Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, naš sledeći, 30. broj biće jubilarni, jer ćemo zaokružiti pet godina našeg druženja.
Ukoliko se setimo prvih septembarskih dana 2004. godine, naše tržište je bilo dosta drugačije od onog kakvo je danas. Sada smo i mi kao celokupna redakcija u daleko boljoj poziciji da dođemo do ozbiljnijih komada opreme i napravimo zaista izvrsne i objektivne testove. Kao što dobro znate, mi se ne zaustavljamo, jer vrlo dobro znamo šta dolazi nakon prvih pet godina - naravno, sledećih pet godina. Od prethodnog broja posetili smo Beč i prisustvovali prvom Samsung European forumu. Ubrzo nakon ovog puta, dobili smo na test Samsung TV najnovije generacije koji radi na novoj LED tehnologiji. Od ostalih testova moramo izdvojiti one uređaje koji su bili izloženi na prolećnom Hi-Files sajmu kao što su Dynaudio Focus 360 i PMC DBi1. Testirali smo i osnovno integrisano pojačalo kompanije Accuphase, koja je nedavno dobila distributera na našem tržištu.
Moramo posebno pohvaliti kolegu Zorana, koji je bio najvredniji, pa je za ovaj broj napisao zaista veliki broj sjajnih testova. Siguran sam da ćete uživati čitajući o novim monoblokovima iz produkcije Bračinac, kao i neverovatno detaljne testove NAD C545BEE plejera i Harman Kardon pojačala i CD plejera.
Hi-Files 29 je ostao uskraćen za DVD recenzije, ali za to imamo sjajno opravdanje. Naši prijatelji, komšije i saradnici Marko i Bojana bili su zauzeti. Naime, Bojana je na svoj rođendan dobila najbolji poklon - sina! Ovo je prva Hi-Files beba, ali ne bojte se - neće se zvati Blu-ray. Čestitamo im od srca i želimo da bebac izraste u pravog audiofila i filmofila.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Ivana stAnkOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAn, Milan BeLIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, nemanja stupAR, Viktor kOstIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žItAReVIĆ, nikola stOjAnOVIĆ
Fotografije Dragan tRIFunOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com wap.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Od maja 2008. godine, magazin Hi-Files je postao član prestižne asocijacije EISA. Sa još 50 časopisa iz Evrope, European Imaging and Sound Association dodeljuje godišnje EISA nagrade za najbolje proizvode. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. | www.eisa.eu
Već četvrtinu veka kompanija Meridian Audio proizvodi najfinije audiofilske CD plejere. Nedavno je lansiran model 808.2 , koji je naslednik modela 808. Magazin The Absolute Sound je za ovaj plejer napisao da njegova reprodukcija u kombinaciji sa aktivnim zvučnicima DSP7200 zvuči kao visokorezolucijski snimak. Model 808.2 ima novi up-sampling filter koji je razvio Meridian i koji je prvi put implementiran u ovaj plejer. CD plejer 808.2 se proizvodi kao plejer sa digitalnim i analognim ulazima, ali i kao uređaj sa ugrađenim pretpojačalom i višestrukim digitalnim i analognim ulazima. Takav uređaj nosi oznaku 808i.2. Više informacija potražite na sajtu www.meridian-audio.com.
Bently i Naim su se udružili da bi napravili najbolji zvučni sistem za automobil. Kako kažu iz Bentlyja, rezultat je „neprikosnoveni kvalitet zvuka“. Naim je ugradio svoje najjače pojačalo od 1.100 vati, koje koristi šestoslojnu dvostranu štampanu ploču da bi se postigle kompaktne dimenzije. U automobile Continental GT, GTC i Flying Spur, osim Naim pojačala, ugrađeno je i po 15 zvučnika sa odvojenim mid-bas i bas jedinicama u svaka vrata, dok je subwoofer u podu automobila. Reklamni film, premijerno prikazan na sajmu u Bristolu, prezentuje unutrašnjost automobila i mogućnosti ovog fantastičnog audio-sistema i može se videti na internetu preko CinenowTV.
Direktor kompanije Acoustic Preference, gospodin Marjan Tancer, podseća da je njihova mala porodična manufaktura nastala 2001. godine i da danas nudi nove modele zvučnika pod nazivom Gracioso i Maestoso. Njihovi zvučnici su kreacija za ljubitelje s visokim zahtevima u pogledu zvuka i dizajna. Obe linije prepoznatljive su po vrhunskom dizajnu i izboru najprestižnijih vrsta masivnog drveta i furnira i, što je najvažnije, ujednačenog, dinamičnog i prirodnog zvuka. Upotrebljene su najbolje komponente i vrhunski tehnički pristupi, koji rezultiraju vrhunskim proizvodima na veliko zadovoljstvo svojih vlasnika. Svetsku novost predstavljaju zvučnici Maestoso, koji konačno omogućavaju da se u enterijere sa antičkim nameštajem uklopi i najnovija tehnologija iz audiosveta. Preporučene cene su od 4.600 evra (Gracioso 1.0) do 10.000 evra (Maestoso), zavisno od vrste izabranog drveta i finalne obrade (cene su bez PDV-a). Više informacija na sajtu www.acoustic-preference.com.
Onkyo je u gami proizvoda za 2009. godinu predstavio tri nova AV risivera i prvi u svetu komercijalno ugradio ProLogic IIz dekoder. Ovi modeli su od 240 do 475 evra i omogućavaju napredno HD audio i video procesiranje (Dolby, DTS, Audyssey i Faroudja), koje je dosad bilo dostupno samo u jačim serijama risivera. Model TX-SR607 ima čak šest HDMI ulaza i prvi je 7.2 kanalni AV risiver sa HDMI ulazom na prednjoj ploči i Dolby ProLogic IIz procesiranjem. U pitanju je režim koji prezentuje i vertikalni aspekt zvučnog polja, emitovan kroz dodatni par prednjih zvučnika, koji se pozicionira iznad glavnih prednjih kutija. Osnovni model TX-SR307 ima HDMI switching na tri ulaza i podržava 1080p, Deep Color i x.v.Color. Svi risiveri koriste Audyssey
2EQ automatski kalibracioni sistem, koji koriguje svaki kanal u frekvencijskom i vremenskom domenu na osnovu merenja sa slušne pozicije. Ugrađen je i Audyssey Dynamic Volume sistem, koji optimizuje dinamički raspon audio-materijala, kao i Audyssey Dynamic EQ, koji rešava probleme sa kvalitetom zvuka pri malim jačinama.
Novoosnovana firma WLM Acoustic, brend WLM Loudspeakers iz Austije, planira da izbaci na tržište kompletnu gamu proizvoda cevne elektronike. Premijera ovih uređaja biće održana na minhenskom Hi-End sajmu. Biće predstavljeni modeli: MM/MC Phonata phono sekcija, Gama USB/S-PDIF DAC, pretpojačalo Linea sa pet ulaza i daljinskim upravljačem, Minueta EL84 integrisano pojačalo, Allegra monoblok i Sonata stereo pojačalo (verzija Sonata EL34 integrisanog pojačala). Ova serija komponenti je kolaboracija kompanija WLM i Trafomatic Audio iz Srbije, koja dizajnira i sklapa uređaje. Proizvodnja kućišta, prodaja i marketing prepušteni su kompaniji WLM Acoustic. Pojačalo Sonata, sa preporučenom cenom od 3.000 evra, upareno je sa WLM La Scala i Diva modelima zvučnika, dok će integralac Minueta biti dobar parnjak novom modelu dvosistemskog zvučnika sastavljenog od dve petoinčne Visaton zvučničke jedinice. U planu su i monitorski zvučnici iste koncepcije, koji još nisu dobili ime.
Novi Martin Logan Summit X zvučnici su hibridne konstrukcije i spajaju elektrostatički panel s dinamičkom bas jedinicom na reznoj frekvenciji od približno 160 herca. Ovo je prvi Martin Logan zvučnik napravljen na osnovu istraživanja CLX širokopojasnog zvučnika prezentovanog prošle godine. Bas sekcija koristi Controlled Dispresion PoweredForce sistem, koji lagano pomera bas dok dostiže reznu frekvenciju, što bolje integriše woofer sa širokopojanim elektrostatičkim panelom. Prema obaveštenju kompanije, оva inovacija donosi sve neophodne prednosti nove tehnologije i objedinjuje zvučne talase, dok istovremeno zadržava dinamiku i efikasnost jedinica na niskim frekvencijama.
Kompanija Blacknote, italijanski proizvođač CD plejera, upravo je prezentovala svoj novi model CDP 300 na tržištu Severne Amerike. Kućište je izrađeno od oklopljene metalne konstrukcije u finišu od antirezonantnog laka s veoma velikim displejom. Elektronika u Blacknote omogućava 24-bitnu rezoluciju, kao i viši oversampling od prosečnih plejera. Ovaj CD plejer koristi cevni izlazni stepen, prirodnu brzinu koja stabiliše rotaciju diska, robusno napajanje i ekstremno nizak jitter kloka. Model CDP 300 je u prodaji s preporučenom cenom od oko 3.400 evra.
Kompanija Blaupunkt, specijalizovana za auto-ozvučenje i miRoamer internet radioinovator, predstaviće prvi svetski internet auto-radio tokom druge polovine 2009. godine. Uređaj će omogućiti vozačima pristup velikom i raznolikom online radio-sadržaju u automobilima. Prva dva modela će biti Blaupunkt Hamburg 600i i New Jersey 600i, koji će se prodavati za približno 250 evra. Sa ovim aparatima korisnici će moći da pretražuju radio-stanice na velikom ekranu. Preko miRoamer.com korisnici će imati dodatnu mogućnost da pretražuju muzičke žanrove i stanice i vrše sva ostala podešavanja. Websajt osim ovoga pruža mogućnost da se dodaju audio-sadržaji jednostavnim dodavanjem URL adrese u kategoriju „favorites”.
Ambrid je prezentovao poboljšani univerzalni daljinski upravljač koji reaguje na glasovne komande. Može se koristiti u hi-end sistemima, ali i u sistemima automatske kontrole. Daljinski može da kontroliše neograničen broj eksternih uređaja i ne zahteva preprogramiranje radi prepoznavanja glasa. Svaki korisnik može jednostavno da izgovori željenu komandu. Upravljač može da kontroliše sve funkcije uređaja kao “show subtitles” ili “menu”. Korisnicima je na raspolaganju veliki broj glasovnih komandi za jednu istu funkciju. Možete izgovoriti ime kanala ili broj ili jednostavno reći: „Gledaj vesti”, što će rezultovati istom operacijom. Upravljač automatski prepoznaje svu muziku, plej-liste, izvođače i albume u medija plejeru i prikazuje listu pesama dok se materijal reprodukuje. Lako se instalira i integriše u kućne audio-video sisteme, a pored svega sam se konektuje na internet radi ažuriranja firmvera. Maloprodajna cena ovako pametnog univerzalnog daljinskog upravljača je oko 1.560 evra.
Carat je francuski hi-end proizvođač, koji je za samo nekoliko meseci postao ozbiljan igrač na tržištu audio-opreme. Nagrađeni model pojačala A57, pripadajući CD plejer C57 i tjuner T57, prezentovani tokom 2007. godine, već uživaju veliku pažnju publike. Osim pojedinačnih komponenti, Carat u ponudi ima i "all in one" rešenje - model I57. U pitanju je audiofilski proizvod sastavljen od vrhunskih delova, koji u jednom kućištu objedinjuje ceo sistem. Kvalitet izrade i dizajn u potpunosti ispunjavaju hi-end standarde.
Kompanija Goldmund, posvećena reprodukciji zvuka i slike, osnovana je davne 1978. godine. Moto ove švajcarske kompanije je proizvesti precizan zvuk i sliku sa što manje gubitaka. Standardi kvaliteta moraju da zadovolje visoke kriterijume, pa se gama njihovih proizvoda menja na svakih pet godina. Kompanija razvoj bazira na merenju tehničkih karakteristika sistema i delova, dok se na slušnim testovima samo proveravaju dobijeni rezultati. Ove godine Goldmund je prezentovao tri nova pretpojačala koja podržavaju napredne DSP sisteme Proteus i Leonardo.
Show 2009, Whittlebury Hall hotel, Northamptonshire, Engleska
Kompanija Creek je lansirala nove uređaje koji pripadaju novoj verziji serije Evolution 2. Integrisano pojačalo Evolution 2 ima 80 vati po kanalu sa velikim toroidnim transformatorom od 250 voltampera. Zanimljivo je da ovo pojačalo ima analognu kontrolu nivoa tona koja se kontroliše digitalnim putem i to preko kola Burr-Brown PGA2311. Pored pozlaćenih konektora za ulaze, na ovom integralcu se nalazi i Direct AV ulaz koji omogućuje premošćavanje pretpojačavačke sekcije i korišćenje snagaša u 5.1 sistemima. Evolution 2 CD plejer koristi Burr-Brown PCM1796 D/A konvertor koji radi na 24 bita i 192 kiloherca. CD dekoderom i servo motorom kontrolnih funkcija upravlja novi Philipsov čip-set. Više informacija na novom sajtu kompanije Creek – www.creekaudio.com.
Dve vodeće audio-tehnologije visoke definicije Dolby TrueHD i Dolby Digital Plus biće odsad dostupne i na Blu-ray diskovima proizvedenim u fabrikama u Kini, što će zasigurno spustiti cenu Blu-ray diskova sa Dolby zvukom. Kompanija DolbyLabs nagoveštava da će ovaj potez pomoći rastu HD audio-tržišta i zadovoljiti potrebe kineskih Blu-ray proizvođača. Dosad su kineski proizvođači TCL Tehnology Electronics Co. Limited, Lite-On IT i MIT Tehnology implementirali Dolby zvuk u svoje diskove, ali se od ovog partnerstva još puno toga tek očekuje.
Novobeogradski izložbeni salon One HiFi je postao novi ekskluzivni distributer proizvoda kompanije Sonus faber iz Italije. Ovaj nadaleko poznati proizvođač zvučnika prepoznatljiv je po kvalitetu izrade i odlične reprodukcije. Trenutno raspolaže sa pet serija zvučnika: Homage, Cremona, Liuto, Toy i Vintage. One HiFi organizuje prezentaciju Sonus fabera u hotelu Holiday Inn, 6. juna od 12 do 20 časova. Više informacija na adresi www.sonusfaber.com i na www.one-hifi.com.
Novi salon HiendFi
Kompanija NT, koja uvozi Shanling, Usher, Siltech i Pure Acoustic preselila je svoj izložbeni salon iz YUBC-a na novu lokaciju. Nova adresa salona je Bulevar Mihajla Pupina 137, u prizemlju. Novi telefon je 011/2140-285, dok kontakt mobilni ostaje nepromenjen 064/821-821-5. Više informacija na adresi www.hifi.nt.rs.
Hovland tim proveo je više od 25 godina u istraživanju i poređenju različitih strujnih kola. Svi elementi su pažljivo odabrani i sklopljeni u pogonu u Kaliforniji. Dizajneri i inženjeri ove kompanije dele jedinstvenu strast prema muzici, a njihov cilj je da komunikaciju sa emocijama i izrazom snimljenih izvođača prenesu publici kroz bogat muzički ugođaj. Kada poslušate Hovland muzički sistem, otkrićete da su njihova istraživanja i posvećenost rezultovali komponentama svetske klase i trajne vrednosti.
Kompanija Velodyne Acoustics Inc. osnovana je 1983. godine, a slavu je stekla kao proizvođač subwoofera visokih performansi. Svaki drajver se sklapa ručno, uz dodatno proveravanje i testiranje pre postavljanja u kabinet. Velodyne koristi patentirne proizvode koji zahtevaju specijalizovane tehnike proizvodnje i provere. Njihovi najnoviji proizvodi su subwooferi serije DEQ-R, pogonjeni D klasom pojačivača i ugrađenim Room Correction modom za bolji odziv basa. Sedište kompanije je u Silikonskoj dolini, u Kaliforniji, odakle svoje proizvode plasira selektovanoj grupi distributera širom sveta.
Posle kompanija Sennheiser i Denon, koje su skoro izbacile nove modele, Grado Labs nastavlja sa inovacijama nudeći model PS1000. U pitanju su slušalice sa hibridno metalno-drvenom konstrukcijom i dizajnom koji kombinuje brzinu tranzijenata slušalica RS1. Odlikuju ih udobni jastučići, koji pružaju ugodnost i pri dugotrajnom nošenju. Trenutno je ovaj model u samom vrhu ponude John Grado slušalica.
Blu-ray kao novi format pruža interesantne opcije za audio-segment i moguće je da će uspešno da zameni SACD i DVD-A diskove. BR disk ima dodatni kapacitet za smeštanje snimaka u visokoj rezoluciji, a pored toga jednostavan je za korišćenje. Svako ko poseduje BD plejer sada može da sluša muziku sa izuzetno visokim kvalitetom zvuka. MSM studio u Minhenu kao i Pauler Akustik u Northeim već su napravili neke Pure Audio Blu-ray diskove i planiraju dodatna izdanja za 2009. godinu.
U pitanju su izdanja sa visokim audio-kvalitetom i jednostavna za korišćenje, poput klasičnog CD-a. Pure Audio BD kombinuju prednosti oba formata i predstavljaju atraktivnu alternativu za tržište snimanja i masterizacije. Pure Audio BD je zamišljen kao format budućnosti. Ovaj disk može da smesti muziku u DTS-HD Master ili Linear PCM 2.0 formatu, što ga čini idealnim čak i za najzahtevnije ljubitelje muzike. High-end udruženje će premijerno prezentovati novi format svim posetiocima minhenskog High-End sajma u maju ove godine.
Kompanija Acoustic Energy je ove godine na Sound and Vision sajmu u Bristolu prezentovala novu seriju zvučnika Radiance. Model Radiance 3 je najveći podnostojeći zvučnik iz ove serije, koji pruža puno snage i veoma malu termalnu disipaciju. Model Radiance 1 je osnovni model zvučnika i dizajniran je na osnovu DXT Lens visokotonca i aluminijumske mid-bas jedinice. Zaobljeni kabinet u kombinaciji s drvenim furnirom daje odličan izgled zvučnika.
U Beču 24. marta jedna od najpoznatijih južnokorejskih korporacija odlučila je da napravi svoj prvi evropski forum. Samsung je pozvao sve relevantne novinare, predstavnike, distributere i dilere iz cele Evrope da bi pokazao svoje planove za 2009. godinu.
Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, Samsung je odlučio da napravi iskorak i da stvari pokrene još agresivnije, kao i da pojača svoje odnose sa kupcima i dobavljačima. U poslovnom Austrija centru organizovana je velika konferencija na kojoj su prikazani planovi i novi proizvodi za ovu godinu. Nakon govora predstavnika Sam-
sunga, posetioci su bili u prilici da postavljaju pitanja, ali i da lično pogledaju i isprobaju nove proizvode u izložbenoj hali.
Ovo je bila fantastična prilika za predstavljanje nove generacije televizora koja radi na LED tehnologiji. Serije za oznakom 8000, 7000 i 6000 koriste LED kao primarni izvor umesto tradicionalnih hladnih katodnih
fluorescentnih lampi (CCFL). Nova tehnologija i njena adekvatna primena omogućile su da novi televizori budu duboki svega 29 milimetara, što ih čini odličnim za postavljanje na zid. U novim ekranima nema štetnih metala i sada Samsung ispunjava još stroži ekološki standard Eco-label Flower. Bili smo u prilici da vidimo i novu i staru seriju televizora sa numeričkim displejima, koji su prikazivali trenutnu potrošnju električne energije. Zanimljivo je bilo videti da novi ekran dijagonale 55 inča sada troši manje energije od ekrana starije generacije dijagonale 32 inča.
SH Shin - predsednik i CEO, Samsung Electronics EuropeDa se radi o potpuno novoj vrsti televizora, pokazala nam je i potencijalna interaktivnost novih modela. Naime, ovi LED televizori imaju priključak za lokalnu računarsku mrežu (LAN), pa je tako moguće putem daljinskog upravljača posetiti na primer YouTube. Novi Blu-ray plejeri sa oznakama BD-3600 i BD-4600 sada imaju dizajn koji je potpuno uklopljen u kristalni dizajn televizora. Ne samo da je model BD-4600 najtanji na svetu, već je to prvi model koji se kači na zid. Novi Blu-ray plejeri imaju mogućnost i bežičnog povezivanja sa nekim PC računarom, sa kojeg putem media servera mogu povlačiti audio i video fajlove.
Na nas su poseban utisak ostavili novi modeli kamkordera, s obzirom na to da smo nedavno imali jedan primerak na testu. Novi koncept koji je primenjen kod modela HMX-R10 je da se maksimalna pažnja usmeri na ergonomiju i udobnost pri držanju kamere. Usled stalnog izvrtanja ručnog zgloba, u Samsungu su odlučili da sočivo kamere postave pod uglom od 25 stepeni, tako da više nema nepotrebnog zamora zgloba. Pored toga, poznati su i problemi pri korišćenju hard diskova u kamerama jer su svi pokretni delovi skloni kvarovima
usled udaraca, te su tako u Samsungu odlučili da ugrađuju SSD memoriju. Ne samo što je SSD brži od hard diska, već ima i otprilike osam puta manju potrošnju baterijskog napajanja.
Prvi modeli, poput HMX-H106, dolaziće sa SSD memorijom od 64 gigabajta, što je dovoljno za snimanje dvanaest sati u Full HD režimu rada.
U izložbenoj hali mogli smo da vidimo i neke prototipove proizvoda i tako zavirimo u budućnost. Posebnu pažnju izazvao je 3D ekran, ali i ekran osetljiv na dodir, na kojem su posetioci mogli da crtaju i pišu. Na nas je najveći utisak ostavio ekran namenjen za outdoor reklamiranje koji poseduje integrisanu kameru koja posmatra prolaznike i softverski vrši detekciju lica i prepoznavanje pola. Ukoliko se ispred ovog "panoa" nalazi više muškaraca, na displeju će biti prikazana – očekivano – reklama za brijanje. Samsung je razvio i velike ekrane za pružanje servisnih informacija kao što su temperatura i red vožnje metroa, na primer. Ljubazni domaćin nas je zamolio da pesnicom snažno udarimo po ekranu da bi nam demonstrirao detektovanje napada vandala i automatsko slanje video-snimka ka udaljenom serveru. Zaista genijalno!
Na konferenciji su bili prikazani i novi laptopovi, monitori, štampači i ostala IT oprema, koja je više interesovala naše kolege iz PC Pressa, Mobilnog magazina, IT TV produkcije, ali i novinare Blica i RTS-a. Nakon zaista interesantne prezentacije pozdravili smo se sa kolegama koji su se uputili ka aerodromu, dok je Hi-Files, kao i ostali članovi asocijacije EISA, ostao još jedan dan. Gala večera sa odgovarajućim muzičkim programom protekla je veoma prijatno, pa je ovo bila sjajna prilika da se vidimo sa kolegama iz Evrope. Drugog dana foruma članovi EISA imali su posebnu prezentaciju novih proizvoda sa veoma detaljnim objašnjenjima o principima rada i novim tehnologijama. Čelnici Samsunga su se maksimalno potrudili da nam približe nove proizvode, tako da ćete u narednim brojevima časopisa biti u prilici da čitate najdetaljnije testove ovih zaista naprednih uređaja.
Prvi Samsung European Forum besprekorno je organizovan, a naši domaćini bili su uvek voljni da pomognu i daju prave informacije. Zahvaljujemo se Samsungu, kao i njihovom domaćem distributeru, beogradskoj kompaniji Stav, na odlično osmišljenoj i organizovanoj konferenciji.
Početak aprila čini se kao dobar period za ponovno buđenje hi-fi scene. Na drugom Hi-Files sajmu učestvovalo je pet izlagača, koji su izložili veoma ozbiljne high-end sisteme od kojih je zastajao dah.
Prošle jeseni na Hi-Files showu slušali smo B&W Nautilus, kao i nove Dynaudio Sapphire zvučnike, uz još mnogo premijerno prikazane hi-end opreme. Onda je došla duga i hladna zima, vreme da konačno razmislite o tome šta ste čuli i za šta bi eventualno trebalo da uštedite novac. Konačno se pojavilo sunce i došlo proleće, a sa njim i novi Hi-Files show. Na već poznatoj lokaciji u hotelu „Holiday Inn” na Novom Beogradu, u veoma prijatnoj atmosferi i kolikotoliko akustički adekvatnim prezentacionim salama, okupili smo neke nove i neke stare izlagače. Ni ovog puta nije izostao veliki broj premijera hi-fi opreme.
Izložbeni prostor firme Vox Trade je, kao i prošli put, bio uvek pun. Moramo priznati da još nismo uspeli da shvatimo kojim to metodama iskusni domaćin/audiofil uspeva da privuče pažnju većine posetioca. Možda su glavni krivci premijerno prikazani zvučnici Dynaudio Focus 360, čiji test možete pročitati u ovom broju. Pojačavačka sekcija bila je prepuštena izuzetnom Moon i-7 pojačalu sa pripradajućim Moon Supernova CD plejerom. Kanađani su i ovim svetski priznatim brendom pokazali da umeju da naprave vrhunske audio-komponente. Kako svojim izgledom, tako i kvalitetom reprodukcije Moon je mamio uzdahe. Tradicionalno za Vox Trade, kablovi Transparent Audio veoma uspešno su obavljali transmisiju signala između komponenti i zvučnika. Tokom drugog dana Showa prikazan je „slabiji“ Moon
sistem sastavljen od i-1 i CD-1 modela, o kojim ste već imali prilike da čitate u Hi-Filesu, koji su bili povezani na malene Dynaudio Focus 140 dvosistemske zvučnike. Pun i veoma živahan zvuk punio je prostoriju i, verujemo, ostao u ušima mnogih posetilaca. Od muzičkih materijala moglo se čuti sveod klasike, preko ruske duhovne muzike, do audiofilskih snimaka džeza. Prezentacija je, kako smo i dosad navikli, bila propraćena odgovarajućim objašnjenjima kako tehničke prirode, tako i muzičkog materijala. Svaka numera je pre puštanja bila adekvatno najavljena, pa posetioci nisu bili uskraćeni za informacije šta slušaju.
