Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Dugo i toplo leto je za nama, ali ove godine u redakciji Hi-Filesa nije bilo vremena za odmor. Prvo smo radili na upotpunjavanju našeg novog web sajta – ukoliko ga niste do sada posetili, učinite to u skorije vreme i javite nam vaše utiske. Nakon toga smo prevodili EISA citate, što nije nimalo jednostavan zadatak – želeli smo da ispoštujemo originalan tekst, a da ujedno pišemo u duhu našeg jezika. Ubrzo je usledio i put za Prag, gde smo posetili konferenciju kompanije Pioneer, na kojoj su predstavljeni novi proizvodi, a detaljniji izveštaj čitajte na narednim stranicama. Dosta vremena smo potrošili na izmene u pregledu domaćeg tržišta, a primetićete da je osvežen veliki broj cenovnika domaćih uvoznika i proizvođača.
Od testova u ovom broju moramo izdvojiti Naim Nait XS, koji nas je oborio s nogu, zatim Audiolab kombo pretpojačalo i pojačalo snage, ali i maleni ProAc. Igrom slučaja, ovaj broj časopisa je prošao sa uređajima koji su po ceni prihvatljivi i široj populaciji, a da situacija postane komična, najskuplji uređaj na testu je Meridianov Ferrari F80.
Veliki deo časopisa utrošen je na EISA nagrade, što ujedno predstavlja krunu ovogodišnjeg napornog rada u asocijaciji. Sledi svečana dodela nagrada na IFA sajmu u Berlinu, koja će biti uživo prenošena putem Astra satelita u HD kvalitetu. U međuvremenu, slušajte dobru muziku i odmarajte uz dobre filmove.
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura
Ivana stAnkOVIĆ
Saradnici
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Marko HeRMAn, Viktor kOstIĆ, Bojana HeRMAn-neDeLjkOVIĆ, Zoran kARApAnDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žItAReVIĆ, nikola stOjAnOVIĆ, Bojan jOVIĆ
Fotografije
Dragan tRIFUnOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
wap.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija
Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br.
1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno Issn 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost
Poslednji model iz vrhunske serije Platinum kompanije Monitor Audio predstavlja kompaktnu verziju zvučnika PL300. Novi model nosi oznaku PL200, a kabinet ovog zvučnika zauzima otprilike jednu trećinu zapremine jačeg modela. Inženjeri kompanije Monitor Audio pred sobom su imali ozbiljan zadatak da bi zadržali sve zvučne osobine većeg modela. Nova bas jedinica prilagođena je da bi zadržala slične karakteristike iako joj je prečnik smanjen sa 8 na 6,5 inča. Takođe, urađena je i rekonfiguracija srednjotonske TLE jedinice (Tapered Line Enclosure) sa HiVe®II bas refleks otvorom. Rezultati merenja su, prema rečima ljudi iz kompanije, fascinantni jer su jedine razlike u preporučenoj snazi, nivou zvučnog pritiska i nešto manjoj bas ekstenziji. Svi ostali parametri ne ukazuju na bilo kakav kompromis. i www.monitoraudio.co.uk
Do trenutka zaključenja ovog broja, svoje učešće na Hi-Files Showu potvrdile su sledeće firme:
Prvi vikend – 26-27. septembar
4Audio - Unison Research, Opera Loudspeakers (Grand Callas), Martin Logan (Spire)
4Audio - NAD, Audiolab, Monitor Audio (Platinum PL 300)
AV impuls - Spendor, Leben, Neat Acoustics, Creek, Arcam, Beyond Frontiers Audio
HighendFi - Cayin, Shanling, Usher , Siltech, Rega
Vox Trade- VTL (TL5.5 Mk2, MB-185), Dynaudio, Simaudio, Meridian, Transparent
Drugi vikend – 3-4. oktobar
BGB Studio - Harman Kardon, JBL, Infinity, Wharfedale
Lasernet - Audio Note (Level 3 - CDT Three, DAC 3.1x/II, zvučnik AN/E/SPe HE)
Dayens - Sopstveni program zvučnika, pojačala i kablova
Neofyton - Quad
*Lista nije konačna, ali se sa velikom sigurnosti može tvrditi da će navedena oprema biti izložena u sistemima koji će svirati. Organizator ne može snositi odgovornost za tačnost iznetih podataka.
Kompanija Rosso Fiorentino Electroacoustics najavila je svoj novi model zvučnika Fiesole, koji predstavlja kompaktan bookshelf zvučnik trosistemske topologije. U kutiji zanimljivog oblika smeštena je bas jedinica Nomex prečnika 6,5 inča, koja je postavljena pomoću posebnog sistema za prigušenje vibracija. Visokotonac s mekanom kupolom je veličine 28 milimetara, a na samom vrhu kutije nalazi se supervisokotonac koji reprodukuje ultrasonične frekvencije do 100 kiloherca. Unutrašnje ožičenje je urađeno za Van den Hul kablovima, a kabinet je urađen od medijapana koji je presvučen furnirom u bojama jasena, breze ili preksiglasa. i www.rossofiorentino.com/eng
Čuvena danska kompanija Bang&Olufsen ne prestaje da nas iznenađuje svojim jedinstvenim proizvodima. Uređaj po imenu BeoTime predstavlja sat sa alarm funkcijom u obliku flaute. Na sebi ima tri mala kvadratna displeja, od kojih prvi prikazuje sate, drugi minute, dok treći displej pokazuje koji izvor zvuka će vas probuditi i u koje vreme. Kompanija je omogućila i opcioni zidni nosač, na koji će BeoTime da se zalepi pomoću magneta. Ali to nije sve, nakon što ste se probudili uz vama omiljenu muziku, BeoTime se pretvara u funkcionalni daljinski upravljač, tako da možete kontrolisati muziku ili osvetljenje u prostoriji, naravno u zavisnosti koju B&O opremu posedujete. Preporučena cena ovog uređaja neće biti veća od 350 evra. i www.bang-olufsen.com/beotime
Sada je i zvanično! Nakon 18 meseci otkako je Toshiba odustala od HD DVD formata i predala bitku Blu-ray taboru, japanski gigant je objavio da je podneo zahtev za članstvo u Blu-ray Disc asocijaciji. Toshiba je objavila i da radi na brojnim novim uređajima, od samostalnih plejera do drajvova za laptopove.
Kompanija Monitor Audio je unapredila svoju seriju zvučnika srednje klase Silver RS i nazvala je Silver RX. Nije u pitanju samo blaga promena u šminci, već se radi o potpuno novim drajverima , „mršavijim“ kabinetima i tehnologiji koja je potekla iz high-end serije Gold Signature. U seriji se nalazi čak sedam modela, od najmanjeg bookshelfa RX1, zatim nešto većeg modela RX2, pa do podnostojećih modela RX6 i RX8. Seriju upotpunjuju centralni i efekt zvučnik, kao i subwoofer. Značajno su poboljšani visokotonci u RX seriji koji sada imaju veću osetljivost i širi opseg u gornjem segmentu frekvencija. Pored ovih inovacija, iz Gold serije je preuzet bas refleks otvor HiVe II, koji zbog svog specifičnog oblika pruža bolji protok vazduha. Kabineti su izrađeni od medijapana debljine 19 milimetara, dok subwoofer koristi medijapan od 25 milimetara. Raspoloživost nove serije na evropskom tržištu očekuje se u septembru. i www.monitoraudio.co.uk
Wharfedale Diamond serija je na tržištu skoro 30 godina, tako da svaka nova verzija ove popularne serije nosi veliku odgovornost. Nova serija Diamond 10 zadržava sve što je dobro od prethodne iteracije, poput zaobljenih kabineta, ali donosi i puno poboljšanja, naročito u izradi zvučničkih jedinica. I dalje se u jedinici zaduženoj za srednje i bas područje koristi Kevlar, ali sada je bas refleks otvor postavljen na zadnju stranu kutije. Zanimljivo je i da je mekana kupola visokotonca sada zaštićena metalnom mrežicom i kada nisu postavljene maske. Seriju čine čak tri bookshelf kutije, zatim pet podnostojećih modela, tri centralna zvučnika, dva efekt i tri subwoofera.
i www.wharfedale.co.uk
Magazin koji prati dešavanja na svetskoj i domaćoj audio/video sceni.
Okuplja tim stručnih poznavalaca Hi-Fi opreme i kućnog bioskopa, čiji rad na časopisu ima za cilj edukaciju i informisanje ljubitelja dobrog zvuka i slike.
Događaj koji okuplja distributere hi-end opreme i domaće proizvođače u cilju predstavljanja najnovijih i najnaprednijih audio/video sistema publici.
Ova izložba pruža uslove da izlagači u dva vikenda, prezentuju opremu koja se ne može svakodnevno čuti i videti.
Mesto: Hotel Holiday Inn, Novi Beograd Prvi vikend: 26-27. septembar
Drugi vikend: 3-4. oktobar
Jedna od najstarijih audiofilskih američkih kompanija Audio Research dobila je novog distributera – novobeogradski salon
One HiFi. Poznata po svojim hibridnim pojačalima, CD plejerima i gramofonskim sekcijama, kompanija je smeštena u Minesoti na površini od neverovatnih 4.500 kvadratnih metara. Naravno, veliki deo prostora odlazi na magacin i kancelarije, ali zanimljivo je da Audio Research raspolaže velikim magacinom elektronskih delova koji su ugrađivani u uređaje starijih generacija. Sa nestrpljenjem očekujemo prve primerke na test u našem magazinu. i www.audioresearch.com
Kompanija Dali, čije ime označava skraćenicu za Danish Audiophile Loudspeaker Industries, krajem ove godine lansiraće nov model zvučnika Mentor Menuet. Ovaj model će popuniti prazan prostor u ponudi proizvođača s malim monitorskim zvučnikom za sve audiofile koji žele vrhunski zvuk iz malih kutija. Mentor Menuet je bas refleks kutija približnih dimenzija 25x15x23 centimetra, a na njoj će biti bas/srednjotonska jedinica prečnika 4,5 inča i visokotonac prečnika 1,1 inč s mekanom kupolom. Tehničke specifikacije su sjajne za kutije ovakvih gabarita – frekvencijski opseg je od 68 herca do 25 kiloherca, a osetljivost je 86 decibela. Preporučena cena za par ovih kutija je oko 960 evra. i www.dali.dk
Beogradski audio-salon Vox Trade od ove jeseni je bogatiji za još jedan high-end brend. U pitanju je američki proizvođač VTL. Kompaniju je osnovao David Manley, inženjer za snimanje i filmove, koji je u to vreme živeo u Južnoj Africi. Prvi primerci VTL pojačala napravljeni su u Britaniji 1983, da bi pravi uspeh doživeli tek odlaskom na CES sajam 1986, koji se tada održavao u Čikagu. Upravo tada su otac David i sin Luke odlučili da kompaniju presele u Kaliforniju, ali nekoliko godina kasnije David je otvorio liniju proizvoda pod imenom Manley za profesionalnu studijsku upotrebu. Luke Manley uspešno nastavlja rad kompanije, koja u svojoj ponudi ima integrisana pojačala, pretpojačala, pojačala snage i monoblokove. i www.vtl.com
Na sajmovima u Hongkongu i Tajvanu danska kompanija Dynaudio je predstavila jedan od najfascinantnijih modela zvučnika u istoriji. Consequence Ultimate Edition predstavlja sjajan primer primene vrhunske tehnologije inženjera u Danskoj. Ovaj zvučnik ima petosistemsku topologiju, a svaka zvučnička jedinica je posebno prilagođena kako bi odgovarala invertovanom rasporedu jedinica. Gornji frekvencijski spektar ovog zvučnika je pomeren na 30 kiloherca, dok je najniža frekvencija koju Consequence može da reprodukuje 17 herca. Brojne inovacije, uključujući i jedinstveni Compound Bass sistem, komplementirane su u ovom modelu. Ovaj sistem za bas reprodukciju krije još jednu bas jedinicu unutar same kutije. Interno ožičenje je urađeno sa Dynaudio Ocos kablovima, a elementi na skretnici predstavljaju vrhunske komponente. i www.dynaudio.com
Beogradski salon 4Audio je bogatiji za još jedan brend. U pitanju je američki proizvođač Olive koji je specijalizovan za moderne bežične kućne audio-sisteme. Opus N°4 je plejer koji raspolaže CD transportom i hard diskom, a poseduje i displej u boji osetljiv na dodir. Moguće ga je povezati putem Ethernet mreže ili Wi-Fi konekcije na internet i veoma jednostavno uživati u internet radio-stanicama. Drugi proizvod se naziva Melody N°2 koji funkcioniše kao stanica koja može da povlači muziku sa Opusa ili bilo kod drugog mrežnog hard diska. Veoma zanimljiv set proizvoda. i www.olive.us
Kompanija DivX Inc. napravila je dogovor sa tri evropske internet prodavnice koje će omogućiti kupovinu filmova. Na ovaj način korisnici neće morati da obrišu fajl sa svog računara nakon izvesnog vremena, već samom kupovinom stiču puno pravo da poseduju filmove. DivX format omogućava kompresovanje fajla odličnog kvaliteta, a dosad je prodato više od 200 miliona uređaja koji su kompatibilni sa ovim formatom. Sajtovi koji su potpisali ugovore su: FilmOn. com za tržište Velike Britanije, ERG za tržište Belgije i Holandije, kao i Play4Film.com za ostale zemlje.
Novobeogradski salon One HiFi će svoju publiku još jednom počastiti dobro organizovanom prezentacijom – ovoga puta u centru pažnje će biti kompanija Naim Audio. Prezentacija će biti održana 17. oktobra u hotelu Holiday Inn od 12 do 20 časova. i www.one-hifi.com
Socijalne mreže poput Facebooka ili Twittera dobro su mesto za promociju biznisa, pa se to odnosi i na Hi-Fi zajednicu. Tako, na primer, na Facebooku možete postati fan magazina Hi-Files, koji do sada ima 30 fanova, Martina Logana (340 fanova), kompanije NAD (370 fanova) ili Bowers&Wilkinsa (260 fanova). Situacija je još dramatičnija kada je Twitter u pitanju, pa tako na ovom sajtu možete pratiti vesti iz kompanija Bang&Olufsen, Meridian Audio, Naim Audio, ali i nekih muzičkih sajtova poput Linn Records.
U tekstu koji sledi bavićemo se finim podešavanjima audio-video sistema i podsetiti malih stvari koje mogu mnogo da doprinesu krajnjoj reprodukciji.
Većina nas dobro zna da najvažnija i najskuplja komponenta audio-video sistema nije ni pojačalo ili risiver, niti izvor signala ili uređaji zaduženi za kreaciju zvuka ili slike - najskuplja komponenta svakog sistema je prostorija u kojoj se on nalazi. Shodno tome, dorađivanje i fino podešavanje ove "komponente" jeste i najskuplje i može se meriti hiljadama evra. Nekoliko jeftinih i efektnih zahvata ipak postoji, a potrebni su vam samo volja, malo novca i pomoć ukućana ili prijatelja.
Osnovni principi uspešnog akustičkog tretmana prostorije svode se na difuziju (rasipanje) i apsorpciju (upijanje) zvučnih talasa. U praksi, najbolji efekat uz najmanje ulaganja postiže se uspostavljanjem "organizovanog nereda" u prostoriji. To znači da kolekciju audio-diskova ili ploča treba poređati tako da se dobije što nepravilnija površina, a isto važi i za kućnu biblioteku. Na taj način se obezbeđuje dobra difuzija zvučnih talasa i sprečava odjek. S obzirom na to da su akustički paneli prilično skupi, uz često diskutabilnu estetiku, na zidovima je najprihvatljivije rešenje postavljanje tapiserija ili draperija. Naravno, tepih na podu je nezaobilazan.
Kao što svi znamo, za dobar ugođaj i pravo uživanje u filmovima potrebno je bar delimično zamračiti prostoriju. Pored ispravnih roletni, koristan dodatak predstavlja potenciometar za regulaciju jačine sobnog osvetljenja (tzv. dimmer), koji omogućava podešavanje osvetljenja po želji i potrebi, a danas već postoje dimmeri sa ugrađenim senzorima za daljinsko upravljanje. Takođe, ukoliko vaši uređaji imaju opciju isključivanja displeja, isprobajte je jer ona ima svoju svrhu - istupanje sistema iz pogleda i misli slušaoca i potpuno posvećivanje zvuku i slici.
Gotovo svi savremeni AV risiveri opremljeni su sistemima za automatsko podešavanje (auto-setup). Ipak, svako ko se ikada bavio podešavanjem sistema kućnog bioskopa zna da je famozna auto-setup funkcija daleko od savršenstva, a za optimalne rezultate nekad je neophodno pribeći mukotrpnim metodama pomeranja zvučnika i preslušavanja istih deonica u nedogled. Jer, čak i
ako autokalibracija na vašem sistemu funkcioniše besprekorno, to ne garantuje da će vam se dobijeni zvuk svideti. Svako od nas ima različite kriterijume i u reprodukciji traži i sluša drugačije stvari, a na kraju to zavisi i od sposobnosti i stanja našeg čula sluha. Zbog toga vam preporučujemo da, čak i ako ste zadovoljni trenutnim kvalitetom reprodukcije vašeg sistema, probate da promenite položaj zvučnika. Neznatnim udaljavanjem prednjeg para zvučnika od zidova ili približavanjem zadnjih zvučnika poziciji za slušanje, moguće je dobiti zvuk potpuno drugačijeg karaktera. Promena pozicije će verovatno dati najviše kada je u pitanju sabvufer, pa njemu posvetite posebnu pažnju. Pored toga, sabvufer zahteva najviše angažovanja jer iziskuje fino podešavanje rezne frekvencije, kao i nivoa glasnoće. U toj oblasti je teško dati konkretan savet jer sve zavisi od ličnih afiniteta u reprodukciji. Takođe, u proces uključite i promenu pozicije nameštaja, prvenstveno kauča ili fotelja iz kojih uživate u muzici i filmovima. Ukoliko ste sistem podešavali samo pomoću auto-setup funkcije, možda i ne znate koliko bolje vaš sistem može zvučati. Kao i većina poboljšanja koja ništa ne koštaju, i ovo funkcioniše po principu pokušaja, a uspeh zavisi samo od vaše upornosti i strpljenja. Uz adekvatno pozicioniranje, preporučujemo vam proveru faze zvučnika, kao i usklađivanje faze zvučnika i sabvufera. Ovo je veoma bitno jer se zvučnici koji nisu fazno usklađeni zapravo međusobno poništavaju, na taj način drastično degradirajući kvalitet reprodukcije. Na početku isključite sabvufer i postavite kontrolu balansa risivera/pojačala na sredinu. Pokrenite reprodukciju test-tona (ili šuma s radija) i pomeranjem balansa ustanovite da li oba kanala sadrže jednaku količinu niskih tonova. Ukoliko to nije slučaj, vaši zvučnici nisu u fazi i potrebno je da na jednom zvučniku kablove povežete obrnutim redosledom. U drugom delu testa uključite sabvufer i postavite rezne frekvencije na fabrički preporučene. Slušajući test-ton ustanovite da li je prelaz izmedu sabvufera i niskih tonova koje proizvodi prednji par zvučnika tečan i usklađen ili to nije slučaj. Ukoliko vaš sabvufer nema mogućnost promene faze, moraćete da na svim ostalim
zvučnicima povežete kablove obrnutim redosledom. Na tržištu se mogu naći različita profesionalna CD i DVD izdanja namenjena upravo kalibraciji AV sistema, koja će vam pomoći pri podešavanju. Ipak, krajnji sud o kvalitetu zvuka trebalo bi da bude samo vaš i ne dozvolite da vas bilo koji test ubedi u suprotno. Jednostavnije rečeno - verujte samo svojim ušima.
Čistoća je pola zdravlja! Šalu na stranu, redovno čišćenje uređaja je važno s tehničkog, estetskog i funkcionalnog stanovišta. Sa spiska smo namerno izuzeli higijenske i zdravstvene aspekte, na koje je suvišno i trošiti reči. S tehničke strane, svi znamo koliko problema i glavobolje mogu izazvati, na primer, potenciometri puni prašine; u vezi sa estetikom, koliko god se svi zaričemo da redovno čistimo uređaje, internet oglasi i forumi su prepuni fotografija sistema koji na sebi imaju zavidne naslage prašine i gomilu masnih otisaka, što znatno srozava vizuelni utisak i najelegantnijih komponenti. Na kraju, ako se pitate kako prljavština može da utiče na funkcionalnost, predlažemo vam da pokušate da odgledate vaše najnovije Blu-ray izdanje na TV-u s prašnjavim i musavim ekranom. Ekran televizora je možda najbolje mesto za početak "velikog spremanja", zato što su efekti najuočljiviji. Naravno, to ne znači da ostatku sistema redovna higijena manje prija i da ga treba zapostaviti - svaku komponentu trebalo bi čistiti redovno i temeljno. Za čišćenje je najbolje koristiti kvalitetnu krpu od mikrofibera, krpicu za čišćenje naočara i slično. U većini situacija suva krpa će biti dovoljna, a za teže slučajeve mogu se koristiti sasvim blaga sredstva bez dodatka alkohola. Na našem tržištu postoji dovoljno proizvoda namenjenih upravo čišćenju tehnike, računara i ekrana, a uz mnoge skuplje uređaje krpica stiže u fabričkom pakovanju (naročito ako su u pitanju televizori). Pre početka čišćenja obavezno konsultujte i uputstvo proizvođača jer gotovo uvek sadrži informacije o pravilnom održavanju i čišćenju proizvoda. Pored toga, preporučuje se otvaranje i čišćenje unutrašnjosti svih uređaja u intervalu od nekoliko godina. Ukoliko niste sigurni ili se plašite da sami otvarate uređaj, predlažemo da taj posao prepustite pouzdanom serviseru, koji će otvaranje uređaja moći da iskoristi i za generalnu kontrolu unutrašnjih elemenata. Opisani zahvat malo košta, ne traje dugo, a znači mnogo. Redovno održavanje i čišćenje uređaja
omogućiće vašem sistemu da bolje "diše", ali to nije dovoljno ako komponente nemaju mogućnost adekvatnog provetravanja. Svi znamo da prekomerna toplota ne prija elektronici, a svaki iskusan elektroničar će potvrditi da je pregrevanje jedan od glavnih uzroka otkazivanja uređaja. Problematici provetravanja najbolje bi bilo pristupiti još pre formiranja sistema, odabirom odgovarajuće police i njenim pravilnim pozicioniranjem u prostoriji. Za policu je najbitnije da je što otvorenija kako bi omogućila strujanje vazduha oko uređaja, a trebalo bi izbegavati pozicioniranje sistema u blizini grejnih tela. Ukoliko je moguće, komponente poređajte tako da one koje se najviše greju budu pri vrhu police. Treba izbegavati postavljanje komponenti direktno jednu na drugu, a ako se to ne može izbeći, bilo bi dobro da su u pitanju komponente koje se manje greju ili nisu stalno u funkciji (CD/DVD plejer, tjuner itd). Čak i ako su uređaji naizgled odlično provetreni, nekad valja proveriti koliko se pojačalo greje odozdo. Snažnija ili specifično konstruisana pojačala mogu se pregrejati s donje strane, i u tom slučaju poželjno je odvojiti ih od podloge pomoću podmetača (distancera). U posebnim slučajevima, kada smeštaj ili konstrukcija uređaja to zahtevaju, neophodno je pribeći krajnjem rešenju - postavljanju ventilatora. Iako većina ljubitelja dobrog zvuka ne odobrava postojanje dodatnih ventilatora, činjenica je da oni mogu biti zaista nečujni (i nevidljivi, ako su dobro postavljeni), a pri tom će vašem sistemu produžiti život.
Prednosti samo jednog, univerzalnog daljinskog upravljača za sve komponente sistema su brojne i očigledne – više prostora na stolu i oslobađanje od famozne rečenice: "Koji daljinski mi sada treba?" Iako se univerzalni daljinski upravljači mogu kupiti već za tridesetak evra, pre kupovine treba proveriti najvažnije karakteristike, među kojima su:
- opšta programabilnost
- koliko uređaja daljinski upravljač može da kontroliše
- mogućnost zadavanja makrokomandi (obavljanje više funkcija pritiskom na samo jedan taster)
- jednostavnost programiranja kodova
- veličina i mogućnosti dopune interne baze kodova.
Pored navedenih, neophodnih uslova koje uređaj mora da ispunjava, svakako bi trebalo tražiti kvalitetnu izradu i robusnost,
uz prihvatljiv dizajn. Naš glas dajemo Logitech Harmony modelima. Ovi uređaji apsolutno ispunjavaju sve navedene uslove, a njihova funkcionalnost, kvalitet izrade i dizajn u potpunosti opravdavaju višu cenu (od 70 evra naviše). Osim toga, daljinske upravljače bi trebalo opremiti kvalitetnim punljivim baterijama, u kompletu s punjačem.
Stabilizatori napona predstavljaju veoma važnu i isto toliko zapostavljenu stavku svakog sistema. Poput UPS uređaja u svetu računara, većina nas se seti kvalitetnih strujnih kablova i stabilizatora tek nakon što je šteta već nastala. Naravno, moglo bi se raspravljati da li dodavanje kvalitetnih strujnih kablova doprinosi kvalitetu reprodukcije, ali sa stabilizatorima stvar je jasna: oni postoje da bi zaštitili naše voljene sisteme od nesavršenosti električne mreže. Iako je istina da kvalitetni uređaji ovog tipa nisu jeftini, njihove cene su ipak daleko ispod najjeftinije komponente u sistemu, a pri tom pružaju zaštitu od varijacija u naponu i strujnog udara. Dobar primer kvalitetnog uređaja ovog tipa je APC Line-R, koji na našem tržištu košta oko 60 evra. Još jedna važna stavka je postavljanje kablova, bez obzira na tip (strujni, zvučnički, interkonekt, antenski...). S obzirom na to da je o ovoj tematici u našem magazinu bilo već dosta reči, samo ćemo podsetiti na najvažnije: pre svega, kablove bi trebalo postaviti
tako da se ne prepliću i ne ukrštaju, ako je moguće, niti da se dodiruju; svaki kabl bi trebalo da bude što kraći i nikako nastavljan; kablove koji su duži nego što je potrebno ne skupljati na jedno mesto, već razvući u cikcak. Kada je u pitanju kvalitet kablova, mišljenja su oprečna, tako da je možda najbolje držati se pravila da kablovi treba da čine oko 10 procenata ukupne cene sistema. Naravno, ukoliko imate priliku, isprobajte što više različitih kablova jer razlike u zvuku mogu biti velike.
