuzetni: testovi Electrocompanieta ECD-1 u odnosu na fabrički CAL Alpha konvertor (sa izlaznim lampama zamenjenim kvalitetnijim modelom i konverterom

Crystal CS4328) pokazali su da ECD-1 odnosi jasnu pobedu. Prvo što smo primetili jeste koliko je konvertor tih, ne u smislu čujnog šuma, koji se kod bilo kog današnjeg plejera i ne primećuje, već u smislu pauza unutar samih muzičkih deonica, kada imate utisak da će vas tišina potpuno progutati i da se iz sistema više neće čuti nijedan zvuk. Druga stvar koja se primećuje jesu detalji: pazite, ovde govorimo o vrhunskoj klasi zvuka CD plejera koje ne možete naći po ceni ispod 2.000-2.500 evra, ne o standardnoj komercijali. Ti detalji su ono što je falilo CAL konvertoru, oni sitni završeci udarca činela i vrlo kratkog eha unutar prostorije sa potpuno oivičenim zvukom, sa savršenom definicijom i prirodnom prezentacijom. Dinamika je bila još bolja, a muzikalnost - sjajna. Uvek smo cenili Electrocompaniet zbog doze topline koju je davao zvuku svojih uređaja - ECD-1 nije izuzetak. Ta toplina nije dodata veštački. To je toplina života i nju ECD-1 sjajno prikazuje u dobroj kombinaciji sa pratećim komponentama. Ne smemo zaboraviti ni najniže područje: ECD-1 zvuči puno i jako, kao i svi vrhunski CD uređaji sa dobrim konvertorom, ali ima izuzetan atak i definiciju koju konvertor CAL Alpha nije mogao da prati - cevi su pomalo rasplinule zvuk, učinivši ga nešto mutnijim. Electrocompaniet ECD-1 ima direktnu i svetlu prezentaciju, te treba biti pažljiv pri odabiru kablova: detalji u gornjem spektru će svakako ostati, ali mogu biti za nečiji ukus naglašeni.

U odnosu na ostale CD plejere koje smo testirali pod istim uslovima, možemo reći da je ECD-1 u kombinaciji sa dobrim transportom vrlo "nezgodan za konkurenciju". Nismo imali prilike da vidimo CD reproduktor u klasi od oko 3.000 evra koji ovako dobro svira, a čak mu ni Electrocompanietov ECC1 (cena 2.400 evra) nije ozbiljan takmac. Yamaha CD-S2000 (1.350 evra) ima detaljnost, ali ne i ostale pozitivne karakteristike ECD-1 konvertora, i zvuči donekle suvo i sterilno u odnosu na njega. Od navedene kombinacije bolji su Meridian G08 (3.400 evra), koji je jednostavno očaravajuće muzikalan uređaj, i Simaudio Supernova RS (oko 6.000 evra). Staro pravilo "koliko para, toliko muzike" važi i u ovom slučaju.

Na kraju testa isprobali smo i ultimativnu

kombinaciju: zakačili smo CAL Delta preko digitalnog balansiranog izlaza koristeći Transparent Digital Reference kabl, dok su Powerlink i Musiclink Super bili zaduženi za napajanje i analognu interkonekciju. Dobijeni zvuk bio je fenomenalan, zadirući u još višu klasu uređaja, kakvi su npr. Meridian G08 i slične

komponente sa savršenom definicijom, položajem instrumenata i pevača u prostoru. Ipak, cena kablova daleko prevazilazi cenu Electrocompaniet konvertora i transporta, te je ovo bio samo pokazni eksperiment. Electrocompaniet je odličan primer kako pametan inženjering ne gubi trku sa vremenom. Ovo je sjajan uređaj i sam po sebi predstavlja najtopliju preporuku svakom audiofilu koji ga može priuštiti. Digitalno/analogni konvertor je vrlo fleksibilna sprava i obavljaće dekodiranje podataka iz bilo kog izvora, a na vlasniku je da izabere: CD/DVD transport, računar itd. No, iako čudo, ne treba misliti da ECD-1 može od običnog jeftinog CD plejera napraviti high-end uređaj. Poboljšanja bi u tom slučaju svakako bilo, ali ni približno kao onda kada se za transport uzme zaista kvalitetan predstavnik. Zbog toga, u slučaju da za izvor digitalnih podataka koristite CD plejer ili odgovarajući transport, neka isti bude što kvalitetniji - tada će Electrocompaniet ECD-1 pokazati svoju majstorsku veštinu.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Vrhunski kvalitet izrade.

Muzikalnost i topla prezentacija.

Izuzetna širina pozornice i detaljnost zvuka.

Jednostavnost upotrebe.

MINUS

U cenovnoj klasi kojoj pripada - ništa.

OPREMA:

OTeac VRDS-10

OCalifornia Audio Labs Delta/Alpha

O LG RH-277H

OMetaxas Audio Systems Marquis

OMetaxas Audio Systems Solitaire

OJamo D830

MUZIKA:

 Diana Krall - "From This Moment On"

Chopin - "Favourite Piano Works"

Billy Idol - "Storytellers"

ECD-1

Digitalni ulazi: balansirani, koaksijalni (2x), optički

Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

Analogni izlazi: balansirani, koaksijalni

Frekvencija semplovanja: 32 Hz - 96 kHz

Odnos signal/šum: 100 dB

Dinamika: 100 dB

Dimenzije: 483x83x255 mm

Masa: 5 kg

Cena: 1.600 evra

 Vox Trade, 011/3016-230

NANOMAŠINE

Kompletan hi-fi sistem od pet uređaja, koji zajedno mogu da stanu u kutiju jednog DVD plejera.

U doba visokointegrisanih uređaja i već napuštenih komponenti poput tjunera, obrnuta strategija - odvojene komponente, uključujući i pomenuti tjuner - projektovana ispočetka neizvestan je korak. Osim ako od toga ne napravite potpuno jedinstven koncept, kao što je to učinio Pro-Ject. Izbor od preko dvadeset komponenti u kutijama širine deset centimetara od kojih je moguće napraviti bezbroj kombinacija još jednom dovodi u nedoumicu: kome je serija Boxes namenjena?

Ako pažljivije pogledate izbor koji se nudi, nema sumnje da će vam u sistemu zatrebati bar jedan boks: gramofonska sekcija, i to u cevnoj i solid state varijanti, boks sa gramofonskom sekcijom za presnimavanje vinila na hard disk, pojačalo za slušalice ili D/A konvertor za kompjuter. Bar jedan od ovih uređaja vam je zasigurno "pritisnuo dugme".

U skladu sa svojim dimenzijama, serija Boxes namenjena je pre svega "popunjavanju rupa" u muzičkom sistemu i omogućava integraciju raznorodnih uređaja, poput kompjutera sa sistemom, ili gramofona sa pojačalom koje nema RIAA sekciju. Međutim, od ovih komponenti moguće je sastaviti i celinu. Kako funkcionišu oba koncepta i da li je Pro-Ject dovoljna garancija uspeha?

Svaka komponenta isporučuje se u zasebnoj kutiji, malo većoj od one za mobilni telefon, sa sopstvenim eksternim napajanjem i kablovima potrebnim za spajanje sa drugim komponentama. Jednostavan i jasan dizajn omogućava lako i intuitivno povezivanje u Pro-Ject ili drugi sistem, a komfor je "audiofilski" sveden na osnovne funkcije i opcije. Pet uređaja na našem testu lako staje u kutiju običnog DVD plejera. Otvorimo ih.

PRE/AMP BOXES

Ukoliko želite samo komponente za amplifikaciju, postoji nekoliko varijacija na temu, od integralnog pojačala, preko preklopnika sa snagašem, do monoblokova sa pretpojačalom. Naša konfiguracija obuhvatila je Pre Box i Amp Box, što najviše podseća na (dobar) stereo setup. Pre Box ima dva linijska ulaza sa soft selektorom, kao i taster za soft

uključivanje. Ukoliko vam je potrebno više ulaza, Pro-Ject je napravio i takozvani Switch Box koji omogućava veći broj ulaza u pretpojačalo. Na prednjoj ploči su još i potenciometar i kontrolne lampice, koje menjaju boju u zavisnosti od toga koji ulaz je aktivan. Uzgred, plava LE dioda nije usaglašena sa diodom na snagašu, što se na ovako malom stubu primećuje i nekome može zasmetati. Zadnji panel je popunjen do maksimuma: dva para ulaznih činčeva, jedan činč izlaz za snagaš (svi pozlaćeni), konektor za eksterno napajanje i džek za okidački napon koji vodi u snagaš radi automatskog uključivanja iz soft-off stanja. Pre Box se proizvodi u crnoj i silver varijanti, a poseduje i implementiranu daljinsku komandu, sa veoma jednostavnim upravljačem.

Snagaš Amp Box je jedna od dve ponuđene varijante, uz monoblok identičnih dimenzija. Krasi ga samo jedan taster za uključivanje, uz mogućnost aktiviranja preko Pre Boxa. Izlazno pojačalo je u klasi D, čija snaga opada oko 50% sa udvostručenjem impedanse, što svedoči o njegovim skromnim mogućnostima, ukoliko su vaši zahtevi visoki i u ovom slučaju. Proizvođač ne navodi konkretnu implementaciju klase D. Na zadnjem panelu je jedan par zvučničkih terminala, prilično zbijenih, predulaz, ulazni i izlazni okidački džekovi. Napajanje je za ovaj uređaj jače, sa naponom od 16 volti, za razliku od ostalih, koji se napajaju preko slabijih adaptera od 12 volti.

Kada smo od uređaja prikazanih u ovom tekstu napravili stub, pozadinsko ožičenje i kablovi delovali su groteskno veliko (blizina terminala i konektora ne dozvoljava ništa veće od konfekcijskih kablova) i gotovo je izgledalo da će početi da vuku ceo setup unazad. Međutim, kutije su, i pojedinačno i zajedno, relativno masivne i stabilno stoje. Srećom, Pro-Ject proizvodi i prodaje kablove dužine 20 centimetara, koji potpuno rešavaju ovo pitanje. Ipak, poželećete da ovakav setup postavite na policu, možda čak i specijalno napravljenu za Pro-Ject, da bi ostao elegantan kakav jeste spreda. Zanimljivo je da Pro-Ject proizvodi "običnu" policu, kao i onu sa otvorom za iPod.

Testirani zajedno i sa drugim pojačalima, Pre i Amp Box deluju tonski prilično ujednačeno. Ipak, ograničena fleksibilnost pretpojačala čini ga najboljim partnerom upravo za Amp Box. Zvuk ovog para je direktan i solidne veličine. Trideset vati klase D može biti sasvim dovoljno za ambijentalno ili intimno slušanje, pri tom srazmerno neosetljivo na topologiju zvučnika, i tada dolazi do izražaja neposredan dodir sa muzikom. Dinamika je

 KARAKTERISTIKE PRE BOX PLUS

Vrlo tih i neutralan.

MINUS

Ograničen na dva ulaza.

Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz (+/- 0,2 dB)

 Prag šuma: -100 dB

 Ukupna harmonijska izobličenja: 0,001%

 Ulazna impedansa: 20 kilooma

 Ulazi: 2x linijski, činč

 Izlaz: 1x izlazno pojačalo, činč

 Napajanje: eksterno, 16 V

 Dimenzije: 103x38x141 mm

 Masa: 630 g

 Cena: 199 evra

AMP BOX PLUS

Dobra upravljivost manjih zvučnika.

MINUS

Na tamnoj strani klase D.

Snaga: 2x20 W (na 8 oma, oba kanala)

 Frekvencijski opseg: 5 Hz - 20 kHz (-0,5 dB)

 Preslušavanje kanala: > 40 dB (20 kHz)

 Prag šuma: -100 dB

 Ukupna harmonijska izobličenja: < 0,05% (10 W)

 Ulazna impedansa: 47 kilooma

 Ulazna osetljivost: 1 V

 Ulaz: 1x pretpojačalo, činč

 Izlaz: 1x stereo par zvučnika

 Napajanje: eksterno, 20 V

 Dimenzije: 103x38x141 mm

 Masa: 670 g

 Cena: 229 evra

Milan M. Milošević

uglavnom na pragu živahnog, ali zadržava stabilnost i na glasnijim nivoima. Određeni problemi, međutim, mogu se uočiti na složenijem muzičkom materijalu. Amp Box tada ulazi u intenzivni režim rada, koji nije u stanju da obavi suptilnu individuaciju instrumenata i glasova, ustupajući mesto jednoj više grupnoj slici, zaboravljajući detalje i prostorno smeštanje muzičara.

Ovaj kombo, posebno snagaš, zanimljivo je rešenje za sekundarni setup kod kuće ili u kancelariji, i više mu prijaju pop muzika i jednostavnija produkcija.

