Hi-Files #33

Postanite korisnik High Fidelity kartice!

Svi vlasnici High Fidelity kartice ostvaruju pravo na besplatan ulaz na Hi-Files Show, na popuste kod navedenih uvoznika i mnoge druge pogodnosti kako se program bude razvijao.

Prvi od domaćih zastupnika koji su se uključili u High Fidelity program za period Januar - Februar 2010 su:

Prvi od domaćih zastupnika koji su se uključili u High Fidelity program za period Januar - Februar 2010 su:

N.N. Acoustics: 15% AV Impuls: 10%

N.N. Acoustics: 15% AV Impuls: 10%

Loop Media: 7%

Loop Media: 7%

Vox Trade: 5%

Vox Trade: 5%

Hi - Files

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika Bojan JOVIĆ

BUDUĆNOST SAMO ŠTO NIJE

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Kako smo već i navikli, poslednja dva meseca u godini bila su veoma uzbudljiva za audio/video tehnologije. Na domaćem tržištu su se pojavili novi brendovi, utisci sa Hi-Files sajma još uvek su veoma snažni, a mi smo uveliko radili na novim idejama.

Prva je veoma interesantna, svim našim aktivnim pretplatnicima dodeljujemo High Fidelity karticu, koja će im biti propusnica za naredne sajmove. Još zanimljivije pojedini distributeri su podržali našu akciju i najavili lepe popuste za donosioce kartica. Druga stvar koju mnogi od vas željno očekuju je prolećni sajam. Već sada možemo javno najaviti da će se Hi-Files Show održati u Holiday Inn hotelu 20. i 21. marta.

Još jednom nam je asocijacija EISA pokazala šta znači biti u dobrom društvu. Kompanija LG je za članove EISA audio i video panela organizovala putovanje u Seul, u Južnu Koreju, kako bismo posetili novi R&D centar. Na veoma zanimljivim prezentacijama imali smo prilike da vidimo uređaje planirane za 2010. godinu, među kojima su: 3D projektor, 3D televizor, nova linija LED ekrana, mini-linija, sound barovi, media plejeri... Ovo interesantno putovanje omogućilo nam je da zavirimo iza scene i da vidimo šta se sprema u bliskoj budućnosti. Upravo zbog toga smatramo da je od presudne važnosti da budućnost dočekamo spremni i sa dovoljno znanja. Tema broja je 3D televizija, a bavi se njenim nastankom i osnovnim principima rada.

Najveći deo časopisa i dalje predstavljaju testovi među kojima su i potpuni highend uređaji, do onih komercijalnih, pristupačnih širem delu publike. Kao vrh izdvojili bismo VTL ST-150 i Audio Research VSi60, preko srednje klase Audio Note i Creek komponenti, pa do Canton GLE470 i KEF iQ30 budžet zvučnika.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović

Art direktor Ivan ĆOsIĆ

Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici Marko HeRMAN, Viktor KOsTIĆ, Bojana HeRMAN-NeDeLJKOVIĆ, Zoran KARApANDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Velibor žITAReVIĆ, Nikola sTOJANOVIĆ , Đorđe BAJIĆ

Fotografije Dragan TRIFUNOVIĆ

Adresa

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/8866-486

Osnivač i izdavač

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Mob: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com wap.hi-files.com

eMail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija Rotografika

Distribucija Global press

Radno vreme Radnim danima 10:00-17:00 subotom i nedeljom ne radimo

CIp - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka srbije, Beograd

681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br.

1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno IssN 1820-2950

= Hi-Files COBIss sR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu

Unapređeni Olive muzički server

Kompanija Olive predstavila je novi muzički server, model 4HD, koji predstavlja unapređenu verziju modela 4. Za skladištenje sadržaja zadužen je interni hard disk kapaciteta 2 terabajta, na koji je moguće smestiti do 6.000 audio-diskova u originalnom kvalitetu. Pohranjivanje audiofajlova omogućeno je pomoću integrisanog CD plejera ili putem gigabitne Ethernet i 802.11n Wireless mrežne konekcije. Za D/A konverziju u 192 kHz/24-bit rezoluciji zadužen je provereni Burr-Brown PCM1792A kompanije Texas Instruments. Kontrola servera obavlja se pomoću touch-screen panela na samom uređaju ili preko ekranskog menija (ukoliko se u sklopu sistema nalazi TV), a posebna aplikacija dozvoljava bežičnu kontrolu preko iPod i iPhone uređaja. Zahvaljujući saradnji sa izdavačkom kućom Chesky Records, svaki 4HD server do kupaca stiže sa 12 probranih audiofilskih numera na hard disku, a njega je, uz doplatu, moguće napuniti Chesky repertoarom po želji. i www.olive.us

Cabasse u piano finišu

Francuski proizvođač hi-end zvučnih kutija Cabasse proizveo je ograničenu količinu zvučnika u završnoj obradi od klavirskog laka. Ova serija obuhvata modele serija MT30 i MC40, koji će biti 110 do 260 evra skuplji od verzija u standardnom finišu, a biće dodatno označeni sufiksom LE (Limited Edition). Modeli Antigua MT30 LE i Jersey MT30 LE predstavljaju osnovne modele u ponudi ovog proizvođača. Oba modela koriste istovetne DOM36 visokotonce, kao i zvučničke jedinice namenjene reprodukciji srednjih i niskih frekvencija, dok veći Jersey poseduje dodatnu jedinicu prečnika 17 centimetara, koja funkcioniše isključivo kao bas drajver. Serija MC40 sastoji se od regalskog modela Minorca MC40 LE i podnostojećeg Java MC40 LE, koji su opremljeni ekskluzivnim BC10 dual-koncentrik jedinicama, kao i Duocell drajverima za niske frekvencije. i www.cabasse.com

Gramofon s vazdušnim ogibljenjem

Skandinavski proizvođač gramofona najviše klase Bergmann Audio svoje uređaje konstruiše po principu "manje je više", čija se primena ogleda u jednostavnoj konstrukciji i što manjem broju delova. Sindre gramofon i linearna ručica dizajnirani su u minimalističkom, svedenom stilu, ali s tehničke strane predstavljaju vrlo napredne proizvode. Baza gramofona oslonjena je na tri podesive nožice i načinjena je od troslojnog fibera debljine 88 milimetara, što garantuje optimalnu stabilnost i reprodukciju oslobođenu vibracija. Tanjir je izrađen od akrila i težak je četiri kilograma, centriranje je povereno osovini od čelika visokog kvaliteta, a srce sistema predstavlja vazdušno ogibljenje. Sistem funkcioniše pomoću kompresora koji stvara tanak sloj vazduha, podižući tanjir i omogućavajući obrtanje. Kompresor je zadužen i za upravljanje ručicom, kod koje se kretanje i nivelacija obavljaju pomoću brojnih ventila za vazduh. Prema rečima proizvođača, vazdušno ogibljenje je potpuno bešumno i izuzetno jednostavno za kalibraciju i upotrebu, a pritom je u mnogim važnim faktorima superiorno u odnosu na druge tipove ogibljenja. Na evropskom tržištu cena Sindre gramofona s ručicom iznosi oko 14.000 evra. i www.bergmannaudio.com

Bojan Jović

TEAC u distribuciji Studija Berar

Studio Berar postao je zvanični distributer TEAC proizvoda za Srbiju. Da podsetimo, japanska korporacija TEAC predstavlja jednog od globalnih lidera na polju snimanja podataka i reprodukcije zvuka, kao i integracije savremenih tehnologija u kućne uređaje. TEAC proizvodi iz domena potrošačke elektronike obuhvataju različite serije uređaja, kao što su mikrolinije s integrisanim postoljem za iPod ili elegantni 2.1 sistemi. Ono čime se TEAC izdvaja od konkurencije jesu all-in-one uređaji, koji omogućavaju brzo i jednostavno prebacivanje zapisa s gramofonskih ploča ili audio-kaseta direktno na CD, a zarad pune funkcionalnosti sadrže i FM radio-prijemnik i integrisane stereo zvučnike. Ipak, ljubiteljima dobrog zvuka najviše pažnje će svakako privući audio-komponente u mini-formatu, na čelu sa Reference serijom. Ova serija sastoji se od nekoliko modela integrisanih pojačala, risivera i CD plejera, a sve modele krase privlačan dizajn, izuzetan kvalitet izrade, ozbiljna tehnička rešenja i brojne napredne funkcije.

i www.teac.com

Rotel 06 Special Edition

Kompanija Rotel predstavila je poboljšanu verziju pristupačne serije 06, sa oznakom SE (Special Edition). Unapređena serija sastoji se od integrisanih pojačala RA-04 SE, RA-05 SE i RA-06 SE, dok CD plejer nosi oznaku RCD-06 SE. Iako nepromenjene spoljašnjosti, SE modeli su tehnički modifikovani i zvučno unapređeni po ugledu na vrhunsku seriju 15, koja je lansirana prošle godine. Pojačala su opremljena kvalitetnijim toroidnim transformatorima i kondenzatorima, a CD plejer je dobio savremeniji D/A konverter (Wolfson), kao i promene u stepenu za filtriranje.

i www.rotel.com

Osvežena Unico serija

Kompanija Unison Research, poznata po hibridnim i cevnim uređajima, predstavila je nekoliko novih modela. Osnovni model Unico serije sada je Unico Primo, integrisano pojačalo snage 85 vati po kanalu pri otporu od 8 oma, opremljeno sa ukupno pet linijskih ulaza i jednim izlazom za snimače, kao i sa dva para zvučničkih terminala. Umesto ranije korišćene ECC82/12AU7 cevi, hibridna konstrukcija novog modela sastoji se od jedne ECC83/12AX7 dvostruke triode u čistoj A klasi u pretpojačivačkom stepenu, dok se na izlazu nalazi par snažnih MOSFET tranzistora. U stepenu za napajanje izmene su tekle u pravcu postavljanja većeg transformatora i kondenzatora, koji modelu Unico Primo obezbeđuju poboljšanu dinamiku, bolji odziv u niskotonskom području, kao i lakšu kontrolu zahtevnih zvučnika.

Drugi osveženi model je Unico Nouvo, koji predstavlja zamenu za okosnicu game, model Unico. Kod ovog modela cevi ECC83/12AX7 postavljene su u paralelnoj dvostrukoj triodi, što poboljšava rezoluciju, dok je za konstantne parametre cevi zadužena sofisticirana elektronika. Na polju CD plejera, Unison Research nastupa s novim osnovnim modelom Unico CD Primo. Hibridna konstrukcija sadrži jednu ECC82/12AU7 dvostruku triodu u A klasi u analognom stepenu, dok je transport poveren TEAC CD5010A mehanizmu. Za D/A konverziju u 192 kHz/24-bit formatu zadužen je Wolfson WM8524, a na prednjem panelu je svoje mesto pronašao i nezaobilazni USB port.

i www.unisonresearch.com

Scorpio za jubilej

U iščekivanju proslave 25 godina postojanja, Gryphon Audio predstavio je novi model CD plejera pod nazivom Scorpio. Stručnjaci danske kompanije odavno su uvideli prednosti upsemplinga, pa je tako Gryphon CDP1 predstavljao prvi plejer sa upsampling korakom od 88,2 kiloherca na svetskom tržištu. Naslednik, Gryphon Addagio, doneo je asinhronu 96 kHz/24-bit konverziju, kao i umanjen stepen filtracije signala, dok je aktuelni Gryphon Mikado granicu podigao na 192 kHz/32-bit nivo. Bogato iskustvo učinilo je da u Gryphonu uvide da pravilno implementiranje upsamplinga eliminiše potrebu za uobičajenim strmoopadajućim filterom, pa je u modelu Scorpio isti zamenjen srebrnim Mica kondenzatorom na izlazu analognog signala. Po navodima proizvođača, ovakva koncepcija pruža izuzetnu rezoluciju, bolji zvučni fokus i poboljšanja na polju visokih frekvencija. Za pravilan tajming zadužena su dva posebno konstruisana, nezavisna kristalna oscilatora, dok je transportni mehanizam optimizovan za bešuman rad i svođenje vibracija na najmanju moguću meru. Anodizovani aluminijum transportnog sklopa obezbeđuje pouzdanost i stabilnost, kao i preciznu kalibraciju mehanizma. Upakovan u već poznat Gryphon dizajn, sigurni smo da će novi Scorpio predstavljati veoma ozbiljnu ponudu na tržištu CD plejera visoke klase. i www.gryphon-audio.dk

Nova prodavnica vinila

Krajem decembra u Beogradu se otvara nova prodavnica vinila PinBall Wizard Records. U Makedonskoj ulici 30, u Eurocentru, ponudiće gramofonske ploče, kao i prateću opremu i pribor: gramofonske sekcije, MM i MC glave, četkice, sprejove i tečnosti, elektrostatičke pištolje, matove, kao i vrhunsku muzičku literaturu. Što se tiče samog vinila, među nekoliko hiljada naslova iz svih žanrova, naći će se etikete poput Blue Note, Compost, Prestige, Polydor, Impulse, Cosmic Sounds, Sundazed, Get Back, Four Men With Beards, In The Red, Soul Jazz, Vampisoul, Rhino, SFTRI i drugo. PinBall Wizard će nuditi i audiofilska izdanja na 180 i 240-gramskim pločama. Zanimljivo je da će u ovoj prodavnici moći da vam očiste vaše zaprljane vinile na profesionalnoj mašini. Preko sajta prodavnice moći ćete da pregledate katalog svih izdanja, kao i da vaše ploče poručite brzom poštom iz bilo kog kraja Srbije. PinBall

Wizard Records će takođe ponuditi mogućnost kataloškog poručivanja naslova od bilo koje etikete koju zastupa u svom programu. Radno vreme je od 12 do 20 sati radnim danima i od 10 do 16 subotom.

i www.pinballwizardrecords.com

Hi-End iz Slovenije

Nakon tri godine razvoja, slovenački Gallus Audio Technology, proizvođač ekskluzivnih zvučnih kutija najviše klase, predstavio je model Aldebaran. Proces odabira zvučničkih jedinica zaustavio se na modelima Scan Speak Revelator i Eton, koji su dodatno modifikovani u Gallus laboratorijama, a svaki detalj konstrukcije usavršen je tako da pruži vrhunski zvuk. Tehnologija izrade prednje ploče i zvučne kutije u celini omogućava integritet konstrukcije i visok nivo efikasnosti, dok dvostruki bas refleks otvor obezbeđuje izuzetna dinamička svojstva i dubok bas. Skretnica je ručno izrađena od pažljivo odabranih komponenata, kako bi se obezbedio čist i precizan put signala i na taj način očuvale najfinije nijanse u zvuku, dok su bi-wire terminali proizvod kompanije WBT. Aldebaran je izrađen od najkvalitetnijih materijala, a kućište sačinjava više od 700 slojeva furnira kombinacije finske breze i slovenačke akustične jele, što maksimalno umanjuje neželjene interne rezonance. Završna obrada kutija izvedena je u skladu sa standardima izrade skupocenog nameštaja i muzičkih instrumenata, čineći Aldebaran i vizuelno dostojnim članom svakog Hi-End sistema. Po rečima proizvođača, Gallus Aldebaran zvučnici odlikuju se preciznim, detaljnim i transparentnim zvukom, gotovo neograničenim dinamičkim sposobnostima, kao i besprekornom živošću i muzikalnošću.

i www.gallus-audio.com

Plavi moj Sapphiru

Renomirani danski proizvođač zvučnih kutija objavio je da će poslednjih 30 parova jubilarnih Sapphire zvučnika biti izrađeno u ekskluzivnoj safirnoplavoj boji visokog sjaja. Poznato je da Sapphire serija predstavlja model ograničene produkcije (1.000 parova), kojim je ova kompanija na pravi način obeležila 30 godina postojanja. Ovaj impozantan zvučnik visok je 135 centimetara, težak 40 kilograma, a trosistemska konfiguracija sastoji se od Esotar2 visokotonca, srednjotonske jedinice prečnika 13 centimetara i dva MSP bas drajvera prečnika 20 centimetara. Stvaranje ovakve "ograničene serije unutar ograničene serije" uneće dodatnu dozu egzotike u već egzotične zvučnike i učiniti safirnoplave primerke istinskim raritetima. i www.dynaudio.com

Bon Jovi i Martin Logan

Poznati američki proizvođač zvučnih kutija Martin Logan predstavljen je kao zvanični sponzor novog studijskog albuma grupe Bon Jovi. Novi album, objavljen na 25-godišnjicu postojanja benda, nosi naziv "The Circle". Pored CD-a s muzičkim materijalom, album sadrži i DVD s dokumentarnim filmom "When We Were Beautiful", koji prikazuje bend na turneji iz 2007.

Kompanija Martin Logan će promotivne aktivnosti iskoristiti za predstavljanje zvučnika serije Purity, prvih aktivnih hibridnih elektrostatičkih zvučnika na svetu. Da podsetimo, ovi zvučnici se sastoje od sabvufera na koje su postavljeni elektrostatički paneli zaduženi za reprodukciju srednjeg i visokog opsega, a sadrže i integrisano pojačalo snage 200 vati po kanalu. Tokom promotivne kampanje ljubitelji ovih egzotičnih zvučnika i fanovi legendarnog benda biće u prilici da dobiju razne proizvode, od Bon Jovi garderobe i iPod plejera, do zvučnih kutija kompanije Martin Logan. i www.martinlogan.com

Sennheiser Bluetooth slušalice

Kompanija Sennheiser, jedan od svetskih lidera u proizvodnji slušalica, predstavila je nov model namenjen prvenstveno upotrebi u pokretu. Slušalice nose naziv MM 450 TRAVEL i predstavljaju dobro osmišljeno rešenje za sve koji žele kvalitetan zvuk iz svojih mobilnih telefona i drugih Bluetooth uređaja, ali u isto vreme traže funkcionalnost i kompaktne dimenzije. MM 450 su slušalice zatvorenog tipa, opremljene patentiranim NoiseGard 2.0 sistemom za eliminisanje spoljne buke, a mogućnost rasklapanja čini ih lako prenosivim. Vezu sa izvorom zvuka moguće je ostvariti pomoću standardnog 3,5-milimetarskog kabla, ali i putem naprednog A2DP bežičnog Bluetooth protokola. Iako se na prvi pogled ne vidi, ove slušalice se mogu koristiti i kao headset zahvaljujući internom mikrofonu. Proizvođač deklariše domet od 10 metara, a u osnovnom paketu stiže i USB punjač, što, uz poznat kvalitet izrade Sennheiser proizvoda, garantuje zabavno i bezbrižno putovanje. i www.sennheiser.com

Muzikalni usisivač

Najnovije istraživanje stručnjaka kompanije Electrolux potvrdilo je činjenicu koja je odavno poznata: svaki posao je lakši i produktivniji ako se radi uz muziku. Electrolux je sproveo veoma ozbiljnu studiju, u kojoj se nalaze rezultati ispitivanja obavljenog uz pomoć 10 ispitanika starosti između 20 i 40 godina. Ispitanici su ljubitelji različitih muzičkih pravaca, a oba pola bila su podjednako zastupljena. Ispitivanje je obrađivalo vezu između muzike i usisavanja, i to u vidu subjektivnog doživljaja usisavanja sa i bez muzike, kao i objektivnog poboljšanja učinka usisavanja uz muziku. Pomoću dobijenih rezultata napravljena je tabela koja prikazuje poboljšanje učinka u zavisnosti od muzičkog pravca, kao i opis koji navodi kakvim podovima najviše odgovaraju razni žanrovi muzike. Tako, najveća preciznost pri usisavanju postiže se uz elektronsku i dens muziku, efikasnost je povezana sa hip-hopom, najbolje raspoloženje prilikom usisavanja vladalo je uz klasičnu muziku, dok je u kategorijama istrajnosti i fizičke izdržljivosti prednjačio energični rok. Kroz ovu zabavnu, a veoma ozbiljnu studiju provukli su se i parametri poput "Vacuum cleaning performance Index" (indeks uspeha usisavanja) ili "Sweeps per minute" (broj zamaha u minutu), ali to nije sve - krunu istraživanja predstavlja eksperimentalni model Electrolux usisivača, pod nazivom The Silence Amplified. Navedeni model pripada UltraSilencer seriji, poznatoj po veoma tihom radu, a za ovu priliku mu je dodato iPod postolje, kao i par zvučnika. i www.electroluxappliances.com

3D monitori

Korporacija LG objavila je početak prodaje 3D monitora dijagonale ekrana 23 inča. Monitor reprodukuje sliku u punoj HD rezoluciji (1920x1080 piksela), a 3D efekat se postiže pomoću polarizacione tehnologije, tako da su 3D naočare neophodne. Proizvođač tvrdi da je novi monitor ima potpuno ujednačen kvalitet 3D prikaza, bez obzira da li su u pitanju filmovi ili PC igre. Novi LG svetu je predstavljen u Južnoj Koreji, a isporuka panela velikim svetskim proizvođačima PC monitora već je počela. i www.lge.com

Benq iz Hollywooda

Korporacija Benq dopunila je ponudu projektora sa tri nova modela: W600, W1000 i W6000. Sva tri modela pripadaju predstavnicima DLP tehnologije, a opremljena su i BrilliantColor i HQV (Hollywood Quality Video) procesiranjem, kao i dvostrukim podešavanjem karakteristika boje (dual HDMI). Novi modeli tržišno su pozicionirani u različite kategorije, pa tako W6000 predstavlja 1080p projektor više klase, namenjen kupcima koji pored vrhunske tehnologi je traže i dozu prestiža, W1000 pripada kategoriji jednostavnih i povoljnih 1080p modela, dok je W600, sposoban za reprodukovanje 720p rezolucije, namenjen manje zahtevnim korisnicima. Pored navedenih BrilliantColor i HQV tehnologija, W6000 opremljen je 10-bitskim procesiranjem, mogućnošću horizontalnog i vertikalnog pomeranja sočiva, zumom od 1,5:1, ISFccc konfiguracijom, a uz doplatu je moguće dobiti sočivo koje reprodukuje sliku u formatu 2,35:1. i www.benq.com

XI Guitar Art Festival

Jedanaesto festivalsko izdanje sve većeg Guitar Art festivala trajaće punih šest dana od 9. do 14. februara, a pored koncertnih činiće ga i edukativne aktivnosti. Naš internacionalno priznat festival od 11. do 14. februara pokreće i prvi muzički sajam pod nazivom Guitar Art Expo u hotelu Continental. Vrhunac Guitar Art festivala biće koncert fenomenalnog francuskog benda AIR 10. februara u Beogradskoj areni. Bend koji predvode Nikola Goden i Žan-Benoa Dankel kreće na veliku svetsku turneju 26. novembra povodom objavljivanja aktuelnog albuma „Love 2“. Svetsku slavu stekli su još albumom „Moon Safari“ iz 1998. godine, a iako se njihov koncert već dugo očekuje, Air će po prvi put nastupiti u Srbiji. Apsolutnu čast festivalu ukazao je i virtuozni španski gitarista Pako de Lusija, koji će 12. februara u Sava centru i zvanično otvoriti svoju novu svetsku turneju! Na sajtu možete pronaći više informacija o brojnim sadržajima i koncertima Guitar Art festivala.

i www.gaf.rs

Philips kao ogledalo

Philips ima novog predstavnika u kategoriji Blu-ray plejera srednje klase – u pitanju je model BDP7500. Novi model podržava aktuelni BD Live standard, što podrazumeva preuzimanje BD sadržaja i dodataka sa interneta, a reprodukcija slike odvija se u punoj HD rezoluciji (1080p/24 fps). Pored toga, plejer je osposobljen za upscaling DVD formata, što starim filmovima može dati novi sjaj, dok je za transfer signala zadužen HDMI v1.3 sa podrškom za DeepColor tehnologiju koja je sposobna da isporuči preko milijardu nijansi boja. Zvuk je podržan u nekompresovanim Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, kao i slabijim formatima, a na zadnjem panelu nalazi se kompletan set 7.1 audio-izlaza. Kućište je ojačano rigidnom, antivibracionom aluminijumskom konstrukcijom, a prednji panel je veoma atraktivan: površina je izvedena u mirror-finišu, ispod kojeg se nalaze matrični displej i tasteri osetljivi na dodir, dok deo ispod mehanizma diska svetli diskretnim plavičastim svetlom. Od korisnih dodataka, BDP7500 opremljen je USB portom, gigabajtom interne memorije za BD Live sadržaje, kao i podrškom za sve popularnije formate DivX Ultra, H.264, MP3, JPEG…).

i www.philips.rs

Povratak OLED ekrana

Hvaljeni i osporavani OLED (Organic Light-Emitting Diode) paneli ponovo su u centru zbivanja. Ovi ekrani, poznati po veoma maloj debljini (ispod 1 cm), niskoj potrošnji energije i vrhunskom kvalitetu prikaza boja, prvobitno su bili odbačeni zbog visokih troškova razvoja i diskutabilne isplativosti masovne proizvodnje. Međutim, južnokorejski giganti Samsung Electronics i LG Electronics ne misle tako: ove dve korporacije su, gotovo istovremeno, odlučile da vrate OLED ekrane na tržište. Samsung Mobile Display, ogranak korporacije zadužen za razvoj i proizvodnju ekrana, trenutno razmatra ulaganje sume od oko 1,3 milijarde dolara u pokretanje nove linije OLED proizvoda. Proizvodna postrojenja bila bi izgrađena u gradu Tangjeong, a proizvodila bi se generacija 5.5 OLED ekrana, dijagonale do 30 inča.

LaCie u piano finišu

Kompanija LaCie, poznata po LaCinema seriji multimedijalnih servera, predstavila je model LaCinema Classic HD. Najvažnija razlika u odnosu na prethodne verzije je mogućnost reprodukcije video-materijala u punoj HD rezoluciji (1920x1080 piksela), dok je ostatak funkcija nepromenjen. LaCinema ima ugrađen hard disk kapaciteta jedan terabajt, a podržani su svi popularniji video i audio formati (AVI, MP4, MKV, MPEG, MP3, FLAC…), kao i titlovi u SRT, SUB i drugim formatima. Na zadnjem panelu prisutni su HDMI i kompozitni video izlaz, RCA stereo i optički digitalni audio izlaz, dva USB porta i ethernet priključak. Napajanje uređaja je eksterno, što će omogućiti da ugrađeni hard disk funkcioniše bez pregrevanja, a za potpunu kontrolu zadužen je daljinski upravljač opremljen kompletnom paletom funkcija. i www.lacie.com

Pristupačni NAD

Kanadska kompanija NAD, poznata pre svega po kvalitetnim i pristupačnim stereo uređajima, ne zapostavlja ljubitelje kućnog bioskopa: novi Blu-ray plejer, namenjen kupcima sa nešto plićim džepom, pušten je u prodaju. Model nosi oznaku T 557, što govori da je pozicioniran ispod već poznatih T 587 i T 577, a dizajnom se potpuno oslanja na navedene modele. Iako predstavlja bazni model u ponudi, novi plejer je sasvim u skladu sa aktuelnim tehnološkim trendovima i donosi sve što se od jednog savremenog uređaja ovog tipa i očekuje. Pre svega, tu je BD profil 2.0, koji omogućava preuzimanje dodatnih sadržaja sa interneta (BD Live), kao i popularni 1080p upscaling preko HDMI veze, a USB priključak na prednjem ponelu omogućava brz i jednostavan pristup fajlovima koji se nalaze na flash memoriji ili eksternom hard disku. Spisak podržanih formata sadrži DivX, MPEG 2, MPEG 4, Audio CD, MP3, WMA, JPEG i druge ekstenzije, dok višekanalni dekoderi podržavaju Dolby Digital, Dolby Digital Plus, DTS i DTS HD Master Audio. i www.nadelectronics.com

Najmanji HDD kamkorder na svetu

Model GZ-HD620 iz serije Everio, po rečima proizvođača, predstavlja trenutno najmanji HDD kamkorder na svetskom tržištu. Sa težinom od oko

270 grama, dužinom od 115 milimetara i širinom od 64 milimetra, novi JVC kamkorder je zaista kompaktan

i pogodan za nošenje u svakoj prilici. Tehničke specifikacije predstavljaju

GZ-HD620 kao uređaj opremljen

integrisanim hard diskom kapaciteta 120 gigabajta, 30x optičkim zumom, LCD ekranom dijagonale 69 milimetara i microSD slotom koji omogućava jednostavno povećanje prostora za skladištenje. Puna HD rezolucija donosi podrazumevanih 1920x1080 piksela i 1080p podršku, a tu je i funkcija automatskog postavljanja video-isečaka na YouTube. Baterija obezbeđuje 45 minuta kontinualnog snimanja, a na hard disk je moguće smestiti 11 sati video-zapisa u kompresiji od 24 megabita u sekundi (Mbps). Preporučena cena modela GZ-HD620 na japanskom tržištu je oko 1.235 US dolara, a korporacija JVC još uvek nije objavila termine za predstavljanje ovog modela na evropskom i severnoameričkom tržištu. i www.jvc.com

TREĆA DIMENZIJA

U poslednje vreme 3D video-tehnologija se vraća na tržište, kao i komercijalni i pristupačni 3D LCD televizori namenjeni kućnoj upotrebi.

