Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Naša prethodna dva meseca obeležio je rad vezan za asocijaciju EISA, pre svega po putovanjima, ali i pristiglim uzorcima uređaja na testiranje. Prvo smo bili u Briselu na jedanaestoj konvenciji, na kojoj su učestvovali vodeći svetski brendovi iz sveta potrošačke elektronike, a detaljan izveštaj donosimo u ovom broju. Usledio je kraći put u Oslo na prezentaciju kompanije Philips i prikazivanje novih dostignuća u 3D tehnologiji. Bila su to veoma zanimljiva 24 sata u Oslu, gde smo ujedno videli u kakvim uslovima rade naše norveške kolege.
Dok se ovaj časopis štampao, mi smo se već uputili ka malenom gradiću po imenu Volendam, nadomak Amsterdama u Holandiji. Na ovom mestu održao se glavni EISA sastanak, na kome se glasalo za najbolje proizvode naredne sezone, a zvaničnu objavu nagrađenih uređaja objavljujemo u septembarskom izdanju. Primetićete da smo u ovom broju testirali veliki broj „neaudiofilskih“ gedžeta, ali većina ovih uređaja nas je zaista oduševila svojim kvalitetom reprodukcije. Da bismo popravili situaciju, predstavljamo najskuplje integrisano pojačalo kompanije Accuphase, kao i veoma interesantan PMC par zvučnika. Treba izdvojiti još i najjeftiniji zvučnik u ponudi danskog Dynaudija i High Resolution Technology konverter. Pred zatvaranje ovog broja rezervisali smo termine u hotelu „Holiday Inn“ jer smo od nekoliko distributera već dobili neke konkretne najave za premijerno predstavljanje ultimativnih uređaja.
U septembarskom broju obećavamo objavu EISA nagrada, ali i testove Harman
Kardon HKTS60 kompleta zvučnika i Philips HTS9520 sistema za kućni bioskop sa Blu-ray plejerom. Nadamo se da će ekonomska kriza na jesen biti na zalasku, te da će se vaš omiljeni časopis ponovo ugojiti.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Zamenik urednika Bojan JOVIĆ
Art direktor Ivan ĆOsIĆ
Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Bojana HeRMAN-NeDeLJKOVIĆ, Nikola stOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ
Fotografije Dragan tRIFUNOVIĆ
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač Hi-Files Group Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com m.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija Rotografika
Distribucija Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno IssN 1820-2950 = Hi-Files COBIss sR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Početkom godine, na hi-fi sajmu u Bristolu, Neat je predstavio prototip unapređene verzije popularnog modela Motive 2, da bi finalna, produkciona izvedba bila prikazana na nedavnom sajmu u Minhenu. Poboljšani model nazvan je Motive SE2 (Special Edition), a fabrika napominje da nije u pitanju zamena za Motive 2, već modifikovano izdanje, tako da osnovna verzija ostaje u proizvodnji. Motive SE2 se spolja neznatno razlikuje od standardne verzije: upućeni posmatrači, kao i vlasnici kutija Motive 2, primetiće novi planar/ribon visokotonac serije EMIT, koji je zamenio titanijumsku jedinicu poreklom od Focala. Visokotonac je fizički izolovan od vibracija kabineta, a veći frekvencijski opseg i prirodnija boja tona izdižu performanse daleko iznad gabarita kutije. U unutrašnjosti su primenjeni dodatno učvršćivanje i dampiranje, a zvučničke jedinice su smeštene u zasebne kabinete da bi se međusobni uticaji sveli na najmanju meru. Pored toga, komora u kojoj je smeštena mid/bas jedinica sada je manja nego ranije, što stvara veći pritisak na bas refleks otvor smešten s donje strane i pruža precizniji bas i bolju ukupnu kontrolu. Zahvaljujući navedenim izmenama, Motive SE2 postiže viši nivo zvučnog pritiska od standardne edicije. Podrazumevano, skretnica je optimizovana za nove drajvere i konstrukciju, što uključuje primenu novih kondenzatora. Prema rečima proizvođača, Special Edition svira veoma detaljno, ali ne i preanalitično, i stvara ogromnu zvučnu sliku, što ga čini pravim izborom za sve koji traže superioran zvuk iz kompaktnih i lepih podnostojećih zvučnika. Neat Motive SE2 je moguće kupiti u jednom od osam finiša koji su u ponudi - šest standardnih i dva finiša visokog sjaja. i www.neat.co.uk
Američki Wilson Audio predstavio je treće izdanje poznatog modela Sophia. Prema rečima vlasnika i glavnog konstruktora, gospodina Davea Wilsona, Sophia 3 i dalje predstavlja najpristupačniji podnostojeći zvučnik ovog proizvođača, a zadržane su i glavne karakteristike u vidu relativne nezahtevnosti po pitanju prostora i ostatka sistema. Upravo to je izvor magije ovih zvučnika - napravljeni da zvuče dobro i s mnogo slabijom elektronikom, slušaocima će se u svakoj situaciji predstaviti kao hi-end zvučne kutije i pružiti potpuno uživanje u muzici. S tehničke strane, Sophia 3 donosi brojna poboljšanja u odnosu na prethodnike: visokotonac prečnika 2,5 centimetara preuzet je iz skuplje serije MAXX 3 i dodatno optimizovan za novo okruženje, a prostiranje zvučnih talasa je takvo da umanjuje negativne uticaje refleksije, što je donelo više dinamike, prostornosti i rezolucije u visokim tonovima. Srednjotonska jedinica od 17,7 centimetara predstavlja pojednostavljenu verziju drajvera koji se može naći u serijama MAXX i Sasha, i najzaslužnija je za preciznost i lepotu tona modela Sophia 3. Bas drajver dijametra 25,4 centimetra u osnovi je isti kao kod prethodnih generacija, ali znatno unapređen: magnet je dvostruko veći, što je poboljšalo udarac, brzinu i linearnost, uz zadržavanje definicije i težine. Skretnica je detaljno revidirana i premeštena na lako dostupan panel na zadnjoj strani kabineta, a vlasnicima je omogućeno da sami menjaju otpornike u skladu sa sopstvenim težnjama pri krajnjoj reprodukciji. Osetljivost ovih kutija iznosi 87 decibela uz nominalnu impedansu od 4 oma, proizvođač preporučuje uparivanje s pojačalom od najmanje 25 vati po kanalu, a težina je gotovo 75 kilograma po zvučniku.
i www.wilsonaudio.com
Britanski Acoustic Energy unapredio je popularnu Neo seriju zvučnih kutija. Modeli serije Neo V2 opremljeni su novom skretnicom s polipropilenskim kondenzatorima visokog kvaliteta, kao i unapređenom konstrukcijom visokotonskih jedinica. Preciznijim i prirodnijim visokim tonovima pridružuje se i bolji bas zahvaljujući jačim magnetima na drajverima za niske tonove. Rezultat navedenih poboljšanja je za pola oktave veći opseg u odnosu na staru seriju, uz visoke tonove koji idu do 45 kiloherca. Iz ugla estetike, kabineti su dobili nešto zaobljenije ivice, skrivene magnetne držače za maske i nekoliko novih varijanti finiša. Preporučene cene na britanskom tržištu iznose od 179 do 399 funti. i www.acoustic-energy.co.uk
Novi komplet pretpojačala i izlaznog pojačala američkog proizvođača Mark Levinson nosi oznake No. 326S i No. 532. Pretpojačalo No. 326S sadrži ukupno sedam ulaza, od kojih su tri balansirana (XLR), a nazive ulaza moguće je menjati po želji. Takođe, pretpojačalo je opremljeno i bypass funkcijom, koja je namenjena integraciji sa savremenim sistemima kućnog bioskopa. Interni filteri otklanjaju potencijalne smetnje unutar signala, a audio i kontrolna sekcija su fizički odvojene, izolovane i opremljene sopstvenim napajanjima. Snagaš No. 532 težak je zastrašujućih 55 kilograma i predstavlja najbolje dual-mono pojačalo snage koje je ova kompanija ikad proizvela. U unutrašnjosti se nalaze dva potpuno odvojena mono pojačala, sa sopstvenim napajanjima i kontrolnim kolima, snage po 400 vati. Transformatori su smešteni u prednjem delu kućišta kako bi bili što dalje od osetljivih sklopova za procesiranje zvuka.
Modeli No. 326S i No. 532 već su u prodaji, a preporučena cena na britanskom tržištu iznosi oko 25.000 funti za komplet. i www.marklevinson.com
Prema istraživanjima britanskog nezavisnog instituta Cubex, koji se bavi audiologijom i istraživanjem sluha, do 2020. godine svakom desetom tridesetogodišnjaku biće potrebna neka vrsta slušnog aparata. Za ovako loše rezultate institut okrivljuje prvenstveno iPod i druge prenosive muzičke plejere, ali i glasne koncerte. Za potrebe ispitivanja izrađeni su Ed i Edwina, dve interaktivne akustičke lutke, a glavni cilj bilo je upućivanje građana u metode zaštite i očuvanja čula sluha. Na vebsajtu instituta moguće je pregledati detaljne rezultate istraživanja, ali i pročitati savete kako da uživate u muzici bez ugrožavanja sluha, kao i uputstva za pravilan odabir slušalica i njihovu upotrebu. Adam Shulberg, upravnik instituta, izjavio je: "Cubex apeluje na ljude da postanu svesni štete koju glasna muzika u klubovima, na koncertima i sa iPoda može naneti njihovom čulu sluha." U sklopu akcije institut organizuje brojne javne događaje i tribine, na kojima edukuje ljude i pokušava da promeni njihove navike pri slušanju muzike pre nego što postane kasno. i www.cubex.co.uk
Kompanija Cambridge Audio je potpuno sigurna da budućnost nosača zvuka leži u muzičkim serverima i online servisima. Nakon uspešnog modela DacMagic, Cambridge Audio je na hi-end sajmu u Minhenu predstavio mrežni plejer sa oznakom NP30. S obzirom na to da pripada seriji Sonata, NP30 se odlikuje metalnim kućištem kompaktnih (midi) dimenzija, a prednjim panelom dominira veliki displej s prikazom u čak četiri reda. Osnovne karakteristike novog modela podrazumevaju 96 kHz/24-bitsku reprodukciju s računara i povezivanje na lokalnu mrežu bežičnim putem ili pomoću LAN kabla, a podržani su WAV, PCM, FLAC, MP3 i AAC formati. Dodatno, NP30 omogućava pristup velikom broju online servisa za streaming muzike, kao i izbor od preko 15.000 internet radio-stanica. S početkom prodaje kompanija će pokrenuti i novi online muzički servis "UuVol", koji omogućava brzo i jednostavno podešavanje servera po želji korisnika. Početak prodaje najavljen je za jesen ove godine, a jedina nepoznanica je cena uređaja. Ipak, znajući da je Cambridge Audio slavu stekao proizvodnjom pristupačnih i kvalitetnih sprava, verujemo da će Sonata NP30 nastaviti tim putem. i www.cambridgeaudio.com
UnitiServe je novi Naimov takmac u kategoriji sve popularnijih muzičkih servera. Za razliku od starijeg i skupljeg modela HDX, UnitiServe donosi manje dimenzije i funkcionalnost, a fokus je stavljen na skladištenje muzike u lossless formatima. Na prednjem panelu nalazi se samo prorez za disk, a za povezivanje su predviđeni koaksijalni i optički digitalni izlazi. StreamNet sistem dozvoljava streaming do šest audio-signala istovremeno, što pretvara maleni UnitiServe u istinsku multizone mašinu. Od podržanih formata tu je gotovo sve što je potrebno prosečnom audiofilu - WAV, FLAC, AIFF, ALAC i MP3, da navedemo samo neke. Uzorkovanje se obavlja na frekvencijama od 44,1, 48, 88,2, 96 i 192 kHz, a prebacivanje pesama sa CD nosača obavlja se pomoću poznatog Naim Secure Ripping sistema, koji se proslavio na modelu HDX. Dodatno, na zadnjem panelu ovog servera u shoebox formatu smešteni su VGA i S-video izlazi, četiri USB porta, ethernet priključak i PS2 ulazi za miša i tastaturu. UnitiServe je standardno opremljen hard-diskom kapaciteta jedan terabajt, što je dovoljno za smeštanje oko 1.200 albuma u lossless formatu, a alternativu predstavlja verzija sa solid-state drajvom (SSD) od 16 GB, koji se može koristiti u sprezi sa NAS serverom. SSD varijanta opremljena je operativnim sistemom i prostorom za buduće nadogradnje softvera, a najlepše je to što je potpuno nečujna. Naim Audio ne prestaje da iznenađuje svojim genijalnim rešenjima. i www.naimaudio.com
Nova Yamaha BD-S667 biće, u trenutku kad se pojavi na tržištu, najpristupačniji Blu-ray plejer ovog proizvođača. Predviđen prvenstveno za uklapanje sa A/V risiverima iz osnovne serije (RX-V367 do RX-V667), novi model i dizajnom prati navedene risivere serije x67. Izlazni videosignal je 1080p/24, a prisutan je i DVD upscaling preko HDMI porta, takođe na rezoluciju 1080p. Kako bi slika bila što kvalitetnija, dodato je x.v.Color i Deep Color procesiranje, a podržani su i svi aktuelni audio-formati, kao što su Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio. BD-Live donosi mogućnost mrežnog povezivanja i podršku za Netflix servis, a DLNA sertifikat potvrđuje veliku upotrebnu vrednost nove Yamahe. Početak prodaje najavljen je za jul, uz cenu od oko 330 dolara na severnoameričkom tržištu.
i www.yamaha.com
NAD je predstavio novi model Blu-ray plejera sa oznakom T 577. Pozicioniran između T 557 i T 587, novi plejer predstavlja zlatni presek mogućnosti, kvaliteta reprodukcije i pristupačne cene. Slika u rezoluciji 1080p/24, uz Deep Color i xvYYC procesiranje, predstavlja standard klase, kao i upscaling DVD materijala do pune HD rezolucije u slučaju HDMI povezivanja. Zvuk se isporučuje u 7.1-kanalnom linearnom PCM formatu, a prisutni su svi aktuelni audio-dekoderi (Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio...). Prema rečima proizvođača, ono što izdvaja ovaj plejer u odnosu na konkurenciju jesu funkcije Instant Open, Fast Loading i Last Scene Memory, koje omogućavaju gotovo trenutno učitavanje i izbacivanje diska. Znajući da je sporost pri učitavanju i izbacivanju diska bila jedna od najvećih mana Blu-ray plejera uopšte, očigledno je da T 577 ima odlično oružje za animiranje kupaca. i www.nadelectronics.com
Jednostavna i elegantna veb prezentacija domaćeg proizvođača sastoji se od četiri stranice, koje obuhvataju istorijat kompanije, trenutnu ponudu uređaja i stalaka za zvučnike, kao i informacije za kontakt. Vebsajt je ispunjen zaista sjajnim i veoma reprezentativnim fotografijama, ali bi mogao pružiti više tehničkih podataka i detalja o proizvodima. Takođe, iako prihvatamo internacionalnu orijentaciju proizvođača, smatramo da bi sajt morao da postoji i na srpskom, a ne samo na engleskom jeziku.
i www.bracinac.com
Uporedo s predstavljanjem nove generacije 3D AV risivera, Denon je požurio da najavi i nove Blu-ray plejere. Modeli DBP-1611 i DBP-2011 su plejeri s podrškom za 3D materijal, a pored BD medija, osposobljeni su za reprodukciju DVD-video, DVD-audio, SACD i CD formata. Oba plejera poseduju USB port i ethernet priključak, koji omogućava pristup online servisima poput YouTube, Netflix i Bonus View, a DLNA sertifikat se podrazumeva. Pored toga, snažniji model opremljen je 192 kHz/32-bitskim Burr-Brown D/A konverterima na svim audio-kanalima. Iako će se novi plejeri naći u prodaji u periodu od juna do avgusta, njihova puna 3D funkcionalnost planirana je tek za jesen, kada će biti objavljen 3D firmver. i www.denon.com
Vebsajt jednog od najvećih domaćih distributera hi-fi opreme doživeo je korenite promene - novi dizajn i organizacija, kao i dodatne rubrike, samo su neke od njih. Svi proizvodi su predstavljeni pregledno i detaljno, uz fotografiju i kratak opis uređaja, dok je pretragu moguće obavljati po modelu, brendu ili tipu uređaja. Pored toga, tu su rubrike sa novostima, cenovnikom, pregledom ponude akcija i ex-demo uređaja, kao i kratko predstavljanje istorijata kompanije. Kompletno, pregledno i lepo.
i www.4audio.rs
Novim modelom kompresionog sabvufera, Bowers&Wilkins pomera granice brze i precizne reprodukcije najnižih tonova. DB1, kako glasi oznaka sabvufera, opremljen je sa dve zvučničke jedinice prečnika 12 inča - po jedan na prednjoj i zadnjoj strani. Prema rečima proizvođača, ovakva koncepcija pruža bolji mehanički balans i umanjuje vibracije, istovremeno ostvarujući veći zvučni pritisak i manje izobličenja od samo jednog drajvera prečnika 15 inča. Za pogon je zaduženo digitalno pojačalo snage 1.000 vati, koje omogućava sjajnu ekstenziju i precizan bas, koji se spušta sve do 17 herca, što je ispod granice ljudskog sluha. Pored pojačala, u dnu kabineta smešten je i procesor za obradu signala (DSP), zadužen za pet različitih modaliteta rada, kao i za precizno podešavanje po frekvencijama. Radi jednostavnijeg podešavanja, DB1 je opremljen malim OLED ekranom i kontrolnim tasterima na boku, a aplikacija SubApp omogućava podešavanje sabvufera preko računara. S tehničke strane, DB1 se odlikuje frekvencijskim opsegom od 17 do 145 herca, odnos signala i šuma iznosi više od 100 decibela, a digitalno pojačalo može da potroši do 150 vati. Sabvufer je dimenzija 49x46x41 centimetar i težine 44 kilograma, a zasad ga je moguće dobiti samo u crnom klavir lak finišu, po preporučenoj ceni od 4.250 evra. i www.bowers-wilkins.com
Francuski proizvođač Danew predstavio je projektor minijaturnih dimenzija (160x72x30 mm), koji bez problema staje u džep ili ručnu torbicu. Model MPD 20 pripada predstavnicima LED projektora, a sposoban je za reprodukciju slike rezolucije 640x480 piksela, uz vrednost kontrasta od 200:1. Projektor je opremljen mini-USB portom, pomoću kog se jednostavno povezuje s računarom, a dodatnu funkcionalnost donosi slot za SD karticu. Na evropskom tržištu MPD 20 će se prodavati po ceni od oko 270 evra. i www.danew.com
Novi sabvufer američkih bas-specijalista iz kompanije Paradigm nosi oznaku Seismic 110, ali je poznatiji pod nadimkom Buldog. Zdepaste forme i dimenzija 30x30x30 centimetara, Buldog nije zahtevan po pitanju prostora, ali raspolaže sa čitavih 1.000 vati kontinualne snage. Proizvođač tvrdi da raskorak između dimenzija i snage ne predstavlja problem zahvaljujući jedinstvenoj implementaciji zvučničke jedinice s veoma malim stepenom izobličenja i pojačala klase D, koje je sposobno da isporuči 2.550 vati dinamičke snage. Kućište je izliveno iz jednog komada, a drajver opremljen membranom prečnika 25,4 centimetra i hodom od preko pet centimetara. Optimizovana FEA struktura motora ima podeljene kalemove i integrisan hladnjak, a kao dodatna oprema nudi se "Perfect Bass Kit", odnosno napredni sistem za analiziranje i optimizaciju zvuka. Cena na tržištu zapadne Evrope iznosi oko 1.500 evra. i www.paradigm.com
Danski proizvođač zvučnika Davone Audio, poznat pre svega po atraktivnom modelu Rithm, predstavio je novi, manji model, sa oznakom Ray. Postavljeni na stalke i originalnog retro dizajna, novi zvučnici predstavljaju logičan korak i nadovezivanje na Rithm - unikatan izgled, plemeniti materijali i vrhunski kvalitet izrade upotpunjeni su hiend zvukom zahvaljujući koaksijalnim zvučničkim jedinicama sopstvene konstrukcije, prečnika 8 inča, koje pružaju dinamičan i rafiniran zvuk. Kao i kod većeg modela, kabinet je napravljen od presovanog drveta, što garantuje veliku krutost i male vibracije kabineta, a postolja su izrađena od nerđajućeg čelika. Prema rečima zvaničnika, novi zvučnici su dobili naziv Ray na samom kraju konstrukcionog procesa, kada je ceo tim uvideo da, posmatrani spreda, veoma podsećaju na par naočara za sunce.
i www.davoneaudio.com
Ukoliko pripadate delu audiofila koji često koristi slušalice, sigurno ste svesni koliko kvalitetno pretpojačalo može da poboljša njihov zvuk. Novo pretpojačalo Vincent KHV-111 MK predstavlja hibrid solid-state elektronike i cevi 12AX7, što rezultuje radom u klasi A u triodnom režimu. Kompletna elektronika podržana je masivnim toroidnim transformatorom, koji je uz metalno kućište, zaslužan za ukupnu težinu od 3,3 kilograma. Prednji panel je jednostavan i sadrži prekidač za uključivanje, odvojene kontrole glasnoće za levi i desni kanal i, naravno, izlaz za slušalice. Dašak atrakcije donosi providni deo prednjeg panela, koji omogućava pogled na zažarene cevi kad je uređaj uključen.
i www.vincent-tac.de
LG je pustio u prodaju prvi Full HD 3D projektor s jednim objektivom. Model CF3D odlikuje se osvetljajem jačine 2.500 ANSI lumena i kontrastom od 7.000:1, kao i tehnologijom TruMotion 120 Hz za poboljšanje kvaliteta slike. Autokalibracija i korekcija kolorita obezbeđuju prirodnu sliku, a HDMI upscaling pruža besprekornu separaciju nijansi i finiju gradaciju boja. CF3D poseduje dva HDMI ulaza i USB port, a posebnu pogodnost predstavlja upotreba pasivnih 3D naočara, koje su daleko jeftinije od aktivnih. Preporučena cena na severnoameričkom tržištu iznosi oko 10.000 dolara.
i www.lg.com
Renomirani nemački proizvođač zvučnih kutija slavi 25 godina postojanja i to se vidi već na početnoj strani veb prezentacije. Nakon odabira jezika (nemački ili engleski), vebsajt će se predstaviti u germanski funkcionalnoj i pomalo hladnoj atmosferi, uz jednostavno i pregledno krstarenje kroz aktuelne proizvode i dodatne sadržaje poput istorijata kompanije, tehničkih stranica, download sekcije ili posebno zanimljivog "Hall of Fame".
Ukoliko vam ne smeta sveden dizajn, sajtu kompanije Audio Physic se nema šta zameriti, što mnogi tvrde i za njihove zvučnike.
i www.audiophysic.de
Bel Canto je predstavio tri nova D/A konvertera serije e.One - DAC1.5, DAC2.5 i DAC3.5VBkoji, prema rečima proizvođača, značajno unapređuju reprodukciju s digitalnih izvora. Osnovni DAC1.5 opremljen je 24/96 USB ulazom i sa pet 24/192 digitalnih ulaza. Na prednjem panelu nalazi se izlaz za slušalice, a sa zadnje strane po jedan par RCA i XLR izlaza. Model DAC2.5 spisku dodaje analogni ulaz, dinamički opseg od 122 decibela i kolo za poništavanje džitera. Takođe, za razliku od slabijeg modela, DAC2.5 opremljen je internim napajanjem. Top-model, DAC3.5VB, pruža dinamički opseg od 126 decibela, očitavanje glasnoće, učestalosti uzorkovanja i aktivnog ulaza, kao i unapređeno napajanje koje generiše izuzetno malo smetnji.
i www.belcantodesign.com
Kako i dolikuje korporaciji ovog kalibra, Pioneerova Internet prezentacija je zaista ogromna, ali veoma pregledna. U dnu početne strane nalazi se kompletna lista kategorija, što nas lišava lutanja i vodi direktno do željenjih proizvoda. Informacije o uređajima su detaljne, uz velike fotografije i mogućnost preuzimanja korisničkih uputstava i brošura, a nepregledno bogatstvo pratećih sadržaja ne ugrožava jednostavnu osnovu sajta. Uz moderan, ali diskretan dizajn, Pioneerova prezentacija predstavlja jedan od primera na koji se treba ugledati.
i www.pioneerelectronics.eu
Na high-end sajmu u Minhenu (6-9. maj) norveški Electrocompaniet predstavio je unapređenu verziju svog najprodavanijeg integralnog pojačala - ECI-5 MK II. Poboljšani model dobio je znatno osnažen izlazni stepen, što je doprinelo kontroli niskotonskog područja i stabilnosti pri velikim opterećenjima. Banka kondenzatora povećana je na 80.000 mikrofarada, što, uz trafo od 500 VA, dozvoljava besprekornu reprodukciju snimaka s najzahtevnijim dinamičkim rasponom. Novi sistem za zaštitu od preopterećenja omogućio je izbacivanje releja s puta signala, a prekidači za izbor izvora su vrhunskog kvaliteta i ne utiču na zvuk. Ulazni stepen izveden je u A klasi bez povratne sprege, što rezultuje odličnom ravnotežom između dubokog i kontrolisanog basa, detaljnih i otvorenih srednjih tonova i prirodnog visokog spektra. Balansiran dizajn upotpunjen je izlaznom snagom od 120 vati po kanalu, a pojačalo je opremljeno sa ukupno šest ulaza - četiri RCA i dva XLR. Zarad većeg komfora displej na prednjem panelu je povećan, a dodata je i mogućnost zatamnjivanja u koracima. Ukupno, ECI-5 MK II donosi moderniji zvuk, s više detalja i dinamike, i zvuči daleko moćnije nego što bi njegove dimenzije i cena mogle sugerisati. i www.electrocompaniet.com
Poznati američki proizvođač predstavio je novi model serije Reserve CLX sa oznakom Ethos, koji predstavlja kombinaciju napredne tehnologije i jedinstvenog dizajna. Razvijen iz modela CLX, Ethos je opremljen elektrostatičkim jedinicama koje su oplemenjene vrhunskom XStat tehnologijom i originalnom Vojtko topologijom skretnice, što mu omogućava dostizanje najviših standarda efikasnosti i preciznosti. U donjem delu zvučnika smeštena je veoma dinamična osmoinčna jedinica za niske frekvencije iz serije PoweredForce, koja je opremljena pojačalom od 200 vati klase D, kao i Vojtko 24-bitskim digitalnim procesiranjem signala (DSP). Pored toga, za dodatnu ekstenziju najnižih tonova brine se još jedan pasivni drajver na donjoj strani kućišta, što je omogućilo spuštanje granice na 34 herca. Po svojim dimenzijama, Ethos su veoma slični modelu Summit X, za start prodaje predviđena su tri finiša od prirodnog furnira, a naknadno se očekuje proširenje palete boja i varijanti završne obrade. i www.martinlogan.com
Kompanija Stav i magazin Hi-Files pokrenuli su promotivnu kampanju upoznavanja s Pioneerovim A/V risiverima i Blu-ray plejerima. Na vebsajtu pioneer.hi-files.com možete saznati tehničke detalje, upoznati se s delićem mogućnosti ovih sjajnih uređaja i pročitati zašto Pioneer risiveri i plejeri najbolje funkcionišu zajedno. Na sajtu su prisutna i kratka objašnjenja najpopularnijih funkcija, a posebnu zanimljivost predstavlja prijavljivanje za besplatan Pioneerov katalog nakon popunjavanja jednostavnog formulara. Prijavljivanje traje do 15. jula 2010, nakon čega
će Stav i Hi-Files jednom srećnom dobitniku darivati tri Blu-ray diska: koncerte Billyja
Idola i benda The Cure, kao i Monty Phyton kompilaciju. Požurite da se prijavite! i pioneer.hi-files.com
Adidas miCoach predstavlja lični merač/trener, koji se koristi prilikom vežbanja i meri ritam rada srca, a dobijene podatke koristi za definisanje specifičnih zona treninga, kao i za upozoravanje u slučaju nedovoljnog ili previše napornog treniranja. Postoje četiri miCoach zone, od kojih svaka ima drugačiju svrhu u fitnesu, a obeležene su različitim bojama: plava za energiju, zelena za izdržljivost, žuta za kondiciju i crvena za snagu. Tokom trčanja miCoach govori u kojoj zoni bi trebalo da se bude, kada i koliko dugo. Takođe, dobijeni podaci se mogu iskoristiti kako biste na Adidasovom vebsajtu dobili svoje lične planove treninga, obaveštenja i savete. Dobijene informacije miCoach usklađuje sa starošću korisnika i prilikom vežbanja svetlosnim signalima obaveštava o trenutnoj zoni treninga. Dodatnu pogodnost predstavlja povezivanje uređaja na bilo koji MP3 plejer, što će omogućiti da trenirate uz muziku, a ujedno i da preko slušalica čujete instrukcije od miCoach trenera. Na kraju, miCoach pruža uvid u statistiku vežbanja, najveće domete i ukupan napredak. i www.adidas.com
Nakon već etabliranih modela Solo Music i Solo Mini, kao i audiovideo plejera Solo Movie 5.1 i Solo Movie 2.1, Arcam kompletira ponudu novim modelom Solo Neo. Plejer se dizajnom potpuno oslanja na Solo Music, ali pruža mogućnost reprodukcije preko lokalne mreže (RJ-45 ili Wi-Fi), s računara ili NAS uređaja, kao i reprodukciju brojnih internet radio-stanica. Pored integrisanog CD plejera, USB port omogućava priključivanje eksternih hard-diskova ili flash memorija i reprodukciju AAC, FLAC, MP3, WAV i WMA fajlova, a za D/A konverziju zadužen je 24-bitski Wolfson. Sekcija pojačala opremljena je sa dva toroidna transformatora i pasivnim hladnjacima, a deklarisana snaga iznosi 50 vati po kanalu u punom opsegu, pri otporu od 8 oma. Poznato s prethodnih modela, kućište je izrađeno od aluminijuma, s preglednim ekranom na prednjem panelu, a komforu doprinose jednostavna kontrola i kompletno daljinsko upravljanje. i www.arcam.co.uk
Jedan od vodećih proizvođača cevnih pojačala, američki Audio Research, u aprilu je proslavio 40 godina postojanja. Jubilej je obeležen na najbolji mogući način - predstavljanjem referentnog pretpojačala Anniversary Edition. Slavljenički model u sebi sažima četrdesetogodišnje znanje i iskustvo kompanije, a biće u produkciji samo tokom narednih godinu dana. Tehnički gotovo dvostruko bogatiji od prethodnih referentnih modela i uz potpuno odvojene putanje kanala, Anniversary Edition je spakovan u dva kućišta - jedno za napajanje i drugo za audio-sekciju. Dual-mono napajanje ima zasebne transformatore niske i visoke voltaže za svaki kanal, odvojenu regulaciju cevi (6550C i 6H30), kao i ogroman kapacitet kondenzatora. Višestruka elektronska regulacija voltaže dopunjena je odvojenim kablovima za povezivanje napajačkog stepena sa audio-sekcijom, a sve ključne komponente su dizajnirane i proizvedene ekskluzivno za Audio Research. Audio-sekcija izvedena je u čistoj klasi A u triodnom režimu, a dual-mono konfiguracija koristi četiri cevi 6H30 po kanalu. Prednji panel uređaja izveden je u poznatom stilu, potpuno od aluminijuma, s velikim vakuumskim ekranom i jednostavnim, kvalitetno izrađenim komandama. Mogućnosti povezivanja su brojne, s balansiranim ulazima i izlazima, zasebnim izlazom za snimanje, kao i 12-voltnim trigerima. Zvučno, Anniversary Edition je najbolje pretpojačalo koje je Audio Research ikad proizveo - čistoća zvuka, mikro i makro dinamika, udarac i kontrola niskotonskog područja i veličina zvučne slike predstavljaju klasu za sebe. i www.audioresearch.com
U subotu, 19. juna, kompanija 4Audio organizovala je prezentaciju novih proizvoda u svom distributivnom programu. Predstavljeni su brendovi Bryston i PMC, a prezentacija je trajala od 16 do 20 sati u salonu u ulici Čarlija Čaplina 33. Veliki broj ljubitelja dobrog zvuka imao je priliku da uživa u sistemu koji se sastojao od Bryston BCD1 CD plejera, BP26 pretpojačala sa MPS2 napajanjem i pojačala snage 4BSST. Zvučnici u sistemu su bili PMC EB1i, dok su za veze između uređaja bili zaduženi Oehlbach XXL100 interkonekt, XXL1 balansirani interkonekt i Fusion
Two zvučnički kablovi. Prijatna atmosfera i pozitivna energija bile su upotpunjene numerama Philla Collinsa, Pink Floyda, Hansa Thessinka, kao i brojnim jazz standardima i delima klasične muzike. i www.4audio.rs
Ponuda domaćeg distributera bogatija je za još dva poznata brenda: norveški Hegel Music Systems biće prisutan sa paletom pojačala, CD plejera i D/A konvertera, dok je za ljubitelje digitalnih izvora zadužen M2Tech, sa popularnim modelima hiFace i hiFace Evo. Da podsetimo, Hegel Music Systems su u proteklih dvadesetak godina razvili nekoliko sopstvenih patenata i poboljšanja, od kojih je najpoznatija SoundEngine tehnologija, koja u osnovi predstavlja sistem za korekciju grešaka i omogućava prolazak signala kroz pojačalo sa minimumom gubitaka i alteracija. M2Tech hiFace je USB-S/PDIF adapter koji podržava rezoluciju do 192 kHz/24-bita i karakterističan je po veoma niskom džiteru, dok se hiFace Evo bazira na istoj tehnologiji, ali uz brojna poboljšanja i dodatne mogućnosti, kao što je ulaz za eksterni clock, dva S/PDIF i jedan AES/EBU izlaz. i www.avimpuls.com
Pro-Ject je predstavio dva noviteta namenjena ljubiteljima analogne, ali i digitalne reprodukcije. Novi osnovni model Pro-Ject gramofona nosi oznaku Essential i sadrži sve što je neophodno za uživanje u jedinstvenom zvuku gramofonskih ploča - bazu velike čvrstine, pogon preko silikonskog kaiša za umanjenje vibracija i unipivot ručicu sa pozlaćenim kontaktima i Ortofon kertridžom. Sa druge strane, tu je i novi DAC Box USB u već poznatom Box kućištu, karakterističan po ugrađenom Texas Instruments D/A konverteru sa resemplerom na 96 kHz, USB ulazom sa odabirom sempling frekvencije od 32, 44,1 ili 48 kHz, kao i optičkim i koaksijalnim digitalnim ulazima. RCA izlazi su pozlaćeni, a novi konverter se isporučuje sa spoljašnjim napajanjem. Prema rečima domaćeg distributera, kompanije AV Impuls, cena novog gramofona iznosiće ispod 200 evra, dok će se DAC Box USB prodavati za oko 160 evra. i www.project-audio.com
član In-Car Electronics panela gl. i odg. urednik AvtoZvuk magazina
Rusija
Nemci su izumeli štampanje pre pet i po vekova, a Amerikanci internet u sadašnjem obliku pre manje od 20 godina. Neki misle da je mlađi brat štampanog izdanja, u vidu online publikacije, ono što je danas bitno i što će biti jedino bitno u budućnosti. Ne mogu da se složim sa ovim, ne zato što sam početnik po pitanju interneta, jer nisam, kao što niko u EISA udruženju nije. Svi mi intenzivno koristimo internet, ali naša primarna preokupacija i pasija i dalje je bazirana na tehnologiji staroj 550 godina, donekle usavršenoj upotrebom računara. Evo i zašto: zbog čega je internet toliko popularan kao izvor informacija? Zato što je brz i jeftin.
