Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike,
Za nama je još jedan uspešno organizovan Hi-Files Show. Trudili smo se da maksimalno animiramo potencijalne izlagače i u tome smo još jednom pobrali lovorike. Na ovom sajmu bilo je puno toga što treba da se čuje i vidi po prvi put na našem prostoru. Puno planova je pred nama, ali uspešno realizujemo zamišljene ideje. U ovom časopisu donosimo vam detaljan izveštaj sa sajma, pa ako ga niste posetili, imaćete razloga da se kajete. Ovaj broj je veoma zanimljiv i kad su u pitanju hi-fi stereo komponente. Naši saradnici su bili na pravim mukama dok su ih testirali – veliki broj uređaja je novost na tržištu, sa opcijama koje se retko sreću, pa im je trebalo pokloniti dužnu pažnju. NaimUniti, Cambridge DacMagic i nesvakidašnji Olive Melody 4 samo su neki od njih. Treba izdvojiti i test Sonus Fabera posle duže pauze, kao i Neat Momentum 2 zvučnika. Tu je i predstavnik nove serije Silver RX kompanije Monitor Audio. Posebno nas je oduševilo pojačalo iz nove distribucije engleske kompanije Exposure. Zaista puno bogatih testova koji su nam oduzeli puno vremena, pa ćete nam oprostiti na malom kašnjenju na kioscima.
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik
Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura
Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAN, Viktor KOsTIĆ, Bojana HeRMAN-NeDeLJKOVIĆ, Zoran KARApANDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, Nikola sTOJANOVIĆ, Bojan JOVIĆ
Fotografije Dragan TRIFUNOVIĆ
Adresa Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
wap.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno IssN 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Kompanija Denon predstavila je svoj prvi entry-level Blu-ray plejer pod oznakom DBP-1610. S preporučenom ce
nom od 500 evra, ovaj plejer ima 1080p video-upskaliranje, Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio dekoriranje, kao i mrežnu karticu koja omogućava pristup internetu za BD Live sadržaj i osvežavanje firmvera. Video sekcija je upotpunjena podrškom za reprodukciju DivxHD snimaka i AVCHD reprodukcije sa DVD i SD kartica snimljenih video-kamerama. Audio-segment nije zapostavljen, pa se DBP-1610 može koristiti i kao odličan CD plejer, koji je opremljen Burr-Brown D/A konverterom. i www.denon.com
Epson, svetski lider na tržištu video-projektora, uskoro će izbaciti na tržište dva nova HD Ready 1080p (Full HD) kućna video-projektora, modele EH-TW5500 i EH-TW4400. Napravljeni da ispune očekivanja zaljubljenika u kućne bioskope, ovi video-projektori poseduju kvalitet kakav se ne sreće kod drugih projektora, stil i performanse sa fantastičnim nizom karakteristika, uključujući Epsonovu superiornu 3LCD tehnologiju koja garantuje vrhunski kvalitet slike. Ove mašine su zaista savršen izbor za one koji očekuju perfektne performanse od kućnog bioskopa. Aleksandre Di Karo, Product Manager iz Epson Europe: „Zaljubljenici u kućne bioskope koji traže najbolje HD video-projektore mogu da odahnu jer su pred njima naša dva nova modela EH-TW5500 i EH-TW4400. Sa fantastičnim kontrastom, naprednom D7 3LCD tehnologijom panela i najbogatijim menijem naprednih opcija za poboljšanje slike, ove nove Full HD mašine predstavljaju odraz naše neprestane potrage za izvanrednim inovacijama na tržištu kućnih bioskopa.“ EH-TW5500, Epsonov vodeći HD Ready 1080p (Full HD) kućni video-projektor dostiže neverovatan odnos kontrasta od 200.000:1 - što predstavlja jedan od najvećih odnosa kontrasta na tržištu, a sadrži i D7 C2Fine LCD panele, pa je projektovana slika oštra, svetla i kristalno jasna. Sa HQV procesorom, EH-TW5500 omogućava dvanaestobitnu video-obradu, što za rezultat ima fantastičan kvalitet slike, dok pokretne scene izgledaju potpuno prirodno. Druga, dostupnija opcija sa Full HD rezolucijom, EH-TW4400, takođe daje izvanrednu sliku. Odnos kontrasta od 130.000:1, uz stilizovan dizajn u beloj boji, govori da ovaj projektor odgovara svakoj dnevnoj sobi i da reprodukuje fantastičnu sliku. i www.epson.rs
Danska kompanija Dynaudio je najavila saradnju sa proizvođačem luksuznih automobila Bugatti i tako ponovo definisala svoj poslovni profil. Novi model Bugatti Veyron Grand Sport posedovaće Puccini Sound System koji su ekskluzivno kreirali inženjeri kompanije Dynaudio. U ovaj sistem su uključeni digitalna pojačala i tehnologija izrade zvučnika iz kompanije Dynaudio. Bugatti Veyron predstavlja novu definiciju sportskog automobila, jer razvija brzinu od 400 kilometara na čas. i www.dynaudio.com
B&W je napravio pravi hype lansiranjem iPod dock stanice u obliku cepelina, ali je cena od oko 600 evra predstavljala za mnoge nepremostivu prepreku. Kompanija je odlučila da smanji originalni Zeppelin i tako predstavi Zeppelin Mini, koji nudi „veliki zvuk“, kao i rotaciju ekrana za 90 stepeni na iPod uređajima, ali i USB vezu. Sistem je moguće povezati u isto vreme sa PC računarom i ujedno sinhronizovati i puniti iPod. Zeppelin Mini će biti u prodaji od novembra s preporučenom cenom od 400 evra. i www.bowers-wilkins.com
Mini iPod sistem iz Harman-Kardona nosi oznaku MS100 i nudi veliku funkcionalnost koja uključuje CD plejer sa slot transportom i FM tjuner za RDS funkcijom. Osnovu sistema čini iPod bazna stanica koja se može montirati sa strane i gurnuti u centralnu jedinicu kada se ne koristi. Kada se iPod postavi na bazu, počinje punjenje baterije i moguće ga je kontrolisati putem daljinskog upravljača sistema MS100. Ugrađeno pojačalo pumpa zvuk pomoću petoinčnog vufera i visokotonca sa obe strane. Tu su još i S-Video i kompozitni ulaz za gledanje fotografija i video-klipova na TV ekranu, kao i tri univerzalna audio-ulaza, priključak za slušalice i izlaz za sabvufer. Preporučena cena će biti oko 600 evra. i www.harmankardon.com
Arcam je objavio više detalja o dugo očekivanom AV risiveru AVR500. Koristeći tehnologiju iz high-end modela AVR600, ovo sedmokanalno pojačalo ima 100 vati po kanalu i mogućnost da dekodira sve najnovije HD audio-formate. Za razliku od starijeg brata, model AVR500 neće imati mrežnu karticu za internet radio, striming i IP kontrolu, ali ona može biti naknadno ubačena uz doplatu. Ipak, model će sadržati video-konvertere s komponentnog na HDMI signal, kao i HDMI 1.3a video-switching. Ugrađeno je i Dolby Volume procesiranje. Još nije poznata cena novog modela, ali se zna da će biti jeftiniji od AVR600 za najmanje hiljadu evra. i www.arcam.co.uk
Uskoro ćete biti u prilici da kupite 3D kompatibilne naočare raznih dizajnerskih brendova. Javnost je uzburkao predsednik Fox Sports kanala David Hill, koji je izjavio: „Imam dve ćerke tinejdžerke koje ne žele da izlaze na sastanke, a da pritom izgledaju kao da idu da vare.“ Izjava je data na 3D Entertainment Summitu u Los Angelesu. Šef za istraživanje 3D tržišta Michael Lewis obelodanio je da su u pripremi Gucci 3D naočare, koje će biti u prodaji pre nego što film „Avatar“ Jamesa Camerona dođe u bioskope.
Kompanija Armour Home je nakon uspešnih serija zvučnika 1000 i 1000i predstavila novu seriju 2000. Kao i prethodne serije, i ova linija zvučnika raspolaže skromnim brojem modela. Tu su dva bookshelf modela 2010 i 2020, zatim podnostojeći model 2050, kao i 2070 sabvufer sa ugrađenim pojačalom u klasi D snage 140 vati. Bas/srednjotonske membrane zvučničkih jedinica izrađene su od miksture papira i materijala po imenu Mica, koji su se pokazali kao odlično rešenje nakon puno testiranja. Visokotonci su prečnika 25 milimetara i izrađeni su od poliestera. Zvučnici serije 2000 proizvode se u grafitnocrnoj boji, boji orahovine, a za dodatnu investiciju moguće je dobiti modele u klavir crnoj i klavir beloj boji visokog sjaja. i www.q-acoustics.co.uk
Kompanija Fengtao software je prva u svetu omogućila sveobuhvatno kopiranje Blu-ray diskova. Proces uključuje ripovanje, kompresiju i snimanje na BD25, BD9 i BD5 diskove putem DVDFab 6.1.0.2 beta aplikacije. Neko vreme je već moguće da se BD film presnimi na prazan BD medij, pa čak i da se film sa BD50 diska presnimi na prazan DVD R medij, ali je sam proces bio veoma spor. DVDFab aplikacija, iako se nalazi u beta verziji, dobro radi svoj posao, dovoljno brzo i jednostavno. i www.dvdfab.com
Nemački proizvođač zvučnika Elac objavio je svoju ograničenu Art Edition seriju MicroSUB 2010 sabvufera, inspirisanu radom umetnika po imenu Piet Mondrian. Elac tvrdi da je ovo najmanji hi-fi sabvufer na svetu dimenzija samo 21,8x15x17,8 centimetara, a u sebi sadrži čak četiri pojačala, dva za bas i dva za srednje i visoke tonove. Kada se na njega povežu dva satelita, dobija se odličan 2.1 desktop sistem. Činč i džek priključci omogućavaju vezu s različitim izvorima, od MP3 plejera do CD plejera. Ograničena verzija MicroSUB 2010 sabvufera košta oko 1.100 evra. i www.elac.com
Kompanija Harman-Kardon najavila je svoj prvi model Blu-ray plejera s oznakom BDP 10. Ovaj uređaj nudi široku kompatibilnost disk medija, pa tako reprodukuje sve Blu-ray, DVD i CD medije, a pruža podršku i za BD-Live i BonusView. Tu su i dekoderi za najnovije HD formate poput Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio, kao i LPCM, MP3 i WMA. HDMI izlaz je izveden u verziji 1.3a, dok se na prednjem panelu nalazi ulaz za USB memoriju koja se koristi za smeštanje BD-Live sadržaja ili reprodukciju MP3 i JPG fajlova. Model BDP 10 je dizajniran tako da se uklapa u dizajn postojećih Harman-Kardon uređaja iz AV segmenta. Kod generalnog uvoznika cena ovog uređaja je 630 evra. i www.harmankardon.com
Kompanija Naim Audio konačno je lansirala dugo najavljivani D/A konverter, koji obećava audio-kvalitet kakav dosad niste čuli. U Naimu su odlučili da ne idu utabanom stazom, već da primene rešenja koja dosad niko nije. Kao prvo, ovo je prvi high-end DAC koji je dobio odobrenje kompanije Apple za iPod dock koji se može kontrolisati putem tastera na prednjem panelu ili daljinskim upravljačem. Prisutna su i dva USB priključka, jedan na prednjem, a drugi na zadnjem panelu, koji se mogu koristiti i za nadogradnju firvera. Ipak, najveća prednost ovog konvertera je smanjivanje džitera na nulu. Umesto da pokušava da popravi master klok signal, kao što to rade drugi D/A konverteri, Naim je odlučio da pohrani signal u internu memoriju i zatim ga šalje na dekodiranje koristeći lokalni master klok signal da bi povećao preciznost i eliminisao vremenske greške. SHARC DSP koristi Naimov softver i može da procesira signale do 24 bita i 768 kiloherca. Ovaj uređaj ima čak osam ulaza: četiri digitalna, dva BNC i dva standardna, a kvalitet reprodukcije se može poboljšati dodatnom sekcijom napajanja kao što su XPS ili 55PS.
i www.naim-audio.com
Logitech je najavio nove slušalice sa ograničenim nivoom glasnoće da bi zaštitio dečji sluh. Loud Enough serija slušalica zahvaljujući ugrađenoj kontroli glasnoće smanjuje nivo buke za 30 odsto u poređenju sa standardnim slušalicama. Ove „bubice“ dolaze u pakovanju sa tri veoma mekana sunđera različitih veličina kako bi odgovarala nežnim ušnim školjkama deteta. Sunđeri su ujedno i dobri izolatori od spoljašnje buke, tako da deca neće imati potrebu za dodatnim pojačavanjem glasnoće. Pitanje je samo da li će vas dete čuti kada ga dozivate. Logitech Loud Enough slušalice su raspoložive u tri boje i dolaze u tvrdom kućištu, a preporučena cena im je oko 40 evra. i www.logitech.com
Novi set za kućni bioskop iz popularne KHT serije nosi oznaku KHT8005 i sastoji se od sound bara HTF8003, koji koristi KEF Uni-Q tehnologiju. Sound bar je zadužen za reprodukciju prednja tri kanala, dok se za zadnje kanale brine par satelitskih zvučnika HTS7001. Za upotpunjavanje sistema tu je i sabvufer KUBE 2 sa svojih 200 vati snage u klasi D. Ovaj sistem je predviđen za sisteme u kojima su ekrani veličine 42 inča ili veći kako bi se sound bar lepše uklopio. KEF KHT8005 treba da bude dostupan u novembru sa preporučenom cenom od oko 1.300 evra. i www.kef.com
Nova serija zvučnika iz kompanije Pioneer ima nameru da zadovolji kako ljubitelje muzike, tako i ljubitelje dizajna. Zvučnici zaista plene svojim uskim profilom i preciznom audio-reprodukcijom. Serija 3 sadrži ceo sistem za kućni bioskop i sastoji se od podnostojećeg modela S-31, kompaktnog modela S-31B i centralnog zvučnika S-31C. Svi modeli su raspoloživi u svetloj ili crnoj boji drveta, s mrežicama koje se lako uklanjaju. Model S-31 ima bas refleks otvor sa donje strane i tehnička rešenja koja su preuzeta iz luksuzne EX serije. Pomenimo ABD (Acoustic Balance Drive) i AFAST (Acoustical Filter Assisted System Tuning). U kompaniji tvrde da se ovim rešenjima potpuno eliminišu vertikalni stojeći talasi koji su krivi za mutnu reprodukciju bas područja. i www.pioneer.eu
Marantz je predstavio seriju 2 novih verzija SACD plejera i pojačala srednje klase SA-15S2 i PM-15S2. Iako izgledaju veoma slično prethodnicima, u kompaniji tvrde da je SACD plejer potpuno drugačiji od stare verzije. Plejer serije 2 koristi tehnologiju iz vrhunskog modela SA7S1, koji koristi kompanijin SACDM-10 mehanizam i Cirrus Logic CS4398 D/A konverter sa 24 bita i 192 kiloherca. Tu su još i elektrolitski film kondenzatori, Shottky diode i Marantzov SA-2 HDAM modul, kao i odvojeni filteri za reprodukciju CD i SACD medija.
Pojačalo PM-15S2 ima neverovatnih 200 vati po kanalu, koristi HDAM SA2 i SA3 module i poseduje mm/mc gramofonski ulaz. Prisutan je i Power Amp Direct režim rada, koji omogućava da u višekanalnom sistemu prednje kanale pogoni ovo pojačalo, dok ostale kanale može pokretati AV risiver. Oba modela bi trebalo da budu u prodaji po preporučenoj ceni nešto većoj od 2.000 evra.
i www.marantz.com
Evropska unija ograničava „volume“ na iPod, MP3 i ostalim prenosnim plejerima zbog brige o zdravlju. Evropska komisija je naredila proizvođačima da postave podrazumevani maksimalni nivo glasnoće na 80 decibela na svoje uređaje u razumnom roku od dve godine. Trenutni maksimalni nivo na muzičkim plejerima obično je između 100 i 120 decibela. Briga Evropske komisije nastala je kada se došlo do saznanja da 10 odsto korisnika prenosnih plejera rizikuje da ošteti svoj sluh ukoliko sluša muziku na 120 decibela duže od sat vremena dnevno. Studija EU je pokazala da je siguran nivo slušanja na 80 decibela, i to 40 sati nedeljno.
Engleska kompanija Exposure poznata po svojim beskompromisnim uređajima, dobila je firmu AV impuls kao svog novog distributera. Kompaniju je osnovao 1974. godine u Engleskoj gospodin po imenu John Farlowe, koji je radio u studijima sa Davidom Bowiem i Pinkom Floydom. U svojoj ponudi kompanija raspolaže integrisanim pojačalima, CD plejerima, pretpojačalima i pojačalima snage. U kompaniji tvrde da kupci sistema 2010S i 3010S više ne moraju da investiraju u hi-fi, već mogu da počnu da investiraju u muzičke diskove i da uživaju u muzici. i www.exposurehifi.com
U hotelu Holiday Inn, audio-salon One HiFi će 12. decembra organizovati promociju brendova: Lavardin, Harbeth i Accuphase. Kao i obično posetioci će moći da kupe CD i LP izdanja po povlašćenim cenama. Prezentacija traje od 12 do 20h, a ulaz je slobodan. i www.one-hifi.com
Američka kompanija Krell lansirala je dva pojačala snage, S serije, sa oznakama S-275 i S150M. Ova pojačala su karakteristična po tome što su spakovana u mala kućišta. Krell S-275 ima, pogađate, 275 vati u stereo režimu, ali se može premostiti u mono režim i tako postići 550 vati. S obzirom na to da je duplo uži od standardnih pojačala, postavljanje ova dva jedno pored drugog izgleda veoma zanimljivo. Drugo pojačalo S-150M je mono konstrukcije i ima 150 vati. Širine je samo 8,6 centimetara, pa je moguće postaviti čak pet ovih pojačala umesto jednog snagaša standardne veličine. Krell naziva ove uređaje „idealnim izborom za sisteme visokih performansi u ograničenom prostoru“. i www.krellonline.com
Koristeći znanje iz lekcija naučenih pri izradi referentnih zvučnika, danska kompanija Gryphon predstavila je nov model pod imenom Mojo. Dizajniran je tako da najbolje rezultate daje na svom stalku, a specifičan je po tome što je to prvi zvučnik na svetu koji isporučuje savršenu fazu na svim frekvencijama sve vreme. Predsednik kompanije, gospodin Flemming E. Rasmussen, tvrdi da je mnogo jeftinije napraviti kutiju s kosim frontom, nego sa konkavnim, ali da su se oni odlučili za skuplje i bolje rešenje. Relativno malih dimenzija, visine 52, dubine 42 i širine 20 centimetara, Mojo koristi Aur Motion Transformer jedinicu, koja daje savršeni odziv u bilo kojoj sobi. Na zadnjem pane
lu nalaze se otpornici koji dozvoljavaju slušaocu da blago utiče na odziv, i to tako da ga smanji za 0,5 decibela ili da doda 0,5 decibela. Cena zvučnika bez stalaka je 12.500 evra. i www.gryphon-audio.dk
Na već dobro poznatom mestu, u isto vreme. Tačno u podne. Poput scenarija nekih dobrih starih vesterna, i ove godine ponudili smo vam „šaku punu hi-enda”.
Obračun se ponovo protegao na dva vikenda, a situacija u hi-end krugovima mogla je da se opiše kao prilično euforična i napeta. Sajam je prošao s dobrom posetom i jakim sistemima, a nisu izostale ni ekskluzivne promocije. Izgleda da
se dobar glas nadaleko čuje (a dobar zvuk izgleda još i dalje), pa je tako kompletan prikaz Hi-Files Showa osvanuo na internet stranama poznatog veb-magazina “6 moons”. Očigledno je da smo kontinuitetom i kvalitetom organizacije uz pomoć domaćih dis-
tributera apsolutno dostigli svetske tokove i standarde. Prave pohvale stigle su i od VIP gosta iz kompanije Audio Note. Gospodin Peter Qvortrup je, pre svega, pohvalio solidnu akustiku sala u kojima je izlagano, kao i celokupnu atmosferu. Verujemo da ste imali prilike da posetite Show, a svi oni koji su bili sprečeni da dođu na našim veb-stranicama mogu pogledati mnoštvo fotografija. Ovom prilikom pokušaćemo da makar delimično prenesemo atmosferu i opišemo izloženu opremu.
Tokom prvog vikenda izlagali su 4Audio, AV impuls, HighendFi i Vox Trade. Posle predaha od nedelju dana, drugu postavku činile su sledeće kompanije: BGB studio, Dayens, Neofyton, BS processor, Beyond Frontiers Audio i Lasernet. Celokupan ugođaj je delovao bogatije zahvaljujući kompaniji Stav, koja je u foajeu hotela izložila Samsung LED LCD televizore, Blu-ray plejere, kao i Pioneer plazme i AV risivere. Iz Samsungove ponude treba svakako izdvojiti LED LCD televizore serija 7 i 8, kao i Blu-ray plejer BDP-4600, koji smo testirali na stranicama ovog časo-
pisa, inače osvajača EISA nagrade za Home Theater dizajn. Prikazan je bio i novi fotoaparat serije Columbus sa oznakom ST-1000. Pioneer je predstavio plazmu PDP-LX5090, kao i AV risivere VSX-919 i VSX-1019 i Blu-ray plejer BDP-320.
Kompanija 4Audio je za proteklu manifestaciju spremila čak dva sistema koji su izlagani u dve odvojene sale. Jedan sistem činili su NAD Masters sa Monitor Audio Platinum PL300 zvučnicima. Podnostojeće PL300 kutije pogonilo je NAD Masters M3 Dual Mono pojačalo sa pripadajućim Masters M5 CD/ SACD plejerom, koji su ponos ovog proizvođača, neprikosnovenog u budžet segmentu. Talasi impozantnih niskih tonova harali su ovom sobom. Muzički materijal je uglavnom bio mainstream, ali su reprodukovani i svi ostali pravci. Kao što su se svi posetioci mogli uveriti, PL300 je impozantan trosistemski zvučnik deklarisanog frekventnog opsega od 28 Hz do 100 kHz i osetljivosti od 90 decibela na 4 oma. Monitor Audio je koristio brojne patente pri izradi ovih zvučnika. Ugrađen je ARC Anti-Resonance Composit - materijal na bazi polimera koji dodatno učvršćuje kutiju i sprečava propagaciju stojećeg talasa. Osim ovog patenta koji se koristi i u drugim serijama zvučnika, RDT ili Rigid Diaphragm Technology je jedinstvena tehnologija napravljena samo za Platinum seriju zvučnika. Pored sistema, u ovoj sobi je bilo izloženo dosta opreme drugih proizvođača poput kompanija Lyngdorf, Unison Research i Yamaha, pa su posetioci pažnju posvetili i razgledanju uređaja.
Druga sala bila je potpuna ekskluziva. Elektronika koja je pogonila vrhunske Opera Tebaldi zvučnike sastojala se od Unison Rese -
arch snagaša Unico DM, pretpojačala Unico PRE i plejera Unico CDE, dok su zvučnički kablovi marke Oehlbach Fusion 2 tri-wiring odnosno Oehlbach XXL Silver balanced činili ožičenje. Svaki Opera zvučnik tokom izrade prati filozofiju apsolutnog kvaliteta. Korišćeni su vrhunski delovi i materijali da bi se ispoštovali svi naučni i akustički principi. Model Tebaldi je plod višegodišnjeg iskustva i razvoja ove kompanije. Puno sati istraživanja i rada uloženo je da bi Tebaldi reprodukovali muziku u punom sjaju, što su svi posetioci mogli da čuju. Osnovni cilj Tebaldi dizajna je da precizno rekonstruiše zvučnu sliku u smislu proporcije, dimenzionisanja i težine svakog instrumenta i vokala. Na poslednjem panelu vrhunski dizajniranog kabineta postavljena su četiri Scan Speak visokotonca, koja su konektovana tako da obrazuju par pozadinskih dipola koji su propušteni kroz hi-pass filter iznad 2 kiloherca. Ovim se reflektujući zvuk pojačava u blizini izvora, pa celokupan doživljaj slušaoca dobija dodatnu dubinu i realnost. Pomenuti sistem je bio odlična prilika da se proslavi i 10 godina postojanja kompanije 4Audio, koja je uspela da svoju ponudu obogati iovako kvalitetnim uređajima.
Mali, ali odabran tim AV impulsa i ovaj put nam je priredio puno dobrog zvuka. Tokom drugog vikenda imali smo ekskluzivnu priliku da čujemo svetsku premijeru Exposure S2 3010 pojačala. Kompanija AV impuls gaji go-
tovo tradicionalnu saradnju s većinom poznatih engleskih proizvođača, pa je sasvim logičan potez da obogati svoju ponudu još jednim veoma interesantnim modelima sa Ostrva. Kompanija Exposure je u hi-fi biznisu od daleke 1974. godine. Njihove proizvode razvijaju ljudi koji su opsednuti reprodukcijom muzike. Osnivač ove kompanije John Farlowe dizajnirao je gitarska pojačala za The Who i Jethro Tull, a radio je u vrhunskim studijima u Engleskoj. On je dizajnirao čuveno X integrisano pojačalo, koje je izgradilo renome ove kompanije na CES sajmovima osamdesetih godina. Aktuelni modeli 2010S i 3010S2 (koje smo imali priliku da čujemo) zasnivaju se na osnovnoj konstrukciji popularnog X pojačala. Modeli S2 su potpuna novost i sa sobom donose brojna unapređenja u odnosu na S seriju, a prvi put je jedan ovakav uređaj izložen upravo na našem sajmu. Izvor zvuka činio je odličan Arcam CD37, koji je prikazan u broju 30, i već dobro poznati Spendor A5 zvučnici, dok su kablovi Exposure DMF1 bili zaduženi za prenos signala. Iako je bila u pitanju prava ekskluziva, ništa manje kvalitetnu prezentaciju tokom prvog vikenda pružili su Creek Destiny pojačalo i pripadajući CD plejer sa Spendor A6 zvučnicima i odličnim Project RPM 5.1 gramofonom u kombinaciji sa Phono Box SEII, dok su ovog puta Audience Au24e prenosili signal. Posetioci su ovde mogli da pogledaju i kupe veoma kvalitetne Premium Records i JVC
XRCD diskove, pretežno džez muzike, ali i ostalih pravaca.
Kompanija HiendFi ne prestaje da nas impresionira svojom ponudom. Komponente sa Dalekog istoka postaju sve popularnije i konkurentnije. Audiofili su mogli da se upoznaju sa širokim dijapazonom veoma zanimljive i kvalitetne opreme. Predstavljeni su sa ranijih sajmova dobro poznati Usher Be10 i Usher Be-718 zvučnici pogonjeni Shanling elektronikom. Prezentaciju su ovog puta proširile i odlične Rega RS3 kutije u kombinaciji sa Apollo CD plejerom i Brio 3 pojačalom, koji isporučuje sjajan zvuk po veoma pristupačnoj ceni. U pitanju je balansiran i dimaničan sistem koji je napravio pravu pometnju među posetiocima. Poprilično muzikalan i
nenametljiv zvuk ovog sistema mogao se porediti i sa mnogo skupljim konkurentima, a mamio je osmehe mnogih posetilaca. Ipak, pravu ekskluzivu činila je ponuda Cayin modela. Ako je suditi prema Cayin A-100T lampaškom pojačalu i Cayin CDT-17A CD plejeru, radi se o sjajnim uređajima koji poseduju sinergiju zvuka i mogu da pariraju većini evropskih i američkih konkurenata. Ožičenje je kao i uvek bilo prepušteno Siltech, Usher-Rapport i Shanling kablovima. Izbor muzike je varirao od japanskih i istočnjačkih melodija do dobro poznatih audiofilskih numera, a posetioci su mogli da puste i svoje diskove. Audio-salon HiendFi imao je jedinstvenu nagradnu iglu, u kojoj su mogli da učestvuju svi posetioci sajma. Poslednjeg dana izlaganja, na samom kraju prezentacije, srećni dobitnik je nagrađen vrhunskim Siltech interkonektom, dok su
utešne nagrade bili Usher „zlatni” CD sampleri. Pozdravljamo ovaj gest i nadamo se da će i ostali distributeri uvesti ovakvu praksu.
Kompanija Vox Trade uzela je zastupništvo za VTL, pa je protekli Hi-Files Show bio odlična prilika za promociju. Već odranije dobro poznati Sapphire zvučnici, koji su mamili uzdahe na prethodnim sajmovima, ovog puta bili su podređeni VTL MB 185MkII monoblokovima i VTL 5.5 MKII pretpojačalu. Izvor zvuka i kablovi su dokazani favoriti kompanije Vox, a u pitanju su MOON SuperNova RS plejer i odlični Transparent Audio kablovi. Za sve one koji možda nisu čuli, VTL je američki proizvođač, a osnovao ga je David Manley, inženjer za snimanje. Prvi primerci VTL pojačala napravljeni su daleke 1983. godine. VTL u svojoj ponudi ima solidan program za prave audiofile i tu su: integralni pojačivač, pet pretpojačala, sedam pojačala snage, dva interna i jedan eksterni fono pretpojačivač, pa smo sigurni da će svi oni koji žele da dođu do ovih remek-dela cevne elektronike lako naći najbolji izbor za sebe. Mnogobrojni posetioci morali su da se bore za poziciju, pa je često teško bilo uopšte ući u ovu salu. Direktor Vox Trade kompanije je, kako smo to već od njega navikli, odlično vodio prezentaciju. Muzički materijali bili su izuzetno kvalitetni i probrani, a ispunjavale su se i želje posetilaca. Celokupna prezentacija bila je dopunjena propratnim objašnjenjima, a moglo je da se postavi i poneko pitanje. Tokom drugog dana u sali je bila izložena jedna zasad retka, ali u svetu sve prisutnija i popularnija kombinacija. Okosnicu sistema činio je fenomenalni aktivni par Focus 110A zvučnika, koji je odmah nakon ovogodišnje promocije u Minhenu dobio najviše ocene. Aktivni Focus 110A bio je povezan sa VTL TL 2.5 pretpojačalom i odličnim plejerom MOON CD-1 RS. Zvuk ovog sistema bio je transparentan sa iznenađujuće bogatim basom. Što je najvažnije, ovaj sistem je veoma pristupačne cene, pa je privukao pažnju brojnih posetilaca koji su uživali u prezentaciji.
Kompanija BGB se potrudila da za vas pronađe optimalnu i pristupačnu kombinaciju. Njihov osnovni moto nije apsolutni hi-end, već su to ekonomični, povoljni i ništa manje kvalitetni sistemi srednje kategorije. U njihovoj sali bilo je izloženo puno kvalitetne opreme kompanija Harman-Kardon, JBL, Infinity i Wharfedale. Mogli su se čuti različiti komercijalni muzički materijali i popularni
hitovi reprodukovani na različitim modelima odličnih Wharfedale zvučnika. Radi se o kompaniji čiji zvučnici imaju dokazani kvalitet zvuka, nezavisno od muzičkog sadržaja koji emituju, i AV opremi brenda Denon, koji je odneo nagradu za najbolju inovaciju i dizajn za 2006. godinu. Posetioci su pokazali izuzetno interesovanje jer su im ovakvi sistemi cenovno veoma pristupačni i dostupni, a kako smo mogli da čujemo, mogu zvučati veoma interesantno i dinamično. Ovo je ujedno bila odlična prilika za premijeru nove Diamond 10 serije Wharfedale zvučnika.
