Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Za nama je još jedan interesantan Hi-Files Show, koji se ovog puta odigrao u dva vikenda, i to u pet sala hotela „Holiday Inn“. U poređenju s prošlim prolećnim sajmom, imali smo praktično dva puta veći broj iznajmljenih sala, što je veliki uspeh, naročito u ovoj kriznoj godini. Želimo da se zahvalimo svim izlagačima, a naročito gostima iz Slovenije i Hrvatske, koji su svojim proizvodima napravili pravu atrakciju.
Pojedinačne intervjue sa izlagačima, kao i snimak atmosfere na sajmu, možete videti na video-stranici našeg sajta. Prvi put smo organizovali i veliku prodaju diskova, LP
ploča i Blu-ray izdanja, tako da su posetioci imali dodatni razlog za dolazak. U sledeća dva meseca čeka nas naporan rad na EISA nagradama - prvo idemo u Brisel na konvenciju, a zatim u Amsterdam na glavni sastanak, na kojem ćemo glasati za najbolje proizvode u sezoni pred nama. U septembarskom broju objavljujemo nagrađene i idemo u Berlin na svečanu dodelu nagrada.
Što se tiče ovog broja, sigurni smo da će vam se izbor testova dopasti. Od hi-end proizvoda tu su pojačala Audio Research, VTL i novi NAD, zatim od CD plejera Lyngdorf i Audio Research, a od zvučnika Aldebaran slovenačke proizvodnje. Za multimedijalni deo zaduženi su B&W i TEAC. Pošto Blu-ray format sada ima cenu koja je sasvim prihvatljiva i na našem tržištu, odlučili smo se za detaljan prikaz tri modela renomiranih proizvođača: Samsunga, Yamahe i Pioneera. Bilo je veoma zanimljivo tih dana u redakciji kada smo gledali koncerte na 50-inčnoj Samsung plazmi pomoću Lyngdorf SDAI-2175 pojačala i Dynaudio Focus 220 zvučnika. Ozbiljno smo se naradili. Spremamo još mnogo toga, a na vama je da nas i dalje čitate i podržavate.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Zamenik urednika
Bojan JOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici Marko HeRMAN, Viktor KOsTIĆ, Bojana HeRMAN-NeDeLJKOVIĆ, Zoran KARApANDžIĆ, Milan M. MILOšeVIĆ, Nikola sTOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ
Fotografije Dragan TRIFUNOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
m.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija
Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno IssN 1820-2950
= Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Predstavljen kao flagship model, Ultima 800 nemačkog proizvođača Teufel sadrži ukupno osam jedinica: visokotonac, srednjotonac i bas drajver pomognuti su sa četiri pasivna drajvera. Karbonske membrane niskotonskih jedinica su prečnika 17 centimetara, dok su srednjotonski i visokotonski drajver dijametra 10, odnosno 3,3 centimetra. Ultima 800 spadaju u predstavnike trosistemskih zvučnika, deklarisan frekventni opseg je 42-27.000 herca, a preporučena minimalna snaga pojačala iznosi 100 vati na četiri oma.
Uzevši u obzir ukupan broj i prečnik drajvera, kabinet i nije toliko veliki - 98x22x37,4 centimetra - a težina je 31,2 kilograma po zvučniku. Andreas Guhde, glavni dizajner ovih zvučnika, navodi da "Ultima 800 ne samo da zvuče neverovatno, već pomeraju granice u kategoriji pristupačnih hi-end zvučnika". Najavljena cena na tržištu Evropske unije iznosi 3.000 evra.
i www.teufel.eu
Spendor je predstavio novu perjanicu popularne A serije, model sa oznakom A9. Ovaj veliki podnostojeći zvučnik odlikuje se trosistemskom topologijom, a novitet predstavlja srednjotonac prečnika 12,7 centimetara, koji je izrađen po tehnologiji iz famoznih SA1 mini-monitora - polimerska membrana ep38 i napredan motor drajvera doprinose proširenju frekventnog opsega. Dve bas jedinice prečnika 17,8 centimetara opremljene su membranama od kevlara, dok su korpe izrađene od legure magnezijuma. Bieliptični visokotonski drajver odlikuje se povećanim frekventnim opsegom, širokom zvučnom slikom i niskim nivoom izobličenja. Kabinet zvučnika je oličenje klasične elegancije, dok linear-flow tehnologija garantuje besprekoran odziv niskotonskog područja bez obzira na veličinu prostorije. Vrhunski kvalitet izrade upotpunjen je optimizovanom skretnicom i WBT terminalima, a tehnički podaci ukazuju na odličnu osetljivost od 90 decibela i impedansu od šest oma. Za početak, A9 će biti ponuđen u tri različita furnira od prirodnog drveta, s postoljem u crnoj boji visokog sjaja. i www.spendoraudio.com
U periodu od 26. do 28. februara održana je promocija novih PMC zvučnika. Na Sound&Vision hi-fi sajmu u Bristolu, britanski proizvođač predstavio je umanjenu verziju prošlogodišnjih noviteta, podnostojećih Fact 8, u vidu regalskih Fact 3. Novi model predstavlja dvosistemski ATL (Advanced Transmission Line) zvučnik sa SONOMEX visokotoncem s ferofluidnim hlađenjem i dva mid/bas drajvera prečnika 140 milimetara. Vitki kabineti opremljeni su unutrašnjim ojačanjima, a furnir je dostupan u boji oraha, hrasta, abonosa i grafitnosivoj. Cena na tržištu Velike Britanije iznosiće oko 4.000 funti. i www.pmc-speakers.com
Američka kompanija VPI, poznata po proizvodnji gramofona i prateće opreme, poboljšala je modele Scout i Scoutmaster, koji su sada označeni kao Scout 2 i Scoutmaster 2. Najočiglednije unapređenje je tanjir, koji sada ima debljinu od gotovo četiri centimetra, a izrađen je od kombinacije aluminijuma i livenog čelika. Druga značajna novost je potpuno redizajnirana ručica JMW-9: novi dizajn donosi poboljšanja u rezoluciji, detaljima i bas području, a novo dampiranje dodatno umanjuje vibracije. Nova ručica nosi oznaku JMW-9T i standardno se isporučuje s modelima Scout 2 i Scoutmaster 2. Prema rečima osnivača i glavnog inženjera kompanije, gospodina Harryja Weisfelda, izmene znatno unapređuju ove čuvene gramofone i redefinišu standarde dobijene vrednosti za uložen novac.
i www.vpiindustries.com
Nemački proizvođač gramofona i prateće opreme Clearaudio prisutan je i na našem tržištu, a nova generacija proizvoda nosi naziv Innovation Compact. Poznavaoci Clearaudio asortimana lako će zaključiti da nova generacija vodi poreklo od Innovation serije, odnosno predstavlja umanjenu verziju pomenutih uređaja. Compact je težak oko 12 kilograma bez ručice i napajanja, što je gotovo dvostruko manje od modela Innovation, a pritom su zadržane mnoge odlike "starijeg brata". Pre svega, tu je OSC (Optical Speed Control - optička kontrola brzine) tehnologija, koja obezbeđuje preciznu regulaciju brzine okretanja tanjira, kao i jednostavnu promenu brzine (33 1/3, 45 i 78 obrtaja). Za održavanje zadate brzine zaduženi su CMB (Ceramic Magnetic Bearing) ležajevi, koji garantuju vrhunsku preciznost i najveće oscilovanje brzine od +/- 0,05 procenata. Po ugledu na originalni Innovation, Compact je opremljen antirezonantnom šasijom, preciznom nivelacijom i dinamički balansiranim tanjirom debljine 70 milimetara, a dve baze za montiranje omogućavaju korišćenje dve različite ručice. i www.clearaudio.de
Novi proizvod hi-end ogranka korporacije TEAC, pod imenom Esoteric, objedinjuje integrisano pojačalo, SACD/CD plejer, USB/SPDIF D/A konverter i gramofonsko pretpojačalo. RZ-1, kako glasi oznaka modela, izgleda isto kao i SACD plejer SZ-1, ali kućište uobičajenih dimenzija (400x77x368 mm) u unutrašnjosti krije kompletan audio-sistem. Pojačalo snage 100 vati po kanalu (1 kHz, 6 oma) i gramofonski ulaz MM tipa dopunjeni su originalnim Esoteric SACD transportom, dok su za D/A konverziju zaduženi 32-bitski AK4392 čipovi. Pored jednog ulaza za gramofon i jednog dodatnog ulaza, na zadnjem panelu nalaze se S/PDIF, Tosslink i USB ulazi, pa je uređaj moguće koristiti i kao eksterni konverter. Mogućnost podešavanja digitalnih filtera spada u opcije koje se ne sreću često, a tajmer i budilnik predstavljaju RZ-1 u svetlu koje je potpuno neuobičajeno za hiend segment. Mašinerija se napaja iz velikog toroidnog transformatora, a elegantno aluminijumsko kućište doprinosi relativno maloj masi od devet kilograma. Kvalitet izrade je, očekivano, vrhunski. i www.esoteric.teac.com
Japanski proizvođač audio-uređaja visokog kvaliteta Luxman predstavio je novi CD plejer. Model D-38u predstavlja "prirodnog partnera" integralnom cevnom pojačalu SQ-38u, a odlikuje se karakterističnim retro dizajnom u kombinaciji aluminijumskog prednjeg panela i drvenog kućišta. S tehničke strane, novi plejer opremljen je D/A konverterom visokog kvaliteta, a odabir izlaznog stepena ostavljen je na volju korisnika - tranzistorski ili cevni. Za cevni izlaz zadužena je lampa ECC82, koja je postavljena ispod providnog panela na prednjoj strani, što doprinosi ukupnom ugođaju i čini ovaj uređaj još atraktivnijim. Sa zadnje strane smešten je analogni, kao i dva digitalna izlaza (optički i koaksijalni), a težina plejera je devet kilograma. Veoma interesantno rešenje iz Japana. i www.luxman.co.jp
Treća generacija ultimativnih zvučnika francuske kompanije Focal je u prodaji: po ceni od oko 80.000 evra (na zapadnoevropskom tržištu) možete postati vlasnik modela Stella Utopia EM i, prema navodima proizvođača, spoznati „duh zvuka“. The Spirit of Sound je koncept koji kompanija neguje već godinama, a nova serija daje svoj doprinos upotrebom elektromagnetnih vufera prečnika 40 centimetara. Ova pomalo zaboravljena tehnologija, osim što je odgovorna za skraćenicu EM u nazivu zvučnika, donosi upadljivo bolje karakteristike reprodukcije najnižih frekvencija u odnosu na konvencionalne
drajvere. U poređenju sa EM jedinicom, ostatak drajvera je relativno uobičajen: mid-bas prečnika 27 cm, dva srednjotonca od 16,5 cm i poznati berilijumski visokotonac obezbeđuju odziv u rasponu od 18 herca do 40 kiloherca, uz osetljivost od zavidnih 94 dB, dok je preporučena snaga pojačala 50-1.500 vati. Pored impozantnih karakteristika, novi zvučnici odlikuju se gotovo zastrašujućim dimenzijama, pre svega visinom od preko dva metra, širinom od 66 i dubinom od 88 centimetara, a ukupna masa je potpuno u skladu s pojavom i iznosi 260 kilograma po zvučniku.
i www.focal-fr.com
"Audiophile High-End" naziv je nove prodavnice audio i video opreme, koja će biti otvorena u maju. Locirana u Sava Centru, prodavnica će ljubiteljima dobrog zvuka i slike ponuditi proizvode vrhunskih audiofilskih brendova poput The Gryphon, Dali, Acoustic Energy, Densen i Cambridge Audio, kao i prestižne televizore nemačkog proizvođača Loewe. Od dodatne opreme na spisku će biti Audioquest kablovi i Wattgate strujne priključnice. Prestižni brendovi Gryphon i Loewe su po prvi put na domaćem tržištu, a moramo napomenuti da se radi o uređajima odličnog kvaliteta. Danska kompanija Densen, takođe nova u Srbiji, dobro je poznata istinskim audiofilima po highend reprodukciji i kvalitetu izrade. Ostali brendovi su već bili prisutni na našem tržištu, ali je ovo sjajna prilika da se vrate na velika vrata. Nestrpljivo očekujemo ove uređaje na testovima, a audio-salonu "Audiophile High-End" želimo puno sreće u radu. i www.audiophile.rs
Blu-ray asocijacija (BDA) najavila je dva nova kompleta specifikacija za poboljšanu funkcionalnost Blu-ray tehnologije u komercijalnoj primeni, ali i za krajnje korisnike. BDXL specifikacije odnose se na R/RW diskove velikog kapaciteta i biće primenjivane prvenstveno u komercijalne svrhe, u ustanovama koje imaju potrebu za bezbednim pohranjivanjem velikih količina podataka (medijske kuće, medicinske i ustanove za skladištenje dokumenata).
BDXL sertifikovani diskovi korisnicima će pružiti 100 i 128 gigabajta prostora u verziji za jedno snimanje (R), odnosno 100 gigabajta u varijanti za višestruko snimanje i brisanje (RW). Proširenje kapaciteta postignuto je postavljanjem 3 do 4 sloja (layer-a) na disk, a BDA ima u planu i BDXL diskove namenjene krajnjim korisnicima, naročito na razvijenim tržištima, na kojima su Blu-ray snimači već rasprostranjeni.
Proizvođač specijalizovan za proizvodnju digitalnih audio-komponenti najviše klase, britanski dCS, predstavio je novi model D/A konvertera. dCS Debussy DAC, kako glasi pun naziv novog proizvoda, zauzeće mesto osnovnog modela u ponudi, ali po upotrebljenim rešenjima neće zaostajati za vrhunskim dCS standardima. Poput skupljih modela, Debussy je opremljen patentiranim dCS Ring DAC kolom i PLL sklopom za kontrolu jittera, pružajući bit-perfect digitalni signal. Novi konverter spakovan je u elegantno kućište punih dimenzija (445x65x392 mm), koje je napravljeno od aluminijuma i odlikuje se besprekornim kvalitetom izrade. Visok nivo funkcionalnosti obezbeđen je garniturom priključaka: S/PDIF, AES i USB digitalnim ulazima, kao i linijskim i XLR analognim izlazima koji garantuju mogućnost uklapanja s različitim uređajima i sistemima. Očekivana cena na tržištu zapadne Evrope iznosi oko 8.600 evra. i www.dcsltd.co.uk
Drugi format nazvan je Intra-Hybrid
Blu-ray Disc (IH-BD) i sadrži po jedan BD-ROM i BD-RE sloj, omogućavajući korisniku da pregleda, ali ne i da obriše informacije sa diska. Ovakav kombinovani pristup pruža veću upotrebljivost kada je potrebno zaštititi deo snimljenog materijala, a ostatak diska ostaviti slobodnim za naredna snimanja. IH-BD specifikacije predviđaju ukupan kapacitet od 50 gigabajta, koji bi sačinjavali BD-ROM i BD-RE sloj od po 25 gigabajta. S obzirom na to da su BDXL i IH-BD specifični formati, kreirani za posebne namene, za njihovo korišćenje su potrebni posebni uređaji. Ipak, novi formati se baziraju na BD tehnologiji, pa je u budućnosti očekivana pojava univerzalnih BDXL/ IH-BD/BD reproduktora i snimača. i www.blu-raydisc.com
Poznat po unikatnom dizajnu i uvek originalnim idejama, Bang & Olufsen ne prestaje da iznenađuje. Novi sabvufer iz poznate BeoLab serije, model 11
Sub, dizajniran je po uzoru na cvet lale. Dve "latice" od kojih se sabvufer sastoji sa unutrašnje strane imaju jedinice prečnika 16,5 centimetara koje su usmerene jedna ka drugoj, što ovaj model čini omnidirekcionim, a frekventni opseg se kreće u rasponu od 33 do 300 herca. Kućište od anodizovanog aluminijuma biće ponuđeno u šest različitih boja (srebrna, crna, tamnosiva, crvena, plava i zlatna), a još jedna specifičnost je mogućnost montaže ovog sabvufera na zid, pomoću posebnog nosača.
i www.bang-olufsen.com
Meridian Audio odlučio je da kupcima zvučnika ponudi mogućnost da svoje nove ljubimce dobiju u boji koju sami odaberu. Prema navodima zvaničnika, ova novina uvedena je zato što kupci high-end proizvoda očekuju da, za novac koji izdvajaju, dobiju uređaj po sopstvenoj meri i želji, kao i da novu komponentu što bolje uklope u postojeći prostor. Nova paleta boja nosi naziv Meridian Select i bazira se na sistemu RAL Classic, koji sadrži ogroman izbor nijansi i predstavlja trenutno najpopularniji evropski standard za boje. Select opcija dostupna je na svim Meridian DSP zvučnicima, kao i na uređajima serije 800 i na sabvuferima SW1600 i SW5500. Nanošenje odabrane boje obavlja se ručno u pogonima kompanije i traje oko šest nedelja, a na cenu proizvoda dodaje se 15 do 20 procenata. i www.meridian-audio.com
Onkyo je predstavio novi model A/V risivera, koji sadrži 3D-ready opcije, THX sertifikat, šest HDMI ulaza, dva izlaza za sabvufer i 100 vati po kanalu. TX-SR608, kako glasi oznaka novog modela, trenutno predstavlja jedan od najnaprednijih A/V risivera na tržištu i potpuno se uklapa u munjevit razvoj 3D video-segmenta. Šest HDMI ulaza u 1.4 specifikaciji garantuje mogućnost priključivanja brojnih izvora, a postojanje jednog HDMI porta na prednjoj strani predstavlja veoma praktičan dodatak. Kvalitet slike i zvuka garantovan je THX Select 2 Plus sertifikatom, dok je niže rezolucije moguće konvertovati u 1080p. Ugrađeni dekoderi sposobni su da obrade gotovo sve aktuelne HD formate, a za digitalno-analognu konverziju zaduženi su Burr-Brown 192 kHz/24-bit čipovi. Tačno 100 vati na svakom od sedam kanala, uz mogućnost priključivanja dva sabvufera, obezbeđuje vrhunski surround ugođaj. i www.onkyo.com
Novi distributer audio-video opreme na našem tržištu, firma Audiophile highend, priredila je vebsajt sa prikazom kompletnog asortimana. Stranice se odlikuju veoma modernim dizajnom i atraktivnim grafičkim rešenjima, a većina komandi za navigaciju propraćena je diskretnim zvučnim efektima. Pregled ponude omogućen je po brendovima ili po kategorijama, a nakon odabira modela otvara se prozor sa fotografijom i prikazom tehničkih karakteristika uređaja. Link "više informacija" predstavlja veoma koristan detalj, koji vodi čitaoca na stranicu proizvoda u okviru matičnog sajta proizvođača, a kompletan sajt moguće je pregledati na srpskom ili engleskom jeziku. i www.audiophile.rs
Yamaha je predstavila novu generaciju audio/video risivera sa oznakom xx7. Nova serija startuje modelima RX-V367, RX-V467 i RX-V567, a odlikuju je velike mogućnosti povezivanja, kao i podrška za 3D TV i 3D Blu-ray formate. Svi visokorezolutivni video i audio formati podržani su u potpunosti, a Cinema DSP procesiranje pruža zvučnu podlogu koja je potpuno u skladu sa HD slikom. RX-V467 opremljen je aktuelnim HD audio-dekoderima (DD+, Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio i DTS-HD High Resolution Audio) i sistemom za automatsku kalibraciju (YPAO), a RX-V567 dodaje 1080p up-scaling preko HDMI veze. Svi modeli imaju četiri HDMI ulaza, Deep Color i x.v.Color procesiranje, funkciju "scene" i brojne druge opcije. Tu je i podrška za iPod i iPhone uređaje, a model RX-V567 omogućava upravljanje navedenim uređajima preko menija na televizoru. Ukoliko želite Bluetooth vezu s vašim mobilnim uređajima, na spisku dodatne opreme nalazi se Yamaha Bluetooth adapter koji će vam to omogućiti. Sudeći po novoj RX-V seriji, Yamaha je potpuno spremna za novu sezonu. i www.yamaha.com
Prva rečenica na početnoj strani sajta objašnjava sve: "Vox Trade. Vaš vodič kroz svet muzike i zvuka visoke vernosti". Zaista, internet prezentacija poznatog domaćeg distributera predstavlja pravu oazu za audiofile, u kojoj se možete informisati o proizvodnom programu zastupljenih brendova, ali i pročitati brojne korisne savete za odabir i optimizaciju hi-fi sistema. Svi tekstovi, uključujući i vesti i promocije, pisani su jednostavnim i razumljivim stilom, sa dozom prisnosti i uz direktno obraćanje čitaocu, što ih pretvara u svojevrsne kolumne. Tu je i stranica sa zanimljivim i korisnim linkovima, a grafičko rešenje sajta je jednostavno i pregledno. i www.vox-audio.com
Zahvaljujući optimalnom odnosu kvaliteta reprodukcije, primenjenih tehnologija i estetskih vrednosti, Bowers&Wilkins 800 već dugo predstavlja jedan od referentnih zvučnika u high-end kategoriji. Nova serija 800, sa oznakom Diamond, donosi značajna poboljšanja na svim navedenim poljima, a svaki od sedam modela u seriji sada je prvi put opremljen dijamantskim visokotoncima. Pored toga, pomenuti visokotonci su unapređeni quadmagnet tehnologijom, koja poboljšava efikasnost i dinamički opseg. Na suprotnom kraju frekvencijskog raspona nalaze se usavršene niskotonske jedinice, pogonjene dvostrukim neodimijumskim magnetima, koji se odlikuju linearnim odzivom i minimalnim izobličenjima. Ožičenje i terminali izrađeni su od OFC bakra najvišeg kvaliteta, a skretnice su dobile novi tip kondenzatora, odabran na najbolji način - uporednim zvučnim testovima. Od poznatih B&W rešenja i dalje su tu kevlar/FST srednjotonske jedinice, Nautilus kućišta visokotonaca i Matrix kabineti. Proizvodnja nove serije 800 Diamond u potpunosti se odvija u Velikoj Britaniji, u novom pogonu u Vortingu, a za finiš su odabrani ružino drvo, višnja i crni klavir-lak. Preporučene cene na britanskom tržištu kreću se od 3.750 funti za model 805 Diamond do 18.500 funti za 800 Diamond. i www.bowers-wilkins.com
Razvoj i proizvodnja sve tanjih LCD i LED ekrana doveli su do pojave televizora veoma male debljine, svega nekoliko centimetara, što izgleda zaista sjajno, rasterećuje prostor i pruža nove mogućnosti postavljanja. Ipak, opisan trend negativno utiče na zvuk televizora jer su kućišta takva da dozvoljavaju smeštanje isključivo malih i, pre svega, plitkih zvučničkih jedinica. Krajnji rezultat je da smo okruženi TV aparatima koji izgledaju fantastično, imaju besprekoran kvalitet slike i veoma su tanki, ali bi se, nažalost, i zvučna podloga mogla opisati istim rečima – tanko i potpuno u neskladu s raskošnim dimenzijama ekrana. Iz dana u dan na tržištu se pojavljuje sve veći broj dodatnih stereo ili 2.1 sistema zvučnika, koji su predviđeni i dizajnirani za postavljanje pored ili iza takvih televizora. Rešenja su nekad prilično originalna, kao što je slučaj s novom paletom TV polica globalnog giganta, korporacije Sony. Police sa oznakom RHT-G11 i RHT-G5 predviđene su za ekrane dijagonale od 76 do 152 centimetra i predstavljaju elegantne i funkcionalne proizvode, koji će se dobro uklopiti u većinu enterijera, ali ono što ih čini posebnim jeste integrisan audio-sistem. Naime, ove police imaju integrisan 3.1 sistem zvučnika, koji čine prednji par, centralni zvučnik i sabvufer, a ugrađeno pojačalo je ukupne snage 430 vati. Tu su i HDMI C.E.C, digitalni i analogni audio/video ulazi i izlazi, Dolby i DTS dekoderi, RDS tjuner i brojne opcije podešavanja zvuka i virtuelnih surround režima, a trenutna podešavanja se očitavaju na displeju. Uz police stiže i sistemski daljinski upravljač, pa je jasno da su ovo zapravo A/V risiveri prepakovani u neobična, ali praktična kućišta. Početak prodaje na zapadnoevropskom tržištu očekuje se tokom maja.
i www.sony.com
Denon, jedan od vodećih proizvođača potrošačke elektronike i audio-video uređaja, ove godine proslavlja stogodišnjicu postojanja. Osnovan je 1910. godine kao Nippon Chikuonki Shokai (Japan Recorders Corporation), a nakon burne istorije i brojnih promena vlasničke strukture, 2002. godina donosi spajanje sa kompanijom Marantz u korporaciju D&M Holdings. Povodom stotog rođendana Denon je najavio novu generaciju audio-video risivera, a u junu na tržištu se očekuju početni modeli sa oznakama AVR-1611 i AVR1911. Novi modeli donose podršku za 3D sliku i zvuk, HDMI konverziju i pojednostavljenu navigaciju on-screen menijima. HDMI konekcija u verziji 1.4a podržava funkcije CEC (consumer Electronics Control) i ARC (Audio Return Channel), a od višekanalnih audio-formata prisutni su Dolby Pro Logic IIz, Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio i mnogi drugi. Jednostavnosti korišćenja doprinose funkcije Quick Select i Source/Quick Select Power On, koje omogućavaju odabir preprogramiranih parametara slike, zvuka i izvora pritiskom na samo jedan taster. Pored navedenih funkcija koje su zajedničke za sve modele, AVR-1911 donosi 1080p upscaling pomoću naprednog ABT (Anchor Bay Technologies) čipa, kao i daljinski upravljač sa iluminacijom. Tu je i USB port na prednjem panelu, koji potpuno podržava reprodukciju sa iPod i iPhone uređaja, a risiver je opremljen kolima za poboljšanje kvaliteta kompresovanog audio-signala. Dizajn novih modela predstavlja blago unapređenje već poznatog Denon stila, sa karakterističnim velikim displejem i preglednim rasporedom komandi, a zadnji paneli svih modela, pa i osnovnog AVR-1611, sadrže najmanje četiri HDMI ulaza, kvalitetne zvučničke terminale za sve kanale, kao i IEC strujne priključke. i www.denon.com
Victor Company of Japan (JVC) predstavio je novi projektor sa oznakom DLA-SH7NL. Predstavnik
4K2K D-ILA tehnologije sadrži tri panela veličine 32 milimetra, koji su zaduženi za visok kvalitet slike, dok dve lampe obezbeđuju osvetljenje od 5.000 lumena. DLA-SH7NL je novi član serije koja je započeta pre dve godine modelom DLA-SH4K, koji je u međuvremenu postao veoma cenjen i tražen na tržištu. Oba modela odlikuju se veoma visokom rezolucijom slike od 9,8 megapiksela (4096x2400), što je četiri puta više od aktuelne HD rezolucije (oko 2,1 Mp, 1920x1080), dok je vrednost kontrasta 10.000:1. Zahvaljujući navedenim vrednostima, ali i prisustvu moćnog 4K2K D-ILA čipa, DLA-SH7NL omogućava istovremeni prikaz četiri slike u punoj HD rezoluciji, sa četiri različita ulaza.
Očekuje se da će kombinacija superiorne definicije, velikih mogućnosti i niskih troškova održavanja učiniti novi model čestim članom tehničke postavke planetarijuma, muzeja, simulatora i medicinskih instituta, kao i drugih ustanova koje imaju potrebu za uređajima ovog tipa.
i www.jvc.eu
U aprilu ove godine 4Audio je postao distributer za još dve hi-end firme: kanadski Bryston i britanski PMC. Ova dva imena iz samog vrha hi-enda su već dugi niz godina u strateškom partnerstvu, ali i u idealnoj zvučnoj sinergiji i priznati su kako u profesionalnim studijima, tako i kod audiofila. Čuven po svojim pojačalima na koja daje čak 20-godišnju garanciju, Bryston proizvodi i state-of-the-art analogne i digitalne komponente kod kojih često ne postoji granica između studijske i kućne namene. PMC je britanski proizvođač studijskih i hi-end zvučnika sa unapređenom transmisionom linijom (ATL), koja je ovaj princip rada zvučnika dovela do savršenstva. PMC samostalno projektuje i proizvodi zvučničke jedinice, skretnice i kabinete za svoje zvučnike.
Uređaji ove dve firme se nalaze u mnogim vodećim studijima za snimanje i obradu zvuka (Stevie Wonder je tek sa ovom opremom pronašao zvuk koji mu odgovara), a u svetu muzike i kinematografije teško je pronaći filmski hit ili remek-delo klasične muzike koji nisu snimani ili masterovani upravo pomoću Brystona i PMC-a.
i www.4audio.rs
Poznati proizvođač kablova, Audioquest, predstavio je novu generaciju HDMI kablova po specifikaciji
1.4. Serija se sastoji od ukupno 7 modela istovetnog dizajna, ali različitih upotrebljenih materijala i tehničkih karakteristika. Najznačajnije razlike među modelima su u procentu srebra u provodnicima, kao i u opremljenosti DBS (DielectricBias System) tehnologijom. Nazivi modela deluju posebno originalno: najpristupačniji model je Forest, u crno-zelenoj boji. Sledi Cinnamon, crvene boje, sa 1,25% srebra, zatim Chocolate (2,5% srebra), Carbon (5% srebra) i Vodka, sa 10% srebra.
Model Coffee sadrži jednak procenat srebra, ali i DBS tehnologiju, dok prestižni Diamond, pored pomenutog DBS-a, ima provodnike načinjene u potpunosti od srebra (100%). Treba reći da je Audioquest mislio na kupce različitih platežnih sposobnosti, jer se cene navedenih modela kreću od 35 do 895 evra za metar.
i www.audioquest.com
Firma Division, distributer za profesionalni Panasonic program, održala je promociju proizvoda iz svoje ponude. Za mesto dešavanja odabran je beogradski hotel “Zira”, a Division je posetiocima predstavio Full HD projektore i kamere, kao i touch-screen monitore kompanije Panasonic. Ipak, najveću pažnju privukao je plazma displej sa oznakom TH-85PF12U, kojeg je predstavio gospodin Janoš Werner, upravnik sektora za profesionalne plazma ekrane u korporaciji Panasonic. Displej dijagonale 216 centimetara deluje zaista impozantno, a odlikuje se mnogim naprednim rešenjima, poput NeoPDP tehnologije, koja, zahvaljujući novim materijalima i ćelijskoj strukturi, pruža više osvetljenja i oštriju sliku uz smanjenu potrošnju električne energije (1.250 vati). Osim toga, pomenuta tehnologija doprinosi produženju životnog veka ekrana, koji sada iznosi više od 100.000 radnih sati. TH-85PF12U reprodukuje sliku u punoj HD rezoluciji (1920x1080 piksela), uz kontrast od 40.000:1 i dinamički kontrast od 2.000.000:1. Tu su i svi važniji tipovi priključaka - HDMI, komponentni, D-sub i RS-232C. Dizajn ovog monitora je, u skladu s namenom, veoma jednostavan, a u oči pada i debljina od samo 10 centimetara, što za ekran ovih dimenzija nije mnogo. Težina od 118 kilograma je potpuno očekivana, a proizvođač se potrudio da korisnicima ponudi više opcija montaže, pa se na spisku dodatne opreme nalaze zidni i plafonski nosači, standardno postolje, kao i podni stalak. i www.division.rs
Na sunčanoj hotelskoj terasi u Parizu 1982. pet urednika fotočasopisa iz Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Holandije sastalo se da bi razmotrili uvođenje nove nagrade: evropska kamera godine. Danas je EISA (European Imaging and Sound Association - Evropsko udruženje za sliku i zvuk) najpoznatija i veoma cenjena panevropska organizacija za dodelu nagrada, koja objedinjuje 50 magazina iz 19 evropskih zemalja. Zahvaljujući velikom broju članova, EISA je u stalnom kontaktu s ogromnim brojem potrošača širom kontinenta, bez obzira da li su oni iz Atine ili Amsterdama, Osla ili Beograda. Na ovaj način je EISA udruženju omogućen jedinstven "globalni pogled" na evropsko tržište potrošačke elektronike.
Jedna od naših najnovijih nagrada je verovatno i najvažnija - Zelena nagrada (The Green Award) odslikava čvrsto verovanje EISA članova da moramo nastojati da učinimo više za potrošače, ali i za industriju. Prepoznajući zaštitu okoline kao presudnu za budućnost naše dece, EISA je započela s dodeljivanjem Zelenih nagrada 2005. godine. Pobednik je tada bio konvencionalni TV aparat, a samo četiri godine kasnije tržištem su zavladali televizori opremljeni ravnim ekranima. U 2009. predstavljena je i Zelena nagrada za mobilne telefone.
Iako pripadaju različitim kategorijama, svi proizvodi koji konkurišu za Zelenu nagradu testiraju se u laboratorijama univerziteta u Delftu (Holandija) i Trondhajmu (Norveška), a testiranja se obavljaju po istim parametrima potrošnje energije, upotrebljenih materijala, predviđenog radnog veka (uključujući ispitivanje štetnih materija koje mogu ostati nakon recikliranja), pakovanja i transporta. Nakon obavljenih testiranja, svi proizvodi odlaze na reciklažu u SIMS Recycling Solutions u Ajndhovenu (Holandija). Ova procedura povremeno pokaže neočekivane rezultate, kao što je bio slučaj sa određenim energetski efikasnim mobilnim telefonima koji su, kako se ispostavilo, bili proizvedeni od neadekvatnih komponenti i materijala. Na kraju, na velikom godišnjem skupu članovi EISA udruženja diskutuju o rezultatima testiranja i biraju pobednika na osnovu izveštaja iz Delfta i Trondhajma.
Zeleno je možda u žiži interesovanja u medijskom smislu, ali ozbiljan proces evaluacije proizvoda EISA asocijacije potpuno je u skladu sa ocenjivanjem uređaja u našim standardnim kategorijama. Nemojte se iznenaditi ako Zelena nagrada uskoro preuzme primat i postane jedna od smernica u razvoju novih proizvoda!
Unašem časopisu već je bilo reči o sistemima za audio-video integraciju - Sonos, Olive i, delimično, Teac samo su neki od uređaja koji omogućavaju mrežno povezivanje i uspostavljanje sistema na bazi servera i klijenata. Ipak, DLNA podiže mogućnosti integracije na znatno viši nivo, dozvoljavajući komunikaciju između uređaja različitih proizvođača, tipova i namene. Ovo je veoma važno jer krajnji korisnici više nisu stavljeni na muke prilikom odabira sistema u stilu: "Sistem X je funkcionalniji, a sistem Y je jednostavniji za konfiguraciju i kontrolisanje. Za koji da se odlučim?" Sada je rešenje jednostavno: uzmite klijent jednog proizvođača, server drugog i softverski plejer trećeg, a sistemom upravljajte pomoću kontrolera četvrtog proizvođača. Naravno, jedini uslov je da odabrani uređaji na sebi imaju DLNA etiketu.
Udruženje Digital Home Working Group (DHWG) oformljeno je u junu 2003. godine, kada su se vodeći proizvođači iz domena potrošačke elektronike okupili sa idejom da poboljšaju kompatibilnost svojih proizvoda. Iako je teško proveriti, a za krajnje korisnike i relativno nevažno, većina izvora navodi korporaciju Sony kao idejnog pokretača ovog udruženja. Nakon godinu dana, u junu 2004, objavljene su prve specifikacije za kompatibilnost uređaja, a udruženje je promenilo naziv u Digital Living Network Alliance (DLNA), koji se zadržao do danas. Ubrzo posle toga na tržištu su se pojavili prvi proizvodi sa DLNA sertifikatom.