Dve ključne reči: brzo i jeftino poput McDonald's restorana i isto toliko rasprostranjeno. Zbog čega ne pozivate prijatelje na Big Mac da biste proslavili napredovanje na poslu? Zato što želite nešto mnogo kvalitetnije. I skuplje, naravno. Nešto što će pritom zahtevati i više vremena. Nešto poput La Tour d'Argent restorana...
Sličan odnos vlada između specijalizovanih štampanih i elektronskih izdanja. Čak i kad (gotovo uvek "kad", a ne "ako") štampani medij bude pretočen u veb-stranicu, takva veb-strana je i dalje mnogo bolji izvor informacija od najboljeg elektronskog servisa iste tematike. Uređivači internet magazina dobro znaju da se svaka slovna greška, pogrešna reč, podatak, stilska figura ili izjava mogu naknadno izmeniti ili obrisati. Brzo i jeftino. To je nešto što ne možete uraditi kod štampanog izdanja. Veliki ruski pisac Mihail Bulgakov napisao je: "Manuskript ne može izgoreti..." Zbog svega toga u štampanom izdanju sve mora da bude kako treba već isprve. Morate da proverite sve, da razmišljate o onome što ste možda propustili i o onome šta biste mogli da doradite pre nego štamparska grdosija ovekoveči vaš rad. Praktičan savet?
Postoji jedan: ako tragate za kvalitetnim specijalizovanim online magazinom, uverite se da ista izdanja prvo prolaze kroz mašineriju Johannesa Gutenberga. To je zasad jedina garancija da nećete dobiti Big Mac. Brz i jeftin...
Svi znamo da muzički CD zapravo predstavlja skup digitalnih datoteka na optičkom nosaču. Pa, zašto onda ne bismo preskočili jedan korak i izbacili optiku iz audio-sistema? U tekstu koji sledi upoznaćemo se sa svetom u kojem je računar izvor signala i pokušati da otkrijemo prednosti i mane ovakvog koncepta.
Ukoliko posedujete računar, gotovo je sigurno da ga povremeno ili redovno koristite i za slušanje muzike. Sve je počelo pre dvadesetak godina, s pojavom MP3 formata. Do tada sadržaj muzičkog diska (do 700 megabajta) jednostavno je bio prevelik za smeštanje na prosečan hard-disk. MPEG-1 Audio Layer 3, kako glasi pun naziv ovog formata, omogućio je kompresovanje digitalnog muzičkog zapisa i, posledično, njegovo smeštanje na mnogo manjem prostoru. Ako je poslednja decenija prošlog veka bila period usavršavanja i popularizacije MP3 formata, u tekućoj dekadi svedoci smo potpune dominacije kompresovanih muzičkih fajlova. Jednostavna upotreba i kvalitet zvuka koji je većini svetske populacije sasvim dovoljan, uz nezahtevnost u pogledu smeštanja i manipulacije fajlovima, izrodili su MP3 plejere, koji su danas nezaobilazan deo opreme svakog osnovnoškolca i tinejdžera. Naravno, računarska tehnologija je u međuvremenu veoma napredovala, a kapaciteti savremenih hard-diskova omogućavaju smeštaj više stotina ili hiljada
muzičkih diskova, i to u nekompresovanoj formi. Takođe, munjevit razvoj računara i prateće opreme doveo je do toga da danas možemo da biramo između brojnih digitalnih muzičkih formata, a softverski plejeri se pojavljuju gotovo svakodnevno. Ipak, određeni deo populacije (poznat kao audiofili) nije bio zadovoljan kvalitetom zvuka popularnih kompresovanih formata (MP3, WMA...), pa se tako početkom ovog veka pojavljuju upotrebljivi lossless formati, koji omogućavaju kompresiju bez gubitaka u kvalitetu zvučnog zapisa. Stepen kompresije ovih formata je niži, što ih čini znatno većim od prosečnog MP3 fajla, ali to u današnje vreme više ne predstavlja problem. S druge strane, kvalitet zvuka je neuporedivo bolji i potpuno uporediv s nekompresovanim zapisom. Iz svega ovoga izrodilo se nešto novo: muzički server, koji predstavlja računar predviđen i prilagođen za samo jednu namenu - slušanje muzike u što boljem kvalitetu.
Večna dilema, koja se može preneti na sve oblasti upotrebe računara. Krenimo redom: sistemi bazirani na Mac platformi predstavljaju jednostavno, pouzdano i dobrozvučeće rešenje. Pritom, računari stižu u kompletu sa operativnim sistemom koji je optimizovan upravo za tu platformu, što obezbeđuje besprekorno funkcionisanje svih aplikacija, ali i sistema u celosti. Muzički plejer iTunes savršeno se uklapa s drugim Apple uređajima i aplikacijama, kao što su Airport Express, Airport Extreme ili Apple TV, štedeći korisnika od glavobolje oko kompatibilnosti, problema u radu i finog podešavanja sistema. Ipak, lagodan život uvek ima svoju cenu, koja u ovom slučaju počinje od oko 600 evra za najjeftiniji Mac Mini na našem tržištu, dok je osnovni
MacBook oko 1.100, a punokrvni desktop Mac Pro od 2.500 evra. Pored toga, kupovina Apple računara znači da ste se opredelili za jedan format, jedan plejer i jedan operativni sistem, a nadogradnja hardvera uglavnom predstavlja misaonu imenicu - kad poželite novi, moderniji i moćniji Mac, moraćete da kupite potpuno nov računar, podjednako skup kao i prethodni.
Na drugoj strani skale nalazi se PC: globalno dominantan zahvaljujući pristupačnoj ceni, ogromnim opcijama kompatibilnosti i jednostavnoj nadogradnji, potomak originalnog IBM PC-ja predstavlja pravi "računar za narod", koji se može naći apsolutno svuda i služi svim namenama. Osnovni desktop PC može se nabaviti za ispod 300 evra (uključujući monitor), što je i cena najpristupačnijih laptop modela, dok se bazne netbook mašinice prodaju za ispod 200 evra. U svakom slučaju, opredeljivanje za PC može poteći iz više razloga: niža cena nabavke, potreba za kompatibilnošću i nadogradnjom, kao i želja za sastavljanjem namenskog računara, s probranim komponentama i tačno određenom primenom. Za razliku od Mac računara, ako sutra poželite da svom PC-ju podarite snažniji centralni ili grafički procesor, nema problema - procedura zamene je krajnje jednostavna i brza. Pritom, ako ste sami sklopili svoj računar, jasno je da je u pitanju svojevrsna ljubav prema elektronici i hardveru, kao i izražen samograditeljski gen. Mane PC računara ogledaju se pre svega u nižem stepenu pouzdanosti usled hardverske i/ili softverske nekompatibilnosti, što je logično ako se u obzir uzme nesaglediva ponuda komponenata, aplikacija i dodatne opreme. Ukoliko ste se opredelili za PC, morate biti spremni da povremeno odvojite vreme za rešavanje problema u radu (troubleshooting) ili bar za rutinsku optimizaciju sistema, jer - čistoća je pola zdravlja.
Iako nisu tema, u ovom poglavlju treba pomenuti i gotove proizvode: ukoliko želite muzički server, a nemate dovoljno vremena, volje ili znanja za njegovo sastavljanje, pojedini proizvođači nude servere u formi standardnih hi-fi komponenti. Kao primer navešćemo Naim HDX, koji u osnovi predstavlja CD plejer s dodatim hard-diskom, velikim i preglednim ekranom osetljivim na dodir i kompletnom daljinskom kontrolom. HDX podržava sve popularnije audio-formate, različite vrednosti rezolucije, kao i reprodukciju preko USB porta. S druge strane, za razliku od PC servera, jedina potencijalno promenljiva komponenta je hard-disk, kao i eventualno dodavanje poneke opcije ažuriranjem
internog softvera (firmvera) ukoliko proizvođač bude dovoljno agilan. Ukupno, serveri ovog tipa predstavljaju efikasno i komforno rešenje, ali bez posebnih mogućnosti nadogradnje i po cenama koje su prilično iznad kombinacije PC transporta i solidnog D/A konvertera. Dakle, kako ko voli.
Iako se do danas vode polemike na temu kvaliteta računara kao ultimativnog audioizvora, činjenica je da dobro pripremljen muzički server staje uz rame sa CD plejerima srednje klase. U ovom tekstu se nećemo baviti procenjivanjem da li je računar bolji ili lošiji izvor od CD plejera, jer je to nemoguća misija - jednostavno, na ovom svetu postoji previše varijacija i jednog i drugog uređaja da bi se mogao doneti konačan sud, a u igri je i lični ukus korisnika, što celu stvar čini još zapetljanijom. Najlepša stvar kod računara kao izvora jeste što vam nije potreban vrhunski, pakleno skup hardver da biste ostvarili odlične rezultate (obično slučaj kod CD plejera).
PC muzički server najčešće se sastoji od dve odvojene komponente - računar preuzima ulogu transporta, a konverzija je poverena eksternom D/A konverteru. Odabir komponenata hardvera je, opet, još jedna od stavki za koju nije moguće sastaviti apsolutnu listu, već samo navesti čime se treba voditi pri odabiru. Krenimo redom.
Matična ploča: u mikro ATX formi i sa integrisanim grafičkim čipom, jer bi grafička karta kao zasebna komponenta predstavljala samo još jedan generator elektromagnetskih smetnji i toplote, kojih je računar već prepun. Takođe, važno je da ploča ima mogućnost preciznog podešavanja radnih parametara hardvera u BIOS-u, podršku za RAID (većina savremenih ploča podržava navedeno) i čipset koji se malo greje. Veoma zanimljivu alternativu predstavljaju mini ITX ploče, sa integrisanim procesorom, pasivnim hlađenjem i nečujnim spoljnim napajanjem.
Centralni procesor (CPU): reprodukcija muzike ne zahteva posebnu snagu, pa su za ovu ulogu sasvim dovoljni procesori nižeg cenovnog razreda, koji se odlikuju malom disipacijom toplote i potrošnjom. Ukoliko se odlučite za mini ITX ploču, integrisani procesor će sasvim odgovarati nameni.
Memorija (RAM): za početak, preporučujemo jedan DDR2 modul od jednog gigabajta, koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje operativnog sistema i pratećih aplikacija u izvornoj formi. Naknadno, odnosno po obavljenoj kompletnoj optimizaciji servera,
modul se može zameniti manjim, kapaciteta 512 ili čak 256 megabajta.
Hard-disk: pored već utvrđenih smernica u vidu što manje potrošnje i zagrevanja, prilikom odabira hard-diska potrebno je voditi računa o vibracijama i nivou buke. Kada je reč o standardnim hard-diskovima, 2,5-inčne jedinice imaju apsolutni prioritet jer su tiše, mirnije, hladnije i troše manje struje od 3,5-inčnih rođaka. To je i logično jer je njihova osnovna namena smeštanje u pretrpana, vrela kućišta laptop računara i u tesne HDDfioke. Ipak, ako tražite najbolje i ne pitate za cenu, tu je SSD: solid state jedinice s lakoćom zadovoljavaju sve kriterijume za ugradnju u muzički server, ali su znatno manjeg kapaciteta i pritom višestruko skuplje od klasičnih hard-diskova. Predlažemo da malo pričekate s nabavkom SSD diskova - njihovo vreme tek dolazi i za koju godinu će biti bagatelno jeftini.
Optički čitač: s obzirom na to da je ovaj uređaj neophodan samo prilikom instalacije operativnog sistema i prebacivanja sadržaja CD medija na hard-disk, preporučuje se upotreba eksternog čitača ili njegovo isključivanje kad nije u upotrebi.
Kućište: svakako jedna od najznačajnijih komponenti sistema. Krutost unutrašnje konstrukcije, debljina materijala i kvalitet spojeva direktno utiču na vibracije i buku koju računar stvara pri radu. Pored toga, dobra provetrenost dozvoljava upotrebu veoma tihih ventilatora ili pasivnih hladnjaka bez rizika od pregrevanja. Danas na tržištu postoji sve veći izbor HTPC/music server kućišta, koja zadovoljavaju navedeno, imaju elastične odstojnike za umanjenje vibracija, a neka od njih su dodatno zvučno izolovana. Naravno, veštiji korisnik sve ovo može da uradi sam, uz malo razmišljanja i truda, a konačan izbor je, kao i uvek, samo vaš.
Napajanje (PSU): jedna od ključnih, ali često potpuno zanemarenih komponenti svakog računara i možda najteže za odabir. Za potrebe muzičkog servera treba tražiti jedinicu sa aktivnom PFC korekcijom i mogućnošću kontrole ventilatora (iz BIOS-a ili pomoću ugrađenog prekidača). Deklarisana snaga je nevažna jer svako savremeno napajanje ima daleko više snage nego što je u ovom slučaju potrebno, a jedan od ciljeva optimizacije je i smanjenje potrošnje. Bilo bi dobro da kablovi budu na neki način dodatno izolovani, a i mogućnost modularnog priključivanja kablova ima smisla jer smanjuje gužvu unutar kućišta i ostavlja više prostora za protok vazduha. Takođe, poželjno je da ventilator bude što većeg prečnika kako
”Idealno, muzički server će biti hlađen pomoću pasivnih radijatora i proizvoditi 0 decibela buke.“
bi se sporije okretao i stvarao manje buke. Ipak, kod napajanja se, za razliku od većine drugih komponenti, stvarni učinak može prilično razlikovati od onog koji proizvođač deklariše, pa je tako autor ovog teksta nailazio na gromoglasno hvaljene primerke, s ventilatorima prečnika 14 centimetara i svim drugim savremenim čudima, koji su u praksi bili slabiji i bučniji od kvalitetne jedinice više klase, s manjom deklarisanom snagom i ventilatorom od svega osam centimetara. Stoga, najbolje rešenje je kupovina proverenog modela, za koji ste sigurni da je stabilan u radu i primerno tih.
Nakon pregleda karakteristika komponenti jasno je da treba tražiti primerke koji se što manje greju kako bi hlađenje računara, a samim tim i buka ventilatora bili svedeni na najmanju moguću meru - idealno, muzički server će biti hlađen pomoću pasivnih radijatora i proizvoditi 0 decibela buke. Takođe, mehanički sklopovi poput hard-diskova treba da su što tiši i da proizvode što manje vibracija, a kućište mora biti čvrsto, provetreno i, ukoliko težite najboljem, dodatno izo-
lovano. Na kraju, sve komponente treba da troše što manje struje zbog ranije navedenih razloga. Pronalaženje komponenti koje ispunjavaju tražene kriterijume nije jednostavno, ali je sasvim izvodljivo.
Većina kućno sklapanih muzičkih servera funkcioniše pod operativnim sistemom Windows XP zato što je navedeni sistem prisutan već dugo, radi glatko i sa slabijim komponentama (underclock), a mogućnosti optimizacije su potpuno ispitane i lako dostupne. Nakon instalacije sistema na sveže formatiran hard-disk, potrebno je obaviti optimizaciju u vidu isključivanja brojnih suvišnih komponenti sistema, aplikacija i servisa, kao i pojedinih elemenata hardvera. S obzirom na to da je proces optimizacije povremeno komplikovan i potencijalno rizičan, preporučujemo da ne idete dalje od sopstvenog znanja i da se naoružate svim raspoloživim informacijama, a pomoć stručn(ij)e osobe je uvek dobrodošla. Kako bi nabrajanje svih nepotrebnih
funkcija sistema zauzelo nekoliko stranica, navešćemo samo osnovne. Od Windows komponenti možete isključiti Fax Services, Indexing Service, Internet and Information Service, Message Queuing, MSN Explorer, Outlook Express, Terminal Server, Windows Media Player i Windows Messenger. Poželjno je onemogućiti hardversku akceleraciju video-signala, deaktivirati video-procesor (prebaciti obradu video-signala na centralni procesor) i isključiti sve vrste vizuelnih efekata. Ovo će degradirati kvalitet slike, ali će nas poštedeti potrošnje struje i disipacije toplote integrisanog video-čipa. Mrežni adapteri takođe su suvišni, pa i njih treba isključiti, kao i virtuelnu memoriju. Ostale nepotrebne funkcije obuhvataju Automatic Desktop Cleanup Wizard, Automatic Updates, Fast User Switching, Internet Synchronise Time, Offline Files, Print Spooler, Remote Assistance, Screen Saver, System Restore, Welcome Screen i mnoge druge. Kao što smo već rekli, ovo je samo mali deo koji sadrži osnovne zahvate u operativnom sistemu, a potpuna optimizacija podrazumeva intervencije u BIOS-u, registru i kernelu. Takođe, vešti entuzijasti mogu izvršiti promene na hardveru, poboljšati postojeće ili izraditi potpuno novo napajanje, ali oprez: predlažemo da ovo poverite iskusnim profesionalcima jer je stepen rizika visok, a greške mogu koštati daleko više od puke reinstalacije sistema. Posle instalacije i podešavanja operativnog sistema, potrebno je instalirati aplikaciju za reprodukciju muzike, kao i za prebacivanje audio-fajlova sa CD nosača na hard-disk. Jedan od najpopularnijih softverskih plejera, a uz to i besplatan, jeste Foobar2000. Ovaj plejer je veoma nezahtevan po pitanju hardverskih resursa, podržava sve popularnije audio-formate, ID tagove, korekciju izlaznog signala, muzičku biblioteku sa automatskim nadziranjem željenih foldera, odabir izlazne putanje signala (zvučna karta, S/PDIF, USB...), kao i ASIO ili WASAPI modifikacije. Takođe, Foobar2000 omogućava prebacivanje sadržaja diskova (ripovanje) i konverziju audio-formata, a podešavanje interfejsa po želji korisnika i komandovanje preko tastature ili daljinskog upravljača se podrazumevaju. Ipak, mnogi iskusniji korisnici PC muzičkih servera za prebacivanje sadržaja CD medija na hard-disk preporučiće vam specijalizovane aplikacije, kao što je EAC (Exact Audio Copy). Ovaj program je poznat po dobrim rezultatima prilikom očitavanja oštećenih diskova, kao i po odličnom sistemu za korekciju grešaka, a naknadnu kontrolu moguće je obaviti upoređivanjem rezultata
sa AccurateRip bazom na internetu. Pored toga, ceo disk je moguće preslikati (image) uz dodatak tabele (cue sheet), i na taj način dobiti najprecizniju moguću kopiju, s uključenim razmacima između pesama, CD tekstom (ako postoji) i svim drugim osobinama originalnog zapisa.
Nakon očitavanja audio-zapisa u digitalnoj formi, signal je neophodno konvertovati u analogni oblik. Ovaj zadatak obavlja digitalno-analogni konverter (D/A konverter, DAC), koji može biti interni (zvučna karta) ili eksterni. Zvučne karte najčešće predstavljaju jeftinije rešenje, a uostalom svaka savremena matična ploča opremljena je integrisanim audio-čipom sa D/A konverterom - dovoljno za elementarno slušanje muzike, bez posebnih zahteva po pitanju kvaliteta reprodukcije. Zvučne karte koje se naknadno dodaju dolaze u formi PCI ili PCI Express kartice. Iako mogu pružiti odličan kvalitet zvuka, postoje dva glavna razloga zašto mnogi izbegavaju zvučne karte. Prvo, postavljanje unutar računara smešta D/A konverter u središte elektromagnetskih smetnji, što nikako nije dobro. Mnoge kvalitetnije karte su magnetno oklopljene, ali se to ne može porediti sa izmeštanjem konvertera van kućišta, kao što je slučaj kod eksternog D/A konvertera.
Drugo, većina zvučnih karti, pa čak i onih skupljih, nije predviđena primarno za stereo, već za višekanalne formate - čist višak ukoliko ste posvećeni dvokanalnom zvuku. Ipak, na tržištu postoji nekoliko stereo kartica koje su uspele da izbore mesto na tržištu i zasluže poštovanje audiofilske populacije, poput proizvoda kompanija ESI, Lynx i M-Audio ili Asusovog modela Xonar STX.
Zbog svega navedenog, ukoliko težite najboljem kvalitetu reprodukcije, eksterni D/A konverteri predstavljaju put kojim treba ići. Fizički izdvojeni u zasebnim, najčešće dodatno izolovanim kućištima, mnogo su manje podložni smetnjama iz okruženja. Osim toga, većina ih je opremljena različitim ulazima i izlazima (optički, koaksijalni, USB, RCA, XLR...) i odabirom rezolucije (44,1 kHz/16-bit, 96 kHz/24-bit...), što pruža velike mogućnosti - na primer, ukoliko želite da pored PC transporta u sistemu zadržite stari CD plejer, povežite ga na eksterni DAC i podarite mu novi život. Ovi uređaji iz dana u dan uživaju sve veću popularnost, a svetsko tržište nudi sve veći broj modela po cenama od par stotina do više hiljada evra. I kod nas se situacija popravlja, a izbor svakako već postoji: ponuda počinje sa Pro-Ject, HRT i Cambridge Audio
D/A konverterima s cenama u rasponu od 95 do 350 evra, dok primere modela srednje klase predstavljaju Advance Acoustic MDA 503 (680 €) i CEC DA 53 (888 €). Visoka kategorija rezervisana je za Accuphase DC-801, Audio Research DAC 7, Bryston BDA1, Electrocompaniet ECD1, Naim DAC i slične zverke, s cenama koje počinju sa 2.000 evra. Takođe, pojedini domaći proizvođači nude zanimljive D/A konvertere po prihvatljivim cenama. Prelazno rešenje, odnosno alternativu samostalnim konverterima, predstavljaju CD plejeri s digitalnim ulazima. Ovi uređaji objedinjuju funkcionalnost standardnog CD plejera i mogućnost priključivanja još jednog (ili više) digitalnih izvora. U donjem delu ponude nalaze se HK HD990 (405 €) i NAD C 565BEE (590 €), slede Cambridge Audio Azur 740C i 840C (750 i 1.100 €), pa sve do Marantz i Simaudio modela od više hiljada evra. Naravno, i ovde
važi da skuplji uređaji po pravilu donose bolji kvalitet reprodukcije, ali je svima jasno da nije previše teško napraviti odličan uređaj koji košta mnogo. Stoga, izdvojili bismo Azur 840C s famoznim Black Fin procesorom kao dobar primer multipraktik sprave, koja podjednako dobro radi kao CD plejer i kao
Ukratko, Basic Input/Output System predstavlja osnovni program (firmver) računara. Prvi se inicijalizuje pri uključivanju računara, pokreće i identifikuje ostatak hardvera, locira komponentu koja sadrži operativni sistem i pokreće ga. Takođe, BIOS omogućava, u manjoj ili većoj meri, modifikacije radnih parametara hardverskih komponenti.
U opštem smislu, skup čipova koji su dizajnirani i spregnuti da rade zajedno. U savremenoj računarskoj terminologiji, čipset podrazumeva par čipova na matičnoj pločinorthbridge i southbridge - koji su zaduženi za povezivanje i komunikaciju između hardverskih komponenti, a najčešće sadrže i integrisane mrežne, USB i audio-kontrolere.
Home Theater Personal Computer, poznat i kao medija centar, predstavlja računar namenski sklopljen za reprodukciju muzike, filmova i ostale multimedije. Obično sadrži donekle optimizovan hardver i softver, poseduje kompletno daljinsko upravljanje i spakovan je u stilizovano kućište koje podseća na hi-fi komponente.
Redundant Array of Independent Disks predstavlja sistem za povezivanje više harddiskova radi povećane bezbednosti podataka. RAID je daleko bezbedniji od čuvanja podataka na samo jednom hard-disku, ali budite spremni na žrtvovanje dela ukupnog kapaciteta (do 50 posto).
Pitajte bilo kog tinejdžera da vam objasni šta je overclock – e, pa ovo je suprotno. Šalu na stranu, underclock je metod spuštanja performansi računara zarad manjeg zagrevanja, buke i potrošnje - prava stvar za muzički server.
eksterni konverter. Pored toga, nemoguće je zaobići HK HD990, koji pruža fantastične mogućnosti povezivanja (optički, koaksijalni, RCA, XLR), rezoluciju od 384 kHz/24-bita i solidan kvalitet reprodukcije po veoma pristupačnoj ceni.
Završnu i možda najizazovniju etapu u sastavljanju servera predstavlja povezivanje transporta i D/A konvertera. Povezivanje se može obaviti pomoću optičkog, koaksijalnog ili USB kabla, kao i putem bežične veze, a odluka delom zavisi i od tipova priključaka koji su prisutni na uređajima. Na prvi pogled USB ima najmanje šanse jer je ograničen na rezoluciju od 48 kHz/16-bita - ipak, rešenje postoji u vidu adaptera koji su opremljeni USB ulazom i S/PDIF izlazom, a ujedno konvertuju signal na višu rezoluciju. Optički i koaksijalni kablovi u startu podržavaju visoke rezolucije i štede nas dodatnog troška za USB-S/PDIF adapter, ali ni ovi tipovi povezivanja nisu bez mana - za koaksijalnu vezu se tvrdi da je podložna smetnjama iz okruženja, a za optičku da ima izražen džiter. Na kraju, tu su IEEE 1394 (FireWire) i ethernet, ali su ove opcije prilično retke, pa se njima nećemo posebno baviti. Dakle, jedni tvrde da je koaksijalna veza prava stvar, drugi se zaklinju u USB-S/PDIF adaptere, treći hvale neosetljivost optičkog prenosa na spoljašnje smetnje. Ko je u pravu? Pa, na žalost onih koji ne vole da previše eksperimentišu, dosadašnja iskustva pokazuju da krajnji rezultat zavisi od upotrebljenog hardvera, softvera, D/A konvertera, kablova, ostatka sistema, kao i od elektromagnetskog zagađenja okoline, pa čak i od formata u kojem je muzika pohranjena na hard-disku. U prevodu, za konkretan sistem moguće je ustanoviti koji tip veze mu najviše prija, ali univerzalni recept ne postojieksperimenti su neophodni. Pokušajte da od audiofila sapatnika uzmete na probu što više različitih kablova da biste sveli mogućnost promašene kupovine na najmanju meru. Ukoliko nemate dovoljno novca da odjednom ostvarite sve svoje digitalne snove, ne očajavajte - jedna od najvećih vrlina PC muzičkog servera jeste nadogradivost. Počnite od osnovne forme računara i pristupačnog D/A konvertera i postepeno nabavljajte kvalitetnije komponente, poboljšavajte i utišavajte sistem za hlađenje i, naravno, uvećavajte kolekciju muzike! Nakon malo muke, kombinacija odličnog kvaliteta reprodukcije i vrhunskog komfora pri upotrebi dovešće vas do ultimativnog doživljaja digitalnog zvukaonako kako i treba da bude.
Prema osnovnoj podeli, digitalni muzički fajlovi dele se na formate s gubicima prilikom kompresovanja (lossy) i formate bez gubitaka prilikom kompresovanja (lossless). Lossy formati postižu visok stepen kompresije i znatno smanjuju veličinu audio-fajla (preko 80 odsto), ali po cenu gubitka na kvalitetu. Takođe, fajl koji je jednom kompresovan u lossy format nije moguće vratiti u nekompresovanu formu punog kvaliteta jer je deo zapisa nepovratno izgubljen. Najpopularniji lossy format, i svakako najpopularniji format uopšte, jeste MP3, a ostali poznati predstavnici kategorije su WMA i Ogg Vorbis. S druge strane, lossless formati karakteristični su po nižem stepenu kompresije i umanjenju od 30 do 50 procenata u odnosu na nekompresovani zapis - mnogo manje nego kod lossy fajlova - ali bez gubitaka u kvalitetu i dinamičkom opsegu. Tipični predstavnici lossless formata su FLAC, ALAC, APE...
MP3 (MPEG-1 AUDIO LAYER 3)
Najpopularniji lossy audio-format, koji je dizajnirano Moving Picture Experts Group (MPEG) kao deo MPEG-1 standarda. MP3 omogućava bit-ratu u rasponu od 32 do 320 kilobita u sekundi, kao i varijabilnu bit-ratu (VBR), uz učestalost uzorkovanja od 32, 44,1 i 48 kiloherca. Metod za kompresovanje razvijen je pomoću perceptualnog kodiranja, koje koristi psihoakustičke modele kako bi umanjilo ili eliminisalo delove zapisa koje ljudski sluh ne registruje.
WMA (WINDOWS MEDIA AUDIO)
Lossy format koji je razvio Microsoft. Omogućava bit-ratu od 48 do 192 kilobita u sekundi, kao i varijabilnu bit-ratu.
OGG VORBIS
Lossy format koji je razvila neprofitna organizacija Xiph. Omogućava bit-ratu od 45 do 500 kilobita u sekundi, kao i varijabilnu bit-ratu.
Verovatno najpopularniji lossless format i najčešća referenca prilikom poređenja formata. Razvila ga je neprofitna organizacija Xiph, a omogućava kompresovanje zapisa na oko 50 procenata originalne veličine, ali bez gubitaka na kvalitetu. Takođe, veoma je značajno da je proces kompresije reverzibilan, odnosno da se kompresovani fajlovi mogu ponovo konvertovati u izvornu, nekompresovanu formu. Sve veću popularnost ovog formata prepoznali su zvaničnici audio-industrije, pa je tako Evropsko udruženje za radio-emitovanje (European Broadcasting Union - EBU) odabralo FLAC za distribuciju radio-programa visokog kvaliteta preko mreže Euroradio, a sve više proizvođača potrošačke elektronike dodaje svojim uređajima podršku za ovaj format (Denon, Onkyo, Pioneer, Yamaha...).
Kao što mu naziv govori, lossless format koji je razvila kompanija Apple. Po kvalitetu reprodukcije i veličini fajlova sličan FLAC formatu, rasprostranjenost duguje pre svega popularnosti Apple iPod prenosivih plejera.
MONKEY'S AUDIO APE
Lossless format, po kvalitetu reprodukcije i veličini fajlova sličan FLAC formatu.
Nekompresovani format razvijen u kompanijama Microsoft i IBM, predstavlja primarni format za skladištenje audio-signala u Windows operativnim sistemima. Uobičajeno enkodiranje je u LPCM (Linear Pulse Code Modulation) formi, kao kod audio-zapisa na CDu, a bit-rata iznosi 1.411 kilobita u sekundi. Iako se ne može pohvaliti uštedom u prostoru jer je po veličini fajlova isti kao i CD audio-zapis, WAV predstavlja čest izbor profesionalaca za obradu muzike na računaru, kao i audiofila koji žele najviši kvalitet reprodukcije.
