Hi-Files #40

GET CONNECTED WITH EISA...

JOIN EISA ON FACEBOOK

- Watch us gathering news -

- Discover why we award our winners -

- Learn how to make your own movies -

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Nikola StOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ

Milan M. MILOŠeVIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ

Fotografije i dizajn

Stereo SpOt

Adresa

Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Osnivač i izdavač Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Web adresa www.hi-files.com, m.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija

Rotografika, Subotica

Distribucija Global press, Beograd

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-.Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files

COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez

Novi jubilej

poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, pred vama je 40. broj magazina Hi-Files sa rekordnim brojem testova. Ovim brojem završavamo mini-serijal grupnih testova u cenovnom rangu od 500 do 1.000 evra. Već za sledeći broj spremamo drugačiji specijal - test uređaja domaćih proizvođača.

Od testova koji su na nas ostavili najjači utisak moramo izdvojiti Audio Research DAC8, Simaudio Moon i-7 i MartinLogan Motion 12. Oduševio nas je i Audiolab 8200CD, plejer koji je uzburkao hi-fi javnost širom sveta.

Upravo smo se vratili sa Samsung european Foruma iz Budimpešte, gde smo videli veliki broj noviteta, a nadamo se da će većina ovih sjajnih uređaja doći u našu redakciju na detaljno testiranje. U martu nas očekuje putovanje u švajcarski Leukerbad sa kompanijom LG, a zatim i u Barselonu sa philipsom. Izveštaje, naravno, očekujte u majskom broju. pozivamo vas da nas posetite 26. i 27. marta u hotelu "Holiday Inn".

Uživajte...

Ljubiša Miodragović gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Misija magazina Hi-Files

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu

Sadržaj

Broj #40 - Mart 2011 - www.hi-files.com

Tema broja

16 Skretnice

Skidamo veo misterije sa ovog, često zapostavljenog dela zvučnih kutija.

Muzika & Film

68 Tori Amos

Nakon 11 albuma i gotovo dve decenije na muzičkoj sceni, Tori Amos i dalje zrači posebnom harizmom.

70 Kornelije Kovač

Jedan od retkih akademski obrazovanih muzičara domaće pop-scene, nakon decenija rada prerastao je u svojevrsnu legendu.

75 Blu-ray recenzije

Legende soula, roka i progresivnih instrumentala - Ray Charles, The Who i Rick Wakeman.

76 Cher

Plastic Fantastic, gej ikona ili nešto treće, Cher je fenomen koji traje već gotovo pet decenija.

78 Mali vodič kroz istoriju muzike

Prvi tekst u novoj edukativnoj rubrici bavi se korenima muzike, koji sežu do osvita čovečanstva.

80 Filmske recenzije

Denzel Washington i pet hiljada tona nezaustavljivog čelika, The Rock u onome što radi najbolje, rat šumskih i planinskih trolova na severu Norverške...

Hi-Files pretplata

Grupni test četiri podnostojeća zvučnika 20

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.

Ep se nastavlja

Nova serija zvučnika britanskog proizvođača Epos nosi obećavajuću oznaku Epic i trenutno se sastoji od tri modela. Početni model je Epic 1, koji pripada kategoriji manjih regalskih zvučnika (ŠxVxD: 185x310x245 mm) i opremljen je tekstilnim visoktoncem od 2,5 centimetara, kao i polipropilenskom mid/ bas jedinicom prečnika 15 centimetara. Veći bookshelf sa oznakom Epic 2 obećava impresivniji nastup zahvaljujući znatno većem gabaritu (ŠxVxD: 210x415x280 mm), a opremljen je mid/bas drajverom prečnika 17,9 centimetara.

Jedini podnostojeći model nosi oznaku Epic 5 i odlikuje se dvoiposistemskom topologijom, sa dve zvučničke jedinice od 17,9 centimetara u ulogama bas i mid/bas drajvera. Svojim dimenzijama Epic 5 spada u kategoriju manjih floorstandera (ŠxVxD: 210x915x320 mm), što garantuje mogućnost upotrebe i u manjim prostorijama. Sva tri modela opremljena su pozlaćenim bi-wire terminalima i skretnicama drugog reda, a kabineti su izrađeni od medijapana debljine 18 milimetara. Iako su im bas-refleks portovi smešteni pozadi, proizvođač obećava jednostavno pozicioniranje.

Za početak, predviđen je finiš od imitacije drveta trešnje ili crnog jasena. Cene na domaćem tržištu još uvek nisu poznate, dok u Velikoj Britaniji iznose 325, 425 i 750 funti, respektivno.

i www.epos-acoustics.com M 390-900 

Novosti iz Simaudija

Novo integrisano pojačalo kanadskog proizvođača Simaudio pripada prestižnoj Evolution seriji i nosi oznaku MOON 600i. Novi model odlikuje se potpuno balansiranom dual-mono konstrukcijom, uz deklarisanu snagu od 125 vati po kanalu na osam oma. Poput snažnijeg modela 700i, novo pojačalo sadrži nedavno razvijene sklopove poput M-eVOL2 kontrole glasnoće u 530 koraka, MOON izlaznih tranzistora sa velikom linearnošću signala i ulaznog stepena sa umanjenim nivoom smetnji da bi sve osobine signala bile u potpunosti očuvane. Na zadnjem panelu smeštena su četiri linijska RCA ulaza i jedan balansirani XLR, kao i priključci za SimLink i RS-232. Do promene je došlo i na samom vrhu, predstavljanjem referentnog pretpojačala i monoblokova, sa oznakama 850P i 880M. Dual-mono pretpojačalo sa balansiranom konstrukcijom sastoji se od dva odvojena kućišta. Stepen za napajanje i kontrolna kola smešteni su u kućište sa velikim ekranom dot matriks tipa, zajedno sa kontrolom glasnoće i komandama za odabir izvora i druge funkcije, dok drugo kućište sadrži samo kola za obradu audio-signala. Monoblok 880M odlikuje se snagom od 800 vati na osam oma, odnosno 1.600 vati na četiri oma, što je više nego dovoljno za pokretanje i najzahtevnijih zvučnika. Na dizajn novih modela suvišno je trošiti reči – Simaudio od glave do pete. i www.simaudio.com

Noviteti iz Spendora

Spendor je predstavio dva nova modela zvučnika. Novi A3 predstavlja početni model u seriji A i odlikuje se kompaktnim, podnostojećim kabinetom i dvosistemskom topologijom. Tehnologija izrade zvučničkih jedinica i dizajn kabineta preuzeti su od modela SA1 i A5, uz primenu sopstvene mid/bas jedinice prečnika 15 centimetara, sa korpom od livenog aluminijuma i membranom od polimera. Prema rečima zvaničnika, primenjena mid/bas jedinica odlikuje se sistemom za korekciju faze i minimalnim zagrevanjem, što omogućava odličnu kontrolu niskotonskog opsega, kao i čiste i prirodne srednje tonove. Visokotonac je prečnika 2,2 centimetra, a skretnica je postavljena na antirezonantni panel, u čijem produžetku se nalaze pozlaćeni zvučnički terminali. Za početak, ponuda će se sastojati od četiri različita finiša, dok će podnožje zvučnika u svim varijantama biti crno. Na tržištu Velike Britanije cena novih Spendora A3 biće oko 1.300 funti za par. Drugi novitet je zapravo stari znanac u novoj reviziji - u pitanju je model S3/5R2, koji je baziran na čuvenom BBC LS3/5A monitorskom zvučniku. Ovaj mali dvosistemski bookshelf opremljen je novom, polimerskom mid/bas jedinicom prečnika 14 centimetara i visokotoncem od 2,2 centimetra. Kompresioni kabinet ima tanke zidove u kombinaciji sa debelim izolacionim slojem, a odsustvo bas-refleks otvora omogućava smeštanje blizu zidova i uglova prostorije. Kupcima će biti ponuđen u četiri finiša od prirodnog drveta, po ceni od oko 850 funti u Velikoj Britaniji. i www.spendoraudio.com

Zlatna serija

Na nedavno završenom CES sajmu u Las Vegasu britanski Monitor Audio predstavio je novu inkarnaciju popularne Gold serije zvučnih kutija, sa oznakom Gold GX. Nova serija predstavljena je u punom sastavu, što podrazumeva regalske GX50 i GX100, podnostojeće GX200 i GX300, centralne GXC150 i GXC350, kao i surround model GX-FX i sabvufer GXW-15. Gold GX zvučnici opremljeni su novim C-CAM ribonskim visokotoncima, koji reprodukuju zvuk do 60 kiloherca, dok su za niskotonsko područje zadužene nove RST jedinice prečnika 16,5 centimetara. Svi drajveri smešteni su u okvire od livenog aluminijuma, a tu su i već viđena kućna rešenja, naravno u poboljšanom izdanju. Tako, HiVe bas-refleks portovi pružaju bolje tranzijente i čvršći bas, a osovine, pričvršćene za zadnju stranu kabineta, obezbeđuju veću i bolje kontrolisanu ekskurziju membrane i manji prenos vibracija. Aluminijumski zadnji panel opremljen je bi-wire terminalima visokog kvaliteta, iza kojih se nalazi skretnica sa polipropilenskim kondenzatorima premijum klase, a kompletno ožičenje je od srebra. Kabineti su izrađeni od MDF-a debljine 20 milimetara, uz veću čvrstinu i geometriju, koja osigurava što manje negativnih efekata od unutrašnjih stojećih talasa. Na kraju, finiš kabineta izrađen je od kvalitetnih drvenih furnira, ili u bojama visokog sjaja, uz upotrebu skrivenih magnetnih držača za prednju masku. Posredstvom domaćeg distributera, nova serija Gold GX na našem tržištu očekuje se u aprilu, dok cene još uvek nisu poznate. i www.monitoraudio.co.uk  April 2011.

Najmanji ESL

Model pod nazivom Theos predstavlja novitet u prestižnoj seriji Reserve ESL američkog proizvođača Martin Logan. Novi model odlikuje se već poznatom topologijom, koja podrazumeva kombinaciju elektrostatičkog panela i pasivne jedinice za niskotonsko područje. U skladu sa statusom najmanjeg u seriji, Theos je opremljen panelom dimenzija 111,8x23,4 centimetra (oko 0,26 kvm), koji je izrađen pomoću napredne XStat tehnologije. Pasivni niskotonac je dijagonale 20,3 centimetra i s livenom korpom, a smešten je u antirezonantno asimetrično kućište sa bas-refleks portom na donjoj strani. Tehnički podaci govore o frekvencijskom opsegu od 43 herca do 23 kiloherca, uz osetljivost od 90 decibela (1 W/1 m) i nominalnu impedansu od četiri oma. Vojtko skretnica, visokog kvaliteta izrade i zvučnih karakteristika, ima reznu frekvenciju na 425 herca, a proizvođač preporučuje upotrebu pojačala snage 20 do 400 vati po kanalu. Spoljašnjost je veoma slična skupljim modelima Ethos, Spire i Summit X, uz vrhunsku završnu obradu i furnir od prirodnog drveta, a na zadnjoj strani nalaze se zvučnički terminali sa mogućnošću bi-wiringa. i www.martinlogan.com

Flagship plejer iz Esoterica

Razvijen iz transporta i D/A konvertera P-01/D-01, novi SACD/CD plejer K-01 predstavlja naslednika čuvenog plejera X-01, koji je predstavljen 2003. Novi model donosi poboljšani VRDS-NEO transport sa oznakom VMK-3.5-20S, dok je za digitalno-analognu konverziju zaduženo osam 32-bitskih čipova Asahi Kasei AK4399 po kanalu, u paralelno-diferencijalnoj postavci i sa zasebnim napajanjima. Pored linijskih (RCA) i balansiranih (XLR) izlaza, K-01 opremljen je sa jednim digitalnim izlazom, ali i sa tri digitalna ulaza (koaksijalni, optički i USB), koji podržavaju 192 kHz/24-bitsku rezoluciju. Kućište novog plejera je jednostavnog i elegantnog dizajna, uz minimalistički prednji panel. Kvalitet izrade je vrhunski, a i pored potpuno aluminijumskog kućišta, masa plejera je 31 kilogram. i www.esoteric.teac.com

Konzervativni Anthony Gallo

Poznata po neobičnim, najčešće sferičnim zvučnim kutijama i satelitima, kompanija Anthony Gallo predstavila je svoje prve zvučnike konvencionalnog dizajna. Nova serija Classico odlikuje se uobičajenim kabinetima uglastih formi, koji su izrađeni od drveta i opremljeni poznatim CDT visokotoncima i mid/bas zvučničkim jedinicama prečnika 14 centimetara. Regalski zvučnik Classico II poseduje dva bas-refleks porta na zadnjoj strani, dok podnostojeći Classico III i Classico IV imaju transmisionu liniju dužine oko 60 centimetara, takođe sa otvorom na zadnjoj strani. U planu je i predstavljanje Classico sabvufera, a, prema rečima zvaničnika, nova serija predstavljena je nakon brojnih zahteva prodavaca i distributera širom sveta, koji tvrde da postoji solidan procenat audiofila koji bi rado posedovao Anthony Gallo zvučnike, ali ih odbija previše avangardan i futuristički dizajn. i www.roundsound.com

VTL na CES sajmu

Na ovogodišnjem CES sajmu u Las Vegasu poznata kompanija Vacuum Tube Logic (VTL) predstavila je treću generaciju prestižnog monoblok pojačala, sa oznakom MB-185 Series III. Novi model se bazira na balansiranim kolima koja su se već dokazala u etabliranom MB450, ali je izlazni stepen posebno prilagođen kako bi pružio što čistiji srednjotonski opseg i brz, zategnut bas. Stabilna snaga garantuje lagano pokretanje velikog broja zvučnih kutija, a proizvođač ističe da se MB-185 Series III posebno dobro uklapa sa elektrostatičkim i planarnim zvučnicima. Takođe, potvrđena je sinergija sa pretpojačalom TL5.5 Series II, što bi budući vlasnici trebalo da uzmu u obzir prilikom nabavke. i www.vtl.com

The Blues Maker

Rečenica na početnoj strani ovog vebsajta govori sve: "For those days, that everything is so messed up, that all you have left is the blues..." Izrađen na "stilizovanoj" podlozi od platna, sa simpatičnim ilustracijama i uz country&western tip slova, ovaj zabavan sajt će vam omogućiti da na jednostavan način sastavite sopstvenu blues numeru, koju nakon toga možete slušati dok napolju lije kao iz kabla, a vaše misli lutaju mračnim i blatnjavim stranputicama delte.

i www.thebluesmaker.com

Dual Reference

Internet prezentacija namenjena vlasnicima i ljubiteljima legendarne nemačke kompanije, poznate pre svega po veoma pouzdanim i trajnim gramofonima. Jednostavnog i, za današnje pojmove, zastarelog dizajna, veb-sajt je podeljen na ukupno 14 stranica, na kojima se može naći pregršt zanimljivih i korisnih informacija. Od istorijata kompanije i samog veb-sajta, preko podataka o velikom broju modela gramofona, pojačala i drugih uređaja, pa do sekcije za preuzimanje brošura, nabavku delova i održavanje moćnih, starih sprava, ova prezentacija sadrži sve što je potrebno da vaš Dual ostane raspevan i dobrog zdravlja.

i www.dual-reference.com

Cambridge Audio Minx

Britanski Cambridge Audio predstavio je novu seriju sistema zvučnika, koja nosi naziv Minx i odlikuje se minimalističkim dizajnom, veoma kompaktnim dimenzijama i odličnim kvalitetom zvuka. Serija se sastoji od dva modela satelita/centralnih zvučnika (Min10 i Min20) i tri modela sabvufera (X200, X300 i X500), koji su iskombinovani u četiri ponuđena sistema: S212, S215, S325 i S525. Početni S212 predstavlja jedini stereo sistem u ponudi, izveden u 2.1 konfiguraciji i sačinjen od Min10 satelita i X200 sabvufera, dok preostala tri sistema predstavljaju 5.1 konfiguracije. Mali satelit Min10 odlikuje se kockastom formom, sa zvučničkom jedinicom prečnika 5,7 centimetara, i pokriva frekvencijski opseg od 130 herca do 20 kiloherca, a veći Min20 predstavlja dva Min10 spojena po vertikali, uz iste karakteristike i nešto veću preporučenu snagu pojačala. Poput satelita, i sabvuferi se odlikuju gotovo kockastim kućištima, a svi su opremljeni digitalnim pojačalima i dodatnim pasivnim drajverima. Model X200 ima zvučničku jedinicu od 16,5 centimetara i dve pasivne jedinice istog prečnika, uz pojačalo snage 200 vati. Snažniji X300 opremljen je jedinicom od 20,3 centimetra i pojačalom od 300 vati, a najveći X500 ima drajver prečnika 25,4 centimetra i pojačalo od moćnih 500 vati. Cambridge Audio je nove sisteme ponudio u crnoj i beloj boji visokog sjaja, a na raspolaganju je i dijapazon dodatne opreme, kao što su stoni, zidni i podni nosači. i www.cambridgeaudio.com