Kompanija Lasernet je nedavno postala distributer za Audio Note, renomiranu englesku firmu, koja već decenijama mami uzdahe audiofila širom sveta. U njihovoj sali smestio se veoma dinamičan sistem. Meishu phono silver pojačalo impozantnih gabarita bilo je odgovorno za kontrolu zvučnih kutija. Radi se o single ended lampašu snage 9 vati,
A klase (bez povratne sprege). Pri izradi su korišćeni Black Gate kondenzatori, HiB dvostruki izlazni transformatori sa C jezgrom.
brnim ožičenjem. Zvučnici su veoma visoke osetljivosti od 95 decibela, što pogoduje pojačalima s triodnim lampama koja poseduju malu izlaznu snagu. Tokom prezentacije demonstrirano je nekoliko vrsta kablova. Od interkonekcijskih korišćeni su osnovni modeli AN-A, potom barkarni Lexus i srebrni An-Vx. Zvučnički kablovi obuhvatili su osnovne An-La, bakarne i srebrne AN-Spe Ali. Atmosfera i muzički materijal u ovoj prostoriji su, za razliku od većine ostalih, bili prilično živi i dinamični. Od bluza, preko roka, pa čak i elektronske muzike, moglo se čuti jako puno poznatih stvari koje su, reprodukovane Audio Note sistemom, budile emocije posetilaca. Audiofili su se veoma dugo zadržavali u ovoj sobi i uživali u muzici različitih izvođača pomalo netipičnih za ovakve manifestacije. U ovoj sali je dobar deo vremena muziku puštao gospodin Petere Qvortrup lično, a njegov izbor muzike bio je iznenađujuć za mnoge posetioce.
Kao poslednja karika audio-lanca stajali su odlični AN-E/Spe HE zvučnici deklarisanog opsega od 18 herca do 23 kiloherca sa sre -
Pravo iznenađenje i još jednu premijeru ovoga puta nagovestila je novosadska kompanija Neofyton. Izloženi su impozantni Quad elektrostatici, i to čak dva modela, ESL 2905 i 2805, koje su pogonili snažni lampaški II-forty monoblokovi u kombinaciji sa Quad QC24 pretpojačalom i pripadajućim plejerom. U pitanju su jedni od vrhunskih svetskih zvučnika ovog tipa, s veoma dugom tradicijom i kvalitetom izrade. Osim što je na sajmu bilo omogućeno uživanje u snažnom zvuku, mogli su se čuti i videti nešto komercijalniji, ali ništa manje zanimljiviji i kvalitetniji Quad 11L2, 12L2 i Quad 22 L2 zvučnici. Gotovo cela Quad gama proizvoda sastavljena od Reference, Performance i Classic serija bila je na neki način prezentovana (99 PRE, 99 CD-S, 99 Stereo, Quad II/80, 99 CD-P
II). Arhitekte ove opreme su se potrudile da elegantni i superiorni dizajn bude ono što oduševljava poštovaoce ovog brenda širom sveta i ostavlja mogućnost njihove idealne kombinacije. Bilo je veoma prijatno videti i čuti sve ono što legendarna kompanija Quad može da nam ponudi preko domaćeg distributera.
Projektori omogućavaju vrhunski ugođaj reprodukcije slike, bilo da se radi o zabavi, filmu ili poslovnoj prezentaciji. Kompanija Epson je u svetu najpoznatija po periferijskoj opremi – inkjet, laserskim i matričnim štampačima. Od 1968. godine, kada je svetu predstavila prvi štampač sa oznakom EP101 i napravila revoluciju na tržištu opreme, nastavlja da razvija tehnologiju štampanja, skenera, ali i video-projektore i LCD ekrane. BS procesor nam je pored poslovnih modela prikazao veoma popularne i zanimljive kućne projektore s punom HD rezolucijom. Neki modeli poput EH-DM2 u sebi imaju ugrađene DVD plejer i zvučnike, tako da već čine dobru osnovu kućnog bioskopa. A ponudu je sa ekskluzivnim sajamskim popustom činlo nekoliko vrhunskih modela EMP-TWD10, EH-TW420, EH-TW3000. Upravo je na sajmu za video-segment bio zadužen model EH-
TW3000, dok se kao izvor koristio Sony Bluray plejer ili PopCorn. Audio-sistem su činili AV risiver Pioneer, kao i zvučnici Pure Acoustics serije King. Reprodukovani filmovi “Underworld“ i “Spiderman 3“ na kvalitetnom Blu-ray formatu pokazali su pun potencijal i kvalitet Epsonovih projektora. Na trenutke nam se činilo da smo se preselili u neku od poznatih bioskopskih sala u Beogradu. Osim vrhunskog zvuka, ni slika nije zaostala zahvaljujući Epsonu i kompaniji BS procesor.
Poznati domaći proizvođač Dayens prezentovao je dva veoma interesantna sistema. Verovatno najjeftiniji i najmanji sistem na celom sajmu činili su mali Tizo zvučnici i Ampino pojačalo. Ako je suditi po reakcijama posetilaca, zvuk je bio obrnuto proporcionalan dimenzijama uređaja.
Naši čitaoci su već imali prilike da čitaju o Ampino pojačalu u broju 21, a Tizo zvučnici su prikazani u broju 27. Očigledno da je ovo
bila još jedna prilika da proverite kredibilitet naših testova i sami izvučete zaključke. Za većinu pravih strasnih audiofila Dayens je pripremio nešto veći sistem, koji su činili Ecstasy 4 SE pojačalo snage s pripadajućim pasivnim TVC preampom i modifikovani Primare CD30 plejer. Ožičenje celog sistema činili su odlični Dayens InVivo kablovi, o kojima ste takođe mogli da čitate u vašem omiljenom časopisu. Verujemo da je ovaj sistem odranije poznat našim čitaocima, ali su Classic Duo zvučnici doživeli značajne modifikacije, što se moglo čuti i videti. Atmosfera u ovoj sali bila je prijatna, s veoma odabranom pretežno audiofilskom muzikom kvalitetnog sadržaja i produkcije, kako uostalom i dolikuje ovakvim sistemima.
Domaća audio-scena nikada nije bila bogatija ni kvalitetnija. Kao pravu potvrdu za tako nešto dobili smo od kompanije BFA, koja je izlagala tokom drugog vikenda, a bila je i gost u prvom vikendu u sali AV impulsa. U pitanju je potpuno nov domaći proizvođač koji je uspeo da uz puno pažnje promoviše svoje zvučnike i veoma interesantan hibridni uređaj. Kako su omnidirekcioni bookshelf modeli još uvek u fazi finalne završne obrade, a veliki podnostojeći modeli s ribon drajverom se takođe rade po porudžbini, ovaj put ćemo vam detaljnije predstaviti samo integralno hibridno stereo pojačalo dual mono konstrukcije sa 24/192 resampler D/A konverterom. Šasija je izuzezno gabaritna, urađena od švedskog aluminijuma Al 6082T. Ukupna težina je 38 kilograma, a dizajn podseća na vrhunske Krellove modele. Ceo “gain” uređaja je generisan s lampama bez negativne povratne veze. Drajveri i
izlazni tranzistori su dobro poznati Sankeni, a ima ih 10 po kanalu u dual mono konstrukciji. Verovatno je najzanimljiviji tretman lampi koje se nalaze u ovom uređaju. Naime, lampe Gold pins JJ Tesla, modeli ECC83S i E88CC, specijalno su termički testirane u Kanadi. Test se sastoji od zagrevanja lampi na 100 stepeni čitavih 48 sati, posle čega se hlade na temperaturi od -196 stepeni tokom 24 časa i lagano dovode do normalne temperature od 22 stepena u vremenu od 24 časa. Kako tvrdi proizvođač, rezultati ovakvog tretmana mogu se čuti. Korišćene su najbolje svetske komponente prilikom izrade: Rubicon, Panasonic, Wima, Vishay, Dale, Omron... Kondenzatori su Mundorf, a filter čine elektroliti Mundorf M-Cap 22000uF/63V, i to četiri komada po kanalu na malom rastojanju od tranzistora. Interna kablaža je Mundorf Silver – Gold – PTFE i Kimber, a kablove za mrežni deo specijalno je izradio Mundorf po specifikacijama proizvođača. Korišćeni su i visokokvalitetni WBT zvučnički terminali, kao i Cardas RCA konektori, direktno lemljeni srebrom na PCB. Sve štampane ploče su pozlaćene i proizvedene u Kanadi. Volume
control je kombinacija releja i čipa BurrBrown PGA2310.
Očigledno je da specifikacije govore same za sebe, a prezentacija i reprodukcija bile su na vrhunskom nivou, bilo da je korišćen eksterni CEC plejer kao transport ili je izvor bio laptop računar preko USB konekcije. DAC BurrBrown PCM1794A je snabdevan paketima od 24 bita na 192 kHz u svakom trenutku, što mu obezbeđuje resampler BurrBrown SRC4192. Ulazni digitalni kanali su podeljeni u dve grupe transporta, SPDIF i USB, tako da je reprodukcija striminga veće kompresije znatno poboljšana, što je naročito vidljivo u reprodukciji internet radio-stanica, kao i MP3 muzike koju smo imali prilike da čujemo tokom prezentacije. Mnogo truda, rada i znanja uloženo je u ovaj projekat. Preporučena cena za ovaj uređaj je 9.975 evra za svetsko tržište, a domaći kupci imaju popust od čitave 3.000 evra u trajanju od 12 meseci (do idućeg Showa 2010).
U prijatnoj atmosferi, uz mnoštvo slatkiša koji su bili stacionirani na našem štandu, uspevali smo da povratimo umorne i od dobrog zvuka ošamućene audiofile. Nastavljamo dobru tradiciju i u saradnji s distributerima nudimo vam sve kvalitetniji i bogatiji zvuk. Sigurni smo da vas je makar jedna komponenta ili sistem na proteklom sajmu impresionirao. Verujemo da imate neke dileme ili nedoumice oko zvuka svog sistema. Planirate kupovinu neke komponente uskoro ili ste zadovoljni sistemom koji posedujete? Kako god bilo, Hi-Files će i dalje sa vama deliti bezgraničnu strast prema muzici i audio-tehnici u godinama koje dolaze. Do nekog sledećeg viđenja, uživajte u kvalitetnom zvuku!
Posredstvom kompanije Stav, ovlašćenog distributera Samsung Electronics proizvoda, redakcija Hi-Files magazina bila je pozvana da poseti najveći evropski sajam potrošačke elektronike IFA u Berlinu
Udruštvu novinara iz Srbije i Hrvatske, imali smo prilike da prisustvujemo celokupnom organizovanom programu Samsunga. Prvi događaj je bila novinarska konferencija, a zatim i keynote govor predsednika Visual Display divizije Samsunga, gospodina Boo-Keun Yoon, koji je označio novu eru u poslovanju kompanije kroz temu "Digitalni humanizam". Oba događaja su bila veoma dobro posećena, pa je valjalo doći ranije i ugrabiti mesto. Podrazumevano, na konferenciji su bili mnogi poznati novinari, kao i mnoge naše kolege iz EISA asocijacije.
Velika sala berlinskog sajma nije bila dovoljna za sav proizvodni program Samsunga, pa se tako u posebnom paviljonu nalazila bela tehnika. Najveći segment je svakako bio posvećen televizorima najnovije generacije LED LCD tehnologije, ali i kućnim bioskopima baziranim na Blu-ray plejerima. Na posebnoj turi kroz halu predstavnici kompanije su nam detaljno opisivali svaki proizvod pojedinačno, tako da smo uspeli da se dobro informišemo, što će nam svakako pomoći u daljem radu i testiranju proizvoda. Glavnu atrakciju su predstavljali 3D ekrani, posetioci
su mogli da pogledaju promotivni videomaterijal, kao i da se poigraju u trodimenzionalnom svetu video-igara.
Posebna pažnja bila je posvećena novoj seriji fotoaparata po imenu Columbus, pri čemu su novinari mogli da se grupno uslikaju, a odmah nakon toga bežičnim internetom
da napravljene fotografije postave na svoj Facebook profil. Kako je Samsung ove godine dobio rekordan broj EISA nagrada, prijalo nam je da vidimo poseban prostor u sali posvećen proizvodima koji su poneli ovu laskavu nagradu.
Hi-Files: Peter, dobro došli u Srbiju. Recite nam šta mislite o novoj distribuciji i vašim planovima na srpskom tržištu?
Peter Qvortrup: Srbija je malo tržište, poput mnogih drugih malih tržišta na kojima smo prisutni. Ovakvim tržištima pristupamo polako, bez žurbe i pritiska. Moj plan je oduvek bio da obilazimo hi-fi sajmove i jednostavno puštamo muziku. U osnovi, našu strategiju baziramo na činjenici da naša oprema zvuči drugačije od proizvoda drugih kompanija, a to se najbolje uočava upravo na hifi sajmovima. Volimo sajmove koji nisu pretrpani i na kojima pregradni zidovi između soba za slušanje nisu načinjeni od kartona. Ovde nije sve savršeno, ali zidovi su prilično čvrsti, tako da ne dolazi do prevelikog mešanja zvukova. Kada ulazimo na novo tržište, ne postoje veliki planovi ni strategije. Prvo proučimo tržište, pronađemo distributera i zatim ga podržavamo koliko god možemo. To je proces, a naš pristup se veoma razlikuje od uobičajenog u ovoj industriji. Na nekim tržištima ovakav pristup daje rezultate veoma brzo, a na nekim je potrebno više vremena, tako da s većinom distributera ostvarujemo dugoročnu saradnju.
HF: Možete li nam reći nešto više o vašim proizvodima. Šta ih čini specifičnim i koje proizvode vaš program obuhvata?
PQ: Pre svega, mi počinjemo od filozofije koja glasi: "Definicija visoke vernosti, kakvu nam hi-fi industrija danas nameće, nije tačna." Visoka vernost može biti definisana samo pomoću zvučnog zapisa, jer to nije živo izvođenje. Po našem mišljenju, vernost reprodukcije je blisko povezana sa zvučnim zapisom i načinom njegovog nastanka. U osnovi, mi ne znamo ništa o zvučnim zapisima i jedino u šta možemo biti sigurni jeste da su svi zvučni zapisi međusobno različiti. Ovde ne govorimo o muzici, nego o zvuku. U ovo smo sigurni jer je svaki pojedinačni zapis nastao od različitih ljudi, na različitoj opremi, u različito vreme, uz prisustvo razli-
čitih muzičara, na različitim lokacijama. Čak i ako se neki od ovih parametara poklapaju, uvek ostaje dovoljno faktora koji se međusobno razlikuju, i te razlike su utisnute u zvučni zapis. Audio-oprema ima zadatak da precizno prikaže ono što zapis sadrži, bez obzira na kom mediju se zapis nalazi (traka, CD, LP...). Suštinske osobine zapisa moraju biti prisutne u reprodukciji. Iz ovoga sledi da oprema kod koje su uočljive razlike prilikom reprodukcije različitih zapisa jeste bolja od opreme koja ne prikazuje te razlike. Interesantno je da, ukoliko uporedite LP, CD i SACD na istoj opremi i pomoću istog zapisa, primetićete da CD, i naročito SACD zapisi, međusobno zvuče mnogo sličnije nego LP. To nam govori da SACD gubi deo informacija koji je prisutan na LP-ju. Za mene, to je veliki problem SACD formata. Mi ovaj proces nazivamo upoređivanjem na osnovu razlika i takav metod nam dopušta da uvidimo mogućnosti uređaja, tehnologije ili formata zapisa. Uređaji koji nam omogućavaju da čujemo te razlike zapravo će nam omogućiti da čujemo istinski zapis, bez obzira na vrstu muzike ili kvalitet zapisa. Na kraju, zadatak sistema je da reprodukuje svaki zvučni zapis uz najveću moguću vernost, a ja još nisam naišao na opremu koja to čini na zadovoljavajuć način. To je ozbiljan problem.
HF: Šta nam možete reći o tehničkim karakteristikama vaših uređaja?
PQ: Iz ugla tehnologije, D/A konverter i zvučne kutije su verovatno najzanimljiviji uređaji. Naš DAC ne koristi oversampling tehnologiju i nema digitalne ni analogne filtere, jer svaka manipulacija signala utiče na zvuk. DAC preuzima digitalnu informaciju sa diska, konvertuje je u analogni signal uz najmanje moguće izmene i takav signal šalje pojačalu. Ovakav metod je potpuno suprotan korišćenju brojnih procesa i filtera koji su prisutni u pristupu svih drugih proizvođača. Druga stavka su zvučnici: iako uobičajene spoljašnjosti, njihova tehnička rešenja veoma odstupaju od današnjih standarda. Zvučnici su konstruisani tako da najbolje funkcionišu ako ih postavite blizu zidova i uglova prostorije, jer specifičan dizajn bas refleks portova koristi refleksiju za pojačanje najnižih tonova. Ovo čini naše zvučnike efikasnijim, istovremeno rasterećujući pojačalo i postižući glasan zvuk s pojačalom od samo 9 vati (smeh). U preciznije tehnološke detalje je teško ići jer mnoge stvari saznajemo iskustveno, slušajući, učeći i opažajući razlike. U suštini, mene ne zanima tehnologija koja proizvodi zvuk i ne zastupam ideju da pojačalo mora biti single-ended topologije. Rado ću preći na drugačiji tip amplifikacije ako uvidim da zvuči bolje, ali problem je što
na to još nisam naišao. Isto važi i za oversampling kod D/A konvertera, kao i za mnoga druga rešenja. Sve ovo se može primeniti i na nivou komponenata ugrađenih u uređaje jer svaka komponenta ima određene osobine i kvalitete koje donosi sa sobom. Veliki broj današnjih merenja obavlja se u laboratorijskim uslovima i uz nerealne reference, i tako dobijeni rezultati potpuno su beznačajni u stvarnom svetu. Zbog toga mi preferiramo ispitivanja sa smislenim parametrima ili uobičajen slušni test u realnim uslovima. Nijedan tehnički parametar ne može nam dočarati ili garantovati kvalitet zvuka, i jedan od najvećih problema savremene audioindustrije upravo je fokusiranje na tehničke parametre umesto na zvuk. Dok god se to ne promeni, kvalitet reprodukcije neće biti unapređen.
HF: Možete li nam reći nešto više o vašim planovima i novim proizvodima?
PQ: Imamo planove za proizvodnju profesionalne opreme za snimanje. Po mom mišljenju, u naredne dve godine ćemo dostići izvesnu granicu u razvoju opreme za reprodukciju. Tu granicu nije razumno preći iz nekoliko razloga. Pre svega, troškovi razvoja i tržišna cena iznad te granice rastu eksponencijalno ukoliko se želi postići poboljšanje u zvuku. Ukoliko za primer uzmemo uređaj koji košta 25.000 funti, sledeći korak u njegovom unapređenju koštao bi 80.000, a nakon toga – 200.000 funti. Takođe, pojavljuje se i problem gabarita komponenata kao što je napajanje, koje zahteva povećanje fizičkih dimenzija da bi se poboljšao kvalitet. Zbog svega toga trebalo bi već sredinom naredne godine da započnemo proizvodnju mikrofonskih pojačala. Dizajn naše miksete je već završen, a s obzirom na to da smatram da današnji vrhunski mikrofoni zapravo i nisu toliko dobri, trenutno radimo i na konstruk-
ciji našeg mikrofona. Glavni problem savremenih mikrofona je mala propusna moć, što je u neskladu sa željenim frekventnim opsegom. Pre 40 ili 50 godina studiji su koristili mikrofone većih dimenzija, i možemo videti da ukidanje takve prakse nije dovelo do poboljšanja zvuka. Snimci su danas možda čistiji, ali to je zasluga drugih procesa, a ne promene mikrofona. Sve u svemu, videćemo kako će naši studijski uređaji biti prihvaćeni.
HF: Koliko znamo, vi ste već bili u Beogradu pre 18 godina. Kakvi su vaši utisci sada, u poređenju s prethodnim boravkom?
PQ: Tako je, bio sam ovde 1991. godine. Pa, sve deluje manje umorno nego onda. U to vreme sam mnogo putovao jer sam tada započeo rad sa Audio Note uređajima. Putovao sam u Moskvu i u mnoge zemlje istočne Evrope, jer su tržišta nekadašnjeg istočnog bloka u to vreme počela da se otvaraju, a mi smo bili jedna od prvih kompanija koja je svoje proizvode ponudila istočnoevropskom tržištu. Veoma je zanimljivo videti promene nakon svih ovih godina. Moram da kažem da se neke stvari nisu promenile nabolje, ali to je progres (smeh). Ekonomska situacija u kojoj se trenutno nalazimo nije ohrabrujuća. Ipak, sve izgleda bolje, ljudi su puni entuzijazma i zainteresovani za ono što mi radimo. Ovde, kao i u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije, pa i u ostalim zemljama nekadašnjeg istočnog bloka, ljudi generalno imaju visok nivo muzičke kulture.
Celokupan intervju sa g. Peterom Qvortupom možete pogledati na našem web sajtu: http://www.hi-files.com/video/10
EISA je jedinstvena asocijacija sastavljena od 50 specijalizovanih magazina iz 19 evropskih zemalja koji pokrivaju oblasti: audio, home theater, in-car elektronike, mobilnih uredjaja, foto i video tehnike.
Svake godine EISA žiri nagradjuje najbolje proizvode iz Evrope sa EISA nagradama. Kvalitet pobednika je neosporan, delom jer su pobedili u zasebnim testovima individualnih magazina, a delom jer predstavljaju zajednicki izbor više od 50 eksperata. Svi EISA pobednici mogu koristiti oficijalni EISA logo. To je garancija impozantnog kvaliteta.
Južnokorejska kompanija Samsung je dugi niz godina vodeći proizvođač u oblasti potrošačke elektronike, a svedoci smo da svaka sezona donosi nešto novo i posebno na polju televizije. Ove godine smo prvi put imali prilike da vidimo prednosti nove LED tehnologije, koja se prvenstveno ogleda u high-end kvalitetu reprodukcije slike, ali i u ekološkom pogledu trenutno „najzelenijoj“ tehnologiji u proizvodnji TV ekrana. Nažalost, LED televizori ovde sezone imaju dosta visoku cenu, koja nije pristupačna širem krugu naše populacije, pa smo odlučili da na test uzmemo jedan LCD TV visokih performansi serije 7. U pitanju je ekran dijagonale 40 inča i serije B750. Prvo moramo rešiti zavrzlamu sa oznakama televizora jer situacija na ovom polju prosečnom konzumentu nije baš najjasnija. Naime, kod LED ekrana oznake su jednostavne, postoje modeli serije 6000, 7000 i 8000, ali kod LCD televizora postoje serije od 3 do 7. U 29. broju Hi-Filesa testirali smo LE-32A656, a naslednik ove serije sada ima oznaku B650. Najjača serija LCD TV ekrana je upravo „sedmica“, pa otuda nama na testu LE-40B750. Obratiti pažnju i na slovo B u imenu modela jer su ekrani sa slovom A već zastareli.
Već na papiru novi modeli serije B650 i B750 imaju dve važne novine u odnosu na A656 seriju. Prva je implementacija novog čipa za skaliranje slike koju je razvio Samsung unutar kompanije. Druga, zanimljivija korisnicima je internet@TV funkcija, koja omogućava putem interneta pristup Yahoo widgetima kao što su gledanje vremenske prognoze, čitanje vesti, praćenje akcija na berzi, ali i gledanje YouTube video-klipova i Flickr fotografija. Dizajn LE-40B750 je jednostavan i elegantan, bez neobičnih dizajnerskih poduhvata. Primenjen je Samsungov Crystal Design, što znači da je kućište obojeno crnom sjajnom bojom, koja će se lepo uklopiti u bilo koji enterijer.
Na zadnjem panelu primećujemo IEC utičnicu, u koju se kabl mora nešto jače gurnuti. Zbog toga je osigurana dobra veza s napajanjem, pa pri rotiranju ekrana nećete čuti varničenje na ovom spoju. Na zadnjem panelu se nalazi pregršt konekcija, a one koje su korisnicima češće potrebne postavljene su i bočno. Tako na zadnjem panelu imamo čak
tri HDMI ulaza, dok se četvrti nalazi sa strane. Pozadi su i antenski priključak, ulaz za slušalice, komponentni i skart ulaz, kao i digitalni optički audio-izlaz. Tu je i LAN priključak za mrežno povezivanje televizora na internet. Sa bočne strane postoje dva USB ulaza i klasični kompozitni ulazi. Pogled ka USB ulazima, od kojih na jednom piše HDD, dao nam je brojne ideje. Naime, ako nemate odgovarajuće kablove za vezu sa PC računarom, nemate Blu-ray plejer, niti ste kupili dodatak za WiFi konekciju - ne očajavajte. Muziku, fotografije i filmove s vašeg računara prebacite na USB stik ili, još bolje, na prenosni hard disk i zabavi nema kraja. U pakovanju s televizorom proizvođač isporučuje krpu za čišćenje ekrana, kao i plastičnu cev za grupisanje kablova. Zaista praktično.
Meni koji se prikazuje na ekranu je moderno i pregledno dizajniran, jedina kritika koja se može uputiti je da, za naš ukus, zauzima preveliki deo ekrana. S druge strane, izbor između različitih ulaza teče veoma brzo i glatko. Daljinski upravljač je takođe odlično dizajniran, s preglednim tasterima i logičnim rasporedom. Istraživanjem po internetu primetili smo jednu neobičnu pojavu, a to je da se na nekim tržištima segment za pojačavanje
tona i menjanje kanala nalazi iznad tastera za kretanje kroz menije, dok je na našem primerku drugačije. Potpuno nevažan podatak, ali se nama učinio zanimljivim. Audio-segment ovog ekrana je ponovo promašen potez. Naravno, reprodukovani zvuk je dovoljno dobar za slušanje vokala, kojih ima najviše u televizijskom programu, ali ako želite da pogledate, odnosno poslušate VH1 ili MTV, bićete blago razočarani. Za gledanje Full HD filmova na ovom televizoru nezavisni zvučni sistem spada pod obavezu.
Postavka televizora na postolje je veoma jednostavna, ali zbog njegovih velikih dimenzija preporučujemo da u ovom poduhvatu ipak učestvuju dve osobe. Nakon postavke na postolje, neophodno je učvrstiti vezu sa četiri šrafa zarad bolje stabilnosti i sigurnosti. Pri prvom uključivanju televizora treba odabrati jezik menija, kao i da se TV koristi u kućnoj upotrebi (a ne u izložbenom salonu) i konačno treba odabrati lokaciju korisnika. Naša preporuka je da izaberete United Kingdom da bi vam na raspolaganju bile sve opcije pri konekciji sa internetom. Naša zemlja spada u grupu zemalja jugostočne Evrope i nije je moguće birati na listi. Ostatak podešavanja je zaista jednostavan i sa pravom nosi naziv Plug&Play. Dakle, odaberite da li TV signal dolazi iz etra ili iz kabla, a zatim i tip izvora kanala za memorisanje – digitalni ili analogni. S dozom tuge smo odabrali analogni režim, a Samsung je pronašao čak 75 kanala sa SBB mreže. Tada je usledilo razočaranje jer su neki kanali imali toliko šuma da ih je bilo nemoguće gledati. Tehnička podrška kablovskog operatera uskoro dobija telefonski poziv.
Verujemo da će i najzahtevniji filmofili biti zadovoljni kvalitetom reprodukcije koju pruža Samsung LE-40B750. Slika HD materijala je izrazito čista, bez artefakta. Sam ekran je poprilično uniforman, naročito kada se uzme u obzir relativno niska cena za ovu klasu. Pošteno govoreći, savršena uniformnost nije moguća ni na plazma televizorima. Reprodukcija boja je veoma prirodna, dok su detalji na zapanjujućem nivou. Ono što pojedinim korisnicima može smetati tokom gledanja filmova je efekat ubrzanog kretanja objekata na slici. Sve što treba da uradite jeste da isključite 200Hz Motion Plus tehnologiju i pomeranje objekata će delovati prirodnije i prijatnije za gledanje. Ukoliko vam pak ne odgovara kolorit slike, Samsung je omogućio veoma dobar interfejs za kalibraciju po želji gledaoca.
Što se tiče veze sa internetom, kod domaćeg distributera još uvek nije moguće nabaviti takozvani WiFi dongle, koji omogućava bežično povezivanje na net. Ovaj dodatak izgleda kao debeljuškasti USB stik, a njegova cena bi se kretala 60-70 evra. Ipak, za vreme trajanja Hi-Files Showa imali smo prilike da testiramo i ovu opciju, koja zaista predstavlja veliki prozor u budućnost. Ukoliko ste ljubitelj teleteksta, koliko ćete tek zavoleti informacije dobijene sa Yahoo! Widgeta. Jedina mana ove opcije je nešto sporije reagovanje i učitavanje widgeta, pa treba biti strpljiv. Korisnik može pored postojećih, instaliranih widgeta i sam da preuzme i podesi nove module direktno sa interneta.
Teško je rečima opisati kvalitet rendera slike koju je Samsung uspeo da napravi iz filmskih trejlera i nekoliko Blu-ray filmova koje smo imali na raspolaganju. Posmatranje iz uglova nije drastično uticalo na promene u prikazu boja i kontrasta.
Samsung je napravio odličan posao sa ovim LCD ekranom. Iako se radi o praktično najboljem televizoru iz njihove LCD ponude, njegova cena od oko 1.350 evra je potpuno opravdana. Korisnik dobija praktično sve pogodnosti kao da je kupio i LED najnovije generacije, od internet veze do medija plejera i DLNA veze. Činjenica je da je ovaj ekran „debeo“ u odnosu na LED, ali dubina od 78 milimetara nije tako strašna. Naravno, ako niste spremi da izdvojite 50 procenata više novca da biste bili eco-friendly ili da biste TV okačili o zid, model LE-40B750 je odličan izbor za vas.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Najcrnja crna boja na LCD ekranima koju smo videli.
200Hz Motion Plus izgleda odlično.
Internet@TV.
Beskrajna zabava sa Media play.
MINUS
Reprodukcija zvuka.
Sporo korišćenje Internet@TV.
Samsung LE40-B750
Ekran: 40" (102 cm) u odnosu 16:9
Tjuner: analogni i digitalni
Rezolucija: 1920x108
Dinamički kontrast: Ultra contrast
Video-ulazi: 4 x HDMI, 2 x USB, 1 x komponentni, 2 x kompozitni, 1 x PC, 2 x SCART
Audio-izlazi: 1 x optički digitalni
Zvučnici: 2x10 W
Obrtanje postolja: da
Potrošnja električne energije: 80 W
Dimenzije (ŠxVxD): 984x691x255 mm sa postoljem
Masa: 18,7 kg sa postoljem
Cena: oko 1.350 evra
Stav, 011/3628-555
Tekst o Olive Opus 4/ Melody 2 uređajima započećemo drugačije - pričom o drugom proizvođaču i drugom uređaju.
