- Watch us gathering news -
- Discover why we award our winners -
- Learn how to make your own movies -
Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Za nama je još jedna relativno uspešna godina sa organizacijom dva sajma, kao i mnogim lepim putovanjima širom Evrope sa kojih smo vam doneli utiske i, nadamo se, puno zanimljivih događaja. Sledeće godine Evropa dolazi u Srbiju – da, naredni glavni sastanak EISA biće održan u junu u Beogradu. Zaista nam je velika čast da nakon samo tri kalendarske godine učešća u asocijaciji ugostimo pedeset glavnih i odgovornih urednika specijalizovanih magazina za audio, video, foto, auto i mobilnu elektroniku. Prvi sastanak je uobičajeno u Briselu, u maju, ali sastanak u Beogradu je značajan jer se na njemu obavlja procedura glasanja i donose se veoma važne odluke za dalji rad udruženja. Usput, pedeset časopisa EISA će objaviti našu zajedničku fotografiju, na primer, na Kalemegdanu, kod Pobednika.
U Beogradu je nedavno boravio vlasnik i osnivač kompanije Gryphon, gospodin Flemming E. Rasmussen, te smo imali prilike da se upoznamo sa njim i organizujemo kraći intervju. Tu je naravno i pregled učesnika jesenjeg Hi-Files Showa.
U ovom broju nastavljamo sa praksom predstavljanja pristupačnih uređaja. Na red su došli CD plejeri, ali i ostali testovi su cenovno prihvatljivi – čast izuzecima. Potpuno nas je iznenadila nova KEF Q serija, kao i MX serija kompanije Mission. Harman Kardon je nastavio sa inovacijama, i ponudio all-in-one rešenje za ljubitelje kućnog bioskopa, koje je na nas ostavilo sjajan utisak. Slično je i sa Sonus faber Monitor zvučnicima, jednostavno pred ovim "italijanima" teško je ostati ravnodušan.
Najlepše želje u predstojećoj 2011. godini želi vam redakcija magazina Hi-Files.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik
Ljubiša MIODRAGOVIĆ
zamenik urednika
Bojan JOVIĆ
Lektura i korektura
Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu
Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Bojana HeRMAN-NeDeLJKOVIĆ, Nikola StOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ
Milan M. MILOŠeVIĆ, Zoran JANKOVIĆ
Fotografije i dizajn
Stereo SpOt
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd
tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700
Mob: 063/8866-486
Web adresa www.hi-files.com
m.hi-files.com
eMail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija
Rotografika
Distribucija
Global press
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
Subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004(Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950
= Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Broj #39 - Januar 2011 - www.hi-files.com
16 Flemming E. Rasmussen
Nedavna prezentacija gospodina Rasmussena u salonu kompanije Audiophile bila je sjajan povod da ugovorimo intervju.
18 Hi-Files Show, jesen 2010.
Već uobičajeno, peti po redu Hi-Files Show održan je u novobeogradskom
hotelu "Holiday Inn", uz prisustvo velikog broja izlagača, odličnu posećenost i predstavljanje uređaja za svačiji ukus i džep.
22 2D-3D konverzija
Ugradnja čipa za 2D-3D konverziju, što neki proizvođači već rade, predstavlja prilično kontroverznu temu iz više razloga.
74 Kristin Hersh
Jedna od najuticajnijih američkih pevačica ni u svojoj petoj deceniji ne posustaje.
76 Leonardo DiCaprio
U kratkom periodu prešao je dug put od ružnjikavog deteta sumanuto ambicioznog imena do neprikosnovenog kralja glumačkog dela Holivuda.
76 vojislav voki Kostić
U njegovoj biografiji dosta je toga filmičnog i filmski potentnog i uzbudljivog, a note su već tu.
29
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.
Grupni test pet CD plejera
Serija CM britanskog proizvođača Bowers & Wilkins bogatija je za jedan podnostojeći model - u pitanju je CM8. Novi model je pozicioniran između najvećeg CM9 i manjeg CM7, a karakterišu ga visina od 96 centimetara i širina od svega 16,5 centimetara. Vitka silueta krije punu trosistemsku topologiju, sa dva basa od 130 milimetara u kombinaciji papira i kevlara, kao i FST srednjotonac istog prečnika, koji je izrađen od pletenog kevlara. Na vrhu je smeštena aluminijumska visokotonska jedinica, koja koristi poznatu B&W Nautilus tehnologiju. Skretnica prvog reda sadrži minimalan broj komponenti, a proizvođač tvrdi da su korišćenjem dužih namotaja i većih magneta postignuti snažniji udarac i bolji atak u niskotonskom području, uz primetno manje izobličenje. B&W CM8 se pojavio na britanskom tržištu u novembru, i to u četiri verzije finiša, po ceni od 1.250 funti za par. i www.bowers-wilkins.co.uk
Hi-end ogranak TEAC korporacije, pod nazivom Esoteric, predstavio je novi model SACD/CD reproduktora sa oznakom K-03. Novi plejer predstavlja poslednju dopunu u K seriji, a tržišni zadatak mu je zamenjivanje čuvenog modela X-03, koji je bio jedan od najuspešnijih i najbolje prodavanih plejera ovog proizvođača. Spoljašnjost donosi tipičnu hi-end mešavinu luksuza, jednostavnosti i vrhunskog kvaliteta izrade, uz elegantan plavi displej i mali broj komandi. Transport diskova poveren je moćnom VRDS-NEO mehanizmu, koji je svoje kvalitete pokazao u prethodnoj generaciji plejera X-01/X-03, a unapređena verzija u modelu K-03 nosi oznaku VMK-3.5-10. Za digitalno-analognu konverziju zadužena su četiri 32-bitska čipa AK4399 po kanalu, u paralelno-diferencijalnoj vezi, a tri digitalna ulaza (koaksijalni, optički i USB) podržavaju 192 kHz/24bitsku rezoluciju. U ovoj klasi uređaja balansirani XLR izlazi se podrazumevaju, a ukupnom utisku doprinose pozamašne dimenzije plejera, kao i masa od 28 kilograma. Cena na zapadnoevropskom tržištu još uvek nije poznata. i www.esoteric.teac.com
Jedan od pionira elektronske i ambijentalne muzike, legendarni francuski kompozitor, izvođač i producent Jean Michel Jarre, 2005. godine osnovao je kompaniju Jarre Technologies, s namerom da decenije svog muzičkog iskustva pretoči u kućne audio-video uređaje. Njegov prvi proizvod je pred nama, u vidu jedinstvene iPod docking stanice pod nazivom AeroSystem One. Elegantne cilindrične forme, visine od gotovo 110 centimetara i izrađen većim delom od stakla, AeroSystem One zrači originalnim dizajnom, uz ultramoderne hitech detalje. Kako funkcija ne bi zaostajala za formom, iPod priključku se pridružuju USB port i 3,5-milimetarski audio-ulaz, a ugrađeno digitalno pojačalo isporučuje po 30 vati za levi i desni kanal, kao i 60 vati za sabvufer. Dve zvučničke jedinice prečnika 75 milimetara postavljene su u stubu, pod međusobnim uglom od 90 stepeni radi što bolje disperzije zvuka, dok je sabvufer od 135 milimetara postavljen sa donje strane. Neobična koncepcija i ugrađene komponente omogućavaju reprodukciju u opsegu od 52 herca do 20 kiloherca, što predstavlja odličan rezultat s obzirom na namenu uređaja. AeroSystem One se u zapadnoj Evropi prodaje za oko 800 evra, što predstavlja adekvatnu cenu za ovakvu mešavinu kvaliteta zvuka, unikatnog dizajna i moderne tehnologije izrade. i www.jarre.com
Od septembra 2010. kompanija Stav postala je generalni zastupnik za renomirane robne marke Denon, Marantz i Boston Acoustics za tržište Srbije. Tim povodom, ova kompanija je 27. oktobra održala konferenciju za štampu u beogradskom klubu "Okno", na kojoj je upoznala predstavnike medija sa novim prodajnim asortimanom. Kompanija Stav je na ovaj način upotpunila svoj portfolio brendova obezbeđujući visokokvalitetne proizvode, od najimpresivnijih hi-fi komponenti, audio i video mini-sistema i prenosivih audio-plejera, do zvučnika sposobnih da obezbede vrhunsku reprodukciju i za najzahtevnije korisnike. Pored domaćina, konferenciji je prisustvovala Monika Horvathova, regionalni menadžer grupacije D&M. Da podsetimo, navedeni brendovi pripadaju grupaciji D&M Holdings Inc., koja je nastala 2002. spajanjem kompanija Denon Ltd. i Marantz Japan Inc. i www.stav.rs
Jedno od velikih imena hi-fi sveta - osnivač, dugogodišnji vlasnik i glavni dizajner kompanije Krell - čuveni Dan d'Agostino, nema nameru da odustane od onoga što radi najbolje. Nije prošlo mnogo vremena od burnog odlaska iz prethodne firme, a D'Agostino predstavlja svoje novo čedo - Momentum monoblokove. Ne preterano velik i očekivano specifičnog dizajna, Momentum se odlikuje robustnim kućištem sa aluminijumskom osnovom i bokovima od čistog bakra, koji služe kao hladnjaci. Prednja strana je opremljena VU-metrom, a čitav uređaj obiluje brojnim "heavy duty" detaljima. Ipak, kompaktne dimenzije i nežne boje su samo varka jer ovi monoblokovi isporučuju 300 vati na osam oma, uz dupliranje snage pri smanjenju otpora - dakle, 600 vati na četiri oma, odnosno punih 1.200 vati na dva oma. Prema D'Agostinovim rečima, ovo je postignuto zahvaljujući odlično rešenom odvođenju toplote, kao i primenom venturi sistema za hlađenje. Neočekivano za uređaj ove klase i snage, Momentum je ekološki podoban jer u standby režimu troši manje od jednog vata struje. Uređaj je trenutno u završnoj fazi testiranja i, ukoliko sve prođe kako treba, naći će se u prodaji krajem godine, po sasvim “krelovskoj” ceni od 42.000 dolara za par. i www.dagostinoinc.com
Iako je poznata pre svega po svojim gramofonima, daleko od toga da Rega ne prati kretanja u hi-fi svetu i ne ide u korak sa savremenim tokovima - uostalom, tome u prilog govore odlični CD reproduktori, koji već godinama stižu iz ove kuće. Kraj 2010. doneo nam je jedan novitet, u vidu prvog digitalno-analognog konvertera ovog ostrvskog proizvođača, maštovite oznake Rega DAC. Unutrašnja konstrukcija je veoma slična prestižnom CD plejeru Rega Isis, a srce novog modela čini par paralelno vezanih 192 kHz/24bitskih čipova Wolfson WM8742. Interno napajanje je opremljeno toroidnim transformatorom i Nichicon kondenzatorima, uz međusobno izolovan digitalni i analogni stepen.
Spoljašnjost je jednostavna i klasičnog dizajna, a kućište je izvedeno u shoebox formatu (21,5x8x27 cm). Prednji panel opremljen je sa tri tastera, koji služe za uključivanje, odabir željenog ulaza i izbor jednog od pet ponuđenih filtera. Iako su mišljenja oko upotrebe digitalnih filtera podeljena, činjenica je da veliki broj audiofila voli da eksperimentiše sa zvukom, te im Rega na ovaj način izlazi u susret. Za razliku od prednjeg panela, zadnja strana je prilično popunjena - tu su po dva koaksijalna i optička digitalna ulaza, jedan USB port, kao i par digitalnih (koaksijalni i optički) izlaza i jedan analogni RCA izlaz.
i www.rega.co.uk
Francuski Cabasse predstavio je ultimativne zvučnike - L'Ocean bi se teško mogli nazvati zvučnim kutijama u klasičnom smislu, o čemu govori već i njihov izgled. Iako kružni oblici i egzotične siluete nisu strane ovom proizvođaču - L'Ocean predstavlja svakako najsmeliju kreaciju do sada. Ipak, vanserijski dizajn samo je nagoveštaj tehnike koju ovi zvučnici nose u sebi: sferični kabineti opremljeni su koaksijalnim trosistemskim zvučničkim jedinicama prečnika 23 centimetra i bas drajverom od 38 centimetara, koji su razvijeni iz modela La Sphere. Takođe, ovi zvučnici su aktivni i opremljeni sa četiri digitalna pojačala po kanalu - 1.000 vati za bas, po 500 vati za low-mid i high-mid jedinice, i 250 vati za visokotonac - a amplifikacija je smeštena u podnožje zvučnika. Poseban kuriozitet predstavlja digitalno procesiranje signala, koje koristi tehnologiju preuzetu od korporacije Canon, u čijem je Cabasse vlasništvu. Ova tehnologija omogućava podešavanje frekvencijskog odziva i rada skretnice kako bi se zvučnici optimizovali za prostoriju u kojoj sviraju. U kompletu sa zvučnicima isporučuje se kontrolna jedinica/pretpojačalo, koje je opremljeno brojnim analognim i digitalnim, kao i balansiranim XLR ulazima, pa za kompletan sistem nedostaje samo izvor podjednakog kvaliteta. Ukupna snaga od 2.250 vati po kanalu, vrhunsko procesiranje signala, jedinstvena topologija i izgled na granici neverice čine ove zvučnike istinskim predstavnicima francuske avangarde, i to iz najboljih godina. Naravno, avangarda i egzotika uvek imaju svoju cenu, koja nije mala - u slučaju Cabasse L'Ocean ona iznosi oko 80.000 evra za komplet.
i www.cabasse.com
Novi Reference 18 predstavlja najsnažnije monoblok izlazno pojačalo iz kompanije NuForce, koje raspolaže snagom od 175 vati na osam oma, odnosno 335 vati na četiri oma, u opsegu od 20 herca do 120 kiloherca i THD+N izobličenje od 0,01 posto. Banka kondenzatora postavljena je u patentiranoj (CMA) CrossMatrix Array tehnologiji, što obezbeđuje bržu reakciju pri reprodukciji tranzijenata. Ovakva postavka uticala je na povećanu širinu kućišta, pa Reference 18 ima standardne hi-fi dimenzije i širinu od 424 milimetra, što nije uvek odlika NuForce proizvoda. Spoljašnjost je izvedena u poznatom stilu kompanije, uz vrhunski kvalitet izrade, kućište od brušenog aluminijuma i futuristički dizajn. Prednji panel opremljen je velikim touch-screen ekranom, koji služi za prikaz relevantnih informacija i za upravljanje pojačalom, dok se na zadnjoj strani nalaze linijski i XLR ulaz, kao i vrhunski WBT zvučnički terminali. Očekuje se da preproručena cena iznosi od 3.800 dolara po komadu. i www.nuforce.com
Kako bi održao korak s konkurencijom u segmentu dvokanalnih uređaja, Onkyo je predstavio novu liniju, koja se sastoji od stereo pretpojačala, izlaznog pojačala i CD plejera. Uređaji se odlikuju jednostavnim linijama, koje kombinuju dosadašnji stil sa retro detaljima, a pozicioniranje u srednjoj cenovnoj klasi podrazumeva besprekoran kvalitet upotrebljenih materijala i završne obrade. Pretpojačalo P-3000R pruža sve što se od savremenog hi-fi proizvoda očekuje, pa je tu pet analognih ulaza (uključujući gramofonski tipa mm) i jedan izlaz, ali i veliki broj digitalnih ulaza i izlaza – 2 x optički i koaksijalni, i 1 x AES/EBU i USB. Ugrađeni D/A konverteri su 192 kHz/32-bitski Burr-Brown PCM1795 (po jedan za svaki kanal), a digitalna i analogna sekcija opremljene su zasebnim transformatorima. Na kraju, P-3000R je opremljen pretpojačalom za slušalice, tonskim kontrolama i DIDRC (Dynamic Intermodulation Distortion Reduction Circuitry) kolom za umanjenje izobličenja, a šasija je izrađena od antirezonantnih aluminijumskih panela. Izlazno pojačalo M-5000R opremljeno je lepo uklopljenim VU-metrima, koji predstavljaju pravi magnet za određeni procenat audiofila.
U skladu sa sloganom "Real Hi-Fi at Real World prices", web prezentacija ovog ostrvskog proizvođača odlikuje se nepretencioznim i preglednim dizajnom, na prijatnoj crnoj podlozi. Početna strana nudi izbor između glavnih kategorija, da bi naredne stranice pružile željene informacije o kompaniji, proizvodima i distributerima širom sveta, ili omogućile preuzimanje brošura. Sajt pruža sasvim dovoljno informacija i sve funkcioniše besprekorno, a jedino bismo želeli da vidimo više kvalitetnih fotografija u visokoj rezoluciji.
i www.exposurehifi.com
Elektronika je izvedena u AWRAT (Advanced Wide Range Amplifier Technology) tehnologiji, uz prisustvo opisanog DIDRC kola. Konstrukcija je simetrična, sa zasebnim toroidnim transformatorom i kondenzatorima od 2x 27.000 mikrofarada za svaki kanal. Omogućeni su bridžovanje i bi-amping, a snagaš isporučuje 170 vati po kanalu na četiri oma (1 kHz, T.H.D. 1%).
CD reproduktor C-7000R prati kvalitet izrade koji je prisutan kod amplifikacije, a antivibracionim panelima dodaje mehanizam diska od livenog aluminijuma, termalno regulisani clock visoke preciznosti i zasebna napajanja za digitalnu i analognu sekciju. Za D/A konverziju zadužen je po jedan 192 kHz/24-bitski Burr-Brown PCM1792 po kanalu. C-7000R je osposobljen za reprodukciju MP3 i WMA formata, dok donekle iznenađuje nepostojanje USB porta i sve popularnijih digitalnih ulaza. Vratimo se na početak - na britanskom tržištu pozicioniranje u srednjoj klasi podrazumeva cenu od 1.700 funti za pretpojačalo, 2.500 funti za snagaš i 1.500 funti za CD plejer. i www.onkyo.com
Jedan od popularnijih sajtova koji su posvećeni vintage audio-opremi, "The Vintage Knob" pruža solidan izbor uređaja, kao i veliki broj fotografija, brošura i tehničkih informacija. Većina prikaza propraćena je kraćim tekstom autora, koji je pisan jednostavnim jezikom i u sažetoj formi navodi osnovne karakteristike, kao i osobine po kojima je isti proslavljen ili ozloglašen. Takođe, sajt sadrži i forum, na kojem ljubitelji vintage, ali i savremenih uređaja mogu da diskutuju o audiofilskim temama.
i www.thevintageknob.org
Kanadski Simaudio najavio je brojne nove proizvode - u pitanju su CD transport/DAC Evolution 650D, D/A konverter 100D, izlazno pojačalo 330A i gramofonsko pretpojačalo 110LP. Evolution 650D predstavlja pristupačniju verziju renomiranog 750D, kompletno je izveden u balansiranoj dual-mono topologiji i opremljen patentiranim
M-AJiC32 kolom za korekciju džitera. Asinhrona 32-bitska arhitektura bazirana je na prestižnom ESS SABRE32 Ultra DAC čipu, a za proces konverzije koristi se osam ovakvih čipova po kanalu. Pored standardnih linijskih, balansiranih i digitalnih izlaza, Evolution 650D opremljen je sa četiri digitalna ulaza (AES/ EBU, S/PDIF, TosLink i USB), što omogućava priključivanje spoljašnjih izvora digitalnog signala. Dvokanalni snagaš 330A opremljen je toroidnim transformatorom od 400 VA i kondenzatorima
Američki Olive, poznat po proizvodnji PC muzičkih servera i plejera visokog kvaliteta, predstavio je svoj najbolji proizvod do sada, sa oznakom O6HD. Novi server odlikuje se izmenjenim dizajnom u odnosu na starije modele O4 i O3, sa komandnim tasterima i ekranom premeštenim na gornju stranu kućišta. Kao i kod prethodnika, kolor ekran je osetljiv na dodir, ali je sada dvostruko većih dimenzija - dijagonale 25,6 centimetara u widescreen formatu - i rezolucije 800x480 piksela. U unutrašnjosti promene su brojne: za digitalno-analognu konverziju zadužen je par 192 kHz/24-bitskih Burr-Brown PCM1792 čipova u balansiranoj diferencijalnoj postavci, osnovu napajanja čini masivni toroidni transformator, optički čitač/ rezač je visokokvalitetni TEAC mehanizam, a tu je i zasebno pretpojačalo za slušalice. O6HD podržava WAV, FLAC, MP3 i AAC datoteke, koje se skladište na interni hard-disk kapaciteta 2 terabajta, opremljen posebnim ležištima za minimizovanje vibracija i buke.
ukupnog kapaciteta od 85.000 mikrofarada, što je dovoljno za 125 vati po kanalu na osam oma, odnosno 250 vati po kanalu na četiri oma. Takođe, ukoliko radi kao monoblok, ovo pojačalo isporučuje 400 vati na osam oma. Modeli 100D i 110LP predstavljaju entry-level sprave, koje koriste istovetno, kompaktno kućište od brušenog aluminijuma u aktuelnom kućnom dizajnu i odlikuju se poznatim Simaudio kvalitetima, ali po pristupačnoj ceni. D/A konverter 100D opremljen je S/PDIF, TosLink i USB ulazom, dok se u unutrašnjosti nalazi 192 kHz/24-bitski BurrBrown PCM1793. Omogućen je odabir frekvencije uzorkovanja u rasponu od 44,1 do 192 kiloherca, a napajanje je spoljašnje. Na kraju, phono stage 110LP je izveden iz većeg modela 310LP i omogućava korisniku podešavanje otpora, kapacitivnosti i pojačanja signala, što ga čini podesnim za gotovo sve vrste MM i MC zvučnica. i www.simaudio.com
Kako i dolikuje uređaju ove klase, mrežno povezivanje omogućeno je preko gigabitnog mrežnog adaptera ili bežično, po standardu IEEE 802.11n. Nekoliko reči o prisutnim priključcima: pored pomenutog izlaza za slušalice na prednjoj strani, zadnji panel sadrži analogne RCA i XLR izlaze (pozlaćeni, Neutrik), po jedan koaksijalni, optički i AES/EBU digitalni izlaz, kao i HDMI i USB portove. Kućište je izrađeno od anodizovanog aluminijuma i može biti u crnoj ili srebrnoj boji, a hlađenje je pasivno kako bi nivo buke bio sveden na najmanju meru. i www.olive.us
Početak 2011. donosi poslasticu za ljubitelje digitalnih formata - u pitanju je novi digitalnoanalogni konverter norveškog hi-end proizvođača Electrocompaniet. Novi DAC nosi oznaku PD 1 i pripada najpristupačnijoj seriji Prelude Line, koja se odlikuje veoma elegantnim dizajnom, sa robustnim kućištima i masivnim prednjim panelima od brušenog aluminijuma. PD 1 je opremljen ekranom koji pruža neophodne informacije o trenutno aktivnom izvoru i glasnoći, dok se na zadnjoj strani nalaze optički, koaksijalni i USB ulazi. Daljinsko upravljanje je kompletno, a ukoliko je PD 1 povezan sa računarom putem USB veze, daljinska komanda omogućava kontrolisanje medija plejera na računaru. Takođe, po želji korisnika na PD 1 se može priključiti Music Streamer (kupuje se odvojeno), koji obezbeđuje bežičnu vezu između izvora i D/A konvertera, te uklanja glavobolju oko razvlačenja kablova. Najavljena cena modela PD 1 iznosi oko 1.490 evra na zapadnoevropskom tržištu. i www.electrocompaniet.no
Britanski Linn predstavio je novo izdanje Akurate linije proizvoda, koja će se sastojati od ukupno četiri sekcije. U skladu sa savremenim trendovima, ulogu izvora signala imaće mrežni muzički server Akurate DS, koji će obavljati direktno preuzimanje i digitalno-analognu konverziju audio-fajlova sa lokalne mreže. Iako proizvođač ne navodi koji je D/A konverter upotrebljen, poznato je da će podržavati fajlove do 192 kHz/24-bita u formatima AAC, ALAC, AIFF, FLAC, MP3, OGG, WAV i WMA, a biće omogućeno i slušanje internet radio-stanica. Sekcija amplifikacije sastoji se od stereo pretpojačala Akurate Kontrol i izlaznog pojačala Akurate Power Amplifier. Pretpojačalo je opremljeno fono sekcijom, kao i ethernet portom, što omogućava kontrolu preko mreže pomoću posebne aplikacije. Izlazno pojačalo će biti ponuđeno u dvokanalnoj, trokanalnoj i četvorokanalnoj konfiguraciji, sa snagom od 111 vati po kanalu na osam oma, odnosno 200 vati na četiri oma. Sve komponente deliće gotovo identično kućište, a muzički server i pretpojačalo biće standardno opremljeni RCA ii XLR priključcima. Na kraju, liniju upotpunjuje Akurate serija zvučnika, koja se sastoji od podnostojećeg modela 242, regalskog 212, centralnog 225 i aktivnog sabvufera 226. Svi modeli izrađeni su pomoću Linn 3K Driver Array tehnologije, uz upotrebu veoma kvalitetnih zvučničkih jedinica, digitalnog pojačala od 500 vati za sabvufer i finiša od pravog drveta. i www.linn.co.uk
Uporedo sa novim Quattron 3D LCD televizorima serije AQUOS, Sharp je predstavio i novi 3D Blu-ray plejer. Iza oznake BD-HP90S nalazi se originalno stilizovan uređaj, koji će se sjajno uklopiti sa AQUOS televizorima, ali i modernim spravama drugih proizvođača. Ultraslim dizajn zaslužan je za debljinu od samo 36 milimetara, a reproduktor je opremljen slot-in mehanizmom diska, dok se na prednjem panelu nalazi svega nekoliko tastera i svetlosnih indikatora, kao i jedan USB port. Ekran, kakav smo navikli da vidimo na gotovo svim uređajima ovog tipa, ne postoji, a sve informacije i podešavanja prikazuju se na ekranu TV aparata. Iako deluje nelogično, nedostatak displeja na prednjem panelu je potpuno opravdan. Naime, ovaj plejer je dizajniran tako da se može postaviti vodoravno ili uspravno! Sa tehničke strane, novi Sharpov plejer staje uz rame sa konkurencijom - pored reprodukcije 3D sadržaja, tu je Wi-Fi povezivanje, DLNA sertifikat i podrška za sve popularne audio-video formate. Najavljena cena za tržište Velike Britanije iznosi oko 380 funti. i www.sharp.eu
Mlada američka kompanija HRT (High Resolution Technologies) brzo stiče popularnost svojim kvalitetnim, a pristupačnim proizvodima, namenjenim reprodukciji muzike sa računara. Posredstvom domaćeg distributera, beogradske firme One Hi-Fi, stigle su nam vesti o dva nova proizvoda. Osnovni model D/A konvertera je detaljno revidiran i sada nosi oznaku Music Streamer II, a prvu razliku predstavlja potpuno redizajnirano kućište, sada u stanjenoj formi sa zaobljenim bokovima. Iako proizvođač ne navodi mnogo tehničkih podataka, kao ni tip DAC-a koji se nalazi u unutrašnjosti, ono što znamo jeste da Music Streamer II koristi USB vezu za prenos podataka i napajanje, dok su podržane datoteke do 96 kHz/24-bita u asinhronom transferu.
Drugi proizvod je iStreamer, koji je, kao što naziv asocira, namenjen povezivanju iPod i iPhone uređaja sa audio-sistemom. Spakovan u identično kućište kao Music Streamer II, ovaj novitet odlikuje se spoljašnjim napajanjem i jednostavnim povezivanjem, uz podršku za audio-fajlove do 48 kHz/16-bita. U duhu kompanije, oba noviteta odlikuju se nesvakidašnjim bojama kućišta, a kvalitet je zagarantovan etiketom "made in USA".
i highresolutiontechnologies.com
Philips je dopunio atraktivnu Ambilight seriju televizora novim modelom, sa ekranom dijagonale 58 inča (147 cm). Novi najveći model nosi oznaku 58PFL9955H i odlikuje se zaista ogromnim mogućnostima. LCD panel ima neuobičajenu srazmeru od 21:9 i rezoluciju od 2.560x1.080 piksela, što omogućava maksimalno iskorišćenje pri gledanju filmova. Pozadinsko osvetljenje je izvedeno u LED tehnologiji, a prisutna je i podrška za 3D sadržaje, kao i brojne tehnologije za poboljšanje kvaliteta slike i zvuka - Perfect Pixel HD, 400 Hz Clear Motion, Bright Pro, Incredible Surround, Clear Sound... USB i ethernet portovi, u saradnji sa internim medija plejerom, omogućavaju reprodukciju DivX, MKV, MP3, WMA, JPEG i drugih formata, a za jednostavnije povezivanje tu je i Wi-Fi u "n" standardu. Uprkos velikom panelu i ogromnim mogućnostima, novi televizor troši svega 147 vati, što je odličan rezultat. Naravno, šlag na torti predstavlja Ambilight Spectra 3 sistem ambijentalnog osvetljenja, koje izbija iza okvira televizora i stvara utisak da uređaj lebdi u prostoru - boje se automatski menjaju u skladu s trenutnim prikazom na ekranu, što dodatno pojačava utiske pri gledanju filmova. Najavljena cena novog modela iznosi oko 4.000 funti na britanskom tržištu.
i www.philips.com
Toshiba je najavila prvi komercijalni LED LCD televizor koji omogućava trodimenzionalni prikaz bez upotrebe omraženih naočara. Prvenci iz serije 3D REGZA GL1 (Glasses-Less) pojaviće se na japanskom tržištu krajem godine, i to u dve dijagonale ekrana: 30,5 centimetara (12GL1) i 51 centimetar (20GL1). S obzirom na skromne dimenzije, proizvođač preporučuje upotrebu u manjim prostorijama (u Japanu to bar ne predstavlja problem), a zasad nema najava o većim ekranima, iako je gotovo sigurno da će uslediti. Iz ugla tehnologije, 3D efekat je postignut pomoću posebnog panela koji je postavljen sa prednje strane ekrana i prelama svetlost pod potrebnim uglom. Ograničenja ovakve tehnologije još uvek su velika, a ogledaju se pre svega u malom uglu gledanja u kojem se postiže 3D efekat, kao i u obaveznom sedenju na "monitorskoj" udaljenosti (proizvođač preporučuje razdaljinu od 65, odnosno 90 centimetara). Pri tom, ovi televizori ne pružaju ni punu HD rezoluciju - veći ekran je deklarisan na 1.280x720, a manji na svega 466x350 piksela. Bez obzira na sve, prvi televizori ovog tipa sasvim sigurno predstavljaju veliki korak ka nečemu što svi korisnici priželjkuju - uživanje u trodimenzionalnoj slici bez ograničenja i zamarajućih dodataka. i www.toshiba.com
Za one kojima je standardna konfiguracija sistema kućnog bioskopa preglomazna i prekomplikovana za kontrolu, Bose je ponudio novi VideoWave. Sistem se sastoji od LCD televizora dijagonale 117 centimetara, risivera u tipičnom Bose dizajnu i veoma jednostavnog daljinskog upravljača, sa svega desetak tastera. Osim što predstavlja prvi uređaj tog tipa koji je Bose napravio, televizor u sebi krije ukupno 16 zvučnika, koji omogućavaju potpuni surround ugođaj i optimalne performanse pomoću patentiranog ADAPTiQ sistema za autokalibraciju. Pripadajući risiver predstavlja svojevrsnu konzolu za povezivanje, jer omogućava priključivanje do šest uređaja visoke rezolucije, poput Blu-ray plejera, HD kablovskog ili satelitskog risivera, gaming konzole... Ipak, možda najimpresivniji deo sistema predstavlja daljinska komanda, kojom se zapravo kontroliše interfejs na ekranu. Drugim rečima, sve kontrole koje se ređe koriste prikazane su on-screen, a ne na daljinskom upravljaču. Ovakvo rešenje veoma rasterećuje upravljač i čini ga daleko pogodnijim i lakšim za rukovanje. U standardnom paketu se isporučuje i iPod/iPhone postolje, a u skladu s vladajućim trendovima, upravljanje sistemom je moguće i pomoću ovih uređaja, putem odgovarajuće aplikacije. i www.bose.com
6-8. januar 2011. CES Show
Las Vegas, USA
1-3. februar 2011. ISE Amsterdam, Holandija
12-13. mart 2011. HIGH END ON TOUR Millenium Hotel
Štutgart, Nemačka
31. mart - 3. april 2011. Son & Image, Montreal Show, Kanada
13-22. maj 2011. High End 2011, M.O.C, Minhen, Nemačka
2-7. septembar 2011. IFA 2011 Berlin, Nemačka
16-19. septembar 2011. Top Audio Video Show Milano, Italija
Jedna od vodećih kompanija u industriji zabave, čuveni Technicolor (osnovan u SAD, a danas sa sedištem u Francuskoj), predstavila je program za sertifikaciju 3D materijala - Technicolor Certifi3D. Prema rečima zvaničnika kompanije, novi sertifikat će garantovati kvalitet sadržaja iz ugla tehničke izvedbe, što je obuhvaćeno sa 15 kontrolnih tačaka. Pored toga, Technicolor će obučavati tehničko osoblje studija za što efikasnije dizajniranje sadržaja koji ispunjavaju zadate parametre. Ipak, za krajnje korisnike mnogo je interesantnija tvrdnja da će Technicolor Certifi3D obezbediti uživanje u 3D sadržajima bez glavobolje, zamora očiju i sličnih negativnih efekata. Prema većini istraživanja, glavni uzroci ovih pojava leže u nedovoljnoj usklađenosti levog i desnog kanala (odnosno slika namenjenih levom i desnom oku) i trodimenzionalnim slikama koje su predaleko ili preblizu gledaocima, ili se nalaze na rubovima vidnog polja. Novi sertifikat posvećuje posebnu pažnju usavršavanju ovih kategorija, što će dovesti do znatnog umanjenja ili potpunog nestanka navedenih smetnji kod gledalaca. i www.technicolor.com
Promotivnom akcijom „Razvojni dan Smart televizije“, koja je prošlog meseca održana u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, kompanija Samsung Electronics označila je početak marketinške kampanje širom Evrope, koja će potrošačima pružiti priliku da uživo osete iskustvo Smart televizije. To je deo napora kompanije u cilju jačanja pozicije na najvećem svetskom tržištu Smart televizije. „Razvojni dan Smart televizije“ osmišljen je tako da omogući evropskim potrošačima da neposredno dožive različite mogućnosti Samsungove Smart televizije i raspoloživih TV aplikacija. U tom cilju, marketinški program se odvijao na prometnim ulicama i mestima, uključujući velike tržne centre, aerodrome i poznate trgove kao što su Anigoni u Firenci i Trg republike u Rimu, a sve kako bi se što više potrošača upoznalo sa novim iskustvom u gledanju televizije. Potrošači su bili u prilici da vide demonstraciju Samsung Smart TV, koju karakterišu različite funkcije uključujući 3D TV, Internet@TV, All Share i DLNA, kao i jedinstvene aplikacije koje obuhvataju edukaciju, filmove, igrice, vesti i SNS usluge. Samsung Electronics je u međuvremenu, tokom prvih devet meseci ove godine, očuvao svoju izuzetnu lidersku poziciju u segmentu 3D TV u 25 država, beležeći porast prodaje 74,7 odsto na osnovu obima, što je više od osam puta u odnosu na drugog konkurenta. To potvrđuje činjenicu da je kompanija Samsung Electronics učvrstila svoju poziciju kao globalni 3D TV lider, koji suvereno vlada Severnom Amerikom i Evropom, nastavljajući da potvrđuje formulu "3D TV = Samsung". i www.samsung.com
Dali je predstavio nove CI (Custom Installation) zvučnike namenjene za ugradnju u zidove ili tavanicu, sa oznakom Phantom Lektor. Iza jednostavne i neupadljive prednje maske dimenzija 30x30 centimetara, koja se može ofarbati u željenu boju radi uklapanja sa zidovima i ostatkom enterijera, krije se dvosistemski zvučnik sa bas/srednjotonskom jedinicom prečnika 165 milimetara i visokotoncem od 28 milimetara. Kao što je logično, zvučničke jedinice su preuzete iz serije Lektor, a prema rečima proizvođača, Phantom pruža tonalni balans sličan modelu Lektor 3. Tehničke karakteristike navode frekvencijski opseg od 60 herca do 25 kiloherca, osetljivost od 90 decibela (1 W/1 m), nominalnu impedansu od šest oma i preporučenu snagu pojačala od 30 do 150 vati, a renome proizvođača garantuje optimalnu akustičku integraciju sa okruženjem i dug radni vek zvučnika. Na tržištu zapadne Evrope cena zvučnika Phantom Lector iznosi oko 270 evra za komad.
i www.dali.dk
Hi-Files magazina
Poznato je da se magazin Hi-Files ne bavi mobilnim telefonima i da ih sasvim sigurno nikada neće testirati ni prikazivati na svojim stranicama. Priznajem, ponekad smo postavili fotografiju mobilnog telefona uz neku vest da bismo isprovocirali reakciju čitalaca. Ipak, mobilni telefoni su neodvojivi deo naše svakodnevice i mnogi od nas svoj poslovni i/ili društveni život ne bi mogli ni da zamisle bez ovog uređaja. Nedavno sam kupio svoj prvi telefon sa Android operativnim sistemom i utonuo u more aplikacija za bukvalno sve i svašta. Mnogi će reći da je telefon već po defaultu MP3 plejer, ali istina je da može mnogo više od toga. Zanimalo me je koliko mobilni telefon može da pomogne ljubiteljima muzike, ali i filma?