Danas, srž DLNA čine 23 kompanije koje predstavljaju pokretačku snagu organizacije, dok je lista priključenih članova mnogo duža - na njoj se nalazi oko 250 imena iz oblasti potrošačke elektronike, mobilnih uređaja i IT segmenta, kao i kompanija koje rade na razvoju komponenti i softvera. Na čelu organizacije nalazi se izvršni direktor, a Upravni odbor sastoji se od predstavnika devet najvećih i najzaslužnijih članica: AwoX, Broadcom, Intel, Microsoft, Nokia, Panasonic, Philips, Samsung i Sony. Primarni cilj udruženja je razvoj proizvoda baziranih na arhitekturi otvorenog tipa i standardima koji su široko rasprostranjeni i jednostavni za
implementaciju. Posmatrano iz ugla tržišta, prema podacima iz avgusta 2009, širom sveta prodaje se preko 5.500 proizvoda sa DLNA sertifikatom, a više od 200 miliona ovih uređaja je dosad našlo put do kupaca.
Prve DLNA specifikacije objavljene su u junu 2004, a aktuelna verzija nosi oznaku 1.5 i objavljena je u martu 2006. Dopuna specifikacija usledila je u oktobru iste godine i nije donela značajnije izmene, već samo proširenu listu kompatibilnih uređaja i detaljne odrednice o zaštićenosti autorizovanih sadržaja. DLNA specifikacije danas uključuju mobilne uređaje i printere, proširenje kompatibilnosti sa dve na 12 klasa, poboljšanja u arhitekturi, nove protokole za direktan prenos materijala (real-time streaming), podršku za Bluetooth uređaje, kao i za nove digitalne formate.
Planovi grupacije nagoveštavaju još impresivnije opcije - DLNA sertifikovani uređaji za automobile, kao i usvajanje IPv6 mrežnog protokola samo su deo najava. S obzirom na to da broj digitalnih multimedijalnih uređaja raste iz dana u dan, značaj DLNA udruženja je sve veći, a istoimeni sertifikat sve češće biva odlučujući faktor pri odabiru uređaja kod krajnjih kupaca.
Mogućnosti DLNA sistema su toliko raznolike da bi opisivanje zauzelo nekoliko strana, pa ćemo se ovom prilikom ograničiti na kratak prikaz najatraktivnijih i najpraktičnijih opcija. Zamislite da možete da pregledate fotografije ili snimke s vaše digitalne kamere (ili mobilnog telefona) direktno na LCD ili plazma televizoru, a nakon toga ih uskladištite na kućnom multimedijalnom serveru bežičnim putem i uz upotrebu samo nekoliko komandi; ili da te iste fotografije, opet bežičnim putem, pošaljete direktno iz kamere na štampanje. Zamislite da su svi audio i video sadržaji koje ste smestili na kućni medija server trenutno dostupni na velikom televizoru i muzičkom sistemu u dnevnom boravku, na računaru u dečjoj sobi, ali i na vašem laptopu. Ukratko, zamislite međusobnu povezanost svih uređaja unutar sistema i potpunu slobodu u kontroli i reprodukciji multimedijalnih sadržaja. Pa, ovo je samo deo mogućnosti, a ukoliko vam se navedeno svidelo, počnite da razmišljate o sastavljanju DLNA sistema.
Srž DLNA čine 23 kompanije koje predstavljaju pokretačku snagu organizacije: Access, Awox, Broadcom, Cisco Systems, Comcast, HewlettPackard, Huawei, IBM, Intel, Kenwooda, LG Electronics, Macrovision, Microsoft, Motorola, Nokia, NXP Semiconductors, Panasonic (Matsushita Electric Industrial), Philips, Pioneer Corporation, Samsung Electronics, Sharp Corporation, Sony Electronics i Toshiba.
”Značaj DLNA udruženja je sve veći, a istoimeni sertifikat sve češće biva odlučujući faktor pri odabiru uređaja.“
EISA je jedinstvena asocijacija sastavljena od 50 specijalizovanih magazina iz 19 evropskih zemalja koji pokrivaju oblasti: audio, home theater, in-car elektronike, mobilnih uredjaja, foto i video tehnike.
Svake godine EISA žiri nagradjuje najbolje proizvode iz Evrope sa EISA nagradama. Kvalitet pobednika je neosporan, delom jer su pobedili u zasebnim testovima individualnih magazina, a delom jer predstavljaju zajednicki izbor više od 50 eksperata. Svi EISA pobednici mogu koristiti oficijalni EISA logo. To je garancija impozantnog kvaliteta.
Ukoliko upravo sastavljate prvi audiovideo sistem ili unapređujete postojeći, razmislite o nabavci komponenata sa DLNA sertifikatom. Iako još uvek ne spadaju u najpristupačnije na tržištu, uređaje sa DLNA oznakom danas je moguće naći već u srednjoj klasi, uz cene koje su u zoni realnosti čak i po našim kriterijumima.
Osnovu DLNA sistema čini mreža, a gde je mreža - tu su i računari, u nekoj od mogućih formi. Iako ovo u prvom trenutku može delovati kao još jedna stavka na listi neophodne opreme, istina je drugačija - svaki kućni računar može preuzeti ulogu multimedijalnog servera. Za početak, pretpostavićemo da svako od nas u kući ima bar jedan desktop računar novijeg datuma, opremljen procesorom sa dva jezgra i bar dva gigabajta RAM memorije - bazični hardverski zahtevi se ovde završavaju jer će takav PC obavljati funkciju servera bez problema. Kao jedini dodatni trošak preporučili bismo dodavanje hard diska kapaciteta najmanje jedan terabajt, koji više ne predstavlja veliki izdatak jer za 70 evra možete da birate između renomiranih proizvođača kao što su Western Digital, Seagate ili Samsung.
S obzirom na to da je danas svaki računar opremljen integrisanim mrežnim adapterom, od mrežne opreme treba vam još samo ruter - preporučujemo neki sa integrisanom Wireless pristupnom tačkom po standardu IEEE 802.11n, što će vas poštedeti razvlačenja kablova i omogućiti elegantan i jednostavan pristup za sve veći broj Wi-Fi uređaja (laptop računari, mobilni telefoni...). Možemo da navedemo TP-Link TL-WR941ND kao uređaj koji pruža dobar kvalitet izrade, brojne opcije podešavanja i stabilan rad po razumnoj ceni.
Sledeći korak je odabir softverskog servera sa DLNA sertifikatom. Spisak sertifikovanog softvera je prilično dugačak, ali dosadašnja iskustva nametnula su TwonkyMedia Server kao jedan od funkcionalno najkompletnijih, ali i najuniverzalnijih servera jer podržava Windows, Linux i Mac operativne sisteme. Pored toga, licenca važi za tri računara, što omogućava povezivanje tri fizički odvojena servera u jednu mrežu. Posmatrano kroz prizmu uloženog i dobijenog, 30 dolara za TwonkyMedia Server zaista ne deluje skupo.
S druge strane, ukoliko želite poznato ime i ne pitate za cenu, tu su Cyberlink Digital Home i Nero MediaHome, koji će vam pružiti odličnu funkcionalnost i jednostavnu upotrebu za oko 80 dolara. Treću opciju predstavljaju besplatni serveri, poput programa Cidero, MiniDLNA ili WMC, koji rade sasvim dobro, ali je za potpuno uklapanje sa individualnim željama i potrebama korisnika neophodno poigrati se mogućnostima i funkcionisanjem konkretnog programa u praksi. Rezultati ovakvog ispitivanja pokazaće koji besplatni medija server najviše odgovara vašim potrebama.
Ukoliko ste završili sa opremanjem kućnog računara za novu ulogu, vreme je za odabir komponenti na kojima ćete uživati u multimedijalnim sadržajima. Televizori sa DLNA sertifikatom više nisu retkost, a i cene su im odavno izašle iz domena naučne fantastike. Kao jedan od početnih modela navodimo Samsung LE32B650 - ovaj TV opremljen je ekranom dijagonale 81 centimetar u punoj HD rezoluciji (1920x1080 piksela), a ethernet port omogućava povezivanje na lokalnu mrežu. Pored reprodukcije sadržaja s kućnog servera, tu su i brojne korisne i zabavne funkcije (internet TV i reprodukcija sadržaja direktno sa USB memorije, da pomenemo samo neke). Dodatno, LE32B650 podržava priključivanje USB Wi-Fi adaptera, koji će omogućiti mrežno povezivanje bez omraženih kablova.
Kada je reč o A/V risiverima, prvo nam na pamet pada Yamaha RX-V2065, koja se nedavno sjajno pokazala na našem testu. Pored brojnih kvaliteta zvuka i slike o kojima
ste čitali u prethodnom broju Hi-Filesa, ova Yamaha pruža i DLNA povezivanje.
Iako bi se moglo pomisliti da je DLNA sistem, u konačnom zbiru, skuplji od klasičnog sistema, to nije u potpunosti tačno. Pre svega, više nema potrebe za audio-video plejerom kao zasebnom spravom - naravno, ukoliko želite, možete ga dodati, ali tu ulogu sada preuzimaju druge komponente. Druga, veoma važna stavka, koja nije toliko vidljiva na prvi pogled, jesu kompatibilnost i proširivost, kao i usklađenost sistema s nekim budućim tehnologijama. U tome vaš novi DLNA sistem predstavlja šampionski sklop, s brojnim mogućnostima nadogradnje i ogromnim natpisom "future proof" na prednjem panelu.
Alternativno, za skladištenje se može koristiti eksterni hard disk s mrežnim priključkom, ali to ima svoja ograničenja u pogledu kontrole i ubacivanja novih sadržaja. Ukoliko se opredelite za ovu opciju, navedena ograničenja usloviće povremeno priključivanje desktop ili laptop računara u sistem.
”Novi DLNA sistem predstavlja šampionski sklop, s brojnim mogućnostima nadogradnje i natpisom future proof na prednjem panelu.“
Okupljanje je održano 23. februara u Barseloni, a domaćin je tom prilikom predstavio brojne nove proizvode, poput 3D televizora, mikrosistema i Blu-ray plejera. Srećom, letova do Barselone nema svakog dana, te smo bili primorani da ostanemo duže u ovom predivnom gradu i prošetamo se ulicom La Rambla, posetimo Gaudijevu La Padreru, park Güell, kao i čuvenu katedralu Sagrada Familia. Ali, vratimo se poslu...
Krenimo redom: novi televizori serija 7000, 8000 i 9000 u ponudi su s dijagonalama od 81 do 132 centimetra, svi donose punu HD rezoluciju (1920x1080), kao i najmanje četiri HDMI ulaza po CEC (Consumer Electronics Contol) standardu. USB ulazi omogućavaju priključivanje prenosnih uređaja, a integrisani medija centar dozvoljava reprodukciju video (MPEG, AVI) i audio (MP3, WMA, LPCM) materijala, kao i fotografija u JPEG formatu. Veoma elegantan dizajn uspešno skriva zvučnike, dok je završna obrada izvedena u crnoj boji visokog sjaja. Skuplji modeli (serije 8000 i 9000) predstavljaju pravu atrakciju zahvaljujući Ambilight pozadinskom osvetljenju, a s tehničke strane donose 3D-ready tehnologiju, mogućnost mrežnog povezivanja i mnoge druge funkcije. Novitet kod Ambilight osvetljenja je što je sada moguće
u meniju televizora odabrati boju vaših zidova da bi se izbeglo mešanje boja, što je potpuno genijalno rešenje. Philips je predvideo prodaju takozvanog 3D bundlea, koji uključuje IR predajnik sa dva para 3D aktivnih naočara. Na taj način dve osobe mogu uživati u 3D doživljaju na Philips televizorima nove generacije uz minimalna ulaganja.
Philips je prikazao Blu-ray plejer BDP9500, spravu modernog dizajna i ozbiljnih mogućnosti. Kućište plejera izrađeno je od brušenog aluminijuma debljine tri milimetra, prednji panel opremljen je komandama osetljivim na dodir, a donja strana osvetljena je bledoplavom svetlošću, što stvara utisak da plejer lebdi u prostoru. Obrada video-materijala poverena je naprednom Qdeo Kyo-
to-G2 procesoru, a podržani su svi značajniji formati, od DivX Ultra do MKV Matroska kontejnera. Posebna pažnja posvećena je zvuku, pa ovaj plejer ima poseban toroidni trafo za napajanje audio-sekcije, za svaki kanal zadužen je po jedan Burr-Brown 192 kHz/24-bita D/A konverter, a podržani su Dolby TrueHD, Dolby Digital Plus, DTS-HD Master Audio Essential i DTS formati. Upotrebnu vrednost povećavaju brojne korisne dodatne opcije u vidu podešavanja pozicije titlova i odabira formata slike (21:9, 16:9 ili 4:3), a HDMI CEC donosi mogućnost kontrole svih CEC uređaja jednim daljinskim upravljačem. Nadamo se da ćemo ovaj uređaj dobiti na test jer je kvalitet njegove izrade i ugrađenih komponenti na vrhunskom nivou.
Mikrolinije MCD900 i MCi900 su vizuelno identične, uz čist i svež dizajn centralnih jedinica i zvučnika, koji kao da nisu sa ove planete. Neobičnu postavku zvučničkih jedinica karakteriše mid/bas jedinica u gotovo vodoravnom položaju, iznad koje se nalazi visokotonac na posebnom nosaču. Opisani koncept proizvođač naziva SoundSphere, a zvuk koji smo čuli bio je veoma prirodan, precizan i voluminozan. S tehničke strane, sistemi se sastoje iz dve centralne komponente izrađene od aluminijuma i opremljeni su DVD/CD čitačem, USB portom, pojačalom snage 100 vati i velikim kolor ekranom za upravljanje datotekama. Dodatno, skuplji model oplemenjen je Streamium tehnologijom, koja podrazumeva mogućnost bežičnog mrežnog povezivanja i reprodukcije direktno s računara ili NAS uređaja,
ugrađen hard disk kapaciteta 160 gigabajta i uživanje u internet radio-stanicama. iPod docking station pod imenom Fidelio DS9000 stiže u originalnom kućištu izrađenom u kombinaciji metala, drveta i tkanine.
Za svaki kanal zaduženi su po jedan visokotonac i mid/bas, dok dobra unutrašnja konstrukcija izvlači maksimum iz drajvera i pruža veoma precizan i detaljan zvuk, čak i na višim nivoima glasnoće. Daljinski upravljač se podrazumeva, a senzor koji automatski aktivira iluminaciju tastera kad se približimo uređaju predstavlja atraktivnu novotariju. Reprodukcija sa Fidelio kolevke potpuno nas je oduševila.
Prisustvo prezentaciji kompanije Philips u Barseloni približilo nam je njene proizvode i bolje pojasnilo primenjene tehnologije. Nastavak možemo očekivati u Briselu na EISA konvenciji u maju.
Potpredsednik Philipsa g. Wiebo Vaartles (drugi sleva) i ostali predstavnici kompanije.Iako je poseta bila skromnija nego prošle jeseni, prolećni Hi-Files Show je, uprkos ekonomskoj krizi, pokazao snagu domaćih distributera, kao i zainteresovanost stranih firmi za audiofilsko tržište u Srbiji.
DIVISION
Ako ste dan pre početka sajma bili u hotelu „Holiday Inn“, mogli ste videti unošenje enormno velikog Panasonicovog panela od 85 inča. Reč je o profesionalnom plazma uređaju srednje veličine koji je popunio prazninu u
ponudi između dijagonala od 65 i 105 inča. Spreman je za 3D, kao i za kontinualni rad 24/7. Pored ovog impozantnog ekrana, prikazana je i profesionalna plazma od 42 inča istog proizvođača sa interaktivnim ramom firme Smart Technologies, koji svaki ekran pretvara u touch-screen. Ramovi se izrađuju posebno za svaki model televizora. Pored
ekrana, bili su izloženi i projektori najnovije generacije: Mitsubishi 5ED6700 sa osvetljajem od 6000ANSI i dužim vekom trajanja lampe, zatim model XD500U-SF s kratkim fokusom, kao i Sanyo PLC-XL50 projektor sa ultrakratkim fokusom, koji pomoću sistema prizmi ostvaruje sliku dijagonale 77 centimetara sa samo 7 centimetara udaljenosti.
Distributer s najvećim portfoliom brendova ovog marta prikazao je novo integrisano pojačalo Accuphase E-560 A klase, naslednika dosadašnjeg modela E550 sa AAVA elektronikom za beskontaktnu kontrolu glasnoće. Od Accuphasa, tu je bio još i CD plejer DP400 s dvostrukim MDS D/A konverterima i sopstvenim, za Accuphase već uobičajenim, transportom. Ova dva hi-end uređaja predstavljala su srce sistema u kome su se još nalazili: zvučnici Sonus Faber, model Liuto Wood, podnostojeći predstavnik redefinisane linije ovog italijanskog proizvođača. Ožičenje je bilo - a kako drugačije - Cardas Clear. Čitav sistem bio je smešten na ezoteričnu Solid Tech reference policu, nazvanu „policom tišine“, koja kombinacijom krutih nosača i ogibljenja vodoravnih ploča u svim pravcima obezbeđuje maksimalnu izolaciju
od vibracija. Pored ovog sistema, One Hi-Fi je predstavio i HRT Music Streamer II, zanimljivi D/A konverter sa USB konekcijom, sve aktuelniju vrstu uređaja u kućnim sistemima, u kojima je imperativ postalo pomirivanje digitalnih i mrežnih izvora sa (još uvek) analognom amplifikacijom. U holu je bilo izloženo integrisano pojačalo Audio research DSI-200.
Konačno, One Hi-Fi je u svojstvu novog distributera za Tivoli Audio predstavio program ove firme, kao i najnoviji uređaj g. Klossa pod nazivom Neo.
Najveći izlagač prvog vikenda bio je beogradski HiEndFi, čije su prezentacije zauzele dve sobe. U prvoj sobi bili su izloženi hi-end i audiofilski uređaji, po kvalitetu pažljivo probrani iz bogate dalekoistočne ponude. Glav-
ni sistem su sačinjavali: Cayin A-100T, cevni integrisani pojačivač sa po četiri KT88 lampe u izlazu i ručnim podešavanjem biasa preko instrumenta na prednjoj ploči, CD plejer CDT-17A sa cevnim izlazom, inače odlično ocenjen i u Evropi, vrlo solidan snagaš Usher R1.5 od 150W po kanalu i, naravno, zvučnici koji već više puta zaredom mame uzdahe i pozitivne komentare posetilaca, Usher CP777 sa invertovanim berilijumskim visokotoncem. Uz ovaj sistem, HiEndFi je izložio nešto pristupačniji zvučnik Usher V604, kao i elegantni CD plejer CD-7 iste firme. Konačno, prisutan je bio i CD plejer Shanling CDT80, već poznat našoj publici.
Zvezda u drugoj prostoriji bio je, takođe već viđeni, zvučnik Rega RS-3, koji je prostoriju ispunjavao lakim i razigranim zvukom, uprkos evidentno malim dimenzijama i snazi za tu kvadraturu. U Rega sistemu prikazani su
još i već nahvaljeni CD plejer Apollo, kao i zanimljivi i pristupačni integrisani pojačivač Rega Brio. Pored Rege, u ovoj prostoriji bili su izloženi Cayin CD plejer SP-CD300 s konverterima BB1792 i transformatorskim izlazima i pojačalo SP-10A, koje svoj retro stil ne ispoljava samo u dizajnu i izgledu, već i u specifičnom „vintage“ bogatom, toplom i zaobljenom zvuku, koji dolazi iz cevi 6L6. Naposletku, kod HiEndFija ponovo smo mogli da vidimo pristupačnije, ali i dalje vrlo zanimljive Usher Be-718 dvosistemske zvučnike i mini-monitore S-520 u crnom klavirskom laku.
Najveće iznenađenje prvog vikenda po utiscima posetilaca sajma bio je udruženi nastup dva slovenačka konstruktora: Gallus Audija i SM Audio Designa. Gallus Audio je
predstavio svoj prvi model (od tri planirana) pod imenom Aldebaran, plod 15-godišnjeg razvoja i eksperimentisanja vlasnika i glavnog konstruktora Vojka Ingnjića: trosistemski zvučnik beskompromisne ručne izrade (koja traje oko dva meseca), koji su pogonila dva monobloka Rogue Audio M150 s pretpojačalom 99 iste firme i Siltech kablovima. Tu je bio i CD plejer Audio Aero Prima. Kao drugi izvor nalazio se gramofon SM Audio Design istoimenog proizvođača iz Slovenije, takođe ručne izrade, masivne konstrukcije i tanjira, koji preko kaiša pokreće precizni Studer tonski motor. Gramofon je bio kompletiran ručicom Helios i MM glavom Clearaudio, a bio je povezan na pretpojačalo preko gramofonske sekcije NAT Audio Synthesis. Težina celog sistema iznosi preko 50 kilograma, a svaki primerak je unikatan. Slovenački domaćini su se potrudili da uživaju sva čula,
pa su poslužili i crno vino i grickalice. I zvučnike i gramofon najveći deo posetilaca sajma ocenio je isključivo superlativima. I cene ova dva dragulja takođe su u „superlativima“: za gramofon SM Audio Design potrebno je izdvojiti između 6.000 i 8.000 evra, dok je cena Gallus Audio Aldebarana oko 24.000 evra, uz mogućnost izbora boje i efekta finiša s palete Fashion Paint.
Na mini-berzi medija u holu hotela „Holiday Inn“ pojavilo se nekoliko distributera sa zanimljivim izborom uglavnom audiofilskih muzičkih izdanja: AV impuls izložio je etikete JVC-XRCD, Groove Note, Opus 3, Premium records i Pure Pleasure; One Hi-Fi izašao je sa standardnom audiofilskom ponudom CDova i vinila više od 50 različitih etiketa i po specijalnim sajamskim cenama; nova zvezda
među muzičkim distributerima Pinballwizard Records, uz par desetina izuzetaka na kompakt-diskovima, izložio je isključivo vinile, i to s naglaskom na retkim izdanjima i muzičkoj egzotici, pre nego na besprekornim snimcima. HiendFi je u jednoj od svojih soba takođe prodavao zanimljive naslove. Konačno, vaš omiljeni hi-fi časopis ove godine se, osim kao organizator, prvi put pojavio i kao izlagač, i to velikog izbora Blu-ray izdanja filmova, koncerata i zanimljivih box-setova po prihvatljivim cenama.
Oduvek kvalitetne i posećene prezentacije Vox Trada nisu izostale ni ovog proleća na Hi-Files Showu. Nesumnjivo atraktivan pro-
gram, proširen doduše još prošle godine novim imenima iz hi-enda, zajedno sa izvrsnim muzičkim izborom i nezaobilaznim i uvek zanimljivim uvodima i tumačenjima vlasnika Mlađe Vojinovića, i ove godine privukao je veliki broj posetilaca u sobu Vox Trada i njenu istovremeno prijatnu i autoritativnu atmosferu. Zvezda ovogodišnje prezentacije trebalo je da bude Dynaudiov podnostojeći model Confidence 1, koji, međutim, iz birokratskih razloga nije mogao da bude spreman na vreme za nastup u „Holiday Innu“. Umesto njega predstavljen je Focus 220 nove generacije, tako da su prisutni mogli da sude o poboljšanjima u odnosu na stariju seriju. U glavnom sistemu instalirano je bilo VTL pretpojačalo TL 5.5, već potvrđeno od kritike i audiofilskih krugova, kao i izlazno pojačalo ST150 sa cevima 6550C, koje može raditi u triodnom ili tetrodnom režimu; za-
tim, već odranije poznati Meridian CD plejer G08, sve to sa ožičenjem - pogađate - Transparent Cable. Pored ovih uređaja, tradicionalno u Vox Tradu bile su izložene brojne komponente Moon Audija, Transparent Cables, Electrocompaniet, VTL i gotovo cela gama Dynaudija.
Drugog dana nešto pristupačniji sistem su činili Electrocompaniet CD plejer PC1 i integrisano pojačalo PI1 sa zvučnicima Dynaudio Excite X12.
Možda najzanimljiviju prezentaciju po izgledu komponenti, ali i po zvuku, priredio je AV impuls. Na vrhu hi-fi polica novog domaćeg proizvođača, doduše još uvek bez imena i brenda, nalazila su se dva gramofona: ProJect 2Xperience, napravljen od providnog klirita, s glavom Goldring i standardnom
Pro-Ject ručicom. Do njega bio je izložen gramofon distributera IB sistem, koji se pridružio prezentaciji AV impulsa, pod brendom TT Recycled (sličnost s vatrenim oružjem s dva slova je slučajna), sastavljenim od postojećih gramofonskih delova. Ovaj audiofilski "ready-made" s pogonom preko kaiša, između ostalog, poseduje ručicu Linn. IB sistem je izložio i kablove QED, koji su korišćeni za strujno napajanje sistema koji je svirao. AV impuls je, dalje, predstavio uređaje Exposure, i to CD i pojačalo iz serije 2010S2, kao i isti par uređaja, ali iz skuplje serije 3010S2. Spendor A6 je ponovo zvučao kao otkrovenje i davao tonski pečat po ukusu mnogih posetilaca, dok su prikazani bili i u našim krugovima visoko cenjeni Neat Motive 1 i 2. Iz uspešne Pro-ectove serije Box prikazano je cevno gramofonsko pretpojačalo Tube Box 2SE. U sistemu su korišćeni Exposure
zvučnički i Reference Cable interkonekcijski kablovi. Konačno, ceo sistem je dobio napajanje preko strujnog filtera Adept Response AR6. I, svakako, treba pomenuti Leben, dizajnerski i muzički divne uređaje, koji su bili izloženi i ovog puta.
Još jedan inostrani izlagač, Oktava iz Hrvatske, odlučio je da iskoristi nastup na Hi-Files Showu, kako su najavili, kao prvi korak na našem tržištu i eventualni početak distribucije. Pod kapom Oktave predstavio se Selfic Audio s vrlo interesantnim programom dizajnerski atraktivnih zvučnika. Pažnju svih posetilaca, bez sumnje, privukao je najveći model, open baffle, s pločom u crvenoj boji i dijaboličkim rogovima sa RCF koaksijalnom jedinicom. U pitanju je radna verzija ili, bolje rečeno, demonstracioni proizvod, koji treba
da pokaže mogućnosti raznovrsne izrade i dizajna prema porudžbini kupaca. Selfic Audio koristi nesvakidašnje materijale, poput kombinacije stakla, drveta i kože u bojama po izboru. Sam zvuk sistema sa opisanim zvučnicima, koje su pokretali Exposure i Audio Research, ocenili bismo vrlo dobro, s tim što nećemo ulaziti u dublju analizu niti opise, budući da je reč o radnoj verziji, čiji je cilj da prikaže spoj dizajna i tehnologije na delu.
Posebnu pohvalu za sajamski nastup upućujemo Lasernetu, čija je predusretljiva saradnica svakom posetiocu poželela dobrodošlicu i nenametljivo ga snabdela objašnjenjima i odgovarajućim promotivnim materijalom. Sada već ne tako novi distributer Audio Note izložio je neke od najegzotičnijih primeraka ovog britanskog brenda. Meishu Phono Silver SE cevno pojačalo s lampama 300B i samo devet vati snage pokretalo je s lakoćom zvučnik AN-E, dok je na Meishu s gramofonskom sekcijom bio priključen gramofon Consonance LP 3.1 iz serije Droplet kineskog proizvođača Opera Audio, koji je stekao ozbiljnu 15-godišnju reputaciju sa svojim cevnim pojačalima, kao i CD plejerima i gramofonima skulpturalnog izgleda. Pored ove dve zvezde, Lasernet je izložio i Audio Note DAC 3.1X s transformatorskom spregom i balansiranim izlazima, kao i transport CDT Three. Ranije predstavljene komponente serije Zero ove godine bile su samo izložene, ustupivši mesto full size uređajima. Pomalo zaboravljena i kod nas zanemarena škola zvuka Audio Nota i ovog puta oduševila je posetioce.
Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.
Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti. Funkcionalnost i solidan kvalitet.
Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.
Ne tako davno, Blu-ray je za većinu nas predstavljao format koji pruža vrhunski kvalitet slike i zvuka, ali po nedostižnim cenama. Danas je situacija drugačija: samostalni Blu-ray plejer je moguće kupiti već za nešto preko 200 evra, a BD medije za 2.000 do 3.500 dinara, što je približno cenama originalnog audio CD-a ili gramofonske ploče. Dakle, Blu-ray je sišao među običan svet i polako nastanjuje i naše domove, a mi smo rešili da vam predstavimo neke od najpopularnijih BD plejera na našem tržištu, kao i da, na uporednom testu, pokušamo da otkrijemo njihove kvalitete i slabosti.
S cenom nešto višom od 200 evra, Samsung BD-P1600 pripada kategoriji pristupačnih BD plejera, dostupnim najširim slojevima kupaca.
Po proporcijama, BD-P1600 pripada "plitkim" plejerima, koji se odlikuju dubinom tek nešto većom od one koja je potrebna za smeštaj mehanizma diska. Kvalitet izrade kućišta je, rekli bismo, standard klase - ništa spektakularno, ali sasvim prihvatljivo i potpuno u skladu s konkurencijom. Dizajn ovog uređaja je krajnje jednostavan. Zapravo, možda i previše jednostavan - ispred sebe imamo crni monolit s jednim horizontalnim ispupčenjem duž prednje maske, sa srebrnim natpisom "Samsung" na levoj strani i Blu-ray logom na sredini. Naravno, ovo je mali dizajnerski trik, a kompletan prednji panel se obara kako bi omogućio pristup mehanizmu diska, prednjem USB portu i osnovnim komandama na plejeru. Panel je postavljen na ukupno sedam šarki, a obaranje se obavlja ručno, bez ikakvih komplikovanih ili motorizovanih sklopova, koji su, po pravilu, osetljivi i skloni otkazivanju. Po obaranju panela, nailazimo na fioku diska postavljenu na levoj strani, dok centralnu poziciju zauzimaju matrični displej i senzor daljinskog upravljača. Desna strana rezervisana je za USB port i šest osnovnih komandi, a ovde imamo i prve zamerke. Naime, pomenuti tasteri su osetljivi na dodir (kao kod HT-BD1255, recimo), prilično su sitni i slabo
obeleženi (izvedeni kao ispupčenja u obliku komande, u tamnosivoj boji), a malo duži pritisak će zadati duplu komandu - nekoliko puta uspeli smo da istim pritiskom uključimo i isključimo plejer. Iz postavke i izvedbe tastera jasno je da su oni tu samo za prvu pomoć, dok je za upravljanje predviđen prvenstveno daljinski upravljač, koji je već nešto drugo: kvalitetan i elegantan, s preglednim i dobro raspoređenim komandama, predstavlja zadovoljstvo za korišćenje. Naravno, upravljač je potpuno opremljen za upravljanje Samsungovim televizorima, u šta smo imali prilike da se uverimo. Zadnja strana uređaja je prilično pusta i opremljena samo osnovnim priključcima. Jedan HDMI izlaz dopunjen je komponentnim i kompozitnim video-izlazom, analognim RCA stereo izlazom i digitalnim audioizlazom u formi optičkog priključka. Pored navedenih, tu su još USB i ethernet portovi, kao i prorezi malog ventilatora (50 mm), i to je sve. Zadnja strana otkriva i jedan neočekivan podatak - za razliku od velike većine proizvoda iz domena potrošačke elektronike koji se proizvode u Kini, Maleziji i drugim dalekoistočnim pogonima, ovaj Samsung nosi etiketu "Made in Slovakia". Iako se, naravno, u Slovačkoj obavlja samo sklapanje, a
ne i proizvodnja komponenata, sigurni smo da evropskim kupcima ovakav natpis daleko više prija.
Pre upotrebe prelistali smo korisničko uputstvo, koje je jednostavno, pregledno, s obiljem ilustracija, i naslutili da će upotreba plejera biti u istom maniru. Zaista, upravljanje ovim uređajem svedeno je na krajnje jednostavne procedure, koje će biti razumljive i potpunim laicima, a oni koji imaju imalo iskustva sa savremenom potrošačkom elektronikom mogu komotno da preskoče čitanje uputstva. S obzirom na to da je plejer testiran na televizoru Samsung PS50B650, iskoristili smo prednosti funkcije BD Wise, koja prepoznaje i automatski podešava najveću moguću rezoluciju. Takođe, iskoristili smo i opciju Samsung Anynet+, što je zapravo HDMI CEC (Consumer Electronics Control - elektronska kontrola od strane korisnika), koji omogućava kontrolu svih povezanih CEC uređaja jednim daljinskim upravljačem. Meniji su izvedeni besprekorno - jednostavni, s krupnim slovima i intuitivnom navigacijom - i dopunjeni odlično odabranim, zagasitim bojama koje ne izazivaju zamor očiju. Povezivanje na lokalnu mrežu odvija se potpuno
automatski, pa nas je BD-P1600 odmah po uključivanju obavestio da je dostupna nova verzija firmwarea. Takođe, otvaranje YouTube snimaka odvija se bez problema, uz praktično istovetne opcije kao na računaru (new, recomended, most popular...), a omogućeno je i beleženje omiljenih snimaka (favorites). Iako u opisu ovog plejera stoji da je "Wi-Fi ready", to se, nažalost, odnosi samo na određene Samsung USB Wi-Fi adaptere, dok s drugima (poput našeg TP-Link adaptera) povezivanje nije moguće. Ovo predstavlja prilično uobičajeno ponašanje proizvođača, koje je povremeno iritirajuće, ali verujemo da će munjevito širenje DLNA asocijacije uvesti red i na ovom polju.
Po ubacivanju diska, mehanizam se predstavio kao nešto bučniji, ali i prilično brz u očitavanju, što nije uvek slučaj kod Blu-ray čitača. Plejer dobro reaguje na komande, reprodukcija je tečna i bez zastoja ili drugih nepravilnosti, a pomenuti ventilator... pa, recimo da ako se uključivao, mi to nismo čuli. Uz plazma ekran dijagonale 127 centimetara u punoj HD rezoluciji (1920x1080 piksela), BD-P1600 nam je priuštio zaista odličnu sliku i potpuno prirodan prikaz boja. Pri reprodukciji nismo primetili negativne efekte
u vidu ghostinga ili digitalnih artefakta, a priznajemo da, s obzirom na BD tehnologiju, nismo očekivali ništa manje od toga. Međutim, podrška za brojne popularne digitalne formate veoma nas je obradovala: za probu smo upotrebili USB memoriju kapaciteta četiri gigabajta u FAT formatu. Prepoznavanje i reprodukcija MKV, DivX, AVI, MP4, MP3 i JPEG fajlova proticali su savršeno, uz očitavanje prevoda u SUB, SRT i TXT formatima i prikazom srpskih slova, a isto važi i za ID3 tagove kod MP3 muzičkih datoteka. Nedostaje samo podrška za FLAC kako bi lista bila kompletna, ali možda bi to bilo i previše uzevši u obzir dosad prikazane mogućnosti, kao i cenu ovog Samsunga.