Ukoliko pripadate grupi korisnika koja je svom sistemu dodala optimizovani računar kao jedan od izvora zvuka i slike, razmislite o bežičnom povezivanju putem IEEE 802.11n standarda. Kapacitet prenosa od 600 megabita u sekundi dozvoliće vam uživanje u sadržajima visoke definicije, kao i nekompresovanim audio-formatima, vaš životni prostor biće rasterećen za nekoliko kablova, a ako poželite, računar ćete moći da premestite u drugu prostoriju bez izdataka za nove, duže kablove.
Dodavanje Blu-ray plejera svakako se ne uklapa u naslov ovog teksta, ali cene ovih uređaja su iz dana u dan sve niže, a Blu-ray izdanja sve dostupnija čak i na našem tržištu. Ipak, ukoliko se izdatak od 200 evra, koliko je minimalno potrebno izdvojiti za Blu-ray plejer, ne uklapa u vaš kućni budžet, do kvalitetnije slike moguće je doći i uz manje novca. Ukoliko koristite kablovsku televiziju, raspitajte se da li vaš provajder nudi TV program u digitalnom formatu - razlika u ceni nije velika, a skok u kvalitetu slike je očigledan. Iako ne pruža HD kvalitet, ova modifikacija pružiće vam više uživanja u svakodnevnom gledanju TV programa. Takođe, na internetu postoji sve više autorizovanih sajtova koji, uz pretplatu ili pojedinačno plaćanje, nude preuzimanje ili direct-streaming DVD i HD sadržaja. Prednosti ovakvog vida kupovine su nešto niža cena i ušteda vremena, dok se mane ogledaju prvenstveno u neophodnosti internet konekcije velike brzine što, opet, košta.
Na kraju, predlažemo vam da pokušate da bar neke od navedenih ideja pretočite u praksu, u skladu s vašim potrebama i mogućnostima. Unapređenje zvučne slike će spadati u najuočljivija poboljšanja, koja ponosnim vlasnicima i slušaocima donose i najviše radosti. S druge strane, neke tehničke modifikacije neće imati uticaja na krajnju reprodukciju, ali će vaš sistem umeti da ih ceni, i odužiće vam se mnogim godinama besprekornog funkcionisanja.
Nakon prestanka rada na svojim plazma ekranima, japanska kompanija
Pioneer odlučila je da se vrati svojim korenima i to audio-segmentu. Da podsetimo, prva dinamička zvučnička jedinica napravljena je 1925, a samo 12 godina kasnije osnivač Pioneera proizveo je prvu japansku dinamičku zvučničku jedinicu. Interesantna je lista na kojoj se vidi koliko su druge poznate kompanije kasnile sa svojim rešenjima, neke od njih godinama, a neke čak i decenijama. Očigledno je da je Pioneer u početku bio posvećen audiju, ali sada se vraća na velika vrata. Zbog svojih novih ideja i planova, u sedištu kompanije odlučeno je da inženjeri koji su radili na novim projektima naprave malu turneju i tako se predstave evropskim distributerima i novinarima.
Premijera novih proizvoda odigrala se u AIR Studios u Londonu, a zatim se tim inženjera uputio ka Varšavi i konačno otputovao u Prag. S kolegama iz centralne Evrope uživali smo u petosatnoj prezentaciji, koja se nije samo bazirala na suvoparnom posmatranju PowerPoint prezentacija, već smo imali prilike i da čujemo razlike u prethodno opisanim tehnologijama. Prezentaciju je vodio gospodin Philippe Coppens iz Belgije, kog smo već imali prilike da upoznamo na EISA
konvenciji. Za priču o zvučnicima bio je zadužen inženjer akustike Raoul Bauer iz pariskog centra Pioneera za razvoj zvučnika, dok su o elektronici glavnu reč vodila dvojica inženjera iz Japana.
Rad inženjera iz kompanije Pioneer povezan je sa AIR Studios u Londonu. Većina uređaja na kojima se radi prolazi i test fazu u ovom čuvenom studiju. Za neupućene, pomenućemo da je AIT Studios osnovao Sir George Martin, famozni peti Beatles, 1969. godine kada je napustio EMI da bi osnovao sopstveni nezavisni kompleks studija. Ukoliko posetite prezentaciju airstudios.com, osetićete i sami atmosferu u kojoj se snimala muzika za filmove o Jamesu Bondu, Love album Beatlesa, Coldplaya, Madonne, Bjork, Phila Collinsa, Eltona Johna i mnogih drugih vrhunskih muzičara. Upravo u ovim studijima postavljeni su TAD R1, vrhunski studijski zvučnici koje je napravio Pioneer pod brendom Technical Audio Devices.
Prvi model zvučnika koji nam je predstavljen bio je vrh iz ponude Pioneera sa oznakom S-1EX, koji pripada EX seriji. Ovaj zvučnik deluje veoma impresivno zbog svoje veličine i zapremine kutije, pa nikog nije ostavio
slušaoca da bi se postigla fazna usklađenost. U izvanredno izrađenoj kutiji, koja je potpuno akustički umrtvljena, smeštena je koncentrična jedinica sa srednjotoncem i berilijumskim visokotoncem, kao i dve bas jedinice. Reprodukcija koju su pružili ovi zvučnici bila je veoma prirodna, ujedno i energična, te je sa ovim zvučnikom Pioneer pokazao da je istinska audiofilska kompanija. Sledeći zvučnik na demonstraciji je bio S-81 iz serije 8. Ovaj zvučnik je daleko manje zapremine, odlikuje ga slim dizajn, a kvalitetom reprodukcije potpuno je oduševio. Takođe, raspolaže koncentričnom jedinicom i ima dva basa, ali na vrhu kutije se nalazi ribonski visokotonac koji pokriva i ultrazvučne frekvencije do 100 kiloherca.
Našu pažnju okupirala je i nova stereo serija komponenti sa imenom G-clef. Liniju čine dva integrisana stereo pojačala sa oznakama A-A9 i A-A6, zatim Super Audio CD plejeri PD-D9 i PD-D6, kao i dva tjunera – jedan opremljen DAB prijemom F-F6, a drugi samo AM/FM prijemom F-F3. Svi modeli imaju nastavak MK2 jer predstavljaju unapređene verzije prethodnika. Stereo linija je pretrela blagi redizajn prednje ploče, a displej je sada plave boje. Snažnije pojačalo A-A9 MK2 deklarisano je na 2x70 vati i ima dva toroidna transformatora, dok model A-A6MK2 ima EI transformatore i snagu od 60 vati po kanalu. CD plejeri raspolažu sa po dva D/A konvertora, tako da model PD-P9 ima ugrađene Wolfson, a PD-D6 Burr-brown konvertore. Drugi deo prezentacije bio je posvećen AV risiverima i Blu-ray plejerima. Kod AV risivera
modelima VSX-519, VSX-819, VSX-919 i VSX-1019. Top modeli AV risivera su pogonjeni Direct Energy HD pojačalom, koje zapravo predstavlja modifikaciju ICEpower pojačala koju su uradili inženjeri Pioneera. Pored AIR Studios, uređaji iz AV segmenta su testirani i u Skywalker Sound studiju u Americi, koji pripada Lucas film korporaciji, ali i THX dubbing studiju u tokijskom TV centru. Ideja vodilja za Pioneerove inženjere bila je da se filozofija izrade „spusti“ i na slabije modele. Poseban deo prezentacije odnosio se na PQLS tehnologiju koja uspeva da ştabilizuje frekvenciju glavnog kloka putem HDMI veze Blu-ray plejera i AV risivera, te potpuno eliminiše problem džitera. Rezultate ove tehnologije videli smo na osciloskopu, ali smo uspeli i da ih čujemo pri reprodukciji Blu-ray diska Concert for Diana i uvodnoj numeri Eltona Johna. Kolegama novinarima i distributerima je predstavljen veliki broj implementiranih tehnologija i proizvoda, za koje se iskreno nadamo da ćemo imati prilike da predstavimo kroz testove u narednim brojevima časopisa HiFiles. Ovom prilikom se zahvaljujemo kompaniji Pioneer, kao i njihovom novom distributeru, kompaniji Stav, na odlično osmišljenom putovanju i prezentaciji.
Hi-Files kao ravnopravni član European Imaging and Sound Association jedini je časopis u našoj zemlji koji ima pravo da objavi kompletan spisak nagrađenih proizvoda iz Audio & Home Theater panela, ali i nagrada koje se donose u zajedničkom dogovoru članova iz video panela. Pored samog spiska, prenosimo i zvanične citate koje su napisali urednici časopisa koji su učestvovali u nominaciji proizvoda i finalnom glasanju. Objavljujemo i odgovarajuće zvanične fotografije nagrađenih i logotipe EISA nagrada. Posetite novi web sajt asocijacije na adresi www.eisa.eu. Na istom sajtu možete pronaći i testove nagrađenih uređaja iz časopisa koji su članovi asocijacije.
EUROPEAN AUDIO SOURCE 2009-2010
Moderni audio-plejeri suočavaju se s mnogim izazovima, ali Marantz SA8003 suočio se sa svim: reprodukuje CD i stereo numere SACD formata, pušta MP3, AAC i WMA fajlove putem naprednog USB priključka, koji može direktno da kontroliše iPod. Baziran na uspešnom modelu SA7003, plejer SA8003 izvlači korist od „čarobnjaka tjuniranja“ Kena Ishiwate, koji je pomerio kvalitet uređaja na audiofilske standarde. Ovaj napredak je postignut različitim tehničkim i mehaničkim unapređenjima, uključujući i korišćenje Marantzovog prepoznatljivog pečata - bakarne panel ploče. Pronaći ćete mnoge poznate Marantzove sastojke u ovom plejeru kao što su moćan HDAM izlazni stepen i tihi transport diska. Nije ni čudo što je mnogostrani SA8003 na vrhu plejera u klasi, bilo u šampanj ili crnoj boji.
EUROPEAN LOUDSPEAKER 2009-2010
Ovaj zgodan podnostojeći zvučnik postiže neverovatne mogućnosti za uloženi novac, a odlikuje ga visoko cenjena FST srednjotonska jedinica kompanije B&W kao deo sistema od četiri drajvera. Izatkana kupola od Kevlara na FST srednjotonskoj jedinici je na ivicama oblikovana po kalupu i naslanja se na prsten penaste plastike. Ovaj tek uvedeni princip poboljšava disipaciju neželjenih vibracija zvučničke jedinice, ali ograničava njenu ekskurziju. Dalji rad preuzimaju dve bas jedinice prečnika 165 milimetara, kao i refleks otvor sa udubljenjima kako bi se ostvarile duboke frekvencije. Zvučnik ima dobru osetljivost, ali je razumno težak za pokretanje - malena pojačala nisu opcija! Dobro uparen CM9 nudi veoma bogat zvuk - velik i izražajan, s realističnim osećajem za muzičku dinamiku. Ovo je jedan od najubedljivijih podnostojećih zvučnika do danas, po ceni koja potvrđuje preporuku EISA.
MARANTZ SA8003
B&W CM9
Vizuelno gramofon 6 PerspeX je jedan od najveselijih kreacija kompanije Pro-Ject. Njegov elegantni dizajn ima estetski dopadljivo postolje od providnog akrila i debelu ploču tanjira od medijapana s finišom crne mat plastike. Iznad osnove gramofona nalazi se subšasija od kompozitnog materijala, zajedno s masivnim ležajem tanjira, ispod kog je blok od sorbotana. Vešanje je rešeno preko tri tačke na kojima se nalaze magneti namenjeni fizičkom odvajanju subšasije od osnove gramofona. Odgovarajuća ručica je luksuznija verzija Pro-Ject ručice od karbonskih vlakana, nazvana 9cc Evolution. Zvuk gramofona 6 PerspeX je moguće tjunirati korišćenjem priloženog stezača koji dodaje fokus srednjotonskim detaljima dok ujedno zateže bas registar. Bez stezača muzika zvuči blago mekše i laganije, ali i slobodnije i prirodnije. Ovaj gramofon izgleda neverovatno i zvuči veoma impresivnoprirodan EISA pobednik.
EUROPEAN HIGH-END LOUDSPEAKER 2009-2010
FOCAL DIABLO UTOPIA
Kao i ostali novi modeli u poslednjoj inkarnaciji high-end serije Utopia kompanije Focal, Diablo ima luksuzan lakirani finiš s velikim izborom boja. U ovom relativno kompaktnom dvosistemskom dizajnu, zvučničke jedinice su montirane u dve odvojene kutije koje su postavljene pod malim uglom i povezane spoljašnjom strukturom. Dok bas/srednjotonska jedinica prečnika 165 milimetara koristi Focalovu Power Flower magnetnu tehnologiju, visokotonac ima invertovanu kupolu od berilijuma, a njegovo kućište funkcioniše kao Helmholcov rezonator. Iscrpno korisničko uputstvo je dobar primer jasnih instrukcija kako tačno pozicionirati zvučnike u sobi s preporučenim razmacima od zidova. Uprkos umerenim dimenzijama, novi Focal zvučnik uspeva da kreira raskošnu zvučnu scenu, pružajući realističan osećaj za skale, ritam i radosno isčekivanje muzičke prezentacije.
EUROPEAN MICRO SySTEM 2009-2010
PANASONIC SC-HC3
Nasleđen iz duge tradicije Panasonicovog sestrinskog brenda Technics, ovaj mikro audio-sistem stvara od svakog stola ili police deo audio-nakita. Njegov tanak i kompaktan vertikalni dizajn karakterišu pokretna vrata, koja se otvaraju da bi otkrila CD plejer ili iPod baznu stanicu. Svaki zvučnik sadrži jednu aktivnu zvučničku jedinicu i dve pasivne jedinice koje uvećavaju efikasnost bas odziva sistema. Aktivna zvučnička jedinica koristi membranu prečnika 65 milimetara, koja je izrađena od bambusa. Uprkos malim dimenzijama sistema, kvalitet zvuka je iznenađujuće smeo i impresivan. Pored CD medija, SC-HC3, sadrži i radio-tjuner, pomoćni (aux) ulaz, koji omogućava povezivanje drugog izvora zvuka. Sveukupno, ovo je sistem koji je tanak po dimenzijama, ali veliki po zvuku.
EUROPEAN HT RECEIVER 2009-2010
DENON AVR-1910
Nije lako obezbediti ljubitelju kućnog bioskopa koji ima ograničen budžet AV risiver s tako iscrpnom listom funkcija i tako zapanjujućim kvalitetom audio i video performansi. Ali novi AVR-1910 kompanije Denon uspeva da to ostvari do perfekcije. AV risiver dolazi sa svim dekoderima za najnovije HD zvučne formate, automatskom korekcijom akustike prostorije sa Audyssey MultEQ sistemom, četiri HDMI ulaza i snažnom video-sekcijom koja up-konvertuje sve video-izvore do rezolucije 1080p. Takođe, ovo je jedan od prvih proizvoda na tržištu koji poseduje Dolbyjev ProLogic IIz algoritam, koji dodaje „visinu“ prednjim kanalima za poboljšano zvučno iskustvo. Pojačivačka sekcija sa 7.1 kanalom pruža dovoljno snage i za veće prostorije i isporučuje živahan, kontrolisan i dinamičan zvuk, koji podjednako odgovara muzičkom i filmskom materijalu.
Ovo nije „samo novo pojačalo“ iz Harman Kardona jer HK990 predstavlja korenitu promenu u odnosu na sve prethodne HK integrisane modele. Promovisan kao pojačalo sa 2.2 kanala, ovaj predstavnik teške kategorije na svojoj elektronskoj ploči sadrži digitalno procesiranje signala za bas menadžment i sinhronizovanu klok vezu za optimizovanje protoka digitalnih podataka od partnerskog CD plejera HD990. Sa svojim prefinjenim D/A konvertorskim stepenom, HK990 dalje poboljšava fleksibilnost kao središte modernog digitalnog audio-sistema. Štaviše, specifikacija s deklarisanih 2x150 vati snage veoma je konzervativna jer je ovo pojačalo u praksi sposobno da isporuči više od 200 vati po kanalu na 8 oma i do 1,5 kilovata u dinamičkim uslovima. Zvuči podjednako snažno i neobično detaljno, kreirajući duboku i široku zvučnu scenu ispunjenu verodostojnim muzičkim instrumentima. Ukratko, HK990 je audiofilska „dobra kupovina“ za entuzijaste, koja nudi lucidan i veoma detaljan prozor u sve tipove snimaka.
Lak za korišćenje i lepo stilizovan, LG HB954PB je 5.1-kanalni sistem kućnog bioskopa baziran na Blu-ray disk plejeru sa ugrađenim pojačalima. Paket upotpunjuju četiri zvučnika u atraktivnom šampanj i srebrnoplavom finišu, zasebni centralni zvučnik i pasivni sabvufer. Sistem kombinuje prijatan dizajn s balansiranim i detaljnim zvukom - zvučne performanse je tjunirao high-end audio-guru Mr. Mark Levinson. Sistem omogućava jednostavno i lako povezivanje. Raspolaže sa HDMI ulazom i izlazom, BD Live (Profile 2.0) sistemom, punim HD 1080p up-skaliranjem sa DVD medija, baznom stanicom za iPod, koja služi za reprodukciju i punjenje baterija, kao i LG zvučnom galerijom. Sa LG954PB sistemom možete iskusiti Blu-ray u punoj definiciji i zvuk okruženja bilo da želite slušanje muzike visokog kvaliteta ili filmski doživljaj u vašoj dnevnoj sobi.
DVICO’s TViX HD M-7000 pruža jednostavan i ugodan način da reprodukujete vašu celu biblioteku medija - MP3, AVI, MKV, FLAC fajlove i više od toga - uključujuću i porodične video-snimke zabeležene digitalnom kamerom. Ovaj plejer podržava sve trenutne HD kodeke, dok proizvođač DVICO osvežava firmver da biste bili spremni za budući razvoj. Uređaj ima ugrađen hard disk (prodavac je ponudio različite kapacitete), ali se lako može povezati i s mrežnim diskom. HDMI interfejs verzije 1.3 daje jednostavnu i pouzdanu konekciju sa svakim modernim televizorom s veoma dobrim kvalitetom video i audio materijala, dok se stariji televizori mogu povezati s plejerom putem kompozitnog video-izlaza. Ako povežete ovaj plejer putem HDMI ili S/PDIF veze sa AV risiverom, možete uživati u višekanalnom zvuku s vaših medija fajlova ili DVD diskova.
ELAC SUB 2080 D
Zreli sabvufer koji zadovoljava potrebe i najambicioznijih entuzijasta kućnog bioskopa, Sub 2080 D kompanije Elac ipak uspeva da se dopadne i svojim stilizovanim izgledom i relativno malom osnovicom. Dve zvučničke jedinice prečnika 250 milimetara postavljene su vertikalno, a karakteriše ih veoma čvrsta aluminijumska sendvič membrana. Ove jedinice su postavljene u jedinstvenu „push-push/pull-pull“ konfiguraciju kompanije Elac, što omogućava optimalnu disperziju zvuka iz kompaktnog kućišta. Zahvaljujući Subwoofer Precision tehnologiji kompanije Elac, koja elektronski smanjuje izobličenja, sabvufer 2080 D u potpunosti koristi pojačalo snage 500 vati u frekvencijskom opsegu od 18 do 180 herca. Na taj način stvara se iskustvo kućnog bioskopa sa superiornom bas kontrolom, koja će vas dobro protresti bez obzira koliko je zahtevan film koji gledate.
Ovaj supertanki sistem pozicioniran je iznad dobro dokazane PianoCraft linije kompanije Yamaha i sastoji se od CD plejera, FM risivera i para malih zvučnika s pristojnim zvukom. Uprkos svojoj maloj veličini, komponente i zvučnici ovog sistema imaju kvalitet mnogo većih uređaja. Sekcija pojačala ima deklarisanih 60 vati po kanalu (na 6 oma), dok je plejer u mogućnosti da reprodukuje MP3 i WMA fajlove sa CD-R medija ili USB memorije. Naravno, jedna od najvažnijih odlika je iPod stanica, koja nudi punu daljinsku kontrolu putem upravljača. Takođe, veoma je značajan i MM gramofonski ulaz, kao i mogućnost memorisanja 30 FM radio-stanica. Sistem MSC-1330 je u prednosti zbog korišćenja naprednih elektronskih delova, izvrsnih laboratorijskih performansi i glatkog, balansiranog i začuđujuće „velikog“ zvuka, koji je retko ko očekivao od ovako kompaktnog sistema.
yAMAHA MCS-1330
Ova masivna kombinacija AV procesora i pojačala snage potekla je iz stabla kanadske kompanije Paradigm. Poseduje dekodiranje za sve Dolby i DTS-HD audio-formate, dok je modularna platforma pojačala dostupna i u dvokanalnoj i u petokanalnoj varijanti, deklarisane snage na čak 325 vati. Opremljen korisnim opcijama, procesor D2v ima čak osam HDMI ulaza u verziji 1.3, dva HDMI izlaza, deset S/PDIF digitalnih ulaza i deset balansiranih audio-izlaza. Poslednja verzija V2 ima implementiran i Dolby Volume zajedno sa snažnim EQ sistemom, nazvanim Anthem Room Correction (ARC), razvijenim iz rezultata istraživanja koje je izveo Canadian National Research Council. Ovaj softver radi na PC računaru koji je povezan s procesorom putem RS232 konekcije. Zvuk kombinacije ovih uređaja je masivan i arhitektonski fascinantan u svojim detaljima, dok je snaga sistema dovoljna za ozvučavanje grandioznih sistema kućnog bioskopa.
Pokušavate da nađete pristupačan Blu-ray plejer koji će ispuniti sve vaše potrebe? BD390 kompanije LG to može! Njegova jedinstvena prednost je bazirana na bežičnom povezivanju, kao i na kompletnoj kompatibilnosti sa standardnim interfejsima (USB, HDMI 1080, S-Video, YUV), a čak nudi i analogne izlaze za 7.1 sistem. Za internet vezu možete povezati plejer Ethernet kablom ili bežično putem 802.11n Wi-Fi standarda. Možete uživati u multimedijalnom sadržaju s vašeg lokalnog DLNA ili PC streama, možete downloadovati BD-Live sadržaj ili se povezati na YouTube. Takođe, možete reprodukovati medija fajlove sa eksternih FAT i NTFS medija. Model BD390 nudi sveobuhvatnu podršku za kompresovane audio, video i foto kodeke, tako da su podržani svi formati poput DiX, DivX HD, pa čak i MKV. I na kraju, ovaj izvrsni plejer ima veoma atraktivnu cenu.
EUROPEAN VIDEO PROJECTOR 2009-2010
SONy BRAVIA VPL-VW85
„Seeing is believing“, kaže Sony, a taj slogan nikada nije bio istinitiji nego kada je novi video-projektor BRAVIA VPL-VW85 u pitanju. Koristi tri SXRD panela najnovije generacije sa 1.920x1.080 piksela da bi proizveo glatke i oštre slike visoke definicije. U kombinaciji s revidiranom dinamičkom iris kontrolom ovaj projektor daje zapanjujući kontrast, što za rezultat ima reprodukciju živopisnih i bogatih slika. Sonyjev jedinstven Motionflow algoritam nudi pravi režim kompenzacije pokreta za svaki izvorni materijal po ukusu gledaoca, pa čak nudi i mogućnost ubacivanja crnih frejmova za pravu bioskopsku prezentaciju. Kombinacija ovih tehnologija daje performanse slike koje postavljaju nove standarde u doživljaju kućnog bioskopa.
EUROPEAN HEADPHONE 2009-2010
Ovo je novi model s vrha ponude jednog od najčuvenijih proizvođača slušalica. Izazov je bio stvoriti veliku dijafragmu, koja je osnova za reprodukciju snažnog basa, i ujedno izbeći pojavu neželjenih rezonanci koje dovode do izobličenja. Rešenje? Umesto uobičajenog kružnog oblika, dijafragma je dizajnirana kao prsten koji pruža veću površinu, a minimizuje distorziju. Zvuk je zadivljujuće čist, čak i na visokim nivoima slušanja. Materijali s niskom rezonantnom karakteristikom doprinose jasnoj reprodukciji i uključuju nosače membrana od visokokvalitetne plastike, zatim rajf od sendviča metala i plastike, kao i specijalni mrežasti nosač membrana napravljen od nerđajućeg čelika. Iako HD800 nisu lagane slušalice, veoma su udobne za nošenje. Njihov zvuk nije preteran, već je veran originalu, i to za svaku frekvenciju - od najnižeg basa do najviših frekvencija.
SENNHEISER HD 800
Monitor Audio je dobro poznat po izradi kvalitetnih audiofilskih zvučnika, a njihove serije takođe pružaju odlično rešenje za sistem kućnog bioskopa. Ovog puta Monitor Audio lansirao je novu verziju serije kreiranu specijalno za kućne bioskope, pod nazivom Radius HD. Linija se sastoji od dva sabvufera i šest zvučnika satelita, koji pružaju veliki izbor kombinacija. Radius HD zvučnici imaju produženi odziv visokih frekvencija zahvaljujući njihovim C-CAM Gold membranama visokotonaca, kao i prirodan i izbalansiran srednji opseg zahvaljujući patentiranim Metal Matrix Polymer (MMP II) zvučničkim jedinicama. Sateliti se mogu lako postaviti na stalak ili se montirati na pod pomoću priloženih nosača, a njihov finiš visokog sjaja pruža atraktivan izgled svakoj modernoj dnevnoj sobi. Monitor Audio Radius HD može biti savršeno rešenje za vaše iskustvo kućnog bioskopa visoke definicije.