Red Book standard za digitalne audiodiskove (CDDA) ugledao je svetlo dana 1980. godine zahvaljujući saradnji dva diva, Philipsa i Sonyja. Prvi CD reproduktori pojavili su se na tržištu 1982. godine. Na početku je ova tehnologija gromoglasno prezentirana kao savršena, da bi posle svega nekoliko godina proizvođači počeli da obraćaju pažnju na neke nedostatke nepoznate prethodnim generacijama analogne audio-tehnike. Otada je prošlo bezmalo dvadeset sedam godina. Kao i svaka tehnologija, tako i ova vezana za reprodukciju audio-kompaktnog diska potpada pod ono što je poznato kao tehnološka S kriva, a ona se, za Red Book uređaje, nalazi na silaznom delu. Bez obzira na sve, maleni disk se i dalje veselo vrti u milionima CD plejera širom sveta, a ljubitelji hi-fija i dalje željno očekuju njegovog pravog naslednika, koji bi mogao doneti neosetljivost na vibracije, ogrebotine, trajnost lasera i kvalitet sistema za korekciju greške, izobličenja i tako dalje. Dok svi ne pređemo na SSD ili slične bazirane uređaje, kao jedno od vrlo praktičnih rešenja mogu biti muzički serveri sa hard diskovima velikog kapaciteta. Umesto glomaznih ili manje glomaznih računara, bučnih ventilatora i stalno uključenih laptop mašina, specijalizovan uređaj kao što je muzički server ima svoje počasno mesto. Veliki deo komponenti koje bi se
mogle ugrađivati u njega već su razvijene za potrebe računara, GPS uređaja i slično. Upravo na ovom mestu nastupa mlada američka kompanija Olive, koju su osnovali dr Oliver Bergmann i Robert Altmann.
Olive zasad nudi dva proizvoda: muzički server Opus 4 i HiFi Multiroom Player pod oznakom Melody 2, što bismo mogli informatičkim rečnikom definisati kao "muzički klijent". Posredstvom domaćeg distributera, kompanije 4Audio, na naš test su stigla oba uređaja.
Olive Opus 4/Melody 2 proizvode se u dva finiša: crnom i srebrnom, a naši test primerci su bili u obe boje (Opus 4 - srebrna, Melody 2 - crna). Sa stanovišta dizajna moramo da istaknemo vrlo pozitivne utiske - jednostavnost i kvalitet. Ceo donji deo kutije je izrađen iz komada, što doprinosi čvrstini uređaja, dok su gornja i elegantno zakošena prednja ploča od masivnog brušenog aluminijuma. Da gornja strana, prilično velike površine, ne bi izgledala monotono, proizvođač se dosetio da je skoro celu izgravira nazivima muzičkih žanrova - neobično i vrlo simpatično. Nije tu kraj: i kutije za pakovanje imaju veselu zelenu boju umesto uobičajene boje kartona. Čudan nam je jedino bio slogan firme ispisan na njima: „Hear. Hear. Your music is here.“
Zadnja strana Olive Opusa 4 poseduje par klasičnih činč priključaka komercijalnog kvaliteta (nisu pozlaćeni), kao i optič-
ki i koaksijalni digitalni izlaz. IEC konektor se podrazumeva, zajedno sa mrežnim prekidačem. Tu su i LAN RJ-45 priključak i onaj za antenu namenjenu WiFi komunikaciji. Na kraju, postoji i USB port, namenjen povezivanju uređaja sa eksternim hard diskovima u cilju pravljenja rezervne kopije podataka sa internog hard diska. Vrlo domišljato i za svaku pohvalu. S prednje strane sve je elegantno: uzani prorez za diskove (iza se nalazi slot-in čitač/rezač) s tasterima koji pokrivaju osnovne funkcije kao kod svakog CD plejera, a ovde su u funkciji kako optičkog čitača, tako i hard diska. Nailazimo na prvu zamerku: sami tasteri su od neke čudne gumiplastike, osećaj pod prstima je veoma loš, skoro da imate utisak kako će se dugme razmazati i prosto ne znate da li ste ga uopšte pritisnuli ili ne. Levo su kursorski tasteri i taster za potvrdu (jednako nezgodni za korišćenje), namenjeni kretanju kroz menije na 11 centimetara velikom ekranu u boji. Navedeni ekran je touch tipa i prilično upotrebljiv, mada bi mogao da bude i osetljiviji na dodir. Sam korisnički interfejs je odličan, veoma intuitivan i savladava se ekstremno brzo. Od izbora internet radija (ukoliko imate internet konekciju, inače se ova stavka ne prikazuje - pametno!), preko žanrova na istom do prikaza podataka o stanici i izvođaču, sve je odlično. Slično je i sa reprodukcijom sa hard diska - možete pretraživati po mnogim kriterijumima (žanr, izvođač, numera...) kao što kod GPS uređaja tražite određeni grad i ulicu - pomo-
ću virtuelne tastature na ekranu. Brzina reagovanja sistema je više nego dobra. Moguće je i pravljenje sopstvenih plej listi, ali se ne mogu dodavati albumi već pojedine numere, a tako se i brišu. No, i tome ima leka - pročitajte dalje o udaljenom pristupu s računara. Podešavanje konekcije ka lokalnoj mreži i internetu je ekstremno jednostavno i funkcionisalo besprekorno. Ukupan broj opcija Opus 4/Melody 2 je toliki da mi, jednostavno, nemamo prostora da ih sve potanko opišemo.
Pored svega, Opus 4/Melody 2 poseduju i identične zasebne daljinske upravljače, ali čudnog dizajna. Upravljač je masivan, sa predimenzioniranim tasterima (ovaj put pružaju solidan osećaj) i lak za korišćenje ukoliko ga ne okrenete naopako, sa LE diodom prema sebi, što se nama često dešavalo jer je nekako simetričan. Iako izgleda da je težak kao cigla, on je od plastike. Nismo izdržali i zavirili smo ispod poklopca: Olive je u njega smestio parče metala debelo oko pet milimetara, veličine kutije šibice, da bi dobio na težini. Ukoliko posedujete kućnu računarsku mrežu, Opusu 4 možete pristupiti i sa nekog drugog računara pomoću bilo kog pretraživača (web browsera). Ukucavanjem IP adrese u pretraživač doći ćete do korisničkog interfejsa muzičkog servera, koji je dizajniran za pravljenje malopre pomenutih plej lista. U ovom slučaju sve je jednostavno, interfejs bi mogao imati i još neke opcije, ali činjenica je da je najbitnije tu: numeru možete pustiti na Opu-
su preko računara, praviti, brisati i menjati plej liste. Milina za korišćenje i krajnje upotrebljivo. Povrh svega, muziku koja se nalazi na samom računaru, mrežnom disku ili bilo kojoj drugoj lokaciji možete smestiti na deljeni direktorijum koji Opus 4 poseduje, a on će je sam "uvući" i izvršiti katalogizaciju ili ćete to, ukoliko ne prepozna materijal, uraditi ručno. Presnimavanje muzičkih diskova na interni hard disk je jednako prosto: samo ubacite CD i uređaj će ponuditi da ga presnimi (format ste izabrali ranije). Kopiranje se meri minutama, a ekran za to vreme prikazuje koliko je pročitano i koliko je kompresovano (ukoliko se koristi kompresija). Krajnje elegantno. Povrh svega, možete napraviti i kopiju izabrane muzike sa servera sa neke od plej lista, veoma jednostavno, ukoliko želite da je, na primer, ponesete na put. Šta reći za ergonomiju i funkcionalnost?
Opus 4/Melody 2 su tako dobro zamišljeni da pored njih i sofisticirani CD plejer izgleda kao da je došao iz kamenog doba. Kada se vrlo brzo naviknete na muzički server i eventualno njegovog mlađeg drugara, povratak na klasičnu CD tehnologiju je veoma mučan. Bravo, Olive!
Melody 2 je, u suštini, klijent koji ima mogućnost nezavisnog korišćenja internet radija ili pristupa serveru (Opus 4 ili neki drugi u budućnosti). Funkcionalno, ali i tehnički, to je skoro potpuno isti uređaj kao i Opus 4, bez dodatog čitača/rezača, hard diska i njihovih kontrolera. Stoga, sve
rečeno u testu vezano za kvalitet zvuka Opusa 4 važi i za Melody 2. Sam Melody 2 funkcioniše takođe besprekorno i brzo se vezuje za server. Softver je identičan, ali bez opcija čitanja fizičkih medija i pisanja na njih. Proizvođač se zaista potrudio, tako da kada naučite da koristite server, klijent će vam biti u potpunosti poznat, uključujući i daljinsko komandovanje.
Pored daljinskog upravljača, korisničko uputstvo bi moglo biti bolje: svedeno je na pristup tipa "brzi vodič", ali nije mnogo informativno. Nemojte nas razumeti pogrešno - kvalitetno je štampano, jasno, koncizno, ali preterano prosto. Možda smo detaljisti, ali voleli bismo više informacija.
Olive Opus 4 smo testirali u svim modovima rada. Kao internet radio on predstavlja veoma vrednu spravu - internet radio-stanice ne pružaju pravi osećaj ljubiteljima hi-fija, ali su odgovarajuće za svakodnevnu svirku u pozadini. Ekstenzija spektra koristeći ovakav izvor zvuka je kod Opusa 4 više nego dovoljna, bas čak ume pomalo i da zadrma i sve zvuči osetno bolje nego što smo očekivali. Glavna osobina uređaja, reprodukcija FLAC i WAV zvučnih datoteka, dokazala nam je da praktične razlike u kvalitetu prezentacije kada se koriste ova dva sistema jednostavno - nema. Tako bi trebalo da bude i Opus 4 je u potpunosti imao identičnu reprodukciju, pa nema nikakvog razloga protiv korišćenja fizič-
ke kompresije - preporučujemo FLAC. Mi smo test, naravno, sprovodili koristeći numere sa hard diska, a uvoznik je bio veoma ljubazan, tako da smo uređaj na test dobili već "nafilovan" velikim brojem test diskova.
A kakva je sama reprodukcija FLAC/WAV fajlova? Krenimo od pozitivne strane: detaljnost je veoma dobra, ono što je za nekadašnje CD reproduktore bio san, za Opus 4 je stvarnost. Vrlo jasna definicija gornjeg opsega je ono što ga izdvaja od ostalih, ali to i očekujemo za tu cenu. Širina zvučne scene je takođe vrlo dobra i plejer jednostavno ume da iznenadi sitnim ugodinim zvucima iz pozadine, bez obzira da li koristite zvučnike ili slušalice. I to je to, pozitivno.
Ono što nam se nije dopalo jeste ukupan kvalitet reprodukcije: solidna je ona, ali ipak se nalazi u donjoj srednjoj klasi samostalnih CD plejera - realno bi bilo očekivati da Opus 4 svira bar kao CD plejer od hiljadu evra ili više. No, to se nije dogodilo. Zvuk nije, kako proizvođač tvrdi, highend, već je više u komercijalnoj klasi. Bas sekcije su bez autoriteta - ima ih, ali nije to ono što treba da bude. Glas i sredina skale su povučeni u dubinu (Seal - Love's Divine) i često nam se dešavalo da sebe zateknemo kako se trudimo da osetimo
glasovnu prezentaciju umesto da se ona sama ističe. Dubina pozornice takođe nije nešto čime Opus 4 treba da se diči: plitka je, sa retkim iskakanjima deonica. Najviše zameramo što Opus 4 reprodukuje muziku korektno i, nažalost, ništa više od toga: nema tu energije, radosti, tuge, divljeg raspoloženja, tišine, buke. Nema emocija, nema prirodnosti (The Propellerheads & Shirley Bassey - History Repeating, Pavaroti - Caro Mio Ben).
U nastavku testa zanimalo nas je kako Opus 4 zvuči kao transport. Za početak smo ga probali sa Cambridge Audio DACMagicom, čiji test vam najtoplije preporučujemo da pročitate. Bez obzira na više vrsta koaksijalnih kablova koje smo koristili (Van Den Hul D102 III, Oehlbach NF214, ručno pleteni srebrni kabl itd.) ili optičku vezu, nismo bili potpuno zadovoljni: dobili smo nešto emocija, dobili smo većim delom harmoniju zvučne slike, ali je donji deo skale postao još manje autoritativan i tanak.
Ali naša upornost se isplatila: konačno smo Opus 4 spojili na našeg trenutno referentnog Harman-Kardona HK990, uz korišćenje solidnog digitalno-analognog konvertera koji HK990 poseduje, za koji inače smatramo da je lošiji od DACMagica. I najzad, posle svih muka, Opus 4 je
prosvirao: malo puniji zvuk (specijalnost Harman pojačala) s dobrom definicijom i ispeglanom slikom po celoj skali pružio je osećaj života muzici. Da, upravo života, dinamika je postala osetno bolja, glas je izleteo u prvi plan i počeo da pleni, a scena je eksplodirala kao da je donedavno bila stisnuta u buretu koje je popustilo, i muzika se razlila okolo. Milina za slušanje, nije pravi high-end, ali je prilično blizu. Uz solidan konverter? Može, svakako. Koji je razlog našeg nezadovoljstva zvukom Opusa 4? Pročitajte sledeći pasus...
Stari audiofili, navikli na veliki broj štampanih ploča i znatnu disipaciju, ostaće zatečeni: unutar Opusa 4 nalazi se relativno mali broj komponenti. Jedna od njih je standardni SATA hard disk kapaciteta 500 gigabajta, dok se kao čitač koristi Panasonic kombo drajv (DVD/CD-RW), model CW8124, čija je specifičnost visina od svega pola inča, mada u samom kućištu verovatno ima prostora i za rezač standardnih dimenzija. Hard disk je, inače, postavljen na dvostruke gumene apsorbere vibracija, pa je njihov prenos beznačajan. Jednostavno i vrlo efikasno rešenje.
Napajanje je rešeno preko čoperskog sistema, a cela audio-ploča je prilično mala, u potpunosti urađena u SMD tehnologiji.
Poseban slot na njoj je namenjen WiFi kartici, od koje vodi kabl do zadnje ploče i antenskog priključka.
Kompletna elektronika je prilično pedantno urađena i ostavlja pozitivan utisak. No, ono što nam se nije svidelo jeste srce sistema: integrisano audio-kolo koje je glavni krivac za osrednji kvalitet zvuka dobijen na zvučnom testu. Pomenuto kolo je C-Media CMI8768, a smatramo da je ovakav uređaj zaslužio nešto daleko bolje od najobičnijeg komercijalnog rešenja koje se stavlja u jeftine zvučne kartice, što je daleko ispod nivoa kakav bi trebalo da bude. Veliki minus. Kao što smo već napomenuli, klijent Melody 2 je faktički identična mašina, bez CD-RW/DVD kombo uređaja, hard diska i SATA/IDE kontrolera, te sve navedeno i za njega važi, sem što se koristi eksterno umesto internog napajanja.
Transport pre nego reproduktor - to bi bila definicija Opusa 4. Zvuk koji on prezentuje ne pogoduje audiofilima i sam uređaj ne dostiže domete reprodukcije muzike u odnosu na cenu. No, kao
transport je prilično solidan, što, uzevši u obzir fantastičan korisnički interfejs i mogućnosti jednostavnog poboljšanja u budućnosti, ostavlja generalno pozitivan utisak o ovom uređaju. Dodatni troškovi za eksterni digitalno-analogni konverter svakako nisu zanemarljivi, a tu je i problem uklapanja sa njim. Sve u svemu, moglo je i bolje, uz samo malo više truda i malo manje štednje.
Kome preporučujemo Olive Opus 4 i Melody 2 komponente? Svima onima koji žele solidan integrisan kućni sistem bez audiofilskih pretenzija Opus/Melody predstavljaju dobru opciju. Tu su i različite mogućnosti vezane za prostore profesionalne namene - lakoća korišćenja je takva da će ih svako prihvatiti za nekoliko minuta. Stabilnost sistema je takođe za pohvalu - nema zamrzavanja, a eventualne nepredviđene situacije su u potpunosti rešive.
U sledećoj iteraciji proizvođač je najavio da će obratiti više pažnje na audio-sekciju svog proizvoda. Novi model biće nazvan Opus 4HD i imaće ugrađen BurrBrown PCM1792. Tako će biti napravljen bitan korak koji Olive proizvode uvodi u istinski high-end.
KARAKTERISTIKE PLUS
Izuzetna ideja.
Fantastična upotrebljivost uređaja.
Mehanički kvalitet izrade.
Detaljnost reprodukcije.
Odličan korisnički interfejs.
Sjajne opcije.
MINUS
Ukupna reprodukcija je osetno ispod cene.
Daljinski upravljač mogao bi biti bolji.
OPREMA:
OHarman-Kardon HK990
OSimaudio Moon i3
OCambridge Audio DACMagic
OJamo D830
Olive Opus 4
Formati: CD-A, FLAC, WAV, MP3 (128 i 320 kbit/s), AAC (128 kbit/s)
D/A konverter: C-Media CMI8768
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
LAN konekcije: žično (1 Gbit/s), WiFi (54 Mbit/s)
USB portovi: 1 (2.0 standard)
Dimenzije (ŠxVxD): 435x85x290 mm
Masa: 6 kg
Cena: 1.750 evra (model sa 500GB HDD)
Olive Melody 2
Formati: CD-A, FLAC, WAV, MP3 (128 i 320 kbit/s), AAC (128 kbit/s)
D/A konverter: C-Media CMI8768
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
LAN konekcije: žično (1 Gbit/s), WiFi (54 Mbit/s)
Dimenzije (ŠxVxD): 280x89x165 mm
Masa: 6 kg
Cena: 795 evra
4Audio, 011/2759-096
”Opus 4 je kao transport prilično solidan, što, uzevši u obzir fantastičan korisnički interfejs i mogućnosti jednostavnog poboljšanja u budućnosti, ostavlja generalno pozitivan utisak o ovom uređaju.“
Kada su proizvođači zvučnika shvatili da će bolje poslovati ako nekom prodaju šest zvučnika za kućni bioskop umesto dva za stereo sistem, počeli su drastično da smanjuju cene, a samim tim i kvalitet svojih proizvoda. Da li je i italijanski Sonus faber podlegao tom trendu?
Istina, dosta je neobično za pravu audiofilsku kompaniju da svoje serije zvučnika kreira tako da od njih možete sastaviti home theater sistem. Mnogi bi očekivali tvrdi stereofilski stav, ali u Sonusu su bili dovoljno „open minded“ da shvate da se vremena menjaju, a da oni i te kako imaju šta da ponude na ovom delu tržišta. Pre opisa testiranog modela, podsetimo da nam zvučnici Sonusa fabera dolaze posredstvom novog distributera, audio-salona One HiFi. Sonus faber u svojoj ponudi ima četiri serije zvučnika i jednu dodatnu kategoriju nazvanu Vintage. Serije Homage, Cremona i Liuto predstavljaju hi-end rešenja, ali se svojom cenom ipak izdvajaju kao ekskluziva. Nova serija Toy, čijeg smo predstavnika dobili na test, karakteristična je upravo po veoma niskoj ceni, koju ne biste očekivali od ovog italijanskog proizvođača. Seriju čine tri modela: maleni bookshelf Toy Speaker, zatim Toy Center i podnostojeći model Toy Tower, kojeg smo uzeli na test. Ono što nedostaje u ponudi Sonus fabera svakako su sabvuferi, pa očekujemo da proizvođač u skorije vreme nešto isplanira i na tom polju.
Zaista je hrabro nazvati celu seriju zvučnika „igračka“. Ovakvim potezom možete biti stalna meta podrugljivih komentara audiofila negativaca. Naravno, ovako nešto možete uraditi samo ako ste sigurni da ćete uspeti da začepite usta večitim kritičarima. Pripradnici ove serije zvučnika su dimenzijama nešto manji nego što se to očekuje, pa
je verovatno otuda i potekla ideja za naziv Toy. Naime, bookshelf model ima dimenzije samo 265x185x270 milimetara, što ga svrstava u veoma male zvučnike. Slično je i sa Toy Towerom. Dimenzije ovog modela su 950x270x295, što je opet poprilično kompaktno. Naravno, kada postavite priložene šiljke na zvučnik, on će se „popeti na prste“, ali to opet nije glomazno. U kompaniji su ovaj model definisali kao kompaktan, ali ambiciozan, slično kao što mi u šali govorimo da je neko mali, ali tehničar. Radi se o klasičnoj trosistemskoj topologiji, koja se može pohvaliti sa dva bas refleks otvora na zadnjoj strani kutija. Kutija je izrađena od medijapana, koji se nalazi na prednjem i zadnjem panelu, kao i na vrhu i dnu, ali stranice su otvorene. S bočne strane postavljeni su paneli koji smanjuju rezonancu kutija i eliminišu stojeće talase. Cela kutija je presvučena neobičnom kožom, nazvanom barred leather. Mi nismo uspeli da shvatimo o kakvoj vrsti kože se radi, a to nije uspeo ni naš kolega Ken Kessler. U testu „Batteries Not Included“ u časopisu HiFi News, renomirani hi-fi novinar napisao je da nije uspeo da sazna šta predstavlja izraz barred leather, ali da ga je pretraživanje na Googlu odvelo na gay S&M sajtove, pa je zaključio da je u pitanju koža koja izgleda fantastično. Mi nismo posetili te sajtove, ali smo bili poprilično oduševljeni izgledom Toy Tower zvučnika. Zaista, ako budete u prilici, dodirnite zvučnik i osetićete neverovatnu mekoću, kao da se cela kutija može utisnuti. Na zadnjem panelu se nalaze jednostruki priključci za zvučnike visokog kvaliteta.
Što se tiče zvučničkih jedinica, upotrebljen
celulozom, a sama jedinica je prečnika 110 milimetara, dok je bas jedinica izrađena od materijala nomex, prečnika 180 milimetara. Zakošen prednji panel, zaobljene ivice, kvalitetni terminali i odlični drajveri pokazuju da se apsolutno nije štedelo. Treba dodati i sjajno izrađenu masku, na kojoj je veoma kulturno ispisano ime kompanije. Od tehničkih detalja pomenućemo još samo da je skretnica urađena pojednostavljeno, uz minimalan broj elektronskih komponenti, radi u režimu trećeg reda, a rezne frekvencije su na 400 i 4.000 herca.
Toy Tower stižu u zasebnom pakovanju, tako da su relativno jednostavni za transport. Kada otvorite kutije, videćete četiri spajka, tri šrafa, dva poklopca za šrafove i široku metalnu pločicu. Neophodno je sa tri šrafa ušrafiti pločicu direktno u dno zvučne kutije, na mesta obeležena malim belim tačkama. Zatim treba postaviti spajkove, dva u pločicu i dva u navoje na prednjem delu kutije. Proizvođač je priložio i četiri podloške, tako da vaš parket neće biti izgreban. Činjenica je da se postavljanjem široke pločice dobija na stabilnosti kutija, ali nama se nije dopalo šrafljenje direktno u dno kutija. Preporučujemo da kada to jednom uradite, te šrafove više ne vadite da se drvo ne bi izjelo.
Postavka zvučnika protiče veoma glatko,
zidu, na nekih desetak centimetara. Sonus faber Toy Tower definitivno zvuče uravnoteženo u celom frekventnom opsegu. I u gornjem i u donjem isporučuje odličnu dinamiku, ali i suptilnost kada je to neophodno. Sonus jasno iscrtava teksture svakog instrumenta, a najfiniji detalji prevlačenja gudala preko violina i violončela su preneseni perfektno. Na trenutke reprodukcija klasične muzike vratila me je deset godina unazad kada sam sedeo na stepeništu predvorja pozorišta Madlenianum u Zemunu, odmah pored violončela „Gudača Svetog Đorđa“. Ovi zvučnici nikada neće preskočiti notu, svaki šum biće reprodukovan baš onako kako je i snimljen. Poslušali smo i muziku s nešto tvrđim zvukom, ali Toy Tower ju je reprodukovao bez muke. Podsetimo, njihove specifikacije govore o osetljivost od 89 decibela, što znači da uopšte nisu preterano zahtevni po pitanju povezanog pojačala.
Slušali smo ih i u Lyngdorf sistemu, koji je karakterističan po analitičnom zvuku i opet je sve bilo na svom mestu - mikrodinamika, makrodinamika, detaljnost, agresivnost kada zatreba...
Ostaje pitanje kome je ovaj model namenjen. Čini nam se da je Sonus faber poprilično uspeo u svojoj nameni, a to je da omogući kupcima da za pristojan novac dobiju odličan stereo, ali i sistem kućnog bioskopa. Zaista, ceo sistem sastavljen od
Sonus je ovim potezom uspeo da pomiri dva sveta – zagrižene stereofile i tehnologije gladne ljubitelje kućnog bioskopa.
Vrhunski kvalitet izrade.
Sonus zvuk po pristupačnoj ceni.
Dopadljiv vizuelni utisak, visok WAF.
MINUS
Ništa posebno.
Sonus faber Toy Tower
Preporučena snaga pojačala: 35-200 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 45 Hz - 25 kHz
Osetljivost (1W@1m): 89 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x180 mm nomex bas, 1x110 mm celulozni srednjotonac, 1x25 mm ring radiator visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 270x950x295 mm
Masa: 35,6 kg/par
Cena: 1.520 evra
One HiFi, 011/212-9117
Verovatno ste mnogo puta do sada postavljali pitanje kako odabrati odgovarajuće zvučnike?
Potrebno je pre svega uzeti u obzir dimenzije vašeg prostora (nije uvek nužno, ali je poželjno), snagu pojačivača i, na kraju, odrediti za vas interesantnu cenovnu kategoriju prema ostatku sistema. Deluje veoma jednostavno, zar ne? Naravno, posle ovoga sledi onaj zanimljiviji deo slušanja i testiranja, koji ume da potraje i gotovo uvek sa sobom nosi mnoge nedumice. Mislimo da nikada ne možete dati dovoljno novca za zvučnu kutiju i da na ovako značajnom uređaju u celom audio-lancu ne treba štedeti. Naravno, ne treba ni preterivati, mada to većini koja poseduje tajni bužet za uređaje i uzajmljuje pare kada se na oglasima pojavi neka legendarna sprava ne treba ni napominjati. Ukoliko ste u dilemi da li da kupite veliki podnostojeći zvučnik ili neki manji bookshelf model, pokušaćemo da vas iznenadimo i prikažemo nešto između. Radi se o interesantnom velikom-malom zvučniku Neat Motive 2. Motive seriju zvučnika čine podnostojeći modeli 1 i 2, kao i mali bookshelf Motive 3, koji zajedno sa AV centralnim zvučnikom zaokružuje celu gamu. U pitanju je potpuno nova Neat serija zvučnika, sa odličnim odnosom cene i kvaliteta. Stručnjaci koji vode ovu kompaniju, Bob Sugeoner i Paul Ryder, aktivno su se bavili muzikom svirajući različite instrumente. Paul je, pored toga, veoma iskusan tonac. Njihova zajednička ljubav prema živoj muzici je pokretač i motiv ove kompanije, koja pored sopstvene proizvodnje zvučničkih jedinica poseduje i studio u kojem se prave referentni snimci. Kompanija je poznata po svojoj Classic seriji zvučnika, koja datira još od osamdesetih godina, a u pitanju su kutije tradicionalnog dizajna i kvaliteta. Domaća publika imala je priliku da se upozna sa kompanijom Neat na aprilskom Hi-Files Showu, na kojem su bili izloženi vrhunski Neat MF7 zvučnici njihove najjače serije Ultimatum.
Dizajn i sam oblik kutije veoma su neobični i dopadljivi. Osnovu zvučnika čini manji iskošeni stub, na čijem gornjem kraju su smešteni drajveri. Same kutije neće privlačiti
pažnju svojim gabaritima, a ipak će vrhunski kvalitet izrade i finiš govoriti da se radi o ne baš tako jeftinim zvučnicima. Neat Motive 2 će se prosto utopiti u gotovo svačiji životni prostor.
Male dimenzije omogućavaju lako pozicioniranje i postavljanje. Preporuka u fabričkim specifikacijama je da zvučnike postavite barem 50 centimetara od bočnih zidova i barem 20 od zida iza samih kutija. Ispoštovali smo ovo pravilo, ali smo i prostim eksperimentisanjem došli do zaključka da Motive 2 najbolje rade kada im se obezbedi malo više prostora. Postolje zvučnika je veoma dobro uklopljeno, crne boje, sa izuzetno oštrim spajkovima – šiljcima, koje je moguće štelovati. Konektori za zvučnike omogućavaju bi-wiring i bi-amping i odgovarajućeg su kvaliteta u ovoj klasi.
Pre testiranja ovih zvučnika imali smo prilike da posetimo distributera i da u prijatnoj atmosferi poslušamo Neat na nekoliko veoma interesantnih sistema. Iako nam je akustika njihovog salona bila potpuno nepoznata, mogli smo „preliminarno“ da se upoznamo sa zvučnicima i steknemo prvi utisak. Iako do sada ovo nije bila praksa pri testiranju, iskustvo se pokazalo kao veoma korisno. Kao što smo već zaključili, zvučnike bi trebalo probati na nekoliko sistema i u različitim okruženjima da bi se što objektivnije doneo zaključak o njihovoj reprodukciji. Pogonjeni Creek Destiny kombinacijom, mali Neat zvučnici radili su veoma otvoreno i dinamično. Reprodukujući različite numere, gotovo da smo mogli da osetimo punoću i brzinu zvuka MOSFET tranzistora odličnog Creek Destiny pojačala u kombinaciji sa pripadajućim plejerom. Zvuk ovakvog sistema može se opisati kao pun, dinamičan, dovoljno transparentan, a ujedno topao i prijatan. Najviše smo bili iznenađeni izuzetno niskim udarcima basa koje je Motive 2, uprkos malim gabaritima, uspevao da isporuči. Reprodukovni zvuk bio je obrnuto proporcionalan
dimenziji samih kutija. Uprkos veoma zadovoljavajućoj reprodukciji, nismo bili potpuno smireni. Prilikom slušanja pažnju nam je konstantno odvlačilo Exposure integralno pojačalo, koje se šepurilo na vrhu police tek premijerno uvezeno za protekli sajam. Nismo izdržali. Menjamo pojačalo, ali, nažalost, pripadajući Exposure CD plejer još uvek nije stigao, tako da ostatak sistema ostaje isti. Promena u zvuku postala je očigledna već pri prvim pokretima membrane. Preciznost i otvorenost kao karakteristika Motive 2 kutije sada postaju još izraženije. Niskotonsko područje je dovoljno definisano i duboko, a srednji i naročito visoki tonovi su nas impresionirali. Slušajući poznate materijale konstatovali smo da je sada zvuk nešto otvoreniji i dinamičniji, ali se ujedno izgubila određena doza topline zvuka. Tako su nam barem nagovestili Neat Motive 2 zvučnici. Zapazili smo da je na oba sistema srednjotonsko područje delovalo izuzetno dobro naglašeno i definisano, dok je tajming odličan, a zvuk veoma dinamičan. Pošto smo preslušali nekoliko omiljenih diskova zajedno sa nekoliko po zvučnom kvalitetu neprikosnovenih XRCD izdanja, odlazimo u iščekivanju da zvučnici stignu do nas.