Posredstvom kompanije AViTech iz Beča premijerno smo mogli da čujem još dva apsolutna hi-end brenda. Kanadska kompanija Bryston čuvena je po performansama i kvalitetu izrade svojih uređaja. Prava potvrda kvaliteta je ni manje - ni više nego puna (prenosiva) dvadesetogodišnja garancija na sva njihova pojačala. Inženjeri iz ove kompanije dostigli su gotovo apsolutno savršenstvo u proizvodnji, izradi i konstrukciji različitih uređaja. Verujemo da je većina posetilaca čula za Bryston, ali je ovoga puta imala priliku da se lično upozna sa prezentacijom zvuka njihovih pojačavača i izvora. Upravo ta prezentacija bila je upotpunjena možda najbitnijim sklopom u audio-lancu, kvalitetnim PMC zvučnicima. Engleska kompanija PMC je lider u proizvodnji profesionalnih studijskih monitora i audiofilskih sistema. U sobi
su bili izloženi mnogobrojni modeli, od kojih su pažnju privlačile otvorene polupresečene kutije, u kojim se jasno mogao videti jedinstven PMC dizajn kabineta ATL – Advanced Transmission Line. U samoj izradi PMC zvučnika pažnja je dodatno posvećena drajverima i skretnici, pa su njihovi zvučnici veoma transparentni, dinamični i brzi, sa širokim frekventnim odzivom. Upravo ovako se i mogao opisati zvuk u ovoj prostoriji koji je mamio znatiželjne posetioce. Bila su postavljena dva sistema - prvi se sastojao od Bryston B-100 SST integrisanog pojačala i Bryston BCD-1 CD plejera u kombinaciji sa PMC DB1i i LB1 Signature modelima zvučnika. Drugi, još kvalitetniji sistem činili su Bryston pretpojačalo BP26MPS-2 sa dva monobloka 7B-SST u pojačavačkoj sekciji, dok je izvor bio prepušten Bryston BCD-1 transportu i Bryston BDA-1 konverteru. Pomenuti D/A konvertor ima čak osam ulaza i simetrične i nesimetrične izlaze. Zvučnici su takođe bili nešto jači PMC modeli sa oznakama PB1 i EB1. Model PB1 je najnoviji trosistemski podnostojeći zvučnik sa dve bas jedinice, čija je premijera zakazana za minhenski sajam.
Kompanija One HiFi ne prestaje da nas iznenađuje sve kvalitetnijom ponudom iz godine u godinu. Ovoga puta premijerno smo imali prilike da čujemo apsolutni hi-end iz dalekog Japana. Verovatno jedan od najboljih brendova koji nam dolazi sa dalekog ostrva Accuphase. Kompaniju je osnovao inženjer Jiro Kasuga daleke 1972. godine pod nazivom Kensonic. Kasuga, koji je prvobitno radio u Kenwoodu, nije bio zadovoljan kvalitetom zvuka ovog brenda. Angažovao je nekoliko kolega iz poznatih firmi kao što su Marantz i Luxman i počeo sopstvenu proizvodnju. Prvi Kensonic modeli bili su P-300 pojačalo, C-200 pretpojačalo i T-100 tjuner, koji su dobili pozitivne kritike tih godina.
Kompanija je dalje nastavila proizvodnju pod imenom Accuphase. Ovaj naziv je kovanica sastavljena od prefiksa „accu“ uzetog iz reči „accurate“ (tačan, precizan) i reči „phase“ (faza). Kompanija je poznata po vrhunskom kvalitetu izrade i jedinstvenom „šampanj“ finišu kućišta. Srce Accuphase sistema prikazanog u One HiFi sobi činilo je pojačalo snage A-45. Sa šest MOS-FET tranzistora u paralelnoj push-pull konfiguraciji i veoma robusnom izradom izgleda impresivno. Pažnju privlači masivnim hladnjacima i velikim VU metrima na prednjoj ploči. Pretpojačalo C-2410 takođe je vrhunski izrađeno sa AAVA kontrolom glasnoće, a izvor zvuka bio je novi Accuphase DP-600 integrisani SA-CD/ CD plejer visokih performansi. Dodatna pažnja bila je posvećena filtriranju struje sa odličnim PS-510 filterskim napajanjem. Ovo je osnovni filter koji proizvodi Accuphase, deklarisane izlazne snage od 510VA, koji je napajao celokupan sistem. Zvučnici koji su pretvarali ovako kvalitetno procesiran električni signal u muziku bili su Harbeth model Monitor 40.1. Nema sumnje da su u pitanju veoma kvalitetne kutije proizvođača sa ekspertizom u izradi studijskih monitora. Isto tako u pitanju je veoma zahtevan zvuč-
nik deklarisan na 6-oma, sa preporučenom snagom pojačavača većom od 100 W. Kablovi koji su prenosili audio-signal do Monitora 40.1 bili su Acoustic Zen Hologram H-1080, dostojni ostatka opreme. U ovoj prostoriji mogli su se čuti različiti materijali, od odličnog Stivieja Raya Vaughana sa Albertom Kingom, preko Patricie Barber, do vrhunskih klasičnih izdanja. Posetioci su veoma pažljivo i obazrivo upijali svaku notu ovog sistema, a klasika je, kao najzahtevniji materijal, reprodukovana veoma transparentno i lepršavo na ovom sistemu.
U drugoj prezentacionoj sali One HiFi je izložio jedan analogni sistem ne samo po izvoru zvuka, već i po karakteru. Gramofon koji je budio nostalgiju u srcima onih koji su imali sreću da odrastu na njegovim zvucima bio je Clearaudio Performance. Egzotična i veoma precizna ručka potpisana je kao Satisfy, a kertridž MM Maestro. Ovaj analogni zvuk je zatim pojačavan sa cevnim Lavardin IT ili ništa manje kvalitetnim AirTight Acoustic Masterpiece AM-201 pojačivačima. AirTight je i prošle godine uspešno prezentovan sa ProAc zvučnicima, pa se može reći da oni
čine sinergiju zvuka, što se i ove godine potvrdilo. Alternativni digitalni izvor zvuka bio je CEC TL53Z sa transportom, koji po analogiji podseća na ploču. Kompanija CEC je poznata upravo po kvalitetnim izvorima zvuka, gde su preciznost i kvalitet izrade na vrhunskom nivou. Zvučnici koji su ovaj veoma analogno pripremljen signal pretvarali u akustičku energiju bili su ProAc D18 konektovani sa Oyaide kablovima. Diana Krall i mnogobrojni ženski vokali koji su posetili ovu prostoriju bili su adekvatno prezentovani, sa dozom topline, prefinjenosti i analogije, što je budilo emocije posetiocima koji su komentarisali zvuk.
Poslednja izložbena sala bila je puna opreme. Kompanije AV impuls i IB sistem uspešno su prezentovale ne tako mali broj komponenti iz svojih ponuda. AV impuls radi distribuciju za poznate brendove kao što su Arcam, Creek, Neat, Leben, Mark & Daniel i mnoge druge. Na prošlogodišnjem Showu AV impuls je napravio saradnju sa domaćom kompanijom Solaja Audio, a ta tradicija je ove godine unapređena. Prezentovana su dva sistema - jedan se sastojao od Arcam
FMJ CD37 izvora zvuka, a amplifikacija je bila prepuštena Solaja Grand Excellence pretpojačalu u kombinaciji sa Leben CS660P snagašem. Leben je dobro poznata japanska kompanija specijalizovana u proizvodnji cevne amplifikacije. Pored vrhunskih tranzistorskih pojačala, AV impuls se pobrinuo da možemo da čujemo i cevna pojačala sa dalekog ostrva. Snagaš Leben CS660P je dobio Blue Moon nagradu poznatog audiofilskog portala 6moons, gde možete pročitati i kompletnu recenziju ovog uređaja. Dragan Šolaja nam je ovaj put premijerno pokazao nov preamp pod imenom SAGrand Excellence, koji u sebi krije hibridni dizajn. Kontrola jačine zvuka reguliše se preko transformatora sa 24 izvoda (TVC), koji se preklapaju sa 24 releja, a signal zatim ide na lampu 6N30, koja je aktivno pretpojačalo sa pojačanjem od 7X. Bias je baterijski, a TVC je sastavljen od amorfnih C-jezgara. Zvučnici, koji su uspešno reprodukovali različiti muzički materijal, bili su odlični Neat Ultimatum MF7 sa visokotoncima postavljenim na gornjoj ploči kutije. Korišćeni interkonekcijski kablovi su Ensemble Dynaflux, a zvučnički Tribali Aurum. Drugi, nešto malo skromniji sistem sastojao se takođe od Arcam CD37
plejera u kombinaciji sa integrisanim pojačavačem Solaja Audio SAI-180 i Spendor A5 zvučnicima. Ovo je ujedno bio jedan od pristupačnijih sistema, sa veoma pristojnim performansama. Domaćini iz AV impulsa su, pored dobro vođene prezentacije, posetiocima nudili kvalitetna CD, XRCD izdanja, kao i muzičke ploče, pa su se audiofili dugo i studiozno zadržavali u ovoj sobi.
Kompanija IB sistem je na domaćem tržištu prisutna već duže vreme. Pored profesionalnog audio-video konsaltinga i usluga, kao i multimedijalnih rešenja, deo kompanije koji je posvećen hi-fi opremi zastupaju Cyrus, QED, Elac, Goldring i Sonoro. Kompanija Elac, koja je verovatno poznata većini čitalaca, nastala je 1926. godine u Kielu u Nemačkoj. Model zvučnika koji je na sajmu pružio veoma kvalitetnu reprodukciju, sa izuzetno preciznim basom, nosi oznaku FS 607 X-JET. Bili su prezentovani i manji zvučnici CL 310.2 JET. Oba modela su uspešno pogonjena Cyrus pojačalom i plejerom. Kompanija Cyrus se već dugi niz godina nalazi u samom vrhu britanske hi-fi industrije, o čemu govore i mnogobrojne nagrade i priznanja. Od svog
osnivanja, 1977. godine, Cyrus je posvećen dizajnu i proizvodnji inovativne hi-fi opreme i komponenti vrhunskog kvaliteta. Osnovne odlike Cyrus proizvoda su odličan odnos cena-kvalitet, unikatni dizajn, fleksibilnost i mogućnost unapređenja. U ovoj prostoriji mogli su se čuti najrazličitiji muzički materijali, preko teškog roka i metala, do Marcusa Milera, a posetioci su mogli da puste i poneki svoj disk. Zvuk se ukratko može opisati kao veoma dinamičan i transparentan, a mnogobrojni ljubitelji kojima je odgovarala muzika mogli su da se duže zadrže i sami procene svaki detalj reprodukcije.
Ovogodišnji prolećni Show nastao je kao potreba distributera da izlože nove uređaje koji su pristigli na tržište u ovoj godini. Veliki broj premijera je potvrdio potrebu za prolećnim sajmom, iako se u prvom trenutku činilo da pravljenje dva sajma godišnje nema smisla. Ipak, imena kao što su Accuphase, Bryston, Cyrus, Dynaudio, Elac, Neat, PMC, ProAc i Simaudio ubedili su nas u suprotno. Prema tome, za jesen se spremamo punom parom, a o tim aktivnostima bićete obavešteni putem stranica magazina Hi-Files.
Prvi Samsung European forum, organizovan u Beču, bio je sjajna prilika za predstavljanje „nove vrste televizora“. Upravo tim rečima predstavnici kompanije najbolje su opisali novu generaciju LED televizora.
Kada smo ubrzo nakon puta u Beč dobili jedan LED TV na test, bili smo iskreno oduševljeni. Polako uspevamo da lečimo komplekse izazvane činjenicom da su u prošlosti na naše tržište stizali novi proizvodi uvek sa velikim zakašnjenjima. Televizor o kojem danas pišemo, LED TV nove generacije, već se može kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama. U Beču je na konferenciji bilo postavljeno pitanje kolika je dijagonala najprodavanijeg televizora, a odgovor je glasio 40 i 46 inča. Upravo zbog toga odlučili smo da na test uzmemo TV dijagonale 40 inča iz serije 7, sa oznakom UE40B7000.
Svedoci smo razvoja različitih tehnologija prikaza slike na TV ekranima. Počevši od crnobelih katodnih ekrana, preko glomaznih kolor ekrana, došli smo do potpuno revolucionarnih ekrana koji koriste LE diode. LCD generacija ekrana koristi CCFL lampe (Cold Cathode Fluorescent Lamps) za formiranje slike, koje imaju relativno nisku potrošnju energije. Međutim, u Samsungu su došli do saznanja da se fantastični kontrasti i odličan prikaz crne boje dobijaju primenom belih LE dioda. Konvencionalni sistem je podrazumevao tri LE diode (red, green, blue) i još jednu kontrolnu. Sada su ove četiri diode zamenjene sa samo jednom belom diodom, koja
ipak nije postavljena na zadnjem delu ekrana. Bele LE diode postavljene su po ivicama ekrana i usmerene ka posebnoj difuzionoj ploči. Novi pristup i razvoj nove tehnologije omogućili su da LED televizori serije 7 imaju dubinu od samo 29,9 milimetara. S obzirom na to da danas svi LCD i plazma ekrani imaju pristojnu debljinu, smatrali smo da nema potrebe za dodatnim tesanjem. Ipak, nakon ovog Samsunga želje su nam se promenile – sada bilo koji nešto deblji LCD ekran izgleda potpuno zastarelo. Još jedna prednost ovakvih dimenzija je i značajno smanjena kutija u kojoj je TV spakovan, a naravno i ukupna masa paketa. Cela kutija teži 23 kilograma i, da nije tako velike dijagonale, jedna osoba bi je s lakoćom ponela. Ekran bez postolja težak je malo manje od 15 kilograma, tako da je postavka na odgovarajući stalak veoma laka. Ipak, ekran nije moguće samo spustiti na stalak, već se mora položiti na mekanu površinu, a zatim ušrafiti pet malih zavrtnja. Postolje za ekran je prelepo –tanko sa istom nijansom preliva crvene boje, dok je vertikalni deo transparentan i deluje
veoma impresivno. Tako se stiče utisak da ekran lebdi u vazduhu. Ekran se može rotirati po 20 stepeni levo i desno na priloženom postolju.
Pri izradi kućišta ekrana izbačen je proces bojenja sprejom, pa sada Samsungovi LED televizori nemaju olovo niti živu, što je krupan korak ka "zelenijoj" proizvodnji. Potrošnja električne energije kod LED ekrana je smanjena u proseku za 40 procenata. Na Samsung forumu smo u izložbenoj sali mogli da vidimo LCD ekran dijagonale 32 inča koji je trošio više energije od LED ekrana dijagonale 55 inča. Narednih godina sigurni smo da će sve veći broj korisnika obraćati pažnju i na ovakve podatke. U stand-by režimu rada ovaj model troši manje od desetog dela vata. Zbog svega navedenog Samsung je dobio Eco flower sertifikat, koji sa ponosom ističe u svojim promotivnim kampanjama.
Samsung UE40B7000 je televizor koji svojim izgledom nikoga nije ostavio ravnodušnim, pa ni nas. Već nakon vađenja iz kutije i postavljanja na postolje, jasno se videlo koliko je dizajnerski tim uradio sjajan posao. Obod ekrana je crn, s prelivom crvene boje, a u Samsungu su ovaj finiš nazvali Rose Black. Samsung je patentirao poseban sistem kačenja ovih ekrana na zid sa posebnim sajlama, međutim ovaj sistem se posebno kupuje i košta informativno oko 150 evra. To nije mala svota, ali vam omogućava da svoj televizor okačite na zid kao sliku. U tom slučaju, možete imati manjih problema s povezivanjem kablova, ali u Samsungu su smislili sistem kojim se TV elegantno odmiče od zida da biste imali pun komfor. Na središnjem delu ekrana nalazi se crveno svetlo koje svetli kada je televizor uključen. Ovaj predeo kućišta je osetljiv na dodir i prelaskom prsta po njemu možete uključiti i isključiti TV – zaista impresivno!
Ekran radi u Full HD rezoluciji (1920x1080), a ugrađene su i tehnologije za poboljšanje kontrasta (Mega Contrast) i unapređenje prikaza boja (Wide Colour Enhancer Pro). Motion Plus tehnologija radi na 100 herca i koristi se za fluidni prelaz brzih pokreta na ekranu. Ugrađeni zvučnici usmereni su ka donjem delu i u sistem su ugrađeni SRS Trusurround HD i Dolby Digital Plus formati. Izlazna snaga zvučnika iznosi standardnih 10 vati po kanalu. Sledeća stvar koja će vas oduševiti kada raspakujete televizor serije 7 jeste postojanje dva daljinska upravljača. Osnovni upravljač ima taster za uključivanje pozadinskog osvetljenja, logičan raspored tastera, a
karakterističan je i po elegantnom donjem delu. Drugi upravljač ima oblik finog kamena, a na njemu se nalaze samo tasteri za povećanje i smanjenje nivoa glasnoće, kao i broja kanala, te taster za uključivanje televizora.
Posebno je interesantan zadnji deo ekrana jer se na njemu nalaze svi neophodni priključci. Neki konkurenti koji su uspeli da naprave ovako tanke ekrane imaju obično samo jedan HDMI ulaz, dok se ostale konekcije obavljaju putem zasebne "kutije".
Samsung je na zadnjem panelu implementirao čak četiri HDMI ulaza, od kojih se onaj obeležen brojem 1 može koristiti za DVI vezu. Tu su i dva USB ulaza, dok se u donjem segmentu nalaze komponentni, audio, antenski, PC i ostali ulazi. Ipak, zbog skučenosti prostora proizvođač isporučuje posebne adaptere koji će komponentni, kompozitni i skart ulaz svesti na džek veličine 3,5 milimetara. Očigledno je morao da se napravi mali kompromis, ali verujemo da će svi srećni korisnici ipak izabrati HDMI vezu.
Pri uključivanju modela UE40B7000 ostajemo bez daha jer smo ugledali odlično dizajniran on-screen meni. Sva podešavanja su nadohvat ruke, a moguće je menjati parametre bez prekidanja posmatranja video-materijala. U bogatom meniju možemo izabrati gledanje fotografija sa USB memorije ili slušanje muzike. Tu su još i implementirane video-igre, koje mogu zabaviti one najmlađe. Odigrajte partiju kuglanja, a sve što treba da uradite jeste da pritisnete enter taster u pravo vreme i izaberete pravac i jačinu bacanja kugle. Sjajna igra, na koju ćete potrošiti maksimalno pet minuta. U meniju se nalazi posebna stavka koja će se dopasti svim ljubiteljima dobre kuhinje. Naime, krećući se kroz menije, možete izabrati dezert, predjelo ili glavno jelo, zatim odabrati konkretan recept koji će biti pojašnjen uz odgovarajući tekst i fotografije.
Samsung je napravio saradnju s pretraživačem Yahoo, koji je razvio svoje popularne widgete. Grafički stilizovane slično Windows Vista side baru, sada možete na ekranu pra-
titi vremensku prognozu ili kretanje akcija na berzi. Popularna će zasigurno biti i Flickr aplikacija, koja omogućava gledanje online fotografija. Zaista, povezivanje televizora sa internetom pruža veliki broj mogućnosti – od gledanja YouTube video-snimaka, do praćenja aukcija na eBayu. Ljubitelji MKV formata biće posebno obradovani kada čuju da UE40B7000 podržava ove fajlove, čija popularnost tek predstoji. S obzirom na to da nismo svi stalno u toku s novim formatima, pomenućemo da MKV format u sebi može da sadrži neograničen broj video, audio, foto i titl fajlova. Akronim formata je
nastao od ruske reči matroška, lutki koje se stavljaju jedna u drugu – kod nas se zovu babuške. Zanimljivo je da je Samsung prvi veliki proizvođač televizora koji podržava ovaj format. Zamislite preuzimanje MKV fajlova sa interneta i njihovu direktnu reprodukciju, bez potrebe za eksternim uređajem poput medija centra.
Pogledali smo nekoliko Blu-ray filmova, ali i proveli nekoliko sati posmatrajući TV program s kablovskog operatera. O reprodukciji BR filmova teško da možemo da nađemo reči koje
bi opisale doživljaj. To je to, ne znamo šta još može da se desi posle ove generacije ekrana i šta uopšte može da se unapredi. Pretraga TV kanala je protekla brže nego na ranijim test modelima. Iako svi televizori novijeg datuma i dalje traže određeno vreme za promenu kanala, kod Samsunga UE40B7000 je ovo vreme "crnog ekrana" pristojno kratko. Gledanje stranih kablovskih kanala nas je impresioniralo, iako smo u jednom periodu ekran posmatrali sa svega 2,5 metara.
Ukoliko ste spremni da izdvojite potreban novac za kupovinu ovakvog televizora, nemojte se ustručavati. Odmah ga povežite na internet, kupite solidan HDMI kabl i bilo koji natprosečni Blu-ray plejer. Nikako nećete biti razočarani. Samsung je napravio fantastičnu stvar!
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn, vizuelni doživljaj.
Ugrađena tehnologija, Full HD.
Dva daljinska upravljača.
MINUS
Visoka cena za današnje uslove.
RX-V3900
Ekran: 40" (101 cm) u odnosu 16:9
Tjuner: digitalni
Rezolucija: 1920x1080
Video-ulazi: 4x HDMI, 1x SCART, 1x komponentni, 1x PC, 2x USB, LAN
Audio-izlazi: 1x analogni, 1x optički digitalni
Zvučnici: 2x10 W
Obrtanje postolja: levo 20° / desno 20°
Potrošnja električne energije: oko 120 W
Dimenzije: 996x630x29,9 mm
Masa: 18,5 kg sa postoljem
Cena: oko 1.850 evra
Stav, 011/3628-555
Južnokorejski gigant LG Electronics jedan je od vodećih proizvođača LCD i plazma ekrana, pa je i logično da upravo njegovi modeli budu najinteresantniji kada je u pitanju odnos kvaliteta i cene. Nekada platežno nedostižni Full HD ekrani, naročito velikih dijagonala, danas su nam bliži nego ikada.
Novi model LG televizora koji smo odlučili da testiramo pripada seriji LH3000, koju karakterišu sjajne performanse, napredna tehnologija i solidan kvalitet izrade po pristupačnoj ceni. Testirani model ima dijagonalu 37 inča, odnosno 94 centimetra, i može biti optimalan izbor za
daljine od tri metra, tako da bi veći ekran od ovoga bilo verovatno bolno posmatrati. Koje su osnovne osobine modela 37LH3000?
Na sajtu proizvođača postoji slogan „Napredna tehnologija, lepo sakrivena“, što možda
način opisuje šta se krije u ovom televizoru. LG 37LH3000 radi u Full HD rezoluciji od 1920x1080 piksela, ima tri HDMI ulaza i ugrađen Digital Freeview. Freeview, naravno, najbolje funkcioniše u Ujedinjenom Kraljevstvu, te se nećemo zadržavati na ovoj opciji. U ovaj model ugrađen je dvostruki XD Engine, a za one koji dosad nisu znali, ova tehnologija poboljšava sliku na više načina. Prvenstveno obavlja kvalitetno
skaliranje slike sa niskih rezolucija na veće, zatim poboljšava verodostojnost reprodukovanih boja i uklanja šumove, tako da za rezultat imamo prirodnu sliku s maksimalnim kvalitetom. Dinamički kontrast na ovom ekranu je zaista impresivan i iznosi 80.000:1. LG je postavio i poseban režim rada koji je nazvao AV mode, u kom korisnik jednim klikom tastera na upravljaču može da prilagodi boje na ekranu u zavisnosti da li gleda filmove, sportski program ili igra video-igre. Model 37LH3000 ima potpuno sakrivene zvučnike, u samom kućištu televizora. Njihova snaga je po 10 vati na dva kanala, ali su ugrađena četiri zvučnika. Implementirana je i SRS TruSurround XT tehnologija kojom se dobija znatno širi sweet spot.
TV je spakovan u kartonsku kutiju prosečnog kvaliteta, a postavka ekrana je veoma jednostavna. Sve što treba da uradite je da „nabodete“ TV na klasično postolje. Pretraga kanala protiče nešto duže nego na sličnim modelima, ali je posao ura đen besprekorno. Grafički korisnički interfejs je isti kao i na prethodnim modelima koje smo testirali, što znači jednostavan, intuitivan i mo derno dizajniran. Ne verujemo da će i slabije upućeni korisnici imati posebnih problema u finim pode šavanjima LG-a.
Da bi išao u korak sa ekološkim tren dovim, LG je na daljinskom upravlja ču postavio poseban energy saving taster. Moguće je birati nivo uštede kojim će se smanjiti osvetljenost ekrana, i to između minimum, me dium, maximum i off režima.