Prve Android aplikacije koje sam našao bile su naravno zabavnog karaktera, pa sam tako instalirao xPiano, s kojim mogu svirati klavir u rasponu od četiri oktave i čak snimiti neku melodiju. Oduševila me je aplikacija Solo Lite za sviranje gitare. Program vam nudi grupu akorda koje možete menjati, a ritam određujete prevlačenjem prsta preko ekrana telefona. S obzirom na to da se većina popularnih pesama svodi na dva-tri akorda, postoji nebrojeno kombinacija s kojima možete odsvirati popularne hitove i tako zabaviti sebe i svoje prijatelje. Nakon početničkog igranja na telefonu, potražio sam nešto korisnije aplikacije, a prva među njima je Sound Meter – program za merenje nivoa pritiska zvuka (SPL meter). Druga, još korisnija aplikacija jeste gStrings – popularni štimer za žičane instrumente. Ova aplikacija je veoma detaljna i s brojnim podešavanjima, od onih kozmetičkih do zanimljivih poput optimizacije frekvencijskog opsega za različite žičane instrumente. Moguće je izabrati violinu, violu, violončelo, bas, gitaru i ukulele, ali dozvoljeno je i pomeranje inicijalne vrednosti frekvencije za štim, pa tako ton A ne mora biti na 440 herca, već u sitnim koracima od 0,1 herc možete podešavati štim do 443 herca. Fantastično! Ipak, aplikacija koja je oduševila mnoge moje poznanike jeste SoundHound, koji se koristi za prepoznavanje muzičkih numera. Funkcioniše tako što aktivirate program i nakon desetak sekundi „slušanja“ program vam ispisuje sve informacije koje je uspeo da nađe, poput imena pesme, izvođača i albuma, fotografije albuma, pa čak i teksta pesama. Dalje vam je ponuđeno da kupite numeru ili da je potražite na YouTube servisu. Program navodno radi i na pevušenje i zviždanje, što meni nije pošlo za rukom – možda ne pevam dovoljno dobro. Probajte sada da saberete cene pojedinačnih uređaja poput SPL metra, štimera za gitaru, MP3 plejera i verovatno će ta cifra dostići ili prevazići cenu pojedinih modela mobilnih telefona.
Na Android Marketu (mestu za preuzimanje aplikacija) možete pronaći i nekoliko programa za slušanje online radio-stanica, ali i gledanje TV stanica. Naravno, za ovako nešto bi vam bio potreban flat-rate internet kod vašeg operatera ili WiFi povezivanje na vašu kućnu mrežu. Interesantne su i aplikacije koje se instaliraju na telefon ili računar, pa tako putem WiFi ili Bluetooth veze možete upravljati računarom. U poslednjoj godini mnogi proizvođači AV risivera poput Yamahe i Pioneera razvijaju aplikacije za iPhone kojima se mogu kontrolisati AV sistemi. Nadamo se da će proizvođači sistema kućnih bioskopa na vreme prepoznati popularnost Android platforme i početi s razvijanjem softvera i za ovaj tip aparata. Najbolje od svega... najveći broj aplikacija je potpuno besplatan!
Nedavna prezentacija gospodina Rasmussena u salonu kompanije Audiophile bila je sjajan povod da ugovorimo intervju. Saznali smo puno interesantnih podataka o samoj kompaniji Gryphon Audio Designs...
Hi-Files: Gospodine Rasmussen, recite nam nešto više o vašim prvim kontaktima sa audio-opremom.
Rasmussen: Prvi kontakti sa audio-uređajima sežu do mojih najranijih sećanja, a prvi high-end sistem koji sam čuo sastojao se od Quad elektrostatičkih zvučnika i Michell Skeleton gramofona. To je bilo iskustvo koje je promenilo moj život.
Početak vašeg profesionalnog bavljenja hi-fi uređajima bio je pomalo neobičan: diplomirali ste slikarstvo i grafičku umetnost, dizajnirali ste omote za muzičke albume i koncertne postere, predavali fotografiju i slikarstvo i radili kao glavni dizajner za tekstil. U kom trenutku ste shvatili da želite da budete deo hi-fi sveta?
Nikada to nisam svesno poželeo, odnosno to nije bila moja odluka već splet okolnosti. Napravio sam nekoliko sprava za sopstvenu
upotrebu, zatim nekoliko za moje prijatelje, i tako je sve počelo.
Da li nam možete opisati filozofiju zvuka koju neguje kompanija Gryphon?
U high-end kategoriji postoji mnogo zaista dobrih proizvoda, a ja imam priliku da čujem brojne sisteme. Svi oni pružaju sjajnu rezoluciju i zvučnu scenu, ali mi njihov zvuk često postane dosadan nakon dužeg slušanja - sve zvuči savršeno, ali ne uvlači slušaoca u muziku. Jednostavno, sve vreme slušate tehničku perfekciju, umesto da uživate u muzici. Utisak živog izvođenja, dinamika i osećaj koji vas tera da se naježite - sve to nedostaje. Naravno, to su moji lični utisci i težnje, koje Gryphon zvuk svakako odslikava.
Gryphon uređaji se proizvode u Danskoj. Recite nam nešto više o proizvodnim pogonima i procesu proizvodnje.
Da, svi Gryphon uređaji dizajnirani su i proizvedeni u Danskoj, a kompletan dizajn obavlja naš sopstveni tim. Mi smo verovatno jedni od poslednjih koji ne proizvode uređaje u Kini i ne rade re-branding. Umesto toga, mi nabavljamo komponente od uskospecijalizovanih dobavljača, a uređaji se sklapaju u Danskoj, uz veoma rigoroznu kontrolu kvaliteta.
Po vašem mišljenju, šta izdvaja Gryphon uređaje od drugih hi-end proizvoda?
To je naša konzistentnost u filozofiji i dizajnu, koja omogućava da modeli ostanu na tržištu veoma dugo.
Pored brojnih drugih kvaliteta, Gryphon uređaji su cenjeni i zbog jedinstvenog, impresivnog izgleda. Možete li nam reći nešto o Gryphon dizajnu? Kod nas dizajn nikad ne sme da kompro-
mituje performanse, a ja uvek dizajniram uređaje uz optimalnu postavku elektronskih i mehaničkih rešenja. Veoma je jednostavno napraviti nešto da dobro izgleda ukoliko je to jedini prioritet - poput prelepe stolice u kojoj je nemoguće sedeti udobno. Koja je onda svrha takve stolice? To je, po našem mišljenju, loš dizajn.
Možete li nam reći nešto više o vašem najnovijem proizvodu - CD plejeru Scorpio? Šta je bila ideja vodilja, kako je tekao razvoj i koja jedinstvena rešenja ste primenili?
Zapravo, sve je bilo vrlo jednostavno. U osnovi, uzeli smo novo 32-bitsko kolo i većinu sekcije napajanja sa skupljeg modela Mikado Signature, koji predstavlja ogroman komercijalni uspeh u svojoj kategoriji. Zatim smo zamenili top-loading Philips mehanizam skromnijim, konvencionalnog dizajna, koji se proizvodi u Austriji, i to je sve - dobili smo CD plejer sa 32-bitskim upsamplingom, ali po pristupačnijoj ceni.
Podelite sa nama neke od planova
kompanije Gryphon za budućnost: poboljšanja, novi proizvodi, nove tehnologije…
Nikad ne najavljujemo buduće proizvode, ali uvek radimo na novim projektima i otvoreni smo za gotovo sve tehnologije i nova rešenja.
U procesu razvoja i rada na novim proizvodima, od kojih komponenata se sastoji vaš zvanični sistem za testiranje?
To su dve stvarčice koje se nalaze na levoj i desnoj strani naših glava - sve ostalo je samo tehnika.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, koliki značaj i uticaj ima muzika na vaš svakodnevni život?
Nisam od onih kojima muzika svira po ceo dan i nikad nisam imao prenosivi plejer. Duge slušne sesije novih prototipova i starijih modela u našoj prostoriji za slušanje pružaju mi ogromno zadovoljstvo, a italijanska opera još uvek može da napuni moje sentimentalne oči suzama.
Već uobičajeno, peti po redu Hi-Files Show održan je u novobeogradskom hotelu "Holiday Inn", uz prisustvo velikog broja izlagača, odličnu posećenost i predstavljanje uređaja za svačiji ukus i džep.
Jedini izlagač koji je bio prisutan oba vikenda, poznata firma 4Audio, prvi vikend je namenio predstavljanju stereo opreme. Posetioci su mogli da čuju dugoočekivane nove modele renomiranog britanskog proizvođača PMC, sa oznakama Fact 3 i Fact 8, koji su bili pokretani Bryston i Advance Acoustic elektronikom, a mogao se čuti i već poznati model EB1i. Uz nove modele, zahvaljujući
firmi 4Audio, sajmu je prisustvovao i gospodin Andy Duffield, ROW Sales Manager kompanije PMC. Pored navedenih, mnogo pažnje izazvali su ostali izloženi modeli ovog proizvođača, sa oznakama TB2i, DB1i, GB1i i FB1i. Takođe, 4Audio je izložio brojne druge uređaje iz svog programa, pre svega nove Monitor Audio zvučnike serija Bronze BX (BX2 i BX5) i Silver RX (RX2 i RX6), kao i pristupačni stereo sistem proizvođača Advance Acoustic, sačinjen od integrisanog pojačala MAP 101, CD plejera MCD 200 i tjunera MAT 601.
Domaći proizvođač je na Hi-Files Show stigao direktno sa čuvenog Rocky Mountain Audio Festa (Denver, USA) kako bi predstavio hibridno integrisano pojačalo Tulip i hibridne zvučnike sopstvene produkcije, koji su još uvek u fazi razvoja. S obzirom na to da Tulip sadrži integrisani digitalno/analogni konverter, uloga CD transporta poverena je DVD plejeru Primare 26. Otvoreni za sugestije i predloge posetilaca, BFA prezenteri su omogućili slušanje sistema sa najrazličitijim kablovima iz svih cenovnih kategorija - za zvučnike su korišćeni veoma skupi hi-end modeli Kimber Select, ali i obični telefonski kablovi, dok se na poziciji digitalnog interkonekta takođe izmenjalo nekoliko modela, sve do proizvoda domaće firme FTA (Final Touch Audio). Posebnu poslasticu predstavljalo je jedno pojačalo Tulip, koje je bilo postavljeno sa strane i potpuno otvoreno kako bi posetioci mogli da se uvere u vrhunsku konstrukciju i kvalitet izrade ovog pojačala.
U skladu sa velikom ponudom uređaja, BGB studio je predstavio čak tri sistema, koji su se smenjivali na svakih sat vremena, prema istaknutoj satnici na ulaznim vratima. Krenimo od najpristupačnijeg: "American Way" bio je oličen u sistemu koji se sastojao od
multifunkcionalnog monster-integralca Harman Kardon HK990 i podjednako svestranog CD plejera HD990, uz zvučnike JBL LS80. Drugi sistem bio je nešto skuplji u ukupnom zbiru (oko 30 odsto), ali bi se mogao svrstati u istu, srednju kategoriju hi-fi sistema. Ovaj sistem sastojao se od Marantzovih noviteta u vidu integrisanog pojačala PM-KI Pearl Lite i CD plejera SA-KI Pearl Lite, koji su svirali sa zvučnicima Wharfedale Opus2-M2. Poznato je da ove sprave predstavljaju "osiromašene" i pristupačnije verzije prestižnih KI Pearl modela, a BGB studio je na ovaj način omogućio posetiocima da se uvere u besprekoran kvalitet izrade i reprodukcije i kod ovih, jeftinijih Marantzovih modela. Ipak, treća postavka bila je svakako najegzotičnija, a sastojala se od Quad elektronike i legendarnih elektrostatik zvučnika ESL2805. Iako najviše cene, ovaj sistem je
predstavljao klasu za sebe, vizuelnim identitetom podjednako kao jedinstvenim zvučnim pečatom.
Poznati distributer velikog broja firmi, pre svega iz srednjeg i višeg segmenta, ovom prilikom predstavio je donekle neuobičajenu kombinaciju, u kojoj su cevno pojačalo Audio Research VSi 60 i Reference CD8/ DAC kombo pokretali višestruko jeftinije zvučnike Sonus Faber Monitor Wood. Veliki broj posetilaca je iz ove sobe izlazio sa mešavinom oduševljenja i neverice na licu, za šta su bili zaslužni sjajno držanje i performans malih Sonus Faber zvučnika, a njihov opširan test možete pročitati već u ovom broju, u rubrici "Testovi". Takođe, veliko interesovanje izazvali su zanimljivi noviteti u prodajnom programu, Naim UnitiQute i
Stello CDT-100/DA-100 Signature, koji su bili izloženi u holu.
Da Beyond Frontiers Audio ne bude jedini domaći proizvođač u prvom vikendu, pobrinuli su se Soltanus Acoustics i IB Sistem. Nesvakidašnje sprave predstavljene u ovoj sali privukle su veliki broj ljubitelja dobrog zvuka. Firma Soltanus Acoustics iz Subotice izložila je uređaje iz sopstvene proizvodnje - cevno pojačalo Hybrid One i elektrostatik zvučnike ESL 150, potpomognute sabvuferom SW 303CB - a za sekciju izvora bio je zadužen IB sistem, sa jedinstvenim, ručno izrađenim gramofonima TT Recycled. Takođe, bili su izloženi popularni QED i Pointe kablovi iz distributivnog programa IB sistema.
DRUGI
4AUDIO
Posetiocima naviklim na tradicionalne stereo postavke, 4Audio je u drugom vikendu pripremio iznenađenje - surround sistem, ali kakav! Kao izvor služili su Bly-ray plejeri Yamaha BD-S667 i BD-S1065 i multimedijalni plejer Novatron IAMM, a srce snažnog 7.2 sistema bio je A/V risiver Yamaha RX-V1067 u ulozi procesora/pretpojačala. Prednji par i centralni zvučnik bili su pokretani Advance Acoustic monoblokovima MAA 1000, a za zadnje kanale i efekt-zvučnike upotrebljeni su dvokanalni snagaši istog proizvođača. Sistem zvučnika sastojao se od Monitor audiozvučnih kutija serije Silver RX, a za vrhunsku sliku bio je zadužen Full HD projektor Sanyo PLV-Z800. Jednom rečju, kućni bioskop u punom sjaju! Pored surround sistema, 4Audio je izložio i pristupačne novitete iz stereo
programa, u vidu integrisanih pojačala NAD C 316BEE i C 356BEE, baznog Yamaha kompleta A-S300 i CD-S300 i nove serije Yamaha stereo risivera R-S300/500/700.
Kao i uvek, ovaj domaći distributer je predstavio sisteme sa odličnim odnosom cene i kvaliteta zvuka. Već poznata sinergija Exposure elektronike i Spendor zvučnih kutija potvrđena je još jednom - Exposure pretpojačalo i izlazno pojačalo 3010S2, udruženi sa zvučnicima Spendor A6, impresionirali su mnoge. AV impuls je predstavio i novinu u programu - norveški Hegel Music Systems. Prezentovani sistem sastojao se od integrisanog pojačala H100, CD plejera CDP2 i D/A konvertera HD10, koji je izazvao veliko interesovanje posetilaca. Na Hegel sistem bili su povezani zvučnici Neat Momentum M4i. Tokom trajanja sajma osoblje AV impulsa izmenjalo je brojne kombinacije navedene
opreme, a celu stvar je zasladilo povremeno uključivanje cevnog integrisanog pojačala Leben CS-600.
Šabački proizvođač zvučnika i pojačala, poznat po brojnim kvalitetnim, a pristupačnim modelima, ovog puta je predstavio svojevrstan mini hi-fi. Sistem se sastojao od novorazvijenih Ampino monoblokova snage 100 vati na četiri oma, koji su kontrolisani pomoću Ampino pretpojačala. U skladu sa celokupnom idejom, maleni snagaši pokretali su minijaturne Tizo i Tizo Plus zvučne kutije, a za povezivanje su upotrebljeni interkonekcioni i zvučnički kablovi Dayens In Vivo. Jedina komponenta koja nije proizvedena u Šapcu bio je CD plejer Primare, naravno znatno modifikovan po specifikacijama firme Dayens. Predstavljeni mini-sistem je, pored nepodeljenih simpatija posetilaca, pobrao brojne komplimente za kvalitet zvuka.
4Audio - Yamaha, Advance Acoustics, Monitor Audio, Sanyo Dayens AV impuls - Spendor, Exposure, Hegel Lasernet - Audio Note, Opera Consonance , RaphaeliteNastavljajući u stilu kojim se predstavila na prethodnom Hi-Files sajmu, firma Lasernet je izlazila u susret svim muzičkim željama auditorijuma, pa su se iz ove sobe mogli čuti zvuci najrazličitijih muzičkih pravaca, od džeza i bluza do domaće narodne, ali i kineske muzike. Za amplifikaciju je upotrebljen novitet u ponudi, kinesko cevno pojačalo Raphaelite Sinovt, koje će biti dostupno i u kit-verziji. Ostatak šarolikog sistema sastojao se od gramofona Opera Consonance Droplet 3.1 i gramofonskog pretpojačala Audio Note Zero, dok su digitalnu sekciju činili Audio Note CD transport
CDT 3 i DAC 3.1, a zvučnici su bili Audio
Note AN-E. Dodatno, bili su izloženi različiti modeli Raphaelite pojačala, kao i atraktivna Opera Consonance pojačala i CD plejeri iz prestižne serije Reference.
Beogradski Vox Trade, specijalizovan za uređaje srednje i više klase, predstavio je sistem koji bi se mogao nazvati ultimativnim. Kao izvori služili su vrhunski CD plejer Simaudio MOON Supernova RS i D/A konverter dCS
Elgar Plus, dok je amplifikacija takođe bila najbolje što Simaudio ima da ponudi - pretpojačalo MOON P8 RS i monoblokovi MOON W7m RS. Ipak, najimpozantniji deo sistema bili su zvučnici Dynaudio Confidence 4, kolosi visine preko 175 centimetara, sa dvostruko ojačanim prednjim panelom i ukupno šest zvučničkih jedinica. U gotovo uvek punoj prostoriji vladala je sjajna atmosfera, uz odlično osmišljene prezentacije i stručne komentare osoblja. Pored vrhunskog zvučnog ugođaja, o prestižu ovog sistema govori i cena, koja je, uključujući sajamski popust od 20 posto, iznosila oko 50.000 evra.
S obzirom na to da su većini audiofila muzička izdanja bar podjednako interesantna kao i hi-fi oprema, u holu je, kao i uvek, bila postavljena berza ploča i CD/BD nosača. Firma AV impuls izložila je svoja Audio Fidelity, Groove Note, JVC-XRCD, Opus 3, Premium Records i Pure Pleasure izdanja, kao i hi-fi dodatke i pribor u vidu kablova, konektora i opreme za gramofone. One Hi-Fi je bio prisutan sa brojnim etiketama i velikim izborom muzičkih pravaca, uz lepe sajamske popuste. Pinball Wizard Records je ponudio probrane vinile bluz, džez i klasične muzike, ali i veoma interesantne knjige o muzici, muzičkim pravcima i velikanima savremene muzike. Na kraju, na štandu domaćina bili su izloženi Blu-ray koncerti, Hi-Files časopisi u papirnoj i elektronskoj formi, kao i Hi-Files šolje i majice.
Ugradnja čipa za 2D-3D konverziju, što neki proizvođači već rade, predstavlja prilično kontroverznu temu iz više razloga.
Posmatrano sa finansijske strane, jedan od najvećih razloga za kontroverzu jeste da su televizijske kuće protiv 2D-3D konverzije. Evo jednog od primera: zvaničnici američke mreže sportskih TV stanica ESPN nedavno su izjavili da će, ukoliko proizvođači nastave sa predstavljanjem sve većeg broja televizora sa mogućnošću konverzije, ESPN preispitati svoju odluku da snima i emituje program u 3D tehnici. Stariji potpredsednik Panasonic korporacije, gospodin Bob Perry, reagovao je brzo izjavivši da ta kompanija ne planira i nikad neće ni razmišljati o predstavljanju televizora sa mogućnošću konverzije. Ali, kako moderno tržište potrošačke elektronike predstavlja surovu gladijatorsku arenu u kojoj opstanak nije zagarantovan ni najvećima, ispostavilo se da je ova izjava bila ishitrena i da u Panasonicu ipak ne odbacuju tu mogućnost. "Ne želimo da postanemo nekonkurentni, jer ako tu opciju svi imaju, moramo je imati i mi", izjavio je gospodin Henry Hauser, potpredsednik prodaje za Severnu Ameriku. Takođe, rezultati 2D-3D konverzije u smislu postignutog vizuelnog kvaliteta konverzije u odnosu na novac koji košta, krajnje su diskutabilni. Jedan od najboljih primera za to je rimejk filma "Clash of the Titans" iz prve polovine 2010, koji je snimljen u konvencionalnoj tehnici, a potom naknadno konvertovan u 3D - čitav tim inženjera nedeljama je radio na konverziji, a krajnji rezultat je bio daleko od impresivnog. Sa druge strane, imamo Samsungove televizore, koji konverziju materijala obavljaju u realnom vremenu i potpuno automatski, a rezultati mogu biti iznenađujuće dobri. U ovo smo se uverili i u redakciji tokom testa modela UE40C7000 (HF37), kada smo gledali standardnu verziju filma "2012" uz 3D konverziju.
Prvu ozbiljnu 2D-3D konverziju obavila je kalifornijska firma In-Three Inc. 1998. godine, tako što je prvo napravila dve identične kopije istog filma. Jedna kopija, namenjena levom oku, ostala je netaknuta, dok je tim stručnjaka radio na drugoj. Oni su ručno docrtavali nedostajuće delove objekata u
tri dimenzije, određujući dubinu i relativnu poziciju objekata na osnovu slobodne procene. Prema tadašnjim izjavama iz kompanije In-Three, "čak ni sadašnji nivo razvijenosti računara ne omogućava automatizaciju procesa 2D-3D konverzije". Iako iz današnje perspektive zvuči gotovo smešno, slične izjave o računarima su se tada mogle naći u svim oblastima, a upoređivanje sa današnjim stepenom mogućnosti samo govori o zastrašujuće brzom razvoju računara u poslednjih desetak godina. Računari tada još uvek nisu mogli da razlikuju dva objekta iste boje i njihove relativne dimenzije (primer: danas računari, odnosno računarski programi, razlikuju beli papir koji se nalazi u prvom planu, od belog zida ili zgrade u pozadini), a pokušaji da razdvoje pokretne snimke statičnog objekta od statičnih snimaka objekata koji se kreću najčešće ih je potpuno sluđivao. Refleksiju objekta na staklu bolje i da ne spominjemo... Ipak, kako bismo bar delimično opravdali ondašnje računare, reći ćemo da je elektronski gigant Thomson
prošle godine priznao da i današnja kompjuterizovana konverzija mora biti proverena ljudskim okom, jer i savremeni računari greše. Ove tvrdnje podržala je i TV mreža Sky, koja je jedan od najvećih zagovornika 3D tehnologije. Oni su otišli i korak dalje izjavom da će emitovati samo konvertovani materijal koji je obrađen u profesionalnoj produkcijskoj kući, u kojoj proveru kvaliteta konverzije obavlja stručno osoblje, i to na najbolji mogući način - gledanjem.
Trenutno, većina proizvođača je mišljenja da 2D-3D konverzija predstavlja neizostavnu opciju na savremenim televizorima, pre svega zato što i dalje postoji veoma malo 3D filmova i drugih sadržaja. Ipak, ako se ovakvo stanje promeni, i proizvođači se slažu da će konverzija postati suvišna. Teoretsko objašnjenje ove kompleksne tehnologije je relativno jednostavno: konverzija se obavlja pomoću takozvane "vertikalne lokacije", tokom koje slika biva podeljena na
”Dok gledaoci uživaju u glatkoj konverziji, gomila elektronike analizira dvodimenzionalnu sliku u realnom vremenu.“
šest sektora, a zatim se oni ređaju po dubini u vidu slojeva. Dok gledaoci uživaju u glatkoj konverziji, gomila elektronike analizira dvodimenzionalnu sliku u realnom vremenu kako bi prepoznala tragove dubine u vidu zamućenja i na taj način odredila šta bi trebalo da se nalazi u prvom planu, šta u sredini, a šta u pozadini. Zatim se obavlja proces razdvajanja kadrova namenjenih levom, odnosno desnom oku. Na osnovu dobijenih rezultata, detalji bivaju reprodukovani u okviru jednog od navedenih šest slojeva i postiže se efekat da su objekti iz prvog plana bliži gledaocu, dok se pozadina doima udaljenijom.
Nešto dublja analiza govori o "mapiranju dubine slike" na osnovu analize dvodimenzionalnog prikaza: samostalni objekti, poput ljudi, drveća ili građevina, prvo bivaju izolovani metodom rotoskopije, koja istražuje sve uglove u kojima se objekat može naći na snimku. Manjak neophodnih informacija nadoknađuje se upotrebom istih boja, osvetljenosti ili pokreta koji karakterišu objekat, kako bi se konstruisao što
snimci ovde su u prednosti, jer veća detaljnost znači više informacija, a velike vrednosti kontrasta omogućavaju procesu da bolje razazna rubove objekata. Stoga, ne iznenađuje da savremena filmska ostvarenja, snimljena u trenutnom maksimumu kvaliteta po svim parametrima, mogu vrlo uspešno
snoća, kao i trodimenzionalno pozicioniranje zvuka u višekanalnom zapisu doneće dodatne informacije prilikom određivanja trenutnog tipa scene i omogućiti preciznije određivanje položaja objekta.
Dakle, uprkos negodovanju pojedinih TV stanica, teško je poverovati da gigantske
kompletniji 3D model. Zatim se vrši procena dubinske pozicije objekta u odnosu na okruženje, za koju ne postoji matrica - svaki objekat se mora zasebno i potpuno analizirati zarad postizanja što vernijeg rezultata. Primera radi, kada je jedan objekat postavljen ispred drugog i delimično ga zaklanja, sistem mora da rekreira nedostajući deo i kretanje istog samo na osnovu informacija kojima raspolaže. U igri su i pozicija i kretanje kamere, razlika u fokusu i jasnoći između bliskih i udaljenih objekata, kao i relativan odnos veličine između objekata... Zbog svega nabrojanog, kvalitetna 2D-3D konverzija mora da analizira veliki broj parametara, a tehnologija je daleko od savršenstva, uz još uvek prisutnu mogućnost pogrešnog postavljanja objekata u prostoru.
Jedan od najznačajnijih preduslova za kvalitetnu konverziju je kvalitet polazne, dvodimenzionalne slike. Full HD ili još rezolutivniji
da konvertuju komercijalni televizori, u šta smo se, ponavljamo, i sami već uverili. Kad je u pitanju nesrećni "Clash of the Titans", očigledno je da kompanija, koja je bila zadužena za konverziju, jednostavno nije dobro uradila svoj posao.
Iako je osnova konverzije uvek ista, gotovo svaki od giganata potrošačke elektronike ima svoje trikove i razvija sitna poboljšanja kako bi stekla prednost u odnosu na konkurenciju. Recimo, Philipsov sistem dozvoljava šire kretnje za objekte koji su u pokretu a pri tom se nalaze u prvom planu. Ovo bi trebalo da stvori utisak da se oni kreću brže i vizuelno ih izdvoji u odnosu na udaljenije pokretne objekte. Takođe, Philips razvija sistem za umanjenje i korekciju grešaka, i to na osnovu analize zvuka - relativna gla-
korporacije ulažu basnoslovne sume u neizvesnu tehnologiju. Da su u pitanju jedna ili dve kompanije, pa i da pojavu pripišemo sloganu "who dares - wins", ali ovako, jasno je da će televizori sa mogućnošću 2D-3D konverzije imati dug i uspešan tržišni život. Poboljšanja u odnosu na trenutno aktuelnu prvu generaciju već su na pomolu, a čak i ukoliko se filmski snimatelji preko noći potpuno preorijentišu na 3D (što je veoma malo verovatno sudeći prema trenutnom toku stvari), i dalje će ostati gomila filmskog i televizijskog 2D materijala koju će ovi televizori moći uspešno da konvertuju, na radost svojih vlasnika. Zapravo, na osnovu svih informacija i praktičnih rezultata, dublja analiza bi mogla da pokaže da 2D-3D konverzija može ozbiljno da ugrozi čak i snimanje u trodimenzionalnoj tehnici jer zašto bismo plaćali više za 3D verziju ako naš televizor može da nam stvori isti efekat iz konvencionalnog, dvodimenzionalnog snimka?
”Teško je poverovati da gigantske korporacije ulažu basnoslovne sume u neizvesnu tehnologiju.“
U tekstu koji sledi predložićemo vam nekoliko prigodnih poklona kojima možete obradovati svoje ukućane ili prijatelje koji pripadaju audiofilskoj populaciji, ili kako da unapredite sopstveni sistem i time započnete Novu godinu na najlepši način. A ukoliko se pitate gde je magija u hi-fi polici ili četkici za čišćenje gramofona, odgovor je jednostavan: nema je. Magija je u činu davanja i primanja poklona.
Rezervišite narednih šest brojeva vašeg omiljenog časopi- sa, obradujte ukućane audiofile ili upoznajte prijatelje sa svetom hi-fi opreme. U svakom slučaju, pretplata na Hi-Fi- les magazin jeste pravi izbor. U zavisnosti od dužine pret- plate, stižu i prigodni pokloni u vidu Hi-Files šolje ili majice hi-fi forumi.
Oko mnogih stvari u hi-fi galaksiji može se diskutovati, ali jedno je sigurno: svaki zaljubljenik u dobar zvuk mora da ima rezervni alat i pribor koji služi za pravilno održavanje sistema i eventualnu zamenu perifernih delova u slučaju manje havarije (primer: otkazivanje interkonekcionog kabla usred noći ili defekt zvučnice na pola omiljene ploče).
Ironijom sudbine, esenciju pribora svih belosvetskih sistema, ma kako glamurozni bili, predstavljaju krpa i četka. Naravno, ne bilo kakve - samo najnežnije tkanine i najfinija vlakna dovoljno su dobri za osetljive i skupe sprave. Ipak, većina audiofila neće baš zaigrati od sreće ako im poklonite krpu ili četku (a i ko bi?), a i gotovo je izvesno da tu vrstu opreme već poseduju. Stoga, predlažemo sledeći korak, u vidu nabavke dovoljno pristupačnih, ali daleko dostojanstvenijih poklona poput podloški za šiljke (svaki put jedna fali), konektora za zvučničke kablove ili sredstva za podmazivanje (naročito omiljeno kod podvrsta “troglavi restaurator” i “ol' gray platterhead”). Stepenicu više predstavljaju kablovi, zvučnički ili interkonekt, kod kojih opet imamo izbor: jeftinija opcija bilo bi poklanjanje rezervnog kabla, koji će biti u upotrebi samo povremeno, a inače će biti uredno pohranjen za "zlu ne trebalo"; druga, skuplja varijanta jeste kupovina novog alfa-kabla, prvog među jednakima, koji će biti standardni prvotimac sistema. Za koju god opciju da se opredelite, ne možete mnogo pogrešiti, a ukoliko kabl (iz bilo kog razloga) nije odgovarajući, vaš audiofil će ga, uz pomoć svojih vernih saputnika u potrazi za boljim zvukom, očas posla zameniti za “onaj pravi”.
Verovatno najlepši dar za svakog ljubitelja muzike jesu muzička izdanja, u nekoj od trenutno dostupnih formi. Ukoliko poklon planirate za audiofila starog kova, kojem je ritual razgledanja omota gotovo podjednako značajan kao i slušanje muzike, onda je stvar jasna - originalno CD izdanje ili LP ploča rešava stvar. S druge strane, ako imate posla s progresivcem (podvrsta poznata i kao binarni tip), predlažemo pretplatu na nekom od internet servisa za legalno preuzimanje muzičkih izdanja. Ovakav poklon može biti nešto skuplji (50-60 dolara), ali će mogućnost neograničenog preuzimanja tokom trajanja pretplate učiniti da se oči vašeg audiofila zacakle i da vam ostane večno zahvalan, a možda vas čak proglasi počasnim članom svog sistema. Alternativno, binarnom tipu možete pokloniti i novi hard-disk, po mogućstvu u eksternom kućištu. Činjenica je da hard-disk neće izazvati podjednako oduševljenje kao pretplata na online muzički servis, ali će svakako biti uvažen i predstavljaće važan dodatak njegovom nepreglednom skladištu muzike. Takođe, jedan od najlepših i u današnje vreme tragično zanemarenih poklona predstavljaju knjige. Ali u ovom slučaju, ne bilo kakve, već o muzici ili o muzičarima. Zaboravite iPadove, PDF-ove i slične skraćenice, papir je i dalje neprevaziđen, makar bio i recikliran. Uostalom, baš da vidimo da li će za par decenija neko moći da se hvali da je "ovaj iPad nasledio od dede", što je uobičajena stvar sa knjigama. Knjige su hrana za glavu i porodično nasleđe, ništa manje.