It's a Sony

Iako je decenijama bio globalna velesila u hi-fi univerzumu, japanski Sony poslednjih godina daje primat drugim segmentima tržišta. Ipak, u duhu tradicije koju neguju gotovo svi dalekoistočni proizvođači, i Sony proizvodi ograničene serije vrhunskih uređaja, koji su namenjeni isključivo domaćem tržištu i prodaju se po astronomskim cenama. Takav je slučaj i sa zvučnim kutijama SS-AR1, koje se u Japanu prodaju već nekoliko godina, ali je Sony sada rešio da ih ponudi i ostatku sveta. Ovi hi-end podnostojeći zvučnici odlikuju se trosistemskom topologijom, a opremljeni su tekstilnim visokotoncem prečnika 2,5 centimetara, kartonskom mid/bas jedinicom od 13 centimetara i parom aluminijumskih niskotonskih jedinica, prečnika 20 centimetara. Nominalna impedansa je 4 oma, uz osetljivost od 88 decibela (1 W/1 m) i frekvencijski opseg od 28 herca do 60 kiloherca, a fabrika preporučuje upotrebu pojačala snage do 200 vati po kanalu. Kabineti se izrađuju ručno, od haikodo javora, a finiš je izveden u high-gloss bojama. Zavidnih dimenzija i mase od 57 kilograma po komadu, SS-AR1 će prvo biti ponuđeni tržištu Sjedinjenih Država, po ceni od oko 27.000 dolara za par. i www.sony.com

Novi AV risiver iz Arcama

Model AVR400 pripada poznatoj seriji FMJ i predstavlja trenutno najpristupačniji AV risiver u Arcamovoj ponudi. Po dizajnu i kvalitetu izrade, novi model staje uz rame sa snažnijim AVR500 i AVR600, a odlikuje se 7.1 konfiguracijom i snagom od 90 vati po kanalu u višekanalnom režimu, odnosno 130 vati po kanalu u stereo režimu. Ukupno pet HDMI ulaza tipa 1.4a podržavaju 3D materijal, kao i funkcije ARC i CEC, dok je za zvučni signal zaduženo šest digitalnih ulaza (4 koaksijalna i 2 optička). USB i Ethernet port predstavljaju nezaobilazne multimedijalne dodatke, a AVR400 omogućava reprodukciju MP3, VMA, FLAC i AAC formata sa USB memorije ili preko mreže. Ugrađeni dekoderi podržavaju sve popularnije višekanalne formate, na čelu sa Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, dok je za video-signal obezbeđen upscaling na punu HD rezoluciju. Prema rečima proizvođača, sekcija napajanja izrađena je veoma ozbiljno, o čemu svedoči potrošnja od 1.500 vati pri maksimalnom opterećenju, odnosno oko 100 vati bez opterećenja. i www.arcam.co.uk M 1.700 £

Onkyo za 2011.

Poznati proizvođač Onkyo predstavio je novu generaciju audio/video risivera, koja startuje sa četiri modela u ponudi. Svim modelima je zajednički nov i prilično svež izgled, kao i brojne napredne funkcije, koje ih čine veoma konkurentnim i privlačnim izborom. Osnovni model nosi oznaku TX-SR309 i predstavlja 5.1 risiver, a krase ga USB port na prednjem panelu, Advanced Music Optimizer za unapređenje reprodukcije kompresovanih muzičkih formata, podrška za Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, Burr-Brown D/A konverteri za sve kanale, 3D Ready, tri HDMI ulaza, RDS tjuner sa 40 memorijskih mesta i mnoge druge funkcije. Očekivano, skuplji modeli donose i veće mogućnosti, pa je već TX-NR509 opremljen ethernet priključkom, koji pruža pristup internet radio-stanicama, kao i reprodukciju sadržaja sa lokalne mreže (uključujući i famozni FLAC audio). Tu su još Audyssey 2EQ, DLNA i Windows 7 sertifikat, podrška za drugu zonu, kao i veći broj priključaka. TX-NR579 već spada u 7.1 risivere, a top-model, sa svojih 7.2 kanala, sadrži i tehnološke bisere poput THX Select2 Plus sertifikata, Audyssey DSX procesiranja i Marvell Qdeo upscaling na ultra HD 4K2K rezoluciju (3.840x2.160 piksela). Cene za novu generaciju Onkyo risivera kreću se u rasponu od 250 do 500 funti, naravno na tržištu Velike Britanije. i www.onkyo.com M 250-500 £

iProjektor

Stelarni JVC

Novi projektor kompanije JVC nosi oznaku DLA-F110 i sposoban je za reprodukciju 3D sadržaja, a signal dobija preko dva HDMI porta. Odnos kontrasta od 30.000 : 1 i osvetljaj od 1.700 lumena govore da nije reč o standardnom kućnom projektoru, već o daleko ozbiljnijoj spravi, koja je predviđena prvenstveno za upotrebu u muzejima, planetarijumima i ustanovama koje imaju potrebu za detaljnom slikom velikih dimenzija, a nisu bioskopi. Novi JVC projektor se zasad može kupiti samo u Japanu, po ceni od oko 900 hiljada jena (11.000 USD), dok datum početka prodaje na drugim tržištima još uvek nije poznat. Iako je daleko od jeftinog, sigurni smo da će DLA-F110 naći put do ljubitelja kućnog bioskopa sa dubljim džepom.

i www.jvc.com

Optoma, proizvođač projektora i prateće opreme, poznat je pre svega po kompaktnim, ali i zapanjujuće malim projektorima, koji se sa lakoćom mogu nositi u džepu. Pored kompletne ponude standardnih, full HD i prenosivih projektora, Optoma sada predstavlja nešto zaista novo: iPod docking stanicu i projektor u jednom kućištu. Ovaj hibrid nosi naziv Neo-i, i na prvi pogled predstavlja standardnu docking stanicu, kakvih na tržištu ima pregršt. Ovalne forme, opremljen je iPod postoljem i komandama na gornjoj strani, dok se na bokovima nalaze zvučnici snage 2x16 vati, kao i garniturom priključaka za povezivanje dodatnih izvora i prosleđivanje signala. Iznenađenje se nalazi na zadnjoj strani u vidu ugrađenog mini-DLP projektora sa LED izvorom svetlosti, koji je sposoban za reprodukciju slike u rezoluciji 854x480 piksela (16:9 WVGA), uz najveću dijagonalu od 305 centimetara. Dodatni HDMI i VGA (D-Sub) ulaz omogućavaju priključivanje drugih izvora, poput BD/DVD plejera ili računara, i time znatno uvećavaju upotrebnu vrednost ovog modela. U dodatnoj opremi se nalazi i spoljna baterija, što omogućava potpunu nezavisnost u upotrebi, a deklarisan radni vek lampe iznosi odlične 22.000 sati. Na severnoameričkom tržištu Neo-i košta oko 450 dolara. Iako će ova cifra sigurno biti veća kad proizvod stigne na evropsko tržište, Neo-i ima sjajne šanse za uspeh na tržištu zahvaljujući ogromnoj upotrebnoj vrednosti.

Bežični Zeppelin

Popularnoj seriji iPod i desktop proizvoda, u čiji kvalitet smo imali prilike da se uverimo, Bowers & Wilkins je dodao još jedan model. Novi Zeppelin Air bazira se na postojećem modelu Zeppelin, uz zadržavanje karakterističnog dizajna u obliku dirižabla, ali sa znatnim modifikacijama u pogledu tehničkih karakteristika. Ukupno pet zvučničkih jedinica (dva visokotonca i srednjotonca, i jedan niskotonac) postavljeno je u 2.1 topologiji, a svaka je opremljena zasebnim pojačalom klase D od 25 vati, odnosno 50 vati za bas-jedinicu. Na zadnjoj strani smeštena su dva Flowport bas-refleks otvora, a proizvođač ističe čvršće i bolje dampirano kućište u odnosu na "stari" Zeppelin. Za kvalitet zvuka zadužen je ugrađeni DSP sistem i novi Analog Devices 96 kHz/24-bitski digitalno-analogni konverter, a odličnu upotrebljivost garantuje dodatni audio ulaz i izlaz, kao i USB port za priključivanje spoljne memorije ili direktno povezivanje sa PC/Mac računarom. Ipak, ono što izdvaja ovaj model jeste mogućnost bežičnog povezivanja - više nije neophodno da iPod/iPhone bude na postolju, već se muzički materijal može prenositi direktnim streamingom, putem Wi-Fi konekcije. Wireless povezivanje je moguće i direktno sa računarom, a pomoću više komada Zeppelin Aira možete napraviti elegantan multiroom sistem, bez glavobolje oko povezivanja i kompatibilnosti. i www.bowers-wilkins.com

Samsungova galaksija

Industrijski gigant Samsung najavio je novi prenosivi multimedijalni plejer, model Galaxy Player. Kako mu naziv govori, novi plejer je velikim delom baziran na uspešnom modelu Galaxy Tab, sa kojim deli rešenja poput dve kamere (po jedna na prednjoj i zadnjoj strani) i operativnog sistema Android 2.2 Froyo. Vitki plejer (debljina kućišta 10 milimetara) opremljen je Super Clear ekranom dijagonale 10,1 centimetar u rezoluciji 800x480 piksela (WVGA) i centralnim procesorom radnog takta od jednog gigaherca, a biće ponuđen sa memorijom kapaciteta 8, 16 ili 32 gigabajta. Tu su i opcije koje se na uređajima ovog tipa već podrazumevaju - Wi-Fi, Bluetooth, satelitska navigacija, reprodukcija HD sadržaja, slot za mikro SD karticu - a Samsung Apps i Android Market će se pobrinuti za brojne softverske dodatke. Tačan termin pojavljivanja u prodaji još nije poznat. i www.samsung.com

3D TV bez naočara

Nakon prošlogodišnjeg predstavljanja prvih komercijalnih 3D televizora za koje nisu potrebne naočare, zvaničnici kompanije Toshiba izjavljivali su kako je razvoj ove tehnologije spor i da se ne može predvideti kada će se dogoditi ozbiljniji proboj na široko tržište. Tvrdnje su potkrepili i tada predstavljeni televizori serije Regza, koji sa dijagonalama ekrana od skromnih 30,5 i 51 centimetar (12 i 20 inča) nisu baš oduševili kupce, navikle na panele sve većih dimenzija i rezolucije. Ipak, ispostavilo se da je ova izjava bila loše proračunata, ili je samo bio u pitanju marketinški trik, jer je Toshiba, samo nekoliko meseci nakon toga, predstavila glasses-free televizore dijagonale 142 i 165 centimetara (56 i 65 inča). Ovi televizori respektabilnih dimenzija predstavljeni su na ovogodišnjem CES sajmu u Las Vegasu, a Toshiba sada hrabro izjavljuje da se početak prodaje očekuje u poslednjem kvartalu tekuće godine, i to ne samo na japanskom, već i na globalnom tržištu. Opremljeni CEVO tehnologijom i TriVector sistemom 2D-3D konverzije, novi modeli se diče 4K2K rezolucijom (4.096x2.160 piksela). Prema rečima inženjera, ovako velika rezolucija je neophodna za kvalitetan autostereoskopski efekat. Karakteristično je da će biti ukupno devet pozicija koje će pružati trodimenzionalni ugođaj, dok će gledanje iz drugih uglova davati potpuno mutnu sliku. Dakle, nešto poput sweet-spot pozicije u hi-fi rečniku. Za razliku od prethodnika znatno manjih dimenzija, ovi televizori pružaju pun 3D ugođaj, sa obiljem atraktivnih detalja, baš kako i treba da bude. Iako cena još uvek nije poznata, sigurno je da će velike dimenzije ekrana, a pre svega primena revolucionarne tehnologije, učiniti ove modele jednim od najskupljih na tržištu. i www.toshiba.com

3D sa stilom

LG Electronics razvio je u saradnji sa Alenom Miklijem 3D naočare koje kombinuju stručnost kompanije LG u oblasti 3D tehnologije i umeće francuskog dizajnera, jednog od najvećih autoriteta u oblasti dizajna naočara. Zahvaljujući ovoj saradnji, kompanija LG je svojim korisnicima obezbedila maksimalan kvalitet 3D prikaza u svakom njegovom segmentu, postavljajući pri tom i nove estetske standarde u dizajnu 3D naočara. Francuski dizajner Alen Mikli iza sebe ima više od 30 godina tradicije, a svetsku slavu stekao je kreirajući naočare koje su nenadmašne u pogledu udobnosti i elegancije. "Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da su, među svim izazovima sa kojima se suočava 3D tehnologija, naočare uvek u samom vrhu", kaže Havis Kvon, predsednik kompanije LG Electronics za kućnu zabavu. "Da 3D naočare ne moraju biti ružne i neudobne dokazali smo saradnjom sa gospodinom Miklijem, uz čiju pomoć smo kreirali verovatno najbolje i najmodernije 3D naočare na svetu."

Nove naočare podigle su standarde 3D naočara u pogledu dizajna, podesivosti i udobnosti. Za razliku od postojećih plastičnih 3D naočara, kompanija LG i Mikli su se opredelili za metal koji se savršeno uklapa u aerodinamični dizajn koji potpisuje francuski dizajner. Optimalan odnos težine na prednjoj i zadnjoj strani naočara omogućava gledaocima manje zamora, čak i kada ih koriste tokom dužeg perioda. Poseban naslon za nos, koji su Mikli i kompanija LG kopatentirali, pruža udobno podešavanje u predelu nosa, a zglobni ram sa izuzetno dugim vrhovima obezbeđuje savršeno uklapanje naočara sa obe strane glave gledaoca. Nove vrhunske 3D naočare biće distribuirane sa novim vrhunskim modelima 3D televizora kompanije LG. i www.lge.com

Blu-ray za auto

Među brojnim novitetima koji su predstavljeni na CES sajmu u Las Vegasu nalazi se i prvi Blu-ray plejer namenjen ugradnji u automobile. Audiovox AVDBR1 odlikuje se standardnim dimenzijama za ugradnju u vozila (single DIN), a na prednjem panelu nalaze se samo prorez za ubacivanje diska, USB priključak i garnitura osnovnih komandi. Pristup kompletnim podešavanjima obavlja se preko on-screen menija i daljinskog upravljača, za koji se isporučuje i senzor na kablu dužine 5,5 metara, što omogućava da se AVDBR1, ukoliko je potrebno, instalira u prtljažnik, ispod sedišta ili u odeljak za rukavice. Pored Blu-ray diskova, AVDBR1 reprodukuje DVD i CD medije, kao i sve popularnije audio i video formate, a opciono može biti opremljen Wi-Fi konekcijom za direktno preuzimanje materijala.

i www.audiovox.com M 350$

Samsung European Forum 2011

Prošlog meseca u Budimpešti je održana manifestacija pod nazivom Samsung Forum 2011, na kojoj su prikazani noviteti kompanije za tekuću godinu. Treći po redu, evropski forum trajao je od 21. do 23. februara, a među poslovnim partnerima i predstavnicima medija bio je i magazin Hi-Files. Predstavljeni proizvodni program i pravac u kojem se kompanija kreće definisan je sloganom Smarter Life Concept. U uvodnom izlaganju, Predsednik i CEO ogranka Samsung Electronics Europe, gospodin Seokpil Kim utvrdio je osnove Smarter Life koncepta, koje se sastoje od tri osnovne kategorije: Smart Design, za intuitivni dizajn, povećanu funkcionalnost i jednostavnost upotrebe; Smart Experiences, za širok dijapazon aplikacija, igara i prilagodljivih opcija na univerzalnoj platformi; Smart Connections, za automatsko povezivanje Samsung uređaja u cilju deljenja sadržaja i unapređenja mogućnosti. Tokom tri dana trajanja foruma, publici su predstavljeni noviteti iz kategorija Television, Digital Camera, Smart Mobile Device, IT Solution i Home Appliance, a nama su, naravno, najzanimljiviji bili oni iz prve kategorije.

Lista počinje novim LED LCD televizorima vrhunskih serija D8000 i D7000 koji, zahvaljujući stanjivanju okvira na samo pet milimetara, obezbeđuju minimalno zauzimanje prostora u odnosu na dimenzije ekrana. Dodatno, modeli serije D8000 Plazma prikazani su u novom dizajnu i sa panelima dijagonale 130 i 163 centimetra. Funkcije Smatr TV i Smart Hub se podrazumevaju, što korisnicima ovih televizora omogućava krstarenje Internetom i uživanje u velikom broju Samsungovih aplikacija. Nova serija 3D Blu-ray plejera potpuno prati mogućnosti Samsung televizora, uz podjednako atraktivan dizajn. Plejeri BD-D8900 i BD-D7500 svoju esenciju kriju iza oznake 3S, što označava Symmetric, Slim & Slot-in, uz vizuelni utisak koji će biti upečatljiv u svakom okruženju. Za zvučnu podlogu zadužena su tri nova home theater paketa, među kojima se ističe unikatni HT-D7100 - izveden u formi velike kocke, u jednom kućištu sadrži Blu-ray reproduktor, pojačalo, FM tjuner i sabvufer. Podržava 3D materijal i 2D-3D konverziju, osposobljen je za podizanje formata niže rezolucije na 1080p, Wi-Fi povezivanje sa DLNA sertifikatom i dekodiranje najsavremenijih surround formata. Iako ne predstavlja punokrvni višekanalni sistem, već 2.1 sa mogućnošću virtuelnog surrounda, HTD7100 ističe se jedinstvenim pristupom, velikim mogućnostima i jednostavnim pozicioniranjem, uz simpatične satelitske zvučnice u retro dizajnu. Na kraju, za kompletiranje svakog sistema neophodni su dodaci po želji korisnika, pa je Samsung predstavio novu seriju 3D naočara (najlakše na svetu), HD kameru sa Skype sertifikatom namenjenu TV konferencijama, bežični punjač za prenosive sprave, kao i nekoliko tipova stalaka i zidnih nosača za uređaje.