LG je uradio odličan posao i sa ovim televizorom. Prvo moramo da na pomenemo da je LH3000 serija po ceni potpuno pristupačna i da Full HD reprodukcija konačno može da „siđe“ i u širu populaciju. Set konek cija je na sasvim solidnom nivou, za današnje uslove prosečnom. Tu su tri HDMI priključka, dva skarta, kom ponenti, kompozitni i jedan PC ulaz. Ovo je zasigurno dovoljno za iole ozbiljan sistem kućnog bioskopa. Reprodukcija putem Blu-ray plejera dala je očekivano dobre rezultate. Oštrina i verodostojnost boja bile su na zavidnom nivou. Moramo prizna ti da je i zvuk bio sasvim korektan, iako na ovoj seriji nema potpisa G. Marka Levin-
sona. Pri upravljanju BR sadržajem pomalo nam je zasmetao daljinski upravljač – ne toliko njegova funkcionalnost, već što smo ipak očekivali nešto ozbiljniji kvalitet izrade. Gledajući TV putem kablovske mreže nismo našli nikakve zamerke, nivo kvaliteta kanala bio je na očekivanom nivou. Naravno, svi strani kanali bili su vrhunski, dok su domaći pokazali ograničenosti, počevši od iskrzanih logotipova u uglu ekrana, do kamera iz kamenog doba. Pomalo nam je zasmetalo sporije menjanje kanala nego što smo navikli, ali danas je ova pojava ipak neminovnost.
LG 37LH3000 je odličan TV, nudi sve što treba natprosečnom ljubitelju filmova i televizije. Ukoliko smatrate da vam je ovaj ekran neodgovarajućih dimenzija, u ponudi su modeli sa 22, 26, 32 i 42 inča. Dovoljno je vremena prošlo da čekate da Full HD televizori pojeftine, prema tome, posetite neke od izložbenih salona s većim izborom i uverite se da li je LH3000 za vas.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan odnos kvaliteta i cene.
Napredna tehnologija, lepo sakrivena.
MINUS
Sporije menjanje kanala.
Prosečan daljinski upravljač.
Ekran: 37" (94 cm) u odnosu 16:9
Tjuner: digitalni
Rezolucija: 1920x1080
Dinamički kontrast: 80.000:1
Video-ulazi: 3x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x komponentni, 1x PC, 1x Wiselink (USB)
Audio-izlazi: 1x optički digitalni
Zvučnici: 2x10 W
Potrošnja električne energije: 180 W
Dimenzije (ŠxVxD): 922x659x297 mm sa postoljem
Masa: 14,4 kg
Cena: oko 700 evra
Sam-Son, 011/2288-400
Posmatrajući masivan i jednostavno lep eksterijer Yamahe RX-V3900, umesto na kraju, već na samom početku zapitao sam se kome je ovaj uređaj namenjen?
Kao ljubitelj stereo zvuka nisam mogao da ostanem potpuno ravnodušan prema višekanalnoj reprodukciji. Radoznalost je i ovoga puta proradila. Sedim i razmišljam kakav set-up kućnog bioskopa pravi ljubitelj muzike i strastveni audiofil sebi može da sastavi. Prva stavka je cena, pa zatim performanse. Logično je i svima jasno da više kanala znači više zvučnika, više kablova... Osnovno pitanje je čemu sve to? Odgovor se izgleda krije više u SACD i DVD-A formatima, a manje u Blu-ray i DVD filmovima. Iako
postoji određeni krug filmofila, verujem da većina čitalaca više uživa u muzici, a manje u gledanju filmova. Ako prevaziđemo cenu, sledi pitanje da li ste spremni da uživate u muzici na više kanala? Iako multikanalni formati i BD-ovi kod nas tek obrazuju prve krugove korisnika, čini mi se da je domaća hi-fi javnost isuviše obazriva prema celoj priči. Da je sve novo uvek a priori dobro, imali smo prilike da se uverimo mnogo puta dosad. Isto tako nije na odmet napomenuti da se i krug korisnika gramofona, koji je po tehničkim
karakteristikama daleko lošiji od CD-a, širi. Tačno je da svaki medijum može da zvuči lepo ako je adekvatno prezentovan. Takođe je činjenica i da audio-industrija mora od nečega da živi, pa je izgleda već krajnje vreme da se stari dobri audio CD zameni nečim novim. Ako ste raspoloženi za promene, više ne morate da se plašite, kvalitet risivera je iz serije u seriju sve bolji. Ko zna, možda je ova Yamaha pravo rešenje za sve nas?
Model RX-V3900 se proizvodi u crnoj i silver varijanti, u već tradicionalnim Yamaha bojama. Prednji panel je jednostavno i veoma pregledno dizajniran, a sve komande i dodatni eksterni ulazi smešteni su ispod masivnog metalnog poklopca. Odmah iznad njega je dovoljno pregledan i jasan displej sa svetložutim osvetljenjem, koji signalizira nivo glasnoće, režim rada, selektovani ulaz i ostale operacije koje su aktivne. Yamaha je našoj redakciji odranije poznata po natprosečno opremljenim i veoma funkcionalnim risiverima. Očigledno je da se ta tradicija nastavlja i sa ovim modelom. Podržani su Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio formati, a postavljena su čak četiri HDMI ulaza. Slika se može prikazati u rezoluciji od 480i do 1080p, a audio-signal preko HDMI reprodukovati u Linear PCM (dva ili više kanala), DSD
"Pri reprodukciji filmova RX-V3900 zadržava veoma transparentnu prezentaciju vokala, a uz dobru dinamiku isporučuje dramatične akcione momente direktno u vašu sobu."Nikola Stojanović
i Bitstream HD formatima. U pitanju je 7.1 kanalni risiver, a ugrađene 92kHz D/A konvertere potpisuje Burr Brown. Procesiranje digitalnih signala za svoje risivere Yamaha je rešila u okviru svoje kompanije, koja se godinama bavi profesionalnim audio-uređajima. Gledajući isključivo specifikacije RX-V3900, izgleda veoma nadmoćno u poređenju sa konkurencijom. Deklarisan je na „samo“ 140W po kanalu, ali naravno, kako smo odavno naučili, sirova snaga bez kontrole i sofisticiranosti ne znači ništa. Na zadnjoj ploči ugrađen je i set od osam pre out izlaza za svaki kanal, pa se dodatna snaga i kontrola mogu po potrebi postići eksternim pojačalima snage. Ukoliko njih iskoristite u kombinaciji s kvalitetnim zvučnicima, dobili ste odgovor na pitanje s početka teksta - kako izgleda jedan ozbiljan sistem kućnog bioskopa.
Uz ovaj risiver stižu i dva daljinska upravljača. Veći se napaja sa čak četiri AAA baterije, dobrog je kvaliteta, s korisnim plavim pozadinskim osvetljenjem svih tastera i displeja. Može se koristiti kao univerzalni za veliki broj uređaja. Ako vam ovo nije dovoljno, u
trenucima dokolice možete ga programirati i praviti makroe za simultanu kontrolu više različitih uređaja. Mnoštvo tastera prekriva gotovo celu površinu ovog upravljača. Iako je veoma funkcionalan, nimalo nije lagan ni prijatan za korišćenje. Kada podesite ceo sistem, možete da odahnete i počnete s korišćenjem drugog upravljača, koji će vam olakšati život. Mali upravljač je veoma zgodan jer ima samo osnovne tastere za jačinu, selekciju izvora i kontrolu DVD plejera. Da li vam još nešto treba za svakodnevnu upotrebu? Inženjeri iz Yamahe nude još fleksibilniju kontrolu, pa su otišli još jedan korak napred. Ovaj risiver možete kontrolisati i preko web browsera vašeg računara! Dovoljno je samo da RX-V3900 povežete u vašu kućnu mrežu preko ethernet mrežnog kabla. U meniju je moguće statički podesiti IP adresu risivera iz opsega vaše mreže ili adresu DHCP servera (što je u praksi često ADSL ruter, koji će au-
tomatski dodeliti IP risiveru). Konfiguracija je krajnje jednostavna i funkcionalna, mada bi bilo dobro da je recimo i wi-fi podržan. Prilikom prve konfiguracije zvučnika, YPAO automatski sistem kalibracije od Yamahe pokazao se dovoljno dobro i prosečno komplikovano kako na dva, tako i na svim kanalima. Sistem prvo proverava konekciju sa zvučnicima, a zatim fazu svakog zvučnika. Potom se generišu tonovi koje pripadajući mikrofon „hvata“, a napredni algoritam ih obrađuje dajući rezultate kao što su udaljenost vaših zvučnika, nivo zvučnog pritiska, veličina kutija i ostali parametri. Uostalom, ovo je standardno rešenje i kod ostalih proizvođača, s tim što je Yamaha od modela RX-V2500 unapredila sistem koji je sada brži. Ceo set-up ćete podesiti za nepuna tri minuta. Možete konfigurisati i napredne opcije kao što su više pozicija za slušanje tako što ćete mikrofon postavljati na svaku od pozici-
"Generalno, karakter zvuka više naginje ka svetlom, pa uz dobru sliku pretenduje da zadovolji čak i zahtevnije muzičke sladokusce."
ja za sedenje respektivno. Sistem YPAO sada pruža i tri programirane šeme ekvilajzera, pri čemu možete manuelno podesiti svaki EQ parametar. Čak šest YPAO podešavanja možete držati u memoriji i uključivati ih preko daljinskog upravljača. Još jedno prijatno iznenađenje jeste korisnički meni, koji je takođe unapređen i redizajniran. Umesto klasičnog tekstualnog menija u dve boje, sada vas pritiskom na taster meni dočekuju slika u punom koloru i meni nalik onima na DVD plejerima s podsekcijama i slikom svakog objekta.
Tržište nas je naučilo da čak i od AV risivera u ovoj klasi možemo očekivati veoma zadovoljavajuću stereo reprodukciju. Instrumenti i vokali na nikad prevaziđenom klasiku „Arizona Dream“ teku glatko i ujednačeno. Iako sam navikao na nešto bogatije i punije vokale, naročito kada je Iggy Pop u pitanju, dobra separacija kanala i relativno bogata zvučna pozornica Yamahi obezbeđuju prelaznu ocenu. Bas je dovoljno definisan u granicama do kojih AV risiver sme da ga spusti i kontroliše. Mogao bi biti dublji, ali možda je ovaj kompromis između dubine i definicije veoma dobro rešenje za stereo reprodukciju. Ako gledate filmove i slušate SACD izdanja, subwoofer je uvek tu da pomogne. Proizvođači risivera su izgleda uvideli da dodatni filteri, displej, mnoštvo LED dioda i ostalih nepotrebnih sklopova utiču na zvuk proizvodeći distorzije i šum.
Pure Audio opcija, koja isključuje sve nepotrebne sklopove i displej zarad apsolutnog kvaliteta zvuka, sada je standard i u srednjoj klasi gotovo svih proizvođača. Generalno, karakter zvuka više naginje ka svetlom, pa uz dobru dinamiku i pristojnu sliku pretenduje da zadovolji čak i zahtevnije muzičke sladokusce.
Kvalitet ugrađenog dekodera je dobar, ali se zadržava veoma sličan karakter zvuka, kao i preko analogne veze. Na zadnjem panelu ugrađen je iPod dok, pa se korisnici ovog popularnog plejera neće osetiti ugroženim. USB priključak na prednjem panelu je lako dostupan, pa možete priključiti svoj omiljeni audio-plejer ili memoriju. Podržani su WAV, MP3, WMA i MPEG4 AAC formati i memorije formatirane u FAT16 ili FAT32 formatu. Na testu nije bilo problema prilikom reprodukcije svih podržanih formata, snimljenih na nekoliko USB flash memorija. Muzika u popularnom MP3 formatu zvuči veoma dobro, a razlog je verovatno u kvalitetnom integrisanom dekoderu i algoritmu koji procesira
ovaj format. Reprodukovali smo muziku iz filma „Conan the Barbarian“, koja obiluje dramatičnim i nadrealno ambijentalnim kompozicijama u orkestarskom izvođenju. Uprkos nešto suženijoj dinamici karakterističnoj za MP3 format, zvuk je bio pun i bogat detaljima. Možda je došlo vreme da se čak i ovaj među audiofilima ozloglašen format prihvati, makar onaj sa većim bit-rateom). Ipak, kada smo poslušali Ruth Brown „Have a good time“ u izvornom nekompresovanom WAV formatu, otkrio sam mnoštvo sofisticiranih detalja i nešto veći dinamični raspon, iako je karakter zvuka ostao isti. Većina prosečnih korisnika s bogatom MP3 kolekcijom biće i više nego zadovoljna sa RX-V3900. Oni koji preferiraju analogne izvore zvuka biće oduševljeni ugrađenom phono sekcijom. Spisak mogućnosti konektovanja svih mogućih izvora zvuka ovde se ne završava. Ukoliko oskudevate s muzičkom kolekcijom, preko ugrađenog mrežnog priključka možete slušati internet radio, s veoma kvalitetnim izborom muzike i mnoštvom radio-stanica.
Jedan AV risiver kupuje se prvenstveno zbog višekanalnog užitka. Pri reprodukciji filmova RX-V3900 zadržava veoma transparentnu prezentaciju vokala, a uz dobru dinamiku isporučuje dramatične akcione
momente direktno u vašu sobu. Iako apsolutna definicija i sofisticirani detalji nisu jača strana ovog risivera, kod filmskih efekata to i ne igra bitnu ulogu. Dinamika i snaga su od presudnog značaja za pravi bioskopski ugođaj, pa se tako masivan i predimenzionisan trafo sa 2x19.000 uf u napajanju pokazao spremnim da isporuči dovoljno struje celom setu izlaznih tranzistora. Eksplozije i ostali pirotehnički efekti tresli su prostoriju bez imalo štucanja ili zastoja. Zvuk se širi ne ostavljajući prazninu, niti kašnjenja između kanala. Pri punoj konfiguraciji kućnog bioskopa zvučno polje je veliko, s dobrom prostornom prezentacijom efekata. Snage i dinamike ima dovoljno. Razvojni tim Yamahe očigledno je procenio da im, pored sve ekspertize u audio-sekciji, nedostaje dovoljno kvalitetan video-dekoder, pa je taj deo prepušten kompaniji „Anchor Bay Technologies“. Ova firma iz Kalifornije uradila je kvalitetne čipove za video-dekodovanje i upscaling sa smanjenjem šuma, tako da je slika preko HDMI ulaza dobro izbalansirana, bez šuma i distorzije.
Audio-video risiveri postaju sve kvalitetniji, a cene im padaju. Već sada jedan risiver predstavlja okosnicu kućnog multimedijalnog centra, koji se sa ethernet priključkom ili nekim
od USB i digitalnih ulaza može umrežiti sa ostatkom sistema. Takva celina je veoma funkcionalna i laka za korišćenje. Ovakav sistem objedinjuje sve vaše izvore zvuka i kompletnu multimediju vašeg doma. Upravo iz ovih razloga zadovoljiće veliki broj korisnika, bilo onih sa velikom DVD, SACD ili Audio CD i MP3 kolekcijom. Iako Yamaha deluje konkurentno, ni ostali proizvođači ne spavaju, pa je u ovoj klasi konkurencija izuzetno jaka. Risiver RX-V3900 se ističe naprednom kontrolom, odličnim DSP sistemom i dobrim performansama. Ukoliko planirate kupovinu, razmislite o ovom modelu, jer nećete pogrešiti.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dva daljinska i kontrola s računara.
Grafički meni i unapređen YPAO sistem.
Pristojan kvalitet zvuka.
Odlične specifikacije.
MINUS
Ništa posebno u ovoj klasi.
Jaka konkurencija ostalih proizvođača.
OPREMA:
OEpos ELS 8
OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
OPioneer DV-300s
OLapp Olflex 3x2,5 power
OQED Original 2x2,5mm
OSlušna prostorija 20m2 akustički tretirana.
MUZIKA:
Soundtrack - Arizona Dream CD
Soundtrack - Conan the Barbarian - MP3
Ruth Brown „Have a good time“ - WAV
King Kong - DVD
Mariza Live in London - DVD
Kontinualna snaga: 7x140 W (8 oma, 20Hz-20kHz)
Izobličenja: <0,04% (20Hz-20KHz, 1W)
Damping faktor: >150
Broj linijskih ulaza: 3x RCA, 1x phono, 3x koaksijalni, 6x optički
Video-konektori: 4x HDMI, 3x S-video, 3x kompozitni, 5x komponentni
Dodatni ulazi: USB, RS-232, iPod dok, ethernet
Broj izlaza za zvučnike: 7.1
Dimenzije (ŠxVxD): 435x181x438 mm
Masa: 17,4 kg
Cena: 1.790 evra
4Audio, 011/2759-096
Kao i sve velike rase s danskim pedigreom, i Focus 360 ima vrlo snažan i dubok glas - i treba ga kvalitetno i obilato nahraniti.
Lansiran prošle jeseni, Focus 360 je novi prodor danskog proizvođača i najveći model u ovoj liniji koji nije imao svog prethodnika. U pitanju su kolosi visine preko 120 centimetara, s jedinicama čija veličina sugeriše snagu i moćne performanse, uz nesumnjivo novi inženjering koji je bio potreban da bi ovi zvučnici ne samo bili klase Dynaudio. Ubrzo po pojavljivanju poneli su neke značajne nagrade, među kojima i onu za najbolje zvučnike u 2008. godini po mišljenju najuticajnijeg azijskog časopisa „Hi-Fi Review”. Šta je, dakle, novo u Focusu 360? Još pre nekoliko godina Dynaudio je u saradnji sa Univerzitetom u Alborgu razvio sopstvene kompjuterske modele koje je pridodao svojoj istraživačkoj laboratoriji, čiji je Focus 360 jedan od prvih proizvoda. Krajnji arbitar u razvoju je međutim bilo i ostalo –slušanje.
Pre svega, tu su dve nove bas jedinice od 20 centimetara u paraleli, s membranama od dobro poznatog magnezijumsko-silikatnog polimera u aerodinamičnoj livenoj korpi i s laganim aluminijumskim kalemovima prečnika čak 75 milimetara. Motor čini dvostruki magnet, u kome se do 90% energije usmerava u procep, što je tehničko objašnjenje za kontrolu pojačala, efikasnost i brzinu. Veličina kalema doprinosi kontroli značajno veće površine jedinice i smanjenju kašnjenja i IM izobličenja.
Preko simetričnog filtera od 6 decibela po oktavi, u sliku ulazi srednjotonac prečnika 15 centimetara, takođe konstruisan za ovaj model, slične anatomije bas jedinicama, s kalemom od 38 milimetara, u zasebnoj komori, što oba opsega drži na odstojanju i doprinosi jasnoći donjeg opsega. Konačno, na vrhu, pomalo visoko postavljen imajući u vidu ukupnu visinu kabineta, nalazi se poznati visokotonac Esotar 2 od impregnirane svile i sa snažnim neodimijumskim magnetom, što njegove dimenzije čini manjim. Iza membrane se nalazi kupasti disipator zadnje refleksije, koju rasipa u zadnju dekompresionu komoru. Ovaj visokotonac, koji preuzima frekvencije od 2,2kHz takođe preko simetričnog filtera, ima izvanrednu stabilnost na velikom snagama i srazmerno veliki ugao disipacije. Njegova snaga i kvalitet, između
ostalog, leže i u dvostrukim neodimijumskim magnetima koji se koriste kao motor. Vrlo sličan visokotonac može da se sretne kod modela Contour 5.4, kao i u seriji Confidence. Naravno, Dynaudio proizvodi svoje drajvere, što mu daje veliku slobodu da pravi varijacije zvučničkih jedinica.
Skretnice su izvedene sa Solenovim polipropilenskim kondenzatorima, neinduktivnim otporima i multikor kalemovima na vazduhu. Impedansa celog sistema, zahvaljujući korektorima na skretnici, stabilna je iznad 4 oma, s blagim izdizanjem krive od 4 kiloherca i dva rezonantna skoka u bas području, prvo na 50 herca, što ukazuje na veliku pokretnu masu basova u paraleli, i na oko 17 herca, što bi odgovaralo donjoj rezonantnoj frekvenciji sprege bas - zadnji tunel. Neujednačena impedansa bas podsistema od upotrebljivih 28 herca (na -6dB) u sobnim uslovima do 300 herca ukazuje na potrebu za snažnim pojačalom. Kako god, ukupna linearnost impedanse prijaće i pojačalima klase D.
Kabinet je izveden od MDF-a sa unutarnjim ojačanjima, što kutije čini potpuno nečujnim, čak i pri vrlo glasnim nivoima slušanja, dok je finiš u prirodnom furniru božanstvenih tonova i s besprekornom završnom obradom. Spolja, čak i sa udaljenosti, Focus 360 je nepogrešivo Dynaudio.
Kao i uvek na početku, nekoliko reči o pozicioniranju. Ovo nije zvučnik za vaš prosečan dnevni boravak i to se može zaključiti po nekoliko osnovnih parametara: uprkos visini kabineta, visokotonac je tradicionalno postavljen na vrhu niza. Iako ima veći ugao disipacije, potpuni ulazak njegove radijacije u slušnu poziciju zahteva veću udaljenost od zvučnika, na oko četiri metra. Pored toga, velika ukupna površina bas jedinica u spoju s niskotjunovanim bas refleksom koji se nalazi sa zadnje strane zahtevaće značajno odmicanje od zadnjeg zida – Dynaudio je konzervativan kada preporučuje 50 centimetara.
Na Mocartovom Klavirskom koncertu br. 20 (Clifford Curzon/English Chamber Orchestra/Benjamin Britten, Decca), kojim
smo počeli slušni test, može se čuti odličan analogni snimak klavira. Dok traje uvertira, zanimljivost donjeg opsega leži u tome što su basovi smešteni srazmerno visoko na kabinetu i bez prepreka u prostoriji stižu direktno do slušaoca. Kontrola bas područja je neverovatna. Ono što se na prvi mah može učiniti kao suvoća donjeg spektra spram podatka o dubini od čak 28 herca zapravo je vernost reprodukovanja: vrlo dubok bas
će se, naravno, pojaviti, ali isključivo tamo gde ga bude na snimku, iako je ovom utisku malo doprineo i CD plejer Moon, koji ima nešto ranije opadanje donjeg kraja opsega. Sposobnost Focusa 360 da isporuči direktan, razgovetan i snažan bas jeste izvanredna i nijednog trenutka se ne preslikava u srednji opseg, niti u produžene tranzijente iz zadnjeg porta. Izgleda kao da je Focus u stanju da drži pod kontrolom i rezonancu prostorije, toliko je brz odziv ovog područja. Zahvaljujući ovim odlikama, čak i najniži bas Focusa 360 je frontalan i direktan i nema ga svuda oko slušaoca, niti po uglovima sobe nalik na subwooferske efekte.
Ove osobine dubokog opsega čine srednji opseg odlično integrisanim. Zahvaljujući simetričnoj skretnici, ne postoji čujna prelazna rupa (odstupanje je reda veličine 0,5dB oko rezne frekvencije). Srednjotonac od 15 centimetara nesumnjivo je vrlo moćan, ali je radi uravnoteženja opsega, naročito pri velikim zvučnim pritiscima, pomalo stidljiv, na granici povučenosti. Tonski je besprekorne, prirodne boje i odlično nosi, doduše rasterećeni, srednjotonski opseg, budući “odsečen” ispod 400 herca. Po njegovom kvalitetu bi se čak moglo diskutovati o proizvođaču samog klavira. Raznolikost duvačkih i žičanih instrumenata na albumu “Folia de la Spagna” (Atrium Musicae de Madrid/Paniagua, harmonia Mundi) gradi vrlo vernu tonsku pozornicu i pozicioniranje instrumenata kao na fotografiji. Fini kvalitet srednjeg opsega je nešto na čemu Focus 360 gradi svoj soundstage. Tome treba dodati i fini, svilenasti visoki spektar, kod kojeg pomeranje slušaoca po horizontalnoj osi unutar 1m ne donosi promene.
Na niskim nivoima i u pozadinskom slušanju, Focus 360 pokazuje veliku dozu intimnosti i bliskosti slušaocu. Bez potrebe za većom snagom da bi se potpuno pobudio i uprkos osetljivosti ispod proseka, on je vrlo komunikativan i detaljan, po čemu podseća na male bookshelf modele iz iste serije, zadržavajući linearnost i bez obrnutog loudness efekta uvlačenja krajeva spektra. Na momente se može zaključiti da je odlika novog srednjotonca prilična – za standarde Dynaudija –toplina koja nadoknađuje ranije pomenutu stidljivost srednjeg opsega.
Pisac ovih redova je zadovoljan što je slušao
“Money for Nothing” od Dire Straits (Vertigo).
Naime, ukoliko želite da napravite glasnu žurku sa Focusom 360, naoružajte se dobrim snimcima. Linearnost ovih zvučnika je takva da ni pod kakvim zvučnim pritiskom nećete dobiti disko zvuk s bogatim basom. Uprkos
relativno prosečnom SPL-u (103dB), oni poput uveličavajućeg stakla beskrajno neutralno pojačavaju zvučnu sliku, ali ako imate snimak s naglašenim srednjim opsegom, kao što su to gitare Marka Knopflera, dobićete jako glasne i jako verne gitare, bez prevelikog “rokanja” basa. Pravi soundwall. Uprkos tome što ga njegova specifikacija čini lakšim slušajem za pojačala nego što je to slučaj kod drugih modela, npr. Contoura 5.4 (katalog „velikodušno” ne navodi minimalnu potrebnu snagu pojačala i garantuje mu „nosivost” preko 300W), upravo ova poslednja cifra traži najmanje dvestotinak vati i čvrstu ruku da bi se ispod 50 herca pokazalo šta sve ovaj zvučnik može, kao i da bi se srednji opseg u tradicionalnom monowiringu održao čistim i neutralnim. Zaista, ove zvučnike je nemoguće navesti na grešku, ali oni to mogu uraditi pojačalu i pokazati vam kakvo je ono zaista. Naša kombinacija Electrocompaniet
ECI 4.8 i AW250 je bila više nego dovoljna, ali o pojačalu razmišljajte u sličnom pravcu.