- Watch us gathering news -
- Discover why we award our winners -
- Learn how to make your own movies -
Ukoliko ste sklopili muzički server, prvu etapu popunjavanja hard-diskova svakako će predstavljati prebacivanje kućne kolekcije audio CD-a na hard-disk. Nakon toga, možete nastaviti s kupovinom CD nosača i njihovim prebacivanjem na računar, ali zašto ne uštedeti nešto novca i ne rasteretiti životni prostor. Na internetu već postoji veliki broj lokacija na kojima možete kupiti muziku u digitalnoj formi, a sve što vam je potrebno jesu kreditna kartica i brza internet konekcija.
Žanrovi: acoustic, audiophile, blues, classical, folk, jazz.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit, 48 kHz/16-bit, 96 kHz/24-bit, 192 kHz/24bit.
Formati: Dolby Digital, DTS, MP3, PCM, WMA Lossless, WMA Pro.
Cene: 0,79 do 2,99 dolara po numeri.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: aixrecords.com
Komentar: veliki izbor formata i rezolucija. Odabir ograničen na AIX, SFS Media i 2L izdanja, kao i na nekoliko audiofilskih izdavačkih kuća.
Žanrovi: disco, dub, electronic, experimental, folk, hip hop, house, jazz, rock, techno.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit.
Formati: FLAC, MP3 (320 kbps ili VBR), WAV.
Cene: 1,99 do 12,69 dolara po singlu, 2,69 do 13,99 dolara po albumu.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: bleep.com
Komentar: veliki izbor elektronske muzike.
Žanrovi: audiophile, classical, rock, world music.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit, 96 kHz/24-bit.
Formati: ALC, FLAC.
Cene: godišnja pretplata od 59,95 dolara omogućava preuzimanje jednog albuma mesečno.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: bowers-wilkins.com/display.aspx?infid=3550
Komentar: besplatan probni period. Jedinstvena muzička izdanja, ali ograničen izbor.
Žanrovi: americana, audiophile, bluegrass, blues, classical, country, folk, jazz, new age, pop, rock, world music.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit, 88 kHz/24-bit, 96 kHz/24-bit.
Formati: AIFF, FLAC, MP3 320 kbps.
Cene: 1,49 do 2,49 dolara po numeri, 11,98 do 15,98 dolara po albumu.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: hdtracks.com
Komentar: svaki album stiže sa omotom u PDF formatu.
Žanrovi: classical, historical classical recordings.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit, 96 kHz/24-bit.
Formati: FLAC.
Cene: 3 dolara po numeri, 12 do 19,99 dolara po albumu.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: highdeftapetransfers.com
Komentar: veliki broj retkih izvođenja s koncerata i od izdavačkih kuća koje više ne postoje. Kvalitet zapisa varira u skladu s kvalitetom originalnog snimka.
Žanrovi: classical, folk, jazz, pop.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit, 96 kHz/24-bit.
Formati: FLAC, MP3 320 kbps, WMA.
Cene: 1,7 dolara po numeri, 12 do 29 dolara po albumu.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: linnrecords.com/catalogue.aspx?format=studio
Komentar: dobar izbor klasične muzike.
Žanrovi: alt rock, ambient, blues, classical, electronic, hip hop, jazz, new age, rock, world music.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit.
Formati: AAC, FLAC, MP3 (128 kbps ili VBR), OGG, WAV.
Cene: tromesečna pretplata u visini od 45 dolara omogućava neograničeno preuzimanje.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: magnatune.com
Komentar: svaki album stiže sa omotom u PDF i JPEG formatu.
Žanrovi: blues, classical, country, electronic, folk, hip hop, jazz, latino, metal, new age, pop, rock, world music.
Rezolucija: 44,1 kHz/16-bit.
Formati: AAC, FLAC, MP3, MPC, Ogg Vorbis, WAV, WMA, WMA Lossless.
Cene: od 0,99 dolara po numeri.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: musicishere.com
Komentar: veliki izbor formata.
Žanrovi: audiophile, classical, jazz, world music.
Rezolucija: 96 kHz/24-bit, 192 kHz/24-bit.
Formati: AIFF, FLAC, MP3, WAV.
Cene: od 9 do 20 dolara po albumu, u zavisnosti od formata i rezolucije.
Plaćanje: kreditnom karticom.
Adresa: unipheyemusic.com
Komentar: jedinstvena muzička izdanja, ali ograničen izbor.
Kada su krajem devedesetih godina članovi EISA izbrojali 17 putovanja u toku jedne godine zbog prisustvovanja premijernim predstavljanjima najnovijih proizvoda, bilo je jasno da se nešto mora promeniti. Načinjen je krupan korak i organizovana samostalna EISA konvencija na koju su pozvani svi predstavnici kompanija potrošačke elektronike. Prva konvencija je održana 2000. godine u Ženevi u Švajcarskoj, ali je nakon nekoliko godina za lokaciju izabran Brisel u Belgiji. Najveći motiv za pro-
menu destinacije je činjenica da Švajcarska nije deo Evropske unije, pa su predstavnici kompanija imali velikih problema i troškova s carinama i papirologijom kako bi proizvode uneli u zemlju. Problem zvuči poznato?
Ove godine održana je jedanaesta po redu konvencija, a za Hi-Files ovo je bilo drugo prisustvovanje ovom značajnom događaju. Isti aerodrom, isti hotel i isto društvo sada su nam se činili daleko poznatijim i opuštenijim za snalaženje. Nažalost, ni ove godine nije bilo dovoljno slobodnog vremena da
posetimo prelep centar Brisela, kao ni bliske gradove kao što su Antverpen, Gent ili nešto dalji Briž. Audio i Home Theater panel, kojem Hi-Files pripada, imao je ukupno jedanaest prezentacija u trajanju od sat ili dva, raspoređenih u četiri dana, na šta treba dodati i dva interna sastanka asocijacije.
Prva prezentacija kojoj smo prisustvovali bilo je predstavljanje Panasonicovih proizvoda. Na njoj je prikazana nova generacija plazma ekrana, koji su nas poprilično impresionirali kvalitetom reprodukcije. Takođe, projekcija 3D materijala Panasonica definitivno je bila jedna od najupečatljivijih. Puno pažnje izazvao je i naslednik čuvene plazme G10, koji sada nosi oznaku G20. Sigurni smo da nikada dosad nismo videli tamniju nijansu crne boje ni na jednom testiranom televizoru.
Ove godine je B&W imao zaista impresivnu prezentaciju, s puno noviteta. Akcenat je prvenstveno bio usmeren ka novoj 800 Diamond seriji i detaljima oko unapređenja. Zanimljivo je da sada svi modeli imaju implementiran dijamant, što u prethodnoj generaciji nije bio slučaj. Takođe, sada se na kraju svih modela nalazi nastavak Diamond, a ne samo slovo D. Primetili smo i da je model
EISA organizovala je u hotelu „Courtyard by Marriott“ tradicionalnu konvenciju u Briselu, na kojoj su vodeći svetski proizvođači potrošačke elektronike predstavili svoje najnovije proizvode.
801 izostao sa spiska, a po rečima predstavnika, za ovaj model možemo očekivati nešto posebno. Predstavljen je i Zeppelin Mini, kao i novi napredni subwoofer DB1.
Harman korporacija je odlučila da nam ove godine predstavi tri uređaja, od kojih će naši čitaoci imati prilike da pročitaju test dva. Prvi je multimedijalni zvučnik GLA-55, o kojem smo čuli detalje o procesu izrade kućišta, kao i nekoliko interesantnih stvari vezanih za ugrađeno pojačalo. Drugi uređaj je komplet zvučnika HKTS60 sa zvučničkim jedinicama koje imaju ravne membrane. Prezentacija ovog kompleta je zvukom lepo ispunila inače preveliku konferencijsku salu, tako da smo zaista uživali. Treći uređaj koji je predstavljen jeste mini-linija MAS100, o kojoj nam je govorio Charles Sprinkle, koji je došao iz Kalifornije zbog ove prezentacije i koji je direktno učestvovao u njenom konstruisanju.
Korejski gigant Samsung predstavio je veliki broj proizvoda namenjenih svim panelima EISA. Prikazani su novi mobilni telefoni, MP3 plejeri, kao i novi fotoaparat NX10. Našu pažnju su ipak okupirali proizvodi iz videosegmenta i kućnog bioskopa, te je prikazan 3D LED TV sa oznakom 46C8000, zatim 3D Blu-ray komplet kućni bioskop HT-BD6930 i 3D multimedijalni centar sa oznakom BDC8900. Poslednja dva navedena uređaja predstavljaju prve modele u svetu sa ovakvim funkcijama. Prikaz 3D materijala sa aktivnim naočarima bio je na vrhunskom nivou, kao i celokupna prezentacija.
Samsung - Brandon Gore, European PR Director, UK
Harman International - Charles Sprinkle, Ashley Douglas, Erik W. Eriksen
Kompanija Sony mudro je podelila članove EISA u manje grupe kako bi održala svoje prezentacije u bliskom i direktnijem kontaktu. Pored toga, predstavnici kompanije imali su ideju da svaki prezenter bude obučen u stilu nekog junaka iz filmova, međutim ideju je podržala samo Chika Yoshida, vrlo simpatična Japanka. Pored 3D i video prezentacije, posebno bismo izdvojili predstavljanje nove linije Sony Blu-ray plejera, koji su u audio-segmentu značajno unapređeni. Gospodin Eric Kingdon, inače strastveni audiofil, ponovo je oduševio svojim prezentacijama i puštanjem nekih retkih snimaka, od Elle Fitzgerald u mono tehnici do novijih SACD izdanja.
S obzirom na nedavni put u Barselonu, gde je Philips predstavio nove modele audio i video proizvoda, ova prezentacija nije bila posebno iznenađenje. Većina ovih uređaja biće testirana u našem časopisu, a izdvojićemo mini-liniju MCi900, docking stanicu Fidelio DS9000, kao i komplet za kućni bioskop sa implementiranim Blu-ray plejerom HTS9520. Još jednom nas je zapanjila reprodukcija s Philipsovog soundbara, kao i kvalitet reprodukcije novih Cinema 21:9 televizora.
Pioneer je svoju prezentaciju podelio u dva segmenta – u prvom su predstavljeni AV risiveri i Blu-ray plejeri nove generacije, a u drugom tri docking stanice. AV risiveri sada imaju daleko veću funkcionalnost, a većina ideja je potekla od slogana „Fun to play“, kojim su inženjeri Pioneera želeli da tehno-
logiju približe korisnicima. Pokazana je iPod aplikacija kojom se može kontrolisati AV risiver na lak i jednostavan način. Nadamo se skorijem testiranju novih modela, kad ćemo imati prilike i sami da se uverimo u vrhunsku izradu Pioneerovih uređaja.
Prezentaciju kompanije LG započeo je g. Daniel Choi, jedan od najpopularnijih prezentera među članovima EISA, koji je ujedno bio i naš domaćin u Seulu u novembru prošle godine. Uz objašnjavanje tehnoloških dostignuća, imali smo prilike i da uživo pogledamo i poslušamo zanimljive proizvode poput
2.1 sistema HB45E i 5.1 sistema HB965TZ. Zvuk ovih sistema ponovo je tjunirao niko drugi do Mr. Mark Levinson. Posebna pažnja bila je uperena na 3D projektor sa oznakom CF3D, koji zahteva pasivne naočare za gledanje 3D materijala. Od televizora predstavljeni su 47LE8500 LED LCD TV i 3D Full LED TV sa oznakom 55LX9500.
Nemački proizvođač Loewe (čita se Luve) odnedavno je dobio distributera u Srbiji, pa smo s posebnim zadovoljstvom upoznali njihov nov proizvodni program. Loewe je predstavio novu Individual liniju proizvoda koja podrazumeva četiri veličine TV ekrana – 32, 40, 46 i 55 inča. Ovi televizori imaju prepoznatljiv i unikatan dizajn, a svi modeli su opremljeni LED ekranima, dok modeli veći od 40 inča imaju i inteligentan sistem kontrole pozadinskog osvetljenja u frekvenciji od 400 herca. Posebno nam se dopao najtanji soundbar na svetu s podrškom za kreiranje 5.1 i 7.1 kanala. Prikazana je i polica za TV sa integrisanim centralnim zvučnikom i DVD ili Blu-ray plejerom.
Još jednom smo imali priliku da prvi zavirimo iza scene i vidimo šta nam to spremaju vodeći proizvođači za ovu godinu. Moramo priznati da smo videli dosta interesantnih tehničkih rešenja, kao i odgovore na nove probleme koji se pojavljuju. Naravno, najveću pažnju izazvali su 3D uređaji, kod kojih gotovo svi proizvođači imaju različit pristup kada je cross-talk u pitanju. Takođe, svi proizvođači imaju različito vreme usklađivanja shuttera aktivnih naočara putem infracrvenog svetla, zbog čega postoji nekompatibilnost naočara. U trenucima kada se ovaj broj Hi-Filesa bude štampao, mi ćemo već biti u Amsterdamu na General Meetingu, na kojem ćemo glasati za najbolje proizvode 2010. Ekskluzivnu objavu pobednika očekujte u našem septembarskom izdanju.
EISA je jedinstvena asocijacija sastavljena od 50 specijalizovanih magazina iz 19 evropskih zemalja koji pokrivaju oblasti: audio, home theater, in-car elektronike, mobilnih uredjaja, foto i video tehnike.
Svake godine EISA žiri nagradjuje najbolje proizvode iz Evrope sa EISA nagradama. Kvalitet pobednika je neosporan, delom jer su pobedili u zasebnim testovima individualnih magazina, a delom jer predstavljaju zajednicki izbor više od 50 eksperata. Svi EISA pobednici mogu koristiti oficijalni EISA logo. To je garancija impozantnog kvaliteta.
E-560 je pojačalo pored kog sigurno nećete proći a da ne zastanete. Veliko, klasično, lepo. A to je samo početak.
Srce nam je zaigralo kada smo saznali da će nam u ruke pasti jedan od proizvoda japanske produkcije Accuphase. Prvo pojačalo pod istoimenim logom ugledalo je svetlost dana još davne 1974. Accuphase se očigledno drži proverenih vrednosti: uređaji su veoma skupi, kvalitet izrade je besprekoran, težnja ka detaljima priliči samo Japancima, a modeli se ne menjaju često, prosečno na četiri do pet godina. Zamalo da zaboravimo izgled: dizajn ne doživljava revoluciju, već samo veoma sporu evoluciju, tako da najveći broj Accuphase integrisanih pojačala (a istini za volju, i drugih komponenti) veoma liči bez obzira na to što nisu iz iste generacije. Klasika, u pravom smislu reči. I doslednost, svakako.
Accuphase E-560 je nov model u ponudi, a proizvođač ga na naslovnoj stranici svog sajta hvali kao "The Ultimate Pure Class A Integrated Amplifier". Model E-560 je na vrhu Accuphase izbora integrisanih pojačivača i naslednik prethodnog, E-550, dok ostatak kreće sa E-250 na dnu i E-350 i E-450 u sredini game. Po dizajnu su uglavnom slični kao
jaje jajetu, ali se, tehnički gledano, E-560 kreće u oblasti A klase, za razliku od skromnije braće.
E-560 je impozantan: dvadeset četiri kilograma dalekoistočnog inženjeringa spakovano u kutiju visine skoro dvadeset centimetara i duboku preko četrdeset. Gornja ploča, s mnoštvom otvora za hlađenje, kao finiš ima poseban antivibracioni sloj koji se blago oseća pod prstima. Bočne stranice su zasebne, a sve je uklopljeno da minimalno privlači pažnju neiskusnom oku. Ono što se primećuje jeste centimetar debela prednja stranica od anodiziranog aluminijuma, finiširana u prelepoj zlatnoj boji. Pojačalo E-560 nije došlo samo na test. Ljubaznošću distributera, pored pojačala, stigao nam je i kompakt-disk plejer sa oznakom DP-400. Postavljene zajedno, jedna pored druge, ove dve komponente izgledaju prelepo. Pozicioniranje bilo koje komponente na maloj udaljenosti od gornjeg poklopca E-560 nije preporučljivo jer se ono prilično greje, što je i sasvim nor-
malno imajući u vidu režim rada u A klasi. Izgled i funkcionalnost odmah privlače pažnju, ali kod Accuphase je prisutan i luksuz, i to na mestima na kojima se najmanje primećuje. Model E-560, na primer, poseduje dva pik metra, ispred kojih se nalazi prozor od pravog stakla. Tu je i znak proizvođača, osvetljen nežnoplavom bojom kada je uređaj uključen, a postoji i objašnjenje da 0 dB na pik metrima korespondira sa 30 W snage pojačala pri otporu zvučnika od osam oma. Mali segmentni LED displej namenjen je prikazu jačine zvuka, dok su pri dnu statusne LE diode u vezi s različitim funkcijama pojačala. Leva strana prednje ploče sadrži veliki rotacioni enkoder za izbor aktivnog izvora, dok je sa simetrične desne strane dugme potenciometra za nivo jačine zvuka. U slučaju E-560 ne radi se o potenciometru, već o sofisticiranom sklopu, ali o tome malo kasnije.
Prekidač za uključenje pojačala je mehanički, nema stand by moda. Postoje još i atenuator i dugme za otvaranje poklopca, koje skriva kontrole funkcija koje se ređe koriste. Tu su tonske i balans kontrola, aktiviranje dva para izlaza za zvučne kutije, isključivanje tonskih kontrola, displeja i VU metara, kao i izbor osetljivosti RIAA sekcije na MM ili MC standard kada je odgovarajuća kartica unutar E-560 aktivna. Zanimljivo je da pojačalo dozvoljava promenu faze, a izabrani režim
rada se pamti za svaki ulaz zasebno. Accuphase je u E-560 ugradio i mogućnost rada u pre/power režimu, kao i posebno pojačalo za slušalice. Ovo nam se naročito dopalo, u poslednje vreme sve je manje pojačala sa izlazima za slušalice, pa je korisnik ostavljen da se snalazi s dodatnim uređajima i eventualno oduzima jedan od dragocenih analognih izlaza iz izvora ili samog pojačala. Zato smatramo da Accuphase čini pravi potez. Od konekcija E-560 poseduje priključke za dva para zvučnika. Oni nisu u potpunosti metalni, ali su od veoma čvrste plastike, izuzetno pedantno napravljeni i dimenzionisani da prime kablove velikog prečnika (probali smo sa „četvorkama“). Uz ovo pojačalo dobija se mrežni IEC kabl vrlo dobrog kvaliteta, što je retkost u hi-fi industriji. Pređimo na ulaze: ima ih pet tipa RCA, plus jedan namenjen analognom rekorderu. Pored njih, tu su i dva balansirana ulaza. Najzanimljivija opcija je svakako mogućnost priključenja do dve kartice u slotove sa zadnje leve strane. Zasad postoje tri vrste pomenutih dodataka koje se mogu koristiti: RIAA, digitalno/analogni konverter i dodatni linijski ulaz.
Trud koji je uložen da Accuphase E-560 bude gotov proizvod vidi se na mnogim perifernim detaljima: način na koji je uređaj spakovan govori da je proizvođač mislio kako će se vlasnik možda jednog dana seliti, pa
je želeo da mu olakša muke oko transporta - svaki deo zaštitnog materijala je jasno označen i zna se gde mu je mesto. Uređaj je prekriven tkaninom tako da se to vrlo lako može ponovo učiniti a da se pojačalo ne postavlja u platnenu vreću u vertikalnom položaju. Svi audio-konektori su u fabričkom izdanju pokriveni kapicama (uključujući i XLR konektore) da ne bi sakupljali prašinu na sebi. Preciznost uklapanja elemenata, osećaj tastera pod prstima ili rotacionih dugmadi... jednom rečju - sjajano. Svaki zavrtanj je na svom mestu, nijedan nije oštećene glave pri sklapanju (začudili biste se koliko toga ima kod današnjih uređaja). Korišćenje je krajnje jednostavno i intuitivno, a to je plod truda jer, videćemo kasnije, ovo pojačalo nije nimalo naivno ni jednostavno odrađeno. Naročito nam se dopao veliki broj ulaza, koji je često ograničavajući faktor pri kupovini novog integralca. Proizvođač jasno šalje poruku da se vrhunski komfor i visoki kvalitet zvuka mogu dobiti u jednoj celini.
Daljinski upravljač je luksuz sam po sebi: iste boje kao i pojačalo, s gornjom metalnom pločicom i donjim plastičnim delom, urađen je pedantno do besvesti. Pritisak na bilo koji taster odaje zvuk „klik“, koji smo nekada
tako voleli a danas je retkost. Upravljač, jednostavno, odaje utisak kao da će trajati sto godina.
Accuphase E-560 je originalan japanski proizvod, a takvi nam retko stižu na testove. Čak je i uputstvo štampano u Zemlji izlazećeg sunca. Njegov sadržaj je bliži brzom vodiču, sadrži jasne ilustracije, ali ne i opis specifičnosti rada E-560. Za to ćete morati da nabavite brošuru. Šta reći na kraju opisa mehaničkih i funkcionalnih osobenosti: razlika u kvalitetu je takva da je E-560 definitivno ispred brojne američke i, posebno, kineske high-end konkurencije.
Da krenemo od najuočljivijeg: izbor aktivnog izbora ili gotovo svaki pritisak na taster rezultuje tihim zvukom koji odaje rad relejaovde se zaista nije štedelo, te svi ulazi bivaju selektovani na navedeni način. Accuphase E-560 je ispunjen elektronikom skoro do kraja: u centru se nalazi veliki oklopljen toroidni transformator s dva enormna elektrolitska kondenzatora - svi sa oznakom Accuphase. S leve i desne strane nalaze se monoblokovi izlaznog pojačala, koje radi u A klasi i ima tri para MOSFET izlaznih tranzistora po kanalu
”Razlika u kvalitetu je takva da je E-560 definitivno ispred brojne američke i, posebno, kineske high-end konkurencije.“
(2SJ618 i 2SK3497 poreklom od Toshibe). Interesantno je da je Accuphase tokom godina veoma postepeno menjao konfiguraciju uređaja, uvodeći oprezno novine. Na primer, model E-530 iz 2002. godine koristi sličan izgled, rad u A klasi i isti broj i tip izlaznih tranzistora. Očigledno je da proizvođač više polaže na finese nego na potpuno nove topologije.
Razlika u odnosu na starije modele krije se u sekciji kontrole zvuka. Pored snažne mikroprocesorske podrške (velika ploča iza pik metara), nalazi se još jedna pozamašna štampana ploča namenjena isključivo kontroli zvuka (jačina, balans i atenuator). Iako običan korisnik kad menja jačinu zvuka pre pomisli da se iza dugmeta krije klasičan motorizovani potenciometar, ništa nije dalje od istine. Accuphase je u E-560 implementirao patentirani sistem pod nazivom AAVA (Accuphase Analog Vari-gain amplifier), za koji tvrdi da je beskompromisno rešenje u odnosu na klasične potenciometre. Posebne prednosti se ogledaju u trajnosti, identičnom nivou atenuacije levog i desnog kanala, daleko boljem faktoru preslušavanja, kao i
uniformnom frekvencijskom opsegu. Pored navedenog, AAVA sistem radi isključivo u analognom domenu: signal dolazi u ulazni bafer, koji čini čak pet pojačala spojenih u paralelu kako bi se omogućio dobar odnos signal-šum. Potom se vrši naponsko-strujna konverzija u šesnaest različitih tipova struja, te one, kada se saberu, rezultuju ukupnim izabranim nivoom jačine zvuka. Posebni mikroprocesorski kontrolisani prekidači brinu o tome da li je neka od šesnaest strujnih linija uključena ili ne, pa se na kraju dobija mogućih 65.536 kombinacija. Sve struje stižu u integrator i potom se ponovo vrši konverzija, ovaj put iz strujnog u naponski domen. Rešenje koje je postavio Accuphase je, morate priznati, zanimljivo.
Odmah po startovanju E-560 primetili smo dve stvari: prva je da ovo pojačalo ne traži standardni period usviravanja i ulaska u stabilni režim rada, koji kod većine pojačala iznosi od trideset do šezdeset minuta. Ovo je vrlo pohvalno jer smanjuje naprezanje vlasnika u današnje vreme, kada je skoro
svaki minut ispunjen obavezama. Drugi momenat je osećaj savršene vlasti nad zvučnicima. Probali smo Accuphase s više različitih kutija, od kojih neke nisu baš tolerantne, ali se E-560 nije samo dobro snalazio: on je vladao njima, beskompromisno i totalno. Definicija slušnog opsega je, jednom rečju, savršena: od najdubljeg basa do gornjih ekstrema, sve je tu. Najfiniji detalji i nežne finese u muzici prikazani su verno, s određenom striktno doziranom količinom topline koja ga izdvaja od hladne konkurencije, ali i od pristalica toplijih pravaca. Mikrodinamički konzistentno, pojačalo Accuphase E-560 nema nijednu očiglednu manu: Japanci su isuviše dugo u ovom poslu da bi sebi priuštili bilo kakve omaške. S druge strane, interesantno je kako proizvođač i dalje insistira na tonskim kontrolama, uključujući i „loudness“, odnosno tonsku kompenzaciju. Svakako nismo protiv upotrebe bilo koje od ovih opcija i povremeno smo se igrali njima. Kompenzacija se može koristiti u slučajevima kada veoma, veoma tiho slušate muziku, na granici na kojoj saradnja zvučnika i fiziološkog slušnog aparata nije optimalna. Sve iznad toga E-560 pokriva savršeno. Međutim, prava snaga koju ovo pojačalo može da pruži počinje negde od trećeg podeoka na potenciome -
”Accuphase E-560 pruža osećaj savršene vlasti nad zvučnicima.“
Ulazna sekcija sa kvalitetnim konektorima i relejima.
Snažna sekcija napajanja bazirana na toroidnom transformatoru.
Izlazno pojačalo u dual mono konstrukciji I tri para Toshiba 2SJ618/2SK3497 po kanalu.
Ploča za kontrolu jačine zvuka bazirana na Accuphase Analog Vari-gain Amplifier tehnologiji.
Centralna mikroprocesorska ploča
Čvrsto kućište sa odvojenim sekcijama u cilju što manjeg uticaja smetnji.
tru za glasnoću. Mi smo išli do sedmog, dalje nismo smeli jer su bas membrane zvučnih kutija dobijale toliku ekskurziju da smo počeli da se brinemo. Dinamički momenat E-560 ni u jednom trenutku nije doveden u pitanje, brzina i disciplina - o tome je ovde reč. Što se žanrova tiče - nema problema, kod E-560 sve prolazi, a audiofilska izdanja će biti nagrađena posebnom brigom, mi smo uživali u izdanju Royal Philharmonic Orchestra
Plays ABBA, na primer, a slušali smo i numere iz filma „Bandits“ (Katja von Garnier), od kojih neke obiluju sjajnim bas deonicama. Probali smo i više različitih izvora, od plejera starih dvadeset i više godina (Grundig Fine Arts
CD9009 i Onkyo Grand Integra DX-G10), pa do Lyngdorfa CD-1, ali E-560 nije pravio probleme, sarađivao je savršeno i prenosio muzičke informacije na apsolutan način. Jedino nam je žao što nismo bili u prilici da sjajnog Accuphasea testiramo na kutija ma klase cene od 10.000 evra, jer bi takve bile pravi par ovom lepotanu.
Moramo obratiti pažnju na jed nu osobinu Accuphase E-560, koja nije vezana samo za ovaj model, već za veliki broj uređaja pomenute produkcije. Radi se o tome da je zvuk pojačala E-560 faktički samo jezgro pojma hi-fi ja. Da pojasnimo: High Fidelity se može prevesti kao visoka vernost reprodukcije. Accu, kako ga iz mi lošte zovu, upravo je to: verni te lohranitelj vaše CD kolekcije. On je vođa i nije vođa, on je savršen do granice da se nekim ljudima
ne sviđa. Tačnije, E-560 je disciplinovan kao da je pravi profesionalni vojnik. Sve u njegovom zvuku je proračunato, iako ne izgleda tako: kao da su japanski inženjeri napravili savršen matematički model pojačala i onda ga isto tako savršeno fabrikovali, a da bi se zadržao kvalitet od modela do serijskog proizvoda, danak je cena koja nije nimalo naivna. Kada E-560 čujete, treba vremena da se naviknete na njegov zvuk. Nama je trebalo par dana, ali nam je bilo veoma žao što nas napušta - ne zbog prelepog izgleda i osećaja pri rukovanju, koliko zbog muzike koja je izlazila iz njega. S druge strane, ima ljubitelja dobrog zvuka koji bi u određenim momentima prokomentarisali da je zvuk pomalo „suv“, no on je u stvari krajnje utegnut, uvek u liniji dobrog ponašanja i nimalo razuzdan kao neki predstavnici sa severnoameričkog kontinenta. Accuphase E-560 zvuči kao sjajno monitorsko pojačalo, s veoma malom pretenzijom da upliće sopstveni karakter u muziku koju
Veoma dobro pojačalo ukoliko možete da ga priuštite. Model E-560 neguje tradiciju sada već klasičnog Accuphase pristupa nekim modernim tehnikama, dok je zvuk ono što smo navikli da čujemo kada je čuveni japanski proizvođač u pitanju: savršena preciznost, dinamika i disciplina. Cena je izuzetno visoka, posebno za naše prilike, ali i samo slušanje ovog uređaja doprinosi pozitivnom ličnom iskustvu.
KARAKTERISTIKE PLUS
Savršena kontrola i dinamika.
Svetla, čista reprodukcija.
Fenomenalan kvalitet izrade i finiš.
Maksimalna pažnja posvećena detaljima.
MINUS
U klasi cene, ništa.
OPREMA:
OAccuphase DP-400
OGrundig Fine Arts CD9009 (osvežen i modifikovan)
OLyngdorf CD-1
OSony PCM-R500
OJamo C809
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
The Soundtrack from the film Die Bandits
Rhythms del Mundo: Cuba
Accuphase E-560
Broj linijskih ulaza: 6xRCA, 2xXLR, dve opcione kartice
Snaga: 2x30 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz) u A klasi
Frekvencijski opseg: 3 Hz – 150 kHz (-3 dB, 1 W)
Odnos signal-šum: 98 dB (High Level Input, A weighting)
Dimenzije (ŠxVxD): 465x191x426 mm
Masa: 24 kg
Cena: 8.400 evra
One HiFi, 011/212-9117
Napraviti malu transmisionu kutiju nikada nije bilo lako. Pored one koja je najmanja na svetu, PMC nam nudi i nešto veći model - TB2i.
Posle određenog zatišja u distribuciji proizvoda britanske kompanije PMC, njihovi uređaji ponovo putuju do nas. Professional Monitor Company je ime koje svakako treba imati u ponudi, a o tome dovoljno govori referentna lista velikih klijenata koje PMC opslužuje. Naravno, ponuda profesionalnih audio-proizvoda je nešto sasvim drugo u odnosu na kućni hi-fi, ali lepo je znati da kompanija ima mogućnosti i znanja koje može ugraditi i u modele namenjene audiofilima. Paleta hi-fi zvučnih kutija, koje su njihov osnovni proizvod, solidna je i obu-
hvata četiri podnostojeća modela i dva mala modela: DB1i i TB2i. PMC TB2i predstavlja primenu slične konstrukcije kao na najmanjem modelu. Kutija je porasla u svim pravcima i veća je pet do deset centimetara u svakoj prostornoj dimenziji. Masa je skoro dvostruka: osam i po kilograma umesto četiri i po kod DB1i. Međutim, povećanje gabarita TB2i ne smeta postavljanju zvučnika - ovo su i dalje relativno male zvučne kutije kojima je neophodan nosač. Način funkcionisanja kabineta i dalje se zasniva na PMC ATL (Advanced Transmi-
ssion Line) konstrukciji, koja je primenjena kako bi se iz relativno male zapremine zvučne kutije i relativno malog bas drajvera dobio „veliki“ zvuk. Emitovani zvučni talasi niskotonske jedinice koja se nalazi na prednjoj ploči šire se, grubo rečeno, u dva smera - napred i nazad. Sa zadnje strane drajvera nalazi se posebno proračunat tunel („transmisija“), dampiran odgovarajućim materijalom i sa ulogom prenosa isključivo najnižih registara do otvora na zadnjoj strani kutije. Sam tunel nije direktan i ne koristi najkraći mogući put do spoljne strane kutije. Upravo suprotno,
njegova putanja podseća na vijugavu zmiju, koja koristi najveći deo unutrašnje zapremine za svoje potrebe. Time se iz skromnih dimenzija mogu dobiti niskotonski zvuci veoma slični velikim predstavnicima zvučnika. U okviru transmisionog tunela TB2i dolazimo i do prve bitne razlike u odnosu na osnovni model u ponudi: TB2i poseduje tri sekcije kroz koje se prostire zvučni talas, isto kao kod većih i skupljih PMC modela, dok manji model poseduje čak četiri sekcije u zaista malenom kućištu. Visokotonska jedinica je identična: izabrana je jer, po rečima proizvođača, ima odličan odziv na visokim frekvencama. Razvijena je u saradnji PMC-a i norveškog SEAS-a. Prečnik membrane je 27 milimetara, dok je materijal od kojeg je membrana izrađena patentiran pod nazivom Sonolex. Hlađenje je, naravno, preko ferofluida. Za razliku od ove jedinice, niskotonski drajver se razlikuje: umesto 140-milimetarske membrane sada je tu nešto veća, prečnika 170 milimetara. Razvijena je u PMC-u, s korpom livenom od magnezijumskog materijala i dodatno oklopljena zbog eliminacije magnetnog polja van zvučne kutije. Skretnica ima frekvenciju sečenja na 2 kHz.