Stalci za zvučnike predstavljaju nezaobilazan deo opreme ukoliko imate regal- ske zvučne kutije, a osnovni modeli na našem tržištu - Kemp Coloseum (80 evra) i Mission Stancette (75 evra) - predstavljaju sasvim dobar izbor. Ipak, oni veštiji mogu sami da naprave stalke i time im dodaju vrednost koja se ne može kupiti novcem. Pored toga, možemo da vam preporučimo još jednu jedno- stavnu rukotvorinu, koja predstavlja osnovnu, a za mnoge audiofile i jedinu hi-fi policu - u pitanju je TNT FleXy. Jednostavan dizajn, laka izrada i fantastič- na funkcionalnost i prilagodljivost jesu glavne osobine ove police, a materijal za osnovnu varijantu sa tri nivoa koštaće vas svega oko 4.000 dinara. Uz par osnovnih alatki, koje se mogu naći u svakom domu, i ne više od pola sata posla, polica će biti montirana i postavljena na svoje mesto, spremna da udomi vaše uređaje.
Bilo da želite samo da učinite vaš računar malo muzikalnijim ili da ozbiljnije una- predite zvuk sa CD plejera, eksterni D/A konverteri predstavljaju veoma zahvalno i praktično rešenje, koje ne mora da košta previše. Već najpristupačniji modeli, kao što su maleni Pro-Ject USB Box (95 evra) ili HRT Music Streamer II (150 evra), biće prijatno poboljšanje za povremeno slušanje muzike sa računara. Ljubitelji brojnih opcija, ali ne nauštrb kvaliteta zvuka, biće zadovoljni modelom Cambridge Audio DacMagic (400 evra), a novi Simaudio MOON 100D (500 evra), uz odlične karakteristike, donosi i dozu prestiža po prihvatljivoj ceni. Na kraju, oni koji žele reprodukciju digitalnih formata u maniru starijih sprava mogu da pokušaju sa modelom Pro-Ject DAC Box FL (200 evra) - ovaj pristupačni konverter opremljen je sa četiri čipa Philips TDA1543 u paralelnoj vezi, bez oversamplinga i digitalnih filtera, kao i sa eksternim napajanjem i dva digitalna ulaza (koaksijalni i optički).
Imajte u vidu da je spisak koji vam predstavljamo daleko od kompletnog. U zavisnosti od težnji i potreba vaših voljenih audiofila, postoje mnogi drugi pokloni koji će ih usrećiti i biti im korisni u godinama koje slede. Tako, ukoliko je dotični stalno u pokretu, neki od bezbroj modela prenosivih plejera biće savršen poklon - iPod je uvek dobar izbor, a pristupačniju alternativu mogu predstavljati odlični SanDisk ili Sony plejeri. Ako je neuhvatljivi audiofil već opremljen takvom spravom, pa - slušalice uvek mogu biti bolje, to je sigurno. Na našem tržištu izbor je solidan, a da li će to biti AKG, Grado, Koss, Sennheiser ili neki drugi proizvođač, ostavljamo vama da odaberete. Osim toga, mnogi audiofili su istovremeno i tehnofili, a ovi, kao što je poznato, najčešće vole miris benzina i samohodne audio-sisteme sa unutrašnjim sagorevanjem. Dobar izbor za ovaj tip audiofila biće i nešto od audio-opreme za automobil - predlažemo par zvučnika za instrument-tablu ili prednja vrata. Marketinška odeljenja većinom forsiraju velike zvučnike za ugradnju na zadnju policu, ali to je zato što tamo ima najviše prostora. S obzirom na to da su mnogo bliže vozaču, prednji zvučnici su važniji za subjektivni osećaj dobrog zvuka, a pri tom ne koštaju previše, jer su manjih dimenzija usled ograničenog prostora. Na kraju, koliko god često bio pominjan, kvalitetan univerzalni daljinski upravljač i dalje je pri vrhu liste najpoželjnijih poklona, naročito ako govorimo o specifičnoj podvrsti audiofila sa većim brojem ušiju. Njihovi sistemi kućnog bioskopa sastoje se od gomile sprava koje imaju gomilu funkcija, pa za prosečnog surroundofila dobar Logitech univerzalni upravljač predstavlja “One Ring to rule them all”.
U prethodnom broju testirali smo pojačala cene od šest stotina do hiljadu evra. Nastavljamo dalje: na redu je test CD plejera srednje klase.
Mnogi poznavaoci hi-fija iznose mišljenje kako je upravo izvor, u ovom slučaju CD plejer, karika od koje treba započeti izgradnju sistema. Mi ćemo samo reći: izvor je VEOMA bitan. Ponuda ovih uređaja u svetu je ogromna, mada je tehnologija doživela svoj vrhunac i pad se već nazire. Kod nas situacija nije baš toliko šarolika što se proizvođača i modela tiče, ali se opet može naći sasvim dovoljno za svačiji džep.
Krenimo redom: postavljanje granice cene CD plejera u kategoriju od pet stotina do hiljadu evra vodi nas pravo pred vrata zlatne srednje klase uređaja. Mnogo toga što se odnosilo na pojačala iz prethodnog testa može se primeniti i ovde: uređaji su napravljeni solidnije od svoje jeftinije braće i proizvođači imaju više prostora za maštu a manje za surovu realnost štednje. Ali, izbor CD plejera, ma kako izgledao jednostavan, uopšte nije takav: za razliku od pojačala, CD plejer je složeni mehaničko-optičko-električni sistem. Banalno rečeno, jedno dugme na pojačalu može da ima minimalni zazor, i to mnogi neće primetiti, ali rasklimani nosač diska svakako hoće. Zbog toga smo rešili da, u cilju raznovrsnijeg informisanja čitalaca, uvod realizujemo u formi pitanja i odgovora.
Metodologija je nasleđena odranije: slepi testovi urađeni u redakciji u kojoj jedan član menja plejere a ostali rade slušni test. Posle redakcijske, plejeri su stigli do pisca članka i nastali su završni test i tekstovi. Težinske koeficijente ni ovaj put nismo uvodili, tako da nemamo jedinstvenu zbirnu ocenu za svaki uređaj, već to ostavljamo čitaocima na volju. Kriterijum ocenjivanja je ostao isti: petica se dobija veoma teško i zasluženo, naravno u klasi cene. Četvorka ukazuje na dobro elaboriranu osobinu nekog uređaja, koja ostavlja još mesta za poboljšanja. Ocena tri ne sme se shvatiti kao prosečna ocena, to je ocena da je nešto solidno, ali da može i dosta bolje. Broj jedan i dva govore proizvođaču da ne bi bilo loše da se zamisli nad svojim proizvodom.
P: Koje su prednosti plejera kategorije od pet stotina do hiljadu evra u odnosu na jeftinije modele i da li ih uopšte ima?
O: Prednosti, naravno, ima i one se odnose kako na kvalitet zvuka (svi parametri), tako i na mehaničku izradu i, u nekim slučajevima, opcije koje pruža plejer. Neke negativne pojave, kao što je džiter ili otpornost na vibracije, bolje su rešene u ovoj klasi uređaja.
P: Šta se konkretno dobija na području zvuka?
O: U odnosu na jeftinije plejere, najpre se dobija homogenija zvučna slika, od početka do kraja. Detalji su poboljšani i prirodniji, prvenstveno na srednjem i gornjem delu skale. Dinamika je takođe bolja, kao i prirodnost. Bas polako napreduje, uglavnom kako raste cena plejera.
P: Šta se NE DOBIJA u odnosu na skuplje modele?
O: Prirodnost reprodukcije je još uvek daleko od skupih CD plejera ili solidnih gramofona. Detalji često štrče i ima se utisak da su oni tu, nezgrapno uklopljeni, pre da bi pokazali tehničku nadmoć CD sistema i samog uređaja, umesto da služe zadovoljstvu slušaoca. Bas note često zvuče suvo, bez udara i konzistentnosti, bez snage. Glas pevača još uvek nije maksimalnog zvučnog dometa.
P: Da li je transport skupljih plejera kvalitetniji i dugotrajniji?
O: Generalno, ne. Nemojte očekivati da na novim plejerima bilo koje klase nađete vrhunske i neuništive transporte kakvi su se nekada proizvodili (Philips, Sony). Danas postoji svega nekoliko vrsta CD transporta na tržištu i oni su faktički postali standard, te se ugrađuju u CD reproduktore cene par stotina, ali i u one od više hiljada evra. Razlike postoje i uglavnom se odnose na proizvođača servo ploče, koja direktno kontroliše mehanizam – neke firme razvijaju
sopstvena rešenja, druge ih preuzimaju od OEM kompanija. Izuzetaka ima i jedan od njih je Yamaha, koja je za A-S seriju razvila dve vrste sopstvenih transporta.
P: Da li je isplativije kupiti polovan CD plejer za istu ili približnu sumu?
O: Ovo je večito pitanje koje sadrži u sebi dve strane istog novčića. Mišljenja su različita, ali da sumiramo: nov CD plejer srednje klase skoro sigurno neće svirati tako dobro kao dvadeset godina stara mašina koja je nekada bila top plejer, i ovo je argument koji najčešće potežu vlasnici polovnih uređaja. Na primer, bas područje će biti uglavnom prijatnije kod starijih plejera, dok će detalja biti više kod novih nego kod starih, ali će stari bolje baratati onim što mogu da reprodukuju, za razliku od novih plejera srednje klase. Sa druge strane, bilo koji egzotičniji plejer stare generacije gotovo sigurno predstavlja noćnu moru za nabavku najosetljivijeg dela – laserske jedinice, jer se mnoge od njih jednostavno više ne proizvode, a stokovi su presušili. Star plejer podrazumeva i ostarele elektrolitske kondenzatore, na čiji je kvalitet ovaj uređaj veoma osetljiv. Zbog toga jednog dana takav, nekada vrhunski plejer može biti manje funkcionalan od vaze za cveće na polici. Zaključak: ukoliko želite da rizikujete (kao mnogi od nas), samo napred, a ukoliko ipak više volite nove stvari, onda je i nov CD plejer pravi izbor.
do 1.000
Mat srebrni plejer koji je stigao na naš test izgleda, mora se piznati, veoma lepo. Tamnozeleni displej prikazuje CD tekst i brojeve jer je segmentnog tipa, a tu je i korisni dodatak zvani kalendar, koji prikazuje aktivnu i ukupnu grupu numera. Sve potrebne komande se nalaze u donjoj polovini kućišta, zajedno sa mehaničkim prekidačem struje. Arcam FMJ CD17 i Creek su jedini plejeri u grupi koji ne reprodukuju MP3 format, ali ih nećemo osuđivati zbog toga.
Nosač diska je solidan, izlazi brzo, ali je i malčice bučniji nego kod ostatka testiranih uređaja. Ono što je interesantno jeste da FMJ CD17 poseduje dva para fiksnih analognih izlaza kako bi podržao multiroom aplikacije. Digitalni izlazi su u vidu koaksijalnog i optičkog.
Treba napomenuti da Arcam FMJ CD17 veoma brzo reaguje na komande, kao i da je pomeranje po numeri u stilu najboljih predstavnika: tečno i veoma efikasno, umesto diskretnog preskakanja po nekoliko sekundi. Jednostavno, milina za korišćenje. Mada ima mogućnost kontrolisanja pojačala, daljinski upravljač nije kao kod skupljih Arcamovih uređaja, a ni preciznost izrade nije takva, no sasvim je upotrebljiv, iako je najlošiji u grupi. Skraćenica FMJ kod serije Arkamovih uređaja tumačila se na razne načine, ali je njen pravi naziv Full Metal Jacket, koji je britanski proizvođač osmislio za način konstruk-
cije kućišta od nemagnetnih materijala, sa povećanom otpornošću na vibracije i elektromagnetne interference. Tako i CD17 poseduje lep, aluminijumski, dampiran poklopac, koji zvuči prilično „mrtvo“ pri kuckanju odozgo, a kućište je od čeličnih profila, čvrsto pričvršćeno za nosač prednje ploče. Kada smo kod nje, ta prelepa ploča srebrnosive boje nije od aluminijuma, niti od neke legure, kako bi se moglo pomisliti, već je plastična, doduše od posebne vrste antirezonantnog materijala. Nožice su jednostavne, gumene i, čini nam se, veoma efikasne. Generalno gledano, FMJ CD17 je solidno i čvrsto napravljen.
Mehanizam FMJ CD17 je zasnovan na potpuno klasičnom Sonyjevom transportu sa laserskom jedinicom KSS213CL. Transformator je toroidni, a DAC je tipa Wolfson 8741, dok je elektronika smeštena na velikoj matičnoj ploči. Posebna pažnja je poklonjena hlađenju i zaštiti pojedinih komponenti od vibracija i elektromagnetnih smetnji. U sekciji napajanja se koriste LM317/337 kola, dok su u izlaznom delu obični NJM2114 operacioni pojačivači – moglo je i malo bolje. Klok, kaže proizvođač, jeste precizan i ostvaruje mali džiter.
Simpatični britanski CD plejer ima potpuno drugačiji zvuk od ostatka grupe. Odnosno, svaki od plejera poseduje jasan sopstveni
karakter, samo je on kod Arcama baš izražen i različit. Arcam FMJ CD17 zvuči kao… stari CD plejeri: meko, toplo, nenametljivo. Tokom reprodukcije nota on ne nameće detalje, mada ih otkriva, ali ne u meri u kojoj to rade Pioneer ili NAD, niti toliko dobro kao Creek. Srednji tonovi su jasno istaknuti, a mid-bas dovoljno snažan, u nekim momentima čak i isforsiran, dok se bas ne spušta sasvim do kraja, što može zasmetati puritancima. Dinamika je solidna, Arcam nije najbrži plejer na testu, ali je sasvim dobar, dok nežno prikazuje scenu sa malo isturenim izvođačima u prvom planu i skrivenim gornjim ekstremom.
U globalnom smislu, Arcam je fin i kulturan i nikada ne prelazi tu granicu. Čak, za razliku od drugih, ne pokušava da vulgarno reprodukuje ono što ne može, već se svim silama trudi da sakrije sopstvene mane. Dobra osobina je da je lak za slušanje i ne razočarava, a loša je da ćete možda posle nekog vremena poželeti plejer malo razigranijeg i divljeg karaktera. U svakom slučaju, ukoliko ste ikada voleli zvuk Philipsovih plejera, čini nam se da je Arcam možda nešto najbliže što se danas može naći na tržištu a da podseća na stara vremena. Mi, lično, ipak volimo da čujemo nešto jasniju zvučnu sliku i malo više nota nego što ih pruža ovaj plejer.
KARAKTERISTIKE PLUS
Topla i meka reprodukcija.
Lep srednji opseg.
Ima duh dobrih, starih vremena.
Laka upotreba.
MINUS
Trebalo bi da pruži još više u odnosu na konkurenciju.
Arcam FMJ CD17
D/A konverter: Wolfson WM 8741
Dimenzije (ŠxVxD): 430x85x290 mm
Masa: 5,1 kg
Cena: 720
Av impuls, 011/7622-139
Još jedan "britanac" u grupi od pet plejera na testu. Jeftiniji model od dva iz ponude Creeka na prvi pogled deluje solidno, dok proizvođač obećava dobar zvuk.
Tanka pojava Evolution 2 plejera izdvaja se po izrazito upečatljivoj srebrnoj prednjoj ploči, napravljenoj od aluminijuma i prilične debljine. Ona sadrži osnovne komande: mehanički prekidač za uključivanje i taster za izbacivanje diska, kao i magični Creek krug, na kojem su smeštene osnovne komande pri reprodukciji. Displej je, kao i kod starijeg brata, univerzalnog tipa, kakav se stavlja na DVD plejere.
Daljinski upravljač je lepog dizajna, sa malim tasterima zlatne boje i metalnom pločicom odozgo, dok je donja površina gumirana.
Naravno, pokriva i Creek pojačalo da ne biste imali dva daljinca pored sebe. Međutim, nazivi tastera su sitni i jednolični, te je učenje rasporeda napamet jedino rešenje.
Tokom korišćenja, Creek Evolution 2 reaguje brzo na komande. Premotavanje napred/ nazad po numeri je solidno, ali oseti se da radi na preskok, kao kod velikog broja današnjih plejera.
Iznutra, Evolution 2 je praznik za oči: jedinstvena velika ploča sadrži transformator sa C jezgrom, posle koje ide sekcija ispravljanja i filtracije, a potom šest regulatora napajanja serije 78, 79 i LM317/337. Kondenzatori ne samo da su više nego izdašnog kapaciteta (nekoliko elektrolita od 6.800 i 4.700 mikrofarada), već su skoro svi, uključujući i one malog kapaciteta, marke Nichicon, serije MUSE Pure Gold, namenjeni za kvalitetne audio-uređaje. Izuzetno! Konverter je Burr
Brown PCM1796, posle koga idu obična kola NE5532 sa funkcijom svođenja balansiranog izlaza na single end i niskopropusnog filtera, a potom stupa izlazni bafer - solidno kolo OPA2134. Na samom izlazu je rele – ovo se nekada koristilo isključivo kod high-end plejera. Proizvođač navodi da je ugrađen i klok vrlo niske vrednosti džitera.
Transport je, zajedno sa servo pločom, koja koristi Philipsov čip set, postavljen na aluminijumska ojačanja na šasiji i poreklom je od kineske firme Asatech, model DM34, a po kvalitetu izrade je klasičan komercijalni transport kakav se viđa u današnjim CD plejerima. Da ne zaboravimo: prednja ploča sa procesorskom elektronikom je oklopljena i odvojena od ostatka uređaja.
Zvuk Creek Evolution 2 CD plejera je neočekivano dobar, imajući u vidu njegovu cenu. On je, opet, na svetloj strani reprodukcije i prilično obuzet detaljima, posebno na srednjotonskom i visokotonskom delu skale. Ovakav pristup zvuka već smo videli kod njihovog pojačala iz iste serije. Međutim, Evolution 2 CD plejer ima još mnogo toga da ponudi: voluminozan, tečan i solidno definisan bas, sa dobrom dozom ataka koji upotpunjuje osećaj harmonije sa ostatkom muzičke prezentacije i jasno se izdvaja već na prvi zvuk van ostatka grupe. Zapravo, očekivali smo jedan tunjav, skroman prikaz
niskih tonova, ali je Evo pokazao da je potpuno na visini zadatka u ovoj klasi cene, pa čak i nešto više.
Čini nam se da je Creek ovog puta napravio dobar all rounder uređaj, koji se ne bi sramio ni pred skupljim komponentama. Doza topline koju on forsira sasvim je odmerena i prijaće mnogima, dok je glas izvođača u prvom planu. Sitne uzdahe tokom živih izvođenja ne morate da lovite jer ih Evolution 2 prezentuje sa neviđenom lakoćom –pravi primer šta današnja tehnologija ume. Emotivno, Creek nije prazan kao što se to često dešava, on je sav od emocija i aktivno utiče na slušaoca, povlačeći ga u vrtlog osećanja. Šta bismo još voleli? Voleli bismo kada na gornjem kraju ne bi davao detaljne ali informativne note, već da bude više transparentan.
Šta reći za kraj: odličan CD plejer za novac koji se traži, a čini nam se i više. Kvalitet ugrađenih komponenti jasno je pokazao sinergiju i pružio rezultat van očekivanja. Creek Evolution 2 ne treba nikako gledati kao „još jedan“ plejer u nizu: on poseduje izraženi karakter i svu muzikalnost kakvu nam s vremena na vreme prirede britanski uređaji i, iskreno, čini nam se da predstavlja daleko bolju kupovinu od skupljeg plejera iz iste kuće.
KARAKTERISTIKE PLUS
Detaljnost.
Odlična reprodukcija čitavog opsega.
Dinamika.
Snažan bas.
Dobar tajming.
MINUS
Drugi nude više opcija (ukoliko su vam bitne).
Gornji ekstrem bi mogao biti transparentniji.
Creek Evolution 2
D/A konverter: Burr Brown PCM1796
Dimenzije (ŠxVxD): 430x70x340 mm
Masa: 6 kg
Cena: 650
Av impuls, 011/7622-139
NAD C 565BEE je najbolji plejer koji kanadski proizvođač nudi van Masters serije. Sviđa nam se dizajn: nije stereotipan, ni grub, već je sa par poteza učinjen sasvim elegantnim. Boja prednje ploče, koja je blago savijena po uglovima i gornjoj ivici, u skladu je sa velikim brojem tastera u donjem delu plejera. Nekako NAD liči na stare mašine koje su imale brojne komande na prednjoj ploči.
Displej je dovoljno velik i lepo osvetljen, a prikazuje i CD tekst, dovoljno jasan i svetao.
Pored toga, C 565BEE ima i jog shuttle, kojim se biraju numere i aktivira reprodukcija – ovo je jedan od najboljih izuma u svetu CD plejera. NAD-ov jog je lepe veličine, ali osrednjeg kvaliteta.
C 565BEE ima USB ulaz na prednoj ploči i optički Toslink na zadnoj, te jedini u grupi testiranih plejera može obavljati ulogu eksternog digitalno/analognog konvertera.
Nama, lično, takvo korišćenje plejera nije simpatično - to je kao kada gledate TV preko DVD rikordera i monitora. Ako želite DAC, kupite ga, i tačka.
Pored svega, C 565BEE poseduje i RS232 port na zadnjoj strani, što ostali nemaju. Njegov daljinski je vrlo dobar, urađen u sjajnom finišu, sa jasnim i različitim tasterima koji kontrolišu plejer, što dodaje ukupnom vizuelnom utisku.
Kada smo zavirili u NAD, nismo se mogli oteti utisku da se vremena nisu baš puno
promenila: nekada su se neki od uređaja evropskih proizvođača pravili u Japanu u OEM kompaniji, a danas je ista stvar, samo sa Kinom u glavnoj ulozi. Koriste se istovetne komponente: Arcam i NAD dele velike elektrolite (Nover iz Hongkonga), dok je između Creeka i NAD-a C 565BEE sličnost u tome što oba koriste Nichicon Pure Gold oko DAC sekcije (Creek i na drugim mestima), a transport je, takođe, isti kod oba uređaja i poreklom je od kineskog Asatecha (DM34). No, stiče se utisak da je NAD kvalitetno urađen: koristi solidne operacione pojačivače (Burr Brown OPA2134) i, za razliku od ostalih, WIMA kondenzatore na izlazu i lepo oklopljen toroidni transformator.
NAD je poznat igrač na ovom polju i ne treba očekivati da C 565BEE ima očitih mana. U tom smislu, njegov zvuk možemo definisati pomoću jednog pojma: preciznost. NAD će iz svakog snimka izvući tanane tonove i držati veoma pristojnu definiciju kakva se do pre nekoliko godina nije mogla naći u ovoj klasi uređaja. Širina scene je vrlo dobra, dok je dinamika odlična – C 565BEE je jedan nervozni plejerčić, koji u svakom momentu jasno zna šta hoće i ne trpi zamućena pojačala i jeftine zvučnike. Iako razuzdan, imamo utisak da stvari stalno drži pod kontrolom i po zvuku u grupi je najpribližniji Pioneeru PD-D6 Mk2, ali uz nešto
lošiji tajming. Sa druge strane, visokotonsko područje je malo prirodnije i manje naglašeno, te više prija uhu i zahteva manje truda oko uklapanja sa ostatkom sistema, što se nama dopalo. Kao što smo rekli ranije, NAD poseduje mogućnost rada kao digitalno/ analogni konverter i u tu svrhu poseduje optički ulaz. Bitno je reći da sve dobre osobine zvuka ostaju kada se on koristi u ovakvom režimu rada, a na ekranu se jasno ispisuju podaci o ostvarenoj digitalnoj vezi, te C 565BEE postaje možda najuniverzalniji plejer u celoj grupi. Ipak, nemojte očekivati da njegov zvuk nadmaši kvalitet koji se može dobiti u rangu skupljih konvertera. Jedine dve stvari koje fale NAD-u kao plejeru jesu nedostatak emocija tokom reprodukcije i potreba za boljim atakom na dnu bas područja. Nije to mnogo, mid-bas nam se čini čak i bolji nego, na primer, kod PDD6 Mk2, ali sitan korak koji treba napraviti čini da su neki drugi plejeri malo bolji od C 565BEE, prvenstveno Creek i Yamaha. Za onoga kome to nije bitno, NAD je vrlo dobra mašina, napravljena pošteno od početka do kraja i sa fino odmerenim opcijama. Jedino se ne slažemo sa rečenicom sa sajta proizvođača „Serious high end component“. Možda bi u NAD-u trebalo da poslušaju neki referentniji plejer…
KARAKTERISTIKE PLUS
Precizan i kontrolisan.
Snažan od dna do vrha.
Kvalitet izrade.
Dobro odmerene opcije.
Dizajn nije više tako dosadan.
MINUS
Malo više emocija ne bi bilo na odmet.
NAD C 565BEE
D/A konverter: Wolfson WM8741
Dimenzije (ŠxVxD): 435x86x293 mm
Masa: 5,2 kg
Cena: 590
4Audio, 011/2759-096
„Serious high end component“, kaže NAD. High-end za 590 evra?
Zvuči kao bajka… Hajde da pogledamo.
Pre nekog vremena Pioneer se vratio u hi-fi vode. Jedan od dva plejera u ponudi, jeftiniji PD-D6 Mk2, izgleda drugačije od bilo kog konkurentskog uređaja.
Crno kućište sa izrazitom krivom linijom prednje ploče – pogledajte kako izgleda Pioneer PD-D6 Mk2 (i njegov stariji rođak PD-D9 Mk2) i zapamtićete ga za ceo život. Aluminijum napred, sa prilično malim LCD dot matriks ekranom i svega par komandi – to je japansko čedo, pravljeno u Maleziji. Dizajn nam se svideo, ergonomija ne. Sa prednje strane je mehanički prekidač za uključivanje, a sa druge strane taster za reprodukciju/stop i izbacivanje diska. Postoje i dve LE diode: za stand by mod i Pure Audio kada plejer isključi osvetljenje displeja i digitalne izlaze (nismo primetili razliku u zvuku). Sa naše tačke gledišta, više nam se dopada kada plejer ima bar osnovne komande na prednjoj ploči.
Pioneer je do zuba naoružan opcijama: od Legato Link konverzije, koju Pioneer razvija godinama, do SACD reprodukcije, po čemu je jedinstven u ovoj grupi.
Nisu samo mogućnosti po kojima je Pioneer specifičan: Mk2 verzija poseduje i nov daljinski upravljač, jedan od najbolje napravljenih koje smo imali prilike da vidimo: ekstremno precizno izrađen, sa debelom metalnom gornjom pločom u klavir laku, težak i sjajnog osećaja pod prstima. Tasteri bi jedino mogli da se razlikuju po boji umesto da budu svi crni. Pored svega, neverovatno je sa kojih razdaljina i pod kojim uglovima ovaj
upravljač i plejer sarađuju! Kvalitet izrade Pioneerovog kućišta je osrednji, a poklopac je, mada dampiran materijalima za ublažavanje vibracija, ekstremno tanak i lako se ugiba. Iznutra, prednja ploča nije oklopljena kao kod konkurencije, a nosač diska je u zadnjem delu toliko tanak da se prosto čini da će se polomiti, no ipak je dovoljno elastičan. Mehanizam je, čini nam se, poreklom od Sonyja. Elektronika je bolja: elektroliti pravljeni za Pioneer kapaciteta 4.700 (dva komada) i 3.300 mikrofarada, dva Burr Brown PCM1738, praćeni već prevaziđenim NE5532 u izlaznoj sekciji i dobrim Elna kondenzatorima, čine osnovu ovog plejera.
Ukupno gledano, vrlo dobar, ali nije za svakoga i traži pažljivo uklapanje. Krenimo od početka: definicija je veoma dobra, a slušalac samo treba da izabere koji deo opsega želi da testira, Pioneer je prosto opsednut detaljnošću. Od visokih tonova sa mikroskopskim tonovima, mada često preterano naglašenim i ponekad neprirodnim, preko svakog drhtaja glasa pevača koji je odlično reprodukovan, do jedne solidne definicije mid-basa, mada se oseća doza veštačke koloracije. Na donjem kraju je prilično tvrd i nedostaje mu pravi atak kada ga izazovete da ga reprodukuje. Odnosno, malo je čudan: udarac u
bubanj se odlično čuje kada je sam, ali kada krenu i drugi instrumenti, jednostavno se izgubi u gomili. Tajming Pioneera je izuzetan, najbolji u grupi plejera, čak ispred Creeka i NAD-a. Nešto se definitivno krije u Air Studios tjuniranju zvuka, to nije samo još jedna oznaka na prednjoj ploči.
Pioneer PD-D6MK2 je brz, agresivan, snažan i u pojedinim momentima se može učiniti i napadan, posebno na gornjem ekstremu, ali ukoliko ste ljubitelj jasnog zvuka, on je odličan izbor jer posle njega mnogi plejeri, posebno oni starije generacije, zvuče lenjo, skriveno i nenadahnuto. Zvučna slika je odlična, sa istaknutim izvođačima u sredini, koje ne morate da jurite po pozornici, i sa dinamikom koja izaziva. Situacija sa SACD diskovima je još bolja, ne drastično, ali dovoljno da se oseti razlika u transparentnijim iskrama činela i toplijoj reprodukciji glasa.
Pioneer PD-D6 Mk2 je odlično zamišljen, ali osrednje izrađen, solidnog zvuka, uz izuzetan daljinski upravljač. Na prvi pogled je asketski jednostavan, mada je istina da je pun opcija. Imajući u vidu koliko košta i da pri tom reprodukuje čak i SACD format (pored MP3), predstavlja dobru kupovinu, no svakako morate paziti sa čim ćete ga uklopiti da kao rezultat ne biste dobili tanak zvuk.
KARAKTERISTIKE PLUS
Sjajan tajming.
Odlični detalji.
Dinamika.
Izuzetne opcije za datu cenu.
Prelep daljinski upravljač.
MINUS
Prenaglašen gornji ekstrem.
Tvrd i ponekad neprirodan.
Pioneer PD-D6 Mk2
D/A konverter: Burr Brown PCM1738
Dimenzije (ŠxVxD): 420x100x340 mm
Masa: 4,5 kg
Cena: 500
BGB studio, 011/328-6362
Na insistiranje dela redakcije, urednik našeg časopisa je najzad popustio i rešio da za grupni test nabavi i Yamaha CD-S700 plejer. Živela redakcijska demokratija!
Kada pogledate sve plejere, Yamaha CD-S700 se čini nekako najtežim i možda najsolidnije urađenim, pored Creeka. Tu mislimo, prvenstveno, na kvalitet izrade kućišta. Gornji poklopac, iako ne tako čvrst kao kod Arcama, ima sa donje strane jedno jednostavno ojačanje u vidu metalne ploče.
Prednja strana CD-S700 je potpuno jednostavna: osnovne komande i skoro skriveni taster za izbacivanje nosača diska. Kada smo kod toga, nosač je ekstremno tanak, ali precizno i čvrsto napravljen, veoma nalik na dizajnerska rešenja Bang & Olufsena. Još bolje je što je skoro potpuno bešuman u odnosu na ostale testirane plejere. To nije nimalo čudno jer je transport u CD-S700 razvijen upravo za ovaj plejer i predstavlja malo pojednostavljenu (čitajte: jeftiniju) verziju transporta sa modela CD-S1000 i CDS2000. Izbacivanje i ubacivanje diska predstavlja pravi aristokratski manir kod CD-S700 u odnosu na klepetave zvuke koje proizvode ostali plejeri. On, jednostavno, ostavlja utisak solidnosti.
Ekran je prilično mali, dot matriks tipa i ne podržava CD tekst, ali je ipak sam po sebi dovoljno čitljiv. Postoji i opcija „Pure Direct“, kojom se on gasi, ali nju zaboravite – nismo uspeli da utvrdimo bitnu razliku u zvuku. Tasteri sa prednje strane, kao i sama Yama-
ha, odišu retro stilom nasleđenim od starijih sestara iz CD-S serije. Oni su, ipak, pomalo diskretni i slabije uočljivi, pa traže kraće navikavanje. Nije nam se dopalo ni što se isti taster koristi za biranje numere i kretanje po njoj – ovakvo rešenje nikada nismo voleli. Pored tastera, u donjem levom uglu je i USB port, namenjen reprodukciji MP3 formata sa flash diskova. Daljinski upravljač koji stiže uz Yamahu CD-S700 takođe je jedinstven za celu CD-S seriju: srebrne boje, sa mat metalnom pločicom i solidnom izradom, teži jednostavnosti u funkcionisanju – Pioneerov daljinac je bolji, ali je Yamahin možda lepši na prvi pogled.
Skidanje poklopca kod Yamahe izaziva divljenje: masivan, velik, lep, vibracijski umrtvljen transport, sa dosta metala na sebi, ostavlja utisak. Sekcija napajanja je odrađena klasično i pošteno, koriste se Nichicon elektroliti, dok je konverterska ploča zasebna, na desnoj strani plejera, i ima zasebnu sekciju filtracije napona. Kao digitalno/ analogno konvertersko kolo koristi se Burr Brown PCM1791, dok su Panasonicova kola zadužena za podršku transportu. U smislu konstrukcije ovo je jedan veoma zreo plejer u srednjoj klasi cene.
Zvuk CD-S700, u odnosu na cenu i konkurenciju, iznenađuje. Yamaha ima prezentaciju koja nam je ličila na zvuk odličnih,
starih, Sonyjevih CD plejera iz vrha ponude. To znači dinamički konzistentan zvuk, sa snažnim basom i odličnim atakom, vrlo agilne reprodukcije, utegnut i na mestu. Kontrola je odlična, a Yamaha nadasve zvuči muzikalno i veoma harmonično. Pod tim podrazumevamo vrlo dobar balans tonova koje ona reprodukuje, sve je uravnoteženo i pod kontrolom, ali ne i stisnuto. Brzina i ritam su srednje ime ovog plejera, dok bi transparentnost mogla biti malo veća. Pioneer u ovoj situaciji forsira detalje, a Yamaha ne, i mislimo da ona mnogo bolje izlazi na kraj sa muzikom nego što se bori da dokaže tehničku nadmoć. Definicija je vrlo dobra, a najbolje od svega je što ne zamara pri dugim sesijama. Postoje plejeri koji sviraju još toplije od Yamahe, ali je ona na testu, po ovoj osobini, bila najbolja u datoj grupi. Prenos emocija je vrlo dobar, Creek tu ima nešto isturenije, možda i prijatnije srednje tonove, ali se Yamaha ne da. Kada sumiramo, CD-S700 je izuzetan plejer za novac koji treba izdvojiti za njega. Imajući u vidu da spada u srednju klasu, ima odličnu konstrukciju (a posebno transport) i sjajan zvuk. Poredeći ga sa drugim plejerima, ima ubedljivo najbolji odnos kvaliteta i cene.
KARAKTERISTIKE PLUS
Zvuk nekadašnjih „velikih“ plejera.