Ipak, ideja trodimenzionalnog prikaza nije toliko nova kao što bi se moglo pomisliti. Prvi pokušaji zabeleženi su još u prvoj polovini devetnaestog veka, a sve je započeo engleski naučnik i pronalazač sir Charles Wheatstone. Pored brojnih izuma na poljima akustike i elektrotehnike, Wheatstone je 1838. opisao stereopsiju, odnosno trodimenzionalni vid, kao proces u kojem mrežnjače dva oka upućuju neznatno različite slike, a mozak ih uklapanjem pretvara u jedinstvenu trodimenzionalnu sliku. S obzirom na to da se rađanje ove teorije poklopilo s počecima razvoja fotografije, nakon samo šest godina David Brewster je konstruisao prvi stereoskop, napravu koja je pravila 3D fotografije. Ovaj izum izazvao je veliko interesovanje brojnih pronalazača tog doba, pa je ubrzo Francuz Louis Jules Duboscq

predstavio usavršenu verziju i izradio čuvenu trodimenzionalnu fotografiju kraljice Viktorije, koja je kasnije prikazana i na velikoj izložbi u Londonu 1851. Razvoj 3D uređaja je nastavljen, pa su već četrdesetih godina prošlog veka komercijalni 3D fotoaparati postali prilično uobičajena pojava. Uporedo s razvojem fototehnike tekao je i napredak famoznih "pokretnih slika", odnosno filmskog zapisa. Godine 1855. predstavljen je prvi kinematoskop, odnosno stereoskopska kamera, a 1922. je javno prikazan prvi 3D film - "The Power of Love". Nakon toga, razvojni put trodimenzionalnog video-zapisa ide u korak sa savremenim dostignućima, pa je 1935. snimljen prvi 3D film u boji, a pedesetih godina dvadesetog veka 3D filmovi stiču veliku popularnost. Za popularizaciju filma uopšte, pa i 3D filma, u velikoj meri

su zaslužni razvoj i širenje televizije, a 3D filmovi pravi procvat doživljavaju na bogatom severnoameričkom tržištu. Iz tog doba zapamćeni su „House of Wax“ (1953), koji je imao i 2D zvuk, a klasik Alfreda Hitchcocka „Dial M for Murder“ (1954) originalno je bio snimljen u 3D tehnici, ali je zarad maksimalne komercijalizacije na kraju predstavljen u konvencionalnoj 2D formi. S druge strane „gvozdene zavese“ rivalitet je održan sovjetskom trodimenzionalnom ekranizacijom romana „Robinson Crusoe“ (1947). Popularnost trodimenzionalnih filmova trajala je do osamdesetih godina prošlog veka, a glavni razlozi koji su sprečavali 3D da preuzme primat bili su nedostatak standardizacije, visoki troškovi snimanja i skupa oprema za reprodukciju.

Anaglifska crno-bela slika

Bojan Jović

TEHNIKE STATIČNOG 3D PRIKAZA

U glavne tipove trodimenzionalnih prikaza ubrajaju se stereoskopski, autostereoskopski, kompjuterski generisani hologrami (Computer-generated Holography - CGH) i volumerijski displeji. Stereoskop predstavlja najstariji sistem, koji smo već opisali u prethodnom pasusu, a njegova evolucija izrodila je autostereoskopski sistem. Ovaj sistem karakterističan je po kreiranju 3D efekata na samom displeju umesto u mozgu posmatrača, omogućavajući uživanje bez upotrebe naočara ili drugih pomagala. Osnov autostereoskopije je emitovanje piksela koji imaju različitu boju i jačinu pod različitim uglom posmatranja, što dozvoljava smeštanje nekoliko različitih verzija iste slike na jedan displej. Kompjuterski hologram predstavlja dostignuće s kraja dvadesetog veka, a zasniva se na kreiranju polja koja reflektuju svetlost različitog intenziteta i pod različitim uglovima. Iako CGH predstavlja trenutno najefektniju 3D tehniku, stvaranje detaljnog holograma povezano je s brojnim proračunima i ispitivanjima koji nisu jeftini, pa je upotreba van laboratorija još uvek veoma retka. Poslednji na redu je volumetrijski prikaz, koji stvara 3D sliku pomoću volumetrijskih (trodimenzionalnih) piksela, odnosno voksela. Volumetrijski displej sastoji se od multiplanarnih i ravnih displeja koji svojim pozicioniranjem u prostoru kreiraju svetlosne tačke, na taj način kreirajući trodimenzionalnu formu. Iz ovih kratkih opisa jasno je da svaka tehnika pati od različitih ograničenja, a najveća se ogledaju u glomaznoj i osetljivoj aparaturi, kao i u veoma visokoj ceni opreme.

3D HOLLYWOOD

Nakon dvadesetogodišnjeg zatišja, tokom kojeg su svi filmofili i ljubitelji ove atraktivne tehnologije mislili da povratka neće biti, 3D se, zahvaljujući pre svega računarima i LCD panelima, vraća na velika vrata. Najveći doprinos oživljavanju 3D filma dali su savremeni formati visoke definicije, kao i tehnika kompjuterski generisanih slika (ComputerGenerated Imagery - CGI), a većina studija prihvatila je polarizacione 3D sisteme kao optimalno rešenje.

Pre svega, treba reći da polarizacija predstavlja trenutno najrazvijeniju i najrasprostranjeniju 3D tehniku, a karakteristična je po upotrebi posebnih naočara za postizanje trodimenzionalnih efekata. U stereoskopiji razlikujemo dve forme polarizacionih filtera: linearne i cirkularne. Linearna polarizacija

predstavlja sistem koji 3D efekat postiže projektovanjem dva zapisa na isti ekran pomoću ortogonalnih polarizacionih filtera koji su međusobno postavljeni pod uglom od 90 stepeni. Zapis je potrebno projektovati

cepcije i "prelivanja" efekata. U slučaju cirkularne polarizacije, dve slike su projektovane kroz suprotno postavljene filtere. Stakla na naočarima propuštaju svetlo koje je emitovano kroz levi, odnosno desni filter i na taj

Anaglifska slika u boji

Vokseli - trodimenzionalni pikseli

Prednost cirkularnog sistema ogleda se u mogućnosti gledaoca da i pri pomeranju glave dobije pravilan 3D prikaz, a upotreba samo jednog projektora koji naizmenično prikazuje "leve" i "desne" sekvence smanjuje troškove za opremu, dok u slabosti spadaju češće izobličenje slike i pojava takozvanog „ghostinga“ (duple slike).

S obzirom na to da holivudski studiji predstavljaju glavnu odrednicu svih tehnoloških novotarija na polju snimanja, može se reći da je novo razdoblje trodimenzionalnih filmova započeo režiser James Cameron. Njegov dokumentarni film „Ghosts of the Abyss“, predstavljen 2003. godine, bio je prvi film snimljen pomoću Reality Camera sistema, koji za snimanje ne koristi filmske nego video-kamere visoke rezolucije. Nakon toga, isti sistem je korišćen za snimanje hitova poput „Spy Kids 3D: Game Over“ (2003) i „Aliens of the Deep“ (2005). Cameronov aktuelni blokbaster, koji se u trenutku pisanja ovog teksta prikazuje i u beogradskimm bioskopima, jeste film „Avatar“. Ovo ostvarenje snimljeno je takođe u 3D tehnici, ali upotrebom Fusion Camera digitalnog 3D sistema, kojim će biti sniman i naredni Cameronov film "Battle Angel" (najavljen za 2011. godinu). Od ostalih filmova snimljenih u trodimenzionalnoj tehnici izdvajaju se „The Polar Express“ (2006), kao prvi animirani 3D film, „Journey to the Center of the Earth“ (2008), „Bolt“ (2009) i mnogi drugi, a armija fanova nestrpljivo iščekuje 3D verziju sage „Star Wars“, koju su najavili George Lucas i kompanija In-Three.

3D TELEVIZIJA

Televizijski prikaz u tri dimenzije predstavlja objedinjenje nekih već opisanih sistema uz dodatak specifičnih tehnologija, a u najčešće korišćene ubrajaju se anaglifski, polarizacioni, autostereoskopski i sistemi sa izmenljivim sekvencama (Alternateframe sequencing). Anaglifski 3D prikaz u osnovi predstavlja varijaciju već opisane linearne polarizacije, a efekat se postiže upotrebom hromatskih filtera u staklima 3D naočara. Autostereoskopski ekrani bazirani su na primeni naročitih sočiva i drugih dodataka koji omogućavaju 3D efekte na LCD panelu, a karakteristični su po tome što ne zahtevaju nikakvu dodatnu opremu (naočare i sl.). Ograničenja ove tehnike ogledaju se u uskom polju koje obezbeđuje pun 3D ugođaj (audiofilmskim rečima - mali sweet spot), a duže gledanje može izazvati zamor očiju i glavobolju. Si -

stemi sa izmenljivim sekvencama, katkad nazivani i AI (Alternate Image), predstavljaju najnapredniju tehnologiju. Poput većine 3D snimaka, AI zahteva upotrebu dve kamere pri snimanju, da bi se nakon toga dva filma spojila u jedan, kod kojeg su naizmenično poređane sekvence iz jednog i drugog snimka. Jednostavno rečeno, prvo se emituje sekvenca namenjena levom, pa za njom sekvenca namenjena desnom oku. Logično, ovakva postavka duplira vrednost sekvenci u sekundi, pa umesto uobičajenih 24, sada postoji 48 frejmova. Komad neophodne opreme predstavljaju sofisticirane naočare opremljene veoma brzim blendama koje se otvaraju samo kada je na ekranu slika namenjena „njihovom“ oku - leva je otvorena kada se na ekranu nalazi sekvenca namenjena levom oku, a zatvorena kada je na ekranu „desna“ sekvenca. Sinhronizacija naočara sa slikom obavlja se bežičnim putem. AI sistemi, iako praktično ne postoje u bioskopskim salama, uživaju veliku popularnost u kućnim 3D sistemima, kao i u 3D gejmingu. Video i kompjuterske igre s trodimenzionalnim efektima postoje još od vremena Sega i Nintendo Famicon sistema, ali je tek tehnološki nivo savremenog računarskog hardvera omogućio popularizaciju 3D igara, a sve više grafičkih adaptera podržava trodimenzionalni prikaz. Naravno, upotreba AI sistema na računarima, pored odgovarajućih aplikacija (filmovi ili igre), podrazumeva i upotrebu naočara s blendom.

STANDARDIZACIJA

Problemi pri standardizaciji stari su koliko i industrija i povremeno su dovodili do stagnacije, pa čak i do nazadovanja ili napuštanja određenih tehnologija, ali 3D sistemi ovde predstavljaju izuzetak. Naime, nakon

povratka trodimenzionalnih video-zapisa na globalnu scenu, početkom ove decenije veličine poput Disneyja, DreamWorksa i Philips korporacije uvidele su potencijal i obratile se međunarodnoj organizaciji SMTPE (Society of Motion Picture and Television Engineers - Udruženje filmskih i televizijskih inženjera), od koje su tražile ustanovljavanje globalnih standarda za razvoj 3D televizije. Očigledno da je ovakav zahtev bio rezultat brojnih "ratova formata" u prošlosti, koje je savremena industrija zabave ovog puta želela da izbegne. Rezultat pomenutog zahteva je da danas postoji nekoliko standardizovanih tehnika 3D enkodiranja i formatiranja, koje su prilagođene različitim primenama, ali i krajnjem kvalitetu reprodukcije. U avgustu 2008. godine SMTPE je pokrenula istraživanje koje će omogućiti definisanje parametara za prikaz 3D sadržaja na svim ekranima, bez obzira da li su u pitanju televizori, računarski monitori ili drugi displeji, ali i bez obzira na tip konekcije (kabl, satelit, internet...).

Filmski studiji svakim danom najavljuju sve više 3D naslova, a industrija 3D tehnologija je sve veća i uticajnija. Neki od rezultata već su vidljivi, poput novog HDMI v1.4 standarda, koji je opremljen za prenos brojnih 3D formata, ali i prvih serija 3D LED televizora iz LG ili Panasonic pogona, dok Sony radi na prilagođavanju Vaio i Playstation proizvoda 3D sadržajima.

Umesto zaključka, reći ćemo da nam je drago što industrijski giganti ne vode slepu borbu za profitom s neizvesnim rezultatom, već svojom saradnjom približavaju TV program novoj revoluciji, možda većoj i od uvođenja kolor tehnike. Sigurni smo da će ovakav razvoj događaja rezultirati bržim i efikasnijim omasovljavanjem 3D uređaja na globalnom nivou, na zadovoljstvo velikih korporacija, ali i nas - krajnjih korisnika.

Plastične 3D naočare

50 VOICES 1 SOUND

EISA je jedinstvena asocijacija sastavljena od 50 specijalizovanih magazina iz 19 evropskih zemalja koji pokrivaju oblasti: audio, home theater, in-car elektronike, mobilnih uredjaja, foto i video tehnike.

Svake godine EISA žiri nagradjuje najbolje proizvode iz Evrope sa EISA nagradama. Kvalitet pobednika je neosporan, delom jer su pobedili u zasebnim testovima individualnih magazina, a delom jer predstavljaju zajednicki izbor više od 50 eksperata. Svi EISA pobednici mogu koristiti oficijalni EISA logo. To je garancija impozantnog kvaliteta.

TUBE HEAVEN

Dovoljni su jedan klik i kraće vreme da se lampe zažare. A onda... Let the VTL force be with you...

Vacuum Tube Logic... samo ime zvuči nekako intrigantno i zanimljivo. Njegova istorija predstavlja i istoriju porodice Manley, oca Davida i sina Luka. David Manley je bio inženjer zvuka za potrebe muzičke i filmske industrije, pa je njegov sin odmalena rastao uz profesionalnu zvučnu tehniku u njihovom domu u Južnoafričkoj Republici. Porodična sloga i umeće izrodili su kompaniju VTL. Prva pojačala, zasnovana na dizajnu komponenti za profesionalnu namenu, ugledala su svetlost dana tokom 1983. godine u Velikoj Britaniji. Nekoliko godina kasnije otac i sin su nastupili na čuvenom CES-u u Čikagu i doneli odluku da su Sjedinjene Američke Države obećana zemlja za njih. Zbog toga je proizvodnja premeštena iz Evrope u SAD. Produkcija, na početku skromna, vremenom se razvila i danas predstavlja ozbiljnog takmaca u high-endu. Vacuum Tube Logic uveo je nešto kasnije računare u proces proizvodnje i upravljanja, a kontroli kvaliteta je dodeljen poseban zna-

čaj. Prelomni trenutak kompanije je svakako onaj kada su David i Luke Manley rešili da krenu odvojenim putevima: otac je nastavio razvoj profesionalnih uređaja, dok sin i dalje razvija proizvode pod markom Vacuum Tube Logica.

Na naše zadovoljstvo, VTL je prisutan i u Srbiji, pa smo na test dobili njihovo pojačalo snage, model ST-150. Ovaj snagator u pravom smislu te reči proizvodi se u dva finiša, crnom i srebrnom, a naš komad je bio crne boje. Na prvi pogled VTL ST-150 deluje monstruozno. Videli smo i veća pojačala, mnoga su i dublja, ali četvrtasta kutija visine od preko dvadeset dva centimetra ne ostavlja nikog ravnodušnim. Taj utisak posebno pojačava snažna aluminijumska prednja ploča, čija debljina na najširem delu prelazi čak osamnaest milimetara, što sigurno izaziva zlobne poglede dalekoistočnih boraca za titulu mistera prednje ploče. Ona je konkavnog oblika, sa srednjim donjim delom, koji predstavlja uvodnik u veliku zatamljenu stakle -

nu površinu na kojoj dominira zaštitni znak proizvođača, kao i lampama koje se naziru u pozadini i čija svetlost, kada su uključene, daje pomalo zlokoban sjaj. Celokupan dizajn ovog pojačala deluje pomalo kao da ga je dizajnirao lično Dart Vejder – opasan, ali šmekerski. Nama se više dopada kako izgleda srebrni primerak, ali je to ipak stvar ličnog izbora. Jedina komanda koja postoji na prednjoj strani jeste diskretni mrežni prekidač, s malom, skoro neprimetnom LE diodom na suprotnoj strani. Poklopac ST-150 poseduje mnogobrojne otvore kroz koje izbija toplota uređaja, koja nije nikako zanemarljiva – sve površine, a posebno gornja i prednja veoma se greju, tako da ostatak uređaja treba držati na pristojnoj udaljenosti od VTL-ove snažne grejalice. Zamalo da zaboravimo težinu kojom će samostalno vladati isključivo neki malo jači vlasnik: čak četrdeset tri kilograma kada je pojačalo spakovano.

Sa zadnje strane su veoma kvalitetni priključci za jedan par zvučnika, pozlaćenih

Zoran Karapandžić

naravno. Mrežni IEC priključak je na sredini ploče, dok su sa strane na jednakoj udaljenosti ravnomerno raspoređeni ulazi tipa single end i preklopnici za režim rada – tetrodni ili triodni. U prvom od dva nabrojana ST-150 razvija čak stotinu četrdeset vati po kanalu (na osam oma), dok je u triodnom modu snaga "svega" sedamdeset pet vati. Sve specifikacije odnose se na frekvencijski opseg od dvadeset herca do dvadeset pet kiloherca, s malim linearnim odstupanjem, ali prilično velikim ukupnim harmonijskim izobličenjem (normalno za lampaška pojačala) od tri procenta. Pri otporu zvučnika od četiri oma navedeni podaci o snazi su još veći.

Zadnja ploča krije jednu interesantnu stvar: čak tri osigurača, kojima je lako pristupiti. Amerikanci ništa ne prepuštaju slučaju: pored obaveznih upozorenja za nestašne vlasnike koji žele da zavire u uređaj ili ga "stručno" poprave, navedena su ona koja govore kako se moraju koristiti preklopnici za izbor rada pojačala, te da se ono ne sme uključivati pre kompletnog povezivanja da bi se izbegla eventualna oštećenja.

Uputstvo je pravi praznik za ljubitelje tehnike: čitko i jasno i tako dobro napisano, vidi se da je u pitanju neko ko želi da pamtite njegov proizvod. Ovo uputstvo nije parče papira kome treba da pogledate koricu i za-

tvorite u fioku zauvek. Ono sadrži i merenja, sa serijskim brojem i potpisom tehničara koji ih je obavio. Kupac ima osećaj da se neko zaista trudio za njega... Gde su ta stara vremena? Izlazna snaga, frekvencijski opseg, sve je tu, za svaki kanal. Pravo blago, a ne samo mrtvo slovo na papiru.

Vacuum Tube Logic TL-150 koristi mešavinu američke i ruske lampaške tehnologije: cevi za slabe signale su JJ Electronic ECC81, ali i ruske 12BH7. Izlazni deo je za poštovanje: ukupno osam (četiri po kanalu) tetroda 6550C cenjenog ruskog proizvođača Svetlana čine srce sistema, a proizvođač navodi da je vek trajanja lampi oko tri hiljade radnih časova. Izlazni transformatori su originalne VTL konstrukcije, a elektroliti Nippon Chemicon.

ZVUČNI TEST...

Vacuum Tube Logic ST-150 je definitivno snažno pojačalo koje će bez trunke respekta poterati i veoma gladne zvučnike. Testirali smo ga sa Metaxas Audio Systems Maquis pretpojačalom, kao i njegovim rođakom VTL TL-5.5. Koristili smo više različitih vrsta zvučnih kutija, od kojih su najzahtevnije bile Dynaudio Focus 220. Mrežni kablovi bili su Transparent PowerLink XL. Razlog zbog kojeg smo naslovili tekst sintagmom "lampaški raj" nije nimalo slučajan, ali pođimo

od početka. Opšte je poznato da čak i iskusni audiofili ponekad zapadnu u igru zvanu "tranzistor protiv lampe, igre bez granica".

Ljubitelji lampaških pojačala često kritikuju oštrinu onih baziranih na tranzistorskoj tehnici, a vlasnici tranzistorskih pojačala uzvraćaju sličnom protivmerom. Argumenti kao prirodnost, toplina zvuka, izobličenja harmonika i slično najčešće se potežu u ovim slučajevima. Mišljenje autora ovog teksta jeste da svaka tehnologija može pružiti vrlo kvalitetan zvuk merljiv s predstavnikom bilo koje druge tehnologije, pod uslovom da su oba uređaja konstruisana adekvatno. Pitaćete zbog čega sve ovo pričamo. Odgovor je - upravo zbog VTL-a. On uopšte ne zvuči kao klasično lampaško pojačalo. Tačnije, zvuči, ali samo u okviru u kojem se ovima računa plus. To znači toplina, definicija srednjeg i visokog spektra i prostornost. VTL ST-150 otvara vrata prirodnoj reprodukciji na tako suptilan način, kao da ste muzičara sreli na ulici i zamolili da svrati kod vas umesto u studio. Detaljnost je fenomenalna, ali nikada na napornoj strani – odlika skoro svih pravih high-end uređaja koje smo sreli. A brzina... skoro svetlosna. Da, lampaška pojačala često zvuče sporo, hteli to ili ne da priznaju njihovi vlasnici – poslušajte, na primer, Cayin, koji smo opisali u prošlom broju. Dinamičan izvor, igre s kablovima su samo odlaganje neminovnosti u smislu priznanja navedenog. A VTL... je sprinter prve kategorije, kao da je tvorac želeo da kaže: "Hajde da nadmašimo

”Sjajan uređaj, zaista. I skup, ali i te kako vredi. Muzika za ceo život. Nezaboravna i puna mašte.“

Harmana i ono što oni zovu brzo pojačalo."

Druga stvar je bas: snažan, topao i dubok do samog dna, što nikako ne pristaje lampaškim pojačalima koje smo u poslednje vreme čuli, a čije su najdublje note zaokrugljene i donekle ograničene. Kada bismo radili slepi test, teško da bismo mogli pretpostaviti da se radi o vacuum tube tehnologiji, ST-150 više svira kao nekakav vrhunski hibrid. Čini nam se da, bez obzira kakvo pretpojačalo i izvor postavili ispred ST-150, on će svoj posao odraditi korektno. Svirao tek jedva čujno ili drmao sobu, VTL se sam po sebi ne potresa mnogo, kao da je sve to za njega potpuno normalna stvar i kao da ostatku sistema kaže: "Krenite da vas vidim dokle možete, ali daću vam par koraka predno-

sti." Zato ne očekujte da će VTL TL-150 skriti mane ostatka sistema, on to neće učiniti, ali nikako neće ni poniziti ostale komponente pokazujući im svoju nadmoćnost. On će, u stilu dobrog vođe, iz njih izvući maksimum, a da one toga ne budu ni svesne. Ovo je odlika istinskog high-end uređaja. Kako god smo pokušavali da pronađemo neke mane zvuka, ST-150 nas je uvek očaravao. Nema tu ni trunke osećaja zamućenja bilo gde, nema lažnih sladunjavih cevi, nema kao puding slatkog zvuka koji se odmah dopadne, a posle svega desetak minuta osetite da je njegovo vaspitanje naučeno, ne urođeno. Mnoga pojačala lepo sviraju akustiku ili reprodukuju ljudski glas dokle god nema ničeg drugog u blizini. U suprotnom, sve se

pretvori u opštu zbrku. VTL ST-150 kompleksne i agresivne pasaže izvodi jednako dobro kao i test diskove sa audiofilski odabranim i remasterovanim numerama koje ponekad nemaju veze s realnim svetom.

Da ne zaboravimo: proizvođač preporučuje triodni mod rada, i slažemo se s njim. Pentodni mod je skoro jednako dobar, podvlačimo reč "skoro", sa određenim, istina veoma malim gubitkom emocionalnog sadržaja, koji i dalje ostaje prisutan, ali je triodni mod ipak vrhunac doživljaja u ovom slučaju.

ZA KRAJ...

Sjajan uređaj, zaista. I skup, ali i te kako vredi. I više. Muzika za ceo život. Nezaboravna i... puna mašte.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Zvuk za pamćenje i posedovanje, ko može.

Atipičan lampaški doživljaj.

Sjajna reprodukcija ljudskog glasa.

Izuzetan bas.

Hand made in the USA.

MINUS

Dizajn kutije u stilu mračnog viteza neće se dopasti svakom.

OPREMA:

OSony CDP-D500

OSony PCM-R500

ORevox B215S

OVTL TL-5.5

OMetaxas Audio Systems Marquis

OJamo D830

OCanon Karat M40

ODynaudio Focus 220

MUZIKA:

The Corrs – Talk On Corners

Sara K. – Water Falls

Vivaldi – The Four Seasons

VTL ST-150

Broj linijskih ulaza: 1xRCA

Vakuumske cevi: 8x6550C, 2x12BH7, 2xECC81

Izlazna snaga: 2x140 W (tetrodni spoj), 2x75 W (triodni spoj)

Frekvencijski opseg: 1 Hz – 75 kHz (-3 dB)

Dimenzije (ŠxVxD): 482x335x222 mm

Masa: 34 kg

Cena: 5.200 evra

 Vox Trade, 011/3016-230

TOPLINA DOMA

Koliko je zaista dobar američki integrisani lampaški pojačivač? Da li može da se nosi s konkurencijom?

Uposlednje vreme imali smo na testovima više uređaja izrađenih u tehnologiji vakuumskih cevi. Bili su tu kineski Cayin A-88T impozantnog izgleda, zatim sjajno high-end pojačalo Vacuum Tube Logic, model ST-150, a i u budućnosti će biti još nekih novosti.

Jedno od najprijatnijih iznenađenja dolazi od domaćeg distributera, audio-salona One

HiFi – integrisano pojačalo Audio Research

VSi60. Ova komponenta predstavlja modifikaciju postojećeg modela – pojačala snage

VS60, gde dodato slovo "i" možda znači infrared, aludirajući na opciju daljinske kontrole, koju, pored selektora ulaza, jačine zvuka i još nekih opcija, osnovni model nema. Audio Research je, inače, čuveno ime u svetskim tokovima hi-fija. Osnovan je davne 1970. u Mineapolisu, SAD, s parolom High Definition, koja je postala zaštitni znak kompanije. Njen osnivač William Johnson počeo je da se bavi dizajniranjem audio-uređaja još pedesetih godina prošlog veka i oni su bili zasnovani, naravno, na lampama. Možda je

najbolja osobina kompanije ta što se čini da ona nije poklekla pred cunamijem komercijalizacije koji je preplavio malo hi-fi ostrvo, već je nastavila utabanom stazom. Svi njihovi proizvodi se prave ručno, pažljivo testiraju, a najlepše je što se pruža kompletna podrška za stare modele, na koje su u Audio Researchu posebno ponosni. Navedeno uključuje osvežavanje starih pojačala, njihove modifikacije i rezervne delove za njih, uključujući čak i prednje ploče. Prava retkost danas.

OPIS

Kada pogledamo Audio Research VSi60, moramo priznati da nam se veoma dopada ovakav dizajn američkih proizvoda. Jednostavan je, ali ne i banalan - precizno mašinski odrađen, ali ne kičast i preglomazan. Neka druga vremena su došla i kineski proizvođači se sada ravnopravno takmiče u dizajnu sa ostatkom sveta. Kvalitetne mašine za obradu metala stigle su pre mnogo godina u najmnogoljudniju zemlju na svetu, gde su odlično naučili da ih koriste.

Često se dešava da američki ili neki drugi proizvodi izgledaju skromno, čak jasno inferiorno u odnosu na one iz Kine. A deklarisana tehnologija i korišćene komponente u kineskim proizvodima ne zaostaju za najboljim primercima poteklim s drugih geografskih dužina. A zvuk? Videćemo da li stari majstori još uvek imaju snage da se bore. Audio Research VSi60 je pojam precizne i jednostavne izrade. Mešavina crne i mat srebrne boje je ono što preovlađuje. Metalno kućište zaobljenih stranica sa usađenom prednjom pločom prvo se primeti. Komande na njoj su neobične – kao da potiču sa starih laboratorijskih uređaja. Sve na ploči piše, logično je raspoređeno, a tasteri su monotonog izgleda i identične crne boje kao i ostatak štampe. Jedino odudaraju zelene svetleće diode (kad već na tržištu ne postoje crne), i to je sve. Nema različitosti, od korisnika se očekuje da vremenom nauči gde je koja komanda. Iako izgledaju skromno, tasteri su u stvari napravljeni od vrlo dobre plastike i imaju iza prekidače koji pružaju sjajan osećaj pri aktiviranju. Tu su taster za aktiviranje pojačala iz stand by moda, a glavnog mrežnog prekidača nema. Odmah se primete i dva tastera za regulaciju glasnoće i onaj namenjen izboru ulaza. Prisutna je i "mute" komanda, a posebno nam je bio

Zoran Karapandžić

interesantan "mono" taster, danas potpuno zaboravljen - podsetio nas je na zaostavštinu starih vremena.