USB BOX

Prvi boks koji nam je privukao pažnju bio je USB D/A konvertor. U srcu USB Boxa nalazi se integrisani 16-bitni Burr-Brown PCM2702 konvertor sa stereo analognim izlazom, dok na ulazu prima podatke u USB protokolu

1.1. Ovo je praktično jednosmeran uređaj, koji ne obezbeđuje kontrolu greške, već zavisi od strimovanja podataka i usklađenosti sopstvenog takta. Sam boks ima jedan USB ulaz i činč izlaze. Napajanje od 5 V dolazi preko USB konektora, uslovljavajući niži nivo izlaza (nominalno 0,775 V - oko 2 dB niže od većine digitalnih izvora), što ćete morati da nadoknadite pojačavanjem. Isto tako, USB Box je uslovljen kvalitetom napajanja i odgovarajućim smetnjama koje dolaze iz kompjuterskog napajanja, mada je Pro-Ject nastojao da ugradnjom odgovarajuće filtra-

cije ublaži ove negativne efekte. Spravica je plug-and-play, tako da će je sistem odmah prepoznati.

Zvuk USB Boxa je pun. Na prvo slušanje neutralan, a kasnije se ipak otkriva kao pomalo obojen u niskom opsegu, ali kontrolisan. Nedostaje mu krajnja definicija koja postoji u 16-bitnoj reči, ali toplina i integracija opsega čine zvuk vrlo dopadljivim.

USB Box je jasan napredak za zvuk iz kompjutera u odnosu na integrisane, ali i zasebne komercijalne kartice. Kada se približimo granici od stotinak evra, gde se pojavljuju solidni 24-bitni adapteri, koji su pri tom i dvosmerni, Pro-Ject može biti poražen u pogledu univerzalnosti ili definicije, ali predstavlja ozbiljnog takmaca, ako ne i pobednika, u zvuku koji se naziva hi-fi.

TUNER BOX



KARAKTERISTIKE

USB BOX PLUS

Korak napred u odnosu na komercijalne PC kartice.

MINUS

Zavisi od kompjuterskog napajanja i smetnji.

Ulaz: USB data protocol 1.1

D/A konvertor: Burr Brown PCM2702, 16 bita Delta Sigma, 44,1 kHz

Izlaz: 1x analogni stereo, činč

Izlazni nivo: 0,775 V (-6 dBF)

Operativni sistemi: Windows, MacOS, Linux

Napajanje: preko USB porta

Dimenzije: 103x38x141 mm

Masa: 540 g

Cena: 89 evra

Tjuner je još jedna audio-komponenta koja vam verovatno nedostaje u sistemu. Radio je do te mere potisnut iz kućnih sistema da u okruženju postoji sve manje poznavalaca firmi i modela, upoređeno sa drugim "vintage" uređajima. Ipak, u audiofilskim krugovima se često javljaju pitanja u vezi s povoljnom nabavkom i solidnim tjunerima, koji će se uključivati makar povremeno da bi ublažili nostalgiju za radio-talasima.

Tuner Box ima kvarcnu regulaciju frekvencije sa AFC funkcijom i prilagodljivom filtracijom šuma. Ovo drugo se verovatno događa putem servo regulacije stereo prijema i hi-blend filtera, što s druge strane u reprodukciji žrtvuje širinu stereo slike i separaciju kanala. Tjunerom se komanduje pomoću jedne smart kontrole, koja omogućava uključivanje, traženje stanica, memorisanje i izbor programa. Displej obuhvata prikazivanje frekvencije, indikator mono/ stereo, kao i podešenu stanicu. Tuner Box ne nudi mogućnost manuelnog izbora mono/ stereo režima i isključivanja AFC funkcije. Iako

TUNER

PLUS

Pitak zvuk.

MINUS

Mala osetljivost.

Opseg: 87,5-108,5 MHz (50 kHz raster)

 Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz (+/-1 dB)

 Prag šuma: -50 dB

 Ukupna harmonijska izobličenja: 0,05%

 Preslušavanje stereo kanala: 30 dB

 Osetljivost: 19uV stereo

 Antenski ulaz: 75 oma coax

 Izlaz: 1x analogni stereo, činč

 Nivo signala: 0,775 V

 Memorija: 8 stanica

 Napajanje: eskterno, 16 V

 Dimenzije: 103x38x141 mm

 Masa: 565 g

 Cena: 129 evra

niske osetljivosti, Tuner Box se dobro pokazao u urbanim uslovima. Testirali smo ga sa sobnom trakastom antenom od 75 oma. Moglo bi se reći da je po pitanju stereo prijema prilično agresivan, što dopušta kolo za eliminaciju šuma.

Našim čitaocima i audiofilima već je poznato da je za izuzetan zvuk sa radija potrebno mnogo, pre svega u samom aparatu. Tuner Box nema takve pretenzije. Čini se da je projektovan tako da se u njegovom prisustvu ne oseti nedostatak tjunera pune veličine, ali ne i više od toga. Korektna reprodukcija, sa dovoljnom osetljivošću za gradske sredine, verovatno je sve što treba očekivati od analognog radija u 21. veku.

Pro-Ject može biti odgovor na radio-nostalgiju. Dovoljno neupadljiv i s cenom povoljnom da se neosetno uklopi u sistem, vrlo dobro može poslužiti za slušanje vesti, ali i za uživanje u muzici.

 KARAKTERISTIKE

BOX



KARAKTERISTIKE

DOCK BOX V

PLUS

Integriše iPod sa sistemom.

MINUS

Upravljanje samo u Pro-Ject sistemu.

Priključak za medija plejer: iPod 30-polni

 Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

 Izlaz: linijski, 1x analogni stereo, činč

 Konekcije: USB 1.1, S-Video

 Napajanje: eksterno 16 V

 Dimenzije: 103x38x141 mm

 Masa: 585 g

 Cena: 99 evra

 AV impuls, 011/3622-139

DOCK BOX

Zaista iznenađuje koliko se firmi iz muzičke industrije sjatilo oko iPoda, ne bi li mu napravilo udobno i lepo dizajnirano gnezdo. U dizajniranju doka Pro-Ject je zadržao svoj izgled i format, ne pokušavajući da bude pandan Appleovom izgledu.

Dock Box je predviđen da stoji na vrhu stuba. Poseduje standardni 30-polni Appleov slot i aluminijumski naslon za iPod. Na mrežu se priključuje preko većeg adaptera od 16 volti, budući da istovremeno obezbeđuje i funkciju punjenja. Uz Dock Box se isporučuje i kompatibilni daljinski upravljač. Dock Box ima nekoliko ulaza i izlaza: USB port za vezivanje sa kompjuterom, stereo analogni izlaz i S-Video izlaz, preko kojeg ga možete priključiti na kompjuterski ekran ili televizor. IPod Classic brzo reaguje na komande zadate daljinskim upravljačem. Ovaj uređaj ima linijski izlaz, a, budući da iPod ima softversku regulaciju glasnoće, za Dock Box nije potrebno pretpojačalo, već se signal može odmah sprovesti, primera radi, u Amp Box. Kada se direktno priključi umesto Pre Box pretpojačala, ne primećuje se razlika u boji ni u ukupnom zvuku, što svedoči o tome da su putanje signala izvedene vrlo jednostav-

no i čisto. U Pro-Ject konfiguraciji ovaj uređaj se može priključiti na pretpojačalo, na preklopnički Switch Box ili direktno na snagaš, ukoliko je to kompletan setup.

ZAKLJUČAK

O "kutijicama" razmišljajte kao o brzim, povoljnim i solidnim dodacima vašem postojećem sistemu, kome mogu nedostajati neke klasične karike u lancu, poput radija ili gramofonske sekcije, pre nego kao o zasebnim komponentama Pro-Ject sistema. Na pojedinačnim testovima u našim sistemima svaka komponenta se pokazala kao dobro dopunsko rešenje, USB konvertor i FM tjuner posebno. Iako nismo imali prilike da čujemo gramofonska pretpojačala, Boxes se vrlo dobro uklapaju sa "starijim" i većim komponentama. Sklopljene u sopstveni Pro-Ject sistem, kutije pokazuju solidnu ujednačenost u tonu i performansama. Phono i linijski uređaji pokazali su se bolje od pretpojačala i snagaša - ovi drugi su dobro rešenje za malu sobnu ili kancelarijsku konfiguraciju, i u toj ulozi svakako sa lakoćom nadsviravaju integrisane i mikrosisteme. U izboru od preko dvadeset kutija svako će pronaći nešto što mu u sistemu nedostaje, a postoje velike šanse da će makar jedna i trajno ostati u njemu.

BRITANSKA KLASIKA

Davnih dana pojačalo 8000 bilo je suvereni vladar grupnih testova u Britaniji, a ni njihovi CD plejeri nisu loše prolazili. Od tada je prošlo mnogo vremena i sve je drugačije... Ili možda nije?

Audiolab – kako to lepo zvuči. Stariji ljubitelji dobrog zvuka svakako se sećaju laskavih ocena koje je ostrvska štampa neštedimice delila ovim uređajima osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Njihovo prvo i gotovo jedino pojačalo je model 8000A, lansiran na tržište još davne 1983. Tokom godina sledila su poboljšanja, ali oznaka 8000A ostala je ista. Tek 1996. svetlost dana ugledao je novi model; sigurno pogađate da je njegova oznaka takođe srećan broj za Audiolab – 8000S. Turbulencije na tržištu nisu zaobišle ni ovog britanskog proizvođača, što je dovelo do promene vlasništva i ukidanja robne marke Audiolab u njenom izvornom obliku. Centralna orijentacija na high-end segment rezultovala je promenljivim uspehom. No, tokom 2004. upravljanje je preuzela kineska korporacija International Audio Group, u čijem sastavu već posluju neki od čuvenih britanskih proizvođača, kao što su Quad, Wharfedale, Mission itd. Odluka rukovodstva IAG-a je da se na tržištu ponovo pojavi robna marka pod nazivom Audiolab, što nimalo ne čudi. Ono što ipak čudi jeste da se nastavilo upravo tamo gde se stalo pre pauze od sedam godina, tokom kojih Audiolab zapravo nije postojao. Time dolazimo do paradoksa današnje industrije: sa jedne strane imamo gomilu kompanija predvođenih japanskim konglomeratima, koji decenijama forsiraju ubitačan tempo rada uz minimalne inovaci-

je, materijalizujući ih iz godine u godinu u vidu novih modela, slično kao što se modni trendovi u oblačenju menjaju na svakih nekoliko meseci. Činjenica je da i kod takvih kompanija postoje kvalitativni skokovi, ali su oni daleko ređi nego što to propaganda prikazuje. Ovakav trend su, nažalost, prihvatile i mnoge zapadne kompanije, kako ih ne bi snašla sudbina drugih koje su se opirale dok nisu propale. Sa druge strane imamo relativno mali broj high-end proizvođača, čiji je nastup "staromodan", a sada je tu i Audiolab, ali u daleko nižem, komercijalnom segmentu: ne samo da su proizvodili jedan bazični tip pojačala čitavih četrnaest godina već su ga usavršili, napravili višegodišnju pauzu i nastavili da ga proizvode kao da se ništa nije desilo. Zvuči, u najmanju ruku, čudno. Ceh modernoj propagandi je plaćen: u stranoj štampi serija Audiolab 8000 nije više zvezda kao pre. Ili tu, možda, postoji još nešto? Pokušaćemo da vidimo ima li istina, ipak, dve strane.

OPIS

Prednja strana CD plejera 8000CDE sadrži zaista malo toga: sedam tastera i prekidača, i to je sve. Najveći je taster za pokretanje uređaja, a ostatak čine kontrole transporta. Ekran je LCD tipa sa pozadinskim osvetljenjem svetloplave boje, prikazuje osnovne informacije o broju numera i vremenu i lako je čitljiv. Prisutna je još i mala crvena LE dio-

da u levom uglu, kao indikator aktivnosti. Na poleđini dominiraju pozlaćeni analogni audio-izlazi i koaksijalni konektor za digitalne signale. Priključak za mrežni napon ostvaren je preko IEC utičnice.

Prednja ploča 8000CDE je aluminijumska, a samo kućište je čvrsto i neočekivano robustno za ovu klasu: lim za šasiju i poklopac prilično je čvrst, a uz to je i dodatno dampiran iznutra, što je zaista prijatno iznenađenje. Nosač diska je standardnog kvaliteta za današnje pojmove – ne očekujte čvrstinu nekadašnjih mehanizama od aluminijuma ili kompozitnih materijala.

Korišćenje 8000CDE je vrlo jednostavno: inicijalno očitavanje diska je veoma brzo, kao i traženje numera i pretraživanje napred/ nazad, u kom slučaju plejer prelazi sekvence od po četiri sekunde, ali brzo i meko, bez neprijatne tromosti, često prisutne i kod daleko skupljih uređaja.

Međutim, ono što je čudno jeste osećaj pri manipulaciji komandama na samom plejeru: očigledno je da one koriste mikroprekidače, što je odlično i dugotrajno rešenje, ali zbog opruge sam taster ima prazan hod sve dok ne dotakne mikroprekidač. Taj hod je isuviše velik i zahteva da se korisnik navikne na njega, što nije velika mana, s obzirom na to da se većina operacija ionako vrši uz pomoć daljinskog upravljača; ipak, nije nam jasan razlog za implementaciju koja nije po meri korisnika.