Focus 360 može da bude odličan primer da veliki zvučnik ne mora da izgubi svu finesu, niti intimu bookshelf klase. Od pozadinskog slušanja do vrlo glasnih nivoa, Focus ima neverovatnu sposobnost da zadrži istu linearnost i isti nivo rezolucije i vađenja detalja. Zvučna slika je takođe ubedljiva i ne menja svoju strukturu od glasnoće. Dok je srednji opseg neznatno povučen da bi se postigla ukupna linearnost sistema u funkciji zvučnog pritiska, on to nadoknađuje priličnom životnošću i toplinom. Neutralnost donjeg spektra je udružena s potpunom umrtvljenošću kabineta, ali je moguće postići je samo u dovoljno velikoj prostoriji i pažljivim pozicioniranjem. U tom smislu, Focus 360 traži dosta prostora, takođe i zbog relativno visoko postavljenog visokotonca. Jednom kada se zadovolje njegovi nemali zahtevi, kojima treba pridodati i kompetentnu amplifikaciju, Focus postaje univerzalan zvučnik (njegovo ime verovatno potiče od punog kruga).
U pogledu ostatka sistema koji treba da prati ove zvučnike, treba imati na umu realističan, ali svetao gornji opseg, kao i strogu kontrolu donjeg opsega, zbog čega komponente s nešto izraženijim basom neće biti preterane.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Velika snaga i suptilna detaljnost u jednom zvučniku.
Izvrsna muzikalnost i agilnost.
MINUS
Zbog svojih dimenzija traže veliku prostoriju radi linearnosti donjeg opsega.
OPREMA:
OSimaudio Moon Supernova CD
OElectrocompaniet ECI 4.8
OElectrocompaniet AW250
OTransparent Cable
MUZIKA:
Mozart: Piano Concerto No. 20, Curzon/ Britten (Decca)
Gregorio Paniagua: La folia de la Spagna
Liszt: Hungarian Rhapsody, Stokowski (Living Stereo)
Dire Straits: Brothers in Arms (Vertigo)
Focus 360
Topologija: trosistemski, podnostojeći bas refleks (2x20cm bas, 1x15cm srednjotonac, 1x20mm visokotonac)
Frekvencijski opseg: 31Hz-25kHz (+/-3dB)
Impedansa: 4 oma
Rezne frekvencije: 400Hz i 2,2kHz
Zapremina kabineta: 63 litra
Dimenzije (ŠxVxD): 248x1240x385 mm
Masa: 36 kg
Vox Trade, 011/3016-230
Dvadeset sedam godina nakon osnivanja kompanije Accuphase Labaratories, domaći audiofili prvi put su u prilici da legalno dođu do uređaja ovog renomiranog proizvođača visoke klase.
Accuphase Laboratories Inc. je japanski proizvođač high-end uređaja koji je nekada davno bio poznat pod imenom Kensonic Laboratories, a osnivač kompanije je bivši inženjer kompanije Kenwood, gospodin Jiro Kasuga. Na Vikipediji smo našli veoma interesantne podatke o osnivanju i početku rada kompanije Accuphase. Naime, Jiro Kasuga nije bio zadovoljan kako su u Kenwoodu napravili pojačalo pod imenom High-End Supreme 1, pa je pokrenuo firmu Kensonic i zaposlio još neke inženjere iz kompanija Marantz i Luxman. Tih dana su Kenwood i Kensonic imali veoma sličan dizajn – koristili su slične tastere, potenciometre i ostale prekidače. Zanimljivo je da je na prvim štampanim pločicama Accuphase uređaja bilo ispisano Kensonic. Ubrzo nakon ovog perioda, započetog 1972. godine, Kenwood je potpuno zapostavio proizvodnju high-end uređaja, dok je Accuphase otada u stalnoj progresiji.
Ime Accuphase brenda dobijeno je spajanjem reči "accurate" i "phase", što u kombinaciji predstavlja termin "tačna faza". Podsetimo, ovaj parametar je jedan od najbitnijih u audio-elektronici. Zanimljivo je da su neki audiofili Accuphase prozvali japanskim McIntoshom. Kvalitet izrade Accuphase uređaja je na vrhunskom nivou, tako da neki primerci traju decenijama i još se mogu pronaći na eBayu i sličnim sajtovima.
S obzirom na to da su Accuphase uređaji stigli nekoliko dana pred prolećni Hi-Files
Show, posetioci ove manifestacije imali su prilike da ih poslušaju. Već tada smo napravili dogovor s distributerom da prvi test bude bazični model integrisanog pojačala sa oznakom E-250. U ponudi kompanije su još tri integralca sa oznakama E-350, E-450 i E-550. Prva dva imaju snagu od 100 i 180 vati na 8 oma, respektivno, dok najjači model ima samo 30 vati, ali u čistoj A klasi.
Integrisano pojačalo E-250 je naslednik modela E-213 i predstavljeno je krajem 2008. Njegov dizajn je sličan ostalim modelima iz serije x50. Prednji panel je izveden u zlatnoj boji, koja deluje prilično impresivno, dok se VU metri i logotip kompanije nalaze iza blago i elegantno zatamljenog klirita. Panel je vizuelno podeljen na dva dela, od kojih su na većem gornjem delu kontrola glasnoće i preklopnik za izbor ulaza, kao i dva VU metra, dok se na manjem, donjem delu nalaze čak šest dugmića i četiri prekidača. Krenimo s leve na desnu stranu - pored glavnog prekidača za uključivanje nalazi se preklopnik za izbor zvučnika. Ovo dugme ima četiri položaja u kojem može biti uključen A par zvučnika, zatim B par, oba para zajedno (A+B) ili nijedan (Off). Sledeće dugme služi za separaciju pretpojačala od izlaznog pojačala, a tu je i prekidač za uključivanje izlaza za rikorder. Posebno su zanimljiva sledeća četiri funkcijska prekidača, koji se koriste za prelazak sa mono, odnosno stereo reprodukciju, izbor
MM i MC gramofonske sekcije, uključivanje loudness kompenzacije i premošćavanje korekcije frekvencijske karakteristike (ton kontrola). Slede potenciometri za kontrolu područja za bas i visoki spektar, kao i kontrolu balansa, dok se pored ulaza za slušalice nalazi i taster za atenuaciju signala koji smanjuje glasnoću za 20 decibela.
Spolja gledano, Accuphase E-250 izgleda impresivno, međutim pravi japanski inženjering nalazi se "ispod haube". Ugrađeni tranzistori nose pridev high-power jer imaju deklarisanu disipaciju na kolektorima do čak 100 vati. Proizvođač otpornika je popularni Sanken, a postavljeni su tako da rade u push-pull konfiguraciji. Snaga koju zajedno isporučuju je 90 vati po kanalu na 8 oma, odnosno 115 vati na 4 oma. Kompletna "infrastruktura" urađena je dualno, tj. obezbeđuje potpuno balansiranu topologiju. U središnjem delu kućišta nalazi se transformator koji ima snagu 400 voltampera, dok su ugrađena dva kondenzatora kapaciteta 22.000 mikrofarada (μF). Svi implementirani delovi su izrazito velikog kvaliteta, međutim pogledajmo zašto su japanski inženjeri tako posebni.
Kontrola glasnoće, atenuacija od 20 decibela i kontrola balansa kod ovih pojačala obavljaju se putem AAVA-II sistema. "Accuphase Analog Vari-gain Amplifier" je koncept koji ne koristi konvencionalni pristup stavljanja otpornika na put signala, tako da nema ni uticaja na promenu izlazne impedanse. AAVA-II sistem radi tako što prvo pretvara napon u struju, a zatim posebnim sistemom procesor određuje nivo kontrole glasnoće i vrši rekonverziju struje u napon. Upravo je ovaj središnji deo najzanimljiviji. Naime, nivo glasnoće se podešava pomoću 16 V-I
Ljubiša Miodragović
(voltade-current) kon vertora. Svaki od ovih konvertora ponaša se slično prekidaču, pa svaki prekidač ima vrednost do šesnaestog stepena. Prvi prekidač ima vrednost 1/2, sledeći 1/2 1/216, što nam ukupno daje 216 kombinacija vrednosti, tj. 65.536 nivoa glasnoće. Prednosti ovog sistem su više nego očigledne jer nema promene impe danse, što znači bolji od nos signal-šum, a nema ni promene frekven cijske karakteristi ke. Pored toga, ne dolazi do preslušavanja kanala, a repro dukcija na oba kanala će imati precizno iden tičnu vrednost.
Podrazumevano, korisnik pojačala će kontrolu vršiti na konvencionalan način, ni ne sluteći šta se događa iza paravana. Ipak, moramo pomenuti da je AAVA-II sistem pojednostavljena verzija AAVA sistema koji je ugrađen u tri jača integrisana pojačala. Integralac E-250 ima modularan dizajn, pa je tako moguće osnovnu verziju pojačala nadograditi sa tri posebna modula. Modul AD-20 je zapravo mm/mc ulaz za gramofone, modul Line-10 omogućava balansirane ulaze, dok DAC-20 dodaje koaksijalni i optički ulaz sa D/A konvertorom (Multiple Delta Sigma), koji radi sa rezolucijom do 24 bita i 96 kiloherca. Na zadnjem panelu se nalaze dvostruki terminali za zvučnike, četiri linijska ulaza, zatim balansirani XLR ulazi, ulaz i izlaz za rikorder, kao i ulaz za eksterno pretpojačalo. Na levom delu postoji i instalacioni slot za pomenute module kojim se povećava funkcionalnost pojačala.
Accuphase E-250 smo povezali sa interkonekcionim balansiranim kablovima koje je isporučio proizvođač sa CD plejerom DP400. Zvučnici na testu su bili ProAc D18, dvosistemske, podnostojeće kutije sa specifičnim bas refleks otvorom na bočnoj stranici, u donjem delu kutija. Prvo što smo primetili jeste fantastično tiho otvaranje i zatvaranje CD transporta. I ovde su Japanci uradili
mljivih audiofilskih diskova koje smo kasnije dobili na recenziju. Album "Sky & Country" trija Fly impresionirao je već na prvu notu. Sopran saksofon Marka Turnera zvučao je bolje nego ikada – puno emocija i fantastičnih melodija. Naravno, nismo preskočili ni Keitha Jarreta, kao ni ostale najpoznatije velikane audiofilske scene. Interesantno je bilo poslušati određene numere i na nižim nivoima glasnoće jer je Accuphase apsolutno imao svu detaljnost i neophodnu dinamiku i pri veoma tihoj reprodukciji. Kod ovog sistema nije bilo neophodno napinjati se i tražiti detalje jer je svaki ton bio prisutan, dobro definisan i istaknut iz kompozicije. Nakon višesatnog slušanja laganih nota, poželeli smo da čujemo i nešto dinamičnije i življe, poput nekih popularnih rok numera. Ovo je zaista bio jedan od najboljih slušnih doživljaja koje smo čuli jer je Accuphase s lakoćom isporučivao sve što je ProAc zatražio. Slem bubnjeva bio je veoma živopisan, dok su sintisajzeri ispunjavali prostoriju na poseban način.
Accuphase je kompanija koja ima ozbiljnu reputaciju, čiji predstavnici razmišljaju na duge staze. To što je na testu najjeftinije integrisano pojačalo ne treba da odvrati pažnju. Jednostavno, kod ovog proizvođača ne važi pravilo da osnovni model treba preskočiti.
velika, tako da čak i najpristupačniji model ostaje mnogima samo pusta želja.
KARAKTERISTIKE PLUS
Vrhunska izrada.
Perfektan inženjering.
Besprekorna reprodukcija.
MINUS
Retro dizajn ne mora da se dopadne svakom.
OPREMA:
OAccuphase DP-400
OProAc D18
E-250
Kontinualna snaga: 2x90 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 3 Hz – 150 KHz (+0, -3dB)
Izobličenja THD: <0,04%
Broj ulaza: 4x linijski , 1x balansirani
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 465x150x420 mm
Masa: 19,9 kg
Cena: 3.690 evra
One HiFi, 011/212-9117
Kada sam dobio informaciju da će na test stići veliki pojačavač HK990, malo je reći koliko sam bio ushićen. Iskreno rečeno, nisam fanatični poštovalac lika i dela dr Sidneyja Harmana ovekovečenog u okviru korporacije Harman Kardon, koja je pametnom politikom progutala gomilu zvučnih imena hi-fi industrije. Harman
Kardon proizvodi su, istini za volju, često bili u rangu vrlo dobrog kvaliteta u odnosu na cenu, ali su ostali u sklopu klasičnog konzumerističkog tržišta sa retkim izletima kao što je, na primer, Citation serija.
Vratimo se pojačalu: posle godina stagnacije u kojima su resursi kompanije žestoko uvirali u vrtlog zvani kućni bioskop, pojavila se iskra nade za ljubitelje klasične stereo reprodukcije – HK990. Dosta vremena i truda je uloženo da bismo na testiranje dobili ovaj model. Sa njim je stigao i vodeći CD/MP3 plejer pod oznakom HD990. Hajde da vidimo šta se krije u kutijama.
Krenućemo da opisujemo izgled prvog od naša dva "mračna viteza" - CD plejera HD990. Spakovan u vrlo tanku kutiju, ovaj
uređaj i iskusnom oku liči na elegantniji DVD plejer. Čak je i raspored sličan: sa desne strane je matrični ekran sasvim dovoljne veličine sa fontom slova i brojeva koji su lako čitljivi i, nažalost, vrlo sitnim oznakama statusa (reprodukcija, pauza itd.). Nosač diska je u sredini, a osnovne komande su sa leve strane, tasteri su veoma tanki i teško vidljivi, tako da je potrebno navikavanje na njih. LE dioda, koja pokazuje da li je uređaj upaljen, svetli ne samo na prednjoj ploči, već i sa strane - simpatično rešenje. No, sve navedeno je u funkciji samog izgleda HD990, koji je zaista, zaista elegantan: besprekoran klavir lak finiš, poklopac u nijansi tamne boje sa sjajnim harman/kardon natpisom... na ovom uređaju nema ni trunke kiča, veoma je lep i dobar primer industrijskog dizajna. Koliko god da je prednja strana skromna, toliko je pravo iznenađenje zadnji deo CD plejera. Prisutni su klasični analogni stereo izlazi, kao i kvalitetni balansirani konektori. Digitalni izlazi su koaksijalnog i optičkog tipa, a strujna utičnica je IEC. Ono što nam se posebno dopalo jeste da su prisutni i digitalni ulazi (opet u vidu koaksijalnog i optičkog), koji HD990 pretvaraju u eksterni digitalno/
analogni konverter, slično kao kod Cambridge Audio C740 i C840 CD plejera. S tim što je ovde prisutan i HRS (High-Resolution Synchronization Link) port, koji veoma liči na ethernet RJ45, a uz plejer se faktički dobija i mali mrežni kabl. Funkcija ovog priključka je da omogući povezivanje HD990 sa "velikim bratom" - pojačalom HK990 - preko jednog jedinog kabla koji prenosi podatke i vrši posebnu preciznu sinhronizaciju dva kloka - onog u plejeru i drugog u pojačalu. Takođe su prisutni i ulazi/izlazi za žični prenos daljinskih komandi. Može se reći da se Harman Kardon izuzetno potrudio oko fleksibilnosti HD990 - potpuno neočekivano za cenu od oko 400 evra, koliko košta.
Pojačalo Harman Kardon HK990 je monstrum u pravom smislu te reči i, sem dizajna, po robusnoj izradi kao da potiče iz sedamdesetih godina. Elegantna prednja maska sa vešto prikrivenim tasterima i dvolinijskim ekranom krije vuka u jagnjećoj koži. Iako su tasteri jednako sitni kao na CD plejeru, a na sredini jedva primetno ispred prednje ploče, nije ih teško pogoditi. Prelepo osvetljeno rotaciono dugme sa desne strane daje posebnu notu ovom uređaju, mada nije tako masivno i kvalitetno izrađeno kako izgleda na prvi pogled. Samo kućište uliva strahopoštovanje: odozgo se vide svetleće diode na štampanim pločama kako svetle, a izuzetno padaju u oči masivni crni eloksirani hladnjaci, čija se rebra (za levi i desni kanal) nalaze oko sredine
pojačala i nisu pokrivena sa gornje ili donje strane zbog slobodne cirkulacije vazduha i hlađenja. Gornja ploča je potpuno perforirana, ali se bez obzira na to HK990 veoma greje, kao neki vintage uređaji – pretpostavljamo da je izlazno kolo pojačavača podešeno da radi u A klasi na malim snagama. Merili smo temperaturu posle dva časa vrlo tihe reprodukcije i ona je iznosila čak 61 stepen Celzijusa, a potrošnja pri nultom ulaznom signalu iznosila je više od 190 VA! To znači da pojačalo mora biti postavljeno odvojeno ili sa izdašnim slobodnim prostorom okolo, a posebno iznad da dodatno grejanje ne bi štetilo, na primer, laserskoj jedinici ili elektrolitskim kondenzatorima CD reproduktora ili drugim hi-fi komponentama.
Zadnja strana je popunjena skoro u potpunosti – ne bi bilo čudno da ona nije visine oko 16 centimetara. Pregršt priključaka obuhvataju dva para kvalitetnih zvučničkih terminala, koaksijalne analogne (uključujući i one za gramofon, i to MM i MC!), kao i digitalne, uključujući optičke ulaze, izlaze analognog i digitalnog tipa, kao i one za subwoofere, pojačalo snage, trigere, RS232, HRS Link… Za kompletan spisak pogledajte specifikaciju na kraju teksta. Jednom rečju –izvanredno.
Deklarisana snaga ovog čudovišta je 150 vati po kanalu na 8 oma pri maksimalnom harmonijskom izobličenju od 0,03%, i Harman Kardon tvrdi da je HK990 njihovo najjače pojačalo ikada. No, malo istorije pokazuje da to možda nije baš tako - ne treba zaboraviti modele 6900 i 6950r sa početka devedesetih koji su imali deklarisanu snagu od 170 vati po kanalu pri, doduše, nešto većim izobličenjima (0,03% kod HK990 naspram 0,08% kod 6900 i 6950r).
Harman Kardon HK990 deklarisan je kao 2.2 pojačalo: pored dva sklopa za pojačanje, ovo pojačalo poseduje i dva izlaza za aktivne subwoofer sisteme. Unutar pojačala krije se brzi mikroprocesorski sistem za autokalibraciju prema akustici prostorije koji kompanija naziva EzSet. Ovaj sistem je sličan onom koji se primenjuje na AV risiverima i koristi se pomoću simpatičnog mikrofona koji dolazi uz pojačalo, nekoliko minuta. Posle kalibracije pojačalo ima više modova rada: direktni koji je analogni i kod kojeg zvuk u potpunosti zaobilazi svu procesorsku silu pojačala. Preostala četiri moda uključuju putanju zvuka kroz digitalne procesore i konvertere za obradu, uz mogućnost izbora da li EzSet funkcija podešava samo niske, niske i srednje tonove ili ceo opseg frekvencija.
Mada prelepi, Harmanovi uređaji bi trebalo da se čuvaju od prašine – ona kao da se lepi za prednju masku uređaja. Tokom rada HK990 se pokazao kao vrlo dobar i jednostavan za korišćenje... Ali pazite sa čim ga uklapate: balansirani izlazi na Sony CDP-D500, profesionalnom CD plejeru koji smo koristili za test, doveli su do ludila HK990. Naime, posle određene tihe jačine zvuka javljalo se pucketanje u zvučnicima koje je brzo prerastalo u jako pucanje sa haotičnim promenama jačine zvuka – kao da je nevidljiva ruka naglo pojačavala i smanjivala pojačalo. Ovo je pretilo da ošteti naše zvučnike i pojačalo, pa smo prešli na single end ulaze. Sa balansiranim izlazima CD plejera nije bilo nikakvih problema sa HD990. Kablovi koje smo koristili bili su odlični Oehlbach XXL1 i XXL2. Daljinski upravljač uz HD990 je prilično velik, čak možda i više nego što je potrebno, i ima dosta praznog prostora na gornjoj strani, ali su tasteri logično raspoređeni i dovoljno kvalitetni. Onaj koji stiže uz pojačalo je pak potpuno drugačiji: valjda su u kompaniji mislili da je sramota dati neki skroman daljinski upravljač, pa su zato napravili jednako zastrašujući komandni centar. Njegova dužina je skoro jednaka dužini A4 stranice, sa donje strane je obložen finom gumom i skoro jednako elegantan kao i uređaji koje pokriva. Broj tastera nije preveliki, ali je onima koji su za osnovne funkcije veličina i te kako upečatljiva, a sve u cilju lakšeg nalaženja. Sve u svemu, Harman Kardon se lepo potrudio. Jedina mana je što saradnja ovog daljinskog
"HD990 nije plejer, to je brzi procesor zvuka koji CD medij koristi samo da bi sa njega izvukao podatke, a zatim ih čistio od mana CD audioformata."
upravljača sa pojačalom i CD plejerom ne može biti izvedena iz svih mogućih i nemogućih uglova – najbolje radi kada ga uperite u sam uređaj.
Uputstvo kako za CD plejer, tako i za pojačalo veoma je koncizno i sadrži samo najneophodnije instrukcije, kao i nabrojane napredne tehničke karakteristike. Kod HD990 je u njih, začudo, uključena i opcija "naprednog programiranja redosleda reprodukcije", mada smo istu ovakvu videli još pre dvadesetak godina na Sony i drugim plejerima.
Harman Kardon HD990 je spakovan u kućište čija je šasija u potpunosti crne boje i sama po sebi je dosta snažna za tako lagan uređaj. Nasuprot njoj, poklopac bi mogao biti bolji i dampiran na neki način – dosta zvoni pri lupkanju prstima. Ali, za razliku od nekih drugih, finalna obrada je sjajna, a sam poklopac se pri nameštanju zabravi tako da i bez zavrtnjeva naleže odlično – ingeniozno rešenje. Mada bi moglo da se pomisli da je unutar plejera sve prazno, nije tako: sa leve strane je prilično veliko svičersko napajanje, u sredini je transport, a sa desne strane nalaze se kontrolna i audio-elektronika. Sam transport je klasičnog tipa, sa nekim mehaničkim ojačanjima u smislu sprečavanja uticaja vibracija, ali ništa što bi moglo da konkuriše sjajnom Yamaha transportu na
CD-S700, na primer. No, elektronika je druga strana priče: HD990 je nabijen patentiranom tehnologijom zamalo kao spejs šatl. Ono što se izdvaja na prvi pogled jeste Asynchronous Digital Processing for Highest Possible Jitter Rejection – nismo želeli da napišemo skraćenicu jer bi čitaoci pomislili da smo preterali sa pićem dok smo slušali muziku. U suštini, radi se o sistemu koji puni memorijski bafer podacima, odakle se ti isti podaci vuku asinhrono u odnosu na „punjač“, odnosno transport, koji radi brže od osnovne jednostruke brzine CD audio-reproduktora. Prednost ovog sistema je što je primena reklokinga vrlo korisna u smislu smanjenja jittera, a podaci se faktički povlače sa mehanički statičnog, memorijskog medija – kao da reprodukujete muziku na najbolji način sa fleš diska. Sličan sistem koristi i Meridian G08. Iako nismo dobili detaljne tehničke papire, malo eksperimenata in vivo pokazalo je da je bafer koji HD990 koristi najverovatnije veličine oko 64 KB.
Srce sistema za digitalnu obradu podataka čini brzi Analog Devices Blackfin procesor pod oznakom ADSP-BF532, koji poseduje dve četrdesetobitne aritmetičko-logičke jedinice i čiji je takt na 400 MHz. Pored njega, tu je i 8 MB SDRAM eksterne dinamičke memorije.
Digitalno-analogna konverzija obavlja se pomoću Analog Devices AD1955 konverte -
ra visokih performansi i impresivnih karakteristika, što se može videti iz njegovog datasheeta. U HD990 ugrađena su dva koja rade u dual mono konfiguraciji tako što jedan par konvertera na jednom kanalu dobija identične podatke, ali sa malom razlikom tajminga, da bi se na izlazu koristio komparator koji poredi izlazne signale i radi aproksimaciju u realnom vremenu – jednostavno rečeno, sve se konvertuje dvostruko, a zatim poredi i uklanjaju verovatne greške. Ovaj sistem je Harman Kardon uveo još 1993. godine pod nazivom Real-time Linear Smoothing, a kod HD990 primenjena je treća verzija. Operacioni pojačavači u izlaznoj sekciji su TL072 i Burr Brown OPA2134 u SMD tehnologiji. Kao zaključak može se reći da je pravo čudo koliko je Harman Kardon sabio savremene elektronike u svoj CD plejer. Faktički, ovo nije plejer, ovo je brzi procesor zvuka koji CD medij koristi samo da bi sa njega izvukao podatke, a zatim ih čistio od mana CD audio-formata.