Dinamika.
Autoritet bas područja.
Tih i kvalitetan transport.
Odličan odnos kvalitet-cena.
MINUS
Neki u grupi bolje formiraju trodimenzionalnu sliku.
Yamaha CD-S700
D/A konverter: Burr Brown PCM1791
Dimenzije (ŠxVxD): 435x96x300 mm
Masa: 6,2 kg
Cena: 505
4Audio, 011/2759-096
Arcam: Uredno i odvojeno od procesorske ploče. Transport je klasičan - Sony.
Creek: Jednostavni lepotan, sa probranim komponentama, osvaja na prvi pogled. Sa NAD-om je rođak po transportu.
NAD: Sjaj toroidnog transformatora zaseniće solidno pedantnu unutrašnjost i dobro oklopljene sekcije.
Pioneer: Pedantan i sa nekim audiofilskim crtama, PD-D6Mk2 ipak poseduje tanko, rezonantno kućište. Transport je jednako nežan.
Yamaha: To je transport! Pogledajte koliki deo plejera zauzima. DAC je, takođe, odvojen, sa primetnom sekcijom napajanja.
Za malo manje novca možete kupiti HD990: solidan plejer prilično detaljnog zvuka, ali bez emotivnih finesa. Poseduje čak i balansirane izlaze, a može se koristiti i kao eksterni digitalno/analogni konverter. Cena mu je ispod 390 evra.
Za malo više novca dobija se Naim CD5i plejer: iako skromnog izgleda, krije kvalitetnu izradu, kako spolja, tako i iznutra, i mek zvuk, po čemu je Naim poznat. Cena mu je 1.085 evra.
Napomena: Udobnost korišćenja je definisana kao osećaj pri svakodnevnoj upotrebi plejera – brzina očitavanja, prelazak sa numere na numeru, direktan izbor numere, kretanje unutar numere, čekanje na izbacivanje diska, upotreba daljinskog upravljača itd.
Šta reći na kraju? Ovo je jedna šarolika skupina modernih uređaja različite cene, kvaliteta izrade, zvuka i opcija. Sudeći po kvalitetu izrade, odskaču Yamaha i Creek: prvi zbog sjajnog transporta i pametnih internih rešenja, a drugi zbog toga što se nije štedelo na pasivnim komponentama, izvan svih očekivanja u ovoj klasi. Na dnu lestvice je Pioneer, koji, iako na fotografijama izgleda čvrst kao da je isklesan, u stvari nije ništa naročito.
Zvuk je druga priča: Pioneer žudi za tananim detaljima, ali zvuke koje smo čuli kod njega nismo lako primetili kod drugih plejera, doduše Pioneer je koristio Legato Linear opciju. Ali, PD-D6 Mk2 je prilično tvrd i vrlo svetle prirode, no smatramo da može biti dobro rešenje u određenim sistemima. Zato sa NAD-om verovatno neće biti takvih problema, njegov zvuk je u principu manje zahtevan na polju kompatibilnosti.
Arcam je, nažalost, ostao nekako usamljen: mek, melodičan, ali restriktivan na ekstremima i nekako prevaziđenog zvuka za današnje pojmove.
Sa druge strane su opet Yamaha i Creek: prva jer je veoma kompaktna, divlja a opet kontrolisana, sa jasnom definicijom i sjajnim basom, koji je svega nekoliko godina ranije bio pojam za uređaje ove cene. Jednom rečju, Yamaha je odlična. Creek je sjajan na drugi način: prozračan i trodimenzionalan, transparentan i uglavnom jednako snažnog donjeg kraja, sa nešto više istaknutim srednjim i visokim područjem. Koji je bolji? Za nas nema odgovora, to je stvar ukusa, ogrešili bismo se kada bismo samo jedan proglasili za pobednika. Na kraju, tu su opcije. Dileme opet ima: Pioneer je broj jedan ukoliko slušate SACD, ali je NAD bolji pod uslovom da želite da ga iskoristite kao eksterni digitalno/analogni konverter. Yamaha nije loša, ali njene opcije nisu tako bogate, dok su Arcam i Creek samo „obični“ CD plejeri.
Za kraj... Možda bi potraga za novim plejerom trebalo da krene od onih koji su na našem testu prošli najbolje po pitanju zvuka, a zatim čuti i ostale. Time bi se mogla napraviti određena lista kvalitetnih plejera srednje klase prema sopstvenom ukusu.
Magazin Hi-Files poziva svoje čitaoce da predstave svoje audio-video sisteme i svoje stavove na temu AV tehnologija. Da biste postali slavna ličnost u svetu audiofila, potrebno je da ispoštujete nekoliko sledećih pravila.
Za objavljivanje u časopisu potrebne su nam zaista kvalitetne fotografije vašeg sistema. Sigurni smo da i vi želite da prikažete sistem u najboljem svetlu, pa evo kako da to postignete:
- neophodna nam je bar jedna fotografija celog sistema, odnosno glavne postavke (ukoliko je u pitanju surround sistem);
- fotografije treba da budu oštre i s dobrim fokusom (ukoliko imate mogućnosti, koristite stativ);
- podesite aparat na najveću rezoluciju;
- fotografije nam pošaljite u JPEG formatu najvišeg kvaliteta (100%);
- koristite prirodno svetlo što je više moguće;
- pri fotografisanju uključite sve uređaje, a ne samo televizor!
- pošaljite nam dodatne fotografije sistema iz različitih uglova sobe, kao i fotografije detalja;
- na kraju, neophodna nam je i vaša fotografija - uostalom, taj sistem postoji zahvaljujući vama!
Pored fotografija, neophodni su nam osnovni podaci o vama i vašem sistemu, kao odgovori na nekoliko važnih pitanja iz audiovideo sveta:
- Kako se zovete, koliko imate godina i u kom gradu živite?
- Čime se bavite?
- Da li sebe smatrate audiofilom/videofilom?
- Od kojih komponenti se sastoji vaš sistem (tačan naziv proizvođača i modela, opciono godina proizvodnje)?
- Koja je poslednja komponenta sistema koju ste kupili?
- Šta je sledeće na spisku za kupovinu?
- Koliko je trajalo sastavljanje sistema i koliko novca ste utrošili?
- Opišite prostoriju u kojoj slušate muziku, da li ste je akustički obrađivali?
- U nekoliko rečenica opišite vrline i mane vašeg sistema. Pošto savršenstvo ne postoji, budite iskreni!
- Šta vaša porodica misli o vašem hobiju?
- Koji su vaši omiljeni muzički i filmski naslovi?
Hvala vam na izdvojenom vremenu i želji da podelite vaše audio-video uživanje s nama. Iako bismo želeli, nećemo biti u mogućnosti da predstavimo sve sisteme i molimo vas da razumete ako vaš sistem ne bude prikazan.
Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.
nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.
nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.
Koliko veliki može da bude monitorski zvuk a da pri tom ne izgubi ništa od vernosti, doživljaja ni intimnosti? Nama je to uspelo.
Uaudio-svetu postoji veoma mali broj firmi koje jednostavno sve rade kako treba i čiji je svaki novitet u manjoj ili većoj meri nova potvrda već stečene reputacije. U svetu zvučnika to je svakako Dynaudio. Pored karakterističnog tonskog potpisa, koji je doduše svojstven svakoj firmi, teško bi bilo navesti drugo ime koje kroz različita rešenja i generacije modela ima tako dosledno sjajan zvuk.
Uspeh modela Confidence C4, lansiranog pre osam godina, leži u činjenici da ima više zajedničkog sa skupljim serijama, Temptation i Evidence, nego sa linijama ispod sebe. Već prvi susret sa C4 predstavlja prijatno iznenađenje. Dok se na fotografijama teško može dokučiti njegova
veličina (ili, jednostavno, može delovati prevelik), on u stvari ima vrlo skladne dimenzije, koje u prostoru deluju diskretnije od Focusa 360. Visok je i vitak poput Evidence serije, a njegov spoljni izgled sa luksuzno lakiranim furnirom božanstvenog tona drveta već je poslovičan. Sa prednje strane bas refleks kabineta nalazi se bafl debljine 40 milimetara, u koji je ugrađen niz od šest zvučničkih jedinica: dva Esotar 2 visokotonca od 28 mm sa aluminijumskim kalemovima, dva srednjotonca presvučena magnezijum-silikatom prečnika 150 mm i dva basa od 200 mm od istog materijala, koji rade u zasebnim komorama sa bas refleks portovima sa zadnje strane (kasnije će se pokazati da portovi pozadi nisu glavni problem u pozicioniranju C4). Ovaj niz radi praktično u trosistemskom režimu sa simetričnim krivama na reznim frekvencijama, uz jedan izuzetak: u visokotonskom opsegu gornji visokotonac radi isključivo u opsegu od 3 kHz do 8 kHz. Razlog tome leži u činjenici da se između dva bliska visokotonca u paraleli stvaraju interference u najvišoj oktavi, koje se dešavaju izvan ose emitovanja i time narušavaju imidžing na spoljnim granicama slušnog prostora. Međutim, u navedenom opsegu, ulaženjem dru
visokotonca smanjuje se vertikalna disperzija i, posledično, izoštrava visokotonska komponenta imidžinga. Ovo je okosnica Dynaudiovog koncepta DDC (Dynaudio Directivity Control), koji ima za cilj da poveća nezavisnost zvučnika od prostora i što više isključi odbijeni zvuk iz celokupne zvučne slike.
Skretnica prvog reda sa simetričnim filterima nalazi se u zasebnoj komori. Izrađena je na štampanoj ploči ojačanoj fiberglasom sa otpornicima i kondenzatorima, koje Dynaudio naziva “zero compression”.
Prednja konfiguracija zvučničkih jedinica u kombinaciji sa skretnicom prvog reda drastično ograničava vertikalnu disperziju, to jest odbijanje zvuka o tavanicu i podove –Dynaudio tvrdi da je reč o smanjenju od 75 posto, što je zapravo objašnjenje tehnologije DDC. Sa zadnje strane se nalazi – ima li potrebe posebno napominjati – jedan par WBT pozlaćenih konektora, dok stabilnost zvučnika obezbeđuje široka baza na spajkovima.
Da, ovo je zvučnik koji će verovatno rešiti vaše probleme u reprodukciji, ali pre toga vi morate rešiti njegove. Tačnije, samo jedan, a to je pozicioniranje. Pored toga što je reč o velikom zvučniku sa bas refleks portovima smeštenim pozadi, dodatnu teškoću predstavljaju čak četiri blisko smeštene zvučničke jedinice koje se preklapaju u opsegu gornjeg basa, koji pri tom ulazi u zonu rezonance same prostorije, što dovodi do preglasavanja ovog dela spektra. Dovoljno odmicanje zvučnika od zadnjeg i bočnih zidova da bi se izbegle refleksije i ugaona pojačanja niskih frekvencija znači da će C4 već prilično zaći u prostor. Zakretanje zvučnika je takođe kritično i kod C4 je drugačije nego kod većine zvučnika. Najbolji fokus daju kada se zamišljene ose presecaju čak jedan metar iza glave slušaoca umesto malo ispred njega.
Distributer Vox Trade je odlučio da na ovogodišnjem jesenjem Hi-Files Showu prikaže flagship model Confidence serije sa amplifikacijom Moon, umesto dosadašnje tradicije sa Electrocompanietovim pojačalima. Mnogi su to videli kao pozitivnu promenu jer je ova kombinacija oplemenila zvuk toplinom i komunikativnošću, koja je kod Dynaudija uvek bila na jednoj tankoj liniji. Bilo je vrlo lako komunicirati sa muzikom, pre svega zahvaljujući jednoj vrsti poverenja sa kojom mnogi audiofili dolaze na prezentacije Vox Tradea. Međutim, da nije u pitanju samo pozitivno
predubeđenje, svedoči i činjenica da je pisac ovih redova ubrzo prešao na slušanje zatvorenih očiju, što je dobar način da se utisci formiraju samo na osnovu čula sluha. Da u sali nije bilo okolnih šumova koji nisu dolazili iz zvučnika, kao što je žamor, sluh bi zaista mogao da bude obmanut da je u pitanju dvorana sa živim nastupom. Jedna od glavnih odlika ovih zvučnika jeste da formiraju sliku ispred sebe zahvaljujući tehnologiji DDC, koja ujedno eliminiše artefakte nastale u refleksijama srednjotonskog i visokotonskog spektra. C4 ima fantastično nizak nivo tišine jer se sve note završavaju svojim prirodno brzim padom, što je takođe rezultat DDC tehnologije. Izvođači su ispred vas i nikada ne lutaju iza zvučnika ili po prostoriji. To neposredno prisustvo je i najsnažniji doživljaj ovih zvučnika. Kada se to spoji sa lakoćom reprodukcije i neutralnošću celog opsega, dobija se jedna vrsta uveličavajućeg stakla za muziku i zvuk koji može povećavati scenu i pozornicu sa uvek istom tačnošću i rezolucijom do granice na kojoj “forward” prezentacija postaje toliko intenzivna da može zasmetati – ovo je najverovatnije objašnjenje za negativne utiske nekih posetilaca prezentacije koji su prisustvovali glasnijim numerama. Ipak, propustili su da primete da zvučnici nisu nijednom pogrešili u reprodukciji, ostajući izrazito verni u mikrodinamici i makrodinamici.
Pomenuta toplina zvuka delom dolazi od visokotonaca koji su i u drugim uslovima, sa amplifikacijom Electrocompaniet, zvučali mekše nego što je to karakteristično za Dynaudio. U većim prostorijama dvosistemski režim rada visokotonaca daje još mekši utisak zbog gubitaka u prostoru, dok se u prostorijama srednje veličine stvari svode na pravu meru u vidu uravnoteženosti celog opsega. Pozicioniranje se najviše odražava na srednji i gornji bas. Ova dva opsega, koji takođe utiču na fluidnost i toplinu, uglavnom su prisutna neznatno iznad mere u kojoj bi to radio jedan monitor. Međutim, u realnom slušanju koje je usredsređeno na muziku oni ugodno i diskretno potcrtavaju konture, što naročito prija klasičnoj muzici, koja se često može činiti suvom u niskom opsegu na neutralnim zvučnicima, koji nemaju naglašen bas.
Sa nominalnom impedansom od 4 oma i padom na 3,3 oma u zoni od 20 do 200 herca i faznim pomerajem od 57 stepeni, C4 traži snažno pojačalo. Dobra strana je što se na testovima odlično pokazao sa amplifikacijom koja je ispod njegove klase cene. Ovo je pravi i punokrvni Dynaudio sa
izvesnim, gotovo belcanto osobinama, koje je moguće kompenzovati odabirom odgovarajuće amplifikacije. U ovom rangu cene, što je vrlo egzotičan i širok teren u koji ulaze mnoga ozbiljna imena, a na osnovu onoga što smo imali prilike da slušamo u domaćim salonima i na inostranim sajmovima, smatramo da je Confidence C4 najmuzikalniji zvučnik i, ujedno, najmanje hi-endovski specifičan, da ne kažemo neobičan.
Confidence C4 možda nije najneutralniji Dynaudio zvučnik, uprkos liniji kojoj pripada i ceni koja ga krasi. Ali to ne treba shvatiti kao manu: tačnije rečeno, njegova složena topologija usložnjava i njegovu interakciju sa prostorom. Izuzetnu zahtevnost u pozicioniranju, koja odlikuje svaki veliki zvučnik, dodatno pojačava konfiguracija prednjeg niza zvučničkih jedinica, pa je određene minimalne koloracije u niskom ospegu veoma teško izbeći. Da, C4 traži prostor, mnogo prostora, čak i u poređenju sa Focusom 360. Ipak, kada jednom pronađete optimalnu poziciju, moći ćete da uživate u gotovo verističkoj prezentaciji muzike i slici koja se formira isključivo ispred zvučnika i vas, u tolikoj meri je isključen uticaj okolnih odbijajućih površina na formiranje slike. Ta “prednja” pozornica, uz to i sa neverovatnom prostornošću, može pružiti utisak prevelike zvučne slike, poput uvećanja koje je uvek kristalno jasno i bez ikakvog izobličenja originala. Visoki opseg prvi put zvuči sa mekše strane preciznog, čime daje relaksiraniju sliku nego što je to do sada bio danski običaj. Uz poslovičan autoritet kojim reprodukuje sve žanrove muzike, ovo je muzički najneposredniji Dynaudio, u koji je lako zaljubiti se – ne zato što je skup, već zbog seksepila.
KARAKTERISTIKE PLUS
Najkomunikativniji Dynaudio do sada.
Kvalitet izrade.
Ukupan utisak.
MINUS
Prisustvo gornjeg basa je naglašeno.
OPREMA:
OMoon Supernova CD
OMoon P-8
OMoon W-7M
OTransparent Cable
Dynaudio Confidence C4
Topologija: troiposistemski podnostojeći bas refleks (2x200 mm MSP bas, 2x150 mm MSP srednjotonac, 2x28 mm tekstilni visokotonac)
Frekvencijski opseg: 27 Hz – 25 kHz +/-2 dB
Rezne frekvencije: 730 Hz, 2,2 kHz, 8 kHz (gornji visokotonac)
Impedansa: 4 oma (min. 3,3 oma)
Osetljivost: 90 dB/1 W/1 m
Zapremina kabineta: 60 l
Dimenzije (ŠxVxD) 248x1.240x385 mm
Masa: 50 kg
Cena: 16.800
vox Trade, 011/3016-230
La più genuina espressione di un sistema di altoparlanti a due vie capace di riprodurre musica con precisione, naturalezza e trasparenza.
Uslobodnom prevodu mogli bismo prepisati podnaslov kao: veoma autentični dvosistemski zvučnici, sposobni za preciznu, prirodnu i transparentnu reprodukciju. Sonus Faber Monitor spada u Liuto seriju, čiji su članovi istoimeni podnostojeći zvučnik u standardnoj i Wood verziji, kao i Smart - centralna zvučna jedinica. Monitor je regalska kutija sa opcijama isporuke u dva finiša: crnom i boje oraha. Primerak na našem testu je bio crne boje u klavir lak finišu: prelepa, mala zvučna kutija
sa neparalelnim bočnim stranicama koje se spajaju na zadnjoj strani, gde je i bas refleks otvor, čineći time savremen, specifičan dizajn. Uloga navedenog položaja stranica u sprečavanju stojećih talasa takođe je bitna. Gornja strana je u obliku čvrstog poklopca, a kompletna kutija deluje prilično dobro umrtvljeno. Osnova kutije sliči gornjem delu, s tim što je obložena i plišom. Ovaj trik Sonus Faber već dosta dugo primenjuje u cilju efikasnije uloge zvučnika pri postavljanju na nosače kako bi se neželjene vibracije što manje prenosile. Priključci su veoma kvalitetni, ima ih jedan par, a primaju popularne viljuške i golu žicu. Uz Sonus Faber Monitore stiže i luksuzno uputstvo, u kome je posebna pažnja posvećena pozicioniranju zvučnika i njihovom uticaju na frekvencijski odziv sistema.
Mora se priznati da su se Italijani veoma potrudili: ne možemo se oteti snažnom pozitivnom utisku koji izaziva pedantan rad vrsnih majstora iz Kremone - ovo su jedne od najlepših malih kutija koje smo imali prilike da testiramo u našem časopisu.
Sonus Faber Monitor su dvosistemske bas refleks zvučne kutije. Niskotonsko/srednjotonska jedinica ima prečnik od sto pedeset milimetara i tekstilnu membranu prekrivenu slojem specijalne materije na bazi polipropilena. Ovaj drajver je posebno razvijen za Sonus Faber. Slično je i sa visokotonskom jedinicom: prečnika dvadeset pet milimetara, napravljena po specifikacijama italijanske kuće, tekstilne membrane sa vešanjem od mekog polimera. Smeštena je u zasebnu komoru unutar kućišta Monitora. Skretnica primenjena u ovim zvučnim kutijama je drugog reda, a proizvođač navodi da se pri izradi pazilo kako bi ona bila što otpornija na neželjene rezonance i optimalnu faznu karakteristiku. Frekvenca sečenja je postavljena na 3.500 herca.
Odličan. Mali Monitori daju, definitivno, prilično veliki zvuk. Ekstenzija im je jedna od jačih strana: do vrha stižu lako, neiritantno i
lepršavo. Detalji su uvek tu, veoma precizni, ali i prirodni. Nisu naglašeni i prijaju pojačalima svetlije puti: Yamaha A-S1000 ili 2000 ili pak Creek Destiny neki su od kandidata koji nam padaju na pamet. Smatramo da bi i YBA produkcija bila jedno od dobrih rešenja. Pojačala sa tamnijim karakterom mogla bi dovesti do „gušenja“ visokotonskog spektra i prilično loših rezultata. Kod Monitora donja granica ne ide toliko duboko kao kod zapreminski velikih, skupih, podnostojećih kutija, ali je sasvim dobra u klasi cene kojoj
oni pripadaju. Tokom snažnije naglašenih deonica ne dolazi do nepoželjnih rezonanci niti zamućenja bas i mid-bas nota, čija priroda ostaje meka i atraktivna za uho slušaoca, uz odličnu dozu ataka. Ljubitelji produkcije JBL će, svakako, poželeti i jedan kvalitetan sabvufer, dok procenjujemo da ostalima neće biti potreban.
Srednji opseg Sonus Faber Monitora nalazi se na sredini prostora, tačno između dve kutije: nije isturen kao kod nekih drugih modela, niti povučen i maskiran lošim detaljima. Voleli bismo kada bi imao još samo zrno naglaska, čime bi se još više dobilo na toplini, ali to je stvar ličnog ukusa. Kada smo kod samog karaktera malih Sonus Fabera, možemo slobodno reći da spadaju u grupu „toplijih“ kutija. Homogeni prikaz, predivni, nežni visoki tonovi i definitivna snaga i kontrola čine da spadaju u aristokratsko društvo hi-fi zajednice. Obratite svakako pažnju na njihovu relativno nisku osetljivost od 86 dB, što jasno ukazuje da verovatno neće baš sjajno sarađivati sa pojačalima od par vati snage. Zbog toga Sonus Faber i preporučuje pojačala od bar tridesetak vati po kanalu. Kao i kod nekih drugih modela italijanskog proizvođača, Monitori zahtevaju precizno pozicioniranje u prostoru. Ovo se ne odnosi samo na položaj u odnosu na zadnji i bočne zidove, već i odnos prema tri ose u odnosu na slušaoca. Za početak, visina stalaka je bitna kako bi Monitori u vertikalnom smislu
bili što bliže slušnom aparatu slušaoca. Dodatno, zaokretanje oko vertikalne ose dalo je, u našem slučaju, dodatni pomak u rezoluciji visokotonskog područja, a potrebno je eksperimentisati i sa azimutom, odnosno uglom pod kojim su Sonusi nagnuti prema slušaocu. Svakako, preporučujemo fabričke stalke: kada smo u broju 22 Hi-Filesa testirali Sonus Faber Concertino Domus, ispostavilo se da je uloga fabričkih stalaka, začudo, bila neočekivano bitna.
Pravilno pozicioniranje Monitora dovešće do preciznog ispoljavanja zvukova, čime će prostor pozornice biti kvalitetno određen, a isto se odnosi i na položaje instrumenata u prostoru. Relativno mali pomeraj slušaoca iz optimalne tačke, čak i pod ovim uslovima, dovodi do jasnog zamućenja kako visokotonskog, tako i bas područja - ne možete uvek imati baš sve. Zbog toga Sonus Faber Monitori nisu rešenje za svakodnevnu usputnu svirku - oni se slušaju u solo varijanti, bez usputnih poslova. Dok kradu vreme vlasniku, uvešće ga na velika vrata u svet emocija - koncert Robbieja Williamsa u Knebworthu 2003, pred oko 300.000 obožavalaca, sam po sebi je pun iskrenih emocija, a Sonusi su te iste emocije preneli sa snagom i dozom italijanske strasti. Da napomenemo, Monitori nisu probirači: maltretirali smo ih zvucima sa raznoraznih test diskova, a u drugom delu puštali da tresu sobu pomoću "Money for Nothing" od Dire Straitsa ili "The
Stangest Party" od INXS, i sve su istrpeli bez zamerki.
Ovo su male zvučne kutije pune šarma: od izgleda i kvaliteta izrade, koji je tipičan za italijanske umetnike, do zvuka koji osvaja, naravno ukoliko volite regalske modele. Niža osetljivost će verovatno tražiti malo snažnija pojačala. Preporučujemo da samo pojačalo, kao i izvor, budu bar u klasi kvaliteta Sonus Faber Monitora, a oni će zauzvrat predstaviti pravi high-end zvuk, nežan, precizan i satkan od emocija. Povrh svega, izgled kutije, bez obzira na finiš, čini prijatan dodatak celini svakog doma. Topla preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Topla i meka reprodukcija.
Vrlo dobar bas u odnosu na veličinu kutije.
Nežni i definisani visoki tonovi.
Vrlo dobra dinamika.
Kohezija zvučne slike.
Dizajn.
Odlična izrada.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
ONaim UnitiServe
ONaim DAC
OOnkyo Grand Integra DX-G10
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
MUzIKA:
INXS - The Greatest Hits
Dire Straits - Brothers In Arms
Sonus Faber Monitor
Preporučena snaga pojačala: 30-150 W
Frekvencijski opseg: 55 Hz – 25 kHz
Osetljivost (2.83 V/1 m): 86 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x150 mm bas/mid jedinica (membrana od tekstila/polipropilena), 1x25 mm visokotonska jedinica (tekstilna membrana)
Dimenzije (ŠxVxD): 356x185x336 mm
Masa: 8 kg
Cena: 1.575
One HiFi, 011/212-9117
”Malim Monitorima ekstenzija je jedna od jačih strana: do vrha stižu lako, neiritantno i lepršavo.“
Naim HDX, prvi muzički server slavnog britanskog imena, pošteno je uzdrmao hi-fi javnost. Kompanija ne sedi na lovorikama i širi ponudu: UnitiServe preuzima deo opcija i daje novu funkcionalnost uz jednostavnu pojavu.
Čuvena britanska kuća pod nazivom Naim poznata je po svojim puritanskim, čvrstim stavovima, čiji se temelji ne menjaju bukvalno decenijama. Moda, najčešće, prolazi pored Naima ne dodirnuvši ga. Ipak, vremena se menjaju, tehnologija napreduje i Naim polako ali sigurno ide ka hi-fi nirvani, gde više neće postojati mehanički prenosnici zvuka. Zbog toga je, pored zaista bogatog izbora hi-fi komponenti, značajan naglasak stavljen i na muzičke servere.
Ovu priču Naim je započeo modelom HDX (Classic serija), koji smo ranije testirali. Robustan, sa ekranom u boji i specijalno razvijenom Bit-perfect tehnologijom prenosa audio-informacija sa CD-a na interni harddisk, brzo je postao cenjen. Naim je ovu dobru ideju dodatno razradio: ponudio je seriju Uniti, čije se funkcije donekle prepliću sa HDX-om. Dizajn kutije za cipele je jedan od britanskih izuma i Naim ga i dalje primenjuje kad god može. Zbog toga je i UnitiServe jedna simpatična, doduše malo teža, aluminijumska kutijica, sa neizbežnim polukružnim zelenim svetlećim Naimovim znakom na prednjoj strani, iznad koga se nalazi otvor za slot-in tip čitača, namenjenog transferu muzike sa CD-a na interni hard-disk kapaciteta jedan gigabajt.
Zadnja strana otkriva pravo bogatstvo: ko-
nektor za napajanje zauzima mali prostor jer je sekcija napajanja eksterna i podseća na one koje se koriste za laptop računare. Naim UnitiServe podržava i eksternu tastaturu i miša, kako PS2, tako i one sa USB konektorima, a ukupno su prisutna čak četiri USB ulazno-izlazna porta. Pored njih, tu je i ulaz za lokalnu računarsku mrežu. Izlazi su takođe mnogobrojni: video-priključak je u obliku kompozitnog, S-Video i VGA konektora, dok je onaj za zvuk predstavljen koaksijalnim i optičkim priključcima za prenos digitalnog signala. Na kraju, tu je i RS232 komunikacijski sklop. Interesantno je da Naim UnitiServe podržava i ekrane osetljive na dodir. Da li je ovo dovoljno? Mislimo da nije, bilo bi lepo kada bi postojala i fabrički ugrađena WiFi kartica, kao i HDMI konekcija. Sa stanovišta upotrebe, Naim UnitiServe predstavlja multifunkcionalni uređaj za reprodukciju zvuka. Naglašavamo da je u pitanju samo zvuk, ne slika. Video-izlazi su namenjeni kontroli samog uređaja, a ne reprodukciji video-sadržaja. On, takođe, ne poseduje digitalno/analogni konverter, te ga treba koristiti kao dodatni uređaj, što poskupljuje celu postavku, pod uslovom da ga već ne posedujete.
Čitač u UnitiServe uređaju podržava isključivo CD standard. Pored njega, kao opcija medija se može upotrebiti i USB Flash me-
morija, formatirana u FAT ili NTFS formatu. No, tu nije kraj: ova malena komponenta podžava i NAS (Network Attached Storage), odnosno mrežne uređaje kao što su mrežni hard-diskovi i slično. To, praktično, znači da Naim UnitiServe može pristupiti bilo kojem mrežnom uređaju koji na sebi sadrži muziku i reprodukovati je. Pored toga, kopiranje muzičkog sadržaja sa CD-a može ići putem mrežnih diskova ukoliko interni UnitiServe disk nije dovoljan ili ukoliko, na primer, želite da sa centralnog mrežnog diska prenosite sadržaje na više mrežnih plejera. UPnP standard je u potpunosti podržan, a što se samih audio-formata tiče, UnitiServe je u mogućnosti da reprodukuje sve popularne, od kojih su za nas bili interesantni WAV i FLAC. Nekako nam je na samom početku bilo čudno što Naim UnitiServe nema uz sebe daljinski upravljač, pa smo se igrali tastaturom i mišem kao na „pravom“ PC računaru. Korisnički interfejs je jednostavan, intuitivan, ali sadrži sve neophodne opcije, a ukoliko nemate potrebe ili prostora da koristite dodatni hardver (monitor, tastaturu i miša), postoji i jednostavnija opcija: pristup preko mrežnog interfejsa, sa bilo kog računara na lokalnoj mreži, korišćenjem nekog od web pretraživača. Dizajn i opcije korisničkog interfejsa nisu u tom slučaju osiromašene, već su prava kopija onih koje se dobijaju
direktnim povezivanjem Naim UnitiServa i eksternog monitora. Kao treća opcija nudi se i pristup preko Desktop Client aplikacije ukoliko se koriste Windows XP, Vista ili verzija 7. Povrh svega, postoji mogućnost kontrole preko aplikacije pod nazivom n-Serve, namenjene iPod i iPhone uređajima. Možda na prvi pogled izgleda nepotrebno, ali posebna pažnja je poklonjena mogućnosti da se sa UnitiServa napravi backup na neki mrežni disk, na primer, te je u tom smislu Naimova komponenta vidljiva ostalim uređajima u mreži, ali je pravo pristupa ograničeno samo za čitanje podataka, ne i upisivanje. Uzimajući u obzir da ništa od tehnike nije večno, a najčešće traje i kraće nego što je propisano MTBF parametrom, ideja bekapa je dobra. Zamislite koliko bi truda bilo uzalud bačeno u slučaju da bespovratno otkaže gigabajtni hard-disk pun muzike i da ponovo treba da ripujete stotine ili još više diskova. Kapacitet ugrađenog hard-diska je otprilike oko 1.500 muzičkih albuma.
Korisnički interfejs Naim UnitiServa je pravi primer jednostavnosti i dostupnosti. Pretraživanje numera je moguće odraditi prema albumu, izvođaču, žanru, kompozitoru, dirigentu i slično, što je svakako impresivno. Pravljenje sopstvenih lista numera (Play list) se podrazumeva i jednako dobro je odrađeno. Po ubacivanju kompakt-diska u čitač, UnitiServe započinje ripovanje sadržaja ili reprodukciju, zavisno od toga kako je podešen. Opcija Ripping Monitor pokazuje dokle se stiglo sa skidanjem muzike, dok on u isto vreme traži podatke o tekućem albumu u sopstvenoj, internoj bazi podataka. Ukoliko ga ne pronađe, sledeći korak je konekcija sa FreeDB internet bazom u cilju dalje identifikacije diska čiji se sadržaj kopira. Mi smo UnitiServeu podmetnuli nekoliko albuma i on ih je brzo i uspešno pronašao i bez internet konekcije, dok je za par preostalih pristup FreeDB bio neophodan.
Imajući u vidu da UnitiServe nema ugrađen digitalno/analogni konverter, njegove zvučne domete možemo gledati kroz prizmu dodatnog uređaja – DAC-a, sa kojim bi ovaj server sarađivao. To znači da dobar deo kvaliteta zvuka kroji upravo eksterni konverter, bilo u vidu samostalnog uređaja ili u sklopu,
na primer, pojačala koje ga interno sadrži. U svakom slučaju, Naim UnitiServe treba posmatrati sa aspekta transporta.
Za potrebe testa koristili smo Naim DAC (detaljno opisan u broju 37 našeg časopisa), koji predstavlja prirodno okruženje u kojem bi UnitiServe mogao da radi. Logično je da će on funkcionisati i sa ogromnim brojem novih i polovnih konvertera, samo treba imati u vidu njihovu klasu kvaliteta – pretpostavljamo da niko neće povezati dve hiljade evra vredan server na konverter čija je cena u donjoj klasi ponude. Naim DAC, kako smo ranije pomenuli, u stanju je da izvuče maksimum iz svakog izvora.
UnitiServe se na testu pokazao prilično solidno: snažni intervali ispunjeni dinamički korektnim deonicama odmah otkrivaju uređaj nove generacije. Tajming je odličan i vrlo precizan, a reprodukcija, bilo sa ugrađenog hard-diska ili CD čitača, konzistentnog kvaliteta, nismo primetili nikakvu razliku. Ovo napominjemo jer postoje slučajevi kada ista numera zvuči bolje kada se pušta direktno sa CD reproduktora u odnosu na ripovanu kopiju sa hard-diska. Naimovski zvuk i ovde je zastupljen: relaksirana reprodukcija, sa snažnom podlogom bas sekcije i toplim, mekim srednjim tonovima u većini momenata očarava i mami uzdahe. No, da ne bi sve bilo tako lepo i ružičasto, pobrinuo se jedan evidentni nedostatak: gornji spektar je nekako povučen. U njemu definitivno postoje detalji, ali su stidljivi i skriveni. Navedena osobina se odmah primeti, a posebno ukoliko se Naim UnitiServe poredi sa nekim drugim plejerom kao transportom –Brystonom BCD-1 ili Lyngdorfom CD-1, koji su ga jasno nadmašili. Objašnjenje za ovu osobenost nismo mogli da pronađemo, ali nam je ona dosta smetala: ne samo povučenost tonova, već i ocrtavanje muzičara u prostoru je bilo, svakako, lošije nego što smo navikli kod uređaja iz poznate britanske kuće. Naim UnitiServe zbog toga ima jedan prilično taman zvuk, koji će možda nekome odgovarati, ali bismo ga pre koristili uz korekciju tona ili uklapanje sa komponentama svetlijeg karaktera.