S obzirom na to da je dizajn pojačala 8000 stariji od CD plejera iste kompanije, logično je da dele slična rešenja: i kod 8000S je prednja ploča aluminijumska, a metalni lim je čvrst. Mada je dampiran, kuckanje po poklopcu rezultuje pomalo šupljim zvukom – jedna ili dve središnje potpore rešile bi problem.

Komande 8000S su jednostavne i primer su klasičnih rešenja koja Audiolab neguje: mrežni prekidač je sa desne strane, a odmah do njega nalazi se priključak za slušalice, koji, nažalost, sve ređe viđamo na pojačalima. Treba napomenuti da se ni CD plejer ni pojačalo ne mogu uključiti ili isključiti preko daljinskog upravljača, niti ostvaruju međusobnu komunikaciju u cilju lakšeg korišćenja. To znači da ćete pri svakom uključivanju uređaja morati da ustanete i pritisnete najmanje dva prekidača. Malo komfora ne bi bilo na odmet.

Ostale komande su vrlo jednostavne: prisutni su rotacioni selektori ulaza i izlaza za analogne snimače, kao i podešavanje modaliteta rada pojačala. Ovaj poslednji je, takođe, izveden u retkom obliku implementacije - bazično se radi o selektoru koji deli pretpojačivački i izlazni deo pojačala, zavisno od potrebne primene, što se u praksi prilično retko koristi. Mali ekran u središnjem delu 8000S sastoji se od tri elementa: senzora za daljinske komande i dve svetleće diode. Prva pokazuje da je pojačalo uključeno, a druga se pali kada je deaktiviran izlaz, odnosno kada je pojačalo u "mute" modu. Šta to znači? U slučaju da se pomera selektor ulaza, bilo ručno ili preko

daljinskog upravljača, odmah se aktivira kolo za gašenje signala. Čim se, delić sekunde kasnije, postigne stabilan režim, "mute" kolo se deaktivira, a svetleća dioda gasi. Svaka promena ulaza dovodi do kliktanja dva releja u unutrašnjosti, što veoma lepo zvuči – korisnik ima utisak da je elektronika dizajnirana s pažnjom, a ne uz korišćenje što jeftinijih rešenja. Sekcija kašnjenja aktiviranja izlaza pri uključivanju pojačala je takođe brižno konstruisana: aktiviraju se čak tri releja, od kojih poslednji pušta pojačalo u rad tek petnaestak sekundi nakon inicijalne aktivacije. Isključivanje pokazuje slične rezultate. Zadnja strana obiluje konektorima: mrežna IEC utičnica se podrazumeva. Ulaza ima ukupno šest, plus dodatni za pojačalo snage. Izlaza je pregršt: zvučnički za dva para kutija, čak tri izlaza za analogne snimače i dva za pretpojačivačke sekcije. Vrlo, vrlo temeljno –površina zadnje ploče je prilično zauzeta. Svi RCA konektori su pozlaćeni i deluju solidno, dok zvučnički terminali koriste nešto ređi sistem za priključivanje, kod kojeg žica ulazi sa strane, umesto odozgo. Na kraju, prisutan je i priključak za uzemljenje, kakav je redovno korišćen pri reprodukciji sa gramofona, a sadašnja funkcija mu je smanjenje rezidualnog šuma u slučaju da se koriste neke vrste gramofona i RIAA pretpojačivači.

Daljinski upravljač izgleda kao da je iz nekog drugog vremena: dosta je veliki, kvalitetno je izrađen, ali poseduje sitne tastere uniformnog oblika i boje, kao i malog hoda, na koje se nije

lako navići. No, kvalitet izrade je vrlo dobar. Dizajn upravljača je takav da bi se moglo pomisliti kako on na svom vrhu poseduje LCD ekran, no to je samo estetska varka.

Uputstva za 8000CDE i 8000S su vrlo kvalitetna, jasna i koncizna, sa obiljem crteža i bitnih objašnjenja koja ne ostavljaju mesta za nedoumicu kako se uređaj koristi ili povezuje. Treba napomenuti da se 8000CDE i 8000S proizvode u dve varijante: srebrnoj i crnoj, pri čemu postoji razlika u ceni od nekih tridesetak evra u korist srebne varijante – crna boja se očito skuplje plaća.

ISPOD POKLOPCA

CD plejer 8000CDE ima odličnu mehaničku konstrukciju s obzirom na svoju cenovnu klasu. Sekcija napajanja smeštena je u poseban odeljak. Sastoji se od toroidnog transformatora i pločice sa komponentama za ispravljanje i filtraciju napona, zasnovanim na tri Grecova spoja i šest elektrolitskih kondenzatora marke CapXon ukupnog kapaciteta 11.800 µFD. Prisutna su čak četiri osigurača. Odeljak transporta i obrade signala ograđen je čvrstim limenim profilima, kako sa strane, tako i odozgo – opet nešto što se retko sreće u klasi kojoj pripada 8000CDE. Servo mehanizam je ispod transporta, a konvertorska sekcija odmah do zadnje ploče, izvedena u SMD tehnici. DAC koji koristi 8000CDE je delta sigma Cirrus Logic CS4398, za koji proizvođač navodi da poseduje dobru otpornost na jitter i odličnu dinamiku (do 105 dB,

kod 8000CDE deklarisano na 100 dB). Izlazna sekcija je implementirana preko standardnih operacionih pojačivača 2114. Proizvođač navodi da koristi Lazy Servo tehnologiju, uz koju se lošije očitavanje sektora sa diska ne nadoknađuje pomeranjem optike glave, već se čeka da navedeni sektor ponovo naiđe i bude pročitan. Takvom tehnikom se smanjuje šum nastao usled korišćenja servo kola. Iz tehničkog ugla 8000CDE deluje lepo i jednostavno dizajniran. No, uvek postoje mane: na pedantnost izrade elektronike nemamo zamerki, ali same unutrašnje ivice kućišta su dosta grube, kao i jedna od internih metalnih ploča.

Ako bismo za 8000CDE mogli reći da deluje solidno, onda 8000S fascinira. Iako deluje tanko i skromno, kada skinete poklopac, ugledate uređaj potpuno ispunjen velikom štampanom pločom, što je u suprotnosti sa praznim kutijama nekih današnjih modela. Ovo, naravno, ne garantuje kvalitet, ali svakako privlači pažnju, pa hajde da vidimo od čega se sastoji 8000S: u oči prvo upada solidan torusni transformator čiji je proizvođač irska kompanija Muvotem. Filterski elektroliti su Elna, dva puta po 10.000 µFD. Ožičenje je zaista minimalno i veoma, veoma uredno. Ulazna sekcija je izvedena elegantno: prednja ploča sadrži motorizovani preklopnik. Standardna primena navedenog preklopnika tokom dugotrajne upotrebe dovodi do nekih klasičnih "bolesti" od kojih pate ovakva rešenja, a svode se na prekide, krckanja i smetnje uzrokovane lošim kontaktom. No, kod 8000S se motorizovani preklopnik koristi samo da bi upravljao Matsushita relejima na zadnjoj ploči. Uz izuzetnu trajnost, ovo rešenje skraćuje i putanju signala. Odmah do ulazne sekcije je pretpojačivački deo, koji je u potpunosti oklopljen, te se elementi ne mogu videti. Ostatak pojačala je izrađen u diskretnoj tehnici i koristi, što je kuriozitet, evropske tipove tranzistora (npr. BC548, BC550, BC560) umesto najčešće upotrebljavanih japanskih. Pretpostavljamo da je ovo nasleđeno iz osnovnog modela 8000A. Izlazna sekcija ima dva para tranzistora marke Sanken, tipova 2SA1216 i 2SC2922. Izbrojali smo da 8000S poseduje čak deset releja za kontrolu ulaza, izlaza i zaštitu. Regulacija nivoa zvuka ostvarena je preko motorizovanog potenciometra.

ZVUČNI TEST

Audiolab 8000CDE i 8000S su testirani i zasebno i u kombinaciji. Rezultati testa su konzistentni, u tom smislu da oba uređaja neguju istu filozofiju zvuka, te da ne nameću obavezu zajedničke kupovine kako bi se iz njih izvukao maksimum, iako zajedno predstavljaju lepu i vizuelno skladnu celinu.

CD plejer 8000CDE nas je donekle iznenadio, uzimajući u obzir njegovu cenu. Reproduktori u cenovnoj klasi od 400 do 600 evra imaju običaj da zvuče veštački u celom čujnom opsegu, "tanko" i neugledno, sa određenom količinom klinički čistih, ali malo korisnih detalja. Audiolab 8000CDE je suprotnost ovom klišeu: umereno topao, melodičan zvuk, tako prijemčiv za uho slušaoca. Krenimo "bottom-up" metodom: bas linije su duboke i divno definisane, tople i meke, kao kod osetno skupljih uređaja. Srednji opseg je subjektivno veoma prijatan, prilično detaljan i vrlo čist, što se odnosi i na kompletnu zvučnu sliku. Visoki opseg nije jača strana ovog uređaja, te zna da zazvuči pomalo tvrdo. U vezi sa navedenim je i opažanje da je Audiolab 8000CDE u izvesnoj meri osetljiv na različite kvalitete produkcije, mada ne i na različite žanrove. Širina zvučne slike je vrlo korektna, kao i njena dubina, uzimajući u obzir klasu uređaja. CD plejer 8000CDE ne odlikuju ona brzina, detaljnost i dinamika kao, recimo, daleko skuplji Rotel RCD-1072, ali su njegovi prirodnost, atak i definicija srednjeg i donjeg opsega nešto što mnogi drugi plejeri mogu samo da imitiraju. Pojačalo 8000S je istinska zvezda predstave: ovo je pravi predstavnik dobre britanske škole zvuka, umesto surogata koji se često podmeću tržištu. Karakteristike su: umerena toplina sa skladnim spojem svih komponenti spektra i bez nepotrebnog naglašavanja pozitivnih karakteristika uređaja kako bi se sakrile one manje dobre. Za razliku od novih ultrabrzih pojačala, 8000S ne forsira tu osobinu, ali nikako ne zvuči lenjo, već ima sasvim odgovarajuću dinamiku i vodi slušaoca u neko drugo vreme, kada tehničke karakteristike nisu bile presudno merilo da li je jedan audio-uređaj bolji od drugog. Reprodukcija celog opsega je zaista odlična, a skromnih 60 vati po kanalu na 8 oma jesu "pravih" 60 vati, te 8000S neće ustuknuti čak ni pred vrlo zahtevnim deonicama. Kvalitet bilo kog dobrog izvora zvuka 8000S će obilato nagraditi: slušajući ga, postalo nam je jasno zbog čega proizvođač nije ugradio tonske kontrole; mislimo da bi one bile ruglo na jed-

nom ovakvom uređaju. Treba svakako naglasiti i mikrodinamičko i makrodinamičko jedinstvo pojačala 8000S: svejedno da li ste ga uključili da budite komšije ili uživate uz prijatnu večernju muziku, ono će svirati jednako – ne treba mu snaga da bi se probudilo. Neutralnost nije osobina 8000S – on će muziku reprodukovati korektno, ali sa blagom dozom umekšanih tonova, tako zavodljivih i prijatnih da nam je bilo žao kada je trebalo da ga vratimo distributeru. Audiolab 8000S jednostavno funkcioniše tako da slušaoca odmah uvlači u muziku, ne dozvoljavajući mu da vrši analize njegovog zvuka, već ga vodi pravom uživanju.

 KARAKTERISTIKE

8000CDE PLUS

Odlična rezolucija i prirodnost u donjem i srednjem opsegu.

Kvalitetna mehanička izrada.

MINUS

Tasteri na prednjoj ploči.

Detalji na gornjem ekstremu.

Formati: CD, CD-R/CD-RW

D/A konvertor: Cirrus Logic CS4398

Digitalni izlazi: koaksijalni

Dimenzije: 445x74x335 mm

Masa: 6 kg

Cena: 535 (srebrna)/565 (crna) evra

8000CDE PLUS

Britanska škola zvuka u svom najboljem izdanju.

Stara, kvalitetna konstrukcija pojačala.

Izuzetan odnos kvaliteta i cene.

MINUS

Motorizovani potenciometar za zvuk na malim jačinama.

Kontinualna snaga: 2x60 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 1 Hz – 65 kHz (-3 dB)

Izobličenja THD: <0,07%

Broj linijskih ulaza: 6 analognih

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije: 445x74x335 mm

Masa: 7,4 kg

Cena: 635 (srebrna)/665 (crna) evra

OPREMA:

ODenon DCD-3560 modified

OVecteur Club Ten

OJamo D-830

OCanton Karat M40



4Audio, 011/2759-096

“Pojačalo 8000S je istinska zvezda predstave: ovo je pravi primer dobre britanske škole zvuka, umesto surogata koji se često podmeću tržištu.”