Nismo bili iznenađeni unutrašnjim izgledom pojačala HK990, s obzirom na njegovu težinu i ostale gabarite. Kontrolna elektronika je smeštena na ploču na prednjoj strani i potpuno odvojena od ostatka sistema. Ulazna sekcija je u potpunosti zasnovana na relejnim preklopnicima, a MM i MC sekcija su od diskretnih elemenata – vrlo lepo i pažljivo. Ulazna, gramofonska i sekcija za digitalnu
obradu signala su na posebnim karticama priključenim na matičnu ploču – opet elegantno rešenje. Iza prednje ploče nalaze se dva velika toroidalna transformatora, čija snaga je zaslužna za maksimalnu potrošnju pojačala od čitavih 1.000 vati. Konstrukcija izlaznog dela je potpuna dual mono, sa leve i desne strane u odnosu na transformatore nalaze se ispravljačka i filterska sekcija sa kondenzatorima rađenim specijalno za Harman Kardon, kapaciteta 27.200 µFD po kanalu. Izlaznih tranzistora ima ukupno dvanaest i smešteni su u dve grupe po šest na izuzetno masivne hladnjake koji sa prednje strane, suprotno od tranzistora, imaju kulere čija je funkcija prinudno hlađenje pojačala. Možemo samo zamisliti koliki bi trebalo da budu hladnjaci kada ne bi bilo kulera. Ožičenje je urađeno profesionalno i uredno. Mislimo da bi jedino gornji poklopac mogao da bude čvršći, ali, s obzirom na to da on pored perforacija poseduje dva velika otvora za hladnjake, nije ni čudo što nema rigidnost neperforirane ploče.
Samostalno testiran, HD990 zvuči kao ozbiljan igrač. I bez praćenja tehničkih objašnje -
nja odmah se oseti da je sa ovim plejerom „nešto drugačije urađeno“. Zvučna slika je široka, a bas precizan, vrlo dubok i definisan. Sam plejer je dosta muzikalan, a preko slušalica može se primetiti bogata količina detalja koje je on u stanju da izvuče sa diska u CD audio-formatu.
Ukupno gledano, zvuk HD990 mogli bismo reći da je tipičan harmanovski: izuzetno odrađena, detaljna i topla reprodukcija bas područja, s nešto naglašenim gornjim niskim opsegom definitivno je karakteristika ovog CD plejera. Ovo odmah upada u oči kao definitivna prednost u odnosu na konkurenciju u ovoj klasi cene. Ostatak je drugačiji: srednji i visoki tonovi su veoma detaljni i korektno reprodukovani, ali donekle hladnijeg i tvrđeg karaktera. Reprodukcija glasa je vrlo dobra, ali bez posebno naglašenog emotivnog doživljaja. Isto važi i za visokotonsko područje i po reprodukciji je slično nekim Yamaha uređajima. Međutim, voleli bismo nešto više topline – u tom slučaju HD990 ne bi imao premca u svom zvučnom karakteru, čak ni u klasi cene dva ili više puta višoj od sopstvene. Ali, njegov zvuk je tipična novija Harmanova škola, sa više prefinjenosti nego što smo navikli da čujemo.
Moglo bi se reći da ovaj tanki devedeoliki (oprostite na kovanici) plejer svira daleko bolje nego što na prvi pogled izgleda po njegovoj naizgled skromnoj konstrukciji. Očigledno je elektronika u njemu prva liga. Ima li mana? Za novac koji morate izdvojiti za njega skoro da nema... Dešavalo se dva puta da nam na rezanim diskovima ponekad bez razloga pređe na sledeću numeru, ali sve ostalo je funkcionisalo besprekorno, pa je očigledno ovo pitanje firmwarea, koji treba da se osveži. HRS ulaz je druga strana priče: iako se dobije neki utisak dodatne definicije, zvuk postane hladniji i povučeniji, a to se posebno oseća na glasu, na primer Marka Knopflera, koji počne da zvuči kao da se pevač sklonio iza otvorenih vrata u susednu prostoriju.
Integralac HK990 zvuči jednako impresivno kakav je i njegov izgled. Ali, nemojte se zavarati: poznavaoci često zameraju HK serijama nedostatak finese. Kod modela 990 to nije slučaj, detalja ima pregršt. Dinamika je izvanredna, a tek snaga... skoro da ne možemo zamisliti kućne zvučnike koje HK990 ne bi mogao da potera. Karakter zvuka ostaje isti u mikrodinamičkom i makrodinamičkom smislu, a bilo bi zaista čudno da je drugačije:
KARAKTERISTIKE
OPREMA:
OSony CDP-D500
OVecteur Club Ten
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo D-830
OJamo E-7
OCanton Karat M40
OTechnics SU-A4
OSennheiser HD-580 Precision
MUZIKA:
Il Divo – Il Divo
Marianna Leporace – „Pop Acustico“
Mark Knopfler – „Kill To Get Crimson“
koliko god da pojačate ovu prelepu crnu kutiju, zvuk će da ostane jasan, detaljan i stabilan – samo jači. Koliko jači? Pa, koliko zvučnici mogu da izdrže, Harman nijednog momenta ne daje bilo koju naznaku da gubi dah. Sjajno. Karakter muzičke prezentacije ovog pojačala podseća nas na vrlo rafiniranu verziju njihovog poznatog modela HK680 i, u krajnjem slučaju, to je isti karakter kakav poseduje i CD plejer, ali u potpunosti dorađen i ispeglan. Šta to znači - ljubitelji jasnog, jakog i čistog basa našli su pojačalo iz snova. Ljubitelji čistih i kristalno jasnih visokih tonova takođe. No, ljubitelji lampaškog i izrazito mekog tranzistorskog zvuka mogli bi da zamere da mu fali malo audiofilske boje, kao da se radi o monitorskom pojačalu. Ova osobina može se, prema ličnom nahođenju, dobrim delom regulisati izborom odgovarajućeg izvora i zvučnika.
U zajedničkoj postavci HD990 i HK990 zvuče vrlo dobro za novac koji treba za njih da izdvojite, s tim što je pojačalo kvalitetniji deo dvojca. Kada imate dva uređaja koji forsiraju jednu (Harmanovu) školu zvuka, njihovo uklapanje može biti problematično u smislu donekle prenaglašene čiste i klinički jasne definicije i možda prenaglašenog bas područja koje pogoduje nekim muzičkim pravcima, na primer popu. Neko to možda voli, ali u ovom slučaju nema sinergije koju smo, na primer, videli kod YBA 201 serije CD plejera i pojačala.
EzSet funkcija je izvor lepe zabave za jednog audiofila, ali se nama stari dobri direktan analogni pristup više dopao. Ali EzSet i sva pamet procesora HK990 imaju prednosti kada posedujete celokupni 2.2 ili bar 2.1 sistem jer se algoritam u cilju sopstvenog uspeha očigledno oslanja na subwoofer kao jednu od važnih jedinica reprodukcije zvuka. Mi smo koristili Jamo D7 aktivni zvučnik za
Jednostavan i elegantan dizajn.
Sjajne opcije: MP3, digitalni ulazi.
Izuzetna detaljnost, prostornost i ritam.
Odličan bas.
Zaista dobar odnos kvalitet-cena.
MINUS
Tasteri na prednjoj ploči su sitni.
Fali mu jedan korak do „pravog života“.
HD990
Formati: CD, CD-R/CD-RW, MP3
D/A konvertor: Analog Devices AD1955
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Digitalni ulazi: koaksijalni, optički
Dimenzije (ŠxVxD): 440x63x332 mm
Masa: 3,8 kg
Cena: 405 evra
BGB Studio, 011/328-6362
ovu svrhu. Treba obratiti pažnju da EzSet radi podešavanja prema mestu na kojem se postavi mikrofon (mestu slušaoca) i da, iako je navedeno da je njegov cilj i reprodukcija van ose, naš test je pokazao da je ona najbolja upravo u „sweet spotu“.
Harman Kardon HD990 pruža skoro sve što se može dobiti za cenu od oko 400 evra i osetno je jeftiniji nego u inostranstvu, gde košta oko 600 evra. On pruža vrlo ozbiljan udar na konkurenciju: zvuk koji je u nekim parametrima bolji od NAD-a 545 BEE i Cambridge Audio C serije, zaključno sa modelom C740. Sa dobro izabranim okolinim komponentama može biti više nego dobar plejer. Da li je bolji od našeg pulena donje srednje klase Yamahe CD-S700 trebalo bi videti u uporednom testu. Yamaha nam se više dopada po robusnosti izrade, ali Harman HD990 ima prednost u startu: digitalne ulaze i reprodukciju basa bez premca u klasi, što se, nažalost, ne odnosi na ostale delove
PLUS
Odličan, brz, detaljan, dinamičan zvuk.
Sjajna reprodukcija bas područja.
Monstruozna snaga.
Elegantan dizajn.
Izvanredno robusna izrada.
Ogroman broj priključaka i ulaza.
Veliki broj korisnih opcija.
MINUS
Osećaj pri rotaciji dugmeta za kontrolu glasnoće.
Senzor za daljinski mogao bi da bude osetljiviji.
HK990
Kontinualna snaga: 2x150 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 5 Hz – 120 KHz
Izobličenja THD: <0,03%
Broj linijskih ulaza: 2x gramofonski MM + MC, 1x balansirani, 7x analogni, 2x digitalni koaksijalni, 2x digitalni optički, 1x digitalni
HRS-Link
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 440x160x444 mm
Masa: 24 kg
Cena: 1.645 evra
spektra. U svakom slučaju, Harman Kardon HD990 toplo preporučujemo za slušanje. HK990 je odlično pojačalo, s mogućnostima koje su donedavno bile prisutne isključivo na veoma skupim uređajima ovog tipa. Faktički, procesorska snaga jednog kvalitetnog risivera (koji zbog toga nema jednako kvalitetnu analognu sekciju) spojena je sa vrlo moćnim dual mono pojačavačem snage – zvuči kao kombinacija iz snova. Za novac koji treba da izdvojite za njega, HK990 predstavlja veoma, veoma dobru kupovinu: snage verovatno nikada neće zafaliti, komfor pri korišćenju je na visokom nivou, a opcije skoro beskonačne. Ukoliko niste izraziti pristalica minimalizma ili lampaškog zvuka u hi-fiju, toplo preporučujemo ovo pojačalo.
Kada sam nedavno posetio Hi-Files
Show u hotelu "Holiday Inn", bio sam veoma prijatno iznenađen malim zvučnicima iz britanske produkcije PMC. Radilo se o modelu DB1i, koji je bez problema ispunjavao zvukom prilično veliku prostoriju za demonstraciju na način koji bi postideo mnoge podnostojeće modele. Sećam se da sam tada žarko poželeo da ih čujem i u svom sistemu, a ubrzo mi se sreća osmehnula.
Kompaniju PMC osnovali su pre skoro dvadeset godina Peter Thomas i Adrian Loader. Peter je radio za BBC, a zaista je interesantno koliko je ova britanska kuća u prošlosti iznedrila veliki broj patenata i inovacija. Mnoge od njih su uticale na razvoj audio i video uređaja, pa čak i računara, a njihovi bivši inženjeri osnovali su veliki broj privatnih firmi, od kojih su neke, kao PMC, danas veoma po-
znate. Puno ime firme - Professional Monitor Company - govori da se ona od početka bavila proizvodnjom zvučnih kutija, prvenstveno za profesionalno korišćenje. Danas veliki broj studija i muzičara koristi PMC proizvode u lancu snimanja muzike. Vredi navesti i da je kompanija dobitnik Emmy nagrade za kvalitet obrade zvuka tokom postprodukcije filmova i da su njeni proizvodi bili u lancu zvučne produkcije mnogih blokbastera, kao što su "Spajdermen 3", "Hulk" ili "Pirati sa Kariba".
Hajde da se vratimo na zvučne kutije PMC DB1i. Posle pravog rvačkog zahvata koji je bio potreban da se Harman-Kardon HK990 pojačalo (sa svoja dvadeset četiri kilograma, testiran u ovom broju Hi-Filesa) spakuje u kutiju, PMC DB1i je izgledao više kao pero kategorija: lagane malene kutije visine ma-
nje od trideset centimetara i širine jedva nešto više od petnaest delovale su pre kao igračke nego kao ozbiljni zvučnici. Malo zagledanja odmah dovodi u sumnju ovakvu pretpostavku: PMC DB1i je finiširan prirodnim furnirom, a izrada je besprekorna. Prednja maska nosi mrežice, ali zvučnici lepše izgledaju bez njih, dok su vertikalne ivice zaobljene u cilju suzbijanja neželjenih refleksija. Odmah upada u oči i posebno dizajnirana površina šasije visokotonske jedinice, s neobičnim urezanim šarama, čija je funkcija usmeravanje disperzije zvučnih talasa. Sa zadnje strane je transmission line otvor zatvoren sunđerom i dva para vrlo kvalitetnih priključaka za zvučničke kablove. Tu su, naravno, oznaka proizvođača, modela i zemlje porekla... u ovom slučaju Britanije, što nas je oduševilo. Nemojte misliti da imamo nešto protiv proizvoda poteklih sa Dalekog istoka, napredak koji su prvenstveno kineski proizvođači napravili i koraci kojima se kreću podseća na već viđenu priču sa Japanom šezdesetih godina prošlog veka i Južnom Korejom osamdesetih. No, jednostavno smo se uželeli evropskih proizvoda jer ih je skoro zanemarljivo malo na današnjem tržištu, a DB1i je upravo jedan od njih.
PMC DB1i je dvosistemska zvučna kutija i koristi princip transmisije zvučnog talasa u vidu patentirane tehnologije pod nazivom ATL (Advanced Transmission Line). Princip rada je sledeći: bas drajver na prednjoj ploči
"Treba istaći sledeću osobinu PMC DB1i: komplikovane deonice kako klasične muzike, tako i rok i pop pravaca PMC DB1i svira s lakoćom i izuzetnom dinamikom."Zoran Karapandžić
emituje zvučne talase ispred i iza sebe, kao kod svakog dinamičkog zvučnika. Transmission line podrazumeva da je komora, tunel koji se pruža iza drajvera, dampirana posebnim materijalom koji upija sve sem najnižeg bas područja, a zatim, održavajući ispravnu fazu neapsorbovanog zvuka, iste pušta van kutije kroz veliki otvor, čime se virtuelno dobija još jedan drajver sa zadnje strane kutije. Ovaj tunel kod DB1i poseduje čak četiri sekcije. Prednosti Advanced Transmission Line sistema su, po rečima proizvođača, brojne: smanjena izobličenja u gornjem bas i srednjetonskom području, čista reprodukcija, bolji atak i zvučni pritisak u odnosu na konkurentske koncepcije kao što su kompresiona ili bas refleks zvučna kutija. Običnim jezikom, ATL sistem trebalo bi da pruža puniji i bogatiji zvuk, lako pozicioniranje u odnosu na bas refleks sisteme, detaljnost i ispunjenost zvukom čak i prostorija velike zapremine.
Bas drajver na PMC DB1i zvučnoj kutiji dizajnirao je PMC, prečnika je 140 mm, a korpa drajvera je livena. Visokotonska jedinica, hlađena ferofluidom, poreklom je od norveškog Seasa, a kao materijal za membranu korišćen je tzv. Sonolex, za koji proizvođač tvrdi da pruža odličan odziv na visokofrekvencijskom području. Prečnik ove jedinice je 27 milimetara.
Želja nam je bila da pokušamo da opišemo zvuk PMC DB1i na klasičan, umeren način, kako to rade recenzenti. Ali, ovog puta je to prosto nemoguće. Zbog čega? Kao prvo, PMC na svom sajtu navodi da mali DB1i proizvodi zvuk kao duplo veća zvučna kutija. Kada proizvođači porede svoje proizvode sa drugima na tržištu, najčešće se biraju oni koji imaju zastarela i/ili inferiorna tehnička rešenja da bi se prikazala nadmoć novih proizvoda. PMC je u ovom slučaju bio preskroman: DB1i proizvodi zvuk kao IZUZETNO dobra kutija dvostruke zapremine u odnosu na DB1i, a ne kao neka prosečna. Zvučna slika koja izlazi iz ovih mališana fascinantna je: obilje detalja lepršavih u vazduhu svuda oko njih, prostor velikih dimenzija po širini i dubini... Mikrodinamika je sjajna, ove zvučne kutije ne traže da im se odmah preda desetak ili više vati snage pojačala da bi prosvirale, one sviraju odmah, i to svim srcem. Detaljnost je odlična, ali zaista odlična u klasi cene, s ponekad blago naglašenim visokotonskim spektrom, ali nikada do nivoa neprijatnosti. Treba istaći sledeću osobinu PMC DB1i: komplikovane deonice kako klasične muzi-
ke, tako i rok i pop pravaca PMC DB1i svira s lakoćom i izuzetnom dinamikom. Navedena laka manipulacija zvukom je ista ona kojom se vrhunska gramofonska zvučnica bori s detaljima dobre ploče, dok kod druge te iste detalje morate svesno da tražite, ne čujete ih same po sebi. Na isti način složenije deonice zvuče jednostavno, lako i precizno odsvirano na DB1i. Reprodukcija bas područja je boljka većine malih kutija, što je manja kutija, to je najčešće veći problem. Možemo slobodno reći da PMC DB1i ovde zaista sija: bez obzira na relativno veliki broj zvučnih kutija koje smo dosad testirali, ovi mališani su nas iznova i iznova fascinirali. Autoru teksta koji čitate često se dešavalo da ih pusti da sviraju potpuno neobavezno dok obavlja neki drugi posao, ali bi rezultat skoro uvek bio isti - posao bi čekao dok se sluša muzika.
Navikli smo da monitorske kutije često imaju i pravi monitorski zvuk: precizan i tačan, odličan tajming, utegnutost bez koloracija, ali često i bez duše. Neki bi rekli da je to tvrd i antiaudiofilski zvuk. PMC DB1i je suprotnost ovome, u pozitivnom smislu: veoma homogeno dozirana toplina i ritam uvlače slušaoca u muziku, tokom testa komentari tipa "kako ova mala kutija svira, zaista sjajno" najčešće su mogli da se čuju. Prednost PMC DB1i se tu, po nama, ogleda u odnosu na, recimo, Spendor SA1: iako su obe kutije britanske i monitorskog tipa, Spendor SA1 je školski primer monitorske reprodukcije i poseduje dosta stidljiv, mada homogen i detaljan bas. Nasuprot njemu, DB1i svira kao dobra podnostojeća kutija i ne traži pomoć subwoofera, čija bi gornja rezna frekvenca bila postavljena na 100 Hz. Slično je i u odnosu na neke druge zvučne kutije u ovoj klasi cene.
Menjali smo raspored PMC DB1i postavljajući ih u više prostorija, od kojih su neke više, a neke manje zahtevne za slušanje. Iako smo mislili da će postavljanje u prostoru biti noćna mora, ispostavilo se da uopšte nije tako: ove komponente su jedne od najzahvalnijih koje smo imali prilike da čujemo. Jedina preporuka bila bi da ih uklopite sa što kvalitetnijim sistemom - PMC DB1i nagradiće slušaoca iznova i iznova.
PMC DB1i su zvučne kutije koje kod recenzenata izazivaju ambivalentna osećanja prema uredniku časopisa: koliko god da je ekipa koja ih je dočekala bila srećna, toliko nam je teško palo kada je urednik došao po njih - rastanak se sveo na nekoliko šturih reči
i rečenicu: "Šteta što moraju da idu...". Ove zvučne kutije predstavljaju pravi raj za ljubitelje dobrog zvuka poteklog iz malog gabarita i definitivno su primer veoma dobro odrađenog akustičkog inženjeringa. Iako nisu samo za male i srednje prostore, što se moglo videti i čuti i na prolećnoj prezentaciji Hi-Files Show 2009, mislimo da su za njih idealno rešenje. Najtoplija preporuka!
KARAKTERISTIKE
PLUS
Zvuk, zvuk, zvuk!
Detaljnost, toplina.
Fantastična atmosfera.
Izuzetna reprodukcija basa u odnosu na gabarite.
Kvalitet izrade.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OOnkyo Grand Integra DX-G10
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OVecteur Club Ten
MUZIKA:
Nat King Cole - Audiophile Selection
Various Artists - Acoustic Audiophile Voices
Mark Knopfler - Kill to Get Crimson
DB1i
Frekvencijski opseg: 50Hz – 25 kHz
Osetljivost (2.83V/1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x140 mm bas jedinica, 1x27 mm visokotonska jedinica tipa Sonoflex.
Dimenzije (ŠxVxD): 155x290x234 mm
Masa: 4,5 kg
Cena: 1.266 evra
AViTech, 063/225-507
Prelepi cevni monoblokovi specifične boje prosto mame komentare. Kako li svira novo audiofilsko čedo firme Bračinac Audiosystems?
Zaista mi se sviđa način na koji pristupa tržištu ekipa iz Bračinac Audiosystemsa. Lično, ne poznajem ekipu koja stoji iza ove kompanije, ali kada bih pokretao proizvodnju namenjenu kupcima lampaških ili solid state audio-uređaja moguće je da bih izabrao njih za učitelje. Porodična firma smeštena u Ražnju istupila je, uprkos svim nedaćama koje prate našu privredu, u, da parafraziram, „malu sobu punu pojačala“. Sajt kompanije je odrađen jednostavno i s predivnim slikama uređaja, ali na njemu nećete naći podatke o M/class Red Audiophile monoblokovima.
Navedeno pojačalo snage predstavlja nastavak evolucije njihovog modela M/class Red Origin, zasnovanog na četiri EL84 pojačavačke cevi u ultralinearnom spoju i dve ECC83 po monobloku. U Red Audiophileu su stvari nešto drugačije: svaki monoblok
sastoji se od dve 12SN7 cevi, gde je prva pretpojačavačka, dok je druga fazni inverter. Izlaz je realizovan pomoću dve 807 cevi, koje su takođe u ultralinearnom spoju po monobloku. Komponente visokog kvaliteta zastupljene su počevši od Mundorf sprežnih propilenskih kondenzatora, preko mrežnih i izlaznih transformatora, koje su dizajnirali sami tvorci pojačala, dok je izrada poverena firmi Stevanović trafo iz Niša, pa do internog ožičenja baziranog na Chord i AudioNote kablovima. Mrežni transformatori su snage 400 VA sa tzv. slepim navojem, čija je funkcija minimizovanje smetnji poreklom iz naponske mreže, a izlazni transformatori su prilagođeni za impedansu zvučnika od 6.55 oma. O želji proizvođača da priđe kupcu kvalitetom govori i nesvakidašnja garancija od pet godina.
Pretpojačavač, ukoliko se tako uopšte može
nazvati, baziran je na pasivnom principu rada i ima samo jedan ulaz. Faktički, ovo je atenuator, i tu je kraj.
Vratimo se na dizajn: kada bi serija Red bila Black, ne znam da li bi pokupila komentare na račun dizajna, ali ovako možete računati da će se izgled svideti i lepšoj polovini –kada to potvrdi supruga, jasno je da ste dobili zeleno svetlo da uređaj unesete u kuću. Moramo reći da M/clas Red Audiophile izgleda još lepše u prirodi nego na profesionalno urađenim slikama. Umesto ponekad isuviše ozbiljne kombinacije braon/drvo/ hromirana površina, izabrana je boja višnje, žene bi rekle bordo, ma šta to nama muškarcima značilo. Kao osnova za šasiju nisu izabrani najčešće korišćeni materijali poput čeličnih ploča i drveta, već je livena od legure aluminijuma pod nazivom silumin, pa svojom osetnom masom u sprezi sa lepim antivibracionim nožicama doprinosi imunosti kompletnog pojačavača na neželjene vibracije iz okruženja. Celo pojačalo je bojeno postupkom sedmoslojnog bojenja sa sitnim perlama i dodatnim završnim slojem laka. Kao sekundarna boja za pločicu na prednjoj strani, nožice, pa čak i zavrtnje (uključujući i one odozdo!), izabrana je mat zlatna – za oko izuzetna kombinacija. Poklopci transformatora, i mrežnog i izlaznog, jesu sjajnozlatni. Mislimo da bi ovde mat zlatna dala retro šmek uređaju i nismo se složili sa izborom proizvođača, ali to je stvar ukusa.
Zadnja strana M/class Red Audiophile mo-
"Bračinac pojačalo snage sjajno se snašlo u ulozi medijatora između zvučnika i izvora: koloracija lampi je tako nežna da je i od jednog studijskog uređaja napravila audiofilsku spravu."Zoran Karapandžić
nobloka sadrži par kvalitetnih, pozlaćenih masivnih priključaka za zvučnike na gornjoj ploči, kao i jedan ulaz, mrežni prekidač i IEC strujni konektor na zadnjoj ploči. Jednostavno, efektno, jedino bismo voleli da je mrežni prekidač kvalitetniji, mada ovaj koji je ugrađen ima karakteristike koje zadovoljavaju potrebe pojačavača.
Ukupno gledano, kvalitet izrade je besprekoran, sem što su na jednom monobloku uočeni manji nedostaci pri postupku plastifikacije, ali ipak se radi o preprodukcionom primerku i ovo nećemo uzeti za zlo. Da napomenemo da monoblokovi nisu laki za manipulaciju usled prilično velike mase.
Pripadajući atenuator urađen je na identičan način i kvalitetan je kako po izradi, tako i po izboru delova. Rotaciono dugme je od punog metala, a na osovini potenciometra nema nikakvog zazora, ono je pravljeno da traje. No na atenuator treba gledati kao na trajno rešenje isključivo za zagrižene pripadnike minimalističkog krila audiofilske zajednice. U Bračinac Audiosystems proizvodnom programu atenuator sa selektorom sa tri ulaza. S obzirom na to da je CD format onaj koji većina ljubitelja dobrog zvuka i dalje najviše sluša, želeli bismo da kažemo da varijabilni izlaz na CD plejerima (ukoliko ga poseduju) u 99% slučajeva nije isto što i atenuator posle fiksnog izalza – izlaz promenljive jačine na CD reproduktorima najčešće je inferiornijeg kvaliteta u odnosu na onaj s fiksnom jačinom, pod uslovom da se kontrola jačine ne vrši u digitalnom domenu.