Uvek nas raduje kad naiđemo na spravu koja pruža daleko više nego što cena sugeriše, a Samsung BD-P1600 je jedan od takvih uređaja. Dobar kvalitet izrade i neutralan dizajn dopunjeni su sjajnom kontrolom i jednostavnim upravljanjem, ali ono u čemu ovaj plejer zaista briljira jesu mogućnosti - tu je sve što bi prosečnom korisniku moglo zatrebati, pa i više od toga. Još važnije, BD-P1600 nije jedan od uređaja koji su na papiru krcati
tehnologijom, a u praksi jedva obavljaju i osnovne funkcije. Naprotiv: kod njega sve funkcioniše besprekorno, a što obeća - to i isporuči. Uređaj za svaku preporuku.
KARAKTERISTIKE PLUS
Izuzetan odnos uloženog i dobijenog.
Sjajan paket mogućnosti.
Odlična reprodukcija video-materijala.
Korektna reprodukcija audio-materijala.
Kvalitetan i funkcionalan daljinski upravljač.
Neutralan i diskretan dizajn.
MINUS
Pomalo nepraktičan poklopac prednjeg panela.
Sitni i nepregledni tasteri na plejeru.
Samsung BD-P1600
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: BD, DVD, MKV, DivX, AVI, AVCHD, MP4, CD-A, JPEG
Video-izlazi: HDMI, komponentni, kompozitni
Audio-izlazi: analogni RCA stereo, digitalni optički
USB: x2
Ethernet: RJ-45
Surround dekoderi: Dolby TrueHD, DTS-HD
Master Audio
Potrošnja električne energije: 30 W
Dimenzije (ŠxVxD): 430x54x209 mm
Masa: 2,2 kg
Cena: oko 220 evra
Stav, 011/3628-555
”Upravljanje ovim uređajem svedeno je na krajnje jednostavne procedure, koje će biti razumljive i potpunim laicima.“
Za razliku od većine, Yamaha je sa BD-S1065 krenula drugačijim putem - kod ovog plejera sve je u kvalitetu reprodukcije.
Yamaha BD-S1065 je osnovni model u ponudi ovog proizvođača, a iznad njega nalaze se ozbiljniji, ali i daleko skuplji BD-S1900 i BD-S2900. Testirani uređaj predstavlja se u očekivanom kvalitetu izrade - jednostavno, kod ovog plejera sve je izrađeno kako treba, od prednjeg panela i komandnih tastera, do priključaka na zadnjoj strani. Dizajn prati stil koji proizvođač neguje već nekoliko generacija unazad, što podrazumeva jednostavan i rasterećen prednji panel, s horizontalnim prelazom na sredini. Aluminijumski front deluje veoma masivno, sa čvrstim i krupnim tasterima, a ni ostatak kućišta ne zaostaje jer ostavlja najbolji utisak među testiranim uređajima. Leva strana prednjeg panela je gotovo potpuno prazna, ako izuzmemo taster za uključivanje/isključivanje i oznaku modela. Na sredini je smeštena fioka diska, ispod koje se nalazi matrični displej pristojne veličine, ali nešto sitnijeg prikaza, tako da očitavanje s veće daljine može biti problematično. Desna strana je rezervisana za tri velika okrugla tastera sa osnovnim komandama, dok su tri manja namenjena premotavanju i otvaranju/zatvaranju fioke. Sve komande koje nedostaju na plejeru nalaze se, naravno, na daljinskom upravljaču: pregledan, jednostavan i kvalitetno izrađen, svoju funkciju obavlja savršeno i pritom u
potpunosti prati filozofiju Yamaha plejera. Zadnja strana sadrži solidnu količinu priključaka, kao što su HDMI, komponentni, kompozitni i S-video, dok su za audio-signal zaduženi digitalni optički i koaksijalni, ali i analogni 7.1 izlazi. Navedeni 7.1 izlazi govore o tome da je Yamaha jedini plejer na našem uporednom testu koji ima ugrađeno hardversko dekodiranje višekanalnih formata, što praktično znači da je surround zvuk moguće dobiti i sa starijim A/V risiverima, koji nisu opremljeni HDMI ulazima. Za stereo reprodukciju tu je i par RCA činčeva u "mixed 2ch" postavci. Pored navedenih izlaza, zadnja strana sadrži ethernet i USB port, ulaz i izlaz za daljinsko upravljanje, kao i nezaobilazni ventilator. Ukupnom ozbiljnom utisku doprinose i velike niklovane stope s gumenom podlogom, koja sprečava klizanje. Iako sigurno postoje lepši plejeri od ovog, a to je uostalom i stvar ličnog ukusa, robustna izrada i jednostavan, all-out dizajn, bez svetlećih tastera, preklapajućih maski i drugih pomodnih detalja, učinili su da u našim očima BD-S1065 dobije status klase za sebe.
Klasu i stil Yamaha pokazuje i po uključivanju: crna podloga ekrana oplemenjena je
slikom koncertnog klavira i logom proizvođača u uglu, što deluje veoma elegantno. Ipak, kretanje kroz menije, iako relativno jednostavno, nema onu dozu intuitivnosti koja krasi Samsung BD-P1600, a i reagovanje na komande je nešto sporije. Opcije su zaista brojne i uključuju opšte funkcije, ali i korekciju parametara slike i zvuka, što omogućava podešavanje u skladu sa afinitetima korisnika. Test smo započeli filmom "Moon", koji obiluje sjajno izvedenim scenama pejzaža jedinog prirodnog satelita naše planete, a Yamaha je sve najsitnije detalje i prelaze između nijansi sive boje prikazala savršeno jasno i potpuno prirodno, bez trunke zamućenja ili naznaka digitalnog porekla slike. Očigledno je da integrisani Deep Color i x.v.Color procesori svoj zadatak obavljaju besprekorno. Pritom, zvučna podloga je bila veoma, veoma kvalitetna, sa odličnom reprodukcijom svih efekata, ali i muzike. Usledilo je Blu-ray izdanje grupe Queen, koje sadrži koncert iz 1981, kao i nastup na Live Aid festivalu 1985. Iako nešto stariji, ovaj snimak se pokazao kao veoma kvalitetan i pružio nam je zaista sjajan zvuk, a Yamaha se pobrinula da nam dočara fantastičnu atmosferu ovih koncerata i virtuoznost poznatog benda. Za kraj, plejer smo pomoću dvokanalnih izlaza povezali na redakcijsko pojačalo Lyngdorf
SDAI 2175 i zvučnike Dynaudio Focus 220 da bismo proverili kvalitet reprodukcije audio-diskova. Na listi su se našli Trilok Gurtu, Jump Ship, Robert Miles i mnoga druga izdanja, a zvuk je bio sasvim korektan - u ovoj disciplini, BD-S1065 svakako parira osnovnim modelima CD plejera u klasi cene od oko tri stotine evra.
Nažalost, s obzirom na to da ništa nije savršeno, a naročito ne po ovoj ceni, vreme je da se pozabavimo slabostima testiranog
plejera. U slučaju BD-S1065, najveća prednost predstavlja i najveću manu, a može se definisati u samo nekoliko reči: ovo je Bluray plejer. Dakle, zaboravite na univerzalnost i uživanje u svim mogućim i nemogućim formatima - ova Yamaha je predviđena za reprodukciju Blu-ray sadržaja, a tu funkciju obavlja fantastično. Pored navedenog, očitava DVD-Video i CD-Audio, kao i fotografije u JPEG formatu, i to je sve. Takođe, nabrojani formati mogu se reprodukovati isključivo s diska, dok eksterna USB memorija služi samo za smeštaj BD-Live sadržaja jer plejer nema ugrađenu sopstvenu memoriju. Osim toga, BD-S1065 se na testu pokazao kao najsporiji u očitavanju diskova, ali i inicijacije prilikom uključivanja, što može da zasmeta.
Yamaha BD-S1065 je namenjena korisnicima koje ne zanima univerzalnost, već isključivo najbolji mogući kvalitet reprodukcije Blu-ray sadržaja za izdvojen novac - u tom svetlu ovaj uređaj zaista briljira. Pored toga, prisustvo 7.1 izlaza pruža mogućnost izbora: recimo, ukoliko posedujete stariji A/V risiver, ili procenite da su audio-dekoderi u plejeru kvalitetniji nego u risiveru, poverite dekodi-
ranje Yamahi. Takođe, vlasnike A/V risivera istog proizvođača sigurno će obradovati podatak da BD-S1065 podržava "scene" opciju, koja omogućava memorisanje nekoliko predefinisanih parametara reprodukcije, što drastično pojednostavljuje upravljanje celokupnim A/V sistemom.
KARAKTERISTIKE PLUS
Ukupan kvalitet izrade.
Vrhunski kvalitet slike i zvuka.
Jednostavan dizajn i rukovanje.
MINUS
Ograničena funkcionalnost.
Displej bi mogao biti veći.
Sporije očitavanje i reagovanje na komande.
Yamaha BD-S1065
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: BD, DVD, CD-A, AVCHD, JPEG
Video-izlazi: HDMI, komponentni, S-video, kompozitni
Analogni audio-izlazi: 7.1, stereo
Digitalni audio-izlazi: optički, koaksijalni
USB: x1
Ethernet: RJ-45
Surround dekoderi: DD+, Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio
Potrošnja električne energije: 25 W
Dimenzije (ŠxVxD): 435x96x315 mm
Masa: 4,3 kg
Cena: 560 evra
4Audio, 011/2759-096
”Yamaha BD-S1065 je namenjena korisnicima koje ne zanima univerzalnost, već isključivo najbolji mogući kvalitet reprodukcije Blu-ray sadržaja.“
Nakon čitanja prethodna dva testa poželeli ste uređaj koji bi objedinio funkcionalnost i kvalitet reprodukcije, a sve to upakovano u moderno i atraktivno kućište?
Za kraj uporednog testa ostavili smo najskuplji od testiranih plejera - Pioneer BDP-LX52. Dizajn LX serije, pa tako i ovog uređaja, zaista ima specifičan stil i nosi dozu prestiža. Prednji panel izveden je veoma jednostavno, sa dva velika, okrugla, niklovana tastera, simetrično postavljena na levoj i desnoj strani, a ceo panel je izveden u crnom finišu visokog sjaja. Osnovne komande su prisutne, ali vešto uklopljene u horizontalni usek na sredini i praktično neprimetne kad je plejer u standby režimu. Tek po uključenju, iznad pomenutih tastera, pojavljuju se simboli funkcije, osvetljeni mlečnobelom svetlošću. U prvom trenutku ovakvo rešenje izazvalo je strah od "H/K sindroma" (sitni i nepregledni tasteri koje je teško pogoditi, a prilikom korišćenja potrebno je pridržavati plejer drugom rukom da se ne bi pomerio), ali ubrzo smo se uverili da nema mesta za brigu - dimenzije i postavka tastera su odlične, a prilikom pritiska ne pomeraju se ka unutra već nadole, dok plejer sve vreme ostaje čvrsto na mestu. Na sredini panela nalazi se fioka mehanizma diska, izrađena od plastike prosečnog kvaliteta, a ispod fioke je prorez koji svetli hladnoplavom svetlošću kada se u plejeru nalazi Blu-ray disk. Desnu stranu fronta zauzeo je
matrični displej s prikazom znakova u beloj boji. Dobra osvetljenost i solidne dimenzije displeja omogućavaju komforno očitavanje do udaljenosti od oko 3,5 metara, što je bolje od konkurenata na testu. Ispod displeja smeštene su diode za signalizaciju PQLS (Precision Quartz Lock System) i HDMI funkcija, koje svetle - iznenađujuće - crvenom bojom. Ukupno, dizajn Pioneerovog plejera je moderan i privlačan, ali sa stilom i merom, ne prelazeći liniju koja razdvaja dobar ukus od vašarske atrakcije. Čak su nam se i pomenute crvene diode svidele jer, iako potpuno odudaraju od ostatka eksterijera, dodaju notu starovremene ozbiljnosti. Zadnji panel je sasvim u skladu s konkurencijom - zapravo, po broju i tipu priključaka potpuno je isti kao kod Samsungovog plejera. Dakle, tu su HDMI, komponentni i kompozitni video-izlazi, digitalni optički i analogni stereo audio-izlazi, kao i USB, RJ-45 i RS-232C priključci. I, naravno, ventilator. Strujni priključak izveden je u formi viljuške - šteta, jer ovo je plejer srednje klase, kod kojeg bi igranje naponskim kablovima moglo dovesti do poboljšanja u reprodukciji. Svi priključci su čvrsto postavljeni i solidnog kvaliteta - ništa spektakularno, ali sasvim funkcionalno i u standardu klase.
Daljinski upravljač Pioneerovog Blu-ray plejera je, u najmanju ruku, podjednako atraktivan kao i matični uređaj. Veoma kvalitetno izrađen, s gornjom stranom od brušenog aluminijuma i preglednim tasterima, predstavlja pravo uživanje za gledanje, ali i za korišćenje, i donosi veliki plus za BDP-LX52.
Praktični deo testa započeli smo, naravno, priključivanjem plejera na ostatak sistema. HDMI kabl poslužio je za povezivanje s plazma televizorom dijagonale 127 centimetara u punoj HD rezoluciji, dok je reprodukcija zvuka poverena stereo pojačalu Lyngdorf i zvučnicima Dynaudio Focus 220. Pored toga, Pioneer smo povezali na lokalnu mrežu, a kao memoriju upotrebili smo USB kapaciteta dva gigabajta. Na samom početku BDP-LX52 nas je obradovao pametnim pristupom - pri prvom uključenju automatski se pokreće sistem za optimizaciju osnovnih parametara, takozvani „čarobnjak“, koji vodi korisnika kroz inicijalna podešavanja izlaza, slike i zvuka. Ovo je sjajna stvar i pravi pokazatelj da je neko razmišljao o korisnicima, jer „čarobnjak“ štedi vreme i čini podešavanja jednostavnijim. Sve parametre moguće je naknadno menjati, a sistem menija je jednostavan i reaguje prilično brzo. Mehanizam diska je po brzini očitavanja negde između Samsungovog i Yamahinog plejera, a u radu je uzorno tih.
Sada dolazimo do dela u kojem treba da opišemo kvalitet reprodukcije Pioneerovog plejera, što se pokazalo kao nezahvalan zadatak. Naime, nakon nekoliko odgledanih Blu-ray naslova najnovije produkcije nismo uspeli da mu nađemo zamerku - slika i zvuk su jednostavno savršeni. Rezolucija slike,
prirodnost i dubina boja, nagli pokreti kamere, brze promene kolorita, sekvence snimane kamerom „iz ruke“, sve je do najsitnijih detalja reprodukovano bez mane. Reprodukcija zvuka protiče u istom maniru: kristalno čista i definisana podloga, potpuno prirodni zvuci okruženja, čvrst i dubok bas pri eksplozijama i potmulo režanje V8 mašina učinili su da se filmovi nižu jedan za drugim, a mi smo uhvatili sebe kako ponovo uživamo u starim blokbasterima, odgledanim na novom plejeru i u potpuno novom kvalitetu. Deo zasluga svakako pripada i ostalim komponentama sistema, ali - s obzirom na to da ni ekran ni audio-sekcija ne mogu da stvore nešto čega nema - jasno je da BDPLX52 svoj deo posla odrađuje besprekorno i ostatku sistema isporučuje fantastičan video i audio signal.
Nakon gomile filmova usledio je jedan pravi audiofilski test - u pitanju je snimak nastupa čuvenog gitariste Jeffa Becka u londonskom klubu "Ronnie Scott's". Snimak datira iz 2007. i izvorno je snimljen u HD rezoluciji, tako da je najvišeg mogućeg kvaliteta. Bez preterivanja, možemo reći da nam je Pioneer potpuno dočarao atmosferu svirke, a emocije izvođača sada je bilo moguće ne samo čuti, već i videti. Kako je u pitanju klupski nastup, sve odiše intimnom atmosferom i direktnim kontaktom muzičara i publike. Bend deluje potpuno relaksirano, uz prisnu međusobnu interakciju, ali i komunikaciju
i šale s publikom između pesama. Jednom rečju, atmosfera koja „kupuje“ u tren oka, pa smo se ubrzo osetili ne kao gledaoci, već kao publika, u punom smislu te reči. Specifičan Beckov stil sviranja, s puno energije i smenjivanja oštrih i nežnih tonova, doživeli smo kao nikada ranije. Među brojnim izvedenim pesmama teško je izdvojiti favorite, a muzički ukus vuče autora testa ka nadrealnom izvođenju standarda "Rollin' and Tumblin'", u kojem Beck i Imogen Heap uspevaju da ovoj nebrojeno puta snimljenoj numeri podare novu dimenziju. Dakle, BDP-LX52 je u potpunosti preneo sve emocije, detalje, energiju i - što je još važnije - omogućio nam istinsko, dugotrajno uživanje u muzici, a ne u skupu savršeno reprodukovanih, ali bezdušnih tonova.
U završnom delu testa pozabavili smo se dodatnim mogućnostima, kao što je reprodukcija DivX i MP3 materijala. Ove discipline testirani plejer je savladao bez problema, uz očitavanje titlova sa SRT, SUB i TXT ekstenzijom i punim prikazom srpskih slova. Takođe, internet konekcija se ostvaruje automatski, a plejer samostalno proverava dostupnost nove verzije firmvera, kao i dodatnih sadržaja Blu-ray diskova.
Jedinu pravu zamerku pronašli smo u nemogućnosti reprodukcije sa USB memorije, već samo s diska, a priznajemo da bismo na plejeru ove klase rado videli i podršku za FLAC format.
Pioneer BDP-LX52 zaista objedinjuje najveći deo potreba, ali i želja korisnika. Uz odličan dizajn, solidnu izradu i vrhunski kvalitet reprodukcije u svim segmentima, ovaj uređaj pruža visok nivo univerzalnosti i jednostavnu upotrebu. Dakle, sve je tu, a testirani Pioneer vam ni u jednom trenutku neće tražiti da se opredeljujete. Naprotiv, daće sve od sebe da zaboravite na brojne opcije i prepustite se uživanju u slici i zvuku.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Vrhunski kvalitet slike i zvuka.
Kvalitet izrade.
Daljinski upravljač.
Atraktivan dizajn.
MINUS
Nemogućnost reprodukcije sa USB memorije.
Pioneer BDP-LX52
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: BD, DVD, DivX, AVI, AVCHD, CD-A, MP3, WMA, JPEG
Video-izlazi: HDMI, komponentni, kompozitni
Audio-izlazi: analogni RCA stereo, digitalni optički
USB: x1
Ethernet: RJ-45
Surround dekoderi: DD+, Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio
Potrošnja električne energije: 32 W
Dimenzije (ŠxVxD): 420x83x287 mm
Masa: 3,6 kg
Cena: oko 655 evra
Stav, 011/3628-555
”Rezolucija slike, prirodnost i dubina boja, nagli pokreti kamere, brze promene kolorita, sve je do najsitnijih detalja reprodukovano bez mane.“
Samsung: Teško da može manjetransport nepoznatog porekla i dve štampane ploče su sve što je potrebno za odličnu funkcionalnost. Zameramo neodvojivi strujni kabl, ali za ovaj novac Samsung nudi taman koliko treba.
Yamaha: Kvalitetno urađeno napajanje, slično kao kod Pioneera. Transport je solidne izrade, ali nismo uspeli do kraja da ga razotkrijemo. Samo jedna štampana ploča je potpisana Yamaha logotipom, a ugrađena kola su Samsungova.
Pioneer: Koristi transport sopstvene proizvodnje (BDV-201-XA), a jedini je na testu sa urađenim bazičnim dampingom. Sekcija napajanja je izvedena kvalitetno, a osetljiva digitalna kola su fizički oklopljena.
Samsung: Iako deluje siromašnije zbog svog niskog profila, zadnji panel Samsungovog plejera opremljen je potpuno istom garniturom priključaka kao Pioneer BDP-LX52. USB ulaz na zadnjem panelu služi samo za BD-Live. Jedina prava razlika se vidi u tome što je strujni kabl ovde neizmenljiv.
Yamaha: U najboljoj tradiciji kućeYamaha pruža najbolje mogućnosti povezivanja i odličan kvalitet priključaka. Od konkurencije se izdvaja 7.1-kanalnim analognim audio-izlazima, kao i digitalnim koaksijalnim audio-izlazom i S-video-izlazom.
Pioneer: Prividnu gužvu prave brojne nalepnice i natpisi, a zapravo Pioneer sadrži samo najneophodnije konekcije. Ipak, kvalitetu priključaka se ništa ne može zameriti. Pored komponentnih i kompozitnih izlaza, prisutni su digitalni optički izlaz, nezaobilazni HDMI, kao i LAN. USB ulaz se koristi samo za smeštanje BD-Live materijala.
Samsung: Za klasu iznad - ovaj daljinski upravljač prevazilazi cenovnu klasu Samsungovog plejera i pruža sjajnu funkcionalnost, kao i punu kontrolu TV aparata. Dobar kvalitet izrade i odličan osećaj pri upotrebi.
Yamaha: Dizajn podređen funkciji - daljinski upravljač Yamahe je pregledan, kvalitetno izrađen i lak za rukovanje. Sreću kvari nešto sporije reagovanje plejera na komande.
Pioneer: Aluminijumski panel i robustna izrada pretvaraju Pioneerov upravljač u pravi komandni centar. Vrhunski kvalitet, ali bi tasteri mogli biti nešto krupniji.
Za uporedni test Blu-ray plejera koristili smo plazma TV Samsung PS50B650 dijagonale ekrana 127 centimetara, kao i LCD TV Samsung LE32C650 (81 centimetar). Za višekanalni audio-segment zadužili smo AV risiver Harman/Kardon AVR260 i prateće zvučnike, dok smo za test u dvokanalnom režimu upotrebili integrisano pojačalo Lyngdorf SDAI-2175 i zvučnike Dynaudio Focus 220. Ipak, podjednako važnu kariku ovog lanca, kojoj smo posvetili najmanje pažnje, činio je HDMI kabl Oehlbach Speed Matrix u verziji od tri metra dužine. Ovaj kabl pripada predstavnicima klase 1.3c/kategorija 2, što govori da je reč o kablu velike brzine protoka - podatak o brzini od 10,2 gigabita u sekundi na frekvenciji od 340 megaherca govori sam za sebe. Naravno, navedene karakteristike obezbeđuju punu podršku za 1080p/24 signal, a Speed Matrix je kompatibilan s brojnim naprednim funkcijama, kao što su HDMI CEC, Deep Color 30/36/48-bit i x.v.Color. Prenos audio-signala podržava sve aktuelne formate, na čelu sa Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio. Kvalitet izrade ovog kabla je veoma visok, provodnici su izrađeni od SPC kabla sa izolacionim omotačem najviše kategorije, a konektori su oplemenjeni 24-karatnom pozlatom. Pored toga, kabl je projektovan tako da predstavlja svojevrstan ekvilajzer koji umanjuje negativne efekte džitera i varijacije u kvalitetu protoka i pruža optimalan protok digitalnog signala velike rezolucije. U sve prednosti Oehlbach kabla uverili smo se i u praksi: prelazak s kabla nižeg kvaliteta na Speed Matrix doneo je trenutno poboljšanje u reprodukciji, koje su primetili čak i naši prijatelji, potpuni laici za tehniku i AV sisteme. Sve nabrojane funkcije
su podržane u potpunosti, pa smo sa zadovoljstvom koristili opciju HDMI CEC, dok doprinos Deep Color i x.v.Color procesiranja nije potrebno posebno naglašavati - dovoljno je da pročitate naše utiske o kvalitetu slike i prikazu boja. Za kraj, ali nikako za potcenjivanje, treba reći da Oehlbach Speed Matrix izgleda zaista upečatljivo - uostalom, kabl prečnika preko 10 milimetara, s debelim izolacionim omotačem koji je presvučen crnim snake-skin bužirom, terminisan masivnim, pozlaćenim konektorima, dodaće notu ozbiljnosti svakom sistemu.
Na prethodnim stranicama predstavili smo vam tri Blu-ray plejera koji su, iako dele osnovne funkcije, različiti u detaljima izrade, opcijama, vrlinama i manama reprodukcije i, naravno, u ceni. Samsung BD-P1600, kao najpristupačniji na testu, pokazao je da najniža cena ne mora nužno povlačiti očigledne i ozbiljne nedostatke. Naprotivsimpatični Samsung sjajno funkcioniše, lak je za korišćenje i ima najduži spisak opcija na testu! Fantastičan odnos cene i kvaliteta čini ovaj plejer moralnim pobednikom i dobitnikom svake preporuke s naše strane. Sledeći takmičar Yamaha BD-S1065 odlikuje se tradicionalno dobrim kvalitetom izrade, ali i uskim poljem pristupa, što izaziva podeljene reakcije. S jedne strane, Yamaha oduševljava briljantnom reprodukcijom slike i zvuka, dok na drugoj strani razočarava skromnim opcijama. Plejer za one koji tačno znaju šta žele i
Funkcija BD-Live, poznata i kao BD Profile 2.0, označava mogućnost plejera da preuzima sadržaje sa interneta. Primarne namene su ažuriranje firmvera i preuzimanje dodatnih sadržaja BD diska (intervjui, trejleri, višejezični titlovi i zvučni zapisi), ukoliko oni postoje na internetu, a pojedini plejeri omogućavaju i mnoge druge funkcije (Internet chat, pregled YouTube snimaka, igranje online igara i slično). Ova funkcija zahteva postojanje memorije koja može biti interna ili USB (kod plejera koji nemaju internu memoriju).
spremni su da za to i plate. Na kraju, Pioneer BDP-LX52: ovaj Blu-ray plejer kao da je preuzeo najbolje osobine konkurenata sa testa i spakovao ih u izuzetno kvalitetno, ali i elegantno kućište. Nalazeći se na samo korak od apsolutne funkcionalnosti, LX52 se odlikuje vrhunskom reprodukcijom i odličnim pratećim mogućnostima, što ga čini jeftinim u odnosu na ono što pruža.
VSi60, koji smo ranije testirali: "V" kao vacuum. DSi200: "D" kao digital.
Veliko, teško pojačalo koje radi u D klasi. Izgledom se savršeno uklapa sa CD5 plejerom i milina je gledati ih jednog iznad drugog na polici: ništa od kiča, bespotrebno skupog dizajna, a opet se na prvi pogled vidi da se radi o ekstremno kvalitetnim i skupim uređajima. Ručke sa strane su takođe prisutne i još korisnije nego na plejeru, ipak DSi200 ima skoro sedamnaest kilograma. Audiofili ponekad žele da promene raspored na svojoj polici. Sa DSi200 problema nema, ručke su masivne, izuzetno čvrste i lepo oblikovane. Žleb na prednjoj ploči je identičan onom na CD5. Na prvi pogled uočava se dominacija velikog ekrana i dva rotaciona dugmeta. Displej nije isti kao na CD plejeru: matričnog je tipa, novije tehnologije i daleko zanimljiviji. Znaci su svetloplave boje, veoma prijatni za oko, a veličina fonta je slična Krell ili Simaudio proizvodima - očigledno je da su severnoameričke hi-fi komponente konstruisane za rad u većim prostorijama, te i ekrani moraju biti čitljivi s veće udaljenosti. Dugme koje se nalazi levo od ekrana u stvari je prekidač i može da ide jedan korak ulevo ili udesno, pri čemu menja nivo zvuka za jediničnu vrednost ili, ukoliko se zadrži u nekom od položaja, kontinualno dok ga korisnik ne pusti da se sam vrati u centralnu poziciju. Njegov brat blizanac s desne strane sekvencijalno vrši izbor aktivnog ulaza, kojih ima ukupno pet, i
radi na identičan način kao ono namenjeno regulaciji nivoa zvuka. Obe komande su napravljene od masivnog brušenog aluminijuma, ali nam se nije dopao zazor koji postoji na osovinama, a i osećaj pri korišćenju je grublji nego što smo očekivali. Ispod ekrana su četiri jednaka tastera: za uključivanje, režime rada mono i sa invertovanom fazom, kao i privremeno isključenje zvuka – „mute“. I to je sve, ali sasvim dovoljno. Displej prikazuje osnovne informacije: jačinu zvuka i aktivni izvor, a veliki deo zauzima i grafička informacija o podešenom balansu. Više bismo voleli kada bi prikaz balansa bio manji a podatak o tekućem izvoru veći, ali proizvođač je izabrao drugačije, lepšeg dizajna. Zadnja strana je čista i uredna, s relativno malo priključaka simetrično raspoređenih. Sadrži pet ulaza, od kojih su dva balansirana. Položaj strujne utičnice, izlaza za zvučnike i ulaznih konektora ukazuje da se radi o dual-mono dizajnu - levi i desni kanal jasno su odeljeni na levu i desnu polovinu pojačala. Kvalitet konektora je odličan, ali jedino bismo voleli kada bi oni namenjeni povezivanju zvučnika primali i bananice i bili malo većih dimenzija. Daljinski upravljač nismo dobili uz primerak DSi200 koji nam je dostavljen na test, ali je faktički identičan onome koji se isporučuje uz VSi60, što znači jednostavan, dovoljno kvalitetan i upotrebljiv, s dizajnom koji jednostavnošću prati pojačalo.
Za razliku od nekih drugih modela, Audio Research je primenio klasičan sistem napajanja na modelu DSi200. Ovo podrazumeva da nema svičerske sekcije, već je izvor energije pojačala klasičan transformator velikog gabarita, s posebnim namotajima za levi i desni kanal - faktički dual-mono konstrukcija sa zajedničkim transformatorom. Filterska sekcija je enormna i zasniva se na osam elektrolita po kanalu, svaki je kapaciteta deset hiljada mikrofarada, što čini ukupni kapacitet za audio-pojačala ogromnih 160.000 mikrofarada.
Kompletna konstrukcija Audio Research DSi200 je balansirana, a ulazna sekcija potpuno odvojena za levi i desni kanal, u skladu s konekcijama i realizovana je pomoću releja. Odatle se ide na atenuator i odmah ka pojačalu snage. To znači da je pretpojačivačka sekcija DSi200 pasivnog tipa, te da su jedine aktivne komponente smeštene u izlaznim modulima. Ovi moduli su u stvari srce pojačala, a proizvođač je posebno ponosan jer nisu poreklom od OEM kompanije niti prilagođeni upotrebi u DSi200, već su razvijeni u Audio Researchu.
Audio Research smo slušali u kombinaciji s fantastičnim plejerom oznake CD5, poreklom od istog proizvođača, a tu je bio i Sony SCD-555ES SACD plejer da pripomogne. Kompanija navodi podatak od čak šest stotina časova usviravanja pre ozbiljnog testa, ali je „naš" primerak već bio usviran. Stabilni zvučni režim je nešto drugo, pa preporučujemo pola časa rada pre ozbiljnog slušanja.
U suprotnom, DSi200 će svirati sterilnije nego inače i neće biti u punom sjaju. Pojačala koja rade u switching režimu najčešće zvuče veoma čisto, da to ponekad smeta i izaziva osećaj kliničke hladnoće. DSi200 je uspeo da prenebregne većinu ovih negativnih osobina: toplina zvuka, otvorena scena i vrlo dobri detalji jesu na pozitivnoj strani priče.
Kompakt-disk koji smo probali je sjajna i prilično direktna muzika iz filma Katje von Garnier – „Die Bandits“, s numerama koje su brze, da bi ih potom smenile one umerenijeg karaktera. Scena koja veoma liči na klupsku provejava diskom od početka do kraja i ograničenja u sistemu mogu se dosta lako uočiti – CD plejer koji nije adekvatan zvuči tupo, a pojačalo se muči da istera brze bas deonice. Audio Research DSi200 se smeškao sve vreme igrajući se scenom i muzikom, a u pesmi „Crystal Cowboy“ otkriva na jedan iskren način melanholiju u pospanom glasu pevačice.
Ovo pojačalo nije zahtevno po pitanju tipa muzike – dajte mu klasiku ili bluz, pop ili soul, duša muzikalnosti kod DSi200 neće praviti probleme, a suri profesionalac koji se krije unutra odradiće posao odlično.
Njegov zvuk je jedan od panelista opisao rečima „svetlo i smelo“, aludirajući na želju Audio Research pojačala da probije granicu i izbaci sve što ima pred slušaoca. U skladu sa ovim ide veoma snažna i otvorena prezentacija, pa je odabir adekvatnih zvučnika i izvora neophodan. DSi200, međutim, ne ostaje na svetloj strani sugerišući suvoparan
muzički doživljaj kao kod mnogih jeftinijih predstavnika (Lyngdorf SDAI-2175 na primer), već dodaje znatnu dozu topline, koja je u nekim crtama slična onoj kakvu smo sreli kod mlađeg lampaškog rođaka DSi60. Međutim, DSi200 poseduje i sopstveni karakter. On se ogleda u neverovatnoj kontroli, prvenstveno prisutnoj na bas području. Neko bi mogao pomisliti da snažno pojačalo kao što je DSi200 sa svojih 200 vati snage po kanalu svakako mora imati dobru kontrolu, ali to nije uvek slučaj. Poredivši ga s malo slabijim i dosta jeftinijim predstavnikom vrste – Harman-Kardonom HK990, jasno se oseti kako udarac palice po bubnju daje drugačiji rezultat: na Harmanu tup, sa odjekom, a na DSi200 odjeka nema i zvuk prestaje onog momenta kad membrana stane. Audio Research pojačalo ne dozvoljava ni prelivanje ovih tonova u subpodručja, čime se dobija osećaj izuzetno prirodne prezentacije ovog opsega, sa atakom koji je tu samo kada treba, i prosto zadivi svojom dubinom.
Dinamika DSi200 je odlična, svejedno da li ga slušate tiho ili glasno. Tajming je smeo, tako da kohezija nota biva potpuna i ispunjava celu prostoriju lako kao pero. Iako ne forsira brzinu kao ključnu osobinu, „dvestotka“ je veoma agilno pojačalo.
Uzimajući u obzir cenu DSi200, zamerili bismo nedovoljnu prirodnost srednjeg opsega, recimo violine ili ljudskog glasa, koji bi mogli biti više prirodni, a to je jedna od mana switching pojačala, koju ni ovaj model nije uspeo da izbegne, pa se u nekim slučajevima pojavljuje veštački prizvuk. Mlađi brat
DSi60 uspeo je da ovaj deo spektra bolje izbalansira i čini nam se da u zvučnom smislu ima uspešniji odnos kvaliteta i cene, ukoliko ne koristite isuviše zahtevne kutije.
Veliki uređaj, pažljivo skrojen i dostojan suparnik skupim kombinacijama pretpojačalo/ snagaš. Igraće se s bilo čim što zakačite za njega, kontrola je savršena, a nema ni traga uštogljenom zvuku. On je specifičan, odmah se vidi da se ne radi o klasičnom pojačalu klase A ili AB, zavodljiv, inspirativan, delimično topao i hrabar. Konstruktori su se svojski potrudili kako bi tehnologiju koja se još razvija unapredili do pravog audiofilskog nivoa. Da li su u tome uspeli? Svakako, ali je danak cena uređaja, koja nije mala. Opšti odnos kvalitet-cena je dobar, ali konkurencija ne spava, što možete videti u testu NAD-a M2, objavljenom takođe u ovom broju časopisa.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dinamika.
Svetla, čista reprodukcija.
Relaksiranost.
Sjajna kontrola.
Izuzetan bas odziv.
MINUS
Kvalitet osovina rotacionih dugmadi na prednjoj ploči.
Konektori za zvučnike mogli bi biti veći.