MALI ZMAJ

Najmlađi model CD plejera i pojačala iz Yamahine retro linije koja nosi slovo S u oznaci. Hoće li održati standard koji je model S2000 postavio u svojoj cenovnoj kategoriji?

Dok duboko u noć sedim i gledam dve crne elegantne kutije ispred sebe, razmišljam o tome kako posao hi-fi recenzenta ponekad u sebi krije prokletstvo. Takav je slučaj kada na test prvo dobijemo top-model neke kompanije, a kasnije, kao sada, uređaje iz kategorije za dve klase niže. U takvoj situaciji poređenje sa top-modelom je neminovno. Proizvođač je zarad postizanja niže cene morao da štedi. Da li je to uradio pametno? Primera je mnogo, onih dobrih malo. Japanci su decenijama prednjačili u tome. Napravili bi vrhunski uređaj, a zatim ga u sledećim iteracijama pojednostavljivali, često brutalno sakatili i pravili jeftinije modele za skromnije kupce. Dešavalo se da je taj "genetski" hi-fi inženjering donosio nešto što bi više ličilo na himeru nego na uređaj dostojan slušanja, a još češće nije imao nikakve veze sa top-modelom sem izgleda prednje maske. Da, bitno je da pojava bude

slična, a na marketinškom odeljenju je da ubedi kupce kako se radi o skoro istovetnim modelima: kupac ne sme imati grižu savesti što nije kupio bolji model ili, još gore, model nekog drugog proizvođača. Često se sreću i recenzije tipa "uređaj A (tri puta jeftiniji) u značajnoj meri podseća na skupi uređaj B istog proizvođača", što zapravo ništa ne govori o samom zvuku i kvalitetu, jer je ovakvo podsećanje krajnje relativno. Ono što je nama, članovima redakcije Hi-Filesa bitno jeste po čemu uređaj NE podseća na skuplji model, u ovom slučaju na odlične serije CDS2000 i A-S2000, i kako se drži u odnosu na konkurenciju. Pa, da krenemo.

OPIS

Od svih gromoglasnih mas-market proizvođača jedino se Yamaha setila da oživi duh svoje stare serije – verovatno su malo pretraživali po forumima i zaključili da ljudi najviše

cene njihove proizvode iz sedamdesetih i s početka osamdesetih godina. Ergonomiji nije imalo šta da se zameri ni tada, a ni sada: pojačalo A-S700 nije opterećeno komandama, a opet ima sve što može biti veoma korisno. Pored tonskih i balans kontrola, tu je i Yamaha specijalitet – varijabilna kontrola fiziološke korekcije zvuka, poznatija pod imenom loudness. Selektor ulaza podržava šest uređaja, od kojih jedan može biti gramofon sa MM zvučnicom. Izlaz za analogne rikordere se takođe može podesiti, kao i izbor aktivnog para zvučnika i još par zanimljivih detalja. Jedan od njih je Pure Direct kolo, koje, kao i kod svih sličnih modela, isključuje tonske, loudness i balans kontrole. Drugi i zanimljiviji detalj zove se CD Direct i ranije je viđen na nekim pojačalima više klase: signal sa CD-a dolazi direktno u izlazno pojačalo, preko potenciometra za kontrolu jačine. Rezultate korišćenja ova dva preklopnika detaljnije ćemo analizirati na zvučnom testu. Plejer CD-S700 na prednjoj ploči ima tastere za osnovne funkcije i tanak, elegantan matrični displej. Uz navedeno, dodatak je opet Pure Direct za isključivanje displeja, čije prednosti nismo uspeli praktično da utvrdimo – čujnih razlika u zvuku nije bilo. Plejer podržava i reprodukciju MP3 i WMA datoteka, uz korišćenje USB flash ili kompakt

Zoran Karapandžić

diskova. Držač za diskove je srednje čvrst, ali je veoma elegantan. Ono što odmah fascinira jeste koliko je taj mehanizam tih. On je, zapravo, jedan od najtiših mehanizama koje smo imali prilike da vidimo i čujemo kod uređaja klase CD-S700: uvlačenje i izbacivanje diska više liči na scenu u kojoj junak naučnofantastičnog filma radi nešto na supertajnom računaru u skrivenoj bazi nego na mehaniku komercijalnog CD plejera. Zadnje strane A-S700 i CD-S700 su klasične: plejer ima optički i koaksijalni digitalni izlaz, kao i par analognih izlaza sa pozlaćenim činčevima standardnog kvaliteta za ovu klasu. Oba uređaja podržavaju IEC standard naponskog kabla i nemaju, nažalost, nikakvu mogućnost za eksternu komunikaciju. Yamaha A-S700 poseduje selektor impedanse zvučnika i dva izlaza za analogne snimače. Lepo je što su prisutna i dva visokonaponska priključka za uređaje u sistemu koji se uključuju zajedno sa A-S700, preko daljinske komande. Njihov oblik (klasična viljuška) ne odgovara plejeru: ili ćete morati da nabavite drugačiji naponski kabl, ili ćete u date priključke uključiti tjuner i još ponešto. Kada govorimo o dobrim stranama, mora se napomenuti da je sve postavljeno pedantno i uredno. Kvalitet RCA priključaka je standardni, ali su zvučnički konektori ispod nivoa

pojačala – takve ne očekujemo da sretnemo na današnjim uređajima. Izgleda da su u Yamahi pojam "retro" shvatila doslovno i prekopirali jeftine priključke sa starih modela – nije da ne rade posao, ali može to i mnogo bolje.

Daljinski upravljači su odlični, isti kao kod skupljih modela. Elegancija, jednostavnost, mogućnost kontrolisanja oba uređaja uz pomoć daljinca za pojačalo – nemamo nikakvih zamerki. Uputstva su vrlo jasna, pregledna i izuzetno štura; zaista ne razumemo zbog čega današnji proizvođači čine sve ne bi li uštedeli pola strane papira, na kojem bi lepo mogli da objasne princip funkcionisanja uređaja. Yamaha je nekada po tome bila poznata i veoma cenjena.

ISPOD POKLOPCA

Izrada kućišta ovih uređaja je japanski pedantna, ne na nivou daleko skuplje S2000 serije, ali sasvim u rangu cene. Poklopci su jednostavno dampirani, ali nisu naročito masivni. Nemojte pomisliti kako je onaj na CD-S700 učvršćen za šasiju u dve tačke odozgo: zavrtnji, u stvari, drže metalnu ploču ispod poklopca, čiji je zadatak da ga delimično umrtvi.

CD reproduktor je vrlo, vrlo solidne izrade: audiofilski kondenzatori marke Nichicon

ukupne kapacitivnosti 6.900 µFD su na posebnoj ploči, zajedno sa transformatorom, a konvertor je na drugom kraju uređaja, ima posebnu filtraciju i regulaciju napona koja sadrži dva Nichicon 3.300 µFD elektrolitska kondenzatora – konstrukcija kao kod starih "teškaša" poznatih kompanija. Štampa na pločama je dvostrana, a veliki broj poluprovodnika implementiran je u SMD tehnologiji, sa Burr Brown 1791 konvertorom na čelu i Panasonic integrisanim kolima kao podrškom transportu. Kad smo kod transporta, treba reći da je srce CD-S700 zaista hrabro: mehanizam ima originalnu konstrukciju i izrađen je veoma rigidno, sa čeličnom pločom koja ga pokriva odozgo. To je prava retkost u klasi komercijalnih CD plejera i odluku Yamahe da ugradi ovakav transport toplo pozdravljamo.

Konstrukcija Yamahe A-S700 je samo donekle slična onoj kod top-modela A-S2000: delimična dual-mono, sa jednim transformatorom kojeg prati ispravljačka sekcija i dva 12.000 µFD kondenzatora koje je ekskluzivno za Yamahu napravio, pogađate, Nichicon. Ulazno pojačalo je delimično izvedeno u SMD tehnici, sa integrisanim kolima zaduženim za funkcije rutiranja signala i RIAA ekvilizacije. Kontrola jačine zvuka je izvedena klasično, pomoću motorizovanog

potenciometra. Izlazna sekcija se zasniva na dva para 2SC4467 i 2SA1694 tranzistora poreklom od Sankena.

U odnosu na top-modele serije S2000 ovde nema dvoumljenja: uštede su znatne i uglavnom se zasnivaju na primeni klasičnih umesto egzotičnih rešenja tonskih kontrola i kontrole jačine zvuka, skromnijem napajanju i nebalansiranoj konstrukciji. Slično važi i za CD plejer, s tim što mehanizam prilično liči na skuplji model i uliva dosta poverenja.

ZVUČNI TEST

Krenimo od CD plejera. Yamaha CD-S700 predstavlja veliko i veoma prijatno iznenađenje po pitanju reprodukcije. Za svoju klasu uređaja ona pruža veoma stabilan, izbalansiran i homogen zvuk, sa obiljem detalja kakvi se retko mogu čuti. Ti detalji nisu klinički čisti i iritantno naglašeni, kako smo navikli da čujemo kod ranijih Yamaha modela. Odlika ukupnog zvuka, sa nešto hladnijom prezentacijom u odnosu na neke druge proizvođače, ostala je samo delimično prisutna, ali je pored toga preciznost svake note za istinsku pohvalu. Tvrd bas je ovde takođe pitanje prošlosti i CD-S700 se na ovom području nimalo ne stidi: da ne znamo o čemu se radi, pomislili bismo kako je u pitanju duplo skuplji reproduktor. Čitava

scena je veoma dobro dimenzionisana, kako po širini, tako i po dubini, a plejer zaista sija kada se preko njega reprodukuju audiofilski diskovi, mada je odličan i za tvrđe muzičke pravce. Jednom rečju, neočekivano dobar uređaj, dobrim delom zahvaljujući kvalitetnom transportu i pametno izabranom konvertoru i topologiji kola.

Posebna pogodnost CD-S700 jeste reprodukcija MP3 i WMA formata. Iako je MP3 za ljubitelje dobrog zvuka isto što i restoran brze hrane za gurmane, činjenica je da je on postao de fakto vladar u segmentu savremenih komercijalnih uređaja. CD plejer Yamaha CD-S700 testirali smo MP3 fajlovima sa protokom podataka od 128 i 384 kbps, reprodukujući ih preko zvučnika i uz pomoć slušalica Sennheiser HD580 Precision, te sekvencijalno ih poredeći sa istim materijalom na CD-DA diskovima od kojeg su MP3 fajlovi nastali. Rezultat nas je naveo na mišljenje da je Yamaha uložila dosta truda kako bi MP3 format "pripitomila" da liči na audiofilski zvuk. Scena pri reprodukciji numera nije spljoštena i potpuno izveštačena, već sasvim korektna, mada nešto manjih dimen-

zija. Bas područje je nešto naglašenije i sa manje detalja, ali nikako čisto informativno, kako to najčešće biva kod MP3 reproduktora. Ljudski glasovi imaju koloritet kakav se retko sreće u svetu kompresovane muzike, gde se najčešće čini kako sve numere izvodi isti izvođač sa različitim maskama ispred lica. Čak su i fini detalji i tranzijenti reprodukovani sasvim korektno – ne kao uz korišćenje audio-diskova, ali opet korektno. Ceo proces nam je delovao kao kada se muzika pušta sa dobrog FM tjunera umesto sa džepnog MP3 plejera. Iako nije za strogo audiofilske namene, MP3 funkcionalnost CD-S700 nije tu samo da primami kupce, već može biti i izvor uživanja u slučajevima kada želite da u društvu neobavezno pustite muziku. Pojačalo sledi veoma sličnu filozofiju zvuka, sa čistom i definisanom pojavom i pristojno širokom zvučnom scenom. Blaga naglašenost gornjeg srednjeg i visokotonskog opsega je evidentna, te svakako treba biti obazriv pri uparivanju sa zvučnicima. Međutim, za razliku od starijih Yamaha modela, čiji je zaštitni znak bio tvrd zvuk, A-S700 poseduje dosta mekši karakter, što nam je prijalo. I am-

“Yamaha A-S700 i CD-S700 predstavljaju veliko i veoma prijatno iznenađenje.”

bijentalnost muzike je veoma dobra: "Slave to Love" sastava Roxy Music reprodukovana je sa velikom preciznošću, a u isto vreme vrlo muzikalno i dinamično. Antonio Carlos Jobim je šezdesetih komponovao vanvremenski hit "The Girl from Ipanema". Iako ova numera očarava na svakom sistemu, finese koje nosi u sebi često predstavljaju kost u grlu za mnoge uređaje, ali ne i za pojačalo A-S700. Voleli bismo jedino da dobijemo malo više topline i to je sve. Za kraj, korišćenje preklopnika za isključivanje tonskih kontrola rezultiralo je minimalno čistijom slikom, ali je zato CD Direct ulaz pružao osetno rezolutniju sliku i širu pozornicu. Naša preporuka je da ostavite tonske kontrole van putanje signala i koristite preklopnik za Direct CD. Sve navedeno važi za CDDA diskove, dok kod MP3 fajlova slobodno možete korigovati tonalitet – mi smo to činili kako bismo malo ublažili prenaglašen bas.