EUROPEAN BLU-RAy PLAyER 2009-2010
Prelepog finiša i bezgranično bogato opremljen, Pioneer BDP-LX91 je jedan od prvih BD plejera s dovoljno procesorske snage da dekodira i Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio. To je takođe jedan od prvih BD plejera koji nudi potpuni 7.1-kanalni analogni izlaz – savršen za direktnu konekciju s višekanalnim ulazima na novim i starijim AV risiverima. Prirodno, BDP-LX91 ima HDMI konekciju u verziji 1.3a, kao i potpunu fleksibilnost Profile 2 BD Live sistema, zahvaljujući 4 gigabajta interne memorije. Uključen je moćan sistem za digitalno procesiranje signala (DSP), koje nudi audio-bas menadžment i Pioneerov sistem „prilagodljive ekspanzije bitova“, koja interpolira originalni BD sistem osmobitnih boja u šesnaestobitni. Kvalitet zvuka i slike je spektakularan, ujedno bogat i detaljan. Najsvetlija bela izgleda čisto i bez neprirodnih boja, dok je multikanalni zvuk neverovatan jer iscrtava najgušću zvučnu sliku do najsitnijih detalja.
EUROPEAN HT INNOVATION 2009-2010 PHILIPS CINEMA 21:9 + BDP9100
Najavu Philipsovog Cinema 21:9 HD televizora ljubitelji kućnog bioskopa dočekali su s velikim entuzijazmom. Razlog je veoma dobar – sve se više BD izdanja nudi u originalnom sinemaskop odnosu od otprilike 2,35:1, tako da je ovo prvi ekran koji nudi osećaj na širokom ekranu kakav su režiseri zamislili. Puno ime ovog modela je Philips 56PFL9954H i on ipak delimično skalira 1080p izlaz sa Blu-ray diska da bi dobio 2.560x1.080 rezoluciju na ekranu, ali je rezultat veoma prirodan i ubedljiv. Idealan partner ovom TV-u je Philips BDP9100 Blu-ray plejer zbog svoje opcije pomeranja visine titlova. Ovo je mašina sa Profile 2.0 standardom koja podržava Dolby i DTS HD audio-formate i poseduje jedan gigabajt interne memorije za skladištenje BD Live sadržaja. Philips je prvi koji je ponudio istinsko bioskopsko uživanje na širokom ekranu, ali možete se kladiti da će ga drugi proizvođači pratiti!
Model KM900 kompanije LG, poznatiji i kao Arena, ne zapanjuje samo svojim izgledom, već je i „najzeleniji“ mobilni telefon sa svim opcijama na tržištu danas. Prema analizama kompanije SIMS Recycling, Arena se pokazala kao najbolja zbog ekološke ambalaže u kojoj se pakuje, ali ujedno postavlja i standarde kada je upotreba različitih komponenti i materijala u pitanju. Kombinovanje lepote i inteligencije čini mobilni telefon Arena iskreno „zelenim“.
Predstavljen u Samsungu kao „najtanji na svetu“, BD-P4600 Blu-ray plejer visine 42 milimetra prvi je plejer koji se može montirati na zid. Njegov crnosjajni finiš utapa se u platinastosivu boju kako bi bio u skladu sa Samsungovom Crystal TV linijom. Njegove zaobljene ivice izgledaju odlično kada se montiraju vertikalno na specijalni, sakriveni nosač ispod televizora koji se kači na zid. Pristup bežičnom internetu je omogućen jednostavnim povezivanjem Samsungovog Wi-Fi paketa na USB 2.0 ulaz plejera. Alternativno može se koristiti i veza putem Ethernet kabla. Model BD-P4600 podržava Bonus View za posmatranje filmskih dodataka, i to putem sistema slika u slici, a tu je i BD Live (BD profile 2.0) s bogatim interaktivnim zabavnim sadržajem, za koji je obezbeđen jedan gigabajt interne memorije. Moguće je i uraditi stream multimedijalnog sadržaja sa PC računara na BD-P4600. I na kraju, ovaj Blu-ray plejer ima i 1080p up-skaliranje kada reprodukuje standardni DVD disk. Genijalno inovativan dizajn sa atraktivnim vizuelnim elementom koji morate posedovati.
SAMSUNG BD-P4600
Veliki, ravni televizori spadaju među kućne uređaje koji su „najgladniji“ električne energije. Samsung UE40B7000 (crna verzija nosi oznaku UE46B7020) vodeći je potpuno opremljeni TV sa zapanjujućom HD slikom, koji ujedno brine o zaštiti okoline. Njegova napredna LED tehnologija osvetljavanja ekrana koristi značajno manje energije nego tradicionalni LCD televizori i ujedno ispunjava još strožije EEC standarde. Štaviše, ultratanak panel omogućava još manje i ekonomičnije pakovanje, pojačavajući njegov „zeleni“ kredibilitet.
SAMSUNG UE40B7000
Osnivača kompanije Naim Audio Juliana Verekera i njegovog najbližeg saradnika Ivora Tiefenbruna često su nazivali "The Flat Earthers". Ime Naim je, pored još nekih bivših i sadašnjih ostrvskih imena, pravi primer britanske tvrdoglavosti i upornosti, po kojima je nacija nadaleko poznata. Obazrivo praćenje tehnoloških dostignuća, zaobilaženje kratkoročnih modnih trendova, konstrukcija uređaja s kvalitetom delova koji se ne dovodi u pitanje jesu ono što je proslavilo Naim. S druge strane, odvojena dodatna napajanja visoke cene, uporno insistiranje na nezgodnom DIN standardu priključaka i konstantan asketski dizajn samo su neki od pokazatelja zacrtanog pravca tvrdoglavosti. Naim ima skoro fanatičnu grupu tihih i kulturnih obožavalaca na ovim prostorima, ali i određene protivnike, koji smatraju da su proizvodi kompanije više pod uticajem marketinga nego stvarnog kvaliteta. Ali, da citiram našeg glavnog i odgovornog urednika: „Neka magija definitivno postoji."
Na Hi-Files Showu održanom 2008. godine u hotelu „Holiday Inn“ za oko (i uho) zapala nam je Naim kombinacija koja je sadržala Nait 5i pojačalo, a primetili smo da je pobrala vrlo pozitivne komentare i dobrog dela ostalih posetilaca. Sada testiramo jači model – Naim Nait XS. Želeli smo malo da se našalimo, pa ćemo, u skladu s filozofijom Naima,
ovaj test napisati drugačijim redosledom od uobičajenog.
... za Nait XS nije lako napisati jer je prilično naporno pronaći izraze koji bi mogli opisati ono što smo čuli. Krenućemo od kraja: ovo je najbolje tranzistorsko pojačalo u svojoj klasi cene koje smo imali prilike da čujemo do sada! Po zvuku nam se čini da bi bez problema moglo da konkuriše i ranije testiranom Simaudio Moonu I-3, koji je čitavih 1.200 evra skuplji. Energija muzike ispunjava prostor od samog početka. Nisu to silina i snaga našeg Harman-Kardona HK990, koji ima sličnu cenu, ali daleko veći broj opcija i Digital Sound Processing sekciju – Naim pruža umetnički nivo prezentacije i prenos emocija do slušaoca. Da, emocija, jer upravo one izdvajaju Naim Nait XS od inače veoma dobrih HK990 ili Yamahe A-S2000. Prosto neverovatno: note plove do slušaoca kao da ste zamenili zvučnike i postavili druge, više klase. Ili, još neverovatnije, kao da ste vazduh u sobi zamenili nekakvim zvučno superprovodnim gasom. Lakoća komunikacije sa slušaocem je neverovatna, a Naim Nait XS osvaja na prvu loptu. To nikako nije zaljubljivanje na prvi pogled koje traje sat ili dva dok se ne umorite, a zatim shvatite kako to možda i nije ono pravo. Ili kada prespavate i ujutru
se probudite pored pojačala koje nije sviralo tako lepo kao sinoć. Nait XS uključite i pustite ga da se usvira, mada mi nismo ni posle više desetina časova neprekidnog rada primetili bitnu razliku u zvuku – on je od početka radio sjajno. Ono što nas je oduševilo kod njega jeste izuzetno brzo navikavanje na zvuk: kao da je oduvek bio tu, svirao tiho i glasno u svim mogućim situacijama i postao maltene član porodice. Sjajan uređaj, zaista. Detalji gornjih ekstrema su tako nenapadni i savršeno uklopljeni u zvučnu sliku, a bas udara iz sve snage i užasno duboko, ali opet sasvim prirodno – Nait XS nije preforsirani borac. Prezentacija je umerenog tipa u pozitivnom smislu: pomenuti HK990 ima prilično direktnu prezentaciju put slušaoca, ali je Nait XS sav vazdušast i svuda oko zvučnika, prostornost je zaista sjajna, kao da je neko kompletno izmenio akustiku prostorije nabolje. Više je nego očigledno da je ovaj uređaj prošao ozbiljne panele slušalaca pre nego što je doživeo svoju svetsku prezentaciju. Ukupni detalji su sjajni, naravno da postoje i bolji, ali na daleko skupljoj opremi. Pozicioniranje instrumenata i pevača u prostoru možda je i najbolja od svih osobina Naita XS – kao da su zaista tu ispred vas, samo zatvorite oči i dočarajte sebi izvođače. Andrea Corr u pesmi Rain očarava nežnom bojom glasa, dok u drugim numerama ostatak benda zaista zvuči kao da je izašao iz snimka i došao na
Zoran KarapandžićNaim Nait XS predstavlja mlađeg brata Supernaita, sa tehnologijom u potpunosti nasleđenom od proslavljenog modela.
"Neka magija definitivno postoji i veoma je opipljiva."
unplugged koncert u manjem prostoru. Fascinantno. Album Acoustic Audiophile Voices, sa izvođačem Rhondom Vincent u numeri When I Close My Eyes uvodi slušaoca u tišinu scene i pritajenu snagu ženskog glasa. Album Il Divo istoimenog sastava više puta smo puštali, on je izrazito osetljiv na toplinu reprodukcije sistema i može zvučati nekada dobro, a nekada izvanredno, zavisno od lanca kroz koji note teku. Na Naimu on sija, prateći vokali, orkestar u pozadini i glasovi tenora su u potpunoj harmoniji. Kako smo i rekli na početku, zaista je teško opisati sve emocije koje reprodukcija odabranih numera budi kod slušaoca – nežnost i snaga u hi-fiju teško idu ruku pod ruku, ali ovde se radi o pravoj sinergiji. Svako pojačalo, kao i drugi uređaji, ne samo unutar audio-tržišta, imaju svoj karakter koji možda odražava karakter tvoraca jer mnogi stvaraju dela prema sopstvenom liku. Malopre pomenuti karakter Naim Naita XS mogli bismo opisati kao snažan, zaštitnički, a opet tako nežan i brižan, skoro kao topao majčinski odnos prema slušaocu. I, verujte, nismo preterali.
Iz brojnih kontakata sa čitaocima znamo šta najviše volite: poređenje s nečim drugim.
Iako smo već pomenuli dva uređaja, da vidimo kako Naim Nait XS svira u odnosu na kombinaciju Audiolab 8000Q i 8000P, čiji
test takođe imate u ovom broju. Kao prvo, Naim je oko pedeset procenata skuplji od Audiolaba, ali je zvučno osetno bolji: prostornost je za klasu viša, prirodnost je tako prijemčiva uhu i nežna, a posebno očarava ljudski glas. Bas ide jasno dublje i ne može mu se naći mana. Oba uređaja su engleski projekti i imaju tu najlepšu notu britanskog zvuka, mada forsiranje srednjih tonova kod Naima nije tako uočljivo kao kod Audiolaba, ali je cela zvučna slika još bolje uklopljena, dinamična i harmonična na način na koji se retko može čuti.
Naim Nait XS stiže u praktičnom industrijskom pakovanju, sa uputstvom, daljinskim upravljačem i IEC mrežnim kablom. Daljinac je izuzetnog kvaliteta, nešto što nikada nećemo prihvatiti zdravo za gotovo jer mnogi proizvođači uz svoje uređaje daju kvalitetne upravljače samo uz solidnu doplatu. Tasteri su dobre veličine, a oni najbitniji odlično dizajnirani, kako po obliku, tako i po položaju i boji. Utisak pod prstima je veoma dobar. Zamena baterija je, rekli bismo, naimovska:
dugme sa donje strane skida zadnji (pazite –zadnji, ne donji) poklopac daljinskog upravljača. Kodovi kontrolišu i ostale komponente iste robne marke, a upravljač i senzor na uređaju odlično komuniciraju iz raznih uglova. Moguće je i aktiviranje tzv. program moda, u kojem Naim Nait XS prepoznaje digitalne kodove poslate, na primer, Naim CD plejeru i automatski aktivira odgovarajući ulaz. Proizvođač daljinskog upravljača je austrijska kompanija Ruwido, čija lista klijenata nije mala. Mi ćemo pomenuti samo audiofilska imena: Arcam, Linn, Burmester i Loewe. Naim Nait XS deluje teže nego što njegovih osam kilograma to sugerišu. Zasluga za to je debljina kućišta koja je svega šezdeset milimetara bez nožica, te svakako deluje lagano. Kvalitet kutije je izvanredan: Nait XS je, kao i stari Meridian monoblokovi, još malo pa metalna "cigla". Debela, nenametljiva prednja ploča, kućište koje odzvanja tupo pri kuckanju zglobom kažiprsta odozgo (pokušajte slično na drugim uređajima) ukazuje da je proizvođač zaista, kako kaže, brinuo o akustičkom umrtvljavanju pojačala. Prednja ploča ima jednostavnost korisničkog
"Definitivno naš ljubimac od ovog momenta u klasi cene, a i osetno više."
interfejsa: elegantan Naim znak, tasteri sa desne i motorizovani potenciometar sa LED indikacijom položaja sa leve strane. Boja osvetljenja je nežnozelena, kao i kod drugih uređaja iz serije. Samo osvetljenje se može i isključiti, ali ni „naimovci“ nisu naivni: znak kompanije ostaje uvek osvetljen. Potenciometar je besprekoran: nema zazora, a podešavanje niskih nivoa je vrlo lako i balans kanala ostaje nedirnut. Isto se odnosi na korišćenje daljinskog upravljača, podešavanje jačine zvuka je prava igra, mali koraci puno znače. Tasteri prednje ploče služe selekciji ulaza i privremenom isključivanju zvuka (mute). Priključka za slušalice, za razliku od starijeg brata (Supernaita), nema.
Umesto njega, prednja ploča sadrži troipomilimetarski ulaz za iPod ili sličan plejer.
Zadnja strana je puna priključaka: od arhaičnih i prevaziđenih DIN ulaza dupliranih standardnim RCA single end konekcijama, preko IEC mrežnog ulaza i osigurača, jednog para zvučničkih izlaza i mogućnosti da Nait XS radi u preamp ili poweramp modu. Deo priključaka ima dvostruku funkciju, pa tako oni namenjeni razdvajanju pretpojačivačke i izlazne sekcije u isto vreme služe kao ulazi za kvalitetnije eksterno napajanje koje Naim ima u ponudi (na primer HiCap ili Flatcap 2x). Tu su i interesantne opcije tipa RS232 interfejsa, koji nije bio prisutan na komadu koji nam je stigao na test, ali se pominje u uputstvu kao mogućnost. Postoje i izlaz za sabvufer i žična
konekcija za daljinske komande, kao i AV bajpas preklopnih namenjen korišćenju Naita XS u sistemima kućnog bioskopa. U tom slučaju ulazni signal ne podleže atenuaciji, već se samo pojačava. Mrežni prekidač je sa zadnje strane, a soft prekidača nema, opet tvrdoglavo rešenje. Emitovanje toplote kod Naima XS nije nikakav problem: ono je minimalno, uređaj je jedva mlak tokom rada, što garantuje daleko manji stres ugrađenih elektronskih komponenti. Za pohvalu.
Uputstvo je britanski pedantno, jasno i relativno kratko, pa uvodi kupca bez dvoumljenja u načine korišćenja uređaja. Mi bismo voleli kada bi imalo malo više tehničkih detalja.
Pored unekoliko specifične konstrukcije kućišta, Naim Nait XS poseduje još aduta: minimalna dužina putanja signala se podrazumeva, kao i masivna sekcija napajanja organizovana oko 380 VA toroidalnog transformatora sa pet izlaza na sekundaru. Ulazi se kontrolišu preko releja, dok su izlazni tranzistori četiri bipolarna Sankena u push-pull režimu rada. Proizvođač tvrdi da je poklonio izuzetnu pažnju kontroli eventualne mikrofonije, koja može nastati usled vibracija podloge ili samog vazduha koji okružuje Nait XS. U tu svrhu implemetirana su rešenja kao što je sistem vešanja osnovne ploče pojačala po sistemu bajoneta. Kada pogledate zadnju stranu, možete primetiti da DIN priključci imaju određenu slobodu kretanja u dve ose – kao da neko nije dovoljno pričvrstio ploču na kojoj stoje. S obzirom na to da se oni nalaze upravo na
matičnoj ploči, ceo sistem je u stvari pomičan da bi bio otporniji na vibracije kućišta –a sve ovo podseća na subšasije kod gramofona. Mada običnom korisniku može zvučati kao marketinški trik, proizvođač tvrdi da je sistem suzbijanja vibracija razvijen pomoću velikog broja slušnih testova koji su dokazali njegovu svrsishodnost, stoga čak i IEC priključak ima određenu slobodu kretanja i nije povezan čvrstom vezom sa šasijom. Hladnjak izlaznog dela na kome se nalaze izlazni tranzistori takođe je posebno dizajniran da bi pružio maksimum, a fizički je spojen s poklopcem uređaja, sa kojim čini jedinstvenu celinu za hlađenje – otprilike kao što je Musical Fidelity uradio na svom davnom modelu A1 ili Meridian na monoblokovima 105. Naim, prema sopstvenoj tvrdnji, nije razvio Nait XS unapređenjem poznatog Naita 5i, već na osnovu daleko skupljeg Supernaita, kome su odstranjene sekcija D/A konverzije, sekcija za slušalice itd. Ovakva top down metoda u razvoju komponenti jeste nešto što je i te kako potvrđeno u prošlosti.
Definitivno naš ljubimac od ovog momenta u klasi cene, a i osetno više. Milina za slušanje i totalno van korelacije sa svojom skromnom vizuelnom pojavom. Enormno veliki zvuk iz male kutije. Kontrola i obuzimanje. Emocije. Strast. Nežnost. I opet emocije. Ekstravagancija sa ljubavlju. Nije za bezdušne ljubitelje tehničke reprodukcije, samo za ljude sa srcem. Najtoplija preporuka. Da zaključimo: neka magija definitivno postoji i veoma je opipljiva.
KARAKTERISTIKE PLUS
Zvučno očarava i zavodi.
Sjajna izrada.
Pažnja posvećena bitnim detaljima.
Praktičan za upotrebu.
MINUS
Minus???
Naim Nait XS
Kontinualna snaga: 2x60 W (8 oma)
Broj linijskih ulaza: 6 analognih
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 432x70x301 mm
Masa: 8,6 kg
Cena: 1.615 evra
One Hi-Fi, 011/212-9117
Naslednik popularnog Response 1SC nastavlja porodičnu lozu malih monitora.
Istorija britanskog proizvođača Proac datira od 1979. godine, kada ga je osnovao gospodin Stewart Tyler. Način rada kompanije je vrlo jasan od samog početka: proizvoditi kvalitetne zvučnike bez kompromisa u vezi sa izborom komponenti i cenom. U tom smislu, svaki proizvod Proaca se i dandanas pažljivo projektuje, proizvodi i sklapa ručno s ličnom odgovornošću osobe koja radi zadati posao. Ugrađene komponente se, takođe, posebno biraju. Nagrada za rezultat ovakvog rada teško može izostati i zbog toga su Proac zvučnici vrlo cenjeni u
celom svetu, uključujući i naše podneblje. Proac Response One model pravio se u više verzija, od kojih je možda najpoznatija ona sa oznakom 1SC. No, poslednja inkarnacija Response One jeste s nomenklaturom D1, a upravo nju smo i dobili na test. Par zvučnika spakovanih zajedno stiže u kutiji nevelikih dimenzija, što nije čudno imajući u vidu da se radi o kabinetima visine svega nešto više od 30 centimetara, širokih oko 17 i dubokih 26. Ovo su prave male zvučne kutije, koje traže svoje stalke, a preporuka je da oni budu masivni i rigidni. Prva stvar koja se
primeti kada se Response D1 uzme u ruke jeste da su poprilično masivni za svoje dimenzije. Tabela s tehničkim podacima pokazuje čak devet kilograma po zvučniku, nimalo naivno. Finiš kutije je od prirodnog furnira, a proizvođač nudi pet različitih vrsta, naš je bio u boji trešnje. Kvalitet izrade je izvrstan: britanski pedantno odrađene ivice, savršeno uklopljeni drajveri, bez bombastičnog izgleda jeftinih replika. Maske se isporučuju uz zvučne kutije i pokrivaju skoro celu prednju stranu. Mi smo ih odmah demontirali i, verujte nam, Proac Response D1 izgledaju daleko lepše bez njih. Jedan od razloga je što je centralni deo bas jedinice organizovan oko elementa za održavanje korektne faze (tzv. phase plug), načinjenog od providnog akrila, dok je visokotonska jedinica ekscentrična po vertikalnoj osi - u ovom slučaju postoje levi i desni zvučnik, pa za pravilno postavljanje treba konsultovati uputstvo. Zadnja strana poseduje bas refleks otvor u gornjem delu, kao i prilično veliku nalepnicu sa osnovnim informacijama o zvučnoj kutiji i proizvođaču. Prisutna su dva para terminala, što znači da sistem podržava biwiring ili biamping. Sve u svemu, lepo, elegantno i pedantno, odmah se vidi da je kutija viša klasa.
"Vrlo solidan zvučnik, ne i najbolji all-rounder koji smo imali prilike da čujemo u toj klasi cene, ali svakako jedan od favorita ukoliko mu tip muzike koju reprodukuje odgovara."
Uputstvo koje stiže uz Response D1 vrlo je kvalitetno i prilično informativno, a u suštini pokriva celu seriju zvučnika i pruža odgovore na mnoga pitanja koja najčešće postavljaju korisnici. Ono sadrži korisne savete vezane za postavljanje zvučnika kako na stalke, tako i u prostoru, na osnovu čega se vidi da se proizvođač zaista trudio. Uputstvu, nažalost, nedostaju tehničke specifikacije pojedinih modela iz Response serije, uključujući i model D1. U odnosu na svog prethodnika Response 1SC, Proac Response D1 poseduje prilično unapređen dizajn, koji je, između ostalog, rezultovao i osetljivošću povećanom za 1,5 decibela u odnosu na prethodnika. Kabinet zvučnika je dampiran, prema tvrdnjama proizvođača, posebnim materijalom koji pokazuje inertna svojstva i ima veliku masu, a primenjena su i dodatna poboljšanja u cilju bolje disperzije zvuka. Posebna pažnja je poklonjena rigidnosti i masi prednje ploče, koja nosi zvučne jedinice. Skretnica Proaca Response D1 je modifikovana u smislu dobijanja dodatnih detalja u srednjotonskom i visokotonskom području, kao i boljeg odziva unutar bas područja. Bas-srednjotonska jedinica je novog tipa, prečnika pet inča. Koristi novi EXCEL magnetni sistem i membranu od kompozitnog materijala na bazi staklenih vlakana, sličnu onoj koja je razvijena za jači model Response D2. Visokotonska jedinica je prečnika tri četvrtine inča, hlađena ferofluidom i sistemom motanja zavojnice u obliku pčelinjeg saća. Zanimljivo je da je ova jedinica dodatno dampirana s prednje strane specijalnim mekim materijalom da bi se sprečilo neželjeno rasipanje visokih tonova oko metalnog kućišta visokotonske jedinice.
Posle početnog usviravanja, koje je neprekidno trajalo nekoliko dana u prostoru naše redakcije, prionuli smo na test. Tokom samog testiranja primetili smo da su Proac Response 1D zvučne kutije, čija reprodukcija umnogome zavisi od položaja u prostoriji, i to ne samo u odnosu na uglove i nameštaj,
već posebno u odnosu na zadnje i bočne zidove same prostorije, najbolje rezultate dali kada su bili metar ispred zadnjeg zida. Zbog toga treba biti pažljiv jer Response 1D nisu isključivo za male prostorije: moraju imati "vazduha" i prostora oko sebe. Takođe im je, kao i svim zvučnicima te klase cene, potrebna odgovarajuća prateća elektronika u sistemu - probajte da ih zakačite na neko jeftino pojačalo i/ili CD plejer i videćete o čemu govorimo, primetićete nedostatke sistema kakve možda još niste čuli. Jedna od osnovnih prednosti Proac Response D1 jeste sjajna otvorenost zvuka i veoma dobra prostornost koju oni postižu s krajnjom lakoćom. Ta prostornost najčešće nije velika kao sama pozornica, ali daleko prevazilazi onu koju očekujemo u prostorijama srednje veličine (oko 20 kvadratnih metara), u kojima smo testirali Response D1. Visokotonska jedinica ovih zvučnika je definitivno zvezda predstave: ekstenzija najvišeg dela gornjeg opsega je tako umilna i prijatna, kakvu odavno nismo imali prilike da čujemo. Detalji su, moramo reći, fenomenalni jer deluju prirodno i nenametljivo, a svaki sitan zvuk se tokom reprodukcije jasno i lako opaža (Rabih Abou-Khalil - Songs for Sad Woman). Srednjotonsko područje je malo drugačije: takođe je veoma jasno i čisto, ali surovo realno, bez tendencije skrivanja detalja loših snimaka, postprodukcije ili mana sistema. Ko ceni iskrenost, zavoleće odmah ovu karakteristiku Response D1 (Audiophile Voices: Nanci Griffith - Once In A Very Blue Moon). Dinamika je veoma dobra, agilnost je na nivou, kutije ne zvuče lenjo ni u jednom momentu i strašno se trude da daju sve od sebe tokom celog perioda reprodukcije. Vazduh oko instrumenata se može jasno osetiti, kao i njihov raspored u prostoru. U odnosu na najbolje predstavnike malih zvučnih kutija, Proac Response D1 nema izraženu notu ulepšavanja zvuka, niti rekreiranja trodimenzionalne strukture zvučne scene u slučajevima kada je ona sama po sebi skoro dvodimenzionalna i po svom karakteru daleko sliči studijskom monitoru nego audiofilski slatkom zvuku.