OPREMA:
OSony SCD-555ES
OSony PCM-R500
OAudio Research CD5
OJamo C809
OCanon Karat M40
MUZIKA:
The Soundtrack from the film Die Bandits
Rhythms del Mundo: Cuba
Audio Research DSi200
Broj linijskih ulaza: 3xRCA, 2xXLR
Snaga: 2x200 W (osam oma, 20 Hz – 20 kHz)
Frekvencijski opseg: 5 Hz – 55 kHz (minus 3 dB, 1 W)
Odnos signal-šum: 94 dB (IHF)
Dimenzije (ŠxVxD): 480x133x362 mm
Masa: 16,9 kg
Cena: 5.680 evra
One HiFi, 011/212-9117
”Njegov zvuk je jedan od panelista opisao rečima svetlo i smelo, aludirajući na želju pojačala da probije granicu i izbaci sve što ima pred slušaoca.“
Nekako predimenzionirano, s velikim rotacionim komandama koje kao da su namenjene džinu, VTL TL-5.5 poručuje da se ne treba šaliti sa njim.
Utridesettrećem broju Hi-Filesa testirali smo snažnog predstavnika kompanije Vacuum Tube Logic - izlazno lampaško pojačalo ST-150. Sagu o VTL-u nastavljamo predstavljanjem prirodnog para, pretpojačala TL-5.5, izrađenog takođe u lampaškoj tehnici.
Potpuno ozbiljnog izgleda, Vacuum Tube Logic TL-5.5 odaje utisak krajnje profesionalnog pristupa. Svi delovi na njemu odišu kvalitetom, od predivno rešene dvodelne prednje ploče, pa nadalje. Da, prednja strana je vrlo specifična i sastoji se od osnovne podloge debljine šest milimetara, koja se prikazuje na desnoj strani, i dodatne leve polovine od svetlog, brušenog aluminijuma, čime se ukupna debljina prednje ploče završava na čak trinaest milimetara. Ostatak kućišta je od čeličnih ploča, što je jedno od dobrih antivibracionih rešenja.
Komande su minimalne, a to je čest slučaj kod high-end uređaja, ali ima i nekih zanimljivosti. Prvo što se primećuje jesu velike
rotacione komande. Motorizovana kontrola jačine zvuka s masivnim dugmetom je ona koja se možda najčešće koristi. Slične su i kontrola balansa i aktivnog izvora - TL-5.5 podržava čak sedam ulaza, što je odlično. Jedan od njih je namenjen opciji RIAA kartice, koja košta 1.500 evra, ali kada je fabrički instalirana potencijalnog kupca staje 1.000, pa je ukupna cena ovog pretpojačala 5.000 evra - standardna verzija bez nje košta 4.000 evra. Vacuum Tube Logic TL-5.5 podržava i jedan analogni snimač, kao i eksterni procesor zvuka: aktiviranje ovih opcija učiniće jedno prijatno "klik" pomoću releja sa zadnje strane. Konektori na pretpojačalu su odličnog kvaliteta, pravljeni po narudžbini baš za VTL, a interesantno je da pored single ended postoji i balansirani izlaz.
U desnom uglu pretpojačivača nalazi se diskretno postavljen mrežni prekidač, a pored njega i senzor za daljinski, kao i pomalo neobičan multifunkcionalni taster. Njegova namena je da pojačalo dovede u režim isklju-
čenog izlaza (mute) ili da obrće fazu izvora. Kompletan status je vrlo lepo obeležen LE diodama, a naročito nam je simpatično bilo što Amerikanci sve objasne (za razliku od, na primer, LE dioda na Audiolabu 8000): ukoliko pomenuti taster pritisnete nadole, počeće da trepće LE dioda ispod koje piše "Mute –Flashing". Jednostavno, nema greške, nepotrebnog mozganja, niti nerazumevanja. Važno je napomenuti i da se severnoamerička i evropska verzija unekoliko razlikuju zbog različitih propisa koji regulišu promet ovakve vrste robe.
Na prvi pogled vidi se da je TL-5.5 urađen kvalitetno. No, imamo zamerku: selektor ulaza se nalazi na zadnjoj vertikalnoj ploči, blizu konektora, što jeste najbolje moguće rešenje. Od njega do prednje ploče vodi kardanska kruta veza ostvarena pomoću osovine od sintetičkog materijala, koja se nastavlja na osovinu selektora. Ta dosta duga osovina je prilično elastična i pri okretanju masivnog dugmeta s prednje strane dolazi do torzije,
pa se kao rezultat dobija veoma čudan osećaj kada pokušate da promenite aktivni izvor - kao da će se ceo mehanizam slomiti. Iako se to sigurno neće desiti, nama se ovo nije dopalo. Sam selektor je veoma krut pri promeni položaja, te je proizvođač ovim sistemom možda želeo da ublaži tvrd osećaj, ali definitivno nije odradio sve kako treba. Daljinski upravljač pokriva minimum funkcija: regulaciju glasnoće, privremeno isključenje zvuka i obrtač faze. Za klasičnog audiofila ovo je sasvim dovoljno. Dimenzije upravljača su veoma skromne, sa sitnim jednakim tasterima kojih ima svega četiri, pa snalaženje nije teško. Međutim, kvalitet ukupne izrade nikako nije na nivou proizvođača kakav je Vacuum Tube Logic. Kvalitet plastike i završne obrade je nezadovoljavajuć, posebno imajući u vidu cenu od 4.000 evra za pretpojačalo. Mislimo da nikako ne treba štedeti na ovim stvarima, posebno kada kod kineskih proizvođača možete nabaviti fantastične daljinske upravljače po ceni od svega jednog dolara, doduše na veću količinu, od više hiljada komada, ali šta je to za jednu high-end kompaniju poput VTLa?
Uputstvo je uređeno na isti način kao i kod pojačala snage ST-150. To znači da je detaljno, sa izmerenim osnovnim tehničkim karakteristikama komada sa serijskim brojem modela koji je isporučen. Veoma lepo.
VTL TL-5.5 koristi četiri JJ Electronic dvostruke triode ECC81 i još dve ECC83S u svojoj
aktivnoj sekciji. Ukupna pedantnost izrade je odlična, s pažljivo razvedenim ožičenjem. Ulazna sekcija je delimično rešena preko releja za monitor analognog snimača i ulaza za spoljni procesor zvuka, dok je prilično veliki deo prostora rezervisan za opcionu RIAA karticu. Većina elektrolita je poreklom od proizvođača Nippon Chemicon, a prisutan je i veliki broj kvalitetnih Multicap konden zatora. Fizički mala sekcija je zadužena za mikrokontrolersko upravljanje siste mom i nalazi se na najudaljenijem mestu od osetljivih ulaznih kola. VTL je u TL-5.5 ugradio i solidan strujni filter, što je za pohvalu. Pret pojačalo koristi i izlazni bafer jer konstruktori smatraju da je bolje imati ga nego izbegavati, kao u nekim drugim konstrukcijama.
Transformatori, kojih ima dva, za svaki kanal ponaosob su poreklom od VTL-a. Na njima je naveden čak i datum proizvodnje i kontrole, kao i da su prošli dvadesetčetvo ročasovni period razrade na test stolu. Pored njih, upadaju u oči ALPS Blue Velvet - motorizovani potenciometri za kontrolu jačine zvuka i balans kanala.
Pretpojačalo VTL TL-5.5 testirali smo na više potpuno različitih pojačala snage. Jedan od njih je bio rođak iz iste produkcije, ST-150, dok su druga dva bili Metaxas Audio Systems Solitaire i stari Kenwood BASIC M2. Zvuk u kombinaciji sa ST-150 je... fascinantan i predstavlja pravog parnjaka snagatorima iz iste kuće. Toplina, ali ona nenapadna i detaljnost – sve se ponavlja kao i kod pojačala snage koje smo testirali. Očigledan je specifičan pristup uređajima i doživljaju muzike. TL-5.5 ne smiruje strasti drugih delova sistema, ali im dodaje toplinu i umekšava srce, čak i u slučaju vremešnog Kenwooda, koji je sam po sebi dosta tvrd i traži emotivnu pretpojačivačku damu za
Bas i srednjotonsko područje ova komponenta realizuje s krajnjom lakoćom, najniže note su lepo utegnute i nema osećaja zaokrugljenog, plitkog basa. Album pevačice Sare K. "Waterfall" odsviran je precizno i krajnje relaksirano, a glas Pavarottija nas je podsetio na slavne dane tenora, s veoma dobrom širinom i rekreacijom scene, kao i finim vazdušastim
”Potpuno ozbiljnog izgleda, Vacuum Tube Logic
TL-5.5 odaje utisak krajnje profesionalnog pristupa.“
omotačem oko prezentatora. Visokotonsko područje je stavka u kojoj VTL TL-5.5 blista – otvorenost, nenametljivost, ali i prisutstvo svakog detalja ukazuju na vrhunsku klasu, tako da je veoma prijemčivo uhu, bez trunke iritacije. Ali, ljudski glas i uopšte srednji tonovi su ono što smo navikli da čujemo kod lampaških uređaja kao pravu prednost. Kakva je situacija kod TL-5.5? Pored brzine reprodukcije, koherencije scenskog prikaza i odličnog tajminga, srednjotonsko područje je klasa za sebe – nema trunke zamućenja, kristalno čisto i jasno, s prikazom realnosti da
se soba za slušanje zaista pretvori u virtuelnu muzičku stvarnost. Svaki ton, svaki uzdah izvođača, svaki pokret preko žice instrumenta ili dirke klavira prikazani su neverovatno precizno, ali ne u smislu solid state uređaja, ne demonstrativno, klinički ili laboratorijski, već kao da ste se udobno smestili u stolicu u nekom klubu i uživali u živoj svirci. Odlična je još jedna osobina VTL-5.5: ovo pretpojačalo nije namerno divlje, nije namerno uglađeno ili uštogljeno – s njim imate utisak da ste čuli ono što baš treba da osetite i svi audiofilski pojmovi padaju u vodu. Njegov zvuk se ne
da lako opisati jer prevazilazi granice racionalne analitike i ulazi u oblast emotivnog, što je mnogim komponentama samo san.
Volimo kad na uređaju piše da je ručno pravljen u SAD. Nije da ne poštujemo trud ostalih proizvođača, ali kada to piše na severnoameričkoj komponenti, to znači da ju je neko osmislio, ručno sklopio i pažljivo testirao i da je komad koji je stigao do kupca zaista bez mane u proizvodnji. A to znači puno. S druge strane, VTL koristi moto "Making tubes user frendly". Ovo se, po nama, ne odnosi samo na jednostavnost korišćenja, već prvenstveno na zvuk koji je prijateljski prema slušnom aparatu čak i okorelih ljubitelja solid state tehnologije.
Da zaključimo: ljubav na prvi pogled i za ceo život. Zvučno fascinira. Relativno neupadljiv, veoma skup i skroman, svoju veličinu istinski prikazuje kada prstom kliknete na prekidač, uključite ga i malo sačekate... Dovoljno da osetite kako vas hi-fi vilenjak zvani TL-5.5 vodi na put bez povratka, onaj koji jasno govori šta je pravi high-end uređaj. Najiskrenija preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Zvuk u najvišoj klasi.
Praktičnost korišćenja.
MINUS
Osećaj pri korišćenju preklopnika ulaza.
Daljinski upravljač.
OPREMA:
OSony CDP-D500
OSony PCM-R500
ORevox B215S
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OVTL ST-150
OJamo D830
OCanon Karat M40
ODynaudio Focus 220
VTL TL-5.5
Broj linijskih ulaza: 6xRCA
Broj linijskih ulaza: 2xRCA, 1xXLR
Vakuumske cevi: 2x12AX7, 4x12AT7
Frekvencijski opseg: 1 Hz – 60 kHz (+0/-1 dB)
Dimenzije (ŠxVxD): 482x355x95 mm
Masa: oko 10 kg
Cena: 4.000 evra
Vox Trade, 011/3016-230
”Zvuk VTL TL-5.5 se ne da lako opisati jer prevazilazi granice racionalne analitike i ulazi u oblast emotivnog, što je mnogim komponentama samo san.“
NAD
Ovaj broj Hi-Filesa obiluje testovima high-end uređaja: od Lyngdorfa CD1, preko Audio Research plejera i pojačala, do NAD-a M2. Neko bi mogao pomisliti da smo se već navikli na prijem i testiranje high-end komponenti i da smo delimično ili potpuno oguglali. Ali ništa ne može biti dalje od istine: uzbuđenje kada nov i nadasve zanimljiv uređaj treba da stigne ima malo konkurenata u svakodnevnom životu. A NAD je posebna priča: marketinški stučnjaci ove kompanije su tako dobri da već čitanje dokumentacije s njihovog internet sajta, opis uređaja ili bilo šta drugo pokreće osećanja kod onoga ko se trudi da bude informisan. Još od perioda saradnje s Gryphonom i NAD S300 pojačala do Masters serije, kompanija se izuzetno trudila da ostane pod reflektorima pozornice. Očigledno da je mnogo toga otišlo u drugom pravcu u odnosu na C320 i braću, da ne spominjemo starije modele: skupa kućišta i debeljuškaste metalne prednje ploče umesto plastičnih, masivni potenciometri i luksuzniji daljinski upravljači jesu zaokret u odnosu na NAD filozofiju. Tako s jedne strane imamo dizajnerski skromno urađene uređaje uz korišćenje jeftinih materijala tamo kuda uticaja na signal nema, a s druge strane cveta ponuda skupih Mastera koji odišu ekstravagancijom i, svakako, cenom.
NAD je na tržište nedavno izbacio model jednostavnog imena: M2. Iza njega se krije mnogo toga, počevši od kutije na kojoj čak kao opis robe piše "Direct digital amplifier", što može zadati muke našoj carini, pa do izuzetne podške u obliku tehničkog opisa (white paper) pojačala na čak osam strana, napisanog u maniru najboljih autora hi-fi tematike.
Pojačalo M2 je pravi parnjak Audio Researchu DSi200, koji smo takođe testirali u ovom broju i koji takođe pripada pulse width modulation klasi pojačala, u narodu poznatijim kao digitalna pojačala ili D klasa, mada ne mora uvek biti pod tim slovom. NAD-ov pulen je čak i teži sa svojih dvadesetak kilograma. Dizajn ne odudara od ostatka Masters serije i faktički se ne menja godinama: izgleda da je filozofija proizvođača takva da kada pronađe ono što smatra dobitnom kombinacijom, ona ostaje dugo u igri. Smatramo ovo pozitivnim stavom: dizajn jeste bitan, ali ne i presudan, bolje je novac uložiti tamo gde se to čuje - unutar uređaja - kako su u NAD-u tvrdili oduvek. Ostanimo zasad posmatrajući spoljašnjost M2. Dvostruka, lepo i pedantno zaobljena prednja maska urađena je u brušenom aluminijumu i podseća na glomazne i skupe američke pojačivače, ali s većom dozom rafiniranosti. U sredini je ekran svetloplave boje, matričnog tipa
sa dva reda karaktera, čija se osvetljenost može podešavati u više koraka. Sve odiše jednostavnošću, uključujući i upravljanje uređajem koje se odmah nauči, sem nekoliko naprednih opcija dostižnih preko menija. Nazivi ulaza se mogu jednostavno menjati i prilagoditi potrebama korisnika. Pomenute opcije obuhvataju zasebna podešavanja za semplovanje XLR i single end analognih ulaza – 48, 96 ili 192 kHz i njihovu osetljivost u granicama od nula do minus devet decibela. Sledeća opcija je veoma interesantna i služi za prilagođavanje pojačala prema impedansi zvučnika u granicama od osam do dva oma, čime se utiče na kompenzacioni filter unutar M2 i na linearnost gornje oktave bez odstupanja do 20 kHz. Polaritet se takođe može menjati u slučaju da reverzni više odgovara ukusu slušaoca.
Glavni mrežni prekidač je pozadi, a taster za buđenje pojačala s prednje strane, s malom svetlećom diodom iznad. Uz ekran, s donje strane, nalazi se devet tastera namenjih direktnom izboru aktivnog izvora, uključenje aktivnog digitalnog procesa u lanac i putanju zvuka i ulazak u meni. S desne strane je dobro dimenzionisano masivno dugme za izbor jačine zvuka, čije okretanje dovodi do mogućnosti fine regulacije glasnoće u pažljivo izabranim koracima. Ulaza i izlaza kod NAD-a M2 ima, mada ne u velikom
M2 je nova perjanica Masters serije i predstavlja vrh onoga što kanadski proizvođač može da ponudi zahtevnim i probirljivim kupcima high-end opreme.
broju, kako bi se očekivalo. Od onih manje bitnih tu su serijski interfejs, ulaz za žični prenos daljinskih komandi i dvanaestovoltne okidačke sklopove, kao i izbor Digital Soft Clipping opcije, koja je pandan analognom Soft Clipping patentu koji NAD decenijama primenjuje. Digitalnih ulaza/izlaza ima svih vrsta: po dva koaksijalna i optička ulaza za razne izvore i po jedan izlaz od svakog tipa za snimače. Optički izlaz se može koristiti zajedno s posebnim ulazom kako bi se koristio eksterni DS procesor u lancu reprodukcije, a posebna zanimljivost je prisustvo i AES/EBU digitalnog ulaza, za koji NAD preporučuje da se koristi uz kvalitetne izvore sa semplingom od 176 ili 192 kHz.
Broj analognih priključaka je vrlo siromašansvega jedan single ended i jedan XLR, i to je sve. Očigledno je da su dizajneri M2 smatrali da treba maksimalno iskoristiti glavnu odliku pojačala - digitalnu putanju signala, zato su analogni ulazi tu da pripomognu. Međutim, ukoliko živite u državi Srbiji, logično je da ćete imati i analogni tjuner i gramofon, a možda i još neku od arhaičnih sprava koju ste sačuvali od propadanja, pa analogni ulazi M2 postaju usko grlo sistema. Kvalitet priključaka je odličan, kakav i treba da bude na ovoj klasi pojačala. Lepo su dizajnirani i oni za zvučnike, a i prigodno obeleženi: jedni imaju oznaku "Speakers", a drugi "Bi-Wire", primaju viljuške, golu žicu i bananice i vrlo su praktični pri upotrebi.
Uputstvo je jasno i dovoljno detaljno, ali bez nekih tehničkih pikanterija. Dodatne, vrlo poučne informacije mogu se pronaći na sajtu proizvođača. Daljinski upravljač je u stilu nove NAD serije, kao kod Viso Five na primer. Proizvođač se potrudio, pa je gornja polovina urađena od brušenog aluminijuma, ali je preko nje postavljena pločica s natpisima, koja je po ivici prilično oštra, zato pazite da se ne izgrebete. Čudno rešenje, zaista. Na rad upravljača nemamo zamerki, a i raspored tastera je logičan i praktičan.
O NAD-u M2 ima dosta toga da se kaže u tehničkom smislu. Kompanija sopstvene početke eksperimenata s pojačalima D klase vezuje za kraj devedesetih godina prošlog veka. Dobijeni rezultati, mada dobri u električnom smislu, nisu bili konkurencija klasičnim analognim AB dizajnima koje je kompanija proizvodila, pa se odustalo od prezentiranja eventualnih modela u D klasi dok njihov kvalitet ne bude isti ili bolji od najboljih NAD pojačala. Kasnije je NAD testirao i dizajne drugih proizvođača elektronike
i pažnju mu je privukao model firme Zetex Diodes Ltd, koja je pokušala da nadomesti nedostatke dizajna D klase svojim konfiguracijama pojačivača. U isto vreme Zetex je tražio partnera za saradnju i tako je 2005. započeo razvoj baziran na prvim pozitivnim slušnim testovima.
Jedan od ciljeva projekta budućeg pojačala M2 bio je da se napravi pojačalo snage koje će biti referenca svim drugim tipovima pojačala. Drugi cilj je želja da pojačalo bude u potpunosti digitalno, odnosno da nema nikakvih internih konverzija iz analognog u digitalni domen i obrnuto. Moduli koje je Zetex stavio na raspolaganje na početku su delovali obećavajuće, ali je NAD želeo da im unapredi karakteristike, najpre dinamiku, te je kao rešenje implementirao trideset pet bitsku arhitekturu nad Zetex DDFA (Direct Digital Feedback Amplifier) kolom. Najosetljivije mesto u celom procesu je pretvaranje ulaznih PCM (Pulse Code Modulation) sekvenci u PWM (Pulse Width Modulation) signale na izlazu, a NAD tvrdi da se posebno potrudio kako bi održao rezoluciju, pa se kvantizacija izvodi u skladu s lokalnim oscilatorom koji radi na 108 MHz. Izlazna sekcija se pogoni pomoću FE tranzistora, koji signal
modulatora nivoa 3,3 volta podižu na nivo od +/- 50 volti. Iako je sve dosta komplikovanije nego što prikazujemo, najveći problem ostaje na kraju: greške koje se javljaju usled nesavršenog napajanja ili nesavršenosti talasnog oblika koje je u stanju da reprodukuje pojačalo. NAD tvrdi da najveći broj pojačala D klase ne poseduje povratnu spregu, te ne može vršiti korekciju sopstvenih grešaka. NAD M2 unosi novinu - Direct Digital Feedback Amplifier tehnologiju, čiji je zadatak poređenje izlaza s referentnim PWM izvorom, kao i određivanje greške. Ovi podaci se dalje šalju Continuous Error Compensation kolu, koje radi rekalibraciju sistema ispred samog PWM modulatora i u realnom vremenu menja izlaznu karakteristiku pojačala kako bi ono umanjilo sopstvene greške. Jednostavno, zar ne?
Pojačalo M2 zahteva dosta dug period usviravanja, pa ne obraćajte pažnju na njegov zvuk bar tokom prvih stotinu časova rada. Neke komponente nemaju potrebu za usviravanjem, ali NAD ima, inače zvuči nekonzistetno i svetlo. Posle pedesetak časova situacija se vidno menja i poboljšava.
”Kao da se radi o britanskom džentlmenu koji je odmalena vaspitavan da bude u granicama odmerenog ponašanja.“
NAD osvaja slušaoca koherentnim zvukom jer ne naglašava bilo koji deo zvučnog spektra. U odnosu na ostatak sistema potrebno je obezbediti dobar izvor - recimo kvalitetan CD transport ili CD plejer jer je M2 nemilosrdan i surov na način koji se retko sreće, odmah će pokazati ograničenja izvora koja se ne poklapaju s njegovim sopstvenim (videti dalje u tekstu). Takođe, treba obratiti pažnju na interkonekcijski kabl jer je on od veće važnosti nego što bi se moglo pomisliti, te u slučaju njegovog pogrešnog izbora pojačalo može zvučati bolje preko analognih balansiranih/single end ulaza bez obzira na dvostruku digitalno-analogno-digitalnu konverziju. Ukoliko je nužno sačuvati kompletan karakter izvora, preporučujemo korišćenje pomenutih analognih ulaza jer NAD ima svoj karakter, pa sistem sa izvorom koji je samo transport može zvučati drugačije od očekivanog.
Tekstura prikazanih nota (Norah Jones – Wish I Could) brižljivo je odnegovana i nenapadna, ali je skoro u potpunosti tu. Dubina pozornice je odlična, ali širina ne prelazi granice zvučnika. Bez obzira na to, detalji su uvek tu, tišina je prava i veoma upečatljiva i članovi orkestra se lako razlikuju po položaju u prostoru (Royal Philharmonic Orchestra Plays Hits of Pink Floyds). Iako neviđeno snažan, NAD ima neka ograničenja i specifičnu boju zvuka koja se možda neće dopasti svakom. Bas je jak, područje oko 300 Hz koje nosi najviše energije je odlično obrađeno i potpuno kontrolisano, uz tranzijente koji se retko sreću u ovakvom izvođenju. Nasuprot tome, sam atak
bi mogao biti bolji i javlja se kontradiktornost: izuzetno pun zvuk s nekim suvim deonicama.
NAD M2 je idealno pojačalo za prezentacije na hi-fi sajmovima: ženski vokal je odlično prezentiran, a pratnja skoro savršena. Slično se može zaključiti i kada se radi o klasičnoj muzici ili onoj poreklom s Kube. Međutim, NAD je veliki probirač: neki od bržih ritmova tipa pop ili rok čine da snažan bas gurne ostatak pozornice u dubinu i kao da se trudimo da čujemo pevača, iako bi ljudski glas morao biti relaksiran i prijemčiv (Alanis Morissette – Unplugged, U2 – All That You Can't Leave Behind).
Snaga i dinamička konzistentnost NAD-u M2 nisu problem: čini se da ovo pojačalo uopšte ne oseća zvučnike, bilo da su oni zahtevni Dynaudio, lagani Cantoni ili neki treći. Ali, NAD se nikada neće iznervirati i, za razliku od Audio Research DSi200, nikada neće postati opasan – kao da se radi o britanskom džentlmenu koji je odmalena vaspitavan da bude u granicama odmerenog ponašanja. Kod NAD-a je sve unapred jasno proračunato, a više bismo voleli da je divlje, ali to je naša želja jer postoje audiofili kojima će zvuk NAD-a savršeno odgovarati.
Naš narod ima jednu lepu izreku: prvo skoči pa reci hop. Možda je NAD M2 tehnološko najnaprednije pojačalo na svetu, kako tvrde u kompaniji, ali čini nam se i da je referenca za sva ostala pojačala. Možda su naša očekivanja previsoka ili je naše uho razmaženo
dobrom hi-fi kombinatorikom kakvu su nam pružala pojačala na ranijim testovima. S druge strane, NAD je pravi primer tehnologije koja je u intenzivnom razvoju poslednjih desetak godina. Za to vreme D klasa je napravila veliki iskorak, koji nije bio nimalo agilan i vetrovit, već postupan i veoma spor. Poslednja dva pojačala, Audio Research DSi200 i NAD M2, pokazuju da je D klasa verovatno budućnost... jednog dana, a da je sadašnjost surovija nego što se čini - kvalitetno pojačalo D klase, audiofilskog zvuka i velike snage može se napraviti, ali često puno košta, a još uvek ne donosi drastičnu prednost u odnosu na analogne konstrukcije, bilo da se radi o solid state ili vakuumskoj tehnologiji. Zbog toga se razvija možda lažan, a možda i marketinški uslovljen utisak da su ova pojačala precenjena. U svakom slučaju, poslušajte NAD M2 i sami procenite da li smo u pravu.
KARAKTERISTIKE PLUS
Neutralnost.
Dinamika.
Snaga.
Opšti kvalitet izrade.
MINUS
Probirač po pitanju žanrova.
Cena.
OPREMA:
OSony SCD-555ES
OSony PCM-R500
OAudio Research CD5
OJamo C809
OCanon Karat M40
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
Alanis Morissette – Unplugged
The Royal Philharmonic Orchestra Plays Hits Of Pink Floyd
Norah Jones – Not Too Late
NAD M2
Broj linijskih ulaza: 1xRCA, 1xXLR
Broj digitalnih ulaza: 2xRCA, 2xOptical, 1xAES/EBU
Snaga: 2x250 W (osam oma, 20 Hz – 20 kHz)
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz (+/- 0,5 dB)
Odnos signal/šum: 119 dB (IHF, ref. 250 W)
Dimenzije (ŠxVxD): 435x133x454 mm
Masa: 20,2 kg
Cena: 4.900 evra
4Audio, 011/2759-096
Jugoslovenski hi-fi prostor dao je nekoliko audiofilskih imena i firmi međunarodnog značaja. Čitaocima koji su nastavili da prate interesantna dešavanja, mahom na liniji Beograd-Zagreb-Ljubljana, Gallus Audio Technology nije novo ime: u pitanju je marka Vojka Ignjića, jednog od prvih hi-fi dilera u Sloveniji, kada je bio vlasnik firme Corrado, koja je u tadašnja vremena distribuirala 19 hi-fi i hi-end brendova i bila izdavač nekadašnjeg "Hi-Fi žurnala". Pored toga, Vojko Ignjić je organizator ljubljanskog i zagrebačkog Multimedia Hi-Fi Showa, koji se organizuje u okvirima njegove firme Invest Consuling & Co.
Iako je Gallus Audio Technology nastao tek 2005, ideja i prvi projekti su bar 15 godina stariji.
Aldebaran je prvi Gallusov proizvod, i to srednji po veličini model od ukupno tri planirana u ovoj seriji. Osnovni model, trosistemski zvučnik za stalke, jeste u fazi razvoja i, po rečima vlasnika Gallusa i glavnog konstruktora Vojka Ignjića, biće predstavljen na ljubljanskom sajmu u oktobru. O najvećem modelu zasad nisu poznati detalji. Okrenimo se stoga prvencu ove slovenačke manufakture kog smo testirali na njegovoj srpskoj premijeri.
Aldebaran je podnostojeći trosistemski zvučnik skoro elipsastog preseka, što već ukazuje na posebnu konstrukciju kabineta, koja je u ovom slučaju vrlo kompleksna. Kabinet po visini čini sendvič od preko 700 listova furni-
ra u kombinaciji finske breze i slovenačkog bora, koji je, veruje se, i Stradivari koristio za izradu instrumenata. Tanki listovi ova dva drveta izuzetnih akustičkih svojstava spajaju se lepljenjem u segmente debljine 15 milimetara, koji čine presek kutije, i zatim se vertikalno slažu i ponovo lepe pod pritiskom, gradeći tako čvrstu monolitnu konstrukciju. Unutrašnjost kabineta je podeljena na četiri komore dampirane češljanom runskom vunom: jednu zatvorenu za srednjotonac, kao i po jednu za dve bas jedinice i bas refleks, koje su međusobno spojene. Pomenuti elipsasti presek kućišta, zajedno s gornjom i donjom stranicom, efikasno poništava i lomi stojeće talase. Prednju ploču zvučnika čini drvo debljine 20 milimetara, zapravo prednja strana pomenutog bloka furnira, preko koje se nalazi aluminijumska ploča debljine 15 milimetara pričvršćena lepkom i zavrtnjima. S prednje strane su dva bas refleks tunela, a na poleđini velika ploča sa po četiri WBT terminala.
Zvučničke jedinice su različite provenijencije, ali modifikovane u Gallusovim radionicama: Scanspeak Relevator 24-milimetarski soft dome visokotonac s neodimijumskim magnetom, Eton Hexacon 178 mm za srednji opseg, kao i dva kevlarska basa 165 mm. Prve dve jedinice su montirane na prednju ploču, a spoj je zaliven specijalnom dampirajućom smolom. O skretnici nismo mogli da saznamo sve detalje, osim da primenjuje visokokvalitetne kondenzatore i OFC P2P
ožičenje bez korišćenja srebra. Sastoji se iz dva dela, od kojih je niskotonski smešten na zvučničkim terminalima, dok je srednjotonski u gornjem delu kabineta. Nominalna impedansa celog sistema je osam oma, dok je na kritičnim prelazima i dalje stabilna i nikada ne pada ispod šest oma.
Izrada jednog para Aldebarana traje oko dva meseca i uglavnom je ručna. Završna obrada kutije je u potpunosti na klijentu: od brušenog drveta do bilo koje nijanse ekskluzivnih Fashion Paint boja s nanokristalima, koji proizvode perla efekat. Personalizovani finiš udružen s diskretnim proporcijama olakšava da se Aldebarani diskretno i potpuno uklapaju u enterijer.
S jedne strane, nije jednostavan zadatak testirati zvučnike tokom sajma, iako je Gallusova soba bila udaljena od drugih, niti je zahvalno ocenjivati ih u kontekstu celokupnog sistema, koji je nepoznanica. S druge, upravo to može biti dobra prilika da se prikažu univerzalnost i sposobnosti zvučnika "između dve vatre": datog sistema i prostorije. Pozitivne impresije počinju odmah. Na ovaj zvuk nije potrebno navikavati se, prilagoditi se na novi sistem i neki drugačiji zvuk. Na primer, ako ste pre toga posetili neku drugu sobu na sajmu - muzika počinje odmah. Vrlo blizak i otvoren srednji opseg glavni je ukras ovog zvuka. Komunikativan i živahan, s neverovatno prirodnim bojama glasa i instru-
menata - čak i kada to radi na lepšoj strani od realnog.
Integracija visokog i srednjeg opsega je besprekorna. Visoki opseg, koji dolazi iz Scanspeakove jedinice, doslovno izvire iz srednjotonskog, kako po dinamici, tako i po usmerenosti, kao da je reč o jednom jedinom izvoru. Ova odlika svakako najviše doprinosi dugotrajnoj slušljivosti i odsustvu zamora kod slušalaca. Pa ipak, fantastična definicija i prisustvo visokog spektra odlučujući su za izuzetnu prostornost zvuka. Dok sedenje u idealnoj slušnoj poziciji pruža veoma široku stereo sliku, uz vrlo dobru ispunjenost između zvučnika i orijentaciju po dubini, sedenje dalje izvan ose i dalje pruža vrlo dobar stereo i prostorni doživljaj.
Odlične električne osobine Aldebarana jasno govore da ovaj zvučnik nije teško probuditi, a on s jednakom lakoćom dolazi do slušaoca i pri vrlo tihim nivoima, gde ga odlikuju neutralnost i prisustvo celog spektra. Kada se pokrene na glasnim pasažima i brzim tranzijentima, iz potpuno umrtvljene i prigušene kutije dolazi proporcionalno uvećan zvuk, bez preglasavanja opsega ili druge vrste iskakanja iz celovite slike. Treba pohvaliti i potpuno očuvanje mikrodinamike i svih pozadinskih dešavanja u snimku.
Može se učiniti da donji spektar nije dovoljno prisutan ili da je čak potisnut u službi srednjeg spektra. Ovo je naročito primetno na tišim nivoima slušanja. Stiče se utisak i da bas ponekad hoće da blago zaostane, što je verovatno posledica sprege bas refleksa s prostorijom i ukazuje na kritično pozicioniranje u sobi kako bi se tajming basa uskladio s gornjim jedinicama. Ali, samo tajming: ni
u jednom trenutku bas nije preglasao svoj sopstveni udeo u muzici, nije zatutnjao niti bio prenaglašen. Za mnoge slušaoce donji opseg se može opisati kao suv, doduše precizan, koji se pokaže tek pri udarcu bas bubnja. Ipak, izbor muzike na prezentaciji, koji je s pravom bio više ljubiteljski no audiofilski, pa makar i s pojedinim snimcima koji nisu mogli da prikažu pun potencijal sistema niti zvučnika, nije dozvolio da se uverimo koliko Aldebarani zaista mogu da siđu duboko. Bas spektar je možda jedina strana ovih zvučnika koja zahteva neznatno prilagođavanje sluha da bi sve došlo na svoje mesto. Ako je moguće uporediti zvučni doživljaj Aldebarana s karakterom nekog snimka po znatog široj publici, onda će to sigurno biti izdanja "Chesky Records" i tonske odlike koje ih krase: toplina, dinamika, brzina i prirod nost, s dosta vazduha, prostornosti i detalja.