Accuphase i Sonus Faber prezentacija

U subotu, 29. januara, domaći distributer audio/video opreme One-HiFi održao je prezentaciju stereo sistema visoke klase. Prezentacija je održana u prijatnom ambijentu sale „Budva“ u beogradskom hotelu „Hyatt“ i trajala je od 16 do 20 časova, a predstavljeni sistem sastojao se od vrhunskih Accuphase komponenata i Sonus Faber zvučnika. Uloga izvora poverena je SACD/CD plejeru sa oznakom DP-600, dok se amplifikacija sastojala od pretpojačala C-2410 i izlaznog pojačala P-6100, snage 110 vati po kanalu (8 oma, 20 Hz - 20 kHz). Za pravilno snabdevanje skupocenih uređaja električnom energijom brinuo se kondicioner PS-510, koji obezbeđuje do 510 volt-ampera energije, a sve komponente bile su postavljene na audio/video policu Radius Solo, švedskog proizvođača Solid Tech. Sistem je bio upotpunjen zvučnicima Sonus Faber Amati Anniversario, koji su bili povezani Cardas Clear zvučničkim kablovima. Da podsetimo, ovi podnostojeći zvučnici predstavljaju srednji model u vrhunskoj Homage seriji poznatog italijanskog proizvođača, a odlikuju se trosistemskom topologijom, sa ukupno četiri zvučničke jedinice, i pružaju frekvencijski opseg od 24 herca do 30 kiloherca. Pored navedenog sistema, bilo je izloženo još nekoliko Accuphase uređaja i Sonus Faber zvučnika, kao i vrhunski strujni kablovi Shunyata Research. i www.one-hifi.com

Hi-Fi sajmovi

12-13. mart 2011. HIGH END ON TOUR Millenium Hotel

Štutgart, Nemačka

26-27. mart 2011.

Hi-Files Show

Beograd, Srbija

31. mart - 3. april 2011. Son & Image, Montreal Show, Kanada

13-22. maj 2011.

High End 2011, M.O.C, Minhen, Nemačka

2-7. septembar 2011.

IFA 2011

Berlin, Nemačka

16-19. septembar 2011. Top Audio Video Show

Milano, Italija

24-25. septembar 2011. National Audio Show

Whittleburry Hall, Velika Britanija

Mozak zvučnika

Pre tačno šest godina, u četvrtom broju magazina Hi-Files, govorili smo o osnovnim komponentama zvučnih kutija.

Tom prilikom kabinete smo nazvali skeletom, koji drži sve elemente na okupu. Zvučničkim jedinicama dodelili smo ulogu mišića, koji našim zvučnicima daju snagu. Na kraju, onom skrivenom i često zapostavljenom trećem činiocu - poznatom kao skretnica - poverili smo funkciju mozga svakog zvučnika.

ULOGA SKRETNICE

U osnovi, skretnica je zadužena za upravljanje, odnosno deljenje signala po frekvencijskim opsezima. Ipak, pasivna skretnica ima i druge, sporedne uloge. Recimo, ona omogućava da paralelno povežete dva 8-omska zvučnika, jedan za visokotonski opseg, a drugi za niske tonove, a da ukupna impedansa ostane osam oma. Da nije skretnice, pojačalo bi ovako vezane zvučnike tretiralo kao 4-omske. Zatim, skretnica omogućava da uskladite dve jedinice različitih efikasnosti i usaglasite frekvencijske odzive. Na kraju, skretnica ujednačava frekvencijske odzive visokotonske ili niskotonske jedinice, čineći ukupan odziv ravnomernijim nego što bi bio bez filtracije. Kako se sve ovo postiže?

Ako za primer uzmemo skretnicu namenjenu dvosistemskom zvučniku, koji sadrži visokotonac i drajver za midbas, videćemo da je osnovni zadatak skretnice da visokotoncima prosledi samo informacije o visokim tonovima, a da eliminiše informacije o srednjotonskom i niskotonskom opsegu. Logično, midbas skretnica mora da uradi dijametralno suprotnu stvar – da prosledi signal sa informacijama o niskim i srednjim tonovima, a da eliminiše visokotonski opseg. Dakle, skretnica se sastoji od dve filterske sekcije koje istovremeno primaju izvorni signal i funkcionišu simultano – jedna sekcija eliminiše srednjotonski i niskotonski opseg i prosleđuje ostatak signala visokotoncu, a druga eliminiše visoke tonove i šalje ostatak signala midbas jedinici. Dakle, standardna dvosistemska skretnica će imati ukupno šest terminala –dva ulazna i četiri izlazna. Uobičajeno, dve sekcije su postavljene paralelno i funkcionišu kako treba samo kad su obe zvučničke jedinice (visokotonac i midbas) povezane. Na kraju, da razjasnimo čestu nedoumicu mnogih audiofila: na engleskom jeziku na-

vedeni filteri se nazivaju high pass (propušta visoke tonove, a zadržava niske) i low pass (obrnuto, propušta niske tonove, a zadržava visoke). U srpskom jeziku logika je drugačija, pa tako imamo filter visokih frekvencija (VF filter), koji eliminiše visoke tonove a propušta niske, pa je ekvivalent low pass filteru. Na drugoj strani je filter niskih frekvencija (NF filter), koji funkcioniše dijametralno suprotno. Dakle, low pass = filter visokih frekvencija (VF filter), a high pass = filter niskih frekvencija (NF filter).

ELEMENTI SKRETNICE

Tri glavna pasivna elementa svake skretnice jesu otpornici, kondenzatori i kalemovi, a impedansa je pokazatelj koliko ovi elementi ometaju protok elektrona. Otpornici su najjednostavniji elementi i najlakši su za razumevanje – oni pružaju konstantan otpor protoku elektrona, koji ne varira u zavisnosti od frekvencije signala. Otpornici ne utiču na fazu signala ili na vremensku usklađenost napona i protoka elektrona, već samo pretvaraju snagu u toplotnu energiju. U slučaju savršenih zvučnika ne bi bilo potrebe za ot-

pornicima, ali, kako savršenstvo ne postoji, otpornici su i dalje nezaobilazan deo svake skretnice.

Drugi element skretnice - kondenzatorometa protok elektrona, ali u zavisnosti od frekvencije signala. Naime, svaki kondenzator ima impedansu, koja je u suprotnosti sa frekvencijom - otpor se smanjuje sa povećanjem frekvencije signala, odnosno raste sa smanjenjem frekvencije signala. U praktičnom smislu, ovo znači da kondenzator propušta najviše signala visokih frekvencija, a najmanje signala niskih frekvencija. Jasno je da ovakav vid selekcije signala ima veoma veliki značaj prilikom razdvajanja izvornog signala na frekvencijske opsege. Kalemovi (prigušnice), kao treći važan element, funkcionišu isto kao i kondenzatori, ali uz jednu „sitnicu“ - naime, za razliku od kondenzatora, kod kalemova otpor raste sa povećanjem frekvencije signala, pa oni propuštaju niske frekvencije a zadržavaju visoke. Dakle, low pass (VF) filter prvog reda bi sadržao kalem, dok bi high pass (NF) filter prvog reda, umesto kalema, na putu signala imao kondenzator. Jednostavno, zar ne?

Skretnica prvog reda

PRVI RED, DRUGI RED... IZVINITE, GDE JE RAZVODNIK?

Svako od nas se, u pokušajima što boljeg tehničkog informisanja o principima rada zvučnih kutija, susreo sa različitim terminima koji opisuju filtere unutar skretnica. Tako, razlikujemo filtere prvog, drugog, trećeg i četvrtog reda, koji postižu pad od 6, 12, 18 i 24 decibela po oktavi. Sa druge strane, topologija filtera najčešće nosi naziv naučnika koji ga je prvi opisao, pa imamo Butterworth, Linkwitz-Riley, Chebyshev, Bessel i druge tipove filtera. Dakle, tip i red filtera nisu isto, pa možemo imati Linkwitz-Riley filter drugog ili četvrtog reda, Butterworth filter prvog i trećeg reda i slično. Očekivano, skretnice najčešće sadrže filtere istog tipa i reda jer ih je najlakše uskladiti. Upotreba različitih filtera zahteva opsežna dodatna merenja i, u većini slučajeva, naknadna podešavanja u toku slušnih testova zvučnika. Filteri prvog reda sastoje se od najmanjeg broja komponenata, daju najmanji fazni odziv (kod Butterworth tipa) i maksimalno ravan odziv amplitude. Ipak, pad od samo šest decibela po oktavi često je suviše mali da bi sprečio izobličenja, naročito kod visokotonaca.

Filteri drugog reda sastoje se od relativno malog broja komponenata i daju maksimalno ravan odziv amplitude. Imaju fazni pomeraj od 180 stepeni, što se najčešće kompenzuje obrtanjem polariteta na visokotoncu. U odnosu na filtere prvog reda, manje su osetljivi na postavljanje zvučničkih jedinica van ose. Iako imaju veći pad (12 decibela po oktavi), ponekad ni to nije dovoljno da bi se izbegla izobličenja.

Filteri trećeg reda pružaju gotovo potpuno ravan odziv amplitude i još manje su osetljivi na pozicioniranje drajvera van ose. Takođe, pad od 18 decibela po oktavi je, u većini slučajeva, sasvim dovoljan za umanjenje izobličenja. Sastoje se od većeg broja komponenata, a fazni pomeraj od 270 stepeni može proizvesti neželjene efekte i zahtevati dodatna podešavanja.

Filteri četvrtog reda obezbeđuju maksimalno ravan odziv amplitude, a pad od 24 decibela po oktavi garantuje najbolje razdvajanje po opsezima uz najmanje izobličenja. Fazni pomeraj od 360 stepeni praktično znači ponovno vraćanje u fazu, pa su neželjeni efekti svedeni na minimum. Najmanje su osetljivi na pozicioniranje zvučničkih jedinica, ali veliki broj kalemova može uticati na slabljenje ulaznog signala. Naravno,

High-Pass - NF filter Visokotonac

Low-Pass - VF filter Vufer

Skretnica trećeg

High-Pass - NF filter Visokotonac

Low-Pass - VF filter Vufer

“Uspešan razvoj i izrada dobre skretnice iziskuju godine iskustva, budžet za kvalitetne komponente, pristup ozbiljnoj mernoj opremi i vreme za opsežna testiranja.”

Skretnica drugog reda

reda

veliki broj komponenata čini ih najskupljim od svih filtera.

DOBRO DOŠLI U STVARNI SVET

Dakle, u dosadašnjem delu teksta ustanovili smo koji su osnovni pasivni elementi skretnice, kako funkcionišu i na koji način se primenjuju. Pored toga, objasnili smo četiri osnovna tipa filtera, sa njihovim vrlinama i manama. Ipak, u stvarnom svetu stvari se ne odvijaju uvek onako kako nam teorija govori, u šta su se mnogi samograditelji i sami uverili. Jedan od najčešćih problema predstavlja stvarna impedansa zvučničke jedinice, čija amplituda i faza mogu varirati u zavisnosti od frekvencije. Ovo znatno komplikuje stvari, pa se krajnji rezultat može veoma razlikovati od proračuna iz domena teorije. Raskorak između teorije i prakse najčešće nastaje zbog pretpostavke da se zvučnička jedinica ponaša kao običan otpornik sa fiksnim vrednostima otpora, što, kao što vidimo, nije slučaj. Takođe, a u najboljoj tradiciji Marfijevog zakona, druga pogrešna pretpostavka je da se svi procesi unutar skretnice odvijaju besprekorno i potpuno u skladu sa teorijom. Svi elementi skretnice, bez obzira na kvalitet izrade ili cenu, u manjoj ili većoj meri jesu nesavršeni - uostalom, o tome govore deklarisane "prihvatljive varijacije" u zadatim vrednostima, koje postoje za svaku komponentu, a nazivaju se tolerancijama. Doduše, najčešće su ispisane onim najsitnijim slovima na poleđini pakovanja, pa ih je teško primetiti ako ne znate šta tačno tražite. Ako za primer uzmemo najjednostavniji deo, otpornik, videćemo da postoje primerci sa tolerancijom od jedan odsto, što se može smatrati prihvatljivim, ali i oni sa tolerancijom od deset procenata. Naravno, ovo je direktno vezano za kvalitet izrade,

koji, opet, diktira cenu proizvoda. Gde je problem? Pa, u filteru prvog reda imaćemo jedan otpornik sa određenim stepenom varijacije, što je prihvatljivo. S druge strane, u filteru četvrtog reda imaćemo četiri takva elementa, što već predstavlja solidnu osno-

menti u sklopu filtera, a složenost u izradi čini ih i ubedljivo najskupljim - zaista kvalitetan veliki kalem košta daleko više od kvalitetnog kondenzatora. Naravno, postoje mnogi drugi problemi koji pogađaju zasebne elemente ili sklop u celini. Jedan od njih je induktivnost većih otpornika, izrađenih od žice, koji mogu izazvati probleme sa visokim frekvencijama. Zbog toga, danas nailazimo na otpornike sa oznakom "non inductive", što govori o tome da je data komponenta oslobođena od navedenih smetnji. Zatim, temperatura je značajan faktor kod svih komponenata jer direktno utiče na njihove karakteristike. Sva merenja koja su navedena u deklaraciji obavljana su pod određenim temperaturnim uslovima. Ovo znači da su deklarisane vrednosti zagarantovane za jedan određeni temperaturni opseg, a svako istupanje (usled pregrevanja, recimo) dovešće do veće varijacije, koja može biti neprihvatljiva. Tu su i problemi sa dielektricima u kondenzatorima, faktor neželjene disipacije i apsorpcije energije, kao i brojne druge prepreke u izradi savršene skretnice.

vu za brojne probleme. Iz ovog razloga filteri viših redova ne samo da zahtevaju veći ukupan broj komponenata, već sve komponente moraju biti višeg kvaliteta, proces izrade mora biti precizniji, a merenja rigoroznija i sa manjim tolerancijama, što znatno podiže krajnu cenu takvih filtera. Takođe, ovo je glavni razlog zbog čega se veoma retko sreću filteri iznad četvrtog reda - iako teoretski potpuno izvodljivi, ovakvi filteri su ekstremno komplikovani za praktičnu izradu i izuzetno skupi.

Kalemovi (prigušnice) predstavljaju najproblematičniji deo skretnice, sa verovatno najtežim proračunavanjem karakteristika.

Pored toga, oni su često fizički najveći ele-

MOZAK - VEČITA MISTERIJA

Iz svega navedenog jasno je zbog čega skretnice predstavljaju najređe spominjani element u audiofilskim razgovorima - potpuno razumevanje njihove problematike zahteva ozbiljno poznavanje elektrotehnike, a uspešan razvoj i izrada dobre skretnice iziskuju godine iskustva, budžet za kvalitetne komponente, pristup ozbiljnoj mernoj opremi i vreme za opsežna testiranja. Ipak, nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da objasnimo osnove funkcionisanja skretnice i uklonimo veo misterije kojim su obavijene.

Od lošeg do perfektnog

Kada bi se vrapci kojim slučajem bavili našim hobijem, znali bi da nekako otcvrkuću omiljeno pitanje

ljubitelja dobrog zvuka: koje zvučnike da izaberem? Ponekad se čini kao da ostale komponente ne postoje ili nisu bitne, zvučnik je ono što važi, i tačka.

Mada deluje kao šala, uloga zvučnika u sistemu je enormno važna: ne toliko u smislu dobre, koliko u smislu loše reprodukcije. Ono što zvučnik zamuti, iskrivi, izobliči, učini veštačkim, malo koji

izvor i pojačalo mogu da nadoknade. Činjenica je da na vrlo skupim pojačalima i veliki broj jeftinih zvučnih kutija sija, ali to ne znači da su one dobre, već da sjajno pojačalo i izvor dišu sa pola pluća, ne iskazujući se dovoljno.