Reprodukcija basa je Ahilova peta Proaca
Response D1, što ipak nije ni čudo s obzirom na njegove skromne dimenzije: zbog toga ponavljamo da su ostatak sistema i položaj u prostoru premise kako bi se dobio maksimum. Bas ide prilično duboko, a kutija ne "zvoni" ni pri veoma glasnom slušanju. Najniže područje je vrlo čisto i jasno, kao i cela zvučna slika, i samo po sebi poseduje dobar tajming i dinamiku. Definicija samog basa je dobra, ali mu fale jači udarac i telo, odnosno, voleli bismo da je masivniji, puniji i realniji kao, na primer, kod PMC DB1i.
Vrlo solidan zvučnik, ne i najbolji all-rounder koji smo imali prilike da čujemo u toj klasi cene, ali svakako jedan od favorita ukoliko mu tip muzike koju reprodukuje odgovara. Čini nam se da Proac Response D1 više preferira audiofilske tipove muzike kakvi se često puštaju po prezentacijama, akustičku i ozbiljnu muziku kada nema potrebe za naglašavanjem najnižih tonova. Za rok i pop muziku, kao i tvrđe žanrove treba razmisliti o nekom od jačih modela iz ponude proizvođača. U slučaju da muzika koju slušate potpada pod žanrove koje Response D1 najbolje reprodukuje, toplo ga preporučujemo.
KARAKTERISTIKE PLUS
Veoma dobra detaljnost i ukupna reprodukcija.
Sjajna prostornost.
Odličan kvalitet izrade.
MINUS
Bas područje bi trebalo da ima veću voluminoznost i atak.
Proac Response D1
Preporučena snaga pojačala: 20-150 W
Frekvencijski opseg: 38 Hz – 30 kHz
Osetljivost (2.83 V/1 m): 87,5 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x130 mm bas jedinica, 1x19 mm visokotonska jedinica.
Dimenzije (ŠxVxD): 168x305x260 mm
Masa: 9 kg
Cena: 1.660-1.960 evra (zavisno od upotrebljenog finiša zvučne kutije)
One Hi-Fi, 011/212-9117
Pretpojačalo i snagaš vrlo konkurentne cene. Da li vrede onoliko koliko koštaju i da li su zaista bolji od integralca na kog neodoljivo podsećaju?
Vlasnici korporacije IAG definitivno ili imaju toliko novca da mogu da se igraju njime ili poseduju vizionarske osobine. A možda i jedno i drugo. Kako inače objasniti da u vreme sveopšteg kulta obožavanja Njegovog veličanstva mikroprocesora i vernog sluge u vidu digitalnog kola za obradu zvuka jedna komercijalna firma bez naizgled imalo brige za sopstvenu budućnost proizvodi skoro neizmenjene uređaje već dvadesetak godina. Ima i tu mikroprocesora, nije da nema: on malo okreće potenciometar za zvuk, malo rotira ulazni selektor i upravlja relejima, i to je sve. Ostalo je... čist hi-fi.
Redovni čitaoci našeg časopisa svakako se sećaju testa integralnog pojačala 8000S koji smo objavili u martovskom, dvadeset osmom broju. Tada nismo krili oduševljenje: odličan odnos kvalitet-cena, solidna izrada i, iznad svega, britanski umilni zvuk prosto su nas očarali. Sada idemo stepenicu više i predstavljamo pretpojačalo 8000Q i pojačalo snage 8000P.
Audiolab 8000Q i 8000P stižu u jednostavnom, ali praktičnom pakovanju: kada se samo setimo muka oko otpakivanja i ponovnog pakovanja masivnog Harman-Kardona HK990, Audiolab je pravo otkrovenje. Uz osnovnu komponentu stižu i naponski IEC kabl, kao i uputstvo koje pokriva seriju 8000Q/P/M, gde su 8000M monoblokovipojačala snage. Pretpojačalo poseduje i kvalitetan daljinski upravljač, za koji važi sve ono što smo rekli pri testu integralca 8000S: vrlo dobar kvalitet, pomalo zastareo dizajn, sitni nepregledni tasteri kratkog hoda. Jednom rečju, traži navikavanje, ali služi svrsi i možemo ga oceniti kao solidnog.
Ime pretpojačala 8000Q je pomalo čudno: nismo uspeli da dokučimo zbog čega ono ima postfiks Q, dok pojačalo snage ima P (power), a monoblokovi M (mono). Izgled je krajnje jednostavan: prednja ploča poseduje gain selektor, čija je funkcija regulacija ukupnog naponskog pojačanja uređaja. Čemu to služi? Pa, ukoliko imate izvor zvuka koji je isuviše tih ili glasan, pomoću kontrole poja-
čanja možete vršiti grubu stepenastu regulaciju opsega pojačanja pretpojačala. Korist? Skoro nikakva, motorizovani potenciometar na Audiolabu 8000Q je, slično kao i kod integralca 8000S, loš. Ne krcka, ne šušti, ali ima zazor po smeru rotacije osovine, a i prava je umetnost namestiti ga da CD plejer slušate tiho pred spavanje - za ovo morate imati filigranske prste i dosta sreće kako se jačina kanala (balans) ne bi razdesila. Od Audiolaba očekujemo više.
Pored navedenog, tu su i preklopnici za selekciju ulaza i izbor izvora, čiji će se signal slati na eventualne analogne snimače. Prisutne su i dve LE diode: za prikaz uključenja uređaja i isključenja zvuka na izlazu (mute), što se dešava pri svim bitnim operacijama - uključenju, prelasku sa jednog izvora na drugi, promeni stepena pojačanja preko gain kontrole, itd. Ono što nam se dopalo jeste izlaz za slušalice: klasičan šestipomilimetarski izlaz sve se ređe sreće, ali mi smo na njega jednostavno navikli.
Celokupno kućište je nekako zaista elegantno: današnji industrijski dizajn ide u dru-
Zoran Karapandžićgom pravcu, nekada bolje, a nekada lošije u odnosu na seriju 8000, ali klasika ipak uspešno opstaje. Tanak profil samo doprinosi svemu što smo naveli, a pojačalo snage poseduje praktično iste gabarite sem, naravno, težine.
Zadnja strana pretpojačala 8000Q je sasvim dovoljna, čak i za natprosečnog korisnika: šest ulaza, mada nema podrške za gramofon. Izlaza ima dva para za pojačalo snage i čak tri za rekordere – zaostavština starih vremena. Ukupno gledano, za svaku pohvalu. Pojačalo snage je, naravno, još jednostavnije: mrežni prekidač i LE dioda koja svetli kada je uređaj u radu sve su što je na prednjoj ploči. Zadnja sadrži priključke za dva para zvučnika: bananice su podržane na pomalo čudan, ali vrlo praktičan način - uključuju se sa strane umesto otpozadi. Pored single end ulaza, tu je i par priključaka sa oznakom "Load" koji su u paralelnom spoju sa ulaznim priključcima, a funkcija im je prosleđivanje signala sledećem pojačalu – u slučaju da koristite biamping ili imate zvučnike i pojačalo u drugoj prostoriji.
Glavni prekidači na obe komponente su mehanički - nema stand by moda, niti priključaka za automatsko uključenje pojačala snage preko komunikacije s pretpojačalom.
Sve manuelno, ali nije teško, sem za razmažene kupce. Uputstvo je jednakog stila kao i kod modela 8000S – lucidno jednostavno i izuzetno pregledno i jasno, s gomilom vrlo korisnih crteža koji povezivanje i puštanje u rad pretvaraju u dečju igru.
Oba uređaja dele identično, kompaktno kućište sa solidno dampiranim čvrstim poklopcima. Finalna obrada materijala je sasvim dobra – osetno bolja nego na CD plejeru iz serije 8000 na primer.
Pretpojačalo se zasniva na filozofiji konstrukcije integrisanog modela: jedna ploča na kojoj je smešteno sve. No, ta ploča pokriva skoro celu površinu kutije pretpojačala, ostatak ide u korist masivnog toroidalnog transformatora. Sekcija napajanja je impozantna: izbrojali smo čak devet regulatora napona serije LM337 i LM 317. Elektrolitskih kondenzatora za filtraciju napona ima čak pet, zastupljene su marke Elna (1.000 mikrofarada) i Jamicon (4x6.800 mikrofarada), što ukupno iznosi preko 28 milifarada samo za pretpojačalo. Sve navedeno je neverovatno u datoj klasi cene.
Ulazna sekcija je realizovana pomoću releja, a u celom Audiolabu 8000Q ima ih čak...
dvadeset pet, opet kuriozitet! Aktivna pojačivačka sekcija vrlo je uredno oklopljena, a cela ploča je izvedena veoma pedantno. Motorizovani potenciometar za jačinu zvuka je spojen s dugmetom na prednjoj ploči preko metalne osovine. Proverili smo: zazor koji smo pomenuli vezan je upravo za potenciometar, ne za krutu vezu ili samo dugme. Inače, opšti kvalitet izrade je odličan, i to ne samo u klasi cene. Ništa nije drugačije ni kod 8000P: unutrašnji izgled liči na uređaj koji je dva puta skuplji. Centralna pozicija pripada velikom toroidalnom transformatoru oko koga se nalaze dodatni masivni čelični profili koji pokrivaju centralni deo pojačala i samog transformatora. Njihova uloga je u sprečavanju negativnih uticaja transformatora na ostatak elektronike, ali u isto vreme doprinose rigidnosti kućišta – sjajna implementacija odlične ideje. Filtriranje napajanja se zasniva na četiri horizontalno položena Jamicon kondenzatora kapaciteta po 10.000 mikrofarada. Ostatak je dual mono: dve fizički odvojene štampane ploče, svaka za po jedan kanal. Ulazna kola su, iznenađujuće, solidni Burr Brown operacioni pojačivači tipa OPA134, a izlaznih tranzistora ima četiri po kanalu: Sanken 2SA1216 i 2SC2922.
Za novac koji treba da izdvojite za njih, Audiolab 8000Q i 8000P konstrukcijski pružaju izuzetan kvalitet i teško im je naći manu. Potpuno neočekivano, mislili smo da je pojačalo 8000S vrhunac prikazanog umeća, ali 8000Q i 8000P nisu tehnički samo varijacije
"Celokupnim karakterom reprodukcije dominira engleska škola: vrlo dozirana i umerena toplina, kontrola bez divljanja i pravi džentlmenski odnos prema muzici."
na temu niti našminkane vremešne lepotice, oni su klasa iznad 8000S.
Melodičnost idejnih „britanaca“ proizvedenih na Dalekom istoku nije nas razočarala ni ovaj put. Naprotiv. Pun zvuk umesto zamuljanog basa kod samo nekoliko godina starijih proizvoda konkurentskih firmi jeste ono što očarava na prvi pogled. Bas je snažan i topao. Iako dubok, ne ide do samog, najdubljeg kraja, niti ima udarac desetotonske prese kao kod našeg trenutno referentnog Harman-Kardona HK990, ali je opet topao i zavodljiv i u sjajnoj sprezi s dinamikom, koje ima pregršt.
Audiolab uređaje: u centru je scene, iako vrlo nežno naglašen (često tipično za "engleze"), veoma je prijatan i sa izuzetnom lakoćom dočarava figuru izvođača u pseudorealnom svetu muzike.
Nismo primetili da je kombinacija 8000Q i 8000P probirač po pitanju žanra koji joj se servira: kao i prethodnik, integralac 8000S, podnosi sve muzičke pravce sasvim dobro. Dinamika je vrlo dobra, brzina je veća nego kod 8000S, ali je celokupni karakter reprodukcije ista škola: toplina, doduše "engleski" vrlo dozirana i umerena, kontrola bez divljanja i pravi džentlmenski odnos prema muzici - Audiolab kao da je zaista poštuje. Pored svega, deo panela koji je vršio test
potenciometar za regulaciju jačine zvuka, ali je sve ostalo veoma, veoma dobro. Zvučno, 8000Q i 8000P očaravaju za novac koji staju i trebalo bi ih uvrstiti u najuži izbor kada razmatrate ovu klasu cene. A u odnosu na 8000S? Prednosti u samoj reprodukciji zvuka nisu toliko očigledne da opravdavaju dvostruko ulaganje u pretpojačalo i pojačalo snage. No, ne zaboravite, kriva kvaliteta dobijenog zvuka u odnosu na uložena sredstva je eksponencijalna, a razlika u snazi (60 W kod 8000S u odnosu na 100 W kod 8000P) jasno preteže u korist ovog drugog. Zbog toga, ukoliko posedujete zvučnike gladne snage ili pak nameravate da ih nabavite, toplo preporučujemo Audiolab 8000Q i 8000P.
KARAKTERISTIKE PLUS
Jednostavnost, za one koji to vole.
Vrlo dobar zvuk.
Opšti kvalitet izrade.
Praktične opcije.
Cela slika je homogena po opsegu, dubini i širini. Ništa ne iskače, ništa ne štrči, a opet sve je tu, na mestu. Detalja po celom opsegu ima više nego što smo očekivali: ovo nije kombinacija koja se busa u grudi na svakom koraku koliko je sposobna i jaka. Ona nikada ne viče: "Kupi baš mene!" Zvuk koji smo čuli jeste za istančano uho koje voli evropsku školu zvuka. Kada već posle obaveznog usviravanja sistema pomislite da ste čuli sve što 8000Q i 8000P mogu da pruže, oni iznova prijatno iznenade (The Corrs - Radio).
Ljudski glas je svilen i mek, s fascinantnim osećajem za realnost i s detaljnošću koja ponekad oduzima dah i dovodi do krajnje pozitivnih komentara. Ovo se posebno odnosi na ženske vokale (Jheena Lodwick - Feelings). Njegova pozicija je veoma definisana u svim situacijama u kojima smo slušali
primetio je da je zvuk "izuzetno precizan", ali nikako zamarajući, već veoma prijatan i pogodan za dugotrajnije slušanje muzike bez opterećenja.
Šta očekivati za nekih hiljadu ili hiljadu i sto evra, koliko košta kombinacija Audiolab 8000Q i 8000P?
Na ovoj tankoj liniji caruju „nabildovana“ integralna pojačala tipa Cambridge Audio 840A, Denon i drugi, a stidljivo se pojavljuju dvojci poput Audiolaba. Pravila nema i dobro je što je tako. Da li je ovo velik novac? U hifiju nikako, to je ulaznica u svet dobrog "skupljeg" zvuka, onog koji odvaja komercijalu od boljih takmičara. U tom svetlu ćemo ocenjivati i Audiolab 8000Q i 8000P. Krenimo od glavnog pitanja koje nam čitaoci postave kada nas sretnu na nekoj prezentaciji ili drugom mestu: vredi li ovo? Odgovor je: da, i te kako. Ne možemo da oprostimo neadekvatan
MINUS
Potenciometar za jačinu zvuka je neadekvatnog kvaliteta.
Audiolab 8000Q
Frekvencijski opseg: 0,1 Hz – 75 kHz (-3 dB)
Odnos signal-šum: 97 dB
Ukupna izobličenja: 0,007%
Separacija kanala: > 100 dB
Broj linijskih ulaza: 6 analognih
Broj izlaza: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 445x74x335 mm
Masa: 6 kg
Cena: 610/635 evra (silver/crna)
KARAKTERISTIKE PLUS
Vrlo dobar zvuk u svojoj klasi cene.
Kvalitetna izrada.
MINUS
Ništa.
Audiolab 8000P
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 0,1 Hz – 75 kHz (-3 dB)
Odnos signal-šum: 95 dB
Ukupna izobličenja: 0,05%
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 445x74x337 mm
Masa: 8,7 kg
Cena: 450/470 evra (silver/crna)
4Audio, 011/2759-096
"Za novac koji treba da izdvojite za njih, Audiolab 8000Q i 8000P konstrukcijski pružaju izuzetan kvalitet i teško im je naći manu."
Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub.
Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.
Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822 Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.
Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.
Oglašivač: Horisen Solutions
Dvokanalni bliski rođak Viso Five sa kompletnim rešenjem za kućne sisteme na našem testu.
Kanadska kompanija NAD slavu je stekla dobrim, a opet jeftinim pojačalima i risiverima. Zbog toga je sasvim normalno da i tokom sadašnjeg vremena oni ostaju jedan od glavnih oslonaca proizvođača: pojavili su se mnogi sistemi kućnog bioskopa, NAD je rado prigrlio novotarije, ali je gama njegovih proizvoda samo rasla. U poslednjih nekoliko godina intenzivno nastupa i na all-in-one segmentu tržišta. U 24. broju našeg časopisa testirali smo CD/DVD risiver specifičnog imena - Viso Five. Pre nekog vremena na test nam je stigao i NAD Viso Two. Razlika je logična: Viso Five poseduje petokanalno pojačalo i svu potrebnu elektroniku kako bi pružio pravo uživanje pomoću sistema kućnog bioskopa. Nasuprot njemu, NAD Viso Two ima dvokanalno, klasično stereo pojačalo i podršku za sabvufer. Razlika u ceni između dva sistema i jeste i nije velika: Viso Two košta 780 evra kod domaćeg distributera, dok je Viso Five nekih 27 procenata skuplji - ili 210 evra, odnosno njegova ukupna cena je 990 evra. Mišljenja
su različita: neki smatraju da je bolje dati malo više novca za pravi 5.1 sistem, dok drugi to ne žele, najčešće zato jer im je sasvim dovoljan i postojeći 2.1 sistem za potpuno uživanje u muzici i filmovima.
Na prvi pogled Viso Five i Viso Two je teško razlikovati: dizajn kućišta i komandi na njima je potpuno isti, u ovom slučaju odličan. Kvalitet izrade kutije uređaja je domaći zadatak za mnoge proizvođače, spoj svetlih i tamnih anodiziranih površina neprikosnoveno doprinosi eleganciji. Kao i na Viso Five, gornji poklopac i prednja ploča čine neraskidivu celinu, s metalnom mrežom za hlađenje i neizbežnim NAD znakom. Razlika dva modela može se uočiti u dimenzijama: Viso Two je visok nekih 115 milimetara, dok je Viso Five 20 milimetara viši. Masa, takođe, ide u skladu s brojem kanala: "dvojka" ima neka tri kilograma manje.
Prednju ploču NAD Viso Two čine dva uočljiva i masivna aluminijumska rotaciona enkodera: veći služi za jačinu zvuka (čak i jednim prstom preko prisutnog udubljenja
na površini), dok je manji namenjen selekciji aktivnog ulaza. Ekran je realizovan u dva reda, matričnog tipa i svetloplave boje, pa je lako čitljiv. Ostatak čine osnovne komande za upravljanje sistemom, dok su one dodatne koncentrisane na daljinskom upravljaču. Prednja strana sadrži i audio/video konektore (kompozitni i S-video), kao i izlaz za slušalice.
S druge strane, NAD Viso Two poseduje, faktički, identične priključke kao i njegov petokanalni rođak, razlika je u broju zvučničkih terminala, kojih je ovde dva. Sam raspored se donekle razlikuje, sve ostalo je isto: konektori za zvučne kutije su plastični, ali opet solidni, postoji koaksijalni priključak za podršku sabvuferu, kao i RS232 port za unapređenje softvera sistema i eventualnu naprednu komunikaciju sa elektronikom. Prisutan je i jedan HDMI izlaz, digitalni ulazi su u obliku koaksijalnog i optičkog, a tu je i optički izlaz. NAD Viso Two podržava i više vrsta analognih video ulaza i izlaza: kompozitni, S-video i komponentni, a implementirana je i kompletna SCART utičnica. Mrežnog prekidača nema.
Logično je da NAD Viso Five ne podržava klasičnu reprodukciju Dolby Digital, DTS i ostalih sistema kućnog bioskopa, ali zato prikazuje njihovo prisustvo na ekranu i koristi ih pri stereo reprodukciji. Pored njih, on podržava tehnologije Dolby Virtual Speaker i Dolby Headphone. Prva od navedenih oponaša pravi 5.1 zvuk pomoću samo dva prednja
zvučnika. Treba, ipak, napomenuti da Dolby Virtual Speaker tehnologija poseduje ograničenja, prvenstveno usled akustike prostorije i nameštaja u njoj, ali se uz optimum datih parametara može doći do prilično uspešnih rezultata. Dolby Headphone slično radi, ali pomoću stereo slušalica.
Tjuner ugrađen u Viso Five je po karakteristikama identičan onom iz Viso Five - proizvođači AV risivera već godinama ne razvijaju posebne tjuner kartice za svoje modele, već u celu seriju stavljaju identičnu, tu ni NAD nije izuzetak. U svakom slučaju, radioprijemnik korektno obavlja svoj posao. On pokriva FM, AM i DAB područje ukoliko se priključi na opcioni DAB prijemnik.
NAD Viso Two deli dobar deo komponenti sa Viso Five, pa je i podsistem DVD plejera
Video-test smo sprovodili korišćenjem DVD i DivX izdanja pomoću klasične Panasonicove plazme od 42 inča, model TH-42PV7P, a veza je ostvarena HDMI kablom. Može se reći da je kod velikog broja današnjih DVD plejera reprodukcija DVD formata dostigla visok nivo kvaliteta, pa ni Viso Two nije izuzetak. Boje su veoma prirodne, a detalji odlični. Što se DivX filmova tiče, prevodi se biraju na početku filma i naša slova su korektno prikazana, ali bi font mogao da bude malo veći. Kvalitet prikaza DivX formata je vrlo sličan onom kod starijeg brata: nije najbolji koji smo imali prilike da vidimo, ali je ipak upotrebljiv uz, nažalost, primetne digitalne artefakte.
Zvuk Viso Two prati logiku novijih NAD pojačala, čiji karakter donekle podseća na Ya-
rezne frekvence sabvufera i, kada bismo ga mi uzimali za svoj sistem, mislimo da bi takva kombinacija bila dobitna, uz obilje raspoloživih mogućnosti na našem tržištu.
NAD Viso Two je vrlo simpatičan all-in-one sistem. Kvalitet izrade je sjajan, opcije korisne, a dizajn takav da ne upada u oči dok ne počnete da zagledate, a zatim je teško odvojiti se od njega. Zvučno je prilično dobar, nije to uređaj koji audiofili kupuju za sebe, ali je svakako rešenje za ljubitelje dobrog zvuka koji beže od mazohizma beskonačnog testiranja i uklapanja uređaja, kablova, strujnih filtera i svega što moderna industrija nudi. Ekranski softver deluje kao mesto na kojem se mogu izvršiti određena unapređenja, ali je pouzdan i jednostavan, a uživanje u filmovima je potpuno. Za sistem koji u sebi sadrži sve navedeno, uz uslov da odaberete dobre zvučnike, preporučujemo vam ga.
KARAKTERISTIKE PLUS
Solidan kvalitet zvuka.
Interesantan dizajn.
Odličan kvalitet izrade.
MINUS
DivX reprodukcija nije na nivou ostatka sistema.
Dizajn menija je zastareo.
identičan na oba modela: čvrst nosač diska i čitanje problematičnih diskova su osobina oba modela, ali i duže inicijalno očitavanje u odnosu na samostalne DVD plejere. Reprodukcija DivX filmova s prevodom koji uključuje naša slova se podrazumeva. Ekranski prikaz statusa (OSD - On Screen Display) je pomalo rudimentaran i nadamo se da će biti poboljšan u kasnijim verzijama firmwarea. Daljinski upravljač je identičan onom koji se dobija uz veći model: nosi oznaku HTR-6 i predstavlja prilično složenu napravu, za čije savladavanje je potrebno strpljenje, mada se to ne bi reklo na prvi pogled. Kvalitet mu je odličan, tu su i pozadinsko osvetljenje, mogućnost memorisanja komandi drugih uređaja (čak do 352 sekvence), programiranje makrokomandi itd. Za svaku pohvalu.