Neat Motive 2 su se veoma dobro uklopili i u naš sistem, što samo govori o njihovom kvalitetu i dozi linearnosti. Laganim uvodom, preslušavajući pre svega manje džez sastave poput Tord Gustavsen Trio, Motive 2 su pokazali dovoljno sofisticiranosti. Pozicioniranje izvođača je dobro, a tajming i dinamika su na zavidnom nivou. Bilo da je u pitanju kontrabas, bubanj ili bas gitara, niskotonsko područje je dovoljno duboko i definisano, što je gotovo iznenađujuće naspram dimenzija ovih kutija. Naravno da ovde nema nikakve magije, konstruktori Motive 2 zvučnika odlično su uradili svoj posao. Bas refleks port postavljen je na dnu same kutije, čime se dodatno produžuje ekstenzija niskotonskog registra. S našim test pojačalom od 100 vati nismo imali problema da dovedemo Motive 2 do krajnjih granica izdržljivosti, iako je njihova osetljivost deklarisana na 85 decibela. Međutim, već i na uvodnom testu primetili smo da je potrebno nešto više okretati potenciometar kako bi Motive 2 pokrenuli i propisno zagrejali atmosferu. Pretpostavljamo da bi se veoma teško uparili s lampaškim pojačalima male snage, ali im solid-state i komercijalni tranzistorci od barem 50 vati (preporučeno od 25 do 100 W) sasvim sigurno mogu pružiti dovoljno struje. Ne može -
mo reći da nas je samo bas impresionirao, gotovo podjednako fascinantni su visoki tonovi. Iako kompanija Neat poseduje sopstvenu proizvodnju drajvera, precizno i veoma definisano visokotonsko područje Neat Motive 2 duguje modifikovanom Focal visokotoncu. Prostor oko visokotonske jedinice je obložen upijajućim materijalom da bi se postigao linearniji odziv frekvencija odličnog titanijumskog drajvera. Ovaj visokotonac je već dugo zaštitni znak poznate francuske kompanije i nije slučajno da se upravo on našao u Neat zvučnicima. Svaki detalj poput zvonkih činela do najtišeg šuškanja postaje izuzetno precizan, prisutan i oštar. Motive 2 svakako nije apsolutni šampion količine detalja u svojoj klasi, ali je izuzetno dobar. Kada na ove detalje dodamo i precizno srednjotonsko područje s dozom naglašenosti, dobijamo odličnu kombinaciju. Neat Motive 2 učiniće da vam svaki vokal zvuči veoma prisutno i živo. Slušajući odličan živi snimak Alberta Kinga i Stevija Raya Vaughana, mogli smo ponovo da potvrdimo pre svega dinamičan i transparentan karakter ovih zvučnika. Gitare dvojice legendarnih bluzera parale su sobom s puno naboja i dinamike. Ovakav ugođaj naterao nas je da dodatno pojačamo. Kao što znamo, u audio-industriji sve je kompromis, pa se to i ovaj put potvrdilo. Ma koliko dobro su Neat konstruktori razradili ovaj koncept velike-male kutije, nisu mogli
u potpunosti da prevaziđu sve probleme. Ponekad, pri velikoj glasnoći, visoki tonovi mogu biti prenaglašeni, ali uprkos tome Neat ostaje koherentan, s dovoljno autoriteta i uzbuđenja. Ohrabreni prezentacijom žestokih ritmova, krećemo dalje preslušavajući sastave poput Morphine i Massive Attack. Osetili smo sav naboj i energiju muzike, a ujedno se zadržala definicija visokokvalitetnog zvuka. Na kraju slobodno možemo reći da je Motive 2 zvučnik za rokere, mada tako ne izgleda. Iznenađujuće dubok bas naspram dimenzije kutije i odlični visoki s dobrom prostornošću i balansom čine da žestoka muzika budi emocije u vama.
Posle svega, moramo priznati da su nas Motive 2 veoma prijatno iznenadili. Zvučnici su pokazali sposobnost da se uklope u tri veoma različita sistema i da pri tome ostanu veoma koherentni. Neat s ovim zvučnikom kombinuje karakteristike podnostojećih i bookshelf modela, uzimajući najbolje iz oba sveta. Iz ovog razloga veoma lako se uklapaju kako u manje, tako i u veće prostorije, dok su ujedno veoma zahvalni za pozicioniranje. Ono što je najvažnije, podjednako dobro će reprodukovati gotovo svaku vrstu muzike. Iako sve napisano zvuči idealno, jasno je da idealna reprodukcija ne postoji, a pogotovu ne u ovoj cenovnoj kategoriji.
Nećemo pogrešiti ako konstatujemo da Motive 2 nije šampion u apsolutnom smislu u količini detalja i dubini basa, ali svakako jeste veoma dinamična, precizna i muzikalna zvučna kutija, koja ume da probudi emocije. Ako na sve ovo dodamo neobičan i dopadljiv izgled uz male gabarite, dobijamo izuzetno dobar zvučnik. Naša preporuka verovatno ne znači puno, mnogo je bitniji vaš subjektivni doživljaj zvuka. Ipak, ako nešto možemo da preporučimo, onda je to da obavezno poslušate ove zvučnike, jedino tako ćete otkriti sve njihove kvalitete.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn, gabariti kutije.
Dinamika i tajming.
Transparentnost.
Definisan bas.
MINUS
Zvuk ponekad može biti previše svetao.
OPREMA:
OCreek Destiny integralno pojačalo
OExposure 3010S2 integralno pojačalo
OCreek Destiny CD plejer
OAccuphase E-206 (restaurated)
OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
MUZIKA:
Tord Gustavsen Trio – Changing Places ECM 1834
Albert King with Stevie Ray Vaughan – In Session STAX SCD7501-2
Morphine – Cure for pain RYKODISC RCD10262
Neat Motive 2
Topologija: dvosistemski bas refleks
Frekvencijski opseg: 35 Hz – 30 kHz
Osetljivost: 85 dB/W/m
Impedansa: 8 ohm
Preporučena snaga pojačala: 25-100 W
Masa: 11 kg
Dimenzije (ŠxVxD): 160x765x200 mm
Cena: 1.210 evra
AV impuls, 011/7622-139
Modelom RX2 kompanija Monitor Audio ispravlja nepravdu učinjenu prethodnoj Silver seriji, kojoj je nedostajao jedan ozbiljan bookshelf model.
Posmatrajući Monitor Audio proizvode kroz vreme, jasno je da je ova kompanija odabrala put postepenih ali konstantnih modifikacija, bez radikalnih rezova i senzaconalističkih zaokreta. Moramo reći da nam se to dopada, jer tim koji dobija ne treba menjati, a u industriji je poznato da nove koncepcije i patenti svoju zrelost dostižu tek nakon nekoliko iteracija. Naravno, sve navedeno se odnosi pre svega na već afirmisane C-CAM (Ceramic Coated Aluminium/Magnesium) zvučničke jedinice, čije su membrane sada u potpunosti izrađene po ugledu na skuplju Gold seriju. Pored toga, kompletan koncept, spoljni dizajn i upotrebljeni materijali predstavljaju očigledan nastavak putovanja započetog u prethodnim generacijama Silver serije.
Odluka kompanije Monitor Audio da iz RS serije izostavi veći model zvučnika namenjen postavljanju na stalke, ostaje nejasna do danas. Poznato je da je Silver S serija, početkom ove decenije, u svom okrilju imala model S2. Ovaj veliki bookshelf, opremljen mid/ bass jedinicom prečnika 7 inča, bio je dobro prihvaćen na tržištu. Istine radi, RS serija je nudila "prelazno rešenje" u vidu modela RS5 koji je pružao ponešto od oba sveta, ali na našem tržištu ga nije bilo moguće nabaviti, te su utisci o karakteristikama zvuka ovog modela izostali. Kako bilo, britanski proizvođač je očigledno uvideo propust i prionuo na posao, a rezultat je pred nama, u vidu atraktivnih i gabaritima obećavajućih RX2. Iako se dizajnu prethodne Silver serije malo šta moglo zameriti, nova generacija je, bar po mišljenju autora ovog teksta, ipak uspela da napravi mali korak napred. Pomalo napadni srebrni okviri zvučničkih jedinica, iako potpuno u skladu sa nazivom serije, zamenjeni su diskretnim crnim, uokvirenim tankim hromiranim obodom. Logo kompanije, nekada ugraviran na metalnu pločicu na gornjoj strani zvučnika, sada se nalazi na maskama, kao i na okvirima drajvera. RX2 nam je na test stigao u vrlo elegantnom finišu od orahovine (walnut), a već poznat kvalitet furnira nije izgubio ništa od svoje privlačnosti. Svi detalji i spojevi su zaista besprekorno
izvedeni i predstavljaju zadovoljstvo za gledanje. Užitak je upotpunjen pogledom na zadnju stranu, na kojoj se nalazi novi HiVe II bas refleks otvor, kao i dva para veoma kvalitetnih, pozlaćenih terminala. Sve navedeno čini da ove kutije, veoma rafiniranog dizajna, prerastu u prave aristokrate među klasnom konkurencijom.
Zavidne dimenzije kabineta (37,5x23x30 cm) iskorišćene su za smeštaj 8-inčne jedinice namenjene reprodukciji niskog i srednjeg opsega, a o ozbiljnosti celokupne konstrukcije svedoči i težina od 9,5 kilograma po zvučniku. Nekoliko reči o zvučničkim jedinicama: poznati C-CAM visokotonac prečnika 25,4 milimetra (1 inč), unapređen je kako bi omogućio podizanje granice na 35 kiloherca, što ovim drajverima dodeljuje etiketu "future proof" kada je reč o formatima visoke definicije. Već pomenuta mid/bass jedinica je izrađena u Rigid Surface tehnologiji (RST), koja je originalno razvijena za potrebe Gold serije. Po rečima proizvođača, RST dizajn skraćuje period razrade i pruža čistiji i prirodniji zvuk u srednjotonskom opsegu. Iskreno, više od svih navedenih tehničkih rešenja privukao nas je prečnik drajvera (8 inča), kakav se sve ređe sreće i na većim kutijama.
Iako razrada predstavlja uobičajen i neophodan proces prilikom puštanja potpuno novih uređaja u rad, u želji da što pre čujemo (ali i vidimo) predstavnike nove RX serije na delu, slušanje smo započeli - odmah! Za amplifikaciju smo upotrebili novi NAD C 326BEE koji, po mišljenju mnogih zaljubljenika u dobar zvuk, predstavlja jednog od "prirodnih partnera" Monitor Audio zvučnicima. Na prvu notu, tek izvađeni iz kutije, RX2 su stvarali zvuk dobre detaljnosti i odlične dinamike. Sa druge strane, separacija instrumenata i ukupna prostornost nisu bili na nivou, visoki tonovi su povremeno zvučali veštački, a bas nedovoljno precizno. Nakon nekoliko dana usviravanja situacija se drastično popravila, i kutije su zazvučale u skladu sa renomeom proizvođača. Izuzetan nivo detalja upotpunjen je solidnom preciznošću i sveukupno veoma prijatnim zvukom. C-CAM visokotonac je još jednom
pokazao zbog čega je među najboljima u klasi, kreirajući veoma čiste, prirodne i gotovo filigranski detaljne visoke tonove. Rekli bismo da je najbolja osobina ovih drajvera sposobnost stvaranja zvuka koji je istovremeno prodoran i prijatan, agresivan i nežan. Koliko god nezgrapno i kontradiktorno delovao, ovakav zaključak najbolje opisuje ono što smo čuli, a krajnji efekat postignutog balansa ogleda se u sjajnom prenosu energije i emocija na slušaoca. Srednjotonski opseg se veoma lepo i potpuno glatko uklapa sa visokim, bez primetne razlike u boji ili karakteru zvuka, dok dinamika sve vreme ostaje na zavidnom nivou. Ipak, ono što ovaj zvučnik izdvaja u odnosu na konkurenciju je reprodukcija najnižih tonova, koja je u potpunosti ispunila naša očekivanja. Kratko rečeno, RX2 imaju fantastičan bas: dubok, težak i sočan. Niske frekvencije ispunjavaju prostor gotovo neosetno, uz prisustvo koje je istovremeno autoritativno i neopterećujuće, iznova potvrđujući odličnu izbalansiranost ovih kutija. Iako u retkim (ali zaista retkim) slučajevima može nedostajati sasvim malo definicije, 8-inčni drajver je uvek spreman za udarac koji zadire duboko, i zalazi u zonu rezervisanu za veće, podnostojeće kutije. Bez obzira da li se traži odsečan i brz udar ili konstantan i muzikalan ritam, RX2 su uvek na visini zadatka. Pored toga, uprkos svim naporima Joshue Redmana i njegovog benda, ove kutije ni u jednom trenutku nisu "izgubile glavu" i poklekle pred kompleksnim materijalom, ali su nam nepogrešivo dočarale specifičnu atmosferu albuma "Compass".
Još jedna stvar koja ukazuje na pripadnost Monitor Audio familiji jeste zahtevnost pri pozicioniranju. Iako proizvođač preporučuje 20 do 45 centimetara od zadnjeg zida i jedan metar od bočnih zidova, naša iskustva su nešto drugačija: postavljanje u odnosu na bočne zidove nije od presudnog značaja (ipak, ne treba ih postavljati previše blizu), dok je iza zvučnika neophodno obezbediti najmanje pola metra slobodnog prostora, i to uz ubacivanje sunđera u bas refleks otvor.
U suprotnom RX2 će, u skladu sa porodičnom tradicijom, svoj revolt izraziti kroz prilično lošu reprodukciju.
S obzirom na to da se u postavi Hi-Files redakcije nalazi par Silver RS6 zvučnika, interesantno je bilo uporediti dve generacije iste serije, prenećemo vam nekoliko utisaka. Osim blago izmenjenog vizuelnog identiteta, nova generacija donosi modifikovane visokotonce i primetno unapređene mid/bas jedinice. Kvalitet izrade je ostao na istom, veoma visokom nivou, a priznaćemo da bi bilo nerealno očekivati pomak na polju koje je već bilo u vrhu cenovne klase. Iako ne predstavljaju direktnog naslednika, činjenica je da RX2 uopšte nisu daleko od RS6: očekivano, veći zvučnik odnosi pobedu na polju ukupne upečatljivosti reprodukcije, prostornosti i niskih frekvencija, ali tek u finalnom krugu. Sa druge strane, RX2 je tonalno za nijansu uravnoteženiji, veoma detaljan i manje zahtevan za pozicioniranje.
Monitor Audio Silver RX2 predstavlja pun pogodak za male i srednje prostorije, a posebno će prijati onima koji traže veliki bas iz manjih kutija. Pored toga, tu su i vrlo dobra dinamika, tečan srednji i sjajan visoki opseg, kao i odličan balans. Posmatrano kroz prizmu svih soničnih karakteristika i kvaliteta završne obrade, tržišna cena ovih zvučnika je sasvim adekvatna, čineći RX2 modelom u najboljoj tradiciji kompanije Monitor Audio.
KARAKTERISTIKE PLUS
Bas!
Tečna i usklađena reprodukcija.
Tonalna izbalansiranost.
Besprekoran kvalitet izrade i rafiniran dizajn.
MINUS
Zahtevnost pri pozicioniranju.
Monitor Audio Silver RX2
Tip zvučnika: dvosistemski, bass-reflex
Frekvencijski opseg: 40 Hz - 35 kHz
Osetljivost (SPL 1W @ 1m): 90 dB
Impedansa: 6 oma
SPL (dBA): 113,8
Preporučena snaga pojačala: 25-100 W
Bi-wiring: da
Dimenzije (ŠxVxD): 375x230x300 mm
Masa: 9,5 kg
Cena: 540 evra
4Audio, tel: 011/2759-096
Cayin je kineska kompanija koja poseduje prilično širok asortiman proizvoda. Pojačalo A-88T je bilo pod lupom naše redakcije.
Naslov ovog teksta započeli smo starom kineskom poslovicom. Suština je da mnogoljudna, daleka Kina poseduje veliki broj proizvođača zabavne elektronike, pa tako i onih koji su u vodama hi-fi industrije. Tehnologije koje se primenjuju su raznolike: lampaška pojačala su, na primer, zastupljena gotovo jednako kao i tranzistorska. Cene su šarolike, od nekoliko stotina evra do pravih high-end cifara. Kvalitet, koji kod Kineza obavezno prati cenu, takođe ima veoma široku skalu, od poluupotrebljivih uređaja do najozbiljnijih takmaca kineskih zmajeva američkim i drugim orlovima. Cayin je brend koji postoji 16 godina, a intervju s gospodinom Marom Džeksonom, koji je generalni menadžer kompanije, objavili smo u dvadeset osmom broju našeg časopisa. Uveravanja koja smo tokom intervjua
dobili govorila su da je Cayin ozbiljna firma, s brzim rastom, čije su intencije da postane ravnopravni član relativno malog broja odabranih. Videćemo šta budućnost nosi. Cena Cayin A-88T pojačala kod nas iznosi 2.290 evra, što ciljnu grupu ove komponente postavlja prilično visoko unutar unakrsne vatre konkurencije. Kutija u kojoj stiže je velikih dimenzija, a uz pojačalo se dobije i par pamučnih rukavica da bi ono ostalo zaštićeno od otisaka prstiju. Cayinovo čedo je veliki dečko – ima 25 kilograma. Najveći deo pojačala i mase odlazi na izlazne i mrežni transformator. Vakuumske cevi poseduju masivnu metalnu mrežu, koja se postavlja kao poklopac preko njih i onemogućava da se neko eventualno opeče na lampe. Ali Cayin A-88T izgleda daleko lepše kada se, bez zaštitne mreže, cevi zažare u sumrak. Upotreba
čeličnih hromiranih ploča je primetna, a takođe i prednja maska, koja ostavlja snažan utisak. Na njoj se nalazi upušteno mesto za masivno metalno dugme potenciometra za jačinu zvuka sa LE diodom, koja označava trenutni status uređaja i položaj potenciometra. Mrežni prekidač je mehaničkog tipa i nema stand-by moda. Na desnoj strani se nalaze komande za režim rada: ultralinearni ili triodni i izbor aktivnog ulaza – ima ih ukupno četiri linijskog tipa. Postoji i signalizator privremenog isključenja zvuka (mute). Zadnja strana je bogata konektorima za zvučnike odličnog kvaliteta, a preko njih se mogu odabrati izlazi namenjeni onim od četiri, osam ili šesnaest oma. Ulazi su rešeni preko šasijskih konektora, kvalitetni su, pozlaćeni i fabrički zaštićeni plastičnim kapicama – lep gest. Postoje četiri para konek-
tora namenjena izvorima i jedan par izlaza za analogni snimač. Mrežni priključak je IEC tipa. Ono što je interesantno jeste količina manuelnog rada uložena u Cayin A-88T –proizvođač ga faktički i reklamira kao ručni rad. U tom smislu korišćeno je point-to-point povezivanje komponenti. Ovaj sistem se danas relativno retko primenjuje kod velikoserijske proizvodnje lampaških pojačala jer ljudski rad uložen u njih ima znatno višu cenu od rada automatske mašine za lemljenje komponenti. Jedna od prednosti pointto-point povezivanja je ta što se, u nekim slučajevima, prelaskom sa PTP prototipa na serijski model, zasnovan na štampanoj ploči, izgube neke od karakteristika zvuka prvobitno zamišljenog modela.
Cayin A-88T koristi četiri KT88 lampe u izlaznoj sekciji, zajedno sa transformatorima koji se prave prema sopstvenoj ideji. Pretpojačalo se sastoji od dve 6SN7 i dve 6SL7 vakuumske cevi. Sve one nose oznaku matičnog proizvođača. Unutrašnje ožičenje je vrlo pedantno, što nikako nije lako postići na jednom ovakvom uređaju, a korišćene su i kvalitetne komponente: ALPS Blue Velvet motorizovani potenciometar, Wima kondenzatori, kvalitetna keramička podnožja za cevi i releji na ulazima.
Daljinski upravljač koji stiže uz Cayin A-88T
je jedan od najneobičnijih koje smo ikada videli. Što se trajnosti tiče, nemojte da brinete – služiće i vašim unucima. Spolja je metalan od vrha do dna, ne računajući infracrvenu diodu. Čak su i tasteri metalni, pa ako pokušate da protresete daljinac, čućete njegov zvonki zvuk – može malo da iritira, ali svakako podseća da na njemu nema jeftine plastike. Komande koje podržava su za kontrolu ulaza i jačine zvuka, privremeno isključenje zvuka (mute) i, začudo, prelaz iz triodnog u ultralinearni režim rada i obrnuto.
Za korišćenje je lak, ali je aluminijum tako lepo obrađen da upravljač veoma lako isklizne iz ruke ukoliko ga držite vertikalno. Zato – pažljivo. Baterije se ubacuju tako da se prvo preko dva inbus zavrtnja demontira zadnji poklopac – zavrtnji lako ispadnu, pa treba paziti da se ne zagube. Zatim ide onaj lošiji deo: držač za baterije je sličan onima koji su se stavljali u jeftine tranzistorske radio-prijemnike pre četrdeset godina. Postavljanje nosača natrag na mesto iziskuje malo vežbe. Moglo je to i dosta bolje, ali se, na svu sreću,
ova operacija retko obavlja.
Korisničko uputstvo je koncizno i precizno, ali ne sadrži skoro nikakve tehničke detalje o pojačalu sem specifikacija. Uz pakovanje stižu i dva rezervna osigurača, što je lep gest, ali inbus ključ za otvaranje daljinskog upravljača nismo našli.
Cayin A-88T svira kao tipično lampaško pojačalo, s mekim tonovima na celoj skali reprodukcije i specifičnom bojom koju lampe daju muzičkom materijalu. On poseduje vrlo dobru detaljnost gornjih ekstrema, koja nijednog momenta ne zamara slušaoca. Srednji opseg se vrlo usklađeno nadovezuje na gornje frekvence i sa njim čini harmonijsku celinu. Glas tenora (Pavarotti – Agnus Dei) jednako je dobro reprodukovan kao i akustičke numere Seala (npr. Killer) i otkriva snažan trodimenzionalni oblik tonovima, koji na neki volšeban način izmiče klasičnim tranzistorskim pojačalima, ma koliko on zaobljen i možda nestvaran u suštini bio. Udaraljke
”Cayin A-88T je uvijao muziku u svoj svilenkast, detaljan i prijemčiv zvuk.“
TEST // Cayin A-88T
koje se čuju na početku i tokom navedene
Sealove numere zvuče potpuno različito na Exposure 3010S u odnosu na Cayin A-88T. Kod Cayina zvuk je nekako okrugao, skladan, sa određenim tranzijentima koji prosto iskoče iz slike i učine je multidimenzionalnom. Širina scene i njena dubina su sasvim dobre u ovoj klasi cene, a isto se odnosi i na image – vazduh oko instrumenata jasno trepti kada se sluša manje kompleksna muzika ili određeni stilovi s pretežnim naglaskom na akustične instrumente. Na modernijim žanrovima kao što su rok ili pop (The Cult - She Sells Sanctuary, Anastacia - Welcome To My Truth) Cayin A-88T pokazuje svoja ograničenja, što je i normalno za klasično lampaško pojačalo. Atak i dinamika su donekle ograničeni, a bas zaobljen, sasvim dovoljne voluminoznosti, ali ne i previše dubok. Ali, ukupno gledajući, zvuk Cayina A-88T nam se znatno više dopao nego onaj koji smo čuli koristeći Shanling STP-80. Cayin ga je nadmašio u živosti i relaksiranosti. Doduše, treba priznati i da je A-88T nekih pedesetak procenata skuplji. Celo pojačalo nam se činilo kvalitetnije odrađeno, prvenstveno u ozbiljnosti pristu-
pa nekim detaljima u elektronici. Svakako bismo napomenuli da Cayin A-88T zvuči malo bolje u ultralinearnom modu rada pri glasnijem slušanju – nisu to velike razlike koje bi neko možda očekivao, ali svakako postoje, a tiču se malo veće prostornosti, punijeg basa (mada jednako detaljnog) i ukupne harmonije zvučne slike. Pri tihom slušanju muzike više nam je prijao triodni mod.
Obavezno treba reći da prelazak na ultralinearni mod dovodi do malog, ali čujnog povećanja glasnoće.
Cayin A-88T je... skoro pa odličan uređaj. Probirač je prema žanrovima muzike koju preferira, ali ono što voli svira više nego pošteno – a to je dovoljno, zar ne? Dobre osobine su prostornost, koketiranje sa slušaocem i homogenost zvuka. Ukoliko volite da vaš uređaj izgleda kao praznik za oči i svira korektno, a imate novca koliko staje Cayinposlušajte ga, možda je on dobitna kombinacija za vas.
Kvalitet izrade., dizajn.
Dobar opšti zvuk.
Širina i dubina scene.
Homogenost zvuka.
Reprodukcija basa mogla bi ići dublje.
Probirač po pitanju žanrova.
Cayin A-88T
Kontinualna snaga: 2x45 W (8 oma, ultralinearni spoj); 2x22 W (8 oma, triodni spoj)
Frekvencijski opseg: 18 Hz - 35 kHz (plus/ minus 1 dB)
Odnos signal/šum: >90 dB
Broj linijskih ulaza: 4
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 420x200x380 mm
Masa: 25 kg
Cena: 2.290 evra
Do sada smo na testovima imali više proizvoda kanadske kompanije Simaudio, koja slovi za jednog od vodećih high-end proizvođača. Interesantno je da smo testirali komponente iz tri kategorije: bili su tu SuperNova RS CD plejer, definitivno najbolja sprava te vrste koja nam je dopala ruku, zatim i3 RS pojačalo, koje nas je oduševilo, i, najzad, serija i-1, integralno pojačalo i CD plejer. Bez obzira na vrstu, svaki od njih je radio izuzetno u svojoj klasi cene, što nije lako postići imajući u vidu žestoku konkurenciju. Očigledno je da je Simaudio dobro obavio posao.
Kada se na tržištu pojavila serija i-1, pomislili smo da je klasičan dizajn uređaja ušao u igru imajući u vidu neophodno smanjenje troškova kako bi se proizvela "entry level" linija komponenti. Ali, kompanija je rešila da isti koncept primeni i na svoju seriju 3. Simaudio MOON i3.3 ima klasičnu kutiju u kojoj je smeštena elektronika, sa malo zaobljenih ivica. Dosta elemenata je preuzeto od starijeg modela i3 RS: prednja ploča od sličnog materijala, hladnjaci sa strane, kvalitetni pozlaćeni priključci (posebno zvučnički terminali) marke WBT. Tu je i poznati segmentni displej sastavljen od LE dioda, koji u osnovnoj konfiguraciji ima skromne mogućnosti prikaza isključivo aktivnog ulaza: svaki korisnik će odmah primetiti da se, faktički, koristi svega trećina ekrana. Pojačalo MOON i3.3 posedu-
je mogućnosti modularnog proširenja u tri oblika. Mogu se dokupiti kartica s digitalnoanalognim konverterom, fono sekcija ili balansirani ulaz. U slučaju da je kupac nabavio malopre navedeni konverter, ostatak displeja postaje aktivan i prikazuje frekvenciju uzorkovanja u granicama od 32 do 192 kHz. Simaudio nas zapravo na kulturan način nagovara da uzmemo dodatnu opremu. Levo od displeja je vertikalna postavka malih LE dioda koje obaveštavaju o tome da li je pojačalo uključeno, kao i da li su zvučnici, "mute" funkcija i dodatni analogni MP (Music Player) ulaz na prednjoj ploči aktivni. Glavni mrežni prekidač je na zadnjoj strani uređaja, tik pored IEC utičnice za strujni kabl, a na prednjoj strani se nalazi taster za uključivanje. Pored par komandi koje se ređe koriste (malopre pomenuta "mute" i kontrola aktivnosti zvučnika), interesantna je ona zadužena za isključenje displeja i druga za momentalno aktiviranje prednjeg analognog ulaza - korisno kada želite da na najkraći i najlakši način pustite muziku s portabilnog uređaja. Aktivni ulaz se bira pomoću dva tastera, sekvencijalno, a dodatne kartice omogućavaju i prikaz više ulaza (digitalnog, XLR, fono...) na ekranu. Kontrola jačine zvuka se sada ne vrši pomoću tastera kao ranije, već preko motorizovanog potenciometra, na čiju je osovinu priključeno masivno dugme sa upustom za prst - probali smo i zaista se uz malo vežbe
može pojačati i smanjiti jednim prstom. Ali položaj dugmeta je teško vidljiv - mala svetleća dioda bi svakako pomogla. Simaudio MOON i3.3 poseduje i izlaz za slušalice na prednjoj ploči, što pozdravljamo.
Zadnja strana pojačala sadrži četiri para analognih ulaza, od kojih se jedan rezerviše za fono sekciju, naravno ukoliko se ona ugradi, što znači da mogu da ostanu svega tri - isuviše malo po našem mišljenju. Opet se priča svodi na to da treba da kupite digitalno-analogni konverter, ali niko ne kaže šta da radite ukoliko je u CD plejeru koji priključite na MOON i3.3 već kvalitetnija DAC sekcija od one koju nudi Simaudio.
Nastavimo dalje... Postoje dva analogna linijska izlaza: fiksni i varijabilni - namenjeni priključivanju analognog rekordera i pojačala snage. Tu su i danas skoro standardni RS232 serijski komunikacioni port i čak četiri priključka namenjena komunikaciji Simaudio komponenti, žičnom prenosu IR kodova, kao i 12 V okidački sklop koji služi pri uključenju pojačala snage.
Opcione kartice nude sledeće: fono (doplata 250 evra) sa svim opcijama podešavanja (pojačanje, otpor, kapacitivnost), zatim digitalno-analogni konverter, koji će takođe uticati na vaš konto sa minus 250 evra, poseduje četiri ulaza: dva koaksijalna, jedan optički i USB - vrlo korisno. Poslednja je kartica sa parom XLR ulaza i staje 160 evra. No, ukoli-
modela
i3 RS na prvi pogled ne liči baš puno na svog prethodnika, ali da pogledamo kako se pokazao u praksi...
ko uzmete kompletnu gamu dodataka (XLR ulaze, D/A konverter i fono sekciju), onda su balansirani ulazi besplatni.
Za daljinski upravljač nemamo reči hvale: obavlja funkciju, ali ništa više. Da smo vlasnici MOON-a i3.3, bilo bi nam neprijatno da priznamo da je to daljinski upravljač uređaja koji staje bezmalo 2.500 evra u osnovnoj konfiguraciji! Tasteri su mali, nepregledni, neke funkcije višak (čak i one za balans, iako ih pojačalo registruje), a kvalitet izrade plastičnog kućišta loš - na komadu koji je stigao na test čak je postojao ostatak plastike na poklopcu za baterije. Ne, nikakva opravdanja ne dolaze u obzir u ovom slučaju. Proizvođač (opet uz doplatu) nudi daleko bolji daljinski upravljač, ali ne vidimo zbog čega bi kupac u startu bio uskraćen za kvalitetni elemenat, koji je, uz to, prilično bitna stavka. Uputstvo koje stiže uz MOON i3.3 je vrlo dobro, ne toliko lucidno i sjajno kao kod starog i3 RS, ali opet jasno, precizno i koncizno napisano. Unutra ćete naći osnovni opis pojačala, ali i dodatnih kartica za njega. Za pohvalu.