Prva dilema jeste cena: koje zvučne kutije valjaju? Odgovor, opet šaljive prirode, glasi: uglavnom skupe, pa dokle ko stigne. Ima, naravno, izuzetaka, ali da biste izabrali zvučnu kutiju, treba da postavite mentalnu i fizičku granicu cene do koje ste spremni da idete, plus/minus pet ili deset procenata. Cena je kod zvučnih kutija (govorimo o ozbiljnim firmama, ne o DIY rešenjima) uglavnom daleko više proporcionalna kvalitetu nego kod drugih komponenti. Uzmimo, za primer, CD plejer: cifru koju treba platiti odvlače sam kvalitet zvuka i izrade, ali i brojne opcije. Tu su mogućnosti reprodukcije MP3 i SACD formata, eventualni USB port, mogućnost korišćenja plejera kao DAC-a, kvalitet i informacije na ekranu, daljinski upravljač itd. Zbog toga neki od njih imaju puno opcija, a neki “samo” dobar zvuk za istu cenu. Kod zvučnih kutija nema mnogo dodatnih opcija i jednostavnije su – jedna od mogućnosti je biwiring, sledeća su šiljci i njihove podloge, ali sve je to sitno u odnosu na ostatak elektronske braće.

Sledeća dilema koja se postavlja jeste da li uzeti polovne ili nove zvučne kutije? Naše tržište je bogato polovnom robom pristiglom sa svih kontinenata, a prodavci su puni hvale za nju. Zvučne kutije, bez obzira da li potiču od renomiranog high-end proizvođača ili su delo nadarenog domaćeg konstruktora, plaćaju danak godinama, možda čak i više nego ostatak sistema. Žice, kondenzatori, vešanja, zavojnice - sve stari iz godine u godinu. Imali smo priliku da

vidimo zvučne kutije čuvane u korektnim uslovima, kojima je posle dosta vremena satrulila pletenica srednjotonca. Sve se to da popraviti kod boljih i lošijih majstora, ali pitanje je da li će zvuk biti baš kao na početku (pretpostavimo da hoće...) i koliko će novca biti neophodno za ulaganje.

Još jedno pitanje se vezuje za ovu dilemu: da li su nove zvučne kutije zaista toliko bolje od starih/polovnih? Odgovor je i da i ne. Najveći napredak u poslednjih desetak godina učinjen je na području visokotonskih i srednjotonskih jedinica. Neki od zvučnika srednje klase (uključujući i neke koje smo upravo testirali) imaju reprodukciju srednjih i visokih tonova u klasi nekadašnjih high-end proizvoda. Najmanji pomak je napravljen tamo gde caruju niski tonovi: dinamička zvučna kutija se organizuje oko bas jedinice, a i njena proizvodnja je najskuplja, te se tu nalazi kamen spoticanja na području štednje. Zbog toga neke dosta stare kutije znaju da sviraju daleko dublje, detaljnije i preciznije od novih, čiji je zvuk često “tanak”.

METODOLOGIJA

Metodologija je promenjena, nismo radili slepe testove jer nam je to izgledalo isuviše komplikovano. Zvučne kutije smo slušali u redakciji i kod pisca ovih redova. Pojačala smo menjali po ustaljenom redosledu, a

kasnije i prema slučajnom izboru. Težinske koeficijente ni ovaj put nismo uvodili – isto kao i ranije.

Kriterijum ocenjivanja je ostao isti: petica se dobija veoma teško i zasluženo, naravno u klasi cene. Četvorka ukazuje na dobro elaborirane osobine hi-fi komponente, koje ostavljaju još mesta za poboljšanja. Ocena tri ne sme se shvatiti kao prosečna ocena, to je ocena da je nešto solidno, ali da može i dosta bolje. Broj jedan i dva govore proizvođaču da ne bi bilo loše kada bi se zamislio nad svojim proizvodom.

OPREMA

Za ovaj test smo želeli da se poigramo na drugačiji način. Naime, nismo hteli da zvučnike čija cena ne prelazi hiljadu evra spojimo na naš referentni sistem. Zbog čega? Prosvirali bi oni, kako volimo da kažemo, kao nikada do sada. Ali, da li bi to bila realna slika onoga što će se događati u praksi? Ne, nikako. U stvarnosti, zvučnici sa testa sviraće na daleko skromnijim novim i polovnim sistemima.

Šta smo, na kraju, učinili? Deo uređaja sami posedujemo, a nešto smo pozajmili. Test oprema se svela na jednu lepu grupu pojačala i CD plejera. Predstavićemo u par rečenica svakog od njih:

Yamaha CA1010: pojačalo staro više od trideset godina, u svoje vreme jedno od dva najbolja modela. Odlikuje ga zvuk starih uređaja, potpuno različit od novijih Yamahinih pojačala. Snažan, pun zvuk i toplina, uz vrlo solidnu detaljnost i dobru dinamiku. U klasi zvuka rangirali bismo ga u kategoriju 750-1.200 evra.

Revox B250: model star dvadesetak godina. Bio je skup i cenjen. Odlična definicija i transparentnost, široka scena i vrlo dobra dinamika. Veoma prijatno i nenaporno za dugotrajno slušanje. Drugačija škola zvuka u odnosu na Yamahu – više detalja i preciznosti, nešto manje topline i manje koloracije.

Arcam Solo Music Mini: Arkamova šećerlema, sekcija CD plejera bazirana je na CD73 modelu, dok je izlazna sekcija urađena pomoću LM3886 integrisanih kola, snage svega 25 vati sinusa. Detaljan, topao, dinamičan, melodičan – to je opis predivne Arkamove sprave.

Naim 5i: jednostavno ali odlično pojačalo, ubedljivi pobednik našeg testa pojačala cene do 1.000 evra. Britanska škola, odlična ekstenzija i kontrola, srednji opseg za pamćenje. Pravi primer da novo ne znači loše.

Grundig FineArts CD9009: monstruozni CD plejer nemačkog proizvođača, jedan od najboljih uređaja sa TDA1541 konverterskim kolom. Star dvadeset godina, malo osvežen i dorađen, predstavlja primer kako starom uređaju udahnuti novu snagu. Odlična detaljnost, definicija i toplina. Bas kao na vrhunskim CD plejerima.

Sony HAR-LH500 muzički server: svira kao plejeri srednje klase, sa dobrim donjim spektrom i prijatnim srednjim tonovima. Gornji ekstrem je detaljan, ali donekle oštriji, prijaće zvučnicima tamnijeg zvuka.

MUZIKA

Dire Straits – On The Night

Texas – White On Blonde

Duffy – Rockferry

Beautiful Voices CD

Diana Krall – Live in Paris

Amy Macdonald – This Is The Life

101 omiljena filmska melodija

Samo za početnike

Sredina bogate ponude podnostojećih kutija iz serije Diamond 10 pripada upravo modelu 10.5. Elegantno dizajnirane, a opet jednostavne i nimalo skupe – sasvim dovoljno da nas zainteresuju na prvi pogled.

Odmah nam se dopalo što sve potrebno stiže u pakovanju: jasno i informativno uputstvo, maske sasvim solidnog kvaliteta (ko želi da ih koristi), masivni spajkovi i podloške koje imaju sloj gume sa donje strane. Pazilo se, dakle, na sve. Izgled je baš lep i elegantan: prednja strana, fabrikovana od kompozitnog materijala u klavir lak finišu, savršeno je uklopljena sa zvučnim jedinicama oivičenim metalnim prstenovima koji sadrže veliki broj zavrtanja, te čvrsto drže drajvere. Diamondi 10.5 podržavaju biwiring, a konektori na zadnjoj strani su pozlaćeni i vrlo dobrog kvaliteta. Bas jedinica se sastoji od kevlarske membrane i korpe niskog profila napravljene od livenog polimera, kako se to danas često čini u kategoriji jeftinijih zvučnih kutija. Oko same membrane se nalazi tekstura u obliku dijamanata, po čemu je serija i dobila naziv: proizvođač tvrdi da se ovako smanjuje pojava stojećih talasa. Visokotonska jedinica poseduje neodimijumski magnet i, kao i srednjotonska, zaštitnu mrežicu koja je u isto vreme i difuzor namenjen mekšoj reprodukciji i boljim detaljima visokih i srednjih tonova. Nama se, priznajemo, ove mrežice nisu dopale, nekako deluju kao da su sa starih nemačkih i ruskih zvučnih kutija, te kvare pozitivan utisak o izgledu zvučnika. No, opraštamo ukoliko je to u funkciji zvuka.

ostatka sistema je neophodan jer, kao i veliki broj zvučnika ove klase cene, Wharfedale Diamond 10.5 ne sjaje baš kao dijamanti kada dođu do niskih nota. Drugim rečima, sviraju kao i ostale kutije u kategoriji koja se smatra nižom srednjom klasom na našem tržištu. Pomalo grubo rečeno, bas note Diamonda su jasan napredak prema većini najjeftinijih zvučnih kutija, ali još uvek su samo ulaznica u hi-fi svet, što je u redu uzevši u obzir koliko ove kutije koštaju. Definicija je solidna, midbas note se sporadično pojavljuju, ali fali mase i tela koji bi zaista uzdrmali publiku.

ZAKLJUČAK

Kada smo kog toga, Wharfedale Diamond 10.5 obiluju brzinom. Nisu ovo lenje kutije, zakačite ih na bilo koje iole pristojno pojačalo i one će potrčati. Ono što je bitno jeste da ostatak sistema mora imati: a) zvuk izrazito svetlog karaktera ili kvalitetne tonske kontrole i b) dobar, možda i malo naglašen bas. Svetliji zvuk je neophodan jer Diamond 10.5 imaju karakter na izrazito tamnoj strani, a pojačala koja pružaju zvuk kao u ogledalu će dovesti do toga da on u zbiru bude prilično neutralan. Navedeno je posebno bitno kako bi pozornica bila dobro kreirana, a položaj i naročito glasovi muzičara u sredini po dubini. Jedna od karakteristika Wharfedale Diamond 10.5 je poprilično mutna i povučena reprodukcija na neutralnim pojačalima i izvorima, posebno na srednjotonskom i visokotonskom području. Eksperiment bez poštovanja malopre navedenih premisa doveo je do jasnog povlačenja ljudskih glasova u dubinu i sužavanja zvučne slike, te znatnog gubitka detalja u odnosu na ostale zvučnike u grupi. Ovde dolazimo do problema: amplifikacija i izvori koji će odgovarati Diamondima verovatno neće u kasnijoj fazi odgovarati drugim zvučnim kutijama. Zato je jedno od rešenja korišćenje tonskih kontrola, ukoliko ih pojačalo poseduje. Tek znatnim otklonom visokotonske kontrole uspeli smo da „pročistimo“ zvučnu sliku i pozornicu. Na početku smo mislili da se ovo dešava sa jednim pojačalom, ali rezultati su bili konzistentni u celoj grupi uređaja za amplifikaciju. Bez obzira na sve, prefinjenost je sve vreme falila Diamondima 10.5. Vratimo se na našu priču: dobar, eventualno malo naglašen bas kod

Elegantne, lepe, pedantno napravljene kutije u kompletnom paketu. U svetu hi-fija ne koštaju mnogo, zato i ne treba očekivati od njih bogzna šta. Više predstavljaju dizajn nego zvuk. Mogu biti dobre kao sastavni deo jeftinijeg kućnog bioskopa ili da igraju ulogu zvučnika hi-fi sistema zasnovanog na pojačalima i izvorima klase oko 500 evra ili polovnim komponentama, uz obavezno korišćenje tonskih kontrola.

Plus

Brzina i agilnost.

Elegantan dizajn.

Pedantnost izrade.

Dobijate podloške za spajkove.

Minus

Osnovni zvuk je neprefinjen i mutan.

Wharfedale Diamond 10.5

Preporučena snaga pojačala: 20-120 W

Frekvencijski opseg: 35 Hz – 24 kHz

Osetljivost (2.83 V/1 m): 86 dB

Impedansa: 6 oma

Topologija: 165 mm bas jedinica (membrana od kevlara, korpa od polimera), 50 mm kupolasta srednjotonska i 25 mm kupolasta visokotonska jedinica

Dimenzije (ŠxVxD): 223x850x301 mm

Masa: 10 kg

Cena: oko 520 

 BGB studio, 011/328-6362

“Nisu ovo lenje kutije, zakačite ih na bilo koje iole pristojno pojačalo i one će potrčati.”

U vrhu klase

Nova serija Q i novi podnostojeći zvučnici Q500, Q700 i Q900 menjaju klasične modele iz stare serije. Ponuda je više nego bogata, a Q500 je osnovni model, kome ne treba stalak.

Vitke kutije boje trešnjinog drveta, sa jednostavnim maskama koje skrivaju drajvere i futuristički oblikovanim nožicama – to je ukratko opis KEF Q500. Maske odmah skinite ukoliko nemate malu decu – zvučne kutije su prelepo dizajnirane u maniru pravih „britanaca“. Podloške nismo dobili – prava šteta na čemu se sve danas štedi, ali u celoj grupi samo Wharfedale brine o takvim sitnicama. Međutim, kod KEF-a nam se svideo sistem podešavanja spajkova, koji je jednostavan i praktičan.

Ovo su dvoiposistemske zvučne kutije sa patentiranom Uni-Q tehnologijom, koju KEF razvija godinama i kojom pokušava da dospe do teorijskog maksimuma – tačkastog izvora zvuka. U tom smislu, aluminijumska visokotonska jedinica novog dizajna se nalazi u osi mid/ bas drajvera. Zvučne jedinice namenjene niskim i srednjim tonovima imaju takođe aluminijumsku membranu i livenu aluminijumsku korpu, pa omogućavaju potisak preko 30 odsto više vazduha od prethodnika zahvaljujući, između ostalog, dugom hodu. Donja polovina kutije sadrži nešto što liči na dve dodatne zvučne jedinice, ali se zapravo radi o pasivnim radijatorima koje KEF naziva ABR (Auxiliary bass radiator) i koji obavljaju funkciju sličnu bas refleks portu, ali, po tvrdnjama proizvođača, bez turbulencija unutar porta i koloracije srednjotonskog područja. Proizvođač, takođe, smatra da ovakva konstrukcija zvučne kutije pogoduje lakšem pozicioniranju unutar prostorije.

je u pitanju naglasak na žičanim instrumentima. Od mana jedino bismo mogli navesti da su QEF Q500 pomalo isuviše kontrolisani: kao da imaju divlju prirodu, ali se ne daju isprovocirati da izađu iz svog savršeno ispeglanog odela i kravate. Što se uklapanja tiče, Q500 traži detaljne, ali nikako „suve“ izvore i pojačala, koji bi mogli iskoristiti njegove prednosti. Tvrđi partneri će dovesti do prenaglašenosti visokih i srednjih tonova. Kao optimalno pojačalo čini nam se Naim 5i jer svojim spojem meke reprodukcije, odlične detaljnosti, solidne dinamike i muzikalnosti i tajminga, koji leži ovim zvučnicima, liči na dobitnu kombinaciju. Neka od dinamičnih lampaških pojačala takođe mogu biti uspešna ukoliko se uklope sa nešto nižom osetljivošču ovih zvučnih kutija.

ZAKLJUČAK

Posle pozitivnog testa modela Q300, Q500 se pokazao kao dostojan pripadnik iste serije zvučnika. Lep i elegantan, uklopiće se u svaki prostor. Za uho željno analitike tonova on predstavlja pravo otkrovenje u ovoj klasi cene, a mi ga toplo preporučujemo za slušanje.

Jedno od osnovnih pitanja jeste kako KEF Q500 zvuči. Odgovor je: odlično i pošteno. Pod pojmom „pošteno“ smatramo da zaista vredi onoliko novca koliko se za njega traži. Da krenemo redom: prvo što se primeti (posebno posle prelaska sa Diamonda 10.5 na Q500) jeste izrazito čista reprodukcija. Ovi zvučnici prosto vape za kvalitetnom muzičkom produkcijom, pa omiljena numera velikog broja audiofila - Henri Mancinijev „Pink Panter“ - zvuči nezaboravno precizno. Čini nam se da u ovome posebno prednjači odličan visokotonac, koji stvara pravi biser jasno ocrtanog zvuka u ovoj klasi. Tajming visokih tonova je među najboljim koje smo imali prilike da čujemo i samo se malo pruža van igrališta ostalih drajvera, izlazeći van ograde s vremena na vreme. To nije zato što su preostali delovi skale loše reprodukovani, već zato što je gornji ekstrem izuzetan. Srednjotonsko područje je čisto i detaljno, jedno od boljih u klasi zvučnika do 1.200 evra, sa veoma umerenom dozom topline, koja će prijati skoro svakom uhu. Zbir srednjih i visokih tonova je solidno odmeren i čini da KEF Q500 stvara vrlo dobru dimenzionalnost scene, sa položajima muzičara koje je lako definisati u prostoru i jednako brzom dinamikom promene tonova. Bas note su, kratko rečeno, utegnute. Na donjem kraju dolazi do blagog zaokruživanja i oseti se da skuplji zvučnici imaju više masivnosti, ali u celoj priči je bitno da KEF Q500 ne muti vodu: on ide dokle može i ne spušta se u predele u kojima bi reprodukcija bila rizična po njega. Imamo utisak da ovi zvučnici sijaju posebno kada

Plus

Odličan ukupan zvuk.