Za 2.400 evra, koliko Naim UnitiServe staje, on pruža dosta: kvalitetnu Naim Bit Perfect tehnologiju, mogućnost kontrole preko
monitora, tastature i miša ili korišćenjem web interfejsa, pa čak i preko iPhona, na primer. Kapacitet ugrađenog diska dovoljan je za naprednog ljubitelja muzike, a pristup mrežnim resursima, kako u smislu upisivanja na njih, tako i u pogledu čitanja audio-zapisa sa njih, čini njegovu pojavu svestranom. Sa druge strane, muzički serveri jesu sadašnjost i budućnost, ali nam se ipak čini da treba malo sačekati dalji razvoj tržišta. U tom smislu, Naim UnitiServe nema zvuk najboljih CD plejera koje smo imali prilike da probamo, čak ni uz korišćenje fenomenalnog Naim DAC-a, sa kojim bi trebalo da pruži maksimum. Pored toga, u cenu od preko dve hiljade evra ne ulazi ni interni digitalno/ analogni konverter, koji se ne može dokupiti čak ni kao opcija, već ostaje obaveza da UnitiServe bude osnova pojačalu/risiveru ili samostalnom konverteru. Prosta računica daje odgovor da biste se morali “istegnuti“ za još koju hiljadu.
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan tajming i dinamika.
Relaksiranost reprodukcije.
Opcije.
Kvalitet izrade.
MINUS
Povučeni visoki tonovi.
Ne poseduje HDMI ni WiFi priključak.
OPREMA:
ONaim UnitiServe
ONaim DAC
OLyngdorf CD-1
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo C809
ODynaudio Focus 220
MUzIKA:
Sara K. - Water Falls
Massimo - Sunce se ponovo rađa
Naim UnitiServe
Digitalni izlazi: S/PDIF, 75 omski BNC i Toslink
Podržani formati:WAV, MP3, AAC, FLAC, WMA, Apple lossless.Ogg Vorbis, AIFF
Dimenzije (ŠxVxD): 207x87x314 mm
Cena: 2.400
One HiFi, 011/212-9117
”Kapacitet ugrađenog diska dovoljan je za naprednog ljubitelja muzike, a pristup mrežnim resursima čini njegovu pojavu svestranom.“
Tri komponente: CD plejer sa osobinama pretpojačivača, pojačalo snage i regalske zvučne kutije tretiraćemo u ovom testu kao jedinstven Quad stereo sistem - jedan od najskupljih koji smo dosad imali prilike da testiramo.
Oblak fame koja okružuje proizvode britanske kompanije Quad postojano traje decenijama. Osnovao ju je još 1936. čovek po imenu Peter Walker i pravi je primer britanskog inženjeringa i pristupa reprodukciji zvuka. Čuven po svojim pojačalima i, prvenstveno, elektrostatičkim zvučnicima, Quad je davne 1978. dobio nagradu pod nazivom Queen’s Award for Technological Achievement, jedini od svih hi-fi kompanija sa Ostrva.
Istorija Quada bogata je kao malo koja: od Quad 1 prvenca, preko Quad II pojačala snage, do čuvenih ESL57 elektrostatika, koji su se proizvodili skoro tri decenije. Modeli koji su dosta poznatiji kod nas, pretpojačalo 33 i pojačalo snage 303, nastali su 1967. i predstavljaju početak primene tranzistorske tehnike u proizvodima britanske firme. Tokom sedamdesetih godina svetlost dana ugledalo je i ekstremno popularno Quad 405 pojačalo, koje je vremenom postalo pravi hit, kako za ljubitelje hi-fija, tako i za samograditelje i veštije inovatore, koji su postojeći model unapređivali prema sopstvenim zamislima. Elektrostatički zvučnici dobili su
prinovu – model ESL63. Serije komponenti su se smenjivale: pretpojačalo 44 imalo je sjajan modularni dizajn, slobodno se može reći da je bilo dosta ispred svog vremena. Naslednici su bili još neobičnije serija 66 i serija 77, koja je tržištu predstavljena 1994. Od 1999. pa nadalje u igri je serija 99. Na naš test stigla su dva uređaja iz pomenute "devedesetdevetke", koju upotpunjavaju zvučnici serije L2, čija je puna oznaka 12L2. Pomenute dve komponente čine CD plejer 99CDP-2 i pojačalo snage 909. Pretpojačala nema, njegovu ulogu u ovom slučaju preuzima 99CDP-2. Krenimo redom.
99CDP-2
Ukusi su različiti, ali Quad CD plejer je, na neki čudan način, baš ružan i nezgodan za korišćenje. Treba, ipak, imati u vidu da je dizajn ovog ružnog pačeta star već jedanaest godina i da se radi o Englezima. Prednja ploča ima displej na kome su numerički znaci, a u određenim slučajevima i slova (L kao „level“ - za jačinu zvuka), a sve to u nekoj neobičnoj plavoj boji. Sreća je da sam ekran nije sitan i vrednosti (onih par koje
displej prikazuje) mogu se očitati i sa većih daljina. Tastera ima samo četiri, za osnovne funkcije plejera i stand-by mod. Pri tome „play“ taster radi i kao „stop“. Osećaj rada na njima je sve samo ne prijatan – ljigavo mekana gumena dugmad verovatno nikada neće otkazati, ali će zato uspešno nervirati svaki put kada ih pritisnete. Quad 99CDP-2 se često spominje kao pretpojačalo, što on i jeste i nije. On je neki specifičan spoj CD plejera sa dodatnim digitalnim ulazima (i digitalnim izlazom), kao i fiksnim i varijabilnim analognim izlazima. Sve u svemu, više liči na Cambridge Audio 840C (koji takođe ima digitalne ulaze) i neki od brojnih plejera sa promenljivom jačinom zvuka na izlazima. Tastera za kontrolu jačine nema na prednjoj ploči, što je stvarno neobično i neprihvatljivo. Jedini način da se igrate jačinom jeste daljinski upravljač. On je osrednjeg kvaliteta, viđali smo mnogo bolje, ali i lošije. Tasteri su solidni, logično raspoređeni i laki za upotrebu sem kada treba da selektujete određeni ulaz na 99CDP-2… Za to se koriste „tune up“ i „tune down“ tasteri. Opet pomalo engleski, zar ne?
Sa druge strane, čvrsti delovi kućišta su pedantno liveni i odlično uklopljeni. Plejer deluje skoro potpuno umrtvljeno i totalno neuništivo, za razliku od, recimo, Pioneera PD-D6 Mk2, kog smo testirali u ovom broju. Priključci sa zadnje strane su brojni: pored IEC konektora za struju i pripadajućeg mrežnog prekidača, tu su i fiksni i varijabilni analogni izlazi. U slučaju da se 99CDP-2 koristi kao konverter/pretpojačalo, postoje tri RCA i tri Toslink ulaza, kao i jedan optički izlaz. Na kraju, tu su i portovi za Quadlink sistem –jednostavan način da povežete Quad komponente putem trakastog kabla kojim se prenosi zvuk i obavlja komunikacija.
Pojačalo snage je jedna prava, prelepa, magična kocka, odnosno kvadar u ovom slučaju. Kućište, koje je boljeg kvaliteta od onog odličnog na 99CDP-2, i sjajno uklopljeni hladnjaci sa obe strane ostavljaju utisak i skoro da plaše svojom monumentalnom pojavom. Odmah se primeti da ovde (skoro) da nema kiča, industrijski dizajn je na ceni, 909 liči na uređaj namenjen profesionalnoj upotrebi. Ni težina nije mala: preko 12 kilograma za snagaš širok svega 32, dubok 24, a visok 14 centimetara. Odličan utisak kvari samo jarka svetloplava LE dioda, koja kao da je pala sa Marsa pravo u ruke nekog majstora kome je bilo dosadno, pa ju je, eto, ugradio na prednju ploču pojačala da bi znao kada je uključeno. Sistem LE dioda koji je primenila u istoj situaciji naša firma Bračinac Audio, a gde dioda osvetljava površinu ispod prednje ploče uređaja, deluje neprevaziđen.
Quad 909 podržava samo jedan par zvučnika, a njegovi terminali primaju isključivo golu žicu i nisu robustni ni kvalitetni da vas ostave bez daha. Povezivanje sa izvorom se vrši putem RCA ili Quadlink konekcije, a prisutan je i mrežni prekidač. Ispod njega se nalazi posebno dugme za reset sistema za zaštitu, koje isključuje sekciju napajanja u slučaju nepredviđenih okolnosti kao što su preopterećenje i slično.
Serija L2 pripada trećoj generaciji dinamičkih zvučnika koje je Quad napravio. Treba svakako reći da je britanski proizvođač posebno ponosan što je skoro svaki elemenat zvučnih kutija L2 serije (uključujući čak i ožičenje!) napravljen unutar Quadove fabrike. Izgled zvučne kutije 12L2 mališana jedan je od najlepših koje smo imali prilike da vidimo: abonos sa klavir lak finišom deluje kao da je cela
kutija umočena u tečno staklo i da se na njoj zadržao tanak sloj. Predivno, danima nismo mogli da odvojimo pogled od njih.
Quad 12L2 su dvosistemske bas refleks kutije sa dva otvora, koji se nalaze na zadnjoj strani kutije i postavljeni su jedan iznad drugog. Ispod njih su dva para pozlaćenih priključaka, za slučaj biwiringa/biampinga, i lepa metalna nalepnica. Pedantnost izrade je, zaista, sjajna.
Uputstva koja su stigla uz plejer, pojačalo snage i zvučnike sadrže dosta informacija, od kojih se najveći deo odnosi na povezivanje komponenata i korišćenje daljinskog upravljača. Prisutne su i dodatne tehničke informacije u vezi sa pojačalom 909. Sama uputstva su prilično luksuzna, skoro kao kod italijanskih proizvođača, a uz 12L2 stiže i par belih, pamučnih rukavica.
Englezi ne bi bili to što jesu kada ne bi radili po svome: u slučaju Quad 99CDP-2 CD plejera, to znači da je skoro sve u njemu postavljeno – naglavačke! Umesto da se skida gornji (i eventualno donji) poklopac plejera, ovde se demontira samo dno, masivno i delimično dodatno dampirano. Gornja, prednja i bočne stranice čine jednu celinu (isključujući prednju masku), livenu od aluminijuma i sa dvostrukim bočnim zidovima – ovo je fenomenalna kutija, posebno u ovoj klasi cene. Unutra je sve zakačeno za „plafon“ - toroidni transformator, velika matična ploča i transport marke Asatech sa dodatnim ukrućenjima i pripadajućom servo pločom. Mora se priznati, utisak je sjajan. Sekcija napajanja nije baš nešto posebno: oko 11.000 mikrofarada u nekoliko elektrolita
”Mid/bas je dobio svoje pravo mesto u sistemu: odvojen i nenapadan, pojavljivao se samo kada treba.“
internog pritiska koji se stvara kretanjem mid/bas drajvera, čime se i donja granica frekvencijskog opsega spušta. Bas jedinica, po rečima proizvođača, ima dugi hod i livenu korpu posebnog dizajna, proizvedenu u Quadu. Membrana je napravljena od kevlara. Skretnici je posvećena dužna pažnja: štampana ploča od kompozitnog materijala, vodovi koji se ne prepliću. Komponente skretnice obuhvataju zavojnice motane na vazduhu, polipropilenske kondenzatore sa malim gubicima i induktivitetom. Kao ožičenje se koristi OFC bakar.
sa oznakom CapXon i nekoliko klasičnih regulatora napona. Integrisano kolo koje vrši ulogu DAC-a je Cirrus Logic CS4396, a prate ga odlični operacioni pojačivači Analog Devices, serije AD275 i AD845. Očigledno je da su se potrudili oko izlazne sekcije. Ulazi su kontrolisani relejima. Ukupno, 99CDP-2 ostavlja pozitivan utisak. Quad posebno ističe svoj „lazy servo“ sistem upravljanja u slučaju slabije čitljivih podataka. Transport postavljen na rigidnu podlogu ne tera, u ovom slučaju, lasersku optiku napred-nazad kada podaci nisu dobro pročitani – on čeka
izlaza sistema i ulaza pojačivača A klase dovodi do produkcije signala koji u sebi sadrži i signal korekcije greške generisane od B pojačivača. Time se stvara znatno smanjenje izobličenja nastalog u B delu kola. Veći deo mase modela 909 odlazi na sjajno napravljeno aluminijumsko kućište i masivan toroidni transformator. Konstrukcija je parcijalna dual/mono, sve do zajedničkog transformatora sa posebnim namotajima za levi i desni kanal. Iako su četiri tranzistora po kanalu postavljena na posebne hladnjake, toplota se prenosi preko njih na celu konstrukciju kutije, koja sadrži i aluminijumska rebra namenjena još efikasnijem hlađenju. Tako su
teligentan štos – uređaj se hladi
ničkih inovacija kako bi zvučali dobro. Jedna od njih je da su mid/bas visokotonska jedinica blizu jedna drugoj, sa korpom
ruju i time formiraju jedinstvenu
tra, o čemu se posebno vodilo računa tokom konstrukcije. Za zavojnicu visokotonske jedinice korišćeni su aluminijumska žica
Već smo napomenuli da 12L2 poseduju dva bas refleks porta. Njihova namena je smanjenje
Za sistem od oko 3.800 evra, Quad ima i dobrih, ali i loših osobina. Zvuk koji daje ima korektan tajming i engleski šarmantnu muzikalnost, koja nije ograničena samo na sweet spot – centralnu i optimalnu tačku na kojoj se nalazi slušalac, već se zvučnici sasvim lepo bore i kada ste pomereni u stranu. Ovo je u suštini vezano za disperziju visokotonske jedinice, o čemu smo malopre govorili.
Najbolje osobine zvuka Quad 99CDP2/909/12L2 dolaze do izražaja kada se sistem sluša tiho, sasvim tiho, kao u kasnim večernjim satima dok uz muziku čitate knjigu. U tom slučaju sve je na mestu: zvučna slika je homogena, mid/bas ima meki prilaz slušaocu i sasvim dovoljnu snagu, a srednji i visoki tonovi su uravnoteženi. To znači da je sistem mikrodinamički konzistentan. Kako pojačavamo zvuk, tako se i situacija menja: dobija se nekakav čudan konglomerat, iza kog se oseća da stoje snažne, dobre sprave, ali sve to nekako ne stiže do slušaoca: visoki postaju veoma jasni, ali istrčavaju ispred ostatka slike. Sredina je sasvim u redu, dok bas ne može da se poredi sa onim koji smo dobili testirajući, na primer, Sonus Faber Monitore: neuporedivo bolji zvuk daleko je prevazišao razliku u ceni. Povrh svega, Quad sistem pati od nedostatka detalja na celom opsegu. Odnosno, detalje koje može da reprodukuje on izdvaja korektno, ali su granice postavljene prilično skučeno. Bas note su dosta loše: Tina Turner u numeri I Don’t Want To Lose You zvučala je neadekvatno, sa zbijenim bas notama, koje su nas umarale. Prostim jezikom rečeno: na slepom testu ne bismo mogli nikako zaključiti da ovaj sistem vredi toliko novca. Zvuk nam se činio kao da je iz prošlih vremena, sa pozitivnom dozom agresivnosti, ali i prenapregnut preko granica mogućnosti sistema. Akustičke numere (Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić
– Live In Belgrade) i one sa naglaskom na
”Ovo je sjajan dubl ograničen trećim igračem i skučen njegovim skromnim osobinama.“
vokalima zvuče možda najbolje od svega i tu je Quad serija 99 u sklopu sa 12L2 zvučnicima pružila maksimum.
Naša prva ideja bila je da problem prave male, lepe zvučne kutije. Iako je ideja testa, po predlogu glavnog urednika, bila da se ceo sistem tretira kao celina, mi smo Quad 12L2 zamenili našim standardnim Jamo C809.
Razlika je bila tolika da pri slepom testu ne bismo mogli zaključiti da se radi o identičnom sistemu u kojem su samo promenjene zvučne kutije. Bas note su dobile autoritet kome se više ništa nije moglo zameriti. Trudili smo se da pronađemo znake nedostatka ataka koji je pre toga bio evidentan: obično ostanu bar neki tragovi, ali ovde su potpuno iščezli. Mid/bas je dobio svoje pravo mesto u sistemu: odvojen i nenapadan, pojavljivao se samo kada treba. Cela zvučna slika postala je harmonizovana: štrčeći visoki tonovi sa ograničenim detaljima povukli su se, ali su dobili na nijansama koje pre toga nisu bile primetne. Vokali su se takođe malo povukli u dubinu, ali zadržali su teksturu koja je i ra-
nije valjala. Dodatno, nismo imali problema ni sa mikrodinamikom ni makrodinamikom: pojačavanje sistema nije nas umorilo, već je pokazalo zavidne osobine, najpre u vidu konzistentne zvučne slike i precizno odslikanog prostora ispred slušaoca. Ispostavilo se da su malo tamniji C809 pun pogodak za Quad sistem. U početku, činilo nam se da sistem radi malo sporije. Nije to bio nedostatak dinamike već određena inertnost, koja je nestala posle nekih pet minuta, čim su se komponente malo zagrejale. Sve u svemu, zvuk bez mane u toj klasi cene.
Ovo je sjajan dubl ograničen trećim igračem i skučen njegovim skromnim osobinama –pogađate, govorimo o zvučnicima 12L2, koji u datoj postavci nema šta da traže i pravi su primer kako ne mora doći do sinergije kod komponenata poreklom od istog proizvođača. Sa druge strane, CD plejer i pojačalo snage su zaista vredni hvale i poštuju svaki dinar koji ste uložili u njih. Preporučujemo da u ovoj kombinaciji zaobiđete 12L2 i po-
slušate neki kvalitetniji Quad zvučnik, u sklopu sa 99CDP-2 i 909. Čak ne morate birati Quad zvučne kutije: ukoliko volite direktan zvuk, probajte sa JBL LS40, koji spadaju u približnu klasu cene. Ako želite manje direktnu ali nežniju prezentaciju, tu su fenomenalni Opera Grand Mezza, koji, kao i JBL, pružaju zaista puno u odnosu na to koliko koštaju. Od manjih zvučnika u višoj klasi razmislite o regalskim PMC modelima ili o Sonus Faber Monitoru.
Šta reći na kraju: topla preporuka za CD plejer 99CDP-2 i pojačalo snage 909.
KARAKTERISTIKE PLUS
Vrlo dobra rezolucija (99CDP-2/909).
Transparentnost (99CDP-2/909).
Homogenost (99CDP-2/909).
Odlična dinamika.
Kvalitet izrade.
MINUS
Zvučnici su definitivno „usko grlo“.
Ergonomija bi morala biti bolja.
OPREMA:
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo C809
OCanon Karat M40
ODynaudio Focus 220
MUzIKA:
Naim - The Sampler
Tina Turner - Simply The Best
Quad 99CDP-2
Formati: CD-DA, CD-R
D/A konverter: Crystal CS4396
Digitalni izlazi: optički
Digitalni ulazi: tri koaksijalna, tri optička
Analogni izlazi: koaksijalni
Dimenzije (ŠxVxD): 321x80x310 mm
Masa: 4,5 kg
Cena: 1.515
Snaga: 2x140 W (osam oma)
Frekvencijski opseg: 13 Hz – 40 kHz (+0/-1 dB)
Odnos signal-šum: 108 dB (20 Hz – 20 kHz)
Faktor preslušavanja: -90 dB (1 kHz)
Broj parova zvučnika: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 321x140x240 mm
Cena: 1.465
Quad 12L2
Preporučena snaga pojačala: 30-200 W
Frekvencijski opseg: 45 Hz – 28 kHz (-6 dB)
Impedansa: 6 oma
Topologija: 1x6,5 inča bas jedinica, 1x1 inč visokotonska jedinica
Dimenzije (ŠxVxD): 205x330x253 mm
Cena: 820
BGB studio, 011/328-6362
Kompanija Mission dobro je poznata po kvalitetnim audiofilskim zvučnicima, koji se mogu nabaviti po veoma pristupačnoj ceni.
Ove godine Mission je prezentovao novu MX seriju zvučnika, koja se sastoji od pet modela, pri čemu su MX-1 i MX-2 bookshelf zvučnici, dok su MX3, MX-4 i MX-5 podnostojeći modeli. Kako bi ova gama zadovoljila i sve masovniji hometheather segment, upotpunjena je sa MX-S modelom, koji može da bude postavljen na pod ili zid kao surround zvučnik. Novu MX seriju konstruisao je Peter Comeau, direktor
Akustičkog dizajna u IAG, koji je roditeljska
kompanija Missiona od 2009. Umeće ovog konstruktora potvrđuje niz odličnih modela još od 1999, od kada kreira Mission zvučnike, a nagrađivani modeli Mission 780 i 782 predstavljaju vrhunac njegovog rada. Model MX-1 trenutno dobija niz pozitivnih ocena u stranoj štampi, a mi ćemo vam ovom prilikom predstaviti okosnicu nove MX serije u vidu modela MX-3.
Kutija je napravljena veoma kvalitetno, a težina od preko 19 kilograma uliva poverenje kada je konstrukcija kabineta u pitanju. Model MX-3 poseduje Missionovu implementaciju tradicionalne D'Appolito konstrukcije, tako da je visokotonac pozicioniran između srednjotonca i bas drajvera. Zaštitne mrežice su veoma dobro fiksirane oko spoljašnjeg dela drajvera, i to u dva pojasa: jedna oko niskotonca i druga koja pokriva visokotonac i mid-bas. Kako tvrde iz kompanije Mission, svaki MX model je fino naštelovan da zvuči dobro sa mrežicama na svom mestu, jer je tako mnogo praktičnije za svakodnevnu upotrebu. U potpunosti se slažemo sa konstruktorima iz Missiona, uz napomenu da su zaštitne mrežice dizajnerski veoma dobro rešene - dobro se uklapaju u celokupan stajling zvučnika. Ali nemojte pokušavati da ih skinete jer ćete imati puno poteškoća. Kada je izgled u pitanju, možete da birate nekoliko finiša. Za koji god da se odlučite, dobićete veoma moderno dizajniran zvučnik koji se uklapa u većinu prostora. Membrane drajvera su izrađene od specijalnih vlakana kako bi bile veoma izdržljive i dovoljno krute, dok visokotonski spektar preuzima kupolasti drajver od 25 milimetara. Na zadnjoj strani zvučnika veliki bas refleks port je montiran odmah iza drajvera, pri vrhu kutije. Ugrađeni konektori su prosečnog kvaliteta i podržavaju bi-amping, bi-wiring i single konekciju. Kada smo pomislili da je u pitanju veoma usklađena i dobro napravljena kutija, na dnu kabineta otkrivamo mali plastični otvor kao pravo iznenađenje. Radi se o pregradi zatvorenoj plastičnim poklopcem, koja služi za dodatno punjenje kutije peskom ili drugim damping materijalima, čime možete dodatno ukrutiti kućište i poboljšati frekvencijski odziv, odnosno ce-
lokupnu preciznost zvuka. Veoma pohvalno i ne tako često viđeno rešenje, koje će napredniji korisnici umeti dobro da iskoriste.
Prostornost je veoma dobra, što pokriva tvrdnje Missiona da su zvučnici konstruisani da zvuče balansirano sa optimizovanom disperzijom zvuka u obe ose. Zvučna slika se stvara virtuelno ispred slušaoca, dok njena veličina prevazilazi veličinu zvučnika
nekoliko puta. Postavljanjem visokotonca ispod nivoa ušiju putanja zvuka od srednjotonca-basa do slušaoca je kraća, što doprinosi linearnijem odzivu i precizijem doživljaju kako visokih, tako i srednjih tonova. Vokali su pri tom reprodukovani veoma neutralno i fluidno, sa dobrom ekstenzijom prema niskim tonovima. Mission je konstruisao sve MX modele tako da pružaju dobre performanse blizu zidova, kao i veoma veliku sliku uz široku dispaciju zvuka. Eksperimentalno smo utvrdili da su kutije linearne i veoma malo osetljive kada je pozicioniranje u pitanju. Kako je bas refleks port pozadi, preporuka je da ih odmaknete od zidova do 50 centimetara, a možete ih postaviti i bliže, čime ćete dobiti nešto izraženije basove. Gde god da su postavljeni, dinamika i energija na MX-3 su dovoljno izražene, sa performansama koje su u stanju da ožive svaku vibraciju žica gitare. Bilo da slušate Armik ili Billyja Idola, transparentnost žica i nivo detalja idu gotovo do preciznosti meke ili tvrde trzalice. Kada pominjemo nivo detalja, na umu treba imati i mogućnosti srednje klase zvučnika koje MX-3 u potpunosti dostiže, pa čak i prestiže u nekim segmentima. Niske frekvencije su naročito izražene i veoma moćne pri reprodukciji gotovo svih žanrova. Nije u pitanju apsolutna kontrola niskih tonova koju Mission drajveri mogu da postignu, već punoća i doza topline basa, dodatno pojačana uticajem bas refleks porta. Za pop i rok muziku gotovo da doživljaj ne može biti bolji, a ni manji džez sastavi sa čelom i kontrabasom neće se postideti svirke posredstvom MX-3 zvučnika. Reprodukcija je uravnotežena, sa jako malo nazalnosti i čujnih nedostataka, dok su kutije osetljive i veoma pogodne za širok dijapazon pojačivača. Kada su referentni audiofilski snimci
u pitanju, MX-3 je u stanju da vam naznači da postoje razlike u produkciji diskova i kvalitetu snimaka, ali ne treba očekivati čuda. Na kraju, kada sve ovo pročitate, verovatno se pitate kako je moguće da MX-3 nema mana. Svakako da ne postoji komponenta koja ih nema, čak i ako je višestruko skuplja od ovih zvučnika. Ako posmatramo odnos uloženo-dobijeno, MX-3 će postati verovatno jedna od najboljih kupovina, jer pruža puno dobrog zvuka u svojoj klasi.
U niskobudžetnom segmentu ne možemo očekivati čuda niti dobiti nadrealnu reprodukciju. Pre svega, proizvod mora biti korektan u smislu reprodukcije muzike, a samim tim i dovoljno kvalitetne konstrukcije i izrade. Naravno, sve ovo treba da bude upakovano u relativno malu cifru za hi-fi pojmove. Mission poseduje dugogodišnju tradiciju u izradi baš ovakvih modela za široke narodne mase, dok se njihov slogan "Music is the Master, Technology is the Slave" ovoga puta ne može dovesti u pitanje. Vidi se da je uloženo puno rada i finog štelovanja kako bi MX serija pokazala tako dobre performanse, što je isključivo u domenu tehnologije. Kada je muzika u pitanju, možda ćete sa ovim zvučnicima poželeti da poslušate svoju kolekciju ponovo, kako tvrdi konstruktor Peter Comeau, ili ćete pak poželeti da čujete koliko su tek dobri modeli MX-4 i MX-5. Svi ljubitelji dobrog zvuka sa nešto zahtevnijim ukusom trebalo bi da poslušaju ostale MX modele pre kupovine, jer je Mission MX-3, ma koliko dobar, pre svega namenjen širem krugu korisnika i audiofilima sa plićim budžetom. Verovatno da baš ovaj model kao okosnica serije MX pruža najbolji odnos cena-performanse, što je samo još jedan plus. Za kraj
možemo da vas upitamo: Mission je napravio veoma pristupačan, praktičan i dopadljiv zvučnik, da li vam je potrebno još nešto?
KARAKTERISTIKE PLUS
Odličan odnos cena-kvalitet.
Muzikalnost i lakoća pozicioniranja.
Mogućnost dodatnog dampiranja.
MINUS
Ništa u svojoj klasi.
OPREMA:
OAccuphase E-206 (upgraded)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
OB&W Matrix 3 S2
ONeotech, Qed Original 2 x 2.5mm
MUzIKA:
Armik – Lost in Paradise
The Rosenberg Trio - Suenos Gitanos
Billy Idol - Storytellers
Mission MX-3
Topologija: dvosistemski, bas refleks
Frekvencijski opseg: 48 Hz - 20 kHz
Osetljivost: 89 dB
Impedansa: 8 oma
Preporučena snaga pojačala: 25-150 W
Dimenzije (ŠxVxD): 865x172x340 mm
Masa: 19,2 kg
Cena: 335
4audio, 011/2759-096
Otkad se nova serija Q pojavila na tržištu, nismo posvetili mnogo vremena pregledanju promotivnog materijala, već smo čekali da se sami uverimo u gromoglasno najavljivan "kvantni skok" u kvalitetu zvuka.
Sudeći po oznakama, pretpostavljali smo da su novi Q300 naslednici modela iQ30. Oni to i jesu, ali ne na način na koji smo očekivali - sličnosti između starog i novog modela svode se na upotrebu Uni-Q tehnologije i broj "3" u oznaci, koji govori da se radi o većem regalskom zvučniku u seriji.
Kada su novi Q300 stigli na test, prisećali smo se utisaka koje su njihovi prethodnici, sa oznakom iQ30, ostavili na nas. Regalski zvučnici srednje veličine, koji su bili neobični po više osnova - zaobljeni kabineti, Uni-Q zvučničke jedinice i karakteristično ispupčenje na gornjoj strani. I, naravno, zvučnički terminali sa spojnicama načinjenim od kabla, koje možda izgledaju atraktivno, ali prilično nerviraju kada treba povezati zvučnike u single-wire konfiguraciji. Zvuk... sa NADom prilično zatvoren i taman, sa Marantzom znatno prijatniji i bolje izbalansiran. Ne previše detalja i veličina scene koja nije baš za pamćenje, kao i nešto tvrđi, ali ukupno solidan bas. Sve u svemu, ništa spektakularno, ali to se i ne očekuje od zvučnika koji koštaju (odnosno, koštali su) 390 evra. Po otpakivanju, usledilo je prvo iznenađenje - kabineti oštrih uglova i pravilnih proporcija, koji predstavljaju potpunu suprotnost prethodnoj generaciji. Ipak, KEF ne bi bio to što jeste kada bi napravio sasvim konvencionalne zvučnike, a detaljniji pregled nam otkriva sva neobična rešenja nove serije Q. Pre svega, novi kabineti su u ukupnom zbiru za nijansu manji od prethodnika, ali pretpostavljamo da imaju nešto veću zapreminu zbog pravilne forme. Frontalna postavka je u suštini nepromenjena - jedan Uni-Q drajver prečnika 165 milimetara postavljen je u gornjem delu, dok se ispod njega nalazi bas-refleks otvor. Zvučnička jedinica
i port su sada i vizuelno odvojeni elegantnom horizontalnom trakom od brušenog aluminijuma sa urezanim logotipom kompanije, a prednji panel je uvek u mat crnoj boji, bez obzira na finiš ostatka kabineta. Zahvaljujući crnom frontu, Q300 uvek nose sa sobom određenu "mračnu crtu", koja im, priznajemo, dobro stoji, a praktična strana se ogleda u prihvatnicima za maske, koji ostaju sasvim diskretni. Veoma lep furnir izrađen je od recikliranih drvenih vlakana, što predstavlja vredan doprinos ekologiji, a ukupan utisak kvaliteta izrade veoma je dobar, iako ne doseže visine najboljih u klasi. Pogled na zadnju stranu donosi novo iznenađenje u vidu panela sa terminalima koji, umesto uobičajenih spojnica od metala ili zvučničkog kabla, imaju elegantne zavrtnje kojima se dva para priključaka povezuju ili odvajaju u slučaju bi-wire veze. Sami terminali su pozlaćeni, veoma kvalitetni i čvrsti, uz razmak koji osigurava dobru pristupač-
nost. Takođe, zadnja strana u gornjem delu ima fabrički montirane metalne nosače, koji su namenjeni postavljanju zvučnika na zid, a mogu se ukloniti ukoliko nisu potrebni. U pakovanju stižu i samolepljivi odbojnici od tvrde gume, koji u slučaju postavljanja na zid služe za nivelaciju po vertikalnoj osi i zaštitu kabineta. Iako se mali broj audiofila odlučuje za ovakvo rešenje, lepo je znati da su u KEF-u mislili na sve.
Sa tehničke strane, promene koje donosi nova Q serija jesu velike: potpuno revidirane Uni-Q jedinice sastoje se od aluminijumske bas/srednjotonske membrane sa novim Z-flex vešanjem, koje omogućava znatno veću ekskurziju, dok je Concept Blade visokotonac opremljen sopstvenim hlađenjem i već poznatim "tangerine" (mandarina) usmerivačem. Prema rečima proizvođača, kabineti novih modela daleko su bolje dampirani i znatno inertniji od prethodnih generacija, a iza zvučničkih terminala nalazi se jednostavna skretnica prvog reda, izrađena od kvalitetnih komponenti. Nabrojane tehničke novotarije mogu biti uzrok osetnog povećanja cene novih Q300, ali jedino pravo merilo napretka predstavlja, kao i uvek, slušni test.
Postavljeni na stalke i u sklopu sistema Q300 deluju prilično glomazno i doimaju se većim nego što zapravo jesu. Ipak, ovo ne možemo podvesti pod mane, naročito zato što je i zvuk koji iz njih izlazi u istom maniru - velik, snažan i pun. Podstaknuti ovim utiskom, slušanje smo započeli albumom "T.N.T." benda AC/DC, iz 1975. Iako bi od mnogih
”zahvaljujući crnom frontu, Q300 uvek nose sa sobom određenu mračnu crtu, koja im, priznajemo, dobro stoji.“
bio odbačen kao "neaudiofilski", ovaj album obiluje sirovom energijom tada mladog i neafirmisanog sastava iz Australije, a mešavina rokenrola, hard-roka, bugija i bluza - u svoje vreme prilično napredna - i danas je veoma atraktivna i prepoznatljiva na prvi ton. E pa, Q300 su nam omogućili da sve atribute ovog izdanja čujemo u izvornoj formi, ali i osetimo u stomaku. Bas je zaista sjajan, veoma težak i dubok, ali potpuno definisan, što je osobina koja se teško pronalazi u ovoj cenovnoj kategoriji. Ipak, dobar balans je očuvan podjednako impresivnim srednjotonskim opsegom, koji nam je besprekorno preneo tipične distorzirane zvuke Angusovog Gibsona. Generalno, srednji i visoki tonovi su i dalje nešto zatvoreniji, ali je ukupan tonalni balans daleko bolji nego ranije, a prelazi između opsega su potpuno glatki i harmonični.