"Kao da je živa svirka", učinilo se piscu ovih redova još na ulazu u Hi-Files Show dok su zvuci Aldebarana dopirali kroz otvorena vrata Gallusove sobe. Možda je to bio po vršan utisak, ali se ponovio već na samom početku testa. Komunikativnost Aldebara na je njihova glavna odlika. Lakoća, boja i živost srednjeg opsega se približavaju rea lističnom izvođenju, a tom utisku doprinosi i stereo pozornica prilično puna i nezavisna od slušne pozicije u vrlo širokom prostoru. Dodajte tome i bas opseg koji je više u službi srednjeg spektra nego zvučne slike i gotovo da ćete pred sobom imati živo izvođenje. Pored ovih odlika, nepotrebno je govoriti o realizmu i prirodnosti reprodukcije jer, čak i
da ovaj zvuk nije na vašoj strani realističnog, sasvim sigurno će vam se dopasti način na koji Aldebaran to radi.
Kod ovih zvučnika ništa nije pretenciozno: od diskretnih oblika i proporcija, do tonske prezentacije bez "lekcija" i "škola zvuka".
Samo čista muzika. I dok Aldebaran nije teško zavoleti, znatno je teže posedovati ga. Njegova cena ga svrstava u klasu sa iznenađujuće velikim izborom i među vrlo ezoterična imena, koja bi bilo zanimljivo istražiti. Zaključak je da se Gallus Audio nije slučajno našao u toj niši i da ima svoje argumente.
PLUS
Komunicira muziku prirodno, otvoreno i bez ikakvog napora.
MINUS
Ukoliko cena nije problem, nije jedini izbor u svojoj klasi.
OPREMA:
OGramofon: SM Audio sa ručicom Helios i glavom Clearaudio
OGramofonska sekcija: NAT Audio Synthesis
OCD plejer: Audio Aero
OPretpojačalo: Rogue Audio Magnum 99
OIzlazna pojačala: 2 x Rogue Audio M150
OKablovi: Siltech, Audioquest, Kimber
Gallus Audio Aldebaran
Topologija: trosistemski, podnostojeći bas refleks
Frekvencijski opseg: 36 Hz – 25 kHz +/-2dB
Osetljivost: 87 dB
Impedansa: 8 oma (min. 6 oma)
Rezne frekvencije: 100 Hz/1,8 kHz
Zapremina kabineta: oko 60l
Dimenzije (ŠxVxD): 240x1030x410 mm
Masa: 40 kg
Cena: oko 24.000 evra
Gallus Audio, +386 31 665 138
Peter Lyngdorf, osnivač kompanije koja je dobila ime po njegovom prezimenu, prilično je interesantna ličnost. Praktično ceo život u hi-fiju, Peter je bio uključen u nastanak kompanija kao što su Dali, NAD i Gryphon. Kasnije je jedna od njegovih tvorevina postao i Tact Audio sa svojim čuvenim Millenium digitalnim pojačalom. Danas, posle razlaza sa ostatkom ekipe, Peter Lyngdorf nastavlja da proizvodi Millenium četvrte generacije u sopstvenoj kompaniji. Pored digitalnih i poludigitalnih pojačala, Lyngdorf proizvodi i jedan interesantan model CD plejera jednostavno nazvan CD-1. Ova priča je o njemu. Brižljivo upakovan, Lyngdorf CD-1 stiže sa uputstvom, komercijalnim IEC kablom i daljinskim upravljačem, koji potiče od austrijskog Ruwidoa.
Sam plejer je masivna, snažna sprava, dobokih, jasnih crta, pomalo namrgođenog lica, ali u isto vreme pažljivo i nežno zaobljenih ivica, a sveobuhvatnim dizajnom savršeno se uklapa sa SDAI-2175 pojačalom, koje nam je bilo na testu u Hi-Filesu broj 26. Bočne strane su u istom maniru: rebra hladnjaka su u stvari više dizajnerski trik nego što imaju pravu funkciju hlađenja jer se CD-1 greje izrazito malo. Naravno, ako postavite ova
dva uređaja jedan iznad drugog, dobićete skladnu celinu.
Prednja ploča je od brušenog aluminijuma, masivna i debljine čak 11 milimetara, s jasnim usekom, u kojem se nalazi nosač diska, dok su pored njega ekran i tasteri za osnovne komande pri reprodukciji, a tu je i dugme za ulazak u meni, o čemu ćemo govoriti kasnije. Sa spoljne strane su elegantno usađeni taster za mehaničko isključivanje plejera, stand by taster i onaj za otvaranje ladice. Najzanimljiviji je džog sa desne strane - ovo je bilo omiljeno rešenje na boljim Sony plejerima još sredinom devedesetih, ali je dobro što se Lyngdorf setio jednog praktičnog načina za izbor numera i njihovu reprodukciju. Okretanjem jog diala na jednu ili drugu stranu vrši se izbor željene numere. Mali pritisak na jog aktivira njenu reprodukciju. Prelazak na neku od sledećih ili prethodnih numera je jednako lak. Milina za korišćenje. Iako su neki od tastera prilično sitni, opšti utisak je nesumnjiv kvalitet, dok je jog dial vrlo mek i prijatan u radu - sila koju treba primeniti za njegovo funkcionisanje je minimalna i osećaj u radu je vrlo dobar. Poklopac Lyngdorfa CD-1 ukazuje da se proizvođač trudio da kućište plejera bude sasvim kompaktno i dovoljno čvrsto. Zadnja
strana tek obećava: ovde se nalazi sve što jedan savremeni CD plejer treba da ima. Svi konektori su odličnog kvaliteta, a oni namenjeni audio primeni su i pozlaćeni. Analogni izlazi su single end i balansirani, dok digitalni postoje u verzijama optičkog, koaksijalnog i AES priključka. Serijski port je i na CD-1 nezaobilazna stavka, ima ih čak dva, a tu je i IEC strujni priključak.
Ekran je matričnog tipa, s karakterima u dva reda, koji nisu naročito veliki, ali su zato jarke svetlozelene boje i sasvim dovoljno čitljivi. Pristup disku je prilično brz, a CD-1 raportira sve što radi - od otvaranja vrata i statusa kada su ona već otvorena, preko učitavanja, do podataka o numerama, a to je mnogo lepše nego da čekate dok plejer "razmišlja", a vi se nalazite pred dilemom da li je sve u redu. Sama ladica za disk je pri otvaranju i zatvaranju dosta bučnija nego kod drugih modela, ali nama se, začudo, to dopalo: brzo izlazi, a zvuk je skoro identičan onom kod starih Philipsovih CD plejera sa CDM-1 mehanizmom, odaje osećaj sigurnosti koji je teško opisati.
Misteriozni taster meni služi za deset različitih podešavanja, od kojih su neka vezana za adresu serijskog komunikacijskog porta i njegovu brzinu, osvetljenost displeja i vreme
njegovog gašenja, kao i funkciju aktivne daljinske kontrole, ponavljanja numera i njihov redosled po pseudoslučajnom izboru. Audiofilski bitne funkcije vezane su za moguće isključenje analognih izlaza, podešavanje izlaznog nivoa i, možda najbitnije, rad upsamlera - jer CD-1 jeste upsampling plejer. Izlazni nivo može se podesiti u rangu od minus 12.0 dB do 0.0 dB u koracima od po pola decibela, a početna frekvenca uzorkovanja je 44.1 kHz, što uz šesnaest bita čini da CD-1 ne radi konverziju na 24 bita. Više konverzije 48 kHz, 96 kHz i 192 kHz rade konverziju i podižu mali Red Book CD na nebo upsamlinga, gde ponekad duvaju topli, a ponekad oštri i hladni vetrovi, ali o tome u sekciji slušnog testa.
Uputstvo je napisano krajnje profesionalno: hladno, bez dugih priča o višegodišnjem razvoju, istoriji i trudu uloženom u proizvod, germanski precizno i savršeno jasno da korisniku ne ostanu bilo kakve nedoumice. Nama je više ličilo na uputstva kakva se dobijaju uz osciloskope ili kakvu drugu kvalitetnu mernu opremu. Daljinski upravljač je jednostavno savršen: kvalitetan, velik ali ne i glomazan, jednostavan za upotrebu a opet pokriva i Lyngdorf pojačalo i tjuner - ovo je sve što tražimo od malog prijatelja našeg hifi ljubimca.
Reklo bi se da je CD-1 prava pokretna laboratorija, pre nego CD plejer. Krenimo od početka: Lyngdorf insistira na klasičnom CD transportu umesto prilagođenom DVD mehanizmu ili nečemu sličnom. Razlog za ovo je, po rečima ljudi iz Lyngdorfa, što multistandardni plejer ima u transportnoj elektronici i onu namenjenu obradi video-signala, a što opet može dovesti do zvučnih degradacija. Veliko iskustvo stečeno tokom razvoja Millenium serije pojačala iskorišćeno je da se u CD-1 ugradi najkvalitetniji sistemski klok koji se može naći na tržištu i time, uz kvalitetan transport i ostatak elektronike, jitter smanji na minimum. S druge strane, kućište uređaja je na nivou kvalitetnih pojačala, u cilju smanjenja uticaja neželjenih vibracija. Posebna pažnja posvećena je i električnoj provodljivosti kompletnog kućišta, a ugrađen je i kvalitetni strujni filter radi sprečavanja prodora smetnji iz strujne mreže u audio-kola. Pristup upsampling tehnologiji našao je razlog u testovima koje su u Lyngdorfu sprovodili zajedno s panelom slušalaca. Ispostavilo se da u svakom slučaju upsampling tehnologija kakvu primenjuje Lyngdorf daje zvučne prednosti prema klasičnoj tehnolo-
giji 44.1 kHz/16 bita. Kako su neki slušaoci preferirali 48 kHz/24 bita, a drugi 96 kHz ili 192 kHz, Lyngdorf je sve ove tehnologije inkorporirao u svoj CD plejer. Pored svega, izabrani D/A konverter postavljen je da radi u optimalnoj tački. Dodatna ispitivanja pokazala su da semplovi koji imaju vrlo visok nivo utiču na sledeće semplove u sekvenci, stvarajući neku vrstu klipinga koji vodi neadekvatnoj konverziji D/A konvertera i primetno lošijem kvalitetu zvuka. Zbog toga Lyngdorf CD-1, pre samog konvertera, tokom procesa upsamplinga smanjuje nivo za 2 dB, a potom klipovane semplove vraća u originalan oblik, dajući konverteru čiste uzorke. Lyngdorf navodi da se ovim postupkom žrtvuje par decibela dinamike samog DAC kola, ali su zvučni rezultati daleko bolji.
Karakteristike Lyngdorfa CD-1 su, jednom rečju, fascinantne. Deklarisan frekvencijski opseg od 20 Hz do 20 kHz je uobičajena stvar, ali analiza linearnosti krive velikog
broja komercijalnih plejera pokazuje da se nije mnogo odmaklo u poslednjih dvadeset godina - tada su komercijalni plejeri imali odstupanje od plus/minus 1 dB s padom na gornjem ekstremu, a i danas je tako. U ranijem periodu vrhunski predstavnici su odstupali za svega 0.3 dB, gore ili dole u odnosu na referentnu tačku. No, Lyngdorf odstupa svega plus/minus 0.02 dB, što je izuzetno. Priča o frekvencijskoj karakteristici često se ponavlja i kod dinamike i odnosa signalšum, ali CD-1 ima odnos signala i šuma 115 dB, takođe impresivno, i odličnu dinamiku od 100 dB. Ostatak performansi je jednako dobar. Gledajući na papiru, Lyngdorf CD-1 je vraški dobar uređaj.
Ovo je veoma solidno napravljen uređaj. Unutar Lyngdorfa CD-1 krije se Philips WAM1202 mehanizam sa sopstvenom pločicom servo elektronike. Ovaj transport je
”Tonovi koji dopru do slušaoca preko njegovih balansiranih ili single end izlaza lišeni su svake prepoznatljive audiofilske oblande.“
standard za mnoge vrhunske CD plejere današnjice. Nikada nismo voleli što današnji proizvođači prave masivne plejere, s kućištima koja više sliče oklopnim vozilima nego hi-fi uređajima, a onda u ista ta kućišta ugrađuju tanke, klimave nosače diskova od najjeftinije plastike sumnjivog kvaliteta. Lyngdorf je ovde na pozitivnoj strani skale: iako je nosač takođe obična fabrička verzija, u Lyngdorfu su se dosetili i obradili ga posebnom dampirajućom antirezonantnom
masom po gornjoj površini. Vrlo dobra ideja, nema šta.
Strujni filter je kvalitetan i retko se viđa na plejerima ove klase cene. Transformator je tipa Holmgren, a sekcija filtracije se zasniva na elektrolitu od 10.000 mikrofarada i još nekoliko od po 2.200. Stabilizatori su uglavnom obična kola serije 78xx, to je moglo biti kvalitetnije. Konverter ima posebnu sekciju napajanja postavljenu blizu, što je dobro. Sam DAC je tipa Wolfson WM8740, iza koga idu
operacioni pojačivači Burr Brown OPA2227 - interesantan izbor Lyngdorfa, s obzirom na to da su oni zamena za nekada veoma popularne OP-27.
Izrada je pedantna - sem servo elektronike i filtera, sve je smešteno na jednoj ploči i bazira se na SMD komponentama. Mehanički, čak je i gornji aluminijumski poklopac debljine tri milimetra dodatno dampiran, a prednja ploča je pravi primer masivnosti. Nožice su aluminijumske, s gumenim dodacima. Posebno nam se dopalo što s donje strane postoji nalepnica s potpisima više osoba koje su CD-1 testirale u raznim fazama proizvodnje.
Lyngdorf je specifična i retka zverka. Tonovi koji dopru do slušaoca preko njegovih balansiranih ili single end izlaza lišeni su svake prepoznatljive audiofilske oblande, a opet sa sigurnošću možemo reći da upravo spadaju u tu grupu. Živi koncerti (Duran Duran – MTV Unplugged, The Royal Philharmonic Orchestra) su nas naterali da odložimo planirane poslove, zatvorimo oči i isključimo se iz stvarnosti dok traje muzika. Ovaj plejer je nešto slično starim Revox komponentama, koje su bile studijski uređaj napravljen da pleni zvukom i ne ističe ništa a opet daje sve. Kao materijal za dalji razvoj putem pojačala, CD-1 predstavlja odlično rešenje upravo zbog svoje prezentacije čiji karakter ipak daleko više naginje neutralnosti nego mekom delu skale. Detaljnost Lyngdorfa je izuzetna, ali, nasuprot nekim strahovanjima, potpuno nenametljiva, te nema oštrine koja seče vazduh i podseća da se radi o kopiji na mestu originala. Sve je kod njega prozračno i lagano - taj čuveni gornji ekstrem koji gramofondžije tako vole da spomenu ljubiteljima malog plastičnog diska čini nam se da je kod Lyngdorfa došao do svoje granice - Red Book verovatno ne može ništa značajno bolje, a da ne ulazimo u malopre pomenutu koloraciju. Prostornost je, s druge strane, koherentna i daje dobar utisak trodimenzionalnosti. Prisutna je jasna harmonija između instrumenata i samih muzičara, s vrlo dobrom agilnošću i dinamikom,
”Lyngdorf CD-1 je drugačiji od bilo kog CD plejera kog smo čuli.“
Solidan strujni filter za sprečavanje smetnji poreklom od naponske mreže
Toroidalni transformator priličnih dimenzija
predstavlja osnovu sistema za napajanje
Banka kondenzatora ukupne kapacitivnosti 18.800 mikrofarada
Izlazna sekcija implementirana pomoću OPA2227 operacionih pojačivača
Sekcija stabilizacije napona
zasnovana na 78xx i 79xx kolima
Philips WAM1202 sa pripadajućom elektronikom - omiljeno rešenje velikog broja plejera
Elektronika displeja
a oduševila nas je definisanost – u orkestru čujete svakog ponaosob kroz lupu zajedničkog zvuka. Lyngdorf CD-1 je dosad, na slušalicama Sennheieser 580 Precision i AKG K701, CD plejer koji najlepše zvuči, pored Moon Supernova RS i Audio Research CD5, koji koštaju daleko više. Bas deonice su odsvirane precizno i savršeno tačno. Iznenađujuće je šta su konstruktori postigli: zvuk je pun taman toliko da je na zlatnoj sredini između blago naglašenog i tankog – mislimo da bas treba ovako da zvuči, ali ostatak sistema mora da ima ekstenziju kako bi ispratio Lyngdorfove naizgled nezahtevne deonice, koje kada se udubite, vidite da uopšte nije lako odsvirati jer je CD-1 dao sjajnu pool poziciju na klizavoj pisti, s koje se lako izleti. Igrarije sa upsamplingom ostavljamo čitaocima. Razlike nisu drastične ali ih ima: zvuk postaje mekši i malo puniji, visoki a posebno srednji tonovi nešto više zaokrugljeniji.
Upsampling od 192 kHz nam se najviše dopao, ali i na 44.1 kHz Lyngdorf svira bez zamerke.
Zvuk ovog Lyngdorf CD plejera neće se dopasti svakom: njegova surovo iskrena prezentacija prikazaće odmah loše produkcije ili nekvalitetne snimke, ali on sija na svemu što mu pruži pravu priliku za demonstraciju sposobnosti.
Lyngdorf CD-1 jeste drugačiji od bilo kog CD plejera kog smo čuli. Odličan? Da. U klasi cene? Najbolji koji smo čuli, uz Naima CD5 XS. A u odnosu na Naima? Vidi se da vode različito poreklo. Obavezno ga poslušajte. Izbor za jedan od ova dva CD-a isto toliko je težak kao kada treba da birate između dva potpuno različita a opet predivna mesta za letnji odmor. Odluka je na vama, dragi čitaoci. O uklapanju sa ostatkom sistema ekstremno voditi računa - ne zato jer je Lyngdorf probirač, već zbog toga što je uz njegovu pomoć veoma lako krojiti ostatak sistema prema zvuku koji želite da dobijete - sa CD-1 znate na čemu ste. Lampaška pojačala će mu verovatno prijati, pod uslovom da mu ne ulenje bas (Audio Research VSi60 bi mu mogao biti dobar parnjak, da ne pominjemo VTL), te da podrže odlično tempiran srednji i gornji opseg. Njegova dinamika će, s druge strane, naterati mnoge lampaše da potrče sprint kakav verovatno nikada nisu do sada.
Sa solid state komponentama odnos može prerasti u čitavu lepezu predstava: od prosvetljenja tamnog i nemaštovitog sistema, preko savršeno uklopljenih karaktera, do previše svetlog i oštrog rešenja, mada neki i to vole.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Relaksiranost, detaljnost, analitičnost.
Harmonija, elaboriranost.
Dobar ukupan kvalitet zvuka.
Opšti kvalitet izrade.
Odličan daljinski upravljač.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo C809
OCanon Karat M40
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
Duran Duran - MTV Unplugged
Dire Straits - On The Night
The Royal Philharmonic Orchestra Plays the Hits of Pink Floyd
Lyngdorf CD-1
Formati: CD-DA, CD-R
D/A konverter: Wolfson WM8740
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički, AES
Analogni izlazi: koaksijalni, balansirani
Zatamnjivanje displeja: da, pet koraka
Dimenzije (ŠxVxD): 450x100x355 mm
Masa: 6,9 kg
Cena: 1.990 evra
4Audio, 011/2759-096
U svakom slučaju, Lyngdorf CD-1 zaslužuje posebnu pohvalu i preporuku.
Na prvi pogled više liči na pojačalo, ali ipak se radi o rasnom high-end predstavniku CD plejera.
Audio Research CD5 je jeftiniji od dva modela u ponudi: skuplji Refererence CD8 zamenio je nekadašnju "sedmicu". Spoljnim izgledom CD8 i CD5 se skoro ne razlikuju: prednja ploča od svetlog brušenog aluminijuma mat boje (postoji i potpuno crna verzija), sa usekom koji razbija monotoniju ravne ploče i znakom proizvođača na centralnom mestu. Sa strane su masivne livene ručke, čija funkcija nije samo u estetskom domenu - prenošenje ovog skoro dvanaest kilograma teškog CD plejera je veoma jednostavno kada ih koristite. Ekran je, za razliku od većine drugih proizvođača, napravljen u vakuumskoj tehnici i segmentnog je tipa. Drugim rečima, Audio Research CD5 ne podržava egzotičniji prikaz informacija od osnovnog, a tu spadaju broj numera, podaci o vremenu i trenutni status plejera (pauza ili reprodukcija). Cifre su vrlo prijatne zelene boje, a intenzitet osvetljenja displeja može se podešavati daljinskim upravljačem. Na komadu koji smo dobili na test jedna grupa segmenata sasvim blago je svetlucala iako nije bila uključena. Pored ekrana su
smešteni osnovni tasteri za upravljanje transportom i uključivanje CD plejera. Proizvođač je sve maksimalno pojednostavio, ali je opet ostavio sjajnu dozu funkcionalnosti: pri reprodukciji ili u modalitetu pauze ponovni pritisak na „play“ taster aktivira istu numeri od početka, kako su to nekada radili Philipsovi CD plejeri. Takođe, postavljanje diska u ležište uključuje uređaj. Jednostavno, ali vrlo efektno.
Gornja strana Audio Researcha CD5 poseduje zasebnu gabaritnu ploču, pričvršćenu klasičnim krst zavrtnjima za ostatak uređaja. Na njenom delu je veliki otvor s pomičnim poklopcem, ispod koga je ležište diska, prostrano i s profilisanim udubljenjima namenjenim lakšem pristupu disku. Preko njega se postavlja jednostavan magnetni stabilizator dosta većih dimenzija nego kod Naima, te je i nešto lakši za korišćenje, a i teže ga je zagubiti. Zanimljiv je pristup inženjera
Audio Researcha - njihovi proizvodi uvek pre liče na laboratorijsku mernu opremu nego na hi-fi proizvod. U tom smislu vidi se da je kompaniji bitnije da sve funkcioniše kako
treba nego da sve bude savršeno lepo ili skriveno. Primer za to je upravo ladica diska: u gornjem levom uglu nalazi se optički senzor, čija je uloga da javi kada su vrata zatvorena. Drugi proizvođači bi ga postavili skrivenog unutar kućišta plejera, ali ne i Audio Research. Plejer CD5 podržava single end i balansirane izlaze s priključcima izuzetnog kvaliteta, a tu su i koaksijalni BNC SPDIF i XLR AES/EBU digitalni priključci. Strujni priključak je IEC tipa, a uz plejer se dobija klasičan komercijalni kabl za napajanje. Daljinski upravljač je poreklom od OEM proizvođača iz Južne Koreje i veoma je sličan onom koji se isporučuje uz pojačalo VSi60. Kvalitet plastike i preciznost izrade su odlični, ali su tasteri zbijeni zajedno s natpisima i iste boje, pa je potrebno vreme da se naviknete na njega, a proizvođač se ovde mogao više potruditi oko dizajna. Funkcionalno, maleni daljinac je jedan od najupornijih koje smo probali: skriven ispod fotelje bez problema je upravljao plejerom postavljenim bočno na visini od preko metar i po.
Zoran KarapandžićSlično kao i kod Lyngdorf CD plejera, čiji test možete pročitati u ovom broju našeg časopisa, Audio Research preferira CD plejer koji reprodukuje samo klasičan CD audio-format. Njihovo mišljenje je da multiformatni plejeri žrtvuju kvalitet u cilju postizanja kompatibilnosti i, iz našeg iskustva, mislimo da su u pravu. Transport koji CD5 koristi je Philips, ali ne popularni WAM12, već profesionalna verzija pod oznakom PRO2M, montirana na aluminijumsku podlogu s posebnim dampiranjem i vešanjem kako bi se vibracije minimalizovale. Izlazna sekcija je direktno kuplovana i koristi FE tranzistore i zasebnu sekciju napajanja. Srce konverzije je Burr Brownovo integrisano kolo pod oznakom PCM1792, koje podržava 24 bita i frekvenciju semplovanja do 192 kHz, ali su u Audio Researchu rešili da ne primenjuju metodu upsamplovanja. Topologija CD plejera je balansirana, a posebno se obratila pažnja na stabilan klok i sekciju napajanja, što je rezultovalo značajno boljem odnosu signal-šum i manjim izobličenjima.
Audio Research CD5 ima jednu osobinu koja se retko sreće čak i na veoma skupim ure -
đajima: dovodi do zakrivljenosti percepcije vremena kod slušaoca. Njegova osobina ističe manu CD audio-formata, koji može trajati najviše do osamdeset minuta. Sa CD5 to zvuči kao najviše deset. Zaboravite kada ste ga uključili, a ne udubljujte se u muziku. Ona sama dođe. Neverovatno. Imamo utisak da je Audio Research nastavio tamo gde je Sony dobrim putem krenuo i, nažalost, stao devedesetih godina. Kada smo završili drugu seriju slušanja, pitao sam ostatak panela: "Pa kako sad da napišem bilo šta o zvuku ovog CD plejera, kako da opišem ovo što smo čuli?" Odgovor je bio: "Teško", a recenzent je ostavljen na mukama.
Pokušajmo: uz CD5 muzika bukvalno plovi ka slušaocu noseći vetar nota ka njemu. Sve se reprodukuje neviđenom lakoćom i, kako bi neki rekli, transparentno. Jedna od osnovnih stvari koja čini magiju Audio Research CD plejera jeste izuzetan tajming kakav je teško sresti kod digitalnih reproduktora, a koji se na gramofonu tako lako postiže. Spoj mikrodinamike različitih instrumenata upravo je fascinantan, a još više oduševljava to što
kada počnete da ga slušate nemate nikakav osećaj da je pred vama CD plejer. Note teku, vreme stane... vi kažete: "Pa dobro, lepo svira, zaista...", a zatim počnete da primećujete nešto nesvakidašnje: detalji su u prvom planu, ali ne tako da se nameću. Album The Corrs - Unplugged je deo MTV serije živih albuma, snimljen 1998. godine u Ardmor studiju, Viklov, Irska. Audio Research CD5 poseduje takav nivo rekreacije realistične situacije da se čuje udisanje vazduha koji koristi izvođač na fruli u numeri Toss the Feathers. Ovaj momenat nam je privukao pažnju: pomenutu pesmu smo dosad puštali na velikom broju drugih plejera i na skoro svima je ovaj segment zvučao marginalno ili veštački, ali CD5 to nekako postavlja na pravo mesto. On u stvari sve u zvučnoj sceni postavlja tamo gde treba da bude, to je možda njegova tajna. Nema komplikacije, samo jednostavna istina. Audio Research CD5 izvlači detalje za koje niste ni pomislili da postoje na malom Red Book disku, a zatim ih prikazuje bez imalo napora, kao da je to sasvim normalno i kao da se podrazumeva da svaki CD plejer na svetu treba
”Zvučno, Audio Research nije odličan CD plejer –on je izuzetan u svakom smislu.“
da učini isto. A ne podrazume va se. Marianna Leporace je simpatična pevačica, rođena u Brazilu, a od 2002. izdala je više albuma u seriji Pop Acustico, na kojima su obrade hitova. Audio Research CD5 kao da ju je jed va dočekao: divno artikulisan ženski vokal, koji pored než nosti poseduje i veliku dozu snage i čvrstine, peva kroz CD5 kao da je on vrhunski zvučnik ispred kog su dobro pojačalo i Marianna na drugom kraju. Prenos emocija je fenomena lan, uživali smo slušajući nu mere poput ”Killing Me Softly With This Song” i ”King Of Pain”, u kojoj akustična gitara dobija svoje momente i pogađa pravo u srce. Zvučno, Audio Research nije odličan CD plejer – on je izuzetan u svakom smislu. Da ne zaboravimo – iako realno ne ulepšava lošije produkcije niti ih veštački umekšava, one na CD5 zvuče nekako više relak sirano i prijemčivije za slušanje nego na drugim CD plejerima,
tako da ne umaraju. Reklamni pamflet proizvođača navodi da je cilj CD5 plejera reprodukcija kompakt-diskova sa zadivljujućim detaljima, dinamikom i prirodnom prezentacijom, kao i da uvlači slušaoca u srž muzike i održava mu pažnju tokom sesija slušanja diskova. Iako najčešće ovakve tvrdnje deluju pretenciozno, moramo priznati da je Audio Research potpuno u pravu. U jednoj rečenici: blago ljubitelju hi-fija koji može da ga priušti. Uz Meridian G08 i Simaudio Supernova RS, ovo je svakako jedan od tri najbolja plejera koje smo testirali do sada, a možda i najbolji
Fenomenalnog zvuka, nenametljiv a izuzetan, bez ikakve mane i bolji čak i od solidnih SACD plejera koje smo imali prilike da čujemo. U svakom slučaju, spada u referentnu klasu i jasno ukazuje koji je domet CD audio-formata, a to je daleko više nego što mnogi od nas misle. Apsolutna
KARAKTERISTIKE
PLUS
Prirodnost reprodukcije.
Izuzetna detaljnost i definicija.
Harmonija, transparentnost.
Relaksiranost, dinamika.
Odlična izrada.
MINUS
Daljinski upravljač.
OPREMA:
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OAudio Research VSi200
OSony SCD-555ES
OJamo C809
OCanon Karat M40
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
The Corrs – Unplugged
Marianna Leporace – Pop Acustico
Audio Research CD5
Formati: CD-DA, CD-R
D/A konverter: Burr Brown PCM1792
Digitalni izlazi: koaksijalni BNC, XLR AES/EBU
Analogni izlazi: koaksijalni, balansirani
Zatamnjivanje displeja: da
Dimenzije (ŠxVxD): 480x134x311 mm
Masa: 11,8 kg
Cena: 5.470 evra
”Fenomenalnog zvuka, nenametljiv a izuzetan, bez ikakve mane i bolji čak i od solidnih SACD plejera koje smo imali prilike da čujemo.“
Prodaja televizora nove generacije kompanije Samsung je počela krajem aprila, a kod nas je prvi primerak stigao dan nakon carinjenja.
Iako moramo priznati da su oznake modela televizora kompanije Samsung pomalo konfuzne, logika ipak postoji. Modeli sa oznakom A koji se retko mogu sresti u domaćim prodavnicama su lansirani 2008 godine, a sa oznakom B su predstavljeni 2009. godine. LCD gama televizora sa oznakom C je namenjena tekućoj godini, a podeljena je u tri serije. Serija 3 poseduje bazične funkcije i proizvodi se u dimenzijama dijagonale 22, 26 i 32 inča, nije u Full HD rezoluciji, ali je sada moguće puštati video snimke sa USB memorija. Serija 5 poseduje „kristalni“ dizajn, Full HD rezoluciju i mogućnost povezivanja multimedijalnih uređaja. Model koji smo dobili na test pripada seriji 6 i proizvodi se u dimenzijama od: 32, 37, 40, 46 i 55 inča,
i najbogatije je opremljen multimedijalnim dodacima. Ali krenimo redom...
Nova serija C650 predstavlja evoluciju dizajnerskog stila započetog sa prethodnim generacijama Samsung televizora i monitora. Okvir ekrana, kao i postolje, izvedeni su u ravnim linijama i obrubljeni debelim providnim pleksiglasom, a crna boja uređaja blago se preliva ka zagasitocrvenoj, što daje zaista jedinstven vizuelni pečat i čini ovaj televizor veoma elegantnim. Samsung je ovakvom načinu prelivanja boja dao i poseban naziv - TOC (Touch Of Color) - a iako je u pitanju samo dizajnersko-marketinški trik, smatramo da je veoma uspeo. Jednostavan okvir ekrana na prvi pogled deluje potpuno
prazno, a tek pažljivijim pregledom pronalazimo garnituru osnovnih komandi u donjem desnom uglu, koje su izvedene u vidu tastera osetljivih na dodir. Jedini detalj koji odudara od monolitnog dizajna jeste providno ispupčenje na sredini donje strane okvira ekrana, koje je ispunjeno romboidnim strukturama i zrači blagom, prelomljenom svetlošću crvene boje. Na zadnjoj strani nailazimo na prve nagoveštaje izuzetnih tehničkih mogućnosti ovog televizora - panel sa konektorima opremljen je sa tri HDMI i jednim komponentnim video ulazom, petnaestopinskim D-sub priključkom za računar, kao i sa dva SCART ulaza. Za audio signal predviđeni su po jedan RCA stereo (2x činč) i 3,5-milimetarski ulaz (mala banana), kao i digitalni optički i 3,5-mm izlaz (za slušalice, recimo), a prisustvo Ethernet port čini celu
priču još zanimljivijom i dodaje brojne nove opcije. Ali, to nije sve: na desnom boku nalaze se dva USB porta, još jedan HDMI ulaz, kompozitni video i stereo audio ulaz, kao i Common Interface (CI) slot, predviđen za CI/ CI+ kartice.
Sa tehničke strane, Samsung LE-32C650 opremljen je ekranom dijagonale 81 centimetar u punoj HD rezoluciji (1920 x 1080p) na 100 herca i dodatno oplemenjen dinamičkim kontrastom, kao i HyperReal Engine, Wide Color Enhancer i Clear Motion Rate procesiranjem slike. Za kreaciju zvuka zadužena su dva drajvera snage 10 vati, pomognuta SRS i DD+ sistemima. Iako gabariti savremenih LCD i plazma televizora uslovljavaju postavljanje malih i, pre svega, plitkih drajvera, Samsung je ovaj problem ublažio upravo zahvaljujući pomenutim sistemima za poboljšanje zvuka. Ipak, ono što fascinira je dugačka lista dodatnih mogućnosti - DLNA sertifikat, Internet@TV, BD Wise, HDMI CEC, slika u slici i softverski USB plejer samo su neke od njih. Takođe, ovaj televizor opremljen je digitalnim tjunerom (DVB) koji omogućava prijem digitalnog TV signala u formatima DVB-T/T2/C/S2.
Televizor stiže u kartonskoj kutiji veoma male debljine, koja nam je već nagovestila da je ovaj model „pristojno“ tanak. Montaža se vrši relativno jednostavno – prvo je neophodno ušrafiti četiri zavrtnja nosača u postolje i zatim postaviti TV na nosač. Ukoliko ste se odlučili za ekran veće dijagonale, preporučujemo da ovo uradite uz pomoć ukućana. I kao konačno osiguranje, treba ušrafiti još četiri zavrtnja kako bi ekran bio sada potpuno stabilan i siguran.
Pretraga kablovskih kanala je trajala neobično dugo – gotovo petnaest minuta, a pronađeno je više od 70 kanala na našoj SBB mreži. Odmah smo dobili utisak da su na ovom modelu konačno ispravljeni svi nedostaci koji su nas ranije iritirali. Prvo, menjanje kanala je sasvim dovoljno brzo, tako da vas ova pojava više neće nervirati. Drugo, odziv svih tastera i kretanje kroz menije je veoma elegantno rešeno. Nakon brojnih testova različitih Samsung uređaja, stekli smo utisak da daljinski upravljač uvek u potpunosti prati kvalitet matičnog uređaja, kao i cenovnu klasu kojoj isti pripada. LE-32C650 ovde nije izuzetak: priloženi upravljač, popriličnih dimenzija i odlične izrade, odlikuje se velikim i jasno obeleženim
tasterima, koji su opremljeni pozadinskom iluminacijom. Ova, tako poželjna opcija, predstavlja dodatak koji znatno poboljšava komfor pri upotrebi, a njena implementacija je toliko jednostavna da se pitamo zašto se osvetljeni tasteri sreću tako retko, odnosno samo kod skupljih uređaja. Naravno, stvar je jasna: marketing i tržišno pozicioniranje opet uzimaju danak. Marketinške igrarije na stranu, jedina uslovna zamerka koju možemo da uputimo ovom daljincu jeste blaga pretrpanost dugmićima - jednostavno, cela gornja površina je prekrivena komandama - ali to je uslovljeno velikim brojem funkcija ovog televizora, a na to se nećemo žaliti, naprotiv. Ukupno, veoma privlačan proizvod, prebogat funkcijama i dodatno osnažen nesvakidašnjim dizajnom, kao i odličnim kvalitetom izrade svakog detalja.