Leva strana je malo drugačija: dugačak red od dvadeset LE dioda koje prikazuju izabran nivo glasnoće. Koraci su diskretni, ali jedna dioda pokriva više njih, potrebna su dva klika na taster da bi se dioda promenila. Prikazani su i statusi ostalih opcija, a tu je i senzor za daljinski.

Audio Research VSi60 poseduje posebne izlaze za zvučnike otpornosti četiri i osam oma i pet linijskih ulaza. Pružena je i podrška za aktivni sabvufer, što se retko sreće na ovakvim pojačalima. Svi ugrađeni konektori su odličnog kvaliteta, a na zadnjoj strani se nalaze i test tačke s navedenom vrednosti napona koju treba postići kako bi bias za izlazne cevi bio optimalan. Sam bias se podešava na gornjoj ploči preko plastičnog alata koji stiže uz pojačalo. Sve je ovo rešeno veoma praktično i jednostavno.

Gledajući ukupan dizajn u odnosu na kineska pojačala koja smo testirali, na primer Shan-

ling STP-80 ili Cayin A-88T, Audio Research VSi60 deluje više kao da je potekao iz test sobe razvojnog okruženja neke kompanije, kao da ljudi koji su ga dizajnirali nisu puno marili za svaku crticu i tačkicu na njemu, već je tu sve ono što treba da bude, i kraj. Nije ovo uređaj koji oko lampi ima šminkerske jarkoplave LE diode, ekrančiće i daljinski kojim možete da ratujete. Nije to pojačalo koje će da mami uzdahe ženske populacije kada dođe u goste. Gde je onda tajna? Verovatno u zvuku, ali videćemo dalje. Ima i još jedna sitnica: uz VSi60 stiže i parče čvrstog papira koje nosi naziv "Quality Assurance Certificate" i sastoji se od četiri odeljka pod nazivima "In process", "Final", "Performance" i "Packaging". Svaki od njih sadrži tačke s rednim brojem, ukupno njih četrnaest. Na taj način dobija se jasan uvid u proces kontrole pojačala – od štampane ploče, dodavanja komponenti i testiranja sekcije napajanja, preko osnovnog, radnog i finalnog testa i, na kraju, najbitnijeg slušnog testa – ukupno smo izbrojali šest tehničara. Kod Cayina do-

bijete rukavice kako bi pojačalo ostalo lepo i nedirnuto, a kod Audio Researcha potpisan izveštaj o kvalitetu. Sami prosudite šta vam je korisnije.

Daljinski upravljač sadrži sve funkcije koje se nalaze na prednjoj ploči i on je praktično sve što je potrebno. Tasteri su lepo raspoređeni, ali dosta sitni i monotoni - a kako i očekivati bilo šta drugo uzimajući u obzir sam dizajn pojačala. Kvalitet mu je neosporan: dobar osećaj pod prstima, kvalitetna plastika i lepo finiširano kućište ukazuju da se radi o nečemu boljem od običnih, jeftinih kineskih upravljača. Usput, ovaj je pravljen u Južnoj Koreji.

TEHNIČKI DETALJI

Audio Research koristi releje na ulazima, koje kontroliše mikrokontrolor. Posebno se obraćala pažnja na kratku putanju signala. Kondenzatori unutar pojačala su marke Wima, a elektroliti poreklom od japanske kompanije Nichicon. Ulazna sekcija je bazirana na JFE tranzistorima, dok su drajveri Sovtekove lampe, model 6H30P. Izlazne vakuumske cevi su popularne Svetlana 6550. VSi60 radi u AB1 klasi, koja je nešto između A i B klase, s tim da rešetke cevi nikada nisu pozitivne, a karakteristike izobličenja su bliže klasi A nego B.

”Audio Research prolazi kroz cilj za pola kruga ispred Cayina A-88T, pa je i u realnom životu, van audiofilskih demonstracija, ovo pojačalo za primer.“

ZVUČNI TEST

Posle fascinantnog Vacuum Tube Logica bili smo skeptični kako će na našem testu proći daleko jeftinije pojačalo kao što je VSi60. Po uključenju, sačekali smo oko pola časa da se ono propisno ugreje i pristupili testu. Prvo što smo primetili jeste tipično američki zvuk: bez kompromisa i autoritativan, s čvrstim i definisanim bas notama (Michael Jackson – Stranger In Moscow, The CorrsSo Young), koje ne ostavljaju sumnju da se radi o vrsnom interpretatoru pop muzike. Glas Michaela Jacksona je rekreiran na mekan, zavodljiv i nadasve veoma čist i precizan način. Nije to VTL ST-150 u kombinaciji s pretpojačalom TL-5.5, koji reprodukciju cevi, čini nam se, dovodi do jedne sasvim nove dimenzije, u kojoj cevi prestaju da budu ono što jesu, ali je Audio Research VSi60 tako dobro ukomponovan da totalno deklasira kinesku konkurenciju koju smo imali prilike da čujemo. Pustite na njemu, na primer, akustični album Seala, koji je, prema tvrdnji autora, pravljen da se ispuni dugogodišnja želja samog izvođača i njegove publike. Numera "Killer" koristi udaraljke na jedan pomalo specifičan način – one se na lampašu fenomenalno čuju, Cayin A-88T tu blista, a isto se može reći i za VSi60. Sealov pomalo hrapavi glas ulazi bukvalno u dušu slušaoca, a malo je tranzistorskih pojačala koja ovakvoj prezentaciji mogu da emotivno pariraju. Zatim probajte album pevačice Sare K., pesma pod nazivom „Running Away From You“ odsvirana je precizno i meko od početka do kraja na oba pojačala, ali je Audio Research nekako brži, kompaktniji, emotivniji, s boljim

tajmingom. Cayin A-88T ima odličnu širinu scene, ali pomalo sklepanu pozornicu, kao da su zvuci skupljeni na gomilu. Pređimo na tvrđi ritam: Cult i Nirvana – remek-delo ovog sastava i muka za lampaše. Obilje basa na malom prostoru uvek preti da potopi nesigurne konstrukcije. Bitku jasno dobija VSi60, koji nekako podseća zvukom na Marshallova pojačala – snažna, koja ne znaju da ustuknu. Hrabrost na delu. Cayin se povlači i njegov ritam više liči na MP3 šalu nego na ozbiljnu reprodukciju, postaje malo beživotan i usporen. Deonice složene od više od dva instrumenta i ljudskog glasa oduzimaju mu dah, dok VSi60 s lakoćom plovi kroz talase. Audio Research prolazi kroz cilj za pola kruga prednosti, pa je i u realnom životu, van audiofilskih demonstracija, ovo pojačalo za primer.

Hajde da tražimo mane u reprodukciji ovog američkog mališana: da li ih ima? Skoro pa ne: u odnosu na VTL ST-150/TL-5.5 kombinaciju, najniže note su malo zaobljene i ne idu totalno do kraja, ali to je tako lepo nadoknađeno ukupnim autoritativnim basom i sjajnim tajmingom, kao i uklopljenom scenom da se navedeno skoro ne primećuje. Uopšte, zvuk VSi60 je tako lepo ispeglan i skrojen prema uhu obazrivog slušaoca da je skoro fascinantno kako je to proizvođaču uspelo. Posebno nam se dopalo što je tokom procesa projektovanja pojačalo radilo s velikim, a ne monitorskim kutijama – osećaju se snaga i totalna kontrola, VSi60 deluje daleko jače nego što njegovih pedesetak vati govori.

ZA KRAJ...

Audio Research u promotivnom materijalu

tvrdi da VSi60 jasno dokazuje da ne morate potrošiti čitavo bogatstvo da biste slušali vrhunski zvuk u svojoj kući. Ovo pojačalo nije jeftino ni po američkim, a kamoli srpskim standardima. Međutim, ono zaista vredi svakog dinara koji za njega date. Ručno napravljeno u državi koja je iznedrila veliki broj čuvenih proizvođača, striktno kontrolisano i s pedigreom firme čije se ime gradilo skoro četrdeset godina – zvuči kao da pričamo o vinu, a ne pojačalu. Bez obzira na sve, danas nikakve premise ne mogu pružiti čvrstu garanciju kvaliteta, ali Audio Research očigledno može. Sjajna sprava u jednostavnom pakovanju, s dobro osmišljenim opcijama. A zvuk? Izuzetan. Najtoplija preporuka, VSi60 bi bio definitivno naš izbor kada bismo u ovoj klasi cene pravili sistem zasnovan na lampaškom pojačalu.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Zvuk za svaku pohvalu.

Tajming, relaksiranost, dinamika, autoritativnost...

Nije probirač po pitanju žanrova.

Ručno pravljeno u SAD.

MINUS

U ovoj klasi cene - ništa.

OPREMA:

OSony CDP-D500

OSony PCM-R500

OVTL ST-150

OVTL TL-5.5

OJamo D830

OCanon Karat M40

ODynaudio Focus 220

MUZIKA:

Michael Jackson – History

Sara K. – Water Falls

The Cult - Love

Audio Research VSi60

Broj linijskih ulaza: 5xRCA

Vakuumske cevi: 2x6H30P, 4x6550

Snaga: 2x50 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz)

Frekvencijski opseg: 1 Hz – 80 kHz (-3 dB)

Odnos signal-šum: 106 dB (IHF)

Dimenzije (ŠxVxD): 356x203x406 mm

Masa: oko 15,8 kg

Cena: 3.640 evra

 One HiFi, 011/212-9117

”VSi60 bi bio definitivno naš izbor kada bismo u ovoj klasi cene pravili sistem zasnovan na lampaškom pojačalu.“

20-21.Mart

DRUGA FILOZOFIJA

Kockice iz Audio Notea, po ceni daleko nižoj od velikih rođaka. A zvuk...

Intervju s gospodinom Peterom Qvortrupom, čovekom broj jedan kompanije

Audio Note, objavljen je u prethodnom broju našeg časopisa. Gospodin Qvortrup je tom prilikom naglasio da komponente s potpisom kompanije Audio Note zvuče drugačije od konkurencije i ne potpadaju pod mainstream tendencije. Moramo priznati da je prisustvo Audio Note komponenti izazvalo veliko interesovanje posetilaca tokom proteklog Hi-Files Showa, a utisci su bili više nego pozitivni. Ipak, treba imati u vidu da se radilo o grupi uređaja čija je prodajna cena astronomskih 26.000 evra, daleko od dometa prosečnog kupca u Srbiji.

Nedavno nam je na test ponuđena serija Zero, specifična u mnogim aspektima jer predstavlja novost u ponudi proizvođača. Ona je namenjena ulasku u ono što kompanija smatra entry level tržištem. Drugim rečima, Zero je zamišljen kao Audio Note zvuk

za relativno malu sumu novca.

Evo šta nam je stiglo u malim kutijama: pojačalo I Zero, gramofonsko pretpojačalo R Zero II, kao i CDT Zero/II transport i DAC 0.1x. Obratite pažnju na oznake, kao da se proizvođač igrao igre pamćenja. Što se samog pakovanja tiče, odavno nismo videli toliko stiropora u kutijama (usput, skoro niko više i ne koristi stiropor za pakovanje), pa budite spremni da ljubimce očistite od sitnih ostataka zaštitnog materijala.

Izgled Audio Note Zero komponenti odiše elegancijom, odnosno dizajn podseća na Electrocompaniet (čiji izgled nam se ipak više dopada), a moramo spomenuti i domaći Dayens, mada je Audio Note osetno skladniji. Sve metalne kutije uređaja su jednakeširine trista milimetara i dubine nešto preko dvesta pedeset. Prednja ploča je izrađena od klirita, dok je ostatak čelični lim. Iako nevelike i prilično male mase, veoma su dobro

utegnute, poklopci su čvrsti i poseduju čak osam inbus zavrtnja, pružajući osećaj sigurnosti. Kombinacija boja koju Audio Note koristi kod linije Zero uglavnom je crno-zlatna, uz jarkoplavi displej CD transporta, čija se osvetljenost, na sreću, može regulisati preko daljinskog upravljača u tri koraka.

Komandi nema mnogo: glavni mrežni prekidači su pozadi, a DAC je, na primer, projektovan da stalno bude uključen. Prednja strana pojačala poseduje preklopnik za izbor ulaza, potenciometar jačine zvuka, i to je sve. Indikacija rada je ograničena na malu crvenu LE diodu na sredini maske, iznad koje je lep znak „Audio Note“. Podrške za daljinsko upravljanje pojačalom nema, što smatramo propustom, jer bi bar nivo reprodukcije trebalo da se reguliše iz fotelje. CD transport je takođe u audiofilski minimalističkom stilu, s malim tasterima koji pokrivaju osnove upravljanja. Ekran je neobično velik i tipa je

Zoran Karapandžić

dot matriks, čini se da nije u pitanju neki posebno razvijen za Audio Note, već nabavljen na slobodnom tržištu pa prilagođen potrebama proizvođača. Informacije koje se prikazuju su osnovne, ali sasvim jasne i čitljive s velikih daljina - font koji se koristi je ogroman, ali smo s vremena na vreme primetili i neke čudne vertikalne linije na ekranu, koje svakako ne bi trebalo da se pojavljuju. S leve strane transporta nalazi se nosač diska, koji, iako poseduje elegantnu sjajnu masku, potiče od plastike sasvim prosečnog kvaliteta za današnje standarde, a uz to je i prilično bučan. Začudo, od samog početka se po transportu nešto kotrljalo. Ispitivanje je pokazalo da se radi o matici koja se koristi na drugim uređajima iz Zero serije, ali ne i transportu –nekim čudom je upala u kutiju transporta, verovatno tokom procesa proizvodnje. Jedinica u dnevnik za finalnu kontrolu kvaliteta. Konverter i gramofonsko pretpojačalo razlikuju se u jednom tasteru i nazivu uređaja, gledano spreda. DAC poseduje koaksijalni i USB ulaz, pa je shodno tome i selektor na prednjoj ploči. Audio Note izbegava, prema sopstvenim rečima, ugradnju TOSLINK optičkog interfejsa jer smatra da njegova upotreba vodi degradaciji zvuka. Interesantno je da proizvođač koristi priliku da obeleži praktično svaki konektor na uređaju sopstvenim imenom. Ovo, moramo priznati, prija oku i nije čudno imajući u vidu proizvodni repertoar kompanije.

Opšti mehanički kvalitet izrade je vrlo dobar, ali smo našli i neke zamerke, i to najpre na pojačalu. Potenciometar za regulaciju glasnoće je tako čvrsto dampiran da se prilično teško okreće, kao da traži dugme većeg prečnika preko kojeg bi se mogao lakše rotirati. Selektor ulaza je, s druge strane, malo

klimav na osovini i deluje nesigurno. Ono što je još čudnije jeste da su kvalitetna dugmad povezana na osovine i na njima se nalazi žleb koji pokazuje u kom položaju se nalazi komanda. No, u njenom dnu je otvor za inbus zavrtanj kojim je dugme pričvršćeno.

Oduvek su proizvođači te zavrtnje i njihove navoje sakrivali s donje strane jer narušavaju estetiku. Međutim, Audio Note je uradio upravo suprotno. Slažemo se da se ovakvim položajem olakšava montaža, ali se definitivno gubi na estetici.

Daljinski upravljač je sasvim solidan i upotrebljiv, nažalost ne i za pojačalo iako obuhvata i taj skup komandi. Tasteri su lepo razvrstani, kvalitet izrade je vrlo dobar i sve je na mestu.

Nije to baš kao kod Naima ili Arcama, ali je mnogo bolje nego kod Simaudio proizvoda, na primer.

Uputstva su jednostavna, sa osnovnim informacijama koje se prezentuju za korišćenje komponenti i u slučaju pojačala ili digitalno/ analognog konvertera, sa određenom dozom tehničkih detalja i specifikacijama.

TEHNIČKI DETALJI

Audio Note Zero komponente su čudnovato konstruisane. Krenimo od transporta: kao pogon se koristi Philipsov VAM1202, čija je radna sredina u širokom rasponu od najjeftinijih plejera do prilično skupih uređaja. Dobra stvar je što je laser za njega moguće pronaći maltene svuda. Ispod transporta je ploča sa servo elektronikom i elektronikom za ekstrakciju digitalnih signala. Ona potiče od proizvođača sa slobodnog tržišta i nije plod Audio Noteovog inženjeringa. To se može videti i po dosta nesretno zalemljenom koaksijalnom kablu koji direktno s nožice jednog SMD integrisanog kola doprema

digitalni signal ka štampanoj ploči, na kojoj se, između ostalog, nalazi napajanje, a transformator je odmah pored. Umesto da odlazi što dalje i bude što kraći, provodnik digitalnih signala mu se približava i prelazi skoro maksimalan put unutar kućišta. Napajanje transporta je prilično jednostavno, tri regulatora, a najveći elektrolit marke Rubycon ima 3.300 mikrofarada. Ploča s kontrolnom elektronikom je iza displeja i zadužena je za upravljanje. Sve u svemu, CDT Zero II transport nimalo ne fascinira i više liči na solidan do-it-yourself uređaj nego na proizvod vrhunskog proizvođača.

Konverter DAC 0.1x je druga priča: ozbiljna štampana ploča i nešto ozbiljnija filtracija s tri

 KARAKTERISTIKE PLUS

Dizajn.

Proveren transport.

Veliki displej.

Odziv na komande.

MINUS

Jeftine komponente.

Zvuk ima manjak detalja.

Bas ne ide duboko i nema autoriteta.

Previsoka cena.

Audio Note CDT Zero/II

Formati: CD-A

Digitalni izlazi: koaksijalni

Dimenzije (ŠxVxD): 300x95x257 mm

Cena: 1.552 evra

 KARAKTERISTIKE PLUS

Interesantan pristup.

Pedantnost izrade.

Detaljnost i relaksiranost zvuka.

MINUS

Anomalije na basu.

Povučeni srednji opseg.

Previsoka cena.

Audio Note Zero 0.1x DAC

D/A konverter: Philips TDA1543

Digitalni ulazi: koaksijalni, USB

Dimenzije (ŠxVxD): 300x95x257 mm

Cena: 1.000 evra

 Lasernet, 011/323-5543

kondenzatora od po 4.700 mikrofarada (Rubycon) ispred kojih idu integrisani i diskretni Grecovi spojevi, a kasnije dolaze i potpuno komercijalni regulatori serije 78. Konverter je TDA1543 proizvođača Philips, što je prilično čudno rešenje imajući u vidu da sam Philips za ovo kolo navodi kako se radi o jeftinijem tipu konvertera, koji očigledno nema kvalitet u prvom planu. Izlazna sekcija je organizovana oko Philips 6111WA mikrovakuumske cevi, sa impozantnim sprežnim Audio Note kondenzatorima tipa Music Finest Conductor, koji na sebi imaju informaciju o svojim pozitivnim karakteristikama - marketinško odeljenje je ovde odradilo odličan posao. Pojačalo I Zero predstavlja teškaša u odnosu na ostale uređaje. Jedan mrežni i dva izlazna transformatora su zadužena za to. Sam mrežni transformator je fizički odvojen metalnom pregradom od ostatka uređaja, elektrolitski kondenzatori su takođe Rubycon, a ostali su Vishay, što je za poštovanje. Cevi su ECL-82 proizvođača... Ei Niš, a na njima još uvek piše „Yugoslavia“, što budi nostalgiju za starim vremenima. Mora biti da je Audio

Note došao do zaliha ovakvih cevi negde u svetu. Preklopnik je smešten na prednjoj ploči i ima dosta dugog ožičenja koje ide sa ulaznih konektora do prednje ploče - rešenje kao pre pedeset godina, ali urađeno veoma pedantno. Potenciometar za glasnoću je poreklom upravo od Audio Notea. Gramofonsko pretpojačalo je u sličnom stilu: metal film otpornici i 6112 mikrocevi poreklom su od Philipsa. Pedantna izrada se podrazumeva, a kuriozitet je da su na štampanoj ploči rukom napisani rezultati merenja odnosa signal-šum i pojačanja.

ZVUČNI TEST

Kao interkonekcijske kablove koristili smo preporučene Audio Note AN-Vx sa sadržajem srebra od čak 99,99 odsto. Na samom početku smo testirali transport i pripadajući konverter. Audio Note Zero transport/ DAC kombinacija pokazala se solidnom što se tiče tajminga i donekle prirodnosti. Dinamički sasvim dobar, ovaj sistem će pre odgovarati onima koji vole relaksirajuću muziku nego lovcima na detalje, mada primena

rešenja bez oversamplinga i uz korišćenje jeftinog konverterskog kola (TDA1543) daje bolje rezultate od očekivanih, najpre u području gornjih ekstrema. Za razliku od njih, donji ekstrem nije biser reprodukcije Audio Notea: moglo bi tu da bude više žestine, ataka i voluminoznosti - sve zvuči nejako i skromno. Širina scene nije loša, taman za srednju ocenu, ali bismo voleli kada bi reprodukcija glasa bila čistija, ovako je u pozadini i nema apsolutnu nadmoć niti kontrolu situacije. Izmena komponente potvrdila je naše sumnje - Sony CDP-D500 ukazao je na slabosti Audio Note Zero transporta: bas je postao naglašen u odnosu na prethodnu postavku, dobio je na snazi, glas se pomerio napred, scena se još otvorila, a detalji visokih tonova postali su skoro začuđujuće jasni i precizni. I dalje je postojala manja anomalija na donjem kraju, ali to bismo pre definisali kao fizičko ograničenje upotrebljenog integrisanog kola u funkciji DAC-a iz koga je izvučen maksimum. S kvalitetnim transportom Audio Note Zero DAC zvuči pristojno, možda ne najbolje u klasi, ali sasvim dobro.

Muzički sistem koji smo zatim slušali i koji se sastojao od Audio Note Zero pojačala, transporta i konvertera nije doneo sinergiju koju smo očekivali kada smo kao zvučnike koristili Jamo D830 ili Canton Karat M40. Krenimo od onog dobrog: ukupan prikaz jeste bio muzikalan i relativno transparentan. Bas područje od oko trista herca samo je malo naglašeno na poznat lampaški način i prija uhu. A šta nam se nije dopalo? Kao prvo, scena je imala dubinu, ali ne i širinu. Detalji na gornjim ekstremima su nekako nejasni, svi skupljeni na gomilu, a i dodat im je glas pevača koji zbrku čini samo još većom. Glas Duffy u pesmi „Mercy“ bio je nekako pomalo iza zavese, bez kristalno jasne slike na koju smo navikli kada su u pitanju lampaški uređaji. Sve je zvučalo kompresovano, ali je u celoj priči najgore prošao niski bas - bez autoriteta, skoro bez imena, samo je promicao pored nas, a mi smo morali da ga lovimo u letu, što je svakako loše.

Izmenom izvora situacija se nije mnogo popravila: i dalje je sve sviralo kao da je van domašaja kontrole pojačala. Pojačalo, u konstalaciji koju smo mogli da postignemo s trenutno dostupnim zvučnim kutijama, jednostavno nije radilo. Iako je osetljivost Jamo D830 solidna (90 dB), činilo se da Audio Note Zero pojačalo gubi dah, svodeći je na povučene srednje, sa zalepljenim mutnim

visokim tonovima, suženjem u okviru basa i smanjenom dinamikom na celom opsegu. Sve navedeno vodilo je pretpostavci da su u Audio Noteu ovu liniju pravili samo s jednim ciljem: da svira sa zvučnicima iste produkcije. Zbog toga smo je povezali na Audio Note AN-X/Lexus. Rezultat se delimično popravio: bas anomalija koju smo malopre pomenuli skoro je iščilela, a on je postao dublji i daleko melodičniji i prijatniji za uho, mada mu atak i dalje nije bio na visini zadatka. Visokotonsko područje nije više bilo mutno već čisto i otvoreno, s jasnim detaljima, posebno u mikrodinamičkom smislu. Tranzijenti su odsvirani korektno, a kontrola nad zvučnicima bila je potpuna. Moramo priznati da je promena više nego očigledna, mada su i dalje ostale mane na srednjem opsegu poput njegove nedovoljne eksponiranosti. Jedino žalimo što nam do zaključenja ovog broja nije stigao naručeni gramofon kako bismo detaljno testirali i gramofonsko pretpojačalo.

ZAKLJUČAK

Što se tiče reprodukcije zvuka, Audio Note Zero seriju vredi razmatrati samo ukoliko je uzimate sa zvučnicima matične firme i volite specifičan zvuk ovakvih komponenti. Ako činite drugačije, budite veoma pažljivi. Dizajn je simpatičan, pre svega elegantan i jednostavan, ali ergonomija bi mo-

gla biti bolja. Počevši od pakovanja, preko tehnologije i mnogih sitnica, imali smo sve vreme utisak da je ispred nas sistem iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka koji je nekako preživeo do danas. Imajući u vidu cenu Audio Note Zero uređaja, treba znati da se u ovoj klasi nalaze veoma jaki konkurenti prema kojima je Zero još uvek mlad učenik, s dugim putem mudrosti ispred sebe, od čega delimično odstupa samo jedna komponenta. Uzevši u obzir sve, a posebno nepovoljan odnos cena-kvalitet, ozbiljnim ljubiteljima dobrog zvuka za slušanje možemo preporučiti samo Audio Note Zero DAC, dok ostale komponente soničnim kvalitetima ne prilaze zadatoj ceni.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Dizajn.

Neke interne komponente su veoma kvalitetne.

Solidan zvuk sa Audio Note zvučnicima.

MINUS

Može zvučati mutno i kompresovano.

Probirač po pitanju zvučnika.

Previsoka cena.

Audio Note I Zero

Kontinualna snaga: 2x9 W (8 oma)

Broj linijskih ulaza: 4 analogna

Broj izlaza za zvučnike: 1

Dimenzije (ŠxVxD): 300x95x257 mm

Cena: 1.380 evra

 KARAKTERISTIKE

OPREMA:

OSony CDP-D500

OSony PCM-R500

OJamo D-830

OCanton Karat M40

MUZIKA:

Amy Macdonald - This Is The Life

Dali - Test disk

Acoustic Audiophile Voices

Duffy - Rockferry

Audio Note R Zero/II

Dimenzije (ŠxVxD): 300x95x257 mm

Cena: 930 evra

 Lasernet, 011/323-5543

”Imajući u vidu cenu Audio Note Zero uređaja, treba znati da se u ovoj klasi nalaze veoma jaki konkurenti prema kojima je Zero još uvek mlad učenik, s dugim putem mudrosti ispred sebe.“

RASPEVANI HIBRID

Istorija kompanije Unison Research u proizvodnji hibridnih pojačala i CD plejera je veoma bogata, a veza s brendom high-end zvučnika Opera predstavlja savršenu sinergiju za kompletne sisteme.

Umalenom gradu Trevizu na severu Italije 2009. je bila godina inovacija i progresa. Lansirano je nekoliko novih pojačala Unico serije, a bilo je očekivano da će se slično desiti i u segmentu CD plejera. Unison Research je imao dva CD plejera u ponudi, jedan sa oznakom Unico CDP (P stoji za „piccolo“), a drugi Unico CD. Oba uređaja su doživela reinkarnaciju koja nije samo kozmetičke prirode, već je zaista urađeno puno u tehničkom i inovativnom smislu. Jači plejer Unico CD sada nosi oznaku CDE, a slovo E označava enhancement, odnosno unapređenje. Unico CDE poseduje četiri lampe, bolji D/A konverter i balansirane izlaze, ali je njegova cena drastično viša. Plejer koji je nama stigao na test je naslednik „piccola“ sa imenom CD Primo.

SPOLJAŠNJOST

Unico CD Primo je uređaj spakovan u veoma kvalitetno i rigidno kućište. Prednja maska je debljine jednog centimetra, a izrađena je u već poznatom maniru brušenog aluminijuma. CD plejer se proizvodi u srebrnoj i crnoj boji, ali moramo napomenuti da su uređaji u crnoj boji nešto skuplji. Prednja ploča je dodatno tretirana malim keramičkim kuglicama koje pomažu stvaranju

aluminijumskog oksida i samim tim očvršćavanju materijal. Na prednjoj masci prepoznajemo staru „značku“ kompanije – radi se o drvenoj podlozi elipsastog oblika na koju je zalepljen stilizovani logo. Prisutna su i četiri tastera, kao i solidno veliki displej veličine 128x64 piksela, s pozadinskim osvetljenjem zelene boje. Na "prozoru" gde se nalazi prijemnik infracrvenih zraka prisutna je i fotoćelija za merenje ambijentalnog osvetljenja. Intenzitet osvetljaja displeja biće prilagođen u zavisnosti od osvetljenja prostorije, što je veoma zgodna mogućnost. Zadnji panel nije naročito bogat, pored IEC utičnice i kvalitetnih pozlaćenih RCA ulaza, nalazi se koaksijalni digitalni izlaz i, eto čuda, USB ulaz. Više se ne treba pretvarati, jasno je da svi audiofili imaju i velike kolekcije muzike na svojim računarima, pa zašto ne omogućiti kvalitetnu D/A konverziju unutar samog plejera. Glavni prekidač za napajanje je na desnoj strani kućišta, a nakon njegovog uključivanja na displeju CD plejera će biti odbrojano 30 sekundi do zagrevanja lampe na radnu temperaturu.