Kada se M/class Red Audiophile uključi preko mrežnog prekidača, pali se jarkoplava signalna lampica koja je smeštena na donjoj ploči u prednjem delu i ona osvetljava prvi centimetar centralnog prostora ispod pojačala. Dragi čitaoci, ovo su dizajnerske sitnice koje oku kupca odmah upadaju u oči i čine distinkciju u odnosu na često dosadan dizajn koji smo već navikli da vidimo kod ovakvih uređaja. Odlično.
Spoj M/class Red Audiophile monoblokova sa Jamo D830 zvučnicima dao je jednu vrlo lepu i dobitnu kombinaciju. Topao zvuk lampi jednostavno je teško prenebreći, emocije koje Bračinac pojačalo snage prenosi jesu sveprisutne, jasne, ali nikada prenaglašene na veštački način. Dubina scene je iznenađujuće dobra, a posebno bismo naglasili tajming koji je zaista skoro savršen. Vidi se da su se konstruktori potrudili – M/class Red Audiophile svira lepo kao što i izgleda, plašili smo se da bi moglo biti drugačije, ali ispo-
stavilo se da je to potpuno bespotrebno. Ovaj snagaš nije svetski prvak u detaljnosti, ali ima nešto što se retko sreće - sjajnu harmoniju. Ta harmonija dovodi do reprodukcije tranzijenata i sitnih, finih zvukova tako da nimalo ne opterećuju slušaoca, već prosto lebde u pozadini na krajnje nenametljiv način. Sve ovo utiče na, kako bi stranci rekli, jednu veoma relaksiranu zvučnu prezentaciju i nimalo ne umara ni pri dugim sesijama. Što se reprodukcije slušnog opsega tiče, pojačalo snage korektno prezentuje ceo opseg s blago umekšanim i naglašenim bas područjem, ali ta koloracija je često specifična za lampaške uređaje i nama nije smetala. M/ class Red Audiophile nije najbrže i ultradinamično pojačalo, ali sama njegova priroda malih svetlećih cevi to i otkriva. Ne želimo da mislite da ono zvuči inertno, samo ne može da prati jednog Harmana HK990, čija je suština brzina. Ali, zato ćete uveče uz pojačalo koje su konstruisali u Bračincu verovatno pasti u najslađi san, sanjajući anđele umesto da vozite Formulu jedan po Monaku. Da li je ovde kraj? Ne, najlepše smo ostavili za kraj: M/class Red Audiophile nije veliki probirač kako po pitanju izvora, tako i po pitanju žanra muzike koju reprodukuje. Koristili smo razne izvore (Onkyo DX-G10 Grand Integra CD plejer, Nakamichi Dragon dek itd.), ali smo mu kao specijalitet podmetnuli Sony CDPD500 profesionalni CD reproduktor, čija je karakterna osobina monitorski zvuk, u smislu da je sve reprodukovano bez koloracija, sa obiljem detalja, relativno meko tamo gde treba da bude, ali i bez forsiranja topline. Bračinac pojačalo snage sjajno se snašlo u ulozi medijatora između zvučnika i izvora: koloracija lampi je tako nežna i pažljiva da je od
jednog studijskog uređaja napravila audiofilsku spravu. Očekivali smo malo umekšane detalje i tvrd bas, sa srednjim područjem koje bi bilo negde nespretno između. Umesto toga, dobili smo harmoničnu zvučnu sliku s toliko topline koliko nismo ni pomišljali da je moguće iscediti iz CD audio-diska uz pomenuti izvor. Šta to znači? To znači da mnogi CD plejeri koji paraju uši svojim vlasnicima, uz njihovu želju da poveruju reklamnim pamfletima proizvođača da je to „ono pravo“, najzad možda mogu da dobiju lek u vidu M/class Red Audiophilea. Ova osobina je prava retkost.
Bračinac Audiosystems M/class Red Audiophile realno ima jednu manu: komplikovano ime, zbog kojeg su piscu ovih redova zamalo otekli prsti od kucanja dok se u žaru pisanja teksta nije setio divne „paste“ funkcije. Šalu na stranu, radi se o vrlo ozbiljno urađenom i elaboriranom uređaju, za kojeg nam se čini da bi mogao biti još jedna ozbiljna pobeda male, ali dosta snažne srpske industije hi-fi komponenti. Aleksandru i Zoranu Bračincu i njihovom timu iskreno bismo preporučili: samo napred!
Specifičan, elegantan dizajn u stilu kompanije.
Lampaška muzikalnost.
Toplina, relaksiranost.
Veoma fleksibilan po pitanju izbora izvora i muzičkog žanra.
Konkurencija u ovoj klasi cene veoma je oštra.
Kontinualna snaga: 20 W (6.55 oma, 20Hz-20kHz)
Frekvencijski raspon: 20Hz-22 kHz (+0.5, -1 dB)
Broj izlaza za zvučnike: jedan set priključaka po kanalu
Cena: 2.099 evra/par
Bračinac, 065/8777-877
Kada pomislimo na kompaniju NAD, prva asocijacija odnosi se na njena pojačala i CD plejere. Ne znamo da li je tako i u razvijenijim zemljama, ali kod nas je zaista veliki broj ljubitelja dobrog zvuka koji poseduju komponente navedenog proizvođača. Neka magija tu definitivno postoji: ne znamo da li se radi o zvuku, krajnje pojednostavljenom dizajnu koji kupce drži u ubeđenju da je novac uložen "na pravo mesto", a u čemu ima istine, za naše uslove relativno pristupačnoj ceni ili propagandnoj fami koju kompanija tako uspešno održava godinama. Možda od svega toga ima pomalo. NAD C545BEE predstavlja naslednika odličnog C542 modela. U stvari, trebalo bi reći da su u stručnoj štampi NAD CD plejeri jednako dobro kotirani kao i njihova pojačala, koja su ih proslavila. Primetna je i želja kompanije da dodatno komercijalizuje lik i delo gospodina Bjørna Erika Edvardsena, konstruktora mnogih proslavljenih NAD uređaja. S obzirom na to da ne postoji model C545 bez oznake BEE, radi se o očiglednom (ali simpatičnom) marketinškom triku čiji je cilj da uveri kupca da je pred njim posebno dizajnirana komponenta samo za odabrane.
Sam izgled plejera predstavlja prijatno osveženje, bar gledano u odnosu na već stereotipni dizajn koji je kompanija uporno forsirala godinama. Prednja maska je i dalje
od plastike, ali one antirezonantnog tipa, i prilične je debljine. Samo kućište je čvrsto i kompaktno, te sasvim dobrog finiša. Nožice su od antirezonantne gume, ali treba biti pažljiv: zavisno od podloge, može se desiti da se blago zalepe za nju.
Prednja ploča doživela je najveće promene: njen dizajn liči na skromniju verziju veoma šarmantne NAD Viso serije. Poklopac nosača diska je tanji i elegantniji u odnosu na prethodnika C542, a tasteri su logično raspoređeni ispod ekrana i sa strane. Primetan je nedostatak posebnih komandi za pretraživanje unutar numere jer sada tu funkciju obavljaju oni koji su zaduženi za prelazak na sledeću traku. Treba napomenuti da su komande na C545BEE u odnosu na stariji model C542 osetno mekše, što je pohvalno. Maska displeja je vešto zaobljena u donjim uglovima u cilju razbijanja monotonije crne boje, a sam ekran je vrlo jasan i čitljiv s malih i srednjih daljina. S obzirom na to da plejer podržava i MP3 format, logično je da pripada matričnom tipu.
Sadržaj zadnje strane plejera je pojednostavljen u odnosu na prethodnika: NAD C545BEE poseduje standardne pozlaćene analogne činč izlaze i optički i koaksijalni digitalni izlaz. Prisutni su i 12V okidački ulaz, kao i onaj namenjen žičnom prenosu kodova komandi daljinskog upravljača. NAD Line - sistem za internu komunikaciju između NAD komponenti – nestao je. No, dobra vest je da se
napajanje dovodi pomoću posebnog kabla, a loša da taj kabl nije IEC tipa, već s klasičnim Philips završetkom kao za radio-kasetofone, na primer. Ovo je neshvatljiv potez proizvođača jer svaka zamena strujnog kabla dovodi korisnika u dilemu kako je izvesti: spajanjem glave standardnog kabla i kvalitetnog nastavka ili seciranjem plejera i ugradnjom IEC utičnice, čime se zasigurno gubi garancija tokom njenog perioda trajanja.
Daljinski upravljač je takođe izmenjenog oblika: manji je, kompaktniji, a dizajneri su se trudili da bude i više ergonomičan. No, raspored i veličina tastera na starom daljinskom upravljaču više su nam se dopadali, a osećaj pod prstima je da su, kao i kod prethodnika, tasteri nešto tvrđi nego što bi trebalo da budu. Uputstvo koje stiže uz NAD C545BEE je u maniru uređaja: brutalno jednostavno i jasno, s dodatnim sažetim uputstvom za korišćenje (Quick Start Guide).
NAD je uvek voleo da veliča svoju osobenost da se najpre brine za muzički doživljaj i, u tom smislu, ne štedi na komponentama ugrađenim u svoje uređaje, naravno u klasi kojoj pripadaju. Moglo bi se reći da je to uglavnom tačno, a jedan od primera jeste petnaest godina star model NAD 501: radilo se o veoma skromnom plejeru sa svega nekoliko osnovnih funkcija. Ali, on je posedovao vrlo dobru Philips mehaniku, kvalitetno napajanje, solidno odrađen izlaz i dobre Philips konvertere, što su sve preduslovi za kvalitetan zvuk. Kao rezultat, mali NAD je bio u nemačkim časopisima ocenjen kao dvostruko skuplji plejer od konkurentskih proizvođača.
Prvi pogled u unutrašnjost dovodi nas do zaključka da NAD sledi istu logiku. Sekcija napajanja koristi vrlo masivan toroidni
transformator imajući u vidu strujne potrebe CD plejera. Prisutni su kvalitetni filterski kondenzatori ukupnog kapaciteta oko 6.700 µFD i nekoliko Grecovih spojeva zaduženih za ispravljanje napona za potrebe čak sedam regulatora na hladnjacima. Konverter je poreklom od Wolfsona, popularan model WM8740 sa dvadesetčetvorobitnom rezolucijom, dok se kao izlazna kola koriste Burr Brown OPA2134 operacioni pojačivači. Treba napomenuti da je na sajtu NAD Electronisa napravljena greška jer je navedeno (u vreme pisanja ovog teksta) da C545BEE koristi Burr Brown konverter kao i njegov prethodnik, no istina je da koristi Wolfson. Celokupna putanja signala poseduje samo jedan kondenzator zadužen za zaustavljanje jednosmerne komponente struje na izlazu plejera. Generalno gledano, elektronika se prilično razlikuje u odnosu na stariji C542 model. Dodata je još jedna ploča sa servo sistemom za upravljanje transportom, veoma slično kao kod savremenih DVD plejera. Ostatak je uredan, mada nam se više dopao raspored klasičnog tipa na starijem modelu. NAD C545BEE ima i drugačije napajanje, sekciju za daljinsko uključivanje/isključivanje, nov konverter, pa shodno tome treba očekivati i razlike u zvuku.
Transport koji koristi C545BEE je zasnovan na mehanici Asa Industry Co, za razliku od starog modela koji je posedovao klasičnu Sony sa KSS213C laserskom glavom. Promene svakako nisu velike jer obe navedene mehanike spadaju u standardnu komercijalnu ponudu.
Problem sa nekom od starijih NAD komponenti, govorimo o onima od pre desetak i više godina, jeste da su zvučale nekako... čudno. Možda bi se pre moglo reći da se dobijao osećaj neuspešne imitacije lampaških uređaja, kao na primeru NAD C320 pojačala. Zvučna slika je valjala, ali nije bilo traga pozitivnoj agresivnosti, sem srednjih tonova. Ostatak slike bio je zamućen, i to je često dovodilo do podela na ljubitelje NAD-a i one koji ga nikako nisu mogli zavoleti, blago rečeno.
Čini nam se da su ta vremena sada iza nas, bar sudeći po zvuku pojačala C355BEE, koje smo imali prilike da testiramo u 23. broju našeg časopisa. Slušni test C545BEE reproduktora otkrio je da su estetske promene daleko manje od zvučnih. Kako, dakle, on svira?
Ono što se odmah na početku može primetiti jeste da je potrebno određeno vreme da se usvira, inače može zazvučati tupo i pomalo neartikulisano - naš komad je bio potpuno nov. Preporučujemo bar dvadeset četiri časa rada uz različite žanrove muzike. Posle toga prionite na slušanje. Na našem testu NAD C545BEE je zvučao veoma dobro, u smislu da je njegova prezentacija kristalno jasna i čista od vrha do dna, bez presviravanja viso-
kih tonova ili pokušaja da bas područje zvuči bolje nego što mali NAD to može da postigne. Sledeće dobre osobine su brzina i dinamika: ovaj plejer poseduje neverovatnu brzinu jer nijednog momenta ne zvuči isuviše relaksirano, lenjo, niti kao da mu ne leži neka vrsta muzike, čak i tvrđi rok na njemu svira upravo onako kako bismo želeli: dinamično i eksplozivno. No, smatramo da je najbitnije sledeće - NAD C545BEE je veoma muzikalan uređaj, onaj koji učini da slušalac počne nesvesno da lupka nogom o pod dok sluša omiljene numere. U tom smislu može se primetiti da su konstruktori definitivno uložili puno truda kako bi C545BEE dobio dobar ritam i tajming, nešto na čemu pogreše i daleko poznatiji proizvođači. Ne bismo hteli da zanemarimo ni umerenu toplinu: očigledno je da se filozofija kompanije malo promenila, pa i C545BEE ne zvuči toliko toplo kao njegovi prethodnici, ali zato ni ne pokušava da imitira ono što ne može da pruži. Da sumiramo: muzikalnost, ritam, dinamika, brzina, čist i jasan zvuk. Ima li mane? Naravno da ih mora biti: ovaj plejer nije šampion u dnu basa, iako se jako trudi, atak i udar nisu najbolji na svetu, a i detalji na gornjim ekstremima znaju da zazvuče veštački i testerasto. No, navedeno bi mu trebalo oprostiti jer ipak je cena koja određuje ono što se realno
"Ovaj plejer poseduje neverovatnu brzinu, u smislu da nijednog momenta ne zvuči isuviše relaksirano, lenjo, niti kao da mu ne leži neka vrsta muzike."
može postići. Reprodukcija MP3 fajlova je korektna ukoliko MP3 format može biti tako definisan, ali svakako osetno ispod kvaliteta dobre CD produkcije. U svakom slučaju, dobro dođe uz ćaskanje s društvom. Iako smo se veoma trudili, nismo uspeli da primetimo neku značajnu razliku u reprodukciji numera korišćenjem različitih setovanja digitalnog filtera - najobičnija zamena interkonekcijskih kablova daće osetno veće rezultate. Poučeni iskustvom testa NAD C355BEE pojačala, rešili smo da čitaocima damo direktan odgovor na pitanje kako se NAD C545BEE pokazao u odnosu na svog prethodnika C542. U tu svrhu distributer nam je ljubazno ustupio već usviran primerak. Za početak bi trebalo navesti da je kataloška cena C542 bila oko dvadeset pet procenata viša od one koja se traži za C545BEE. Direktno poređenje putem A-B-A i B-A-B testa, korišćenjem interkonekcijskih kablova Oehlbach XXL2, pokazalo je da se zaista radi o različitim uređajima kod kojih promene u zvuku nisu na nivou finesa. Noviji model, C545BEE, poseduje bolje detalje na gornjem ekstremu i čistiju zvučnu sliku, pa čak i veću dinamiku. Jednom rečju, on je više analitičan od C542. No, ne treba uzeti stvari zdravo za gotovo: C542 poseduje onu žicu NAD zvuka kojom je očarao ljubitelje ove marke i parirao skupljim modelima. Tu se radi o prirodnosti zvuka, bez obzira na to što detalji nisu na nivou C545BEE, a i bas područje zvuči punije i solidnije, mada manje definisano. Pobednik? Sada bi trebalo da kažemo: C545BEE bez dvoumljenja... Ali, mi to nećemo reći. Oba plejera su veoma dobra, ali sviraju različito, a različito u ovom
slučaju ne znači ni bolje ni lošije, već jednostavno drugačije. Odluka ostaje na kupcu i ličnim preferencijama.
Komercijalna kategorija CD plejera uvek predstavlja surovo bojno polje na kojem se ukrštaju koplja proizvođača. Razlog je jednostavan: pomenute komponente se prodaju u najvećem broju, a njihova cena u odnosu na količinu koja se preda tržištu tako je postavljena da predstavlja jedan od osnovnih zamajaca zarade kompanija. Da vidimo kako se NAD C545BEE nosi sa delom konkurencije: sopstvenim NAD-om C542 (na akciji za 295 evra dok ga još uvek ima na lageru), Yamahom CD-S700 (480 evra), pa čak i osetno skupljim Audiolabom 8000CDE (565 evra). U odnosu na stariji model C542, novi NAD poseduje drugačiji zvuk i osetno bolju opštu funkcionalnost, uključujući i MP3 reprodukciju, dok o dizajnu ne želimo ni da pričamo. Da li je to vredno pomenutih 100 evra razlike? Ukoliko nikada nećete slušati nijedan MP3 disk, a novac vam je veoma bitan, možda je C542 bolje rešenje, ali svakako poslušajte oba i izaberite onaj koji više odgovara vašem poimanju dobrog zvuka. Audiolab, mada veoma poznato ime, vredi samo ako želite da ga estetski uparite s njihovim sjajnim pojačalom 8000S, inače pre bismo preporučili C545BEE kao bolji odnos kvalitet-cena. Yamaha je druga priča i predstavlja naš favorit: kvalitetno napravljena, sa sjajnim transportom i pažljivo konstruisanom elektronikom i odličnim CD-A i MP3 zvukom. Činjenica je da je skuplja od NAD
C545BEE za nekih 20% ili 80 evra, ali svakako i vredi više, naravno ukoliko ste spremni da za nju izdvojite dodatni novac.
Šta reći na kraju? NAD C545BEE će voleti fanovi ove kompanije, ali mislimo da će se sigurno dopasti i drugim ljubiteljima dobrog zvuka, posebno onima koji pretenduju na jeftinije Yamaha i Cambridge audio-proizvode. On neguje najbolju tradiciju proizvođača: jednostavnost, kvalitet izrade, uz poboljšan izgled, kao i zvuk koji je prijemčiv za veliki broj slušalaca.
KARAKTERISTIKE PLUS
Muzikalnost, tajming, dinamika.
Kvalitet izrade, posebno unutar uređaja.
Jednostavnost.
MINUS
Reprodukcija MP3 formata mogla bi biti bolja.
OPREMA:
OVecteur Club Ten
OSony TA-FA5ES
OMetaxas Audio Systems Marquis
OJamo D-830
OCanton Karat M40
MUZIKA:
Mariana Leporace - Pop Acustico
The Cult - Love
Diana Krall - From This Moment On
C545BEE
Formati: CD-A, MP3, WMA
D/A konvertor: Wolfson WM8740
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Dimenzije (ŠxVxD): 435x70x285 mm
Masa: 4,9 kg
Cena: 400 evra
4Audio, 011/2759-096
"Noviji model, C545BEE, poseduje bolje detalje na gornjem ekstremu i čistiju zvučnu sliku, pa čak i veću dinamiku. Jednom rečju, on je više analitičan od svog prethodnika."
Kompanija Epos je poznata po svojim pristupačnim i kvalitetnim zvučnicima, pa je tako jedan od modela došao u našu redakciju na test.
Danas postoji veliki broj proizvođača, od kojih svaki ima svoj patent pri izradi zvučnika i membrana, ali je još uvek velika većina kabineta veoma tradicionalno dizajnirana. Da zabuna bude još veća, postoji veliki broj različitih koncepcija kao što su horne, širokopojasni zvučnici, elektrostatički paneli, ribon-drajveri, transmisione kutije, dipol ili hibridne konstrukcije. Ipak, verujemo da će se još dugo zadržati tradicionalni koncept izrade kabineta sa dinamičkim drajverima ugrađenim na prednjoj ploči. Upravo takav, naizgled mnogo puta viđen zvučnik, stiže nam iz kompanije Epos. Epos je osnovan 1983. godine, ali je postao daleko poznatiji tek od 1999. godine, kada je Michael Creek kupio ovaj brend. Poznati konstruktor koji stoji iza imena Creek potpuno je shvatio sve prednosti Epos brenda. U saradnji sa jednim od prvobitnih dizajnera Epos zvučnika, Philom Knightom, unapredio je razvoj svih modela. Potvrdu kvaliteta njihovog rada iskazali su mnogobrojni audiorecenzenti širom sveta testirajući modele M12, M15, zatim i ELS 3 monitore. Pozitivne kritike su pospešile dalji razvoj, pa je 2006. poznati engleski časopis na grupnom testu dao najbolje ocene njihovom ELS-303 podnostojećem modelu. Epos je nakon proizvodnje dokazanog modela 303, sada ponudio podnostojeći M16i, kao i M22i. Od manjih bookshelf modela tu su: ELS 8, M5i i M12i. Gamu upotpunjuju neophodni subwooferi (ELS i M), kao i centralni (ELS 3c, M8i) za sisteme kućnog bioskopa. Ovoga puta testiramo „mali“ ELS 8.
Model Epos ELS 8 jeste osnovni model kompanije Epos, a po konstrukciji je mali dvosistemski zvučnik. Prema rečima konstruktora, napravljen je da unapredi dizajn i pruži bogatiju reprodukciju. Pri instaliranju zvučnika može se odmah primetiti neobična težina kabineta za ovu klasu. Kabinet je izrađen od MDF-a, debljine 18 milimetara, sa zaobljenom prednjom pločom, čime je postignuta nešto bolja difrakcija zvučnih talasa. Dizajn je relativno prosečan, sa konvencionalnim i konzervativnim oblikom, ali veoma umeren i dopadljiv različitim ukusima. Iako je
proizvodnja smeštena u Kini, kućište je pri klasičnom testu ukrućenosti, odnosno kuckanju tipa „zrela lubenica“ pokazalo izuzetnu čvrstinu, što je veoma pohvalno, naročito u budžet klasi. Ovakva izrada kabineta danas se retko viđa i na mnogo skupljim kutijama. Membrana niskotonskog drajvera je prečnika 100 milimetara, izrađena od polipropilena, a sam drajver sa modifikovanom korpom je 150 milimetara. Na samoj membrani je postavljena centralna kupola od istog materijala, koja se sa njom pokreće. Visokotonac je metalni prečnika 25 milimetara, postavljen u udubljenje nalik horni, koje, kako tvrde iz Eposa, poboljšava visoke frekvencije. Skretnica je drugog reda, maksimalno olakšana, sa polipropilenskim kondenzatorima na visokotoncu. U gornjem delu zadnje ploče smešten je propisno veliki bas refleks port, uzimajući u obzir veličinu drajvera. Ispod njega su veoma kvalitetni i jednostavni konektori, koji primaju svaki tip konektora, uključujući i golu žicu. Moguće je napraviti samo „jednožičnu konekciju“, pa nema mogućnosti bi-wire i bi-amp konfiguracije. Izbor finiša je u svetlom orahu ili crnom vinilu, a kutija je magnetno oklopljena.
Pošto su zvučnici stigli potpuno novi, neraspakovani, dali smo im period od nekoliko dana da se usviraju i razrade. Već u prvim satima rada primetili smo prelazak od krajnje svetlog i prodornog zvuka, do nešto umerenijeg i ravnijeg odziva po celom spektru. Pri reprodukciji klasika „Beyond The Missouri Sky“ gitare Charlieja Hadena i Pata Methenyja bile su dovoljno verno reprodukovane. U normalnim nivoima glasnoće većina atmosfere ovog albuma prenesena je u prostoriju sa dobrom definicijom i punoćom zvuka žica. Visokotonsko područje nije izlazilo iz celog spektra niti imalo tendenciju da „nervira“, kako je to često slučaj u ovoj klasi. Odlučili smo da pređemo na nešto dinamičniju muziku i da vidimo da li će se onda stvari dramatično pogoršati. Slušajući izuzetan disk Montyja Alexandera “Stir it up”, koji u sebi sadrži obrade Boba Marleyja, bili smo iznenađeni mogućnošću Eposa da i sa ovakvim materijalom izađe na kraj i u
dovoljnoj meri prenese dinamiku numera. Hitovi poput “Jammin”, zatim “Kaya” i “No Woman No Cry” zračile su atmosferom iz malih ELS 8. Dobija se utisak dovoljne prostornosti i zvučne pozornice, koja nije očekivana za kutije ove veličine. Pri svemu tome, kontrola i tajming ostaju na zavidnom nivou, a niske frekvencije se spuštaju veoma smelo za ovako male zvučnike.