S obzirom na to da je visokotonska jedinica identična, realno je očekivati i da je gornja granica reprodukcije identična kao kod TB1i, i ide do 25 kHz. S druge strane, promena bas jedinice i veća zapremina kutije doveli su do spuštanja donje granice bas područja sa 50 na 40 herca, dok je osetljivost porasla na čitavih 90 dB (svega 87 dB kod TB1i), što može biti veoma bitno, posebno vlasnicima lampaških pojačala skromnije snage.
„Ima nešto u ovim malim kutijama", rekao je naš urednik Ljuba. Magija, dobar inženjering
ili oboje, dalo bi se raspravljati. Bez obzira na odgovor, ekstenzija gornjeg spektra je tako prijatna i nenapadna a uvek prisutna, kao kod malog broja zvučnih kutija ove klase koje smo imali prilike da čujemo. U stopu ga prati i srednji opseg: svejedno je da li reprodukujete simfonijski orkestar ili slušate legendarnog Nata Kinga Cola (Audiophile Selection), TB2i biće dostojan svakog zadatka. Od njega možete očekivati prelepu svetlu prezentaciju punu finih drhtaja vazduha nastalih od sitnih pozadinskih zvukova. Možda je tajna TB2i u jednostavnom nedostatku koloracije srednjotonskog i visokotonskog područja - slušajući koncerte Phila Collinsa i Vaya Con Dios podsetili smo se sjajnog doživljaja iz novobeogradske Arene i Sava centra. Monitorski karakter ovih kutija iskazan je dozom iskrene, nenaglašene topline. Odnosno, možda je bolje reći da nje ni nema - ona je takva kakva i treba da bude.
Sa stanovišta mikrodinamike, TB2i su konzistentne - Advanced Transmission Line sistem očigledno efikasno savladava niske tonove i pri malim glasnoćama. Okrenite potenciometar na pojačalu udesno i sve ostaje u rangu navedenog - samo daleko jače.
PMC TB2i imaju osobinu da vole saradnju s drugim komponentama. Promene koje nastaju izmenom komponenti u lancu i muzike koja se reprodukuje su realne, ne surove. Ali, iako skladni sa svim tipovima muzike, TB2i neće sakrivati mane izvora ili produkcije, što je svakako osobina pravog monitorskog zvučnika. Za probu, umesto naših standardnih CD plejera, pokušali smo da ovom malom zvučniku podmetnemo neke od popularnih medija plejera i razlika nije izostala: bas je odmah izgubio dubinu, javila se kompresija, kao da je na mesto PMC zvučnika seo neki daleko skromniji proizvod. Bas područje je sekcija na kojoj bi TB2i trebalo da sija - na kraju krajeva, oko njega se i vrti cela priča transmisione kutije. I, zaista, ataka i snage ne nedostaje, mada nam se čini da je TB2i nešto osetljiviji na položaj u prostoru u odnosu na mlađeg brata. Kutije i dalje sviraju kao da su veće nego što zaista jesu, s voluminoznošću i dinamikom podnostojećih modela. Rok i pop se posebno ističu u ovom segmentu, pa su Dire Straits veselo prašili kroz TB2i. Međutim, moramo priznati da nam se sama reprodukcija u navedenom segmentu više dopala kod manjeg modela
- DB1i nas je nekako više očarala, bila više utegnuta i s još boljim atakom. U krajnjem slučaju, DB1i su toliko mali, a tako dobro sviraju da ne možemo isključiti subjektivni faktor kada pričamo o njima.
PMC TB2i svakako vrede više od sume koja se za njih traži. Jednostavne, a prilično složene iznutra. Vrlo kvalitetna reprodukcija im je svakako najjači adut. Prostornost, dinamika, jasna i relaksirana reprodukcija... i transparentna takođe, definitivno ih postavljaju u vrh ponude malih monitorskih kutija kod nas. Obratite pažnju da razlika u ceni između njih i manjeg modela u ponudi nije toliko drastična, pa poslušajte sve što PMC nudi do 1.400 evra, ukoliko vas zanima ova kategorija zvučnika. Relativno je mala šansa da vam se baš ništa ne svidi.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odlična reprodukcija srednjotonskog i visokotonskog područja.
Detaljnost i toplina.
Dobra reprodukcija basa u klasi cene.
Kvalitet izrade.
MINUS
Manji model (DB1i).
OPREMA:
OLyngdorf CD-1
OOnkyo Grand Integra DX-G10
OGrundig Fine Arts CD9009 (modified)
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
MUZIKA:
Nat King Cole – Audiophile Selection
Various Artists - Acoustic Audiophile Voices
Dire Straits - Brothers In Arms
PMC TB2i
Frekvencijski opseg: 40 Hz – 25 kHz
Osetljivost (2.83V/1m): 90 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x170 mm bas jedinica, 1x27 mm visokotonska jedinica tipa Sonoflex
Dimenzije (ŠxVxD): 200x400x300 mm
Masa: 8,5 kg
Cena: 1.370 evra
4Audio, 011/2759-096
Serijom DM Dynaudio započinje novo poglavlje u kategoriji cenovno povoljnih zvučnika odličnog kvaliteta izrade i dometa u reprodukciji. Iako oznake modela deluju nezgrapno i u neskladu s modernim „inspirativnim“ nazivima (setimo se samo Fordovog modela Kuga, VW Sharana ili novog Sony-Ericsson telefona...), zapravo su veoma jednostavne i informativne: DM je skraćenica za Dynamic Monitors (dinamički monitori), dok prva cifra označava ukupan broj zvučničkih jedinica, a druga se odnosi na prečnik mid/bas drajvera. Ponuda zasad obuhvata četiri bookshelf modela, od najmanjeg 2/6, pa do prilično velikog 2/10, visine 45 centimetara i s mid/bas jedinicom prečnika 10 inča (25,4 cm). Dakle, ukoliko su
vam osnovni modeli serije Audience ostali u lepom sećanju, a Excite X12 vam je previše skup, tekst koji sledi možda će vam ukazati na dobitnu kombinaciju.
Dynaudio DM 2/6 pripada kategoriji najmanjih zvučnika namenjenih postavljanju na stalke - visina od 29,2 centimetra čini ga većim samo od mini-monitora ili kakvih surround satelita. Iz ugla dizajna, cela serija DM se veoma oslanja na skuplje Excite modele, uz nešto niži kvalitet upotrebljenih materijala - ali, što je veoma bitno, u pitanju je samo kvalitet materijala, dok je ukupan kvalitet izrade na očekivano visokom nivou i potpuno ispunjava standarde koje je ova kom-
panija odavno postavila. Već poznata forma kabineta, s vizuelno izdvojenom prednjom stranom u sivoj boji i sa zakošenim ivicama, ne donosi ništa posebno novo, a front tek na dodir otkriva da je izrađen od nešto jeftinijih materijala u odnosu na skuplje serije. Ostatak kućišta izrađen je veoma precizno, uz finiš u imitaciji ružinog drveta ili jasena. Kad su zvučničke jedinice u pitanju, nema posebnih noviteta - tu je poznati tekstilni visokotonac prečnika 28 milimetara (1,1 inč), a za srednjotonsko i bas područje zadužena je MSP (Magnesium Silicate Polymer) jedinica prečnika 140 milimetara (5,5 inča), opremljena aluminijumskom korpom i kalemovima, kao i snažnim magnetom. S obzirom na to da gotovo celu prednju stranu zauzimaju drajveri sa svojim okvirima, bas refleks port je smešten pozadi, uz, naravno, terminale odličnog kvaliteta. Sve ovo je dopunjeno visokokvalitetnom skretnicom, a krajnji rezultat su osetljivost od 86 dB (2,83 V/1 m) i nominalna impedansa od 6 oma, kao i težina od 5,6 kilograma po zvučniku. Pored toga, proizvođač navodi da su neželjene rezonance umanjene pomoću čvrste prednje strane,
kao i zahvaljujući krutosti kabineta u celini. Iako najjeftiniji u trenutnoj ponudi, DM 2/6 predstavljaju tipične Dynaudio zvučnike, s dizajnom koji je potpuno podređen funkciji, završnom obradom bez mane i specifičnim vizuelnim pečatom - ukoliko vam se prethodne generacije nisu dopadale, sumnjamo da će ovi zvučnici to promeniti. S druge strane, ako ste zaljubljenik u dansku kombinaciju plemenitosti i industrijskog dizajna, zavolećete i seriju DM.
Iako se trudimo da testove započinjemo hladne glave i bez previše očekivanja, pokušavajući da uređaju stvorimo prazan prostor za predstavu bez predrasuda, Dynaudio pripadaju kategoriji „onih“ zvučnika - retki su audiofili koji ih ne bi primili na slušanje ili propustili priliku da se uvere u već poslovično dobar kvalitet zvuka. Zvučnike smo priključili i ostavili ih da neobavezno sviraju nekoliko dana kako bi se razradili, za to vreme se pretvarajući da ne postoje, a zapravo smo krišom osluškivali svaki ton i pokušavali da čujemo pomake u kvalitetu reprodukcije tokom perioda razrade. Napokon, kritičko slušanje smo započeli diskom „Audiophile Selection“, koji obiluje snimcima različitog kvaliteta, ali uz neponovljiv glas Dine Vošington. Numere poput „What a Difference a Day Makes“, „Stardust“ ili „Harbour Lights“ već su na startu ukazale na možda najveću
vrlinu ovih malenih kutija - fantastično prirodan srednji opseg, prepun života i emocija, ispunio je prostoriju, a mi smo se topili od uživanja i tuge koju ove pesme nose u sebi. Vangelisova muzička podloga za legendarni „Blade Runner“ omogućila je zvučnicima da nam prikažu sjajno visokotonsko područje i veoma dobru prostornu definiciju. Pored toga, brojne perkusije u uvodnoj numeri zvučale su baš kako treba, uz potpunu definiciju materijala od kojeg su izrađene, a sve je praćeno adekvatnom težinom, zvonko šću ili lepršavošću, u zavisnosti od toga koji je instrument u pitanju. Prelazak na tvrđe pravce i složenije kompo zicije ukazao nam je na mane ovih zvučnika. Istina je da ih nema mnogo, kao i da se s njima možda nikad nećete sresti ukoliko slu šate samo određene muzičke žanrove. Pre svega, niskotonsko područje: iako dovoljno
tetno izrađeni i pristupačni, Dynaudio DM 2/6 predstavljaju odličan izbor za manje prostorije. Pored toga, iako se nalaze na samom početku ponude danskog proizvođača, ovi zvučnici nemaju čega da se stide pred skupljim modelima iz iste kuće. Naprotiv - iskrena i nenametljiva reprodukcija, fantastičan srednji opseg i veoma prirodni visoki tonovi, kao i odlična ukupna definicija, čine DM 2/6 pravim Dynaudio zvučnicima, koji pružaju istinsko uživanje u muzici bez maski i lažnog
definisano, nema odgovarajuću težinu i au toritet. Da ne bude zabune, ne očekujemo nemoguće, ali sretali smo se sa zvučnicima približnog gabarita koji su pružali daleko bogatiji i ubedljiviji bas. Druga zamerka odnosi se na reprodukciju složenog muzičkog materijala bez obzira na pravac, koja brzo pokaže granice ovih zvučnika u tom smislu. Dvoržakova „Deveta simfonija" je na momente zvučala prilično konfuzno, sa instrumentima koji se stapaju u nerazgovetnu celinu i nedostacima u pogledu dinamike. Iako navedene slabosti mogu da zasmetaju, činjenica je da ćete ih primetiti samo u veoma komplikovanim deonicama ili u numerama sa zahtevnom bas-linijom. Dakle, podjednako iskreno kako reprodukuje muziku, maleni Dynaudio priznaje svoje limite, a oni su veoma visoko u odnosu na dimenzije i cenu ovih kutija. Na kraju, poređenje sa skupljim Excite X12 je neizbežno: iako odličnog kvaliteta reprodukcije, veoma brzo postaje jasno da DM 2/6 ipak nisu X12 prepakovani u jeftinije kućište. Granica iznad koje caruje skuplji model ocrtava se veoma jasno, u vidu potpune kontrole i odlične reprodukcije zahtevnih deonica, potpuno prirodnih niskih tonova i lakoće kreiranja ukupnog doživljaja muzike. Naravno, ovo ne navodimo kao slabost testiranih zvučnika, već samo ukazujemo na to da je razlika u ceni potpuno adekvatna razlici u mogućnostima navedenih modela. Nezahtevni za pozicioniranje, veoma kvali-
PLUS
Kvalitet izrade.
Pun i ujednačen zvuk.
Sjajno srednjotonsko područje.
Cena.
MINUS
Jeftiniji materijali.
Komplikovane deonice ne zvuče kako bi trebalo.
OPREMA:
ONAD C 326BEE
OMarantz CD4000
ODual 1209
OPro-Ject USB Box
OMonitor Audio Silver RS6
ONeotech kablovi
MUZIKA:
Dinah Washington - Audiophile Selection
G. De Machaut - Messe de Notre-Dame
The Derek Trucks Band - Out of the Madness
The Oscar Peterson Trio - Very Tall
Vangelis - Blade Runner Soundtrack
Dynaudio DM 2/6
Preporučena snaga pojačala: >150 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 50 Hz – 23 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86 dB
Impedansa: 6 oma
Topologija: 1x140 mm bas/srednjotonac, 1x28 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 292x170x240 mm
Masa: 5,6 kg
Cena: 600 evra
Vox Trade, 011/3016-230
” DM 2/6 predstavljaju tipične Dynaudio zvučnike, s dizajnom koji je potpuno podređen funkciji, završnom obradom bez mane i specifičnim vizuelnim pečatom. “
Transport i lampaški konverter koji ne koštaju previše danas su retkost. Ali, izuzetaka ima... MCD-403/MDA-503.
Kompanija Advance Acoustic iz godine u godinu napreduje ka sve širem asortimanu komponenti. Dizajnirane su u Francuskoj, proizvode se u Kini. Nije ovo ništa novo - danas je teško pronaći proizvođača uređaja donje ili srednje klase koji nije iskoristio blagodeti politike i jeftine radne snage naroda s Dalekog istoka. Advance Acoustic u svom prodajnom programu poseduje dva CD plejera i jedan transport - MCD-403. Kao njegov komplement proizvodi se i digitalno/analogni konverter pod oznakom MDA-503.
Kada smo saznali koje komponente su nam stigle na test, bili smo skeptični: očekivali smo velike, skoro prazne kutije, s jednom ili dve štampane pločice unutra... Znate kako mnogi to danas rade. Pored toga, propratni materijal i uputstva koja dostavlja Advance Acoustic nekako su nespretno napisani, skromni i veoma daleko od glorifikacije sopstvenih uređaja na način na koji to rade, na primer, NAD ili Cambridge Audio. Povrh svega, nekadašnja cena MCD-403/MDA-503
bila je 1.600 evra, sada je oko 1.300, a to je ozbiljan novac, za koji se može kupiti prilično dobar CD plejer, Yamaha CD-S1000 ili, za stotinak evra više, model CD-S2000. Mogu se napraviti i razne kombinacije CD plejera i eksternog konvertera, tako da je Advance Acoustic dosta hrabro stupio na jedno prilično vruće tlo. Spoljašnji izgled MCD-403 i MDA-503 već je viđen i predstavlja klasiku, koja se ne menja poslednjih godina: solidno debela prednja aluminijumska ploča izlazi u prvi plan u odnosu na svoje bočne površine. Transport poseduje simpatičan svetloplavi displej iznad nosača diska i pokazuje osnovne podatke - broj numere i trajanje. Jasno se može primetiti da se radi o univerzalnom ekranu koji je namenjen instalaciji u DVD plejere. S desne strane se nalaze bazične komande upravljanja transportom, dok je nešto veći, lepo osvetljen „stand by“ taster levo, a mrežni prekidač je na zadnjoj strani transporta. Interesantna opcija je da transport prelazi u stand by režim ukoliko se ne koristi određe -
no vreme. Advance Acoustic MCD-403 poseduje IEC priključak za struju (bez pina za uzemljenje) i savremene izlaze za digitalne signale: koaksijalni, optički i AES/EBU. Konverter MDA-503 poseduje tri koaksijalna digitalna ulaza i dva optička, a tu je i AES/ EBU. Ukupno šest, vrlo korisno, a oba uređaja poseduju i triger konektore za međusobnu komunikaciju. Prednja strana MDA-503, za razliku od one na transportu, nije primer jednostavnosti, već pravog kiča kakav odavno nismo videli još od vremena kada su pojedini proizvođači postavljali blok šeme na gornje poklopce svojih proizvoda. Slično radi i Advance Acoustic. Kada se uključi, izaziva iznenađenje: ekran s prednje strane je u stvari jedan veoma uprošćen blok dijagram samog konvertera, fiksno nacrtan s LED pozadinskim osvetljenjem. Narodski rečeno, on ne radi ništa, samo svetli. S leve i desne strane grafički su predstavljeni ulazi i izlazi u MDA-503, a njihov status označavaju druge svetleće diode koje se pale sa strane i odaju utisak neuklopljenosti u osnovnu sliku. Važno je napomenuti da MDA-503 koristi lampe u izlaznom stepenu, ali one nisu eksplicitno prikazane na blok šemi.
Daljinski upravljač je skoro u potpunosti napravljen od aluminijuma, prilično je težak i ostavlja snažan utisak. Zanimljiv je sistem zamene baterija: na prednjoj strani (kod LE
diode) postoji mali pomični klizač koji zaključava donju stranu upravljača. Kada se on otključa, stranica može da se pomeri i klizi do određenog položaja otkrivajući mesto za postavljanje ili zamenu baterija. Pritom poklopac ne može da ispadne napolje. Vrlo lepo i efektno rešenje. Sam kvalitet izrade je sasvim solidan, osećaj tastera pod prstima je malo tvrđi, ali s jasnim „klik“ zvukom, što pozdravljamo. Jedini problem je što su tasteri jednoobrazni, kako po obliku, tako i po boji, te se njihov položaj u odnosu na određene funkcije mora učiti vremenom.
Kvalitet mehaničkog uklapanja profila kućišta, transporta i elektronskih sklopova sasvim je solidan, kako kod transporta, tako i kod konvertera. Problemi na koje smo naišli jesu dva lima koja su bila blago iskrivljena tamo gde nije trebalo da budu (jedan na poklopcu transporta), a i ceo transport se klackao kada se postavi na ravnu površinu, pa smo ga nivelisali. Bez obzira na to, kućišta daju osećaj velike čvrstine i kompaktnosti. Čim smo uzeli u ruke transport MCD-403, začudila nas je njegova masa, u specifikacijama stoji da se radi o čak jedanaest kilograma. Ispostavilo se da ovakvom gabaritu doprinosi interna konstrukcija, koja podseća na one kakve su nekada pravila slavna japanska imena hi-fija utrkujući se ko će napraviti naj-
bolji CD plejer na svetu. U tom smislu, MCD403 poseduje tri sekcije: s leve strane se nalaze čak tri solidna toroidna transformatora, dok je pozamašna sekcija ispravljanja i stabilizacije na desnoj strani. Očigledno je da MCD-403/MDA-503 nije samo prepakovan i našminkan CD plejer.
Posebno je zanimljiva središnja sekcija: pored bočnih pregrada i masivne donje stranice, ona poseduje i poseban aluminijumski poklopac, obložen debelim sunđerom s donje strane - prvi znak dampiranja ionako čvrste konstrukcije. Navedena ploča ima na sebi, u cilju fasciniranja onoga ko želi da zaviri u unutrašnjost uređaja, grafičke prikaze i vrednosti svih primara i sekundara transformatora, s primarima setovanim na 115 volti umesto 230, koliko je napon kod nas.
Da ne zaboravimo, displej i njegovi sklopovi su potpuno odvojeni u odnosu na ostatak uređaja. Fascinantno u klasi cene kojoj pripada MCD-403.
Ispod malopre pomenutog poklopca nalazi se Sanyo transport, klasične izrade kakvu viđamo danas. Interesantno, postavljen je na četiri gumene podloške koje ga dodatno štite od vibracija. Mozak digitalnog prenosa podataka je u sredini samog uređaja - radi se
o klasičnoj pločici kakva se stavlja u nebrojeno modela DVD plejera i bazirana je na Mediatek MT1389QE čipu. Dalje od nje nalazi se još jedna pločica, sa izlaznim konektorima i pripadajućom elektronikom.
Unutar MCD-403 nećete naći nikakve audiofilske komponente: stabilizatori su bazirani na 78xx kolima, mada ima i par jednostavnih, diskretnih. Elektroliti su poreklom od kineskog proizvođača HEC. Međutim, ono što je zanimljivo je dimenzioniranost sekcije napajanja: tri transformatora, sasvim solidan strujni filter. Posebno privlači pažnju preko 21.000 mikrofarada kapacitivnosti, izdeljeno u više banaka, koje se sastoje od paralelno vezanih elektrolita od po 1.000 mikrofarada i nekoliko manjih od po 470. Izbrojali smo i šest regulatora, sasvim solidno, imajte u vidu da se radi „samo“ o transportu, nema digitalno/analogne sekcije. Čini nam se da bi svaki komercijalni DVD plejer, kada biste ga pitali šta želi da bude kada poraste, odgovorio: Advance Acoustic MCD-403! Nemojte se brinuti oko pločice iz DVD plejera: ona omogućava reprodukciju MP3 formata, a sličnu stavlja u svoj jeftiniji plejer i Electrocompaniet. Ne moramo vam pomenuti da se cena za Electrocompanieta ogleda u
”Kao da MCD-403/MDA-503 fali onaj jedan jedini korak koji bi ih uvrstio među zvezde.“
četvorocifrenom iznosu. Konverter MDA503 je nešto drugačiji: nema striktno odvojenih sekcija, mada smo ih, priznajemo, očekivali - MCD-403 nas je očigledno razmazio. Tu su i dalje višestruki transformatori - dva toroidna u ovom slučaju, što čini ukupno pet u celom sistemu!!! Odvojene su pločice za centralnu regulaciju napajanja, risiver i DAC sekciju, kao i izlaznu sekciju s lampama. Regulacija nije toliko snažna kao kod transporta ili nekih baš skupih konvertera, ima nekih 4.000 mikrofarada u elektrolitima, ali je regulatora opet dosta - izbrojali smo ih čak jedanaest, od kojih se nekoliko nalazi na pločici s konverterima, jedan je blizu samog DAC integrisanog kola, te je sve inženjerski vrlo solidno odrađeno. Cirrus Logic CS8416CS2 je kolo zaduženo za ulogu risivera i ono podržava frekvencije semplovanja do 192 kHz. Kao DAC kolo koriste se dva kvalitetna Analog Devices AD1955 konvertera koji rade u diferencijalnom modu, dok posle njih idu TL072 operacioni pojačivači, a signal se zatim seli na pločicu sa izlaznom sekcijom. Šlag na torti su dve 12AX7 lampe, u ovom slučaju kineske proizvodnje. Sve u svemu, transport i konverter imaju implementirane savremene i interesantne ideje o tome kako treba praviti moderne uređaje.
Advance Acoustic transport MCD-403 je vrlo stabilan, ne preskače ma šta pokušavali da mu uradite. Uticaj lampi na zvuk ovog sistema je neumitan i vrlo pozitivan - imamo utisak da bi opšti karakter reprodukcije bio prilično tvrd kada ih ne bi bilo. Međutim, čak i s njima Advance Acoustic MCD-403/MDA503 razvija neke specifičnosti. Od pozitivnih je tu prijatna, meka i svilenkasta boja ljudskog glasa, transparentna i prijemčiva slušaocu. Slušali smo album Pop Acustico brazilske pevačice Marianne Leporace, pored još nekih test diskova. Mariannina boja glasa deluje vrlo prirodno i relaksirano, a ostatak srednjih tonova je takođe u stilu lampi - elegantno privlačan. Akustične obrade numera
su ono što ovom transportu i konverteru najviše leži. Po uključenju sistema, trebalo mu je oko sat vremena da dođe u optimalno stanje vezano za zvuk koji je pružao. Tokom navedenog vremena popravila se dinamika i sistem je dobio određenu dodatnu dozu topline.
Moramo priznati da smo, s obzirom na trud u projektovanju nekih detalja konstrukcije sa strane Advance Acoustica, očekivali znatno više. Šta nam se, dakle, nije svidelo? Pod broj jedan: detaljnost. Celokupna scena deluje blago zamućena, možda je bolje reći nekako povučena u pozadinu, Advance Acoustic kao da se trudi iz petnih žila, ali ne uspeva da pevača izbaci u prvi plan. Ekstremi, kako najviši, tako i najniži, pate od nedostatka finesa, i to je upravo najveći problem. Bas je blago naglašen, ali zaokružen i nedovoljno dubok, a atak je neodgovarajuć u ovoj klasi cene uređaja. Tajming bi mogao biti bolji, dok je reprodukcija slojevita, činilo nam se da s vremena na vreme nema one kvalitetne kohezije unutar simfonijskog orkestra, na primer. Kao da su muzičari snimali zasebno, a onda je muzika naknadno miksovana. Ono što je u svemu dobro jeste širina scene: prostrana i korektna. O dubini ne vredi mnogo pričati jer je većina prezentacije povučena unutar scene, pa prostornost ove dimenzije nije sjajna.
Mi smo, posle prvobitnog iznenađenja, ostavili MCD-403/MDA-503 da sviraju danima. Potom smo menjali transporte koristeći stari Onkyo Grand Integra DX-G10, za koji znamo da je veoma solidan, pa smo očekivali pomak bar na bas području. Nažalost, nije ga bilo. Potom smo vezali Lyngdorf CD-1 i dobili malo više detalja, ali opet nedovoljno. Izmena kablova je značila jer smo dobijali zvuk koji je manje ili više svetao, ali je ukupan utisak ostao sličan. Jednostavno, konverter MDA-503 nismo uspeli da nateramo da se pomeri iz sopstvenog modusa rada ma šta činili. U nekim slučajevima koje smo sreli zamena izlaznih cevi je bila veoma značajan faktor, ali ovde ipak ocenjujemo stanje novog uređaja, onakvog kakav nam stigne na test.
Advance Acoustic je potvrdio naše generalno mišljenje da je kompanija koja sazreva i hrabro korača napred. Njihovi uređaji variraju od onih koji nam se nisu dopali, pa sve do odličnih (MAP-101 pojačalo, na primer).
U klasi cene kojoj pripadaju Advance Acoustic MCD-403 i MDA-503 prisutna su mnoga zvučna imena. Za sličan novac mogu se
kupiti vrlo solidan CD plejer ili nešto jeftiniji plejer u ulozi transporta, plus dobar eksterni konverter. Žao nam je jer je očigledno da je proizvođač uložio dosta truda, ali se negde u lancu projektovanja ili proizvodnje izgubila nit muzike, onaj fini osećaj koji nam govori da su u pitanju zvučno zaista kvalitetne komponente. Kao da MCD-403/MDA-503 fali onaj jedan jedini korak koji bi ih uvrstio među zvezde. Do tada moramo konstatovati da Advance Acoustic MCD-403/MDA-503 ne dosežu do većine svojih takmaca, te ih ne možemo preporučiti kao dobru kupovinu.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Delimično zavodljiv zvuk lampi.
Trud uložen u dizajn.
Mehanički kvalitet transporta.
Briga o nekim detaljima.
Nedostatak finesa, zvuk je delimično sirov.
Nedostatak ekstenzije na ekstremima.
Cena.
OPREMA:
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo C809
OCanon Karat M40
MUZIKA:
Marianna Leporace - Pop Acustico
Dire Straits - On The Night
The Royal Philharmonic Orchestra Plays the Hits of Pink Floyd
Advance Acoustic MCD-403
Formati: CD-DA, CD-R, MP3, HRCD
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički, AES/EBU
Dimenzije (ŠxVxD): 440x120x360 mm
Masa: 11 kg
Cena: 610 evra
Advance Acoustic MDA-503
D/A konverter: 2xAD1955
Vakuumske cevi: 2x12AX7
Analogni izlazi: koaksijalni, balansirani
Dimenzije (ŠxVxD): 440x120x360 mm
Masa: 9 kg
Cena: 680 evra
4Audio, 011/2759-096
Nov model u ponudi u naizgled starom ruhu - opcija za izbor umesto monoblokova s cevima 807.
Posle Barona Pre, slobodno možemo reći miljenčeta naše redakcije, na red su stigli i monoblokovi iz iste serije, nazvani Red Baroni, a mi ćemo s ponosom istaći da su ime dobili po naslovu našeg ranijeg teksta.
Tamnocrvena boja u elegantnom finišu sa zlatnim detaljima nije ni ovog puta izostala. Očigledno je da proizvođač ne eksperimentiše s dizajnom, već smatra da je pronašao dobitnu kombinaciju koju ne treba menjati.
Slažemo se, Bračinac Audiosystems pojačala svojim izgledom odstupaju od ostalih lampaša i tranzistoraca na našem tržištu, koji su, nažalost, često pravljeni po sistemu „pogledaj jednog i video si sve“. Nije razlog za to neagilnost proizvođača, već nemoć domaće privrede da ponudi široku paletu kutija i finiša za potrebe hi-fija. Zbog toga su firme koje uspeju da naprave distinkciju u odnosu na konkurenciju malobrojne. A Bračinac Audiosystems su upravo takvi.
Sam izgled je skoro identičan Baronu Pre, sem primetne razlike u lampama. Kućište je veoma masivno - dobija se livenjem, a kao materijal je korišćena legura aluminijuma poznata pod nazivom silumin. Boja je i dalje „višnja“ nastala posle sedmoslojnog bojenja, uz dodatak sitnih perli i završnog sloja laka. Prisutne su lepe antivibracione nožice od punog metala, koje svojom zlatnom bojom, uz poklopce transformatora, ukrasne zavrt-
nje sa strane i pedantno dizajniranu pločicu s logom proizvođača, upotpunjuju vizuelni efekat. Treba napomenuti da smo pri prethodnom testiranju M/class Red Audiophile zamerili pedantnost u postupku bojenja/ plastifikacije koje kućištima daje tako prefinjen izgled. Kod Red Barona takvu zamerku nismo našli, čini nam se da je proizvođač postigao standard kvaliteta. Sigurnosti dodatno doprinosi i garancija proizvođača od čak pet godina.
Priključenje Red Barona na ostatak sistema je krajnje jednostavno: jedan kvalitetan RCA konektor i par jednako kvalitetnih zvučničkih priključaka dovoljni su, a zvučnici će svirati preko bananica, viljušaka ili gole žice. Napajanje stiže preko IEC konektora i jednostavnog mrežnog prekidača. Po uključenju monoblokova aktivira se jarkoplava LE dioda s donje prednje strane - odličan marketinški trik proizvođača, mi smo se na njega navikli i prijao nam je. Takođe bismo mogli reći da dizajn Bračinac monoblokova prosto vapi za malim Baron Pre pretpojačalom.
U odnosu na stariji model (M/Class Red Audiophile), Red Baron poseduje sličan princip rada, sa izlaznim cevima u ultralinearnom spoju i identičnom pretpojačivačkom sekcijom i obrtačem faze za koji su iskorišćene vakuumske cevi 2x12SN7 proizvođača
Heintz&Kaufman. Umesto ranijih cevi tipa 807, sada su na njihovom mestu dve 6550 kineskog porekla. Pasivne komponente nisu zapostavljene, pa nailazimo na Audio Note i Chord ožičenje, kao i na Mundorf M-Cap MKP kondenzatore. Mrežni i izlazni transformatori su, po ideji Bračinac Audiosystemsa, napravljeni u firmi Stevanović trafo iz Niša. Treba napomenuti da, iako skoro identičnog izgleda i sličnih komponenti, monoblokovi zasnovani na 807 i 6550 cevima nisu puka zamena lampi: deo topologije, kao i mrežni i izlazni transformatori prilagođeni su korišćenju upravo uz 6550 i ultralinearnom spoju snage 35 vati u A klasi. Stoga je i sekcija napajanja snage 400 VA, a koriste se blok kondenzatori u ulju i polipropileni.
Zadovoljni smo kvalitetom i pedantnim pristupom - Red Baroni se prave ručno, pointto-point spajanjem komponenti, a jedina štampana ploča u unutrašnjosti je u sekciji napajanja.
Mali markiz poreklom od kompanije Metaxas Audio Systems najčešće iscedi svaku kap muzike i emocija iz uređaja koji ga slede. Dobar je taj spoj MAS-a i Bračinca: pokazuje šta sve crveni monoblokovi mogu, a da ne pocrvene sem po površini.
Lampaška tehnologija nije ovde baš odmah primetna: bas nije uvijen i ide skoro bezobra-
Zoran Karapandžićzno duboko za ovu klasu uređaja. Dovoljno je definisan da će se i te kako primetiti izmena izvora na datom području - Crveni Baroni ne kolorišu u velikom obimu svaki signal kao što to čine mnoga lampaška pojačala, posebno ona jeftinija. Ukoliko krenemo nagore po lestvici, srednji tonovi su tamo gde Baroni započinju pritajeno zavođenje publike: tečni i harmonični, laki i sveobuhvatni. Gornji ekstrem ume da iznenadi detaljnošću, ali ponekad i da pomalo skriva detalje, zato pazite kakav CD plejer birate za kombinaciju koja uključuje Red Barone.