Uputstvo NAD-a Viso Two je dobro napisano, ali softver ugrađen u njega poseduje prilično jednostavan interfejs kakav smo viđali na starijim AV risiverima i mislimo da je ovo mesto gde bi NAD trebalo da izvrši veće izmene.
maha produkciju, ali sa dodatno ispeglanim zvukom i dodatnom notom topline. Reprodukcija je veoma čista, dok su srednji tonovi pomalo naglašeni. Dinamika je sasvim dobra i u klasi cene i kvaliteta ovakvog uređaja, a primetna je i solidna širina i dubina scene. Detaljnost visokotonskog dela spektra možda je najbolja odlika NAD Viso Two kombinacije i iznenađujuće dobra za tu klasu cene. Očigledno je da NAD sija upravo tamo gde drugi AV risiveri kupe negativne poene. U odnosu na gornji spektar, bas područje je solidno, ali nema mogućnost snažne reprodukcije najnižih nota, kao da je taj deo spektra malo povučen u odnosu na ostatak i fale mu masa i atak. No, ovo se primećuje kada se Viso Two poredi sa, na primer, kombinacijom pretpojačala i pojačala snage Audiolab 8000Q i 8000P, koja sama košta skoro pedeset procenata više. U svakom slučaju, osobenost reprodukcije Viso Two može se prilično dobro ukomponovati uz dobar 2.1 zvučnički sistem s kvalitetnom kontrolom
Sekcija pojačivača
Kontinualna snaga: 2x50 W (8 oma, 20 Hz20 kHz pri deklarisanom izobličenju)
Damping faktor: >60
Izobličenja THD: <0,08%
Broj analognih linijskih ulaza: 2
Broj digitalnih linijskih ulaza: 2
Broj HDMI ulaza/izlaza: 1 izlaz
Broj izlaza za zvučnike: 1
Sekcija DVD reproduktora
Podržani formati: DVD-V, VCD, SVCD, CD, CD-R, CD-RW, MP-3, JPEG, WMA, DivX, DVD-Audio
Sekcija FM tjunera
Osetljivost: 10 dBu
Odnos signal/šum mono: 70 dB
Izobličenja mono: 0,3%
Opšte karakteristike
Dimenzije (ŠxVxD): 435x115x370 mm
Masa: 9,8 kg
Cena: 780 evra
4Audio, 011/2759-096
"Kvalitet izrade je sjajan, a opcije korisne. Kad se zagledate, teško je odvojiti pogled od njega."
Mini-linije poznatih proizvođača crne i bele tehnike nisu vam primaljivi? Ne očajavajte! Ako ste izgubili poslednju nadu, Arcam ima rešenje za vas. Potrebni su vam samo par zvučnika i nekoliko metara zvučničkog kabla, i uživanje može da počne. Arcam u svojoj Solo gami integrisanih proizvoda nudi Solo Music i Solo Mini uređaje. Solo Mini je veoma atraktivan i kompaktan mini-sistem, a Solo Music je širine standardne hi-fi komponente i funkcionalniji je, pa može biti interesantan i zahtevnijim kupcima. Ovaj proizvođač ima relativno dugu tradiciju u proizvodnji ovakvih sistema. Verovatno se neki čitaoci sećaju Arcam Black boxa iz 1980. Tržište se od tada do danas puno promenilo, pa su integrisani uređaji generalno počeli da preuzimaju primat. Danas sa vašeg mobilnog možete da slikate u visokoj rezoluciji, reprodukujete muziku i koristite internet. Tendencija ka integraciji i magičnoj napravi koja može sve proširila se i na audio-industriju. Arcam kao renomirani proizvođač pokušaće da približi ovakvo rešenje veoma probirljivim kupcima, koji zahtevaju kvalitet izrade i zvuka.
Prilikom samog postavljanja jasno je da je kućište prepuno elektronike. Masivan trafo, CD transport i radio-tjuner sa setom linijskih ulaza veoma su kompaktno upakovani.
Solo je kompletan hi-fi sistem u samo jednoj komponenti. Bočne ivice prednje ploče su zaobljene, a „plavi“ LED displej smešten je centralno ispod transporta. Da je posebna pažnja posvećena ergonomiji, potvrđuju zaobljeni osnovni tasteri na prednjem panelu. Glasnoća, balans i ton kontrole mogu se podesiti veoma lako. Kontrola tjunera takođe je veoma prijateljski nastrojena. Kvalitet izrade je na vrhunskom nivou, na kakav smo i navikli od ovog proizvođača. Dizajn je takođe veoma dopadljiv. Posebno se ističe „power“ taster, koji je dizajniran u obliku lika iz igre „Packman“, koji pokušava da pojede LED diodu. Nama se ovo veoma dopalo. Na zadnjem panelu centralno je montiran masivan eksterni hladnjak, verovatno da bi se uštedelo na prostoru. Ugrađen je digitalni audio-izlaz i euro strujna utičnica, a svi analogni konektori su pozlaćeni. Konektori za zvučnike su kvalitetni, ali su postavljeni veoma blizu jedan drugom, što može biti nezgodno prilikom povezivanja kablova. Pojačalo je snage
50 vati s dvostrukim toroidnim transformatorom i devet nezavisnih regulatora, dok pretpojačalo poseduje mini-džek konektor na prednjoj ploči za slušalice. Radio-tjuner i DAB modul potpisuje Radioscape, mala engleska kompanija koja pravi DAB module i za Sony. Radio-antena poput onih na starim radio-tranzistorima može da se izvlači, a konektuje se na standardni BNC konektor, na koji možete povezati i eksternu FM radioantenu. Ugrađeni CD plejer zasnovan je na Arcam CD73 sa 24-bit Wolfson DAC-om i Colpitts klokom, koji reprodukuje CD i CDRW diskove. Odabrane komponente su kvalitetne i proverene. Solo Music je lep spolja, a po svemu sudeći, izgleda da poseduje i „unutrašnju“ lepotu, što mnogo više prija našim ušima. Od ostalih funkcionalnosti ugrađen je sat sa alarmom koji vas može buditi uz zvuk vašeg omiljenog diska ili radio-stanice. Arcam koristi deljenu konekciju za radioantenu, pa tako vrši odabiranje signala na 32 kiloherca, čime se postiže ekvivalizacija digitalnog domena. Ovo nije konvencijalno rešenje, ali omogućava da sa istom T antenom primate DAB i FM signale. Poređenje DAB i FM radio-signala ostavićemo za neki drugi put jer se kod nas tek očekuje masiv-
niji prelazak na digitalni radio-signal. Kada je prijem FM signala u pitanju, Arcam se pokazao dovoljno dobro kako sa eksternom, tako i sa pripadajućom antenom. Spisak dodataka ovde se ne završava. Ugrađen je i dodatni par izlaza pretpojačala, nazvan zona 2. Može se koristiti da pogoni odvojeno pojačalo snage u drugoj sobi, a pri tome se može upotrebiti isti daljinski upravljač za kontrolu jačine. Veoma lepo i funkcionalno rešenje.
Bili smo prilično iznenađeni zvukom Solo uređaja. Odmah po reprodukciji omiljenih radio-stanica pojačivač je pokazao dovoljnu dozu kvaliteta. Kada se uređaj usvirao, prešli smo na reprodukciju diskova. Ugrađeno pojačalo prati Arcam školu zvuka. Veoma prijatan, topao, a ujedno dovoljno detaljan zvuk. Moći ćete da pokrećete različite zvučnike, ali od pojačivača snage 50 vati ne treba očekivati čuda i mogućnost da kontroliše „masivne” i teško pokretljive zvučničke sisteme. Ipak, naši test zvučnici pogonjeni su relativno dobro, pa smo na nešto tišim nivoima glasnoće mogli jasno da uočimo sve kvalitete zvuka testiranog uređaja. Zvuk Solo Music je muzički zreo i dovoljno sofisticiran. Vokali su prijatni, s dozom prisutnosti, što nam je potvrdila Jachinta na Albumu „Autumn Leaves“.
Gitarske žice reprodukovane Solo sistemom veoma su transparentne i brze. Rezultat je zvuk koji je dobro izbalansiran i prijatan. Bilo je dovoljno zanimljivo i podjednako verno slušati Santanu, koji je nedavno održao koncert na Kalemegdanu. Tajming na albumu „Abraxas“ je dobar. Basa ima dovoljno kada je neophodno. Korišćenjem Solo AV ulaza i odvojenog CD izvora, stiče se utisak da je ugrađeni CD transport sa Wolfson Microelectronics 24-bit konverterom veoma konkurentan većini plejera srednje klase. Iako smo čuli dramatičnije i življe plejere, Arcam
Solo ima prefinjen zvuk s konzistentnom slikom i veoma solidnim performansama. Gotovo identična situacija ponavlja se sa integrisanim pojačivačem. Prilikom uporednog slušanja naše test pojačalo davalo je otvoreniju i čistu prezentaciju, pa ipak Solo nije razočarao. Štaviše, u svojoj kategoriji uspevao je da reprodukuje dovoljno kvalitetno sa Arcamovom toplinom i punoćom zvuka. Ima puno energije i dinamike, u poređenju s nekim budžet pojačalima snaga i prefinjenost zvuka su iznenađujuće. Slušajući Solo brzo ćete zaboraviti tehničke detalje i uživanje u muzici će početi. Ukupan kvalitet zvuka je verovatno iznad svih integrisanih sistema koje smo imali prilike da čujemo. U srednjoj klasi Arcam Solo Music je s pojačivačem veoma konkurentan, još kada se na to dodaju dizajn i odličan CD plejer, nećete imati potrebu za odvojenim sistemom.
Nakon napornog radnog dana u kancelariji, šoljica kafe ume da bude pravo osveženje. U trci s vremenom i nešto kraćom pauzom ne možete sebi priuštiti pravu tursku, niti „makijato“, ali će vam odlično prijati i instant kafa „sve u jednom“. Arcam Solo je upakovan i osmišljen baš po tom instant principu. Dobijate veoma funkcionalan sistem upakovan u samo jednoj komponenti s dobrim zvukom i pristojnom cenom. Šta više većina korisnika može poželeti? Solo je instant zadovoljstvo koje će u potpunosti odgovarati svim prosečnim korisnicima. Kvalitet zvuka je na veoma zavidnom nivou i gotovo da ne postoji potreba za odvojenim komponentama. Pa čak i ako poželite proširenje sistema, možete dodati odvojeni CD, pojačalo snage, pa čak
i tjuner. Ukoliko vam je i sve to malo, Arcam FMJ serija testirana u prošlom broju namenjena je strasnim audiofilima. Ako ste ljubitelj muzike koji traži A, B ili C sistem, ili vam je potreban sistem na terasi u vikendici i slično, Arcam je odlično rešenje s kvalitetnim zvukom. Ono što je još bitnije, iza ovog uređaja stoji i tradicija firme, koja pruža garanciju i pouzdanost, koja često može biti problem kod integrisanih rešenja. Arcam izgleda misli na sve nas, na vama je samo da odaberete.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn.
Kvalitet izrade.
MINUS
Bliski konektori na zadnjem panelu.
Arcam Solo Music
Kontinualna snaga: 2x50 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 3 Hz – 70 kHz (-3dB)
Izobličenja THD: 0,01%
Broj linijskih ulaza: 4 analognih
Izlazi: preamp, tape, digital DAB & CD, multiroom
Dimenzije (ŠxVxD): 430x80x350 mm
Masa: 7,75 kg
Cena: 1.670 evra
AV impuls, 011/7622-139
Desktop sistem čuvenog proizvođača high end sistema sa logotipom rasnih sportskih automobila.
Sećam se da su mi pre više godina poznanici u jednoj radnji računarske opreme ponudili da kupim prelepi Olympus Ferrari Model Digital 2003. Logotip Ferrarija bio je na poklopcu objektiva, a po uključenju uređaja pojavljivao se na ekranu. Cena, nažalost, nije bila zanemarljiva imajući u vidu da su njegove karakteristike bile jednake bilo kom drugom digitalnom fotoaparatu u klasi, pa se sve svodilo na razliku u dizajnu. No, moda, luksuz i tehnika našli su zajednički jezik kako u automobilskoj industriji (Bose, Harman-Kardon), tako i unutar samog hi-fija. Meridian Audio je na tržište izbacio jednu vrlo zanimljivu spravu, uz prilično jaku marketinšku kampanju i posebnost u vidu oznake Ferrari F80. Pomenuti kompakt sistem pravi se u paleti osnovnih boja u kojima se mogu kupiti i lepotani iz Maranela.
Da krenemo od početka: Meridian F80 stiže brižljivo upakovan i prvo što se primeti kada se on vadi iz kutije jeste njegova težina - ne -
očekivanih šest i po kilograma. Dve posebne manje kutije sadrže kablove za napajanje (britanski i evropski standard), teleskopsku i žičanu FM antenu, kao i maleni daljinski upravljač. Uz njega se može dokupiti i luksuzna kutija koja sadrži kolevku za iPod. Centralni deo je kućište elipsastog oblika koje čini glavnu komponentu. Na njegovom dnu nalazi se slot in mehanizam za prihvatanje diskova, nežno obeležen LE diodom u obliku strelice, koja je uključena i kada je uređaj u stand by modu. No, ukoliko probate da ubacite disk, F80 se neće uključiti, prava šteta kada je sve ostalo dobro smišljeno. Na vrhu se nalazi prelepi svetlozeleni OLED ekran. Njegov prikaz obuhvata nivo signala FM prijema, stereo/mono indikaciju, memorisane stanice s njihovim imenima, status plejera itd. Ispod ekrana nalazi se osam tastera, od kojih je šest programabilno i njihova trenutna funkcija se ispisuje iznad, na ekranu F80. Navedeni tasteri služe za upravljanje osnovnim funkcijama transporta, pretraživanje i
memorisanje radio-stanica i slično. Kada se ne mogu prikazati sve opcije, strelica "dalje" dodeljuje nove funkcije postojećim tasterima, a prisutan je i taster čiji je zadatak povratak na prethodni ekran ("back"). Veoma koristan je i "home", koji korisnika vraća na osnovni ekranski prikaz ma gde se on nalazio u datom trenutku. Između slot mehanizma i tastera za upravljanje smeštene su dve posebno dizajnirane zvučničke jedinice širokog opsega (full range). Sabvufer, koji doprinosi reprodukciji niskotonskog područja, na zadnjoj je strani.
Svakako treba napomenuti da je korisnički interfejs smišljen veoma logično i, iako F80 poseduje mnoštvo funkcija, navikavanje korisnika je brzo i uz minimalan trud. Ovo sve važi i u slučaju kada niste pročitali sjajno i veoma jasno napisano uputstvo. Meridian F80 poseduje i rotaciono dugme sa strane, namenjeno pojačavanju i smanjenju glasnoće dok pritisak na njega aktivira funkciju "mute".
Priključci koje F80 poseduje nalaze se sa zadnje strane, ispod niskotonske jedinice. Obuhvataju strujni ulaz, kao i dodatni ulaz
za iPod dock ili adekvatan plejer. Optički izlaz i izlaz za slušalice su integrisani u jedan priključak, kao na nekim PCMCIA zvučnim karticama, a odmah pored je i optički digitalni i analogni troipomilimetarski ulaz. Ostatak čine priključci za antene i video-izlazi - kompozitni i S-video.
Daljinski upravljač je malen, kao kod nekih minijaturnih DVD plejera, ali osetno boljeg kvaliteta izrade, kao i većih tastera. Obuhvata upravljanje osnovnim funkcijama F80, što je i normalno, imajući u vidu o kakvom se sistemu radi, kao i da potencijalni vlasnik sigurno neće želeti da gubi vreme na napredne opcije preko daljinskog upravljača. Donja površina je gumirana i magnetizovana, tako da upravljač može da se zalepi na bilo koji metalni deo vašeg nameštaja. Jedina zamerka koju možemo uputiti jeste da ceo sklop daljinske komande nije preterano osetljiv: upravljač morate da uperite put uređaja ukoliko želite da on registruje komandu. Meridian je veoma ponosan na svoje čedo: ovo nije klasičan desktop sistem već integracija, bar tako kažu, Ferrarijevih materijala za proizvodnju mehaničkih komponenti F80 i Meridianove audio-tehnologije otelotvore -
ne u obliku aktivnih DSP zvučnika razvijenih specijalno za ovaj sistem. Pojačalo nije slabo: ukupna snaga zvučnika je osamdeset vati, što daleko premašuje slične sisteme na tržištu. Svaki od drajvera je proizveden prema Meridianovoj specifikaciji i smešten u posebno dampiranoj komori. Kućište uređaja Meridian Ferrari F80 je od kompozitnog materijala upotrebljenog u cilju akustičke stabilnosti kabineta. Sve u svemu, kada se prouči prateći materijal, dobija se utisak da je Meridian posegao za vrhom sopstvene tehnologije i smestio je u malo pakovanje.
Video-sekcija Meridian F80 sistema čini nam se pridodata u cilju veće funkcionalnosti, ali ne i kvaliteta uređaja. Sistem je u stanju da pušta DVD video-diskove, dok DivX format prepoznaje, ali ga ne reprodukuje - strelice za selekciju određene video-datoteke jednostavno ne funkcionišu, kao da je softverski blokiran. Kada smo već kod softvera, Meridian je kao jednu od prednosti svojih uređaja navodio kako kompanija piše sopstveni programski kod za svoje CD plejere, dok ga drugi obično kupuju od OEM proizvođača. Što se DVD softvera tiče, kompanija se nije baš proslavila: ono što smo videli liči na naj-
jednostavniju verziju Smart Navi softvera, poznatog već godinama unazad na popularnim kineskim DVD plejerima. Moglo je to i bolje.
Mali elipsoidni uređaj poseduje prilično specifičan zvuk: krupan, masivan, s obzirom na svoju veličinu, i svakako ne pripada desktop sistemima kakve smo dosad navikli da vidimo, s izuzetkom Cuboa, od kojeg je neuporedivo bolji, ali i daleko skuplji. Muzikalnost ima činilaca koji podsećaju na Meridianove "velike" proizvode. Priznajemo, zaista ne volimo kad u nekom testu koji nam dopadne ruku pročitamo izraz: "Uređaj A ima elemente zvuka daleko skupljeg uređaja B istog proizvođača", jer ova tvrdnja ne znači apsolutno ništa za čitaoca. Zato ćemo biti direktni: cela zvučna slika je iznenađujuće čista po celom opsegu od dna do vrha, sa nekada manje, a nekada više naglašenim sub bas područjem - ovo veoma prija na nižim nivoima glasniće, ali se na višim može činiti da se F80 nastoji predstaviti jačim i većim nego što može. Promena položaja slušaoca dosta utiče na prijem navedenih tonova, posebno kada se centralna tačka registrovanja zvuka kreće po vertikali. Ljudski glas je jasan i detaljan, ali donekle kompresovan. Ali, zato su detalji na gornjem ekstremu meki, topli i iznenađujuće detaljni. Ono što nam se dopalo kod F80 jeste njegov veoma dobar radio-prijemnik na FM području: čak i najveći broj domaćih radio-stanica, koje za svoju zvučnu biblioteku mogu da zahvale Fraunhoferovom
"Za razliku od većeg broja komponenti kompanije Meridian, F80 zahteva vreme da bi se slušalac navikao na njegov zvučni karakter: iako harmoničan, mali a opet veliki, muzikalan i detaljan, njegov zvuk je više primer vešte manipulacije nego hi-fi istine. "
institutu i pronalasku MP3 formata, na ovom desktop uređaju zvuče vrlo dobro, a osetljivost samog prijemnika pomoću obične štap antene je odlična. Da podsetimo, većina desktop sistema ima sramotno neosetljive i zvučno totalno inferiorne tjunere. Meridian F80 ima još specifičnih osobina: možete ga slušati van centralne ose bez većih gubitaka kvaliteta reprodukcije, ne računajući širinu zvučne slike. Ali, nećete puno izgubiti jer je ona ionako prilično uska, čak i na optimalnoj poziciji, pa se dobija utisak da sve stiže iz jedne tačke - stereo efekat je prilično skroman, lošiji nego što smo očekivali, ali je ukupna muzikalnost takva da se prepoznaje meka i topla prezentacija svojstvena za Meridian komponente. Meridian F80 ima mogućnost prilagođavanja reprodukcije u zavisnosti od njegove pozicije u prostoru (na polici, u ćošku...). Na primer, ukoliko je uređaj smešten bliže podu, moguće je izbeći gubitak visokih tonova menjanjem ose visokotonca po vertikali. Za razliku od većeg broja uređaja ovog proizvođača, F80 zahteva vreme da bi se slušalac navikao na njegov zvučni karakter: iako harmoničan, mali a opet veliki, muzikalan i detaljan, njegov zvuk je više primer vešte manipulacije nego hi-fi istine.
F80 svira vrlo ujednačeno na tihim i umereno glasnim nivoima, kao da je projektovan da svirucka dok nešto radite - ne ometa, ali je uvek tu. Pri pojačavanju preko 80 jedinica skale (od 99 mogućih) dolazi do njegovih
krajnjih granica, da bi na 90 kućište počelo jako da rezonira i tu F80 potpuno gubi odlike dobre reprodukcije.
Video-reprodukcija je ograničena standardima izlaza koji se svode samo na S-video i kompozitni, od kojih ovaj drugi nikako ne preporučujemo, a sam kvalitet slike je kao kod jeftinijih DVD plejera koji se mogu naći na tržištu. Moramo priznati, očekivali smo više, za onoliko koliko F80 košta HDMI priključak trebalo bi da bude standard.
Ferrari, pardon, Meridian F80 je sjajan primer stare izreke da svako ima svoju cenu: napravljen je uređaj koji košta kao solidan hi-fi, što on nije, i nosi na sebi znak druge čuvene firme, mada realno skoro da nema nikakve veze sa skupocenim automobilima, već predstavlja igračku za imućne. Dobre strane uređaja su sjajna, perfektna izrada i zaista fantastična lakoća korišćenja, čak i kada ne pratite odlično uputstvo. Tu je i vrlo dobar zvuk iz malih gabarita. Ali, u odnosu na cenu, ovo je modni detalj koji će poželeti dobrostojeći direktor kompanije kada bude hteo da fascinira poslovne partnere. Moramo napomenuti i da nas je rezultat primenjene napredne tehnologije u ranije testiranom Philips NP2900 mrežnom plejeru iznenadio u daleko pozitivnijem smislu u odnosu na sve ono što je Meridian implementirao. No, ako ikada
budemo planirali da vozimo Ferrari, na našoj preskupoj garnituri nameštaja svakako ćemo predvideti mesto i za Meridian F80.
Dizajn.
Izuzetan kvalitet izrade.
Odličan displej.
Veoma jednostavno i intuitivno korišćenje.
Muzikalnost.
Prilično veliki zvuk iz male kutije.
Gabariti uređaja su ograničavajući faktor stereo slike.
Nema HDMI priključak.
Preterano visoka cena.
Meridian F80
Formati: CD-DA, DVD-V, MP3, WMA
Kontinualna snaga: 80 W (ukupna)
Analogni linijski ulaz/izlaz: Da, i Mini-DIN ulaz za iPod docking station
Digitalni ulaz/izlaz: optički
Video-izlaz: kompozitni, S-video
Masa: 6,5 kg
Cena: 2.100 evra
Vox Trade, 011/3016-230
Yamaha je plasirala novu gamu risivera za ovu sezonu.
Osim kozmetičkih izmena, izgleda da su stručnjaci ove kompanije odlučili da reše sve uočene nedostatke i pokušaju da prestignu konkurenciju. Predstavljeni su modeli od budžetskog RX-V365 do RX-V1065. Osnovne izmene na novim modelima, koje se lako mogu primetiti, tiču se broja HDMI konektora. Sada svi risiveri od modela RX-V465 imaju četiri ulaza, što bi trebalo da zadovolji potrebe i zahtevnih korisnika. Međutim, nije samo povećan broj HDMI ulaza, već je značajno poboljšana njihova funkcionalnost. Naime, nova verzija HDMI veze ima podršku za CEC (Consumer Electronics Control), tehnologiju koja predstavlja sveti gral u sistemima kućnog bioskopa. Ova tehnologija omogućava kontrolu celog sistema sa samo jednim daljinskim upravljačem.
Izvršena je i izmena na zadnjem panelu, pri čemu su video i audio ulazi potpuno odvojeni, što doprinosi lakoći korišćenja. Prošle godine Sony i Pioneer su izbacili S-video konektore iz upotrebe, a Yamaha prati ovaj trend sa ovogodišnjim modelima. Ono što je ipak mnogo bitnije za kvalitet zvuka jeste unapređena i uprošćena konstrukcija. Yamaha risiveri odranije su poznati po preciznom
i otvorenom zvuku, pa tu tradiciju unapređuju i nastavljaju. Ovaj put predstavljamo vam model RX-V765, koji se pozicionirao pravo u sredinu Yamaha RX serije. Upravo ovaj model predstavlja odličan kompromis kvaliteta i cene.
U elegantno kućište teško 11 kilograma smešteno je puno elektronike da bi se postigla što bolja funkcionalnost. Risiver je opremljen s punim HD audio i video potencijalom. Ugrađeni dekoder podržava već dobro poznate formate: DTS 96/24, DTS Neo:6, Dolby TrueHD, DTS-ES decoder, Dolby Digital EX, DTS-HD Master Audio, Dolby Pro Logic IIz i DTS-HD. Diskretno kolo sa audiofilskim elementima i kvalitetnim delovima zaduženo je za HD audio-dekodiranje. Podržano je i 1080p skaliranje, kao i puna podrška za video-formate poput Deep Color i x.v.Color sistema.