INTERNA KONSTRUKCIJA

Unutrašnjost plejera CD Primo je pedantna i pažljivo planirana. Dobar deo ugrađenih komponenti je izrađen u SMD tehnologiji, ali na pojedinim diskretnim tranzistorima

postavljeni su i adekvatni hladnjaci. Zanimljivo je bilo videti da su neki vodovi između štampanih pločica postavljeni savršeno paralelno, što znači da su konstruktori razmišljali unapred o tačnoj poziciji pločica i vodili računa o detaljima. Napajanje za ovaj plejer je svakako predimenzionirano jer smo viđali manja napajanja i na integralnim pojačalima snage od 50 vati. Torodialni transformator je ponovo dizajniran za ovaj model, deklarisan je na 100 VA, a poseduje i osam nezavisnih regulatora napajanja.

U odnosu na prethodnu generaciju plejera, promenjen je CD transport. Ovog puta izbor je pao na TEAC CD-1050A, koji je ugrađen i u skuplji model CDE. Radi se o transportu koji se pokazao veoma pouzdanim u radu, poprilično je tih, a može da reprodukuje i diskove snimljene iz više sesija. Posebno je pogodan zbog toga što proizvođačima daje slobodu finog podešavanja firmwara u smislu brzine otvaranja i sličnih parametara, a zanimljivo je da ga i drugi proizvođači rado koriste, poput brenda Audio Analogue u svojim CD transportima. Poseduje IDE interfejs, kao i bafer memoriju od 768 kilobajta. Njegova postavka u samo kućište je izvedena veoma korektno – odlično je fiksiran na posebnom nosaču, dok se maska koja je pričvršćena za fioku savršeno uklapa s prednjom pločom uređaja.

Ljubiša Miodragović

Prvo što izaziva pažnju jeste nalepnica prelepljena preko samog kućišta TEAC transporta, na kojoj je potpisana kompanija A.R.I.A., odnosno Advance Research In Audio. Neka vas to ne zbunjuje, radi se zapravo o punom imenu proizvođača koji stoji iza brenda Unison Research. Sve štampane pločice su potpisane istim imenom. Sekcija D/A konvertera je izrađena u dva dela, pa je tako na maloj štampanoj pločici izdvojen Wolfson Micro WM8804 čip, koji procesira podatke s diska, dok se konverzija iz digitalnog u analogni domen vrši putem Wolfson WM8524 pretvarača. Za uzorkovanje je zadužen Burr-Brown SRC4192, koji radi na 96 kiloherca i 24 bita. Konvertovani analogni signal se dalje šalje pretpojačivačkom stepenu, koji radi u čistoj A klasi. Na izlazu se nalazi samo jedna lampa

ECC82/12AU7A ruskog proizvođača Electroharmonix. Iako će ova lampa dostići radnu temperaturu nakon 30 sekundi početnog odbrojavanja, moguće je osetiti kako se njene performanse poboljšavaju u prvih desetak minuta rada. Pločica koja prihvata USB signal je veoma jednostavne izrade i ostali proizvođači mogli bi da slede ovakav potez bez puno drame. Kao što smo rekli, USB ulaz se nalazi na zadnjem panelu, pa ne bode oči stereo čistuncima. Treba još samo napomenuti da CD Primo nema u sebi lošije komponente od CDE verzije, već ima uprošćenu koncepciju i nedostaju mu neke od opcija.

REPRODUKCIJA

Unico CD Primo nam je stigao od distributera neotpakovan i potpuno neusviran. Zbog toga smo nekoliko dana u redakciji uživali u

njegovim prvim notama potpuno neobavezno, slušajući ga iz sporedne kancelarijske prostorije, uz rad na računaru. Povezali smo ga na Lyngdorf TDAI2175 integralno pojačalo sa Oehlbach XXL1 interkonekcijskim kablovima, a zatim na Dynaudio Focus 220 zvučnike. Naš Lyngdorf poseduje i balansirane XLR ulaze, tako da smo već počeli da razmišljamo o testiranju CDE plejera. Diskovi su se danima smenjivali, ali iznenada jedan nije bio pročitan. Našu zbunjenost je odgonetnuo SACD logotip na disku. Naime, ova dva modela Unison Research plejera ne podržavaju SACD format, što je prava šteta. Učitavanje medija prolazi veoma glatko i tiho, a komandovanje je zaista dopadljivo. Jedan pritisak na „stop“ taster će pauzirati disk, dok će držanje istog tastera jedan sekund potpuno stopirati reprodukciju. Posebno nam se svidelo premotavanje unutar pesme jer je opštepoznato da mnogi audiofilski plejeri imaju ovu opciju, ali je potpuno neupotrebljiva. Jedan pritisak na taster za premotavanje će preskočiti pet sekundi, a njegovo konstantno držanje će premotavati numere u koracima istog trajanja. Naravno, uz korišćenje daljinskog upravljača ove operacije su još jednostavnije zbog postojanja zasebnih tastera. Upravljač je izrađen u drvetu, s metalnom gornjom pločom i solidnim tasterima. Utisak kvare jedino veliki šrafovi, koji suviše vire iz pločice, pa bi ovde trebalo razmisliti o elegantnijem rešenju. Kvalitet reprodukcije nas je zaista pomerio! U našem relativno „hladnom“ i analitičnom hi-fi sistemu Unico CD Primo je uneo kontrolisanu toplinu i prirodnost. Ceo spektar je bio odlično balansiran, a stereo pozornica dovoljno široka i sjajno definisana. Činjenica je da neki hibridni CD plejeri umeju da zvuče suviše mekano i sporo, ali ovde to definitivno nije slučaj. Svaka nota je bila dobro artikulisana, a posebno nam se dopao gornji spektar svojom naturalnom otvorenošću. Šarmantni glas pevačice benda Jump Ship sa albuma „whatisthisandwhy“ iz Naim produkcije zaintrigirao nas je da smo u jednom dahu preslušali ceo album. Pesma „Still The Enemy“ ušla nam je u uho već na prvo slušanje, tako da preporučujemo da obratite pažnju na ovaj album. Slična iskustva smo imali i s drugim audiofilskim albumima, ali opet

smo poželeli da malo prodrmamo sobu. Ni na tvrđoj rok muzici nismo mogli da ocenimo da se u plejeru nalazi lampa, dinamika i tajming bili su perfektni.

ZAKLJUČAK

Unico CD Primo je bez rezerve fantastičan plejer. Po svojim osobinama poseduje sve bazične funkcije, ali izvedene na pravi način – od odličnog upravljača, preko dobrog odziva komandi i transporta. USB ulaz se možda nekome čini neozbiljnim potezom, ali smatramo da proizvođači moraju da budu otvorenog uma i ponude što širu lepezu opcija potencijalnim kupcima. Ako ste do sada u vašoj hi-fi karijeri bežali od lampi, možda je Unison Research našao pravi odgovor da vas prevede na drugu stranu obale. Od nas je Unico CD Primo dobio veoma visoku ocenu.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Fantastična izrada i koncepcija.

Odziv transporta i kontrola.

Daljinski upravljač.

USB ulaz.

MINUS

Ne čita SACD.

OPREMA:

OLyngdorf SDAI2175

ODynaudio Focus 220

OOehlbach XXL1

OAudio Research VSi60

MUZIKA:

Jump Ship -„whatisthisandwhy“

Melody Gardot -„My One And Only Thrill“

Across The Universe OST

Unison Research Unico CD Primo

Formati: CD, CD-R/CD-RW

D/A konverter: Wolfson WM852492 kHz/24bit

Digitalni izlazi: koaksijalni

Zatamljivanje displeja: da, kroz meni

Dimenzije (ŠxVxD): 434x94x431 mm

Masa: 10,9 kg

Cena: oko 1.390 evra

 4Audio, 011/2759-096

”Kvalitet reprodukcije nas je zaista pomerio! U našem relativno hladnom i analitičnom hi-fi sistemu Unico CD Primo je uneo kontrolisanu toplinu i prirodnost. “

CARSTVO MINI-MONITORA

Tokom 70-ih godina BBC-ju je bio potreban nearfield monitor zvučnik koji bi se koristio u pokretnim kamionima za emitovanje.

UBBC-jevom odeljenju za konstrukciju zvučnika tada je radio Dudley Harwood, otac polipropilenske membrane i osnivač kompanije Harbeth (“Har” od Harwood i “Beth” od imena njegove supruge Elizabeth). Nešto kasnije timu se priključio i Spencer Huges, kreator Bextrene membrane i kasnije osnivač kompanije Spendor. Dva talentovana konstruktora pristupila su izradi zvučnika s jedinim ograničenjem - bilo je potrebno da kućište bude malo, sa ograničenim dinamičkim opsegom zbog veoma

bliskog monitoring pozicioniranja. Kao plod njihovog rada 1975. nastao je model LS3/5A, koji je ostao u proizvodnji sve do 1993. Zanimljiv je podatak da je tokom svih ovih godina originalni dizajn menjan samo dva puta. Kada je 1992. Kinergetics Holding preuzeo KEF, koji je bio snabdevač drajvera i skretnice za LS3/5A, budućnost dalje proizvodnje bila je dovedena u pitanje. Tada već samostalna kompanija Harbeth, koja je svoje ime izgradila na popularnom BC-1 monitoru, konstruisala je svoju verziju LS3/5A,

odnosno model HL-P3. Ovaj model imao je modifikovanu skretnicu, kvalitetnije urađen kabinet i magnetno oklopljenu membranu. Kompanija Harbeth je kasnije zadržala u svojoj ponudi ovaj model mini-monitora i usledile su samo nove modifikacije u vidu modela HL-P3ES i HL-P3ES2. Početkom ove godine kompanija je prezentovala novu verziju ovog zvučnika, model HL-P3ESR.

RETRO

Novi model P3ESR je kulminacija četvorogodišnjeg rada na unapređenju ovog već ranije dokazanog koncepta. Preciznost izrade je zaštitni znak ove kompanije i svakog njenog zvučnika, u šta smo mogli da se uverimo. Novi finiš od ružinog drveta je izuzetno dopadljiv. Dizajn je urađen u retro maniru, rekli bismo minimalistički, i kao takav je postao Harbeth zaštitni znak. Kada se skinu zaštitne mrežice, zvučnici su veoma neobični i dopadljivi. Veliki broj šrafova koji se vide u kombinaciji sa „kanalom“ u koji se uglavljuje zaštitna mrežica čine prednju ploču veoma dinamičnom.

Nikola Stojanović

Novi mid-bas drajver, čija membrana šljašti, doprinosi potpunom vizuelnom ugođaju. Sa zadnje strane je montiran po jedan par relativno kvalitetnih pozlaćenih konektora koji izviruju iz drvenog kućišta, što takođe doprinosi konačnom vintage izgledu. Masa samih kutija je oko 6,5 kilograma, što je dosta za ovako male dimenzije kućišta, a govori da je ono izrađeno od dovoljno debelog medijapana. Oznaka R u modelu odnosi se na Radial - novi Harbeth patent za izradu membrane. Glavni konstruktor Alan Shaw je posebno ponosan na P3ESR mini-monitore i ovaj koncept. Kristalno čista površina membrane pruža nešto precizniji odziv u kritičnom srednjotonskom regionu, kako tvrde inženjeri ove kompanije. Novi drajver prečnika 110 milimetara je projektovan i tesitran u Harbethu, dok se visokotonac izrađuje u Norveškoj, u fabrici kompanije Seas.

MONITORING

Stručnjaci iz kompanije tvrde da za njihove komponente nije potrebno dodatno usviravanje. Preciznije rečeno, jedini deo Harbeth zvučnika koji može da se menja kao rezultat vežbe poznate kao usviravanje jeste platneno vešanje dopirano smolom, koje centrira vrat korpusa zvučnika u magnetnom polju. Pod mikroskopom, kada smola počne da

deluje, raspline se na milione malih međusobno povezanih ostrva. Ovaj proces je nepovratan i traje samo nekoliko sati ili manje. Nakon toga, uređaj se može smatrati potpuno zrelim, a zvučna frekvencija je dovedena do svoje konačne vrednosti, na kojoj ostaje trajno. Dakle, svedoci smo potpuno drugačijeg pristupa ovom problemu, koji verovatno potiče iz čiste profesionalnosti i poslovanja u pro audio-segmentu.

Ipak, da tu postoji neka magija mogli ste i sami da se uverite tokom usviravanja neke komponente ukoliko ste čuli barem minimalnu razliku. Naravno, postoji i veliki broj drugih faktora: viskoznost ferofluida visokotonca, kao i postizanje optimalnih temperatura rada navoja otpornika i drugih kola. Sve ovo može, ali i ne mora da utiče na promenu zvuka. Kada je reč o kompaniji Harbeth, možete da se opustite jer ćete gotovo trenutno dobiti visokokvalitetan zvuk. Već na početku slušne sesije primetili smo veoma čist i dovoljno dinamičan zvuk. Preslušavajući razli-

čite muzičke materijale stiče se utisak dobro izbalansiranog i uravnoteženog zvuka. Zvučna slika je veoma dobro prostorno postavljena, sa izraženim trodimenzionalnim efektom u bliskom polju. Bilo da slušate orkestarsko izvođenje ili klasičnu muziku uživaćete u detaljima s veoma dobrom hologramskom slikom. Kada pređete na nešto tvrđe muzičke pravce, bićete oduševljeni nekim drugim vrednostima koje krase ovaj zvučnik. Ono što se lako može uočiti jeste neočekivana reprodukcija basa naspram dimenzija zvučnika. Niskotonsko područje je dobro izraženo, a kada se uzme u obzir dimenzija zvučnika, deluje nadrealno.

Slušajući Pink Floyda i The Rolling Stonese stiče se utisak da mali Harbeth ume i da „udari“ kada zatreba. Svakako da smo čuli i daleko impozantniji bas, ali uzimajući u obzir konstrukciju možemo da potvrdimo da basa ima sasvim dovoljno. Bubanj se čuje s dosta autoriteta i preciznosti, a udaraljke su dovoljno jasne i brze. Generalno, zvuk ipak ima više

”Harbeth HL-P3ESR je zvučnik s velikom tradicijom i veoma kvalitetnom reprodukcijom.

Njegove performanse u svakom pogledu nadmašuju njegove dimenzije.“

tendenciju ka nešto toplijoj prezentaciji, koja je ujedno dovoljno dinamična. Pogodan je za većinu muzičkih pravaca, ali neće baš sve zvučati jednako dobro. Recimo, Stonsi su, po našem mišljenju, reprodukovani ograničeno, iako je bilo dovoljno detalja.

Smatramo da je potrebno obezbediti dovoljno slobodnog prostora za ove male kutije da bi pružile što neutralniju reprodukciju. Propratno uputstvo je veoma detaljno, s grafičkim prikazom koji ilustruje pozicioniranje zvučnika. Neki korisnici tvrde da dobijaju bolje rezultate kada se zvučnici približe slušaocu, što i nije tako čudna konstatacija uzimajući u obzir da je u pitanju nearfield monitor koncept. Možete da eksperimentišete i sa okretanjem zvučnika blago prema slušaocu pod uglom od 10 stepeni, kako je navedeno u uputstvu, a preporučujemo i nešto više, čime će se postići kompaktnija zvučna slika.

Slobodno možete da eksperimentišete kako biste optimalno postavili zvučnike u vašem prostoru, ali ipak kako god da ih postavite, nećete moći da proširite frekventni raspon koji počinje od 70 herca po fabričkim specifikacijama. U svakom slučaju, kada jednom dobro pozicionirate male Harbethe, više nećete poželeti da ih pomerate. Uprkos

dobrim prvim utiscima i zadovoljavajućoj prezentaciji rok muzike, polako otkrivamo čari HL-P3ESR modela. Bili smo i više nego oduševljeni preslušavajući ženske vokale poput Patricije Barber ili Jachinte u pratnji manjih sastava. Vokali su dovoljno lepršavi i zavodljivi, s puno detalja i jasnoće. Kako su u pitanju mirnije numere s manjim brojem instrumenata, pažnju smo mogli apsolutno da posvetimo samo pevačicama. Srednjotonsko područje je veoma čisto, precizno i detaljno. Bez dileme, čuje se svako pomeranje usana, svaki fini detalj bilo ženskih ili muških vokala.

Preslušavajući različite materijale gotovo da se stiče utisak potpune neutralnosti celog spektra. Na kraju da napomenemo da se HL-P3ESR veoma lako mogu upariti s bilo kojom vrstom pojačala. Fabrička preporuka je minimum 15 vati. Veoma lako možemo da ih zamislimo u kombinaciji s lampaškim pojačalom, gde će neobjašnjivu lepršavost srednjotonskog područja lampe preneti izuzetno suptilno i verno. Naravno, ni ljubitelji solid-state i ostalih pojačivača neće ostati uskraćeni za kvalitetnu reprodukciju kada su ovi zvučnici u pitanju.

ZAKLJUČAK

Harbeth HL-P3ESR je zvučnik s velikom tradicijom i veoma kvalitetnom reprodukcijom. Njegove performanse u svakom pogledu nadmašuju njegove dimenzije. Ipak, radi se o mini-monitoru i tu činjenicu ne možemo zanemariti. Kao takav Harbeth će pružiti svoj maksimum kada je pozicioniran u slobodnom prostoru relativno malih soba. Ovo je njegova velika prednost.

Danas smo veoma često suočeni s manjkom prostora, gde se veliki podnostojeći zvučnici postavljaju u male, neadekvatne prostorije i dolazi do nezadovoljavajućih rezultata. Ukoliko vam je potreban zvuk visoke vernosti u relativno maloj prostoriji, kupovinom ovih verovatno najpoznatijih monitora nikako nećete pogrešiti. Mogućnost uparivanja s različitim pojačalima je velika, a same kutije nisu zahtevne ni po tom pitanju. Svi ljubitelji ove kompanije i starih BBC monitora uživaće i u novom modelu. Harbeth HL-P3ESR ide korak dalje i pruža još bogatiju i dinamičniju prezentaciju. Naravno, moramo konstatovati da se zvuk mini-monitora u bliskom polju ne mora svima dopasti. Ljubitelji dinamičnih muzičkih pravaca poput roka i elektronske

muzike poželeće nešto širi frekvencijski odziv, naročito kada je bas u pitanju. Ipak, mali Harbeth može vam pružiti jako puno dobrog zvuka, naročito ako ste ljubitelj neutralne reprodukcije, klasične muzike i vokalskih izvođenja.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Male dimenzije.

Retro izgled.

Neutralnost.

MINUS

Cena.

OPREMA:

OAccuphase E-206 (restaurated)

ONeat Motive 2 (na testu)

OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)

ODenon DCD 3560 (upgraded)

OQED Original, Neotech kablovi

OSlušna prostorija: 20 m2 akustički tretirana

MUZIKA:

Jump Back The Best of The Rolling Stones - Virgin CDV2726

Eiji Oue – Minnesota Orchestra - Reference Recordings AUD018

Patricia Barber – The Cole Porter Mix – Blue Note 50999 5 01468 2 6

Beethoven Selection - GFS035

Harbeth HL-P3ESR

Preporučena snaga pojačala: od 15 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 70 Hz–20 kHz

Osetljivost (1W@1m): 83,5 dB

Impedansa: 6 oma

Topologija: Harbeth 110 mm RADIAL2™ bas/srednjotonac; 19 mm visokotonac s ferofluidnim hlađenjem i HexGrille

Dimenzije (ŠxVxD): 306x289x202 mm

Masa: 6,3 kg

Cena: 1.520 evra

 One HiFi, 011/212-9117

DA LI STE ČULI KRIK?

Opštepoznata činjenica je da stranci često bolje primete stanje na tržištu u nekoj zemlji od samog domaćina. Tako je i Ken Ishiwata, guru Marantza, smatrao da je britansko tržište hi-fija izrazito vođeno cenom uređaja, što u drugim delovima sveta nije bio čest slučaj. Ovakvo ponašanje dovelo je do pojave znatnog broja proizvođača koji su želeli da istančanom britanskom uhu priušte uživanje po meri. Da bi

godine kasnije napustio. Kada je kompanija TGI, tadašnji vlasnik Mordaunt Shorta, rešila da proda Creek, Mike je bio taj koji je, uz pomoć partnera, otkupio pravo na korišćenje imena kompanije i tako je ostalo do danas. Pravila razvoja uređaja, po tvrdnji kompanije, zahtevaju minimalistički i jednostavan dizajn usklađen s vrhunskom elektronikom i modernom tehnologijom prilagođenom ljubitelju muzike.

njeg poklopca i bočnih stranica debljine tri milimetra. Gornja ploča je učvršćena sa čak deset inbus zavrtanja. Kvalitet uklapanja i finiša je besprekoran, što smo i očekivali od Creeka, a to se posebno odnosi na predivnu obradu ivica prednje ploče, koja se na crnoj varijanti vidi iz blizine.

S korisničke strane, dizajn potpuno razbija monotoniju, ali opet odiše jednostavnošću i vrlo dobrom ergonomijom. Ono što upada u

cena bila niža, štedelo se na kutijama uređaja, a neretko i na drugim elementima. Kako je tržište jedan dinamičan sistem, do danas su opstali oni britanski proizvođači koji su uspeli da pronađu dobitnu kombinaciju u odnosu kvalitet-cena i dodatno se prilagode promenama u shvatanju dizajna, marketinškog pristupa tržištu i slično. Jedna od takvih kompanija je Creek, osnovana još 1981. godine. Njen osnivač Mike Creek iskustvo je stekao u kompaniji svog oca, koja se takođe bavila proizvodnjom audio-opreme, ali je sin ipak rešio da bude osnivač nezavisnog proizvođača. Creek Audio Systems je tokom višedecenijske istorije menjao vlasnike: Mike je kompaniju prodao 1988. Mordaunt Shortu i ostao na čelu razvojnog tima, da bi je tri

Creek proizvodi su već bili pod lupom našeg časopisa: Evolution 2 serija je prošla vrlo dobro. Serija Destiny, koja je predmet ovog članka, ugledala je svetlost dana još 2005. godine. Ona cilja na daleko višu kategoriju, što se može videti i po skoro dvostrukim cenama uređaja u odnosu na Evolution 2. Takav nastup donosi i veće izazove, ali ljudi u Creeku su toga sigurno svesni. Test primerci koji su nam stigli bili su u crnoj (CD) i srebrnoj (pojačalo) boji. Creek koristi jednako kućište u slučaju oba finiša, samo se prednja maska menja. Simpatično, a smanjuje troškove. Pored toga, same kutije uređaja su veoma slične. Napravljene su vrlo solidno, počevši od prednje ploče debljine čak deset milimetara, preko gornjeg i do-

oči jeste informacija da su ove Creek komponente dizajnirane u Ujedinjenom Kraljevstvu - ranije verzije su se i proizvodile u Britaniji, a novije na Dalekom istoku. S desne stane se nalazi taster za aktiviranje pojačala - glavni mrežni prekidač je pored IEC mrežnog konektora. Masivno metalno dugme perfektne izrade i odličnog osećaja pri rotaciji ukazuje da se iza njega krije nešto više od komercijalnog potenciometra za kontrolu jačine zvuka. Izlaz za slušalice je blizu sredine uređaja, a leva strana sadrži upravljačke komande grupisane u dva kruga. Prva dva tastera namenjena su izboru A i B zvučničkih sistema. Plastični prozor koji se nalazi pored izgleda kao da pokriva multifunkcionalni ekran, ali su iza njega u stvari prijemnik infracrvenih

Najbolje integralno pojačalo i CD plejer iz ponude renomiranog britanskog proizvođača.

Zoran Karapandžić

komandi daljinskog upravljača i svetleća dioda, koja se aktivira kada nešto nije u redu. Sledeći krug obuhvata taster za aktiviranje ulaza namenjenog analognim snimačima, kao i dva za izbor jednog od pet preostalih linijskih ulaza. Najzanimljivija komanda je svakako ona koja je obeležena oznakom "active". Njena funkcija je da uključi aktivno pretpojačalo ili da uređaj radi u modu pasivnog pretpojačivača - faktički da samo vrši atenuaciju ulaznog signala. Nivo pojačanja aktivne supkomponente može se podešavati s donje strane kućišta u granicama od tri do devet decibela, u tri nivoa. Moramo primetiti da je celokupan sistem upravljanja i opcija Creek Destiny pojačala pametno osmišljen - sve je tu, a opet ništa ne opterećuje. Što se kvaliteta tiče, čak su i mali tasteri na pojačalu potpuno metalni i izgledaće kao novi i posle godina intenzivnog korišćenja. Interesantno je da se osvetljenost LE dioda na pojačalu može menjati u čak četiri koraka, što je prava retkost. Na taj način nikada neće smetati tokom noćnog slušanja.

Zadnja strana je u sličnom maniru: kvalitetni pozlaćeni priključci za dva para zvučnika i linijske ulaze, od kojih se onaj sa oznakom "Aux" može iskoristiti za dodatnu RIAA karticu ukoliko se koristi gramofon. Cena takve kartice je trista evra kod distributera, a može se nabaviti u MM ili MC varijanti, odvojeno. Izlazi iz pretpojačivačke sekcije i ulazi u po-

jačalo snage takođe su tu, a interesantan je mali skriveni prekidač kojim se bira mod rada Destinyja: kao integralno pojačalo ili odvojeno (pretpojačalo i pojačalo snage) - ovakva opcija nam se više dopala od često prisutnih kratkospojnika na zadnjoj strani uređaja. Creek koristi i tzv. Creek link za komunikaciju između komponenti, te su predviđeni i ulazi/izlazi u tu svrhu.

Creek Destiny CD plejer je estetski u istom maniru, s logički raspoređenim komandama - opet u dva kruga. Pored osnovnih, čija je uloga upravljanje transportom, tu su i one za podešavanje moda ponavljanja reprodukcije diska, kao i jačine osvetljenosti displeja, slično pojačalu. Sam ekran je segmentarnog tipa, prijatne zelene boje, ali je izuzetno skroman jer daje samo najosnovnije informacije o statusu reprodukcije. S druge strane, simboli koje prikazuje sasvim su čitljivi i s većih razdaljina. Nisu nam se dopali nosač diska i njegov mehanizam: dosta je bučan pri izlasku i deluje prilično jeftino i osrednje čvrsto. Znamo da se danas uglavnom tako radi, ali kupac ipak očekuje nešto više od uređaja koji košta preko hiljadu evra. Vidi se da bi mnogi mogli da izvuku pouku o kvalitetu iz

starih Philipsovih ili Sonyjevih mehanizama. Zadnja strana je standardna, sa Creek link opcijom, koaksijalnim i optičkim digitalnim izlazima i veoma kvalitetnim analognim RCA konektorima snažno pričvršćenim maticom za šasiju. Konektori su najčešće Ahilova peta velikog broja plejera, pa kada se zakače masivniji kablovi, izgledaju kao da će se slomiti. Ali ne i kod Creeka.

Proizvođač daljinskog upravljača prepoznaje se iz aviona - austrijski Ruwido. Kvalitet i odziv tastera su besprekorni, dizajn i ergonomija odlični. On pokriva pojačalo i CD plejer i pravi je primer kakav daljinac treba davati uz uređaje. Uputstvo uz Creek Destiny uređaje je solidno, s dovoljnim brojem veoma jasnih crteža i detaljnim propratnim tekstom koji pokriva aspekte korišćenja. Tehničke pikanterije, nažalost, nisu uključene, za to ćete morati da skinete pamflet sa sajta proizvođača.

TEHNIČKI DETALJI

Iza asketskog lica Creek Destinyja krije se pravi mali egzibitor moderne tehnologije u spoju s klasičnim proverenim rešenjima. Krenimo od početka.

”S pasivnom pretpojačivačkom sekcijom (faktički BlueVelvet atenuatorom), Creek Destiny integralac je ozbiljan igrač na svom polju.“

Sprečavanje vibracija je, po tvrdnji kompanije, bilo jedan od zadataka pri dizajniranju novog modela CD plejera. Nožice od savremenog materijala poznatog pod imenom sorbotan umanjuju one vibracije koje dolaze iz pravca podloge. Snažno aluminijumsko kućište je takođe deo istog sistema. Kao transport se koristi potpuno klasičan DVD čitač kineske kompanije Jong Deh, pod trgovačkim imenom Fuss Audio, model DV929B. Nakon prenosa kroz ATAPI interfejs, podaci se skladište u bafer, zatim se na njih primenjuje algoritam za eliminaciju grešaka u čitanju i oni se reorganizuju prema I2S standardu i dalje upućuju na obradu u digitalno/analogni konverter. Sam konverter je poreklom od Cirrus Logica, model CS4396, koji je stariji u odnosu na nove DAC čipove, ali je izabran, po tvrdnji proizvođača, zbog svoje muzikalnosti. Po svojoj prirodi, to je Delta-Sigma konverter, koji radi na 24 bita i uz frekvenciju semplovanja od 192 kHz, ali Creek ne koristi upsampling metode jer smatra da se njima ne postiže odgovarajući

rezultat. Izlazna sekcija je bazirana na solidnim Burr Brown OPA134 operacionim pojačivačima, koji su jedan od omiljenih kod današnjih proizvođača CD plejera. Ostale komponente su temperaturno stabilni otpornici, film i polipropilenski kondenzatori, a kompanija tvrdi da su sve one selektovane na osnovu uticaja na konačan zvuk plejera. Sekcija napajanja je prilično interesantna: čak tri transformatora - za transport, digitalnu i analognu sekciju, s lepim poklopcima koji deluju kao da su hladnjaci, što je samo varka jer su napravljeni od plastike. Još zanimljivija je činjenica da pre njih postoji ozbiljan strujni filter, ovako nešto se retko viđa na CD plejerima. Sekcija ispravljanja koristi brze Shottky diode, a elektrolita namenjenih filtraciji ima zaista mnogo: dva od po 4.700 mikrofarada i čak devet od po 1.000 mikrofarada, svi marke Samwha - ukupno 18.400 mikrofarada filterskog kapaciteta, namenjenih da hrane čitavih šesnaest regulatora napona.