Sjajan tajming i visokotonsko područje.

Elegantan dizajn.

Kvalitet izrade.

Minus

Ponekad preterano utegnut zvuk.

Nema podloški za spajkove.

KEF Q500

Preporučena snaga pojačala: 15-130 W

Frekvencijski opseg: 40 Hz – 40 kHz

Osetljivost (2.83 V/1 m): 87 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 130 mm bas jedinica, 130 mm Uni-Q i 25 mm visokotonska jedinica. Pasivni radijator 2x130 mm

Dimenzije (ŠxVxD): 295x917x312 mm (sa postoljem)

Masa: 15 kg

Cena: oko 925 

 4Audio, 011/2759-096

“Mancinijev Pink Panter zvuči nezaboravno precizno.”

Muzikalni pre svega

Lepi i istovremeno neupadljivi Eposovi zvučnici zauzimaju malu površinu, ali su napravljeni da pruže pravi doživljaj dobre bas refleks zvučne kutije.

Epos M16i su stigli u finišu crvene trešnje i odmah pobrali velike simpatije dela redakcije i njihovih lepših polovina. Drugi članovi su, međutim, pod utiskom modernog industrijskog dizajna kakav su nam pružili KEF Q500, komentarisali da Eposi izgledajuisuviše obično. No, mora se priznati da su elegantni: podnožje crne boje sa spajkovima (opet nema podloški za njih, šteta) i diskretnim logom proizvođača čine osnovu. Na nju se oslanja veoma pedantno izrađena kutija sa svim zaobljenim stranicama. Epos M16i jedini u grupi podržava posebno povezivanje svakog od drajvera sa pojačalom, tako da na zadnjoj strani, ispod bas refleks otvora, postoji ukupno šest zvučničkih terminala vrlo solidnog kvaliteta. Ne znamo da li treba da spominjemo, ali Eposi, kao i drugi zvučnici iz grupe, izgledaju daleko lepše kada njihove maske vratite u kutije iz kojih ste ih otpakovali. Epos navodi da M16i poseduju dvadeset pet milimetara debelu prednju i zadnju ploču, kao i interna ojačanja da bi se sprečile neželjene rezonance. Drajveri su razvijeni „u kući“: bas jedinica je u posebnoj komori sa bas refleks otvorom, membranom od polimera i aluminijumskom livenom korpom. Midbas jedinica je takođe u posebnoj komori, zajedno sa visokotonskom jedinicom, i skoro je identičnih karakteristika kao i bas jedinica, samo sa faznim uloškom umesto klasičnog poklopca koji ide preko zavojnice. Proizvođač kaže da se bas i midbas jedinica preklapaju u jednom delu opsega rada i zajedno daju rezultat kao jedna velika bas jedinica.

Visokotonac koristi aluminijumsku membranu prečnika jednog inča, feritne magnete i ferofluidno hlađenje i posebno je razvijen u cilju meke i precizne reprodukcije visokog opsega.

Zvuk Eposa M16i je vrlo specifičan, sa osobinama koje jasno odstupaju od klišea testirane grupe, a njegov jedini pravi takmac je KEF Q500, u odnosu na koga postoje jasne razlike i koji kao da je Eposov alter ego. U oba slučaja se radi o odličnim zvučnim kutijama, koje imaju dijametralno suprotan pristup definiciji dobrog zvuka. Na mestu na kojem ultraprecizni KEF daje zvučnu sliku u delić milimetra Epos se ponaša krajnje relaksirano, skoro čak nonšalantno. Za ove zvučnike neophodno je pažljivo postavljanje - mi smo ih blago zaokrenuli ka slušaocu u cilju pronalaženja optimalne tačke slušanja kako bi njihov fokus bio dobar. Tek kada se nađete u pomenutoj tački, instrumenti počinju da se ocrtavaju u prostoru, tamo gde je pre bila samo izmaglica dok ste sedeli na pogrešnom mestu. Taj fokus nikada neće biti matematički savršen, ali Eposi kao da ne mare za to. Kod njih je bitna muzika, muzika i samo muzika, a sami kao da su satkani od emocija. Note koje su nam pružili bile su najemotivnije u celoj grupi i podsetile nas na doživljaj kakav smo iskusili testirajući nešto skuplje Opera Grande Mezza zvučne kutije. Zbog toga je u slučaju M16i sve u funkciji tečnog prikaza: visokotonska jedinica nikada ne štrči ispred ostatka sistema, zato M16i preporučujemo za uparivanje sa svetlijim, ali nežnim i mekim pojačalima. Bas je pun i ide dosta duboko, ali je malo zaobljen i ima solidnu definiciju, mada nikada ne postiže onu koju smo osetili kod nekih drugih predstavnika u grupi. Srednji tonovi

su umekšani i dovoljno detaljni, ali Eposi nisu apsolutni rekorderi po količini detalja, mada je fascinantno kako kod njih prestanete da obraćate pažnju na takve stvari. Dinamika je odlična, a, za razliku od utegnutog KEF-a, Eposi se ne stide da prikažu svoju divlju prirodu, uvlačeći slušaoca u srž muzike, kako to rade neke daleko skuplje kutije, a što je zaista teško pronaći za manje od hiljadu evra.

ZAKLJUČAK

Zvučna kutija pod imenom Epos M16i predstavlja odličan izbor u datoj klasi cene. Eposi su napravljeni za uživanje u muzici i neće odgovarati analitičkom uhu audifila koji voli da lovi detalje u muzici i s lakoćom otkrije koji ventil nije dobro podešen u numeri Race grupe „Yello“. Obratite pažnju na pozicioniranje slušaoca i malčice nižu definiciju u odnosu na neke druge zvučnike. Sve, međutim, nadoknađuju sjajnom dozom emocija koje prenose tokom reprodukcije, što je retkost u ovoj klasi cene.

Plus

Odlična fluidnost reprodukcije.

Emotivnost.

Dinamika.

Pedantnost izrade.

ŽGV (Žene ga vole).

Minus

Voleli bismo malo više detalja.

Osetljiviji na pozicioniranje slušaoca u odnosu na ostatak grupe.

Epos M16i

Preporučena snaga pojačala: 50-150 W

Frekvencijski opseg: 54 Hz – 20 kHz

Osetljivost (2.83V/1m): 87 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 140 mm bas jedinica, 140 mm midbas jedinica (obe sa membranom od polimera) i 25 mm visokotonska jedinica sa aluminijumskom membranom.

Dimenzije (ŠxVxD): 175x885x210 mm (sa postoljem)

Masa: 15,5 kg

Cena: 980 

 AV impuls, 011/7622-139

Svemirski dizajn

Kada neka kompanija koristi u nazivu reči kao što su „Studio“ ili „Pro“, to uvek budi sumnju da li je zaista u pitanju profesionalno nasleđe ili samo marketinški trik. JBL, ipak, ima šezdeset godina profesionalnog iskustva iza sebe.

Izgled ovih kutija je nesvakidašnji: možda i liče na klasične zvučnike dok imaju maske na sebi (svaki poseduje po dve), ali kada se one uklone, istina izlazi na videlo – njih bi odabrao lično Dart Vejder da mu sviraju dok se odmara od napornog jurcanja za Lukom Skajvokerom po dubokom svemiru. Za navedeno je odgovorno sledeće rešenje: na prednju ploču je pričvršćen dodatni profil od antirezonantne plastike pune oštrih i tupih uglova, podsećajući na antirefleksni sistem konstrukcije zmaja (tela aviona) kod F-117. Navedeni plastični dodatak u potpunosti odvaja sekciju bas drajvera od srednjotonske i visokotonske zvučne jedinice. Moguće je da je njegova funkcija u osnovi akustike, ali evidentno je da je isti oblik primenjen za oba zvučnika, umesto simetrično, te nismo sigurni koliko on zaista ima praktičnu primenu.

JBL Studio 190 jesu i najviše kutije u grupi – visoke čak 112 centimetara i teške preko 22 kilograma po jedinici. Njihova prednost je što se izvori srednjih i visokih tonova nalaze u visini uha slušaoca, a to je velika pogodnost kada treba precizno prikazati scenu. Uz Studio 190 dobijaju se i spajkovi, ali ne i podloške za njih – Wharfedale je ovde neprevaziđen. Međutim, JBL jedini ostavlja mogućnost da se njegove zvučne kutije koriste i bez šiljaka – nožice su gumene i neće oštetiti pod, što nam se veoma dopalo. Tehnologija je uvek bila na strani kompanije iz Nortridža, pa ovde srećemo bas drajvere sa gumenim vešanjem i PolyPlas membranama, napravljene od papira ojačanog polimerom. Za njih JBL tvrdi da imaju vrlo malu masu i odličan tranzijentni odziv. Isti materijal se koristi i za srednjotonsku jedinicu, dok je visokotonac izveden preko patentirane CMMD (Ceramic Metal Matrix Diaphragms) tehnologije.

Light

Konektori na zadnjoj strani, ispod bas refleks porta, podržavaju biwiring i vrlo dobrog su kvaliteta. Ukupan nivo izrade i pedantnosti kod Studia 190 je odličan, počevši od pakovanja do bilo kog elementa zvučne kutije i pokazuje visokoprofesionalni pristup. Naš uzorak je bio u finišu boje trešnje, sa crnim profilom na prednjoj ploči i jasno se izdvajao od okoline. Moramo napomenuti da je cena ovih zvučnih kutija, neverovatno ali istinito, skoro upola niža nego onih koje možete naći preko interneta. Za malo više od pet stotina evra JBL pruža đavolski mnogo. Njegov midbas je najbolji u celoj grupi, umilan i mek, detaljan i voli da miluje slušaoca. On, donekle, ide u skladu sa kutijama velikih gabarita kakav je Studio 190 i razlika se svakako oseti u odnosu na ostatak testiranih modela. Sledeća dobra osobina je dvodimenzionalna i delimično trodimenzionalna pozornica kakvu oni stvaraju sa priličnom lakoćom, a bolji od njih je samo KEF. Muzičari i instrumenti su prikazani tačno u prostoru, a kretanje instrumenata je korektno. Pored navedenog, JBL Studio 190 ima direktan, kako volimo da kažemo, “američki” pristup slušaocu. Nema tu nekog posebnog ulepšavanja bez obzira da li su JBL zvučnici "Studio" ili ne, sve se prezentuje direktno u lice panela, a to je karakteristika koju će ljubitelji zvuka ove kompanije svakako znati da cene. Dinamika JBL-ovih mezimaca je takođe dobra i sasvim zadovoljava, u poređenju sa dvostruko skupljim zvučnicima.

Za cenu koju kod nas treba platiti za Studio 190 teško mu je naći manu i, uopšte gledano, veoma je interesantno kako je američki proizvođač uspeo da napravi ovoliku kutiju takvog zvuka za toliko mali novac. U odnosu na skuplje testirane modele (KEF i Epos), JBL ponekad zvuči malo usporeno, a fale mu i finese: gornji ekstrem pati od nedostatka detalja i donekle veštačkog zvuka, dok srednjotonska jedinica, iako samo malo natprosečna po svom nahođenju, uspeva da znatno popravi štetu koja nastaje iznad njenog područja rada. Bas je dosta masivan, ali mu fali pravi atak, a i definicija nije ništa posebno, lošija je od utegnutog KEF-a ili raspevanog Eposa, a JBL Studio 190 su zvučne kutije prvenstveno za brži ritam roka, popa i srodnih žanrova.

ZAKLJUČAK

Svemirski dizajnirane, Studio 190 će svakako izmamiti uzdahe i komentare svakoga ko ih vidi. Čudo je šta malo plastike na prednjoj strani može da učini, i priznajemo da je ideja originalna. Jasno je da reč „Studio“ u imenu ima više marketinško nego audiofilsko značenje, ali njihov zvuk je odličan za novac koji se za njih traži i teško je zahtevati više. Pun pogodak.

Plus

Dizajn koji ih odvaja od okoline.

Midbas područje.

Kvalitet izrade.

Odličan odnos kvalitet-cena.

Minus

Definicija i detaljnost treba da su bolje.

Nema podloški za spajkove.

JBL Studio 190

Preporučena snaga pojačala: do 200 W

Frekvencijski opseg: 45 Hz – 22 kHz (-3 dB)

Osetljivost (2.83 V/1 m): 88 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 2x165 mm PolyPlas bas, 100 mm PolyPlas srednjotonska i 25 mm CMMD visokotonska jedinica.

Dimenzije (ŠxVxD): 200 x 1121 x 375 mm

Masa: 22,1 kg

Cena: 540 

 BGB studio, 011/328-6362

GRUPNI TEST // Test podnostojećih zvučnika klase cene od 500 do 1.000 evra

KRITIČKI OSVRT

Kada radite grupni test, nikada ne možete predvideti rezultate, koji su, u ovom slučaju, delimično iznenađujući. Wharfedale je, bez obzira na cenu, osetno podbacio sa svojim Diamond 10.5 zvučnim kutijama, nismo očekivali hrpu detalja, ali ni mutan zvuk. Izgled im je prva liga i pre ih treba tretirati kao jeftine zvučnike za kućni bioskop nego pravu hi-fi uzdanicu. JBL je sušta suprotnost za isti novac (razlika je dvadeset evra): odlični kao zvučnici namenjeni x.1 AV pojačalima, ali i za hi-fi svrhe. Jasno je da ne dostižu najbolje na testu, ali koštaju skoro upola kao najbolji i predstavljaju odlično rešenje ukoliko ne možete da dosegnete KEF-a ili Eposa. Dizajn JBL-a, napadan i ekstravagantan, ostaviće utisak na većinu. Obratite pažnju: Studio 190 uglavnom nije all rounder, pa stoga ponesite omiljene diskove sa sobom kako biste imali bar približnu sliku o njihovom zvuku. Druga dva predstavnika na testu vode u suprotnu polarizaciju po ceni i kvalitetu zvuka: KEF i Epos. Prvi, jer nas je oduševio fenomenalnim tajmingom i srednjotonskim i visokotonskim područjem, koje je na granici highenda, a da bi to postigao treba samo malo više relaksiranosti. Utegnutost zvuka izdvaja Q500 od okoline i čini ga zaista jednim od lidera klase. Epos, sa druge strane, liči na pomalo rasejanog genija koji ne brine o sitnicama, ali opčini sagovornika svojim lucidnim idejama – i ovde imamo high-end na pragu, doza emocija je najveća u grupi, a toplina je tu da dodatno učini vrlo dobar utisak još boljim. Nije toliko utegnut i precizan kao KEF, ali zato ima razuzdanu prirodu. Na kraju, treba reći da definitivno ima dobrog zvuka u rangu do 1.000 evra, čak i boljeg nego što smo se nadali.

UKOLIKO ŽELITE NEŠTO DRUGO

Za malo manje novca možete kupiti Mission MX-3: mnogo zvuka za malo para. Podnostojeća kutija kod koje se nije štedelo na materijalu i par drajvera koji sviraju iz sve snage. Cena je samo 335 evra.

Za nešto više novca pruža vam se prilika da kupite izvanredne Opera Grand Mezza zvučnike, koji su nas opčinili neverovanom dozom emocija usklađenih sa preciznošću, što sve zajedno čini da njihov zvuk obiluje dinamikom i toplinom. Bas im je, takođe, veoma dobar. Cena im je 1.290 evra.

Hi-Files nagrade

Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.

Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.

Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.

Digitalnoanalogni car

Nov model digitalno-analognog konvertera poznatog američkog proizvođača čini dalji napredak na području high-end digitalije.

Još uvek nam je u sećanju Audio Research CD5, plejer koji nam je pružio sate i sate uživanja u zvuku poput starih gramofona. Znajući šta eksperti iz Minesote umeju da naprave, s nestrpljenjem smo čekali da nam na test stigne njihov novi digitalno-analogni konverter. Na kraju smo ga dobili: iza jednostavnog naziva DAC8 krije se skupi, visokorezolutni konverter koji podžava S/PDIF i USB interfejse za prenos podataka. Logično, njegov prethodnik je imao naziv DAC7, a DAC8 predstavlja njegovu evoluciju.

Dizajn je isti kao i kod drugih Audio Research komponenti: masivna prednja maska od brušenog aluminijuma sa livenim ručkama na krajevima, koje dodaju ozbiljnost ionako ozbiljnom izgledu. Nas, kao i ranije, izgled Audio Research DAC8 više podseća na deo laboratorijske opreme nego na hi-fi komponentu. Sve je jednostavno, pregledno, na

mestu, nije bogzna kako lepo, ali je funkcionalno i radi posao. Mesta nikakvom kiču ovde nema, sve je u službi inženjerske funkcionalnosti. Kao i za ostale uređaje, Audio Research predlaže neuobičajeno dug period usviravanja od čak šest stotina časova pre nego što se kritički priđe kvalitetu zvuka koji on proizvodi.