... veliko srce kružnog oblika - toroidalni transformator snage 400 VA. Pojačalo je deklarisano na 2x100 vati, od koji prvih pet radi u režimu A klase. Kontinualna struja je oko dvanaest ampera, dok u vršnom režimu uspeva da dobaci do dvadeset dva. Simaudio dodaje i da su sve komponente pažljivo izabrane, uključujući i posebnu brigu o kvalitetu štampane ploče i vodova na njoj, koji su delimično pozlaćeni.
Filterska sekcija je solidna - zasnovana na četiri velika elektrolita marke Nippon Chemichon, od kojih je svaki kapaciteta deset hiljada mikrofarada, a prisutna su i četiri Nichicona, svaki od po 2.200 mikrofarada. Selekcija aktivnog ulaznog signala je ostva-
rena preko poluprovodničke tehnike, a kao potenciometar za kontrolu jačine koristi se Alps rotacioni motorizovani potenciometar. Izlaznih tranzistora ima dva para po kanaluMJL21193 i MJL21194 - isto kao kod prethodnog modela. Interesantno je da i MOON i3.3 drži uključenu audio-sekciju (pretpojačalo i izlazno pojačalo) i tokom stand-by režima, što znači da je vreme postizanja optimalnog radnog režima jednako nuli. Ovo vodi nešto višoj potrošnji električne energije kada se pojačalo ne koristi, ali je, s druge strane, veoma praktično jer štedi vreme slušaocu.
Simaudio MOON i3.3 potvrđuje ranije izabran put kojim je kompanija krenula u konstrukciji svojih uređaja. Harmonična reprodukcija uz totalnu kontrolu je jedna od
”Što se tiče karaktera zvučne slike, ona je relativno topla, manje nego kod prethodnika, ali i dalje prija našoj percepciji dobre muzike.“
karakteristika. Naša ocena ne podrazumeva englesku uštogljenost i finoću, već upravljanje, tako čestu osobinu uređaja sa severnoameričkog kontinenta.
MOON i3.3 je jedan od šampiona detaljnosti kako na ekstremima, tako i na sredini opsega, sa izuzetno preciznom zvučnom slikom. Ona je u isto vreme vazdušasta i laka za percepciju, ali i neverovatno precizna i duboka (Randy Crawford - Rainy Night In Georgia).
Dinamika ovog pojačala je odlična i ono prati sve muzičke žanrove, tako da je u pravom smislu all-rounder. Zamerili bismo veoma blag nedostatak autoriteta na najdubljem bas području, a i atak na njemu mogao bi biti malo bolji. S druge strane, snage ima i više nego što je potrebno, očigledno je da je sekcija napajanja odlično dimenzionirana, mada će pri svakodnevnom slušanju retko ko preći režim rada od prvih pet vati
tokom kojih MOON i3.3 radi u A klasi. S tim u vezi, mikrodinamika i makrodinamika su konzistentne, pojačavanje izlaznog signala ne dovodi do primetne degradacije zvuka, Simaudio je isuviše dugo u poslu da bi sebi dopustio izuzetke.
Što se tiče karaktera zvučne slike, ona je relativno topla, manje nego kod prethodnika (MOON i3), ali i dalje prija našoj percepciji dobre muzike. Uopšte, MOON i3.3 je uređaj na čiji se zvuk slušalac može navići u veoma kratkom roku: snaga, definicija, umerena toplina, umerena agresivnost, detalji do skoro krajnjih granica i solidna tolerancija prema manama izvora i zvučnika jesu formula koja retko gubi u trci s konkurencijom. Bez obzira na sklonost ka detaljima, ovo pojačalo ne zamara na duže staze - čini nam se da su konstruktori pazili da ne pređu onu tanku liniju između audiofilske komponente i demonstratora sposobnosti elektronike.
Glavni problem uspehu MOON i3.3 integralnog pojačala može da bude upravo njegov prethodnik, model i3 RS (testiran u Hi-Filesu broj 20). Iako po standardnoj nomenklaturi koja se primenjuje u tehnici broj iza decimale ukazuje na relativno male promene u odnosu na prethodnu verziju (i3 RS prelazi u i3.3), razlike su i te kako uočljive, a mnoge od njih možda ne idu naruku novom modelu. Zvuk dva uređaja imali smo prilike da uporedimo direktno. Iako se može primetiti da iza oba stoji ista škola, nov MOON i3.3 je detaljniji, precizniji, sjajan, ali predvidljiv. Nasuprot njemu, stariji MOON i3 je potpuno divlje rase, s nešto manje detalja, ali s tako magičnom reprodukcijom ljudskog glasa da jednostavno mami slušaoca. Toplina je takođe izraženija na starijem predstavniku, a i bas područje je nekako punije i malo bolje definisano i cela prezentacija je kao divlja mačka - naizgled umiljata, ali vrlo opasna i nadasve prirodna. Nekako nam se čini da je jurcanje za detaljima u muzici, reprodukovanim veoma realno, postalo nova moda.
Zaista ne znamo razlog zbog kojeg je proizvođač rešio da upečatljiv, nepredvidljiv i ekstravagantan dizajn ustupi potpuno klasičnom i predvidljivom. Za razliku od kućišta, daljinski upravljač je ostao nepromenjena Ahilova peta, umesto da se iskoriste potencijali mnogih OEM proizvođača prisutnih na tržištu.
Displej je manje upotrebljiv, balans kontrola ne postoji, a dodatne LE diode samo otežavaju orijentaciju korisniku. Umesto su-
”Svidela nam se modularna koncepcija, nije to jedino pojačalo na tržištu koje nudi pomenute opcije, ali je svakako lepo zamišljeno.“
perpreciznog Crystalovog kola za kontrolu jačine zvuka, koristi se klasičan motorizovani potenciometar. Broj analognih ulaza je smanjen sa šest na četiri. Dobra strana u odnosu na stari model je nov koncepcijski pristup: za korektnu sumu od nekih dvadeset procenata cene osnovnog uređaja mogu se dobiti digitalno-analogni konverter, fono sekcija i jedan par balansiranih ulaza, što znatno povećava upotrebnu vrednost uređaja, ali samo onima koji imaju potrebe za ovakvim dodacima.
Simaudio MOON i3.3 je dobro i kvalitetno pojačalo nad čiju se pojavu nadvio duh prethod-
nog, zaista izvanrednog modela i3 RS. Da li će uspeti da ponovi uspeh? Konkurencija u ovoj klasi je žestoka i nemilosrdna. Svidela nam se modularna koncepcija, nije ovo jedino pojačalo na tržištu koje nudi pomenute opcije, ali je svakako lepo zamišljeno. Kvalitet izrade je besprekoran (ovo je originalan kanadski proizvod), sem daljinskog upravljača, kog pod hitno treba zameniti nečim pristojnim.
Zvuk je dobar za ovu klasu, a ergonomija solidna, ali ne i najbolja, trebalo bi da bude više elaborirana. No, ko nam je kriv kada nas je Simaudio dosadašnjim proizvodima razmazio. U klasi Simaudio 3 ne želimo da prihvatimo klasiku i glasamo za povratak avangardnog pristupa.
Kvalitet izrade.
Otvorenost scene.
Sjajna detaljnost.
Dinamika.
Mali broj analognih ulaza.
Daljinski upravljač!
OPREMA:
OSony CDP-D500
OSony PCM-R500
ORevox B215S
OCambridge Audio DACMagic
OSimaudio MOON i3
OJamo D830
OKanton Carat M40
Simaudio MOON i3.3
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma), 2x5 W u A klasi
Broj linijskih ulaza: 4 analogna
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 430x89x375 mm
Masa: 10 kg
Cena: 2.500 evra
Vox Trade, 011/3016-230
Exposure je proizvođač koji je na reklamu i dizajn uvek gledao kao na nužno zlo. Zvuk je druga priča.
Exposure Electronics has been committed towards engineering real hi-fi at real world prices since 1974. Ovo je prva rečenica kojom kompanija Exposure predstavlja sebe. Njen osnivač John Farlowe, čovek sa popriličnim iskustvom na profesionalnom audio-polju, specijalizovao je kompaniju za proizvodnju prvenstveno pojačala, ali su kasnije u ponudu uplovili i CD plejeri. Za razliku od mnogih drugih britanskih imena, Exposure nikada nije forsirao propagandu kao moćno oružje napretka, niti marketing, koji je koštao veliki broj kompanija istinskog kvaliteta proizvoda, a samim tim i armije vernih potrošača. Umesto toga, Exposure je odabrao pre evoluciju nego revoluciju i samim tim postepen napredak svojih komponenti.
Nama je na test, posredstvom domaćeg distributera, stiglo pojačalo 3010S2. Upakovano u lepu belu kutiju s crvenim slovima i nalepnicom s britanskom zastavom i jasno ispisanim natpisom „Made in Great Britain“, bilo je simpatično, ali je probudilo i sumnju
– šarene kutije su, bar u prošlosti, isuviše često bile čudan signal da je proizvođač štedeo tamo gde nije trebalo da to čini – ispod poklopca uređaja.
Exposure 3010S2 se oslanja na modele 3010 i 3010S (2010 i 3010 su prvi modeli koje nije dizajnirao osnivač Exposurea), a u odnosu na slabiji model ima prilično razlika, ne samo u snazi: pretpojačalo je aktivnog umesto pasivnog tipa, broj tranzistora po kanalu je dvostruko uvećan, a hlađenje se odvija pomoću specijalizovanog hladnjaka umesto isključivo preko kućišta uređaja.
Spolja skoro da nema razlike između modela XXXV‚ 2010S i 3010S: na prednjoj ploči su glavni mrežni prekidač mehaničkog tipa, senzor za daljinski upravljač, potenciometar za podešavanje glasnoće i selektor ulaza. Audiofilski spartanski i dovoljno. Mala svetleća dioda koja označava da je pojačalo u funkciji na neuobičajenom je mestu – malo iznad oznake proizvođača, pa se po uključenju dobija utisak da se naziv Exposure završava zvezdicom. Prednja maska je debela
6 milimetara, a kućište kvalitetno. Doduše, poklopac nije debeo bogzna koliko, ali je lepo učvršćen i dampiran sunđerastim materijalom koji ga naslanja na hladnjak pojačala snage. Što se komandi nivoa zvuka i aktivnog izvora tiče, one su od brušenog aluminijuma i vrlo su masivne, odlične veličine i za osovine su pričvršćene zavrtnjima. Dugme za kontrolu jačine pruža odličan osećaj, dok je selekcija izvora izvedena preko rotacionog enkodera i osećaj bi mogao biti bolji i distinktivniji pri prelasku sa izvora na izvor: pri rotiranju se prvo upali oznaka sledećeg izabranog izvora, pa tek onda oseti "klik" enkodera. Znači, drugačiji enkoder ne bi bio na odmet. Moramo napomenuti, sve navedeno ne utiče na kvalitet zvuka; pročitajte tehničke detalje o pojačalu.
Zadnja strana sadrži standardni set priključaka za šest ulaza. Jedan od njih je standardni linijski, ali može biti i MM ili MC fono ukoliko se dokupi posebna RIAA ploča, koju čak i veštiji korisnik može da instalira. Ulazni konektori su šasijskog tipa, odličnog kvaliteta
i izuzetno čvrsti – ovakvo rešenje se retko viđa i na duplo skupljim uređajima. Uvek nas zabrine kada čvrst interkonekcijski kabl počne da savija konektor, no u slučaju Exposurea ovaj segment je urađen za svaku pohvalu, iako takav način proizvodnje zahteva daleko više rada u fabrici pri sklapanju uređaja od jednostavnog, klasičnog montiranja štampane ploče koja već sadrži zalemljene konektore. Izlazi za zvučnike prihvataju isključivo banana priključke i ima ih dva para. Ulaz za strujno napajanje je, naravno, IEC. Daljinski upravljač nije baš najbolji: gomila identičnih tastera sa razlikom jedino u boji (ovo nije loše odrađeno) i lošim osećajem pod prstima ukazuje na izbor drugorazrednog OEM proizvođača za partnera pri izradi daljinca. Sam upravljač radi korektno i sa većih razdaljina i pod nezgodim uglovima u odnosu na pojačalo. Exposure 3010S2 je, inače, moguće uključiti samo preko mrežnog prekidača na prednjoj ploči – ne postoji stand by mod.
Uputstvo je rađeno u maniru brzog vodiča – realno i ne treba bolje jer je pojačalo krajnje jednostavno za upotrebu. Slike i crteži su veoma jasni, a sve je urađeno u boji. Kvalitet fotografija nije nešto naročit, ali sasvim zadovoljava.
POGLED ISPOD POKLOPCA...
...odmah ukazuje zbog čega Exposure 3010S2 preteže na levu stranu – toroidalni transformator od nekih 400 VA zauzima dobar deo kućišta. Do njega se nalazi masivni hladnjak izlaznog dela koji sadrži dva para tranzistora po kanalu – u ovom slučaju Toshiba 2SA1943/2SC5300 komplementarne bipolarne tranzistore koji su konstruisani upravo za primene u audio-pojačivačima izlazne snage oko stotinu vati. Ispravljanje napona je rešeno preko monolitnog Grecovog spoja, a filtraciju rade četiri elektrolitska kondenzatora priličnih dimenzija – kapacitet na njima nije naveden, ali po veličini bismo rekli da su oko deset do petnaest hiljada mi-
krofarada po komadu. Na sebi nose oznaku matične firme – Exposure.
Kao potenciometar se koristi vrlo dobar motorizovani Alps Blue Velvet, što je očigledan znak kvaliteta. Pretpojačivačka sekcija koristi Burr Brown OPA604 operacione pojačivače, a na ulazima su releji. Konstrukcija je prilično jednostavna i kvalitetna, bez komplikovanih rešenja. Ožičenje je pedantno, zanimljivo je da Exposure već desetinama godina koristi klasično kablovsko ožičenje od ulaznih činčeva do matične ploče. Čak su i kablovi koji vode izlazni signal do konektora za zvučnike prilično dugi. Exposure 3010S2 se, inače, smešno malo greje - toliko da je po temperaturi poklopca ponekad teško zaključiti da li je uopšte uključeno. Ista situacija je i na srednjim jačinama zvuka, što garantuje dugovečnost komponenti.
zamalo nismo ni napisali jer nas je Exposure 3010S2 potpuno zaveo, pa smo veliki deo vremena izgubili slušajući ga i uživajući. No, ljubav se nije razvila od početka: obavezno slušajte usviran primerak, dajte mu vremena da raširi krila i videćete do kojih visina će
”Ovo je, trenutno, najbolje pojačalo koje smo imali prilike da testiramo u rangu date cene. Nesvakidašnja sprava, zaista.“
vas odvesti. U suprotnom, 3010S2 će zvučati pomalo sterilno i analitično. Ali kada ga jednom zagrejete, otvara se nova dimenzija zvuka. Proizvođač preporučuje realtivno mali broj časova usviravanja – do 48 časova biće dovoljno i dvadesetak minuta po uključenju usviranog uređaja.
Krenućemo prvo sa opisom ukupnog zvučnog doživljaja: Exposure 3010S2 nije pravi predstavnik britanske škole zvuka. Nije to ni francuski, nemački, američki zvuk. Kao da su se konstruktori našli i poželeli da naprave nešto što bi jednostavno zagrlilo karakteristike komponenti proizvedenih sa obe strane Atlantika, mislimo na Severnu Ameriku i Veliku Britaniju, a zatim dodali i malo doživljaja japanskih konstruktora. Smatramo da su zaista uspeli u tome.
Tonski karakter 3010S2 je na jasnoj strani svetle prezentacije. Njegova detaljnost je sjajna! Nije to analitičnost, disocijacija svakog de -
talja do nivoa najfinije zvučne vibracije koja običnog slušaoca navodi da od drveća ne vidi šumu. Ta detaljnost je prva osobina koja nas je naterala da dobar deo naših test albuma pustimo ponovo u sistemu uz obavezno
Exposure 3010S2 pojačalo – verujte nam, iznenadili smo se kako je sve drugačije sviralo. Skoro da nismo mogli da prepoznamo naše zvučnike niti naš standardni CD plejer. Da li je to uopšte moguće, neko će reći. Jeste, a pravi odgovor na ovo pitanje glasi –ekstenzija. Exposure 3010S2 ima ovu retku osobinu tako dobro implementiranu, kao na veoma skupim uređajima, onim za koje treba izbrojati višestruko više novca. Kada dobijemo pojačalo klase cene kojoj pripada Exposure 3010S2, uvek očekujemo da nešto fali: detalji su skoro uvek tu, ali harmonija... retko, a dobar bas... još ređe. Najčešće se radi o mehaničkoj prezentaciji najnižih nota ili su one ograničene odozdo. Drugi rade na razli-
čit način: ono što ne mogu da istinski reprodukuju malo naglase kako bi prikrili. Slično je i na gornjem ekstremu. No, Exposure 3010S2 se bukvalno igra sa oba: bas koji poseduje je tako dobar, tako dubok i tako prirodno neutralan, kao kod high-end uređaja američke škole zvuka, bez problema uporediv sa Simaudio i3, na primer. Nismo na to navikli kod Engleza, kultura reprodukcije zvuka je kod njih uvek na prvom mestu, a ovde imamo žestinu i totalnu iskrenost.
A glas... sjajan! Massimo Savić peva istim tonalitetom i prenosi skoro jednake emocije kao na sjajnom koncertu prošle godine u Sava centru. U prvom momentu Exposure 3010S2 nas je zatekao – reprodukcija ljudskog glasa i srednjeg opsega, koji audioproizvodi sa Ostrva lepo umekšaju i zaviju u najfiniju šarenu oblandu, ovde nije takva, već je brutalno iskrena, ali jeste engleski postavljena u prvi plan zato što je potpuno čista, jasna i detaljna do samih granica mogućnosti pratećih komponenti.
Sve što smo naveli rezultuje, prirodno, dubokom i širokom pozornicom koja nam se često činila većom nego što jeste uzimajući u obzir našu prostoriju i raspored zvučnika u
”Želimo da kažemo da je, bar za nas, Exposure
3010S2 sjajan spoj osobina čije ispunjenje
najčešće stavlja na muke konstruktore pojačala.“
njoj. Dinamika je veoma dobra, a tajming odličan. Izraz koji se teško prevodi jeste "decay", a mi bismo ga mogli odrediti kao slabljenje. Najčešće označava sposobnost, recimo, pojačala da posle prestanka određenog tona ono ne nastavi da reprodukuje "duhove", već momentalno stane. To je druga izuzetna osobina 3010S2 i jedan od ključeva njegovog zvuka. Još jedna specifičnost 3010S2 koja nam se dopala jeste sjajna mikrodinamička konzistentnost - pojačalo jednako dobro svira kada je nivo reprodukcije ZAISTA nizak, detaljnost ostaje, dinamika je tu, a bas jasno ukazuje kako nimalo nije potonuo.
Exposure 3010S2 zvučno fascinira prilično divljom dinamikom i angažovanim nastupom, koji možda neće biti po ukusu svih, možda ni starih ljubitelja
Exposureovog zvuka. No, njegov iskren i prozirno čist bas koji udara do samog dna, zajedno s prelepom i specifičnom reprodukcijom ljudskog glasa u najboljem duhu engleske škole, nešto je što se retko sreće. Veoma uspešan spoj, posebno u ovoj klasi cene.
Tako nam drago da su na naše tržište stigli proizvodi kompanija o kojima smo ranije mogli samo da maštamo. Posle Naima, Rege, tu je sada i Exposure.
Model 3010S2 je za nas veoma prijatno iznenađenje – nismo očekivali toliko dobar zvuk. Iako nije savršeno pojačalo (daljinski upravljač i enkoder mogli bi biti bolji), zvučni karakter je takav da se odmah zaboravi na ove sitnice. Nekako se čini da bi Exposure trebalo da se umesto NAD-a hvali da najveći deo cene nosi unutrašnjost uređaja, a ne njegova spoljašnjost. A tek cena... U odnosu na konkurenciju, Exposure nam se čini zvučno bolji od mnogih pojačala veće snage, cene ili pedantnije izrade: Yamaha A-S2000, YBA YA-201 samo su neki od njih, a Naim Nait XS ima u njemu opasnog protivnika. Činjenica je da Naim, na primer, ima mekši i zavodljiviji zvuk, ali ne i realniji. Yamaha je oštra, tvrda, agresivna i poštena, ali ne i toliko definisana i prirodna kao Exposure 3010S2, koji izgleda kao da je od nje preuzeo najbolje osobine – brzinu, dinamiku i
agresivnost. U odnosu na omiljeno pojačalo autora ovih redova – Simaudio Moon i3, Exposure 3010S2 nudi nešto manje emocija i ataka, ali dosta podseća na njegov zvuk, dok je razlika u ceni dvostruko niža u korist britanskog proizvođača. Naravno, ostavljamo mogućnost subjektivnog doživljaja jer znatan broj ljubitelja dobrog zvuka voli hladniju prezentaciju, kliničku definiciju, nasuprot njenog žrtvovanja zbog topline, i tako dalje. U tom smislu želimo da kažemo da je, bar za nas, Exposure 3010S2 sjajan spoj osobina čije ispunjenje najčešće stavlja na muke konstruktore pojačala. Već sama ova karakteristika bila bi dovoljna da ga preporučimo za slušanje. A mi vam, dragi čitaoci, želimo da ga obavezno čujete kada budete imali prilike. Ovo je, trenutno, najbolje pojačalo koje smo imali prilike da testiramo u rangu date cene. Nesvakidašnja sprava, zaista.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan zvuk.
Izuzetan bas.
Izuzetna reprodukcija ljudskog glasa.
Sjajna detaljnost i rekreacija scene.
Harmonija pri reprodukciji.
Jednostavnost izrade i korišćenja.
MINUS
Enkoder za izbor ulaza treba da je bolji.
Daljinski upravljač
OPREMA:
OSony CDP-D500
OSony PCM-R500
ORevox B215S
OJamo D830
MUZIKA:
Massimo Savić - Sunce se ponovo rađa
Acoustic Audiophile Voices
Antonio Vivaldi - The Four Seasons
Seal - Best 1991- 2004
Exposure 3010S2
Kontinualna snaga: 2x110 W (8 oma, 1 kHz)
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz (plus/minus 0,5 dB)
Odnos signal-šum: >100 dB (pri maksimalnoj snazi)
Broj linijskih ulaza: 6 analognih (opciona fono kartica)
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 440x115x300 mm
Masa: 12 kg
Cena: 1.250 evra
AV impuls, 011/7622-139
Za razliku od starijih modela koji su katkad delovali arhaično čak i za svoje vreme, nova serija NAD uređaja deluje prilično moderno. Ovaj kanadski proizvođač je poznat po filozofiji "ništa spolja - sve unutra", koja se odnosi na upotrebu veoma kvalitetnih rešenja u unutrašnjosti, uz gotovo potpuno zapostavljanje dizajna. Sada je, međutim, očigledno da kompanija poklanja sve više pažnje vizuelnom utisku.
Tvrdnje navedene u uvodnom delu ovog teksta potkrepiće i letimičan pogled na novi C326BEE: linije su lepše, a boje prijemčivije širokom spektru potencijalnih kupaca. LE diode, iako odlično i diskretno uklopljene, sjaje trendovskim plavim svetlom, a kvalitetna plastika prednjeg panela više ne deluje toliko inferiorno u odnosu na aluminijum. Dizajn prednjeg panela se u potpunosti oslanja na veliki C 375BEE, čineći da se ova dva modela neznatno izdvajaju od starijih C 315BEE i C 355BEE. Po tradiciji kuće, svi tasteri i potenciometri su postavljeni u istoj ravni, a jedan horizontalni usek razbija monotoniju praznog prostora na gornjoj polovini prednjeg panela. Poklopac kućišta obuhvata gornju i bočne stranice i prijalo bi mu ojačanje u vidu centralne potpore. Kućište je opremljeno prorezima za hlađenje s gornje strane i na bokovima, dok je deo donje strane koji se nalazi ispod hladnjaka potpuno otvoren. Dobra provetrenost uvek je dobrodošla, a kod testiranog C 326BEE se pokazala i kao veoma potrebna
- radna temperatura ovog pojačala spada među više.
Komande na prednjem panelu mogu se svrstati u uobičajene i očekivane, što podrazumeva potenciometre za kontrolu glasnoće i balansa, kao i tonske kontrole. Naravno, tu su i tasteri za izbor izvora, kao i tone defeat taster, a način na koji je NAD integrisao LE diode u okvire tastera smatramo jednim od najdopadljivijih rešenja uopšte. Treba pomenuti i prisustvo diode koja signalizira funkcionisanje pojačala u Soft Clipping režimu, što može biti veoma korisno. Izlaz za slušalice je prečnika 6,35 milimetara i pozlaćen je, a prilikom priključivanja slušalica zvučnici se automatski isključuju. Pored ovog, na prednjem panelu se nalazi i 3,5-milimetarski ulaz za medija plejer, takođe pozlaćen. U poređenju s poboljšanjima u dizajnu i kvalitetu izrade prednjeg panela, zadnja strana ne donosi ništa novo. NAD je odranije poznat po dobrom kvalitetu priključaka, a to je zadržano i kod aktuelnih serija. Svi linijski priključci su pozlaćeni, a prisutno je sedam
ulaza, jedan izlaz za snimače, dva izlaza za aktivni sabvufer i jedan pre/main komplet namenjen povezivanju dodatnog pretpojačala ili pojačala snage. U produžetku su smešteni terminali za jedan par zvučnika, koji su dobro postavljeni i solidnog kvaliteta. Poput većine konkurentskih proizvoda, C 326BEE je opremljen 12 V izlazom za aktivaciju drugih uređaja, kao i IR ulazom i izlazom. S druge strane, mrežni prekidač i IEC konektor za napajanje se u ovoj klasi cene još uvek ne podrazumevaju, pa njihovo prisustvo predstavlja još jedan plus za testirani model. Na kraju, tu je i prekidač za Soft Clipping, sistem koji je već opisan u prethodnim brojevima Hi-Filesa, pa se njime nećemo posebno baviti.
U pozitivne strane C 326BEE ubrajamo i prisustvo sistemskog daljinskog upravljača sa oznakom SR 8, lepog dizajna i optimalnih dimenzija, koji omogućava potpunu kontrolu celokupne palete NAD stereo proizvoda. High-gloss finiš na gornjoj strani ovog daljinca, iako nezahvalan po pitanju održavanja,
deluje zaista elegantno, a sam upravljač pri upotrebi odaje utisak robusne izrade.
Unutrašnjost testiranog pojačala odlikuje se karakterističnom plavom štampom, ožičenje je jednostavno i uredno, a topologija predstavlja unapređenje rešenja viđenih kod C325BEE. Po već uobičajenom NAD receptu, na levoj strani smeštena je sekcija napajanja, kojom dominira Holmgren toroidni transformator oplemenjen PowerDrive kolom. Prema rečima proizvođača, ova tehnologija omogućava preciznu kontrolu i zahtevnih zvučnika, uz zadržavanje potpunog kvaliteta zvučne slike. U neposrednoj blizini transformatora smeštena su dva izlazna kondenzatora kapaciteta po 15.000 mikrofarada, a aluminijumski hladnjak odvaja ovu sekciju od ostatka elektronike. Od ostalih tehničkih rešenja treba pomenuti patentirane BEE Clamp u napajanju i DCC (Distortion Canceling Circuit) kolo u izlaznom stepenu, a zaljubljenici u detalje će pozdraviti opremanje ovog pojačala motorizovanim ALPS potenciometrom za kontrolu glasnoće.
Odmah na početku priznajemo da smo pomalo strahovali od scenarija koji je već viđen na polju masovne produkcije, a ogleda se u una pređenju spoljašnjeg dizajna nauštrb kvaliteta ugrađenih komponenti. Sa olakšanjem smo konstatovali da to kod te stiranog uređaja nije slučaj. Po smatran u okvirima klase kojoj pripada, C 326BEE predstavlja zaista odlično pojačalo. Repro dukcija je prijatna i tečna, dina mika je na pragu klase iznad, a prostornost veoma dobra. Mu zikalnost novog NAD-a pred stavlja stalno otvoren poziv na uživanje u muzici i svojom an gažovanošću nekad predstavlja prepreku u pokušajima usput nog slušanja muzike, naravno u najpozitivnijem mogućem smi slu. Promene u zvuku u odnosu na pretke su primetne: nagla šenost srednjeg opsega je i dalje prisutna, ali manje nego kod starijih NAD pojačala, dok visoki tonovi ostaju u primer noj sprezi prirodnosti i topline. S druge strane, rekli bismo da je ukupna toplina reprodukcije malo
ustuknula pred povećanom preciznošću i definicijom. Da ne bude zabune, C326BEE i dalje naginje toplijem zvuku, ali je konačan balans mnogo neutralniji nego nekada. Iako ovakav karakter zvuka odgovara mnogima, za one druge reći ćemo da navedene tonalne karakteristike mogu biti delimično kompenzovane uparivanjem s nešto suvljim i oštrijim izvorom.
Iako pojedini recenzenti širom hi-fi sveta tvrde da će vam uz NAD zafaliti bas samo ako ste addicted-to-bass, mi mislimo da to nije baš tako. Naime, najdubljih tonova neće nedostajati, ali će, nažalost, povremeno biti slabije definisani. Ova osobina je primetna u svim deonicama koje zahtevaju snažan i dominantan udarac u niskotonskom području. Utisak je da C326BEE sve vreme pokušava da svoju već opisanu toplinu i raspevanost primeni kroz ceo frekventni opseg, što kvari sreću ukoliko je potrebno isporučiti nešto tvrđi, siroviji bas. Moglo bi se reći da osobina koja predstavlja NAD-ovo najjače oružje u visokom i srednjem opsegu ponekad ume da se pretvori u slabost kada je reč o niskim frekvencijama. Primera radi, mekan i opuštajući bas na prvom albumu grupe Dire Straits zvuči sjajno, ali brzim pasažima na "miles gurtu" nedostaje preciznosti i definicije. Pritom, složenost materijala ne olakšava stvar, na šta nam je ukazao Frank Zappa na "Peaches en Regalia". Prelazak na pojačalo drugog proizvođača pokazao je da naši zvučnici mogu bolje, popravivši utisak na tom polju (i pokvarivši ga na mnogim drugim), tako da ova zamerka ide na dušu isključivo NAD pojačalu. Kratko rečeno, nedostaje malo oštrine i brutalnosti onda kada je to zaista
koji je, uostalom, i stvar ličnog doživljaja, moglo bi se reći da C 326BEE predstavlja pravog srećkovića, koji je obdaren najboljim porodičnim genima i dodatno ojačan pristupačnom cenom. Do šampionske svestranosti potreban je samo još jedan korak - malo više autoriteta u najnižim oktavama. Ukupno, novi NAD C 326BEE donosi dosta toga novog: dizajn je poboljšan do te mere da više ne bode oči čak ni našim suprugama; uz već poznat kvalitet ugrađenih komponenata, sada je tu i ukupan kvalitet izrade kojem se nema šta zameriti; zvuk je i dalje prepoznatljiv, ali uz znatno bolji ukupan balans. Iako postoji mogućnost da izgubi nekolicinu zagriženih sledbenika, zakletih nekadašnjem dizajnu i zvučnom pečatu, sigurni smo da će biti mnogo više onih kojima će se ovakav NAD svideti.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dinamika, muzikalnost, dovoljno snage.