Pojačalo je u sličnom maniru: snažan toroi-

dalni transformator, ALPS BlueVelvet motorizovani potenciometar. Sredinu čini masivan hladnjak sa po četiri MOS-FET tranzistora po kanalu. Leva strana je zadužena za aktivno pretpojačalo zasnovano na Burr Brown OPA2134 operacionim pojačivačima u SMD tehnologiji, a tu su i mikroprocesor i releji za kontrolu aktivnog ulaza. Releja, inače, u ovom pojačalu ima čak dvanaest, a tek elektrolita u sekciji napajanja pojačala snage... deset... po kanalu! Oni imaju ukupnu kapacitivnost od 44.000 mikrofarada, više nego dovoljno imajući u vidu snagu pojačala. Svi su, takođe, marke Samwha.

S tehničke strane gledano, oba uređaja su izrađena veoma pošteno. Možda bi bio poželjniji neki kvalitetniji i skuplji transport u CD plejeru, i to je sve.

ZVUČNI TEST

Posle višednevnog neprekidnog rada komponenti uz korišćenje različitih žanrova muzike, prionuli smo na test. Oba uređaja smo testirali odvojeno, a zatim i u zajedničkoj konfiguraciji.

Krenimo od pojačala: imajući u vidu da pretpojačivački deo može da se eliminiše iz putanje signala, posebno nas je zanimalo kako se to odražava na zvuk. Promena ima i one su čujne, daleko više nego, na primer, isključenje tonskih kontrola na nekim pojačalima

”Creek Destiny CD plejer je probirač po prirodi, ćudljive naravi i zahteva princezu po sopstvenom izboru kako bi njihov hi-fi brak uspeo.“

ili igra sa interkonekcionim kablovima. S pasivnom pretpojačivačkom sekcijom (faktički BlueVelvet atenuatorom), Creek Destiny integralac je ozbiljan igrač na svom polju. Detaljnost je za svaku pohvalu, kao i širina i dubina scene. Dinamika je vrlo dobra, mada pojačalo nije divlje kao što je, na primer, Exposure 3010S2. Destiny je više umerenih karakteristika, negde na pola puta između umiljatog Naim Naita XS i gorenavedenog Exposure modela. Ovo je prilično dinamičan i iskren uređaj, s blagom dozom topline. Bas je moćan, lepo definisan, ali s nešto naglašenim područjem, po subjektivnoj proceni oko 100 Hz. Tu ide i jedina zamerka: Destiny deluje kao da ima sasvim blago pojačan bas, ali najdubljim notama fali autoritet, ne mnogo, ali opet dovoljno da se primeti. S druge strane, srednjotonski opseg je odličan, sa izraženim finesama, a gornji ekstrem... sjajan! Detalji, prostornost i onaj fini osećaj žica instrumenata odlično su prikazani. Kontrola nad zvučnim kutijama je potpuna, ali ponekad čak isuviše kulturna - kao da se zver suzdržava da iskoči iz Destinyja.

Uključenje aktivne preamp sekcije dovelo je do nekakvog uravnoteženja cele slike po kompletnoj skali, ali mu je oduzelo i deo agilnosti i životne energije - opis sadržaja muzike je ostao skoro isti, detalji se nisu izgubili, ali nam je to izgledalo kao kada gledate snimak nečega što ste samo malo ranije proživeli. Zato sledi preporuka: aktivnu sekciju preampa koristite samo kada morate. Creek Destiny CD plejer je biljka čudnovata. Nezgodan igrač, traži pažljivo uklapanje i vrlo kvalitetnu produkciju jer u suprotnom ne bira sredstva da prikaže mane ostatka sistema, pa čak i sebe samog. Šta nam se dopalo: sjajna detaljnost postignuta bez pri-

mene upsamplinga i jedna od najboljih prostornosti koje smo čuli kod CD plejera. Uz to je jasan, neverovatno jasan pri reprodukciji bilo kog stila. Dinamika je vrlo dobra. Interesantno, bas područje poseduje slične, ali više izražene karakteristike: gornji bas nešto istaknut, ataka malo fali. Kako se ide ka srednjem i visokotonskom području, situacija se pogoršava: kao da su ljudski glas i činele spojeni u jedno, nekako nema razdvajanja koje bismo želeli. Destiny CD je izrazito svetle reprodukcije i zato traži braću na drugoj strani hi-fi univerzuma. Kombinacija s lampaškim pojačalom može biti dobitna kao i s nekim starijim tranzistorskim pojačivačem. U suprotnom rezultat mogu biti iritantni, neprirodni detalji - kao da se radi o projektu demonstratora tehnologije, bez uživanja u muzici. Pažljivo uklapanje je ovde imperativ. Integracija Creek Destiny CD plejera i pojačala u jednu celinu, korišćenjem Oehlbach XXL1 kablova i Van Den Hul D102 III Hybrid, nije nažalost dala očekivane rezultate. Zvuk dobijen spojem dva rođaka imao je blagu formu loudnessa, sa sasvim malo naglašenim gornjim ekstremom, ali još više istaknutim bas područjem. Detalja je bilo pregršt, prezentacija je naginjala ka toplijoj, ali je pomenuti loudness efekat činio da glas izvođača nekako potone u dubinu i, bez obzira što je i dalje jasan, ostane u drugom planu. Umesto sinergije, desilo se suprotno.

ZAKLJUČAK

Creek Destiny pojačalo je veoma pošteno napravljen uređaj koji postiže sonične domete prema svojoj ceni. Pored toga, način konstrukcije, pažnja usmerena na detalje i ergonomija čine da se osećate kako je neko ZAISTA mislio na čoveka koji će jednog dana

kupiti ovu komponentu i koristiti je dugi niz godina. CD plejer, i pored očiglednog truda proizvođača, ostaje pokušaj u nizu da se dođe do savršenog zvuka. Preterani probirač po prirodi, ćudljive naravi, zahteva princezu po sopstvenom izboru kako bi njihov hi-fi brak uspeo. Isuviše komplikovano, po našem mišljenju, posebno imajući u vidu šta nudi konkurencija. Dakle: pojačalo - svakako, CD - čujte pa odlučite sami. Nama bi više legli Rega ili Arcam.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Detaljnost.

Sjajna prostornost.

Tajming.

Muzikalnost.

Pedantnost izrade.

Jednostavnost korišćenja.

MINUS

Najniži bas nema autoritet.

Transport bi mogao biti bolji.

Nezgodan za uklapanje.

Previše svetao i donekle kompresovan.

Nedostatak koherencije.

Creek Destiny CD plejer

Formati: CD-A

D/A konverter: Cirrus Logic CS4396

Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

Dimenzije (ŠxVxD): 430x70x310 mm

Masa: 6 kg

Cena: 1.400 evra

 KARAKTERISTIKE PLUS

Vrlo dobra ukupna reprodukcija.

Harmonija.

Fokus, tajming.

Pedantnost izrade.

Jednostavnost korišćenja.

MINUS

Samo malo autoriteta na basu.

Aktivno pretpojačalo isuviše utiče na zvuk.

Creek Destiny pojačalo

Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma)

Frekvencijski opseg: 3 Hz - 80 kHz (-1 dB)

Odnos signal-šum: 105 dB

Broj linijskih ulaza: 6 analognih (opcija RIAA)

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije (ŠxVxD): 430x70x310 mm

Težina: 10 kg

Cena: 1.400 evra

 AV impuls, 011/7622-139

D EUTSCHE TAGE

Nedavno je održana velika manifestacija koja je obeležila godišnjicu ujedinjenja Nemačke i pad Berlinskog zida. Iako je u većini zemalja suvišno interpetirati ovaj događaj, jedno je sigurno - mnoge stvari su se od tada promenile.

Pre svega kvalitet zvuka je drastično uznapredovao. Sada je u hi-fi industriji prisutna tendencija ka višekanalnim setovima zvučnika. Nemačka kompanija Canton je postojala i u „ono vreme“, a osnovana je davne 1971. godine. Tradicija i kvalitet prate ovu kompaniju već decenijama, ali izgleda da prosečan korisnik u našoj zemlji o ovome i ne zna baš puno. Ovoj činjenici umnogome doprinosi nedovoljna zastupljenost Cantona u engleskoj i američkoj hi-fi štampi, koju hi-fi entuzijasti širom sveta pomno prate. Uprkos brojnim priznanjima i nagradama za Canton zvučnike, malo je onih koje stižu izvan granica Nemačke. Da se radi o ozbiljnom proizvođaču potvrđuje i serija vrhunskih Canton Reference zvučnika. Bez ikakvog preterivanja, radi se o izuzetnim hi-end zvučnicima, koji su već dobili pozitivne kritike. Modeli ove kompanije podeljeni su u tri grupacije hi-fi, Home Cinema i Pro House. Mi ćemo se pre svega zadržati na hi-fi segmentu proizvoda, premda postoji i veliki broj zanimljivih modela za kućni bioskop, kao i ugradnih zvučnika i propratnog materijala u Pro House sekciji. Hi-fi sekcija grupiše nekoliko serija zvučnika: Vento, Karat, Ergo, Chrono SL, Chrono, GLE, CD. Radi se o jako puno modela, a sve ove serije dizajnirane su i za kućni bioskop s dodatnim sabvuferom, satelitima i centralnim zvučnikom. Do sada smo imali prilike da čujemo par vrhunskih Karat zvučnika, koji sasvim izvesno mogu stati rame uz rame s poznatim danskim i engleskim proizvođačima. Ovog puta prezentujemo vam GLE seriju, odnosno model GLE 470, koji je bliži prosečnom kupcu.

METALNO, PA ŠTA?

Zvučnici na prvi pogled ostavljaju jak utisak. Privlače pažnju svojim neobično diza-

jniranim prednjim panelom. Ukoliko skinete metalne mrežice, aluminijumske membrane postaju još upadljivije, a sami zvučnici vizuelno agresivniji. Uklapaju se u pretežno moderne ambijente, ali je spisak od sedam završnih varijanti s različitim bojama prednje ploče i furnira bočnih strana dovoljan da izaberete željeni izgled. Sam kvalitet izrade je tradicionalno nemački, veoma kvalitetan u svojoj klasi. Pri tome mislimo na masivne plastificirane i pozlaćene konektore za kabl, velike gabarite i masu kutije i odlične aluminijumske drajvere u D’Appolito konstrukciji. Aluminijumska korpa pokazala se kao veoma dobra i koristi se zajedno sa aluminijumskim membranama, čak i u jačim Canton zvučnicima. Canton je jedan od proizvođača koji poseduje sopstvenu proizvodnju drajvera. U ovoj klasi nismo mogli da im nađemo manu. Canton u GLE ponudi nudi i takozvani Flat Speaker, model 410. Radi se o starom triku da zvučnici priljubljeni uza zid koriste zidove kao ploče preko kojih se prenosi zvuk. Ovako dobijamo zvuk koji je obrnuto proporcionalan njihovoj dimenziji. Ravni zvučnici su veoma pogodni za efekat zvučnike u sistemima kućnog bioskopa ili kada je ograničena dimenizija prostorije. Na modelu 470 primenjeno je nešto od flat dizajna, pa je bas refleks port većeg poprečnog preseka na prednjoj ploči, što doprinosi ugođaju reprodukcije niskih tonova, a i poziconiranje je olakšano. Možete eksperimentisati, ali su zvučnici veoma konzistentni, čak i kada su postavljeni blizu zidova. Nešto malo bolji rezultati postižu se ukoliko pokušate da podignete ove zvučnike na improvizovan stalak tako da vam visina ušiju bude u visini „soft dome“ visokotonca sa aluminijumskim namotajem (ili da sednete niže). Ovim dobro poznatim trikom postiže se da se cela zvučna slika blago podigne od poda. Nije preporučljivo previše podizati zvučnike jer je slušalac

Nikola Stojanović

uglavnom navikao da vidi zvučni izvor, pa će u tom slučaju pokušati da poklopi vidne i zvučne ose nesvesnim podizanjem glave, zbog čega bi bio u nepririodnom položaju i izazvao zamor. A kao što svi znamo, zamora ne sme biti prilikom vrhunske reprodukcije.

CANTONOVA SONATA

Retko se dešava da prilikom testiranja nekog uređaja budemo u potpunosti iznenađeni ili bolje reći zbunjeni. Canton GLE 470 nas je naterao na razmišljanje. Kada je Canton u pitanju, naša očekivanja su izgleda bila suviše mala. Slušajući Vlatka Stefanovskog uživo u Beogradu pokušali smo da dokučimo tajnu izuzetne vernosti reprodukcije gitarskih žica. I ne samo to. Celokupna prezentacija odisala je dinamikom, dovoljnom transparentnošću i brzinom. Zvučnici su iz Nemačke stigli neotpakovani na test i bilo je potrebno neko vreme da se usviraju. Posle dobrih prvih utisaka, kutije su svirale sve staloženije i kvalitetnije, a našim ušima bivao je sve prisniji ovakav zvuk. Da li su aluminijumske membrane kao završni čin pretvaranja električnog signala u muziku doprinele svemu ovome? Canton već dugo razvija i proizvodi ove drajvere, a zajedno s dobro projektovanim kućištem i skretnicom izgleda da dobijamo dobar zvuk. Preslušavajući Dianu Krall, koja nas je nedavno posetila u Sava centru, otkrivamo i sve one fine detalje koji krase visokokvalitetnu reprodukciju. Zvučnici su uspeli da reprodukuju svaki suptilni deo njenog glasa, baš

kao da je pevačica prisutna u prostoriji. Ne postoje detalji koje već nismo čuli, ali prosto ne manjkaju oni na koje smo navikli, a što je čest slučaj u ovoj klasi. Da Canton vodi računa i o prefinjenosti, govori i vatrena devojka Nina de Fuego s Majorke sa svojim podjednako grubim, a ujedno nežnim i suptilnim glasom. Svaki pokret usana i uzdah mogu se jasno čuti, dok je srednjotonsko područje uravnoteženo i veoma definisano naspram nešto izraženijeg visokotonskog segmenta. Zvukovi bubnjeva, četkica i zategnute kože doboša imaju izuzetnu definiciju s velikom brzinom i preciznošću. Bilo da reprodukujete Iggyja Popa ili Pink Floyda, bas ima dovoljnu ekstenziju, ali, uzimajući u obzir dimenzije kutije, možemo konstatovati da je uobičajen za ovakav tip zvučnika. Štaviše, za rok muziku ima i previše definicije. Ne bi bilo na odmet i malo topline i relaksiranosti najnižih tonova. Postoji možda nešto još važnije kada je reprodukcija u pitanju, a to je svakako veličina zvučne slike. Canton u ovom segmentu prevazilazi naša očekivanja s veoma dobrom prezentacijom zvučne pozornice, pri čemu se gubi efekat zvučnika. Model GLE 470 je veoma pokretljiv zvučnik i može ga uspešno pogoniti svako pojačalo koje podržava impedansu od 4 oma. U principu, impedansa uvek varira, pa je ovde po fabričkim specifikacijama jasno navedeno od 4 do 8 oma, što za ovakav tip kutije znači da je ona približnija granici od 4 oma. Osetljivost je izuzetno visoka (oko 90

dB), a krutost aluminijumskih membrana je mala, što ih čini lako pokretljivim i ujedno dovoljno čvrstim. Uz to, mogu pružiti veoma prijatnu reprodukciju i visok kvalitet zvuka za „opušteno slušanje“. Kada je mikro i makro dinamika u pitanju, u potpunosti je zadržana linearnost reprodukcije bilo pri tihom slušanju ili na izrazito glasnim nivoima. Zbog jako preciznog basa, brzine i ekstenzije visokotonskog spektra, ove zvučnike karakteriše svetliji, otvoreniji zvuk. Pri reprodukciji kompleksnih materijala može mu se zameriti nedostatak topline i punoće basa, koji daje dodatni autoritet celokupnom zvuku, ali to su ipak neki subjektivni preferiteti zvuka. Isto tako možemo konstatovati da se ovakav zvuk ne mora svima svideti. Ljubitelji mekog i toplijeg zvuka neće biti oduševljeni karakterom ovih zvučnika. Slušajući različite muzičke materijale pokušali smo da odgonetnemo tajnu Cantonovog zvuka. Konstatovali smo da zvučnici GLE 470 imaju relativno ravan odziv s naglaskom visokog spektra ili pak, što je verovatnije, s blagim padom srednjih, odnosno nižih srednjih tonova. Upravo ovakva karakteristika i čini ove zvučnike izuzetno dinamičnim i slušljivim. Naravno, ovo su naša subjektivna zapažanja,

”Dinamičan, živahan, izuzetno transparentan i brz zvuk verno opisuju ovaj zvučnik.“

zasnovana na iskustvu, pa se bez egzaktnog merenja moraju uzimati s rezervom.

IZGLED NE VARA

Malo je zvučnika za koje možemo da kažemo da zvuče upravo onako kako izgledaju. Canton GLE 470 je u potpunosti takav. Dinamičan, živahan, izuzetno transparentan i brz zvuk u potpunosti opisuje ovaj zvučnik. Canton je u stanju da reprodukuje veliki broj različitih muzičkih materijala natprosečno dobro. Svi korisnici biće oduševljeni reprodukcijom pre svega gitarskih, ali i ostalih instrumenata. Ljubitelji agresivnije i rok muzike u ovoj klasi veoma teško mogu da pronađu bolji i kvalitetniji zvučnik za svoje potrebe. I to nije sve. Kako pretežno slušamo džez, slobodno možemo da kažemo da manji sastavi umeju isto tako da zvuče dovoljno prisutno i verno. Uprkos ličnim preferitetima zvuka, nesporno je da ove kutije u sebi kriju jako puno dobre muzike, i to za razuman novac. Mogu se veoma dobro upariti s pojačalima koja imaju definisan i otvoren zvuk, kako je pokazao naš test. Isto tako ljubitelji toplijeg zvuka će poželeti da ove zvučnike upare s pojačalom nešto zatvorenijeg i mekšeg ka-

raktera. Domaći distributer za Canton ima bogatu ponudu opreme, pa ćete sasvim sigurno pronaći odgovarajući set-up za ove zvučnike ukoliko ga već ne posedujete. U svojoj klasi Canton GLE 470 je uspeo u potpunosti da zadobije naše simpatije, a to se ne događa tako često. Ako se pitate šta je uzrok ovome, pokušaćemo da odgovorimo. Nije u pitanju količina detalja i sofisticiranost, nego pre svega pošteno urađena kutija s veoma dinamičnim i transparentnim, a ujedno dovoljno definisanim i „velikim“ zvukom. Proverite da li će se i vama svideti ovakav zvuk, cena je sasvim prihvatljiva, što je još jedan plus.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Kvalitet izrade.

Dinamika, tajming.

Transparentnost i definicija.

Cena.

MINUS

Ništa posebno.

MUZIKA:

 Iggy Pop - Skull Ring Virgin EMI 91620 2

 Nina de Fuego - Buika 256495477

 Vlatko Stefanovski & Tadić – Live in Belgrade ONE 006

 Pink Martini – Sympathique - Premium PR27872

 Diana Krall – Christmas Songs Verve LC00383

Canton GLE 470

Preporučena snaga pojačala: do 170 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 25 Hz–30 kHz

Osetljivost (1W@1m): 89,5 dB

Impedansa: 4-8 oma

Topologija: 2x180 mm bas i srednjotonac, 1x25 mm visokotonac

Dimenzije (ŠxVxD): 950x190x280 mm

Masa: 14,9 kg

Cena: 570 evra



UNIQAT

Pored neospornog kvaliteta, svaki par KEF zvučnika sa sobom nosi i zrno prestiža sticano decenijama.

Osnivač kompanije, gospodin

Raymond Cooke, prva iskustva je sticao radeći kao inženjer u BBC studijima, da bi drugu polovinu pedesetih godina prošlog veka proveo na poziciji tehničkog direktora kompanije Wharfedale, što objašnjava upotrebu pojedinih sličnih rešenja kod ova dva proizvođača. Inovatorski nastrojen, gospodin Cooke napušta Wharfedale 1961. da bi pokrenuo sopstvenu proizvodnju zvučnih kutija pod nazivom KEF (Kent Engineering & Foundry). Saradnja s kompanijom BBC je ubrzo obnovljena, u vidu proizvodnje zvučničkih jedinica za legendarne BBC LS5/1A monitorske zvučnike, koji su izrađi-

vani sve do sredine sedamdesetih godina. Pored njih KEF je proizvodio drajvere i za modele LS3/4, LS5/2 i LS5/5. BBC kao referenca dovoljno govori o kvalitetu izrade i vrhunskim tehničkim rešenjima, a inovatorski pristup je širem tržištu poznat i preko B139 "racetrack" drajvera, kao i dual-koncentričnih zvučničkih jedinica. Danas kompanija KEF predstavlja globalno popularnog proizvođača zvučnih kutija, koji je proizvodima prisutan u gotovo svim cenovnim kategorijama, od osnovne C serije, pa do ekskluzivnih Reference i Muon modela. Na našem testu se ovoga puta našao predstavnik aktuelne iQ serije, model iQ30.

DIZAJN I TEHNOLOGIJA

Po dimenzijama, iQ30 spada u tipične predstavnike bookshelf kutija srednje veličine i predviđen je za postavljanje u manje i srednje prostorije. Kabinet zvučnika je identičan kao kod prethodnika, modela iQ3, a odlikuju ga solidan kvalitet i precizna završna obrada. Bokovi kabineta su zakrivljeni da bi se povećala čvrstina i umanjila pojava stojećih talasa unutar kutije, a jedinu uočljivu razliku predstavlja visokotonac, koji je sada opremljen posebnim usmerivačem zvučnih talasa. Moramo priznati da pomenuti usmerivač izgleda prilično atraktivno i unosi dozu

Bojan Jović

mistike - čemu to služi i zašto toga nema i na zvučnicima drugih proizvođača? Zvučnička jedinica zadužena za niske i srednje frekvencije je prečnika 16,5 centimetara i izrađena je od polipropilena prevučenog tankim slojem titanijuma, a pokretačko telo je poboljšano Faradejevim prstenovima, što bi trebalo da umanji izobličenja pri višim nivoima glasnoće, kao i da obezbedi precizniji i dublji bas. Ono što do sada nismo spomenuli, a predstavlja zaštitni znak kompanije KEF jeste Uni-Q koncepcija: ovakva koncepcija nije nova, ali je KEF jedan od retkih koji je primenjuje, a karakteristična je po smeštanju visokotonca u središte drajvera za niske i srednje tonove. Zahvaljujući navedenom rešenju zvuk se prostire iz jedne tačke, što za krajnji rezultat ima veoma široku i ravnomernije raspoređenu zvučnu sliku, kao i potencijalno širi sweet spot. Takođe, jedno od značajnijih unapređenja u odnosu na prethodni model predstavlja skretnica, koja je detaljno revidirana i poboljšana. Vratimo se na kućište zvučnika: gornjom stranom kabineta dominira metalno ispupčenje, na kojem je diskretno ugraviran logo serije, što se vizuelno sjajno uklapa s već opisanim Uni-Q drajverom, čineći iQ30 jednim od atraktivnijih

zvučnika u svojoj kategoriji. Bas refleks otvor je smešten frontalno, što smatramo pravim rešenjem - ako je zvučnik već predviđen za manje prostorije, onda i pozicioniranje treba da bude nezahtevno. Osim toga, postavka otvora (delom usečen u mid/bas jedinicu) doprinosi originalnoj pojavi. Ono što nam se nije dopalo jesu držači za zaštitnu masku i nadamo se da će proizvođač neku narednu seriju opremiti skrivenim magnetnim držačima. Da ne bude zabune, pomenuti držači su potpuno standardne forme i dimenzija, ali su upadljivo tamniji od finiša kabineta, što bode oči i kvari vizuelni utisak inače lepih kutija. Zadnja strana, zahvaljujući sličnoj koncepciji, donekle podseća na pojedine Wharfedale serije, ali bez zaravnjenog zadnjeg dela, pa tako iQ30 zapravo ima samo četiri strane definisane oštrim ivicama - opet neobično.

Bi-wire zvučnički terminali su nešto slabijeg kvaliteta, ali im zameramo nešto drugo: već poznato KEF rešenje da umesto uobičajenih metalnih spojnica koriste komade kvalitetnijeg zvučničkog kabla, po nama je insistiranje na različitosti koje je samo sebi svrha, jer u svim drugim aspektima predstavlja samo povod za nerviranje. Pre svega, dodatne kablove je neophodno ubaciti u konektor istovremeno sa zvučničkim kablom, što se može pretvoriti u svojevrsnu akrobaciju jer se ubacivanje vrši s donje strane terminala. Zatim, pomenuti kablići su terminisani metalnim pločicama, koje ne dozvoljavaju čvrsto stezanje i ne ulivaju poverenje u postignut spoj. Ukoliko se odlučite za kupovinu ovih zvučnika, budite spremni da izdvojite nešto novca za banana-priključke jer je to jedini način da budete sigurni u kvalitet konekcije. Nakon iritirajuće epizode s povezivanjem,

”Preporučujemo uparivanje sa svetlijim pojačalom. Mi smo to uradili i karakter zvuka se promenio: visoki tonovi su se izvukli iz pozadine i postali ravnopravni činioci zvučne slike.“

na zadnjoj strani smo naišli na jedan detalj koji nam se svideo - u pitanju je mala, neupadljiva nalepnica, postavljena ispod panela s terminalima, na kojoj je napisano "Made in China". Iako ovaj natpis uglavnom nosi negativne konotacije, činjenica je da gotovo sve kutije iz ovog cenovnog razreda stižu iz dalekoistočnih pogona, a za razliku od nekolicine drugih proizvođača, KEF to pošteno priznaje.

ZVUK

Treba reći da kombinacija relativno malih dimenzija kabineta i frontalnog bas refleks otvora obezbeđuje jednostavno pozicioniranje, pa je ove zvučnike moguće postaviti gotovo u uglove prostorije. Naravno, rezultati su ipak bolji ukoliko im se da nešto prostora, a mi smo ih postavili dvadesetak centimetara od bočnih i 35 centimetara od zadnjih zidova, uz blago zakretanje ka poziciji za slušanje. S obzirom na to da su nam na test stigle već korišćene, odnosno usvirane kutije, uživanje u muzici moglo je da počne odmah. Na samom početku primetili smo zaista široku pozornicu, veću nego što bi se od zvučnika ovih dimenzija očekivalo, kao i sasvim solidnu trodimenzionalnost. Bas je išao onoliko nisko koliko performanse zvučnika dozvoljavaju, a svidelo nam se što nijednog trenutka nije dolazilo do jalovih pokušaja reprodukcije tonova koji su izvan dometa ovih KEF-ova. U kombinaciji s pojačalom NAD C 326BEE, iQ30 su nas oduševili energičnim, pomalo zatvorenim i, rekli bismo, rokerskim zvukom, idealnim za žeštok

ritam, moćan bas i prljave, distorzirane rifove, pa je bilo pravo zadovoljstvo podsetiti se besmrtnih hitova grupe "Smak". Ipak, ova kombinacija pokazala se previše zatvorenom u srednjem, a posebno u gornjem opsegu, pa za nežniju muziku, poput vokalnog džeza ili akustike, preporučujemo uparivanje sa svetlijim pojačalom. Mi smo to uradili i karakter zvuka se promenio: visoki tonovi su se izvukli iz pozadine i postali ravnopravni činioci zvučne slike, ali ne i dominantni ili napadni. Stari snimci Billie Holiday zvučali su zaista dobro, ne preterano detaljno, ali veoma koherentno, dozvoljavajući nam da se potpuno prepustimo muzici i uživamo u emotivnom naboju ovih numera. Na kraju, zaključak je da iQ30 pripadaju kategoriji zvučnika nešto zatvorenijeg karaktera, pa ih je za optimalne rezultate i izbalansiranu zvučnu sliku neophodno upariti s pojačalom svetlijeg zvuka, kao i sa agresivnim, oštrim izvorom.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Precizan bas.