Širina i dubina scene, kao i njena prirodnost tokom kreiranja isto su dobre i kreću se u granicama u kojima su postavljeni zvučnici. Nije ova reprodukcija baš kao kod Audio Researcha VSi60, fali samo malo više agilnosti, brzine, ali i cena je daleko od onoga što Amerikanci traže. S druge strane, popularna, pa čak i ona skupa kineska pojačala prisutna na našem tržištu mogla bi da strepe od Barona. Akustična, džez ili soul muzika su u ovom slučaju kod kuće.
Posle malopre analizirane hibridne kombinacije pretpojačala i snagaša, jedva smo
čekali da Barone spojimo s njihovim vernim pratiocem - Baronom Pre, aktivnim lampaškim pretpojačivačem. Iako celokupan sistem nije uspeo da postigne brzinu i agilnost ranije postavke, Bračinac pre/power kombinacija je zasijala muzikalnošću i tajmingom. Ukupna reprodukcija je na relaksiranoj strani i jasno reprodukovanim tranzijentima s kojima Bračinac Red Baron očigledno nema problema. Samo dno nije apsolutno u rangu vrsnih predstavnika solid state tehnologije, ali mu prilazi dovoljno blizu. Srednjotonsko i visokotonsko područje žive u zagrljaju harmonije i uopšte Baron Pre i Red Baron pojačala komuniciraju u ljubavi, a ukupni utisak je veoma pozitivan. Emocije zbog kojih su lampaši možda tako popularni ovde odlično su prenete slušaocu i obuzimaju dušu od prvog momenta, na način daleko bolji nego što to radi, na primer, Cayin A-88T (cene oko 2.300 evra). Prostornost je vrlo dobra, posebno po dubini, i stiče se utisak prave trodimenzionalne slike kreirane isped i iza centralne tačke - mislimo da ovome doprinosi sjajan srednji opseg čistog, intuitivnog zvuka.
Konkurencija je žestoka u ovoj klasi cene, počevši od kineskih proizvođača, pa nadalje. Suma od skoro 2.200 evra nije nimalo naivna, voleli bismo kada bi bila niža i u skladu s odličnom cenom od 650 evra za Baron Pre. No, mora se priznati kako se u sklopu s pretpojačalom dobija vrlo kvalitetan lampaški sistem sa zaokruženim kvalitetom. Možda ćete kod stranaca dobiti daljinski upravljač, lepo pakovanje, možda i rukavice ako izbrojite dovoljno novčanica, ali ne dajte da vas to pomete - prvo poslušajte šta imaju da kažu Crveni Baroni. A imaju puno toga.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Lampaška zavodljivost.
All-rounder.
Toplina.
Definicija.
MINUS
Lošiji odnos kvalitet-cena nego kod pretpojačala Baron Pre.
OPREMA:
OSony SCD-555ES
OSony CDP-779ES
OOnkyo Grand Integra GX-D10
OLyngdorf CD-1
OSony PCM-R500
OMetaxas Audio Systems Marquis
OJamo C809
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
Duran Duran – Duran Duran
Stacey Kent – Collection
Vivaldi – The Four Seasons
Bračinac Audiosystems Red Baron
Kontinualna snaga: 2x35 W u A klasi (20 Hz20 kHz, na 6,55 oma)
Frekvencijski raspon: 20 Hz - 20 kHz (+/-1 dB)
Broj izlaza za zvučnike: 1
Cena: 2.190 evra za par
Bračinac, 037/841-058
Ukoliko ga postavite iza ili pored komponenti, mnogi ga neće ni primetiti. Zvuk je druga priča.
Razvoj informatičke tehnologije i sve jeftinija oprema doveli su potomke davnih numeričkih mašina na prag doma u kojem nadobudno živi hi-fi. Razvoj interneta je bio, pored uloge učesnika, i katalizator procesa usled kojih su muzičke numere zakoračile s neprikosnovenih vinil i polikarbonatnih diskova, analogno i digitalno snimljenih master traka na hard-diskove i portabilne poluprovodničke memorije svih vrsta. Danas veliki broj ljubitelja muzike ima računare čiji su resursi bili u domenu naučne fantastike za tvorce mejnfrejmova pre samo nekoliko desetina godina. Kućne mreže povezane kablovima ili, još jednostavnije, bežičnom komunikacijom i mrežni diskovi sasvim su obična stvar.
Standardna opcija kod svih novih računara je mogućnost reprodukcije zvuka, ali su karakteristike fabričkih zvučnih podsistema („kartica“) najčešće daleko ispod nekog ozbiljnog nivoa. Mnoge kompanije zbog toga nude interne ili eksterne uređaje namenjene amaterskoj, poluprofesionalnoj ili profesionalnoj upotrebi. Trka za specifikacijama, opcijama, bogatijim softverom oduvek je išla napred, a onda je neko uvideo kako veliki broj korisnika zapravo nema potrebe za ozbiljnim snimanjem i produkcijom zvučnog zapisa, već da im kartica prvenstveno služi za reprodukciju postojeće muzike s računara. To je
značilo da je veliki deo novca koji je kupac uložio u skupu zvučnu karticu otišao za nešto što mu nikada neće biti potrebno. Tada su se proizvođači setili uređaja koji je žario i palio devedesetih godina prošlog veka: samostalnog digitalno/analognog konvertera. Povezivanje s računarom je, zahvaljujući USB protokolu, pojednostavljeno, a automatski je obezbeđeno i napajanje preko pomenutog porta. Novi krug trke je počeo. Na test smo dobili uređaj kompanije HRT, čije ime aludira na poznatu regionalnu TV stanicu, ali ono zapravo znači: High Resolution Technologies. U pitanju je mlada američka kompanija, u čijem katalogu možete pronaći svega tri proizvoda - digitalno/analogna konvertera sa USB interfejsom, a nama je stigao model iz sredine ponude pod nazivom Music Streamer II+. On je naslednik, možete pogoditi, Music Streamera+. Kompletan uređaj staje u kutiju veličine standardnog DVD-ROM-a za desktop računar, a unutra se nalazi simpatična „Toblerona“, veličine klasičnog daljinskog upravljača, s kućištem od kvalitetnog, čvrstog aluminijuma i samo dva priključka: USB porta i par analognih pozlaćenih konektora klasičnog kvaliteta. Tu je i kratko uputstvo, i to je sve. Instalacija je PnP i računar brzo prepoznaje Streamer. Potrebno je još postaviti Streamer II+ kao izlazni audio-uređaj. Posao se obavlja za najviše dva minuta.
malo naselje SMD elektonike. Iako se ne bi reklo, Music Streamer II+ se sastoji od dve štampane pločice okrenute jedna nasuprot
drugoj: prva je namenjena prijemu podataka sa USB porta i njegovom prosleđivanju, dok je druga zadužena za sekciju napajanja i digitalno/analognu konverziju. Sama sekcija napajanja je specifična i od pet volti napajanja sa USB porta svičovanjem stvara sopstveno napajanje potpuno odvojeno od matice, sa stabilizatorima 7805 i 7905 na kraju. Stariji model, Music Streamer+, posedovao je DAC2706 u ulozi primopredajnika digitalih informacija sa USB porta na I2S standard za digitalno/analogni konverter, koji ga je sledio. Mana ovog kola bila je rezolucija od svega 16 bita. Zbog toga novi Streamer II+ koristi specijalizovano Texas Instruments kolo TAS1020B s rezolucijom 24 bita. Iza njega se nalazi odličan Burr Brown PCM1794 DAC, a ulogu strujno-naponskih konvertera vrše standardni NE5534 operacioni pojačivači, iza kojih se nalazi bafer, čiju funkciju obavlja kolo Burr Brown OPA2132. Kompletna elektronika urađena je veoma profesionalno i pedantno.
Na početku smo krenuli sa 16-bitskim semplovima nama poznatih numera u WAV i FLAC formatu. Bilo je tu dosta raznolikosti: od klasike, Norah Jones i Diane Krall, audiofilskih test diskova, do popa i roka. Reprodukcija je bila konzistentna bez obzira na žanr i prilično linearna na celom opsegu. Koherentnost unutar zvučne slike definitivno je postojala, a i detalji su bili tu i sve je reprodukovano prilično transparentno i dosta čisto. Mid bas područje se nalazilo na optimalnom mestu, ni naglašeno ni uvučeno, ali je imalo snagu. Namerno smo, za početak, spojili HRT Music Streamer II+ na lampaško pojačalo, u ovom slučaju Bračinac Audiosystems Baron Pre/ Red Baron, da vidimo kakav će se zvuk dobiti spojem tehnologije prve polovine dvadesetog veka sa izumima današnjice. Kombinacija je bila sasvim u redu, ali HRT-ova minijatura nije na nas ostavila utisak. Odnosno, ona definitivno jeste pomak u odnosu na fabričke zvučne kartice i jeftinije interne/eksterne modele, ali ovde ipak govorimo o klasi cene od 350 evra i za taj novac smo očekivali osetno više. Šta nije valjalo? Kao prvo, zvučna slika je po dubini bila nekako spljoštena, bez treće dimenzije, što je česta pojava kod jeftinijih implementacija zvučnih kartica. Druga stvar je da je falio atak, nije tu bilo tonova koji će pomeriti slušaoca, sve je odrađeno rutinski, bez emocija. Da... bez emocija i Music Streamer II+ je na nas ostavio utisak indiferentnosti. Solidan CD plejer od,
recimo, 500 ili 700 evra zasigurno deklasira malenu spravu, a znamo i neke jeftinije modele koji zvuče osetno bolje. Vidno razočarani, pustili smo 24-bitske semplove i DVD koncerte izvorno snimljene u ovoj rezoluciji, a tražili smo upravo one čije kopije imamo u FLAC ili CD-A formatu.
Dragi čitaoci, teško je rečima dočarati kolika je to promena bila!!! Otprilike kao kada sa MP3 snimka u 128 kbps pređete na kvalitetnu audiofilsku produkciju! Ili, kada isti film gledate u DivX formatu, a zatim u Full HD rezoluciji. Da, baš tako! Ono što nam se malopre činilo mutnim potpuno je iščilelo, i odmah smo primetili odličan atak kakav malopre nije postojao. Međutim, to je samo delić priče: zvučna slika se od izduvanog balona pretvorila u sjajnu loptu pravo ispred lica slušalaca. Ljudski glas, taj neponovljivi instrument, zasijao je svetlošću Sunca... Pevačice su lepo uzele stolice i sele ispred nas, kao da smo njihova lica mogli da vidimo u polumraku sobe. Kompletna zvučna slika izletela je
iz pozadine i udobno se smestila između zvučnih kutija, koje su dobrim delom nestale. Akustične sekvence gitare i violine, kao i klavir, odsvirane su izuzetno precizno i tako milozvučno da smo, iako to ekstremno retko radimo, vraćali delove numera da ih ponovo čujemo. Maleni HRT se probudio iz zimskog sna, promena je bila skoro neopisiva. Svi detalji su tu, a i pregršt novih, skladnost je vrhunska, a uživanje takvo da smo se potpuno opustili i vreme je počelo da leti - siguran znak da nam muzika prija.
Poređenje 16-bitskog i 24-bitskog režima rada obavljali smo danima uz izmenu svih ostalih komponenti sistema. Zaključak je jasan i nedvosmislen: osrednja reprodukcija klasičnog audio-formata i prava high-end
reprodukcija u visokorezolutnom domenu. Za one koji žele da puštaju isključivo niskorezolutne klasične semplove HRT je preskup i nije rešenje, ali ukoliko želite koncerte u klasičnoj stereo tehnici, reprodukovane sa DVD ili nekog drugog formata u visokoj audio-rezoluciji, Music Streamer II+ je fenomenalna sprava i pravo rešenje za mali novac.
KARAKTERISTIKE PLUS
Fenomenalna 24-bitska reprodukcija.
Kvalitet izrade.
Jednostavnost upotrebe.
MINUS
16-bitski zvuk nije na nivou ugrađenih komponenti i cene.
OPREMA:
OHP 530
OLenovo T43
OLenovo T61
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OBračinac Audiosystems Baron Pre
OBračinac Audiosystems Red Baron
OJamo C809
ODynaudio Focus 220
MUZIKA:
Norah Jones - Until The End
Diana Krall - Quiet Nights
HRT Music Streamer II+
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz (+0, -1,4 dB)
Odnos signal-šum: 107 dB (DC - 30 kHz)
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,008% (1 kHz)
Rezolucija: do 24 bita
Konverter: Burr Brown PCM1794
Dimenzije (ŠxVxD): 53x30x142 mm
Cena: 350 evra
One HiFi, 011/212-9117
”Zaključak je jasan i nedvosmislen: osrednja reprodukcija klasičnog audio-formata i prava highend reprodukcija u visokorezolutnom domenu.“
Neobičan izgled, neobičan zvuk, neobični utisci. Philips poslednjih godina očigledno pokušava da zauzme mesto lidera u oblasti multimedijalnih kompaktnih sistema.
Posle prošlogodišnjeg veoma prijatnog iznenađenja u vidu NP2900 medija plejera - malog džina - željno smo iščekivali test primerak ekstravagantne Philipsove muzičke linije pod oznakom MCi900. U velikoj kompaktnoj kutiji pažljivo su upakovane tri komponente: zvučnici, centralna jedinica i CD/DVD plejer. Treba odmah napomenuti da plejer i nije baš plejer jer poseduje u sebi i FM karticu, a uzima napajanje od risivera, pa ne može samostalno da radi. Mogli bismo slobodno reći kako je ovo jedan uređaj smešten u dve kutije. Philips MCi900 je u stanju da reprodukuje mnogo toga: DVD i DivX video-zapise, (pored prevaziđenih VCD i SVCD), kompakt audio-diskove i FM i internet radio. Podržana je reprodukcija FLAC, WAV, MP3, m4A, eAAC+, Ogg Vorbis i JPEG formata s mreže preko LAN ili WiFi priključka, dok streaming sa PC računara ide preko UPnP protokola za koji je neophodno instalira-
Ugrađeno pojačalo snage poseduje pedeset vati po kanalu i radi u D klasi. Centralna jedinica je dosta specifična: plastično kućište sa imitacijama hromiranih površina i aluminijumskim finišom po obodu čine zanimljiv izgled. Komande su na gornjoj površini i svode se na osnovne (uključenje, kursorski tasteri, aktiviranje menija i povratak nazad, kao i kontrola jačine zvuka), a kretanje kroz menije je jednostavno i intuitivno i bez daljinskog upravljača i njegovih prečica. U oči odmah upada fiksirani i zakošeni LCD ekran u boji, isti kao na plejeru NP2900, jasnog prikaza i sasvim solidne rezolucije od 320x240 tačaka. Informacije koje su prikazane na njemu sasvim su čitljive i s nešto većih daljina. Početno upravljanje MCi900 je jednostavno: po prvom uključenju sistem vodi korisnika kroz grupu menija namenjenih povezivanju na lokalnu mrežu i internet. Potom se ispituje da li postoji nova verzija firmwarea za dati model uređaja i ona se
opcije niskih i visokih tonova, ali je Philips dodao i opciju Fullsound, kojom se u digitalnom domenu menja zvuk, tako da se, prema rečima proizvođača, dobijaju veća voluminoznost, dinamika, snažniji bas i glasovi muzičara, a ukupna prezentacija je jasnija i detaljnija. Direct Source je mogućnost da, kako joj samo ime govori, signal zaobiđe kola za digitalnu obradu i stigne u prirodnoj formi do zvučnika.
Na zadnjoj stranici skoro da nema mesta: otvor za tihi kuler zauzima deo prostora pored WiFi antene i prilično kvalitetnih pozlaćenih konektora za zvučnike. Podržan je jedan analogni audio-ulaz, a malo niže su USB i LAN port. Napajanje je urađeno preko standardnog Philipsovog dvopinskog priključka za struju. U oči upadaju i mali taster namenjen demo modu i onaj sa oznakom DIN IN za povezivanje sa CD/DVD plejerom. Plejer, kao drugi član sistema, poseduje kompozitni i komponentni video-izlaz, a tu je i danas nezaobilazni HDMI. Konekcija u audio-domenu se realizuje preko analognih i digitalnog koaksijalnog izlaza. S prednje strane ovog, oblikom skoro identičnog uređaja, nema ništa više od nosača diska i tastera za njegovo otvaranje. Plastika gornje površine plejera je elastična, ali toliko tanka da se može savijati malo jačim pritiskom prsta. Iako bi se za dizajn dva navedena dela sistema moglo reći da podsećaju na kreacije nekih drugih proizvođača, isto se nikako ne može primeniti na zvučne kutije. One, druge planete:
kućište je od plastike, ali je oplata od prilično debelog aluminijuma - ovde nije u pitanju samo tanak lim, već aluminijum ima svoju ulogu u rezoniranju i čvrstini kutije. Kabineti stoje pomalo ukoso, s bas jedinicama prečnika pet inča, čija je membrana skoro vodoravna i gleda put neba. Iznad njih su veoma čvrsti hromirani nosači s kupolastim visokotonskim jedinicama koje kao da lebde u prostoru iznad bas drajvera. Ovu koncepciju Philips naziva Soundsphere i tvrdi da je njena osobina stvaranje izuzetno prostranog sweet spota, u kojem srednje i visoke frekvencije ostaju upečatljive čak i kada se slušalac pomera znatno van optimalne tačke. Zadnja strana otkriva zvučničke priključke, pozlaćene, prilično kvalitetno izrađene i namenjene uglavnom goloj žici prečnika do nekih jedan i po kvadratnih milimetara. Za razliku od modela MC900, sistem MCi900 poseduje i hard-disk kapaciteta 160 GB. Iako biste mogli pomisliti da je disk skriven u unutrašnjosti glavne jedinice ili plejera, nije tako. On je pravi pravcati klasičan eksterni hard disk s disk jedinicom prečnika dva i po inča, skoro isti kakav kupujete u prodavnicama računarske opreme. Mali je elegantan, mora se priznati: tanko, metalno kućište i kvalitet izrade su odlični. Nešto je lošiji USB kabl koji stiže uz njega, mnogo je krut. Praktičnost je ovde jača strana i tu nema dileme, a hard disk sadrži i instalaciju neophodnog softvera za UPnP komunikaciju sa PC računarom. Međutim, mi bismo ipak voleli kada bi risiver
imao neki slot u koji bi se hard-disk mogao ubaciti i pritiskom na taster izvući napolje i dalje konektovati preko standardnog USB priključka, na primer. Ovako nekako samo smeta van risivera, a budući da je USB port među svim ostalim priključcima na zadnjoj strani, ostaje ili da malo žonglirate svaki put kada vam je potreban hard-disk ili da kupite duži USB kabl.
Daljinski upravljač je jedinica skoro identična onoj kakvu smo videli kod medija plejera NP2900. Precizno napravljen u klavir lak finišu i imitaciji hromiranih detalja, šalje signal pod širokim uglom i dobar je za korišćenje. Dugmad bi mogla biti malo veća, ali bi to povećalo i dimenzije samog upravljača.
Uputstvo za Philips MCi900, koji sam po sebi poseduje dosta složenih funkcija, ne može biti kratko, ali ga je Philips sjajno napisao i dodao veliki broj crteža i ilustracija, čime je i te kako olakšao početno i napredno korišćenje MCi900. Ono je odličan primer kako obučiti korisnika u upravljanju novim tehničkim proizvodima.
U dve reči: dobro i loše. Krenimo od reprodukcije fajlova s hard-diska i mrežnog diska pomoću UPnP protokola. Za testove smo koristili WAV, FLAC i MP3 datoteke semplovane na 320 kbps.
Postavka visokotonskih jedinica van osnovnog kabineta je pun pogodak jer je fokus odličan. Srednjotonski i visokotonski opseg
je kvalitetno reprodukovan, s dinamikom i detaljima koji se retko viđaju u ovoj klasi cene. Disanje instrumenata i nežne promene u tonalitetu pevača zaista su opravdali naziv Soundsphere i pružili prilično realističan i kristalno čist prikaz zvučne slike. Možda je tu falilo zrno prirodnosti, ali ipak je ovo komercijalan sistem a ne high-end sprava. Tonske kontrole smo držali na srednjoj poziciji, a igranjem sa opcijom "direct sound" nismo primetili značajne razlike u zvuku. Dinamike, svakako, nije nedostajalo. Spuštajući se po lestvici moglo se osetiti da Philips MCi900 ima zvučne kutije virtuelno nešto većih gabarita: zvuk bubnja u uvodnom delu koncerta Phila Collinsa „The First Farewell Tour“ odsviran je prilično precizno i voluminozno, ali je atak na nekim deonicama mogao biti veći - kutije su s vremena na vreme otkrivale jeftino poreklo. Aktiviranje DSP opcije "fullsound" dovodilo je do osetnog poboljšanja svih parametara bez prenaglašenosti koja bi bila pogubna za ukupan zvučni doživljaj. Bas je postajao još prostraniji i dinamičniji, kutije kao da su porasle, a osećaj lošeg ataka se veoma smanjio. Brzina na području rada visokotonskih jedinica dobila je zamah i prosto opčinjavala. Uopšte gledano, "fullsound" je jedan od retkih dodataka koji su veoma upotrebljivi na sistemima ovakvog tipa. Kada smo prešli na CD/DVD plejer, zaključili smo da je on verovatno najgori koji smo ikada testirali. Mutan, nejasan zvuk je ispunjavao sobu na takav način da smo u trenutku
”Postavka visokotonskih jedinica van osnovnog kabineta je pun pogodak jer je fokus odličan.“
pomislili kako smo na visokotonske drajvere greškom vratili zaštitne plastične kapice. Nekakav kvaziodnos balansa visokog i srednjeg opsega dobili smo tek kada smo aktivirali tonske kontrole i visokotonsko područje podigli za tri do četiri podeoka. „Fullsound“ opcija je pomogla što se tiče voluminoznosti, ali se izgubilo na prirodnosti, a kretanje po sobi iz izuzetno suženog sweet spota dovodilo je do tutnjave basa i povlačenja pevača i orkestra u beskonačnost. Rezultat se ponavljao konzistentno, nezavisno od vrste muzike i da li je ona bila snimljena na kompakt-disku ili DVD-ju. Da bismo proverili da li je krivac CD/DVD, odnosno neka od komponenti u putanji zvuka između plejera i risivera, isti audio CD pretvorili smo u FLAC format i snimili na lokalni hard-disk i pustili kopiju sa CD-a, a potom i s hard-diska. Razlika je toliko bila u korist kopije s hard diska da
je original sa CD-a zvučao kao da je snimljen na lošem priručnom kasetofonu. Da li je ovo softverski ili hardverski problem koji će biti rešen u budućnosti, ne bismo znali reći. Slika sa DVD plejera i DivX je sasvim dobra (uz korišćenje HDMI konekcije i Panasonic TH-42PV8P plazma televizora), s finim detaljima i solidnim prelazima, a premotavanje napred i nazad fluidno i brzo. Slova u titlovima kod DivX kompresovanih fajlova nisu baš velika i na tome treba poraditi, ali je ukupan utisak snažno na pozitivnoj strani.
Čudan je Philips: neke stvari izvede neverovatno dobro, dok na drugim napravi grubu grešku. Sistem ezoteričnog izgleda zvuči veoma pristojno na onom polju koje je mnogim kupcima možda najbitnije - polju zvuka, dok god ne pustite audio CD ili
DVD. S druge strane, ko želi ekstravaganciju u kući i komentare gostiju, samo neka izvoli. Paradoksalno, izrada risivera i CD/DVD plejera ukazuje na štednju, čak i veću nego kod drugorazrednih takmičara, dok su zvučnici neobični i poklonjena je pažnja izboru materijala. Šta reći? Ko želi univerzalan sistem, prvenstveno orijentisan na reprodukciju s lokalne računarske mreže i interneta, kao i praktičnost dodatnog eksternog USB hard diska - kod Philipsa može pronaći rešenje. S druge strane, ljubitelji dobrog zvuka čija je želja da i dalje slušaju male audio-diskove ili DVD koncerte neka pogledaju put Yamahe MCR-840 i sličnih sistema. Zaključak: prilično solidno, ali moglo je i bolje - fali mu onaj krajnji dodir dizajnera i inženjera koji bi Philips pretvorio u best buy multimedijalni sistem.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Dobra ideja.
Univerzalnost.
Praktičnost upotrebe.
Dizajn zvučnika.
MINUS
Reprodukcija sa CD/DVD-a.
MUZIKA:
Phil Collins - The First Farewell Tour
Gibboni - Mirakul
Vaya Con Dios - Live Acoustic Concert
Philips MCi900
Pojačalo
Kontinualna snaga: 2x50 W
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz (+/- 0,5 dB)
Odnos signal-šum: 95 dBA
Broj analognih linijskih ulaza: 1
Broj izlaza za zvučnike: 1
Plejer/FM tjuner
Podržani formati: CD-A, CD-R/RW, DVD+R/ RW, DVD-R/RW, DivX, VCD, SVCD, JPEG, WMV, FLAC, WAV, MP3, m4A, eAAC+ i Ogg Vorbis
Frekvencijski opseg plejera: 20 Hz - 20 kHz
Odnos signal-šum plejera: 98 dBA
Odnos signal-šum tjunera: minimum 62 dB
Zvučnici
Preporučena snaga pojačala: 50 W
Frekvencijski opseg: 45 Hz – 20 kHz
Osetljivost (2,83V/1m): 86 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x5 inča bas jedinica, 1x1,5 inča visokotonska jedinica
Opšte
Dimenzije (ŠxVxD): 251x202x251 mm
Masa: 12,5 kg
Cena: oko 900 evra na evropskom tržištu
Risiver i CD/DVD plejer, koji po dizajnu podsećaju na „veliku“ S seriju, predstavljaju novu PianoCraft produkciju.
Kada sam čuli na koji način Yamaha PianoCraft MCR-840 reprodukuje note, zapitali smo se da li su zaista vredele sve te godine truda, sticanja iskustva i ulaganja velikog novca stečenog napornim radom i kasnije zamenjeni za nove ili polovne uređaje?! Da li su u pitanju očekivanje, želja iz detinjstva, zvuk, tehnička nadmoćnost, mikrofaradi, vati, „instant current“ amperi, rise time, gomile različitih implementacija ili... samo verovanje da je skuplje skoro uvek bolje, bar za dobar deo onoga koliko je skuplje. Ili je sve to, ipak, samo prikriveni snobizam? Da li bi trebalo da prodam sve što imam i zamenim za mikroliniju japanskog koncerna?
Opravdavajući sebe počinjem da tražim mane u zvuku Yamahine linijice elegantno skromnog izgleda: apsolutna detaljnost najviših tonova nije kao kod petostruko skupljih sistema, bas je malčice ulepšan i malo naglašen, a i kutije ga pomalo imitiraju nešto iznad dna jer ne mogu da ga isteraju tako
voluminozno kao moje podnostojeće Jamo C809, čija je, usput rečeno, kataloška cena 2.500 evra. A možda bi moglo biti bolje i... šta ja to, do vraga, pričam??? Ova Yamaha sa svojim zvučnicima košta 700 evra i za taj novac se uobičajeno kupuje samo jedna osrednja komponenta, a ovde ih imamo tri: risiver, audio/video plejer i zvučnici. I svaka od njih svira izuzetno. Napravimo malu digresiju. Testu sam prišao s drugačijom idejom, ali posle izrazite pozitivne kritike i molbe lepše polovine rešio sam da malu Yamahu mučim i velikim Jamo zvučnicima. Prvobitna misao bila je probati uređaj onakav kakav se dobija. Zašto? Postoje dva razloga: prvi je jer postoji priča da Yamaha mini-linije sviraju sjajno samo sa zvučnim kutijama koje se isporučuju uz njih, a drugi je što se model MCR840 upravo i prodaje u sklopu sa zvučnicima oznake NS-BP300. To znači da kada kupac preuzme ovaj sistemčić, on dobije „nekakve“ kutije već uračunate u cenu, a nelogično je da ih odmah menja jer tada jednačina poka-
zuje kako je odmah bacio novac, pod uslovom da pomenutim zvučnicima nije u startu namenio neku drugu svrhu. Kablovi uz njih su klasična komercijala i bio bi red da se Yamaha odmah obraduje nekim kvalitetnijim zvučničkim i interkonekcijskim žicama. Mi smo na spoju između plejera i risivera iskoristili Oehlbach NF214, kabl koji je sasvim zadovoljavajuće rešenje, a nije skupo.
Prvi muzički treptaji kompletnog sistema su nas začudili: zvučnici su bili postavljeni na standardne pozicije u prostoriji, čak smo želeli da imitiramo najgoru moguću soluciju, pa su nosači zvučnika ostavljeni sa strane, a umesto njih su za početak korišćene obične drvene komode. Uprkos svemu, pun, voluminozan zvuk ispunio je sobu i podsetio na ono što su mogli da urade naši bivši Jamo D830 zvučnici. Kuckanje po površini zvučne kutije potpuno neinteresantnog oblika, ali divnog belog klavir lak finiša, dalo je utisak očekivano tankog zida i rezonanci unutar same kutije – nisu umrtvljene kao neke druge, skupe. No, slično smo videli i kod starih Mirage zvučnika – ne izgleda ništa posebno, ali zvuk... milina. Yamaha NS-BP300 napravljeni su pomoću tehnologije koju proizvođač naziva VCCS (Vibration Cabinet Control Structure), a sastoji se u pozicionira-
nju panela i internih ojačanja tako da pruže maksimum u radu sa izolacijskim materijalom postavljenim unutar kabineta. Nama se čini da ova tehnologija ima zaista čujne efekte. Yamaha NS-BP300 takođe sadrže dva odlično uklopljena drajvera: bas prečnika 130 milimetara i kupolastu visokotonsku jedinicu od jednog inča. Nikakva rupa se ne oseća na celoj skali, nema sporog ili plitkog basa a naglašenih i kreštavih srednjih i visokih tonova. Sem elegantno odmerenog i za uho veoma prijatnog naglaska na mid basu, ostatak prikaza je linearan. Čak i pomenuto isticanje mid bas područja ne dovodi do onoga što smo očekivali – zamućenja najnižih tonova. Oni su toliko čisto reprodukovani da skoro sumnjamo kako uz ovako male kutije može biti daleko bolje. Udarac je odličan, brzina je tu. Postavlja se pitanje zbog čega uopšte postoji priključak za sabvufer na risiveru? Nije bilo potrebe za njim, ali neka ga, ne smeta. U slučaju da se ipak odlučite za dodatnu niskotonsku jedinicu, uzmite neku u višoj klasi cene i spremite se da joj reznu frekvencu postavite prilično nisko. Muški vo-
kal kao što je snažni hrapavi glas Gibonnija (album Mirakul) ili autoritativni ženski vokal Dani Klein (Vaya Con Dios - Live Acoustic Concert) odsvirani su tako prirodno, emotivno i uz zadivljujuću dozu detaljnosti. Možda najbolji od svega je sjajan tajming uklopljen u široku zvučnu sliku. Kako smo već navikli kod Yamahe, prezentacija je svetla, ali se ne takmiči u omiljenoj disciplini starih jeftinih komponenti ove kompanije, čiji je omiljeni sport bilo paranje ušiju slušalaca kao nož hladnim notama. Upravo suprotno, Yamaha 840 ima umerenu dozu topline i svakako bi trebalo da na sebi nosi oznaku „natural sound“, što je maltene bio logo proizvođača decenijama, bez obzira na to o kakvom se nivou prirodnog zvuka zaista radilo. U slučaju Yamahe MCR-840, nema tonova s kojima se oni muče, njima sve ide od ruke.
Postoje sistemi i zvučne kutije koji se „otvaraju“ tek kada se pojačaju na visok nivo glasnoće. Mikrodinamika sistema 840 je vrlo dobra i, slobodno možemo da kažemo, fascinira.