Autor ovog teksta nikada nije uspeo da ustanovi stvarnu prednost "tačkastog izvora zvuka" u odnosu na standardnu postavku drajvera, pa ni ovaj zvučnik u tome nije uspeo. Bez obzira na to, Q300 su pružili dobru širinu sweet spota i odličnu trodimenzionalnu postavku. Složeniji muzički materijal, poput snimaka klasične muzike, nastavio je da nam prikazuje testirane zvučnike u pozitivnom svetlu. Q300 su se odlično snalazili pri reprodukciji kompleksnih multiinstrumentalnih deonica, uz dobar raspored u prostoru, jasno istaknutu hijerarhiju i adekvatno zvučno i prostorno isticanje solista. Visoki tonovi se odlikuju prirodnim i detaljnim zvukom, iako bi im neki mogli zameriti povremeni višak topline - da ne
bude zabune, navedena osobina izražena je vrlo umereno i daleko od toga da narušava ukupan balans. Naprotiv: ženski vokali zvuče fantastično emotivno i detaljno, ali nenapadno, uz potpuni sklad sa muzičkom pratnjom (Dinah Washington, "Back to the Blues"). Za kraj smo odabrali album "Subsequencias" portugalskog džez gitariste Alfonsa Paisa, savremene produkcije i karakteristične atmosfere, koji nam je, zahvaljujući testiranim zvučnicima, zazvučao kao da sedimo u istoj prostoriji sa muzičarima. Iako ovo zvuči kao već izlizana fraza, opisani utisak jeste karakterističan za moderna i dobro snimljena izdanja u kombinaciji sa kvalitetnim uređajima. Bez osvrtanja na nesumnjive muzičke kvalitete Paisovog albuma, reći ćemo samo da je svaki ton bio savršeno odmeren, zvučao baš kako treba i nalazio se na mestu na kom treba da bude, a situacija se nije menjala ni prilikom zahtevnih deonica. Ovo je potvrdio i naš prijatelj, akademski obrazovan muzičar, koji se tokom testa zatekao u poseti.
Sve testove audio-opreme, bez obzira ko ih je napisao i gde su objavljeni, treba prihvatiti sa dozom rezerve jer su subjektivni utisak i preferencije autora testa, kao i kvalitet ostatka opreme i te kako u igri. Naša iskustva sa zvučnicima KEF Q300 toliko su dobra da bismo ih rado zadržali u sistemu - uklapanje sa ostatkom opreme, lični ukus pri reprodukciji, pa čak i estetske vrednosti, sve je na njihovoj strani. Pozicioniranje je veoma jednostavno, a Q300 dobro zvuče već
na 30-35 centimetara od zadnjeg zida, pa smeštanje u manje prostorije ne predstavlja problem. Opisan kvalitet zvuka možda bismo najbolje definisali kao "zlatnu sredinu" između ranije testiranih zvučnika Monitor Audio Silver RX2 i Epos M12i, uz uzimanje najboljeg od oba modela. Ukoliko je ostatak sistema dobro odabran, čini novim liderima u svojoj klasi i zvučnicima na koje bi osnivač kompanije KEF, gospodin Raymond Cooke, mogao da bude ponosan.
KARAKTERISTIKE PLUS
Kvalitet izrade.
Klasičan dizajn i atraktivni detalji.
Jednostavno pozicioniranje.
Prirodan i uravnotežen zvuk, dobre detaljnosti i odličnog basa.
MINUS
Ništa.
OPREMA:
OExposure 2010S2
OYamaha R-S300
OYamaha CD-S300
OMarantz CD4000
OPro-Ject DAC Box FL
OQED, Neotech, Oehlbach, FTA kablovi
MUzIKA:
AC/DC - T.N.T. (CD)
Alfonso Pais Trio - Subsequencias (CD)
Climax Blues Band - Sense of Direction (WAV)
Stravinski - Žar-ptica (CD)
KEF Q300
Preporučena snaga pojačala: 15-120 W
Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 42 Hz – 40 kHz
Osetljivost (1W@1m): 87 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x165 mm bas/srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 210x355x302 mm
Masa: 7,7 kg
Cena: 550
4Audio, 011/2759-096
Nova entry-level ponuda iz Yamahe - da li R-S300 i CD-S300 imaju ono što je potrebno za uspeh na tržištu?
Nakon oduševljenja koje je izazvala novom generacijom stereo sprava u vidu prestižnih modela serija S2000 i S1000, Yamaha nastavlja sa obnavljanjem ponude dvokanalnih uređaja. Nakon predstavljanja serije S700, na red je došao novi bazni CD plejer CD-S300, ali i kompletno redizajnirana ponuda stereo risivera, od kojih Yamaha očigledno ne odustaje.
R-S300
Prethodna generacija stereo risivera iz Yamahe, sa oznakama RX-397, RX-497 i RX797, zamenjena je novim modelima R-S300, R-S500 i R-S700. S obzirom na to da je autor ovog teksta imao sreću da se nekoliko godina druži sa modelom RX-797, početak ovog
teksta obeležile su radoznalost i želja da saznamo kakva poboljšanja donosi nova serija. Kao što se vidi iz oznake, R-S300 predstavlja osnovni model u ponudi, koji deli identičan dizajn sa snažnijim R-S500/700 i u potpunosti prati stil zacrtan još serijom S2000. Novi modeli integrisanih pojačala i stereo risivera, zaključno sa A-S700 i R-S700, odlikuju se gotovo identičnim dimenzijama, uz neznatne razlike u dubini kućišta. Prednji panel je izrađen od brušenog aluminijuma, uz upravo odgovarajuću debljinu - dovoljno da ulije poverenje, ali ne previše, jer ova Yamaha ne želi da se predstavi kao nešto što nije. Raspored na prednjem panelu je izveden bez mnogo mudrovanja - kao da su dizajneri uzeli pojačalo A-S700 i sve komande
pomerili naniže da bi napravili mesta za displej. Ovo smatramo odličnim rešenjem, jer je potpuno očuvan duh nove serije. Pored komandi glasnoće, izbora izvora, varijabilnog loudnessa i tonskih kontrola, napred su smešteni još tasteri za uključivanje, odabir para zvučnika (A, B, A+B) i "Pure Direct", kao i 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. Tačkasti ekran ima beli prikaz na crnoj podlozi, a prikazuje trenutnu funkciju, nivo glasnoće i aktivni par zvučnika - sasvim dovoljno i pregledno, iako bi sam displej mogao biti nešto većih dimenzija. Ispod displeja smešteni su mali, okrugli tasteri za upravljanje FM/AM tjunerom, a Yamaha je ovog puta izostavila mogućnost direktnog pristupa željenom memorijskom mestu. Pomenuta funkcija ne postoji ni na daljinskom upravljaču, pa je neophodno vrteti memorisane stanice dok se ne dođe do tražene. Iako ovo protiče brzo i lako, ipak smatramo da je direktan pristup bolje i praktičnije rešenje. Gornja strana i bokovi kućišta izrađeni su iz jednog komada lima, što je dobro rešenje jer umanjuje vibracije i čini celu konstrukciju čvršćom.
Takođe, brojni prorezi odozgo obezbeđuju dobro provetravanje, ali i pružaju pogled na
EI trafo s leve strane, centralno postavljena rebra za hlađenje i garnituru elektronike na desnoj polovini kućišta. Kako je ovo uređaj s početka ponude, očekivano je da zadnja strana nije posebno bogato opremljena, te ovde nailazimo na ukupno pet linijskih ulaza (uključujući phono mm), kao i dva izlaza za snimanje, a svi RCA konektori su korektnog kvaliteta. Dva para zvučničkih terminala odlikuju se novim, atraktivnijim izgledom, ali ne predstavljaju uzor kvaliteta, a i prilično su tesni - naš Oehlbach Reference priključili smo s mukom. Tu su još i konektor za Yamaha iPod/iPhone dock, priključci za FM i AM antenu, izlaz za aktivni sabvufer, kao i mrežni kabl koji nije odvojiv.
Prema tehničkim karakteristikama, testirani risiver odlikuje se snagom od 50 vati po kanalu u punom opsegu, pri otporu od osam oma i uz ukupno izobličenje od 0,04 odsto. Pripadajući daljinski upravljač je već poznatog dizajna, sa izduženim telom u srebrnoj boji. Omogućava kontrolu kompletnog Yamaha sistema, a kvalitet izrade je sasvim solidan. Na kraju, R-S300 je opremljen Power Management sistemom, koji potpuno isključuje uređaj nakon određenog vremena, a prekidač za aktivaciju nalazi se na zadnjoj strani. Iz svega što smo dosad videli, zaključujemo da je Yamaha zadržala veoma dobar kvalitet izrade i visok nivo
funkcionalnosti proizvoda ove kategorije, uz upotrebu konvencionalne tehnike i proverenih rešenja. I, naravno, uz novi dizajn i autentičan stil, pa ćete nove Yamaha risivere teško moći da pomešate sa uređajima drugih proizvođača.
Poput risivera, isti recept je primenjen i kod CD plejera, a CD-S300 prati dizajn koji je zacrtao jedan od lidera u klasi, model CDS700. U odnosu na skuplji model, kućište testiranog plejera je niže za jedan centimetar (teško primetno, osim ako nemate oba modela ispred sebe) i nešto manje dubine, uz praktično identičan raspored komandi na prednjem panelu. Jedinu razliku čini taster za odabir izvora (CD/USB), jer CD-S300 omogućava slušanje muzike sa diska i dok je USB memorija priključena. Ostatak komandi je uobičajen i, rekli bismo, prilično oskudan - tu su tasteri za uključivanje, Pure Direct, kao i šest osnovnih komandi za plejer (start, stop, pauza, prebacivanje numere napred/ nazad i otvaranje fioke diska). Očekivano, sve komande koje nedostaju na plejeru mogu se naći na daljinskom upravljaču,
koji je isti kao i kod ostalih modela u seriji. Mehanizam diska je smešten centralno, a ispod njega se nalazi displej, koji bi, kao i kod risivera, mogao biti nešto veći. Zadnja strana opremljena je kompletom uobičajenih priključaka, u vidu jednog analognog i dva digitalna (koaksijalni i optički) izlaza, koji su pozlaćeni i odličnog kvaliteta.
Kao i obično u nižoj klasi, proizvođač se ne razmeće previše tehničkim karakteristikama - pored pomenutog USB porta i mogućnosti reprodukcije MP3 i WMA formata sa spoljne memorije ili sa diska, saznajemo još da je CD-S300 opremljen 192 kHz/24-bitskim Burr-Brown konverterom. Ipak, plejer jeste opremljen svim funkcijama koje se od ovakvog uređaja očekuju, poput iPod/iPhone reprodukcije i kontrole preko USB porta, CD teksta i isključivanja displeja. Naravno, tu je i funkcija Pure Direct, koja, kao i kod risivera, isključuje sve suvišne sklopove i obezbeđuje najkraći put signala zarad što manjih gubitaka. Ukupno, za CD reproduktor važi isto što i za risiver: kvalitetna izrada, proverena tehnička rešenja i dobar izbor opcija čine CDS300 veoma konkurentnim u svojoj klasi.
”Yamaha je zadržala veoma dobar kvalitet izrade i visok nivo funkcionalnosti proizvoda ove kategorije, uz upotrebu konvencionalne tehnike i proverenih rešenja.“
Period razrade, koji smo iskoristili za bliže upoznavanje sa tehničkim karakteristikama i mogućnostima Yamahinog kompleta, iza nas je - vreme je za praktični deo testa. Prvo što primećujemo jesu krajnje jednostavna kontrola i pristup svim opcijama, pa smo se od samog početka osećali kao da su ovi uređaji već godinama deo našeg sistema. Tokom slušanja različitih, pretežno savremenih muzičkih pravaca, tandem iz Yamahe pokazao je da se u velikoj meri izgubila ona oštra, tvrda crta, koja je odlikovala prethodne generacije pristupačnih uređaja ovog proizvođača. Zvuk je sada sasvim dobro izbalansiran, a visoki tonovi su smireni i prozračni, uz dovoljnu količinu detalja. Legendarni "Machine Head" benda Deep Purple zvučao je snažno i dinamično, sa punim i otvorenim srednjotonskim opsegom i upečatljivim, ali ne i napadnim visokim spektrom. Dobar ritam i tajming bas deonica narušen je povremeno nedovoljnom definicijom ovog opsega, što je izraženo u muzici koja obiluje niskim tonovima, poput albuma "miles_gurtu". Sa druge strane, Dinah Washington je zvučala veoma lepo, dovoljno prirodno i autentično, pa za ovakve muzičke pravce testirane Yamahe predstavljaju odličan izbor u datoj cenovnoj kategoriji. Prilikom glasnijeg slušanja, okretanje kontrole glasnoće preko polovine dovešće do čujnih izobličenja zvuka, što je očekivano s obzirom na neveliku deklarisanu snagu risivera. Ipak, ovo u praksi teško da predstavlja veći nedostatak jer je i položaj "na 12 sati" više nego dovoljan za prostorije manje i srednje veličine. Prelazak sa zvučnika KEF Q300 na Dynaudio Excite X12 pokazao je da R-S300 i CD-S300 ostaju dosledni svom karakteru zvuka, uz svega par manjih promena: prvo, zbog manjeg bas/srednjotonskog drajvera donja granica niskih tonova se pomerila na-
više, što je dovelo do gubljenja dela opsega, ali i do bolje definisanog zvuka u preostalom delu spektra; drugo, visoki tonovi su postali za nijansu detaljniji, što svakako ide u prilog testiranim Yamahama i pokazuje da imaju odličan potencijal. Da bismo odvojeno poslušali testirane sprave, pritekli su nam u pomoć integralac Exposure 2010S2 i CD plejer Marantz CD4000. Ovakav vid testiranja ponovo je potvrdio da "tristotke" dele isti karakter jer su prikazale istovetne vrline i slabosti. Na kraju, veoma nam se svidela kombinacija CD-S300 u ulozi transporta sa eksternim digitalno-analognim konverterom Pro-Ject DAC Box FL. Povezan QED Performance optičkim kablom, ovaj par zvuči zaista sjajno u celom opsegu i pruža odlične mogućnosti (reprodukcija kompresovanih formata i opcija priključenja još jednog digitalnog izvora), uz ukupnu cenu od 495 evra. Iz ugla funkcionalnosti, spisak podjednako svestrane konkurencije na našem tržištu „spao je na dva slova“ - H/K HD990 (390 evra) i NAD C 565BEE (590 evra) - dok bi razlike u kvalitetu zvuka pomenutih modela morale biti ustanovljene na uporednom testu.
Kao i uvek, Yamaha oduševljava kvalitetom izrade i brojnim opcijama, čak i u najnižoj klasi. Izlazi za dva para zvučnika, phono pretpojačalo, reprodukcija kompresovanih formata i mogućnost priključenja USB memorije, uz praktične sporedne funkcije, čine ovaj par savršenom osnovom za reprodukciju muzike sa svih najpopularnijih medija, uključujući i radio-talase. Ukoliko ne spadate u kategoriju najzagriženijih audiofila i ako uložite malo truda u odabir odgovarajućih zvučnika, R-S300 i CD-S300 će vam pružiti godine besprekornog funkcionisanja i muzičkog užitka.
Kvalitet izrade.
Brojne opcije i jednostavna upotreba.
Pristupačna ulaznica u hi-fi svet.
MINUS
Displeji na oba uređaja mogli bi biti veći.
OPREMA:
OExposure 2010S2
OMarantz CD4000
OPro-Ject DAC Box FL
OKEF Q300
ODynaudio Excite X12
OQED, Oehlbach, Neotech, FTA kablovi
MUzIKA:
Deep Purple - Machine Head (CD)
Dinah Washington - Back to the Blues (CD)
John McLaughlin - Electric Guitarist (FLAC)
Robert Miles & Trilok Gurtu - miles_gurtu (CD)
Yamaha R-S300
Kontinualna snaga: 2x50 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: 0,04%
Broj linijskih ulaza: 4 + phono mm
Broj izlaza za snimanje: 2
Broj izlaza za zvučnike: 2
Tjuner: 40 mem. mesta, RDS
Izlaz za sabvufer: da
Priključak za iPod dock: da
Dimenzije (ŠxVxD): 435x151x387 mm
Masa: 8,8 kg
Cena: 305
Yamaha CD-S300
Formati: CD, MP3, WMA
D/A konverter: Burr-Brown 192 kHz/24-bita
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
USB: da
Memorija: 24 numere
Dimenzije (ŠxVxD): 435x86x260 mm
Masa: 3,5 kg
Cena: 295
4Audio, 011/2759-096
Ipak, da li su tvrdnje iz podnaslova dovoljne za uspeh na prezasićenom tržištu? U tekstu koji sledi pokušaćemo da utvrdimo koliko novi BDS 800 zaista vredi i kako se nosi sa agresivnim konkurentima u vidu, recimo, jednog Philipsa HTS9520.
Testirani komplet kućnog bioskopa sastoji se iz dva paketa, u kojima su smešteni centralna jedinica i garnitura zvučnika, kao i ostatak opreme u vidu daljinskog upravljača s baterijama, kablovima i zidnim nosačima za zvučnike, i HDMI kablom za povezivanje sistema s televizorom. Centralna jedinica nosi oznaku BDS 5 i u osnovi predstavlja AV risiver sa integrisanim Blu-ray plejerom i još par korisnih dodataka. Za nijansu uži od standardnih hi-fi dimenzija, uz kompaktne proporcije i crnu boju kućišta, BDS 5 deluje snažno i uliva poverenje - verujemo da je upravo to utisak koji su dizajneri želeli da postignu. Kućište je izvedeno u zanimljivoj kombinaciji plastičnog fronta u high-gloss finišu, limenih bokova i aluminijumske gornje strane sa krupno ugraviranim imenom proizvođača, ali dodir ipak menja prve utiske. Iako solidnog kvaliteta izrade, BDS 5 u tom pogledu ne nudi ništa više od konkurencije, a težina centralne jedinice pomalo razočarava. Prednji panel teško da može biti jednostavniji - slot-in mehanizam diska, veliki dot-displej i kružna komanda glasnoće upotpunjeni su 3,5-milimetarskim izlazom
za slušalice i USB portom, dok se na gornjoj strani nalaze tasteri za uključivanje uređaja i izbacivanje diska, i to je sve. Dakle, komandovanje je gotovo u potpunosti povereno daljinskom upravljaču, što nosi dozu rizika - šta ako se upravljač pokvari, izgubi i slično? Inače, sam daljinac je dobrog kvaliteta i optimalnih dimenzija, ali sa nešto zbijenijim tasterima, što može zasmetati ukoliko imate krupnije prste. Ljubiteljima tehnike zadnji panel će izgledati možda i lepše od prednjeg: masivni, pozlaćeni zvučnički terminali, pozlaćeni RCA linijski i koaksijalni digitalni ulazi, dva optička digitalna ulaza, HDMI izlaz, ethernet port i IEC mrežni priključak sa prekidačem ostavljaju prilično ozbiljan utisak i podižu cenu ovom modelu. Za one kojima je to bitno, pomenućemo i prisustvo priključka "The Bridge III P", koji je namenjen za povezivanje HK iPod/iPhone docka. Nažalost, dock ne dolazi u standardnom paketu, već se mora kupiti odvojeno. U unutrašnjosti je smeštena, za današnje pojmove, konvencionalna elektronika, a deklarisane karakteristike predstavljaju se kao više nego dovoljne za kućnu upotrebu, čemu je ovaj komplet i namenjen. Tačno 65 vati po kanalu na šest oma u punom opsegu, reprodukcija Blu-ray, DVD i CD medija, kao i MP3, WMA i JPEG formata, uz podršku za Dolby TrueHD i DTS-HD zvuk, jesu minimum na koji kupci danas treba da pristanu. Na kraju, tu je i FM tjuner, opremljen Radio Data sistemom (RDS) i sa mogućnošću me-
morisanja do 30 radio-stanica. Za razliku od centralne jedinice, komplet zvučnika nam je dobro poznat odranije - u pitanju je HKTS 60, čiji ste zaseban test imali prilike da pročitate u prethodnom broju magazina Hi-Files. Kvalitetno izrađen i vizuelno savršeno uklopljen sa BDS 5, ovaj sistem zvučnika sadrži pet satelita (dva prednja, dva zadnja i centralni zvučnik) dvosistemske topologije u D'Appolito konfiguraciji. Bas/srednjotonske jedinice su prečnika 75 milimetara, sa karakterističnim ravnim membranama, a visokotonci su prečnika 19 milimetara, izrađeni u CMMD tehnologiji, sa ferofluidnim hlađenjem. U poređenju sa satelitima, sabvufer predstavlja pravog rmpaliju: ukupne mase devet kilograma, sa ugrađenim pojačalom klase D od 200 vati i drajverom prečnika 200 milimetara u kompresionom kućištu, pruža sasvim dobru bas podlogu i bespogovorno ispunjava zadatke koji su mu namenjeni. Zvučnici se isporučuju sa kompletom prilično dugačkih kablova, kao i sa zidnim nosačima, koji su jednostavni za montažu i diskretni. Jednom postavljeni, HKTS 60 će se dobro uklopiti u okruženje, što je zasluga kompaktnih dimenzija, ali i fluidnog i nenapadnog dizajna.
Postavljanje i podešavanje sistema kućnog bioskopa uvek zahteva vreme, pa ni sa BDS 800 to nije izuzetak. Zahvaljujući preglednim i dobro obeleženim priključcima, povezivanje je proteklo bez problema, a softverska podešavanja putem on-screen menija su jednostavna i intuitivna. Kada je reč o kvalitetu slike i zvuka, utisci sa testiranja su pozitivni bez ostatka - BDS 800 pruža besprekornu reprodukciju video-materijala, što se od Blu-ray formata i očekuje. Više nego dovoljno je 65 vati po kanalu da potpuno
pokrene omalene satelite i pruži dobar nivo detalja, veliki soundstage i više od zrna emocija u muzici. Zvuk je sve vreme potpuno čist i dobro definisan, bez izobličenja pri većim nivoima glasnoće i uz upečatljivu sposobnost sistema da zagrmi kada treba. Dakle, BDS 800 se odlično pokazao sa svim formatima koje može da reprodukuje, ali... njih baš i nema mnogo. Osim Blu-ray diskova, na spisku su još DVD-Video, CD-Audio, DivX, MP3, WMA i JPEG - veoma malo, čak nedovoljno po današnjim standardima. Nedostaje bar još nekoliko popularnih audio i video formata, kao što su MKV, MP4, WMV, AAC i drugi. Takođe, funkcionalnost na mre-
ži ograničena je na preuzimanje BD-Live sadržaja i eventualno ažuriranje firmvera. Pomenuti Philips HTS9520 tu pruža daleko više u vidu podrške za sve popularnije formate, gotovo neograničene mrežne funkcionalnosti, DLNA sertifikata i brojnih dodatnih opcija, doduše po dvadesetak odsto višoj ceni. Ipak, ažuriranje firmvera daje nadu, jer su svi navedeni nedostaci lako rešivi pomoću jednog dobrog apdejta. Dok se to ne dogodi, testirani komplet predstavljaće odličnu investiciju za one koji žele da uživaju u osnovnim, nekompresovanim formatima, odličnom dizajnu i jednostavnoj kontroli.
Elegantan i diskretan dizajn.
Jednostavna kontrola i pregledan displej.
Odličan kvalitet slike i zvuka.
MINUS
Ograničena funkcionalnost.
Samo prosečan kvalitet izrade.
OPREMA:
OLG 42LE5500
OOehlbach Speed Matrix HDMI
MATERIJAL:
Sara Gazarek - Yours (CD)
Minority Report (DVD)
The Black Crowes - Warpaint Live (BD)
Eagle Vision Blu-ray Sampler (BD)
Harman Kardon BDS 5
Kontinualna snaga: 5x65 W na 6 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz
Izobličenja THD: <0,1 %
Mediji: BD, DVD, CD, AVCHD
Formati: Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby TrueHD, DTS Digital, DTS-HD High Resolution Audio, DTS-HD Master Audio, PCM, WMA, MP3, JPEG
Video-izlazi: 1x HDMI 1.3a
Audio-ulazi: 2x analogni, 3x digitalni
Broj izlaza za zvučnike: 5,1
Tjuner: RDS, 30 mem. mesta
Dodatno: USB, ethernet
Dimenzije (ŠxVxD): 400x100x260 mm
Masa: 6,5 kg
Harman Kardon HKTS 60
Preporučena snaga pojačala: 10-120 W
Frekvencijski opseg (+/- 6dB): 35 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86 dB
Impedansa: 8 oma
Sateliti: 1x25 mm CMMD visokotonac, 2x75 mm srednjotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 110x299x88 mm
Masa: 1,5 kg
Centralni zvučnik: 1x25 mm CMMD visokotonac, 2x75 mm srednjotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 272x110x88 mm
Masa: 1,45 kg
Sabvufer: 1x200 mm bas
Snaga ugrađenog pojačala: 200 W
Dimenzije (ŠxVxD): 267x353x267 mm
Masa: 9 kg
Cena sistema: 1.320
Loop Media, 021/4751-777
”zvuk je sve vreme potpuno čist i dobro definisan, bez izobličenja pri većim nivoima i uz upečatljivu sposobnost sistema da zagrmi kada treba.“
Audio-kablovi su tema polemika i rasprava u audio-krugovima poslednjih decenija.
Kao takvi mogu vas ostaviti potpuno ravnodušnim, ili pak možete da ih menjate češće od čarapa, a da pri tom ne postignete zadovoljavajuće rezultate. Možemo, a i ne moramo da verujemo u simbiozu sistema sa kablom. Teorija i praksa su se ipak složile oko nekih stvari: pre svega, kvalitet materijala u provodniku mora biti velike čistoće, posle čega dolazi na red sama konstrukcija provodnika, koja u određenoj meri smanjuje sve negativne pojave. Interkonekt kablovi su naročito osetljivi zbog nivoa signala koji se njima prenosi, pa stoga svakako treba obratiti posebnu pažnju pri njihovoj izradi.
Kablovi iz produkcije Audio System Dinić su u našu redakciju stigli adekvatno upakovani - crne kartonske kutije sa impregniranim ivicama i utisnutom aluminijumskom pločicom koja nosi naziv proizvođača i modela. Kada se zaviri ispod poklopca, unutrašnjost kutija je obložena sunđerom, pa su kablovi dobro zaštićeni od spoljnih uticaja i mehaničkih oštećenja. Na prvi pogled Ultimate kablovi nikoga u našoj redakciji nisu ostavili ravnodušnim. Radi se o primercima čistokrvnog hi-enda, na šta ukazuju kvalitetna crna zmijska koža i masivno zadebljanje na sredini sa nazivom modela i smerom ko-
nekcije. Kablovi su usmereni, pri čemu su dodatni feritni prstenovi postavljeni na krajevima prema pojačivaču. Njihova uloga dodatnog EMI filtera jeste da spreče eventualni upliv i oscilovanje na višim frekvencama, na ulazu u uređaj koji prima signal. Na test su nam stigla dva kompleta kablova - jedni su terminisani RCA, a drugi XLR konektorima. Ultimate RCA kablovi su terminisani sa hiend činčevima nemačkog proizvođača Jarbo. Konektori su izrađeni od specijalnog crvenog bakra velike čistoće i lakirani visokokvalitetnim lakom, koji je otporan na hemikalije i mehanička oštećenja. Balansirani Ultimate kablovi na krajevima imaju Neotech konektore takođe hi-end klase. Detaljno smo pregledali svaki milimetar kabla i nismo uspeli da pronađemo nikakav nedostatak u završnoj obradi. Pri izradi interkonekt kablova izbor provodnika ima najvažniju ulogu, ali je neophodan i kvalitetan izolator. Nismo mogli da seciramo ove primerke i dođemo do unutrašnjosti, ali kada su kablovi iz produkcije ASD u pitanju, ne morate da brinete. Prema rečima proizvođača, korišćen je OFPC bakar kao provodnik. Radi se o provodniku čistoće 99,9999 procenata, što čini da njegov prenos signala ima veoma malo izobličenja i koloracija. Ultimate kablovi se
sastoje od velikog broja niti različitih preseka od 0,08 i 0,11 milimetara, od kojih je svaka posebno izolovana visokokvalitetnim lakom. Određeni broj niti se upreda u jedan snop, da bi određen broj snopova ponovo bio upredan u jednu veliku grupaciju, odnosno gotov provodnik. Ukupan broj provodnika u Ultimate RCA je 324 niti za jedan par kablova, dok balansirani kabl u jednom paru sadrži 486 niti. Dužina provodnika za jedan par kablova Ultimate RCA je 324 metra, a za balansirani par kablova Ultimate je 486 metara. Niti kablova su spajane i upredane u suprotnom smeru jedna u odnosu na drugu, tako da se indukcije provodnika poništavaju, a pri izradi izolacije korišćeni su polietilen, teflon i celuloza. Ovi kablovi u svom sastavu poseduju zaštitu od EMI i RFI smetnji u vidu eloksirane aluminijumske folije debljine 0,02 milimetra, koja je simetrično upredana oko provodnika. Konstrukcija i izrada ovih kablova, prema navodima proizvođača, potvrđuju da se ni ispod bužira nije štedelo. Svi spojevi Ultimate provodnika sa pinovima konektora izvedeni su sa WBT srebrnim tinolom u cilju što vernijeg prenosa signala od jednog do drugog uređaja.
Testiranje kablova zahteva posebnu pažnju da bi se otklonile sve nedoumice. Pored standardnog A/B testa, preporučujemo duže „slušanje“ jednog provodnika, pa tek onda zamenu i ponovo „slušanje“ drugog. Ovu metodu je poželjno primeniti što više puta sa različitim muzičkim materijalima, na različitim sistemima. Prilikom primene ovakvog testa, kontrabas se mogao čuti sa punim nabojem uz mnoštvo tranzijenata, dok bas gitara i bubnjevi imaju dobru koloraciju i preciznost, naročito u srednjotonskom spektru. Žičani instrumenti reprodukovani su sa dozom strasti i oštrine, koje odlikuju živa izvođenja. Zvučna slika je veoma bogata, a ujedno definisana i precizna do svakog detalja. Zahtevni muzički materijali su prava poslastica za ove provodnike - dinamike ima na pretek, preciznost zvuka je izuzetna, a pozornica velika. Ne zaboravimo jednu veoma bitnu stvar: signali koji prolaze kroz interkonekt kablove jesu reda nekoliko stotina milivolti. Kako bi se postigla izuzetna preciznost, moraju se otkloniti sve smetnje. Implementirana EMI i RFI zaštita je odlično urađena. Generalni utisak je da Ultimate kablovi prenose signal veoma neutralno i nenametljivo, a zvuk je dovoljno precizan i pruža pravi muzički užitak pri reprodukciji raznovrsnog materijala. Vokali
sa sobom donose prisnost i dozu bliskosti sa izvođačem pravo u vašu sobu. Naročito su prefinjeni u višem srednjem registru, sa dozom topline i otvorenosti. Treba napomenuti da je izolacija kablova izvedena tako da i neposredno prisustvo kablova za napajanje uređaja nema nikakvog uticaja na rad ovih interkonekt kablova. Na našem testu Ultimate kablovi su se pokazali veoma neutralno, odmah pored strujnih kablova, sa napomenom da su i svi naši strujni kablovi bili oklopljeni.
Ukoliko pogledate navedene karakteristike kablova, videćete da je reč o veoma preciznim provodnicima. Tajming je na svim numerama gotovo idealan, što dodatno ukazuje na izuzetno malu kapacitivnost provodnika. Činele i celokupan visokotonski spektar veoma su oštri i transparentni, a ujedno prijatni za slušanje. Veoma malo osciluju, što rezultuje smirenim zvukom bez nervoznih izleta. Ukoliko posedujete balansirane izlaze i ulaze, preporučujemo da pređete na njih jer sa Ultimate kablovima možete u potpunosti čuti razlike između single i balansirane konekcije. Dobija se još više preciznosti, dinamike i transparentnosti, ali, nažalost, ne toliko koliko biste očekivali za razliku u ceni. Niske frekvencije su dovoljno transparentne, ali je utisak da postoji efekat filtracije krajnje niskih tonova, naročito ako preferirate teži rok ili elektronsku muziku. Za razliku od toga, svi ljubitelji klasike biće više nego oduševljeni. Ultimate provodnici su usmerenog tipa, pa kabl morate povezati u naznačenom smeru da biste postigli zadovoljavajuće rezultate. Pokušali smo da ih povežemo suprotno, pri čemu smo dobili nešto lošije performanse. Ova razlika je ipak minimalna.
Kod balansiranog kabla, na svu sreću, tu grešku ne možete da napravite jer je konekcija posebnog tipa.
Ultimate provodnici spadaju u grupu neutralnih, sa malo koloracije u zvuku. Generalni je utisak da su ovi kablovi potpuno dorasli hi-end standardima, kako svojim izgledom, tako i po konstrukciji. Ako je verovati rečima proizvođača, nigde se nije štedelo, što je slušni test na kraju i pokazao. Koliko god da je izvor zvuka dobar, to ćete sa Ultimate interkonektima moći apsolutno da čujete. Otkriće vam se većina tajnih, sitnih detalja koji su se provukli kroz žive snimke i produkciju albuma. Razlika u ceni između ova dva kabla je velika, ali, kako je test pokazao, donekle i opravdana. Balansirani kablovi i sam tip takve konekcije daju preciznije tonove i preporučeni su za apsolutni hi-end. Možemo da navedemo veliki broj fabričkih kablova koji su daleko ispod klase Ultimate kablova, ali čuli smo i neke koji mogu stati sa njima rame uz rame, pa čak i mnogo više od toga. U ovoj
klasi cene postoji veliki broj interkonekt kablova renomiranih proizvođača, koji su na tržištu već decenijama uz dokazan kvalitet, te ih konzumenti prepoznaju i priznaju. Ultimate kablovi tek treba da steknu i zasluže svoju reputaciju, za šta ima potencijala, ali će njihova cena biti veliki ograničavajući faktor.
KARAKTERISTIKE PLUS
Dizajn, finiš, konstrukcija.
Neutralnost po high-end standardima.
Kvalitet delova.
MINUS
Blagi efekat filtracije krajnje niskih tonova prvi tvrđem muzičkom materijalu.
OPREMA:
OAccuphase E-206 (upgraded)
OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)
ODenon DCD 3560 (upgraded)
OLyngdorf CD-1
OLyngdorf SDAI-2175
ASD Ultimate RCA
Dužina: 2x1 m
Kapacitivnost na dužini od 1 m: 102 pF
Induktivnost: 0,09 μH
Otpornost: 0,020 oma
Cena za par kablova: 630
ASD Ultimate XLR
Balansirani Ultimate
Dužina: 2x1 m
Kapacitivnost na dužini od 1 m: 97 pF
Induktivnost: 0,09 μH
Otpornost: 0,020 oma
Cena za par kablova: 820
www.asdld.rs
”Generalni utisak je da su ovi kablovi potpuno dorasli hi-end standardima, kako svojim izgledom, tako i po konstrukciji.“
Liči na popularnu „toblerone“ čokoladu, ali u stvari svira i namenjen je korisnicima računara koji bi da dobiju dobar zvuk bez dodatnih zvučnih kartica.
Jedan od naših ranijih članaka bavio se novim proizvodom na našem tržištu: digitalno/analognim konverterom Music Streamer II+. Sada je na testu najjači model u ponudi mlade američke kompanie High Resolution Technologies. On ima sufiks Pro, što bi trebalo da ukaže da ima bar neke pozitivne crte profesionalnih uređaja. Zaista, umesto klasičnih RCA, ovde su balansirani konektori, a karakteristike u smislu deklarisane linearnosti, odnosa signal-šum i izobličenja osetno su niže kod ovog modela.