Veoma dobra dinamika.

Jednostavno pozicioniranje.

Solidan kvalitet izrade.

MINUS

Terminali za kablove.

Zahteva pažljivo uparivanje.

OPREMA:

ONAD C 326BEE

OMarantz PM-68

OMarantz CD4000

OLyngdorf TDAI2175

OTEAC CR-H500NT

OPro-Ject USB Box

OMonitor Audio Silver RS6

ONeotech kablovi

MUZIKA:

Billie Holiday - "Lady in Satin"

Faith No More - "Who Cares a Lot?"

Melody Gardot - "My One and Only Thrill"

Smak - "Star? Mlad. Večan?"

Vangelis - "Blade Runner OST"

Sara Gazarek - "Yours"

KEF iQ30

Preporučena snaga pojačala: 15-120 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 45 Hz - 40 kHz

Osetljivost (1W@1m): 89 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 1x165 mm Uni-Q bas/srednjotonac, 1x19 mm visokotonac

Dimenzije: 365x220x327 mm

Masa: 6,45 kg

Cena: 390 evra

 4Audio, tel: 011/2759-096

U SREDIŠTU MUZIKE

Nakon nekoliko skupljih multifunkcionalnih uređaja renomiranih proizvođača, na našem testu našao se jedan pristupačan muzički sistem.

Japanska korporacija TEAC (Tokyo Electro-Acoustic Company) predstavlja jednog od globalnih lidera na polju snimanja i skladištenja zvuka, kao i u proizvodnji magnetnih i optičkih uređaja za računare. Osnovana 1956. godine, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila je poznata prvenstveno po kvalitetnim hi-fi proizvodima, dok joj je prethodna decenija donela proboj na novim poljima i restrukturiranje unutar kompanije. Danas se pod matičnim brendom prodaju mini audio-sistemi, kao i optički i NAS uređaji (Network-Attached Storage), a korporacija u svom okrilju ima imena kao što su Tascam i Esoteric, zadužene za proizvodnju profesionalne, odnosno hi-end audio-opreme.

DIZAJN I TEHNOLOGIJA

Predstavnik Reference serije TEAC risivera, model CR-H500NT, stigao nam je na test u simpatičnoj kutiji manjih dimenzija, što predstavlja pravo osveženje nakon hi-fi uređaja standardne veličine, koji su često veoma glomazni i teški. Pakovanje pruža adekvatnu zaštitu, a pored centralne jedinice sadrži i pribor u vidu uputstva za upotrebu, daljinskog upravljača, dodatne AM antene i naponskog kabla. Kućište se odlikuje jednostavnim i nepretencioznim dizajnom, čemu doprinosi i crna boja uređaja, dok se detalji vredni pažnje otkrivaju tek na drugi pogled, nakon pažljivijeg razgledanja. Spajanje delova kućišta obavljeno je, između

ostalog, i inbus zavrtnjima koji, iako sasvim vidljivi, ne degradiraju vizuelni utisak. Naprotiv: nama se ovakvo rešenje veoma svidelo jer ostavlja pomalo "heavy duty" utisak i dodaje dozu ozbiljnosti, koja uređajima ovih dimenzija često nedostaje. Ukoliko u nekom audio-salonu naiđete na ovu spravicu, posvetite joj malo vremena i uočićete čvrsto i robusno kućište, masivan prednji panel izrađen od aluminijuma, elegantno zaobljene vertikalne bočne ivice, pregršt proreza za hlađenje na gornjoj strani, kao i kvalitetne, niklovane nožice punih dimenzija. Raspored na prednjem panelu je uobičajen i gotovo konzervativan, s dva kružna potenciometra između kojih je postavljen displej, dok se u donjem delu nalaze mehanizam CD plejera

i niz tastera. Sve komande su veoma dobrog kvaliteta: tasteri imaju kratak hod i pod prstom se jasno oseti kad je prekidač aktiviran, a potenciometri su čvrsto postavljeni i dovoljno masivni. Matrični displej je adekvatnih dimenzija i pruža sve značajne informacije, ali prikaz u dva reda i plavo osvetljenje donekle umanjuju čitljivost. Pored navedenog, na prednjem panelu nailazimo na izlaz za slušalice i dodatni ulaz za medija plejer, oba u 3,5-milimetarskom formatu, kao i na USB port.

Nakon pozitivnih utisaka u izradi prednjeg panela, zadovoljstvo se nastavlja razgledanjem priključaka na zadnjoj strani. Mali TEAC opremljen je jednim dodatnim linijskim ulazom i izlazom, izlazom za aktivni sabvufer i očekivanim priključcima za FM i AM antene, kao i terminalima za povezivanje jednog para zvučnika. Razumljivo je da su terminali međusobno postavljeni prilično blizu jer kompaktne dimenzije uređaja uslovljavaju ograničen prostor, ali je kvalitet terminala lošiji nego što smo pretpostavljali. Ipak, to je jedina negativna strana jer zadnji panel krije iznenađenja koja u ovoj kategoriji uređaja zaista nismo očekivali. Pre svega, utisak popravlja prisustvo IEC utičnice, koja omogućava eksperimentisanje s različitim tipovima naponskih kablova, a Ethernet

port, kao i Wi-Fi antena potpuno menjaju način na koji smo razmišljali o ovom TEAC-u. Međutim, ono što na prvi pogled nismo ni primetili, a što definitivno izdvaja ovu spravu u odnosu na konkurenciju, ostavilo nas je potpuno zatečenim - između zvučničkih terminala i dodatnih linijskih ulaza ugledali smo još jedan par RCA činčeva, kao i zavrtanj za uzemljenje s natpisom "phono". Ovo nije toliko neobično ako se uzme u obzir da je TEAC jedan od tržišnih lidera na polju snimanja i konverzije formata zvuka, a naša greška je bila što smo CR-H500NT posmatrali kao još jednog u nizu predstavnika savremenih all-in-one uređaja. Dakle, maleni TEAC ne samo da pruža punu podršku ljubiteljima digitalnih formata u vidu reprodukcije sa CD nosača, USB-a ili lokalne mreže, već potpuno podržava i pristalice analognog zvukalinijski ulaz i izlaz dozvoljavaju povezivanje i punu funkcionalnost kasetnog deka, a tu je i kompletna podrška za ljubitelje vinila. Zaista za nevericu.

S obzirom na to da na prednji panel uređaja

nije moguće smestiti sve potrebne komande, očekivali smo sposoban i kvalitetan daljinski upravljač i TEAC nam je to očekivanje ispunio. Elegantno kućište upravljača je s gornje strane izrađeno od aluminijuma, s diskretno ugraviranim logotipom proizvođača, dok je donja strana od mekane plastike koja sprečava klizanje. Tasteri su kvalitetni i omogućavaju potpunu kontrolu svih funkcija, a jedinu slabost predstavlja relativno mali ugao prijema komandi.

FUNKCIONALNOST I ZVUK

Povezivanje testiranog uređaja proteklo je u gotovo euforičnom raspoloženju jer smo želeli da što pre isprobamo pregršt funkcija koje krase CR-H500NT. Moramo priznati da, iako podešavanje svake funkcije pojedinačno nije komplikovano, njihova brojnost uslovila je da povezivanje potraje. Veliku pomoć pri povezivanju predstavlja odlično uputstvo koje stiže uz uređaj, a u kojem su detaljno objašnjene sve procedure podešavanja. Nakon malo vremena i truda, na TEAC smo

”Ovako dobar spoj analognog i digitalnog sveta bio je poslednje što smo očekivali od jednog modernog multifunkcionalnog uređaja.“

priključili zvučnike, gramofon i eksternu USB memoriju, dok je povezivanje s lokalnom mrežom omogućilo pristup kolekciji muzike na kućnom računaru, kao i krstarenje bespućima internet radija. Odakle početi? Opcija mrežnog povezivanja delovala nam je najviše u skladu s kretanjima u savremenoj industriji zabave, pa smo rešili da prvo isprobamo reprodukciju s računara i USB uređaja. Očitavanje i reprodukcija audio-fajlova obavljaju se jednostavno i prilično brzo, čak i ako je u pitanju USB disk većeg kapaciteta. S obzirom na relativno male dimenzije displeja, pretraga većih muzičkih biblioteka može biti problematična, pa je poželjno da znate šta tražite ili da odvojite malo vremena za istraživanje. Za pretragu internet radiostanica važe slična ograničenja, s tim što ih je moguće prvo razvrstati po kategorijama, što donekle olakšava odabir. Reprodukcija s diska odvija se po već ustanovljenim standardima, mehanizam pri otvaranju i zatvaranju zvuči poput računarskog CD-ROM uređaja (što ne iznenađuje), očitavanje je brzo, a displej u dva reda dozvoljava prikazivanje CD teksta, kao i ID3 tagova. Šlag na torti predstavlja funkcija "record", koja omogućava direktno snimanje muzike s bilo kog izvora na USB memoriju, u MP3 formatu. Dakle, ukoliko želite da se muzika s vaše omiljene ploče ili kasete nađe na medija plejeru, nema problema - jedna komanda će pokrenuti proces snimanja, kompresovanja i kopiranja na eksterni USB drajv. Veoma funkcionalno i potpuno u duhu vremena.

Što se tiče zvuka TEAC ne fascinira, ali se predstavlja u sasvim pozitivnom svetlu



KARAKTERISTIKE PLUS

Fantastična funkcionalnost!

Diskretan i jednostavan dizajn.

Kvalitet izrade, daljinski upravljač.

Otvoren i prijatan zvuk.

MINUS

Zvučnički terminali.

OPREMA:

ONAD C 326BEE

OMarantz CD4000

ODual 1209

OPro-Ject USB Box

OKEF iQ30

OMonitor Audio Silver RS6

ONeotech kablovi

MUZIKA:

 Dire Straits - "Communique"

 Jean Michel Jarre - "Oxygene"

 Duško Gojković - "In my dreams"

 Paco De Lucia - "Concierto de Aranjuez"

 W.A. Mozart - "Violin Sonatas"

TEAC CR-H500NT

Kontinualna snaga: 2x40 W na 6 oma, 1 kHz

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 60 kHz

Izobličenja THD: 0,5 %

Broj linijskih ulaza/izlaza: 1/1

Ulaz za gramofon: MM

Broj izlaza za zvučnike: 1

Formati: CD-DA, CD-R/RW, WMA, MP3

Audio streaming: WAV, WMA, MP3

LAN: 10 BASE-T, IEEE 802.11b/g

USB portovi: 1

Tjuner: AM/FM, 60 mem. mesta, RDS

Dimenzije (ŠxVxD): 290x113x340 mm

Masa: 5,6 kg

Cena: 635 evra

 Loop Media, 021/47-51-777

i može da parira osnovnim modelima budžetske kategorije pojačala, a istina je da bi od uređaja ovog tipa i cenovne klase bilo nerealno očekivati audiofilsku reprodukciju i potpun hi-fi ugođaj. Snaga ugrađenog pojačala je dovoljna za korektnu reprodukciju na nižim i srednjim nivoima glasnoće, dok ozbiljnije pojačavanje

dovodi do pojave čujne distorzije zvuka. Po karakteru dinamičan i prilično svetao, TEAC se dobro uklopio sa KEF iQ30 zvučnicima, koje smo u tom trenutku imali na testu, stvarajući moderan i prijatan zvuk i dozvoljavajući opušteno i dugotrajno uživanje u muzici.

Na kraju, TEAC CR-H500NT je teško defi -

nisati i svrstati u određenu klasu: po dimenzijama pripada kategoriji mini-sistema, a napredna funkcionalnost postavlja ga u sopstvenu ligu jer, priznajemo, ovako dobar spoj analognog i digitalnog sveta bio je poslednje što smo očekivali od jednog modernog multifunkcionalnog uređaja.

BLU-RAY žURKA

U veliku borbu za Blu-ray plejerima uključio se i Harman-Kardon. Pogledajmo koliko je ova kompanija uspela u tome.

Kao format, Blu-ray je imao veoma težak početak, ponajviše jer je njegov razvoj usporila bitka sa HD DVD-om. Nakon pobede, dodatnu zbrku izazvali su problemi sa BD profilima na ranijim modelima. Zbog takve situacije mnogi konzumenti su sačekali da se Blu-ray u potpunosti definiše kao proizvod, a tek onda pohrlili u prodavnice. U međuvremenu, cena ovih uređaja je drastično smanjena sa više od 1.000 do neverovatnih 120 evra, koliko koštaju neki modeli koji se u nemačkim prodavnicama mogu kupiti na akcijskim popustima. Iako su članovi Blu-ray Disc asocijacije poput kompanija LG, Panasonic, Sharp, Samsung i drugih u boljem položaju, kompanija Harman-Kardon jednostavno je morala da uhvati korak i da u svoju ponudu uvrsti i jedan ovakav plejer.

Model koji smo dobili na test nosi oznaku BDP 10 i zapravo predstavlja drugi Blu-ray plejer s Harman-Kardon logotipom. Prvi model je bio BDP 1, koji je imao Profile 2.0, ali su mu nedostajale opcije poput interne memorije za preuzimanje BD-Live sadržaja, kao i podrška za Video On Demand servise poput Netflixa i CinemaNow. Pre detaljni-

jeg upoznavanja moramo napomenuti da su specifikacije za Blu-ray plejere veoma jasno definisane, tako da ćete na tržištu teško pronaći plejer koji je loš. Ipak, postoje i dalje segmenti u kojima razlike dolaze do izražaja. Prvenstveno se to odnosi na podršku formatima, internu memoriju, brzinu učitavanja diska, kvalitet izrade i, naravno, cenu.

DIZAJN I KONEKCIJE

Model BDP 10 je urađen u maniru svih Harman-Kardon uređaja, što znači da je donji segment prednjeg panela u srebrnoj boji, dok je gornji deo tamnocrn. Ivice su zaobljene, tako da će svi ponosni vlasnici AV risivera ovog proizvođača imati odličnog partnera u ovom uređaju. Kao što smo pominjali u ranijim testovima, HK risiveri su veoma teški i mogu da se veoma zagreju, tako da nikako ne preporučujemo da ovaj plejer stavite iznad ili ispod samog AV risivera, već na zasebnu policu. Prednji panel je ukrašen i tankim tasterima za upravljanje diskovima, a tu je i USB ulaz kako bi bio pristupačan za često korišćenje.

Zadnji panel je veoma bogat, a praktično mu nedostaju samo analogni 7.1-kanalni

izlazi. Od video-izlaza tu su HDMI (v1.3a sa podrškom za x.v.Color), zatim kompozitni i komponentni izlazi, dok je audio-segment opremljen dvokanalnim činč, ali i koaksijalnim i optičkim izlazima. Prisutan je ethernet priključak, ali bez podrške za bežičnu konekciju. Zanimljivo je da ovaj plejer troši maksimalnih 28 vati električne energije, a neobično je što je izostala IEC utičnica. Umesto nje koristi se C8 utičnica, popularno nazvana „osmica“ zbog svog karakterističnog oblika. Unutrašnjost BDP 10 modela nije naročito bogata, slično kao i ostali plejeri ove klase. Transport je kineske proizvodnje kompanije Hotlink Corporation, sa oznakom BP-04, i povezan je napajačkim kablom na ploču na kojoj je ispravljačka sekcija. Tu se nalaze i glavni prekidač, kao i mali ventilator. Drugi deo elektronike je na izdvojenoj ploči na kojoj se nalazi procesor prekriven hladnjakom. Na ovu štampanu pločicu direktno su povezani ulazi i izlazi zadnjeg panela, ali i USB ulaz prednjeg panela, čiji je signal doveden putem dugačkog kabla. Što se interne konstrukcije tiče, to je manje-više sve, treba samo još pomenuti par kablova kojim se kontroliše displej.

FUNKCIJE I UPOTREBA

U plejer su ugrađeni dekoderi za Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, a Blu-ray materijal se reprodukuje putem HDMI veze u kvalitetu 1080/24p, bez ikakvih skaliranja i procesiranja. DVD materijal se skalira do 1080p samo putem HDMI konekcije. Podrška BD-Live tehnologije omogućava preuzimanje interaktivnih dodataka sa interneta. Moramo napomenuti da je povezivanje ethernet vezom proteklo veoma glatko jer je HK BDP 10 sam preuzeo IP i MAC adresu s našeg redakcijskog rutera.

Reprodukcija sa USB memorije protiče veoma glatko, pa je moguće pogledati DivX

Ljubiša Miodragović

i JPEG fajlove ili poslušati muziku u MP3 i WMA formatima. DivX filmovi su bili učitavani dovoljno brzo sa automatskim prikazom titlova, ali, nažalost, umesto slova karakterističnih za naš alfabet, pojavljivali su se pravougaonici. Interpolacija prilikom pregleda fotografija nije bila na zavidnom nivou, ali je proizvođač omogućio i slajd-šou fotografija s nekoliko tranzicionih efekata. Daljinski upravljač nam se dopao, ponajviše zbog logičnog rasporeda tastera i mogućnosti uključivanja pozadinskog osvetljenja. Novi grafički interfejs poseduje ultramoderan dizajn početnog menija, ali ulaskom u meni po dubini prikaz ikonica nije toliko impresivan.

Naš test smo počeli s nekoliko Blu-ray diskova, poput promo materijala kompanija Samsung i Sony, kao i filma „Lakeview Terrace“ sa Samuel L. Jacksonom u glavnoj ulozi. Uključivanje modela BDP 10 traje razumno kratko vreme, otprilike 20 sekundi. Prikaz HarmanKardon logotipa javiće se i ranije, ali nećete moći da ubacite disk. Slično je i sa samim učitavanjem diska – na ekranu će se nešto dešavati, ali do punog startovanja filma proći će ponovo oko 20 sekundi. Ono što nas je ipak iznenadilo jeste glasan rad transporta. Prelazak s jednog na drugo poglavlje i slični

manevri u radu s diskom biće čujni i s pozicije za gledanje filma (3 metra). Kada film krene, transport se potpuno utišava, ali onda na scenu stupa glasan ventilator. I tu smo zaista zbunjeni – uređaj koji troši maksimalnih 28 vati i kome je transformator poprilično mali ima konstatno aktivan ventilator.

Premotavanje Blu-ray materijala može se ubrzati i do 128 puta, bilo unapred ili unazad. Ukoliko volite da filmove gledate u potpunom mraku, možete smanjiti osvetljenje displeja u četiri koraka. Kvalitet reprodukcije je na sasvim solidnom nivou, ne možemo reći high-end jer se ovde i ne radi o uređaju te cenovne kategorije. Ipak, za Blu-ray materijal dovoljan bi bio i neki LCD TV srednje kategorije da bi se sasvim lepo uživalo u Full HD svetu. Kolorit je veoma živahan i ujedno prirodan. Svi detalji su veoma dobro definisani, a reagovanje plejera na komande je više nego korektno.

Kao što smo rekli na početku, Harman-Kardon je, kao i mnogi drugi proizvođači, na neki način bio primoran da napravi Blu-ray plejer. Ovaj uređaj poseduje solidan kvalitet i odličan je partner za HK sisteme. Pa, ako ste vlasnik AV risivera ovog proizvođača, a WiFi i slične tehnologije vam nisu od presudne važnosti, ne morate se mnogo dvoumiti.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

HK dizajn.

Kvalitet reprodukcije.

Odličan upravljač.

Brzo reagovanje.

MINUS

Nema WiFi i podršku za MKV.

Buka pri radu.

MUZIKA:

 Lakeview Terrace

 Sony - "Beauty of Earth"

 Samsung - "Demonstration Blu-ray disc vol.1"

Harman-Kardon BDP 10

Disk formati: BD-Video, DVD, DVD-R/RW, DVD+R/RW, CD, CD-R/RW

Audio-formati: Dolby® TrueHD, Dolby Digital Plus, Dolby Digital, DTS-HS Master Audio™, LPCM, MPEG-1 and 2, MP3, Windows Media® 9

Audio-fajlovi: MP3: 32 kbps - 320 kbps, WMA: 64 kbps - 320 kbps

Profile: 2.0

Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

HDMI: v1.3a sa x.v. Color™, Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio i PCM do 7.1-kanala

Dimenzije (ŠxVxD): 440x66x352 mm

Masa: 3,7 kg

Cena: oko 630 evra

 BGB Studio, 011/328-6362

”Svi detalji su odlično definisani, a reagovanje plejera na komande je više nego korektno.“

TV NA AKCIJI

U više navrata testirali smo vrhunske televizore kompanija Samsung i LG, ali možda je u vreme ekonomske krize dobra ideja posvetiti pažnju i televizorima s nižom cenom. Šta se krije iza akcijskih ponuda velikih trgovačkih lanaca - kvalitet ili nešto drugo?

Zaista, do sada smo obraćali pažnju samo na najnovije modele, obavezno sa Full HD rezolucijom i gomilom opcija poput one za povezivanje sa internetom. Sigurni smo da nisu svi čitaoci zainteresovani za ove dodatne mogućnosti i, što je još važnije, nismo svi spremni da ih platimo. Ukoliko želite da kupite TV da biste pratili televiziju, a ne da biste gledali Blu-ray filmove, surfovali po netu, tražili vremensku prognozu i slično, Toshiba i njen domaći distributer imaju pravo rešenje. Na inter-

net sajtu proizvođača primetili smo veliki broj aktuelnih modela LCD i LED televizora, a LCD televizori su podeljeni u četiri serije. Najpristupačnija serija je AV63, zatim RV635, a slede XV i ZV. Naš izbor je pao na osnovnu seriju, i to model od 32 inča, koji je odgovarajućih dimenzija za prosečne dnevne sobe od petnaestak do dvadeset kvadrata. Toshiba 32AV635D je HD Ready televizor i radi u rezoluciji od 1366x768 piksela. Dolazi u pakovanju prosečnog kvaliteta, a montaža postolja i postavljanje ekrana nisu previše komplikovani. Postolje se ubacuje u

podnožje ekrana i šrafi sa četiri inbusa. Proizvođač je u pakovanju obezbedio i odgovarajući inbus ključ, što moramo pozdraviti. Postolje, iako plastično, s donje strane poseduje metalna ojačanja, tako da ne postoji bojazan da će doći do neželjenih situacija. Postolje i sam okvir ekrana su urađeni u sjajnoj plastici, koja se nama ne dopada, ali sam dizajn i oblik su više nego privlačni za svoju klasu. E, a sad ono što obara s nogu – Toshiba logo u donjem segmentu osvetljen je pozadinskom svetlošću, što izgleda veoma atraktivno. Inače, u ovom segmentu klase pojava osvetljenog logotipa je misaona

Ljubiša Miodragović

imenica, tako da Toshiba za ovakav detalj dobija snažnu pohvalu.

TEHNOLOGIJA

Iako pripada donjem segmentu ponude, ne znači da Toshiba nije u ovaj model uvrstila brojne tehnologije za poboljšanje slike. Odmah nakon otpakivanja televizora primetili smo na nalepnici veliki logo sa zanimljivim imenom "Meta Brain". Radi se o posebnom čipu koji je razvila kompanija, a koji objedinjuje četiri tehnologije za poboljšanje kvaliteta slike. Ipak, pomenuti čip ne garantuje da konkretan model poseduje sve četiri komponente. Prva ugrađena tehnologija nosi ime Resolution+, a funkcioniše tako što se analiziraju ivice i tekstura slike, pa se pojedini pikseli prilagođavaju da bi za rezultat imali prirodniju sliku. Druga tehnologija je AutoView, a služi za prilagođavanje osvetljenja ekrana ambijentalnom osvetljenju. Senzor za merenje ambijentalnog osvetljenja konstantno je aktivan i meri svetlo u prostoriji da bi ugođaj za gledaoca bio što bolji. Treća tehnologija Active Vision je Toshibi donela čak i neke nagrade i koristi se za prilagođavanje četiri ključna elementa: kontrasta, boje, kretanja i detalja. I konačno, četvrta tehnologija je Dolby Volume – audio-rešenje za nekontrolisane skokove u glasnoći različitih kanala. Primetili ste da čak i na istom programu, pri emitovanju reklamnog bloka, TV stanice značajno povećaju nivo reprodukcije, tako da je ovaj problem veoma izražen. Dolby Volume je tehnologija koja će se sve više ugrađivati u televizore, ali i AV risivere, tako da će potreba za stalnim držanjem upravljača u ruci i kontrolisanjem glasnoće postati prošlost.

Nažalost, naš model na testu nema Dolby Volume, ali ipak poseduje ostale tri tehnologije. Od nekih dodatnih opcija koje su zaista neočekivane na televizoru ove klase nalazimo čak četiri HDMI ulaza, Game Mode za uživanje u video-igrama i Full Power Down opciju za potpuno gašenje televizora bez izvlačenja strujnog kabla iz utičnice.

U RADU

Nakon uključivanja televizora u meniju smo odabrali srpski jezik i prešli na traženje kanala. Kako je u Toshibu 32AV635D ugrađen i digitalni tjuner, traženje kanala se obavlja iz dva dela. Dok se kanali memorišu, korisnik dobija infor-

maciju o imenu kanala (ako ga je kablovski operator uneo), kao i o broju trenutno memorisanih kanala. Na našoj SBB mreži pronađeno je svih 75 kanala, ali moramo reći da je proces trajao nešto duže nego što smo navikli. Prvi utisci gledanja televizijskog programa bili su solidni, dok nas je jedna stvar oduševila. Toshiba je fantastično brzo prelazila s jednog na drugi kanal, pa ako spadate u grupu ljudi koje sporo menjanje kanala užasno iritira, obratite pažnju na ovaj model. Istina je da nas je zvuk pomalo razočarao, ali to je danas sve češća pojava pri testiranju televizora. Muzika još nekako i ima smisla, dok su dijalozi često grubi i „promukli“. Iako se na zadnjem i bočnom panelu nalazi pohvalno veliki broj konektora, za audio-izlaz možemo koristiti samo priključak za slušalice. To bi značilo da ako želite da zvuk umesto s televizora slušate s vaše hi-fi linije, moraćete nabaviti isti kabl koji koristite i za povezivanje zvučne kartice PC računara.

Povezali smo Harman-Kardon BDP 10 Bluray plejer, koji nam se u to vreme našao na testu, da bismo proverili i ovaj segment. Iako je slika solidnog kvaliteta za prosečnog gledaoca, odsustvo Full HD rezolucije je bilo očigledno. Interpolacija piksela je izdaleka bila prihvatljiva, mada utisak nije obarao s nogu, ali kada se priđe bliže jasno se vidi pikselizacija slike. Kao što smo i rekli na početku, ovaj TV i ne pripada toj klasi, tako da ono što smo videli bilo je solidno iz te perspektive. Definitivno moramo pohvaliti veoma dobar kontrast od 18.000:1, kao i osvetljenost od 500 kandela po metru kvadratnom. Toshiba nudi izbor nekoliko režima rada slike, poput dinamičnog, standardnog ili filmskog. Nama je najviše prijao standard, ali uz neka fina podešavanja. Primetićete i režim rada „prodavnica“, koji služi za oduševljavanje kupaca u šopingcentrima.

Daljinski upravljač je veoma solidan, jasno definisan, a njegova upotreba veoma laka. Dopale su nam se opcije zamrzavanja slike, odziv teleteksta bio je dovoljno brz, a ulazak u meni i fina podešavanja mogu se obavljati lako i logično. Tu su i neki zanimljivi tasteri poput prikaza časovnika u uglu

ekrana, dok priča postaje još interesantnija ukoliko koristite digitalne kanale.

U medija centru moguće je učitavati JPEG fotografije sa USB memorija, ali se priča tu završava. Ne postoji podrška ni za jedan video-format, za tu mogućnost moraćete da pređete na višu i skuplju klasu televizora.

ZAKLJUČAK

Generalno posmatrano, ovaj model televizora nudi zaista solidan kvalitet izrade i dobru reprodukciju slike. Za novac koji treba da izdvojite za njega teško da možete pronaći bolji izbor. Nekada skupe tehnologije za obradu slike sada su prisutne i u pristupačnim modelima, a dodatne opcije poput broja HDMi ulaza i multimedijalne podrške polako silaze i u budžetski segment tržišta. Na vama je da odlučite da li volite da gledate samo televiziju i koliko su vam neke mogućnosti potrebne.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Odličan dizajn i kvalitet izrade.

Solidna video-reprodukcija.

Dobro daljinsko upravljanje.

MINUS

Podržava samo JPEG putem USB-a.

Tanji bas segment audio-reprodukcije.

Toshiba 32AV635D

Ekran: 32" (82 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: digitalni i analogni

Rezolucija: 1366x768

Video-ulazi: 4x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x S-video, 1x PC, 1x USB

Audio-izlazi: 1x za slušalice

Obrtanje postolja: ne

Potrošnja električne energije: oko 118 W

Dimenzije (ŠxVxD): 786x568x247 mm

Masa: 12 kg sa postoljem

Cena: oko 420 evra

 Tehnomarket, 011/2091-900

”Zaista nalazimo neke neočekivane opcije na televizoru ove klase: četiri HDMI ulaza, Game Mode i Full Power Down opciju.“

POGLED U BUDUĆNOST

Na test u kategoriji kompaktnih fotoaparata stigao nam je Samsung ST1000, atraktivna i odlično opremljena sprava s nekoliko nesvakidašnjih funkcija.