Pravo iznenađenje se krilo kada smo risiver pojačali na nivo daleko viši od onog koji se
normalno koristi tokom svakodnevnog slušanja. Zvuk se dodatno otvorio i MCR-840 je počeo da diše punim plućima, kao da je sve do malopre bilo samo koketiranje sa slušaocima i prikazivanje delića sposobnosti. Probali smo DVD koncerte još pre CD audiodiskova smatrajući da će univerzalni plejer tu pružiti maksimum. I bili smo u pravu: Phil Collins – The First Farewell Tour - zvučao je široko i bogato detaljima pratećih muzičara, koji se lako razlikuju u grupi, komentari publike bili su primetni, a posebno je bio impresivan uvodni deo. Muzika sa CD audio-diskova je iznenađujuće malo zaostajala i jednako činila da uživamo satima. Pure Direct opcija ima svoju ulogu - malo bolji fokus i nešto bolje opšte definicije i položaj instrumenata u prostoru, ali i malo hladniju prezentaciju. Gornja granica nivoa glasnoće je u realnosti moguća do priličnog nivoa, ali u jednom momentu, zavisno od tipa muzike, maleni SB-PM300 počinju da jasno rezoniraju i vibracije su osetne na njihovoj površini, a način na koji bas jedinica pokreće vazduh postaje neprimerena relativno nežnoj konstrukciji kabineta, pa se oseti kako kutije gube preciznost najpre na basu, jureći ga da ne pobegne. Ovo je mana samo ukoliko imate potrebu da čujete gunđanje komšija. Spoj MCR-840 i Jamo C809 zvučnika dao je
”Svaka čast Yamahi za ovaj sistem, s njim se može puno uživati, a da ne morate sebi da ogulite kožu s leđa da biste ga priuštili.“
pomak u filigranskim detaljima, bolje utegnutom basu i osetno prostornijoj zvučnoj slici. Sve je to veoma lepo sviralo, ali konkurencija je nemilosrdna: tu je vrlo dobar TEAC CR-H500NT, a za nešto više novca dobija se i odličan Arcam Solo Music Mini. Zaključili smo da je malena Yamaha bolje svirala na pripadajućim zvučnicima! Nije ona gubila snagu i koherentnost s velikim podnostojećim zvučnim kutijama koliko je s malim saradnicima dobijala život, muzika je samo tekla i ispunjavala prostoriju. Možda je najbolje poređenje koje često iznose ljubitelji starih Philipsovih CD plejera: nisu najdetaljniji ni najdinamičniji koji postoje, ali su izuzetno muzikalni. Ista takva sinergija postoji i kod PianoCraft MCR-840 i SB-PM300 zvučnika, a ovako nešto se ekstremno retko sreće.
Slika koja se dobija reprodukcijom Yamaha DVD-840 disk plejera nije na nivou zvuka koji pruža. Koristili smo HDMI konekciju i Panasonic TH-42PV8P plazma televizor eksperimentišući s raznim rezolucijama u standardnom i HD modu. Detaljnost je vrlo dobra, artefakti srazmerno skromni, ali nismo bili zadovoljni finim nijansama i prelazima kontrasta, nekako je sve delovalo pomalo veštački u odnosu na, recimo, kvalitetan DVD plejer ili rikorder, čak i kada smo koristili bogate opcije menija na DVD-840 u cilju podešavanja parametara slike. Malo je bolja situacija sa DivX filmovima, posebno kada su kodirani nekim starijim kodekom i pokazuju sami po sebi manjkavosti. Subtitlovi u DivX filmovima moraju biti istog naziva kao i video-fajl i prikazani su na poluprovidnoj traci. Naša slova su prepoznata (potrebno je pre toga podesiti opcije jezika u meniju), ali voleli bismo da je font dvadesetak procenata veći. Meni plejera je klasičan i podseća na Pioneerove modele, s jasnim i lepo raspoređenim opcijama. Nemojte nas shvatiti pogrešno, DVD-840 je sasvim upotrebljiv kao video-plejer, DivX filmovi se mogu reprodukovati čak i sa USB flash diskova, ali njegova slika nije na nivou kvalitetnih samostalnih uređaja prisutnih na našem tržištu. Očigledno je zvuk ovde na prvom mestu, a to je mnogo bolji izbor nego da je bilo obrnuto.
Zvučnici SB-PM300 izgledaju klasično, sem simpatičnih moderno dizajniranih maski koje se kače preko magneta. Možda ne bi bilo loše da su kutije nešto modernijeg oblika i malo više zaobljene, ali kada pogledamo estetiku ostatka sistema – risivera i CD/DVD
plejera - jasno nam je da se radi o uskrsnuću retro dizajna, slično kao u seriji 2000 i 1000, samo na manjoj skali veličine.
Ekrani oba uređaja su skoro identični, matrični i dovoljno jasni. CD/DVD plejer DVD840 poseduje osnovne komande logično raspoređene na prednjoj ploči, a tu je i USB konektor. Zadnja strana otkriva HDMI priključak, optički digitalni audio-izlaz i više pozlaćenih činčeva: analogni audio-izlaz i kompozitni i komponentni video-izlaz. Poseban priključak je namenjen sistemskom konektoru za komunikaciju između risivera i CD/DVD plejera. Zvuk se šalje klasičnim analognim putem, ne preko sistemskog kabla, a plejer podržava i reprodukciju Dolby Digital i DTS sistema.
Risiver R-840 na prednjoj ploči takođe sadrži osnovne funkcije, od kojih dva simetrična dugmeta služe kao enkoder za izbor aktivnog ulaza i motorizovani potenciometar za jačinu zvuka, nažalost slabo uočljivog položaja i bez jasne informacije na ekranu, sem kad se jačina menja naviše ili naniže, zavisno od pritisnutog tastera daljinskog upravljača. Ispod ekrana su smeštena tri simpatična mala dugmeta namenjena tonskim kontrolama i balansu. Tu su i ulaz za slušalice, tasteri za izbor radio-stanica i Pure Direct opcija, koja svetli svetloplavom svetlošću kada je uključena. Njena uloga je u tome da se premoste tonske i balans kontrole risivera, kao
i da se ugase displeji oba uređaja i time poboljša kvalitet zvučnog doživljaja. Poklopac R-840 sadrži i kolevku za iPod, a tu je i taster za početak reprodukcije i pauziranje. Ukoliko korisnik nema iPod ili ga ne koristi često, u kompletu sa mini-linijom dobija se i poklopac, pa kolevka postaje neprimetna. Zadnja strana risivera obezbeđuje konekciju jednog para zvučnika, a najbolje je koristiti golu žicu s obzirom na to da zvučnički konektori nisu naročitog kvaliteta i ne dopuštaju bananice ili viljuške. Tu je i priključak za antenu tjunera, kao i dva analogna ulaza, od kojih CD/DVD plejer u samom startu zauzima jedan. Bilo bi lepo da ih ima bar još dva ili tri, za igračke konzole, računar itd.
Daljinski upravljač je prilično složen, s velikim brojem tastera namenjenih raznim funkcijama. Sami tasteri su grupisani i različiti po obliku i delimično boji, te se upotreba upravljača brzo uči. Kvalitet izrade je sasvim odgovarajuć. Uputstvo je napisano jasno i detaljno, s dovoljnim brojem crteža koji olakšavaju upoznavanje sistema.
DVD plejer 840 koristi svičersko napajanje i poseduje nekoliko štampanih ploča, od kojih jedna čini elektroniku displeja, druga je zadužena za video-reprodukciju, a treća za servo transporta, delimičnu video i audio sekciju i dobrim delom je oklopljena. Poklo-
pac je skromno dampiran nevelikim parčetom sunđeraste gume. Transport je marke Orion.
Risiver R-840 je daleko „puniji“: stand by sekcija je s leve strane, a između displeja i ostatka uređaja su prilično masivan klasičan transformator i ispravljačka sekcija koja koristi monolitne grecove. Dva kondenzatora kapaciteta 5.600 mikrofarada sa oznakama Yama ha su odmah pored, a posebna pločica sadrži par stabilizatora i elektrolite kapaciteta 4.700 i 3.300 mikrofarada. Veći broj elek trolitskih kondenzatora je kvali tetan, poreklom od japanskog Nichicona. Ulazi u pretpojačalo su regulisani poluprovodnički, a pojačalo snage je diskretno, sa po dva planarna tranzistora 2SA1694 i 2SC4467 po kanalu na livenom aluminijumskom hladnjaku. Tre ba biti informisan: iako Yamaha navodi snagu pojačala od čak dva puta po 65 vati, podrazu meva se da je nominalni otpor zvučnih kutija šest oma i da su ukupna harmonijska izobličenja čak 10 odsto, što je, imajući u vidu osetljivost ljudskog uha, ne primeren podatak. Naša procena
je da se snaga kreće otprilike oko 40 vati po kanalu, na šest oma i s relativno malim izobličenjima. Očigledno je da su se vremena promenila: od mini-linija koje su u najboljem slučaju imale STK izlazna kola, preko šupljih kutija iz devedesetih čija je uloga bila da deluju na kupce dizajnom, stiglo se do toga da neki proizvođači brinu o tome šta stavljaju unutar malih metalnih ljubimaca. Pohvalno, nema šta.
Tržište mini-sistema je definitivno jedno od važnijih bojnih polja velikih proizvođača potrošačke elektronike. Yamaha se tu drži godinama, a MCR-840 daje odgovor zašto je tako. Ponuda je šarolika, a i cene. Korejski i kineski proizvođači pokušavaju da fasciniraju opcijama, dizajnom, sabvuferom uključenim u osnovni paket, ali, verujte nam, zvuk takvih sistema je u najboljem slučaju u direktnoj proporciji s cenom – Yamaha MCR-840 je eonima ispred. Njen izgled je kao uzor očigledno imao velike Yamahine komponente i pruža praktičnost i jednostavnost u svakom smislu. Prava prednost je vanserijski hi-fi zvuk, potpuno neočekivan u ovoj
klasi cene – serija 840 s pripadajućim zvučnicima je rasni predstavnik kategorije i zaslužuje najtopliju preporuku. Svaka čast Yamahi za ovaj sistem, s njim se može puno uživati, a da ne morate sebi da ogulite kožu s leđa da biste ga priuštili. Ukoliko vam budžet dozvoljava i tražite male komponente velikog zvuka, bez muke oko neizvesnosti uklapanja sa zvučnicima, obavezno je poslušajte.
Neverovatna reprodukcija zvuka za tu cenu.
Izuzetna sinergija komponenti.
Detaljna, dinamična, svetla zvučna slika.
Odlična reprodukcija basa.
Kvalitet izrade.
Jednostavnost upotrebe.
MINUS
Reprodukcija slike mogla bi biti bolja.
OPREMA:
OSony SCD-555ES
OSony PCM-R500
OAudio Research CD5
OJamo C809
OCanon Karat M40
MUZIKA:
Phil Collins - The First Farewell Tour
Gibonni - Mirakul
Vaya Con Dios - Live Acoustic Concert
Yamaha PianoCraft MCR-840
R-840
Kontinualna snaga: 2x65 W (6 oma, 1 kHz, 10% THD)
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz +/- 0,5 dB
Odnos signal-šum: 100 dB
Broj analognih linijskih ulaza: 2
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 215x110x348 mm
Masa: 5,7 kg
DVD-840
Podržani formati: CD-A, CD-R/RW, DVD, DivX, WMV, VCD, SVCD, MP3, WMA, AAC, JPEG
Odnos signal-šum: 100 dB (1 kHz)
Ukupna harmonijska izobličenja: <0,003%
Broj digitalnih ulaza: 1 (optički)
Dimenzije (ŠxVxD): 215x108x318 mm
Masa: 2,8 kg
SB-PM300
Preporučena snaga pojačala: 60 W
Frekvencijski opseg: 55 Hz – 28 kHz (-10 dB)
Topologija: 1x130 mm bas jedinica, 2,5 cm dome visokotonska jedinica.
Dimenzije (ŠxVxD): 176x318x305 mm
Masa: 4,3 kg
Cena sistema: 700 evra
4Audio, 011/2759-096
Kompanija TEAC već dugi niz godina prisutna je na audio-sceni. Audiofili i profesionalci prepoznaju ovu kompaniju po izuzetnim Esoteric i Tascam uređajima, dok su prosečnom korisniku najzanimljiviji njihovi proizvodi iz Consumer audio-segmenta.
Kako je tržište sve dinamičnije, a zahtevi prosečnog konzumenta sve veći, TEAC se veoma smelo uputio u vode iPod dokova i malih kućnih „all in one“ sistema. Ovom prilikom prezentujemo vam tri veoma zanimljiva i pojednako intrigantna mini-sistema.
U pitanju su SL-D910 Radio-MP3-CD sistem, SR-L250i Hi-Fi Table radio i MC-DX40 2.1 sistem. Od ove kompanije očekujemo kvalitet i pouzdanost na kakve smo već godinama navikli, ali i sposobnost da primeni inovacije.
Ukoliko sa zadovoljstvom pamtite dane džuboksa, flipera i letnjih igranki, ovaj minisistem ćete poželeti u svom domu. S naglašenom srebrnom mrežicom oko zvučnika i masivnim polukružnim tasterima, uz natpis „Stereo“, model SL-D910 je pravi retro hit. Proizvodi se u crvenoj, beloj, crnoj, plavoj, zelenoj i srebrnoj boji, ali koju god da izaberete vizuelni efekat neće izostati. Ovaj mali radio-sistem prosto skreće pažnju na sebe gde god da ga postavite. Daljinski upravljač je osmišljen s prosečnim rasporedom tastera i veoma funkcionalan. CD poklopac poput onih na diskmenu skriven je na samom vrhu i otvara se pritiskom na udubljenje. Kada zavrtite vaš omiljeni disk sa ovim retro radioaparatom, nemojte se ustezati da pojačate
glasnoću. Reprodukcija ostaje veoma jasna čak i pri velikim glasnoćama, a 3D slika je izuzetno dobra. Neverovatna je reprodukcija niskotonskog registra, koji je fabrički podignut sa TEAC „Variable Bass Boost system patentom”, ali i to možete podešavati po vašem ukusu preko potenciometra na zadnjoj ploči. Generalno, zvuk je veoma bogat i pun, sa odličnim autoritetom i bojom tonova. Topologija je 2.1, znači da je u ovaj radio iz šezdesetih ugrađen i sabvufer, što je pohvalno, ali i totalno neočekivano kada se izgled uzme u obzir. Omogućena je reprodukcija CD-R/RW, USB ili memorijske kartice, s napomenom da ukoliko postoji više od 200 pesama može doći do problema. Tokom preslušavanja različitih materijala nismo imali problema s reprodukcijom diskova, a prijem radio-stanica je dobar uz podržan RDS sistem. Korišćenje je veoma jednostavno s preglednim i velikim komandama, USB konektor je pristupačan na prednjoj ploči, dok se iPod povezuje pasivno preko kabla. Ovakav uređaj pruža sve osnovne funkcionalnosti u malom, uz veoma lep retro dizajn i pristojan zvuk. Iako je cena nešto veća, dobra reprodukcija i odličan dizajn je u potpunosti opravdavaju.
Dizajn je proporcionalan i dopadljiv u obliku polukruga. Postoje varijante u crnoj i beloj boji. Sve komande s konektorom za iPod dok
su na vrhu uređaja, dok su na prednjoj ploči smešteni LCD displej i veoma lepo dizajniran „otvor“ za prihvatanje CD R-RW diskova. Dva širokopojasna drajvera smeštena su napred, a dva na vrhu u polukružnom svodu doka, iza zaštitne mrežice. Njihova snaga deklarisana je na tri vata, ali je to sasvim dovoljno za namenu ovakvog uređaja. Kada reprodukujete prvi disk ili MP3 numeru, shvatate odakle ovo hi-fi u nazivu uređaja. Reprodukcija je veoma čista i relativno otvorena, sa solidnom 3D slikom i kvalitetom zvuka. Ne treba očekivati čuda, ograničena snaga i male dimenzije dozvoljavaju umerenu glasnoću, na kojoj se zadržava dobar kvalitet zvuka. Na zadnjoj strani su dva bas refleks porta, koja donekle pojašnjavaju odakle potiče veoma dobra definicija basa. Spisak funkcionalnosti je veoma bogat: memorisanje deset AM i deset FM stanica, digitalni sat, alarm i tajmer, ulaz za slušalice, mogućnost zatamnjivanja LCD displeja u tri koraka i još toga. Iako neke od ovih mogućnosti možda nikada nećete koristiti, bitno je da su vam na raspolaganju. Ukoliko posedujete starije verzije iPoda, ne morate da brinete, opcioni adapter postoji za G3 i G4 modele, dok integrisani adapter podržava verzije G4, G5, Classic, Touch, Nano Aluminium i Nano 3G. Nažalost, modeli G1, G2, Shuffle i Mini nisu podržani. Pored svega, ugrađen je i mini-stereo konektor preko koga možete povezati vaš laptop ili desktop računar. Osim za radni sto, ovaj dok je idealan za spavaću sobu sa ugrađenim satom i tajmerom ili kao mali prenosni uređaj za manje prostore tipa kuhinja, kupatilo, terasa i sl. Daljinski upravljač je veoma lagan i ergonomski dobro oblikovan, a s njim možete upravljati i vašim omiljenim plejerom, što je veoma dobro rešenje, koje pored svega zaista radi.
Za kraj smo ostavili najzanimljiviji mini-sistem MC-DX40. Radi se o neobičnom futurističkom 2.1 sistemu. Sabvufer s drajverom čija je membrana sačinjena od papira smešten je u srebrno kućište, srce ovog sistema. U njemu se nalazi pojačivač snage 15 vati za sabvufer i 2x10 vati za zvučnike. Kontrolna jedinica
sa CD mehanizmom podseća na B&O proizvod. Osmišljena je u „novijem retro“ maniru kockastih osamdesetih, veoma je uzana, malih gabarita. S preglednim plavim LED displejem i setom tastera možete kontrolisati sve bez daljinskog upravljača. Veza sa sabvuferom je ostvarena nestandardnim TEAC konektorom, a propratni kabl je dovoljno dugačak ukoliko želite da postavite sabvufer na pod, a kontrolu sa CD mehanizmom na sto ili policu. Vratanca za CD su sakrivena i otvaraju se nagore s ugrađenim elektromotorima. Ukoliko volite naučnu fantastiku, svideće vam se ovakva horizontalna CD fioka, koja je, osim dizajna, i tehnički veoma dobro rešena. Mehanizam je kvalitetan, tako da nismo imali problema pri reprodukciji originala i CD „rezanaca“. Ugrađen je i USB port, a digitalni formati reprodukovani su podjednako dobro. U maniru futurizma ugrađen je DAB (Band-III)/FM RDS tjuner s dobrim prijemom signala. Uz kontrolnu jedinicu i sabvufer celinu sistema čine dva zvučnika snage 20 vati na 4 oma sa NXT potpisom. Radi se o kompaniji koja posluje u širokom spektru industrija, a jedna od osnovnih delatnosti im je audio. Koriste nekonvencionalna rešenja uz potpuno drugačiji pristup, te nije slučajno što se TEAC opredelio baš za njih. Ovi zvučnici koriste jedinstvenu tehnologiju vibracije panela za reprodukiju zvuka. Ideja je da se zvučnici smanje kako bi bili pogodni za korišćenje u različitim aplikacijama, a da se pri tome ne gubi na kvalitetu zvuka.
Tehnologija se zasniva na ravnoj površini, koja se pobuđuje poput konvencionalnih zvučnih jedinica. Električni signal iz pojačala pretvara se u snagu, što izaziva savijanjem talasa na ploči. SurfaceSound tehnologija omogućava širok spektar materijala različitih oblika i veličina za izradu zvučnika. Zvučnici emituju zvuk u oba pravca, pa je i panel iza njih otvoren. Izrađeni su od metalnih legura, te su veoma čvrsti i stabilni s propratnim držačima. Postavljanje ovih zvučnika na zid daje pozitivne rezultate, a uz neobičan izgled svakoga će zaintrigirati. Sudeći prema našim slušnim testovima, ova tehnologija zaista daje rezultate, pa čak i da je samo reč o nekoj vrsti klasičnog zvučnika s ravnom membranom. Ubedljivo najbogatiji zvuk od svih malih sistema koje smo testirali. Zvučna slika je veoma velika s dobrim tajmingom zvuka i bojom tonova. Žičani instrumenti zvuče nadrealno i veoma prisutno, dok su vokali dobro definisani i linearni. NXT zvučnici nemaju bogatu ekstenziju basa, ali zato pripadajući sabvufer pošteno radi svoj posao. Niskotonsko područje je artikulisano i veoma definisano, dok se zvuk može generalno opisati kao dinamičan, brz i otvoren. Svaki od ova tri sistema ima svoju namenu. Kao što ste i sami mogli da naslutite, podjednako su zanimljivi kako izgledom, tako i po kvalitetu zvuka i funkcionalnostima. Ukoliko se opredelite za bilo koji, teško da ćete pogrešiti. Nama se najviše svideo model SL-D910 kao kompaktan mini-sistem s najboljim odnosom cena-kvalitet kada posmatramo sve parametre: dizajn, zvuk i
funkcionalnost, uz napomenu da je dizajn s kvalitetom reprodukcije prevagnuo u ovoj odluci. Gotovo podjednako zanimljiv, ali nešto konstrukcijski i zvučno superiorniji jeste sistem MC-DX40. Svi ljubitelji iPoda mogu ozbiljno da razmotre još jedan veoma kvalitetan dok SR-L250i. S kompanijom TEAC smo pratili prošlost, a sada dočekujemo i budućnost.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Retro dizajn.
Kvalitet reprodukcije.
Lakoća korišćenja.
Dimenzije.
MINUS
Izgled se neće svima dopasti.
TEAC SL-D910
Kontinualna snaga: 15 W
Broj linijskih ulaza: 1
Topologija: 2.1
Dimenzije (ŠxVxD): 340x190x239 mm
Masa: 5,2 kg
Cena: 302 evra
PLUS
Daljinski.
Upravljivost iPoda.
CD.
MINUS
Ništa posebno.
TEAC SR-L250i
Kontinualna snaga: 2x3 W
Broj linijskih ulaza: 1
Topologija: 2x 2.3" full range,
Dimenzije: 310x105x210 mm
Masa: 2,2 kg
Cena: 249 evra
PLUS
NXT zvučnici.
Kontrolna jedinica, CD.
Otvoren i precizan zvuk.
MINUS
Ništa posebno.
TEAC MC-DX40
Kontinualna snaga: 2x10 W + 15 W
Broj linijskih ulaza: 1
Topologija: 2x1" NXT full range, 1x sub
Dimenzije: 255x169x78 mm (glavna jedinica), 210x169x78 mm (zvučnik), 170x190x300 mm (sabvufer)
Masa: 1,1 kg (glavna jedinica), 0,6 kg (zvučnik), 5,3 kg (sabvufer)
Cena: 262 evra
Big Bang, 011/260-11-70
Dijamanti, kao jedna od najboljih definicija luksuza, motivisali su dizajnere pri kreaciji desktop zvučnika najviše klase. Ove reči pripadaju gospodinu Kurtu Sollandu, potpredsedniku odeljenja za dizajn u Harman korporaciji: GLA-55 zaista asociraju na dijamante i nedvosmisleno stavljaju do znanja da je reč o skupom i vanserijskom proizvodu.
Zbog svoje zaobljene forme GLA-55
iz profila podsećaju na kakvu futurističku kacigu, a autora ovog teksta su povremeno asocirali i na famoznu kristalnu lobanju. Kako god, dizajn je takav da sigurno neće proći neprimećeno, bez obzira na okruženje u koje su zvučnici smešteni. Atraktivna kućišta dopunjena su niklovanom pločom s prednje strane, na kojoj su smeštene zvučničke jedinice, a koja jednim delom predstavlja i zaštitu za visokotonac, u vidu rešetke. Jedinu vidljivu razliku između dva zvučnika predstavljaju komande na „pogonskom zvučniku“ - okrugli tasteri sa ugraviranim „+“ i „-“ osetljivi su na dodir i služe za podešavanje glasnoće, a istovremeni priti-
sak na oba tastera isključuje zvuk (funkcija „mute“). Drajveri su i spolja i iznutra izvedeni u srebrno-crnoj kombinaciji, a instalacije su smeštene u tanke niklovane cevi, što se potpuno uklapa u hipermoderne trendove i vladavinu kombinacije stakla i metala. Zaista pravi dijamanti, prelepi i nadmeno hladni, a čak i ako vam se ne dopadnu, biće vam jasno da su veoma skupi.
S tehničke strane, GLA-55 predstavljaju proizvod napunjen modernom tehnologijom i nesvakidašnjim rešenjima. Providno kućište izrađeno je od akrila i, pored atraktivnog izgleda, pruža pogled u unutrašnju konstrukciju, u kojoj prvo pada u oči bas refleks port, koji dolazi sve do visokotonca. Proces
izrade kabineta je posebno razvijen kako bi se dobili vrhunski rezultati, pa tako livenje traje 18 minuta (umesto uobičajenih 65 do 70 sekundi), nakon čega nastupa kaljenje u trajanju od sedam sati. Delovi kabineta se zatim poliraju do visokog sjaja, pa ponovo kale sedam sati, ponovo poliraju, a krajni rezultat je impresivna čvrstina, ali i visok sjaj svih površina. Aluminijumski drajveri pripadaju seriji Atlas, a postavka se sastoji od bas/ srednjotonske jedinice prečnika 75 milimetara i visokotonca s ferofluidnim hlađenjem, dijametra 25 milimetara. Prema rečima proizvođača, jedinice se odlikuju velikom čvrstinom i natprosečnim hodom membrane, što omogućava odličnu ekstenziju niskoton-
skog spektra i saradnju s pojačalima velike snage. Ugrađena amplifikacija je digitalna u četvorokanalnoj izvedbi, a snaga od 27 vati po kanalu je ravnopravno raspoređena na sva četiri drajvera. Pojačalo je smešteno u podnožje zvučnika, čije niklovane stranice služe kao hladnjaci, što se u radu pokazalo kao sasvim adekvatno rešenje, a podnožje se minimalno grejalo. Na isto mesto smešten je i ostatak elektronike, u vidu DSP procesora, koji ima ulogu optimizacije i ekvalizacije zvuka. Pomenuto podnožje na sebi ima priključak za napajanje, linijski audio-ulaz prečnika 3,5 milimetara (1/8 inča), kao i izlaz za drugi zvučnik, a na zadnjoj strani nalazi se obrtni prekidač za korekciju dubokih tonova. Na kraju, prilična masa zvučnika pruža dobru stabilnost na radnom stolu, naročito ukoliko na njemu svakodnevno pišete tekstove, pa možemo reći da nismo primetili nikakve negativne uticaje vibracija na krajnju reprodukciju.
Tipičan problem pri testiranju nestandardnih proizvoda svodi se, pre svega, na određivanje ugla posmatranja: da li primeniti apsolutne parametre, porediti ih s desktop konkurencijom, pogledati kakve je sve kombinacije pojačala i zvučnika moguće nabaviti po sličnoj ceni (izbor nije mali!), ili grubo odrediti „stepen prestiža“ u poređenju s proizvodima potpuno drugačije namene, ali iste osnovne ideje i približne cene? S obzirom na to da se časopis Hi-Files bavi prevashodno kvalitetom zvuka i slike, zadržaćemo se na osnovama. Pa, kakav je zvuk dijamanata?
Iako po osnovnoj kategorizaciji pripadaju desktop zvučnicima, GLA-55 je moguće priključiti na različite izvore, a mi smo ih povezali na integrisanu zvučnu kartu laptop računara, zatim na optimizovani desktop PC sa eksternim D/A konverterom, kao i direktno na CD plejer pomoću 3,5-mm/2xRCA stereo adaptera. Nesporno je da su ove
zvučne kutije veoma kvalitetno izrađene, ali pri slušnom testu brzo postaje jasno da su ovo ipak samo desktop zvučnici, sa svim ograničenjima takve koncepcije. Snaga ima više nego dovoljno i pojačalo predstavlja možda najsjajnije svetlo koje zrači iz ovih dijamanata. Postignut nivo glasnoće je odličan, ali se dimenzije zvučničkih jedinica ubrzo nameću kao glavni ograničavajući faktor. Malena bas/srednjotonska membrana, uprkos deklarisanom hodu od 25 milimetara, jednostavno nije dovoljna za stvaranje upečatljivog zvuka, koji bi osvojio auditorijum snagom ili prostornošću. Ipak, daleko od toga da GLA-55 nemaju zvučnih kvaliteta: ukoliko nivo glasnoće zadržite u razumnoj zoni (umereno do srednje glasno), uživaćete u veoma dobro definisanom i jasnom zvuku, koji uspešno balansira između oštre i sirove prezentacije i umerene topline kada je to potrebno. Čak se može naslutiti i zrno poznate prekookeanske brutalnosti, ali u uglađenijoj formi, dostojnoj ovih dijamanata. Ukupno, ovo su svakako najbolji desktop zvučnici koje smo čuli i s lakoćom pariraju najskupljim 2.0 i 2.1 sistemima na tržištu. Tokom testa primetili smo još jednu stvar, koja
”Snage ima više nego dovoljno i pojačalo predstavlja možda najsjajnije svetlo koje zrači iz ovih dijamanata.“
nije karakteristična za obične, pristupačnije desktop zvučnike i ukazuje na to da je u pitanju proizvod više klase: GLA-55 su prilično osetljivi na kvalitet izvora, pa će se kvalitet reprodukcije veoma popraviti ukoliko ih priključite na bolju zvučnu kartu ili eksterni D/A konverter.
GLA-55 pripadaju kategoriji proizvoda koji su pre svega namenjeni da fasciniraju izgledom, pa ih najpre možemo zamisliti na radnom stolu uspešnog direktora firme, menadžera, advokata... U tom smislu, ovi zvučnici predstavljaju odličan dodatak za nekoga ko već ima gotovo sve. S druge strane, svima koji su u potrazi isključivo za kvalitetom zvuka jasno je da se za ovaj novac može dobiti znatno više.
KARAKTERISTIKE PLUS
Ne mogu proći neopaženo.
Primenjena tehnologija.
Kvalitet izrade.
MINUS
Kvalitet zvuka nije na nivou dizajna.
Cena, cena, cena...
MUZIKA:
Abdullah Ibrahim Trio - Cape Town Revisited
Bjork - Greatest Hits
Terri Lyne Carrington - Structure
Harman Kardon GLA-55
Kontinualna snaga: 2x54 W
Frekvencijski opseg (-10 dB): 35 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: 1%
Odnos signal-šum: 85 dB
Topologija: 1x75 mm bas/srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Broj linijskih ulaza: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 125x304x304 mm
Masa: oko 1,2 kg po zvučniku
Cena: 686 evra
”Ovo su svakako najbolji desktop zvučnici koje smo čuli i s lakoćom pariraju najskupljim 2.0 i 2.1 sistemima na tržištu. “
Radio-budilnik vrhunskog kvaliteta i upečatljivog retro dizajna za buđenje sa stilom.
Model Three Stereo sastoji se iz dve komponente, koje se mogu kupiti i zasebno. Glavna jedinica predstavlja stoni radio sa časovnikom i budilnikom, a sve je izvedeno u analognoj tehnici. Retro utisak upotpunjen je specifičnom formom uređaja i elegantnim kućištem od prirodnog drveta visokog sjaja. Na prednjem panelu smešten je časovnik opremljen diskretnim unutrašnjim osvetljenjem, a podešavanje budilnika je veoma jednostavno i funkcionalno - okretanjem aluminijumskog okvira časovnika. S druge strane, podešavanje tačnog vremena je izvedeno prilično nepraktično, pomoću tastera na zadnjoj strani koji pomera časovnik za minut. Ukoliko treba da prevalite više sati, za podešavanje će vam biti potrebno nekoliko stotina klikova, a sreća u nesreći je što će ovaj postupak retko biti potreban. Na desnoj strani prednjeg panela, postavljena simetrično u odnosu na časovnik, nalazi se kružna komanda za odabir radio-stanice. Pri upotrebi ova komanda deluje veoma prijatno, a okretanje ima težinu karakterističnu za mnogo veće i ozbiljnije tjunere. Na sredini su smeštene komande za nivo glasnoće i odabir funkcije (FM, AM, aux, off), a ispod časovnika su dva mala dugme -
ta, za uključivanje budilnika i režima odloženog isključivanja (sleep timer). Gornja strana kućišta popunjena je zvučničkom jedinicom punog opsega s membranom prečnika 76 milimetara i velikim tasterom za isključivanje budilnika. Zadnji panel malenog Tivolija je prilično popunjen: pre svega, tu je bas refleks otvor, a središnji deo rezervisan je za brojne priključke, poput dodatnog i mix-ulaza, kao i izlaza za slušalice, snimače i aktivni sabvufer. Komanda balansa i mono-stereo prekidač upotrebljavaju se prilikom priključivanja dodatnog zvučnika, a Model Three je opremljen unutrašnjom antenom, kao i priključkom za spoljašnju antenu. Backup sistem u vidu baterije je veoma pametno rešenje jer obezbeđuje funkcionisanje časovnika i budilnika u slučaju nestanka struje, a glavno napajanje je eksterno. Dodatni zvučnik smešten je u kućište istih dimenzija kao i glavna jedinica, uz identičan zvučnički drajver i bas refleks otvor na zadnjoj strani. Ukupno, nemoguće je ne primetiti šarm Tivoli stonog radija, a utisak je dodatno pojačan u stereo verziji, kada se na krajevima stola nalaze dve simpatične kutijice. Retro ugođaj je potpun, jer Tivoli zaista izgleda kao da je vremeplovom prebačen u 20. vek.