Kvalitet izrade i funkcionalnost.
Odličan daljinski upravljač.
Vredi za njega izdvojiti novac.
MINUS
Blaga tonalna obojenost u celom spektru.
Povremeno nedovoljna definicija niskog područja.
OPREMA:
OMarantz PM-68
ONAD C350
OMarantz CD4000
ONAD C 541
OPro-Ject USB Box
OMonitor Audio Silver RS6
OMonitor Audio Silver RX2
ONeotech kablovi
Poređenje sa ostatkom familije pokazuje da je testirani model bliži snažnijem C 355BEE nego malenom C 315BEE, iako bi razlike u cenama mogle sugerisati drugačije. Tome u prilog govori prisustvo pune PowerDrive topologije, Soft Clipping sistema, Holmgren transformatora i drugih rešenja, pa na kraju i odličnog daljinskog upravljača i IEC utičnice, koja omogućava zamenu fabričkog mrežnog kabla nekim kvalitetnijim. Zapravo, ako se iz jednačine izuzme karakter zvuka,
MUZIKA:
Dinah Washington - Back to the Blues
Dire Straits - Dire Straits
Frank Zappa - Over-Nite Sensation
Johnny Winter - White Hot & Blue
Robert Miles & Trilok Gurtu - miles_gurtu
NAD C326BEE
Kontinualna snaga: 50 W po kanalu
Damping faktor: >100
Broj ulaza/izlaza: 7/1
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 435x116x332 mm
Masa: 6,9 kg
Cena: 355 evra
4Audio, tel: 011/2759-096
All-in-one high-end sistem. Nemoguće? Možda, a možda i ne...
Moram priznati da sam oduvek bio skeptičan prema all-in-one sistemima. Nisu oni jedini, skoro da sam zamrzeo hi-fi reči koje počinju na slovo "m": mikro, mini, midi... Razlog je jednostavan: posle solidnog broja raznoraznih sistema i sistemčića, linija i linijica, ispostavilo se da je moje traganje za zaista kvalitetnim midi, mini ili all-in-one sistemom čija reprodukcija zvuka cilja malo više od komercijale skoro jednako potrazi za Svetim gralom.
Zbog čega je tako? Proizvođači skoro po pravilu u ovakve sisteme stavljaju komponente s donje skale svoje ponude i ukupan proizvod teško da može da zadovolji uho probirljivog slušaoca. Ali, ukoliko je ciljno tržište kompanije high-end, čak i najjednostavnije komponente mogu zvučati više nego
mogućnost konverzije eksternih digitalnih signala pomoću internog D/A konvertera. Dovoljno? Nama svakako jeste. Sam kvalitet izrade je identičan ostalim Naim proizvodima: nema tu plastike na mestima na kojima ne sme da je bude, debelih prednjih ploča koje odnesu novac proizvođača, pa se zato poklopac pravi od metala debljine flis papira. NaimUniti je snažna metalna cigla, čiji odziv na kuckanje odozgo izaziva strahopoštovanje čak i kod iskusnih audiofila. Po otpakivanju uređaja neophodno je deblokirati mehanizam CD plejera pomoću zavrtnja s donje strane. Kod NaimUnitija, po običaju proizvođača, fioka nosač diska otvara se ručno pomoću male kvake sa leve strane i izlazi udesno, oslanjajući se na jednu osovinu. No-
određenim slučajevima pojedini tasteri bivaju osvetljeni pomoću, pogađate, zelenog "naimovskog" svetla kada je njihova uloga upravljanje kursorom u slučaju da je aktivan ekranski meni. Sam meni i korišćenje uređaja su, kada se jednom prelista uputstvo, veoma logični i jasni za korišćenje. Funkcionalost je besprekorno odrađena: svaki od ulaza može da bude aktiviran ili deaktiviran, a i svakom od njih možete dodeliti sopstveno ime. Ovo je značajno ukoliko od velikog broja ulaza koristite, na primer, svega dva ili tri. Određena inteligencija upravljanjem ulaza takođe postoji: postavljanje diska u ladicu i njeno zatvaranje po očitavanju CD-a automatski će prebaciti aktivni ulaz na onaj namenjen njegovoj reprodukciji.
dobro.
Vratimo se na Naim NaimUniti: po dizajnu ova sprava relativno malo odudara od klasičnog Naim izgleda, malo veći ekran i koncentracija tastera s desne strane padaju u oči i... neko bi mogao pomisliti da se radi o modernijem CD plejeru. Ovo je samo delimično tačno: NaimUniti predstavlja CD reproduktor, FM i DAB tjuner, kao i internetradio. Prisutni su i audio-interfejsi tipa UPnP, iPod interfejs, kao i USB. Na kraju, tu je i pojačalo. A, da, zaboravili smo da poseduje i
sač diska sadrži kompletan mehanizam CD transporta (Philips u ovom slučaju). Na disk se postavlja stabilizator magnetnog tipa, koji je kompaktan, ali bi njegova plastika mogla da bude malo bolje obrađena.
Ekran NaimUnitija je matrični OLED tipa, monohromatski sa mogućnošću prikaza pet linija teksta i veoma je pregledan i jasan. Desno od njega je ukupno devet tastera u tri reda, čije se funkcije svode na kontrolu aktivnog ulaza i jačine zvuka, kao i komandovanje izborom muzičkog materijala. Pored toga, u
Prednja ploča poseduje i kombinovani analogno-digitalni ulaz, korisno pomagalo za povezivanje s portabilnim plejerima, izlaz za slušalice (svi prečnika 3,5 milimetara), kao i USB ulaz za reprodukciju sa flash diskova. Tu je i neizbežni zeleno osvetljeni Naim znak. Tastera za stand by mod nema ni na uređaju niti na daljinskom upravljaču - NaimUniti gasi svoj ekran posle željenog vremena, ali sam uređaj ostaje aktivan, što se može primetiti po njegovoj zagrejanosti i potrošnji struje koja je čak 35 vati u režimu bez zvuka.
No, audiofili će odmah prepoznati prednost - nema potrebe da uređaj radi određeno vreme nakon uključenja da bi postigao optimalan zvuk.
Zadnja strana je mnogo bogatija: IEC mrežni konektor je standard, odmah pored glavnog prekidača. Izlaza za zvučnike ima jedan par, kvalitetni su, ali prihvataju samo "bananice". Ostali priključci su, grubo rečeno, podeljeni u dva reda: u gornjem se nalaze oni zaduženi za LAN konekciju - RJ45 i WiFi antenski priključak, RS232 port, žična konekcija za RC5 kodove daljinskog upravljanja, ulaz za iPod i antenski (FM i DAB) ulaz.
Ono što je prijatno iznenađenje jeste ostatak ulaza i izlaza. Ovakvi uređaji su, s obzirom na svoju ulogu i sadržinu internih komponenti, najčešće osakaćeni zbog nepostojanja dodatnih ulaza i izlaza, koji se najčešće svode na priključke za jedan spoljni izvor i eventualno analogni snimač. Kod NaimUnitija je drugačije: poseduje preamp izlaz (u formi DIN priključka) i kompletan (L+R) izlaz za sabvufer i analogni snimač. Pored njih su još
pnik se postavlja na poziciju "floating", čime se sprečava interakcija između različitih uzemljenih komponenti, što može da dovede do, na primer, brujanja u zvučnicima. S funkcionalne strane ne možemo se oteti utisku da su inženjeri Naima potrošili veliki broj radnih časova smišljajući šta sve NaimUniti treba da radi i koje opcije treba da ima. I, moramo priznati, uspeli su u tome: ovaj allin-one sistem poseduje sve što očekujemo od jednog takvog uređaja. Sve one male stvari koje život znače bitno je da postoje. Sjajno.
Daljinski upravljač je san svakog vlasnika skupog uređaja: nije napravljen od metala niti je izrazito masivan, ali je kvalitet izrade perfektan, raspored tastera logičan, a osećaj pod prstima divan - savršeno zaobljeni tasteri i nežni "klik" je sve što nam je trebalo. A Naim je upravo to i pružio. Pametno, izabrao je za OEM proizvođača ne nekog dalekoistočnog partnera koji se još uvek isprobava na tržištu daljinaca i kod koga je ergonomija reč za godišnje doba, već austrijskog Ruwidoa, ime
su pokrivene u glavnom korisničkom uputstvu koje se ispor... pardon, NE isporučuje uz uređaj. Njega morate skinuti sa interneta, sa sajta proizvođača, kao da će par evra potrošenih na štampanje ili bar CD verziju istog bitno uticati na konto kompanije. Ali, na raspoloženje korisnika hoće jer je, na primer, podrazumevana LAN veza preko RJ-45 mrežnog priključka i prebacivanje na Wi-Fi traži pristup Set Up meniju, što za običnog korisnika može biti donekle naporno bez uputstva jer u brzom vodiču o tome nema ni reči.
FM radio, kao i njegov pandan iz 21. veka, internet radio, pružaju dobru reprodukciju... onoliko koliko to dopuštaju FM i internet radio-stanice. Zvuk NaimUnitija je, koristeći njegov integrisani plejer ili transport sa internim NaimUniti D/A konverterom, veoma, veoma dobar. Prirodnost je prvi argument koji bismo naveli na pozitivnoj listi. S druge strane, tišina koju možete sresti u pojedinim
i tri analogna ulaza tipa single end i ulaz za gramofon (opet DIN). Na samoj desnoj strani su čak četiri ulaza za digitalne signale - dva koaksijalna i dva optička. NaimUniti poseduje i zanimljiv mali preklopnik pod oznakom
Signal ground switch, kojim se određuje ponašanje uređaja prema uzemljenju: da li je uzemljen preko šasije ili ne. U slučaju da je NaimUniti jedini uređaj koji se koristi ili je jedini uzemljen u celom lancu reprodukcije, koristi se pozicija "chasis". U suprotnom, kada su i druge komponente uzemljene, preklo-
koje postoji već četrdeset godina. Uputstvo koje se dobije uz NaimUniti je više kao osnovni ili brzi vodič za korišćenje uređaja i moramo priznati da nam se nije dopalo. Sve funkcije koje ne spadaju u najosnovnije
muzičkim deonicama je takva da jednostavno očarava. Nije to, ruku na srce, zvuk Naita XS, ali je veoma sličan u svim parametrima po kojima se može vršiti poređenje - on ne podseća, on jeste pravi Naim zvuk, i prosto
”Kada ne bismo bili fanatici kakvi jesmo, NaimUniti bi bio naše rešenje za kućni stereo audio-sistem. Šta više reći?“
je neverovatno šta je proizvođač uspeo da smesti u malenu kutiju i kakav zvuk je dobio iz nje.
Karakter NaimUnitija jeste umeren, jedva primetno prelazeći granicu ka svetlijem, ali nikako ne gubi onaj fini balans komponenti spektra. Sviđa nam se što je, nekom magijom, sve na mestu: poletan i otvoren, agresivan, ali ne i bahat, nežan, ali i gospodar (Dire Straits – Calling Elvis, Rhonda Vincent - When I Close My Eyes). Engleska škola, predstavnik A klase.
Ambijentalnost uređaja se može definisati kao osobenost da se prostor u kojem je muzika snimljena dočara slušaocu. NaimUniti ovo radi dobro, s pozornicom koja je prilično široka (Seal – Kiss From The Rose) i dobro rekreirana iza linije zvučnih jedinica, mada bi mogla biti i dublja. Ona ne poseduje želju da "napada" slušaoca s prednje strane, što je dobro. Jedna od osobina NaimUnitija jeste detaljnost bez zamaranja slušaoca, kao i potpuni nedostatak "zrnaste" prezentacije muzike (Antonio Vivaldi – The Four Seasons), čest kod kompanija koje prave uređaje pomoću CAD aplikacija i uz konsultaciju finansijskih stručnjaka oko isplativosti nabavke određenih komponenata, umesto da ih kreiraju inženjeri pomoću slušnog panela.
Mikrodinamika Naim NaimUnitija je vrlo dobra, ali on svoj maksimum daje na srednjim, uobičajenim nivoima glasnoće, gde sve njegove osobine dolaze do izražaja.
Detaljno poređenje CD plejera Sony CDP-
D500, kog smo koristili za ovaj test, i NaimUnitijevog integrisanog plejera i konvertera pokazalo je nadmoć na strani Sonyja. NaimUniti je u CD plejer modalitetu rada bio blago inferioran, najpre na području srednjeg i dubokog basa. Isto se odnosilo i kada smo CDP-D500 koristili kao transport - pečat zvučne slike je očigledno u ovom slučaju određivao interni digitalni konverter. Ipak, u okviru cene sve je u redu. Treba navesti i da se bas NaimUnitija (mislimo opet na CD plejer) popravio posle dužeg perioda usviravanja – opet nije išao do dna, ali je imao tako lepu mimikriju da smo se lako navikli na njega i skoro da mu ništa nije falilo.
Odlična sprava kojoj je zaista teško naći manu: od prvoklasnog kvaliteta izrade (sem stabilizatora diska), pažnje na detalje, preko intuitivnog korisničkog interfejsa, opšte funkcionalnosti, pa do kvaliteta zvuka. Zapamtite ovo poslednje - kvaliteta zvuka, jer ćete prilično teško naći drugi all-in-one sistem za manju, istu ili veću sumu novca, koji radi sve što i NaimUniti, a uz to zvuči barem isto kao i on. Da li je skup? Za naše prilike jeste. No, i pored toga on predstavlja nešto što bismo mogli nazvati najboljom kupovinom jer nudi kvalitetna rešenja i u potpunosti opravdava pedigre imena koje nosi. Kada ne bismo bili fanatici kakvi jesmo, NaimUniti bi bio naše rešenje za kućni stereo audio-sistem. Šta više reći?
KARAKTERISTIKE PLUS
Prirodnost reprodukcije.
Toplina.
Homogenost.
Izuzetan kvalitet izrade.
Izuzetna elaboriranost uređaja.
Jednostavnost upotrebe.
Sinergija komponenti.
MINUS
Nema integralnog uputstva u štampanom obliku.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OJamo D830
OKanton Carat M40
Naim NaimUniti
Kontinualna snaga: 2x50 W (8 oma)
Frekvencijski opseg pojačala: 20 Hz - 50 kHz
Odnos signal-šum pojačala: 80 dB
Podržani formati (zavisno od izvora): CD-A, WMA, MP3, AAC, Apple Lossless, Flac, Ogg
Vorbis
Broj analognih linijskih ulaza: 4+1 (za gramofon)
Broj digitalnih ulaza: 5 (2 koaksijalna, 2 optička, jedan na prednjoj ploči)
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 432x87x314 mm
Masa: 14 kg
Cena: 2.400 evra
One HiFi, 011/212-9117
”Sviđa nam se što je, nekom magijom, sve na mestu: poletan i otvoren, agresivan, ali ne i bahat, nežan, ali i gospodar.“
Poslednjih godina primećujemo veliki porast broja malih proizvođača pretežno hi-end opreme.
Mnogi od njih su već poznati, ali postoji isto tako i nemali broj onih koji su na samom početku. Verovatno da se i u vašem kraju nalazi neki audiofil-konstruktor poznat užem krugu zaljubljenika. Međutim, osim određene količine DIY proizvoda koji naprave, retko ko od njih uspe da se probije na svetsko (ili barem domaće) tržište i tu ostane. Da bi se postigli kontinuitet u proizvodnji i uspeh na dinamičnom tržištu, potrebno je dobro osmisliti i razraditi proizvod koji uz dobar marketing možda i ima šanse da uspe. U ovom biznisu niko ne garantuje uspeh. Iako možemo da
se pohvalimo solidno jakom hi-fi scenom za našu zemlju, malo je onih kojima je pošlo za rukom da budu poznati i van naših granica. Dayens je jedan od domaćih proizvođača koji se polako upisuje na tu listu, a vreme će pokazati koliko će tamo i ostati. Svedoci smo veoma popularnih recenzija njihovih uređaja kako u našem časopisu, tako i na poznatom internet portalu 6moons. S reputacijom koju ima, Dayensu uspeva da stameno stoji na domaćem tržištu već duže vreme, a sada polako prevazilazi njegove okvire. Svidelo se to nekome ili ne, ovo su činjenice. Hi-fi biznis je nešto potpuno drugačije od čiste opčinjenosti zvukom i posedovanja izuzetne „sprave” na kojoj ste radili bezgranično dugo vremena i koja a priori mora biti bolja ili “jednako dobra”. Dayens može da se pohvali veoma zanimljivom i bogatom ponudom zvučnika koju konstantno unapređuje i proširuje. Ovog puta prezentujemo vam njihov potpuno novi model zvučnika.
Dosta teškoća smo imali prilikom postavljanja i transporta ovih kutija. Radi se o izuzetno teškim i prilično velikim podnostojećim zvučnicima. Kućište je izrađeno od medijapana debelog 19 milimetara i dodatno je ukrućeno sa čak tri poprečne pregrade do visine jednog metra. Sve ovo čini kutiju izuzetno masivnom i čvrstom, a dodatno ublažava efekte stojećih talasa i rezonovanje. Finiš je u furniru od svetlog,
prirodnog drveta, dodatno lakiran i voskiran kako bi se sačuvao impozantan izgled. Drajveri su montirani na samom vrhu stuba, a u pitanju su veoma kvalitetne Vifa jedinice (visokotonac s neodijum magnetom), koje se ugrađuju u višestruko skuplje zvučnike. Na zadnjoj ploči su postavljeni kvalitetni konektori za zvučnike i bas refleks port. Uz same kutije dobili smo i odlične metalne nožice koje se postavljaju sa šiljkom nagore prema odgovarajućim rupama na dnu kutije. Korišćenje ovih „stopa” je neophodno zbog kontrole niskotonskog registra i uopšte celokupne reprodukcije, kako preporučuje konstruktor. Ipak, šiljci nisu standardna oprema i mogu se naručiti uz doplatu.
Nema dileme, kvalitet izrade nadmašuje kategoriju u datoj cenovnoj klasi. Veliki broj proizvođača u svojim uputstvima napominje da je potrebno skinuti zaštitne mrežice drajvera da bi se dobio bolji i otvoreniji zvuk. Ovaj trik je jedan od osnovnih u svetu hi-fi entuzijasta, pa ih većina ljudi skine i gotovo nikada ne vrati. Zbog toga u Dayensu mrežice ugrađuju samo po zahtevu.
Opredelili smo se da ovaj domaći proizvod s renomeom Dayens kompanije testiramo na simboličan i veoma autentičnim način. Zvučnici su nam tako veoma verno preneli sve impresije „Priče i pesme sa svadbi i sahrana”. Ova veoma brza i živahna muzika Gorana Bregovića otkrila je veliki dinamički raspon zvučnika s numerama kao što su “Sex” i “Hop-hop-hop”. Ujedno smo mogli da čujemo veoma prefinjene i prijatne zvuke violine, harfe i gitara na numeri „Tale 4”. Dayensov karakter otvorenog i prirodnog zvuka kao zaštitni znak prati i ove zvučnike. Sve je veoma brzo, precizno i otvoreno, baš kao što bi trebalo da bude. Verovatno i više od toga. Prosto smo poželeli da zaigramo, ali nas je ipak jedan korak delio od te odluke. Vokali, a naročito specifičan glas Šabana Bajramovića na ovom albumu izuzetno su dobro prezentovani, a ugođaj je gotovo kafanski. Niskotonsko područje je veoma duboko i precizno, pre svega zahvaljujući dobro urađenoj kutiji i odličnom drajveru koji se spušta veoma nisko. Iako smo čuli i dublje i prijatnije udarce bubnjeva i udaraljki, Dayens
to radi veoma suptilno i svaki atak drži veoma definisano. Pošto smo dovoljno zagrejali atmosferu, nastavljamo započeto muzičko putovanje slušajući „Običan balkanski dan” u izvođenju Bore Dugića. U pitanju je veoma melodična i dinamična numera. Velika frula čuvenog izvođača je reprodukovana precizno i prostorno dobro pozicionirano. Apsolutna analitika Dayens zvučnika dovodila nas je do toga da prepoznajemo rupe na ovom instrumentu uz svaki uzdah izvođača. Zbog prevelike preciznosti dešavalo se da instrument izgubi neophodnu dozu topline na koju smo navikli. Ako je suditi po realnosti kao zaštitnom znaku Dayens kompanije, možda je tako i trebalo da bude. Ostale numere na albumu „Između sna i jave” našeg najpoznatijeg fruliste pružile su gotovo istoimeni ugođaj. Numera „Vilinsko kolo” uključuje čitav simfonijski orkestar i Hor RTS-a s dirigentom Stankom Jankovićem.
Zvučnik je uspešno prešao i ovu „prepreku”, jasno stavljajući do znanja da s njim nema šale. Hor je dobro pozicioniran, s definicijom gotovo svakog pojedinačnog glasa, naročito u srednjotonskom opsegu. Ipak, preslušavajući „Gudače Svetog Đorđa“ u numeri „U jutro” mogli smo da primetimo da bi gornji ekstremi visokotonskog regista mogli biti i nešto izraženiji. Dayens je pružio dobru reprodukciju izuzetno napornih gudačkih instumenata, ali je gornji opseg bio nešto zatvoreniji uprkos dobroj definiciji i preciznosti. Ono što je verovatno najvažnije bilo da je u pitanju mikro ili makro dinamika, neće se desiti da vam ovaj segment reprodukcije nedostaje. Slušajući ove zvučnike setili smo se jednog nepisanog pravila koje se u praksi pokazalo istinitim. Veoma često možemo biti gotovo trenutno opčinjeni reprodukcijom neke komponente već na prvo slušanje. Međutim, tokom dužeg preslušavanja dobro poznatih materijala, dešava se da otkrivamo sve finese reprodukcije. U tom trenutku veoma često prve impresije padaju u vodu i u potpunosti sagledavamo sve prednosti i mane.
Dayens filozofija zvuka ne kupuje na prvu loptu, pa će prve impesije verovatno izostati. Ova pojava neće odvratiti iskusne korisnike, ali može biti problem za početnike. Iako nećete imati nikakav argument protiv veličine i vernost zvučne slike, reprodukciju čine i mnogi drugi naizgled nebitni faktori. Kada smo simboličan početak s domaćim izvođačima prekinuli i uputili se ka drugim pravcima, došlo je do znatnih promena. Slušajući muziku koja obiluje niskim tonovima i električnim gitarama, reprodukcija može biti (za nečije ukuse) previše hladna i monotona. Dobra definicija basa i odlični srednji s dinamičnim, ali malo zatvorenim visokim tonovima čine da vam Hendriks zvuči suviše „ograničeno”, dok će manji džez sastavi poput Patricie Barber zablistati. Očigledno je da idealno ne može da postoji čak ni u višestruko skupljim zvučnim sistemima. Novi model kompanije Dayens pokazuje da je u pitanju još jedan odličan kompromis. Tradicija u filozofiji zvuka i kvalitetu izrade se nastavlja.
U pitanju je još jedan Dayensov zvučnik, koji sa sobom nosi nešto što većina komercijalnih modela ne poseduje. Kako smo već navikli, Dayens zvučnici kvalitetnom izradom u svakom pogledu nadmašuju svoju cenovnu kategoriju. Kada je reprodukcija u pitanju, veoma su linearni i definisani, te stoga podređeniji nekim muzičkim pravcima. Rokeri mogu poželeti dublji i mutniji bas, dok će džezeri i ljubitelji klasike veoma ceniti precinost i nenametljivost u ovakvom obliku. Ponuda u klasi do hiljadu evra trenutno je veoma bogata. Da ne biste napravili grešku, predlažemo da ove kutije nikako ne zaboravite da poslušate pre kupovine. Poslušajte vaš omiljeni muzički materijal u prijatnoj atmosferi domaćeg proizvođača i
onda ćete najbolje proceniti. Uz Dayensovu ponudu odličnih kablova, pojačala i zvučnih kutija možete se opustiti. Sigurno ćete naći pravu kombinaciju za vaše uho, koja će uz to prijati i vašem džepu. Ko zna, možda su to upravo ovi zvučnici?
KARAKTERISTIKE PLUS
Natprosečno kvalitetna izrada.
Uravnotežena reprodukcija.
MINUS
Nedostaju zaštitne mrežice.
Nedostaju ambalaža i uputstvo.
Specifičnost zvuka prema muzičkom pravcu.
OPREMA:
OAccuphase E-206 (restaurated)
ONeat Motive 2 (na testu)
OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
OQed Original, Neotech kablovi
OSlušna prostorija 20m2 akustički tretirana
MUZIKA:
Bora Dugić – Između sna i jave – CD 413872
Goran Bregović – Tales and Songs from Weddings and Funerals – 00015
Jimi Hendrix – Blues – Polydor 521 937 – 2
Patricia Barber – The Cole Porter Mix – Blue Note 50999 5 01468 2 6
Preporučena snaga pojačala: 25-100 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 35 Hz – 40 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Dimenzije (ŠxVxD): 200x1025x310 mm
Cena: 870 evra (promotivna)
Dayens, tel: 015/345-369
”Sve je veoma brzo, precizno i otvoreno, baš kao
što bi i trebalo da bude. I više od toga.“
U lancu digitalnog izvora zvuka njegovo veličanstvo Konverter zauzima posebno mesto. Ljubitelji digitalije su oduvek maštali o jeftinom, a opet sjajnom uređaju. Da li je DacMagic baš takav?
Odavno se u domaćim, ali i stranim hifi krugovima nije digla prašina oko jednog relativno jeftinog uređaja kao što je to slučaj sa DacMagicom, proizvodom kompanije Cambridge Audio. Sam proizvođač je odradio sjajan marketinški potez: interesantno ime, identično onom iz starih dana (DacMagic 1 - 1995. godina), simpatičan dizajn, veoma interesantne opcije i odlična cena za jedan ovakav uređaj. Na domaćim i stranim forumima vladala je prava pravcata glad za iskustvima u vezi sa zvučnim sposobnostima DacMagica. Proizvođač je očigledno imao daleko više narudžbi nego proizvodnih kapaciteta, pa je trebalo vremena da DacMagic stigne i do naših krajeva. Ali, domaći distributer je obezbedio određenu količinu i jedan komad je stigao kod nas na test.
Želeli bismo da krenemo od nekih osnovnih hi-fi postulata. Postavlja se generalno pitanje: čemu služi DAC i koliko je zaista bitna njegova uloga? Da krenemo od početka: eksterni digitalno-analogni konverter (DAC) prihvata signale u digitalnom obliku preko nekog međusklopa (interfejsa) kao što su toslink, SPDIF, USB i pretvara ih u analogne signale pogodne za dalju obradu unutar pojačala - najčešće sledeće karike sistema. Samim tim, on čini jedan od bitnih činilaca.
Dalje, DAC je sastavni deo svih uređaja koji obrađuju zvuk pohranjen u digitalnom obliku, bez obzira da li se radi o CD audio, MP3, DVD plejerima itd. Nažalost, čest je slučaj da je DAC sekcija na komponentama pitanje kompromisa u napajanju, topologiji u kojoj je primenjeno DAC kolo, izlaznoj analognoj sekciji i sličnom, čak i kod skupih uređaja. Tu, kao opcija, uskače eksterni digitalno-analogni konverter. Od magične kutije koja je bila veoma popularna devedesetih godina, DAC je kasnije malo posustao zajedno sa smanjenjem tržišnog učešća koje su imale kombinacije transport/konverter. No, poslednje godine čine se zlatnim za eksterne uređaje ovog tipa: pojavile su se nove vrste izvora digitalnih signala i oni prosto vape za kvalitetnom konverzijom. I tu, dakle, svoju ulogu dobija i DacMagic.
Sledeće logično pitanje je šta on može, a šta ne može? Nemojte očekivati od bilo kog DAC-a čudo: ukoliko zaboravimo ostatak lanca, odnosno pojačalo, zvučnike i kablove, opet možemo reći da je DAC dobar samo toliko koliko je dobar i njegov izvor digitalnog signala. Što je izvor bolji, biće bolji i DAC, sve dok ne postane usko grlo sistema. Jednostavnim jezikom: loš transport neće prosvirati kao vrhunski uređaj samo zbog kvalitetnog DAC-a, ali je verovatno da će
raditi bolje. Postoji i fama da stari CD plejeri važe za vrhunske transporte, ali mnogi slučajevi opovrgavaju ovu tvrdnju. Zbog toga eksterni DAC pruža neviđene mogućnosti kombinatorike, s vrlo mogućim pozitivnim ishodom, često uz relativno skromna ulaganja, i to zato što su današnji konverteri generacijama ispred nekadašnjih, a po drastično nižoj ceni.
Vratimo se na glavnu temu ovog teksta: Cambridge Audio DacMagic. Maleni uređaj stiže u neobično velikom pakovanju: u njemu su smešteni AC adapter, konverter, uputstvo i još neki dodaci. Prva stavka na kojoj su u prošlosti štedeli proizvođači sličnih eksternih konvertera jeste strujni adapter, da bi kasnije najčešće nudili bolju verziju uz znatno višu cenu. Ali, to nije slučaj kod Cambridge Audia: pravi pravcati transformator prilične mase i snage 18 VA krije se u kućištu adaptera. Ispravljanje, filtracija i stabilizacija napona se vrše u centralnoj jedinici. Samo kućište konvertera je potpuno metalno i napravljeno veoma kvalitetno. Proizvođač je uz njega isporučio i malene gumene stopice, a takođe i kvalitetno gumiplastično podnožje jer DacMagic može da stoji vertikalno, na primer pored računara. Vrlo domišljato, zaista. Prednja ploča DacMagica poseduje mrežni prekidač, selektor ulaza i selektor rada digi-
talnog filtera, kao i nekoliko svetlećih dioda koje pokazuju da li je potvrđen prijem digitalnog signala i koja je frekvencija semplovanja. Sve funkcije su jednostavno i jasno prikazane i lako se koriste. Na zadnjoj strani se nalaze digitalni ulazi: po dva single ended i optička, kao i USB. Digitalni izlazi su takođe u obliku single end i optičkog, dok su analogni izlazi tipa single end i balansirani.
Uputstvo je u obliku male knjižice i moramo priznati da je jedno od najboljih koje smo ikada imali prilike da sretnemo. Uvod s tehničkim detaljima i korisnim savetima je zaista odlično napisan, a kasnija objašnjenja potpomognuta obiljem grafikona nešto su što se danas retko viđa u hi-fi industriji. Kompletna knjižica je jasna, koncizna, korisna i pruža izuzetan uvid u filozofiju i logiku koja stoji iza konstrukcije DacMagica.