Kućište je klasično, s nešto zaobljenijim ivicama i unapređenim izgledom u odnosu na prethodne modele. Jedna od najvećih izmena na novoj seriji Yamaha risivera je promena boje displeja. Plava boja je očigledno sa hi-end segmenta sišla i na srednju klasu
uređaja, a postala je pravi modni trend. Nekako smo navikli na retro žuti displej, koji je bio zaštitni znak Yamahe, ali je i novi displej veoma čitljiv i upadljiv. Vreme će pokazati kako korisnici reaguju na ovu promenu. Ispod displeja, centralno, smešteni su Scene funkcionalni tasteri, kao i ostale komande. Yamaha već odavno forsira Scene komande koje se, iako deluju primamljivo, ipak nisu pokazale kao korisne. Ideja je da se izaberu korisni DSP modovi za određene situacije kao što je, recimo, gledanje DVD-a. Ipak, ukoliko volite da isključite DSP modove, nećete imati puno koristi od Scene tastera. Bilo bi dobro da Scene podešavanja uključuju i nivo glasnoće za svaki scenario, što će verovatno biti unapređeno u nekoj narednoj generaciji uređaja. Raspored konektora na zadnjem panelu dobro je razdvojen na audio i video sekciju, čime se unapredila lakoća povezivanja. Kvalitet izrade komandi na risiveru veoma je dobar, kako smo već i navikli od ove kompanije. Sistem kalibracije Yamaha Parametric Room Acoustic Optimizer (YPAO) vrši podešavanje ekvivalizacije kako bi izbalansirao frekventni odziv svih zvučnika prema slušnoj poziciji i akustici prostora. YPAO sistem je dovoljno dobro razrađen i unapređen, tako da je verovatno jedan od lakših za korišćenje. Potrebno je samo nekoliko minuta da bi se završili merenje test tonova i finalna konfiguracija. Izgleda da je trenutno unapređen i već sazreo YPAO sada mnogo brži i lakši za korišćenje od Denon i Onkyo sistema. Posle rutinske provere povezivanja i test tonova vaš sistem je potpuno
Ova generacija Yamaha AV risivera nudi podršku i za Dolby ProLogic IIz. U pitanju je format koji omogućava povezivanje dodatnih zvučnika iznad prednjeg stereo para, radi povećane trodimenzionalnosti zvuka.
spreman za rad. Ukoliko prilikom povezivanja „zamenite“ plus i minus konektore na zvučniku, nemate razloga za brigu, sistem će vas automatski obavestiti na kom kanalu je došlo do greške. Posle kratkog i efikasnog podešavanja sistem je spreman, pa je vreme da se uzme daljinski upravljač. Veoma često daljinski upravljač AV risivera može predstavljati problem jer postoji puno komandi. Ipak, Yamaha je uspešno rešila problem ergonomije i funkcionalnosti. Komande za izvor zvuka su odvojene kao i Screen tasteri, a centralno su postavljene glavne komande i volume kontrola. Nedostaje samo pozadinsko osvetljenje, ali je ono rezervisano za skuplje modele.
Yamaha važi za kompaniju otvorenog i relativno preciznog zvuka, s kojim bismo mogli da živimo, ali se on ne mora svima dopasti. Kada je reč o kućnom bioskopu, veoma bitan segment reprodukcije je dinamika. Uređaj će ispuniti očekivanja u pogledu snage i dinamičkog raspona na srednjim i manjim zvučnim sistemima. Pored toga, za svaki izvor postoji veliki broj DSP efekata, koji su zaštitni znak kompanije Yamaha kao lidera i u domenu profesionalnog audio-segmenta.
Razlike prilikom izbora svakog mogu se čuti jasno, a najinteresantniji mod rada je pure audio. Prilikom setovanja ove opcije sve ostalo osim elektronskih audio-kola na putu signala se isključuje. Reprodukcija postaje za nijansu čistija i otvorenija za razliku od ostalih modova. Izlažući ga različitim muzičkim materijalima od džeza, pa sve do teškog roka, risiver je uspeo da ispuni naša očekivanja kada je reprodukcija u pitanju. Makro i mikro dinamika su vrlo ujednačene, s nešto izraženijom ekstenzijom pri većim glasnoćama. Srednji tonovi su izuzetno uravnoteženi.
Snage i prostora ima dovoljno, a sav muzički materijal se reprodukuje na vrlo pristojnom nivou. Opšti utisak je da je audio-segment risivera kvalitetnije urađen od video-segmenta, a to i ne čudi jer je Yamaha dobro poznata u audio-segmentu. Ukoliko ste, uprkos svemu, i dalje nezadovoljni kvalitetom zvuka, risiver poseduje ceo set od sedam izlaza za eksterna pojačala. Ovo je korisna opcija i za eventualna proširenja celog sistema.
Model RX-V765 će vam obezbediti konverziju sa analogne na HDMI konekciju, što može biti veoma zgodno i korisno, ali nije nešto što već nismo videli kod ostalih proizvođača. Skaliranje slike do 1080p u praksi se pokazalo dovoljno dobro. Slika je zasićena, s dobrim bojama, mada smo videli i nešto precizniju prezentaciju. Takođe, veoma korisna opcija je HDMI prolaz, koji postojeće konekcije koristi kao switch, pa čak i kada je risiver isključen prosleđuje signal sa ulaza na izlaz. Kada je u pitanju reprodukcija filmova i koncerata, Yamaha je ispunila naša očekivanja. Dinamike ima dovoljno, ali će ovaj risiver ipak raditi nešto dinamičnije s „manjim“ višekanalnim zvučnim sistemima. Iako je deklarisana snaga od 90 vati po kanalu i više nego dovoljna da pokrene većinu zvučnika koji se uklapaju u višekanalnu postavku. U punoj višekanalnoj konfiguraciji risiver pokazuje svoje prave čari. Od tihih i mirnih deonica, do pucnjave i eksplozija, sve teče glatko i dinamično. Zaljubljenici kućnog bioskopa biće zadovoljni snagom i preciznošću ovog risivera. I to nije sve, ugrađena je i Silent Cinema tehnologija, koja omogućava da čujete okružujući zvuk sa standardnih slušalica. Ovo je idealno za kasne noćne proekcije kada vaši ukućani spavaju. U praksi se i do sada pokazalo kao solidno rešenje koje će uspešno zavarati vaše uši.
Veoma valovito i promenljivo tržište kućnog bioskopa nameće neprestanu borbu proizvođača da ponude više za manje novca. Upravo ova činjenica raduje i sve krajnje kupce jer mogu dobro da pazare za razuman novac. Kvalitet risivera se iz godine u godinu drastično poboljšava, pa je tako i čista stereo reprodukcija postala veoma podnošljiva ili relativno dobra, čak i zahtevnim muzičkim sladokuscima. Kada je video-sekcija u pitanju, upscaling i visoka HD rezolucija sada su dostupni i veoma kvalitetni čak i na osnovnim modelima risivera. Kompanije sve češće plasiraju nove modele sa unapređenjima. Kompanija Yamaha u ovako surovoj tržišnoj borbi ne prati već postavlja trendove i pravi je lider u konstantnim unapređenjima. Rezultat je veoma očigledan, Yamaha risiveri su veoma konkurentni, s dobrim odnosom cena-kvalitet. Testiran primerak risivera (verujemo i cela gama) može se pohvaliti tradicionalnim Yamaha zvukom i kvalitetom izrade. S već pomenutim poboljšanjima, RX-V765 je veoma primamljiv u svojoj klasi. Svi ljubitelji muzike biće zadovoljni performansama, a filmofili će uživati u kvalitetnoj reprodukciji i pristojnoj slici. Ukoliko vam deklarisana snaga i broj konekcija odgovaraju, kupujući ovaj risiver verovatno nećete pogrešiti, s opaskom da su „jači” modeli ove kompanije znatno kvalitetniji, ali kako to, nažalost, biva i višestruko skuplji.
KARAKTERISTIKE PLUS
Daljinski upravljač.
Brojna poboljšanja.
MINUS
HDMI video-konverzija može biti bolja.
yamaha RX-V765
Kontinualna snaga: 7x95 W
Broj linijskih ulaza: 4x analogna RCA, 2x koaksijalna, 2x optička
Video-konektori: 4x HDMI
Opcioni ulazi: iPod dok, SIRIUS
Broj izlaza za zvučnike: 7.2
Dimenzije (ŠxVxD): 435x171x365 mm
Masa: 11 kg
Cena: 645 evra
4Audio, 011/2759-096
Infinity brend je dobro poznat među starijim audiofilima, pa će vas tako svaki iskusniji ljubitelj dobrog zvuka podsetiti na „njegove Kappe“. Vremena se menjaju, kompanija je sada deo Harman korporacije, ali bitno je da znanje ne iščezava.
Infinity zvučnici imaju veliko nasleđe, njihova istorija je veoma bogata i interesantna. Bogata je ponajviše nekim nesvakidašnjim modelima, poput Servo-Statik 1A zvučnika iz 1968. godine, preko IRS V i IRS Beta s početka osamdesetih. Za sve ove modele zajedničko je što su koristili elektrostatičke panele. Sistem zvučnika koji danas testiramo je specifičan, baš koliko su i pomenuti modeli bili u njihovo vreme. Naravno, uz današnji razvoj kućnog bioskopa teško
je zamislivo da pored vašeg novog Full HD tankog ekrana postavite Kappe ili neki glomazan zvučnik. To su u kompaniji shvatili na vreme, pa je serija Cascade konstruisana još 2005, a mi smo imali prilike da je poslušamo na minhenskom High End sajmu 2006. Tada je sistem zvučnika Cascade ostavio na nas sjajan utisak, prvo zbog svog neverovatno privlačnog dizajna, a kasnije i zbog odlične reprodukcije koju smo osetili bez obzira na sajamsku atmosferu.
Infinity Cascade serija zvučnika sastoji se od pet zvučnika i dva sabvufera. Razlika među zvučnicima se najpre ogleda u njihovom broju zvučničkih jedinica, kao i po mogućnosti njihove montaže na stalak, odnosno zid. Za potrebe našeg testa uzeli smo četiri komada Model Nine i jedan centralni zvučnik sa oznakom Three C. Sabvufer je model Twelve. Pre upuštanja u bilo kakvu diskusiju o reprodukciji ili dizajnu, moramo odvojiti vreme i prostor za razumevanje principa rada zvučničkih jedinica. Da bi postigli malu dubinu zvučnika koja bi odgovarala flat ekranima, u Infinityju su odlučili da konstruišu zvučničke jedinice, koje su patentirali pod imenom Maximum Radiating Surface, odnosno MRS. Konvencionalni zvučnici s klasičnom kupolastom membranom na svom zadnjem delu imaju zavojnicu i magnet, pa su praktično veoma duboki. Da bi jedinice bile manje dubine, konstruisane su zvučničke jedinice s pravougaonim, ravnim membranama. Same mebrane napravljene su od tvrdog aluminijuma, koji je anodiziran sa obe strane kako bi mu se povećala čvrstina. Patentirana tehnologija koja stoji iza membrana je CMMD, odnosno Ceramic Metal Matrix Diaphragm. Kako bi ovako konstruisana ravna membrana „zračila“ sa cele svoje površine, bilo je potrebno promeniti koncept konvencionalne zavojnice i napraviti dve dugačke zavojnice koje pokrivaju celu površinu membrana. Tako je dobijena čak šest puta veća kontaktna površina nego kod klasične zavojnice. Prema rečima inženjera, povećavanjem površine za koju je zadužena zavojnica dolazi do bržeg i boljeg hlađenja, pa je značajno smanjena termalna
kompresija, što rezultuje većom dinamikom. I još jedan važan benefit ogleda se u činjenici da zbog ravne površine zvučničke jedinice sve emitovane frekvencije stižu u isto vreme, što nije slušaj s konvencijalnom konusnom membranom. Veličina ovih jedinica je 197x85 milimetara, a kod modela Nine bilo ih je po dve u svakoj kutiji, dok se na vrhu nalazi CMMD visokotonac prečnika 25 milimetara.
U pakovanju je zvučnik odvojen od stalka, ali je sama montaža veoma jednostavna i lagana. Naravno, još jedan par ruku bio bi od velike pomoći. Stalak zvučnika, sive boje, dovoljno je masivan kako bi održao stabilnost. Zvučnici imaju prednji segment urađen u furniru boje trešnjinog drveta, dok je kabinet zvučnika u crnoj boji. Materijali od kojih je izrađena Cascade serija deluju veoma dragoceno i atraktivno. Na donjem delu kabineta primećujemo dvostruke zvučničke terminale odličnog kvaliteta. Nažalost, zbog malog prostora nalaze se veoma blizu jedan drugom, tako da će svi korisnici s većim prstima imati problem pri vezivanju kablova. Rešenje se može potražiti u kupovini bananica.
Testiranje zvučnika započeli smo sa stereo postavkom dva komada zvučnika Model Nine. Ovi uski zvučnici uspevali su da poprilično balansirano pokrivaju ceo frekvencijski opseg, a nedostatak basa nije zasmetao pri reprodukciji. Model Nine ide do 80 herca na -3 decibela, što je sasvim prihvatljivo i ne predstavlja veliki problem. Poigrali smo se malo i s pozicioniranjem, ali zaista ovi zvučnici nisu pokazali nikakve značajne promene, bilo da stoje slobodno u prostoru ili u blizini zida. Jedino gde možete osetiti razliku pri pozicioniranju jeste promena ugla postavke zvučnika, ali tu već dolazimo do ličnog ukusa slušaoca. Zvučnike smo povezali na Lyngdorf SDAI-2175, a kasnije i na NAD Viso Two. Reprodukcija je bila dobro
kontrolisana, dovoljno topla, ali i realistična. Činjenica je da zvuk MRS panela nema isti karakter kao klasični dinamički drajveri, ali ne možemo reći da nam se ovakav zvuk više ili manje dopada.
Nastavili smo s postavkom celog sistema i povezali ostale zvučnike na Harman-Kardon AVR255. Kao što smo već rekli, Cascade Model Nine ima bi-wiring priključke, ali smo koristili jednostruku vezu zbog jednostavnosti. Nekoliko minuta gledanja koncerata bilo je dovoljno da osetimo veliku prostornost pozornice koju su Cascade zvučnici iscrtavali. Sabvufer Model Twelve raspolaže velikim brojem podešavanja, tako da lju-
"Infinity Cascade predstavljaju jedne od najlepših zvučnika za kućni bioskop koje smo imali prilike da testiramo. "
bitelji basa imaju veliki izbor. Sabvufer ima čak tri membrane prečnika 250 milimetara, jednu aktivnu s donje i dve pasivne s bočnih strana. Opštepoznato je da bas ume da se otrgne kontroli, pa su u kompaniji odlučili da reše taj problem ugradnjom takozvanog
R.A.B.O.S. sistema. Room Adaptive Bass Op-
timization System pokazao se kao odličan za kontrolisanje basa jednostavnim podešavanjem sabvufera fizičkim karakteristikama prostorije. Za ovaj sistem na raspolaganju su tri potenciometra za frekvenciju, širinu i nivo, a tu je i prekidač za isključivanje R.A.B.O.S. sistema. Integracija celokupnog sistema bila je osetna na prve taktove, a reprodukcija je držala uzbudljivost na visokom nivou. Dinamika je još jedan parametar kojim se Cascade može pohvaliti.
Infinity Cascade predstavljaju jedne od najlepših zvučnika za kućni bioskop koje smo imali prilike da testiramo. Reprodukcija je na zavidnom nivou, tako da smo sigurni da Cascade može biti odličan izbor, naročito ukoliko vam je potreban visok Wife Acceptance Factor. Jedina moguća prepreka za kupovinu jeste nešto viša cena. Cena jednog para modela Nine jeste oko 1.230 evra, a centralnog zvučnika Three C oko 555 evra. Ovaj fantastični sabvufer košta oko 635 evra, tako da je naš celokupan sistem premašio cifru od 3.500 evra. Naravno, ušteda se može ostvariti kupovinom manjih modela za zadnje kanale, a svakako ne treba zaboraviti da se radi o vrhunskoj izradi i korišćenju savremenih tehnologija. Ovaj sistem kućnog bioskopa radi i to odlično, samo zahteva veći prostor i više finansijskih sredstava.
KARAKTERISTIKE PLUS
Fantastičan dizajn.
Sjajna pozornica.
Detaljno podešavanje sabvufera.
MINUS
Relativno visoka cena.
Cascade Model Nine
Preporučena snaga pojačala: 10-150 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 80 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 2x197x85 mm CMMD® bas/ srednjotonac, 1x25 mm CMMD® visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 1194x267x292 mm
Masa: 12,8 kg
Cena: 1.230 evra
Cascade Model Three C
Preporučena snaga pojačala: 10-150 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 80 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 2x197x85 mm CMMD® bas/ srednjotonac, 1x25 mm CMMD® visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 140x781x152 mm
Masa: 8,2 kg
Cena: 555 evra
Cascade Model Twelve
Snaga ugrađenog pojačala: 300 W
Frekvencijski opseg (-3dB): 32 Hz – 150 Hz
Topologija: 3x 250 mm CMMD® bas
Dimenzije (ŠxVxD): 508x381x352 mm
Masa: 19 kg
Cena: 635 evra
BGB Studio, 011/328-6362
Tanki televizori nisu uticali samo na naše poimanje slike, već i shvatanje izgleda desktop sistema...
Pojava plazma i LCD televizora nije dovela samo do osećaja promene prostora u našim stanovima: umesto džombastih kutija, maltene više dubokih nego širokih, sleteli su elegantni ramovi s pokretnom slikom. Na početku smo svi bili zadovoljni. No, kako je u prirodi čoveka da traži ruku kada mu se pruži prst, ubrzo smo počeli da osećamo nesklad između gabaritnih sistema, najpre AV risivera i zvučnika, i elegantne pojave TV prijemnika. Proizvođači su uposlili razvojne i dizajnerske timove i rešili da zaposednu novootvoreno tržište: tanki zvučnici s virtuelnom 5.1 tehnologijom, a sada i desktop sistemi u sličnom maniru smeše se potencijalnim kupcima. Nama je na test stigao desktop sistem kompanije LG sa oznakom FB-44.
LG FB-44 zaista, moramo priznati, izgleda fenomenalno: pozitivni komentari su krenuli odmah po otpakivanju. Duguljasta, tanka, elegantna pojava više priliči Bang&Olufsenu nego korejskom proizvođaču. FB-44 obiluje oblim linijama, zvučnici su jasno odeljeni na levi i desni, a proizvođač je ovde primenio tehnologiju Isolated Speaker Enclosure da bi zvučna slika dobila na širini. Ceo uređaj stoji na elegantnom postolju i prosto izaziva da
se postavi ispod LCD ili plazma televizora. Po uključenju, aktivira se mali elegantni displej, a centralni deo dobija boju svetloplavog kruga. Upravo tu se i krije glavni dizajnerski adut LG FB-44: disk se postavlja ručno, ali se poklopac odeljka otvara pomoću motorizovanog sistema s vešanjem u jednoj tački: rotacija kreće nagore i udesno, a zatim se zaustavlja sa strane. Lepo za oko, nema šta. Gornja strana sadrži, prema filozofiji LGa, komande za upravljanje funkcionalnošću FB-44: izbor aktivnog izvora zvuka, podešavanje časovnika i tajmera, kao i podešavanje ekvilajzera i jačine zvuka. Ispod skrivenog poklopca blizu zadnje strane su i kolevka za iPod, izlaz za slušalice, USB port i analogni ulaz za neki od mnogobrojnih prenosivih plejera. Prednja strana poseduje komande na dodir, preko kojih se FB-44 uključuje, i osnovne komande za upravljanje radio-prijemnikom i reproduktorom diska, puštanje pesama sa flash memorije, itd.
Priključci napajanja i FM i AM antena su na zadnjoj strani. Tu je i potpuna podrška za video-izlaze: kompozitni, komponentni i HDMI izlaz su ono što će zadovoljiti svakog vlasnika. LG FB-44, pored audio-diskova, reprodukuje i DVD i DivX format, doduše samo
sa kompakt-diska i DVD-ja. Reprodukcija sa USB flash diskova svedena je na MP3 format, ali je prisutna funkcija snimanja na njih s raznih izvora (CD-A, radio). Podržani su, nažalost, samo USB flash diskovi - hard diskovi ili čitači kartica se ne mogu koristiti. LG FB-44 poseduje predefinisanu grupu vrednosti za ekvilajzer i gomilu trikova koji bi trebalo da slušaocu prezentuju kvalitet zvuka reprodukovanog preko ovog sistema. Ekvilajzer sadrži standardne vrednosti tipa pop, classic, jazz i rock, ali i neka malo inventivnija podešavanja kao što su ona koja se odnose na pojedine narode i regione (Arabic, Persian...). Zaista inovativno! Postoji i vrednost Auto EQ, gde sistem dobija podatke o žanru MP3 muzike od ID3 taga, a posebno podešavanje uključuje i MP3 optimizaciju kompresovanih fajlova. Tu su i XDSS (eXtreme Dynamic Sound System), čija je uloga pojačanje bas i visokih tonova, kao i veća prostornost zvuka. Na kraju, tu je i Virtual funkcija sa zadatkom kreiranja virtuelnog trodimenzionalnog polja - pun naziv tehnologije je Virtual Surround Matrix.
Daljinski upravljač je klasičnih dimenzija, sličan onom koji se dobija uz LG mikrolinije koje smo ranije testirali. On sadrži faktički sve
funkcije koje će vlasnik ikada imati prilike da koristi na ovom desktop mikrosistemu. Izrada daljinca je, kako smo kod kompanije LG već navikli, poslovično dobra. Uputstvo je šturo, kratko i nekako kondenzovanog oblika, moglo bi biti malo detaljnije i jasnije, sa više crteža.
Da pređemo na praktičan test - reprodukcija slike: sasvim solidna, današnji plejeri su kao standard doneli ono što je za nekadašnje bio san. Preporučujemo, naravno, korišćenje HDMI ili bar komponentnog izlaza, gubici preko kompozitnog priključka su osetni, ali to je do samog sistema prenosa slike, nikako samog uređaja.
Slikom smo zadovoljni, a šta je sa zvukom?
Zvuk je, nažalost, ono u čemu LG FB-44 ne briljira. Ne možemo reći da je loš, on je solidan za jedan sobni desktop sistem i svirku u pozadini, ali onda LG nije trebalo da ugrađuje u njega DVD plejer. Zaista smo očekivali više. Naša pretpostavka je da će potencijalni vlasnik postaviti FB-44 ispod svog televizora, da će mu služiti kao uređaj za reprodukciju muzike, ali u isto vreme i reprodukciju filmova i specijalnih zvučnih efekata koje klasični zvučnici na televizoru nisu u stanju da ispra-
te. Nažalost, zvučne sposobnosti LG FB-44 su takve da bilo koji plazma ili LCD televizor priznatih proizvođača, sem najjeftinijih, ima audio-sistem koji je potpuni takmac sa LG uređajem. Ili, jednostavnim jezikom, ništa posebno se nije dobilo. Zvučna slika nije široka, nekako je rasplinuta i defokusirana, a od Virtual Surround Matrix tehnike nismo mnogo toga videli. Veće jačine reprodukcije dovode do rezonanci kućišta, pa ovaj desktop sistem poseduje jasna ograničenja ukoliko želite da glasnije slušate zvuke poreklom od filmova. Iako proizvođač tvrdi da je reprodukcija FB-44 veoma čista i bez ikakvih izobličenja, nama se činilo kako FB-44 fale snaga i dinamika, nasuprot detaljima koji nisu bili loši, a i zamućenost zvučne slike nije bila velika za jedan uređaj ove klase. Moramo reći da, iako drastično manjih dimenzija, Philips NP-2900 mrežni plejer može velikom LG-ju održati lekciju šta znači hi-fi u malom pakovanju.
Ukoliko LG FB-44 posmatrate kao ukras u kući i slušate muziku dok radite neki posao ili pak želite da u jednoj spravi objedinite i DVD plejer i audio-plejer bez potrebe za masivnim kutijama, gomilom zvučnika i ka-
blova i nuždom da televizor držite upaljen kada puštate muziku, on može biti izbor za vas. Ali, ovo važi samo u slučaju da ne stremite višem kvalitetu zvuka od onog koji već posedujete.
KARAKTERISTIKE PLUS
Privlačan dizajn.
Korisne opcije.
MINUS
Zvuk nije na nivou izgleda.
LG FB-44
Formati: CD-A, DVD, MP3, WMA, JPEG
Kontinualna snaga: 2x20 W (peak, THD 10%)
Broj analognih linijskih ulaza: 1
Frekvencijski opseg CD plejera: 40 Hz – 20 KHz
Odnos signal/šum CD plejera: 70 dB
Dimenzije (ŠxVxD): 694x180x185 mm
Masa: 4,9 kg
Sam-son, 011/2288-400
Mnogi od nas se sećaju digitalnih satova poreklom iz Hongkonga koji su se prodavali po pijacama i komisionima osamdesetih godina. Iako im je elektronika bila sasvim solidna, često su se kvarili zbog mehaničkih manjkavosti. Proteklo je nekoliko decenija, a nama je stigao pojačivački komplet iz daleke zemlje. Da li su se stvari promenile?
Udavno vreme Hongkong je bio Meka low budget proizvođača tehničke robe, po sistemu "spolja gladac, iznutra jadac". Da ne grešimo dušu, nije bio jedini, slična situacija je postojala i na Tajvanu. Obe države su profitirale na jeftinoj radnoj snazi, makro i mikro ekonomskoj politici, i rezultat nije izostao: nove ideje i kvalitet proizvoda kojima se može konkurisati u uzburkanom okeanu tehničkih proizvoda široke potrošnje.
Jedna od kompanija koja je isplivala poslednjih godina jeste ITOK Media Limited i njeno nekoliko godina staro odeljenje Trends Audio namenjeno hi-fi i video-tehnologijama.
Javnost je saznala za Trends Audio kada je počela prodaja pojačala TA-10. Sada su otišli korak dalje: na test smo dobili pretpojačalo i pojačalo za slušalice PA-10, kao i TA-10.2P, koji ima ulogu pojačala snage.
Pretpojačalo PA-10 i pojačalo snage TA-10.2P stižu u kutijama veličine malo deblje džepne knjige, vrlo dobro i pažljivo upakovani. Njiho-
ve dimenzije su takve da zaista izgledaju kao da ih je izmislio Džonatan Svift, pisac "Guliverovih putovanja". Kućišta imaju osnovnu dubinu od svega 114 milimetara, širina je 76, a visina 46. Kvalitet same kutije je odličan, a sastoji se od četiri osnovna elementa: gornje i donje polovine, kao i prednje i zadnje ploče, dok debljina aluminijumskih elemenata varira u granicama od 1,5 do 3 milimetra i ostavlja sjajan utisak. Sve je mehanički povezano sa osam zavrtanja i deluje veoma kompaktno.