Nakon malo muke oko podešavanja tačnog vremena, isprobali smo sve mogućnosti Tivolija. Očekivano, časovnik, budilnik i sleep timer su funkcionisali bez greške, uključujući i rad na baterije. Mix-ulaz predstavlja zanimljivu opciju jer omogućava istovremeno slušanje dva izvora: ukoliko na ovaj ulaz priključite računar, moći ćete da uživate u omiljenom radio-programu i čujete zvučne signale operativnog sistema. Tjuner se odlikuje priličnom osetljivošću i preciznim podešavanjem frekvencije, ali za optimalne rezultate preporučujemo priključivanje spoljne antene. Ipak, kada odaberete radiostanicu s dobrim prijemom, uživaćete u veoma dobrom stereo zvuku, a kvalitet reprodukcije je takav da Model Three Stereo bez problema može da preuzme ulogu desktop zvučnika ili mini-sistema za spavaću ili radnu sobu. Mogućnosti povezivanja nisu male, pa na sistem možete priključiti računar, prenosivi medija plejer ili iPod, a niske frekvencije popraviti dodavanjem aktivnog sabvufera. Pomognut dobrim izvorom, Tivoli stvara živu i zabavnu zvučnu sliku, uz primetan stereo efekat i širinu scene, koja je potpuno adekvatna za manje prostorije i neobavezno
”Model Three Stereo bez problema može da preuzme ulogu desktop zvučnika ili mini-sistema za spavaću ili radnu sobu.“
uživanje u muzici. Tivoli Audio Platinum Model Three Stereo, kako glasi pun naziv ovog sistema, predstavlja uređaj drugačije namene, ali srodne osnovne ideje s desktop zvučnicima H/K GLA-55, takođe testiranim u ovom broju.
U osnovi jednostavan, zahvaljujući veoma kvalitetnoj izradi, elegantnom retro izgledu
i visokoj ceni izdiže se do nivoa statusnog simbola. Pored toga, Tivoli izgleda kao da je zaista napravljen da traje, pa je veoma izvesno da ste njegovom kupovinom završili sve probleme oko budilnika, časovnika i radija za spavaću sobu. Naravno, ukoliko pripadate maloj grupi odabranih koji mogu da ga priušte.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Ukupan kvalitet izrade.
Mnoštvo mogućnosti.
Solidan kvalitet zvuka.
MINUS
Nepraktično podešavanje časovnika.
Cena.
MUZIKA:
The Soundtrack from the film Die Bandits
Rhythms del Mundo: Cuba
Tivoli Audio
Platinum Model Three Stereo
Radio: FM/AM
Audio-ulazi: 2
Audio-izlazi: 3
Alarm: da, radio ili zvučni signal
Sleep timer: da, 20 minuta
Zvučnici: 2x76 mm punog opsega, bas refleks
Dimenzije (ŠxVxD): 212x114x133 mm
Masa: 1,71 + 1,26 kg
Cena: 599 evra
One HiFi, 011/212-9117
Pioneer, japanski proizvođač elektronike, u Briselu nam je predstavio novu liniju proizvoda za 2010. godinu, koja uključuje i nove AV risivere. Još jednom zahvaljujući članstvu u EISA dobijamo prve primerke ekskluzivno na test.
Pioneer je novim AV risiverima, umesto završetka x19, sada dao oznake x20. Prvih pet modela od VSX-420 do VSX1020 predstavljeno je u junu, napredniji modeli VSX-1025, VSX-2020 i VSX-LX53 u julu, dok će top-modeli LX73 i LX83 sačekati vreli avgust za svoje lansiranje. Prva tri modela, VSX-420, VSX-520 i VSX-820, jesu petokanalni risiveri sa 130 vati po kanalu. Nama je na test stigao „osnovni“ sedmokanalni AV risiver sa oznakom VSX-920, kog odlikuju čak četiri HDMI ulaza (ripiteri), 7x140 vati snage, PQLS, internet radio i takozvana iControlAV. Zbog broja opcija koje nudi ovaj AV risiver teško ga je nazvati osnovnim. Inženjeri Pioneera imali su tri zadatka pri kreiranju ovih proizvoda – superioran kvalitet zvuka i slike, podršku za što širi opseg formata i jednostavnu i ugodnu kontrolu uređaja. Treba još na početku pomenuti da svi modeli (osim VSX-420) imaju dekodere za HDAudio i Dolby ProLogic IIz, kao i da ugrađeni HDMI terminali podržavaju v1.4a standard sa 3D podrškom. Uz model koji se našao na testu, VSX-920, moguće je kupiti i Bluetooth adapter, koji omogućava reprodukciju
muzike s mobilnih telefona, ali uz poseban dodatak. Takozvani Sound Retriever Air prvi je sistem na svetu za poboljšanje kvaliteta signala koji se šalje preko Bluetooth veze. Prvo se vrši kompenzacija efekata nastalih Bluetooth kompresijom, a zatim se smanjuje nivo šuma.
Najveće promene između modela VSX-919 i VSX-920 načinjene su u samom konceptu i dizajnu unutrašnjosti kućišta. Naime, novi model koristi sedmokanalno pojačalo urađeno u diskretnoj tehnici, ali koncipirano tako da se cela štampana ploča pojačivača nalazi na velikom hladnjaku. Samim tim eliminisana je potreba za ugradnjom ventilatora u kućište risivera, što je neminovno dovelo do smanjenja vibracija i tišeg rada uređaja. Veliki hladnjak je ujedno iskorišćen kako bi interna konstrukcija bila rigidnija, a ceo uređaj bio otporniji na neželjene vibracije. Konačno, kablovi sekcije napajanja drastično su skraćeni, što je još jedan veliki plus. Poklopac kućišta poseduje neuobičajeno široke otvore tačno iznad hladnjaka pojačala
i iznad transformatora. Kvalitet izrade je na visokom nivou, naročito ako uzmemo u obzir cenovnu kategoriju uređaja. Zadnji panel je bogat priključcima – četiri HDMI ulaza, HDMI izlaz, ethernet priključak i komponentni video-izlazi, ali su izostavljeni S-video priključci. Zvučnički terminali na svih sedam kanala uobičajenog su kvaliteta – plastični, ali obezbeđuju solidno čvrstu vezu. Nepopularne žabice primenjene su samo kod dodatnog para zvučnika koji se koristi za Dolby ProLogic IIz (front height).
KONTROLA
S obzirom na to da VSX-920 ipak spada u gornji deo ponude, njega odlikuju i napredni grafički interfejs, kao i predefinisani daljinski upravljač, s mogućnošću učenja. Poznato je da do sada nismo krili naše oduševljenje kvalitetom i organizacijom Pioneerovih daljinskih upravljača, ali ovog puta Japanci su otišli korak dalje. Preuzimanjem besplatne aplikacije iControlAV sa iTunes prodavnice moguće je pretvoriti vaš iPhone u koristan upravljač AV risivera. Aplikacija je podeljena u četiri dela, a prvi je predviđen za najčešće
korišćenje – kontrolu glasnoće, isključivanje tona („mute“), izbor ulaza, izbor surround režima rada, izbor zone i audio/video status. Druga sekcija je posvećena uključivanju PQLS sistema i kontroli faze. Treći deo aplikacije služi za laku i brzu promenu pozicije u kojoj korisnik sedi. Sve što treba uraditi jeste da vrhom prsta pomerite lopticu na ekranu i tako pokrenete sweet spot. I, konačno, četvrta sekcija je namenjena naglašavanju dijaloga ili bas frekvencija. Pošto smo imali prilike da i sami isprobamo ovu aplikaciju, moramo reći da je namera japanskih inženjera da naprave „fun to play“ kontrolu u potpunosti uspela.
Audiofilima je poznato da su mnoge kompanije napravile odlične iPod dokove, koji izvlače digitalni signal iz ovih plejera, a Pioneer je opet napravio iskorak. Uz Pioneer AV risivere (od modela VSX-820) korisniku ne treba kolevka, već može koristiti kabl koji se isporučuje zajedno sa uređajem. U pitanju je kabl koji se s jedne strane vezuje na iPod, a sa druge poseduje dva priključka – USB i video-činč. Veza se ostvaruje preko terminala na prednjem panelu, a digitalna veza obezbeđuje reprodukciju visokog kvaliteta. Putem ove veze na ekranu televizora moguće je prikazati video-snimke, ali i naslovne stranice albuma koje trenutno slušate. Novina je prikaz svih naslovnica albuma koje imate u plejeru, pa kretanjem kroz sličice zapravo
birate album koji želite da slušate.
Došlo je konačno vreme kada je slušanje internet radija postalo realnost. Od modela koji se našao na testu (i boljih) podržano je slušanje radio-stanica sa 24 definisane lokacije. AV risiver stiže s predefinisanim stanicama, i to po osam evropskih, američkih i japanskih. Menjanje stanica obavlja se jednostavno, putem daljinskog upravljača ili web interfejsa. Moguće je dati imena stanicama u dužini od 22 karaktera, sa URL putanjama do 192 znaka, a podrška je pružena MP3 i WMA formatima od osam do 320 kbps. Kako bi slušanje muzike i gledanje fotografija sa USB memorija bilo zanimljivije, Pioneer je predvideo veliki broj tranzicionih efekata za slajd šou fotografija sa istovremenom reprodukcijom muzike. Novost koja nas je posebno oduševila jeste mogućnost povezivanja PC tastature na USB ulaz, što olakšava imenovanje ulaza, radio-stanica na internetu i FM-u.
Precision Quartz Lock System predstavlja, u slobodnijem prevodu, sistem za precizno zaključavanje kvarcnog takta, što i dalje ne objašnjava puno. PQLS je sistem na kojem su inženjeri Pioneera vredno radili, a u osnovi služi za usaglašavanje taktova klokova u
transferu podataka između Blu-ray plejera i AV risivera da bi se eliminisalo vremensko odstupanje poznatije kao džiter. Ovaj sistem je ugrađen u VSX-920, ali samo za dvokanalni LPCM signal, odnosno za CD medije. Napredniji modeli imaju i podršku za višekanalni LPCM, ali i bit-stream signale. Iako je razlika u zvuku veoma suptilna, izvežbano uho će primetiti da je zvučna slika fokusiranija, dok se scena povećala po širini, ali, zanimljivije, i po visini.
HDMI
Poznato je u javnosti da je Pioneer odustao od dalje proizvodnje Kuro plazma televizora. Ipak, podrška za takozvani Kuro Link nastavljena je i dodatno proširena na Panasonicove i Sharpove televizore. To bi značilo da nakon povezivanja ovog AV risivera s nekim od televizora pomenutih proizvođača novije generacije korisnik ima mogućnost usklađene kontrole oba uređaja i smislu uključivanja i isključivanja, podešavanja glasnoće i promene izvora signala. Već smo napomenuli da VSX-920 poseduje HDMI u verziji 1.4a, što znači da, pored podrške za 3D materijal, poseduje i povratni audio-kanal. Do sada je jednosmerni HDMI kabl bio povezivan od AV risivera ka televizoru, a naknadno optičkim digitalnim ili RCA analognim kablom nazad na AV risiver kako bi zvuk sa TV stanica bio prosleđen pojačivaču i zvučnicima. Na ovaj način se štedi i na samom kablu, ali se ujedno postiže i bolji kvalitet u transferu digitalnog signala.
”Celokupan utisak je veoma moćan, dinamičan i izrazito precizan zvuk. “
Povezivanje i setovanje celokupnog sistema je procedura na koju smo do sada navikli. Za potrebe surround sistema koristili smo Harman Kardon HKTS 60, a za stereo reprodukciju redakcijski par Dynaudio Focus 220 zvučnika. Kontrola VSX-920 AV risivera je jednostavna i logična. Već nakon minut-dva naučićete gde se nalaze tasteri koji su vam najpotrebniji, mada moramo upozoriti da je broj tastera na daljinskom upravljaču zaista veliki. Reprodukcija je na veoma zavidnom nivou i može se reći da je Pioneer stavio ovu stavku ispred ostalih kada se uređaj stvarao. Naročito nam se dopala reprodukcija bas područja u 5.1 sistemu, a moguću zaslugu nosi sistem za kontrolu faze. Naime, svaki low-pass filter u sabvuferu unosi fazni pomeraj, ali Pioneer je napravio odlično rešenje za kompenzaciju. Pored toga, pri inicijalnom merenju akustike prostorije, sistem MCACC od ove verzije risivera samostalno izračunava reznu frekvenciju za sabvufer, što se ranije radilo manualno.
Celokupan utisak je veoma moćan, dinamičan i izrazito precizan zvuk. Uskoro možemo očekivati i nove Blu-ray plejere iz Pioneera, koji obećavaju odličnu funkcionalnost. Jedno je sasvim sigurno, Pioneer se poslednjih godina vratio u sam vrh AV segmenta. Celokupna ponuda AV risivera dostiže do veoma visoko rangiranih uređaja sa mogućnostima koje prevazilaze potrebe i naprednijih korisnika. Zapamtite, ne mogu sve kompanije da izdrže ovako brz tempo napretka. Velika preporuka za VSX-920.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Lista opcija kojoj nema kraja.
Velike mogućnosti za korisnike iPhone-a.
Podrška za 3D format.
Lakoća korišćenja.
MINUS
Bez zamerki.
OPREMA:
OHarman Kardon HKTS 60
OPioneeer BDP-LX52
OSamsung LE40C650
ODynaudio Focus 220
OOehlbach Speed Matrix HDMI v1.3c
FILMOVI:
Sony Home Entertainment Demonstration: 2012, Cloudy with a chance of meatballs, Ice Age, Michael Jackson This is it
Pioneer VSX-920
Kontinualna snaga: 7x140 W
Formati: HD Audio, Dolby ProLogic IIz
Broj linijskih ulaza: 7x analogni RCA, 1x koaksijalni, 2x optički
Video-konektori: 4x HDMI, 2x komponentni
Opcioni ulazi: iPod kabl
Broj izlaza za zvučnike: 9.1
Dimenzije (ŠxVxD): 420x158x340 mm
Masa: oko 10 kg
Cena: uzorak
Stav, 011/3628-555
Danas ova kompanija u gami svojih Home Audio proizvoda nudi potpuno integrisane audio-sisteme u dve sekcije Stereo i Home Theater. Home Theater
proizvode čine 2.1 modeli: HS 210, HS 280, HS250, HS 200, HS200WQ 2.1, kao i HS350, koji jedini poseduje punu 5.1 konfiguraciju. Svi 2.1 sistemi su kako po dizajnu, tako i po karakteristikama veoma slični, razlikuju se po broju podržanih formata, video izlazima i ulаzima, kao i tipovima zvučnika. Model koji ovog puta prezentujemo jeste HS200WQ, koji sa sistemom HS200 predstavlja okosnicu Harman Kardon ponude.
Dizajn HK uređaja je svima poznat, već tradicionalno se koristi sjajnocrna boja, često u kombinaciji s belim LED diodama. Crna kućišta se veoma lako uklapaju u većinu domova, kako tvrde iz ove kompanije, pa su sve Home Theater sisteme dizajnirali u ovom maniru. Model HS200WQ je tako potpuno identičan modelu HS 200, s jednom jedinom razlikom – potpuno je beo. Ova razlika ga ne odvaja samo od Harmanove game proizvoda, već ga čini jedinstvenim na celom tržištu. Centralna jedinica ovog sistema je kockasta, s blago zaobljenim ivicama. Prednji panel je jednostavan i pregledan s LED displejom na levoj strani, ispod koga je elegantan CD slot, dok je masivni potenciometar smešten s desne strane. USB i mini-stereo konektori pozicionirani su na prednjoj ploči, ali bočno, dok su “eject” i “power” taster na gornjoj ploči, što je veoma inovativno i ergonomski dobro rešeno. Zadnji panel otkriva da okosnica ovog sistema nije šala. Ugrađeni su kvalitetni konektori za zvučnike, komponentni, S-video, HDMI izlaz, analogni audio-izlazi, kao i dodatni USB konektor. Daljinski koji kontroliše celokupan užitak je harmanovski , glomazan, s puno tastera, od kojih nam se “light” najviše svideo. Ovom komandom kontroliše se pozadinsko osvetljenje daljinskog upravljača. Kada povežete HS 200 sistem s vašim LCD
ili plazma ekranom, kompletan setup prolazite kroz OSD meni. Ukoliko konektujete TV preko SCART, S-video ili kompozitnih ulaza, stavke menija su organizovane kao ikonice, a kada koristite HDMI konekciju, OSD je tekstualan. Podržan je HDMI 1.0 sa 480p, 720p, 1080i rezolucijama. Spisak podešavanja preko menija je bogat, od podešavanja zvuka i slike, do memorisanja radio-stanica. Izdvojićemo samo najzanimljivije mogućnosti kao što je DivX VOD - video on demand preko divx.com/vod portala. Sve preuzete filmove možete da gledate samo na ovom uređaju. Kvalitet ugrađenog tjunera je prosečan, a prijem radio-stanica kvalitetan. RDS je potpuno funkcionalan, pa vam ništa više neće trebati jer retko ko kupuje ovakav sistem samo da bi slušao radio.
Svi ljubitelji dobre muzike mogu da odahnu, HK HS 200 WQ sistem ume i da zatrese kada je potrebno. Reprodukcija standardnog Red book CD formata je veoma dobra. Snaga od 2x65 vati je sasvim dovoljna da se stvori dobar prostorni raspored uz odličnu dinamiku i definiciju. HKTS zvučnici postavljeni na stalke dobro su učvršćeni, pa nema neželjenih vibracija u većoj meri. Kutije su izrađene veoma kvalitetno, s dobrim frekventnim odzivom, tako da uspešno prenose autoritet dobro poznatog harmanovskog zvuka.
Rok i mainstream zvučaće izuzetno dobro, a manji džez sastavi biće sposobni da vas iznenade. Bas je veoma moćan, s dobrom definicijom i tajmingom, pa ćete poželeti da eksperimentišete s pozicioniranjem sabvufera i štelovanjem najnižih tonova. Zvuk možete podešavati i preko OSD menija u nekoliko modova: Dolby Virtual Surround (Music, Movies, wide Music kao i wide Movies). Preko ugrađenih USB portova možete povezati eksterni HDD ili USB memoriju i uživati u omiljenim numerama s digitalnih formata. Pravi užitak ovakvog sistema jesu koncerti i filmovi. Reprodukcija DVD videomaterijala teče veoma glatko. Ugrađeni DVD plejer podržava SNR odnos od preko 60 dB s rezolucijom većom od 480 linija, što
obezbeđuje kristalno preciznu sliku i jasne boje. Nema seckanja ni kočenja čak i kada reprodukujete već dobro izrabljene diskove. Ako se opredelite za DVD upscaling , kvalitet slike neće izostati, već možete osetiti sve čari ove tehnologije. Kada se reprodukuju zvučni efekti, koji uglavnom potiču iz Holivuda, HK pokazuje punu snagu. Pomoću Dolby Virtual Speakera, sa ovim 2.1 sistemom dobijate neverovatan doživljaj prostornosti zvuka, koji gotovo da ne zaostaje za kompaktnim 5.1 sistemima. Jednostavno, cela pozornica se stvara u sferi od 360 stepeni, a pozadinski zvučnici gotovo da nisu ni potrebni uz adekvatno pozicioniranje. Bez preterivanja, HK HS 200 WQ unosi “veliki zvuk” u prosečnu ili manju prostoriju uz odličnu 3D sliku, s dobrim prostornim rasporedom. Kada ga jednom čujete, možete se zapitati čemu glomazni 5.1 sistemi i setovi zvučnika. Možete dovesti u pitanje i celokupnu filozofiju kupovine odvojenih komponenti, ali ipak moramo biti realni. Ovakav sistem je odli-
čan za prosečne prostore, u kojima se dobro snalazi.
Kompaktni sistem HK HS 200 WQ namenjen je svim korisnicima koji nemaju dovoljno mesta za pun 5.1 ili odvojen stereo sistem, a da pri tome ne žele nikakav kompromis. Dizajn i kvalitet izrade su na zavidnom nivou, kako smo već navikli od kompanije Harman. Ugrađeni DVD plejer veoma je dobar i u potpunosti radi svoj posao, dok je spisak funkcionalnosti celog sistema i više nego dovoljan za prosečnog korisnika. Kada bismo samo ovo uzeli u obzir, mogli bismo reći da je HK HS 200 WQ vredan pomena. Ali, to nije sve, kvalitet zvuka nas je iznenadio više od svega, a to je najvažniji segment jednog audiolanca. Cena modela HK HS 200 WQ nije mala za jedan 2.1 sistem, ali u cenu su uračunati dobro pojačalo, odličan DVD plejer i zvučnici. Na domaćem tržištu u ovoj kategoriji ne postoji veliki broj sličnih sistema. Veoma
često Home Theater sisteme potpisuju veliki mainstream brendovi, s proizvodnim pogonom od bele tehnike do audio-komponenti. Ako uzmemo u obzir pristupačnu cenu, većina korisnika će se radije opredeliti za neki od njih ako bira integrisani sistem. Harman Kardon 200 je naravno nekoliko klasa iznad ovakvih sistema, pa čak i kada ga poredimo s ravnopravnim rivalima ili odvojenim komponentama, ima pokoji adut više. Svi ljubitelji dobrog zvuka dugo će uživati uz ovaj sistem. Harman Kardon - manje je višeovog puta izgleda upravo tako.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan zvuk.
Dizajn, kvalitet izrade.
MINUS
Cena.
Glomazan daljinski.
Harman Kardon HS 200 WQ
Kontinualna snaga: 2x65 W na 6 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: 0,5%
Broj linijskih ulaza: analogni RCA, koaksijalni, optički
Video-konektori: HDMI, S-video, kompozitni, komponentni
Opcioni ulazi: 2xUSB
Broj izlaza za zvučnike: 2.1
Dimenzije (ŠxVxD): 98x350x277 mm
Masa: 3,8kg
Cena: 1.125 evra
BGB Studio, 011/328-6362
”Pomoću Dolby Virtual Speakera, sa ovim 2.1 sistemom dobijate neverovatan doživljaj prostornosti zvuka, koji gotovo da ne zaostaje za kompaktnim 5.1 sistemima.“
U najezdi iPod stanica, novi Philipsov proizvod osvaja kvalitetom izrade, svežim i jedinstvenim izgledom i, iznad svega, zvukom.
Pozitivni utisci vezani za Fidelio počinju mnogo pre puštanja u rad, još prilikom otvaranja pakovanja u kojem ova sprava stiže do kupaca. Sam uređaj obavijen je višestrukom zaštitom od kartona i mekane plastike, a ostatak opreme (daljinski upravljač, strujni kablovi i dodatni 3,5-milimetarski audio-kabl) smešten je u elegantnu kutiju s nacrtanim simbolima njenog sadržaja. Povezivanje je jednostavno, a smeštanje ispravljača unutar uređaja poštedelo nas je gužve s kablovima, eksternim napajanjima i sl. Inače, ovaj Philips opremljen je automatskim prepoznavanjem napona u rasponu od 100 do 240 volti, što znači da se u istom obliku isporučuje širom sveta, samo s različitim strujnim kablom. Dizajn: iako iste osnovne forme kao i sve ozbiljnije iPod stanice, Fidelio se izdvaja originalnim detaljima i egzotičnim materijalima. Prednja strana je potpuno prekrivena finim crnim platnom, koje izgledom, ali i na dodir, podseća na prednje maske vrhunskih zvučnika iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ispod platna nije moguće napipati zvučničke jedinice, što znači
da su smeštene u „sigurnu zonu“ i dodatno zaštićene od eventualnih oštećenja. Iako nismo testirali izdržljivost platna, deluje nam da je prilično nežno i osetljivo, pa budućim vlasnicima savetujemo pažljivo rukovanje. Takođe, tokom testa uverili smo se da pomenuto platno predstavlja pravi magnet za prašinu, pa ga je neophodno redovno održavati. Na sredini prednjeg panela nalazi se ovalni otvor, koji prati spoljne linije uređaja i izveden je u mat srebrnoj boji, dok je ispred njega smešten priključak za iPod, koji je postavljen na oprugama i može se pomeriti radi lakšeg priključivanja, posle čega se vraća u zadnji položaj. Na gornjem delu nalazi se gumeni odbojnik kako iPod ne bi oštetio platno, a ispod priključka pozicioniran je izduženi panel od crnog brušenog aluminijuma, s diskretnim natpisom „Philips“ na sredini i komandama za regulaciju glasnoće na krajevima. Proizvođač nam je ovde priredio iznenađenje: naime, komande glasnoće obeležene su diskretnim simbolima „+“ i „-“, a kada korisnik približi ruku na desetak centimetara, ugrađeni senzor aktivira iluminaciju
i simboli zasvetle diskretnom narandžastom svetlošću. Zadnja strana je priča za sebe: izuzev prednjeg panela, ostatak kućišta izrađen je od punog drveta, s debljinom zidova od 12 milimetara i vrhunskom završnom obradom. Zaobljen kabinet i aristokratski dezen i boja drveta, u kombinaciji s crnim platnom na frontu, deluju u isto vreme prefinjeno i egzotično i svrstavaju Fidelio među retke uređaje koji izgledaju bolje otpozadi nego spreda. Da ne bude zabune, Fidelio izgleda odlično sa svih strana, ali zaobljeno drveno kućište iz jednog komada zaista je nešto posebno. Pritom, proizvođač ponosno ističe da je DS9000 izrađen od drveta iz šuma s kontrolisanom sečom, što je potvrdila i Nezavisna međunarodna organizacija za nadzor šuma (Forest Stewardship Council) - lepo je videti da korporativni giganti polako počinju da vode računa o okruženju. Vratimo se kućištu: s obzirom na to da Fidelio ima odvojene komore za leve i desne zvučnike, na zadnjoj strani nalaze se dva bas refleks otvora, a tu je i priključak za naponski kabl, kao i dodatni audio ulaz i izlaz za slušalice u
3,5-milimetarskoj formi. Ispod platna i drveta, pored već pomenutih odvojenih komora za zvučničke jedinice, nalazi se digitalno pojačalo kontinualne snage 50 vati po kanalu. Signal sve vreme putuje u digitalnoj formi, što obezbeđuje minimalne gubitke i smetnje, a napredno PureDigital procesiranje zaduženo je za superioran kvalitet zvuka. Postavka drajvera sastoji se od dve mid/bas jedinice prečnika 100 milimetara, kao i od vrhunskih prstenastih (ring radiator) visokotonaca koji su preuzeti od poznate kompanije Vifa. Pasivna skretnica izvedena je u tipičnoj hi-fi arhitekturi, uz upotrebljene komponente visokog kvaliteta.
Na kraju, komfor pri upotrebi obezbeđen je pomoću veoma elegantnog daljinskog upravljača, manjih dimenzija i ovalnog oblika, čije aluminijumsko kućište je upotpunjeno gornjim panelom i tasterima od veoma kvalitetne i, rekli bismo, otporne plastike. Pored osnovnih funkcija, poput podešavanja glasnoće i funkcije „mute“, ovaj upravljač pruža punu kontrolu iPod uređaja. Dodatno, s vebsajta proizvođača omogućeno je preuzimanje aplikacije Fidelio+ za iPod, koja pruža dodatne softverske opcije kao što su petopojasni ekvilajzer, nekoliko predefinisanih parametara zvuka (Pop, Rock, Jazz...), napredna navigacija kroz audio-fajlove, časovnik, alarm, tajmer i slično.
Ipak, karakteristike na papiru i vizuelna fascinacija su jedno, a funkcionisanje u praksi ponekad zna da bude nešto sasvim drugo.
Za početak, odredili smo da će izvori za Fidelio biti iPod, kao i kolekcija muzike u FLAC formatu s redakcijskog laptop računara, koji će preko Pro-Ject i HRT eksternih D/A konvertera biti priključen na dodatni audio-ulaz. Već na prvo slušanje jasno je da je Philips novom proizvodu posvetio mnogo pažnje: zvuk je neočekivano pun, s dubokim i dobro definisanim niskotonskim područjem i veoma prijatnim visokim tonovima. Izgleda da odvojene komore i bas refleks portovi odlično obavljaju svoj posao, a zauzvrat ne traže previše prostora sa zadnje strane - 15 do 20 centimetara je sasvim dovoljno. Takođe, upotreba visokokvalitetnih jedinica kao što je Vifa definitivno se čuje i isplati jer je ukupna slika izuzetno prirodna i izbalansirana, bez detalja koji odskaču ili posebno nedostaju, uz utisak da je sve na svom mestu. Klavir u numeri "When Summer Comes" zvučao je prijatno i prilično celovito, a Fidelio je dočarao živu atmosferu albuma "Live at the Blue Note" daleko bolje nego što smo očekivali. Modernija produkcija poput Dire Straitsa pokazala je da se na ovom uređaju mogu čuti razlike u kvalitetu snimaka, a prvi album poznatog benda zvučao je, bez preterivanja, odlično. Ukupan utisak je da DS9000 nudi daleko bolji zvuk nego što se od njega očekuje i da može da pruži mnogo više od bazičnog slušanja muzike.
Nakon H/K GLA-55 desktop zvučnika i Tivoli radio-budilnika, Fidelio bismo mogli svrstati u istu kategoriju: u pitanju su uređaji speci-
fične namene, koji pored osnovne funkcije donose prestiž u vidu specifičnog dizajna, primenjene tehnologije i upotrebljenih materijala. Naravno, tu je i cena, kao jedan od osnovnih parametara za prestiž - iako do zaključenja ovog broja nismo uspeli da saznamo predviđenu cenu za naše tržište, u zemljama zapadne Evrope ona iznosi oko 600 evra, što nije malo za ovaj tip uređaja. Ipak, za razliku od navedene konkurencije u domenu prestiža, Fidelio se odlikuje vrhunskim, za klasu boljim zvukom, apsolutno najboljim kvalitetom izrade, kao i zaista atraktivnim i plemenitim dizajnom. Dodatno, brojna napredna tehnička rešenja čine ovaj uređaj jedinstvenom ponudom i predstavljaju giganta kao što je Philips u najboljem mogućem svetlu.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn, upotrebljeni materijali, kvalitet izrade.
Opcije.
Odličan kvalitet zvuka.
MINUS
U klasi kojoj pripada - ništa.
OPREMA:
ONAD C 326BEE
OMarantz CD4000
OPro-Ject USB Box
OHRT Music Streamer II+
ODynaudio DM 2/6
OMonitor Audio Silver RS6
ONeotech kablovi
MUZIKA:
Diane Arkenstone - The Best Of
Dire Straits - Dire Straits
Globe Trekker - Earth Journeys
J. S. Bach - Cello Suites
Philips Fidelio DS9000
Kontinualna snaga: 2x50 W
Topologija: 2x100 mm bas/srednjotonac, 2x25 mm visokotonac
Audio-ulaz: 1x 3,5-mm
Audio-izlaz: 1x 3,5-mm
Daljinsko upravljanje: da
Dimenzije (ŠxVxD): 562x214x226 mm
Masa: 6,5 kg
Cena: uzorak
”DS9000 nudi daleko bolji zvuk nego što se od njega očekuje i može da pruži mnogo više od bazičnog slušanja muzike.“
This Is Happening je treći album projekta LCD Soundsystem i, ako je verovati tračevima, istovremeno poslednji. Zato i ne čudi da su se James Murphy i kompanija trudili što više mogu da naprave izdanje koje će prevazići prethodna. U određenom smislu to su i uspeli. Ovaj album je šareniji od prethodnih, kombinacija dugačkih stilski raznovrsnih pesama koje ipak neće privući svakoga, pa ni sve fanove prethodnih izdanja. "This Is Happening" deluje kao ponavljanje onoga što su LCD Soundsystem radili prethodnih godina, što povremeno zvuči dosadno, ali je rezultat ipak dovoljno dobar da neće pasti u zaborav, iako predstavlja kreativni pad u odnosu na prethodna dva albuma.
The Drums su još jedan američki bend koji svoje prve uspehe niže u Britaniji. U američkim top-listama ne vlada rok muzika, a naročito ne mladi bendovi koji inspiraciju crpe iz muzike Smithsa i Joy Divisiona. U žižu javnosti došli su optimističnom pesmom "Let's Go Surfing", koja je snimljena na dan Obamine inauguracije. Ostatak albuma nije toliko optimističan, ali pomalo mračne tekstove prate vesele i zarazne melodije. Muzika predstavlja kombinaciju novotalasnih gitara uz elektronsku podršku nasleđenu iz bendova Goat Explosion i Elkland. Minimalistički pristup muzici i mladalački izgled (još uvek izgledaju kao srednjoškolci) čine ih zanimljivim i neobično upečatljivim. Njihov debi album predstavlja snažan prvi korak i odličnu osnovu za budućnost koju žele da izgrade. U međuvremenu uživajte u pesmama "Best Friend", "Forever and Ever, Amen" i drugim...
Neobičan pank bend iz Sunderlanda oduševio je publiku prvim albumom, koji je skočio do prvog mesta britanske liste. S naredna dva izdanja doživeli su umereni uspeh, a kritika ih nije mnogo mazila. Ne želeći da se uklope u šablon, snimali su suviše drugačije albume od prvenca i tako delimično otuđili svoju prvobitnu publiku. Ali, četvrtim izdanjem "The Chaos" vraćaju se korenima i, umesto da pokušaju da komercijalizuju svoje pesme, sviraju muziku u kojoj uživaju i koja ih je učinila poznatim. Možda je kasno da nastave putem koji im je prvenac predviđao, ali će ih kombinacija prljavih gitara i panka učiniti privlačnim postojećim fanovima i pridobiti one koji vole neobična dela i bendove koji se ne plaše da eksperimentišu, makar i na sopstvenu štetu.