Tehnička pozadina DacMagica nije nimalo naivna: konverteri koji se u njemu koriste prilično su cenjeni Wolfson WM8740, isti kao i iz top modela CD plejera sa oznakom Cambridge Audio. No, kvalitet samog konvertera nije neka garancija ukupnog kvaliteta zvuka. DacMagic koristi dva konvertera po kanalu u diferencijalnom modu, čime se i balansirani izlaz ne dobija kao kod nekih drugih digitalnih uređaja iz single enda, već obrnuto, što je vrlo dobro rešenje.
Kao digitalni filter koristi se Texas Instrumentsovo čedo: TMS 320VC5501 tridesetdvobitni
digitalni procesor, čija je standardna brzina rada 300 MHz i poseduje dve ALU (aritmetičko-logičke jedinice). Jedna od njegovih uloga je upsamling ulaznog signala koji se, u slučaju DacMagica, kreće u granicama od 32 do 96 kHz (za USB ulaz važi samo 44.1 i 48 kHz). Dužina ulazne reči kreće se od 16 do 24 bita, ali za USB port opet skromnije: samo 16 bita dolazi u obzir. Upsampling je obavezan i ide do 24 bita i 192 kHz, fiksno - ne može se menjati.
Upsampling tehnologija koju koristi DacMagic je razvijena u saradnji s poznatom švajcarskom kompanijom Anagram Technologies: zasnovana je na algoritmu krive dobijene pomoću polinoma. Prema tvrdnji proizvođača, ovaj pristup nije jednostavno preslikavanje šesnaestobitnog domena u
dvadestčetvorobitni, već se radi o daleko kompleksnijem pristupu u kojem se novonastali podaci pomoću interpolacije veoma pažljivo ubacuju između originalnih, pa se kao rezultat dobija skoro potpuno ispeglana zvučna sekvenca. Dodatno, podaci koji se ubacuju su strogo vezani za model vremenskog domena koji koristi DacMagicov DS procesor, te njihovo uvođenje kao dodatnu osobinu ima i smanjenje mrskog nam jittera, čak i u odnosu na ulazni signal. Mogli bismo reći da, ukoliko je tvrdnja proizvođača tačna, onda je, tehnološki gledano, DacMagic fenomenalna sprava.
Sam digitalni filter koristi tri algoritma rada - ovo nije novost, koliko se sećamo, takve modifikacije je uveo još Sony sredinom devedesetih godina godine na top modeli-
ma serije ES. Da vidimo šta nudi DacMagic: prvi od filtera se naziva "filter linearne faze", poznat odranije sa Cambridge Audio CD plejera 840C i njegova uloga je da svi audio-signali, bez obzira na to koju frekvencu predstavljaju, imaju istu vrednost kašnjenja. Za razliku od njega, "filter minimalne faze" ne koristi istu vrednost kašnjenja kao njegov prethodnik, već se taj koeficijent podešava u smislu eliminacije pojave koja je poznata pod nazivom preringing i ima veze sa impulsnim odzivom sistema. U običnoj muzici smatra se da preringing može dovesti do poremećaja tranzijenata u slučaju udaračkih instrumenata. Treći filter je steep (strmi) filter, gde je ideja da se, korišćenjem filtera s linearnom fazom, koeficijenti digitalnog filtera podese tako da dovode do smanjenja
izobličenja na visokim frekvencijama, ali uz određenu atenuaciju na granicama gornjeg ekstrema. Stoga, filter linearne faze i filter minimalne faze imaju opadanje od nekih minus 0.1 db na 20 kHz, dok je kod strmog filtera ta vrednost minus 2 db. Na 22 kHz atenuacija prva dva filtera je minus 10 db, dok strmi filter ima vrednost od čak minus 82 db. Detaljnija objašnjenja o radu navedenih filtera prevazilaze okvire ovog teksta, a na sajtu proizvođača mogu se pronaći dodatne vrlo korisne informacije.
Nije nikakva tajna da smo u prethodnim testovim CD plejera kompanije Cambridge Audio navodili da smo više očekivali od nje. Uprkos implementiranoj tehnologiji, nekako nam se činilo da imaju previše svetlu prezentaciju, s dosta detalja koji nisu bili dobro uklopljeni u zvučnu sliku. Iskreno, plašili smo se da će ista priča biti i sa DacMagicom. Vodeći se pravilom kvalitetnog transporta koje smo naveli ranije u tekstu, koristili smo prefesionalni Sony CDP-D500 CD plejer. Pored SPDIF, on podržava i AES/EBU standard prenosa digitalnih podataka, ulaz za eksterni klok, pa predstavlja prilično ozbiljnu mašinu za cilj ovog testa. Veoma nas je zanimalo i kakva će razlika biti u odnosu na DAC relativno starijeg tipa ugrađen u ovaj plejer, no sa dosta kvalitetnom implementacijom (Burr Brown PCM1702 konverter i OPA2604 na izlazu).
Odmah ćemo reći: bili smo veoma, veoma prijatno iznenađeni zvukom DacMagica. Upsampling tehnologija je ovde primenjena kako treba: diskretno i veoma prijatno za uho slušaoca, upravo onako kako proizvođač tvrdi. Prvo što je primetno jeste odlična ekstenzija na gornjem ekstremu - visokoto-
”Gledajući sa strane uloženog/dobijenog, zvuk DacMagica je fascinantan bez obzira da li on košta dve, tri ili pet stotina evra.“
nac zvučnika odjednom ima više posla nego pre, a uz to ide i sjajna širina zvučne scene. Plašili smo se da će prezentacija biti preterano na svetloj strani, ali desilo se upravo suprotno: kristalno jasan prikaz srednjotonskog i visokotonskog područja, zajedno s harmonijom koja toliko fali mnogim CD plejerima i dinamikom na kojoj bi DacMagicu mogli da pozavide mnogi reproduktori od hiljadu i više evra, preplavio je prostoriju. S druge strane skale bas područje je odsvirano precizno, veoma duboko i definisano u svakoj tački. Toplina je, takođe, za nas iznenađenje: ne samo da je ima, nego je prisutna daleko više od onoga na šta smo navikli kod Cambridge Audia. U jednom momentu seli smo da poslušamo nekoliko Sealovih akustičnih obrada na sjajnom dvostrukom albumu "Best 1991-2004". Završili smo uživajući u muzici od početka do kraja - ceo album je protekao kao da je u pitanju jedna jedina numera u trajanju od nekoliko minuta. Kakva je razlika u odnosu na BB1702 ugrađen u Sony CDP-D500? Upsampling tehnologija dovodi do veće prisutnosti vazdušastog prostora oko instrumenata i cela atmosfera počinje da diše. Dinamika je takođe nešto bolja, a promena se jasno oseti u nežnosti ljudskog glasa (Jheena Lodwick - Feelings), koji nema više blago zaoštrenu završnicu. Ukupan pečat odličnog zvuka CDP-D500 je ostao, ali je poboljšan na svim poljima, sasvim dovoljno da nadmaši fabrički konverter na Sonyju, što nije nimalo lak zadatak za jeftini konverter kakav je DacMagic. Kao transport smo probali i Olive Melody 4 muzički server, ali o iskustvima rada s njim ostavljamo čitaocima da pročitaju poseban tekst. A digitalni filter i njegova tri modaliteta rada? Filter linearne faze nam se nekako činio najprecizniji, veoma harmoničan i najbolje defi-
nisanog zvuka. Filter minimalne faze je nešto topliji, ali vrlo sličan, te je u dosta slučajeva teško pri slepom testu zaključiti o kojem se od ova dva radi. Treći, strmi filter odmah se prepoznaje: srednji i visoki spektar prividno iskače jer postoji atenuacija gornjeg ekstrema. Iako na prvi pogled privlačan, najmanje smo ga koristili.
Gledajući sa strane uloženog/dobijenog, zvuk DacMagica je fascinantan bez obzira da li on košta dve, tri ili pet stotina evra. Ovo zaista mislimo, bez ikakvog preterivanja. Neki drugi konverteri, na primer Electrocompaniet ECD-1, poseduju malo više harmoničnu, topliju i unekoliko prirodniju prezentaciju i možete ih odabrati ukoliko želite malo bolje, ali za eksponencijalno više novca. Kada bismo morali da izmislimo šta fali DacMagicu, rekli bismo... daljinski upravljač! Čisto, eto, da možemo da se igramo raznim setovanjima digitalnog filtera. Ali budite obazrivi: prosta izmena kablova može dovesti do promene zvuka znatno više nego promena aktivnog filtera, posebno u slučaju prva dva. A setovanje jednog filtera kao najboljeg važi samo za određenu numeru, ređe za određeni album, a još ređe za određenu vrstu muzike. Zbog toga igra s njima može biti igranka bez prestanka, pa je daleko bolje slušati muziku nego usredsrediti se na njih. Slava koja je od početka pratila Cambridge Audio DacMagic očigledno nije kratkog veka niti lažna. Po odnosu kvalitet-cena ovaj mali uređaj nas podseća na, stariji audiofili će se svakako setiti, proizvode američkog proizvođača Audio Alchemy, koji su žarili i palili evropskom hi-fi scenom pre petnaestak godina.
Da ponovimo: nije teško napraviti skup uređaj koji dobro svira. Problem je napraviti jeftin koji će da radi makar slično, da ne kažemo isto ili bolje. U području digitalno-analognih konvertera to nikada nije bio jednostavan zadatak, ali Cambridge Audio je uspeo. Najtoplija preporuka.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Odličan ukupan zvuk.
Vrlo dobre opcije i opremljenost.
Vrhunska tehnologija u najboljem svetlu.
Otvorenost scene.
Harmonija u celom opsegu.
Vrlo dobra detaljnost.
Kvalitet izrade.
MINUS
Ništa.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OOlive Melody 4
OSimaudio Moon i3
OSimaudio Moon i3.3
OHarman-Kardnon HK990
OJamo D830
Cambridge Audio DacMagic
Broj digitalnih ulaza: 5 (2 x električna, 2 x optička, 1 x USB)
Broj digitalnih izlaza: 2 (električni, optički)
Broj analognih izlaza: 2 (single end, balansirani)
D/A konverter: Wolfson WM8740
Digitalni filter: TI TMS 320VC5501 DSP
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz (plus/minus 0.1 dB sa isključenim strmim filterom)
Odnos signal/šum: -112 dBr
Ukupan jitter: < 130 ps
Dimenzije (ŠxVxD): 215x52x191 mm
Masa: 1,2 kg
Cena: oko 340 evra
Radix Audio, 011/243-7090
”Upsampling tehnologija je ovde primenjena kako treba: diskretno i veoma prijatno za uho slušaoca, upravo onako kako proizvođač tvrdi.“
Samsung je lansirao novu liniju AV uređaja koji će se svojim dizajnom fino uklopiti u moderne dnevne sobe.
Ljubitelji kućnog bioskopa koji imaju ograničen prostor i nisu zadovoljni zvukom na svom televizoru alternativu mogu da potraže u pristupačnim kompaktnim sistemima. Jedan od predstavnika ove linije je i kućni bioskop sa oznakom HT-Z220. Radi se o standardnom 5.1-kanalnom sistemu sa satelitskim zvučnicima i kompaktnim sabvuferom. Naravno, centar ovog sistema predstavlja jedna komponenta u kojoj se nalaze petokanalno pojačalo, DVD plejer i radio-tjuner. Satelitski zvučnici su zaista malih dimenzija, ali se ipak razlikuju prednji i zadnji kanali. Sateliti namenjeni zadnjim kanalima praktično su kockasti jer su im dimenzije 101x101x93 milimetra i poseduju samo jednu zvučničku jedinicu. Sateliti za prednje kanale poseduju, pored srednjotonske membrane, i po jedan visokotonac. Ovako male satelite zaista niko neće imati problema da postavi u svoj dnevni boravak. Samo je centralni zvučnik veći, ali ni njegova širina ne prelazi širinu centralne jedinice. Membrane na satelitima su izrađene od Bio Kelp materijala. U pitanju je materijal u osnovi dobijen od morske trave, koji su inženjeri iz Samsunga iskoristili za celokupnu novu liniju zvučnika.
Sabvufer je uzak i s prednje strane mu je vidljiv samo bas refleks otvor. Deklarisana ukupna snaga celog sistema je 850 vati, a ovaj podatak naravno treba uzeti s rezervom. U realnom okruženju sistem ima sasvim dovoljno snage da male i srednje sobe ispuni zvukom.
Centralna konzola se vizuelno ne razlikuje od standardnog DVD plejera. Na prednjem panelu prepoznajemo standardne tastere za upravljanje diskom, kao i potenciometar za kontrolu glasnoće. Zanimljiv je, naravno, USB ulaz na prednjem panelu, koji korisniku daje veću slobodu pri reprodukciji multimedijalnog materijala. Plejer je u mogućnosti da reprodukuje DVD-video, MP3, JPEG, WMA i, naravno, DivX fajlove bilo sa diska ili USB memorije. Pohvalna je opcija za ripovanje CD materijala na USB memoriju ili MP3 prenosni plejer. Prisutni su i osnovni dekoderi za Dolby Prologic II i DTS.
Bez obzira na male dimenzije HT-Z220, na njegovom zadnjem panelu se našlo dovoljno mesta za sve osnovne konekcije poput HDMI, kompozitnog i komponentnog izlaza, a tu je i optički audio-izlaz. Naravno, mlađu publiku će oduševiti mogućnost priključivanja čak dva mikrofona za karaoke funkciju. DVD plejer daje sasvim solidnu sliku, onu koju bismo i očekivali od osnovnih modela plejera. Ukoliko HT-Z220 povežete putem HDMI veze, što toplo preporučujemo, DVD video-rezolucija će biti skalirana sa 480i na 1080p. HDMI podržava CEC standard, što
znači da ćete s jednim daljinskim upravljačem moći da kontrolišete i kućni bioskop i televizor.
Samsung je pripremio još jednu poslasticu u vidu wireless kita. U pitanju je dodatak koji se dokupljuje i koji omogućava povezivanje zadnjih satelita bežičnom vezom. Zaista praktično.
Ukoliko iz ovog teksta smatrate da su ove opcije dovoljne za vaše potrebe, eto odlične prilike da se počastite pred praznike i sebi ulepšate gledanje filmova.
PLUS
Pristupačna cena.
Pouzdanost.
MINUS
Ograničene mogućnosti.
Samsung HT-Z220
Ukupna snaga: 850W
Formati: DVD, CD, MP3 WMA, DivX
Dekoderi: Dolby Prologic II i DTS
Digitalni izlazi: optički
Ukupna masa: 12,5 kg
Cena: oko 210 evra
su ostali bez daha. Cena od 300.000 jena bila je veoma, veoma visoka, jer je Nakamichi Dragon u to vreme, na primer, koštao trideset procenata manje.
Onkyo, odnosno punim imenom
Osaka Denky Onkyo K.K., japanski je proizvođač s dugom tradicijom. Osnovana još 1946. godine, kompanija se na početku bavila proizvonjom kvalitetnih gramofonskih zvučnika. Tokom narednog perioda Onkyo je izrastao u jednog od prepoznatljivih japanskih proizvođača, a asortiman je konstantno napredovao. Kada su moderna tehnologija i propaganda izrodile čedo zvano kućni bioskop, kompanija je tu videla svoju šansu i prigrabila za sebe deo tržišta AV risivera i prateće opreme.
Što se samog segmenta tržišta tiče, Onkyo se ponašao donekle slično kao i ostali japanski proizvođači, a to je značilo "komercijala pre svega". Ali, jake kompanije sa male ostrvske zemlje imaju svoju specifičnost - neguju sopstveno tržište. Pored toga, očigledno je da je kod njih pitanje časti pokazati šta se sve ume i može, bar s vremena na vreme. Tako su veliki konglomerati izbacivali na tržište krajnje egzotične uređaje - dobar primer su Sony, Denon ili Kenwood, a ni drugi nisu zaostajali. Onkyo je pratio taj put i povremeno proizvodio manji broj high-end uređaja, uglavnom za domaće tržište, s veoma malim ili nikakvim izvozom u Evropu i SAD.
Serije koje su bile za probirljivije kupce imale su dodatne oznake u imenu: setimo se Sony Esprit proizvoda, dok su kod kompanije Onkyo to bili oni sa oznakom Integra, mada, ruku na srce, neki od njih nisu bili ništa više od običnog komercijalnog hi-fija. Vrhunac svog umeća Onkyo je ovekovečio u seriji Grand Integra, koja se i danas smatra za jedan od istinskih bisera high-end produkcije. Najskuplji CD plejeri koji su nosili znak Onkyo produkcije imali su cenu do 2.000 DEM (današnjih 1.000 evra) i spadali u prilično skupe sprave. Kada je firma 1987. u Japanu predstavila svoj model C-2001, a godinu dana kasnije u Evropi identičan model ali pod oznakom Grand Integra DX-G10, mnogi
Mnoge stvari u vezi sa Grand Integrom DXG10 su specifične, počevši od mase koja iznosi čitavih dvadeset sedam kilograma. Osnova je od livenog čelika s dodatim ugljenikom i enormnih je gabarita, a sve za sprečavanje uticaja vibracija na ostatak plejera, dok je ostatak šasije pobakren u cilju manjeg stvaranja vrtložnih struja. S obzirom na malo podataka o ovom plejeru, ostaje pitanje mehanizma: po nekim autorima on je Sony, dok je po drugima Sanyo... Kako god, sve oko njega je uređeno zbog akustičke izolovanosti mehanike: transport je fizički dekuplovan od ostatka uređaja, a nosač diska je od kompozita, kao kod najboljih modela Sony ES serije. No, Onkyo je otišao još dalje: donji deo nosača je čak dodatno dampiran posebnim materijalom.
Kada se skinu masivne drvene stranice polirane do visokog sjaja i potom ukloni gornji poklopac, Onkyo Grand Integra DX-G10 iznenađenje je garantovano - ceo sistem izgleda kao da su ga pravili Marsovci. Pored malopre pomenutog oklopljenog transporta i dva masivna transformatora, čak je i elektronika sa desne strane, gledajući spreda, pokrivena čvrstim dampiranim poklopcem na kom su ispisane funkcije trimera koji se nalazi ispod. Tek sada kreće najinteresantniji deo priče: Onkyo je primenio optički sistem prenosa digitalnog signala na ovom plejeru. Mada je kasnije to kod njega postao standard, nijedan nije imao ovakvu elaboriranu izradu. Zato kod DX-G10 pet optičkih kablova ide sa donje na gornju štampanu ploču i prenosi potrebne signale. Ovim sistemom se faktički dobijaju transport i digitalno-analogni konverter u jednom kućištu, sa zasebnim napajanjem i fizički odvojeni.
Posebni moduli, koje je Onkyo nazivao Acculinear Opto-converters, vrše konverziju optičkog u električni digitalni signal i potom konverziju u analogni. Iako na slikama maleni, ovi moduli su zapravo veličine kao savremeni mobilni telefon. Prema nekim podaci-
ma, optokapleri koji su se u njemu koristili poreklom su od HP-a specijalno razvijeni za Onkyo, dok su digitalno-analogni konverteri (četiri komada), poznati Burr Brown PCM58, osamnaestobitni, s mogućnošću podešavanja MSB-a (Most Significant Bit), što je najbolja moguća implementacija po preporuci Burr Browna. Treba napomenuti i specifičan varijabilni izlaz: iako se njime upravlja pomoću dva tastera na prednjoj ploči (ili daljinskom upravljaču), a nivo izlaznog signala prikazuje preko reda svetlećih dioda, u pozadini se sve odvija bez jeftinih integrisanih kola koja mogu da degradiraju signal: motorizovani potenciometar obavlja funkciju atenuacije i postavljen je blizu izlazu radi što kraće putanje signala. Izlazna sekcija DX-G10 koristi klasične 5532 operacione pojačivače, što je mesto na kojem se ovaj plejer može unaprediti. Strujni kabl takođe nije nešto čime bi se trebalo hvaliti, sasvim je običan. Prednja strana Grand Integre DX-G10 je u maniru vodećih japanskih plejera tog vremena, a to znači minimum komandi na prvi pogled. No, donji deo maske je u stvari poklopac koji se rotira i s druge strane sadrži dosta komandi, od kojih je interesantna, na primer, ona koja obrće fazu zvuka za sto osamdeset stepeni. Najzanimljiviji je svakako jog shuttle sa desne strane, kojim se vrši brzo premotavanje numere u bilo kom smeru i u više koraka brzine. Balansiranih izlaza, nažalost, nema.
Zvukovno, ovaj starac bez problema može da stane na dvoboj mnogim mlađim plejerima. Današnja tehnologija, posebno upsampling, ostavila je ovakve plejere po strani što se tiče detaljnosti: dok su s jednobitnim konverterima još i mogli da izađu na kraj, to nije slučaj kada ih poredimo sa upsampling plejerima srednje ili više klase. Ipak, dinamika, emocije i potpuna predaja energije slušaocu su nešto što mlađe i jeftinije generacije plejera tek treba da nauče. Pored navedenog, možda najbolja osobina DX-G10 jeste njegov fantastičan bas - dubok do dna, kao udarac parne lokomotive, jasan i snažan kao na dobrom gramofonu, bez primesa digitalno-električne obmane. Toplina srednjih tonova i celog područja je takođe za pohvalu.
Onkyo Grand Integra DX-G10 je retka zverka kako kod nas, tako i u inostranstvu, a njegov zvuk je jednako zapanjujući koliko i njegova pojava. Prava je šteta što Onkyo, posle Grand Integra serije, na tržište Evrope nije plasirao ništa slično.
(Opus3 / AV impuls)
Numere na SACD disku „Showcase“ snimane su u periodu od 1976. do 1999. godine, a masterizovane u Sony Whitfield Street studiju u Londonu. Album dolazi u luksuznom pakovanju, sa knjižicom od 16 stranica. Ove numere pokazuju slušaocu definicije pojmova kao što su dubina zvučne slike, timbr i dinamika. Pesme su snimljene u autentičnim okruženjima kao što su koncertne hale, katedrale i džez klubovi. Mi bismo izdvojili drugu numeru, „Where The green Grass Grows“ Erica Bibba sa albuma „Good Stuff“, kao i petu numeru „Blues Opus 3“ u izvođenu Kjell Ohmana, gde možete čuti magičan zvuk Hammond B3 orgulja. U priloženoj knjižici možete pronaći informacije o korišćenoj tehnici mikrofonskog snimanja, kao i spisak upotrebljene opreme od AKG C-24 cevnog stereo mikrofona, do Telefunken analognog magnetofona M-28C.
Pred nama je sedmi album Alison Krauss, u kojem je ona pobegla iz progressive bluegrass žanra u pop s kantri melodijama. Ovaj album je 2000. godine bio nominovan za Grammy nagradu u kategoriji Best Country Album i za Best Engineered Album. Većina korišćenih instrumenata je akustična, a kuriozitet je što su prateće vokale između ostalih pevali Lyle Lovett i Dolly Parton. Oni su dali predivne harmonije u poslednjoj numeri „Dreaming My Dreams With You“. Ako ste u prilici, obavezno poslušajte i osmu numeru „It Don't Matter Now”. Glas Alison Krauss je nešto najslađe što ćete čuti. Album je sniman u Nešvilu, državi Tenesi, prestonici kantri muzike.
(Mobile Fidelity Sound Lab / AV impuls)
Original Master Recording je prvi natpis na koji nam pada pogled na ovom izdanju. U pitanju je specijalno ograničeno izdanje sa obeleženom numeracijom u zlatotisku, urađeno u Ultradisc II tehnologiji. Sama površina kompakt-diska je presvučena 24-karatnim zlatom, dok je snimak prebacivan direktno sa originalne master trake. Toliko o audiofilskom iskustvu! Linda Ronstadt je manje poznata mlađoj populaciji, ali iskusniji audiofili sigurno su pratili njen rad. Rođena je 1946. godine, a svoju četvrtu LP ploču „Don't Cry Now“ izdala je 1973. Njena fotografija se pojavila na naslovnoj strani magazina „Rolling Stones“ 1978. Na albumu se nalazi deset prelepih numera, u kojima toplina njenog glasa dolazi do punog izražaja. Čak tri pesme na albumu napisao je J. D. Souther, poznat po pesmama koje je radio za The Eagles, a jednu pesmu na ovom albumu uradio je i Neil Young.
Napraviti tribute album za Johna Coltranea svakako je veoma odgovoran posao. Steve Kuhn se u životu uvek više bavio tuđim kompozicijama, a onda je osetio potrebu da posveti jedan album svom prijatelju i velikanu džeza. Zanimljiv je podatak da su ova dva muzičara svirala zajedno početkom 1960. godine u Jazz Gallery u Njujorku. Tada je Kuhn imao samo 21 godinu. Kako kaže sam Steve Kuhn: „Ova muzika predstavlja moje najdublje poštovanje prema njemu.“ Album je započet numerom „Welcome“ sa Coltraneovog albuma „Kulu Sé Mama“ iz 1965. godine. Predivna balada „I Want to Talk About You“ jedna je od najlepših kompozicija na ovom disku. Trio čine David Finck na dvostrukom basu, Joey Baron na bubnjevima, a specijalni gost je Joe Lovano, koji je svirao tenor saksofon i tárogató .
Debitantski album Andyja Shepparda za izdavačku kuću ECM je ovog talentovanog muzičara odveo u odličnom pravcu. Iz strogog džeza, Sheppard je svojoj muzici dozvolio da prigrli zvuke afričke i indijske muzike. Na albumu se nalazi samo sedam numera koje je autor potpisao, ali je primetan uticaj ostalih članova benda na finalni proizvod. Najveći doprinos je svakako dao Kljutit Bhamra, muzičar koji svira na indijskom bubnju, intrumentu po imenu tabla. Drugi kolega Shepparda koji je ostavio svoj pečat jeste gitarista John Parricelli. Melodije koje lepršaju u vazduhu s mekanom elektronikom sigurno će se dopasti širem krugu slušalaca. Umeće Andyja Shepparda na soprano i tenor saksofonima nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Definitivno velika preporuka za ovaj album!
(City Record / One HiFi)
Ako pomešate gypsy jazz i brazilsku bosa novu, šta ćete dobiti? Francuz Ludovic Beier je pravi majstor harmonike i dugmetare, pa je svojim talentom uspeo da se lako utopi u swing jazz. Na albumu se nalazi čak 14 numera koje vas neće odvesti put Brazila, već na neobičnu ekskurziju promena ritmova, rušenja pravila i svih muzičkih barijera. Pored harmonike, na albumu ćete čuti gitare i perkusije, ali smo sigurni da ovakav zvuk nije za svakog. Zaigrane, na trenutke pomalo agresivne, melodije albuma Django Brasil nekoga će raspameniti, a nekome biti iritantne. Tako je uostalom uvek kada se eksperimentiše.
Ovo je emotivni tobogan. Album koji vešto skriva klišee, klanja se muzičkim veličinama i baca u potragu za ljubavlju zanemarujući mogućnost odlaska u patetiku. Kada to rade Eels patetika se ni ne primećuje. Osobenost muzike je previše očigledna da bi se (barem iz prve) na reči i obraćala pažnja. Kombinacija klasičnog roka i distorzirane buke, uz poneku baladu, kreira pravu atmosferu pred subotnji izlazak. Atmosferu očekivanja pozitivnih stvari koje će se desiti. U trenutku kada najmanje očekujete Eels vam dižu raspoloženje, uz malo melanholije. Kada se setite da čujete i o čemu E peva na novom albumu, uhvatiće vas blaga jeza jer se ne zafrkava već emocije prostire iskreno i ogoljava ih do srži. I kada se graniči s perverzijom, tekst ne gubi na privlačnosti, a osnovna tema novog izdanja - vukodlak u potrazi za ljubavlju - gubi se u maglini opijajućeg zvuka.
Za svoj novi album The Dandy Warhols su odlučili da naprave neobično reizdanje svog odličnog sint-pop izdanja "Welcome To The Monkey House" iz 2003. Original je dokaz da uplitanje izdavačkih kuća u ono što njihovi puleni rade može da bude i dobra stvar. Saradnja sa producentom Nickom Rhodesom (član čuvenih Duran Duran) doprinela je da album iz 2003. godine bude dobro zaokružena celina koja se ne oslanja na haotičnu poluhitičnost pesama koje The Dandy Warhols obično snimaju (uz maestralni izuzetak "Bohemian Like You").
Nova/stara verzija "The Dandy Warhols Are Sound" je verovatno pokušaj benda da pokaže da je njihova verzija tadašnjih snimaka bolja od onoga na šta su ih izdavači naterali. Nažalost, osim na nivou eksperimenta, ova verzija ne funkcioniše. Ritam sekcija je bleda, basovi utišani, a dobar deo sintisajzera potpuno izbačen... Osim najvernijih fanova, ovo izdanje druge slušaoce teško da će naći.
Kada se originalna postava benda Dinosaur Jr našla opet na okupu pre par godina i snimila "Beyond", izgledalo je kao da trojka i nije pravila višegodišnju pauzu. Kao da je novi album snimljen neposredno nakon izdanja "Bug" koje su snimili pre razlaza. Albumom "Farm" pokazuju i da su se potpuno vratili u formu; tekstovi pesama sada odgovaraju snazi muzike koju Dinosaur Jr stvaraju. To je omogućilo nastajanje jednog od najboljih alternativnih rok albuma koji onima koji su odrasli na grandžu budi pozitivne asocijacije, ali i donekle žalosti jer ga nisu čuli pre petnaestak godina. Nažalost, "Farm" ne donosi ništa novo na muzičku scenu današnjice, a svojom svežinom samo pokazuje da "stara garda" to radi bolje.
(Source)
Norveški dvojac koji čine Erlend Øye i Eirik Glambæk Bøe je nakon pet godina objavio novi album. Za deset godina rada samo tri! Kao da osim zvuka filozofsku ideju iza naslova prvog izdanja ("Quiet Is The New Loud") primenjuju i na ritam rada. Više pažnje privlače kada u Njujorku Feist gostuje na njihovom nastupu (odnosno ona privlači pažnju, a oni su tu statisti), nego šta rade između albuma. "Declaration Of Dependence" u suštini pokazuje zašto je dobro da pauze između njihovih izdanja nisu kraće. Ovako dobijamo manje-više isti zvuk koji i inače "furaju" ali pošto smo se zaželeli ne kukamo na to da se ne menjaju već radosni uživamo u onome što su iznedrili. A između izdanja, oni mogu i da nastupaju, i da se bave drugim projektima, i da se odmaraju... Svejedno je jer imamo dovoljno pesama da ih tiho i lagano slušamo narednih godina. Zbog toga je njihov treći album odličan. U masi bučnih, (previše) energičnih i napetih izdanja izdvaja se smirenošću. Na neposredan i ubedljiv način u trinaest pesama pokazuju da je za uživanje u životu dovoljno da sebi napravite šolju toplog čaja, legnete i zagledate se u nebo, zidove vaše sobe, mačku koja mirno spava u uglu... "Decleration Of Dependence" niko neće proglasiti za album godine, ali on to svejedno jeste!