Iako bismo, na prvi pogled, mogli pomisliti da se radi o monstrumu od nekih tridesetak kilograma, činjenice govore drugačije. Otvori kroz poklopac ukazuju na nekoliko dvostranih štampanih ploča, od kojih neke imaju posrebrene ili srebrne vodove (koliko je samo prošlo otkad smo to poslednji put videli!) i uredno složen naizgled neveliki broj komponenti. Ali, o tome kasnije.

Na prednjoj strani nailazimo na četiri tastera: za uključenje uređaja, privremeno utišavanje, izbor aktivnog ulaza i promenu faze analognog signala. Ekran, ako bismo

ga tako mogli nazvati, sastoji se od većeg broja LE dioda namenjenih pružanju informacija o trenutnom statusu, a, za razliku od prethodnika, DAC8 prikazuje i frekvenciju uzorkovanja.

Posebna osobenost ovog konvertera je njegova USB konekcija i komunikacija sa računarom. Naime, inženjeri Audio Researcha su razvili elektroniku za USB 2.0 High Speed modalitet rada, u odnosu na stari DAC7, koji je podržavao standard USB 2.0 Full Speed. Novi standard omogućava DAC8 da komunicira sa računarom i do 40 puta brže. Shodno tome, razvijen je i poseban softver namenjen korišćenju uz ovaj uređaj, koji instalira posebno dizajnirane drajvere umesto standardnih, koji stižu uz, na primer, Windows operativni sistem. Pomenuti drajveri omogućavaju niži stepen jittera i tzv. bit perfect prenos audio-podataka. Posebna osobina je, prema tvrdnji proizvođača, garantovani protok na USB portu. Kontrolni panel softvera poseduje dosta opcija finog podešavanja komunikacije sa DAC8 konverterom, od kojih je najuočljivija promena frekvencije semplovanja. Začudo, u Windows verziji nismo našli opciju korišćenja 24-bitskih semplova i oni nisu bili adekvatno reprodukovani tokom testa.

Uz Audio Research DAC8 stiže i daljinski upravljač, što je lep gest proizvođača. Sasvim solidnog kvaliteta, na šta smo već navikli od ove kompanije, pokriva osnovne funkcije, ali nudi i neke interesantne opcije: tastere za upravljanje reprodukcijom. Iako biste možda pomislili da se radi o standar-

Zoran Karapandžić

dnom dodatku namenjenom Audio Research CD plejerima, suština je da su pomenute komande postavljene u svrhu kontrole određenog broja popularnih muzičkih menadžera zastupljenih na PC i Mac platformama. Time se, uz odgovarajući hardver na strani računara, lako mogu menjati numere, pokretati ili zaustavljati reprodukcija i slično. Ideja je za svaku pohvalu.

Uputstvo koje nam je stiglo uz DAC8 je opširno, jasno, bogato i sveobuhvatno. Od objašnjenja naprednih funkcija konvertera, preko načina korišćenja, do instalacije i upotrebe softvera, sve je tu. Odlično.

POD LUPOM

Veliki konverter više liči na polupraznu kutiju kada se gleda kroz mnogobrojne otvore za hlađenje. Međutim, to je samo varka: kutija je velike visine, štampane ploče su postavljene horizontalno na dnu i to daje utisak praznog prostora. Firma se brinula o sitnicama: pojedini delovi kutije i poklopac su solidno dampirani antivibracionim materijalom. Audio Research DAC8 koristi dva transformatora: jedan za stand-by režim i drugi, sa R jezgrom, čija je uloga namenjena konverterskoj elektronici. Regulatora smo izbrojali ukupno sedam, ali od svega što smo videli fascinirala nas je izlazna sekcija. Potpuno diskretna, sa čak dvadeset dva tranzistora po kanalu, zauzima otprilike četvrtinu kućišta i verovatno radi u A klasi. Audio Research je sa skoro svih tranzistora brižljivo skinuo oznake kako bi dizajn ove sekcije ostao poslovna tajna – dugo nismo videli ovakav pristup. Izlazni stepen je diferencijalnog tipa i radi u DC konfiguraciji, a proizvođač navodi da njegova propusnost ide čak do 90 kHz. Sekcije stabilizacije nisu koncentrisane na jednom mestu, već ih ima na više lokacija: elektrolitski kondenzatori, začudo, nisu velikih kapacitata, ali je probojni napon često u rangu od 120 do 250 volti. Na kvalitetu pasivnih komponenti se nije štedelo: metal film otpornici se podrazumevaju, a veliki broj kondenzatora je poreklom od nemačke firme Wima. Neki od kondenzatora pripadaju kompaniji Rel-Cap (Reliable Capacitors), priznatoj u svetu audiofila – radi se o modelima serije PPMF, koju čine metalizirani polipropilenski kondenzatori namenjeni primenama u audio-tehnici. Takođe, primetili smo da su na nekim pločama elementi postavljeni sa obe strane. Kao konvertersko kolo koristi se popularni Burr Brown PCM1792, dok je ispred njega Cirrus Logic 8416 risiver namenjen prijemu S/PDIF signala.

SMD tehnika uglavnom nije zastupljena u

Audio Research

potpuno indiferentan prema vrsti muzike koju pušta, radio je posao sjajno, a zvuk nam se u pojedinim momentima činio kao da potiče od komponenti u kojima su lampe primenjene na izlazu.

Audio Research DAC8 konverteru, sem na posebnoj vertikalnoj pločici namenjenoj obradi USB signala. Primetili smo neke tragove tečne plastike, kojoj je funkcija da, verovatno, dodatno učvrsti jedan od konektora, ali takvom pristupu svakako nije mesto u uređaju od 4.500 evra. Na samoj pločici glavna mesta zauzimaju Xilinx Spartan DS procesor i Cypressovo mikrokontrolersko kolo. Sama pločica je, takođe, sa oznakom Audio Researcha, tako da je očigledno rešenje koje je razvijeno „u kući“, što uliva dodatno poverenje. Komponente na USB sekciji su manje bitne u odnosu na softver koji kriju, na šta je Audio Research posebno ponosan. Glavnih oscilatora ima ukupno dva: jedan za 44,1, 88,2 i 176,4 kHz i drugi koji pokriva frekvencije od 48, 96 i 192 kHz.

Da sumiramo: DAC8 spolja možda deluje jednostavno, ali istina je da se radi o veoma elaboriranoj i kompleksnoj mašini namenjenoj audio-primeni. Očigledno je da je puno rada uloženo da bi ovaj uređaj izašao na tržište.

ZVUČNI DOŽIVLJAJ

Peak

Ključne karakteristike

D/A konverter

• Burr-Brown PCM1792

Ulazi

• RCA, BNC, XLR, TOSLINK, USB

Analogni izlazi

• RCA, XLR

Ekran se sastoji od većeg broja LE dioda namenjenih pružanju informacija o trenutnom statusu

“Imali smo utisak da pred sobom imamo high-end CD plejer, a ne PC računar vredan par stotina evra i skupi DAC koji čini čuda.”

čuli konverter koji ima tako dobru reprodukciju donjeg dela skale. Audio Research DAC8 čini pravog konkurenta: drugačija je to škola zvuka u odnosu na Naim, a zaista bi bilo teško odlučiti se koji od njih ima bolji udarac i definiciju. Lične preference su ovde, definitivno, najbitnije.

Od transporta smo koristili Lyngdorf CD1, Linn Genki i Grundig FineArts 9009, pa i neke DAT i HDD rikordere. Američki konverter je savršeno sarađivao sa svima, a posebno nas je iznenadilo kakav zvuk pruža sa dvadeset godina starim Grundig CD plejerom: pravi high-end, bez bilo kakve velike zamerke. Potom smo prešli na USB konekciju i instalirali softver na računar. Postavili smo najgori mogući sistem koji smo mogli: realnu situaciju u kojoj smo FLAC format datoteka povlačili sa mrežnog diska iz susedne prostorije, putem WiFi veze, dok je računar (plus drugi koji smo koristili) standardno pristupao internetu. Prema našem iskustvu, sem Naim DAC-a, nijedan od D/A konvertera koje smo imali prilike da čujemo nije blistao prilikom konekcije na PC računar. Naša iskustva se svode na to da veliki broj konvertera ima isključivo sekundarnu ulogu povezivanja preko USB konekcije, mada ih kupci najčešće vide upravo suprotno. Reprodukcija gubi realističnost, toplinu ukoliko ju je ranije imala i sve postaje bleda senka onoga što je pruženo dok je kao izvor korišćen CD plejer. U slučaju Audio Researcha DAC8 situacija je potpuno drugačija. Uživali smo satima u muzici koja je tekla, a DAC8 ju je reprodukovao bez po muke. Transparentan, nenaporan zvuk, lako baratanje notama, to je ono što je Audio Research nama pružio. Imali

smo utisak da pred sobom imamo high-end CD plejer, a ne PC računar vredan par stotina evra i skupi DAC koji čini čuda. Rezultat je da, spojen preko USB konekcije, DAC8 pruža zvuk vrhunskih CD reproduktora, te ne morate imati CD transport kao primarni izvor digitalnih signala. Upravo suprotno, zvuk postaje čak nešto čistiji, sa dozom jasnije izdvojenih visokih tonova, ali u potpunosti zadržavajući muzikalnost koju je i pre imao. Prostornost dobija na trećoj dimenziji, a tišina postaje još tamnija. Igrali smo se sa upsampling opcijama kojima možete pristupiti samo iz softvera. Razlike su male, ali na 192 kHz imate sitnice koje, možda, nekome život znače: najfiniji tonovi imaju još nežniji prelaz i zrna zvuka se još bolje oblikuju. Dinamika je sjajna, jedino smo primetili da konverter postaje osetljiv na kvalitet reprodukcije: loši CD primerci kopirani na mrežni disk zvučaće loše, bez ikakvih ulepšavanja, atak će biti neubedljiv, baš kako je i snimljen. Sve u svemu, DAC8 je u zvučnom smislu fascinantna mašina.

ZA KRAJ...

Ukoliko ste zagriženi audiofil, Audio Research DAC8 je nešto što morate čuti. Izuzetno skupa sprava, namenjena ljubiteljima sa dubokim džepom, opravdava renome firme: prepoznatljiv dizajn i vrhunski zvučni doživljaj ni ovaj put nisu zapostavljeni. Malo je

Plus

Direktan.

Odlične bas note.

Sjajna detaljnost.

Tečna, transparentna reprodukcija.

Toplina.

Odlična reprodukcija sa PC računara.

Kvalitet izrade i elaboriranost.

Praktičan daljinski upravljač.

Minus

Upsampling se podešava softverski samo tokom USB konekcije.

Oprema

OLyngdorf CD-1

OGrundig FineArts CD9009

OLenovo T60

OSimaudio Moon i-7 RS

OMetaxas Audio Systems Marquis

OMetaxas Audio Systems Solitaire

OJamo C809

OCanon Karat M40

Muzika

Dire Straits - On The Night

Beautiful Voices

Audio Research DAC8

D/A konverter: 2x Burr Brown PCM1792

Frekvencije semplovanja: 44,1 kHz - 192 kHz (iPod 48 kHz maksimalno), preko USB porta

Ulazi: RCA, BNC, XLR, TOSLINK, USB

Analogni izlazi: RCA, XLR

Dimenzije (ŠxVxD): 480x134x254 mm

Masa: 5,2 kg

Cena: 4.500 

 One HiFi, 011/212-9117

reči kojima se zvuk DAC8 konvertera može opisati. Najtoplija preporuka.

Štampana ploča sa elektronikom za kontrolu USB porta.

Diskretna izlazna sekcija.

Sekcija napajanja sa dva transformatora.

Deo sekcije napajanja.

Referenca

Najzad smo se dokopali nekada vodećeg integralnog pojačala kanadske perjanice high-end reprodukcije zvuka. Jedan pogled, možda, govori sve.

Ovo pojačalo zaista treba videti: skoro petnaest centimetara visoko, dizajna čiji je cilj da naglasi masivnost i robustnost u svakom smislu. To u ovom slučaju nije reklama jer Moon i-7 RS ima preko dvadeset kilograma. U paketu se dobijaju i spajkovi, ali i podloške za njih jer bi i-7 RS verovatno oštetio svaku podlogu kada vrhovi ne bi imali neku vrstu zaštite. Kombinacija crno anodiziranog poklopca i rebrastih bočnih stranica namenjenih hlađenju izlaznih tranzistora odaje utisak snage i moći. Specifična prednja ploča, sastavljena od više aluminijumskih elemenata srebrne i crne boje (na našem primerku), i krivine koje razbijaju mediokritet ravnog osvajaju dizajnom – ovo pojačalo ćete sigurno zapamtiti čim ga jednom budete pogledali.

Sviđaju nam se komande prednje ploče i njihov raspored. Centralnu poziciju zauzima matrični ekran, na kome se prikazuju osnovne informacije putem ogromnog crvenog fonta, čitljivog bez problema čak i sa desetak metara razdaljine. Osvetljenje ekrana se može podešavati u tri koraka, a on se može dodatno i isključiti, što dobro dođe noću, ali valja naglasiti da ni maksimalni nivo jačine svetla displeja nije iritantan, očigledno se pazilo na sitnice.

Pored ekrana se nalaze simetrično raspoređeni, relativno mali, okrugli i zaobljeni tasteri. Najupečatljivije je, ipak, ogromno du-

gme namenjeno prvenstveno podešavanju jačine zvuka. Njega čini rotacioni enkoder, u slučaju Moona i-7 RS najbitnija komanda pojačala. Dosta različitih komponenti je prošlo kroz našu redakciju, ali ovako kvalitetno rešenje enkodera nikada dosad nismo sreli. Osećaj masivnosti koji on pruža, sjajna izrada i oblik, kao i vrhunska osetljivost pravi su primer kako treba praviti „veliko dugme za jačinu zvuka“. Kontrola glasnoće je izražena u decibelima i ide u granicama od nula do osamdeset, s tim što se korak menja: u rasponu 0-30 decibela on iznosi jedan, da bi potom njegova vrednost bila jedna polovina decibela. Ovo je stari trik koji Simaudio primenjuje kako bi promene jačine zvuka bile precizne i prijatne tokom čitave skale, a samo rešenje je odlično. Sa druge strane, nije nam se dopalo što taster namenjen uključenju pojačala iz stand-by režima nije izdvojen, drugog oblika ili boje, već se utapa u okolinu. Voleli bismo da odmah znamo koje dugme treba pritisnuti, bez čitanja oznaka. Dva mala tastera sa leve strane ispod ekrana služe sekvencijalnom izboru ulaza, kojih Moon i-7 RS poseduje četiri u single end konfiguraciji i jedan u balansiranoj. Sa desne strane identični tasteri služe ulasku u meni i potvrdi izbora, dok se za navigaciju i podešavanje vrednosti koristi malopre hvaljeno rotaciono dugme. Simaudio Moon i-7 RS poseduje bogate

opcije menija, a samo kretanje kroz njih je vrlo jednostavno i intuitivno i bez čitanja korisničkog uputstva. Na ovaj način možete, za početak, birati imena ulaza – ona koja će biti ispisana na displeju. Pojedine ulaze možete i isključiti, što je korisno ukoliko imate, recimo, dva izvora signala, te vam višak slobodnih ulaza nije potreban. Na mnogim boljim pojačalima standard je i podešavanje osetljivosti ulaza, a Moon i-7 RS to podržava uz baš širok raspon vrednosti, od minus 10 do plus 10 decibela, što će biti dovoljno za svaki uređaj koji bude priključen na ulaze. Meni dozvoljava i ograničenje maksimalne jačine zvuka pojačala, što smatramo veoma korisnim imajući u vidu da je rotaciono dugme veoma osetljivo – možete ga malo jače okrenuti i ono će nastaviti da se rotira vođeno inercijom, kao kod starih risivera. Dalje mogućnosti menija čine da Moon i-7 može raditi u režimu pojačala snage, odnosno nivo jačine signala mora biti kontrolisan od strane komponente koja je izvor. Na kraju, svaki ulaz se može konfigurisati zasebno kako bi aktivirao 12 volti okidački sklop na zadnjoj strani pojačala i uključio neku drugu komponentu.

Konektori Simaudio Moon i-7 RS pojačala raspoređeni su simetrično u odnosu na centralnu vertikalnu osu – to znači da je levi konektor na levoj strani pojačala, dok je desni jednako udaljen od desne ivice, formirajući lik u ogledalu. Ovakav pristup je najčešće prisutan kod nekih high-end amplifikacijskih sistema, koji rade u potpunom dual-mono režimu, gde interna pojačivačka elektronika svakog kanala jedino deli mrežni kabl. Ugrađeni konektori su šasijskog tipa, a njihov kvalitet je vrhunski. XLR konekcije i zvučnički terminali su jednako kvalitetni. Moon i-7 RS poseduje i RS-232 konekciju, kao i IR i SimLink konektore namenjene komunika-

Zoran Karapandžić

Simaudio

Zvuci koje možda nećete ni registrovati ili ćete ih prenebregnuti jasno se čuju, kao što je bat sitnih koraka u cipelama sa mekim đonom na drvenoj podlozi, otprilike kao da je glumac prošao tik ispred gledalaca.

ciji komponenti ovog proizvođača. Pojačalo snage je takođe podržano i u tom smislu su postavljeni izlazi sa pretpojačivačke sekcije, uz malopre pomenuti okidački sklop.