ZAKLJUČAK

U prethodnom broju Hi-Filesa objavili smo test odličnog pojačala Marantz PM8003. Tada smo rekli da se, po toj ceni, radi o zaista dobrom pojačalu, te da mu nedostaje samo jedan stepenik do high-end kutka. No, kao i uvek, našli smo i na poneku manu: najočiglednija se ogleda u čudnom uticaju specifičnog CD bafera, koji je, po nama, kvario zvuk uređaja, umesto da ga poboljša. Cena PM8003 je oko 850 evra. Na suprotnoj strani skale imamo Yamaha i Audiolab pojačala A-S700 i 8000S sa vrlo sličnim cenama, sa nekih par desetina evra razlike u korist Yamahe.

Postavlja se pitanje koje je od ovih pojačala najbolje? Da smo Japanci, verovatno bismo izabrali Yamahu ili Marantz. Na mestu Britanaca Audiolab bi možda prevagnuo. Kakvo je naše mišljenje?

Krenimo od najjeftinijeg predstavnika: Yamaha predstavlja kompletan i dobar proizvod, sa lepim opcijama tipa gramofonskog pojačala i odličnim kvalitetom izrade za tu cenu. Nije to S2000 serija, ali je sasvim soli-

dan uređaj. Njegova osobenost je direktna i analitička prezentacija, a kada bismo ga uparivali, pokušali bismo prvo sa Bose Acoustimass 5 zvučnicima, a zatim i sa ostalima, pretendujući na one sa nežnijim i manje direktnim karakterom. Sa druge strane, Marantz ima jednako čistu reprodukciju, nešto je milozvučniji i pitomiji, snažan i brz, ali i dosta skuplji i definitivno najlepši od sva tri modela. U sredini je klasika: Audiolab 8000S. Po nama, ovo je pojačalo sa neprikosnovenim odnosom kvaliteta i cene. Ukoliko ste ljubitelj pravog britanskog zvuka u njegovom zlatnom izdanju, nećete se pokajati – ovo je pojačalo za vas. Model 8000S nema ludačku dinamiku Marantza, niti mikroskopsku detaljnost Yamaha uređaja, ali ima više nego dovoljno od oba, plus zaista sjajnu muzikalnost, kakvu prethodna dva ne poseduju. Dizajn možda nije najinovativniji za današnje standarde, ali je veoma funkcionalan i u najboljem smislu podseća na retro uređaje. Jedina mana je potenciometar kojim se teško podešava nizak nivo izlaznog signala, a sve ostalo možemo opisati superlativima. Smatramo da se u tehnologiji pojačala srednje kategorije nije baš sve promenilo toliko koliko bi to proizvođači želeli da nam prikažu, a model 8000S je istinska klasika. Na području CD reproduktora situacija je drugačija: Yamaha nastupa sa CD-S700, koji košta nekih pedesetak evra manje od Audiolaba. Dizajn je opet na njegovoj strani. Pored toga, funkcionalnost u vidu prisustva USB porta i mogućnost reprodukcije MP3 datoteka su dodatni plus. Sudeći po ovome, trebalo bi da Yamaha zaostaje na području zvuka klasičnih audio kompakt diskova. Ovo je čest slučaj, jer je teško spojiti naprednu funkcionalnost, cenu nižu od konkurentske i viši kvalitet zvuka - ekonomija proizvodnje je najčešće nemilosrdna. No, uprkos navedenom, upravo je Yamaha CD-S700 uređaj koji pomera granice klase kojoj pripada i zvuči skuplje nego što zaista jeste. Iako vrlo dobar, Audiolab 8000CDE u finišu gubi bitku pro-

tiv japanskog malog zmaja. Ne bismo želeli da pomislite da je bilo koji od uređaja koje smo testirali loš; štaviše, svi su zvučali bolje nego što smo očekivali po njihovoj ceni i krajnja odluka nije bila laka, a sadrži i dozu subjektivnosti panela recenzenata. U svakom slučaju, preporučujemo da poslušate sve navedene modele, mnogo toga lepog krije se u njima.

 KARAKTERISTIKE

CD-S700 PLUS

Jednostavan dizajn.

Odlične opcije: USB, MP3.

Izuzetna detaljnost u klasi kojoj pripada.

Širina scene, dinamika, autoritet bas područja.

Vrlo dobra reprodukcija MP3 formata.

Odličan odnos kvaliteta i cene.

MINUS

U cenovnoj klasi kojoj pripada – ništa.

Formati: CD, CD-R/CD-RW, MP3, WMA

D/A konvertor: Burr Brown DSD1791

Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

Dimenzije: 435x96x300 mm

Masa: 6,2 kg

Cena: 480 evra

A-S700 PLUS

Korisne opcije.

Poslovična japanska pedantnost.

Dinamična, jasna reprodukcija.

Osetan pomak u odnosu na starije modele.

MINUS

Priključci za zvučnike.

Kontinualna snaga: 2x90 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 10 Hz – 50 kHz

Izobličenja THD: <0,012%

Broj linijskih ulaza: 5 analognih + 1 gramofonski MM

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije: 435x151x382 mm

Masa: 10,9 kg

Cena: 610 evra

OPREMA: ODenon DCD-3560 modified O Vecteur Club Ten O Jamo D-830

O Sennheiser HD-580

 4Audio, 011/2759-096

SOLIDAN ENTRY LEVEL

Koliko jeftini hi-fi zvučnici mogu da budu? Evo odgovora...

nih priključaka - biwiring nije predviđen. Već smo navikli da kvalitet finiša i na najjeftinijim kutijama, kako onih čuvenih, tako i proizvođača koji se tek probijaju na svetskom tržištu, bude besprekoran, a takve su i XQ550: sve je na mestu, pravilno postavljeno i zategnuto. Međutim, glavna zamerka može se uputiti kutiji koja nije dovoljno čvrsta, ne u smislu spajanja već zato što su njene bočne i vertikalne stranice, kako nam se čini, dosta tanke i malo jače kuckanje rukom po njima rezultuje jasnim rezoniranjem cele kutije.

ZVUČNI TEST

Krenimo od dobrih stvari: Pure Acoustics QX550 imaju za svoju cenu vrlo solidno srednjotonsko područje sa pomalo naglašenim glasovima, ali nikako tvrdim na način na koji bi umarali slušaoca pri dužem slušanju. Dinamika je zadovoljavajuća, a širina scene bolja od očekivane, tako da u nekim momentima zaista ume da iznenadi. Visokotonska jedinica takođe radi dobar posao i prednjači u detaljima, opet neočekivano za ovu cenovnu klasu. Dodatak ovom pozitivnom utisku je osećaj da su i visokotonska i srednjotonska jedinica sasvim dobro uklopljene, odnosno da ne sviraju svaka za sebe već kao jedinstvena celina. Naravno, sve što smo naveli treba posmatrati u kontekstu zaista niske cene zvučnika; činjenica je da duplo skuplji

Pure Acoustics je ime njujorške kompanije s bazom u Bruklinu. Početak njihove proizvodnje hi-fi komponenti datira iz devedesetih godina prošlog veka, kada je rukovodstvo tada mlade firme rešilo da iskoristi šansu i oproba se na području zvučnika za stereo sisteme i kućne bioskope. U poslednjih nekoliko godina Pure Acoustics se pozicionira na lokalnim tržištima širom sveta, između ostalog i na našem. Za američku kompaniju to mora biti veoma težak zadatak: očekivanja koja nameće prosečan američki potrošač su najčešće veoma visoka, a borba između kompanija na njihovom tržištu tako oštra da je krajnji proizvod vrlo često preskup i za kupce iz razvijenih zemalja Evrope, da ne pominjem našu. Pure Acoustics je našao rešenje koje smatra za dobitnu formulu: entry level sistemi za kućni bioskop koji se mogu, kao kod većine sistema više kategorije, koristiti i za stereo ili 2.1 reprodukciju zvuka. Da bi optimizovala proizvodnju i samim tim smanjila troškove, kompanija Pure Acoustics proizvodi unutar matične kuće sve komponente zvučnih kutija, od zavojnice do kutije, a sama proizvodnja fizički je dislocirana na Daleki istok. Uvoznik proizvoda ove američke firme za Srbiju

je kompanija NT i od njih smo na test dobili par zvučnih kutija pod oznakom QX550. Ovi zvučnici pripadaju XQ seriji, koja sem modela 550 obuhvata i podnostojeći QX900F, centralne zvučne kutije QX900C i satelite QX900S.

Pure Acoustics QX550 su po konstrukciji trosistemske zvučne kutije sa visokotonskom jedinicom prečnika 1 inč i srednjotonskom jedinicom prečnika 6,5 inča montiranim na prednjoj ploči. Za razliku od mlađeg rođaka QX900S, QX550 poseduju i specijalizovanu niskotonsku jedinicu smeštenu sa strane; ovo je dosta česta pojava kod zvučnika iz entry level kategorije i time se na jednostavan način postiže da u kutiju relativno male zapremine stanu tri zvučne jedinice. Vešanje na srednjotonskoj jedinici i basu je gumeno, što bi trebalo da garantuje trajnost. Dizajn Pure Acoustics je, moramo priznati, prilično elegantan: prednja ploča ima sjajni klavir-lak finiš sa ringovima oko srebrnih mat jedinica, dok maske pokrivaju oko dve trećine prednje strane. Ostatak kutije je od crnog furnira, a bas-refleks otvor nalazi se dosta visoko na zadnjoj strani, koja je delimično uvučena u odnosu na bočne. Pure Acoustics QX550 poseduju jedan par prilično masivnih pozlaće -

 KARAKTERISTIKE PLUS

Dizajn.

Srednjotonsko i visokotonsko područje.

Dobra detaljnost u ovoj cenovnoj klasi.

Finiš izrade.

MINUS

Bas područje.

Dampiranje kutije i debljina stranica.

QX550

Maksimalna preporučena snaga pojačala: 175 W

 Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 43 Hz – 22 kHz

 Osetljivost (1W@1m): 89 dB

 Impedansa: min 4, max 8 oma

 Topologija: 165 mm bas jedinica, 165 mm srednjotonska jedinica i 25 mm dome visokotonska jedinica

 Dimenzije: 490x322x206 mm

 Cena: oko 145 evra

 Audio centar, 011/3340-776

Zoran Karapandžić

modeli sviraju bolje, ali to je za očekivati. Celokupna prezentacija QX550 je vrlo direktna i podseća na osnovne premise nekih predstavnika američke škole zvuka. Dobijeni par QX550 isprobali smo i kao deo kućnog hi-fi sistema, ali i kao prednje zvučnike unutar 5.1 kućnog bioskopa. U obe uloge oni su se dobro snašli, ali smatramo da postoje poteškoće u reprodukciji bas područja. Napomenuli smo da je kutija očigledno isuviše nežna i čini nam se da bi QX550 bolje svirali u kombinaciji kada bi njihov woofer radio više ka srednjotonskom području, a reprodukciju niskih tonova obavljao eksterni subwoofer. Ovako reprodukcija muzike malo zahtevnije u bas području (U2, Dire Straits) dovodi do neželjenih rezonancija kutija, te one ne mogu da ispune postavljeni zadatak. Akustična ili soul muzika, naprotiv, bivaju reprodukovane korektno.

ZAKLJUČAK

Osnovno pitanje koje treba postaviti jeste: koliko muzike očekujete za 145 evra? Ne želimo da pričamo o ceni komponenti, kutije, transporta, reklame, o trgovačkoj marži i sl. Čini nam se da bi, kada bismo sve te elemente sabrali u jedan zbir, to opet bilo

više od tražene cene. U današnjem svetu hi-fija par stotina evra po komponenti je najniža cena za ulaznicu na igralište u kojem se vrte cifre od kojih često glava zaboli. Pure Acoustics QX550 predstavlja sledeći korak kada od mini ili maksi linija želite da pređete u svet kvalitetnije stereo reprodukcije ili stvarate sopstveni kućni bioskop koji nije zasnovan na risiveru iz megamarketa sa pripadajućim zvučnicima. Naš savet je da Pure Acoustics čujete bez ikakvih očekivanja - oni rade sve ono što se u njihovoj klasi može dobiti i imaju očigledne mane uređaja koji je morao da prođe kroz oštar proces cost cuttinga, bez šanse da to ostane neprimetno. Lično, mislimo da ugrađene komponente mogu bolje i smatramo da se to može lako postići. Kada bismo kupili QX550, slušali bismo ih neko vreme, a zatim otvorili i lepo dampirali, kako stranice, tako i unutrašnjost. Ubeđeni smo da bi ovi mališani tada prosvirali i u najnižim oktavama.