Poznato je da je u stranoj, ali i domaćoj štampi veoma puno pažnje posvećeno raznim medija plejerima, poput modela Popcorn Hour ili WD Live. Cena ovih uređaja se kreće oko 150 do 200 evra, a osnovna funkcija im je „čitanje“ MKV fajlova i prosleđivanje video signala HDMI kablom i dekodiranje DTS audija i prosleđivanje zvuka ka pojačalu. Sa Samsung serijom C650 sve se promenilo. Naime, ovaj televizor je u mogućnosti da dekodira DTS signal, kao i da čita MKV fajlove. Reprodukcija je zapanjujuće kristalno jasna, a titlovi su čitljivi bez imalo naprezanja. Ako ste u nedoumici da li da uštedite kupovinom televizora starije generacije, sada nema dvoumljenja. Kasnije biste opet morali da kupite neki medija plejer, a kupovinom C650 serije rešavate sve svoje probleme. Ne treba posebno naglašavati da ujedno štedite i HDMI kabl, jer ćete svoj eksterni hard disk vezati samo sa običnim USB kablom.
Korišćenje internog medija plejera u televizoru je veoma simpatično. Prvo, moguće je menjati boju pozadine, a sve ponuđene fotografije su fantastične. Drugo, moguće je ući u meni bez prekidanja gledanja TV programa, jer je dobar deo menija transparentan. Što se tiče korišćenja Internet@TV opcije, ona nam je ipak zadala muke. TV smo povezali Ethernet kablom na naš ruter i internet nije odmah proradio. Podešavanja smo morali da unosimo ručno, a i da menjamo izbor zemlje u kojoj se nalazimo. Ovo nas je ipak iznenadilo s obzirom da ovakve probleme nismo imali ni sa jednom Bluray plejerom koji smo imali na testu,
uključujući i Samsungov. Moguće da nam jednostavno nije bio dan. Aplikacije koje je Samsung ponudio su zaista zabavne i korisne – od pregleda vremenske prognoze, pa do Twittera i YouTube servisa. Ali detaljan prikaza svih aplikacija ostavljamo za neki drugi put.
Definitivno su sve ranije boljke popravljene izlaskom serije C650. Zaista ne znamo šta bismo još mogli da tražimo od ovog televizora – neverovatno je atraktivan, lako se koristi i ima sjajnu podršku za multimediju. Ovo je definitivno poslednji korak pre podrške za 3D. Ako ste do sada uporno čekali sledeću seriju koja nudi nešto novo, vreme je da prestanete da živite analogno i da počnete da uživate.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dizajn, izrada.
Multimedijalna podrška.
Podrška za DTS.
MINUS
Muke oko internet povezivanja.
OPREMA:
OPioneer BDP-LX52
MUZIKA (Blu-ray):
Quincy Jones - The 75th Birthday Celebration - Live at Montreux 2008
Paul Rodgers - Live in Glasgow
Legends - Live at Montreux 1997
Samsung LE-32C650
Ekran: 32" (81 cm) u odnosu 16:9
Tjuner: analogni i digitalni
Rezolucija: 1920x1080
Video-ulazi: 4x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x kompozitni, 1x PC
Audio-ulazi: 2x RCA, 1x 3,5mm
Audio-izlazi: 1x digitalni potički, 1x 3,5mm
Zvučnici: 2x10 W
USB: 2
Ethernet: da (RJ-45)
Obrtanje postolja: levo 20° / desno 20°
Potrošnja u standby režimu: < 0,3 W
Dimenzije (ŠxVxD): 789x509x77 mm
Masa: 11,8 kg sa postoljem
Cena: oko 760 evra
Stav, 011/3628-555
Harmanov dobro poznati slogan “Manje je više” u ovom slučaju ne važi. To potvrđuju veoma dobro opremljeni AV risiveri. Dok većina proizvođača predstavlja nove modele makar jednom godišnje, Harman Kardon je dosad pokušavao da održi svoje modele nešto duže u proizvodnji. Težnja je prebačena na kvalitet izrade i dizajn, dok su s najnovijim funkcionalnostima često zaostajali za konkurencijom. Tako je možda bilo nekad, ali Harman Kardon se s nekoliko poslednjih generacija risivera vratio na tržište kućnog bioskopa kao veoma ozbiljan igrač. Listu modela za ovu godinu čine vrhunski AVR 760, AVR 660, kao i modeli AVR 460, 360, 260, 160, dok u srednjoj kategoriji dominiraju AVR 355, 255 i AVR 155. Predstavljamo vam model AVR 260, koji čini okosnicu Harmanove ponude. Model AVR 260 je sedmokanalni risiver koji može da dekodira sve formate od DTS-HD pa do Dolby TrueHD 7.1. Omogućeno je HDMI skaliranje do 1080p, kao i Faroudja DCDi Cinema uz bezbroj dodatnih funkcionalnosti. Deklarisana izlazna snaga je 50 vati po kanalu za 7.1 sa veoma malim THD izobličenjem od 0,07%. Kao što je poznat po zvuku, Harman Kardon je već neko vreme prepoznatljiv i po veoma kvalitetnom dizajnu. Elegantno zaobljeno kućište sa klavir
crnim finišom i poznatim belim LED osvetljenjem deluje zaista impozantno. Osnovne komande smeštene na prednjoj ploči ispod preglednog displeja omogućavaju lako kretanje kroz meni. Ispod potenciometra smešteni su osnovni digitalni i analogni AV ulazi s priključkom za slušalice ili mikrofon za kalibraciju. Zadnji panel uređaja predstavlja pravu „šumu“ konektora. Postavljena su tri HDMI ulaza s jednim HDMI izlazom (12-bit Deep Color i xyYCC prolazom), dva HDTV-ready komponentna video ulaza i jedan izlaz, četiri AV ulaza sa S-video konekcijom, šest digitalnih ulaza, izlaz za sabvufer, 7.1 izlaz za eksterno pojačalo, RS-232 port za ažuriranje firmvera, kao i konektori za zvučnike. Svi konektori su dobro raspoređeni i nećete imati problema prilikom povezivanja. Jedina mana je što ne postoji konektor za strujni kabl pošto je to već postao standard u ovoj klasi uređaja. Smatramo da bi se promenom ovog kabla dobilo na kvalitetu zvuka jer risiver pokazuje veoma dobar odziv na kvalitet povezanih provodnika. Svaki proizvođač risivera uglavnom koristi neki sopstveni sistem za automatsku kalibraciju. Harman Kardon 260AVR ima ugrađen EzSet sistem, koji je bez većih poteškoća kalibrisao naše zvučnike. Pri tome možete dodatno štelovati EQ podešavanja i reznu frekvenciju sabvufera za
svaki kanal. Uređaj se veoma lako kontroliše daljinskim, koji sadrži i više komandi nego što će vam biti potrebno. Dizajn daljinskog se uopšte nije menjao već neko vreme, ostao je glomazan, tako da i dalje može da posluži za samoodbranu.
Sa AVR260 dobijate već poznat „američki zvuk“ s dosta snage i autoriteta. Separacija kanala za video-standarde je vrhunska, pa će pri akcionim scenama atmosfera dolaziti s veoma dobrim prostornim rasporedom. S kvalitetnim kondenzatorima u napajanju, kao i analognoj sekciji, dobijaju se odlična kontrola basa i topli srednji tonovi. Zvuk je veoma smiren i topao, a ujedno brz i dinamičan. Može mu se dodeliti epitet lampaškog karaktera. S dobrim izvorom zvuka i zvučnim kutijama ovaj risiver pokazuje svoje pravo lice. Potrebno je samo povezati kvalitetne kablove i pri tome ne štedeti. Stereo reprodukcija, koje se ne bi postideli ni znatno skuplji modeli, ima dovoljno snage i dinamike. Možda vam podatak o “skromnih” 65 vati po kanalu za stereo reprodukciju deluje ograničeno, ali ćemo vas odmah razuveriti. Harman se drži realnih vrednosti kada navodi snagu pojačivača, za razliku od mnogih drugih proizvođača, što se na testu
i pokazalo. Audio-sekcija prati HK konstrukciju jake struje do 35 ampera, kako je navedeno u specifikaciji. Ovo znači da ćete veoma lako uspeti da pogonite i kutije prosečne ili nešto slabije efikasnosti, iako se navedena vrednost verovatno odnosi na trenutno očitavanje u piku. Bez obzira na sve, jaka struja na izlazu daje puno snage. Dinamika i naboj pri eksplozijama u akcionim scenama biće veoma verno artikulisani. Risiver je uspeo da reprodukuje veoma jasan zvuk pri velikim glasnoćama sa odličnom kontrolom. Ukoliko vam je sve ovo malo, AVR260 možete koristiti kao pretpojačalo, mada se nama pokazao odlično i kao samostalni stereo izvor. Dekodiranje je veoma dobro, ali uređaj ne podržava DSD ulaz, pa ako imate SACD plejer, automatski će konvertovati višekanalni PCM preko HDMI veze. Video-sekcija je veoma kvalitetna i može se porediti sa znatno skupljim modelima. Harman Kardon je prilično unapredio ovaj segment, jer je primećeno da su prethodne generacije risivera pravile neke probleme kao što je konvertovanje video-signala sa 60 na 50 herca u nekim slučajevima. Konvertovanje HDMI signala se naravno može i premostiti, čime ćete signal direktno prosleđivati na vaš displej. U slučaju da uključite procesiranje, risiver će automatski podesiti odgovarajući „frame rate“ i visoko kvalitetno skaliranje slike do 1080p.
Kada je DVD reprodukcija u pitanju, kvalitet slike je sa standardnim podešavanjima najblaže rečeno prosečan. Harman Kardon je neadekvatno setovao „default“ parametre, ali dobro je da postoji mogućnost promene. Potrebno je selektovati „video mode“ preko daljinskog, zatim davati komandu „enter“ sve dok se ne prikaže „custom“. Potom izabrati „advanced video settings“, uključiti opciju „deinterlacing“, a „film mode detect“ podesiti na „auto“. Ove dve opcije su po standardnim podešavanjima isključene, što je i rezultovalo lošijom slikom. Posle ove operacije slika će se dramatično poboljšati kako sa 576i, tako i sa 1080i video-materijalima. Rezolucije će ostati maksimalne sa odličnim kvalitetom slike.
Harman Kardon je uspeo da znatno unapredi video-procesiranje, a pri tome je zadržao sve pozitivne osobine koje su i do sada krasile ove risivere. Kvalitet izrade je odličan uz dvogodišnju garanciju, a topologija pojačivača s jakom strujom daje veoma snažan i kontrolisan zvuk. Spisak funkcionalnosti je kompatibilan s konkurencijom, ali ono što AVR260 izdvaja jeste prepoznatljiv zvuk. Kada na to dodamo lakoću korišćenja, dopadljiv dizajn i odlične performanse, dobijamo veoma kvalitetan centar kućnog bioskopa i multimedije.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Odličan zvuk.
Kvalitet izrade, dizajn.
MINUS
Potrebno je dodatno štelovanje videosekcije.
Daljinski upravljač.
MUZIKA:
Gipsy Kings – Live at the KENWOOD HOUSE IN LONDON - DVD
Stivie Ray Vaughan and Double TroubleBoogie With Stevie - DVD
David Gilmour – Live at Robert Wayatt’s Meltdown – DVD
Harman Kardon AVR260
Kontinualna snaga: 7x50 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: < 0,07%
Broj linijskih ulaza: 4x analogni RCA, 3x koaksijalni, 3x optička
Video-konektori: 4x HDMI, S-video, kompozitni, komponentni
Opcioni ulazi: RS-232, auxilary ulaz za portabl plejere
Broj izlaza za zvučnike: 7.1
Dimenzije (ŠxVxD): 165x440x382 mm
Masa: 12,3 kg
Cena: oko 720 evra
BGB Studio, 011/328-6362
”Spisak funkcionalnosti je kompatibilan s konkurencijom, ali ono što AVR260 izdvaja jeste prepoznatljiv zvuk.“
Zanimljiva kombinacija TEAC uređaja i JBL zvučnika, koju karakterišu velike mogućnosti, prijatan zvuk i pristupačna cena.
Sdolaskom toplijih dana od domaćeg distributera stigao nam je i interesantan sistem koji može da ozvuči više zona, bile to prostorije, dvorišta ili bašte kafića. U pitanju su TEAC risiver i multi-CD plejer za pet diskova, kao i dva para JBL Control One zvučnih kutija.
TEAC AG-980 deklarisan je kao četvorokanalni stereo risiver, što bi značilo da može da ozvuči dve zone. Ipak, u slučaju ovog risivera stvari stoje malo drugačije - AG-980 omogućava istovremeno prosleđivanje signala sa dva različita izvora, na različite parove zvučnika (A i C). Dodatno, svaki izlaz opremljen je sa dva kompleta zvučničkih terminala (A + B i C + D), što omogućava povezivanje ukupno četiri para zvučnika, koji će reprodukovati muziku sa dva različita izvora. Kako bi funkcionalnost bila potpuna, TEAC omogućava i nezavisnu kontrolu glasnoće po zonama, a deklarisana snaga iznosi 65 vati po kanalu na
4 oma, pri pokretanju samo dva kanala, odnosno 35 vati po kanalu na 8 oma ukoliko su pokrenuta četiri kanala. AG-980 opremljen je sa ukupno pet ulaza (uključujući i ulaz za gramofon) i jednim izlazom za snimače, a od ostalih funkcija tu je mogućnost premošćavanja tonskih kontrola (tone direct), kao i opcija za automatsko isključivanje uređaja nakon zadatog vremenskog perioda (sleep timer). Naravno, s obzirom na to da je u pitanju risiver, podrazumeva se prisustvo AM/ FM tjunera sa RDS sistemom i 30 memorijskih mesta.
Prednji panel testiranog risivera izveden je veoma jednostavno, s dovoljno velikim i jasno obeleženim tasterima. Najveći deo gornje polovine panela zauzima plastika ispod koje se nalaze displej, diode za indikaciju pojedinih funkcija i senzor daljinske komande, a na desnoj strani smeštena je kružna komanda za kontrolu glasnoće. Na levoj strani su glavni prekidač i taster za uključivanje, kao i izlaz za slušalice (6,35 mm), a ostatak
tastera raspoređen je u donjem delu panela. Dizajn? S obzirom na to da na ovom risiveru ne postoji nijedan detalj koji bi se izdvojio izgledom, reklo bi se da je proizvođač svu pažnju usmerio na funkcionalnost - korektan pristup, ali se plašimo da to, po tržišnim pravilima kakva danas vladaju, nije dovoljno da privuče potencijalne kupce. Pored toga, iako AG-980 pruža obilje opcija, smatramo da bi prednji panel i tasteri mogli biti nešto kvalitetniji, pa čak i ukoliko bi to dovelo do više cene. Jednostavno, takve stvari se svrstavaju u grupu prvih utisaka, koji mogu biti veoma važni pri odlučivanju o kupovini. Kao što smo već naglasili, na zadnjem panelu nalaze se terminali za ukupno četiri para zvučnika. Ovde nailazimo na još jednu boljku, koja nam je poznata s ranijih testova TEAC uređaja: u pitanju je slabiji kvalitet zvučničkih priključaka, a dodatnu manjkavost ovde predstavlja njihova međusobna blizina, što otežava povezivanje. Potpunu suprotnost predstavljaju linijski ulazi i izlazi, koji
su opremljeni pozlaćenim i prilično kvalitetnim RCA priključcima. Pored navedenog, na zadnjoj strani se nalaze priključci za AM i FM antenu, uzemljenje za gramofon i RS-232C port, a naponski kabl nije odvojiv. Na kraju, pripadajući daljinski upravljač je potpuno u standardu klase i svoju funkciju obavlja odlično, omogućavajući punu kontrolu drugih TEAC uređaja. Naročito nam je prijalo postojanje nekih komandi koje se ne sreću uvek, poput funkcija "disc skip", "repeat" i "time" za CD plejer - ovo potpuno eliminiše potrebu za dva daljinska upravljača u svakodnevnoj upotrebi.
Nenametljivim izgledom i kvalitetom izrade, testirani CD plejer se potpuno uklapa s risiverom. Kako je u pitanju plejer sa "karusel" mehanizmom za pet diskova, logično je da gotovo celu gornju polovinu prednjeg panela zauzima velika fioka za diskove. U sredini donjeg dela nalazi se displej, koji se odlikuje dobrom čitljivošću, ali i prikazom u samo jednom redu, što može prouzrokovati nešto teže snalaženje sa MP3 materijalom (problematična pretraga većeg broja numera, izostanak ID3 tagova). Ostatak panela popunjen je krupnim i dobro obeleženim tasterima za osnovne komande, a tu je i mali kuriozitet za plejer ove cenovne kategorije - izlaz za slušalice s kontrolom glasnoće. Na zadnjem panelu nailazimo na najosnovnije priključke, u vidu jednog analognog (RCA) i dva digitalna (koaksijalni i optički) izlaza. Očekivano, daljinski upravljač sadrži kompletan repertoar funkcija, pa se na njemu ne bismo posebno zadržavali.
JBL Control One predstavljaju veoma popularan model mini-monitora, poznat po odličnom odnosu cene i kvaliteta reprodukcije. Pored toga, ovi maleni zvučnici odlikuju se sasvim dobrim kvalitetom izrade i deluju prilično robustno. Kućište je izrađeno u potpunosti od plastike, sa zaobljenim ivicama i rebrima na bokovima, što povećava otpornost na udarce, padove i slično. Prednja strana prekrivena je metalnom žicom koja štiti zvučničke jedinice i frontalni bas refleks otvor, a postavka drajvera sastoji se od mid/bas jedinice prečnika 10 centimetara i titanijumskog visokotonca dijametra 1,2 centimetra. Na zadnjoj strani smešteni su zvučnički terminali sa oprugom (žabice), koji deluju veoma čvrsto i, prema našem iskustvu, prihvataju kabl prečnika do 2,5 milimetara. Proizvođač preporučuje uparivanje sa
pojačalom kontinualne snage od 50 vati na 8 oma, pa risiver AG-980 predstavlja odličan izbor u tom smislu. Takođe, koristan dodatak predstavljaju zidni nosači s mogućnošću usmeravanja i dodatnim osiguranjem u vidu metalne sajle za vezivanje zvučnika, koji se isporučuju u standardnom pakovanju.
S obzirom na to da je test obavljan u kući s dvorištem, imali smo priliku da isprobamo komponente u raznim uslovima i postavkama. U standardnoj stereo konfiguraciji u zatvorenom prostoru, TEAC i JBL predstavljaju izuzetno zabavnu kombinaciju: zvuk je
veoma čist, sa odličnim nivoom detalja i dobrom ukupnom muzikalnošću, uz bas podlogu koja oduševljava. U ovom poslednjem maleni Control One potpuno opravdava ime kuće iz koje dolazi i pruža zaista sjajan, precizan i dovoljno težak bas, a nesklad između dimenzija kutije i količine najnižih tonova povremeno izaziva nevericu. Nakon toga, poželeli smo da komponente isprobamo i zasebno, pri čemu smo ustanovili da TEAC neguje pristup karakterističan za pristupačne uređaje s Dalekog istoka - preciznost, agresivnost, snažan i povremeno tvrd bas, kao i oštriji visoki tonovi najbolje opisuju njihovu prirodu. Ipak, zvezda predstave ostaje
”TEAC i JBL predstavljaju izuzetno zabavnu
kombinaciju: zvuk je veoma čist, sa odličnim nivoom detalja i dobrom muzikalnošću.“
JBL, koji uspeva da tako lepo uobliči zvuk, zaokruži basove, umiri visoke tonove i doda malo topline čitavom spektru, čineći zvučnu sliku veoma prijatnom za duže slušanje. Iako je poređenje možda neumesno, reći ćemo da smo Control One priključili i na integralno pojačalo Lyngdorf SDAI-2175 (16 puta skuplje!) i da ovaj zvučnik zaslužuje svaki respekt u odnosu na novac koji za njega treba izdvojiti. Potom smo prešli na ozvučavanje više prostorija - konkretno, u pitanju su bile dve sobe i dvorište. U ovakvoj postavci veće naprezanje risivera moglo se videti u neznatno manjoj snazi za pokretanje, kao i nešto višoj temperaturi kućišta. Da ne bude zabune, temperatura je bila daleko od alarmantne, a
risiver je u ovoj postavci radio nekoliko dana, uz celodnevno slušanje i često prilično visok nivo glasnoće, i nismo ustanovili nikakve anomalije sonične ili elektromehaničke prirode. Iako deluje kao da smo zapostavili CD plejer, za to postoji dobar razlog - sprava je sve vreme radila bez greške, očitavala originale kao i R/RW i MP3 diskove, a karusel mehanizam se pokazao kao prilično tih i brz. Za 260 evra teško da mu se nešto može zameriti. Na kraju, za ljubitelje radio-programa reći ćemo da je TEAC risiver bio potpuno na visini zadatka, uz odličan prijem stanica i zvuk koji je povremeno izlazio iz zone informativnog i pružao nam lepe, pune tonove, kakvi se sve ređe sreću kod jeftinijih tjunera.
KARAKTERISTIKE PLUS
Mogućnost ozvučavanja do četiri zone.
Brojne opcije i jednostavna upotreba.
MINUS
Zvučnički terminali (risiver).
Mali displej (CD plejer).
MUZIKA:
Alanis Morissette - The Collection
Bernard Allison - Hang On
Kraftwerk - Die Mensch-Maschine
Keef Hartley Band - Halfbreed
Trio Pim Jacobs - Come Fly With Me
TEAC AG-980
Kontinualna snaga: 4x35 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 20Hz – 20kHz
Izobličenja THD: 0,08%
Broj linijskih ulaza: 5
Broj izlaza za zvučnike: 4
Tjuner: 30 memorijskih mesta, RDS
Zatamnjivanje displeja: 3 koraka
Dimenzije (ŠxVxD): 440x141x330 mm
Masa: 8,4 kg
Cena: 343 evra
TEAC PD-D2620
Formati: CD, CD-R/RW, MP3
Kapacitet: 5 diskova
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Dimenzije (ŠxVxD): 435x115x390 mm
Masa: 6,2 kg
Cena: 263 evra
Loop Media, 021/4751-777
”JBL Control One se već odavno izborio za visoku poziciju u svojoj kategoriji, a sada mu se pridružuju i TEAC komponente.“
Testirana kombinacija se predstavila u veoma dobrom svetlu, s mogućnošću ozvučavanja do četiri zone, brojnim praktičnim funkcijama i kvalitetom izrade potpuno u klasi cene. Zahvaljujući kvalitetu reprodukcije, trajnosti i pristupačnoj ceni, JBL Control One se već odavno izborio za visoku poziciju u svojoj kategoriji, a sada mu se pridružuju i TEAC komponente. Dodatnu pogodnost predstavlja paket od distributera, koji obuhvata risiver AG-980, CD plejer PD-D2620 i četiri para zvučnika Control One za 995 evra, što je zaista povoljno. Ukoliko tragate za sistemom kojim ćete ozvučiti više prostorija, dvorište ili ugostiteljski objekat poput kafića s baštom, ovo je ponuda koju je teško nadmašiti.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan odnos cene i kvaliteta.
Sjajan kvalitet izrade.
MINUS
Ništa.
OPREMA:
OLyngdorf SDAI 2175
ONAD C 326BEE
OMarantz CD4000
ODual 1209
OPro-Ject USB Box
OMonitor Audio Silver RS6
ONeotech kablovi
JBL Control One
Preporučena snaga pojačala: 50 W
Frekvencijski opseg: 80 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 89 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x100 mm bas/srednjotonac, 1x12 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 155x228x139 mm
Masa: 2,4 kg
Cena: 118 evra
Loop Media, 021/4751-777
Sve veća popularnost iPoda i iPhona doprinela je da se definiše nova klasa uređaja. Imali smo prilike da vam prezentujemo nekoliko ovakvih rešenja. Dokovi su, generalno, veoma jednostavni, ekscentrični i elegantni. U stanju su da usidre sve verzije popularnog prenosivog plejera, a pored toga imaju i niz drugih mogućnosti. Cene im variraju u opsegu od nekoliko stotina evra, dok je izbor sve veći. Do sada nijedan dok nije bio ni približno dobar kao B&W Zeppelin. Njemu ni strasni audiofili i stereo zaljubljenici nisu mogli da zamere, dok je prosečnom korisniku iPoda postao neodoljiv. Zeppelinu se pored svih prednosti mogla zameriti jedna stvar: previše je glomazan za većinu korisnika koji hoće kvalitetno desktop rešenje. Kompanija B&W sada nudi alternativu. Radi se o novom modelu pod imenom Zeppelin Mini.
Zeppelin Mini je dizajnerski podjednako interesantan kao i njegov stariji brat. Zaobljeno kućište sa aluminijumskom gornjom pločom veoma je elegantno. Elipsasti oblik kućišta zadržao se na neki način u osnovama, dok su bočne strane manje zaobljene. Iz ovih razloga Mini odaje više kockasti utisak, gledano s veće distance. Sa zadnje strane kućišta nalazi se prepoznatljiv rupičasti B&W bas port. Spisak konektora svodi se na napa-
janje, USB 2.0 i 3,5-milimetarski mini stereo ulaz. Daljinski upravljač je identičan kao i na Zeppelinu - elipsastog oblika, dok je kvalitet izrade visok, a oblik neobičan. Jedina mana je što pri slabom osvetljenju možete da ga okrenete naopako, a da to uopšte ne primetite. Ovako ćete rotirati i tastere za pojačavanje i smanjivanje i napraviti zabunu, možda baš u nezgodnom momentu. Malo kućište samo po sebi nameće ograničenja, pa su u Mini smeštena samo dva širokopojasna drajvera snage 18 vati, dok ih u velikom Zeppelinu ima znatno više. U sredini je, kao i obično, ruka za postavljanje plejera koju je moguće rotirati. Ovo vam omogućava da gledate, recimo, video-materijale na iPod Touch ili iPhone u widescreen format. Zeppelin Mini je u mogućnosti da premosti analogni izlaz vašeg iPoda i preuzme fajlove u digitalnom obliku. Ovaj dok na sebe preuzima deo konverzije i procesiranja audio-formata, za koje B&W tvrdi da daju najbolji mogući kvalitet zvuka. Ostaje nejasno zašto nije ugrađena i podrška za Wi-Fi, jer ona polako postaje standard za većinu ovakvih uređaja. Bežična konekcija vam nije potrebna za iPod i druge podržane plejere, ali bi s njom ovaj dok mogao dobro da se pozicionira i u domenu PC multimedije, za šta ima potencijala. Mini je veoma težak za svoje dimenzije i kompletno
je oklopljen, čime se znatno smanjuju GSM i druge RF interferencije. Podržani su iPhone, iPod Classic (od 80Gb), iPod Nano (2G, 3G i 4G), kao i iPod Touch. Kada Zeppelin Mini prvi put povežete s računarom, vaš iPod će se automatski sinhronizovati sa iTunes aplikacijom. Ovo je nova funkcionalnost, koja nije bila dostupna na Zeppelinu. Veoma je korisna, osim ukoliko vaš iPod ne koristi istu iTunes biblioteku sadržaja. U tom slučaju može doći do gubitka podataka. Iz kompanije B&W obaveštavaju nas da je upgrade patch za ovaj problem već spreman i da će uskoro moći da se preuzme.
Zvučne karakteristike Minija su slične velikom Zeppelinu. Mogu vas iznenaditi količina detalja i doza prefinjenosti reprodukcije. Na akustičnim numerama separacija instrumenata je odlična, dok su glasovi kristalno jasni. Navikli smo da Cassandra Wilson ima nešto malo dublje glasovne sposobnosti. Ali, ako uzmemo u obzir jasnoću srednjeg spektra, Zeppelin Miniju ne možemo puno zameriti. Slušajući agresivnije numere zvuk nijednog trenutka nije spor već, naprotiv, agresivan i dinamičan. Bas je definisan, ali mu nedostaje punoća, što je i razumljivo uzimajući u obzir dimenzije drajvera. U se -
gmentu niskotonskog registra veći Zeppelin je definitivno postavio referencu. Problem ovakvih i sličnih dokova je separacija kanala i instrumenata. B&W je ponovo na ovom polju pokazao umešnost konstrukcije. Ukoliko pozicionirate Mini na razdaljinu od oko tri ili četiri metra, stereo slika će biti veoma dobro projektovana. Prilikom testiranja koristili smo i 3,5-milimetarski mini stereo - činč adapter da bismo povezali Minija na druge izvore zvuka. Ovo je još jedna korisna funkcionalnost. Zvuk s našeg CD plejera reprodukovan Minijem bio je dovoljno jasan i precizan. Razlike u odnosu na lossless formate bile su uočljive, što samo govori o kvalitetu ove zanimljive sprave. Koristeći CD audio format kao referencu, uspeli smo da čujemo veoma solidnu 3D prezentaciju i prosečnu separaciju zvuka po kanalima, što je i više nego dobro za ovakve uređaje. Zvučna slika je velika uzimajući u obzir dimenzije uređaja, ali će većini ljubitelja zvuka to biti isuviše malo. Kako je ovaj dok osmišljen kao desktop rešenje za kancelariju, radni sto ili manje prostore, možemo mu „progledati kroz prste”. U poređenju sa Zeppelinom, Mini je srazmerno manji, ne samo po gabaritu, već i po izgledu i zvuku. Da nismo testirali Zeppelin, verovatno bismo bili manje kritični prema Miniju. A da se radi o veoma kvalitetnom doku uopšte nema dileme.
Preko pomenutog mini stereo konektora možete povezati izlaz sa zvučne karte vašeg računara. Ukoliko posedujete projektor ili veliki HD ekran, Zeppelin Mini, verovali
mljivi i jasni. Dinamika je dovoljno izražena u brzim akcionim scenama, a udari basa dovoljni da isprate scenska dešavanja. Na kraju, kada pomislite da Zeppelin Mini može gotovo sve, realnosti se mora pogledati u oči. Mini je dizajniran za relativno male prostore. Zvukom može da popuni srednje i manje sobe, dok će u velikim prostorima zvučati nezanimljivo i tanko. Ažuriranjem firmvera možete donekle poboljšati zvuk, ali ne očekujte previše.
Kao i njegov stariji brat, Zeppelin Mini se pokazao veoma dobro.
rati većini korisnika. Konstruktori iz B&W uspeli su da izvuku sve što je
bilo dobro iz Zeppelina i ugrade u Zeppelin Mini bez većih gubitaka u zvuku. Možete ga koristiti i za PC multimediju ili kao all-round rešenje u manjim sobama. Zeppelin Mini je znatno manji u odnosu na Zeppelin, pa se i zvuk kreće u tom smeru. No, sve ovo nikako ne bi trebalo da postane prepreka ukoliko se uzme u obzir i cena. Ako težite savršenom zvuku, preporuka je da ipak uzmete veći Zeppelin. Ukoliko vam je on previše skup ili glomazan, više nemate opravdanje. Stigao je Zeppelin Mini, pristupačan, podjednako lep i dopadljiv, sa odličnim zvukom. Era iPoda se nastavlja, dok B&W ne prestaje da nas iznenađuje.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dobar zvuk.
Lakoća korišćenja.
Dimenzije.
MINUS
Nepodoban za veće prostorije.
B&W Zeppelin Mini
Kontinualna snaga: 2x18 W
Frekvencijski opseg (- 6dB): 38 Hz – 20 kHz
Broj linijskih ulaza: 2
Topologija: 2x75 mm full range
Dimenzije (ŠxVxD): 320x200x100 mm
Masa: 2,5 kg
Cena: 399 evra
Korato, 011/3047-189
”Na akustičnim numerama separacija instrumenata je odlična, dok su glasovi jasni.“
Hajde da u ovom broju cenovnik postavimo malo ranije nego obično: pogledajmo kakva pretpojačala možemo nabaviti u klasi od četiri do šest stotina evra. Izgleda da ih nema baš mnogo, tu su Advance Acoustic MPP505 DA, Korato KVP20, nešto skuplji NAD C165BEE i dva Rotela – RC-06 i RC-1070. Cene većine ostalih modela prilično su više od navedenih – dobro pretpojačalo mora da košta. Ili ne? Rad proizvođača pod nazivom Bračinac Audiosystems mi iz redakcije Hi-Filesa pratimo od početka, s modelom M/class Origin, koji nam je prvi stigao na test još u jubilarnom broju dvadeset. Orijentisani ka tehnologiji lampi, sada su nam ponudili model Pre na test, pretpojačalo koje spada u njihovu novu seriju pod nazivom Baron, a čije ime duguje lepoj, specifičnoj crvenoj boji kućišta, koja je postala zaštitni znak firme. Dosad je firma u ponudi nudila dva pasivna pretpojačala, faktički atenuatora, od kojih je jedan imao samo jedan, a drugi četiri ulaza. Smatramo da proširenje asortimana na aktivno lampaško pretpojačalo može biti pun pogodak.
Preprodukcijski primerak Baron Pre pretpojačala koji nam je stigao na test bio je crne boje, a samo možemo da kažemo da je pre -
lep i očekujemo od proizvođača da ga zadrži, makar kao „crnog Barona“.
Baron Pre je specifičnih dimenzija: širine 300 milimetara, s odmerenim zlatnim detaljima. Oni obuhvataju dugmad od punog metala, kao i lepe male nožice s gumenim podloškama protiv klizanja. Zaštitni znak dizajna Bračinac uređaja čine i ukrasni zavrtnji iste boje – po dva sa svake strane kućišta, a u slučaju Baron Pre pretpojačala, i oni koji drže podnožja za lampe i poklopac transformatora. Umetnički dizajnirana pločica s imenom proizvođača na sredini prednje ploče se podrazumeva.
Ima svega dve komande: kontrola glasnoće i izbor aktivnog izvora. Dugmad je napravljena veoma kvalitetno, sa odličnim finišom kakav se retko sreće kod naših proizvođača i učvršćena diskretno postavljenim inbus zavrtnjima, što je trajno i elegantno rešenje. Jednom rečju, izgled za pohvalu. Kvalitet potenciometra za jačinu zvuka tokom korišćenja govori da se ne radi o jeftinom predstavniku vrste, videćemo malo kasnije u tekstu o čemu se radi. Međutim, pravo iznenađenje je preklopnik ulaza: za njega je potrebno odvojiti pristojnu snagu kako bi se prebacio s jednog položaja na
drugi, a Bračinac Audiosystems ga je vezao direktno za dugme, bez kvazirešenja za način prenosa, koji nekada može biti loš čak i kod renomiranih proizvođača. Osećaj solidnosti kada prelazite s jednog na drugi izvor je neverovatan, nema zazora, osećaja aljkavosti, samo čvrstina i trajnost. Izabrani izvor, kao ni položaj dugmeta nisu nikako označeni, pa faktički ne znate šta je trenutno selektovano. Možda će ovo biti izmenjeno na produkcionim komadima, ali nismo sigurni da bi nam se dopalo – bilo kakav dodatni tekst na prednjoj ploči ili eventualne lampice samo će pokvariti utisak elegancije i jednostavnosti. Po uključenju Barona Pre pali se jarkoplava LE dioda na donjem delu prednje sekcije kućišta, pa svetli prema podlozi. Ovo smo kod Bračinca već videli i sviđa nam se što je zadržano – sjajan štos.