Što se dizajna tiče, sve je ostalo isto i tri modela iz ponude najlakše je razlikovati po boji: Music Streamer Pro poseduje svetloplavo kućište od kvalitetnog, livenog aluminijuma. Ulaz i napajanje su realizovani preko USB porta. Kada ga povežete za računar, potrebno je kraće vreme da Streamer Pro i kompjuter izjave ljubav jedno drugom, i to je sve. Muzika može da počne.
Kao i kod skromnijeg modela II+, elektronika Music Streamera Pro sastoji se od dve štampane pločice. Prva je namenjena prijemu podataka sa USB porta i njegovom prosleđivanju, dok je druga zadužena za sekciju napajanja i digitalno/analognu konverziju. Samo napajanje je rešeno tako da se od pet volti dobijenih sa USB porta stvaraju svi neophodni naponi koji su potpuno odvojeni od osnovnog izvora. Kao stabilizatori se koriste kola 7805 i 7905. Prijem digitalnih signala sa USB porta poveren je Texas Instruments integralcu sa oznakom TAS1020B, a on poseduje rezoluciju od 24 bita. Iza njega sledi odličan Burr Brown PCM1794
DAC. U odnosu na jeftiniji model II+, izmenjena je izlazna sekcija: umesto NE5534 i OPA2132 koristi se audiofilsko kolo OPA1612A.
Potencijalni kupci često imaju nedoumice koji uređaj izabrati, posebno u slučaju kada razlika u ceni nije mala, a spoljašnji izgled je skoro jednak. Mi smo rešili da HRT Music Streamer Pro poredimo preko istih numera koje smo koristili za test njegovog prethodnika – Music Streamera II+. Krenuli smo sa 16-bitskim semplovima u WAV i FLAC formatu, prvenstveno Norah Jones i Dianne Kral, da bismo kasnije prešli i na The Cult, Dire Straits i Petera Gabriela. Pre testa smo mislili da je Pro verzija malčice poboljšan model iz sredine ponude, ali za mnogo više novca (oko 150 evra, preko 40 odsto skuplji), te da ne treba očekivati drastičan pomak u zvuku. Međutim, izmena izlazne sekcije, a možda i još neki drugi trikovi doveli su do toga da Music Streamer Pro svira odlično i na semplovima standardne rezolucije. Moćna mid-bas sekcija, umerena i snažna, vrlo dobar udarac sa dobrom dozom kontrole ne dopuštaju da ovaj maleni DAC ikada zazvuči slabašno. Gornji deo skale je transparentan i detaljan, ne najbolji koji smo ikada čuli, ali osetno bolji nego što smo očekivali za ovaj novac. Glasovi i instrumenti su smešteni u sredinu pozornice, bez iskakanja, sa znatnom dozom topline, koja nam se dopala. Da se manemo suvoparnih definicija, Music
Streamer Pro se bez problema može meriti sa plejerima cene do 1.500 evra, što se svakako može smatrati za kompliment.
Prelazak na 24-bitske uzorke dao je očekivani rezultat, to je ionako polje na kojem je zablistao njegov prethodnik. Rezolucija finih detalja se dodatno poboljšala, kao i prostornost scene, tako da se sada svaki instrument još jasnije ocrtavao u prostoru. Odlična dinamika, praćena transparentnim prikazom kako celine, tako i njenih sastavnih delova, činila je šampiona od Music Streamer Proa.
Ako koristite računar kao primarni izvor zvuka i ne želite komplikovana rešenja i dodatne komponente u kući, ovo je DAC za preporuku u svakom smislu. Skup, ali vredi.
PLUS
Odličan na 16 bita.
Fenomenalna 24-bitska reprodukcija.
Kvalitet izrade.
Jednostavnost upotrebe.
MINUS
Ništa u klasi cene.
OPREMA:
OHP 530
OLenovo T60, Lenovo T61
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
OJamo C809
OCanton Karat M40
MUzIKA:
Norah Jones - Until The End
Dianne Krall - Quiet Nights
HRT Music Streamer Pro
Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz (+0, -0.6 dB)
Odnos signal-šum: 114 dB (DC – 30 kHz)
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,004% (1 kHz)
Rezolucija: do 24 bita
Konverter: Burr Brown PCM1794
Dimenzije (ŠxVxD): 53x30x142 mm
Cena: 500
One HiFi, 011/212-9117
The Chord Company je poznato britansko ime na području interkonekcijskih i zvučničkih kablova. Postoji već dvadeset pet godina, a i dalje se svi proizvodi dizajniraju „unutar kuće“, gde se većina njih i proizvodi. Chord Cadenza je usmeren, terminisan RCA ili XLR kabl, zavisno od namene. Testirali smo single end verziju, dužine jedan metar. Spoljašnji izolator Cadenza je plave boje, a sami kablovi su dosta kruti i opiru se savijanju, što je u vezi sa izolatorom i dvostrukim oklopom koji poseduju. Na svakom kraju se nalaze visokokvalitetni posrebreni interkonekti, u čijem sklopu je teflonski izolator. Preko njih je delimično postavljen sloj meke gume, čime se olakšava održavanje samih priključaka jer praktično ne dolaze u dodir sa rukama korisnika.
Struktura Cadenza kabla sastoji se od jednog upletenog para posrebrenih provodnika, izolovanih teflonom, a zatim oklopljenih folijom visoke gustine, preko koje je postavljena pletenica. Proizvođač tvrdi da navedena konfiguracija postiže visok nivo otpornosti na visokofrekvencijske smetnje. Na kraju ide spoljašnji izolator, koji bi trebalo da ima pozitivan uticaj na neželjene vibracije iz okoline.
Kako zvuči The Chord Company Cadenza? U odnosu na kablove koje smo testirali u sličnoj klasi cene (Dayens In Vivo, na primer), vrlo dobro. Kabl svakako ne čini čudo u sistemu koji nema određenih ambicija, ali Cadenza će pružiti odličnu transparentnost detalja sve do najfinijih, a u isto vreme neće uskratiti note, snagu i dinamiku na drugom kraju. Po prirodi svetli, ovi kablovi u naših par sistema nisu nijednom zazvučali prenaglašeno i zamarajuće, a životnu radost muzike jasno su prenosili. Preporuka.
KARAKTERISTIKE PLUS
Detaljnost.
Transparentnost, prenose verno dinamiku.
Kvalitet izrade.
MINUS
Voleli bismo da su fizički mekši zbog razmeštaja na polici.
The Chord Company Cadenza
Dužina: 1 metar
Provodnik: upletena posrebrena parica
Izolator: teflon
Oklop: pletenica ispod koje je folija visoke gustine
Konektori: posrebreni teflonskim izolatorom
Cena: 205
One HiFi, 011/212-9117
Lepi plavi kablovi, namenjeni prenosu prvenstveno analognih signala.
Iako u osnovi veoma usko stručne namene, savremeni diktafoni pružaju mnogo više od njihovih predaka. Kasete u mini-formatu, kao medijum za skladištenje snimljenog materijala, uglavnom su zamenjene internom memorijom, dok skuplji modeli imaju slot za dodatnu memorijsku karticu. Holandski gigant Philips u svojoj nepreglednoj ponudi ima i sekciju namenjenu prenosivim snimačima, u koje spada i testirani Voice Tracer LFH0867. Skromnog, neupadljivog izgleda i kompaktnih dimenzija, ovaj diktafon odlikuje se malom masom (80 grama sa baterijama), a pri upotrebi ostavlja utisak solidne izrade. Dva mikrofona su neprimetno inkorporirana u gornje uglove kućišta, zajedno sa 3,5-milimetarskim audio ulazom i izlazom, a prednja strana rezervisana je za osvetljeni LCD ekran dijagonale 39 milimetara, devet komandnih tastera i integrisani zvučnik. Interna memorija je kapaciteta četiri gigabajta, što omogućava do 572 sata snimanja u najnižem kvalitetu. LFH0867 dozvoljava nekoliko režima snimanja, isključivo u MP3 formatu - bit-rata može biti od 16 do 192 megabita u sekundi, uz uzorkovanje od 16, 22 ili 44,1 kiloherc. Ukoliko se koristi kao medija plejer, ovaj Philips reprodukuje MP3 i WMA fajlove, a može se koristiti i za smeštaj podataka. Za napajanje su zadužene dve AAA baterije, koje, ukoliko su punjive, mogu biti obnovljene priključivanjem na računar putem USB veze.
Ipak, ono što ovaj model čini poželjnim jesu opcije koje stižu u standardnom pakovanju: osim mogućnosti punjenja baterija preko USB veze, uz LFH0867 se isporučuje masivni dodatak za računar, koji na sebi ima tastere za kontrolu reprodukcije - veoma korisno prilikom prekucavanja teksta. Ovaj dodatak funkcioniše pomoću pripadajućeg softvera, koji stiže na CD nosaču. Dodatno, tu su slušalice sa parom rezervnih jastučića, spoljašnji stereo mikrofon sa kablom i štipaljkom, kao i svi mogući kablovi koji bi vam mogli zatrebati. Kompletna oprema, bez sumnje.
Pri upotrebi Voice Tracer se pokazuje kao sasvim solidan snimač, a mogućnost zumiranja predstavlja zaista korisnu opciju u uslovima povećane buke. Integrisani zvučnik potpuno zadovoljava prilikom preslušavanja snimljenog materijala, a tu je i mogućnost preslušavanja pomoću slušalica ili dodatnog izvora zvuka. Jedinu pravu zamerku upućujemo ekranu i sistemu kontrole - konfuzni i nelogični meniji upotpunjeni su nepreglednim prikazom na displeju i arhaičnim "digitronskim" fontom, koji je na momente potpuno nerazumljiv. Osim ovog nedostatka, Philips LFH0867 se na našem blic-testu predstavio u veoma dobrom svetlu.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Solidan kvalitet izrade.
Kompletna opremljenost.
Dobre mogućnosti.
MINUS
Konfuzan sistem kontrole.
Nepregledan prikaz na ekranu.
Philips voice Tracer LFH0867
Mikrofon: stereo
Ekran: 39 mm
Ugrađena memorija: 4 GB
Format snimanja: MP3
Bit-rata: 16-192 kbps
Sampling frekvencije: 16, 22 i 44,1 kHz
Vreme snimanja: 47-572 h
Reprodukcija muzike: MP3, WMA
Zvučnik: 30 mm, 110 mW
Baterija: 2xAAA
Priključci: slušalice i mikrofon 3,5 mm; mini USB
Dimenzije (ŠxVxD): 40x108x18 mm
Masa: 80 g sa baterijama
Cena: oko 150
Za razliku od "svaštarskog" Philipsa, koji u svom programu nema još samo motore sa unutrašnjim sagorevanjem, kompanija Olympus ima daleko uže polje delovanja, ali i čvrst imidž proizvođača vrhunskih uređaja. Zaista, zavidan kvalitet i profesionalan pristup Olympusa vidljivi su od samog početka: pakovanje je kompletno i sadrži sve što bi vam moglo zatrebati, a pri tom donosi i dozu luksuza. Pribor se sastoji od zaštitnih navlaka za mikrofone, risivera za dodatni bežični mikrofon, daljinskog upravljača, 3,5-milimetarskog audio-kabla i USB kabla, torbice i trake za nošenje, baterija, DVD medija sa softverom Cubase LE4, uputstva za upotrebu i prateće dokumentacije.
Olympus LS-11 izgleda upravo kao pravi profesionalni diktafon, što uostalom i jeste - kućište je u potpunosti metalno i veoma čvrsto, a pravilan pristup (funkcija iznad forme) iznedrio je oblik uređaja koji je veoma praktičan. Stereo par mikrofona postavljen je pod uglom od 90 stepeni, a prednja strana sadrži ekran i ukupno 12 tastera. Bokovi su popunjeni komandama glasnoće i nivoa snimanja, prekidačima za filtere, osetljivost mikrofona i blokiranje svih tastera (hold), USB portom i SD slotom. Zadnji panel je relativno prazan i sadrži samo dva mala zvučnika i navoj za postavljanje diktafona na stalak. Pored besprekornog kvaliteta izrade, oduševljavaju ozbiljni i promišljeni heavy-duty detalji, poput pomenutog navoja, gumenih podloški sa zadnje strane (zaštita od grebanja kućišta, ili, s obzirom na robustnost ovog Olympusa, zaštita od grebanja podloge na koju je postavljen) i šrafova koji su potpuno vidljivi, što danas predstavlja gotovo greh. Jednom rečju, spravica izgleda tako da bi svaki ljubitelj tehnike poželeo da je ima, čak i ako mu ne treba.
Iako na sebi ima priličan broj komandi, upotreba ovog diktafona je jednostavna i bez konsultovanja uputstva. Svi tasteri su dobro obeleženi i jasne namene, a važnu ulogu igra i sjajan displej - grafičkog prikaza i sa svim bitnim informacijama na sebi, omogućava intuitivno navođenje korisnika do željene funkcije ili podešavanja. Meniji su raspoređeni u tabovima, a procedura snimanja je podjednako jednostavna. Kvalitet snimka varira u zavisnosti od odabranog režima, ali, zahvaljujući odličnim mikrofonima, Olympus uspeva da iz svakog formata izvuče maksimum. Sve navedeno važi i za korišćenje dodataka, poput daljinskog upravljača ili bežičnog mikrofona. Dakle, jednostavno, bez muke i gubljenja dragocenog vremena tokom važnog intervjua.
Na kraju, naš zaključak je jasan: novinari, ali i svi drugi profesionalci koji imaju potrebu za ovakvim uređajem, teško da mogu poželeti boljeg stručnog saradnika od Olympusa LS-11.
KARAKTERISTIKE
PLUS
Kvalitet izrade.
Jednostavnost upotrebe.
Opcije.
Kvalitet snimka.
MINUS
Ništa.
Olympus LS-11
Mikrofon: stereo
Ekran: 46 mm
Ugrađena memorija: 8 GB
Format snimanja: PCM/WAV/WMA/MP3
Bit-rata: 64-1411 kbps
Sampling frekvencije: 44,1, 48 i 96 kHz
Vreme snimanja: do 69 sati
Reprodukcija: PCM/WAV/WMA/MP3
Zvučnik: 2x16 mm, 2x200 mW
Baterija: 2xAA
Priključci: slušalice, mikrofon i line-in
3,5 mm; mini USB
Dodatno: slot za SD/SDHC karticu
Dimenzije (ŠxVxD): 48x131x22 mm
Masa: 165 g sa baterijama
Cena: oko 310
Olympus, 011/2222-900
Braun je ime koje je danas najpoznatije po kvalitetnim i inovativnim aparatima za brijanje, električnim četkicama za zube, fenovima i sitnim kuhinjskim aparatima. Da nismo pogrešili - možda ovaj tekst treba da završi u časopisu "Lepota i zdravlje"? Ne, ipak je ovo priča o rasnom hi-fiju na pomalo neuobičajen način. Kompaniju Braun osnovao je još 1921. mašinski inženjer Maks Braun, a tek 1950. izbacio je na tržište svoj prvi aparat za brijanje. Počeci kompanije bili su vezani za delove za radioaparate, po čemu je Braun ubrzo postao čuven. Kompletni radio-aparati sa logom firme startovali su 1929.
Iz osnovnog posla izraslo je pravo pravcato hi-fi odeljenje, nezavisno od 1981. pod nazivom Braun Electronic GmbH. Risiveri sa prepoznatljivim znakom proizvođača, u kojem dominira izduženo slovo A, doneli su mu slavu deceniju ranije: modeli 510, 540 i 550 samo su neki od njih koje je prekrila prašina zaborava uprkos nesvakidašnjem zvuku, kako poznavaoci Brauna često kažu. Ova priča sa druge strane započinje prvom polovinom pedesetih godina prošlog veka i početkom saradnje sa mladim dizajnerom koji se zvao Diter Rams. Već 1961. gospodin Rams, kasnije poznat pod nadimkom Mr. Braun, postaje šef odseka za dizajn u matičnoj kompaniji i ovu poziciju zadržava sve do penzionisanja, 1995. Profesor Diter Rams dizajnirao je mnoge uređaje za Braun, a postoje i priče kako je čak i čuveni Apple mnoge svoje pronalaske oblikovao inspirisan radom Ramsa. Njegovih deset principa
dobrog dizajna dobro su poznati, a od njih je možda najintrigantniji poslednji: dobar dizajn čini što je moguće manje dizajna. U tom stilu, jedna od najčuvenijih serija Brauna jeste ona poznata pod nazivom Atelier i čini je prilično brojna zbirka komponenti, koje se odlikuju specifičnim izgledom i mnogim jedinstvenim karakteristikama. Treba napomenuti da se Braun Atelier serija komponenti pravila u Japanu (OEM proizvođač nam nije poznat), za razliku od starijih, kompletno nemačkih komponenti. Japanska poslovnost je u svakom slučaju otelotvorena kroz savršen finiš i izbor materijala. Uređaji koje smo odabrali za prikaz spadali su u vrh Atelier ponude po kvalitetu i ceni, ali treba napomenuti da ni bazni modeli nisu bili nimalo jeftini. Govorićemo o CD plejeru pod oznakom CD5, kaset deku C4 i risiveru R4. Atelier serija se pravila u više boja, od kojih je jedna bila specifična, svetlosiva, koja pomalo liči na onu korišćenu kod medicinskih uređaja tog vremena. Braun CD5 je stajao čitavih 2.500 DEM u vreme kada su vrhunski Sonyjevi modeli koštali 3.500, a Philipsovi negde oko 1.500 na tržištu Evrope. Dizajn i jednostavnost korišćenja CD5 jesu fenomenalani: tasteri sa dvostrukim klikom za dve brzine pretraživanja unutar numere, diskretno osvetljen disk dok se vrti i dva ekrana virtuelno spojena u jedan u samom nosaču diska. Pored toga, nalazi se svega
nekoliko osnovnih prekidača i skriveni potenciometar za slušalice, koji pritiskom izlazi van ivice kućišta. Ostatak komandi je na takođe skrivenoj tastaturi, čija je lokacija ispod neverovatno kvalitetno napravljenog nosača diska, čiji rad je jedan od najtiših u svetu CD plejera. Brzina očitavanja je zapanjujuća. Znamo da bi unutar uređaja poznavaoci prilika očekivali da sretnu prepakovanog Philipsa, ali ovde se radi o specifičnom Braunovom konglomeratu: fenomenalan transport od livenog aluminijuma je u skladu sa elaboriranom sekcijom napajanja i posebnom pločom sa konverterom i njegovim zasebnim napajanjem, u koje su brižljivo ugrađeni Elna for Audio elektrolitski kondenzatori. Sami konverteri su Burr Brown PCM56P, jedno od dva najpopularnija rešenja za kvalitetne CD plejere tog vremena. Zvučno, CD5 drži prilično visok nivo: detaljan, što se posebno oseti na kvalitetnim produkcijama, prilično dubok, ali malo zaokrugljen bas i veoma uravnotežena, topla reprodukcija čine da je i posle toliko godina veoma prijatan za večernje slušanje muzike. Generalno gledano, kvalitet njegovog zvuka nalazi se na pola puta između onoga što bismo mogli definisati kao detaljan i snažan Sony imidž tog vremena i muzikalnost koju je nudio Philips dok se zaista borio za kupce na tržištu. Dek nije ništa manje zanimljiv: mehanički prekidači su svedeni na minimum, a samim tim i eventualni prekidi i ostale muke vlasnika koje idu uz to. Transport sa, nažalost, samo jednim zamajcem, spakovan je u osvetljenu fioku ("loader") i u potpunosti izlazi sa njim kada treba zameniti kasetu, a interesantno je da ceo ansambl čak i uspori kretanje nosača pre nego što se fioka
”Deset principa dobrog dizajna, koje je definisao Diter Rams, dobro je poznato... dobar dizajn čini što je moguće manje dizajna.“
u potpunosti zaustavi, dok je čvrstina izrade neuporediva sa sličnim uređajima. Osnovne funkcije se nalaze na prednjoj strani nosača, a tu su opet i dva displeja: brojač koji radi u realnom vremenu i onaj koji je klasičan numerički. Pored više interesantnih funkcija, tu je i opcija kalibracije sa internim oscilatorom, ali je urađena na najjednostavniji način: jedan kanal je za podešavanje biasa, a drugi za nivo snimka, a koraci se mogu birati u diskretnim vrednostima koje se ispisuju na ekranu. Od redukcije šuma tu su Dolby kola tipa B i C, a za bolju dinamiku je zaduženo HX Pro kolo, koje je stalno uključeno. Što se tiče reprodukcije i snimanja, R4 je vrlo dobra sprava, ne kao Alpine AL-85 ili 90 ili pak skuplji Nakamichi dekovi, ali je ipak veoma dobar. Blago naglašavanje područja preko 10 kHz i mali gubitak detalja na gornjem ekstremu svrstavali su ga u klasu odmah ispod najboljih.
Risiver R4 je u svoje vreme predstavljao, pored Bang & Olufsena i Revoxa, možda sam vrh integracije mikroprocesora u funkcije ove klase uređaja. Primenjena je ista filozofija kao i kod CD5: osnovni tasteri su dostu-
pni na prednjoj ploči, a ostatak je skriven na tastaturi sa leve strane. No, jednostavnost ovde nije baš prisutna: kod deka C4 je teško pronaći na koji način se pokreće sistem za kalibraciju, a na R4 je teško pronaći... skoro sve sem osnovnih funkcija! Podešavanje vremena, tajmer za uključenje risivera po želji korisnika, osetljivost svakog ulaza ponaosob i slično teško se mogu aktivirati prvi put bez pomoći korisničkog uputstva. Zvučno, R4 je dobra sprava, solidan ali ne vrhunski risi-
ver - u Evropi mu je tu titulu oduzeo Revox i možda još neko. Međutim, njegov karakter čine toplina, meka reprodukcija i dobra definisanost u celom opsegu sem, možda, u najnižem basu. Ipak treba imati u vidu da ovo nije vrhunsko pojačalo. Tjuner je zato odličan po osetljivosti, selektivnosti i kvalitetu zvuka.
Kod nas Braun ima mali ali predan broj poklonika. U Americi, gde se prodavao pod imenom A/D/S, cena ovih komponenti je izrazito niska, dok Nemci očigledno veoma cene domaće firme, te očuvani komadi postižu cifre koje se mere stotinama evra.
Deset godina nakon njenog prvog albuma, Jane Monheit svojim osmim izdanjem kao da naglašava da je mesto na kojem se nalazi sada njen dom. Album "Home" ističe njen baršunast glas, izuzetnu vokalnu snagu, te sav talenat koji je odveo do vrha pevačkog takmičenja Instituta Thelonius Monk 1998. godine. Na novom izdanju, koje je sama producirala, njen glas se savršeno utapa u čuvene džez melodije kojima ona daje osobenu notu. Kompletan "Home" zvuči izrazito toplo i jasno pokazuje da je uživala snimajući muziku koju voli i koju ćete s radošću puštati u sopstvenom domu. Ostaje nam da se nadamo da će nas narednim izdanjima obradovati na sličan način.
Nakon što je u protekloj deceniji, uz podršku producenta Ricka Rubina, objavio dva autorska albuma i prvi put u karijeri dostigao prvo mesto američke Billboard 200 top-liste, te istovremeno i prvo mesto britanske, Neil Diamond je pravilno zaključio da ima pravo da se igra. Uostalom, ovih dana puni sedamdeset godina i tokom svoje karijere je napisao toliko hitova da ima puno pravo da obrađuje tuđe. Zato je pred nama ploča "Dreams", na kojoj možete čuti njegov osoben glas kako peva pesme poput "Ain't No Sunshine", "I'm a Believer", "Yesterday" ili Cohenovu "Hallelujah". Niti je ovo revolucionaran album, niti nešto što ćete dugo pamtiti, ali je skup lepih obrada koje treba čuti.
Eklektični dvanaestočlani orkestar iz Portlanda redovno krivuda između iskrene ljubavi prema raznovrsnoj muzici koju otkrivaju i neodoljive povezanosti s retro kičom. Zato kada shvatite da je njihovo peto dugosvirajuće izdanje božićni album, nema nikakvog iznenađenja. Ali ima iznenađenja kad krenete da slušate šta su vam pripremili. Iako će vam nazivi većine pesama izgledati poznato, kao i melodije milion puta upotrebljavane u božićnim epizodama omiljenih TV serija, izvođenja su nešto neočekivano. Pored par numera na engleskom, albumom vladaju drugi jezici: "White Christmas" na japanskom, "Silent Night" na nemačkom, malo španskog, kineskog, ukrajinskog... Savršeno za vesele vožnje zimskim predelima ili uživanje uz (isključivo lažnu) vatricu iz kamina.
(A&M)
Nakon što je Amy Winehouse zavladala muzičkom scenom a onda se utopila u narkoticima, izdavači su na sve strane tražili njenu naslednicu. Svaka pevačica s malo bogatijim glasom je proglašavana novom Amy, ali većina ih nije opstala duže od jednog hita. Ipak, Amy je svetsku slavu stekla drugim albumom, i tako utabala stazu za mnoge nade, među kojima je Duffy u potpunosti opravdala očekivanja. Osim što je njen prvenac "Rockferry" pokazao svu snagu njenog glasa, doneo je i niz odličnih pesama - od onih uz koje je moguće plesati, do onih koje teraju suze na oči. Taj recept je za "Endlessly" u potpunosti iskopiran; praktično jedna za drugom idu življa, pa sporija numera. Iz novog materijala se oseća da Duffy svoje uzore pronalazi u prošlosti, u muzici šezdesetih i sedamdesetih godina, uz povremeno stilsko osvežavanje. A na momente se čuju i uticaji savremenog plesnog zvuka ("Lovestruck"), koji samo štrče, i nespremnog slušaoca u najmanju ruku zbunjuju. No, i pored toga "Endlessly" je odličan album koji ćete rado slušati, a neke pesme ("My Boy", "Don't Forsake Me", "Breath Away"...) pamtiti i duže vreme.
(Wrasse)
Ako ste malo zagrebali ispod površine mestizo muzike (kojom je vladao Manu Chao), svakako ste naleteli na bend Amparanoia i snažan glas pevačice Amparo Sanchez. Bend od 2006. godine više ne postoji, ali Amparo i dalje stvara, a za svoj prvi solo album odabrala je da sarađuje s izuzetnim muzičarima iz SAD i Kube. Tu su Joey Burns i Jacob Valenzuela iz benda Calexico, s kojim je Amparanoia nekad nastupala, kao i Oscar Ferret i Buena Vista veteran Omar Portuondo. Rezultat je ploča koja napušta njene ranije mešavine španske muzike i regea, salse i hip-hopa. To se oseća negde u pozadini, ali njen moćan glas sada prati kombinacija Calexico kantrija i kubanskih melodija, a pred nama je niz balada koje s dubokim emocijama govore o životu.
Nastavak filma Tron, više od trideset godina nakon originala, osim izuzetnih vizuelnih efekata zaslužuje i adekvatan muzički tretman. I ko je bolji za kreiranje futurističke sajbermuzike od onih koji su to već radili. Daft Punk je zato idealan izbor da autorsku muziku Wendy Carlos transformiše u savremeni ugođaj. Za taj poduhvat angažovan je i simfonijski orkestar, što je omogućilo savršeno igranje kombinovanjem akustične i elektronske muzike, a rezultat je jedna od najboljih muzičkih filmskih podloga, koja će vas dodatno vezati za sedište u bioskopu savršeno doprinoseći atmosferi. Jedino je šteta što ćete iz bioskopa izaći tokom odjavne špice i tako propustiti finalne melodije... Zato nabavite album.
Neobičan džez sastav The Bad Plus, koji čine pijanista Ethan Iverson, basista Reid Anderson i bubnjar Dave King, već deset godina kreira nešto sasvim drugačije. Do sada su uspešno rekonstruisali poznate rok i pop hitove, povremeno i uz podršku vokalista, čisto radi dodatnog slušačkog ugođaja, ali izvodili i poznate džez melodije na svoj način. Istovremeno, stvarali su i originalne teme, a album "Never Stop" je vrhunac njihove dosadašnje kreativnosti. Svih deset numera su originalne, ludački neobične i neodoljive melodije koje će vas mentalno oduvati i naterati da slušate pažljivo... isključivo sa slušalicama na ušima!
(Kwaidan)
Svakako se još uvek sećate kada ste prvi put čuli "Love Will Tear Us Appart" koji pevaju nežni ženski vokali u potpuno drugačijem aranžmanu od originalnog. Od tada je prošlo više od 6 godina, a Nouvelle Vague su objavili tri albuma puna obrada pank i njuvejv pesama na engleskom jeziku, u bosanova stilu šezdesetih godina prošlog veka. Recept je bio izuzetno uspešan, ali i repetitivan, tako da je, nakon tri izdanja i kompilacije najvećih hitova, bilo potrebno makar jedan sastojak izmeniti. Zato se na četvrtom albumu okreću domaćoj, francuskoj muzičkoj sceni postpank perioda, uz poneki izlet van tog obrasca, a među brojnim gostima se nalaze i imena kao što su Vanesa Paradis i Olivia Ruiz. Tako aktuelne francuske zvezde obrađuju hitove stare tridesetak godina i sastavu Nouvelle Vague omogućavaju da stekne dodatne simpatije domaće publike, te da postojećim fanovima približi francusku muzičku scenu na sebi svojstven način. Rezultat je takav da "Couleurs sur Paris" predstavlja njihov album koji ćete najradije slušati ako iskreno volite da otkrivate nove muzičke bisere, jer zvuči odlično, možda i bolje od njihovih prethodnih izdanja, a donosi nešto drugačije od uobičajenog.
Jedna od najuticajnijih američkih pevačica ni u svojoj petoj deceniji ne posustaje. Svoj zasad poslednji album "Crooked" objavila je u formi knjige pre manje od pola godine, a sudeći po njenim izjavama na Facebooku i Twitteru, nema ni nagoveštaja usporavanja aktivnosti. Nakon trideset godina muzičke karijere, trenutno radi samostalno, ali i u sklopu benda 50 Foot Wave (L'~).
Svoje prve muzičke korake napravila je kada je imala samo devet godina. Otac ju je naučio da svira gitaru, pa je nedugo zatim počela da piše svoje pesme. To je ubrzo dovelo do toga da sa nepunih 15 godina osnuje, sa sestrom po maćehi Tanyom Donelly, čuveni bend
Throwing Muses. Kristin Hersh je pisala većinu numera za bend, što su uglavnom bile pesme promenljivog ritma, koje su kritičari uglavnom hvalili. Prvi album "Untitled" objavili su za engleskog izdavača 4AD 1986, da bi odmah zatim potpisali i za američku etiketu Sire.
Često su svirali uživo, ali i redovno snimali albume koji su dobijali pohvale kritičara, doduše bez preteranog komercijalnog uspeha. Vrhunac su dostigli albumom iz 1991, koji je došao do 10. mesta britanske topliste, nakon što je Tanya Donelly napustila
bend, kao i 1995. svojim šestim albumom "University".
Sredinom devedesetih Kristin Hersh je počela da stvara i solo izdanja. Za razliku od izrazitog električnog rok zvuka koji odlikuje bend Throwing Muses, samostalno je snimala akustična izdanja, tako da je njen izuzetan glas došao do izražaja. Na njenom solo prvencu "Hips and Makers" u čuvenoj pesmi "Your Ghost" gostovao je i Michael Stipe iz benda R.E.M.
Pesme koje je pisala za samostalna izdanja
fokusirale su se na lična iskustva, ali gledano iz ugla posmatrača, jer za nju je "pisanje pesama ćutanje, a ne pričanje". Jednom je rekla i da voli pesme koje govore o stvarima koje još uvek ne zna i koje pričaju o onome što još nije proživela. S druge strane, njeno
istraživanje besa, agresije i mentalnog haosa, kako su opisivali njene pesme, kritičari su koristili kao primer muzičarki koje su početkom devedesetih probijale granice nametnute rodnom ulogom žene da bi svojim delima izrazile više emocija od ranjivosti. Opisivali su je i kao umetnicu koja svoj bes kanališe kroz pesme, što je uvek odbacivala kao plastičan stereotip koji ne odražava kompleksnost njene inteligencije.
Nakon što su 1996. Throwing Muses snimili izdanje "Limbo", usledila je poduža pauza u aktivnom radu benda, a Kristin Hersh se posvetila solo radu, kao i sopstvenoj etiketi Throwing Music, koju je iste godine osnovala sa svojim mužem.
Muzika Kristin Hersh je poznata po upotrebi akorada, obrađivanju, odnosno distorziranju
zvuka i širokom rasponu načina pevanja, od melodičnog do dranja. U svojim pesmama bavila se kompleksnošću života, pa ne čudi što je pevala i o rađanju, ljubavi, smrti, problematičnim vezama i teškim emocijama. A o svojim tinejdžerskim mukama napisala je i roman „Rat Girl“, koji opisuje 1985, kada je otišla od kuće na fakultet a bend Throwing Muses sticao popularnost i spremao se za ozbiljnije uspehe, i kad je Kristen ustanovila da ima bipolarni poremećaj i da je trudna. Na njeno muzičko stvaralaštvo uticala su mnoga poznata imena, među kojima su i Talking Heads, Violent Femmes, Meat Puppets, Hüsker Dü, kao i muzika koju su slušali njeni roditelji: Patti Smith, Stevie Wonder, The Clash, The Beatles...
Do kraja devedesetih snimila je nekoliko solo izdanja, a učestvovala je i u solo projektu Davida Narciza, bubnjara Throwing Muses. Kada je 2003. izdala "The Grotto", bio je to već šesti solo album za devet godina, a očigledno i trenutak za nešto novo. Istog dana je obljavljen i novi album grupe Throwing Muses. Iste godine osnovala je
bend 50 Foot Wave, najviše zato što je bubnjar Narcizo bio zauzet drugim obavezama, pa nije imao vremena za turneje. Narednih godina se posvetila sviranju uživo, a na njenim nastupima često su gostovali muzičari s kojima se odlično uklapala. Među poznatijim imenima su i Vic Chesnutt, Willard Grant Conspiracy, Grant Lee Phillips i John Doe. Nakon četiri godine pauze, 2007. je objavila novi solo album "Learn to Sing Like a Star". Tada je pokrenula, kao logičan nastavak sopstvene etikete, i internet sajt CASH Music, kroz koji je direktno nudila svoju muziku po sistemu pretplate. Tako je tokom godinu dana svoj projekat Speedbath objavljivala po jednu pesmu mesečno, da bi na kraju nastalo kompletno izdanje koje se besplatno može preuzeti i remiksovati. Danas CASH Music muzičarima nudi otvorene alate pomoću kojih mogu promovisati svoju muziku.
Sa grupom 50 Foot Wave je, pored albuma "Golden Ocean" iz 2005, objavila nekoliko EP izdanja, sve preko svoje etikete i CASH Music sajta. Na isti način je promovisala i svoje aktuelno izdanje "Crooked". A ako ste pomislili da su Throwing Muses gotova priča, prevarili
ste se - uveliko se govori o snimanju novog albuma i do toga će, po svemu sudeći, doći u narednih nekoliko nedelja.