SAMO ZA NEŽNE PRSTE

Tržište MP3 plejera ne miruje. Skoro svake nedelje svedoci smo pojave nekog novog modela, a proizvođači se utrkuju ko će ponuditi lepšeg, funkcionalnijeg i jeftinijeg mališana.

Samsung već duže vreme pokušava da se izdvoji od konkurencije na sličan način kao što to čini u segmentu mobilnih telefona: elegancija dizajna i jednostavnost upotrebe, uz pristupačnu cenu. MP3 plejer koji opisujemo nosi oznaku YP-Q1 i na zadnjoj strani informaciju da je delo

Samsungovog tima za dizajn. Iako je plejer, daleko više liči na neki moderan mobilni telefon: veoma tanak i u sjajnom crnom finišu, s velikim ekranom i tasterima osetljivim na dodir. Izgled je, moramo priznati, čista petica. Uz plejer stižu prateći disk, slušalice i USB kabl specifičan za YP-Q1. Kapacitet memorije modela koji smo dobili na test je 8 gigabajta.

Ekran je vrlo dobar, sa solidnom oštrinom i veoma živim bojama za ovu klasu uređaja. Rezolucija je 320x240 piksela, a dijagonala odlična

2,4 inča, sa dovoljno širokim uglom pod kojim se može posmatrati. Podržana je reprodukcija MP3, WMA, WMV, JPG, BMP, OGG i mnogih drugih au-

dio-formata, kao i video-fajlova tipa MPEG4, koji se pomoću pripadajućeg softvera moraju konvertovati u Samsungov SVI format. Prisutan je i FM radio, kao i nekoliko jednostavnijih igara. Karakteristike zvuka mogu se podešavati uz pomoć glavnog ekvilajzera, koji poseduje sedam frekvencijskih područja opsega od 60 Hz do 14 kHz, kao i preko unapred definisanih vrednosti. Samsung YPQ1 je prilično lak i intuitivan za svakodnevno korišćenje, ali kursorski tasteri su preosetljivi na dodir i zahtevaju vreme da biste se navikli – mi to do kraja testa nismo uspeli i smatramo da bi bolje rešenje bilo da je proizvođač ugradio klik tastere.

Reprodukcija zvuka je vrlo dobra za ovu klasu uređaja, a dovoljna količina memorije daje široke mogućnosti, bilo da koristite MP3 ili video fajlove. Predefinisane vrednosti ekvilajzera, koje jesu brojne, ipak daju uglavnom prenaglašenu boju zvuka (kao i kod većine MP3 plejera), ali su Normal ili Auto vrednosti one koje bismo vam preporučili. FM radio je vrlo jednostavan za upotrebu i dovoljno osetljiv u gradskim uslovima. Manja zamerka može se uputiti slušalicama, koje bi trebalo da budu bolje, pa stoga preporučujemo da uz plejer koristite neke kvalitetnije, koje će u punom svetlu prikazati njegove dobre osobine.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Elegantan dizajn.

Dobar zvuk za MP3 plejer ove klase.

MINUS

Preosetljive komande.

YP-Q1

Format fajlova: MP3, WMA, WMV, SVI (MPEG4), JPG, BMP, PNG, GIF, TXT, Ogg

Kapacitet memorije: 8 GB

Mogućnost proširenja memorije: ne

FM radio: da

Dijagonala ekrana: 2,4 inča

Rezolucija ekrana: 320x240 piksela

Ugrađen mikrofon: da

Dimenzije: 49,9x97,8x10,9 mm

Masa: 61 g

Cena: 115 evra

 Stav, 011/3628-555

Ukoliko Samsung YP-Q1 posmatramo samo kao MP3 plejer, njegova cena nam se može učiniti previsokom. Ipak, mogućnost posmatranja fotografija i MPEG4 fajlova čini se zgodnom, posebno za mlađu populaciju, kojoj će se svakako dopasti i dizajn plejera.

Zoran Karapandžić

REVOLUCIONARI

Vlasnici starih Nakamichi dekova sigurno se sećaju crtaća u kojem Patak

Dača kaže: "Ako ne možeš da ga pobediš, ti mu se pridruži." RX-505 radi upravo na takav način.

Neslućeni uspeh kompakt kaseta doveo je do rađanja novih ideja, koje su bile daleko ispred prvobitne skromne zamisli o upotrebi ovog sistema. Kasetni dekovi sa tada neslućenim performansama brzo su osvajali gladno tržište. Odeljenja za istraživanje i razvoj uhvatila su se u koštac sa Sizifovim poslom: kako rešiti veliki broj inicijalnih manjkavosti. Mala linearna brzina, uski trag reprodukcije, preslušavanje kanala i azimutalna nestabilnost su samo neke od njih. Trebalo je dodati i komfor: okretanje kasete nije baš bilo po meri vlasnika. Proizvođači su pribegli raznim rešenjima: glava za snimanje i reprodukciju bi se rotirala, pomerala gore-dole ili je bila četvorokanalna umesto dvokanalne. Sve navedeno vodilo je kompromisima izneđu kvaliteta reprodukcije i udobnosti upravljanja. Iako lak za korišćenje, nijedan od ovih sistema nije mogao da pruži savršenu kompatibilnost i kvalitet zvuka u odnosu na uređaje sa fiksiranim glavama - najčešće se javljao problem sa azimutom ili drugačijim geometrijskim parametrom položaja glava prema traci.

Početkom osamdesetih godina kompanija Nakamichi nastupa na tržištu sa novom serijom dekova pod oznakom RX. Bila su zastupljena tri modela: dvoglavi RX-202 i 303 i troglavi 505. Prateći podnaslov ovog tek-

sta, može se reći da je Nakamichi postavio stvari naglavačke: nije se rotirala magnetna glava, već sama kaseta! Genijalno rešenje obezbeđeno je na sledeći način: kaseta se postavljala vertikalno, sa otvorima za traku okrenutim nagore, u poseban nosač, koji je bio deo većeg mehanizma, tzv. karusela. On se mogao pomerati po horizontali napred ili nazad, a držač sa kasetom mogao se i rotirati. Ovo je postignuto uz pomoć posebnog motorizovanog mehanizma sastavljenog od zupčanika, poluga i puža. Takođe, neophodno je da dobar deo ansambla izađe van deka i omogući rotaciju kasete bez zapinjanja o transport, povučen duboko u unutrašnjost deka i diskretno osvetljen. Ovakvo rešenje objedinjuje najbolje karakteristike uređaja za reprodukciju kompakt kaseta sa fiksnim glavama i klasičnih autoreversnih.

Sva tri modela koja je Nakamichi predstavio rade na istom principu. Razlike između njih se odnose na kvalitet transporta i magnetnih glava, kao i internih elektronskih komponenti. Model RX-505, najbolji među predstavljenima, poseduje originalni Nakamichi mehanizam druge generacije, veoma sličan onima koji su se ugrađivali u modele 480, 580, 680 itd. Zasnovan je na sistemu sa dva zamajca u zatvorenoj petlji koje preko remena pokreće jedan od četiri motora, koliko poseduje RX-505. Od preostala tri, jedan

je zadužen za premotavanje napred/nazad, drugi upravlja mehanizmom transporta, dok je treći zadužen za karusel.

Nakamichi RX-505 poseduje dosta opcija: pored standardne mogućnosti da radi u autoreversnom ili unidirekcionom modu, tu je i brzi prelazak preko praznih deonica koje ostaju na kraju jedne ili druge strane kasete. Implementirani su i dvobrzinski fader u oba smera i Dolby B i C sistemi za redukciju šuma.

Kvalitet zvuka RX-505 je veoma dobar, bolji nego kod većine top-modela ostalih proizvođača. U odnosu na vodeće predstavnike matične kuće nalazi se u gornjoj trećini - nije toliko dobar kao Dragon, ali je zato mnogo lepši. Filozofija Nak zvuka je i ovde zastupljena: umekšana, ali kristalno čista reprodukcija, sa srednjim tonovima koji plene i detaljima koji ne pate od izveštačenosti i mutne prezentacije, bez oivičnosti zvuka, tako česte kod kompakt kaseta. Sisteme poput Headroom Extension Proa Nakamichi nikada nije uveo u svoje dekove, te ga ni RX-505 ne poseduje, a mi mislimo da mu zaista nije ni potreban. Tehničke specifikacije RX-505 nisu ništa manje impresivne: gornja granica opsega ide znatno preko 20 kHz (mereno na -20 dB na svim tipovima traka), što je u to vreme bio Nakamichijev standard.

Možda će se nekome učiniti da je sistem rotacije kasete primenjen na RX-505 veoma komplikovan i sklon otkazivanju, no nije tako. Upravo je suprotno: kvalitet plastike i delova mehanizma je izuzetan. Sve što je potrebno jeste rastaviti ga na svakih nekoliko godina, očistiti i podmazati, zajedno sa transportom, uz eventualnu zamenu gumica i idlera. Za uzvrat se dobijaju dek vrhunskog zvuka i sjajan efekat na poznanike kad pred njima pustite da kaseta rotira. Nakamichi RX-505 se s vremena na vreme još uvek može naći u ispravnom stanju na tržištu polovnih uređaja, a dostiže cenu u rangu od 250 do 500 evra.

“Kvalitet zvuka RX-505 je veoma dobar, bolji nego kod većine top-modela ostalih proizvođača.”

KEITH JARRETT TRIO "BYE BYE BLACKBIRD"

(ECM / One HiFi)

Samo dve nedelje nakon smrti džez velikana Milesa Davisa, tri njegova saborca otišla su u Power Station studio u Njujorku i snimila ovaj album. Ovi snimci pijaniste Keitha Jarretta, basiste Garyja Peacocka i bubnjara Jacka DeJohnettea su direktna reakcija na odlazak njihovog kolege i prijatelja, koji je napustio svet 1991. godine. Na albumu se nalazi osam numera, od kojih najsnažniji utisak ostavlja "For Miles", kolektivna improvizacija u trajanju od 18 minuta. Snažna simbolika ogleda se i u imenima početne i završne numere: prva nosi naziv "Bye Bye Blackbird", da bi na kraju odsvirali "Blackbird, Bye Bye". Ovaj album koji slavi Milesa Davisa pripada veoma zanimljivoj ECM Touchstones seriji.

JACK DEJOHNETTE "SPECIAL EDITION"

(ECM / One HiFi)

Jack DeJohnette je bubnjar i pijanista koji je postao poznat kao član benda Charlesa Lloyda. U to vreme član pomenutog benda bio je i Keith Jarrett, a od 1969. do 1972. godine svirao je i sa Milesom Davisom. Na albumu "Special Edition" svirao je sa jednim od tri benda sa kojima sarađivao. Ovaj kvartet činili su DeJohnette, koji je svirao bubnjeve i klavir, basista Petere Warren i dva duvača – David Murray na tenorsaksofonu i bas-klarinetu i Arthur Blythe na alt-saksofonu. Karakteristično za ovaj album je da dva kratka dela "Central West Park" i "India" pripadaju Johnu Coltraneu, dok je tri duže numere uradio DeJohnette. Album je snimljen u Generation Sound Studios u Njujorku 1979. godine, a na ovim snimcima DeJohnette pruža mogućnost kolegama da zasijaju u punom sjaju.

PAT METHENY WITH CHARLIE HADEN & BILLY HIGGINS "REJOICING"

(ECM / One HiFi)

Patrick Bruce Metheny, rođen 1954. godine u Misuriju, poznati i cenjeni džez gitarista, osnivač je Pat Metheny Groupa. U ovom bendu sviralo je nebrojeno mnogo muzičara, a zanimljivo je da je Pat radio i sa muzičarima van svog matičnog benda. Rezultat takvih saradnji je i ovaj trio na albumu "Rejoicing", izdatom još 1983. godine. Na disku se nalazi osam numera, od kojih jedna pripada Horaceu Silveru ("Lonely Woman"), jedna Hadenu ("Blues For Pat"), a tri Colemanu. Pat Metheny je potpisao samo poslednje tri numere, od kojih moramo izdvojiti "The Calling", na kojoj se Metheny veoma uspešno poigrava gitarskim sintisajzerom. Toplo preporučujemo ovaj album - poslušajte dokle je stigao "kantri dečak iz Kanzas Sitija".

Ljubiša Miodragović

"HELEN MERRILL SINGS THE BEATLES" (JVX XRCD / AV impuls)

Duga džez istorija Helen Miller počinje još albumom koji je 1954. producirao Quincy Jones i proteže se do njenog poslednjeg albuma, koji je izdat 2000. godine. "Helen Merrill Sings The Beatles" izdat je još 1970. godine, što se može naslutiti po fotografiji na omotu diska, a snimljen je u Japanu. Snimljen je uživo u studiju, a aranžirao ga je japanski pijanista Masahiko Satoh. Pesme koje su se našle na albumu izabrao je njen sin Allan Merril, autor rok hitova poput "I Love Rock & Roll". Ne morate biti fan Beatlesa da bi vam se ove numere dopale, jer jedan od najboljih ženskih džez vokala daje njihovoj muzici svoj lični pečat, kome nećete moći da se oduprete. Disk je urađen u XRCD tehnologiji, tako da ćete moći da osetite specifičnu toplinu melodije kakvu samo ovaj format može da pruži.