Zadnja ploča odiše jednostavnim pristupom: IEC konektor, mali mrežni prekidač i četiri para single end kvalitetnih pozlaćenih konektora. Tri od njih namenjena su ulazima, dok je četvrti par izlaz za pojačalo snage. Čini nam se da je kod domaćih proizvođača lampaških uređaja tri magičan broj, ali voleli bismo da ulaza ima, na primer, pet, ukoliko slobodan prostor unutar Barona Pre to
dozvoljava. No, u tom slučaju određivanje trenutno aktivnog izvora preko preklopnika na prednjoj ploči bilo bi možda komplikovanije i tražilo neko drugo rešenje.
... vidi se pedantan ručni rad s „point to point“ načinom povezivanja komponenti, sem u sekciji stabilizacije napona grejanja, gde su prisutni mala štampana pločica i pripadajući, zasebni transformator. Mesta skoro da nema – veliki Sangamo kondenzatori, kojih ima četiri, oduzimaju prilično prostora. Ožičenje je srebrno, s kvalitetnom izolacijom i poreklom od Audionotea. Bili smo u pravu kada smo na samom početku osetili da potenciometar za jačinu zvuka nije komercijala – radi se o vrlo dobrom ALPS Blue Velvet primerku. Preklopnik ulaza nas je podsetio na one kakve je pisac ovog teksta viđao na elektronskoj opremi sovjetskih „MiG-ova“ ili američkih mlaznih lovaca "sejbrova", koji su nekada bili u upotrebi kod nas – visok kvalitet prema vojnom standardu, faktički neuništivo. Raspitali smo se kod konstruktora i saznali da zaista jeste ruski, samo novije generacije i najbolji koji su mogli pronaći a da se uklopi u krajnju cenu uređaja. Pozlaćeni kontakti na njemu se, naravno, podrazumevaju.
Srce Baron Pre pretpojačala su dve Gammatron 12SN7GT lampe američke kompanije nemačkog imena, koja je proizvodnju održavala tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Njeno ime je Heintz&Kaufman, a lampe koje su se proizvodile pod trgovačkim nazivom Gammatron bile su poznate po kvalitetu i otpornosti na preopterećenja.
Stabilizatori napona unutar audio-sekcije takođe su urađeni u tehnologiji elektronskih vakuumskih cevi, a korišćene su VT139 s logom proizvođača CEI, dok je ispravljačica 6X5GT takođe CEI, ali njeno poreklo (Holandija) ukazuje da je verovatno originalna Philipsova lampa. Iako se u slučaju Baron Pre pretpojačala radi o preprodukcijskom primerku, smatramo da je pedantnost izrade sasvim odgovarajuća i dosta ispred uređaja nekih daleko poznatijih domaćih proizvođača. Upotrebljene komponente su odlične kako u ovoj, tako i u daleko višoj klasi uređaja – Bračinac Audiosystems se baš potrudio da fascinira. Veliki broj ugrađenih delova je poreklom NOS (New Old Stock), što predstavlja posebnu draž i ilustruje napor tvorca da pokrene njegovu proizvodnju.
Kako je ovo malo, slatko muzikalno pret-
pojačalo! U isto vreme snažno i donosi duh kvalitetnih lampaških uređaja. Detalji, masovno ludilo za kojim teži digitalija današnjice, jesu vrlo dobri i prirodni, nenametljivi, ali uvek prisutni. Album Duran Duran istoimenog benda prezentovan je 1993. godine i sadrži jednu od njihovih najiskrenijih pesama – „Come Undone“, s tekstom koji je napisao Sajmon le Bon kao rođendanski poklon svojoj supruzi. Njegov specifičan glas ima odličan tajming i dobru dozu emocija, a cela pesma obiluje dinamikom i brzinom. Stejsi Kent je interesantna džez pevačica, rođena u Nju Džersiju, ali se u mladosti preselila u London i započela uspešnu muzičku karijeru. Njen album „Collection“ iz 2001. godine obiluje mirnim i nežnim numerama ispunjenim Stejsinim magičnim glasom. Iako već odličan, Baron Pre nam se činio kao da je sebe našao u muzičkom doživljaju ove pevačice. Smireni vokali, praćeni precizno odsviranim punim zvukom klavira i saksofona u pesmama Džordža i Ire Geršvin – „I've Got A Crush On You“ i „S'Wonderful“ - delovali su nam, umornim od svakodnevnih obaveza, kao najlepša uspavanka. Pravi lek za dušu, nema šta.
Baron Pre se sjajno uklopio s našim Metaxas Audio Systems Solitaire pojačalom snage, koje je samo veoma tolerantno prema partnerima s kojima sarađuje. Rezultat je veoma pun zvuk, koji se dopada slušaocu u sekundi. Širina scene iskreno iznenađuje kada se zna koliko Baron Pre košta. Čuli smo razna lampaška pretpojačala, ali Bračinac je definitivno u gornjem delu skale – dinamično i brzo, veoma toplo i definisano. Kao da donosi duh nekih starih vremena, kao da se oseća da ga je konstruktor pravio iz ljubavi a ne radi sticanja novca. Srednjotonsko područje je ono u kojem lampaši vode igru u dušama audiofila i retko je sresti neki uređaj ove vrste koji nema navedenu osobinu bar za trenutak. Bračinac Audiosystems Baron Pre može da se ovde poredi s bilo kojim skupim inostranim ili domaćim uređajem –pod skupim mislimo na one od bar hiljadu evra, emocije i vanserijska privlačnost vokala prosto miluju slušaoca. Bas je moćan, ali na samom dnu malo zaokrugljen, mada dosta niže nego kod nekih drugih lampaških pretpojačala koje smo imali prilike da čujemo. Baron Pre traži dobre saradnike, neka vas ne zavede njegova cena: kvalitetno artikulisan izvor solidnih detalja i topline i adekvatan snagaš (tranzistorski ili cevni) učiniće da ovo malo pretpojačalo postane njihov ravnopravan partner u deljenju muzičkog doživljaja pripadajućim zvučnicima.
U zemlji Srbiji šest stotina evra nikada nije bila mala suma, ali je u hi-fi svetu novih uređaja to tek ulaznica za ozbiljan sistem u kome kao članovi učestvuju pretpojačalo i pojačalo snage. Bračinac Audiosystems je napravio nešto novo u vreme krize kada već duže vreme nismo imali nikakvih vesti o razvoju domaćih proizvoda. Baron Pre je ono što bi kolege iz britanskih časopisa nazvale "bargain" ili bagatelno jeftin proizvod. Odličnog je zvuka, na koji se ne morate navikavati, i dizajna, koji je tako umeren i elegantan u svakom smislu, a opet dovoljno odskače od okoline. Kvalitet duguje poštenju konstruktora da u pretpojačalo ugradi veoma kvalitetne komponente i da sluša svoj rad. Pravi je dokaz da se u zemlji Srbiji može napraviti odličan hi-fi po vrlo konkurentnim cenama, bez potrebe za gromoglasnim reklamama i brojnim stručnjacima marketinga i propagande, koji na kraju diktiraju cenu i kvalitet krajnjeg proizvoda. Bračinac Audiosystems Baron Pre čini nas nekako ponosnim jer je naš zemljak napravio malu, hrabru spravu. Ukoliko ne želite da potrošite hiljade evra na sumanuto skupe highend uređaje, a možete da živite sa tri ulaza i bez daljinskog upravljača, Baron Pre je pravi odgovor. Najtoplija preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Toplina, dinamika, hrabar pristup muzici i komponentama.
Elegantan dizajn.
Veliki trud oko kvaliteta ugrađenih komponenti.
Opšta izrada.
Pedantnost.
Odličan odnos kvalitet-cena.
MINUS
Ništa.
Bračinac Audiosystems Baron Pre
Broj linijskih ulaza: 3xRCA
Vakuumske cevi: 2x12SN7GT, 2xVT139, 1x6X5GT
Dimenzije (ŠxVxD): 300x160x160 mm
Masa: oko 3 kg
Cena: 600 evra
Bračinac, 037/841-058
Nastavljamo trilogiju o zvučnicima domaćeg proizvođača Finel Audio, čija su okosnica inženjeri Predrag Milivojev i Borivoje Rapajić. U prethodnom broju opisali smo malu full range zvučnu kutiju pod imenom Epsilon, koja nas je prijatno iznenadila načinom pristupa full range koncepciji, pedantnom izradom i vrlo dobrim zvukom, uz pristupačnu cenu.
Sada je na red došao veći, podnostojeći model - Lambda. Cenovno je pozicioniran iznad Epsilona, ali još uvek dovoljno nisko da za njega ne morate skupljati novac jednom u životu - Lambda košta 750 evra.
Sa stanovišta dizajna, Finel Audio Lambda je potpuno nov iskorak u odnosu na manji model. Spolja se odmah primećuje kutija priličnog gabarita, visine 940 milimetara s drajverom čiji okvir prelazi ivice same zvučne kutije i izgleda kao da je delimično van nje - veoma specifično, a moramo priznati i simpatično. Izrada je u potpunosti od medijapana, lakirana crnim poliuretanskim lakom. Stranice kutije su, slično vodećem modelu Alpha (bivša oznaka Veracitá), takođe dodatno ojačane lepo stilizovanim medijapanskim pločama, što doprinosi ukupnoj težini Lambda zvučne kutije od čak dvadeset pet kilograma i dovoljno govori o unutrašnjim i spoljnim ukrućenjima koja su primenjena. Na dnu kutije je bas refleks otvor. Finel Audio Lambda, kao i manji model Epsilon, dizajniran je pomoću računara i proizveden na novoj savremenoj CNC mašini, koja je nabavljena isključivo da bi se na njoj proizvodile zvučne kutije. Svi spojevi su ostvareni metodom lepljenja. Na dnu Lambda zvučnika nalaze se četiri crna, podesiva šiljka sa zaobljenim vrhovima kako ne bi oštetili pod prostora u kojem su smešteni.
Zadnja strana zvučnika Lambda poseduje pedantno izrađenu pločicu sa osnovnim tehničkim podacima, a tu je i jedan par pozlaćenih priključaka - terminala poreklom od
Rülsteina. Oni su u mogućnosti da primaju golu žicu, viljuške ili bana na priključke. I... baš sada kada ste pomislili da je opisu kraj, reći ćemo da pored terminala zadnja strani ca sadrži i IEC strujnu priključnicu. Ona, očigledno, napaja nešto unu tar Lambde. Da, zaista, radi se o spe cifičnom pojačalu, ali Finel Audio Lambda nisu aktivne kutije - o ovo me malo kasnije, krenimo polako. Za početak moramo ponoviti pri ču o ideji full range zvučnika i nji hovoj vezi s Finel Audiom. Naime, pojam idealnog tačkastog izvora zvuka predstavlja, bar u teoriji, ne što čemu se teži pri projektovanju zvučnih kutija. Uprošćeno govore ći, bas, srednjotonski i visokotonski drajveri istog ili različitih proizvođača komponuju se kako bi pokrili što veći deo čujnog opsega (od 20 Hz do 20 kHz) i oni, svakako, traže međusobno usklađivanje u cilju što harmoničnije reprodukcije dela opsega koji im je prioritetan. Zbog toga se ugrađuje skretnica. Sama po sebi, skretnica je veoma bitna, ali predstavlja i dodatnu kompleksnu impedansu između po jačala i zvučnika i time onemogućava da pojačalo u potpunosti kontroliše kretanje membrane drajvera. Full range drajver, odnosno zvučna jedinica punog opsega ugrađena u odgovarajuće projektovanu kutiju mogla bi biti rešenje jer bi, teorijski, pokrivala celokupni opseg sama, bez poštapaliceskretnice. Ovde, međutim, dolazimo do problema: za efikasno pokrivanje bas područja u smislu jedne zvučne jedinice dinamičkog tipa potrebna je određena površina membrane. S druge strane, frekvence koje spadaju u područje rada visokotonskih zvučnih jedinica zahtevaju sasvim suprotno: malu, laganu, agilnu membranu, sve što zvučna jedinica punog opsega nije. Jednom rečju, zahtevi na gornjem i donjem ekstremu su
skoro u potpunosti kontradiktorni prema sirotom malom drajveru, koji samo želi da svoj životni vek provede svirajući...
Izbor drajvera kod Finel Audio Lambda zvučne kutije pao je, kao i kod manjeg modela, na nemački Monacor, s tim što je sada u igru ušao full range model od osam inča. No, njemu projektanti iz Finel Audija nisu dali mira, već su ga modifikovali u fazama koje su ukupno trajale više od godinu dana, radeći tokom tog perioda intenzivne merne i slušne testove. Modifikacija se odvijala u pravcu dampiranja kretnog sistema i promene njegove mase. Za to vreme razvijana je i kutija, odnosno čitav sistem
je dobijao konačan oblik. Već ovako modifikovan drajver pružio je, kako kažu Predrag i Bora, osetno bolje rezultate u odnosu na fabričku varijantu. Kutija u kojoj Monacor svira pripada tipu čije je ime komplikovana skraćenica i glasi MLTQWP (mass loaded tapered quarter wawe pipe), a mi ćemo samo reći da se radi o jednoj vrsti transmisionog principa. Ali konstruktori su želeli više: došli su na ideju da postignu ono što Monacor drajver ne može fabrički niti pomoću mehaničkih modifikacija. Rešenje se ogledalo u projektovanju specijalnog analognog pojačivača koji bi bio mali pomoćnik full range zvučnoj jedinici. Međutim, uslov je bio da kutija Lambda ne postane aktivnog tipa jer bi tada projekat izgubio osnovnu ideju, a umesto skretnice pojavilo bi se pojačalo, isprečeno na putu signala, te bi ga degradiralo na neki način. Umesto toga, primenjen je princip poluaktivne zvučne kutije. Šta su to inženjeri Finel Audija zamislili? Ideja vodilja je da se u Lambda zvučne kutije dovede signal direktno iz pojačivača. Na opsegu na kojem je odziv Monacor modifikovanog drajvera linearan sistem se ponaša kao da je u pitanju pasivna zvučna kutija. Na drugim
delovima spektra, tamo gde postoji fizičko ograničenje drajvera u vezi s frekvencijskim odzivom i fazom i gde su ovi parametri daleko od idealnih, dolazi do aktiviranja malog pomoćnika - brzog analognog pojačivača, dizajniranog da se savršeno uklopi s karakteristikama drajvera i praktično ispravi njegove nedostatke, kako frekvencijski, tako i fazno.
Prostornost scene koju rekreiraju Finel Audio Lambda je nešto što se retko čuje i dugo pamti. Ova njihova osobina čini da veliki deo prostora u kojem smo radili zvučni test postaje centralna tačka zvuka - sweet spot. Naglasili bismo da je sam test obavljen u akustički obrađenoj namenskoj prostoriji unutar Finel Audija, a kao izvor je korišćen NAD C542 CD plejer, odličan u klasi kojoj pripada, dok je ulogu pojačala igrao Electrocompaniet ECI-1.
Koncept poluaktivne zvučne kutije očigledno ima jaku potporu u praksi: Lambda reprodukuju celu skalu neočekivano čisto, bez ikakvog upliva nekakvih neželjenih detalja, magle ili neočekivane mističnosti, koju bi pojačalo unutar aktivnih kutija unelo u sistem, pod uslovom da nije veoma skupo. Detalji su naprosto lebdeli u vazduhu i kretali se po prostoriji po širini, ali i dubini, s krajnjom lakoćom. Svemu ovome je znatno doprinosio odličan tajming, kakav smo već čuli na manjem modelu – Epsilon, zajedno s transparentnošću koja se retko postiže u ovoj klasi cene.
Veći drajver u odnosu na manji model i transmission line koncepcija svakako su značili i bolji odziv na bas području, pa tako Finel Audio Lambda zvuče autoritativno, snažno, s dobrim atakom i odzivom u donjem spektru, dok je dinamika samo jedna u nizu pozitivnih osobina.
Pored navedene sposobnosti preciznog i definisanog rekreiranja scene, treba reći da je ljudski glas fenomenalan kada ga slušate preko Lambdi - nema traga veštačkih primesa, detalja koji su isterani preko krajnjih granica tako da smetaju, tonalitet je pogođen savršeno, a reči se pojavljuju i nestaju u vazduhu kao iskre. Sve u svemu, čista petica.
Iako Lambda i Epsilon dele iste tvorce, sličnu filozofiju i način fabrikovanja, ne treba misliti da imaju identičan zvučni pečat ili da je veći model samo autoritativniji. Nasuprot našem
očekivanju, oni se dosta razlikuju: bas, atak i postornost su na Lambdi prednost, one su u isto vreme preciznije, ali i hladnije od Epsilona, s nešto tvrđim detaljima na visokim tonovima, koje manje kutije tako meko prikazuju. Zbog toga preporučujemo da, ukoliko ste u prilici, obavezno poslušate oba modela i uočite razlike, te donesete zaključak prema ličnim preferencijama.
Odlična ideja, odlična implementacija, odličan zvuk. Full range zvučnici su poslednjih godina egzotika koju je, uzimajući u obzir ozbiljnu i kvalitetnu reprodukciju a ne kućne proizvode, dosta teško priuštiti. Finel Audio je napravio zaista gigantski korak i očigledno uložio veliki trud u model Lambda. Rezultat nije izostao. Preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Izuzetna prostornost.
Transparentnost.
Elaboriranost i ideja.
Odličan odnos kvalitet-cena.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
ONAD C542
OElectrocompaniet ECI-1
MUZIKA:
Dali test disk
The Corrs – Talk On Corners
Finel Audio Lambda
Preporučena snaga pojačala: 70 W
Frekvencijski opseg: 36 Hz – 19 kHz
Osetljivost (2,83 V/1 m): 92 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x8 inča full range zvučna jedinica, modifikovana kod proizvođača zvučne kutije.
Dimenzije (ŠxVxD): 250x940x330 mm
Masa: 25 kg
Cena: 750 evra
Finel, 021/371-186
”Pored navedene sposobnosti preciznog i definisanog rekreiranja scene, treba reći da je ljudski glas fenomenalan...“
Ukoliko pokušamo da nabrojimo sve domaće proizvođače hi-fi uređaja i propratnih komponenti, učiniće nam se da je audio-industrija jedna od vodećih grana naše privrede.
Istina je obično negde između, pa ozbiljno možemo da konstatujemo da je hi-fi kod nas veoma zastupljen. Postoji veliki broj svetski priznatih brendova koji su počeli kao manufaktura. Veliku većinu ovakvih kompanija vode strasni audiofili, ljudi koji se ovim hobijem bave dugi niz godina. Kvalitet svih ovih brendova definišu uspesi njihovih komponenti. Kada je u pitanju kvalitet uređaja Audio-sistema Dinić, dosad smo uvek bili prijatno iznenađeni. Sve komponente njihove manufakture predstavljaju rezultat entuzijazma i dugogodišnjeg istraživanja iz oblasti akustike i audio-tehnike. Počeci rada glavnog konstruktora vezuju se za kraj sedamdesetih godina prošlog veka. Ovako veliko iskustvo i znanje rezultuju veoma kvalitetnim zvučnicima (Aria, Sonata i Orchestra), od kojih smo neke prikazali u časopisu. Sada vam prezentujemo zvučničke kablove ovog domaćeg proizvođača.
Izgled kablova možda nije bitan kada je u pitanju neka druga industrija, ali u hi-fi segmetnu dizajnu se posvećuje puno pažnje. Konstruktor je ovo svakako imao u vidu kada je finalizovao kablove. Možemo da konstatujemo da ni u jednom segmentu dizajna ne zaostaju za renomiranim svetskim brendovima. Na strujne kablove su ugrađeni kvalitetni brand name konektori. Komponente Audio-sistema Dinić karakteriše kombinacija manufakture i fabričkih delova. Za izradu provodnika korišćeni su kvalitetni materijali, pre svega OFC bakar. Dobro je poznato da i kvalitet materijala provodnika ima uticaja na konačnu reprodukciju, pa se o tome vodilo računa. Strujni kablovi su već neko vreme
prava kontroverza u audiofilskim krugovima. Danas je većina prihvatila da strujni kablovi unose promene u zvuku, ali još uvek postoje skeptici kojima je teško „prodati“ makar i deo te priče. Da u tome ima istine, potvrđuju i kablovi koje smo testirali. Domaći konstruktor bavio se ovom problematikom poslednjih deset godina. Tokom dugogodišnjeg istraživanja uspeo je da napravi kvalitetno rešenje koje umanjuje uticaj EMI i RFI smetnji. Radi se o nekoliko modela kablova: Beta Reference 4.5, Beta Reference 5.25 i DLD Ultimate power cord. Za eliminaciju neželjenih efekata, pored određenog načina upredanja provodnika, konstruktor je koristio i AL foliju kako bi se dobio efekat Faradejevog kaveza, čime se dodatno izoluje provodnik. Da bi kabl imao dobre karakteristike, zaslužna je i izolacija koja se koristi prilikom izrade. Korišćene su polipropilenska, polietilenska i izolacija od celuloze. Sve ovo je rezultovalo dobrim karakteristikama ovih kablova. Kako i sam konstruktor potvrđuje, strujni kabl bi trebalo da bude jedna vrsta pasivnog filtera. Naime, smetnje iz etra nisu jedine, javljaju se smetnje i iz strujne mreže, naročito prilikom uključivanja i isključivanja električnih uređaja. Upravo ovakva vrsta interferencije koja je stalno prisutna prenosi se preko transformatora i ispravljačkih uređaja i multiplicira na najosetljiviji segment audio-uređaja, ulazni stepen u pretpojačalo. Dešava se da prilikom reprodukcije pored muzičkog zapisa čujemo i ovu vrstu interferencije, koja neposredno utiče na celokupan doživljaj zvuka. Najjednostavniji primer je uključivanje fena za kosu ili bušilice na vašu kućnu mrežu dok vam je uključen audio-sistem. Ukoliko ne posedujete aktivan strujni filter, prva prepreka ovim interferencijama je upravo strujni kabl.
Tokom testiranja ovih kablova angažovali smo dva sistema. Koristeći kombinaciju Beta Reference 4.5 na CD plejeru i Beta Reference 5.25 na pojačalu, došli smo do zanimljivih rezultata.
Pre svega, reprodukcija je postala primetno definisana i transparentna, naročito u visokotonskom delu spektra. Srednji
tonovi su uravnoteženi, a slika prostrana i jasna. Razlika između Beta Reference kablova je, kako samo ime sugeriše, u debljini provodnika. Odavno se pokazalo da je pojačalo verovatno najosetljivija komponenta za testiranje strujnih kablova. Koristili smo ovu mogućnost da bismo utvrdili razlike između modela 4.5 i 5.25. Preslušavajući omiljene diskove nekoliko puta smo zaključili da razlike postoje iako su one veoma male. Njih najbolje opisuju električne karakteristike ovih kablova. One su gotovo identične, osim kapacitivnosti, koja je za 19 pF manja na modelu 5.25. Naš merni instrument i ovog puta je bio slušni aparat, koji je uspeo da uoči ove razlike. Model Beta Reference 5.25 je još precizniji, definisaniji i transparentniji od „slabijeg brata“. Nema dileme, ovi kablovi su dorasli svojoj kategoriji. Oba modela Beta Reference veoma su konzistentna, a zajedno čine pravu sinergiju sistema, dok je Ultimate korak ispred i predviđen svima koji ne žele kompromis. Kako po izgledu, tako i po zvuku mogu se meriti s većinom daleko poznatijih konkurenata.
Na test su nam, pored strujnih kablova, stigli i pripadajući zvučnički kablovi Beta Reference. Dizajn i finiš izrade su na nivou kvaliteta strujnih kablova. Sve je urađeno pedantno i kvalitetno. U pitanju su usmereni provodnici, pa s jedne strane kabla stoji beli prsten kao naznaka da se ta strana priključuje na zvučnik, a obeležena je i strelica da biste bili sigurni da ste pravilno povezali ove kablove. Zvučnički kabl Beta Reference u svom sastavu ima kombinaciju OFC bakarnih i posrebrenih provodnika. Konstruktor se opredelio za kombinaciju materijala, što je poslednjih godina sve popularnije, premda određeni brendovi i dalje forsiraju korišćenje istog materijala provodnika. Kao što je poznato, svaki izbor materijala ima svoje prednosti i mane. Konstruktor Dinić je tehnikom upredanja, kvalitetnom izolacijom i velikim poprečnim presekom 2x10 mm2 (2x7 AWG) hteo da maksimalno iskoristi potencijal svoje konstrukcije. Terminali su takođe renomiranog proizvođača WBT 0680, a polietilen i polipropilen su materijali koji su se koristili kao izolacija između provodnika. U pitanju je veoma uravnotežen i linearan provodnik, s tenden-
cijom transparentnog karaktera. Sve numere dobiće dozu neutralnosti reprodukcije uz dobru definiciju basa i konzistentne srednje tonove. Tek kada u potpunosti ožičite vaš sistem Beta Reference kablovima, dobićete pravu muzičku sinergiju. Jedinstvena konstrukcija i identičnost materijala doprineće pojačanom karakteru linearnosti reprodukcije. Slika je verno prezentovana, a vokali neutralni i prisutni. Sve ovo je daleko izraženije nego kada koristite samo zvučničke kablove. Kombinacija
Beta Reference ide i korak dalje. Iako cena ovih kablova nije zanemarljiva, vredni su pažnje. Ukoliko se uklope u vrhunski sistem, mogu doneti puno pozitivnih promena. U srednjoj i višoj srednjoj kategoriji hi-fi sistema proizvođač predlaže zvučnički kabl Lambda II S. Terminacije ovog kabla se razlikuju, i to ne slučajno. Prema izlazu pojačivača treba konektovati posrebrene viljuške, a prema zvučnim kutijama banane koje imaju 24-karatnu pozlatu. Provodnici su od OFC bakra, dok je poprečni presek kabla 2x5 mm2 (2x10 AWG). Konstrukcija kabla i način upredanja provodnika isti su kao kod Beta Reference kablova, samo znatno manjeg obima. Ovaj kabl je pokazao slične osobine kao i Beta Reference kablovi, ali u nešto manjoj meri. Linearnost je zadržana, dok je definicija niskotonskog registra nešto lošija, uz zadržanu transparentnost. Nivo detalja je nešto manji, dok je zvučna pozornica dobro prezentovana u ovoj klasi. Pošto smo ovaj kabl poslednji testirali, ostali smo pod utiskom „jačih“ modela, pa smo verovatno više kritični nego što bi trebalo. Kompatibilnost Beta Reference kabla, sa Lambda II S u kombinaciji bi-amping i bi-wiring daje veoma dobre muzičke rezultate. Preporuka proizvođača je da Beta Reference konektujete na terminaciji bas zvučnika ili bas/srednjotonca ukoliko je četvoropojasna kutija, dok se Lambda II S konektuje na terminal za srednjotonac i visokotonac. Probali smo ove kombinacije i potvrđujemo navode proizvođača, ali isto tako postoji i veliki broj drugih kombinacija koje možete realizovati. Kako smo mi pobornici korišćenja istog tipa provodnika u celom audio-lancu, preporučujemo kombinaciju Beta Reference strujnih i zvučničkih kablova.
Nedostaju samo interkonekt modeli, pa čekamo odgovor konstruktora na ovaj zahtev.
Proizvođač se potrudio da sve ove kabove propisno upakuje, što je za svaku pohvalu. Svi modeli isporučuju se u kartonskim kutijama koje su postavljene debljim sunđerom, što i dolikuje njihovoj klasi. Ipak, finiš pakovanja nije na nivou finiša kablova, što i nije zamerka već dobronamerna sugestija za proizvođača. Kada je reprodukcija u pitanju, svaki od ovih modela ima šta da ponudi u svojoj kategoriji, iako je opšti utisak da su možda i previše skupi, ne po onome što nude već po surovoj konkurenciji, te će se iskusni audiofili uvek po inerciji opredeliti za neki brand name u ovoj kategoriji. Pogodnost je što proizvođač daje popuste na kupovinu više kablova. Ukoliko verujete svojim ušima i više volite muziku od brendova, poslušajte ove kablove. Put kojim se ređe ide je neizvestan, ali se njime često jednostavnije i efikasnije dolazi do cilja.
KARAKTERISTIKE PLUS
Sinergija, definisanost.
Konstrukcija, kvalitet delova.
Dizajn, finiš.
MINUS
Visoka cena.
ASD Beta Reference 4.5
Presek provodnika: 3x4,5 mm2
Induktivnost na dužini 1,8 m: 1,1 µH
Kapacitivnost: 108 pF
Otpornost: 0,0035 oma mereno na 120 Hz
Cena: 670 evra
ASD Beta Reference 5.25
Presek provodnika: 3x5,25 mm2
Induktivnost na dužini 1,8 m: 1,1 µH
Kapacitivnost: 89 pF
Otpornost: 0,0032 oma mereno na 120 Hz
Cena: 730 evra
ASD Ultimate power cord
Presek provodnika: 3x5,75 mm2:
Induktivnost na dužini 1,8 m: 0,98 µH
Kapacitivnost: 78 pF
Otpornost: 0,0025 oma mereno na 120 Hz
Cena: 830 evra
Beta Reference zvučnički kabl
Dužina kabla: 2,6 m
Induktivnost: 2,4 µH
Kapacitivnost: 76 pF
Otpornost: 0,004 oma mereno na 120 Hz
Cena: 1.350 evra
Lambda II S zvučnički kabl
Dužina kabla: 2,5 m
Induktivnost: 1,7 µH
Kapacitivnost: 102 pF
Otpornost: 0,009 oma mereno na 120 Hz
Cena: 560 evra
ASD, 063/83-43-871
”Jedinstvena konstrukcija i identičnost materijala doprineće pojačanom karakteru linearnosti reprodukcije.“Beta Reference zvučnički kabl
Sony je izmislio reč koja se ustoličila u izrazima omladine osamdesetih i devedesetih godina širom sveta. Nikada ova kompanija nije dopustila da je snažna konkurencija pregazi, pa su njeni modeli bili uvek u vrhu ponude. Predstavljamo najbolji od najboljih - WM-D6C Professional.
Zaljubljenici u hi-fi obično se ne bave ovakvim stvarima... Sećam se vremena od pre dvadeset i više godina, kada je moj prijatelj nazvao jedan od boljih Sony vokmena koji sam tada koristio "simpatičnom igračkicom". Možda su neki od njih bili igračke, ali neki drugi svakako nisu – tehnologija, znanje i umeće složeni u male sprave teške nekoliko stotina grama i dandanas fasciniraju.
U daljem tekstu koristićemo izraz vokmen, koji je odomaćen, umesto portabilni reproduktor kompakt-kasete. Istorija nastanka vokmena postoji u više verzija, ali mi ćemo se držati one koja je opisana u knjizi jednog od osnivača Sonyja, Akia Morite. Kada je jednog dana sreo svog bliskog saradnika
Masara Ibuku, koji je na ramenu nosio Sony TC-D5 rikorder i slušao muziku, upitao ga je zbog čega to čini. Odgovor je otprilike glasio da Ibuka voli da sluša muziku i kad hoda. Ubrzo je Moriti sinula ideja i konstruisana je prva serija plejera. Oni su bili nešto novo, jer u tom trenutku slični uređaji nisu postojali. Doduše, postojali su maleni diktafoni koji su snimali i reprodukovali, ali ne u stereo tehnici. U šoku po izbacivanju vokmena na tržište, japanska konkurencija odmah je posegla za prepravkama diktafona kako bi otela bar deo kupaca Sonyju. Ali većina njih imala je mane: elektronika je bila skromnih performansi, a mehanika isuviše glomazna. Srećom, Sony je posedovao većinu mehaničkih komponenti jer je godinu dana ranije na tržište izbačen maleni diktafon pod oznakom TCM-100 Pressman. Kompanija je iskoristila svoj pronalazak i u prvi vokmen, model TPSL2, 1979. godine ugradila sjajan mehanizam malih dimenzija sa elektromotorom koji je bio pravo čudo tehnike. Dovoljno je reći da je bio veličine patrone za naliv-pera, upakovan u nešto malo veće kućište zajedno sa gumenom oblogom za dampiranje. Elektronika za snimanje na kasete je izbačena, isto se desilo i snažnom audio-pojačivaču, pa je maleni vokmen dobio pojačalo od svega 2x40 mW, što je desetak puta manje od snage pojačivača koji su se koristili na
diktafonima. Zvučnik je, takođe, eliminisan. Audio-kola su posebno razvijena za ovaj uređaj i trošila su malo energije. Sve navedeno omogućilo je vokmenu da radi na svega dve baterije, ukupnog nazivnog napona od tri volta. Kako na tržištu nije bilo podesnih slušalica, Sony je konstruisao lagane, otvorenog tipa, s vrlo dobrim karakteristikama za to vreme. Ubačena su i dva izlaza za slušalice po zahtevu Morite, ukoliko muzika želi da se sluša udvoje. Model TPS-L2 je sledeće godine preimenovan u WM-3.
Nije Sony bio prvi koji je ovako nešto probao, bilo je još proizvođača, ali su njihovi izumi prošli nezapaženo jer nisu pronašli dobitnu kombinaciju na relaciji kvalitet proizvoda - marketing. Posle hladnog prijema u štampi i loše prodaje u prvom mesecu (3.000 komada od planiranih 5.000), marketinško odeljenje Sonyja odradilo je lavovski posao i prva serija od 30.000 jedinica prodala se za samo dva meseca. Ime Walkman postalo je sinonim prenosnih plejera, reklama je učinila čudo. U nastavku priče, dok je Morita bio u inostranstvu, marketinško odeljenje Sonyja smislilo je kovanicu Walkman, što se Moriti nije dopalo. No, probni primerci već su bili podeljeni mladima koji su ih reklamirali u tokijskom gradskom prevozu. Bilo je eksperimenata i s drugim nazivima u različitim delovima sveta (Sound-About u SAD, na primer), ali je na kraju prihvaćeno da se uređaj zove Walkman. To ime je ostalo, sve drugo je istorija.