DISKOGRAFIJA:
Solo
1995. - Hips and Makers
1998. - Strange Angels
1998. - Murder, Misery and Then Goodnight
1999. - Sky Motel
2001. - Sunny Border Blue
2003. - The Grotto
2007. - Learn to Sing Like a Star
2010. - Crooked
Throwing Muses
1986. - Untitled
1988. - House Tornado
1989. - Hunkpapa
1991. - The Real Ramona
1992. - Red Heaven
1995. - University
1996. - Limbo
2003. - Throwing Muses
50 Foot Wave
2004. - 50 Foot Wave (EP)
2005. - Golden Ocean
2006. - Free Music! (EP)
2009. - Power + Light (EP)
Šta još reći o sreći? I kako napokon spoznati omer u kom sreća u odnosu na talenat, recimo, učestvuje u oblikovanju naših egzistencija? Uzmimo, na primer, slučaj Leonarda DiCaprija.
Ukratkom periodu prešao je dug put od ružnjikavog deteta sumanuto ambicioznog imena, viđenog za sitnije uloge u serijama kojima ionako uskoro sledi definitivni kraj, do neprikosnovenog kralja glumačkog dela Holivuda, ikone koja može i koja pažljivo bira svoje uloge. Ruku na srce, bilo je i posrtanja, nerezonskih izbora i pogrešnih skretanja na tom putu. Leonardo DiCaprio, sin manje poznatog strip crtača i sekretarice, još tokom detinjstva je za sobom ostavio pakao pojavljivanja u TV serijalima kojih se sada retko ko (sa radošću) seća – Santa Barbara, The Parenthood i Growing Pains. Prvu šansu u filmskom mediju dobio je negde pred punoletstvo u komičnom hororu Critters 3; ovde valja napomenuti da je ovo, iako očigledno i snažno nadahnut daleko kvalitetnijim Danteovim Gremlinima, bio dosta popularan serijal u zlatno doba dominacije VHS formata (u Critters 4, recimo, zanat je pekla Angela Bassett). Izgleda da su Critters 3 bili sasvim dovoljna odskočna daska jer je ubrzo potom DiCaprio stigao do uloge u filmu koji je, iako
sada već zaboravljen, bio dovoljan da Leo pruži puniji uvid u svoj nesumnjivo raskošan glumački talenat. Reč je o filmu Dečakov život (This Boy’s Life), nastao po autobiografskoj prozi znamenitog američkog pisca Tobiasa Wolfa (i kod nas poznatog po prozi Pogledaj dom svoj, anđele). DiCaprio je sa dosta žestine odglumio lik mladog Wolfa, uspevši da se već tada izbori za zahtevnom ulogom – ulogom buntovnog i sluđenog tinejdžera koji spoznaje svet, istovremeno se sukobljavajući sa autoritativnim i nasilnim očuhom. Očuha je tumačio Robert de Niro sa kojim će Di Caprio i kasnije ukrstiti glumačka koplja.
Već iste godine u bioskope stiže donekle slična drama Odrastanje Gilberta Grejpa (What’s Eating Gilbert Grape?), film koji će DiCapriju (tada tek dvadesetogodišnjaku) doneti prvu nominaciju za Oskara. Malobrojni su mu zamerili na afektaciji, ali su brojniji bili oni sa rečima hvale za njegovu interpretaciju maloumnog mladića, a kao nepobit-
na istina stoji da je u tom filmu DiCaprio u zasenak bacio iskusnijeg Johnnyja Deppa. Usledio je kratki predah, pa Brzi i mrtvi (The Quck and the Dead) - vestern Sama Raimija, krojen po meri glavne zvezde Sharon Stone (u istom filmu je prve holivudske korake načinio Russell Crowe). DiCaprio se vraća na teritoriju problematičnih omladinaca u blago kontroverznom Dnevniku košarkaša (The Basketball Diaries), da bi kao sledeću stepenicu odabrao Potpuno pomračenje (Total Eclipse), filmu koji se bavio ljubavlju i suživotom velikana francuskog pesništva Rimbauda i Verlainea.
DiCaprio je pokazao šta i koliko može, godine lutanja i riskantnih poslovnih poteza su prohujale, a Holivud je pokazao spremnost da na svoja nedra privije još jednog superstara. Ekstravagantnim mjuziklom Romeo i Julija iz 1996. počinje da ređa hitove. Baz Luhrmann nakon uspeha svog australijskog dela Ples do ljubavi (Strictly Ballroom) dobija pozivnicu za Holivud, a kao prvi projekat
odabira ni više - ni manje nego hipermodernizovanu verziju nadaleko čuvene Shakespearove drame. Luhrmann je u Romeu i Juliji spojio gotovo nespojivo – tinejdžersku melodramu, knjiški predložak, hiperestetizaciju, najsavremenije pop-note tog trenutka i obilje zaraznog kiča. Svet je, samo pet godina nakon Criiters 3 avanture, pohrlio da u zvezde iskuje DiCaprija, koji je došao u poziciju da bira šta, kada i sa kim će snimati. Ako se po strani stave verovatno i nepotrebni izleti u svet nezavisnog (tu i tamo umetničkog) filma sa naslovima Marvinova soba i
Slavna ličnost, nakon Romea i Julije, DiCaprio pažljivo bira uloge, vešto balansirajući između prestižnog i lako komunikativnog. Tako se u njegovoj filmografiji našlo mesta i za provokativne naslove poput Plaže (Beach)
Dannyja Boylea, nastale po romanu Alexa Garlanda, a koja se bavila pitanjima kontrakulture i eko-komunizma, ali i glavnotokovske akcije bez mnogo nepoznanica kakav je bio mačevalački spektakl Čovek pod gvozdenom maskom (The Man in the Iron Mask), adaptacija poznatog romana Alexandra Dumasa, u kome je DiCaprio (u dvostrukoj ulozi) zaigrao pored velikaša – Jeremyja Ironsa, Gerarda Depardieua, Gabriela Byrnea, Johna Malkovicha i Hugha Laurija.
Naravno, tu je i Cameronov Titanik (Titanic), hipertrofirana melodrama na brodu koji se kreće put vlastite propasti. Kate Winslet i Leonardo DiCaprio postali su filmske ikone milenijuma na izdisaju, njihova romansa je postala opšte mesto, Cameron je zadivio planetu prizorima potapanja nesrećnog broda (a bilo mu je potrebno 12 godina da se domogne Avatara i novog fenomena).
Opštepoznato je da svaki veliki glumac pre ili kasnije mora da se upari sa nekim od rediteljskih divova. Neki od tih spojeva i nisu najsrećnija rešenja (recimo, koalicija Russella Crowea i Ridleyja Scotta), ali u slučaju Martina Scorcesea i Leonarda DiCaprija stvari stoje upravo suprotno. Dvojac DiCaprioScorcese nanizao je u osam godina četiri značajne glumačko-rediteljske saradnje. Otpočelo je sa Bandama Njujorka (Gangs of New York) iz 2002. Scorcese je tom prilikom sačinio barokno razmahanu sliku o izrastanju New Yorka iz blata i budžaka u istinski metropolis, poseban akcenat stavivši na genezu spirale nasilja i otimačine oličene u irskim i drugim bandama. Bilo je i onih koji su DiCapriju zamerili na nepotrebnom nadglumljavanju (valjda u pokušaju da zaseni kralja „glasne“ glume Daniela Daya Lewisa), a ovo
je film koji, uprkos solidnoj zaradi (mada ne toliko sjajnoj u odnosu na uloženih 97 miliona američkih dolara), čini se, ipak nije u potpunosti našao svoju publiku. Scorcese i DiCaprio su se potom sreli u biografskom epiku Avijatičar (The Aviator), nadahnutom likom i delom milijardera i ekscentrika Howarda Hughesa. Scorcese se pokazao kao snažan mamac za mnoge vedete (Cate Blanchett, Jude Law, Kate Beckinsale, Alec Baldwin...); Leo je pohvaljen za svoju hrabru kreaciju (usledila je još jedna nominacija za Oskara), ali je ostao utisak da je Scorcese donekle pogubio konce nad toliko obimnom biografskom građom. Popravni je ubrzo usledio u vidu Dvostruke igre (The Departed), bučne i upečatljive kriminalističke drame nastale na osnovu hongkoškog predloška Infernal Affairs. DiCaprio je naprosto plenio glumačkom svežinom i samopouzdanjem i dosta dobro se snašao u društvu Matta Damona, Marka Wahlberga i Jacka Nicholsona. Ove zime u četvrtom pokušaju DiCaprio i Scorcese su isporučili vešto složen i intrigantan paranoidni triler Zatvoreno ostrvo (Shutter Island), a njihova saradnja se pokazala plodotvornom i na komercijalnom i na estetskom planu.
DiCaprio je u poslednjoj fazi svoje karijere našao vremena za rad sa još tri „teškaša“. Najbolji utisak je ostavio u Uhvati me ako možeš (Catch me if you Can), u kom je Steven Spielberg majstorski načinio prikaz prevaranta kome je više do igre same nego do plena, a DiCaprio se pokazao kao savršen izbor za tumača tog teško odoljivog probisveta. Krvavi dijamant (Blood Diamond) je bio prilika da radi sa Edwardom Zwickom, ali mnogi su već (sasvim na pravdi Boga) zaboravili ovaj korektan, ali ne preterano pri-
vlačan film. Slično stoje stvari i sa Krugom laži (Body of Lies) Ridleyja Scotta, kvalitetnim špijunskim trilerom kome je ipak zafalilo suštinske intrige i malo nesvakidašnjosti. Vredi pomenuti i ozbiljnu i umešno skockanu dramu Revolucionarni put, u kome je još jednom za partnerku dobio Kate Winslet. I, naravno, sada već nadaleko čuveni Početak (Inception) Christophera Nolana, koji je uz svesrdnu DiCaprijevu pomoć uspeo da sačini umetnički film koji lako zadivljuje i privlači publiku sviklu na komunikativnije filmske sadržaje.
Na ovoj tački DiCaprio je uspeo da osvoji i zadrži titulu zlatnog dečka Holivuda, vreme svakako radi za njega, a samonametnuti ritam snimanja (film godišnje, i to isključivo u visokobudžetskim uslovima) možda otvara mogućnosti i na drugim poljima. Dečak je porastao, skrckao najbolje Isusove godine i zaputio se put punog priznanja oličenog u tako željenom Oskaru. Kao da je ovo sada tek početak.
1993. – Dečakov život (This Boy’s Life)
1993. – Odrastanje Gilberta Grejpa (What’s Eating Gilbert Grape?)
1995. – Brzi i mrtvi (The Quck & The Dead)
1996. – Romeo i Julija (Romeo + Juliet)
1997. – Titanik
1998. – Čovek pod gvozdenom maskom (The Man in the Iron Mask)
2000. - Plaža (The Beach)
2002. – Bande Njujorka (Gangs of New York)
2002. – Uhvati me ako možeš (Catch Me If You Can)
2004. – Avijatičar (The Aviator)
2006. – Dvostruka igra (The Departed)
2006. – Krvavi dijamant (Blood Diamond)
2008. – Krug laži (Body of Lies)
2008. – Revolucionarni put (Revolutionary Road)
2010. – Zatvoreno ostrvo (Shutter Island)
2010. – Početak (Inception)
velika i neponovljiva Ingrid Bergman
jednom prilikom se javno pohvalila/požalila: „S vremena na vreme imam utisak da sam tokom ovog jednog zapravo proživela pet života.“ U slučaju takođe jedinstvenog i neprežaljenog Vojislava Vokija Kostića (profesionalni) bilans bi izgledao ovako: 93 dela ozbiljne muzike, muzika za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 TV filmova i 20 radio-drama, kao i 33 ploče, tri knjige i 35 naučna rada. I buran i sadržajan život.
Vojislav Voki Kostić rođen je 21. 9. 1939. u uglednoj lekarskoj porodici. Roditelji su mu bili nosioci ordena francuske Legije časti – otac Aleksandar bio je čuveni histolog, embriolog i seksolog i osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu, a majka Smilja cenjeni pedijatar. Stalna srpska potreba za burnim istorijskim prevratima dovela je do porodične tragedije Kostića – stariji brat je poginuo među ravnogorcima boreći se protiv partizana, a sam Vojislav sa šesnaest godina odlazi na dvogodišnju robiju zbog „dela protiv naroda i države“ (konkretnije gledano, OZNA ga je utamničila jer je sa par prijatelja štampao i rasturao letke sa sadržajem protiv mlade komunističke vlasti).
Iako mu je kazna intervencijom J. B. Tita lično (majka je lečila Mišu Broza) smanjena, po izlasku vrata većine škola za mladog i buntovnog Kostića ostala su čvrsto i nepokolebljivo zamandaljena. Ako po strani ostavimo strahote koje je proživeo u tim nežnim i značajnim mladim godinama, dolazimo do možda drskog i egocentričnog zaključka da je srpska muzika (i kultura u najširem smislu) i te kako profitirala gorepominjanim zaokretima sudbine. Po izlasku na slobodu, iskoristio je jedinu opciju koja mu se nudila i krišom, skrivajući činjenicu da je bio u zatvoru, upisao muzičku školu. Srbija (tačnije, FRJ/ SFRJ/SRJ/SiCG) je tako dobila možda i najznačajnijeg kompozitora muzike u raznim varijetetima u dvadesetom veku.
Poduži je spisak ostvarenja u raznim medijima (u širokom i vrtoglavom rasponu, od radija, preko pozorišta, televizije, pa sve do filma, kao najprobitačnijeg od svih njih) u čijem je stvaranju učestvovao ovaj veliki i nesvakidašnji um. Orlovi rano lete, Biće skoro propast sveta, Ko to tamo peva, Balkan-
ski špijun, O pokojniku sve najlepše, Život je lep, Rad na određeno vreme, Poseban tretman... – samo su neki od najprepoznatljivijih ostvarenja koja nose kompozitorski pečat maestra Kostića. Tome neizostavno treba dodati i Kostićev doprinos najvoljenijim i/ili najcenjenijim delima iz domena ovdašnjeg televizijskog serijskog programa – Vuk Karadžić, Bolji život, Vruć vetar, Čardak ni na nebu ni na zemlji...
Od samog nabrajanja Kostićeve radno-notne biografije čoveku zastaje dah i sledi blaga vrtoglavica, ali je nekako prva asocijacija na njegovo kompozitorsko umeće muzika koju je uradio za potrebe nepobitnog i preko svake mere eksploatisanog remek-dela srpske kinematografije – komedije Ko to tamo peva, koju je davne 1980. rediteljski uobličio Slobodan Šijan (tada u naponu snage, jer te su godine iznedrile Šijanovu zlatnu seriju –
Kako sam sistematski uništen od idiota – Ko to tamo peva – Maratonci trče počasni krug – Davitelj protiv davitelja). Ko to tamo peva jedno je od onih (retkih i sve ređih) filmskih dela u kojima je došlo do potpune, ako ne i savršene harmonije energija i umeća svih uključenih – od nadahnute glumačke ekipe (Pavle Vujisić, Aleksandar Berček, Danilo Bata Stojković, Mića Tomić, Dragan Nikolić, Taško Načić), scenariste Dušana Kovačevića, Šijana na čelu kolone i, naravno, kompozitora Vojislava Vokija Kostića.
Kostić je uspeo da prepozna srž, osmisli i u delo sprovede savršenu zvučnu varijantu onoga izrečenog u samom dramsko-filmskom predlošku – njegova muzika se naprosto bez i pomnim ispitivanjem upadljivog
šava spaja sa Kovačevićevim i Šijanovim satiričnim, a dobonamernim i nadasve istinitim prikazom lepeze ovdašnjih dominantnih
naravi. Kostićevo poigravanje nasleđem brehtovski shvaćenih songova, koji jednako ilustruju, pojašnjavaju i najavljuju, i do dana današnjeg stoji kao mnogoznačan i precizan primer uspešne, efektne, smislene i lucidne primene postojećih matrica u okruženje kojem je ta tradicija krajnja nepoznanica. Pomenuti songovi (u nezaboravnom izvođenju braće Miodraga i Nenada Kostića) tako su postali važan potporan stub čitave priče i jedan od simbola najboljeg što je srpski film u tim dobrim, kreativnim godinama nudio svetu. Imajući sve to u vidu, ne čudi što i danas dolazi do zabune i pogrešnog (a sada već dobrano uvreženog) uverenja da su songovi poput Za Beograd (ili ostalih Kostićevih podviga za druge namene kao što su Idu dani i To sam ja, Jeremija...) zapravo daleko starije pesme, ako ne i izvorne. Po libretu koji je na osnovu postojećeg materijala uradio sam Kostić, 2004. je u beogradskom Narodnom pozorištu postavljena i istoimena baletska predstava (za čiju je koreografiju bio zadužen Staša Zurovac iz Hrvatske), a koja se i dalje sa uspehom i uz dosta hvalospeva igra ne samo u srpskoj prestonici, već i u pozorišnim kućama širom eks-Ju regiona. Ujedno, premijera ove postavke je bila i poslednje pojavljivanje Vokija Kostića pred odlazak na operaciju tokom koje mu je amputirana noga.
Kostić, kako je sam često naglašavao, „vaspitavan u nacionalnom duhu“, umeo je dobro da oseti, proživi i osmisli melodiju blisku napaćenom narodskom uhu bez podilaženja i
obavezno uz jaku i jasnu dozu ironije, koja je osnaživala polazni koncept i dodavala novu dimenziju značenju muzičkog rešenja, što je za posledicu imalo predodređenost na dugi nezaborav. Maestro Kostić je u intervjuima davanim u poznijim godinama svog života naglašavao da je istinski ponosan samo na svoj muzički doprinos filmu Ko to tamo peva i ambicioznoj, spektakularnoj i dosad neprevaziđenoj TV seriji Vuk Karadžić Milovana Vitezovića i Đorđa Kadijevića, a za koju je Kostić napisao punih petnaest sati muzike. Kostić je najčešće i najekspeditivnije bio povezivan sa notama očito nadahnutim nacionalnim nasleđem u svoj njegovoj višeznačnosti. Međutim, Kostić se istakao
komponujući i za dela smeštena u gradski milje i na savremenije teme. U tom smislu verovatno su najpoznatija njegova notna rešenja za filmove Tesna koža, Laf u srcu, Rad na određeno vreme, Vruć vetar, Bolji život... Osim po svom muzičkom radu, Voki Kostić (između ostalih, dobitnik i nagrade „Johan Štraus“, najznačajnijeg nemačkog priznanja na polju muzike) svakako će ostati upamćen i po strastvenom i kvalitetnom okušavanju i u drugim oblastima.
Nadaleko je bila poznata njegova vezanost za hranu i kulinarstvo, koja je kulminirala knjigom Kako sam pojeo sebe (napisanom u vidu oduška, kada je Kostić iz zdravstvenih razloga bio primoran na rigoroznu i sveobuhvatnu dijetu), a iz tog temelja je nastala i njegova kasnija TV forma Gastronomski dnevnik. Slavni kompozitor je otkrio da je prvi ručak (uz pomoć slovenačke kuvarice) spravio tačno 28. 9. 1939, na dan godišnjice braka svojih roditelja. Kada mu je bilo samo osam godina.
Osim toga, Kostić je strastveno voleo boks, istrajno i glasno se borio za prava kompozitora i muzičkih poslenika, a i neki njegovi drugi životni izbori dokazivali su njegovu žudnju za životom, grupisanim oko ideje hedonizma uvek i svugde – tako je, recimo, život proveo kraj Vere, osobe takođe raznolikih interesovanja (gospođa Kostić je bila balerina, novinar i reli-vozač).
Vojislav Voki Kostić, koji se posle duge i teške bolesti upokojio krajem septembra 2010, jedna je od nesvakidašnjih pojava u našoj kulturi i našim životima. Da je pravde i pameti, neko bi se već prihvatio priprema za izradu biografskog filma o njemu. U njegovoj biografiji dosta je toga filmičnog i filmski potentnog i uzbudljivog, a note su već tu. Za vek vekova.
ODABRANA PRIMENJENA MUzIKA:
1968. – Biće skoro propast sveta
1978/79. – Čardak ni na nebu ni na zemlji
1980. – Ko to tamo peva
1980. – Vruć vetar
1981. – Poseban tretman
1984. – Balkanski špijun
1985. – Život je lep
1987/88. – Vuk Karadžić
1987/88. – Bolji život
1993. – Tri karte za Holivud
Režija: Lisa Cholodenko
Žanr: drama
Uloge: Annette Bening, Julianne Moore, Mark Ruffalo
Trajanje: 106 minuta
Filmovi koji nastaju izvan velikih holivudskih studija umeju da privuku pažnju gledalaca zbog hrabrosti u istraživanju slabo istraženih tema. Novi film Lise Cholodenko je naslov koji se tokom 2009. najviše izdvojio u indi ponudi. I to sa puno razloga. U pitanju je drama o porodici koju sačinjavaju lezbijski par Jules (Julianne Moore) i Nic (Annette Bening) i njihova deca – tinejdžeri Joni (Mia Wasikowska) i Laser (Josh Hutcherson). Suočeni sa izazovima odrastanja, Joni i Laser žele da upoznaju svog biološkog oca – davaoca sperme, koju su iskoristile njihove majke kako bi začele i rodile decu koja će upotpuniti njihovu zajednicu. Kada uđu ocu u trag, sledi im prijatno iznenađenje. Paul (Mark Ruffalo) je veoma raspoložen da uspostavi komunikaciju sa decom za koju nije ni znao da postoje – a sve to na užas posesivne Nic, koja smatra da ovaj pridruženi član porodice može poremetiti njihovu idilu. Naravno, Paul počinje da sve više i više komplikuje odnose u naizgled skladnoj porodici – i to na jedan sasvim neočekivan način... The Kids Are All Right je vanserijska drama koja pleni u svim važnim segmentima, tako da ne čudi što se predviđa da će se ovaj film naći među kandidatima za Oskara 2011.
Režija: John Erick Dowdle
Žanr: horor
Uloge: Chris Messina, Bojana Novaković, Bokeem Woodbine
Trajanje: 106 minuta
Uprodukciji i po scenariju M. Nighta Shyamalana (Šesto čulo) urađen je ovaj horor o petoro ljudi zarobljenih u zaglavljenom liftu. Kamerna postavka ne škodi mnogo u građenju napetosti, naprotiv. Klaustrofobija dostiže tačku ključanja kad se ispostavi da je jedan od putnika lifta zapravo Đavo, koji je došao da na iskušenje stavi duše ostalih. Samo, Đavo je po običaju lukav i ne želi da olako razotkrije svoj identitet. Pod budnim okom policijskog inspektora Bowdena (Chris Messina), zarobljeni putnici pokušavaju da otkriju koji među njima želi da im dođe glave – a vreme sve brže ističe... Režiser John Erick Dowdle, domaćoj publici poznat po filmu Karantin, snašao se sasvim zadovoljavajuće u režiji ovog horora. Istina, Đavo nije film koji će vas zadiviti ili ostaviti bez daha, ali jednostavnost ponuđene priče je većim delom osvežavajuća i služi kao dobra osnova za nekoliko upečatljivih scena. Među glumačkom ekipom izdvaja se Bojana Novaković, Srpkinja iz Australije, koja poslednjih godina gradi uspešnu karijeru i u Americi (Na Ivici tame, Vuci me u Pakao), pri tom ne zaboravljajući rodnu grudu (možete je videti i u aktuelnom bioskopskom hitu Šišanje).
Režija: David Fincher
Žanr: biografska drama
Uloge: Jesse Eisenberg, Andrew Garfield, Justin Timberlake
Trajanje: 120 minuta
David Fincher već duže vreme ima problema u karijeri. Posle velikog uspeha filmova Sedam, Igra i Borilački klub, usledila je serija naslova koji su podelili publiku i kritiku (Soba panike, Zodijak, Neobični slučaj Bendžamina Batona). Društvena mreža nastavlja ovaj trend. Tehničku virtuoznost Finchera niko ne spori, on je i u ovom filmu još jednom potvrđuje, ali čudi izbor odabrane teme. Priča o Marku Zuckerbergu, momku koji je izmislio Facebook i postao milijarder, nije dovoljno zanimljiva da bi uspešno bila pretočena u dvosatni bioskopski film. Opet, bez obzira na ograničenja koja je nametala tema, Fincher uspeva da stvori dopadljiv film koji će sigurno razočarati one koji su od Finchera očekivali više uzbuđenja i napetosti, ali će neosporno steći i brojne poklonike - što potvrđuje sasvim solidna prođa na blagajnama širom sveta. Atraktivnosti filma doprinosi i glumačka podela koju predvode Jesse Eisenberg (Dobro došli u Zombilend), novi Spajdermen Andrew Garfield (Imaginarijum doktora Parnasusa) i muzička zvezda Justin Timberlake. Fincher će se trileru vratiti u svom sledećem projektu – filmu Devojka sa tetovažom zmaja, koji je baziran na poznatom romanu Stiega Larssona.
Režija: Oliver Stone
Žanr: drama
Uloge: Shia LaBeouf, Michael Douglas, Carey Mulligan
Trajanje: 133 minuta
Snimanje nastavaka kultnih filmova nikada nije lak posao. Zato ne treba umanjivati uspeh koji je postigao Oliver Stone. Volstrit 2: Novac nikad ne spava nije uspeo da ponovi ubedljivost prvog filma, ali se Stone definitivno nije ni obrukao. Radnja filma se odigrava gotovo četvrt veka posle izvornika i opisuje finansijsku krizu koja je 2008. potresla svetsku ekonomiju. Gordon Gekko (još jednom ga glumi Michael Douglas), antijunak čuvenog Volstrita iz 1987, odslužio je svoju zatvorsku kaznu i još jednom želi da se okuša u korporacijskim igrama. Ovoga puta, njegov mladi proteže je verenik njegove ćerke Winnie (Carey Mulligan) - Jake Moore (Shia LaBeouf). Gekko postepeno mladića uzima pod svoje, koristeći ga kako bi namirio neraščišćene račune sa prepredenim tajkunom Brettonom Jamesom (raspoloženi Josh Brolin). Bez obzira što je danas Shia LaBeouf (Transformersi, Idijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje) mnogo veća zvezda, Volstrit 2 je bez dileme film Michaela Douglasa. Douglas ne propušta priliku da pokaže svoj glumački dar i još jednom razgazi Gekkove cipele. Inače, Stoneu se izgleda osladilo istraživanje sopstvene zaostavštine, tako da je nedavno najavio mogućnost snimanja i trećeg dela Volstrita
Režija: Hélène Cattet, Bruno Forzani
Žanr: triler
Uloge: Cassandra Forêt, Marie Bos, Bianca Maria D'Amato
Trajanje: 90 minuta
Amer je belgijski film koji je prošle godine privukao dosta pažnje na žanrovskim festivalima. U pitanju je gotovo lirski omaž italijanskim trilerima i hororima sedamdesetih, pre svega Dariju Argentu i vizuelnim bravurama koje je ponudio u filmovima Suspiria i Tajna napuštene kuće. Amer se sastoji iz tri labavo povezana segmenta i prati sudbinu junakinje kroz tri vremenska razdoblja. Radnja je smeštena u udaljenu porodičnu kuću koja krije mnoge tajne. Dijaloga gotovo da i nema. Efektnost filma se ogleda u vizuelnom bogatstvu i umeću sa kojim režiseri rekreiraju retro ugođaj starih italijanskih ostvarenja. Iako je film često dovođen u vezu sa italijanskim giallo nasleđem, treba imati u vidu da je u pitanju triler sasvim druge vrste. Dok su vizelni omaži nedovosmisleni i poznavaocima lako prepoznatljivi, narativ Amera se ne vrti oko potrage za maskiranim ubicom. Po sredi je mračna psihološka studija koja samo u poslednjem segmentu sadrži naglašene triler elemente. Zbog eksperimentalnog pristupa koji odnosi prevagu nad prepoznatljivim žanrovskim obrascima, Amer je film čija će hermetičnost mnogima predstavljati nepremostiv problem.
Režija: Ben Affleck
Žanr: akcija
Uloge: Ben Affleck, Rebecca Hall, Jon Hamm
Trajanje: 125 minuta
Ben Affleck nastavlja svoj uspešni režiserski pohod. Posle odličnog Gone Baby Gone, glumac je režirao još jedan efektan krimić – ovoga puta sa naglašenom akcionom matricom. U pitanju je ostvarenje Grad lopova, koji je Affleck režirao i u kome tumači glavnu ulogu. Pored Afflecka, u filmu nastupaju Rebecca Hall (Ljubav u Barseloni), John Hamm (serija Ljudi sa Menhetna) i Jeremy Renner (Katanac za bol). Zaplet filma se vrti oko grupe pljačkaša (predvode je Affleck i Renner) koja postaje opsesija upronog FBI agenta (Hamm). U film Affleck ugrađuje i ljubavnu priču između jednog pljačkaša i službenice banke koju su opljačkali, što priči daje romantičnu notu ali ne narušava previše „tvrd“ ton filma. Grad lopova je uzbudljiv film koji sadrži nekoliko izuzetno vešto realizovanih akcionih sekvenci koje se odigravaju na ulicama Čarlstauna, dela Bostona poznatog po visokoj stopi kriminala. Jurnjave kolima i vatreni obračuni razbojnika i policajaca jesu mamac koji će privući gledaoce željne adrenalina. Dramske sekvence takođe odlično funkcionišu, tako da se može reći da je Affleck postigao rezultat vredan hvale, bez obzira što postavka filma nije preterano originalna.
Eagle Rock Entertainment 2005.
Tip: koncert
Slika: 16x9, 1080i
Zvuk: LPCM stereo, Dolby Digital 5.1, DTS 5.1
Trajanje: 160 minuta
Povratnički koncert benda The Black Crowes, jedne od najvećih rok atrakcija devedesetih godina prošlog veka, snimljen je u čuvenoj Fillmore areni u San Francisku. "Crne vrane" su tokom svog postojanja, sada već dužeg od dve decenije, imale više izmena u postavi i razilaženja, a 2005. je bila godina ponovnog okupljanja i velike turneje. Izvorno snimljen u visokoj definiciji (1080i), koncert prikazuje bend u najboljem izdanju, uz idealan spoj petnaestogodišnjeg iskustva, zrelog muzičkog izraza i još uvek ogromne energije koja zrači sa bine. Njihov klasičan, gitarski rok umnogome se oslanja na same temelje ovog pravca, poput Led Zeppelina ili The Rolling Stonesa, ali uz snažan, emotivan i na trenutke neukrotiv nastup braće Robinson, koji je spremno dočekan i podržan od ostatka benda. Nezaobilazno izdanje za ljubitelje starog, dobrog roka, sada uz vrhunsku sliku i zvuk.
Eagle Rock Entertainment 2008.
Tip: koncert
Slika: 16x9, 1080i
Zvuk: LPCM stereo, Dolby Digital 5.1, DTS-HD Master Audio
Trajanje: 117 minuta
Dosad jedini nastup poznatog benda na legendarnom Montreux Jazz festivalu u Švajcarskoj sastoji se iz prvog, poluakustičnog dela, i drugog, koji je potpuno elektrifikovan. Nakon više od četiri decenije rada i preko dvadeset studijskih albuma, izbor pesama za koncert je zaista ogroman, a Jethro Tull na ovom nastupu izvode mešavinu iz svih poglavlja karijere. Novije i manje poznate numere smenjuju se sa njihovim klasičnim hitovima iz sedamdesetih godina, a muzika, kao i uvek, predstavlja jedinstven miks brojnih pravaca. Nakon sjajnih "Pavane" i "Empty Cafe", bend fascinira izvođenjem osavremenjenih, ali nepokvarenih "Living in the Past", "Fat Man" i "Nothing is Easy". Tu je i džezirana verzija "God Rest Ye Merry Gentlemen" i uzbudljiva "Hunting Girl", a završnica koncerta donosi usijanje uz "Aqualung" i "Locomotive Breath". Snimljen u visokoj definiciji, uz 1080i sliku i nekompresovan zvučni zapis (LPCM, Dolby Digital i DTS-HD Master Audio), ovaj koncert preprodučujemo starim ljubiteljima grupe Jethro Tull, ali i onima koji žele da se upoznaju sa 43-godišnjim radom poznatog benda.
Eagle Rock Entertainment 2009.
Tip: dokumentarni
Slika: 16x9, 1080i
Zvuk: LPCM stereo, Dolby Digital 5.1
Trajanje: 463 minuta
Dvostruki Blu-ray "Almost the Truth" je dokumentarna TV serija sačinjena od šest epizoda, koja prati put trupe Monty Python od početaka do danas. Pored detinjstva i odrastanja članova trupe, prikazani su i njihovi radovi pre "pajtonovske faze", kao i intervjui iz različitih perioda. Tu su i razgovori sa brojnim poznatim ličnostima, pre svega iz sveta komedije, koji govore o uticaju "pajtonovaca" na njihov rad i karijeru, ali i privatan život. Ovakva kompilacija teško da bi mogla da prođe bez klasičnih pajtonovskih skečeva, kao što su "Dead Parrot", "The Spanish Inquisition", "Ministry of Silly Walks" i drugi. Iako, naročito za one upoznate s radom trupe, ne donosi mnogo novih informacija, "Almost the Truth" predstavlja sjajan sažetak četrnaestogodišnjeg postojanja, uz širi prikaz života i ostalih radova njenih članova. Ukupno, više od sedam sati uživanja i smeha, naravno uz najbolji mogući kvalitet slike i zvuka. Ili, kako su to opisali članovi trupe, "They are all here, the dead one, too!"
„THE BLACK CROWES: FREAK 'N' ROLL... INTO THE FOG“
„JETHRO TULL: LIvE AT MONTREUX 2003“
„MONTY PYTHON: ALMOST THE TRUTH - THE LAWYER'S CUT“
Da biste svoj PR negovali pravilno potrebno je da:
Posetite stranicu info.pcpress.rs/vpo i sledite jednostavna uputstva ili
Nam pošaljete informaciju koju želite da podelite sa ostatkom sveta na marketing@pcpress.rs
Rezultat
dobro negovanog PR-a je:
Veći broj poseta na vašem sajtu
Bolja online reputacija
Uspešnije poslovanje
Za više informacija posetite:
info.pcpress.rs/vpo
Av risiveri
Av procesori
višekanalna pojačala
Blu-ray plejeri
CD plejeri
D/A konverteri
Tjuneri
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Integrisana stereo pojačala
Stereo pretpojačala
Stereo pojačala snage
Slušalice
Interkonekcijski kablovi
Koaksijalni kablovi
Kablovi za zvučnike
Optički kablovi
Subwoofer kablovi
video kablovi
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Centralni zvučnici
Efekt zvučnici
Subwooferi
zvučnici
Stalci za zvučnike
Kompleti zvučnika
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežen 4Audio cenovnik
aosvežen BGB Studio cenovnik
aosvežen Vox trade cenovnik
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima.
cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
HTIB
Cene zvučnika se odnose na par, ako nije drugačije navedeno.
i četiri spoljašnje cevi. Obe ploče su napunjene Partington mešavinom smole i silikona,
stub, gornja i donja ploča potpuno su ispunjeni damping mešavinom od smole, laserski su sečeni i spojeni na varenjem na unikatan način.