Pretpojačalo na prednjoj ploči sadrži samo priključak za slušalice prečnika 3,5 milimetara i potenciometar za glasnoću s lepim metalnim dugmetom i čvrstom osovinom bez tragova zazora ili drugih manjkavosti. Zadnja strana je malo bogatija: tu su konektor za eksterno napajanje (24 V jednosmerne struje) i prekidač za uključenje. Linijskih ulaza ima dva, a iznad njih je mali prekidač kojim se selektuje onaj koji želite da slušate. Par činčeva je zadužen za povezivanje s pojačalom snage. Osnovna karakteristika pretpojačala PA-10 jeste da ono delimično koristi lampaš-
ku tehnologiju. Uz uređaj u odvojenoj kutiji stiže i lampa 6N11 kineske proizvodnje, dok je u SE varijanti ona zamenjena ruskom 6H23n.
Pojačalo snage TA-10.2P je još jednostavnije: na zadnjoj strani su priključci za zvučnike, pozlaćeni i sasvim dobrog kvaliteta, boljeg nego na nekim skupljim pojačalima poznatih firmi, kao i jedan par činčeva koji čine ulaz. Napajanje je, kao i kod pretpojačala, eksterno, ali iznosi 12 volti jednosmerne struje. Prekidač za uključenje uređaja je na istom mestu kao i kod pretpojačala, a prednja strana je još jednostavnija: samo LE dioda koja svetli kada je uređaj uključen.
Za svakodnevnu upotrebu TA-10.2P nema puno mana: prekidač za uključenje je na zadnjoj ploči, i to je sve, čovek se brzo navikne na njega. No, sa PA-10 nije baš tako sve jednostavno: možda bismo mogli da oprostimo svega dva ulaza... zaista i nema više mesta, ali je preklopnik za izbor na zadnjoj ploči, i po tome bi PA-10 mogao da predstavlja istorijsku prekretnicu hi-fija kao prvi uređaj ove vrste koji smo sreli, a kod koga je jedna
od dve najbitnije komande pozadi umesto napred. Položaj, doduše, nije loš, pri vrhu je i vremenom ćete se navići, da upotrebimo izraz koji koriste matematičari - "metodom pipanja", ali u slučaju kada uređaj ne poseduje mogućnost daljinskog upravljanja nije dovoljno dobro. Ovu manjkavost bi trebalo što pre rešiti.
Uputstvo koje stiže uz pojačalo snage identično je onom koje se isporučuje uz integrisani model TA-10. Jednostavno je, ali vrlo jasno napisano i sadrži dosta korisnih informacija, kao što je podešavanje biasa u slučaju da je razdešen. Dokumentacija uz pretpojačalo PA-10 je u sličnom maniru s dodatnim informacijama o podešavanju uređaja prilikom zamene cevi i nakon perioda usviravanja.
Trends Audio PA-10 nije klasično lampaško pojačalo: ono je hibrid koji objedinjuje tranzistorsku i lampašku tehnologiju. Dvostruka trioda (6N11) u ovom slučaju vrši naponsko pojačanje, dok iza nje slede dva MOS-FET tranzistora (IRF610) kao drajveri za pojačalo snage. Po tvrdnji proizvođača, pretpojačalo radi u A klasi, a mi možemo posvedočiti da se zaista greje, i to posebno na bočnim stranama kućišta na koje su pričvršćeni tranzistori snage - izmerili smo temperaturu od čak pedeset dva stepena Celzijusa.
Pasivne komponente PA-10 su za pohvalu: metal film otpornici, kao i Philips i Elna Duorex II elektrolitski kondenzatori i kvalitetan
potenciometar. Štampa je sasvim solidna, a finiš izrade i urednost vrlo dobri. Ono što nam se ne dopada kod PA-10 jeste preklopnik ulaza - kao da se neko setio da bi trebalo da ugrade još jedan ulaz u momentu kada je celokupan projekat već bio gotov. Njegovu funkciju obavlja najjednostavniji
2x3 preklopnik, koji u lokalnoj beogradskoj prodavnici košta tridesetak dinara i u potpunosti je neodgovarajući za primenu u ozbiljnijim uređajima. Umesto ovoga Trends Audio je mogao uzeti neki od releja čija je ponuda na tržištu više nego adekvatna, a na prednjoj ploči napraviti upravljački prekidač ili taster kojim bi se birao aktivni ulaz.
Pojačalo snage TA-10.2P predstavlja pojednostavljenu verziju modela TA-10.2, bez potenciometra koji ide pre pojačala snage. Srce sistema je Tripath TA2024, dok se kao elektroliti koriste Rubycon MCZ minijaturni aluminijumski elektrolitski kondenzatori, kapaciteta 1.800 mikrofarada. Uopšteno gledano, integralno kolo TA2024 je za pojačalo snage TA-10.2P isto što i nekadašnje STK kolo za pojačala mnogih proizvođača: jezgro sistema, s vrlo malo okolnih (pasivnih) komponenti, pa ćemo mu posvetiti malo više pažnje. Tripath TA2024 bazično radi u D klasi
na principu visokofrekventnog svičovanja signala na izlazu. Frekvenca svičovanja se kreće u rangu 100 kHz i 1.0 MHz, a način rada ovog kola kompanija Tripath naziva T klasom. TA2024 realno ostvaruje oko 6 vati kontinualne izlazne snage pri otporu od 8 oma i ukupnim izobličenjima od 0,1odsto. U slučaju otpora zvučnika od 4 oma, snaga pri istim uslovima raste do 11 vati. Sistemi zaštite integrisani u TA2024 uključuju zaštitu od kratkog spoja i pregrevanja.
Uz PA-10 i TA-10.2P stižu odgovarajuća svičerska napajanja: za pretpojačalo malo, dok je ono za pojačalo snage većih dimenzija i podseća na laptop napajanja, mada nam se čini da je jednostavnije izrade. Ovo predstavlja odličnu tačku za eventualna buduća poboljšanja TA sistema.
...smo sproveli u dva dela: prvi je bio korišćenje PA-10 u cilju pogona slušalica (AKG K-701, Sennheieser HD-580 Precision i Sony MDR-780). Drugi deo odnosio se na par PA10/TA-10.2P jer je vrlo verovatno da će kupci iz očiglednih razloga uzimati ovu kombinaciju umesto pretpojačala s nekim drugim pojačalom snage.
"Kombinacija PA-10/TA-10.2P nije pružila baš pravo zadovoljstvo kakvo smo očekivali."
Usviravanje PA-10 i TA-10.2P smo sprovodili čitavih 400 časova pre prvih slušnih testova i izvršili naknadna interna podešavanja prema preporuci proizvođača. Kako PA-10 svira na slušalicama? Od lampaških pretpojačala PA-10 je preuzeo malo toga, uglavnom lepe, jasne i detaljne visoke eksteme i onu zavodljivu dinamiku cevi. Ostatak nas je više podsetio na MOS-FET primerke ove vrste, brze uređaje s nešto umekšanim i zamućenim srednjim tonovima. Dizajn je opasna stvar, nekako smo imali utisak da će maleni PA-10 zasijati svom snagom, ali to se nije desilo. On, jednostavno, radi posao za koji je plaćen, ali bez nekih preteranih emocija i pretenzija. Promena slušalica sa onih visoke otpornosti na druge koje imaju nisku omažu nije pomogla - PA-10 je konzistentno nezgodan igrač. Bas nije naročito upečatljiv i završava dosta visoko, širina zvučne scene je vrlo dobra, ali je dubina - plitka. Na duže staze PA-10 nas je čak i zamarao upornim pokušajima da bude na nivou zadatka koji nije baš za njega i basom koji je besomučno udarao kao kod "tvrdih" pojačala sa ostarelim elektrolitima. Jednom rečju, razočaranje. Trends Audio PA-10 ima nekih manjkavosti u kvalitetu. Prva stvar koja se primeti jeste šuštanje potenciometra pri pojačavanju i smanjivanju glasnoće reprodukcije. Prekida nema, ali je malopre pomenuta mana neprijatno iznenađenje. Druga stvar je položaj potenciometra pri slušanju klasičnog CD reproduktora: pri glasnom slušanju nikada nećete morati da ga pojačate iznad pozicije 9h, inače ćete skoro sigurno oštetiti svoj slušni aparat. Jednostavno, ovo pretpojačalo je preglasno za slušalice i nivo reprodukcije koji se dobija obrtanjem potenciometra potpuno je promašen slučaj. Treće je uključenje uređaja: jak "tup" udarac nije ono što treba da se čuje. Mnogo blaže je pri isključenju. Na kraju, postoji i određen brum koji se javlja u slušalicama, ali je vrlo tih, primećuje se kada nema ulaznog signala.
Zajednički rad PA-10 i TA-10.2P imao je osobine kvalitetnije reprodukcije nego samog pretpojačala. Karakter zvučne slike je prilično svetao, s pozornicom isturenom napred. Prezentacija je na mekšoj polovini skale, najpre zbog ugrađene lampe, mada ne postoji prava sličnost s lampaškim uređajima - ovo je ipak hibrid. Ljudski glas (Norah Jones, na primer)
poseduje određenu toplinu, ali i izveštačenost s blagom kompresijom. S druge strane, dinamika i širina pozornice veoma su dobre, ali je celokupna slika iznenađujuće plitka. Da, ovo je
ništa do kraja. Kao pretpojačalo izgleda veoma zanimljivo i očarava tehnikom koja je spakovana u malu kutiju, ali zvučno nije na nivou svog rođaka - pojačala snage. Nasuprot, TA-10.2P je veoma interesantna sprava, otrov u maloj bočici, i zaslužuje svaku preporuku za početničke, pa i one bolje sisteme. Ukoliko nemate više ulaza, preporučujemo da uzmete TA-10 integrisano pojačalo, koje je faktički TA-10.2P sa atenuatorom.
KARAKTERISTIKE PLUS
Kvalitetna mehanička izrada (važi i za TA-10.2P).
Hrabra ideja.
Dinamika.
Prilično čista zvučna slika.
MINUS
Položaj i kvalitet preklopnika ulaza.
Bas područje.
Može da zamara pri korišćenju slušalica.
Brum pri radu i zvuk udarca pri uključenju.
Trends Audio PA-10
zvučno veoma dinamična kombinacija pretpojačala-snagaša i pogodna je, bez obzira na skromne karakteristike, čak i za rok i pop. No, mi smo se dvoumili: kombinacija PA-10/TA-10.2P nije pružala baš pravo zadovoljstvo kakvo smo očekivali. Atak nije bio dovoljan („Dire Straits“ - Money for Nothing, Calling Elvis), kao ni sposobnost reprodukcije bas područja. Zbog toga smo napravili eksperiment: uzeli smo jedan običan CD reproduktor (Philips CDi-210), koji poseduje opciju varijabilnog izlaza i prvo ga spojili na kombinaciju PA-10/TA-10.2P. Karakter reprodukcije zvuka bio je u skladu sa opisanim. Potom smo izbacili PA-10 iz lanca, a nivo reprodukcije podesili na samom plejeru. S obzirom na to da je izlazno pojačalo TA-10.2P faktički model TA-10 bez atenuatora, nije bilo problema sa usklađivanjem impedansi, a ono što smo čuli bilo je sjajno: iako je zvuk postao malo tamniji, dubina pozornice se drastično povećala. Instrumenti su dobili vazduh oko sebe, glas je postao prirodniji. Bas je dobio pravi atak , a visoki nešto bolje detalje. Nema sumnje: izlazno pojačalo je i te kako na visini zadatka.
Trends Audio PA-10 koristite kao pojačalo za slušalice isključivo ukoliko nemate ništa pri ruci ili ako vaše komponente imaju pojačala za slušalice niskog kvaliteta. Ne očekujte od njega čuda i svemirsku tehnologiju, već proizvod koji je himera - polupretpojačalo i polupojačalo za slušalice, pola od svega i
Broj linijskih ulaza: dva analogna
Broj linijskih izlaza: 1
Odnos signal-šum: 92 dB
Dinamika: 92 dB
Maksimalna izobličenja: 0,15 %
Dimenzije (ŠxVxD): 76x46x114 mm
Masa: 0,380 kg
Cena: oko 90 evra
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan zvuk u klasi cene i više.
Odličan odnos kvalitet-cena.
MINUS
Ništa u klasi cene kojoj pripada.
Trends Audio TA-10.2P
Kontinualna snaga: 2x10 W (8 oma)
Izobličenja THD: <0,1% (6 W 8 oma)
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 76x46x114 mm
Masa: 0,500 kg
Cena: oko 80 evra
Napomena: Cena ne uključuje transport i carinske troškove u iznosu od 75 evra za ceo paket
www.trendsaudio.com
"TA-10.2P je veoma interesantna sprava, otrov u maloj bočici, i zaslužuje svaku preporuku za početničke, pa i one bolje sisteme."
Nekada smo sa sobom na more nosili radio-kasetofone, a danas...
Tržište su bukvalno preplavili desktop sistemi raznih vrsta: od onih koji podržavaju prenos podataka preko mreže, do arhaičnih sa ugrađenim kasetofonom i CD plejerom. Svaki proizvođač potrošačke elektronike (u bukvalnom smislu te reči) trudi se da bude u prvoj kompoziciji koja stiže do potrošača. Zašto? Odgovor je, naravno, profit. Razvoj digitalnih pojačala malih gabarita, cene i solidne reprodukcije doveli su i do smanjenja potrebe za hlađenjem uređaja, skromnije sekcije napajanja i, najvažnije, jeftinije proizvodnje, uz određeni pad cene finalnog proizvoda. A šta to znači? To znači veliki broj jeftinih jedinica koje će mnogi kupiti i na taj način doprineti ekonomskom statusu proizvođača. LG nije izuzetak: dizajn uređaja se menja svake godine, uz sve više opcija za korišćenje. Kvalitet je daleko ispred onog LG-ja kog poznajemo iz osamdesetih, Korejci su naučili lekciju vrlo dobro.
LG PC-14 desktop sistem je mala naprava jajolikog oblika i simpatičnih linija, koji stiže sa eksternim napajanjem i daljinskim upravljačem. Ceo sistem elektronike preuzet je s njihovih mikrolinija koje smo ranije testirali. Tu je radio-
prijemnik (digitalni, naravno) sa svim standardnim funkcijama tipa memorija, pretraživanja itd. Ubacivanje kompakt-diska ide preko CD slota - kako je lepo kada nema dosadnog škljocanja poklopcem ni straha da će se polomiti. S gornje strane nalaze se osnovne komande koje obuhvataju uključivanje uređaja, izbor trenutne funkcije, podešavanje alarma i slično. Tu su i iPod dok i USB priključak, a LG PC-14 omogućava i snimanje direktno na USB flash memoriju u MP3 formatu s različitim frekvencama semplovanja, normalnom i dvostrukom brzinom, što sve zajedno može biti prilično korisno. USB hard diskovi i čitači kartica nisu podržani. Prednja strana PC-14 poseduje Emotional Mood Lighting - dizajnerski trik preko koga se osvetljena linija menja tokom vremena, stvarajući iluziju da plovi. Tu je i kružna komanda osetljiva na dodir, koja sadrži komande za regulisanje jačine zvuka, kao i komande CD transporta, iPoda, flash diska i radio-prijemnika, tako da pomoću nje puštate numere, prelazite na neku drugu ili menjate stanice. Na dnu zadnje strane LG PC-14 nalaze se izlaz za slušalice, ulaz za antenu i napajanje, kao i troipomilimetarski stereo priključak za neki od portabilnih
plejera. Ukupna vršna izlazna snaga uređaja je deklarisana na 10 vati, što iznosi oko 2,5 vati sinusne snage po kanalu. Proizvođač navodi da su zvučnici unutar PC-14 nagnuti nagore pod određenim uglom, te da je dizajn imao za cilj konstrukciju veće rezonantne komore drajvera. Time bi trebalo da se dobiju puniji zvuk sistema i bolja ukupna rezonanca.
No, iako simpatično zamišljen, PC-14 ima jednu osobinu u dizajnu koja nam se nikako nije dopala: dobrim delom je presvučen tankom mrežastom tkaninom. Iz kog razloga, nama nije jasno. Ono što je u svemu čudno jeste da pomenuta tkanina prelazi i preko displeja drastično smanjujući vidljivost ionako skromnog ekranskog prikaza - osećaj je kao da gledate kroz tanku zavesu. Nekakvu funkcionalnost u ovome nismo našli.
Daljinski upravljač je mali i tanak, kako već priliči ovakvom uređaju, i sasvim je solidan, a pruža i više od osnovne funkcionalnosti. Preko njega, na primer, možete da menjate i stanja preprogramiranog ekvilajzera - pop, classic, jazz ili normal. Uputstvo je, kao i kod ostalih LG proizvoda u ovoj kategoriji, kratko, čak preterano koncizno i na nekim mestima pomalo nejasno.
Kakav je zvuk LG PC-14? Priznajemo, očekivali smo više. Posle više od dvadeset godina napretka tehnologije, minijaturizacije, kompjuterizacije i svih ostalih tehnikalija kojima nas svakodnevno bombarduju, PC-14 zaista poseduje enciklopediju opcija u malom. Zvuk, nažalost, nije na tom nivou. Štaviše, on zvuči upravo tako kako izgleda, malo i tanko. Zvuk je mutan i slabašan. Kada ga slušate, ne možete se oteti utisku da je njegova reprodukcija ostala u davnom vremenu, samo su se poboljšali korisnički interfejs i mediji koji prenose muziku. Razočarani smo. Nema tu govora o nekom hi-fiju, ali ni o uporedivom kvalitetu sa LG mikrolinijama koje smo ranije testirali i koje su za traženi novac imale solidan odnos kvalitet-cena. Zato, izaberite LG PC-14 samo kao poklon nekome za koga ste sigurni da nikada neće čak ni pogledati ozbiljnije sprave.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dobar kvalitet mehaničke izrade.
Praktične opcije.
Daljinski upravljač.
MINUS
Mreža preko displeja?!
Očekivali smo osetno bolji zvuk.
Sam-son, 011/2288-400
"Posle više od dvadeset godina napretka tehnologije, minijaturizacije i kompjuterizacije, PC-14 poseduje enciklopediju opcija u malom."
Ima istine u tvrdnji koju često spominju stariji audiofili - ovakav kvalitet se danas teško nalazi.
Švajcarska kompanija Willi Studer AG imala je ogranak namenjen kućnim hi-fi komponentama pod nazivom Revox. Uređaji koji su se pravili za profesionalne namene pod imenom Studer u nekim slučajevima imali su svog brata blizanca u odelu marke Revox. Razlike su bile uglavnom u dodatnoj funkcionalnosti uređaja namenjenim studijskom korišćenju, kao i u ponekim sklopovima, ali sve ostalo je to bilo veoma, veoma slično, skoro istovetno.
Revox je kasno stupio na tržište kaset dekova, tek početkom osamdesetih. Ali njegov prvi model B710 bio je snažan udarac japanskim proizvođačima koji su se već ustoličili na tronu uprkos snažnoj borbi evropskih kompanija kao što su Tandberg, Bang&Olufsen itd. Nakon svega nekoliko godina Revox lansira naslednika: dek B215, koji se i danas smatra jednim od vrhunskih proizvoda u svojoj kategoriji.
Revox B215 predstavlja fascinantnu mašinu kako u ergonomskom, tako i u električnomehaničkom smislu. Pravio se u više verzija: prvoj i drugoj, koja nije imala nikakvu posebnu dodatnu oznaku, ali se često tretira kao Mk2 i razlikovala se po izgledu jer su tasteri sporednih komandi na prednjoj ploči bili znatno manjih dimenzija. Posebna verzija je B215S (S = Schwarz) u crnoj varijanti sa zlatnim nožicama i drvenim stranicama. Zanimljivo je da novije verzije B215 i B215S izgledaju lepše na slikama, ali osnovni model poseduje genijalno rešenje: veći deo prednje ploče pokriven je iscrtanom mrežom linija na kojoj se nalaze brojni tasteri. Iako izgleda čudno, ovakav sistem utiče na veoma brzo navikavanje i lako nalaženje traženih komandi, daleko lakše nego na kasnijim modelima. Tasteri osnovnih komandi su identični kod svih verzija, veliki su, metalni i izuzetno dugotrajni.
Opcije ugrađene na Revox B215 zaista se retko viđaju: za pokretanje deka dovoljno je pritisnuti, recimo, play, fwd ili rew taster, uređaj će se uključiti i preći u željeni režim rada. Displej je podeljen na dva dela: prvi je multifunkcionalni i prikazuje nivo signala, tip trake itd. Drugi je brojač u realnom vremenu: poseban procesor proračunava istinski položaj trake u minutama i sekundama, a pomoću njega se može doći na željenu lokaciju, memorisati je itd. Revox B215 ne
poseduje nijedan mehanički prekidač, koji je na starijim uređajima čest izvor glavobolja vlasnika. Podrška za daljinski upravljač je prisutna, a podešavanje deka prema pojedinim vrstama traka je automatsko, pomoću autokalibracionog sistema. Ovaj sistem je realizovan daleko ozbiljnije nego na najvećem broju dekova koji poseduju ovu opciju, uključujući i veoma skupe modele: kalibracija se radi posebno za svaki kanal, koriste se tri frekvence u raznim kombinacijama, a ona najviše učestalosti je čak 17 kHz (obično je 10, 12 ili 15 kHz). Opseg rada autokalibracionog sistema je takav da je u stanju da se kalibriše čak i kada mu podmetnete hrom dioksid umesto, na primer, normal trake. Revox B215 poseduje čak šest memorija za različite vrste podešavanja parametara. Iako se u literaturi to ne navodi, implementiran je i HX Pro sistem (patent Bang&Olufsena), i to je jedna od najboljih implementacija ikada – ovaj sistem zaista radi šta treba umesto da daje lažnu sliku naglašenih i prštavih, metalnih detalja na visokotonskom području.
sistem zaustavljanja trake pri premotavanju na jednu ili drugu stranu: B215 neće zaustaviti traku na kraju, držati je napregnutu neko vreme i zatim se isključiti. On će se zaustaviti na providnom delu (tzv. header) i time sprečiti istezanje i deformaciju trake. Sve u svemu, izuzetan inženjerski pristup, celokupna filozofija podseća na magnetofon u malom. Zvuk Revoxa B215 nije pravljen da bude slatkast kao Nakamichijev. On je kreiran tako da bude monitorski u smislu minimuma koloracija, što je po nekim ljubiteljima dobrog zvuka osnovna svrha svakog uređaja za reprodukciju. Nivo šuma je nizak, a detalji na visokim tonovima koji često predstavljaju kamen spoticanja mnogih kasetofona bukvalno su igra za B215. Drastična razlika posebno se primećuje kada se različitim dekovima podmetne "normal" kaseta niskog kvaliteta ili neka veoma stara: B215 izvlači neverovatan snimak čak i u tako teškim uslovima. Servisiranje B215 nije teško, pod uslovom da se ne radi o kompleksnim kvarovima na elektronici. Mehanički kvarovi se dešavaju
Mehanika Revoxa B215 je posebna priča, a jedna od retkih koja je mogla da joj parira bila je Papst Multidrive, o kojoj ćemo možda govoriti nekom drugom prilikom. Ona je malo usavršena u odnosu na prethodnika B710, a teška je čitavih 2,5 kilograma i bazirana na aluminijumskom jednodelnom bloku oko koga su montirane ostale komponente: dva direktna DC reel motora i dva nezavisna capstan motora. Podizanje i spuštanje glava obavlja se pomoću velikog elektromagneta i vazdušnog amortizera da bi se smanjili buka i šok na traku usled naglog udara glava. Same glave su na masivnom aluminijumskom nosaču. Ceo sistem ne poseduje nijedan remen niti idler, ali zato su tu brojni optički senzori koji prate ponašanje segmenata mehanizma. U tu svrhu je implementiran i
najčešće u slučaju zaprljanosti optosenzora ili propadanja rolera koje je trebalo ranije zameniti. U svakom slučaju, Revox još uvek poseduje stok rezervnih delova za svoje uređaje, što je izuzetna retkost u današnje vreme potpune komercijalizacije svega i eventualne brige o kupcu samo tokom trajanja garantnog roka uređaja.
Kataloška cena Revoxa B215 kretala se od 1.750 evra u vreme kada se pojavio na tržištu, pa do skoro 2.700 evra za verziju B215S na kraju svog životnog veka. Na nemačkom eBay, polovni komadi dostižu dosta visoke cene: od tri stotine do šest stotina evra i najčešće im treba osnovni servis po kupovini. U svakom slučaju, Revox B215 je pravi biser i ponos kompanije Dr Willi Studer tokom njenog najsjajnijeg perioda.
Pred kraj pripreme novog broja Hi-Filesa, beogradskom rok scenom odjeknula je vest da će nas u oktobru posetiti rok velikani ZZ Top. Dok se spremamo za koncert 18. oktobra u Areni, red je da se podsetimo njihove karijere...
Trojka koja čini ZZ Top je tokom šezdesetih godina prošlog veka svirala u više teksaskih grupa, ali do 1969. sve one su se raspale i Billy Gibbons, jedan od bradonja, rešio je da napravi novu grupu. U startu je pozvao Franka Bearda (jedini nema bradu), koji je preporučio Joea Hilla (druga brada) da svira bas gitaru. Iako je prvi plan bio da se formira bend sa četiri člana, do današnjih dana ostali su trojka koja već 40 godina ne menja postavu.
Svoj prvi nastup su imali već u februaru 1970. godine, a prvih godina su skoro neprekidno nastupali širom Teksasa. Prva dva albuma su prošla praktično nezapaženo, ali je treći, "Tres Hombres", objavljen 1973. stigao u prvih deset na SAD top listi, prodat je u više miliona primeraka i postavio je odličnu osnovu za nastavak karijere. Iz tog perioda ostao je zapamćen hit "La Grange" o čuvenom Chicken Ranch bordelu. Nakon postizanja vrtoglavog uspeha, počeli su da s lakoćom popunjavaju velike koncertne prostore, te da nastupaju s drugim velikim imenima poput Santane ili Joea Cockera. Do kraja sedamdesetih godina vozili su se na talasu koji je album "Tres Hombres" napravio, a izbacivali su solidna izdanja koja su ipak privlačila sve manje pažnje. To, naravno, treba uzeti s rezervom jer im je poslednji album te decenije stigao na "nisko" 24. mesto SAD top liste albuma. Tih godina je ipak sve ličilo na to da će ZZ Top polako utonuti u osrednjost i životariti od stare slave, ali onda su došle osamdesete.