DINAH WASHINGTON "AUDIOPHILE SELECTION"

(Premium / AV impuls)

Album sa možda najinteresantnijim imenom, koje pri tom dosta toga objašnjava, nosi naziv "I Was Born Ruth Lee Jones, But I Am Singing As Dinah". Ipak, ovaj album trenutno nije predmet našeg interesovanja, ali govori mnogo toga o devojčici rođenoj 1924. godine u Alabami. Iako je pevala i R&B i džez numere, ostala je zapamćena kao kraljica bluza, rame uz rame sa Arethom Franklin. Iako je umrla sa samo 39 godina, od prekomerne doze pilula za dijetu i alkohola, ostala je zapamćena kao jedan od najkvalitetnijih vokala 20. veka. U osamdesetim godinama "ušla je" u Alabama Jazz Hall of Fame. Njene pesme i danas imaju veoma veliku vrednost, te je zbog toga urađen remaster u audiofilskoj kolekciji na 24 bita i 192 kiloherca. Ovaj disk sadrži dovoljan broj pesama koje će vas uvesti u svet prerano otišle legende.

AL SOMMA

"THE VERY THOUGHT OF YOU"

(Premium / AV impuls)

Ovaj disk predstavlja remasterizovano izdanje albuma "Songs of Innocence, Songs of Experience" na 24 bita i 192 kiloherca. Pripada audiofilskoj kolekciji izdavačke kuće

Premium Records. Al Somma je ovim albumom definisao zašto svi i dalje vole muziku iz tridesetih i četrdesetih godina 20. veka. Bile su potrebne tri godine da se ideja o snimanju ovog albuma pokrene i realizuje. U pitanju je album koji prikazuje džez standarde u novom svetlu, i to najviše zahvaljujući pijanisti Larryju Hamu i vokalu Ala Somme. Na albumu se nalazi dvanaest sjajnih numera, od kojih je najpoznatija naslovna "The Very Thought Of You", koja se našla i na drugim audiofilskim kompilacijama. Bilo da poznajete muziku iz ovog perioda ili ne, preporučujemo vam da uzmete omiljeno piće, udobno se smestite u fotelju i uživate.

ISKONSKI GLAS BLUZA

Prošle godine u ovo vreme Srbiju je posetio Doug MacLeod, jedan od vodećih bluz muzičara stare generacije. Skoro istovremeno, u Beogradu i Novom Sadu svirao je i Terry Evans, u širim krugovima nepoznato ime, ali jedno od onih koje svi poklonici bluz muzike dobro znaju.

Njegovo muzičko putovanje svetom počelo je pre više od šezdeset godina u gradiću Viksburg, u srcu delte Misisipija. Kako je rođen u kraju u kojem je bluz i nastao, kao da je bilo predodređeno da će muzika biti suština njegovog života. Još kao dečak pevao je u crkvenom horu, a njegov glas je pokrivao tenor, bariton i bas deonice. Posvećenost pevanju u horu značila je i da mu nije bilo dozvoljeno da peva "grube" stvari poput rokenrola, barem dok ga neko čuje. On se zato sakrivao da bi pevao i slušao numere Elmorea Jamesa, Little Waltera, Alberta Kinga, B. B. Kinga i drugih muzičara koji su nepopravljivo uticali na Evansa. Slušajući njih, odlučio je da će postati soul pevač.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka to je i ostvario. Pevao je u a kapela grupi The Knights, sa kojom je obišao jug SAD nastupajući u kafeima i klubovima. Život na turneji i stalni nastupi su ga privukli, tako da je otputovao na zapadnu obalu, gde je prvi put uzeo gitaru u ruke. Počeo je da stvara muziku i ubrzo je ostvario saradnju sa značajnim imenima, kao što su Roebuck Pops

Staples (pesma "Love Is a Precious Thing"), vođa soul grupe The Staple Singers, i Louis Jordan (pesma "Hop, Skip, and Jump"), bluz i R&B muzičar koji je slavu stekao četrdesetih godina prošlog veka i kojeg je magazin Rolling Stone 2004. godine svrstao među 100 najvećih umetnika svih vremena.

Mnogo pre nego što je Terry stao ispred benda i postao rado viđen izvođač, muzički fanovi su njegov neverovatan glas čuli već mnogo puta. Godinama je bio jedan od najtraženijih studijskih pevača u Los Anđelesu, a za rad na albumu "Eye of the Zombie" Johna Fogartyja dobio je i Zlatnu ploču. Pre započinjanja samostalne karijere sarađivao je i sa imenima kao što su Ry Cooder, Joan Armatrading, John Lee Hooker, Boz Scaggs i drugi. A značajan korak ka solo karijeri bio je duo sa Bobbyjem Kingom tokom sedamdesetih godina. Dvojac je proveo dosta vremena na turnejama i nastupima u prestižnim klubovima i na najznačajnijim festivalima.

Upravo ga je King preporučio Cooderu, sa kojim je Evans radio na više albuma: "Chicken Skin Music", "Get Rhytm", "Show Time" i "Slide Area". Možda i vrhunac svoje karijere Terry Evans je dostigao radeći sa Cooderom na muzici za čuveni film "Crossroads". Osim što je svirao, otpevao je i pesmu "Down in Mississippi" za CD izdanje, a u samom filmu on je pevao i naslovnu numeru. Coodera je pratio i na turnejama širom SAD, Evrope i u Japanu, tako da je on možda i najzaslužni-

ji za Evansovu odluku da sastavi sopstveni bend i nastavi sa snimanjem i izvođenjem. U periodu od 1988. do danas snimio je sedam solo albuma, dva sa Bobbyjem Kingom, a prošle godine je ostvario zapaženu saradnju sa Hansom Theessinkom. Njihov zajednički album "Visions" jedno je od najboljih akustičnih bluz ostvarenja prethodne godine.

Danas je Evans jedan od najcenjenijih bluz izvođača, osoben po uticaju soula i gospela na njegova dela. Našu publiku je oduševio više puta, a ako ga do sada niste slušali uživo, ovog proleća ćete biti u prilici da se i lično uverite u to kakvu energiju emituje kada je na sceni. Evans je jedan od najdinamičnijih izvođača, za kojeg je Ry Cooder rekao da je jedan od najboljih frontmena koje je ikada video.

DISKOGRAFIJA:

2008 - "Vissions" (sa Hansom Theessinkom)

2005 - "Fire In The Feeling"

2003 - "Live Like A Hurricane"

2001 - "Mississippi Magic"

2000 - "Walk The Walk"

1997 - "Come To The River"

1995 - "Puttin' It Down"

1993 - "Blues For Thought"

1990 - "Rhytm, Blues, Soul & Grooves" (sa Bobbyjem Kingom)

1988 - "Live And Let Live!" (sa Bobbyjem Kingom)

Marko Herman

“Danas je Evans jedan od najcenjenijih bluz izvođača, osoben po uticaju soula i gospela.”

Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub.

Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.

Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822 Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.

Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.

Oglašivač: Horisen Solutions

4822SMSHi-Filesklub 4822SMSHi-Filesklub

JOHN FRUSCIANTE "THE EMPYREAN" (Record Collection)

LILY ALLEN "IT'S NOT ME IT'S YOU" (Parlophone)

ASOBI SEKSU "HUSH"

(One Little Indian)

John Frusciante je najpoznatiji kao član grupe RHCP. Tamo je gitarista koji se uklapa u stereotip - izgleda dobro sa gitarom, koju svira onoliko dobro koliko to pesme od njega zahtevaju. Retko koji solo gitarista ume da se izvuče iz šablona i odvaži se na ispitivanje onoga što može da učini sa svojim instrumentom. On to radi već godinama, a "The Empyrean" je njegov deseti solo album. Kao solo autor on stvara elegičnu muziku, ne trudeći se da je previše otvori ka slušaocu, koristeći studio kao ventil za pokazivanje osećanja. Za razliku od ranijih radova, razumljivije peva i više pažnje posvećuje kompletnom ugođaju, kako bi krajnji rezultat predstavljao zaokruženu celinu. Da iz gitariste koji objavljuje svoje studijske izlete Frusciante prerasta u ozbiljnog solo izvođača pokazuje i angažovanje prijatelja poput Flea iz Peppersa ili Johnnyja Marra iz Smithsa da mu pomognu u stvaranju izdanja u kojem će svi uživati.

Nakon što je postigla uspeh prvim albumom, na čemu u velikoj meri treba da zahvali fanovima na MySpaceu, Lily Allen je potisnuta u drugi plan plejadom ostrvskih pevačica koje su svoja dela provukle kroz retro filter. Zato je u pripremi novog izdanja demo snimke prvo predstavila preko svoje MySpace stranice, u želji da pokaže u kom smeru njena muzika ide i da fanovima na kraju isporuči album koji će voleti da slušaju. Taktika se isplatila - kritika je oduševljena, a vrhovi top-lista su spremno dočekali ovaj album. I fanovi će svakako uživati pevušeći "Fuck you", koje kada ga Lily otpeva liči na najslađi kompliment, iako se tom porukom direktno obraća onima koji nipodaštavaju gej prava. Stilski šaren album funkcioniše odlično ako želite da provedete zabavno veče đuskajući ili vam je potrebno da se vedrim temama izolujete od okruženja. "It's Not Me It's You" je odlično pop izdanje, uz koje ćete svakako nabaciti osmeh.

Nakon velikog uspeha albuma "Citrus", sve što su Asobi Seksu radili pripremajući "Hush" fanovi nisu odobravali. Kao što to obično biva, očekivali su još jedan "isti" album, ali malo drugačiji. Ali ne želeći da budu strpani u jedan koš, oni su stil kojim su privukli fanove skoro u potpunosti odbacili. Tek će pretposlednjom pesmom "Me And Mary", ako je dočekaju, fanovi njihovog prethodnog albuma biti zadovoljni. A dotle će morati da se navikavaju na potpuno drugačiji zvuk, sporiji, bajkovitiji... Ali njihove pesme su i dalje prepoznatljive, tako da će ih oni kojima se dopalo o čemu pevaju (a ne način na koji to čine) biti zadovoljni. "Hush" je daleko od lošeg izdanja i onima koji se sa ovim bendom tek sada sreću neće nimalo smetati to što ne liči na njihove ranije radove.

FRANZ FERDINAND

"TONIGHT: FRANZ FERDINAND" (Domino)

Nakon vrtoglavog uspeha sa prvim albumom i očekivano manje uspešnog drugog izdanja, logično se postavlja pitanje kako od pevljivog i veselog gitarskog popa koji kombinuje savremenu tehnologiju i retro filing napraviti nešto zanimljivo, a ne ponavljati se? Svojim trećim albumom Franz Ferdinand su u tome uspeli. Ritam kojim su osvojili plesne podijume i dalje je neizostavni element njihovog stvaralaštva, ali je atmosfera koju su stvorili na izdanju "Tonight: Franz Ferdinand" znatno mračnija. I dalje vas njihova muzika tera da plešete, ali je zvuk sada bogatiji nego ranije. Dodati su mu elektronski efekti i buka koji skoro neprimetno stvaraju efekat blage nelagodnosti, koja vas tera da poslušate o čemu to ovi veseljaci iz Škotske pevaju. I nakon bogatog zvuka na prvih 11 pesama, kraj će vas ostaviti u šoku - iznenadna svedenost na akustičnu gitaru i miran glas će vas ili oduševiti, jer su FF hrabri da tako odstupe od onoga što najbolje rade, ili naljutiti, jer ovoj pesmi nije mesto uz prethodnih jedanaest. Šta god bila vaša odluke, njihov novi album morate uvrstiti u svoju kolekciju.

JANE MONHEIT "THE LOVERS, THE DREAMERS, AND ME" (Concord)

ANTONY AND THE JOHNSONS "THE CRYING LIGHT" (Rough Trade)

Jane Monheit je poznata među ljubiteljima vokalnog džeza. Njen glas ne ostavlja ravnodušnim i često stavlja hi-fi sisteme na probu. Svojim novim albumom ona na sebi svojstven način odaje počast autorima rok ere, obrađujući ih u smooth jazz stilu. Tako su na izdanju "The Lovers, The Dreamers, And Me" svoje mesto našli Paul Simon sa pesmom "I Do It For You Love", Fiona Apple sa "Slow Like Honey", kao i Corinne Bailey Rea sa numerom "Like A Star". Sve pesme koje je Monheitova izabrala za svoje novo izdanje pružaju potpuno drugačiji ugođaj i dobijaju sasvim novi život, u kojem ih je skoro nemoguće porediti sa originalima. Ipak, to ne znači da će se ovo izdanje dopasti svakome. Fanovi Jane Monheit će svakako otkriti nešto posebno u njemu, ali ostali će ga doživeti kao još jedan album pun obrada koje treba jednom poslušati i zaboraviti.