Peak

Sa tehničke strane, Simaudio je ovde primenio taktiku koju smo već videli na manjem modelu – Moon i-3 RS: kompletno pojačalo ostaje aktivno i kada uđe u standby mod, samo se gase displej i deo kontrolne elektronike. Ovo je vrlo praktično u današnje vreme kada često nemamo vremena da čekamo zagrevanje pojačala i ulazak u optimalni radni režim: Moon i-7 RS će od početka zazvučati onako kako je zamišljen. Hladnjaci zbog toga i tokom stand-by režima rada ostaju mlaki. Moon i-7 RS nije impozantan samo spolja: ispod poklopca sa mnogobrojnim zavrtnjima kucaju dva srca, u vidu toroidnih transformatora za audio-sekciju i dodatnog trećeg transformatora, koji napaja kontrolnu elektroniku. Ukupna kapacitivnost sekcije napajanja iznosi preko 68.000 mikrofarada. Verzija RS Moona i-7 poseduje dodatno poboljšane dielektrike u elektrolitskim kondenzatorima i četvoroslojnu štampanu ploču, na kojoj su pojedini vodovi pozlaćeni. Konstrukcija pojačala obuhvata i patentirano Lynx kolo, namenjeno funkcionisanju sistema pojačanja bez opšte povratne sprege, dok su putanje signala svedene na minimum. Simaudio Moon i-7 RS u pretpojačivačkoj sekciji koristi sistem kontrole jačine zvuka, faktički atenuator, koji funkcioniše preko mreže diskretnih otpornika, a čiji je cilj minimalna degradacija zvuka. Proizvođač ovo kolo naziva M-eVol. Izlazna sekcija radi u A klasi do nekih pet vati snage, što je i više nego dovoljno za svakodnevno slušanje. Za one koji vole

glasnije, sto pedeset vati na osam oma trebalo bi da „potera“ skoro svaki zvučnik. Daljinski upravljač je jednako interesantan kao i samo pojačalo: ovakav se retko viđa. Bez oštrih ivica, anatomski prilagođen i... od livenog aluminijuma, toliko masivan da deluje neuništivo. U sukobu ovog daljinca i staklenih ploča na stolovima dâ se naslutiti ko će izaći kao pobednik. Tasteri su jednolični i dosadni, ali vrlo praktično raspoređeni i daju odličan odziv pri pritisku. Upravljač podržava i modele Simaudio plejera.

Uputstvo je jednostavno i sveobuhvatno, sa dovoljnim brojem crteža. Kretanje kroz meni je opisano isključivo tekstualno i može praviti problem neiskusnim korisnicima. U tom smislu kompanija je, van osnovnog uputstva, priložila i dijagram rasporeda menija, kao vrlo praktičan dodatak. Samo uputstvo nam se nije učinilo toliko lucidno kao u slučaju Moona i-3 RS, ali je ipak informativno i praktično napisano.

ZVUČNI TEST

Moon i-7 RS svira baš onako kako izgleda: snaga je njegovo drugo ime. U slučaju da je bilo potpuno isključeno (preko mrežnog prekidača), biće mu potrebno oko petnaest minuta da dođe u optimalni režim rada – nas

Ključne karakteristike

“U pogledu zvuka, Moon i-7 RS je ono što se traži od pojačala –provodnik sa pojačanjem, a nešto slično se vrlo retko dâ sresti.”

je namerno zanimalo kako se zvuk menja. Tokom navedenog vremena blaga naglašenost basa polako opada.

U zvuku Moona i-7 RS prepoznali smo note našeg mezimca – fenomenalnog pojačala istog proizvođača, Moona i-3 RS. Veliki rođak sa lakoćom upravlja našim zvučnicima deklarisanim na dve stotine vati i ne baš slatkih šest oma. Dobija se utisak da, ma koliko pojačali nivo izlaznog signala, Simaudio pojačalo može još. Znakova distorzije jednostavno nema, a hladnjaci sa strane ostaju mlaki, kao da uređaj radi sa par vati snage. Međutim, sirova energija nije nešto što bi potencijalnog kupca isključivo zanimalo, inače bismo svi u kući držali razglasna pojačala. U slučaju Moona i-7 RS ovu karakteristiku prati dinamika, a posebno mikrodinamička postojanost: postavite jačinu na oznaku deset, a zatim na pedeset, i nećete osetiti ništa više sem promene jačine zvuka. U ovom pogledu je Moon i-7 RS ono što se traži od pojačala – provodnik sa pojačanjem, a nešto slično se vrlo retko dâ sresti. U vezi sa navedenim, rezolucija na niskim nivoima glasnoće jednaka je kao i na visokim, tako da možemo zaključiti da su navedene karakteristike Moona i-7 potpuno homogene u čitavom opsegu snage.

Ovde nije kraj: jasno se oseti da su Kanađani projektovali integralca namenjenog velikim zvučnim kutijama i voluminoznim prostorijama. Za čas je našu sobu, površine dvadesetak kvadratnih metara, u potpuno-

sti ispunio slatkim notama. Zahvaljujući odličnoj kontroli, Moon i-7 RS nema nikakvih problema sa kreiranjem trodimenzionalne scene, i to jedne od najboljih koje smo imali prilike da vidimo u klasi od 4.000 do 10.000 evra. Položaji muzičara u studiju precizno su ocrtani, sa tišinom tamnom kao noć koja se krije iza njihovih leđa, dok nas je pojava poznata kao decay oduševila. Ne volimo korišćenje stranih termina, ali decay je prilično teško prevodljiv: ukratko, ukazuje na sposobnost komponente (u ovom slučaju pojačala) da tačno isprati kraj svake note bez unošenja dodatnih elemenata. Kod Moona i-7 RS nam se naročito dopao vazduh, bolje reći izmaglica, kakva nastaje oko žičanih instrumenata u solo deonicama, svaki trzaj i titranje okoline se jasno primete. Tekstura zvuka koju ovo pojačalo proizvodi jasno ga odvaja u high-end: detalja ima koliko hoćete i svuda oko vas, ali nijedan skup njih nije naporan niti forsiran. Sve je lepršavo i, kako danas kažu, transparentno.

Čak i koncertni DVD snimci, filmovi i predstave daju nezaboravan doživljaj. Zvuci koje možda nećete ni registrovati ili ćete ih prenebregnuti jasno se čuju, kao što je bat sitnih koraka u cipelama sa mekim đonom na drvenoj podlozi, otprilike kao da je glumac prošao tik ispred gledalaca.

Od Simaudio pojačala nismo očekivali ništa manje od snažne ali nežne detaljnosti. Ono ništa ne prepušta slučaju, već izvlači maksimum iz svojih partnera.

Da li bismo mu nešto zamerili? Kada se sve svede, možda bismo rekli da je maleni i-3 RS, iako skromniji u svakom pogledu, bio malo agresivniji od ekstremno utegnutog gospodina i-7 RS. Ali, sve ostalo je na strani "velikog brata".

ZA KRAJ...

Dopao nam se Simaudio Moon i-7 RS. Tačnije, veoma ga poštujemo kao vrhunsko integralno pojačalo, neobičnog dizajna i nesumnjivog kvaliteta. Naći manu takvom hi-fi predstavniku nije lako. Iako se više ne proizvodi, bez problema može da stane na crtu bilo kojoj konkurenciji. Ukoliko ga ikada nabavite, nemojte nas zvati u goste – možda nećemo želeti da idemo kući. Topla preporuka.

Plus

Vrhunski zvuk.

Vrhunska izrada.

Opcije.

Minus

U klasi cene - ništa.

Oprema

OAudio Research DAC8

OLyngdorf CD-1

OSony PCM-R500

ODynaudio Focus 220

Muzika

Diana Krall – Live in Paris

Beautiful Voices CD

Simaudio Moon i-7 RS

Broj linijskih ulaza: 4+1 RCA, 1xXLR

Snaga: 2x150 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz)

Frekvencijski opseg: 10 Hz – 100 kHz (+0, -0.1 dB)

Broj parova zvučnika: 1

Dimenzije (ŠxVxD): 476x140x419 mm

Masa: 26 kg, zapakovano u kutiju

Cena: 3.900 

 Vox Trade, 011/3016-230

Gospodar džitera

Malo je uređaja koji su u poslednjih nekoliko godina uzburkali audiofilske vode kao novi CD plejer/DAC iz Audiolaba. Praćen brojnim priznanjima i pohvalama, 8200CD je najzad stigao u našu redakciju.

OAudiolabu 8200CD gotovo se sve znalo još pre nego što se pojavio u prodaji - delom zahvaljujući uspešno vođenoj marketinškoj kampanji, ali svakako i zbog nesumnjivih kvaliteta i inovacija koje donosi. Prestižni ESS Sabre32 digitalnoanalogni konverter, pregršt digitalnih ulaza i izlaza, USB port i balansirana XLR veza do sada su bili teško zamislivi u ovoj cenovnoj kategoriji. Ali, tu nije kraj...

OPIS

Iako je poslednjih godina kritikovan zbog pada u kvalitetu izrade, Audiolab je očigledno rešio da prekine sa ovom nepopularnom praksom, i to upravo novom serijom 8200. CD plejer koji nam je stigao na test može predstavljati primer dobre izrade, koji prevazilazi okvire njegovog cenovnog razreda - jednostavno, đavolski je dobro "sklopljen i zašrafljen", pa u tom smislu ne ostavlja nijednu audiofilsku želju neispunjenom. Umesto uobičajene kombinacije "aluminijum na prednjem panelu, ostatak od lima", 8200CD je izrađen kompletno od aluminijuma, sa odvojenom gornjom stranom i

bokovima, i solidnim dampingom. Prilična masa uređaja u neskladu je sa skromnom visinom, naročito kada je u pitanju CD reproduktor. Dizajn je, rekli bismo, neznatno unapređeni Audiolabov standard, što znači - svedeno, nepretenciozno i uz dobru dozu elegancije, koja biva otkrivena tek na drugi pogled. Prednji panel predstavlja primer rasterećenosti od svega što nije neophodno i zrači specifičnom, gotovo laboratorijskom funkcionalnošću, koja se može sresti kod profesionalnih uređaja. Leva strana rezervisana je za fioku diska, na sredini je smešten omanji displej, dok se na desnoj strani nalazi šest osnovnih komandi i poznati izduženi prekidač za uključivanje. Zadnja strana je znatno upečatljivija, a sadrži dva digitalna koaksijalna ulaza i jedan izlaz, kao i jednaku količinu optičkih priključaka. Analogni izlaz izveden je preko dva veoma kvalitetna, pozlaćena RCA konektora šasijskog tipa, a tu je i balansirani XLR izlaz. Strujni priključak je IEC tipa, što omogućava eksperimentisanje sa kvalitetnijim naponskim kablovima. Kad smo kod napajanja, proizvođač ponosno ističe veoma ozbiljnu izvedbu ovog stepe-

na, što podrazumeva masivni torusni transformator, nezavisnu regulaciju napajanja za svaku sekciju i pravi bataljon kondenzatora ukupnog kapaciteta gotovo 250.000 mikrofarada.

Na kraju, a mnogima verovatno i najzanimljiviji, jeste USB port sa asinhronim režimom rada. Iako je reč o prilično složenom sistemu, pokušaćemo da u kratkim crtama opišemo njegovo funkcionisanje. Naime, kada je 8200CD povezan sa računarom putem USB veze, povratna sprega omogućava master clocku u Audiolabovom D/A konverteru da preuzme kontrolu nad protokom informacija i da reguliše stanje u audio-bufferu, ne dozvoljavajući njegovo preveliko pražnjenje ili punjenje. Dakle, Audiolab diktira brzinu protoka, na taj način minimizujući džiter i prilično umanjujući uticaj izvora na krajnji kvalitet reprodukcije.

TEST

Neupadljiv izgled, naročito u crnoj boji, doprinosi da se ovaj Audiolab glatko uklopi u gotovo svako okruženje, što je bio slučaj i kod nas - nakon pet minuta, imali smo ose-

Bojan Jović

Audiolab

Dizajn je neznatno unapređeni

Audiolabov standard, što znači - svedeno, nepretenciozno

i uz dobru dozu elegancije, koja biva otkrivena tek na drugi pogled.

D/A konverter

• ESS Sabre32

176 kHz/24-bit

Analogni izlazi

• 1x RCA i balansirani XLR

Digitalni izlazi

• 1x koaksijalni i optički

Digitalni ulazi

• 2x koaksijalni i optički, 1xUSB

ćaj kao da je 8200CD oduvek na našoj polici. Vitko kućište, snažno napajanje i dobra izolacija odražavaju se na nešto višu radnu temperaturu ovog uređaja, ali ni blizu alarmantnog. Kada je test poodmakao, a testirana sprava se dobro razradila, prionuli smo na slušanje. Reprodukcija sa CD medija prikazala je sjajnu količinu detalja, otvorenost zvuka i zaista veliku pozornicu po apsolutnim kriterijumima. U sklopu našeg standardnog sistema (2010S2/Excite X12) Audiolab se pokazao kao prilično neutralan, ali i veoma muzikalan, pa je ovakva sinergija izrodila ne tako čestu kombinaciju relaksiranosti i autoriteta u zvuku. Jednostavno, sistem je delovao kao da u svakom trenutku tačno zna šta hoće, uz (subjektivno) veoma ubedljiv utisak u pogledu vernosti reprodukcije, a mi smo satima uživali u slušanju. Nakon reprodukcije sa CD medija, usledio je trenutak koji smo sve vreme iščekivali - povezivanje Audiolaba sa PC muzičkim serverom putem USB konekcije. Napomenućemo da je celokupan muzički materijal koji je korišćen za potrebe ovog testa ripovan sa originalnih diskova u WAV i FLAC format

kako bismo imali najbolji mogući kvalitet digitalnih formata. Ponovno preslušavanje istog materijala, sada sa muzičkog servera, pre svega nas je uverilo u možda najbitniju osobinu, u vidu jednakog kvaliteta reprodukcije sa CD nosača i sa hard-diska. Uz sve odlike zvuka koje smo već naveli, prelazak sa malenih X12 na Harbeth Monitor 30 doneo je potpuniji uvid u prirodu reprodukcije niskotonskog opsega. Kratko rečeno, bas kod 8200CD odlikuje se ozbiljnom dubinom, snažnim i na momente silovitim udarcima (Deep Purple - In Rock), kao i besprekornim tajmingom veoma brzih pasaža (miles_gurtu). Kome je do eksperimentisanja, Audiolab 8200CD slušaocima nudi izbor od četiri različita digitalna filtera: fast rolloff, slow rolloff, optimal spectrum i optimal transient. Razlike nisu prevelike, ali su svakako čujne, a nama je najviše odgovarao optimal spectrum.

Ono što će posebno prijati korisnicima PC muzičkog servera kao transporta jeste mogućnost da preko daljinskog upravljača Audiolaba kontrolišu softverski plejer na računaru. Naravno, ovo je uslovljeno upotrebom

“Audiolab diktira brzinu protoka, na taj način minimizujući džiter i prilično umanjujući uticaj izvora na krajnji kvalitet reprodukcije.”

Ključne karakteristike

USB veze, koja je i inače preporučena zbog napredne kontrole džitera. Dakle, 8200CD omogućava aktivaciju odabranog plejera, navigaciju kroz muzičke datoteke, kao i potpunu kontrolu nad reprodukcijom - binarni audiofili teško da bi mogli poželeti više od ovoga.

ZAKLJUČAK

Sudeći prema prikazanim kvalitetima pri reprodukciji, slobodni smo da kažemo da Audiolab 8200CD predstavlja jedan od najboljih, ako ne i najbolji CD plejer/DAC u svojoj cenovnoj kategoriji, a po mnogim parametrima je i prevazilazi. Stepen upotrebljivosti je priča za sebe: o tome najbolje govori definicija koja se povremeno može čuti, a glasi da Audiolab 8200CD nije CD plejer sa digitalnim ulazima, već

eksterni digitalno-analogni konverter sa integrisanim transportom. Istini za volju, Harman Kardon je pokušao nešto slično sa modelom HD990, ali nije stigao ni blizu zadatog cilja. Uprkos brojnim opcijama i više nego pristupačnoj ceni, deklasirao ga je relativno slab kvalitet izrade i, pre svega, kvalitet reprodukcije koji nije zadovoljio audiofilsku populaciju. Očigledno je da su inženjeri Audiolaba krenuli u akciju daleko promišljenije, razmišljajući o tome šta svaki audiofil želi da vidi na svom novom ljubimcu, ali i unutar njega. I, zahvaljujući pravom pristupu, stvorili su uređaj kojem se nema šta dodati ni oduzeti. Na kraju, umesto preporuke i više od svih komplimenata govori činjenica da bi autor ovog teksta veoma rado video Audiolab 8200CD kao stalnog člana svog sistema.