(Indigo)
Prethodni album koji je Victoria Bergsman objavila pod imenom Taken
By Trees bio je na tragu njenih ranijih radova sa grupom The Concretes i saradnji sa ekipom Peter, Bjorn and John. Nežniji od onoga na šta nas je nova generacija skandinavskih elektro pop bendova navikla, "Open Field" je ipak bio u određenoj meri očekivani izdanak tog trenda. Njen novi album "East Of Eden" u velikoj meri nije očekivan. Ima i na njemu nežnih pop pesama, ali one su u manoj ili većoj meri pomešane sa orijentalnim melodijama i ritmom. Nešto poput susreta Nusrat Fateha Ali Khana i pop muzike 21. veka. Rezultat je još jedan odličan album koji ćete ponekad puštati vrlo glasno, ali ćete najčešće želeti da njegove zvuke zadržite samo za sebe. Emocije su zagarantovane!
Jamie Thompson i Nick Diamond koji su svoju muzičku saradnju započeli u bendu The Unicorns, rad su nastavili kroz projekat Th' Corn Gangg, a potom osnovali Islands. Da zajedno odlično funkcionišu pokazali su na prvom albumu "Return To The Sea". Drugi album benda nije bio na tom nivou jer ih je Thompson napustio, ali "Vapours" vraća ih na poziciju sa koje nije ni trebalo da se mrdaju. Da li je Thompsonov povratak tome doprineo ili zvuk koji je uglavnom sveden na sintisajzere, bubnjeve i gitaru, ostaće pitanje. Važno je da je rezultat zanimljiv pop album koji se izdvaja neobičnim dvoglasom i osećajem osamdesetih godina prošlog veka, što je u ovom slučaju dobra stvar.
Malo Eltona Johna, zrnce The Queen, dodir Radioheada... što da ne, i koji listić Fall Out Boya... Kad su Muse pravili novi album kao da su smišljali recept za novi bućkuriš. Naravno, mešanje različitih elemenata može dati zanimljiv, čak i dobar rezultat. Ali tada se obično nešto poznato meša sa nečim novim. Ako se puno toga meša, a skoro ništa od toga nije poznato... rezultat teško može biti dobar. U slučaju albuma "The Resistance", to nije čak ni posebno zanimljivo. Verovatno će na stadionima zvučati "prokleto dobro", ali ko bi želeo da kod kuće sluša prepotentno orgijanje nad muzikom koji su njihovi prethodnici, uzori, pravili mnogo bolje?! Ako su već želeli da prave art rok operu (mali "uticaj" Green Daya?) mogli su da je izvedu uživo i naprave jedan od potencijalno najboljih albuma u svojoj karijeri. Ovako su snimili promašaj koji će postići značajan uspeh i doneti im narednu veliku turneju.
(Odličan hrčak)
Na debi izdanje grupe ŽeneKese čekalo se predugo. Bend koji je nekoliko godina pažnju privlačio preko rubrike Scena na sajtu Popboks i gomile upečatljivih nastupa (među kojima i finale na Arts & Music festivalu u Puli), kao da je bio prilično lenj da se "baci" na snimanje albuma. Kada se prošle godine pojavila kompilacija "Zdravo, zdravo, zdravo", nekako se logično očekivalo da bendovi koji su na tom projektu radili ubrzo nastave snimanje i publici predstave samostalna izdanja. Repetitor, Nežni Dalibor i Petrol su to već učinili i taman kada smo pomislili da su ŽeneKese odustale... album je stigao! Oni koji prate rad ovog beogradskog sastava neće na njihovom debi albumu čuti mnogo toga novog. Tu je niz pesama koje su se mogle čuti i na Popboksu i na MySpaceu, te na navedenoj kompilaciji... uz poneki dodatak. Ali suština ovog izdanja nije da privuče postojeće fanove, za njih na jednom mestu skuplja pesme koje već vole i omogućava im da uživaju u upeglanijoj produkciji. Pravi izazov za album je da privuče one koji na ŽeneKese do sada nisu potrošili puno vremena, a to bi morali biti svi koji vole rok muziku. Naime, ŽK stvaraju na osnovama klasičnog roka, a tome dodaju osobene tekstove i energiju koja vas tera na skakanje. Ovaj album nije najbolje domaće izdanje svih vremena, ali jeste jedno od najboljih ove godine i ove decenije.
Grupa Dinosaur Jr. je formirana 1984. godine u Amherstu (SAD), a zvezdane trenutke dostigla je u vreme kada se rađao grandž. I muzika dinosaurusa je zasnovana na kombinaciji pank i metal muzike, ali drugačiji način mešanja često suprostavljenih elemenata nije ih svrstao u preteče scene koja je proslavila Nirvanu i Pearl Jam. Tada su postali jedan od najznačajnijih bendova alternativne muzike, koji se tokom devedesetih nije snašao i raspao se. A danas ih opisuju kao postgrandž koji je, nekim čudom, nastao pre njega. Dinosaur Jr. je nastao kao niz bendova u pokušaju. J Mascis i Lou Barlow su najpre svirali u hardkor bendu Deep Wound koji se raspao sredinom 1984. godine. Ubrzo su, na Mascisovu inicijativu, bilo okupljeni u Mogo. Uz njih dvojicu tu je bio i bubnjar Murph, a za pevača je angažovan Charlie Nakajima. Jedan nastup i Nakajimina tirada na sceni bili su dovoljni da Mascis, kao osnivač benda isti i raspusti. A već sledećeg dana da formira novi, bez Nakajime. Uzeli su ime Dinosaur.
Za svega 500 dolara snimili su debi album "Dinosaur" koji je već 1985. bio objavljen. Izuzetno eklektična muzika predstavljala je neobičnu kombinaciju različitih stilova: hardkor, garažni rok, metal rifovi, kantri, gotik... Iako su i kasnije te elemente kombinovali, ali tako da oni budu sastavni deo svake pesme, na debiju je svaka pesma zvučala drugačije. Sve to je drastično pojačano, a dodate su i distorzije koje su postale prepoznatljivi element njihovog stila. Za razliku od svih budućih izdanja, Mascis je otpevao svega nekoliko pesama dok je na većini glavne vokale držao Barlow. Na kraju i ne čudi da je prodato svega 1.500 primeraka u prvoj godini. Nisu bili obeshrabreni slabom prodajom, već su zahvaljujući čestim nastupima u Njujorku privukli pažnju grupe Sonic Youth i na kraju su dobili poziv da sa njima krenu na turneju u septembru 1986. godine.
Drugi album su snimali sa toncem Whartonom Tiersom koji je radio sa Sonic Youthom. Ceo proces nije bio prijatan. Mascis je želeo da kontroliše sve, a naročito ono što je
Murph trebalo da odsvira na bubnjevima. Tenzije su bile evidentne, a nakon završetka posla Mascis se i preselio u Njujork i tako privremeno udaljio od kolega. Početkom 1987. "You're Living All Over Me" je objavljen u paketu sa trakom "Weed Forestin'", prvim izdanjem grupe Sebadoh, sporednog projekta Loua Barlowa.
Dobili su mnogo više pažnje u na indie sceni i počeli da stiču status važnog andergraund benda. Pesme su bile konzistentnije, a mešanje stilova svedenije, tako da su snaga i distorzirani zvuk došli do punog izražaja, kao i njihova izuzetna uvežbanost. Ubrzo nakon ovog izdanja, supergrupa The Dinosaurs, koju su činili nekadašnji članovi sastava Country Joe and the Fish, Quicksilver Messenger Service, Hot Tuna, Grateful Dead i Jefferson Airplane, tužila ih je zbog imena. Od tada su poznati kao Dinosaur Jr. Već sledeće godine počeli su da dobijaju značajnu pažnju i u Evropi, preciznije u Ve -
likoj Britaniji. Njihov singl "Freak Scene" je dugo bio na nezavisnoj top listi, a album "Bug" koji je ubrzo usledio došao je do prvog mesta. Obradom The Cure hita "Just Like Heaven" 1989. su uspeli da se probiju i na britanski mejnstrim listu singlova.
Treći album je predstavljao upeglaniju varijantu prethodnika. Melodije su postale izraženije, a struktura pesama konvencionalnija.
I Mascisova kontrola onoga što rade je bila izraženija, što je dovelo do velikih tenzija između njega i Barlowa, otežalo je njihov rad i dovelo do toga da tokom 1989. Mascis izbaci Barlowa iz benda. Tokom turneje zamenila ga je Donna Dresch, a na singlu objavljenom sledeće godine uz Mascisa su svirali Don Fleming i Jay Spiegel.
I pored problema sa postavom, Dinosaur Jr. je napravio dil sa većim izdavačem Sire Records i za njih objavio novi album "Green Mind" 1991. godine. To je bio praktično Mascisov solo projekat na kojem je Murph odsvirao bubnjeve na nekoliko pesama, kao i uz minimalni doprinos Fleminga i Spiegela koji su bili izbačeni iz benda pre nego što je album objavljen. Na kraju je Mascis najveći deo bubnjeva i gitara odsvirao sam, kom-
binujući materijal u studiju. Iako je njegov prepoznatljiv glas dao prepoznatljivost ovom izdanju, višeslojnost i dodatak klavijatura i akustične gitare doprineo je da "Green Mind" bude tiši od prethodnika. Promenjena muzička klima početkom devedesetih dovela je do boljeg prihvatanja njihove muzike na koncertima, kao i nastupe na Rollercoaster turneji sa bendovima The Jesus and Mary Chain, My Bloody Valentine i Blur. To je Mascisa podstaklo da nastavi rad benda u kombinovanoj postavi. Na bubnjeve se vratio Murph, dok je na basu bio Mike Johnson koji se grupi priključio za potrebe koncertnih turneja. Snimanje je bilo mnogo interaktivnije, kao da se Mascis opustio videvši da svet prihvata muziku koju stvaraju. Materijal koji su snimili doneo im je najveći komercijalni uspeh. Album "Where You Been" objavljen je 1993. godine a ušao je među 10 najprodavanijih u Velikoj Britaniji i među 50 u SAD.
Nakon sledeće turneje Murph je defintivno napustio bend, a Mascis je naredna izdanja snimao manje-više sam. "Without A Sound" iz 1994. je takođe postigao solidan uspeh, a "Hand It Over" iz 1997. je označio kraj grupe. Naredna izdanja Mascis je objavljivao pod novim imenom: J Mascis And The Fog.
Kada je 2004. godine Mascis otkupio prava na njihova prva tri albuma, a potom ih i objavio 2005, originalna trojka se prvi put okupila i zasvirala zajedno u emisiji Late Late Show u aprilu te godine. U junu su već započeli turneju po Evropi.
Dve godine kasnije objavili su album "Beyond", prvi koji je originalna postava snimila još od izdanja "Bug" iz 1988. Očigledno da je njihov zvuk nedostajao publici i samoj muzičkoj sceni jer su reakcije bile izuzetno pozitivne. I komercijalni uspeh nije izostao, a "Beyond" je na Billboard 200 listi debitovao na 69. mestu. Dobar prijem tog izdanja i očigledno mnogo bolja atmosfera u grupi, doveli su do rada na novom albumu "Farm" koji se na tržištu našao ovog leta, najavio još veći uspeh i pokazao da alternativni rok nije izumro.
DISKOGRAFIJA:
1985. - Dinosaur
1987. - You'r Living All Over Me
1988. - Bug
1991. - Green Mind
1993. - Where You Been
1994. - Without A Sound
1997. - Hand It Over
2007. - Beyond
2009. - Farm
Režija: Pedro Almodovar (2009)
Žanr: drama
Uloge: Penelope Cruz, Lluis Homar, Blanca Portillo, Jose Luis Gomez, Tamar Novas...
Trajanje: 127 min
Sound mix: Dolby Digital
Usredištu novog Almodovarovog filma je grupa ljudi iz filmskog sveta čiji se životi prepliću u priči o ljubavi i ljubomori, osveti i tajnama, ispričanoj kroz sećanja slepog scenariste Harryja Cainea. Uklapanjem delića prošlosti on oživljava vreme kada se zvao Mateo Blanco, snimao filmove i voleo Lenu. Lena, ljubavnica moćnika Martela, dobija glavnu ulogu u Mateovom filmu. Reditelj i njegova glumica se zaljubljuju, a ta veza imaće tragičan epilog. Nakon što Martel u osvetničkom besu u montaži "ubije" Mateov film, i njih dvoje će doživeti sličnu sudbinu. U saobraćajnoj nesreći Lena gine, a Mateo gubi vid. Bez voljene žene, bez svoje umetnosti, on je praktično mrtav. Postaje neko drugi - Harry Caine. Rasplićući složeno klupko prošlog života, on će ponovo osetiti strast za filmom, koja vraća smisao čitavom njegovom životu... Iako kritičari mahom dele mišljenje da je Almodovar u ovom filmu izgubio nešto od svoje strasti, "Los abrazos rotos" objedinjuje sve one motive bitne za Almodovara. On ostaje veran melodrami, ovaj put sa krimi zapletom u duhu noara, a nekad tipični elementi farse ovde postaju film unutar filma (komična posveta "Ženama na ivici nervnog sloma"). Drugačiji, ali "uvek isti", Almodovar majstorski i živo kao uvek priča o različitim vrstama strasti, a one se ovde spajaju u njegovo lično "ljubavno pismo kinematografiji".
Režija: Sam Raimi (2009)
Žanr: horor
Trajanje: 99 min
Uloge: Alison Lohman, Justin Long, Lorna Raver, Dileep Rao, Adriana Barraza...
Sound mix: SDDS / Dolby Digital / DTS
Teško da bi se išta u precizno organizovanom životu bankarske službenice
Christine Brown (Alison Lohman) moglo nazvati neobičnim, sve dok se za njenim stolom u banci ne pojavi tajanstvena gospođa Ganush, moleći za odlaganje otplate kredita za svoju kuću. Kako bi impresionirala šefa i izborila se za unapređenje, ambiciozna Christine odbija gđu Ganush, ostavljajući je bez doma. Uvređena starica baca kletvu na Christine, pretvarajući njen život u noćnu moru. Progonjena zlim duhom, ne nailazeći na razumevanje svog dečka (Justin Long), Christine pomoć potraži kod vidovnjaka. Da bi spasao njenu dušu od večnog prokletstva, on je upućuje na Shaun San Deni, jedinu osobu koja joj može pomoći. Dok se sile zla obrušavaju na nju, Christine se mora suočiti sa nezamislivim i odlučiti koliko daleko je spremna da ide kako bi se izbavila pakla... Nakon "spajdermenskog" mainstream izleta, reditelj Sam Raimi se vraća na teren crnohumornog horora, nastavljajući duh "Evil Deada", kultne horor-komedije koja ga je proslavila. U njegovom specifičnom spoju komedije i strave oba elementa uživaju ravnopravan status, pa će film istovremeno nasmejati, ali i pošteno preplašiti. Ako posedujete dobar sistem kućnog bioskopa, uživanje će biti potpunije: zvuk je za horor posebno bitan, u čemu je Raimi majstor, baš kao i u postavljanju scene, njenoj montaži i kinetici.
Režija: Kevin Macdonald (2009)
Žanr: triler
Trajanje: 127 min
Uloge: Russell Crowe, Ben Affleck, Rachel McAdams, Helen Mirren, Robin Wright Penn...
Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS
Kongresmena Stephena Collinsa (Ben Affleck) smatraju budućnošću njegove stranke. Bliže se izbori, a upravo će on, ako se kandiduje, biti favorit u predizbornoj trci. Međutim, kada njegovu pomoćnicu pronađu mrtvu i kada na videlo ispliva da su bili ljubavnici, njegova popularnost biće ugrožena. Oči javnosti su uprte u njega, a za slučaj je posebno zainteresovan vašingtonski novinar Cal McAffrey (Russell Crowe), Collinsov najbolji prijatelj iz studentskih dana. Pod pritiskom vremena i zahteva urednice (Helen Mirren), istovremeno nošen osećajem obaveze prema starom drugu i njegovoj supruzi (Robin Wright Penn), sa kojom je bio u vezi, on započinje detaljnu istragu. Paralelno sa policijom, Cal i mlada novinarka Della (Rachel McAdams) slede priču koja spaja dva naizgled nepovezana ubistva, a tragovi vode do vašingtonskih moćnika iz senke. Uskoro će shvatiti da su postali svedoci jedne velike zavere i otkriće da, kada su na kocki milijarde dolara, čast, ljubav i ljudski život nemaju gotovo nikakvu vrednost... Ovaj film o napetoj igri političkih laži i intriga baziran je na istoimenoj BBC-jevoj mini-seriji iz 2003, a za uspešno transponovanje u američko filmsko okruženje odgovoran je reditelj Kevin Macdonald, čije je dokumentarističko iskustvo i te kako pomoglo da sjajno uklopi složene odnose među likovima ove intrige u dinamičan ritam trilera.
Režija: Neill Blomkamp (2009)
Žanr: SF
Trajanje: 112 min
Uloge: Sharlto Copley, Jason Cope, Nathalie
Boltt, Sylvaine Strike, Elizabeth Mkandawie...
Sound mix: Dolby / DTS / Dolby Digital / SDDS
Pre dvadesetak godina, vanzemaljska vrsta uspostavila je prvi kontakt sa Zemljom. Uprkos očekivanjima ljudi, vanzemaljci su samo nesrećne izbeglice iz vlastitog sveta i bivaju smešteni u izbeglički kamp, dok se svetske velesile prepiru šta sa njima. Bolesni i onemoćali, oni u početku uživaju gostoprimstvo i pomoć, no, kao i u većini priča o "ljudskoj dobroti", izbeglice vremenom postaju nepoželjne, građani trećeg reda koji domaćinima samo smetaju. Nadzor nad njima poveren je privatnoj kompaniji MNU, zainteresovanoj samo za potencijalnu zaradu koja se krije u moćnom vanzemaljskom oružju. No, za aktiviranje oružja potrebna je vanzemaljska DNK... Iako često smatran terenom za neozbiljne maštarije, SF žanr je možda najzahvalniji za oštar društveni komentar, zahvaljujući mogućnosti da se kreiraju udaljeni alternativni svetovi, a da se u njima govori ne o budućim vremenima nego o onome ovde i sada. Kada se to izvede kako valja, rezultati su sjajni, a "District 9" je jedna od takvih priča, koje paralelno funkcionišu i kao socijalna satira i kao punokrvni akcijski film. Neillu Blomkampu je ovo prvi dugometražni film i predstavlja adaptaciju njegovog kratkog filma "Alive in Joburg", snimljenog u rediteljevom rodnom Johanesburgu, koji se bavi ksenofobijom i segregacijom u društvu u kojem bića druge rase zaista bivaju tretirana kao vanzemaljci.
Režija: Jaume Collet-Serra (2009)
Žanr: triler / horor
Trajanje: 123 min
Uloge: Vera Farmiga, Peter Sarsgaard, Isabelle Fuhrman, CCH Pounder, Jimmy Bennett...
Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS
Tragični gubitak nerođenog deteta gotovo je uništio brak Kate (Vera Farmiga) i Johna (Peter Sarsgaard). U pokušaju da održi bar privid normalnog života, par odlučuje da usvoji dete. Izbor pada na neobičnu devojčicu po imenu Esther (Isabelle Fuhrman), koja odmah osvoji srca mladog para. Vođeni dobrim namerama, oni ne slute u šta se može pretvoriti staromodno obučena devojčica iz sirotišta. Njen dolazak u porodicu prati niz upozoravajućih dešavanja, koja će naterati Kate da pomisli da je Esther samo na prvi pogled anđeo i da sa njom nešto nije u redu. Zabrinuta za sigurnost svoje porodice, Kate pokušava da navede Johna i ostale da sagledaju Esther u drugačijem svetlu i vide šta se krije ispod njene slatke spoljašnjosti. Međutim, oni na njena upozorenja počinju da obraćaju pažnju tek kada je možda prekasno za sve... Uz koketiranje sa filmovima kakvi su "Omen", "Exorcist", "Childs Play", "Good Son", "Orphan" je pomalo "old fashion" priča o zlu među nama i kao takva je prijatno osveženje u talasu horora koji se takmiče u količini brutalnog klanja prikazanog po jedinici vremena. Napetost se postiže po klasičnom triler receptu za priču o heroini koja jedina zna istinu, iako su svi ostali uvereni da je ona luda, i pokušajima odgonetanja motiva zbog kojih se naizgled obična devojčica pretvara u ćudljivog monstruma, okrenutog protiv ljudi u novoj sredini.
Jedini ne-Englez među montipajtonovcima, kultnoj ekipi koja je donela revoluciju u britansku komediju, reditelj, scenarista, animator - Terry Gilliam danas s pravom uživa status kulturne institucije. Po mnogima vizionar, zaslužio je tu čast da jedan asteroid dobije njegovo ime - 9619 Terrygilliam.
Terry Gilliam, punim imenom Terrence Vance Gilliam, rođen je 1940. godine u Minesoti, odakle se kao dečak sa porodicom seli u Los Anđeles. Veoma rano pokazuje ljubav prema crtanju i animiranim filmovima, a ova dečačka strast nije ga napustila ni kasnije. Upravo njegovi školski radovi bili su odskočna daska i lansirali ga u svet stripa. Legenda američkog satiričnog stripa Harvey Kurtzman bio je toliko oduševljen primercima časopisa "Fang", koji je Gilliam kao mladić uređivao, da mu je ponudio posao. Usledio je trogodišnji period kreativnog rada za "Help!", a nakon toga duga epizoda besciljnog autostopiranja po Evropi, koja je okončana odlukom da se preseli u Englesku. U potrazi za poslom kontaktira jedinu osobu koju je u Engle -
skoj poznavao, Johna Cleesea, sa kojim je sarađivao još u "Helpu!". Cleese ga spaja sa producentom popularnog dečjeg programa "Do Not Adjust Your Set" Humphreyjem Barclayjom, koji je toliko oduševljen Terryjevim radovima da ga odmah spaja sa ostalim kreativcima - Ericom Idleom, Michaelom Palinom i Terryjem Jonesom.
Godine 1969. okupljena ekipa pokreće "Monty Phyton's Flying Circus", seriju koja je naredne četiri godina harala malim, a potom i velikim ekranima. Njihov bizarni humor transformisao je britansku televiziju, a serija je postala instant klasik, u kome publika uživa i nakon četiri decenije. Kao član "Letećeg cirkusa" Gilliam je bio zadužen za izradu nadrealističkih animacija koje su korišćene za povezivanje skečeva i većinu vremena provodio je iza kamere. Njegov osoben stil animacije prepoznatljiv je po upotrebi likova pomešanih sa pozadinama i isečcima starih fotografija, većinom iz viktorijanskog doba. Godine 1975. montipajtonovci snimaju prvi dugometražni film, "Monty Phyton and the
”Povodom Svetskog fudbalskog prvenstva, Gilliam je 2002. režirao seriju reklama za Nike pod naslovom "Secret Tournament". Reklame su prikazivale fudbalske
utakmice "tri-na-tri" između poznatih igrača u kavezu na tankeru, uz pesmu "A Little Less Conversation" Elvisa Presleyja u pozadini.”
Holy Grail", koji je Gilliam režirao zajedno sa imenjakom Jonesom. Uvrnuta verzija legende o kralju Arturu i njegovoj potrazi za Svetim gralom sadržala je sve tipične pajtonovske elemente: apsurdni humor, cinizam, lako pamtljive citate. Nakon uspešnog dugometražnog debija, Gilliam se odlučuje za prvi solo pokušaj - "Jabberwocky" (1976), baziran na pesmici Lewisa Carrolla, koji završava relativno neuspešno. Ponovo se udružuje s montipajtonovcima i uz velikodušnost "bitlsa" Georgea Harrisona, koji je producirao film uz obrazloženje da je to jedini način da vidi još jedan pajtonovski film, snimaju genijalni i kontroverzni "The Life of Brian", prvobitno zabranjen u nekim zemljama zbog blasfemičnog sadržaja. Tu se nakratko ostavlja rediteljske palice i fokusira na animaciju, tekst i glumu. Kao reditelj Gilliam privlači pažnju filmom "Time Bandits" (1979), nakon kojeg sledi poslednja saradnja montipajtonovaca kao grupe - "The Meaning of Life" (1983). Film se sastojao od segmenta "The Crimson Permanent Assurance", koji je režirao Gilliam, i sedam segmenata o životu koje je režirao Jones. Nakon "Meaning of Life" družina je prestala da deluje kao celina, a Gilliam se posvećuje režiji.
KRALJEVI, RIBARI, MAJMUNI...
Godine 1985. Gilliam stvara film koji većina smatra njegovim remek-delom - distopijski "Brazil", naučno-fantastičnu satiru smeštenu u totalitarističku državu koja se guši u birokratiji. Originalan i inventivan futuristički film
o malom čoveku, "Brazil" je kao premračan za mainstream Holivud doživeo relativni neuspeh u bioskopima, ali je ubzo stekao kultni status i Gilliamu doneo nominaciju za Oskara (najbolji originalni scenario). Trogodišnja pauza rezultirala je filmom "The Adventures of Baron Munchausen" (1988), baroknom fantazijom o najvećem svetskom lažovu svih vremena. Sledi moderna bajka "The Fisher King", pomerena moderna verzija drevne britanske legende. Godine 1992. piše scenario za nikad realizovani "The Defective Detective", ali zato ubrzo ponovo osvaja publiku svojim inteligentnim SF trilerom o mračnoj sutrašnjici "12 Monkeys", za koji je Gilliam inspiraciju našao u francuskom kratkometražnom filmu "La Jetée" (1962) Chrisa Markera. Sledi halucinogeni "Fear and Loathing in Las Vegas" (1998), adaptacija romana jednog od najluđih novinara svih vremena, Huntera S. Thompsona.
1968 - "Storytime" (kratki animirani)
1974 - "The Miracle Of Flight" (kratki animirani)
1975 - "Monty Python and the Holy Grail"
1977 - "Jabberwocky"
1981 - "Time Bandits"
1985 - "Brazil"
1988 - "The Adventures of Baron Munchausen"
1991 - "The Fisher King"
1995 - "12 Monkeys"
1998 - "Fear and Loathing in Las Vegas"
2005 - "The Brothers Grimm"
2005 - "Tideland"
2009 - "The Imaginarium of Doctor Parnassus"
Za dužu pauzu kriv je fijasko u realizaciji dugo planiranog projekta "The Man Who Killed Don Quixote". Snimanje počinje 2001, ali zbog nedaća na svakom koraku (loši vremenski uslovi, bolest glavnih glumaca, nedostatak finansija...) rad na ovom filmu pada u vodu. Isfrustriran ovim neuspehom, Gilliam dve godine kasnije snima dokumentarac "Lost in La Mancha", posvećen propasti njemu veoma važnog projekta i ličnoj borbi sa vetrenjačama. Po njegovim rečima: "Znam da bog postoji i da me mrzi".
Nakon neuspele produkcije priče o Don Kihotu, pojavljuju se "Brothers Grimm", crnohumorna i vizuelno raskošno priča o bajkama i njihovim, a potom "The Tideland", priča o snazi dečje mašte i begu u paralelni svet. Vizuelno impresivan, poetičan, mračno zabavan, ovaj neobičan i hrabar autorski film je odličan primer Gillijama u najboljem izdanju.
Gilliamovi filmovi obezbedili su mu reputaciju jednog od najizvornijih filmskih autora današnjice, poznatog po neobuzdanoj kreativnosti, anarhičnoj, provokativnoj, jedinstvenoj. Ipak, prati ga, ne bez razloga, neslavna reputacija režisera koji snima vrlo skupe i često neisplative filmove, redovno praćene problemima u produkciji. Možda je tako i zaradio nadimak Kapetan Haos. Zbog smrti glavnog glumca (Heath Ledger) tokom snimanja, umalo da neslavnu sudbinu nedovršenog životnog dela o Don Kihotu doživi i njegov poslednji film "The Imaginarium of Doctor Parnassus", koji šira publika željno iščekuje još od kanske premijere. To je priča o hiljadugodišnjem Parnassusu, vođi grupe putujućih zabavljača koji pomoću čarobnog ogledala prebacuju svoju publiku u svet mašte. Besmrtnost je osvojio u opkladi sa samim đavolom, a menja je za mladost u novoj pogodbi nakon što upozna svoju pravu ljubav... Nemali broj ljudi uključenih u produkciju ovog filma, uključujući i samog redatelja, uporedio je Parnassusa sa Gilliamom - reč je o umornom, ostarelom čoveku koji pokušava da nauči ljude da razvijaju maštu, da na snagu snova gledaju kao na bogatstvo, ne kao teret, a ujedno i frustriranog nemogućnošću da realizuje zacrtano. Tematski prožet snovima i imaginacijom, film se idealno uklapa u dosadašnji Gilliamov opus, a prema viđenom iz promotivnih materijala, mogao bi ovo biti Gilliamov vizualno najimpresivniji film.
Wi-Fi Windows 7 DivX DualCore
Microsoft 802.11n notebook web x86 Linux Adobe GPS SATA Intel TFT mi-
croSDXC Software Blu-ray QWERTY
USB Atom RAID SAP Firefox Vorbis
Mac Ebay Outlook VOIP OpenGL
IMAP Xvid Siggraph IBM HDTV
Kaspersky wireless MP3 Hardware
SMS Samsung H.264 LEICA Ethernet
FTP RFID Budi info AAC HDMI
Vista IOPS CMOS RS-485 ISDN Gmail
HSDPA DVI flash Firewall netbook
PDA AMD Socket F iPhone UPS Apple
3G GNU Opera QuickTime WEI YouTube http ERP Peopleware NAS
NTFS Safari SSL jpeg BIOS HSDPA Cisco Lenovo DVD Macintosh IE8
Televizori
AV risiveri
AV procesori
Višekanalna pojačala
DVD plejeri
Blu-ray plejeri
CD plejeri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
Video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
Zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u
pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežen cenovnik samsunga
aubačen cenovnik pioneera
aubačen cenovnik partington
aubačen cenovnik Lyra
aubačen cenovnik exposure
aosvežen cenovnik spendora
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama
Cena interkonekcijskih kablova se odnosi na stereo par
Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub
Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.
Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822 Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.
Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.
Oglašivač: Horisen Solutions
Autor: gvlada
Datum: 02 Sep 2009 13:17
Interesuje me ako imamo neki par zvučnika koje ne bi koristili neko vreme, recimo spakujemo ih i odložimo. Suvo mesto, uredno pokriveni. Koliko zvučnik moze tako stajati i biti funkcionalan? Ili bi posle određenog vremena usled neaktivnosti počela da mu opada mogućnost reprodukcije zvuka ili jednostavno nema uticaja... *****
Autor: pedjolino
Datum: 02 Sep 2009 14:23
Membrane ne bi trebalo tako brzo da propadaju, ali vešanja da. Meni se konkretno desilo da su mi od stajanja pukla vešanja, da je popustio lepak na kaloti visokog i da se skorila izolacija na ili u kondenzatorima na skretnici, pa su pregorele. *****
Autor: Chowek
Datum: 02 Sep 2009 14:27
Kao što je pedjolino napisao - vešanja na drajverima i elektroliti na skretnici su najosetljiviji. Naravno, zavisi koliko su pomenuti elementi već stari, kao i od čega su vešanja napravljena. Najpre će popustiti npr. sunđerasta i papirna. Platnena i gumena su dužeg veka trajanja i otpornija su na stajanje. Sve u svemu, ne bi valjalo da se radi o mesecima stajanja zbog gubljenja elastičnosti vešanja. O godinama i da ne pričamo...