Creme de la creme svih vokmena jesu model WM-D6 i noviji WM-D6C Professional. Oni, pored reprodukcije, mogu i da snimaju, a razlikuju se u nekoliko detalja, od kojih je najbitniji da noviji model poseduje i kola za Dolby C kodiranje/dekodiranje. U odnosu na ostale vokmene izdvajali su se većim gabaritom, ali i drastično boljim karakteristikama. Panasonic, Aiwa i mnogi drugi proizvođači, pa čak i sam Sony, pravili su modele koji su
bili u mogućnosti da snimaju na kasetu. Međutim, problem je bio u kvalitetu zvuka: glave za brisanje trake bile su od permanentnog magneta, zbog čega je šum na traci bio visok i mogle su se koristiti samo normal trake. Druga stvar je bila elektronika: frekvencijski opseg snimka je retko prelazio 8.000 herca, što je bilo u nivou osrednjih radio-kasetofona tog vremena. S druge strane, WM-D6C je snimao na području od 40 herca do 15 kiloherca, uz toleranciju krive od plus/minus tri decibela, što je bila karakteristika dvoglavih stacionarnih rikordera donje srednje klase. Imajući u vidu težinu od svega 640 grama, WM-D6C je zaista pravi biser. Nivo snimka se regulisao ručno, za oba kanala zajedno, a mali petosegmentni displej mogao je da pokaže nivo ulaznog ili izlaznog signala, zavisno da li se snima ili reprodukuje. Takođe, mogao je da prikaže stanje baterija, ali i da se isključi kako bi autonomija rada bila veća. Mehanika WM-D6C je sama po sebi primer inženjerske genijalnosti razvojnog tima Sonyja i oslanja se na onu koja je konstruisana za potrebe TCM-100 i TPS-L2 (WM3). U vreme popularnosti vokmena bio je poznat koncept DD (Direct Drive) motora na stacionarnim mašinama, ali on nije mogao biti primenjen na vokmenu usled ograničenja u vezi s napajanjem i gabaritima. Pogon na skoro svim uređajima, nezavisno od proizvođača, bio je preko remena, što je dovodilo do osetljivosti vokmena na nagle promene položaja – vokmen bi jednostavno krenuo da zavija u datom momentu. Imajući ovo u vidu, u Sonyju su napravili sledeće rešenje: na zamajac, jedan od glavnih delova mehanizma, stavili su gumeni prsten s gornje strane. Umesto da motor pokreće remen koji je postavljen na zamajac, on se samo naslanjao na pomenuti sloj gume i tako bio u direktnoj vezi sa zamajcem, bez remena kao posrednika. Poseban sistem bi odvajao motor od zamajca tokom perioda kada uređaj ne radi i time sprečavao deformaciju gumenog sloja. Ispod ovog sistema je montiran senzor brzine čija je uloga da javlja korektivnoj elektronici fluktuacije u brzini. Donekle sičan, ali daleko osetljiviji i komplikovaniji sistem, razvio je i austrijski Eumig za svoje kaset dekove. Zanimljivo je da je i jedan proizvođač iz bivšeg SSSR-a napravio vokmen sa istim principom rada kao što ga je imao WM-D6C. Sony je ovaj pronalazak patentirao i nazvao ga DD, što je akronim od Disc Drive, a sama
”Kao da Sony ima ugrađeno minijaturno lampaško pojačalo unutar svog malenog kućišta.“Zoran Karapandžić
skraćenica je bunila kupce. Pomenuti način prenosa sile motora ostao je dugo u upotrebi na više modela japanskog proizvođača.
Pored svega, Sony je dodao i stabilizaciju brzine na bazi kvarcnog oscilatora, te su karakteristike zavijanja i podrhtavanja WM-D6C
Professional u klasi kvalitetnih dvomotornih dekova. Prisutna je i ručna korekcija brzine u okviru plus/minus 4%. Šlag na torti je i glava za snimanje i reprodukciju od amorfnih materijala. Interna elektronika je prilično zahtevna, te WM-D6C Professional koristi četiri baterije i interni DC-DC konverter.
Pedantnost izrade, korišćenje tankih aluminijumskih ploča, precizno izrađenih zavrtanja i odlično uklapanje samo su deo priče – ovaj vokmen je sjajno napravljena mašina koja jasno govori da Sony ne stavlja oznaku
Professional na bilo šta.
Kako svira WM-D6C Professional? Za početak, njegova reprodukcija je verovatno daleko bolja od bilo kog drugog vokmena bilo kog proizvođača, ili bar od pedesetak koje je pisac ovog teksta posedovao. Ne treba misliti da se radi o sniženom kriterijumu jer je u pitanju mala sprava na baterijski pogon. Reprodukcija je fascinantna – topla, detaljna, jasna, ali meka - kao da Sony ima ugrađeno minijaturno lampaško pojačalo unutar svog malenog kućišta. Ono što on pruža je zvuk koji može stati na crtu bilo kom kvalitetnom stacionarnom deku. Prostornost i preciznost rekreiranog muzičkog doživljaja su zapanjujuće – kaseta snimljena na nekom dobrom deku i predata WM-D6C sačuvaće sve pozitivne atribute, a uživanje tokom slušanja muzike je zagarantovano. Snimanje je još jedna od dobrih osobina WM-D6C Professi-
onal plejera. On, doduše, nema kalibraciju nivoa snimka niti podešavanje biasa od strane korisnika, ali je zvuk sam po sebi više nego dobar. U apsolutnom smislu snimak nije na nivou reprodukcije, ali je otprilike kao kod kvalitetnih dvoglavih stacionarnih rikordera, što je samo po sebi snažan kompliment. Bas je dubok i snažan, detaljnost visokih tonova je za pohvalu i sve ukazuje da se radi o vrlo dobrom deku, umesto „samo“ vokmenu. Tek kad ga uporedimo s nekim veoma skupim primercima dekova - Nakamichi Dragonom ili TEAC-om Z6000 - vidi se da WMD6C Professional ne doseže njihove visine.
Sony WM-D6 i WM-D6C Professional ostali su veliki broj godina u proizvodnji – čak dvadeset, što je pokazalo opravdanost koncepcije. Za to vreme njihovi kupci bili su podjednako hi-fi entuzijasti i profesionalci. Ovaj vokmen korišćen je kako za slušanje muzike van kuće, tako i za snimanje koncerata, a upotrebljavale su ga i poznate novinske kuće. Njegova cena je iznosila 900 nemačkih maraka, a za taj novac mogao se kupiti dobar troglavaš – na primer Akai GX-75, za koji je trebalo dodati svega sto maraka više, ili neki od modela iz gornje ponude sa znakom Pioneera, Sonyja, Aiwe itd. No, to nije sprečilo odličnu prodaju, čime je osigurana večna zvezda slave na hi-fi bulevaru. Ukoliko
ste ljubitelji starih sprava, a posebno kaset dekova i naletite u oglasu na WM-D6 ili WMD6C Professional, nemojte ga propustiti. On je jedan bitan delić bogate istorije hi-fija.
(Enja records – One HiFi)
Čuveni džez pijanista Kenny Barron dobio je sjajnu, audiofilsku verziju albuma “What If?” zahvaljujući izdavačkoj kući Enja records. U pitanju su numere snimljene još 1986. godine, a zatim remasterizovane na 24 bita u nemačkom Organic Music studiju. Na albumu, koji traje svega 42 minuta, nalazi se sedam numera, od kojih čak tri predstavljaju pravo džeziranje duže od sedam minuta. Naslovnu numeru karakteriše melodično soliranje trube i tenor saksofona, dok je numera “Close to You Alone” prava džez balada na kojoj Cecil McBee, inače autor numere, briljira na mekanim melodijama basa. Treba još izdvojiti i kompoziciju Charlija Parkera “Dexterity” sa ubrzanim tempom, pravu poslasticu za prave ljubitelje ovog pravca. Kenny Barron ima dugačku i bogatu karijeru, a jedno od njegovih najpoznatijih dela je učešće na albumu “All That Jazz” Elle Fitzgerald. Velika preporuka za “What If?”.
TCHAIKOVSKY – SYMPHONY NO.
ROMEO AND JULIET (Harmonia Mundi – One HiFi)
Pisati o Čajkovskom u ovako kratkoj formi nije zahvalno, pa to nećemo ni pokušavati, već se možemo posvetiti ovom konkretnom izvođenju. Italijanski dirigent Daniele Gatti je svojom palicom upravljao Royal Philharmonic Orchestrom, a ujedno je bio i njihov muzički direktor od 1996. Ovaj dirigent, za koga tvrde da je veoma harizmatičan, ima bogato muzičko iskustvo: studirao je violinu i klavir na konzervatorijumu “Giuseppe Verdi” i dobio diplomu za komponovanje i dirigovanje. Vodio je svetski poznate orkestre u još poznatijim koncertnim dvoranama, poput Carnegie Halla. Izvođenje Pete simfonije na ovom disku istovremeno je romantično, dramatično i strastveno. Nakon četiri dela simfonije, sledi izvođenje “Romeo and Juliet” u trajanju od 20 minuta. Pravo remek-delo.
Duo Balance čine Christine Maringer-Tries i Hans-Peter Tries, a prepoznatljivi su po svom nežnom pevanju na francuskom jeziku. Njihov dugogodišnji prijatelj je Louis Capart, pevač i kompozitor, koji je i komponovao najveći broj pesama na albumu. Ovaj album nam dolazi na SACD formatu u izdanju Stockfish recordsa, a upravo su Duo Balance prvi izvođači ove izdavačke kuće koji su zapevali na francuskom i nemačkom jeziku. Pevanje ovog trija je potpuno harmonično, a svaki od umetnika je dobio i lepe solo deonice. Muzičku podlogu čine odlična izvođenja na uobičajenim instrumentima, ali u ušima će vam ponajviše ostati razlaganje na akustičnoj gitari. Zanimljivo je da je na disku navedeno da je monitoring masteringa vršen na zvučnicima B&W 801D. Ukoliko volite ovakav žanr (folk, akustika) na francuskom jeziku, ovaj disk je odličan za relaksaciju.
"ALL DAYS ARE NIGHTS: SONGS FOR LULU"
(Decca)
Tokom svoje karijere Natalie Merchant je prevazilazila očekivanja, bez obzira u kojem smeru da se razvijala. Tako je prethodnim izdanjem, "The House Carpenter's Daugter", ukorenjenim u američkoj i britanskoj folk tradiciji, postavila stepenik više ka aktuelnom megaizdanju. Preko kombinacije originala i obrada došla je do poezije koja se peva i originalne muzike razvijene različitim tradicijama. "Leave Your Sleep" ćete slušati satima i danima, pa i bukvalno, jer 26 pesama ne mogu tek tako da se progutaju za jedno popodne. Pokušavaćete da prepoznate stihove koje je pretvorila u svoje pesme, tražićete elemente muzičkih tradicija različitih kultura, a sve vreme ćete uživati u njenom osobenom glasu koji je učinio i da 10.000 Maniacs privuku veliki broj fanova. Zato i njeno novo solo izdanje mora dobiti svoje vreme na vašim zvučnicima.
Ako uporedite Paula Wellera s njegovim ispisnicima, vrlo brzo ćete shvatiti da su ostali izgubili inspiraciju, pa ili se godinama ponavljaju ili ni ne snimaju ništa novo. Za to vreme on snima furiozne albume kao da je tek sad u buntovničkim tinejdžerskim godinama i pokazuje da je i sa preko 50 moguće zadržati iskrenost koja se obično vezuje samo za muzičke početke.
"Wake Up The Nation" je njegov deseti solo album i istovremeno jedan od najličnijih u karijeri. Ovo izdanje je zvučno istraživanje bez ikakvih stega, skoro namerno nesavršeno, tako da sve pesme zvuče sirovo i sveže, bez obzira koji stil Weller želi da prigrli. Tako muzički dinosaurusi predstavljaju uzdanice britanske rok muzike, dok su mlade snage samo njihovi pratioci.
Novi album Rufus Wainwright je snimio neposredno pre smrti majke, koju je gubio duže vreme zbog raka. Zato i ne čudi što ga je snimao sam, svirajući klavir i pevajući o vrlo intimnim temama. Iako bi se moglo zaključiti da on u njemu pada u beskrajnu tugu i depresiju, "All Days Are Nights" u stvari predstavlja njegov izlaz iz takve situacije. Prostor u koji može da ode da bi se zaštitio od turobnih misli i osetio utehu. Njegov glas se izdiže iz očaja, proizvodi uzvišena osećanja i kao da se u tome takmiči s klavirom. Wainwrightove izvedbe izazivaju osećanje nade, tako da ovaj album nećete slušati kada želite da se veselite s prijateljima, ali zato je idealan za melanholične, kišne večeri u intimnoj atmosferi uz sveće.
"TANGO
(XL)
Gotan Project su već prvim albumom osvojili slušaoce. Neodoljiva kombinacija tango melodija i ritma, te elemenata elektronske muzike, privukla je ljubitelje raznih žanrova i pokazala u kom smeru ide savremena world music scena. Istovremeno, zauzeli su mesto predvodnika u osavremenjavanju tango muzike, što su odličnim drugim albumom samo potvrdili. I dok je prvi album "La revancha del tango" predstavljao maestralnu mešavinu tanga i elektronike, a "Lunatico" umanjio uticaj elektronike na račun džez uticaja, novo izdanje "Tango 3.0" pokušava da igra na prostoru koji su omeđili prethodni albumi. Ali ne samo da pokušava, već u tome i potpuno uspeva. Melodije se kreću od dubokih tema oslikanih gitarom i bandoneonom, do neotanga ispunjenog dabom; od semplovanih govora do senzualnog vokala Cristine Vilallonga. Efekat je očaravajući. Gotan Project su napravili album kojem ćete želeti da se vraćate. Ako uspete da zanemarite emocije kojima vas je njihov prvenac zalepio za sebe, shvatićete da bi i "Tango 3.0" napravio to isto, samo da je objavljen pre deset godina. Očekujte da teme s ovog izdanja godinama slušate i u baštama kafića i u klubovima, jer novo izdanje Gotana još jedno je bezvremensko delo.
Peto studijsko izdanje grupe Ozomatli uspeva da ovuhvati i njihovu sve izraženiju tehničku zrelost i neodoljivu emotivnu energiju koja ih odlikuje od početka. Ali "Fire Away" samo potvrđuje ono što Ozomatli rade godinama: da muzika može da donese političke promene, makar u formi podrške. Sedmočlani sastav pun raznovrsnog kulturnog nasleđa svirao je i za predsednika SAD i predstavljao američki kulturni karavan po svetu, a u Los Anđelesu je 23. april proglašen njihovim danom, kao zahvalnica za petnaest godina vrednog angažmana. "Fire Away" nastavlja dalje: predstavlja angažovani miks hip-hopa, salse, fanka, džeza... a kroz pesme pružaju podršku gej braku, te kude kapitalistički sistem. Iako ni na ovom albumu ne zvuče kao što opisuju njihove žive nastupe, energija koju prenose je dovoljno moćna da vas makar na tren ubedi da je promena moguća.
Bend MGMT su probili njihov drugi album "Oracular Spectacular" i hitovi poput "Kids" i "Time To Pretend". Zato je i logično da publika očekuje nastavak tog trenda i još sintpop himni koje će rado slušati. Ali oni su već u najavama odbili takvu mogućnost. Naime, ako prethodno izdanje poslušate između hitova shvatićete da njihova umešnost ide puno dalje od stvaranja pevljivih melodija. Zato i "Congratulations" zvučni odlično i upečatljiv čak i kada melodiju ne možete u potpunosti uhvatiti ili dok se gubite u dvanaestominutnoj pesmi "Siberian Breaks". Novi album je sušta suprotnost prethodnom u svemu osim u kvalitetu, zato je pred nama odličan album pun čudnih tema i zvukova koji ponekad deluju neverovatno. "Congratulations" zaslužuje milione čestitki i gomilu novih fanova koji umeju da zanemare pevljive hitove.
(Columbia)
Nakon fenomenalnog prvenca "Alas, I Cannot Swim", Laura Marling nastavlja da istražuje folk tradiciju i da pokazuje da je mnogo zrelija od svojih 20 godina. "I Speak Because I Can" vodi je u mračni i često morbidni folk, a istovremeno ni na tren ne pokazuje da joj je teško da odraste na taj nivo. Njene kreacije pokazuju mudrost koja ne ogovara njenim godinama, ali ona to nosi odlično, pa album zvuči zrelije nego što se može očekivati. Poput slavnih prethodnika (Nick Cave, Cat Power...) ona folk tradiciju koristi da napravi nešto sasvim novo i bavi se bazičnim temama ljubavi, seksa, slomljenih srca i smrti. Već sada ona pokazuje da je potpuno razvijena umetnica koja u potpunosti vlada svojom veštinom, ali koja planira da nam pokaže još puno toga.
Nakon deset godina i četiri albuma, Gogol Bordello, odnosno njihov predvodnik Eugene Hutz, našao se pred dilemom. Kako sastaviti novi album tako da privuče nove slušaoca i da zadrži stare. Dilema se u stvari svela na to da li da pesma koju je pevao s Madonnom bude deo ovog izdanja ili da ostane epizoda u prošlosti i eventualno deo koncertne set liste. Pesma "Pala Tute" otvara peti album Gogol Bordella "Trans-Continental Hustle". Ustupak komercijalnim trendovima je i saradnja sa čuvenim producentom Rickom Rubinom, što je dovoljno da specijalizovani mediji posvete više pažnje bendu koji bi inače možda zanemarili. I potpuno su razumljivi koraci kojima Gogol Bordello stupaju, a na sreću Eugene dovoljno osoben i energičan da komercijalizacija ne može otići predaleko. Pre će se utopiti u osrednjem kopiranju samog sebe nego što će snimiti album kakav bi volele najšire mase. I to je najveća boljka novog izdanja. Prva tri albuma Gogoljevaca zvučala su sirovo i energično, praktično kao neobrađeni koncertni snimci. "Super Taranta" je bila negde na granici između prethodnika i upeglane studijske produkcije, a "Trans-Continental Hustle" gledano iz ugla starijeg fana ipak ide korak predaleko. Ovaj album je svakako odličan pregled njihovog stvaralaštva za one koji ranije nisu pratili rad Gogol Bordella, a manjini koja to jeste činila ostaje da se nada nekom skorom koncertu.
Priča o tango muzici počinje pre skoro 200 godina na ulicama Buenos Ajresa. Nastala je, poput mnogih formi popularne muzike, među siromašnijim stanovništvom koje je u slobodnom kombinovanju evropske i afričke tradicije iznalazilo nove muzičke pravce.
Sve do kraja Prvog svetskog rata tango se nije proširio mnogo dalje od Argentine; svirao se još samo u Urugvaju, a u to vreme bio je omiljena muzika gangstera i mangupa koji su posećivali bordele. Praktično od nastanka za muziku je bio vezan i ples ispunjen seksualnošću i agresijom mačo muškaraca koji se šepure i udvaraju potencijalnim partnerkama. I kada je tango iz bordela prešao u otmene salone, stil plesanja i njegova simbolika nisu se promenili: u tango pesmama žene su krive za muška slomljena srca, ali to se ne pokazuje, već samo mačo agresija.
Za širu popularnost tanga zaslužan je Carlos Gardel, koji mu je dao senzualnu notu. Njegov rad je prethodio zlatnom dobu tanga koje je trajalo od 1935. do 1952. godine. Najveći deo popularnih orkestara radio je upravo u to vreme, kada su Juan D'Arienzo, Francisco Canaro, Anibal Troilo, Osvaldo Pugliese i Carlos di Sarli snimili veliki broj ploča i doprineli tome da tango zauvek bude upisan u muzičku istoriju. A kao i svaka popularna muzička forma, to je samo dalo zamajac onima koji su želeli da ga razvijaju dalje. Među njima najznačajnije mesto zauzima Astor Piazzola, koji je od pedesetih godina prošlog veka decenijama radio (umro je 1992. godine) na tome da tango dobije akademsko priznanje, mešajući ga sa elementima klasične i džez muzike. Iako nije
privukao stare majstore, udahnuo je tangu neophodnu svežinu i omogućio da preko stila tango nuevo dođemo do današnjih dana i neotango tendencija kojima pripada i Gotan Project.
Trojica elegantnih muškaraca zvanično su se okupili 1999. godine. Pre toga Phillipe Cohen-Solal je radio kao DJ i muzički konsultant za filmove Taverniera, Mihalkova i Von Triera. S druge strane, Christoph Müller je sticao reputaciju na sceni elektronske muzike u Švajcarskoj. Kada se 1995. godine preselio u Pariz sreo je Cohen-Solala i odmah se rodila saradnja. Otkrili su da dele strast prema elektronskoj i latinoameričkoj muzici, što ih je podstaklo da naprave etiketu Ya Basta! u okviru koje je priduciran niz projekata uključujući Boys From Brazil, Fruit Of The Loop i Stereo Action Unlimited. Kombinovanje elektronike i brazilskih ritmova predstavljalo je uvod za ono što će Gotan Project raditi. A osnova trija postavljena je 1999. godine kada su Müller i Cohen-Solal sreli argentinskog pevača i gitaristu Eduarda Makaroffa. Od kompozitora muzike za argentinske filmove on je karijeru doveo do vođenja Club Tango orkestra u tada popularnom pariskom restoranu La Coupole. Kada su se jednom sva trojca našli na istom mestu, rođen je Gotan Project. Bend čije ime treba da
asocira na kompilaciju starih majstora Tango Project, ali i na donekle izvrnuto tumačenje omiljenih melodija.
Radeći zajedno počeli su da otkrivaju srodne elemente tanga, milonge i ćakarera, i elektronske muzike. A utvrdili su i da se perkusijska osnova svih ovih stilova može pronaći u afričkoj tradiciji. Osim što je Gotan Project tangu dao novu, elektronsku dimenziju, istovremeno je ostvario i suprotno: elektronskoj muzici je dao dušu. Nisu se zaustavili na tome; brzo su u sastav ubacil elemente klasičnog tango orkestra. U Gotan su ušli Gustavo Beytelmann (klavir), Nini Flores (bandoneon) i Edi Tomassi (udaraljke), kao i violinistkinja Line Kruse i pevačica Cristina Vilallonga. U kompletiranom sastavu snimili su i u januaru 2000. godine objavili maksi singl "El capitalismo Foraneo/Vuelvo al sur", a već u junu i drugi ("Triptico/Last Tango in Paris"). Dobili su solidnu pažnju na klupskoj sceni, ali stvari su se zaista pokrenule kada ih je u svojoj emisiji pustio uticajan radijski DJ Gilles Peterson.
Na talasu te pažnje, u aprilu 2001. godine objavili su i treći maksi singl "Santa Maria (del Buen Ayre)/Chunga’s revenge" i tako samo zadržali pažnju publike pred prvo dugosvirajuće izdanje. "La Revancha del Tango", album objavljen u oktobru iste godine, postao
je instant hit i dobio je odlične kritike, a njegovi kreatori hvaljeni su za muzičku eleganciju i erudiciju. Od nastanka Gotan Projecta filmski koreni dela sastava osećali su se kroz potrebu da ostave i snažan vizuelni uticaj na publiku. Za svaki nastup bili su obučeni tako da podsećaju na Argentince starije generacije, a koncerte su obično počinjali iza zavesa i pojavljivali su se malo po malo. Za to vreme, na platnu iza njih smenjivali su se snimci iz starih argentinskih filmova, političkih govora i sl.
Uspeh prvog albuma doneo im je puno pažnje na evropskoj klupskoj i festivalskoj sceni, tako da su dosta vremena proveli nastupajući. Već 2003. godine bili su zapaženi i van kontinenta. Obišli su Kanadu, SAD, Japan, Australiju i Brazil, a vratili su se razočarani jer im se nije ostvario san da sviraju u Argentini.
U iščekivanju novog izdanja, Cohen-Solal je umiksovao "Inspiracion-Espiracion" DJ kompilaciju kreacija Gotan Projecta, album koji je objavljen u septembru 2004. godine. Nastao sa ciljem pružanja dubljeg uvida u njihovo stvaralaštvo, na njemu su se našli eklektični miksevi tanga, hip-hopa i tehna, neke ranije neobjavljene pesme, kao i doprinosi gostiju poput benda Calexico. Pošto nisu želeli da za svoj drugi album snime novu verziju debija, ali ni da odlutaju previše daleko od onoga što su krenuli da rade, odlučili su se na pravi korak: dublje posvećivanje tango korenima. U aprilu 2006. godine pojavio se "Lunático", album za koji su Gotan Project dekonstruisali svoj zvuk, a potom ga ponovo sastavili po-
moću semplova i pravljenja muzički kolaža. Rezultat je bio "isti, ali drugačiji", kako je to objasnio Cohen-Solal. Ipak, napravili su veliki korak napred većim brojem hrabrih saradnji: tu je opet Calexico, semplovali su glas čuvenog Carlosa Gardela, argentinski rep sastav Koxomoz daje svoj doprinos... a filmski dodir je obrada glavne teme za Wendersov film "Paris Texas".
Za treći album pauzu su skratili i "samo" četiri godine nakon prethodnog tu je "Tango 3.0". Gotan Project više ne osećaju breme unošenja revolucije na muzičku scenu. Kombinovanje naizgled potpuno različitih ritmova i melodija više nije neobično; uticaji njihovog pionirskog rada vidljivi su svuda. To im je omogućilo da se opuste i obraduju nas novim melodijama za koje znamo da nas neće ostaviti ravnodušnim. Svoje osnovne principe pokušali su da razmrdaju sarađujući sa Dr. Johnom, koji pozajmljuje zvuk svog Hammonda, a posvetu piscu Huliju Kortazaru daju čitajući odlomke iz njegovog romana "Školice". Tu je čak i legendarni urugvajski fudbalski komentator Victor Hugo Morales koji umesto GOOOAL viče GOOOTAN! Novi album znači i nova turneja. Nadajmo se da nas neće zaobići.
DISKOGRAFIJA:
”Gotan Project više ne osećaju breme unošenja revolucije na muzičku scenu.“2001. - La revancha del tango 2006. - Lunatico 2010. - Tango 3.0
Režija: Nimród Antal (2009)
Žanr: akcija
Uloge: Columbus Short, Matt Dillon, Jean Reno, Laurence Fishburne
Trajanje: 88 minuta
Sound mix: Dolby Digital, DTS, SDDS
Armored je akcioni triler u režiji Nimróda Antala, Mađara koji je posle uspeha filma "Kontroll" (2003) otišao u Ameriku i režirao komercijalno uspešni horor-triler "Vacancy" (2007). Armored je njegov drugi holivudski film – dok je treći, SF akcioni spektakl "Predators" upravo dovršio. Čoveku je krenulo u životu... I to s razlogom. "Armored" opravdava nade koje u Mađara ulažu holivudski producenti. U pitanju je vešto režiran kamerni akcijaš o "pljački koja je krenula po zlu". Zaplet nastaje kada grupica čuvara odlučuje da izlažira pljačku oklopnog vozila i ukrade 42 miliona dolara. Plan bez mane, misle glavni junaci, ali od početka filma je jasno da neće sve proći tako glatko. Pristojnu glumačku podelu sačinjavaju sve sami muškraci: Matt Dillon, Jean Reno, Laurence Fishburne, Fred Ward, Milo Ventimiglia, Skeet Ulrich i tamnoputi Columbus Short kome je pripala glavna uloga. Istina, sve smo to videli i ranije ali nije zgoreg utvrditi gradivo – pod uslovom da volite ovu vrstu filmova. Znači, kompetentno, ubedljivo, fina preporuka za režisera. Opet, ko očekuje inovativan filma - grdno će se razočarati. "Armored" svakako nije film za pamćenje i sva vremena, ali je jedno sasvom prijatno i dostojanstveno gledalačko iskustvo.
Režija: Àlex Pastor & David Pastor (2009)
Žanr: horor
Uloge: Lou Taylor Pucci, Chris Pine, Emily VanCamp, Piper Perabo
Trajanje: 84 minuta
Sound mix: Dolby Digital
Ameriku potresa epidemija smrtonosnog gripa. Nije u pitanju H1N1, već mnogo gora pošast – smrtnost je 100%, a zaraženi umiru u najgorim mukama svega nekoliko dana po ispoljavanju prvih simptoma. Braća Danny i Brian (Lou Taylor Pucci i Chris Pine - kapetan Kirk u novim Zvezdanim stazama) žele da bar na trenutak zaborave smrt koja ih okružuje. Oni se opustelim putevima voze u smeru mora, u nameri da još jednom vide plažu koju su sa roditeljima posećivali kao deca. Društvo im, kako bi bilo zanimljivije, prave dve devojkeBobby i Kate (Piper Perabo i Emily VanCamp). Naravno, put na koji su se otisnuli donosi pregršti izazova i opasnosti. Svi oni koje sretnu žele da prežive po svaku cenu, da se dokopaju hrane, prevoza ili benzina. Kada su im životi ugroženi, ljudi su spremni na sve i svašta. Čak i na ubistvo... "Carriers" su solidan niskobudžetni film, u kome su braća Pastor dokazala da se kvalitetan horor može snimiti bez mnogo novca... Dramski momenti u filmu su dobro urađeni, čemu doprinosi odlična gluma. Uzbuđenja svake vrste ima na pretek - pa i scena u kojima poteče krv - ali ovo nije horor razbibriga koji će vas zabaviti. Pastori su snimili film pun gorčine i beznađa - poređenje sa "Putem" Cormaca McCarthyja se nameće kao nezaobilazno.
Režija: Paul Weitz (2009)
Žanr: avantura
Uloge: Chris Massoglia, John C. Reilly, Josh Hutcherson, Salma Hayek
Trajanje: 109 minuta
Sound mix: Dolby Digita, DTS, SDDS
Braća Weitz su tokom 2009. godine imala su u bioskopima po jednu tinedžersku vampirsku avanturu zasnovanu na popularnom serijalu romana. Mlađi Chris režirao je "Mlad mesec", drugi deo famozne Sumrak sage, dok je stariji (i očigledno talentovaniji) Paul pokazao šta ume u "Cirque du Freak: The Vampire's Assistant" zasnovanom na prvih par knjiga iz serijala "The Saga of Darren Shan" (2000-2006). Pošto je film namenjen tinejdžerskoj publici, bez obzira na prisustvo vampira i ostalih karakondžula, ton je vedriji. Horora ima na kafenu kašičicu, a u prvi plan se guraju avantura i komedija - sve to u živopisnom okruženju cirkusa u kome nastupaju raznovrsna natprirodna bića. Chris Massoglia je odličan kao maloletni Darren Shan koji postaje deo putujuće vampirsko-karakondžulske družine. Ostali glumci se takođe odlično zabavljaju, Weitz je okupio sjajan kast koji obuhvata imena kao što su: John C. Reilly, Ken Watanabe, Willem Dafoe, Salma Hayek, Patrick Fugit, Jane Krakowski, Colleen Camp... Ironično, superiorniji "Cirque du Freak: The Vampire's Assistant" propao je na blagajnama, dok je bezvezni "Mlad mesec" postao jedan od najvećih hitova 2009. godine. Američki tinejdžeri zaista nemaju ukusa.
"CIRqUE DU FREAK: THE VAMPIRE'S ASSISTANT"
Režija: Andrea Arnold (2009)
Žanr: drama
Uloge: Katie Jarvis, Rebecca Griffiths, CarrieAnn Savill
Trajanje: 123 minuta
Sound mix: Dolby Digital
Engleska drama o odrastanju "Fish Tank" (kod nas prevedena kao "Akvarijum" i prikazana na ovogodišnjem FEST-u) spada u najbolje filmove 2009. godine. Glavna junakinja je petnaestogodišnja Mia koja krade Bogu dane u bednom predgrađu u Eseksu. Svakog dana suočena sa nasiljem na ulici i problemima u svom disfunkcionalnom domu, Mia mora da što pre odraste kako bi pokušala da usmeri svoj život u smeru koji će je odvesti daleko od duhovne i materijalne čamotinje u kojoj se rodila. Naravno, to neće biti lako. Greške su neminovan deo odrastanja, na njima se uči. Pitanje je samo hoće li Mia svoje greške uspeti da preživi. Rediteljka Andrea Arnold snimila je izvanredan film o gubljenju nevinosti i iluzija, a poređenje sa takođe odličnim "An Education" iz iste godine nameće se kao neminovno. Ova dva naslova su tematski veoma bliska - a opet toliko različita. Zapravo, "Fish Tank" i "An Education" mogu poslužiti kao ilustracija tvrdnje da je svako odrastanje bolno i slično, bez obzira na na to da li cvet niče u dobro uređenoj bašti ili u pukotini na betonu. Debitantkinja Katie Jarvis u glavnoj ulozi je sjajna, a odličnu podršku joj pruža iskusni Michael Fassbender koji se prošle godine proslavio ulogom u Tarantinovim Prokletnicima. U zbiru, "Fish Tank" je film za svaku preporuku.
Režija: Nelson McCormick (2009)
Žanr: triler
Uloge: Dylan Walsh, Penn Badgley, Sela Ward, Amber Heard
Trajanje: 101 minut
Sound mix: Dolby Digital
Još jednan potpuno nepotreban rimejk. Osnovna postavka Rubenovog originala je, naravno, sačuvana – manijak zavodi samohrane majke, a kada počnu problemi, očuh ubija svoju novu porodicu i nastavlja dalje. Dylan Walsh glumi naslovnu ulogu, prepredenog negativca. Nije loš, ali nije ni prineti Terryju O'Quinnu. Nepoverljivog budućeg posinka glumi Penn Badgley kome je glavni zadatak da se kroz film šeta bez majice. Njegovu devojku glumi Amber Heard ("Dobro došli u Zombilend"), neosporno zgodna plavojka koja gotovo čitav film provodi pored bazena, u najrazgolićenijem mogućem izdanju koje film ove vrste dozvoljava. Fotografija je lepa, film izgleda odlično i u tehničkom smislu je na visokom nivou. Na produkciji se, znači, nije štedelo. Ima čak i malo napetosti u poslednjem činu - pa i poneko polu-iznenađenje. Ipak, ovo je film koji se lako gleda i još lakše zaboravlja - to može biti i pohvala i pokuda, sve u zavisnosti u kom ste gledalačkom raspoloženju. Da je u pitanju nastavak, a ne film koji pretenduje da bude pokretač nove franšize (a sasvim je očigledno da novi "The Stepfather" to želi), ocena bi bila povoljnija... Ovako, pred nama je jedan rutinski triler i ne mnogo više preko toga.
Režija: Sebastian Gutierrez (2009)
Žanr: drama, komedija
Uloge: Carla Gugino, Adrianne Palicki, Connie Britton, Simon Baker
Trajanje: 92 minuta
Sound mix: Dolby Digital
Sebastian Gutierrez, scenarista koji povremeno i režira, najpoznatiji je po neo-noir tileru "Judas Kiss" (1998). Women in Trouble je njegova četvrta režija, i četvrta saradnja sa Carlom Gugino. Ona u filmu glumi Elektru Fluxx, porno divu čiji se život iz korena menja kada sazna da je u blagoslovenom stanju. Film se sastoji iz nekoliko isprepletenih priča, ali mozaička struktura ne smeta, naprotiv. Žanrovski, film je negde između komedije i drame, sa mrvicom trilera. Pored sjajne (uglavnom žesnke) glumačke ekipe, film nudi ispoliranu šarenu fotografiju a la Almodovar & vrcave dijaloge a la Tarantino. Gutierrez u svom novom filmu nudi uspelu kombinaciju (očiglednih) uzora. Ali, nemojte misliti da se radi o plagijatu, Gutierrez se pobrinuo da film učini svojim i dovoljno udalji od uzora. Doduše, "Women in Trouble" na momente postaju prava pričaonica – što ume da zasmeta - ali na sreću nikada se ne prelazi prag dosade... Carla Gugino je po običaju prelepa, prava filmska boginja, a njeni atributi u ovom filmu dolaze do punog izražaja - mada se ne nadajte otvorenoj golotinji. Gutierrez je već snimio nastavakElektra Fluxx (2010) - tako da ćemo uskoro biti u prilici da Carlu ponovo vidimo u ulozi porno opasnice zlatnog srca.
Prvi od domaćih zastupnika koji su se uključili u High Fidelity program za period maj - jun 2010 su:
Prvi od domaćih zastupnika koji su se uključili u High Fidelity program za period maj - jun 2010 su:
N.N. Acoustics: 15%
N.N. Acoustics: 15%
AV Impuls: 10%
AV Impuls: 10%
Dayens: 10%
Dayens: 10%
Loop Media: 7%
Loop Media: 7%
Vox Trade: 5%
Vox Trade: 5%