Osamdesetih godina je snimano toliko loše muzike da teksaskoj trojci nije bilo teško da svirajući klasični rok bude poželjna kod velikog broja ljudi. A oni nisu mnogo menjali recept koji ih je proslavio; dodali su sintisajzere i uživali u bradatom imidžu koji je polako nastajao (dok brade nisu porasle) prethodne decenije. Album "El Loco" iz 1981. samo je pripremao teren za veliki povratak na vrhove lista.
Za sledeće izdanje, sada već čuveni "Eliminator" (1983) svoj bluz-rok zvuk su odlično
uklopili sa sintisajzerom i "uboli" su dobitnu kombinaciju. Vratili su se u prvih deset na SAD top listi, a prvi put i u Evropi postigli veći uspeh (treće mesto na britanskoj listi albuma). Nisu dugo čekali da još malo naplate ovaj uspeh; već 1985. objavili su još "Afterburner" i dostigli svoj vrhunac. U Americi su došli do četvrtog mesta liste albuma, u Britaniji do drugog, a zahvaljujući MTV-ju iz tog perioda zapamćeni su hitovi poput "Gimme All Your Lovin'" i "Rough Boy", kao i spotovi puni pimpovanih starih automobila i zgodnih devojaka.
Ritam pripreme novih izdanja su nakon toga usporili, a vreme između albuma provodili su na turnejama i pauzama od napornog rada. Sve što su do tada uradili bilo bi sasvim
DISKOGRAFIJA:
1971. - ZZ Top's First Album
1972. - Rio Grande Mud
1973. - Tres Hombres
1975. - Fandango!
1977. - Tejas
1979. - Degüello
1981. - El Loco
1983. - Eliminator
1985. - Afterburner
1990. - Recycler
1994. - Antenna
1996. - Rhythmeen
1999. - XXX
2003. - Mescalero
dovoljno za značajnu poziciju u rok enciklopedijama, ali na sreću fanova ZZ Top se nisu tu zaustavili.
Prelazak u narednu deceniju obeležio je album "Recycler" koji je označio i kraj koketiranja s pop scenom i vraćanje bluz korenima. To im, logično, nije donelo nove fanove, ali im je omogućilo da ne upadnu u kolotečinu i krenu s kopiranjem njih samih. Slava koju su im doneli prethodni albumi bila je dovoljna da na evropskoj sceni i dalje budu značajni koliko god u SAD padali na listama. Poslednje veoma popularno izdanje bio ja album "Antenna", a nakon njega njihova muzika se jednostavno više nije dobro pro-
davala. No to ih nije sprečilo da nastupaju skoro bez prestanka i da uvek okupljaju hiljade ljudi željnih dobre rok svirke. Poslednji album "Mescalero" objavili su 2003., a naredne godine su uvršćeni u Rock and Roll hol slavnih. Smanjili su i broj nastupa, a tek su se povremeno čule vesti o njihovim planovima. Kada su 2006. raskinuli ugovor sa izdavačem RCA očekivalo se da ubrzo pripreme novi album, ali to se još nije desilo. Prošle godine su počeli da rade s producentom Rickom Rubinom, ali još uvek nema rezultata. Ipak, fanove su obradovali prvim zvaničnim koncertnim DVD izdanjem "Live From Texas", a sada su opet na turneji. Pa, dok čekate njihove nove radove, zagrejte kolekciju i spremite se za nastup u Beogradskoj areni 18. oktobra!
Nije potpuno jasno kako je bend došao do imena, ali su fanovi smislili mnoge teorije. Po jednima, to je kombinacija imena dve vrste papirnih ubrusa u rolnama: "Zig-Zag" i "Top". Druga mogućnost je posveta bluz legendi Z. Z. Hillu, dok neki smatraju da je Billy Gibbons slučajno video tu kombinaciju slova na nekom bilbordu. Ipak, on je sve to opovrgao u svojoj knjizi "Rock + Roll Gearhead". Zvanična verzija kaže da su hteli da odaju počast B. B. Kingu tako da je plan bio da se zovu Z. Z. King. Ali pošto je to bilo previše očigledno, a kralj je na vrhu, postali su ZZ Top.
Verovatno ne postoji filmadžija čiji su umetnički opus i lični ukus toliko detaljno apsolvirani kao u slučaju Quentina Tarantina.
Ime mladića nazvanog po liku koji Burt Reynolds tumači u seriji "Gunsmoke" blesnulo je početkom devedesetih, nakon pojavljivanja njegovog filma "Reservoir Dogs" na Sundance festivalu, da bi već sledećim naslovom "Pulp Fiction" utvrdio kultni status samoukog filmskog čuda i postigao pravi podvig - uzeo Zlatnu palmu iz ruku evropskih reditelja na Kanskom festivalu, tradicionalno okrenutom artističkim ostvarenjima potpisanim s ove strane Atlantika. Nakon toga, zlatni dečko je dobio priliku da se igra na svakom igralištu koje je poželeo, pa je tako pisao, režirao, producirao, glumio, ne samo na velikom i malom ekranu već i na Brodveju, promicao kroz kadrove nebrojenih filmova u ulozi koja bi se najbolje mogla definisati sintagmom iz crtaća "lajavi krelac", igrao i svirao, govorio o svemu i svačemu, na radost armije fanova koja se umnožavala. Sa jednakim stepenom progresije gomilali su se i kritički tekstovi i analize njegovih filmova. Jedni su ga hvalili kao osvežavajuće odvažnog pripovedača, koji je udahnuo novi
život najprepoznatljivijim američkim arhetipovima. Drugi su mu osporavali originalnost i nazivali ga nepopravljivim filmskim kleptomanom, dok su treći iste ove tvrdnje opravdavali njegovim enciklopedijskim poznavanjem filma i opsesijom pop kulturom...
Ono što je neosporno jeste da je njegov pristup filmu potpuno promenio shvatanje savremene kinematografije. Tarantino je postao poseban žanr, pridev "tarantinovski" ušao je u masovnu upotrebu, a njegovo neumorno oživljavanje/recikliranje fenomena pop kulture ga je i samog učinilo njenom ikonom. On je jedan od retkih autora kome je pošlo za rukom da stvori čitav jedan autentičan filmski svet, izgrađen oko originalno stilizovane kombinacije elemenata umetničkog filma i lošije kotiranih žanrova, krcat kulturnim relikvijama iz vremena Buddyja Hollyja i Mamie van Doren; svet u kome junaci jedu "big kahuna" burgere i puše izmišljene "red apple" cigarete, dok slušaju muziku sa nonstop radio-stanica... I to odličnu muziku. Quentin Tarantino se ubraja u one redite -
lje koji muzičke standarde koristi kao bitne sastojke svoje audio-vizuelne slagalice, pa muziku, pošto ništa ne želi da prepusti slučaju, bira sam. Soundtrack za njegov rediteljski prvenac "Reservoir Dogs" bio je prvi koji je Tarantino producirao i postavio je strukturu koju će slediti kasniji albumi, a ona uključuje korišćenje isečaka dijaloga iz filma. U ovom slučaju oni prožimaju neobičnu zbirku pesama iz sedamdesetih, koje komičar Steven Wright u ulozi di-džeja pušta na radio-stanici K-Billy's Super Sound of the Seventies. Muzika Joea Texa, Bedlama, Sandy Rogers, Harryja Nilssona funkcioniše kao kontrapunkt filmskoj akciji i nasilju, a vrhunci ovog audio-vizuelnog mozaika su usporena uvodna sekvenca koju prati pesma "Little Green Bag" Georgea Bakera i scena u kojoj Mr. Blonde (Michael Madsen) izvlači britvu iz kaubojske čizme i muči zavezanog policajca dok na radiju svira "Stuck in the Middle with You" Stealers Wheela.
Za "Pulp Fiction" Tarantino je iskoristio eklektični asortiman surf roka, soula i pop pesama. Kombinacija se pokazala uspešnom,
pa je ovaj sountrack dospeo na 21. mesto
Billboardove Top 200 liste, singl "Girl, You'll Be a Woman Soon", obrada pesme Neila Diamonda u izvedbi Urgea Overkilla, popeo se na 59. mesto, a scena u kojoj John Travolta i Uma Thurman plešu tvist uz "You Never Can Tell" Chucka Berryja postala je nezaobilazni deo filmskih antologija. Na uvodnu numeru "Misirlou" verovatno ne moramo ni da podsećamo.
Za "Jackie Brown", adaptaciju romana Elmorea Leonarda koja se pretvorila u svojevrsno omažiranje blaxploitation filmovima u kojima je sedamdesetih godina glumila Pam Grier, Tarantino se odlučio za soul i fank sedamdesetih. Umesto otrcanih hitova, pažnju je usmerio na pesme Bobbyja Womacka, Billa Withersa, Minnie Riperton, Delfonicsa... čija se atmosfera potpuno poklapa sa filmskom pričom.
Ideju o snimanju filma "Kill Bill" Tarantino je dobio još dok je sa Umom Thurman snimao "Pulp Fiction". I dok se priča još dugo nakon toga nije ni nazirala, Tarantino je odmah
znao da će budući soundtrack, ma kako on na kraju izgledao, otvoriti hit Nancy Sinatre "Bang Bang (My Baby Shot Me Down)"... I kad je film konačno stigao u bioskope, pola planete je pevušilo ovu pesmicu, izbavljenu od zaborava nakon više od tri decenije. Ostatak soundtracka je začuđujuće efektna mešavina stilova, neprolaznih hitova i simpatičnog kiča. Ima tu od svega pomalo: Animalse i Quincyja Jonesa smenjuje Wu-Tang Clan, uz uplitanje tema iz TV serijala poput "The Green Hornet"... Pravi "killer soundtrack". Slešer-trešer "Death Proof", Tarantinova polovina "Grindhousa", koji je snimio sa svojim prijateljem Robertom Rodriguezom, krcat je odličnom muzikom iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka (The Coasters, Eddie Floyd, Joe Tex, Pacific Gas & Electric, Burt Bacharach). Izbor pesama je pomalo nepredvidljiv, pa je uz soul bisere tu i neobična, efektna mešavina T-Rexa, Jacka Nitzschea, Willyja DeVillea i legendarnih kompozitora filmske muzike
Ennija Morriconea i Pina Donaggija...
I dok se u bioskopima vrti njegov novi film
"Inglourious Basterds", ovaj kratki osvrt tre -
balo bi da podseti zašto se albumi sa muzikom iz filmova u koje je Tarantino umešao prste očekuju s jednakom pažnjom kao i sami filmovi. S razlogom, jer su, birani i konstruisani s gotovo religioznom posvećenošću. Jedno je sigurno, ako kroz koju deceniju njegovi filmovi i padnu u zaborav, zaslužio je da bude upamćen bar kao jedan od najboljih di-džejeva s kraja 20. i početka 21. veka.
"Albumi sa muzikom iz filmova u koje je Tarantino umešao prste očekuju se s jednakom pažnjom kao i sami filmovi."
Režija: Richard Curtis (2009)
Žanr: muzički
Uloge: Bill Nighy, Kenneth Branagh, Nick Frost, Rhys Ifans, Philip Seymour Hoffman...
Trajanje: 135 min˝.
Sound mix: Dolby Digital / SDDS / DTS
Od scenariste filmova "Love Actually", "Bridget Jones's Diary", "Notting Hill"
i "Four Weddings and a Funeral" Richarda Curtisa dolazi "Rok barka", priča o pravim morskim piratima, doduše muzičkim. Šezdesetih godina 20. veka, u zlatno doba britanskog roka, na konzervativnom BBC-ju moglo se čuti samo par sati ove muzike nedeljno. Ali, zato su divlje radio-stanice sa ribarskih brodića na morskoj pučini, na radost publike, emitovale ove zvuke 24 sata dnevno. I gotovo polovina britanske populacije slušala ih je svakodnevno... "The Boat That Rocked" je simpatičan filmić o tom vremenu u kojem se romansa prožima sa bendovima i di-džejevima koji su očarali publiku, stvarajući muziku koja je definisala čitavu jednu buntovnu generaciju. Kao i ostali Curtisovi filmovi, i "The Boat That Rocked" se može pohvaliti all-star ekipom glumaca (Bill Nighy kao vlasnik broda, Rhys Ifans i Philip Seymour Hoffman kao di-džej superstarovi...), koji na svoj šarmantan način tumače likove rokenrol pirata sa Severnog mora. Uz takvu ekipu, pravo blago filma je, naravno, soundtrack (The Beach Boys, Smokey Robinson, The Whoo, Jimi Hendrix, Otis Redding, Cat Stevens...), koji sjajno kombinuje prepoznatljive zvuke epohe u kojoj je nastalo verovatno najviše klasika u istoriji rokenrola.
Režija: Ron Howard (2009)
Žanr: triler
Uloge: Tom Hanks, Ewan McGregor, Ayelet Zurer, Stellan Skarsgård, Armin Mueller-Stahl...
Trajanje: 138 min.
Sound mix: SDDS / Dolby Digital / DTS
Pre koju godinu, pojavljivanje "Davinčijevog koda" izazvalo je dosta kontroverzi i zaradilo oštru osudu ljudi od vere, što holivudskim producentima nije zasmetalo da na ovom štivu zarade gotovo milijardu dolara. Štaviše. A pošto se gvožđe kuje dok je vruće, na veliko platno je ubrzo stigla adaptacija još jednog romana Dana Browna... Harvardski simbolog Robert Langdon ponovo će se naći u srcu vekovima čuvane tajne, koja preti da uništi Vatikan. Papa je upravo preminuo i bira se njegov naslednik. Istovremeno, tim naučnika u Cernu uspešno sprovodi eksperiment stvaranja antimaterije, no, ubrzo nestaje kanister sa ovom "božjom česticom" razornog potencijala. Nakon što u vreme održavanja konklave nestanu i četiri glavna kandidata za papsko mesto, čini se da je proročanstvo o urušavanju "četiri stuba" i nestanku Vatikana u velikom svetlu jako blizu. Trag vodi do iluminata... Uprkos činjenici da su "Anđeli i demoni" svojevrsna prethodnica "Davinčijevom kodu", ovaj film nije podigao ni približno toliko prašine. Na sreću, jer film ovako zauzima mesto koje mu stvarno i pripada: kada se po strani ostavi traženje nekakvog skrivenog smisla, ovo je sasvim dobar triler, prepun zanimljivih likova i obrta koji vam garantuju više od dva sata dobre filmske zabave.
Režija: Todd Phillips (2009)
Žanr: komedija
Uloge: Bradley Cooper, Ed Helms, Zach Galifianakis, Justin Bartha, Heather Graham...
Trajanje: 100 min.
Sound mix: SDDS / Dolby Digital / DTS
Phil, Stu i Alan odlaze u Las Vegas da bi Dougu, dva dana uoči venčanja, priredili momačko veče koje neće zaboraviti. Nevolje počinju sledećeg jutra, kada se trojica momaka bude s nezapamćenim mamurlukom, bez ikakvog sećanja na prošlu noć i bez mladoženje. Njihov apartman u potpunosti je uništen, iz nekog razloga u kupatilu se nalazi tigar, a u ormaru beba. Bez ikakvih tragova i za veoma kratko vreme, njih trojica moraju pokušati da se sete loših odluka koje su doneli noć ranije, kako bi shvatili šta je krenulo po zlu, pronašli Douga i na vreme ga doveli na venčanje. Međutim, što više otkrivaju, to jasnije uviđaju veličinu problema u koji su se uvalili... Autor ove dinamične i razuzdane komedije o momačkoj zabavi koja je krenula po zlu je Todd Phillips, reditelj filmova "Starsky & Hutch", "Road Trip" i "Frat House". I dok su u tim naslovima glumile komičarske zvezde kao što su Will Ferrell i Vince Vaughn, ovaj film, koji hvale i publika i kritika, diči se manje poznatom, ali odličnom glumačkom ekipom: raspojasane mladiće glume Bradley Cooper, Ed Helms, Zach Galifianakis i Justin Bartha, atraktivnu epizodu ima Heather Graham kao striptizeta Jade, a u filmu se u kameo roli pojavljuje i Mike Tyson, čiju će pesnicu upoznati jedan od likova.
Režija: Guillermo Arriaga (2008)
Žanr: drama
Uloge: Charlize Theron, Kim Basinger, Jennifer Lawrence, José María Yazpik, Joaquim de Almeida...
Trajanje: 111 min.
Sound mix: DTS / Dolby Digital
Bilo je logično očekivati da će se Guillermo Arriaga, scenarista čiji se prepoznatljivi rukopis nazire iza filmova "Babel", "The Three Burials of Melquiades Estrada", "21 Grams" i "Amores perros", jednog dana oprobati i kao reditelj. Takođe očekivano, Arriagin rediteljski debi "The Burning Plain" predstavlja celinu sastavljenu iz nekoliko tematski povezanih priča, fragmenata ugrađenih u jedno složeno tkanje vremena i prostora, u maniru njegovih već proslavljenih naslova. I premda je formula koju je primenio poznata, Arriaga je ipak uspeo da pronađe svež način da oživi višeslojnu priču o ljubavi, porodici i gresima iz prošlosti, tako da likovi i njihovi međusobni odnosi deluju autentično, iskreno i prirodno. U "The Burning Plain" prepliću se četiri priče: jedan pripovedački rukavac prati Marijanu (Jennifer Lawrence), devojku koju muči preljubnički život njene majke, drugi lepu restoraterku Sylviju (Charlize Theron) u njenom suočavanju sa prošlošću, treći Ginu (Kim Basinger) i Nicka (Joaquim de Almeida) koji preživljavaju burnu ljubavnu aferu, a četvrti Mariju (Tessa Ia), devojčicu koja samo želi da ima normalnu porodicu. Ove četiri priče će se u završnici filma na zanimljiv način stopiti u jednu, kompaktnije nego u Arriaginim ranijim scenarijima.
Režija: Jonas Åkerlund (2009)
Žanr: triler
Uloge: Dennis Quaid, Ziyi Zhang, Lou Taylor Pucci, Liam James, Peter Stormare...
Trajanje: 90 min.
Sound mix: SDDS / Dolby Digital / DTS
Detektiv Aidan Breslin (Dennis Quaid) radi na slučaju okrutnih ubistava međusobno povezanih motivom četiri jahača apokalipse. Trag vodi do Kristin (Ziyi Zhang), usvojene ćerke jedne od žrtava, i Breslin polako počinje da otkriva povezanost ubijenih i ubica i simboliku počinjenih i budućih zločina. U želji da skrenu pažnju na svoju poruku, ubice sebi dodeljuju uloge jahača apokalipse: beli jahač je majstor obmane, crveni okreće čoveka protiv čoveka sa prividnom nevinošću iza koje se krije bes, crni je mračni tiranin, a bledi jahač razorne snage odlučan je da širi smrt... Rastrzan između jednog od najtežih slučajeva u karijeri i problema sa sinovima, od kojih se nakon smrti žene prilično udaljio, Breslin tokom istrage otkriva zastrašujuću ličnu povezanost sa ubistvima... Iako je priča o emocionalno izmučenom policajcu kome je posao neka vrsta bega sve samo ne sveža, film je solidno upakovan (reditelj je zanat pekao uglavnom video-spotovima za Metallicu, Smashing Pumpkins, Rammstein, Prodigy, Iggyja Popa, Jane's Addiction, Primal Scream...) i privlači pažnju svojim hladnim, tmurnim tonom na tragu kultnog "Seven", sa kojim ga povezuje i biblijska inspiracija ubica, uz pokoji element preuzet iz popularnih torture porn naslova poput "Saw".
Wilco je bend koji je tokom godina svoj muzički izraz redovno menjao. Od blagog gitarskog popa, preko primene bogatih orkestracija, do eksperimenata. Oni su probali sve što su osetili da bi mogli, a tim pravcem su ih vodile pesme Jeffa Tweedyja. Odraz njegovih lutanja je i izdanje "Wilco (The Album)". S jedne strane, ploču čine zarazne Wilco numere koje vas teraju da zviždućete melodiju, a s druge je čine pesme koje kao da su nastajale stihijski, formirale se tokom samog snimanja. To samo po sebi nije loša kombinacija, ako se dva sukobljena aspekta nađu u balansu, ali to za ovo izdanje ne važi u potpunosti. Zato "Wilco (The Album)" nije njihovo najbolje izdanje, ali jeste povratak zvuku koji ih je i učinio cenjenim bendom. Tek sa sledećim izdanjem, kad/ako ga bude, znaćemo da li je ovo trežnjenje nakon eklektičnih izleta ili samo pauza pre novih eksperimenata.
Retko se dešava da osoba koja najbitnije nagrade dobije pre prvog LP izdanja opravda visoka očekivanja. Na sreću, Florence Welsh je upravo takva osoba. Najpre ju je časopis NME proglasio za jednu od nada za spas savremene muzike (možda ne baš tim rečima), a onda je dobila priznanje kritičara na Brit nagradama. A njen prvi album se pojavio tek ovog leta i u potpunosti je opravdao očekivanja cele publike. "Lungs" je vrlo zrela kombinacija džeza, folka, soula, koji sa njenim glasom savršeno sarađuju. Ona uspeva da povremeno zvuči kao Tori Amos, a onda kao da je zapevala Kate Bush... a sve vreme vam je u potpunosti jasno da to nije nijedna od njih dve već upravo Florence, koju na ovom muzičkom putešestviju prati mašina (otud ono The Machine) savršenih muzičara zahvaljujući kojima je "Lungs" već sada pretendent na titulu albuma godine.
(Cooking Vinyl)
Uretkim prilikama možemo reći da glas koji slušamo upućuje na nežnost, osećajnost, erotiku... A kada se to i desi, uglavnom se radi o melanholičnim izdanjima i ženskim vokalima. Ovom prilikom nalazimo se "s druge strane ogledala", a glas o kojem je reč pripada australijskom pevaču Scottu Matthewu. Verovatno najpoznatiji po saradnji sa Johnom Cameronom Mitchellom na filmu Shortbus (potpisao je dobar deo soundtracka), Scott je svoju publiku ove godine obradovao trećim albumom. Pažljivi slučaoci će na izdanju "There Is An Ocean That Divides..." prepoznati elemente muzike grupe Anthony And The Johnsons, Davida Bowieja, kao i samog Mitchella i njegov film i mjuzikl "Hedwig And The Angry Inch". Kako se pesme koje je Matthew pripremio ređaju, tako se smenjuju i emocije koje tek povremeno provejavaju elementima sreće. A na radost slušalaca, emocije koje odlikuju njegov glas su iskrene, eksperimenata u izrazu nema, a zaključak je da su osećanja dobra čak i kada su teška.
Ako ste ikada voleli Lemonheadse, nikako se nećete složiti sa tim da su se proslavili isključivo zbog obrade pesme "Mrs. Robinson". Jeste to bio jedan od njihovih većih hitova, ali tokom prve polovine devedesetih su izdali dva kultna albuma ("It's A Shame About Ray" i "Come On Feel The Lemonheads") i osvojili srca mladih buntovnika koji su ih voleli uprkos hitičnoj obradi. Danas, petnaest (i kusur) godina kasnije Lemonheadsi su ponovo među nama, a njihovo novo izdanje puno je isključivo obrada. No ovaj put to ih neće proslaviti niti iznedriti hit. "Varshons" su intimna priča Evana Dandoa, a izbor pesama koje je otpevao u svom maniru predstavljaju poruku svima koji požele da nabave ovaj album. Umesto da se fanovima obraća kroz intervjue, kao da je hteo da im uputi reči i teme koje su dovoljno univerzalne da nema veze ko ih je napisao jer je u stanju da u potpunosti stoji iza njih. Stilski, ovo je uglavom lagan album baziran na rok i kantri tradiciji, uz poneki gitarski izlet koji podseća na prošlovekovne Lemonheadse i potpuno iznenađujuća elektro numera "Dirty Robot". Ako ste nostalgični za vremenima najveće slave Evana Dandoa, ovaj album će vas dotaći, makar i ne našao mesto u vašoj kolekciji. Ostalima teško da će išta značiti.
Televizori
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
Blu-ray plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežen cenovnik 4Audija
aosvežen cenovnik Dayensa
aosvežen cenovnik korata
aosvežen cenovnik Harman korporacije
aosvežen cenovnik kempa
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
Autor: Bloodmarko
Datum: 16 Jul 2009 18:36
Moj drug i ja posedujemo av risiver Kenwood krf -v7070 i imam problem. Izlazna omaža mu je od 6 do 16 oma i koristim 4 zvučnika po 50 vati i 6 oma. Prilikom dužeg vremena rada (to je oko 7-8 sati) dešavalo mi se da se pojačalo samo isključi usled pregrejavanja. To sam izbegao tako što sam na sam hladnjak stavio dva mala ventilatora koji su prikačeni na transformator koji se pali pri samom paljenju pojačala. Takvo hlađenje mi je radilo super sve dokle nije krenulo ovo toplo vreme i dok nisam počeo da puštam četiri zvucnika kao stereo A+B.
1) Da li ću dobiti nešto tako što bi redno vezao dva zvučnnika i zakačio kao bridge na A zvučnike, isto tako i drugi par na B.
2) Vredi li i na trafo stavljati neki hladnjak, pošto je i on vreo?
Autor: koko75
Datum: 16 Jul 2009 20:38
Imaš sreću sto dosada nisi pregorio izlaze! Jesi li svestan da opterećuješ pojačalo na režim rada od 3 oma, a najmanja impendansa na koja smije raditi je 6 oma? I normalno je da se uključuje zaštita jer risiver nije predviđen da radi na 3 oma nego na 6 i više.