Zadovoljni pokazanim performansama, poželeli smo da dodatno pojačamo nivo glasnoće, a samim tim i doživljaj numera. Dovedeni do krajnjih mogućnosti, mali ELS 8 su pokazali svoja ograničenja. Kvalitet zvuka pri izuzetno glasnim nivoima je opao, a celokupna reprodukcija postala je nekako kompresovana sa prodornim i izraženim visokim tonovima. Naravno, i višestruko skuplji zvučnici mogu imati ovaj problem kontrole pri visokim izlaznim snagama, a kamoli kada je reč o osnovnom modelu. Ipak, Epos ELS 8 je drugačiji od svega u svojoj klasi. Kada se lepo usvira i razradi, pokazaće vam šta sve može. Upravo tada ćete početi i da okrećete potenciometar, malo-pomalo, sve glasnije i glasnije, i vrlo lako možete da dovedete ELS 8 do krajnjih granica.
Saksofon Davida Sanborna na albumu „Time Again“ reprodukovan je nešto malo mekše, ali dovoljno definisano i prisutno. Visokotonski registar je sve vreme umeren i odlično uklopljen u celu zvučnu sliku. Sveukupan karakter zvuka je dinamičan, ali ujedno topao i pun, što je potpis veoma dubokog niskotonskog područja za ovako malu kutiju. Bas je bio gotovo iznenađujuće dubok i na poznatoj numeri „Comin' Home Baby“ sa ovog albuma. U svojim najnižim deonicama niskotonski registar je gubio definiciju, ali, uprkos tome, bilo je gotovo neverovatno da je taj opseg uopšte izašao iz ovako male kutije. Izgleda da su veliki bas refleks port i dovoljno dobro ukrućena kutija u kombinaciji sa kvalitetnim drajverom glavni krivci za ovakve performanse. U ovoj klasi često je slučaj da se napravi neki kompromis sa skretnicom ili niskotonskom jedinicom, pa se zvuk često seče da bi ostao nešto definisaniji, ali u užem opsegu. Konstruktor Epos ELS 8 očigledno se odlučio za drugačiji pristup. Apsolutna definicija i kontrola nisu odlika ove, a ni
mnogo skuplje klase zvučnika. Ipak, ono što može da igra bitnu ulogu jesu prostornost, punoća zvuka i atmosfera. Upravo u ovom domenu ELS 8 napravio je pun pogodak.
Danas je veoma teško naći kvalitetan zvučnik u budžet klasi. Masovna proizvodnja i sve češće olakšavanje proizvoda radi postizanja
što konkurentnije cene uzeli su maha. Kompanija Epos, iako je proizvodnju premestila u Kinu, pokušala je da ispoštuje nivo kvaliteta pri izradi ovog zvučnika. Rezultat svega toga je očigledan. Iako će mnogi poželeti da kupe nešto kvalitetnije kutije, a ni karakter zvuka ELS 8 možda se neće baš svima svideti, jedno je sigurno - trenutno na tržištu teško možete naći još neki zvučnik koji nudi
ovako dobar odnos cena-kvalitet. Po ceni koju mnogi audiofili plaćaju samo za jedan hi-end kabl dobićete veoma pristojan zvučnik. Iako to možda niste planirali, Epos ELS 8 će vam u malom otkriti čari reprodukcije visoke vernosti. Verujem da će u kombinaciji sa nekim od jeftinijih Creek modela pojačala činiti pravu sinergiju, a istovremeno održati dobar odnos cene i kvaliteta.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan odnos cena-kvalitet.
Reprodukcija basa.
Izrada kabineta.
MINUS
Kontrola pri glasnoj reprodukciji.
Dinamika u apsolutnom smislu.
OPREMA:
OAccuphase E-206 (restaurated)
OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
ONeotech NEI-3001
ONeotech NES zvučnički
OQED Original 2 x 2,5mm
O Slušna prostorija 20m2 akustički tretirana
MUZIKA:
Charlie Haden & Pat Metheny - “Beyond the Missouri Sky” – Verve
Monty Alexander – “Stir it Up” - Telarc CD83469
David Sanborn – “Time Again” - Verve LC00383
ELS 8
Topologija: dvosistemski bas refleks
Frekvencijski opseg: 60Hz–20 kHz
Osetljivost: 85dB (2,83 V/1 m)
Impedansa: 6 oma
Snaga: 100W
Masa: 5,67 kg
Dimenzije (ŠxVxD): 215x310x180 mm
Cena: 240 evra
AV impuls, 011/7622-139
"Apsolutna definicija i kontrola nisu odlika ove, a ni mnogo skuplje klase zvučnika. Ipak, ono što može da igra bitnu ulogu jesu prostornost, punoća zvuka i atmosfera. Upravo je u ovom domenu ELS 8 napravio pun pogodak. "
Simpatični desktop sistem poznatog imena i visoke cene.
la ovoj kompoziciji. Čim smo otpakovali novopristiglu Yamahu TSX-130, podsetila nas je na... čuvenog junaka robota Walleja. Tačnije, podsetila nas je na njegovu glavu: umesto dve kamere, tu su dva zvučnika, dok ostale crte lica imitiraju displej i nosač diska.
Tržište desktop audio-sistema doživljava procvat i svaki proizvođač se trudi da ima što raznovrsniju ponudu proi-
zvoda kako u vezi sa dizajnom, tako i u smislu funkcionalnosti i cene uređaja. Logično je da su se i velika imena iz hi-fi igraonice priključi-
Šalu na stranu, oblik TSX-130 je praktičan, mada traži dosta površine na radnom stolu, što se ne bi reklo po slikama uređaja. Stereo implementacija je potpuna - dva zvučnika sa dugim tunelima i bas refleks otvorima na zadnjoj strani. Displej je veoma jasan i informativan, pored jedne alfanumeričke linije, tu su i stalni podaci o vremenu, čak i kada se reprodukuje CD ili neki drugi izvor. Vrlo je korisno što Yamaha TSX-130 pamti vreme i po nestanku struje, za razliku od najvećeg broja uređaja sa ugrađenim časovnikom uz back-up od svega nekoliko sekundi.
Gornja ploča sadrži iPod dock i sve tastere. Raspored je veoma logičan i svodi se na više grupa: jedna od njih je za izbor aktivnog izvora, druga za upravljanje CD reproduktorom, iPodom ili izborom numera sa eksternog USB flash diska. Tu su i komande za podešavanje dva alarma u slučaju da vaša lepša polovina ustaje u različito vreme u odnosu
"Interesantno je da se dobar zvuk dobija i u okolini uređaja, a ne samo ispred njega, tako da je vrlo koristan i kada se krećete prostorom koji on pokriva zvukom."Zoran Karapandžić
na vas. Zadnja strana je krajnje jednostavna: pored već navedenih delimično pokrivenih bas refleks otvora, prisutni su integrisani naponski kabl i koaksijalni antenski FM priključak. Uređaj je, inače, pravljen u Yamaha fabrici u Maleziji, a sam kvalitet izrade je apsolutno besprekoran, sa sjajnim finišom plastičnih delova i savršenim uklapanjem. Svaka čast. Daljinski upravljač je malih dimenzija i logičnog rasporeda komandi, kao i veoma dobrog kvaliteta izrade, tasteri na njemu odaju utisak trajnosti. Jedino bi bilo praktičnije da su oni za kontrolu jačine zvuka, koja je najčešće korišćena komanda, postavljeni nešto više, a ne na samom dnu upravljača. Uputstvo je kratko, šturo i koncizno, u stilu modernih japanskih uređaja. Daje osnovne
informacije i to je sve, ali s obzirom na to da TSX-130 ne pretenduje da ugrozi ozbiljne hi-fi uređaje, ovo nije zamerka. Sa ergonomske strane gledano, Yamaha TSX-130 je vrlo jednostavan za korišćenje i s te strane ga možemo preporučiti i pripadnicama nežnijeg pola. Bazične komande se brzo nauče, a jedina zamerka je pomalo zamorno ručno traženje stanice - prsti se umore na daljinskom upravljaču, ali kada jednom memorišete željene stanice, s tim nećete više imati problema.
Zvučno, TSX-130 je solidan uređaj sa ugrađenim digitalnim procesorom zvuka u četiri modaliteta rada: normal, mild, heavy i live, od kojih su se nama najviše dopali normal i heavy, koji naglašavaju visoke tonove više nego što bi trebalo, ali zato u potpunosti koriste prednosti bas refleks konstrukcije ovog mališana, čineći ga većim nego što on zapravo jeste. Interesantno je da se dobar zvuk dobija i u okolini uređaja, a ne samo ispred njega, tako da je vrlo koristan i kada se krećete prostorom koji on pokriva zvukom. Tjuner ima dovoljno kvalitetan i jasan prijem, a česta pojava na ovakvim uređajima je, nažalost, da je radio-prijemnik potcenjen i da zvuči mutno.
Kakav je zaključak? Da li je Yamaha TSX-130 dobar uređaj? Da, sasvim solidan za ulogu koju treba da obavlja. Da li vredi onoliko
novca koliko
se za njega traži? Nikako. Možda vredi jedino u slučaju da ste pasionirani ljubitelj iPoda i želite da imate moderan, skup ili, kako bi danas rekli, fensi uređaj na svom stolu ili polici. Za manje od čak 355 evra, koliko košta TSX-130, svi ostali ljubitelji dobrog zvuka mogu kupiti Piano Craft E330, a za nešto više novca i E320 sa svim parametrima kvaliteta daleko iznad TSX-130. Pod uslovom da, naravno, imate mesta za ovakvu mikroliniju.
KARAKTERISTIKE PLUS
Kvalitet izrade.
Bas područje za stoni uređaj.
Jednostavnost upotrebe.
MINUS
Proizvođač je preterao sa cenom.
TSX-130
Formati: CD-A, MP3, WMA
Izlazna snaga: 2x15 W (8 oma, 10% THD)
Digitalni izlazi: ne
Dodatni ulazi: ne
Dimenzije (ŠxVxD): 350x120x240 mm
Masa: 4 kg
Cena: 355 evra
4Audio, 011/2759-096
Tokom osamdesetih godina među audio-entuzijastama i konstruktorima postavilo se jedno naizgled sasvim logično pitanje.
Da li kablovi utiču na zvuk sistema, kako i u kojoj meri? Niko tada nije ni slutio da će to pitanje postati stvar raspave i kontroverzi gotovo punih 30 godina. Ne postoji gotovo nijedan vodeći konstruktor, počev od Nelsona Pasa, ili proizvođač, kao što JBL, koji nema svoju analizu ovog pitanja. Ako sagledamo problem sa tehničke strane, provodnik je jednostavno medijum za prenos signala od tačke A do tačke B. Ovde se za većinu inženjera i tehničara svaka rasprava završava. Čak se i u hi-fi krugovima širom sveta dugo zadržao ovaj naizgled sasvim opravdan stav. Nešto kasnije, devedesetih godina, počelo je shvatanje da kablovi stvarno utiču na zvuk. Rezultat toga je gotovo nerealno veliki rast industrije kablova i kompanija koje se bave samo audio-provodnicima. Svaka od njih razvila je svoj metod sastavljanja provodnika koji utiče na smetnje kojima su izloženi. Jedan provodnik, u fizičkom smislu, uglavnom karakterišu otpornost, kapacitivnost i induktivnost. Upravo u ovim okvirima i treba tražiti odgovor na pitanje koje postavlja moderna audio-industrija. Kako se definišu te promene koje unosi jedan provodnik na zvuk sistema? U tom smeru se kreću mnogobrojni elaborati na internetu. Nažalost, još niko nije dao pravi odgovor i povezao, recimo, boju tonova nekog instrumenta s pomenutim fizičkim karakteristikama provodnika, a da je
pri dokazivanju ostao u okvirima egzaktne fizike. Nauka i tehnika strahovito napreduju i izvestan broj proizvođača koji vrši sopstvena istraživanja ima neke odgovore. Naravno, kako to uvek biva, oni su komercijalno i javno dostupni tek kada se postavi neko novo pitanje u evoluciji audio-industrije. U međuvremenu, putem interneta hi-fi javnost se mnogo brže informiše, tako da već postoje znanje i praktično iskustvo o nekim konstrukcijama i materijalima provodnika. Poznati domaći inženjer i konstruktor Dejan Dobrin iz kompanije Dayens upoznat je sa ovom problematikom i, uz veliko praktično iskustvo pri ožičavanju kutija, ponudio je svoje rešenje kablova. U prethodnim brojevima već ste imali prilike da čitate o nekim modelim Dayens InViVo kablova, ovaj put na testu je osnovni model interkoneta InViVo Basic.
Interkonet InViVo Basic je, po rečima konstruktora, zamišljen kao kvalitetan interkonekt koji se može koristiti u niskobudžetnim uređajima, ali i onima iz više srednje klase. Sam kabl je veoma malog prečnika, sa belom zaštitnom mrežicom, koja se sa sve kablom uvodi u konektor. Konektori su pozlaćeni RCA, firme Neutrik, i dobrog su kvaliteta. Sam kabl je dužine pola metra. Verujem da će dužina ovog kabla odgovarati većini korisnika
koji drže komponente jednu iznad druge na prosečnoj polici. Ukoliko imate više opreme, pa je razmak između uređaja veći, možete se opredeliti za model dužine jedan metar potpuno iste konstrukcije, ali nešto više cene. Tehnički gledano, kraći provodnik je bolji jer se smanjuje uticaj interferencija na sam kabl. Veći poprečni presek znači i manji otpor, pa je to u kombinaciji sa upredanjem debelih provodnika tehnički takođe opravdano. Svaka koncepcija ima svoje prednosti i mane. Gospodin Dobrin, kao dokazani konstruktor, opredelio se za koncept koji baš i ne kupuje na oko, ali može kupiti na uvo. Dayens pri izradi koristi srebrne provodnike sa 1 % primesom legure zlata, kompanije Mundorf. Oko provodnika je teflonska izolacija od 0,5 milimetara. Kako je poznato, teflon je izuzetno dobar izolator, sjajnih dielektričnih karakteristika, što dodatno smanjuje izobličenja. Srebro je već odavno postalo peti element u hi-end krugovima sa izuzetnom preciznošću, brzinom i karakterom zvuka. Korišćeni su tanki provodnici koji su dodatno upredeni radi smanjenja električnih i magnetnih interferencija. Iz opisane konstrukcije jasno je da se radi o veoma „preciznom“ kablu s malim vrednostima jedinica koje ga opisuju.
Posle probnog usviravanja započeo sam test ovih kablova. Preslušavajući prvi album Pink Martinija „Sympathique”, pun plesačkog naboja i emocija, polako se upoznajemo sa finesama reprodukcije. Boje tonova instrumenata naginju ka toplijoj prezentaciji, ali u onoj meri koja je i karakteristična za
"Dinamika je dobro prezentovana, a u kombinaciji sa količinom detalja i pomenutom toplinom tonova daje veoma muzikalnu i slušljivu notu."
dobre srebrne provodnike. U apsolutnom smislu, zvuk je precizan i definisan. Poželeli smo da čujemo latino ritmove dalekog Brazila u ovom maniru na albumu Charlie Byrd „My Inspiration“. Verovatno je srednjotonsko područje najlepše „provedeno“ sa ovim kablom. Bilo koji ženski vokal, a naročito Maucha Adnet, prezentovaće čistoću, preciznost, ali i dozu realnosti i topline koja budi emocije. Visokotonski spektar obiluje detaljima na zavidnom nivou, a njihova prezentacija je precizna i čista. Žičani instrumenti, gde prvenstveno mislimo na gitaru Charlieja Byrda, čuju se oštro i precizno, ali bi u apsolutnom smislu reprodukcija mogla biti i punija pri prelasku po debljim žicama. Tenor saksofon Scota Hamiltona je dovoljno topao i definisan. Vrhunski zvuk bosa nove, sa svim šarmom i jedinstvenom formom, reprodukovan je veoma emotivno. Basic je veoma melodičan kabl gotovo u celom opsegu. Set bubnjeva i udaraljki otkriva čvrst bas, koji u apsolutnom smislu pomalo gubi definiciju. Dinamika je dobro prezentovana, a u kombinaciji s količinom detalja i pomenutom toplinom tonova daje veoma muzikalnu i slušljivu notu ovim kablovima. Pri testu Basic kabla na dva sistema mogle su se u većoj ili manjoj meri primetiti neutralnost reprodukcije ovog kabla i odlična ekstenzija prema srednjevisokotonskom području. Vrlo je verovatno da će se kabl ovakvih karakteristika uklopiti i u većini lampaških sistema. Za uporedno testiranje koristili smo interkonekt
Van den Hul D102 MkIII Hybrid, koji je veoma popularan, pa samim tim i poznat većini čitalaca. Jednostavno, gotovo u svakom segmentu zvuka InViVo je bio bolji. Razlika u ceni koja postoji između ovih kablova tako je potpuno opravdana performansama u korist Dayensovog kabla. Cena osnovnog InViVo modela nije mala, ali treba imati u vidu da su cene srebrnih provodnika ostalih proizvođača i nekoliko puta veće. U cenovnoj kategoriji kratkog Basic kabla većina konkurencije radi bakarne provodnike, pa će tako Dayensov kabl vrlo verovatno postati dobra alternativa, sa odličnim balansom performansi. Zahvaljujući svojoj preciznosti, Basic se odlično pokazao i za prenos digitalnih signala između konvertera i izvora zvuka. Može se koristiti i u ove svrhe, bez potrebe za nabavku drugog „digitalnog“ kabla.
Dayens svoju filozofiju prirodnog, akustičnog zvuka i iste takve reprodukcije unosi i u svoje kablove. Verujem da je i ovaj interkonekt testiran i napravljen u razvojnom i radnom
okruženju inženjera Dejana Dobrina, koje je sastavljeno gotovo iz celokupnog Dayens programa. Kao što je već poznato, osim kvalitetnih zvučnika, Dayens nudi i pojačala. Zajedno sa InViVo kablovima jedino ostaje da proizvedu izvor zvuka da bi se upotpunio audio-lanac. Iz tih razloga verovatno neću pogrešiti ako kažem da će se ovaj kabl odlično uklopiti sa opremom ovog proizvođača. Isto tako korišćenje InViVo kabla i u sistemima drugih brendova nije zabranjeno. Naprotiv, može biti višestruko korisno. U svojoj cenovnoj kategoriji Basic InViVo ima jaku konkurenciju poznatih kompanija. Iako se dobro uklapa u većinu sistema, gledano sa ekonomskog stanovišta, više je namenjen srednjoj i višoj klasi nego „basic“ opremi. Pošto se jedan kabl može ponašati različito zavisno od svog okruženja, preporučujemo da pri izboru svakog, pa i ovog kabla, uradite sledeće: testirajte, poredite i slušajte modele ostalih proizvođača koji su vam interesantni u ovoj kategoriji. Kada konačno izaberete neki model, pre kupovine kontakirajte s Dayensom, jer će vam ljudi iz ove kompanije izaći u susret i organizovati uporedno slušanje bilo u vašim ili njihovim uslovima. Posle toga, ko zna, možda se nećete zadržati samo na kupovni odličnog InViVo Basic kabla.
KARAKTERISTIKE PLUS
Izgled kabla i dobro pakovanje.
Precizan zvuk, neutralnost.
Konstrukcija.
MINUS
Nedostaje prospekt, sa opisom kabla.
Dužina modela od 0,5 m može biti problem.
InViVo Basic
Cena: 60 evra za 0,5 m, 90 evra za 1 m.
Dayens, 015/345-369
Kompanija verbatim poznata je širom sveta po proizvodnji praznih medija kao što su kompakt, DVD i Bluray diskovi, ali svoju gamu proizvoda u poslednjem periodu značajno je proširila. Pored memorijskih stikova, prenosnih hard diskova, sada pred sobom imamo i veliki izbor slušalica.
SecureClip
Dužina kabla: 1,2 metra
Priključak: 3,5 mm džek
Maksimalna snaga: 30mW
Frekvencijski opseg: 20Hz–20kHz
Impedansa: 16 oma
Osetljivost: 96 dB
Dimenzije: 130x255x25 mm
Masa: 16 grama
Iako je u Verbatimu najveća pažnja usmerena na PC slušalice, koje su karakteristične po postojanju mikrofona, kao i mogućeg USB priključka, odlučili smo da predstavimo tri para slušalica koje bi mogle biti interesantne našim čitaocima. Sam naziv svakog modela već dovoljno definiše po čemu su one karakteristične i kome su namenjene.
Prvi model koji smo isprobali jesu SecureClip slušalice. Njihov koncept je baziran na sigur-
Flexi Hook
Dužina kabla: 1,2 metra
Priključak: 3,5 mm džek
Maksimalna snaga: 30mW
Frekvencijski opseg: 20Hz–20kHz
Impedansa: 32 oma
Osetljivost: 97 dB
Dimenzije: 130x255x25 mm
Masa: 18 grama
nosti pri nošenju, odnosno činjenici da vam neće tako lako ispasti i oštetiti se. SecureClip slušalice veoma su mekane i udobne pri dužem nošenju. Proizvode se u tri atraktivne boje, i to beloj, roze i drečavo zelenoj. Njihov kabl je dugačak 1,2 metra, što je dovoljno za vezu s prenosnim plejerima.
Druge po redu su Flexi Hook slušalice, koje su posebne po tome što imaju silikonske dodatke, kojima se osigurava da nikada ne
Sound Isolating
Dužina kabla: 1,2 metra
Priključak: 3,5 mm džek
Maksimalna snaga: 30mW
Frekvencijski opseg: 20Hz–20kHz
Impedansa: 16 oma
Osetljivost: 102 dB
Dimenzije: 130x255x25 mm
Masa: 13 grama
mogu da spadnu sa ušiju. Ovo je posebno zgodno za sve osobe koje vole da slušaju muziku dok trče, voze bicikl ili se bave nekim drugim aktivnim sportom.
Sačuvali smo najlepše za kraj jer su nama posebno interesantne Sound Isolating slušalice. Ovaj model slušalica veoma se komforno postavlja u uho, a silikonska navlaka blokira spoljašnju buku. U pakovanju se nalaze tri silikonske navlake različitih dimenzija kako bi svaki korisnik za sebe mogao da pronađe najbolje rešenje. Sound Isolating model ima drajver od neodimijuma, a ujedno su ove slušalice najlakše. I ovaj model se proizvodi u iste tri boje, tako da slušalice možete da uklopite s bojom vašeg MP3 plejera.
Reprodukcija na sva tri modela bila je natprosečna, a stepen ugodnosti nošenja sasvim solidan. Posebno bismo da pohvalimo moderan i atraktivan dizajn sva tri modela.
Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub.
Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.
Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822 Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.
Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.
Oglašivač: Horisen Solutions
Malo je kompanija koje više ne postoje, a mogu se porediti sa Sansuijem, bar kada se gleda krug aktivnih obožavalaca. Kompanija Sansui osnovana je 1947. godine, brzo posle rata, u vremenu kada je japanska privreda doživljavala veliku transformaciju pod dirigentskom palicom američkih okupacionih snaga. Na samom početku Sansui se bavio proizvodnjom transformatora za druge proizvođače elektrotehničkih uređaja. Negujući visok kvalitet, brzo je postao veoma poznat, da bi kroz neko vreme počeo da se bavi proizvodnjom sopstvenih hi-fi komponenti, a svetska slava došla je sa zlatnim sedamdesetim i trajala je nekih petnaest godina. U drugoj polovini osamdesetih Sansuiju, kao i većini japanskih proizvođača, nije više išlo sjajno i on se povukao sa američkog tržišta, a kompanija je zvanično prestala da postoji 2001. godine. No, paleta proizvoda koje je Sansui izbacio na tržište fascinantna je, a mnogi modeli su veoma cenjeni i danas. Grubo rečeno, pojačala i tjuneri su ono što je ostalo zaštitni znak ove kompanije.
Zlatno doba radio-prijemnika za Sansui bilo je u znaku potpuno klasičnih, analo-
gnih prijemnika, od kojih su najpoznatiji TU-X1, TU-9900 i TU-919, koji ćemo ovde predstaviti.
Sansui TU-919 pojavio se na tržištu 1979. kao vodeći predstavnik tadašnje ponude i sa impozantom cenom od 585 dolara. Kućište uređaja je crna kutija velikih gabarita i težine
S obzirom na to da je TU-919 klasičan analogni tjuner, poseduje i sklalu sa FM i AM frekvencijskim područjem, ali i digitalni frekvencmetar, koji je velika pomoć u slučaju zagušenog opsega, što je čest slučaj. Pored njega, tu su i standardni pokazivači nivoa signala i podešenosti rezonantne frekvencije tjunera u odnosu na frekvenciju stanice. Imajući u vidu da se radi o starom uređaju, njegov šarm je zaista neodoljiv, posebno ukoliko u potpunosti radi svetlo za osvetljenje skale - Japanci su bili majstori dizajna tih godina. Unutrašnjost Sansuija TU-919 otkriva dobro oklopljenu front end sekciju i sekciju digitalnog frekvencmetra, napajanje je sa donje strane šasije, čime se minimalizuje njegov uticaj, a prilično složen mehanički sklop upravlja petostepenim promenljivim kondenzatorom pomoću dugmeta na prednjoj ploči. Zvučno, Sansui TU-919 oduševljava. Mek, prirodan zvuk, pun detalja, dinamike i neverovatno široka stereo slika samo su neke od njegovih prednosti. Šum je tako nizak da je to skoro neverovatno očekivati od uređaja konstruisanog još pre trideset godina. Jednostavno, doživljaj zvuka kroz TU-919 je zaista nešto posebno. Gledano ukupno, kvalitet prijema i zvuka stavlja ga u istu ili čak i višu klasu u odnosu na mnoge top tjunere kao
oko deset kilograma. Prednja ploča je masivna, sa istaknutim velikim rotacionim dugmetom za traženje stanica i opcionim ručkama sa strane. Komande prijemnika su veoma logično raspoređene i obuhvataju standardne opcije, kao i nekoliko malo ređih: tu je oscilator od 400 Hz za kalibraciju nivoa snimka analognih rekordera, kao i vrlo zanimljiva sklopka za smanjenje šuma FM prijemnog signala. Većina elektronskih kola ovakvog tipa pri prijemu slabijih FM radio-stanica osetno sužava širinu stereo slike, tako da je rezultat skoro mono prijem. Kod TU-919 to nije slučaj i smanjenje šuma je osetno, a uticaj na stereo sliku relativno mali.