Za razliku od uređaja namenjenih reprodukciji zvuka, na polju video/foto tehnologija situacija se menja gotovo iz dana u dan. Pored primene u vrhunskim uređajima, na tržištu je sve više pristupačnih kamera i fotoaparata koji imaju (manje ili više uspešno) implementirane funkcije koje su doskora predstavljale samo snove običnih korisnika, ali i amaterskih fotografa entuzijasta. Samsung ST1000 je jedan od aparata koji pokušavaju da pomire kvalitet krajnjeg rezultata s lakoćom upotrebe, a u tekstu koji sledi potrudićemo se da ustanovimo koliko je u tome uspeo.

DIZAJN I TEHNIČKI OPIS

ST1000 je spakovan u kućište načinjeno od kombinacije aluminijuma i plastike, čija je čvrstina takva da ćete, ako ste ranije koristili neki stariji ili jeftiniji aparat, imati utisak da u ruci držite monolit, a ne sofisticiranu i osetljivu spravu. Zaista, besprekorni spojevi, odsustvo bilo kakvog uvijanja kućišta i savršeno uklopljeni tasteri čine da ovaj aparat zrači kvalitetom izrade. Monolitnom izgledu doprinose jednostavan dizajn, oslobođen svega suvišnog i potpuno funkcionalan, čiste površine prednjeg i zadnjeg panela, kao i mali broj komandnih tastera. Aluminijumski prednji panel u gornjem delu sadrži objektiv smešten iza zaštitnog poklopca, koji se automatski otvara po uključenju, a u produžetku su smešteni blic i lampica za pomoć pri fokusiranju. Zadnji panel krije prvo iznenađenje: celu zadnju stranu zauzima LCD ekran dijagonale zavidnih 3,5 inča (89 mm), što je sjajno rešenje. Prelazak s displeja dijagonale 2 ili 2,5 inča na ovaj ekran predstavlja pravu malu revoluciju u upotrebljivosti pri fotografisanju i pregledu snimljenog materijala, a povratak na manji ekran nam je, nakon ovakvog iskustva, bio prilično mučan. Na gornjoj stranici se nalaze samo četiri tastera: on/off, okidač, zum i taster za pregled snimljenog materijala, kao i senzor, o kojem će

više reči biti kasnije. Bočne stranice su potpuno prazne, dok su odozdo smešteni navoj za stativ, priključak za kabl i poklopac ispod kojeg su baterija i memorijska kartica. Poput nekih drugih modela iz iste kuće, i ovaj aparat opremljen je nestandardnim kombinovanim USB/34-pinskim kablom - rešenje koje može predstavljati problem ukoliko se priloženi kabl izgubi ili ošteti. Svedenog dizajna, ST1000 uspešno skriva brojna napredna rešenja, a samo će iskusno oko primetiti neuobičajene detalje na spoljašnjosti. Optički sklop sastoji se od kvalitetnog Schneider-Kreuznach Varioplan sočiva (6,3-31,5 mm) i CCD senzora od 11 milimetara, s najvećom rezolucijom od 12 megapiksela (3968x2976) i 5 x digitalnim zumom. U zavisnosti od odabranog režima rada, automatsko fokusiranje moguće je do razdaljine od 1 centimetra (Super Macro), uz podešavanje ISO vrednosti od 80 do 3200. Softver je opremljen sa ukupno 13 predefinisanih modaliteta (Portrait, Landscape, Beach & Snow, Macro...), kao i nezavisnom regu-

lacijom najvažnijih parametara (Sharpness, Contrast i Saturation), a moguće je menjati i stil fotografije (Normal, Soft, Vivid, Retro...). Od brojnih dodatnih funkcija spomenućemo Face Detection, Smart Touch i Red-eye Reduction - intenzivno smo ih koristili tokom testa i pokazale su se veoma upotrebljivim. Snimanje video-isečaka omogućeno je u rezoluciji 1280x720 piksela (30 slika u sekundi), uz opciju podešavanja kolorita, a format zapisa je MPEG4. Interni softver ima solidne mogućnosti editovanja fotografija, a po priključivanju na računar automatski se pokreće Samsung IntelliStudio, program koji pruža sve što bi na aparatu moglo da nedostaje. Očekivano, ST1000 je opremljen stereo mikrofonom i minijaturnim mono zvučnikom, a upotreba microSD memorijske kartice je donekle neobično rešenje (navikli smo na standardnu SD). Takođe, prisustvo 100 megabajta interne memorije, iako nije mnogo, predstavlja koristan dodatak i lep gest proizvođača.

KAKO RADI?

Pozitivni utisci se nastavljaju i nakon uključivanja aparata: s obzirom na to da samo četiri tastera nikako ne mogu biti dovoljna za punu kontrolu, ST1000 je opremljen ekranom osetljivim na dodir. Touch komande su veoma logično i intuitivno organizovane, s razumljivim grafičkim simbolima i tekstualnim opisom funkcije u pop-up formi, a o naprednosti celokupnog interfejsa najbolje govori podatak da smo korisničko uputstvo otvorili tek nekoliko dana nakon upotrebe da bismo se informisali o pojedinim tehničkim detaljima. Pritom, komande su veoma dobro raspoređene i ne ometaju pri fotografisanju, rezolucija i boje na displeju su odlični, a kontrast optimalan. Jedina zamerka mogla bi se uputiti nešto slabijoj osetljivosti komandi u uglovima displeja, ali krivicu ne treba pripisati samom uređaju, već prirodi touch-panela - jednostavno, uglovi su manje elastični, pa zahtevaju nešto snažniji pritisak kako bi reagovali. Ukupno, za ovakvo rešenje korisničkog interfejsa Samsung je zaslužio čistu desetku.

Brojne mogućnosti podešavanja dozvolile su nam da u svakoj prilici postignemo veoma dobar kvalitet fotografija, a poseban izazov predstavljali su predeli prekriveni snegom. Opcija Beach&Snow uspešno je izlazila na kraj s velikim, reflektujućim belim površinama, pa su fotografije bile čiste i oštre čak i na najvećoj rezoluciji. Macro i SuperMacro su se takođe dobro pokazali, kao i svi drugi modovi koje smo češće koristili. Jedina opcija kojoj smo pronašli zamerku je Auto Smart, koja bi trebalo da sve podesi sama, a dešavalo se da fokus bude nedovoljno precizan. Snimanje video-klipova je još jednostavnije od fotografisanja jer nakon odabira rezolucije i predefinisanih parametara slike preostaje samo da započnete snimanje. Snimci su sasvim prihvatljivog kvaliteta, a jedino na šta je potrebno obratiti pažnju jeste osvetljenje - u slučaju nedovoljne osvetljenosti, zapis će biti taman i neupotrebljiv. Iako je opremljen svim pomagalima koja omogućavaju point-and-shoot fotografisanje, ST1000 ima nekoliko ozbiljnijih opcija, poput podešavanja ISO parametara, koji ga izdvajaju od proseka klase. Odlična opremljenost aparata kompletirana je IntelliStudio softverom, koji omogućava jednostavan pregled, arhiviranje i obradu fotografija, kao i postavljanje materijala na YouTube ili Flickr pritiskom na samo jedan taster.

Za kraj smo ostavili nekoliko funkcija koje nisu uobičajene i izdvajaju testirani model

od konkurencije. Na početku ovog teksta pomenuli smo senzor na gornjoj strani aparata - u pitanju je GPS uređaj. Naime, ST1000 je opremljen takozvanim Geo-tagging sistemom, koji pomoću satelita utvrđuje trenutnu lokaciju i dobijenu informaciju beleži zajedno s fotografijom. Po rečima proizvođača, "više nikad nećete zaboraviti gde je fotografija napravljena". Nažalost, usled neadekvatne pokrivenosti naše države satelitskim signalima, ovaj sistem je većinu vremena provodio u pokušajima ustanovljavanja lokacije, uspevši u tome svega nekoliko puta. Ostale korisne opcije su Bluetooth i Wi-Fi adapteri, koji omogućavaju brzo povezivanje s računarom ili drugim uređajima opremljenim istom tehnologijom, kao i direktno slanje fotografija s aparata na željenu e-mail adresu. Iako u podešavanjima postoji opcija za upisivanje mrežnog ključa, ST1000 nije uspevao da se poveže sa zaštićenim mrežama, pa smo se ograničili na upotrebu javnih Wi-Fi tačaka.

ZAKLJUČAK

Samsung ST1000 nas je prijatno iznenadio kvalitetom izrade, sjajnim korisničkim okruženjem i odličnim fotografijama. Brojne mogućnosti podešavanja mogu biti veoma korisne, a nekima će možda predstavljati mamac za ulazak u svet amaterskog bavljenja fotografijom. Iako ne spada u najjeftini-

je aparate na tržištu, ST1000 u potpunosti opravdava svoju cenu i ulazi u zonu dobrih investicija, a od nas dobija sve pohvale i preporuke.

 KARAKTERISTIKE

PLUS

Visok kvalitet izrade svakog detalja.

Displej, korisničko okruženje, opcije.

Kvalitet fotografija.

MINUS

Ništa.

Samsung ST1000

Senzor: 11 mm, 12 Mpix

Digitalni zum: 5x

Displej: touch screen 3,5" wide

Blic: da, punjenje 4 sekunde

Skladištenje: 100 MB interno, Micro SD, Micro SDHC

Format fotografija: JPEG, EXIF, DPOF

Rezolucija 4:3 fotografija (Mpix): 12/8/5/3/1

Rezolucija 16:9 fotografija (Mpix): 10/9/2

Format video-zapisa: H.264

Video-rezolucija: 1280x720, 640x480, 320x240

Format audio-zapisa: dvokanalni AAC

Software: Samsung IntelliStudio

Baterija: 1130 mAh, USB i AC punjač

Dimenzije (ŠxVxD): 99x60x18 mm

Masa: 156 gr

Cena: oko 365 evra

 Stav, tel: 011/3628-555

”Svedenog dizajna, ST1000 uspešno skriva brojna napredna rešenja, a samo će iskusno oko primetiti neuobičajene detalje na spoljašnjosti.“

MADE FOR YOUTUBE

U najezdi minijaturnih i jednostavnih kamkordera južnokorejski gigant Samsung ističe se s nekoliko modela, među kojima prednjači novi HMX-U10.

Precizna definicija novog modela iz Samsunga bila bi "džepni HD web kamkorder", a ova obećavajuća kombinacija u sebi krije hrpu savremene tehnologije i naprednih opcija. HMX-U10 se isporučuje u pakovanju koje sadrži korisničko uputstvo, CD s paketom softvera, USB i hibridni komponentni audio/video kabl, kao i punjač, dok je torbicu i postolje neophodno kupiti zasebno. Kamkorder je zaista kompaktnih dimenzija i neuobičajenog dizajna, koji na prvi pogled veoma podseća na mobilni telefon. Postavka objektiva, displeja i tastera predviđa držanje kamkordera u vertikalnom položaju, što dodatno naglašava ovu sličnost. Jednostavna i čista spoljašnjost modela U10 odlikuje se karakterističnim pregibom na sredini kućišta, koje čini da ova kamerica deluje "prelomljeno", a prazninu prednje strane narušava samo objektiv smešten u gornjem delu. Filozofija minimalizma i jednostavnosti nastavlja se na zadnjoj strani, na čijem gornjem delu je displej dijagonale dva inča (51 mm) i rezolucije 154.000 piksela, dok je donji deo iskorišćen za smeštanje komandnih tastera i minijaturnog zvučnika. Tri glavne komande, u koje spadaju snimanje video-isečaka, snimanje fotografija i pregled snimljenog sadržaja, postavljene su izdvojeno u vidu standardnih tastera, a kontrole za navigaciju i podešavanje opcija izvedene su u formi panela osetljivih na dodir. Za razliku od prednje i zadnje strane, površina bokova je popunjena: leva strana sadrži navoj za postavljanje na tripod, kao i mini-USB i komponentni/AV port, na desnoj se nalaze

taster za uključivanje i isključivanje,

TEORIJA

S tehničke strane HMX-U10 predstavlja pravu malu riznicu aktuelnih tehnologija, a specifikacije će oduševiti svakog ko je imalo upućen u trendove na polju zapisa video-signala. Maleni kamkorder opremljen je sočivom F vrednosti 3.0, smeštenim na CMOS senzor, koji omogućava snimanje u visokoj rezoluciji, kao i izradu fotografija od 10 megapiksela. Kvalitet video-zapisa predefinisan je u formatima Slow Motion (320x240), 480/60p (854x480, 60 fps), 720/60p (1280x720, 60 fps), 720/30p (1280x720, 30 fps) i 1080/30p (1920x1080, 30fps). Odabir tipa scene sadrži opcije Auto, Sports i Beach/Snow, a nakon zadavanja željene rezolucije moguće je odabrati

priključak za punjač i slot za memorijsku karticu u SD formatu, celokupna gornja strana predstavlja panel ispod kojeg su smeštena dva mikrofona, a na donjoj strani je prorez za kačenje priveska ili trake za nošenje. Svi priključci su ispod plastičnih poklopaca, tako da su potpuno zaštićeni od prljavštine i fizičkih oštećenja pri nošenju. Nije nam se dopalo prisustvo nestandardnog audio/ video izlaza (hibridni Samsung adapter koji se povezuje na komponentni i audio kabl) - stvar je mogla biti jednostavno i elegantno rešena upotrebom HDMI konekcije, pri čemu bi se izbegao adapter, koji sigurno ne odgovara kvalitetu provođenog signala. S druge strane, pozitivnu opciju predstavlja mogućnost punjenja baterije iz strujne mreže, kao i preko USB porta na računaru. Telo kućišta je izrađeno od čvrste i precizno obrađene plastike, dok je zadnji panel načinjen od brušenog aluminijuma, što deluje veoma atraktivno i čini ovaj uređaj skupljim nego što jeste. Na testiranom primerku nismo naišli na bilo kakvu nepravilnost ili nedoslednost u završnoj obradi, pa se može reći da je ukupan kvalitet izrade veoma dobar.

Fine ili Superfine kvalitet snimka. Zvučni zapis obavlja se preko ugrađenih mikrofona u kompresovanom, dvokanalnom AAC formatu. Kad su fotografije u pitanju, najveća rezolucija iznosi 10 megapiksela (3648x2736 px), a moguće je fotografisati samo u Superfine kvalitetu. Zatim slede brojna podešavanja osvetljenja, raznih efekata i snimanja u željenom trajanju, a prisustvo datuma i časovnika se podrazumeva. Pristupačna cena pokazuje svoju negativnu stranu u vidu nedostatka optičkog i prisustva samo 2 x digitalnog zuma, kao i u nedostatku osvetljenja, blica, manuelnog fokusa (samo automatski) i drugih funkcija koje bi mogle zatrebati naprednijim korisnicima. Iako može zvučati komplikovano, podešavanje i rukovanje modelom HMX-U10 zapravo je veoma jednostavno: većinu opcija retko ćete menjati, a one češće upotrebljavane su lako i brzo dostupne. S obzirom na to da interna memorija ne postoji, a kamkorder se isporučuje bez SD kartice, preporučujemo nabavku kartice kapaciteta najmanje 4 gigabajta (poželjno 8 GB) - sve ispod toga stvoriće konstantnu potrebu za skraćivanjem snimaka i paničnu proveru preostalog slobodnog prostora nakon svakog snimanja, verujte nam na reč.

PRAKSA

Korišćenje malenog kamkordera od samog početka proticalo je upravo onako kako proizvođač tvrdi u promotivnom materijalu. Ukoliko je HMX-U10 prethodno podešen, snimanje se obavlja pritiskom na jedan taster, a sve što treba da uradite jeste da uperite objektiv u željenom pravcu. Ovakav, pomalo komičan opis, iako deluje kao isticanje očiglednog, zaista potpuno opisuje proceduru snimanja i predstavlja testirani uređaj u najboljoj tradiciji "Pointand-Shoot" kamkordera. Kvalitet snimaka podložan je brojnim faktorima, kojih potencijalni korisnici moraju biti svesni ukoliko žele da iz ovog Samsunga izvuku maksimum. Nedostatak osvetljenja i skroman kvalitet optičkog sklopa čine da ubrzo zaboravite na snimanje u neosvetljenim sredinama jer su dobijeni snimci praktično neupotrebljivi. Slična konstatacija važi i za previše dinamične snimke, s puno kretanja kamere, koji rezultiraju nejasnom slikom. Pri pravljenu fotografija važe ista pravila, uz malu dopunu: usled nedostatka sistema za stabilizaciju slike, potrebna je nešto mirnija ruka kako ne bi došlo do zamućenja, a ovaj problem je najlakše rešiti postavljanjem kamere na stalak ili bilo kakvu čvrstu podlogu. Snimljen zvuk je, iako

u kompresovanom formatu, iznenađujuće visokog kvaliteta: veoma čist i prirodan, nezahtevan pri snimanju, zaslužuje sve pohvale. Nakon nekoliko dana upotrebe, ustanovili smo da HMX-U10 najbolje rezultate postiže pri relativno statičnom snimanju u dobro osvetljenim sredinama, pa tako napravljeni snimci deluju prilično kvalitetno i dobro definisano, s lepom prezentacijom boja i bez neželjenih artefakata. Kamera takođe ima nekoliko opcija editovanja snimaka, pa je tako moguće podeliti ili obrisati deo isečka, što može biti korisno ako je kapacitet memorije pri kraju, a računar nije pri ruci. Korišćenje snimljenog materijala obavlja se pomoću Samsung Intelli-Studio paketa softvera, koji se nalazi u internom sistemu kamkordera, što isključuje potrebu za instaliranjem na računar. Pored raznih korisnih opcija, IntelliStudio omogućava jednostavan upload video-klipova na YouTube direktno s kamere - dovoljno je da obeležite željene fajlove i zadate komandu, mali kamkorder će sve ostalo obaviti sam.

Samsung HMX-U10 predstavlja kompaktan, jednostavan i pristupačan HD kamkorder, koji obećava dobru zabavu bez potrebe za posebnim proučavanjem tehnike snimanja. Veoma dobar kvalitet izrade i napredne funkcije ulivaju poverenje, a interni softver pruža raznovrsne mogućnosti editovanja. Ukoliko vam je potrebna kamera za svakodnevnu upotrebu, koja ne opte -

rećuje suvišnim opcijama i podešavanjima, isprobajte HMX-U10.

 KARAKTERISTIKE PLUS

Kvalitet izrade.

Kompaktne dimenzije.

Jednostavna upotreba i atraktivne funkcije.

Povoljna cena.

MINUS

Ograničene mogućnosti.

Samsung HMX-U10

Senzor (Mpix): 10

Displej: LCD 2"

Skladištenje: SD kartica

Format video-zapisa: H.264

Format audio-zapisa: dvokanalni AAC

Video-rezolucija: 1080p, 720p, 480p

Format fotografija: JPEG

Rezolucija 4:3 fotografija (Mpix): 10/6/3

Rezolucija 16:9 fotografija (Mpix): 7,5/4/2

Software: Samsung Intelli-Studio

Baterija: interna, USB i AC punjač

Dimenzije (ŠxVxD): 56x104x5,5 mm

Masa: 95 g

Cena: oko 140 evra

 Stav, tel: 011/3628-555

”S tehničke strane HMX-U10 predstavlja pravu malu riznicu aktuelnih tehnologija, a specifikacije će oduševiti svakog ko je imalo upućen u trendove na polju zapisa videosignala.“

YORGUI LOEFFLER „BOUNCIN' ARROUND“ (Le Chant du Monde / One HiFi)

Album snimljen u Austriji „Bouncin' Around“ predstavlja remek-delo muzičara i kompozitora Yorguija Loefflera. Sve ljubitelje gipsy zvuka ovaj album sa 12 numera uvešće u novi i moderniji svet gitara. Na disku možete čuti savršeno isprepletane gitarske melodije s podrškom kontrabasa, dok se u nekim numerama može čuti i sjajno izvođenje na klaviru. Loeffler definitivno predstavlja deo nove generacije talentovanih muzičara, kojima samo treba podrška izdavača da bi napravili revoluciju. Tehničko sviranje gitare je dovedeno do savršenstva, a melodije i preciznost izvođenja će ostaviti snažan utisak na svakog slušaoca.

JOHN SURMAN „PRIVATE CITY“

(ECM Records / One HiFi)

Engleski multiinstrumentalista John Surman je muzičar poznat širom sveta, a za njegovu popularnost delimično je zaslužna i odluka da se nađe pod krovom izdavačke kuće ECM. Album „Private City“ uvodi vas u posebnu atmosferu zahvaljujući miksu bas klarineta i sintisajzera. Na albumu su posebno istaknuti i sopran i bariton saksofon. Interesantno je da su snimci sa ovog albuma nastali još 1987. u Rainbow studiju u Oslu. Muzika za ovaj album nastala je za potrebe Sadlers Wells Royal baleta kako bi se uklopila do savršenstva s koreografijom. Od numera svakako treba izdvojiti „Not Love Perhaps“, kao i uvodnu pesmu „Portrait of a Romantic“.

JUMP SHIP „WHATISTHISANDWHY“

(Naim Edge / One HiFi)

Za britanski sastav Jump Ship do sada nikad nismo čuli, ali zahvaljujući izdavačkoj kući Naim dobili smo fantastičan muzički disk za testiranje hi-fi opreme. Na albumu se nalazi samo devet pesama, od kojih je naš favorit „Still The Enemy“. Vokal Louise Coady je toliko predivan i svetao da predstavlja poseban začin celokupnom ugođaju. Poped gitara, basa i perkusija, posebnu pažnju treba obratiti na čelo, koje pojedinim numerama daje savršenu dozu melanholije. Na sajtu izdavača navedeno je da su uticaj na muziku benda imali Tool, Bjork i Tori Amos, ali još interesantnije je da je produkciju radio Head – čuveni producent PJ Harveyja i Massive Attacka.

Ljubiša Miodragović

SARA GAZAREK „YOURS“

(Premium Records / AV impuls)

Dovoljno je samo da pogledate omot ovog albuma na kome je nežno lice Sare Gazarek i mnoge stvari će vam biti jasne. Sara poseduje fantastičan glas i jedan je od snažnijih predstavnika vokalnog džeza. Na svom blogu pevačica je navela da je album snimila sa svojim najboljim prijateljima, a da je njen mentor bio producent. Sigurni smo da ćete osetiti ovu prijateljsku atmosferu u prelepih jedanaest numera. Možda će vam se najviše dopasti „Cheek to Cheek“, možda „Blackbird“ od Beatlesa, a možda i „You Are My Sunshine“, izbor je veliki. Ceo album je snimljen s klavirom, basom i bubnjevima u fenomenalnim aranžmanima. Ozbiljna preporuka!

MONTE PROCOPIO „SWINGIN' WITH STYLE“

(Premium Records / AV impuls)

Frank Sinatra, Tonny Bennett i Nat King Cole su pevači uz čiju muziku je Monte Procopio odrastao. Upravo je njihov duh prepoznatljiv na ovom albumu – veliki bend, swing stil, ali u novim aranžmanima. Njegov trinaestočlani sastav postavlja savršenu podlogu za improvizacije i slobodu savršenog muškog vokala. Pesme koje se nalaze na albumu su „I've Got You Under My Skin“, „Just A Gigolo (I Ain't Got Nobody)“ i „What A Wonderful World“. Moramo ipak priznati da će oko ovog albuma ženski deo publike biti daleko euforičniji, pa, dragi audiofili, možete o njemu razmisliti kao o novogodišnjem poklonu za vašu lepšu polovinu.

GLOBE TREKKER „EARTH JOURNEYS“

(Premium Records / AV impuls)

TV serija Globe Trekker prati mlade putnike širom sveta na najzanimljivija i najneobičnija mesta na planeti. Serija je postavila nove standarde za vizuelni doživljaj i muzičku podlogu za sve travel emisije koje su se kasnije snimale. Ukoliko volite da vas muzika vodi na mesta na kojima do sada niste bili, „Earth Journeys“ su odličan početak. Na pravljenju muzike je učestvovao veliki broj muzičara čiji je rad teško navesti na ovako malom prostoru. Veoma interesantan muzički poduhvat, koji morate čuti.

JOSS STONE - "COLOUR ME FREE!" (Virgin)

NORAH JONES - "THE FALL"

TEGAN&SARA - "SAINTHOOD" (Sire)

Od 2003. do 2007. godine Joss Stone je od izdanja do izdanja napredovala. Od slatkog devojčurka izrasla je u ženu koja zna šta hoće. To joj je donelo i svetsku slavu, ali i glavobolju: trebalo je napraviti album koji će opravdati pažnju koju je privukla do sada. I kad "Colour Me Free!" krene, sve izgleda kao da je na pravom putu. Uvodna "Free Me" je jedna od njenih najboljih pesama i loš izbor za prvu numeru jer nakon nje sve ostalo deluje bledo i kao niz numera koje popunjavaju rupe između hitova. Izdvajaju se još "Incredible" i "You Got The Love", ali to je samo delić onoga što Joss Stone može. Ostatak albuma je mešavina stilova koji se ne uklapaju u ono što se od Stoneove očekuje; pa ni u ono što ona sama očekuje. Tako dobijamo solidno izdanje, čiji hitovi će zadovoljiti našu želju za njenim novim pesmama, ali, nažalost, ništa više od toga.

Norah Jones je rešila da se otarasi statusa slatke devojke koja je uspešno spojila jazz i pop. Delom to radi uz pomoć bendova koji su duboko u drugim žanrovima i sarađujući s inovativnim muzičarima poput Mikea Pattona, ali onaj najveći deo tog posla ostavila je za svoj novi, četvrti studijski album. "The Fall" u relativno maloj meri podseća na njene prethodne albume, a oseća se mnogo jači uticaj gitarske muzike, koja u kombinaciji s njenim mekim glasom stvara mešavinu pop i soul muzike. Džez momenti su tu da nas podsete na njene početke, ali najjači momenti su prilično daleko od tog zvuka: "Chasing Pirates" ili "Light As A Feather", na primer. Praktično sve što ne biste od Nore Jones očekivali, dobili ste na "The Fall", i sve to odlično funkcioniše ako vas u startu ne razočara udaljavanje od njenog prepoznatljivog zvuka.

Ako ste se zaželeli jednostavne a upečatljive elektro-pop muzike, koja vas neće ostaviti u depresiji, onda ste stvoreni za duo Tegan&Sara. Sestre Quin objavile su šesti album kojim predvode ostrvsku elektro-pop scenu i pokazuju kako se prave dobri, slušljivi i zabavni albumi čak i ako se u proces ne uloži puno spontane inspiracije. "Sainthood" zvuči uvežbano, precizno... kao da su rešile da album snime u snu, radeći ono što najbolje znaju, bez pokušaja da u tom procesu išta izmene. Iako bi im se takav pristup mogao obiti o glavu kroz repetitivno i dosadno izdanje, njih dve su uspele da još jednom naprave album uz koji ćete želeti da pevušite, da đuskate, da planirate odlazak u disko... pre nego što se setite da disko klubovi više ne postoje. I nema veze što je tako, napravite disko u dnevnoj sobi i uživajte!

MUMFORD&SONS - "SIGH NO MORE"

(Island)

Želite li da čujete nešto neobično i sveže? Nešto što je istovremeno i energično i melanholično? Kombinaciju buke i melodije? Onda slušajte album kojem se može nalepiti etiketa mešavine roka i folka. Ne ovog domaćeg, već onog američkog, u kojem dominira bendžo (uz dodatak instrumenata improvizovanih od dostupnih predmeta). Mumford&Sons sviraju takav folk u kombinaciji s "običnim" rokom da bi stvorili nešto maestralno. S obzirom na to da sada znate da je "Sigh No More" pun folk tema, slušajte ga bez predrasuda. Opustite se i uživajte u temama koje, kroz kontradikciju veselih, razigranih melodija i teških reči otpevanih melanholično, dopiru do slušaočeve intime. Album nema slabih momenata. Naravno, neke pesme nećete zapaziti na prvu loptu jer se "Little Lion Man" i "Winter Winds" ističu, ali kad zagrebete ispod površine, slušaćete "Sigh No More" ukrug. Jedina stvar koja će vas začuditi kada potražite dodatne infomacije o ovim momcima koji tako dobro modernizuju američku tradiciju jeste kako to da su iz Engleske?! Britpop udarnike i talas indie bendova polako smenjuju (ili makar pokušavaju) oni koji muzici pristupaju s malo više razmišljanja, a manje srljanja. Mumford&Sons su deo tog talasa, i samo se možemo nadati da će publika to u dovoljnoj meri prepoznati i da će taj trend doneti još puno odličnih albuma.