Gde se ovaj glas krio? To je prva reakcija ako vam je Antonyjev treći album prvi susret sa njim. Na prvu loptu podseća na muziku iz filma "Hedwig And The Angry Inch", uz utisak da se on više trudi da karikira nego da ozbiljno tako peva. Ali kako pesme odmiču, osećaj da je "The Crying Light" neozbiljno ostvarenje na kojem se Antony neobičnim pevanjem sprda sa temama kojima se bavi polako bledi, a do izražaja dolazi bogatstvo njegovog muzičkog izraza. Ono se ne postiže raskošnim orkestracijama ili preteranim zahvatima u studiju. Prateći bend je sveden i samo pruža podršku glasu koji je instrument za sebe i može se slušati i bez traženja smisla u rečima koje izgovara. "The Crying Light" će se dopasti samo probranima, koji će mu ostati privrženi.

DäLEK "GUTTER TACTICS"

(Ernest Jenning)

Dve godine nakon odličnog izdanja "Abandoned Language" Dälek se vraćaju izdanjem kojim ne unapređuju svoj zvuk. I dalje je to eksperimentalni noisy hip-hop kojim su i privukli pažnju. "Gutter Tactics" otvara sempl propovedi pastora Jeremiaha Wrighta u kojoj on govori o licemerju u SAD. U tom trenutku sve upućuje na to da su Dälek napravili izdanje koje direktno udara u stomak, baveći se temama koje nisu prijatne za aktuelne svetske vođe. Ali, upravo njihov eksperimentalni stil potiskuje ono o čemu repuju i nameće sam muzički izraz kao ono čime ovaj hip-hop dvojac privlači publiku. Rezultat je to da uvodna numera predstavlja tematski vrhunac izdanja, a sve ostalo je tu da fanovi imaju čime da popune vreme do njihovog sledećeg izdanja.

"SLUMDOG MILLIONAIRE"

Režija: Danny Boyle (2008)

Žanr: drama

Uloge: Dev Patel, Freida Pinto, Madhur Mittal, Anil Kapoor, Irrfan Khan...

Trajanje: 120 min

Sound mix: Dolby Digital / DTS / SDDS

Za razliku od ostatka sveta, Danny Boyle će "godinu Seke" pamtiti po dobru. S razlogom... Iako je od tada snimio neke zaista dobre žanrovske filmove, poput "Sunshine" ili "28 Days Later", pretila mu je opasnost da će doveka orbitirati na marginama A produkcije, upamćen pre svega kao reditelj džanki sage "Trainspotting". I kad mu je u ruke došao scenario koji je po knjizi Vikasa Swarupa napisao Simon Beaufoy, malo je ko mogao pretpostaviti da će ovaj film skromnog budžeta (petnaestak miliona dolara prema desetostruko skupljem "The Curious Case of Benjamin Button", kome je potpuno zasluženo "ispred nosa" pokupio osam Oskara) postići takav uspeh. Priča o čudesnoj sudbini dečkića iz indijskog sirotinjskog geta je za kratko vreme osvojila i kritiku i publiku i rezultirala verovatno najzaokruženijim Boyleovim filmom... U središtu ove bolivudsko-dikensovske sage, brutalne i nežne istovremeno, nalazi se Jamal Malik, siroče iz mumbajskog "karton sitija" koje prolazi kroz policijsku torturu zbog sumnje da vara u kvizu "Milioner". Kroz kviz pitanja, na koja odgovore daju presudni trenuci Jamalovog života, Boyle priča priču o njegovom odrastanju, borbi za opstanak, gubitku majke, kompleksnom odnosu sa bratom, veri u istinsku ljubav...

"BLINDNESS"

Režija: Fernando Meirelles (2008)

Žanr: drama / psihološki triler

Uloge: Julianne Moore, Mark Ruffalo, Yusuke Iseya, Danny Glover, Gael Garcia Bernal...

Trajanje: 120 min

Sound mix: DTS / Dolby Digital

Fernando Meirelles je pažnju šire publike privukao pre nekoliko godina sirovom snagom svog "Cidade de Deus", a potom je narasla očekivanja opravdao nešto smirenijim, ali jednako upečatljivim filmom "The Constant Gardener". Dokazujući rešenost da ne snima filmove koji će biti tek puka zabava, ovaj put se bacio na "zalogaj" koji bi za nekog drugog mogao biti prevelik - u pitanju je "Slepilo", obrada istoimenog romana nobelovca Joséa Saramaga, antiutopije koja istražuje dimenziju ljudskosti savremenog društva i sveta u kome živimo. Šta bi se desilo kada bi cela jedna zemlja počela da tone u fizičko slepilo, koje se bez nekog jasnog razloga širi poput epidemije? Oslepeli junaci najpre bivaju suočeni sa izolacijom od društva, koje na taj način pokušava sebe da zaštiti, a potom i njihova vlastita humanost prolazi kroz teška iskušenja. Ishod je ponižavajuć: umesto veličine ljudskog duha, pred nama se pomalja istina o ništavnosti svih obzira i krhkosti vrednosti koje nas čine ljudima. Sve što preostaje jeste želja da se preživi po svaku cenu... Provokativna premisa, sugestivna atmosfera, savršena režija, ubedljivo tumačenje bezimenih likova u isto tako bezimenom gradu - ako ste spremni da zaronite ispod površine ljudskosti, uživaćete.

"CHE"

Režija: Steven Soderbergh (2008)

Žanr: biografska drama

Uloge: Benicio Del Toro, Rodrigo Santoro, María Isabel Díaz, Demián Bichir, Julia Ormond...

Trajanje: 126 min + 131 min

Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

Levičari i konzervativci, aktivisti i apolitični, oni rođeni iznad ili ispod ekvatora, pre ili posle pada "gvozdene zavese", složiće se da je Ernesto Guevara a.k.a. El Che jedna od ikona 20. veka. Iako je od njegove smrti prošlo skoro pola veka, za koje vreme su njegovi camarades otišli u zaborav ili penziju, legenda o Cheu nastavlja svoj život. Naravno, i na filmskom platnu... Jedna od novijih i uspešnijih verzija, "Diarios de motocicleta" Waltera Sallesa, fokusirala se na period "pre revolucije", i nije loše pogledati je ponovo, sada kao uvod u ono što nam je spremio Steven Soderbergh. Dvodelna epska saga "Che" bavi se upravo Guevarinim revolucionarnim danima: od učešća u propaloj revoluciji u Gvatemali, preko poznanstva sa Castrom i kubanske revolucije, u kojoj izrasta u herojsku figuru koja pobednički predvodi pobunjenike protiv diktatora Batiste (Part 1: Argentino), do povratka u Južnu Ameriku i smrti u neuspešnom pokušaju revolucije u Boliviji (Part 2: Guerilla)... Ne dajte da vas dužina filma obeshrabri: dinamike ne nedostaje, filmska naracija je ispresecana autentičnim segmentima, Benicio Del Toro se pokazao kao savršen izbor za naslovnu ulogu, a za odličnu muzičku podlogu pobrinuo se Alberto Iglesias, odgovoran za specifičan muzički šmek Almodovarovih filmova.

Bojana Herman-Nedeljković

"CHOKE"

Režija: Clark Gregg (2008)

Žanr: crna komedija

Uloge: Sam Rockwell, Anjelica Huston, Brad William Henke, Kelly MacDonald...

Trajanje: 92 min

Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

Za sve fanove filma "Fight Club" koji su se (ne bez povoda) zabrinuli da je David Fincher "zapeo u ćorsokaku" dobra vest je bar to da je još jedna neobična priča iz pera Chucka Palahniuka uspešno preneta na veliko platno... Plejadu uvrnutih likova filma "Choke" predvodi Victor Mancini (Sam Rockwell), propali student medicine i okoreli zavisnik od seksa. Da bi izdržavao svoju poremećenu majku Idu (Anjelica Huston), koja se leči u skupoj privatnoj bolnici, on preko dana za minimalac radi kao glumac u tematskom parku iz kolonijalnog doba, a noću postaje prevarant koji se po prestižnim restoranima pretvara da se guši, ne bi li uspostavio parazitski odnos sa bogatim patronima koji ga "spasavaju". Kada Ida u jednom od retkih trenutaka lucidnosti otkrije da je sve vreme tajila šokantnu istinu o pravom identitetu Victorovog oca, on uz podršku svog najboljeg prijatelja Dennyja i majčinog psihijatra kreće u potragu za istinom o svom tajanstvenom poreklu... Iako snimljen za samo tri nedelje, kao rediteljski prvenac glumca Clarka Gregga (epizodista u filmovima "Iron Man", "Spartan", "We Were Soldiers", "Clear and Present Danger"), "Choke" će vas sa lakoćom uvesti u bizarni, pervertirani mikrokosmos Palahniukovog romana koji blista specifičnim mračnim humorom...

"QUARANTINE"

Režija: John Erick Dowdle (2008)

Žanr: horor

Uloge: Jennifer Carpenter, Steve Harris, Jay Hernandez, Johnathon Schaech, Rade Šerbedžija...

Trajanje: 89 min

Sound mix: Dolby Digital / DTS / SDDS

Snimajući reportažu o ljudima koji rade dok ostatak grada spava, novinarka Angela Vidal (Jennifer Carpenter) i kamerman Scott (Steve Harris) prate noćnu smenu u jednoj vatrogasnoj stanici. Hitan poziv usred noći vodi ih do stambene zgrade u centru grada. Iz jednog od stanova dopiru jezivi krici... Rutinska intervencija ubrzo prerasta u košmar: besnilo novog soja širi se zgradom i svi koji su se tu zatekli prisiljeni su da ostanu u karantinu. Broj zaraženih je sve veći, panika raste, a Angelin snimatelj sve to beleži kamerom... Poludokumentaristički stil, diktiran premisom o nađenom snimku novinarske kamere kojom su događaji beleženi u realnom vremenu, unosi posebnu tenziju u film. Ograničen onim što može da vidi kamera, gledalac ima osećaj da se nalazi u stvarnom prostoru i postoji neka posebna jeza u situaciji u kojoj ne možete da vidite šta je "iza". I bio bi to realan kvalitet horora "Quarantine", da nije njegove suštinske nepotrebnosti. Naime, ovo je, mada "veći, bogatiji i noviji", uglavnom linearni "spanish to english translation" sjajnog originala [Rec] autorskog dvojca Jaume Balagueró i Paco Plaza, na koji su američki producenti stavili šapu još pre nego što se zavrteo u evropskim bioskopima. Pa, ako ste ljubitelj žanra, preporučujemo ipak original...

PREGLED TRŽIŠTA MART 2009

AV risiveri

AV procesori

Višekanalna pojačala

DVD plejeri

CD plejeri

Tjuneri

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Integrisana stereo pojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Kablovi za zvučnike

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Kompleti zvučnika

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aubačen Audioresearch

aubačen Cayin

aažuriran Chord

aažurirani Acoustic Zen i Oyaide

aažurirani proAc i Harbeth

aažuriran naim

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike.

Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

AV risiveri

DVD plejeri

Višekanalna pojačala

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

Tjuneri

Integrisana stereo pojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2009

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Proizvođač Model Cena Dužina (m) AudioQuest Sub-A 23 3 Sub-A 26 4,5 Sub-A 31 6 Oehlbach NF sub 21 3 NF sub 30 5 NF sub 35 8 Straight Wire SUB CSUB40 16 SUB CSUB60 23 www.hi-files.com 

Video kablovi

HDMI kablovi

Neko pojačalo klase A

Autor: Alen87

Datum: 10 Dec 2008 23:56

Da li mi možete reći gde ima i da li ima da se kupe pojačala klase A i koji biste mi model preporučili za neku pristojnu cenu? Od koje do koje snage se kreću i koja je najniža cena za koju se mogu nabaviti ovakva vrsta pojačala? *****

Autor: Zen Mod

Datum: 11 Dec 2008 00:14

Novo ili polovno?

Ono što se kao A klasa maltene redovno provlači je Musical Fidelity A1... po oglasima od 220-250 , bar za moje znanje. *****

Autor: impuls

Datum: 11 Dec 2008 00:26

Nisi naveo koliko para bi da potrošiš a to je bitna stvar. Ako možeš da se istreseš za Electrocompanieta onda imaš velik izbor. Pa čak i Krell može da prođe pod isti cenovni rang. Musical Fidelity ti je najjeftinije što možeš da kupiš a da bude u A klasi. Između ove dve krajnosti ti ostaje samo da praviš sam, pa ako te to interesuje isprati temu Babelfish i temu Aleph 5 na forumu.

Slušalice

Centralni zvučnici

Subwooferi

Efekt zvučnici

Kompleti zvučnika

Cene se odnose na ceo komplet zvučnika

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2009

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Stalci za zvučnike

Indeks oglašivača