što su Onkyo T9090 i T9990, Philips 22AH673 ili Revox A76 i B760.
Tjuner TU-919 je u najboljem smislu biser japanskog inženjeringa tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Čak i danas, nekoliko decenija kasnije, na tržištu nije lako naći nov FM radio-prijemnik koji bi mu lako parirao. U poslednjih godinu dana cene polovnih uređaja na eBay su dosta skočile, pa se i TU919 prodaje za velike svote novca, koje često idu čak i više od 700 EUR, što je svakako preterano sem za strastvene kolekcionare. U svakom slučaju, ako naiđete na jedan ovakav po povoljnoj ceni, razmislite o tome da postanete vlasnik dela istorije.
Sansui je imao nekoliko tjunera čija bi imena zasigurno bila ispisana zlatnim slovima u hi-fi istoriji. Predstavljamo TU-919, jednu od istinskih zvezda.
"Doživljaj zvuka kroz TU-919 je zaista nešto posebno."
(Groove Note Records / AV impuls)
Luqman Hamza, 68-godišnji pevač i pijanista iz Kanzas Sitija, poznat još kao Larry Cummings, svoju karijeru započeo je sredinom četrdesetih godina prošlog veka kada je sa svojim prijateljima osnovao r&b grupu "The Five Aces". On je osvojio publiku svojim senzualnim i zavodljivim glasom, strastvenim i entuzijastičkim nastupima, kao i preciznom dikcijom svog besprekornog tenora kojim je uspeo da se useli u duše slušalaca, podsećajući na Nata Kinga Cola, Charlesa Browna i Johnnyja Hartmana. Zatim, napušta bend i sa svojim triom seli se u Čikago, gde snima za Chess Records, a potom sledi povratak u Kanzas Siti, gde započinje nove projekte. Poslednje izdanje, snimljeno u Airborne Audio studiju, potpomognuto je veštim umećima Sonnyja Kennera na gitari, Kima Parka na violi, saksofonu i flauti, Tyronea Clarka na basu i Tommyja Ruskina na bubnjevima. Ovakav spoj pruža nezaboravno uživanje u improvizacijama na violi i saksofonu, blesku bubnjeva, gitarskim solažama, kao i izražajnom i toplom glasu Luqmana Hamze. Hamza svojim predivnim pevanjem i bogatstvom emocija daje novi smisao klasicima kao što su "My One and Only Love", "Never Let Me Go", "Blue Moon", "My Funny Valentine"... Ovaj disk koji smo dobili je u SACD formatu, ali ga je moguće kupiti kod uvoznika i u XRCD formatu.
CLASSY (Premium / AV impuls)
Još jedno luksuzno izdanje Premium Recordsa sa urađenim remasteringom na 24 bita i 192 kiloherca. Kao neko ko je upućen u metode štampe i dorade materijala, moramo primetiti da je omot ovog izdanja urađen veoma originalno, prefinjeno i luksuzno. Album sadrži trinaest Cool & Classy numera, od kojih je čak tri otpevao Nat King Cole. Tu su još i tri numere Dionne Warwick, kao i predivne pesme Louisa Armstronga i Deana Martina. Za sve prave ljubitelje ovih izvođača, ali i one koji bi lagano da uđu u svet ovih klasika, ovo izdanje morate posedovati u svojoj kolekciji. Disk je izdat ove godine i predstavlja pravi kolekcionarski dragulj za sve istinske audiofile.
ERIC BIBB & NEEDED TIME "GOOD STUFF" (Opus 3 / AV impuls)
Eric Bibb rođen je u Njujorku, u muzičkoj porodici. Njegov otac radio je u pozorišnim mjuziklima, a ujak mu je bio svetski poznat džez pijanista i kompozitor. Eric je svoju prvu gitaru dobio sa sedam godina i od tada počinje njegovo interesovanje za muziku. Svirao je sa ocem, zatim u ansamblu, studirao je psihologiju i ruski jezik u Kolumbiji, a potom odlazi u Pariz, gde upoznaje gitaristu Mickeyja Bakera, koji ga usmerava u bluz ritam. Ni to ga nije smirilo, pa se ponovo seli u Stokholm, gde počinje da piše i svira sa lokalnim muzičarima, kao i sa pridošlicama iz celog sveta.
Posle uspeha na bluz festivalima u Londonu i Kanadi, kao i posle proslavljenog albuma "Spirit & The Blues", Bibb nastavlja saradnju sa izdavačkom kućom Opus 3, sa kojom snima novi album pod nazivom "Good Stuff". Na novom omotu Eric je od četrnaest pesama napisao čak deset. On svojim veštim i sofisticiranim trzajima po akustičnoj gitari daje čist i prodoran bluz zvuk koji dopire do srca njegovih obožavalaca. Uz "Needed Time", koji doprinose živosti celog opusa, ovaj album se definitivno može svrstati u "good stuff".
Vassilis Tsabropoulos rođen je 1966. u Atini i smatra se jednim od najboljih grčkih pijanista i kompozitora. Pobeđivao je na muzičkim takmičenjima već sa deset godina, osvajao nagrade po Grčkoj i Evropi, gde je učestvovao i kao solista i zajedno sa orkestrom, komponovao za gudačke kvartete i orkestar, a radio je i muziku za violinu i violončelo. Usavršavao je svoje umeće pohađajući studije u Atini, Parizu, zatim je završio Akademiju u Salcburgu, kao i prestižnu Juilliard School of Music u Nujorku. Svirao je Beethovena, Mozarta, Chopina, Rachmaninoffa i mnoge druge, a sa posebnim osećajem za note, čime je uspeo da ostvari prepoznatljiv, topao i prefinjen zvuk.
Njegova izražajnost u muzici donela mu je mnogo uspeha, pa samim tim i album "The Promice", koji predstavlja šesto izdanje ECM izdavačke kuće, nudi 11 predivnih numera na klaviru, sa uvodnom temom "The Other". Svaka na svoj način uvodi slušaoca u taj čarobni svet topline i raznovrsnih tonova klavira, kojima Vassilis potpuno ovladava čulima obožavalaca. Album "obećava" u svakom slučaju.
(ECM / One HiFi)
Jon Hassel, 72-godišnji trubač i kompozitor iz Memfisa, postao je poznat po njegovom uticaju na razvoj world music, mešajući zvukove trube sa elektronikom, klasiku sa popularnim, objedinjujući drevno sa digitalnim, komponovano sa improvizovanim. Završio je muzičke studije u Kelnu, uzor mu je Miles Davis, a smatra se idejnim stvaraocem tzv. Fourth World muzike. Radio je i sa velikim imenima kao što su Brian Eno, Peter Gabriel, Ry Cooder, Ibrahim Ferrer, Bjork, K. D. Lang. Takođe je radio i muziku za film i serije: "The Million Dollar Hotel", "The Practice", "Sleeper Cell", "Angel eyes"...
Album "Last Night the Moon Came Dropping Its Clothes In the Street" nudi nešto što dosad još niste čuli, prirodno, nesputano usvajanje različitih muzičih uticaja, ali opet jedinstven, pomalo neobuzdan i izazivački zvuk, vođen po sopstvenoj intuiciji ovog muzičkog inovatora i njegovom principu da nema pravila u muzici.
Fly trio predstavljaju Mark Turner, saksofonista, Larry Grenadier na kontrabasu i Jeff Ballard, bubnjar. Sva trojica su jednako priznati kao vrhunski muzičari i prava je retkost videti tako ostvarene individue da zajedno sviraju u bendu, čineći savršenu celinu u kojoj se ne umanjuje vrednost pojedinca, već naprotiv, ona ih dopunjuje i usavršava. Njihov novi album "Sky & Country", koji je izdao ECM, predstavlja izraz modernog džeza, u kome se smenjuju lagani, harmonični ritmovi sa snažnim i prodornim bubnjevima, koji pokreću i uzdižu celu atmosferu. Uplitanje lirskih nota u žestoke i vatrene zvukove bubnjarskih činela, sa postepenim i uravnoteženim prelazom, predstavlja jedinstvenu muziku koja govori o veličini ova tri muzičara. Veoma kompleksna muzika koja zaslužuje svaku preporuku.
Thomas Edward Yorke
Instrumenti: gitara, klavijature, glas
Uticaji: Elvis Costello, Scott Walker, Japan, R.E.M, Throwing Muses, Joy Division
Jonathan Richard Guy Greenwood
Instrumenti: gitara, orgulje, sintisajzer
Uticaji: džez, Miles Davis, Elvis Costello.
Edward John O'Brien
Instrumenti: ritam gitara, udaraljke
Uticaji: The Beatles, Dinosaur Jr, Joy Division, Happy Mondays, Smiths, NWA
Colin Charles Greenwood
Instrument: bas gitara
Uticaji: Talking heads, The Fall, R.E.M, Tom Waits
Phillip James Selway
Instrument: bubnjevi
Uticaji: The Beat, Joy Division, The Ruts
Retko koji muzički kritičar će se usuditi da kaže da je Radiohead bend bez puno značaja. Uglavnom ih dižu u zvezde kao sastav koji redefiniše popularnu muziku, a rok žanr kao osnovu svog stvaralaštva menja kombinovanjem sa elementima koji ranije nisu na taj način korišćeni. Ipak, priznanje među kritičarima i svetska slava retko kad idu ruku pod ruku... Pa je i za njih početak bio trnovit.
Bend je osnovan 1988. pod imenom On A Friday, a članovi su se odmah rastali da bi se posvetili fakultetima i drugim poslovima. Ipak, 1991. se opet okupljaju i snimaju prvi demo. Taj snimak im je omogućio da počnu redovno da nastupaju u lokalnim klubovima u Oksfordu, a niz zapaženih nastupa privukao je i izdavačku kuću EMI, koja je, u potrazi za mladim talentima, potpisala ugovor s njima. Tada im je ukazano i na to da ime nije dovoljno dobro da bi bilo zapaženo, tako da su prema pesmi grupe Talkin Heads rešili da postanu Radiohead.
Njihovo prvo izdanje bio je EP "Drill", koji je na listi singlova stigao do 101. mesta i na-
javio mogućnost većeg uspeha. Zbog toga su im se u studiju priključili oprobani producenti Paul Kolderie i Sean Slade, koji su ranije radili s grupom Buffalo Tom, a doprineli i uspehu sastava Morphine. Tada nastaje pesma "Creep", koja se tematski uklopila u atmosferu s početka devedestih godina. Iako nije stigla do prvih mesta top-lista, dobila je puno vremena na TV i radio stanicama i omogućila im da njihov prvi album "Pablo Honey" ne prođe nezapaženo. Ipak, na osnovu jednog uspešnog singla i solidno plasiranog albuma, moglo se samo očekivati da pokleknu pri pripremi drugog izdanja i da ostanu poznati kao one hit wonder...
A u sukobu pesimističnih očekivanja i optimistične nade, pobedila je nada! Radiohead 1995. godine objavljuju "The Bends", koji oduševljava publiku. Očigledni uticaji muzike šezdesetih godina, ali i aktuelnih bendova kao što su Pixies i R.E.M. iznedrili su pesme poput "Street Spirit (Fade Out)" i "Fake Plastic Trees", koje su na upečatljiv način pokazale
Marko Hermanda Radiohead nećemo tek tako zaboraviti kao momke koji su pevali "Creep". Iako su ih tada uz Oasis, Blur, Pulp i Suede svrstavali u krem britpopa, danas mnogi "The Bends" smatraju za jedan od najboljih albuma sredine devedesetih godina.
A da stvari dodatno zakuvaju, potrudili su se pripremajući treće izdanje. Jer tada su već svi očekivali zrelo izdanje koje će biti na tragu prethodnika, ali nikako bolje od njega i... svi su pogrešili. "OK Computer" snimali su delom u studiju koji su tek pravili, delom u kući glumice Jane Seymour, gde su se sklonili od javnosti, u kojoj su radili gde god su stigli, a ne samo u studiju. Izolacija im je omogućila i da rad na albumu prilagode sopstvenom ritmu, kao i da spontano snime nekoliko pesama uživo. Na kraju, kada su u junu 1997. objavili treći album, svet je dobio najbolje izdanje te godine, a bend gomilu nagrada. Do tada su bili mlad i talentovan rok bend. Od albuma "OK Computer" Radiohead su jedna od veličina rok scene. To im je omogućilo da zaustave neprestani rad i putovanje na turneje i da eksperimentišu više nego što bi im izdavač to dozvolio na početku karijere. Ali najpre da se odmore jedni od drugih jer su krajem 1998. godine bili na ivici raspada, a Thom Yorke je pao u depresiju, iz koje se izvukao zahvaljujući prijateljstvu sa Michaelom Stipeom (R.E.M.), koji je uticao i na njegov stil pisanja pesama.
Kada su na kraju ušli u studio, shvatili su da ne žele da naprave još jedan "OK Computer". Zato su radeći na novom materijalu vrlo malo koristili gitare, a mnogo više se fokusirali na elektronski zvuk. Tako je nastao minimalistički "Kid A", koji nije imao singlove, a promocija je uglavnom zavisila od interneta. To je bio i njihov prvi album koji je ušao u top 20 albuma u SAD i stigao na prvo mesto!
Već naredne godine objavili su i "Amnesiac", sastavljen od pesama koje su snimane tokom pripreme prethodnog izdanja. Zbog toga stil nije znatno promenjen, ali je odvajanje pesama imalo umetničko opravdanje. Kako je to Thom Yorke objasnio, na albumu "Kid A" dešava se nešto traumatično, a "Amnesiac" je pokušaj da se sastave delovi. "Trebalo bi da čujete albume redom suprotnim od objavljivanja da biste to shvatili", dodao je.
Tokom pripreme narednog izdanja vratili su se tempu rada s početka karijere. Umesto da nedelje provode izolovani, novi materijal su poneli na turneju po Španiji i Portugalu tokom leta 2002. Nakon što su materijal iz-
brusili, samo snimanje trajalo je samo dve nedelje. (Toliko im je trebalo da snime i "The Bends", a "Pablo Honey" su snimili za tri sedmice.) "Hail To The Thief" nije doneo nešto posebno novo. Manje je bilo eksperimenata, mada je korišćena elektronika, a bilo je i gitara, takođe manje nego na ranim radovima. Kao da su dva različita stila spojili u jedan i čekali da se desi reakcija.
Opet su postigli odličan uspeh. I fanovi i kritika su se umorili od stalne različitosti i uživali su u izdanju koje ih nije teralo da smišljaju nove hvalospeve. Radiohead su genijalni i kada ne rade ništa novo! Bili su vrlo zadovoljni trenutnim stanjem, otisnuli su se na dugu svetsku turneju i uživali da sviraju oduševljenim fanovima. A onda su 2004. godine napravili pauzu. Kao kada su davne 1988. pauzirali radi studiranja, sada su rešili da se posvete drugim projektima.
Nakon jednogodišnje pauze vratili su se u studio i počeli pripremu novog izdanja. Radili su u studiju u kojem je nastao njihov prvi album, uživali stvarajući i svirajući, bez ikakve presije da što pre završe. Na kraju su u leto 1997. finiširali novi album, a u oktobru iste godine su "In Rainbows" stavili na internet i omogućili fanovima da plate koliko smatraju da treba. Rezultat je bio (ne)očekivan! Ogroman broj preuzimanja, naručivanje boks set izdanja, a na kraju i više miliona prodatih CD izdanja pokazali su da internet neće uništiti kvalitetnu muziku.
1993 - Pablo Honey
1995 - The Bends
1997 - OK Computer
2000 - Kid A
2001 - Amnesiac
2003 - Hail To The Thief
2007 - In Rainbows
Radiohead su trenutno na odmoru. Završili su deo svetske turneje, koju će nastaviti u avgustu, a potom će snimati i nov materijal. Sudeći po njihovim dosadašnjim radovima, očekuje nas nešto što nismo imali prilike da čujemo.
Slučaj benda Radiohead dokazuje da internet piraterija, kao ni internet distribucija ne utiču negativno na dela koja publika prepoznaje kao kvalitetna. Njihov album "Kid A" na mreži Napster pojavo se tri meseca pre zvaničnog objavljivanja. To nije uticalo na to da prvi put uđu u top 20 albuma na SAD listi, i to na prvo mesto već prve nedelje.
Slično se desilo i sa izdanjem "Hail To The Theif". Nezavršene pesme su "ukradene" dva meseca pre objavljivanja, a i gotov album je na internet stigao pre nego u prodavnicama. Ipak, odlučili su da ne požuruju objavljivanje, i nisu pogrešili. Prodaja je nadmašila prodaju prehodna dva kako u prvoj nedelji, tako i ukupno.
To ih je očigledno navelo da "In Rainbows" puste na internet nekoliko meseci pre CD izdanja. Omogućili su i da fanovi plate koliko smatraju da treba. Iako konačan rezultat nije nikada saopšten, u prvoj nedelji preuzeta su više od 1,2 miliona kopija, a fanovi su prosečno plaćali oko pet dolara. Istovremeno je stiglo i oko 100.000 narudžbina za boks set izdanje. A kada je CD stigao u prodavnice, u prvoj nedelji je prodato preko pola miliona primeraka, a u prvoj godini čak tri miliona!
Dobra, "Stara" Madeleine Peyroux nam nakon tri godine pauze predstavlja svoj četvrti solo album. Još jedno izanje na kojem nećete otkriti da je umetnica koju volite da slušate rešila da eksperimentiše ili da traži neki novi zvuk kako bi "napredovala". Jedini "eksperiment" je to što nam na "Bare Bones" Madeleine daje 11 potpuno novih numera, bez ijedne obrade. Znači da se nećete oduševiti kada čujete na koji način je izvela neku od starih pesama koju volite, ali zato ćete sa oduševljenjem shvatiti da sve njene pesme zvuče kao da su odavno postali standardi koji su do sada više puta obrađivani. Dakle, "Bare Bones" je odličan album pun sporih numera sa džez šmekom koji ćete sa uživanjem slušati, bilo da se opuštate nakon napornog dana ili pravite ugođaj za romantičnu večeru. Slušajte "Bare Bones" nadajući se da Madeleine Peyroux neće promeniti način na koji stvara muziku.
Novi album Neila Younga je konceptualno ostvaranje. O električnom automobilu! Ali ako to ne znate pre slušanja, teško da ćete zaključiti dok uživate u novih 10 numera. Najveći deo stihova "baciće" vas u road trip atmosferu i zamišljaćete kako sa Neilom krstarite putevima Severne Amerike. A neke pesme su dovoljno univerzalne da, ni nakon što saznate da je sve to soundtrack za dokumentarni film o kolima na električni pogon koja je sam pravio, nećete moći da pronađete one skrivene tragove koji reči povezuju sa strujom. A muzika koja prati pesme sa albuma "Fork In The Road" je tipična za Younga. Reske gitare i ogoljen zvuk gube samo u trenucima kada se čuju nepotrebni prateći vokali. Album donosi i novu himnu za sve kojima rok muzika znači pobunu protiv establišmenta. "Just Singing A Song" je odličan odgovor onima koji smatraju da je dovoljno da stoje na bini i pevaju o revoluciji...
Ako ste mislili da će Depeche Mode posle skoro 30 godina rada postati dosadni, početi da se ponavljaju i karikiraju same sebe, prevarili ste se. Zato ne snimaju često i uspevaju da zadrže kreativnu oštricu, da nauče od "konkurenata" i naprave nešto što će publiku oduševiti. "Sounds Of The Universe" otvaraju zvuci koji podsećaju na ne tako davno vreme modemske veze sa internetom, a nastavak je niz numera koje deluju vrlo sveže. Prava kombinacija onoga što Depeche Mode godinama uspešno rade i savremenih trendova elektronske muzike koji prvenstveno stižu iz nordijskih zemalja. Nažalost, prva polovina albuma je daleko snažnija i upečatljivija, dok druga polovina deluje kao da ispunjava prostor i vreme do neizbežnog kraja... I pored toga, ovo je odličan album i idealan uvod u koncert koji će bend krajem maja održati u Beogradu.
ODiani Krall ne mora puno da se priča. Višestruko nagrađivana pevačica svojim kontra alt glasom već godinama privlači pažnju ljubitelja vokalne džez muzike. Kao i drugi džez izvođači, krenula je uobičajenim putem izvođenja poznatih numera, da bi vremenom sve više radila na sopstvenim pesmama. A za svoj novi album zaplovila je burnim vodama bosa nove. Na polju na kojem su mnogi posrnuli, ona se odlično snašla i ovom žanru dala sopstveni šmek. Njeno prvo u potpunosti bosa nova izdanje je odličan album koji ćete rado slušati kada poželite da poznate numere žanra čujete u nešto drugačijem aranžmanu i sa njenim ljupkim glasom. A da bi izbor bio adekvatan, tu su "Too Marvelous For Words", "Walk On By" i neizbežna "The Girl From Ipanema" (nazvana "The Boy From Ipanema"). Obavezna nabavka za sve ljubitelje pevačice, žanra i opuštene atmosfere koju ova muzika emituje.
Nakon uspešnog prvenca "Fur And Gold", Bat For Lashes odnosno Natasha Khan, nastavlja da stvara muziku neobičnog senzibilieta koja delom podseća na rane radove Björk, a delom na razblaženu Kate Bush. Njen prigušen glas prati elektronska muzika koja najviše služi pravljenju atmosfere, što je kombinacija koja u ovom slučaju ne radi savršeno. Tek poneka pesma se izdvaja, kao što je "Moon And Moon", gde je Natasha prepuštena sebi i klaviru. I pored toga album deluje kao prilično skladna celina čije pesme povremeno oboje i neobični gosti: crnački gej hor u "Peace Of Mind" i Scott Walker u pokušaju grandiozne uspavanke "The Big Sleep". Sve zajedno, u pitanju je ostvarenje koje će privući ljubitelje neobičnih ženskih glasova.
Novi album kontroverzne Peaches je još jedna stranica u knjizi koju svakodnevno piše. Muzički ne donosi ništa novo - elektronska muzika pravi podlogu za njene tekstove koji su uvek angažovani. Peaches se najviše bavi odnosnom između žena i muškaraca, a da bi tom temom privukla pažnju slušalaca potrebne su šokantne reči koje ona kao da više ne pronalazi. "I Feel Cream" prolazi kao solidna elektro dens ploča, na tragu onoga čime je pažnju privukla Lady Gaga, ali bez izrazitog hita (koji joj je neophodan). Ako želite da potražite dublje značenje njenog novog albuma, ili uživate u retro elektrozvuku, ovo jeste album za vas. Naravno, ako ste njen fan nećete ga zaobići, ali ako tražite muzičko savršenstvo (bez obzira na značenje), produžite dalje.
(Warner)
Iako su Ojos de Brujo široj javnosti postali poznati tek u poslednih 4-5 godina, oni već čitavu deceniju stvaraju jedinstvenu mešavinu flamenka, rumbe, džeza, repa, regea i fanka. A sve to, iako donosi zarazne ritmove i tera na ples, začinjeno je rečima koje su upućene na račun vladajućeg establišmenta i borbi protiv njega. Anarhistički haos je deo njihove ideologije, a da stvari na izdanju "Aocana" deluju još haotičnije pobrinulo se 26 gostujućih muzičara među kojima su kubanski Los Van Van i Karnataka bubnjari iz Indije. Rezultat je album koji ćete sa uživanjem slušati čak i ako ne znate ni reč španskog. A svakako ćete makar na trenutke i zaplesati...
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aubačen Bryston
aubačen pMC
aubačen sonus faber
aažuriran Canton aažuriran nAD
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
Povodom nastupajućeg petog rođendana redakcija Hi-Files magazina poklanja promotivnu šolju svima koji uplate ili obnove pretplatu**, a kao specijalnu nagradu onima koji to urade za dve godine unapred poslaćemo promo majicu.
Autor: sale z900
Datum: 04 Mar 2008 18:42
Pošto ce ćale da mi da Revox-ov dek B710 i Revoxovu rek policu, a ja sam našao da kupim CD B225 koji doduse nije iz te serije, ali posluziće, pa me zanima za koliko novca može da se nađe Tuner B760, pojacalo B750 i trakas B77. *****
Autor: ZoranBG
Datum: 04 Mar 2008 19:16
Tjuner -> 200 EUR
Pojacalo -> 200 EUR za Mk1/Mk2
Paziti da li rade ispravno, matore su sprave. Trakaši -> konsultovati W. Studer-a. Čestitam na divnom poklonu! Koliko ste platili 225? Neki su preko oglasa tražili 300 EUR, što je totalno van pameti. *****
Autor: ScepanBG
Datum: 04 Mar 2008 20:15
Trenutno u oglasima se prodaje pojacalo b-251 za 300 evra, iz serije tvog cd-a. *****
Autor: sale z900
Datum: 04 Mar 2008 20:39
Hvala puno, ali ova starija generacija mi je lepša, a postoji i CD iz B starije generacije, ali ga nikada nisam video uživo.