WEEZER - "RADITUDE" (Interscope)

VIC CHESNUTT - "AT THE CUT" (Constellation)

BEBEL GILBERTO - "ALL IN ONE" (Verve)

Weezer je uvek bilo zabavno slušati. I kada stvaraju instant hitove i kada se treba delimično udubiti u njihove pesme, u osnovi to je uvek bila mešavina power-popa i roka, koja jednostavno zabavlja slušaoca. Ni ponašanje benda nije daleko od takve slike o njemu; objavili su plavi, zeleni i crveni "Weezer" album, poigravali se stilovima prepoznatljivim za neke druge grupe, a onda došli do izdanja "Raditude". Ne pokušavajte da pronađete značenje u naslovu, najvažnije je da ćete od prvih taktova nabaciti osmeh na lice i, dok jedanaest pesama ne odslušate, raspoloženje vam se neće menjati. Imaćete osećaj da slušate vesele radove mladog benda koji se tek probija i biće vam sasvim svejedno to što je frontmen i pevač na pragu četrdesete... Odličan album za sve koji žive pod parolom "never grow up".

Vica Chesnutta niko ne može optužiti da je veseo niti da ima optimističan pogled na život. U potpunosti u skladu s njegovim egzistencijalističkim dilemama je i album "At The Cut". Opet se u koštac hvata sa smrtnošću i podseća nesreće iz 1983. godine zbog koje je bio na ivici smrti i ostao u kolicima. Na novom izdanju opet sarađuje s brojnim muzičarima koji mu pomažu da stvori zvuk na granici kantri-folka, južnjačkog soula i postroka. Ta mešavina stilova vrlo je uspešna jer se u potpunosti uklapa u Chesnuttovu nemogućnost da se usmeri na jednu stranu i odradi posao do kraja. Na sreću, odabrao je vrhunske muzičare za saradnike, one koji su znali kada da se zaustave i prepuste centralnu rolu ranjivom i nežnom frontmenu Chesnuttu. Njegovo nesnalaženje na takvoj poziciji je ono što zaokružuje "At The Cut" kao još jedno Chesnuttovo remek-delo.

TORI AMOS - "MIDWINTER GRACES" (Island)

Za svoje četvrto izdanje Bebel Gilberto je rešila da sve svoje adute stavi na jedno mesto. Zato je naslov "All In One" u potpunosti prikladan. A mogla je jednostavno ostati u okvirima bosanove i zadovoljiti fanove. No, ona je rešila da ode korak dalje. Za album je uposlila brojne aktuelne producente: Didija Gutmana iz Brazilian Girls, Johna Kinga iz Dust Brothers, Marka Ronsona... Rezultat je vrlo moderno izdanje koje ni u jednom trenutku ne upućuje na upliv brojnih kreativnih umova. A i tradicionalne bosanova numere i savremenije pesme, kao i obrade poznatih naslova, sve je upakovano u romantičnu oblandu i odiše mekoćom i senzualnošću. Uz "All In One" uživaćete u kombinaciji engleskog i portugalskog jezika, ali čak i nećete posebno obraćati pažnju na to o čemu Bebel peva, jednostavno ćete se izgubiti u njenom glasu.

Božićna izdanja su uglavnom marketinški trikovi kojima se etablirani umetnici služe da dopune svoj bankovni saldo. Fanovi znaju šta će dobiti (patetičnu kompilaciju poznatih prazničnih pesama uz poneki prigodni original), ali ipak kupuju, i svi zadovoljni... S druge strane, odlazak u smeru prazničnog izdanja ne očekuje se od onih muzičara koji važe za nekakvu alternativu uobičajenom sistemu, a Tori Amos je izrazita alternativa. Zato je njen poduhvat višestruko zanimljiv. "Midwinter Graces" je album koji je smišljeno pripreman za božićne praznike, ali je podjednako pažljivo očišćen od svih pomena hrišćanstva, kojeg se Amosova odrekla. Tako sedam obrada i jesu i nisu uobičajene božićne pesme, a kroz pet originalnih radova pojavljuje se njen zloćkasti mig u vidu paganske "Winter's Carol". Kao da je planska priprema njenog jedanaestog albuma dovela do toga da rezultat bude njeno najbolje izdanje u poslednjih nekoliko godina. Značajne varijacije u kvalitetu pesama i produkcije na njenim skorijim albumima upućivale su na to da je njena inspiracija počela da bledi... "Midwinter Graces" ne upućuju na besnu Tori Amos koju smo zavoleli pre skoro dve decenije, ali pokazuju da je njena nežnija strana i dalje sposobna da iznedri balade u kojima ćemo uživati u narednim danima.

OD BLUZA DO ROKA I NAZAD

Chris Rea muzičku karijeru nije započeo na uobičajen način. Najčešće put do uspeha nekog muzičara kreće od sviranja u garaži i po lokalnim klubovima, preko kreiranja više bendova tokom potrage za muzičkim istomišljenicima. Neretko taj put bendove dovodi do prvih izdanja krajem tinejdžerskih godina ili u ranim dvadesetim. Rea je taj razvojni put preskočio. Zahvaljujući pomoći vlasnika lokalnog kluba i promotera Johna B. McCoya, potpisao je ugovor s Magnet Recordsom i 1978. imao je prvi album

"Whatever Happened to Benny Santini?".

Već prvi singl "Fool (If You Thing It's Over)" doneo mu je iznenađujući uspeh u SAD. Čak i najpoznatiji britanski muzičari (Rea je iz Middlesbrougha) obično su se mučili da postignu veći uspeh preko bare, a vrlo retki su to uspeli već svojim prvim izdanjima. Rea je prvim singlom došao do 12. mesta Billboardove top-liste i dobio Grammy nominaciju! Tek nakon američkog uspeha "Fool..." je objavio u Britaniji i postigao umereniji uspeh, stigavši do 30. mesta.

Početni uspeh kao da ga je podstakao na hiperprodukciju. Do 1993. svake godine je imao novo izdanje (uz tri izuzetka). Kao da

je stalnim snimanjem nadoknađivao nedostatak garažnog dela karijere, a strpljenje izdavačke kuće, vezano za uspeh prvenca u SAD i skromne rezultate u Evropi, verovatno je bilo blizu kraja... A do evropske publike je pokušavao da dođe iznova i iznova, sve dok 1985. nije albumom "Shamrock Diaries" i pesmama "Stainsby Girls" i "Josephine" privukao pažnju. Već sledeće godine nastupao je ispred grupe Queen pred 95.000 ljudi, a naredni albumi "On The Beac" i "Dancing With Strangers" postigli su uspeh i pripremili teren za njegovu prvu kompilaciju. Njegove najbolje pesme skupljene na "New Light Through Old Windows" vinule su ga u zvezde. Te 1988. nije objavio nove radove, ali se temeljno posvetio kompilaciji, za koju je svoje stare radove iznova osmislio.

ROAD TO HELL

Uspeh kompilacije postavio je temelje za njegov najuspešniji album u dosadašnjoj karijeri - "The Road To Hell". Prvi put je stigao na prvo mesto liste albuma u Velikoj Britaniji, a naslovna numera je i danas njegova najprepoznatljivija pesma. Sledeće izdanje, album "Auberge", takođe je postiglo zapažen

uspeh, ali je njegova slava polako počela da bledi. Albumima iz 1992. i 1993. godine održavao je sećanje fanova, a loše zdrastveno stanje nateralo ga je da prvi put napravi dužu pauzu u svom radu.

Povratnički "The Blue Cafe" iz 1998. je i bez singlova uspeo da privuče pažnju publike i dođe do 10. mesta. Ipak, to su bili poslednji trzaji zvezdane slave. Naravno da nekoliko godina odsustva neće udaljiti verne fanove, ali šira publika je pronašla neke nove ljubimce. Međutim, Rea je zaljubljen u muziku i stvara je za sebe, a tek potom za publiku. Takav stav omogućio mu je da nakon pauze nastavi praktično nesmanjenim tempom. Snimio je neprimećeni nastavak albuma "The Road To Hell", a potom hvaljeni "King Of The Beach".

Kada je 2001. godine morao da se podvrgne opasnoj operaciji, zarekao se da će se nakon oporavka vratiti bluzu. Obećanje je održao, pa izdanja "Dancing Down The Stony Road" i kasnija donose zvuk koji praktično niko nije vezivao za Reu, iako je bluz zvuk u korenima njegove karijere. Da bi se u potpunosti oslobodio pritiska muzičke industrije, osnovao je i sopstvenu etiketu JazzeeBlue. Usledila su

Marko Herman

još dva džez-bluz izdanja "Blue Street (Five Guitars)" i "The Blue Jukebox", sarađivao je s Davidom Knopflerom na njegovim izdanjima "Wishbones" i "Ship Of Dreams", a našao je vremena i da se igra kreirajući izmišljeni bend Hofner Blue Notes. Album tog naziva objavio je 2003, a potom je 2008. igru nastavio izdanjem "The Return Of The Fabulous Hofner Blue Notes".

Njegovo najimpozantnije delo objavio je 2005. godine. Radi se o megalomanskom projektu "Blue Guitars", 11 CD-ova sa 137 bluz pesama snimljenih tokom samo 18 meseci. Sam je naslikao i omot za ovo izdanje, a svaki od CD-ova je inspirisan određenim delom bluz tradicije. Iako je tada rekao da je završio solo karijeru i da će nastaviti da sarađuje na drugim projektima, ipak se vratio da pripremi još jednu posvetu čuvenim Hofner gitarama, kao i da održi još neku turneju.

KONCERT

Novu evropsku turneju Chris Rea započinje 1. januara, a u pripremi je i novi album najavljen za sredinu 2010. godine. On je zacementirao svoje mesto u istoriji rok muzike upesima krajem osamdesetih godina, a sve

nakon toga predstavlja samo krunu izuzetne karijere. Njenom delu možemo i mi prisustvovati jer će 5. februara posetiti Beograd i svirati u Sava centru. Nemojte propustiti ovaj jedinstven ugođaj.

DISKOGRAFIJA:

1978. - Whatever Happened to Benny Santini?

1979. - Deltics

1980. - Tennis

1982. - Chris Rea

1983. - Water Sign

1984. - Wired to the Moon

1985. - Shamrock Diaries

1986. - On the Beach

1987. - Dancing with Strangers

1989. - The Road to Hell

1991. - Auberge

1992. - God's Great Banana Skin

1993. - Espresso Logic

1998. - The Blue Cafe

1999. - The Road to Hell: Part 2

2000. - King of the Beach

2002. - Dancing Down the Stony Road

2003. - Blue Street (Five Guitars)

2003. - Hofner Blue Notes

2004. - The Blue Jukebox

2005. - Blue Guitars

2008. - The Return of the Fabulous Hofner Blue Notes

"MäN SOM HATAR KVINNOR"

Režija: Niels Arden Oplev (2009)

Žanr: triler

Uloge: Michael Nyqvist, Noomi Rapace, Lena Endre, Peter Haber, Sven-Bertil Taube...

Trajanje: 152 min.

Sound mix: Dolby Digital

Mikaela Blomkvista, novinara i publicistu, angažovo je multimilijarder Henrik Vanger da istraži okolnosti pod kojima je, pre četrdeset godina, nestala njegova šesnaestogodišnja rođaka. Uporni Blomkvist kreće u potragu, potpomognut ekscentričnom Lisbeth Salander, neprilagođenom genijalkom koja se bori sa vlastitim demonima. Njihova potraga će ih odvesti u samo srce misterije, na porodično imanje Vangerovih na usamljenom ostrvu, prepunom tajni... I Šveđani triler za trku imaju. Posle velikog uspeha romana iz "Milenijum" trilogije, bilo je samo pitanje vremena kada će se živopisni likovi švedskog novinara i noveliste Stiega Larssona pojaviti na velikom platnu. Ekranizacija prvog naslova iz serijala pravo je osveženje u okviru žanra. "Muškarci koji mrze žene" nude intrigantnu misteriju, dopadljive protagoniste i bez obzira na poduže trajanje drže pažnju do samog kraja. Obavezno štivo za sve ljubitelje dobrog krimića.

"JENNIFER'S BODY"

Režija: Karyn Kusama (2009)

Žanr: komedija, horor

Uloge: Megan Fox, Amanda Seyfried, Johnny Simmons, Adam Brody, Sal Cortez...

Trajanje: 102 min.

Sound mix: Dolby

Jennifer je najseksepilnija cura u školi, ali nju dečaci previše ne zanimaju. Ona želi muškarce - što poznatije, to bolje. U pratnji svoje najbolje prijateljice, neugledne naočarke Needy, Jennifer odlazi na koncert, posle koga njeno zamamno telo nastanjuje zločesti demon. Promenjena, Jennifer počinje da ubija kako bi utolila novoprobuđenu žeđ za krvlju. Needy (glumi je Amanda Seyfried iz mjuzikla "Mamma Mia!") pokušava da stane na put krvožednoj zavodnici. Ulog je veliki - život dečka na koga su obe, svaka iz svog razloga, bacile oko… Scenario za "Jennifer’s Body" napisala je Diablo Cody, scenaristkinja koja je pre dve godine dobila Oskara za "Juno", dramediju o odrastanju i maloletničkoj trudnoći. Glavna uloga je poverena trenutno najseksepilnijoj holivudskoj glumici - crnokosoj liji Megan Fox, koju je proslavila uloga u "Transformersima". "Opasna Dženifer" nije klasik, ali je pravi "slatkiš za oči". Što zbog Megan i Amande, što zbog sjajne fotografije i nadahnutog vođstva još jedne dame - režiserke Karyn Kusame.

"SPRING BREAKDOWN"

Režija: Ryan Shiraki (2009)

Žanr: komedija

Uloge: Amy Poehler, Parker Posey, Rachel Dratch, Amber Tamblyn, Seth Meyers...

Trajanje: 84 min.

Sound mix: Dolby Digital

Tri drugarice u kasnim tridesetim odlučuju da nadoknade ono što su propustile u mladosti. Frustrirane svojim sadašnjim životima, one pakuju kofere i odlaze u odmaralište koje svake godine pohode studenti željni raspojasane zabave i seksa bez obaveza. Naravno, Gayle, Becky i Judi zapadaju u brojne nevolje i komične situacije, a sve je to začinjeno sa puno pića, muzike i golotinje... Već sama činjenica da u ovoj komediji glumi indi kraljica Parker Posey dovoljna je preporuka. Režiser/scenarista Shiraki nudi laku zabavu za časove dokolice, bez velikih pretenzija i želje da preporodi žanr. Devojke samo žele da se zabave - i to im je u ovom filmu i omogućeno. Dok napolju veje, možete počastiti sebe prizorima toplih peščanih plaža i mladih zategnutih tela u minijaturnim kupaćim kostitima. Istina, zaboravićete film čim ga pogledate, ali to ne menja činjenicu da će vam "Prolećni raspust", sve dok se disk vrti u plejeru, pružiti osamdesetak minuta neobavezne i dobrodošle zabave.

"HALLOWEEN II"

Režija: Rob Zombie (2009)

Žanr: horor

Uloge: Malcolm McDowell, Scout TaylorCompton, Tyler Mane, Sheri Moon Zombie

Trajanje: 119 min. (produžena verzija)

Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS

Maskirani ubica Michael Myers se posle dve godine mirovanja vraća u gradić Haddonfield kako bi završio svoj krvavi pir. Glavna meta je ponovo njegova sestra Laurie, koja preživljene traume iz prvog dela leči alkoholom i verbalnom agresijom, ali će pod nož podleteti i svi drugi koji se Michaelu nađu na putu. Michael je veliki demokrata - sve žrtve su mu dobrodošle, mada se čini da i dalje poseban pik ima na mlade cure sklone promiskuitetu... Metalac Rob Zombie je već jednom pokazao da ne razume razloge zbog kojih je Carpenterova "Noć veštica" bio i ostao jedan od najboljih horora u filmskoj istoriji. Posle razočaravajućeg rimejka iz 2007, Zombie je dobio priliku za popravni ispit - i još jednom omanuo. Nastavak je, zapravo, još lošiji od prethodnika. Bez suptilnosti i napetosti koje su krasile original Johna Carpentera, Zombie nudi konfuznu, loše napisanu i režiranu i još gore odglumljenu dvosatnu klanicu. Uz sve to, još uspeva da bude i pretenciozan. Osim ako niste mazohista i nepopravljivi kompletista, izbegavajte ovaj napotrebni nastavak poput bubonične kuge (ili, da budemo aktuelni, meksičkog gripa).

"INJU, LA BêTE DANS L'OMBRE"

Režija: Barbet Schroeder (2008)

Žanr: triler

Uloge: Benoît Magimel, Lika Minamoto, Shun Sugata, Maurice Bénichou...

Trajanje: 105 min.

Sound mix: Dolby Digital

Alex Fayard je francuski univerzitetski profesor i pisac krimića koji odlazi u Japan kako bi promovisao svoju najnoviju knjigu. Po dolasku, Fayard biva uvučen u opasnu igru. Enigmatični japanski pisac Shundei Oe, koji poput fantoma krije svoje lice od javnosti, uzima francuskog kolegu na zub. Opasnost raste, leševi počinju da se nagomilavaju, a izgleda da jedino lepa gejša sa sklonošću ka sado-mazohizmu drži ključ za razrešenje zagonetke... Barbet Schroeder je na svetskoj filmskoj sceni prisutan još od početka šezdesetih, prvo kao glumac, a onda i kao uspešan režiser. Njegov najnoviji film je dokaz da godine (a Schroeder ih ima 68) ne moraju biti prepreka za snimanje mladalački poletnog filma. Visokostilizovan i očaravajuće perverzan, ovaj triler predstavlja ekranizaciju romana japanskog pisca Edogawe Rampoa, koji je, što se već može proceniti na osnovu pseudonima, bio veliki obožavalac Edgara Allana Poea. Da ugođaj bude potpun, glavna uloga je poverena Benoîtu Magimelu, jednom od najsjajnijih zvezda na nebu francuske kinematografije. Savršena topla preporuka za hladne dane.

POVRATAK U VELIKOM STILU

James Cameron je rođen 1954. godine u Kanadi. Trinaest godina kasnije, George Lucas promenio mu je život. Mali James je odgledao "Star Wars" i zaljubio se u naučnu fantastiku i sedmu umetnost. Njegov entuzijazam bio je neiscrpan, želja za novim (filmskim) saznanjima nezajažljiva. Cameron je u svojim dvadesetim počeo da radi za velikog filmskog maga Rogera Cormana, u tehničkim svojstvima, pomažući na SF filmovima iz B produkcije, kao što su "Battle Beyond the Stars", "Galaxy of Terror" i "Android". Šansu da se oproba kao režiser dobio je 1981. godine. Jeftin horor "Piranha 2: The Spawning" nije ukazivao na talenat koji mladi režiser pose -

duje, ali se retrospektivno može posmatrati kao konceptualna vežba za Cameronovo remek-delo "Aliens".

A onda kreće zlatna serija. Zahvaljujući "Terminatoru" (1984), Cameron je preko noći postao jedan od najtraženijih mladih režisera. Usledili su već pomenuti "Aliens" (1986), te podvodni spektakl "The Abyss" (1989). Osamdesete su bile decenija koja je od Camerona načinila internacionalnu režisersku zvezdu. Kreativni uspon kulminirao je na početku sledeće decenije, kada je nastao megapopularni "Terminator 2" (1991), u kome su svoje uloge iz prvog dela ponovili Arnold Schwarzenegger i Came -

ronova tadašnja životna saputnica Linda Hamilton. Tri godine kasnije, Cameron po treći put sarađuje sa Schwarzeneggerom - ovoga puta u akcionoj komediji "True Lies" (1994), rimejku francuskog originala. Godinu dana kasnije, Cameron je napisao scenario za "Strange Days", još jedan kultni film, odličan SF triler koji je režirala njegova tada već bivša supruga Kathryn Bigelow. (Cameron se ženio čak pet puta, između ostalog i sa producentkinjom Gale Anne Hurd i trenutno aktuelnom gđom Camerom – glumicom Suzy Amis.)

A onda se dogodio "Titanic" (1997) - najveći Cameronov uspeh u karijeri i film sa najvećom zaradom u istoriji. Cameron se nalazio na vrhu sveta, a novac i Oskari kojima je obasipan samo su to potvrđivali. Paradoksalno, bez obzira na nezapamćen komercijalni uspeh, "Titanic" je u krugovima fanova smatran, ako se izuzme "greh mladosti" oličen u "Piranhi 2", najslabijom Cameronovom režijom. Bez obzira na spektakularnost, ovaj film je bio previše melodramski ustrojen i patetičan da bi zadovoljio ukus gledalaca naviknutih na adrenalinske tobogane "Terminatora 2" i "Aliensa".

AVATAR

Posle više od decenije pauze, James Cameron se vratio - i to u velikom stilu. Dugo najavljivani "Avatar" upravo je stigao u naše bioskope i zavređuje svu pažnju koja mu je pružena. U pitanju je vizuelno fascinantan naučnofantastični spektakl vredan 300 miliona dolara, film koji se gleda širom otvorenih očiju. Uz pomoć najsavremenije 3D tehnologije, Cameron je oživeo čitav jedan izmišljeni svet – mitsku Pandoru i njene stanovnike. Akcija, uzbuđenje, uverljivi i dopadljivi junaci (pored sjajnog Sama Worthingtona, u filmu se u važnoj ulozi pojavljuje i legendarna Sigourney Weaver, koja je sa Cameronom sarađivala na nastavku "Aliena"), romansa - "Avatar" poseduje sve osobine prvorazrednog blokbastera.

Istina, scenario "Avatara" ne može da parira njegovom vizuelnom bogatstvu. Cameron je dobro poznatu priču o Pocahontas prebacio u svemir i obogatio je brojnim posvetama/pozajmicama iz svojih ("Aliens", serijal "Terminator", "Abyss") i tuđih filmova (Jacksonovi "Lord of the Rings", "Matrix" trilogija, Gibsonov "Apocalypto" – da navedemo samo neke). Koliko god da je Cameron u "Avataru" pozajmljvao - a jeste - opet mu treba odati priznanje što ovoga puta nije posegao za postojećom franšizom ili književnim predloškom. Pandoru je stvorio od nule, bez

tuđe pomoći, a to svakako nije bio lak zadatak.

"Avatar" je korak u pravom smeru - povratak tradicionalnim kameronskim vrednostima - i to kakav korak! Gargantuovski. Ciljana publika je nešto mlađa nego što bi voleli tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci koji su odrasli uz Cameronove filmove, pa su pojedini elementi morali biti ublaženi, ali, bez obzira na određena ograničenja, "Avatar" je film kojim se njegov tvorac može ponositi. Cameronov novi film je, na primer, neuporedivo bolji od nove "Star Wars" trilogije. Dok je Lucasov pristup previše mek, razvodnjen, Cameron zna da pokaže žestinu kada je potrebno. To je najuočljivije u završnici. Kada krene konačni obračun - nema više šale.

Glumačku ekipu predvode Sam Worthington, koji se polako specijalizuje za glavne uloge u skupim akcionim spektaklima. Pored "Avatara", Worthington se pojavio i u četvrtom delu "Terminatora", a sledeće godine ga očekuje premijera filma "Clash of the Titans", avanture inspirisane grčkim mitovima i legendama. Prvorazredne uloge ostvarili su i Stephen Lang, Giovanni Ribisi, Michelle Rodriguez, Joel Moore i Zoe Saldana - čiji je lik u filmu kompletno komjuterski generisan. Uz to, kao trešnja na vrhu torte, tu je i Sigourney Weaver - ultimativna akciona heroina. Istina, godine su je stigle, ne bi više mogla da se na podjednako silovit način uhvati u koštac sa tuđinskom kraljicom i spase uplašenu plavokosu curicu ispod rešetki, ali srce joj je još uvek mlado. Mnogi su se uplašili da će pojavljivanje Sigourney Weaver ovog puta biti ograničeno samo na simpatičnu epizodu, ali to se, na sreću, nije dogodilo. Njena uloga u "Avataru" je velika, dostojanstvena i suštinski važna za priču.

Takođe, posveta filmu "Gorillas in the Mist", koji je Cameron trebalo da režira i u poslednjem trenutku odustao, neodoljiva je. Doktorka Augustinu je zapravo naučnofantastična verzija Dian Fossey - naučnice čiji je život poslužio kao inspiracija za fima "Gorillas in the Mist". Cameron je išao toliko daleko da je preoznatljivu tamnu kosu Weaverove ofarbao u riđu, kako bi sličnost bila što očiglednija. Zahvaljujući "Avataru", Cameron je ispunio svoju fantaziju i sa dvadeset godina zakašnjenja

konačno režirao "Gorillas in the Mist" - doduše, u SF oblandi.

Avatar je u tehničkom smislu najveće Cameronovo postignuće - u tom domenu film je superioran u odnosu na sve što je do sada režirao. Ako ste planirali da ove godine u bioskopu pogledate samo jedan film, vreme je da spremite novac. "Avatar" je film koji se gleda u što većem društvu i na što većem platnu. Bez obzira na određene zamerke koje se mogu uputiti na račun previše šablonizovanog scenarija, "Avatar" je filmski događaj koji se ne propušta.

 FILMOGRAFIJA:

2009 - "Avatar"

2005 - " Ghosts of the Abyss"

2002 - "Dark Angel" (1. epizoda)

1997 - "Titanic"

1994 - "True Lies"

1991 - "Terminator 2: Judgment Day"

1989 - "The Abyss"

1986 - "Aliens"

1984 - "The Terminator"

1981 - "Piranha Part Two: The Spawning"

1978 - "Xenogenesis"

”Dugo najavljivani Avatar stigao je u bioskope i zavređuje svu pažnju koja mu je pružena.“

Televizori

AV risiveri

AV procesori

Višekanalna pojačala

DVD plejeri

Blu-ray plejeri

CD plejeri

Tjuneri

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Integrisana stereo pojačala

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Slušalice

Interkonekcijski kablovi

Koaksijalni kablovi

Kablovi za zvučnike

Optički kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Centralni zvučnici

Efekt zvučnici

Subwooferi

Zvučnici

Stalci za zvučnike

Kompleti zvučnika

PREGLED TRžIŠTA JANUAR 2010

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aosvežena tabela sa zvučnicima

aosvežena tabela sa CD plejerima

aosvežena tabela sa pojačalima

aosveženi cenovnici Marantza i Denona

aosvežen cenovnik Mordaunt-shorta

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima.

ALL-IN-ONE SISTEMI

AV RISIVERI I BLU-RAY PLEJERI

AV RISIVERI I DVD PLEJERI

AV RISIVERI I ZVUČNICI

BLU-RAY

CD PLEJERI & POJAČALA

MUZIČKI SERVERI

POJAČALA

PRETPOJAČALA & POJAČALA SNAGE

ZVUČNICI

RETRO

TELEVIZORI

AV risiveri

DVD plejeri

Blu-ray plejeri

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

Tjuneri

Integrisana stereo pojačala

Integrisana stereo pojačala -

Stereo pretpojačala

Stereo pojačala snage

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Interkonekcijski kablovi

Interkonekcijski kablovi - nastavak

Kablovi za zvučnike

Cena interkonekcijskih kablova se odnosi na stereo par

Ukoliko želite da budete obaveštavani o novostima u vezi sa radom magazina Hi-Files, kao i o hi-fi dešavanjima, učlanite se u Hi-Files SMS klub

Pošaljite tekst sa porukom HF na broj 4822 za članstvo u Klubu. Cena poruke je 20 dinara plus PDV.

Da biste se odjavili iz Kluba, potrebno je da pošaljete poruku HF STOP na 4822 Odjava iz Kluba se ne naplaćuje.

Hi-Files se obavezuje da vam neće slati više od dve SMS poruke mesečno. Troškove slanja SMS poruka snosi Hi-Files.

Oglašivač: Horisen Solutions

4822SMSHi-Filesklub 4822SMSHi-Filesklub

Koaksijalni kablovi

Subwoofer kablovi

Video kablovi

HDMI kablovi

Proizvodnja magnetofonskih traka

Autor: nagra

Datum: 24 Sep 2009 14:26

Pozdrav!

Proizvode li se još magnetofonske trake širine 1/4 inča?

*****

Autor: boban777

Datum:24 Sep 2009 14:58

Da. Baš pre neki dan sam listao debelu knjigu "Conrad Elektronik" i ima par traka fi 26 cm. Pogledaću sutra i daću Ti i cene u Nemackoj.

*****

Autor: accuphase

Datum: 25 Sep 2009 12:19

Ono što je bilo dobro nekada, ostaje dobro zauvek... u ove ne treba da sumnjate: http://www.atrtape.com/

*****

Autor: nagra

Datum: 26 Sep 2009 11:24

Hvala na odgovoru.

Slušalice

Centralni zvučnici

Subwooferi

Efekt zvučnici

Kompleti zvučnika

Cene se odnose na ceo komplet zvučnika

PREGLED TRžIŠTA // Januar 2010

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

PREGLED TRžIŠTA // Januar 2010

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

PREGLED TRžIŠTA // Januar 2010

Zvučnici - nastavak

Cene zvučnika se odnose na par, ako nije drugačije navedeno.

Stalci za zvučnike