(Samizdat)
Svojim najnovijim izdanjem bosansko-hercegovački sastav Dubioza kolektiv nastavlja da čvrsto gazi putem koji sam sebi krči. Politički angažovani tekstovi bez dlake na jeziku, koji bend odlikuju od nastanka, polarizuju potencijalnu publiku na one koji ih obožavaju i one koji bi najradije da Dubioza ne postoji. To se nimalo nije promenilo ni na izdanju "5 do 12", koje u kritici svakodnevice ide korak dalje u odnosu na album "Firma ilegal". Dubioza kolektiv koristi poznate motive poput Waltera ili stihova "Fa, fa, fašista nemoj biti ti..." iz pesme Plavog orkestra, a kombinuje i različite muzičke stilove. Prepoznatljivi su rege i rok elementi, uz ironičnu upotrebu narodnjačkih melodija (konkretno, u balkanskoj obradi pesme "Funk Soul Brother" Fat Boy Slima) i odlično smeštanje sevdah fragmenata u pesmi "Domaćica". Fenomenalna muzička podloga samo naglašava još bolje stihove koji direktno govore o situaciji u Bosni i Hercegovini, krizi i recesiji, načinima makar privremenog izlaska iz depresije... I lokalno usmereni stihovi dovoljno su univerzalni, tako da će ih slušalac u Srbiji lako nameniti ovdašnjim političarima. To i snažna muzička podloga album "5 do 12" čine jednim od najboljih izdanja ove godine.
Osam godina nakon albuma "The Last DJ", Tom Petty & The Heartbreakers predstavljaju nam novi, dvanaesti album. Petty je u međuvremenu izdao i jedno solo izdanje ("Highway Companion"), ali je uvek uživanje čuti ga u kombinaciji s vernim pratećim bendom. Izdanju "Mojo" prethodila je i svađa s elementima muzičke industrije (prethodni album Heartbreakersa bio je posvećen kritici industrije), te pomirenje i šansa za nove komercijalne uspehe. Oni koji su uživali u njihovim ranim radovima svakako će se podsetiti tih dana jer je "Mojo" punokrvna bluz ploča (Petty je uvek bio inspirisan južnjačkim rokom i bluzom), dok će oni koji su ih upoznali po rok hitovima na prelasku u devedesete godine prošlog veka doći u situaciju da li da upoznaju i njihovu bluz stranu. I jedini odgovor je - zašto da ne? "Mojo" je odličan album koji Heartbreakerse prikazuje u sasvim drugom svetlu.
Bend We Are Scientists uvek je bio snažan na sceni, ali su albumi, i pored solidnog uspeha, bivali opterećeni pojedinačnim hitovima i pesmama koje popunjavaju prostor. "Barbara" je njihovo četvrto izdanje i prvo koje deluje vrlo konzistentno. Uspešno su emo impluse usmerili u dobro upeglane rok melodije, uz koje ćete želeti da skačete. Novom izdanju prethodila je zamena bubnjara; došao je Englez Andy Burrows iz benda Razorlight, kao svojevrsna potvrda veće popularnosti benda s ove strane Atlantika. Ovaj album neće ostati upamćen u analima rok muzike, ali će vam pesme poput "Nice Guys" i "You Should Learn" pružiti momente dobre zabave.
Iako nije dobro započeti pop karijeru dosadnim albumom, ponekad može biti mač s dve oštrice ako je debi suviše jak. To se desilo grupi Franz Ferdinand, ali i sastavu Scissor Sisters. Album objavljen u februaru 2004. godine poharao je top-liste, tako da je naslednik ("Ta-Dah" iz 2006.) zavisio od jednog hita, iako bi kao prvenac bio odlično prihvaćen. Četiri godine kasnije Scissor Sisters se vraćaju izdanjem koje predstavlja jedan od najsnažnijih pop albuma ove godine (i malo šire). "Night Work" ima hitične momente (poslušajte samo prvi singl "Fire With Fire"), ali nijedna pesma ne pada daleko ispred upečatljivijih melodija. A pop koji oni stvaraju nije obesmišljena reciklaža istih tema, već kompleksne pesme u kojima i reči imaju značenje, a melodije su tu da bi ostale zapamćene.
(Ipecac)
I dok nam je prilično jasno šta da očekujemo od Mike Pattona i Faith No More postave na predstojećem Exitu, njegova muzička misija van benda s kojim se proslavio potpuno je neočekivana. Eksperimentisao je kroz postavu Mr. Bungle, sarađivao s avangardnim kompozitorom Johnom Zornom, snimao muziku za filmove, pevao u sastavima The Dillinger Escape Plan, Tomahawk, Zu..., a onda nam je predstavio album pun obrada italijanskih pop pesama iz šezdesetih i pedestih godina prošlog veka. "Mondo Cane" je potpuno neočekivano izdanje s obzirom na to da smo od Pattona navikli da očekujemo eskeriment, a dobili set od jedanaest pesama koje ne zvuče mnogo drugačuje u odnosu na ono što očekujemo od italijanske muzike. Doduše, muzika jeste malo „zaprljana“, čisto da ne bude sve potpuno ispeglano (odsvirao je orkestar od 65 članova), a Pattonov glas suviše prepoznatljv da bi se utopio u osrednjost. "Mondo Cane" je posveta zemlji u kojoj je živeo pre više godina, ali i poklon fanovima koji vredno skupljaju šta god da snimi. Ni ovim izdanjem neće se razočarati; Patton na albumu "Mondo Cane" još jednom pokazuje široko razumevanje za različite muzičke tradicije i snagu muzike da dotakne slušaoca bez obzira na način na koji se izvodi.
Prošlo je više od petnaest godina otkako je rok muzika osetila veći talas inovativnosti. Nisu samo bendovi iz Sijetla bili deo novih rok uticaja, jedan od najznačajnijih bio je Faith No More. Kombinacija hevi metala i muzičkih eksperimenata stvorila je jedinstven zvuk, koji ovaj bend i danas čini jednim od najboljih na sceni.
Njihova priča počinje davne 1981, kada su se basista Billy Gould, klavijaturista Wade Worthington, pevač Mike Morris i bubnjar Mike Bordin okupili u postavi Faith No Man. Tih godina sastav nije bio stabilan. Worthington (zamenio ga je Roddy Bottum) i Morris već sledeće godine izbačeni su iz benda, a ime je promenjeno u ono koje ih prati skoro tri decenije. Duže vreme su isprobavali različite pevače i pevačice (oprobala se i Courtney Love), a onda je 1983. došao Chuck Mosley, dok je postavu kompletirao Jim Martin na gitari. U tom sastavu počeli su snimanje albuma, ali bez podrške izdavačke kuće. Novcem koji su skupili sami uspeli su da završe pet pesama. To je bilo dovoljno da privuku pažnju nove etikete Mordam, a album "We Care a Lot" bio je prvi i za njih i za izdavačku kuću. Dve godine kasnije stigao je album "Introduce Yourself", a pesma "We Care a Lot" postigla je manji uspeh na MTV-ju. Ipak, najbitniji događaj za FNM došao je 1988. Pevač Chuck Mosley je zbog nestabilnog ponašanja tokom snimanja i na koncertima, svađanja s kolegama i problema s pićem otpušten. Jim Martin je na osnovu demo snimka sastava
Mr. Bungle predložio da angažuju njihovog pevača. Mike Patton im se pridružio 1989, a za samo dve nedelje napisao je pesme za sledeći album ("The Real Thing"), koji je iste godine i objavljen.
Novi album je bio nominovan za nagradu Grammy, a video za pesmu "Epic" dobio je puno prostora na MTV-ju tokom 1990. Iste godine bend je nastupio i na dodeli MTV muzičkih nagrada, kao i u čuvenom američkom TV šou Saturday Night Live. Faith No More su polako ulazili u uši sve većeg broja fanova, a tome su doprineli i singlovi "From Out of Nowhere" i "Falling to Pieces", kao i dugačka turneja po SAD.
Album je postizao uspeh širom sveta (ukupno je prodat u četiri miliona primeraka), tako da su FNM počeli da bivaju traženi. Pesmu "The Perfect Crime" dali su za film "Bill & Ted's Bogus Journey", a gitarista Jim Martin filmu je doprineo "svirajući" vazdušne gitare i kameo pojavljivanjem kao Sir James Martin, lider Faith No More spiritualnog i teološkog centra. Lagano odstupanje od uobičajenog tvrdog zvuka koje je donelo uspeh trećem
albumu omogućilo im je da povećaju dozu eksperimentisanja za "Angel Dust", koji se pojavio 1992. godine.
U kom smeru su se razvijali verovatno najbolje pokazuje singl "A Small Victory"; kombinacija hevi-metal gitara, repovanja, poprok... elemenata stvorila je jedinstven miks. Ni "Midlife Crisis" ni "Everything's Ruined" nisu bili daleko od toga, a album je i pored manje tražnje u SAD prodat u više miliona primeraka. Kasnije verzije ovog izdanja sadržale su i bonus pesmu "Easy", obradu grupe The Commodores, koja je u nekim krajevima sveta postala najveći hit Faith No Morea.
Kraj turneje za "Angel Dust" donelo je nove promene sastava. Gitarista Jim Martin je otišao u potragu za tvrdim metal zvukom, dok je ostatak benda uživao u eksperimentisanju s različitim uticajima. Njegovo mesto je privremeno zauzeo Pattonov gitarista iz benda Mr. Bungle Trey Spruance. S njim su snimili još jedan odličan album "King for a Day... Fool for a Lifetime", ali odmah potom je i on otišao, a gitaru je u ruke uzeo Dean Menta, tehničar koji je pratio bend prethodnih go-
dina. Pretposlednji album, objavljen 1995. godine, doneo je velike promene u zvuku. Pesme su se međusobno drastično razlikovale, a FNM su se kretali od panka i posthardkora, preko kantrija, do džeza, uz kombinaciju drugih elemenata, po kojima su već postali prepoznatljivi. Ipak, ta raznovrsnost je bila odlično uklopljena u album koji je tvrdokornim fanovima postao omiljen, dok su pesme "Digging the Grave", "Evidence" i "Ricochet" postale prepoznatljivi singlovi. Za snimanje izdanja "Album of the Year" gitaru je u ruke uzeo Jon Hudson. Već tada se naslućivalo da Faith No More neće još dugo ostati zajedno. A i pored iznenađujućeg uspeha u nekim zemljama i bolje prodaje od prethodnika, nije uspeo da utiče na FNM da ostanu zajedno. I pored pokušaja s nekoliko singlova ("Ashes to Ashes", "Last Cup of Sorrow" i "Stripsearch"), vreme posle ovog izdanja ostaće upamćeno po njihovom razlazu.
Već početkom 1998. pojavile su se glasine na internetu da Mike Patton napušta bend da bi se posvetio drugim projektima, a FNM su poslednji koncert održali 7. aprila u Lisabonu. Otkazana je turneja na kojoj je trebalo da prate Aerosmith i 20. aprila je ozvaničen razlaz. Svi su se okrenuli drugim projektima. Iako je razlaz zvanično bio zajednička odluka, brojni projekti u kojima je Mike Patton učestvovao ipak upućuju na utisak da je on glavni krivac. Najpre je osnovao svoju
etiketu Ipecac Recordings i nastavio da radi s bendom Mr. Bungle, a potom je ostvario brojne saradnje. Snimao je sa Johnom Zornom, Björk, Rahzelom, Imani Coppolom, bendom The Dillinger Escape Plan. Uspeo je i da aktivno svira u više bendova, uključujući Tomahawk, Fantômas i Peeping Tom. Doduše, ni ostali članovi benda nisu bili lenji. Roddy Bottun je osnovao grupu Imperial Teen, Jim Martin je sarađivao s brojnim bendovima, dok je Mike Bordin postao član pratećeg benda Ozzyja Osbourna. Billy Gould je svirao u bendu Brujeria, osnovao je Koolarrow Records i producirao brojna izdanja, uključujući tri albuma grupe Kultur Shock. Početkom 2009. najavljeno je da će se Faith No More okupiti u sastavu koji je snimio poslednji album, a već u junu su bili glavne zvezde Download festivala u Doningtonu. Od tada redovno nastupaju, najviše u SAD i Evropi, učestvovali su na zilion festivala, ali još uvek nema najava za novi album. Ipak, u njihovoj muzici uskoro ćete moći da uživate uživo na novosadskom Exit festivalu 11. jula. Zabeležite taj datum i spremite se za nekoliko sati povratka u detinjstvo...
DISKOGRAFIJA:
1985. - We Care a Lot
1987. - Introduce Yourself
1989. - The Real Thing
1992. - Angel Dust
1995. - King for a Day... Fool for a Lifetime
1997. - Album of the Year
www.fnm.com
”U njihovoj muzici uskoro ćete moći da uživate uživo na novosadskom Exit festivalu 11. jula.“
Kada je sredinom maja prošle godine emitovana pilot-epizoda serije „Glee“, u čijem se središtu nalazi malobrojna grupa luzera okupljena oko srednjoškolskog pevačkog kluba, malo ko je mogao pretpostaviti da će ovaj TV projekat sa skromnim budžetom i bez ijedne zvezde velikog kalibra u špici prerasti u kulturni fenomen širih razmera. A kada je serija na jesen krenula sa redovnim emitovanjem, popularnost je vrtoglavo rasla sa svakom novom epizodom. U međuvremenu stvari su se toliko zahuktale da je ekipa „Gleeja“ zaslužila naslovnu stranu „Rolling Stonea“, a tu se ne može tek tako...
Zaplet u seriji je više nego jednostavan i fokusira se na grupicu autsajdera okupljenu oko pevačkog kluba jedne srednje škole u Ohaju. Punačka afroamerikanka Mercedes (Amber Riley), predizajnirani gej Kurt (Chris Colfer), kosooka gotičarka Tina (Jenna Ushkowitz), Artie u invalidskim kolicima (Kevin McHale) i prenaporna „Broadway star wannabe“ Rachel (Lea Michele) – ekipica koja na dnevnoj bazi trpi poniženja od popularnih klinaca nalazi utočište u kome će negovati svoju različitost i ljubav prema muzici u klubu pod imenom "New Directions", koji s
puno entuzijazma vodi profesor španskog Will Schuester (Matthew Morrison), i sam nekadašnji glijevac. Klubu će se uskoro, ne baš dobrovoljno, pridružiti i nekoliko školskih zvezda: igrači fudbalskog tima Finn, Puck, Mike i Matt (Cory Monteith, Mark Salling, Harry Shum Jr., Dijon Talton) i navijačice Quinn, Santana i Brittany (Dianna Agron, Naya Rivera, Heather Morris). Dodajmo malo tinejdžerske romanse, konstantni sukob profesora Schustera sa čeličnom Sue Sylvester (Jane Lynch), koja godinama unazad uspešno vodi školske navijačice, izazov u vidu konkurentske pevačke mašinerije „Vocal Adrenalin“ i činjenicu da opstanak gli kluba stalno visi u vazduhu – i to je to. Šta je onda tajna uspeha „Gleeja“? Kad osetite zaraznu energiju koju ovi mladi ljudi šire dok poznate pesme pevaju kao da ih čujete po prvi put, svako dalje pitanje postaće suvišno. I upravo to je jedna od stvari koje su autori serije Ryan Murphy, Brad Falchuk i Ian Brennan imali na umu pri kreiranju ovog postmodernog mjuzikla, kao svojevrsnog eskapističkog predaha od sumorne svakidašnjice.
Birajući glumce za seriju, Ryan Murphy je zaobišao ustaljenu proceduru za TV kastinge i proveo tri meseca detaljno proučavajući
brodvejsku „ponudu“. Na kraju je odabrao Matthewa Morrisona, Leu Michele i Jennu Ushkowitz, dok su ostali članovi ekipe odabrani na audiciji.
U svakoj epizodi likovi izvode više pesama, a muzički segmenti obično prerastaju u performanse koji se jasno izdvajaju od uobičajene srednjoškolske svakodnevice. Oni se uglavnom odvijaju u sali za vežbanje i na pozorišnoj sceni, a povremeno i u školskim hodnicima. U svakoj epizodi izvodi se barem pet pesama, a koreografiju za njih smišlja Zach Woodlee (radio je, između ostalog, koreografiju i za „Hairspray“ i „27 Dresses“).
Za izbor pesama zadužen je Ryan Murphy, koji pri tom pokušava da održi ravnotežu numera odabranih iz brodvejskih mjuzikala i aktuelnih pop-hitova. Izbor je vezan i za temu svake epizode, kako muzika ne bi odudarala od priče, a izdavačke kuće su autorima serije uglavnom s lakoćom davale prava. Neki od muzičara čije su pesme korišćene prava su ustupili bez ikakve naknade, ali bilo je i suprotnih primera. Tako su Bryan Adams i Coldplay izbegli da njihove pesme u „Glee“ izvedbi dobiju novi život. Britanski bend se
u međuvremenu predomislio, videvši uspeh „Glee“ audio-izdanja. Do sada je objavljeno pet albuma sa numerama iz serije. Pored prva tri, poetično nazvana „Volume 1“, „Volume 2“ i „Volume 3“, usledio je specijal „The Power of Madonna“, a potom i audio-rekapitulacija prve sezone – „Journey to Regionals“. O uspehu audio-izdanja svedoče prodaja od preko 7 miliona singlova preko interneta (od čega se preko pola miliona odnosi samo na pesmu „Don't Stop Beleivin'“) i brojka od čak 25 pesama na Billboardovoj listi 100 najvećih hitova (samo su Bitlsi bolji sa 31 pesmom na listi).
Pored oduševljenja publike, ni kritika nije ostala ravnodušna. „Glee“ je osvojio Zlatni globus za najbolju seriju u katregoriji mjuzikla ili komedije, uz čak tri glumačke nominacije (Lea Michele, Matthew Morrison, Jane Lynch). Šou je nagrađen i People's Choice nagradom za najbolju novu komediju 2010. i već u prvoj sezoni osvojio je i prestižnu Peabody nagradu. Svojevrsno priznanje je i poziv
da u aprilu 2010. gostuju u Beloj kući. Producenti serije su na osnovu uspeha prve sezone već obezbedili ugovor za još dve, a svi članovi „Glee“ postave su im na raspolaganju i za tri eventualna filmska izdanja. Pripreme za drugu sezonu su u jeku. Odlučeno je da će se ekipi pridružiti troje novih glijevaca, a njihov izbor će biti sproveden putem otvorenih au-
dicija, na kojima će ravnopravno učestvovati profesionalci i zasad anonimni amateri. Kao i svaki drugi dobar proizvod, „Glee“ priča se neće završiti na televizijskoj seriji. U priremi su i igra za konzolu Nintento Wii, „Glee“ karaoke mašina, društvena igra, Hallmark čestitke, torbe, poklon-paketi, papirna galanterija, odeća, aksesoar... a najavljen je i serijal od pet knjiga, od kojih će se prva baviti dešavanjima koja prethode prvoj sezoni serije.
U istorijskom kontekstu, gli klub je pevačka grupa tradicionalno specijalizovana za izvođenje specifične forme pesama pod nazivom gli (glee), veoma popularnih u Engleskoj između sredine 17. i početka 20. veka. U pitanju je spoj delova nekoliko različitih pesama (savremeni ekvivalenti bili bi medley ili mashup), obično u interpretaciji trija ili kvarteta. Prvi takav klub osnovan je u londonskoj školi Harou 1787. i od tada njihova popularnost raste sve do sredine 19. veka, kada počinju da ih potiskuju klasični horovi. Iako su do sredine 20. veka pravi gli klubovi gotovo nestali, ovaj naziv se ipak održao, prvenstveno za pevačka društva na američkim koledžima, uprkos tome što su to uglavom bili moderni horovi i što u njihovom repertoaru gli pesme nisu bile zastupljene. Među najstarije gli klubove u SAD ubrajaju se oni na Harvardu, Jejlu, Kornelu i univerzitetima Mičigena i Pensilvanije, osnovani sredinom 19. veka. I iako su moderni školski horovi znatno brojniji i kompleksniji od tradicionalnih gli klubova, termin se i dalje često koristi.
”Glee (eng.) = veselost, radost, veselje“
Režija: Matthew Vaughn (2010)
Žanr: akcija / komedija
Uloge: Aaron Johnson, Chloe Moretz, Nicolas Cage, Mark Strong, Christopher Mintz-Plasse...
Trajanje: 117 min.
Sound mix: DTS / Dolby Digital / SDDS
Prosečan, ne baš popularan, potpuno neprimećen od strane suprotnog pola, Dave Lizewski (Aaron Johnson, koga ćemo uskoro gledati kao mladog Johna Lenona u filmu „Nowhere Boy“) naizgled je sasvim običan tinejdžer. Ipak, jedna stvar učiniće ga posebnim - zapitanost zbog čega u svetu u kome su filmovi i stripovi krcati superherojima niko nije pokušao da stvarno postane jedan od njih i krene u obračun sa svakodnevnim nepravdama. I Dave se, zadojen idejama iz svoje omiljene stripovske lektire, odlučuje na akciju. Nabavlja nekakav komični izgovor za kostim i pod imenom Kick-Ass pun entuzijazma kreće u deljenje pravde na njujorškim ulicama. Postoji tu samo jedan „mali“ problem: Dave ne poseduje nikakve korisne veštine, niti supermoći. No, uprkos tome što će u svom slavnom poduhvatu dobiti dosta batina, on će, udruživši snage sa bivšim policajcem Big Daddyjem (Nicolas Cage) i njegovom omalenom kćerkom Hit-Girl (Chloe Moretz), uspeti da pomrsi račune nekim opakim likovima... „Kick-Ass“, baziran na istoimenoj grafičkoj noveli Marka Millara („Wanted“, „Ultimate Avengers“), režirao je Matthew Vaungh („Stardust“), koji je ovde uradio odličan posao. Njegov koncept uspešno objedinjuje superherojsku akciju i parodiju na žanr i deluje sveže, nenametljivo i zabavno. Poseban kvalitet donosi efektan soundtrack, koji uspešno miksuje Ennija Morriconea, Elvisa Presleyja i Sparkse, Miku i Prodigy.
Režija: Ang Lee (2009)
Žanr: komedija / drama
Uloge: Demetri Martin, Imelda Staunton, Henry Goodman, Liev Schreiber, Emile Hirsch...
Trajanje: 120 min.
Sound mix: Dolby Digital / DTS
Pre četrdesetak godina pola miliona mladih okupilo se na pašnjaku jedne farme u severnom delu države Njujork kako bi prisustvovali događaju koji je bio preloman za njihovu generaciju. Nastupi muzičara na Vudstoku verno su zabeleženi u istoimenom dokumentarcu Michaela Wadleigha iz 1970, a novi film oskarovca Anga Leeja „Taking Woodstock“ nudi jednu drugačiju perspektivu, vodi nas iza kulisa i na duhovit način priča kako i zašto se pozornica sa koje su glasovi odjeknuli neslućeno daleko našla baš na livadi farmera Maxa Yasgura. Kao osnova za scenario poslužili su memoari „Taking Woodstock: A True Story of a Riot, a Concert, and a Life“ Elliota Tibera, mladića koji je te 1969, zarad rešavanja porodičnih finansijskih problema, iskoristio svoj uticaj u minijaturnoj lokalnoj zajednici da u okolini oronulog motela svojih roditelja organizuje rok festival, ne sluteći kakve će razmere taj događaj poprimiti i kakve će posledice imati na njegov život. Leejev film se ne bavi Vudstokom kao kulturološkim ili sociološkim fenomenom. Tako nećemo videti nijednu scenu sa slavnog koncerta. I iako su tu i The Doors, i Janis Joplin, i Jefferson Airplane, njihova muzika je samo pozadina za ličniju priču o odrastanju i oslobađanju, o drugačijim pogledima na svet, razumevanju i prihvatanju, za toplu priču o jednom vremenu kojeg se mnogi s nostalgijom sećaju i nadi da se stvari uvek mogu promeniti.
Režija: Scott Cooper (2009)
Žanr: drama / muzički
Uloge: Jeff Bridges, Maggie Gyllenhaal, Colin Farrell, Robert Duvall, James Keane...
Trajanje: 112 min.
Sound mix: Dolby Digital
Otis Bad Blake (Jeff Bridges) je oronuli, sredovečni kantri pevač. Iza njega su godine na turnejama, previše propalih brakova, previše ispijenog alkohola. Nekad je bio zvezda, a sada, bez porodice (sa sinom nije kontaktirao četvrt veka), bez prijatelja, životari na ivici siromaštva, svirajući svake večeri u drugom baru neke zabiti američkog jugozapada. Uvek na putu i u jeftinim motelima. I kada mu život pruži priliku za iskupljenje, Blake je oberučke prihvata. Susret sa mladom novinarkom Jean Craddock (Maggie Gyllenhaal) pokrenuće ga da se potrudi da vrati svoj život na pravi kolosek... Na nivou priče „Crazy Heart“ očito ne donosi ništa novo - još jedan muzičar koji ispašta zbog pogrešnih izbora i loših navika (a izgleda da ih je svet kantri muzike pun, sudeći bar po filmskim naslovima), ali ipak dobija drugu šansu. No, ono što je ovaj nezavisni „filmić“ (snimljen je za dvadesetak dana, za „tričavih“ 7 miliona dolara) učinilo jednim od najsvetlijih trenutaka bioskopske godine za nama jeste, pre svega, Jeff Bridges. Nenametljiv i prirodan, on je ulogu Bada Blakea odigrao maestralno i zasluženo pokupio gomilu nagrada kojima su ga kolege i kritika zasuli (Oskar i Zlatni globus su samo najzvučnije), a bogme je i zapevao, i to odlično. Pesma „The Weary Kind“ koju on peva, a koju potpisuje američka muzička legenda T-Bone Burnett, donela je filmu još jednog Oskara.
Režija: Juan Jose Campanella (2009)
Žanr: krimi / drama / romansa
Uloge: Ricardo Darin, Soledad Villamil, Guillermo Francella, Pablo Rago, Javier Godino...
Trajanje: 127 min.
Sound mix: Dolby Digital
Buenos Ajres, 1999. Penzionisani inspektor istražnog suda Benjamin Esposito (Richardo Darin) počinje da piše roman o jednom davnašnjem slučaju iz svoje prakse koji ga muči i nakon više od dvadeset godina. U pokušajima da posle toliko vremena prizove i shvati sve detalje vezane za istragu o brutalnom silovanju i ubistvu Liliane Colotto, on posećuje nekadašnju koleginicu Irenu (Soledad Villamil), svoju neostvarenu i nikad prežaljenu ljubav. Njihovo prisećanje vraća nas u 1974. i oživljava pred našim očima dramu jednog zločina iz strasti, a oko ovog narativnog središta raspliću se intimne drame svih koje je ta tragedija na neki način dotakla. Zasnovan na romanu Eduarda Sacherija, ovogodišnji argentinski oskarovac „Tajna u njihovim očima“, reditelja Juana Josea Campanelle („El mismo amor, la misma lluvia“, „El hijo de la novia“), prava je old school krimi drama. Ubistvo, strast, osveta, ljubav koja ne može biti zaboravljena... sve je ispripovedano sa izuzetnim osećajem za kombinovanje elemenata različitih žanrova i odličnim tajmingom za saspens, oplemenjeno detaljima koji nenametljivo dočaravaju atmosferu u Argentini sredinom sedamdesetih – mehanizmi delovanja vojne hunte, koja štiti kriminalce koji za režim obavljaju prljave poslove, klasne razlike, fudbal... Uz to, valja istaći i odličnu muziku Federica Jusida, koja objedinjuje sva, često protivrečna, osećanja protagonista.
Režija: Milan Konjević, Milan Todorović (2009)
Žanr: horor
Uloge: Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso, Miodrag Krstović, Vukota Brajović...
Trajanje: 101 min. (uncut verzija filma)
Sound mix: Dolby Digital 5.1
Širom Srbije odvijaju se vojni manevri. Sve vrvi od NATO vojnika, a na pančevačku železničku stanicu pristiže voz koji transportuje opasan otrov. I kako to u Pančevu i inače često biva, otrovna materija nesrećnim sticajem okolnosti nekako završi u vazduhu. Ali ovaj put u pitanju je eksperimentalni toksin koji zaražene pretvara u bezumna bića željna krvi, narodski rečeno - u zombije. I dok horde nemrtvih bauljaju pančevačkih ulicama u potrazi za plenom, agenti Interpola sprovode kroz grad misterioznog zatvorenika, a jedan strani novinar sa grupom lokalnih prijatelja kreće put železničke stanice, kako bi napravio ekskluzivnu reportažu. Ubrzo nailaze na prve zaražene i shvataju da je bekstvo iz grada jedini izlaz... To je u kraćim crtama zaplet filma „Zona mrtvih“ autorskog dvojca Milan i Milan (Konjević i Todorović), koji je podelio ovdašnju filmsku javnost. Većina s pravom ističe činjenicu da je ovo prvi žanrovski čist horor, još preciznije – punokrvni predstavnik zombi podžanra snimljen na ovim prostorima (i šire), te se izvesne nesavršenosti, s obzirom na pionirski poduhvat u ovdašnjoj socijalnoplačljivoj kinematografiji, mogu oprostiti, dok oni iz kontraugla uglavnom spočitavaju filmu izvesne produkcijske nedostatke i činjenicu da je film na engleskom jeziku. No, „niko nije prorok u svome selu“, a „Zona“ je dosad zabeležila sjajan odziv na relevantnim festivalima izvan granica.
Režija: Wes Anderson (2009)
Žanr: animirani
Glasovi: George Clooney, Meryl Streep, Jason Schwartzman, Bill Murray, Michael Gambon...
Trajanje: 87 min.
Sound mix: DTS / SDDS
Nakon jedne krađe kokošaka koja je krenula po zlu, gospodin Lisac morao je da obeća svojoj dragoj da će prekinuti sa tim opasnim poslom. Dvanaest lisičjih godina kasnije, gospodin i gospođa Lisac (George Clooney i Meryl Streep) i njihov sin (Jason Schwartzman) žive mirnim porodičnim životom u svojoj udobnoj jami. Ostavivši stari zanat, on je sada kolumnista u lokalnim novinama, ali ga uzbudljiv život lopova još uvek potajno privlači. Kada ih poseti rođak Silverfox, u gospodinu Liscu probudiće se stari nagoni i on će se još jednom odvažiti na akciju. Uz pomoć prijatelja ukrašće kokoške sa tri obližnje farme, što će izazvati bes opljačkanih farmera. Predvođeni gospodinom Beanom (Michael Gambon), oni spremaju odmazdu... Ne dajte da vas savršena stop-motion animacija sa životinjama kao glavnim likovima zavara: ako se ima na umu da je „Mr. Foxa“, po knjizi Roalda Dahla, snimio Wes Anderson, jedan od najuvrnutijih i najoriginalnijih likova modernog američkog filma („The Darjeeling Limited“, „The Royal Tenenbaums“), jasno je da nije u pitanju tek još jedan crtać. Ispod savršeno ispolirane površine njegovog prvog animiranog filma nazire se Andersenova stalna preokupacija ekscentričnim, disfunkcionalnim porodicama i njihovim egzistencijalnim dilemama, koja, zaogrnuta njegovim čudnim smislom za humor, nudi subverzivnih i urnebesnih sat i po zabave.
ALL-IN-ONE SISTEMI
Arcam
AV
AV
I BLU-RAY
AV
AV RISIVERI I SISTEMI ZVUČNIKA Harman
BLU-RAY PLEJERI
CD
CD
Grundig Visio 4 32-4801 HF28 / 30
LG 32LG5700
HF28 / 28
LG 37LH3000 HF29 / 24
Samsung LE-32A656 HF28 / 26
Samsung LE-32C650..................................................HF35 / 62
Samsung LE-40B750 HF32 / 28
Samsung UE-40B7000 HF29 / 20
Toshiba 32AV635D.......................................................HF33 / 60
Acoustic Energy AE1 II Classic
Audiolab 8000Q i 8000P HF31 / 38
Pro-Ject Box Design HF28 / 44
Trends Audio PA-10 i TA-10.2P HF31 / 58
Epson EMP-TW2000
EI Niš serija 200
Kenwood KR-8010
HF26 / 54
HF27 / 60
HF30 / 53
Marantz 2250B...............................................................HF34 / 66
Nakamichi RX-505
Onkyo Grand Integra DX-G10
Revox B215
Sansui TU-919
HF28 / 59
HF32 / 67
HF31 / 63
HF29 / 57
Sony WM-D6C................................................................HF35 / 78
/ 48 Finel Epsilon....................................................................HF34 / 56
Finel Lambda..................................................................HF35 / 74
Finel Veracitá
/ 52
Gallus Audio Aldebaran...........................................HF35 / 52
Harbeth HL-P3ESL........................................................HF33 / 38 JBL LS40
/ 46
/ 48
iQ30.............................................................................HF33 / 50
Logan Source
Audio Gold Signature 10
/ 42
/ 18
/ 40 Monitor Audio Silver RX6........................................HF34 / 54
Audio Silver RX2
Mordaunt-Short Mezzo 2
Neat Motive 2
Neat Motive 3
/ 19
/ 36
/ 20
Opera Grand Mezza...................................................HF34 / 48
PMC DB1i
ProAc Studio 110
Proac Response D1
Pure Acoustics QX550
Sonus faber Toy Tower
Spendor SA1
WLM Loudspeakers La Scala
Infinity Cascade
Audio Radius HD
/ 40
/ 21
/ 36
/ 56
/ 34
/ 42
/ 46
/ 52
/ 50