Plus

Sjajan zvuk.

Fantastične mogućnosti.

Kvalitet izrade.

Povoljna cena u odnosu na ono što pruža.

Minus

Ako ćemo da sitničarimo, displej bi mogao biti veći.

Oprema

OPC music server

OHarman Kardon HK 3490

OExposure 2010S2

ODynaudio Excite X12

OHarbeth Monitor 30

OQED, Neotech, Oehlbach kablovi

Muzika

Chesky Records - The Ultimate Demonstration CD (CD/WAV)

Dvorak - Symphonie No. 9 (CD/WAV)

Keef Hartley - Halfbreed (CD/FLAC)

Timi Yuro - The Mercury Years (CD/FLAC)

Audiolab 8200CD

Formati: CD, CD-R/RW

D/A konverter: ESS Sabre32

176 kHz/24-bit

Analogni izlazi: 1x RCA i balansirani XLR

Digitalni izlazi: 1x koaksijalni i optički

Digitalni ulazi: 2x koaksijalni i optički, 1xUSB

Memorija: 30 numera

Dimenzije (ŠxVxD): 444x75x320 mm

Cena: 770 

 4Audio, 011/2759-096

“Bas kod 8200CD odlikuje se ozbiljnom dubinom, snažnim i na momente silovitim udarcima, kao i besprekornim tajmingom veoma brzih pasaža.”

Za ceo život

Nenametljiv vizuelni identitet i nedovoljna rasprostranjenost čine ove zvučnike nepoznanicom za mnoge audiofile. Ali, ukoliko vam se ukaže prilika, nemojte propustiti da ih čujete.

Harbeth Monitor 30 su inicijalno razvijeni kao zamena za BBC studijski monitor sa oznakom LS5/9, a danas postoje u dve verzije: izvornoj, koja je namenjena profesionalnoj upotrebi, i drugoj, za kućne audio-sisteme. Ovi veliki regalski zvučnici stigli su na naš test sa dodatnom oznakom "Domestic", što označava drugu navedenu verziju.

OPIS

Izvađene iz jednostavnog pakovanja, testirane zvučne kutije u prelepom rosewood finišu nepogrešivo su nas vratile u detinjstvo

i prizvale najranija sećanja na tadašnji kućni sistem, koji se sastojao od Sansui risivera, Dual gramofona i masivnih, kompresionih Pioneer zvučnika. Monitor 30, jednostavnih i pravilnih linija, sa blago zaobljenim prednjim ivicama i maskom od crnog platna preko cele prednje strane, deluju zaista kao da stižu iz vremena od pre 30 do 40 godina ili kao da ih je neki zaljubljenik pronašao u uglu kakvog zaboravljenog skladišta i nakon nekoliko decenija izneo na svetlost dana. Upoznavanje nastavljamo pažljivim skidanjem prednjih maski, što na prvi pogled izgleda nezgodno i potencijalno opasno

po platno. Ipak, nakon malo prikupljanja hrabrosti, ispostavilo se da se maske skidaju sasvim jednostavno - dovoljno je blago ih povući sa donje strane i polako izvući iz ležišta. Pored niskotonsko/srednjotonske jedinice i visokotonca, u gornjem levom uglu prednje strane smešten je bas-refleks otvor prečnika pet centimetara, koji omogućava pogled na obilno dampiranu unutrašnjost. Iako su smešteni u ugao, portovi na obe zvučne kutije su na istom mestu, tako da nam nije baš sasvim jasno kako i zašto proizvođač obeležava, odnosno razlikuje levi i desni zvučnik. Mid/bas zvučnička jedinica prečnika 20 centimetara odlikuje se Radial tehnologijom izrade membrane, koju je Harbeth, zajedno sa timom posvećenih stručnjaka i uz podršku britanske vlade, razvio pre dvadesetak godina i od tada je primenjuje na svim svojim modelima. Radial drajver je uparen sa visokotoncem preuzetim od poznatog proizvođača Seas, koji se odlikuje tekstilnom membranom prečnika 2,5 centimetara. I zadnja strana je donekle specifična jer su kvalitetni bi-wire terminali

Bojan Jović

pričvršćeni direktno na kabinet, bez uobičajenog metalnog panela. Ukoliko preferirate single-wire konekciju, proizvođač isporučuje spojnice od kabla, koje s jedne strane imaju viljuškaste priključke, a s druge su terminisane banana-konektorima - fantastično jednostavno i nadasve efikasno rešenje jer zamena zvučničkih kablova ne zahteva akrobacije sa tri ruke, pričvršćivanje dva kabla istovremeno i slična cinculiranja. Gornji deo zadnje strane rezervisan je za jednostavnu etiketu koja sadrži oznaku modela i serijski broj, kao i informaciju da su podaci o zvučniku sačuvani u arhivu kompanije.

Kabinet je sastavljen po starom receptu, u kojem su gornja, donja i bočne stranice lepljene i čine osnov kutije, dok se prednja i zadnja strana pričvršćuju naknadno, zavrtnjima. Ovakav pristup, iako možda nije u skladu s današnjim dizajnerskim trendom, oličenim u rečenici "zavrtanj koji se vidi jeste sramota", omogućava jednostavan i neometan pristup svim komponentama u unutrašnjosti. Oni koji imaju starije zvučnike ili kupuju nove s namerom da ih zadrže duži vremenski period (u prevodu: par decenija) znaju koliko ovo znači prilikom servisiranja ili zamene dotrajale komponente. Za razliku od svuda prisutnog medijapana, Monitor 30 su u potpunosti izrađeni od prirodnog drveta, debljine 12 milimetara. Prema rečima proizvođača, ovako tanki zidovi ostavljaju više mesta za izolacioni materijal u unutrašnjosti, što daje bolji krajnji rezultat nego MDF od 18 (ili više) milimetara sa tanjom izolacijom.

Harbeth Monitor 30 odlikuju se vrhunskom izradom i oplemenjuju prostor onako kako nijedan zvučnik od medijapana ne moževizuelno, ali i jedinstvenim mirisom prirodnog drveta. Njihov klasičan dizajn ne mora se svideti svakom i sigurno se neće baš sjajno uklopiti u moderne enterijere. Ovo je dodat-

Harbeth

Gornji deo zadnje strane rezervisan je za jednostavnu etiketu koja sadrži oznaku modela i serijski broj, kao i informaciju da su podaci o zvučniku sačuvani u arhivu kompanije.

no naglašeno činjenicom da ovi zvučnici nisu predviđeni da stoje bez prednjih maski, koje skrivaju ukupno 24 zavrtnja, veselo raspoređenih po obodu ili oko zvučničkih jedinica. Veoma nam se svidelo što, za razliku od određenog dela ostrvskih proizvođača (ne samo iz audio-industrije), Harbeth ne traži od svojih korisnika da izigravaju "čuvare tajne" i da za velike pare, a pod parolom ekstravagancije, trpe tragikomičan dizajn, nepotpune funkcije ili arhaične sisteme za povezivanje kako bi se po svaku cenu razlikovali od ostatka sveta. Ne, kod Harbetha je sve rešeno baš kako treba, na najbolji mogući način.

Ključne karakteristike

Tip kutije • Dvosistemski, prednji bas refleks otvor

TEST

S obzirom na to da su naši standardni stalci bili previsoki za Monitor 30, od prijatelja smo pozajmili stalke visine nepunih pola metra, što predstavlja optimum za ove zvučnike, jer ukupna visina tada iznosi oko 95 centimetara. Takođe, od distributera smo dobili već razrađen par zvučnih kutija, pa je test mogao da počne odmah. Slušanje omiljenih i dobro poznatih albuma pružilo nam je gotovo nestvaran uvid u najsitnije detalje, kao i u zvukove ambijenta kod koncertnih i klupskih snimaka, uz besprekorno pozicioniranje u prostoru. Scena je bila potpuno definisana po širini i po dubini, a zvučnici su nam pokazali da su sposobni za fantastično brze promene dinamike i ritma, uz zadržavanje potpune koherentnosti muzičke slike. Ipak, takva, gotovo rigorozna kontrola, nije ugrozila muzikalnost, a Monitor 30 su nam sve vreme isporučivali talase emocija i savršeno prenosili energiju sadržanu u muzici, bila ona pozitivna ili negativna. Atmosfera, ambijent, raspoloženje muzičara, sve je bilo izraženo veoma verno i intimno. Takođe, veoma imponuje sposobnost zvučnika da podjednako dobro reprodukuju sve što im se servira, bio to džez kvartet u kakvom zagušljivom klubu, veliki koncert filharmonije, studijski snimak savršene produkcije ili stadionski rok spektakl, tokom kojeg se gotovo oseća jara reflektora. Nemojte nam zameriti, ali pri emocionalnom doživljaju muzike kakav pružaju ovi zvučnici, subjektivno opisivanje

“Ovi zvučnici se ne ponašaju kao dželati koji će po kratkom postupku likvidirati svako pojačalo koje im nije doraslo.”

dubine basova ili detaljnosti deluje neprimereno i gotovo vulgarno. Možda je razlog za nedovoljnu objektivnost i to što su nas Monitori 30 zaveli i držali na sedmom nebu sve vreme trajanja testa. Jednostavno, kod ovih zvučnika nam je sve bilo potaman i baš kako treba, a u takvim situacijama je teško ostati hladne glave. Očekivali smo surovo otrežnjenje, ali ono nije došlo, pa smo se s mukom rastali od testiranih Harbetha. Veoma pozitivna osobina Monitora 30 ogleda se u relativnoj nezahtevnosti po pitanju ostatka sistema - testirali smo ih sa skupom, ali i sa jeftinijom opremom. Ovi zvučnici se ne ponašaju kao dželati, koji će po kratkom postupku likvidirati svako pojačalo koje im

možda nije doraslo, već će se truditi da iz svake komponente izvuku maksimum i postignu zadovoljavajući kvalitet zvuka. Pored toga, koncepcija sa relativno malim zvučničkim jedinicama u odnosu na zapreminu kabineta, dobra izolacija i frontalni bas-refleks omogućavaju jednostavno pozicioniranje, pa su testirani zvučnici odlično funkcionisali već na oko četrdesetak centimetara od zadnjeg zida. Izgleda da je kod ovih Harbetha udaljenost od bočnih zidova podjednako važna stavka, odnosno da su osetljivi i na pozicioniranje po toj osi. Prema našim iskustvima, 50 do 60 centimetara prostora sa strane mnogo će im značiti. Generalno, Monitor 30 su predviđeni za manje

i srednje prostorije, a mi smo se uverili da će se odlično osećati i sjajno zvučati u sobama površine od 15 do 30 kvadrata.

ZAKLJUČAK

Kada se uzmu u obzir kvalitet izrade i zvučni dometi ovih Harbetha, verujemo da većini audiofila, koji vreme provode uživajući u muzici i ne pate za promenom komponenata samo promene radi, Monitor 30 mogu doneti trajno rešenje. Iz perspektive prosečnog domaćeg audiofila njihova cena svakako nije mala, ali vrede svaki dinar i predstavljaju sjajnu investiciju, pa stoga dobijaju sve preporuke s naše strane.

Plus

Vrhunski kvalitet izrade.

Klasičan dizajn (iako se neće svideti svakom).

Jednostavno pozicioniranje i uklapanje sa ostatkom sistema.

Kvalitet reprodukcije.

Minus

Ništa.

Oprema

ONAD C 356BEE

OExposure 2010S2

OSimaudio MOON i-7

OLyngdorf CD-1

ONeotech, Oehlbach kablovi

Muzika

Dali Stereo Demonstration CD

I. Stravinsky - The Rite of Spring (CD)

Jazz at the Pawnshop (CD)

Joe Bonamassa - Black Rock (CD)

Harbeth Monitor 30

Preporučena snaga pojačala: 25-150 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 50 Hz–20 kHz

Osetljivost (1W@1m): 85 dB

Impedansa: 6 oma

Topologija: 1x200 mm bas/srednjotonac, 1x25 mm visokotonac

Dimenzije (ŠxVxD): 277x460x285 mm

Masa: 13,4 kg

Cena: 2.460 

 One HiFi, 011/212-9117

Drugi svet

Jedan od prvih elektrostatika na svetu nastao je dvadesetih godina prošlog veka, ali zahvaljujući lošim materijalima raspao se odmah nakon prve note. Danas je tehnologija potpuno drugačija, a zvuk elektrostatika nastavlja da osvaja uši audiofila širom sveta.

Krajem sedamdesetih godina Gayle Martin Sanders i Ron Logan Sutherland upoznali su se u radnji high-end audio-opreme, koju je držao Sanders u Kanzasu. Njihova strast ka dobrom zvuku i elektrostaticima dovela je do stvaranja prvog prototipa 1980. Pravi hit su postali 1983. na sajmu CES sa modelom zvučnika Monolith. Najveću ekspanziju sa brojem modela zvučnika doživeli su devedesetih godina, a taj proces se nastavlja do danas. Najveća promena dogodila se 2005, kada je kompaniju kupila finansijska grupacija ShoreView Industries, čime je dobijena značajna finansijska injekcija za nove projekte. Srećom, novi vlasnik sebe smatra pasivnim investitorom i ne meša se u dnevne poslove.

MOTION

Najjači model elektrostatika pod imenom CLX kreće se u cenovnom rasponu od 20.000 do 25.000 evra, dok se standardni modeli kreću od 2.000 do 12.000 evra. Serija Motion je daleko povoljnija, tako da smo sigurni da su inženjeri kompanije MartinLogan imali veliki izazov pred sobom. Iako su u ponudi do sada postojali centralni zvučnici i sabvuferi, serija Motion je prva linija proizvoda koja je direktno okrenuta ovom segmentu kućne zabave. Tako se u seriji nalaze modeli Motion 2 i Motion 4, koji se mogu smatrati i satelitskim zvučnicima zbog kompaktnih dimenzija i mogućnosti montiranja na zidove. Tu su i dva centralna zvučnika, kao i jedan model za efekat kanale. Nama su najinteresantnija dva podnostojeća modela sa oznakama Motion 10 i Motion 12, a upravo smo odlučili da najveći model uzmemo

na test. Sa cenom od 1.350 evra, Motion 12 predstavlja donji segment ponude kompanije i jeftinu ulaznicu u MartinLogan svet. Upravo zbog toga što je Motion serija prvenstveno namenjena sistemima kućnog bioskopa, zanimala nas je reprodukcija u stereo režimu. Izbor je, naravno, pao na najjači model. Kućišta svih zvučnika Motion serije karakteriše neobičan oblik sa finim linijama, koji je najizraženiji kod manjih modela. Kutija Motion 12 zvučnika ima finiš od furnira pravog drveta i izgleda zaista atraktivno. Na zadnjem delu primećujemo neobične terminale za kablove – naime, MartinLogan ih je napravio specijalno za ovu seriju, a funkcionišu po principu priklještenja kabla. Potrebno je pritisnuti terminal kako bi se rupica otvorila i zatim jednostavno otpustiti priključak. Veza je veoma čvrsta i sigurna. Pročitali smo mnoge negativne komentare na internetu u vezi sa ovim principom, u kojima se uglavnom kritikuje nemogućnost priključenja banana, što je zapravo netačno. Skidanjem gumenih pokrivača sa terminala jasno je vidljiv otvor za postavljanje bananica. S obzirom na to da posedujemo Oehlbach banane, iskoristili smo ih radi lakše i brže zamene kablova.

Ne smemo zaboraviti da pohvalimo izrazito kvalitetno i pametno rešeno pakovanje zvučnika u ambalažu, kojem se moralo pristupiti drugačije zbog neobičnog oblika zvučnika. U ambalaži se u posebnoj kutiji nalaze i po dve maske, jedna za gornji deo, a druga za donji deo zvučnika. Ove maske daju zvučnicima daleko skupoceniji izgled. U pomenutom paketu su i četiri metalna šiljka, ali i četiri zaobljene gumene podloške namenjene

MartinLogan preporučili bismo ga svima koji planiraju da svoj stereo sistem jednog dana prošire na kućni bioskop.

Ključne karakteristike

Topologija

• 2x165 mm bas, 1x133 mm srednjotonac, 1x 133x44 mm visokotonac Konstrukcija

• Furnir pravog drveta

Ljubiša Miodragović

audiofilima čije supruge ne preferiraju rupe na parketu.

Motion 12 u svojoj konstrukciji ima visokotonac, srednjotonsku jedinicu i dve bas jedinice. Karakteristična za celu Motion seriju jeste upotreba Folded Motion visokotonca, čiju tehnologiju su u kompaniji zaštitili kao TradeMark. Radi se o foliji savijenoj u talasima, čiji je princip rada sličan kretanjima kod harmonike. Ovako „naborana“ folija ima osam puta veću površinu nego konvencionalni visokotonac prečnika jednog inča. Zbog male mase folija je veoma pokretna i brza, te se kao rezultat dobijaju odlični tranzijenti. Ovde se zapravo radi o unapređenoj verziji rešenja iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, pod imenom Heil.

Ipak, Motion 12 se od ostalih modela razlikuje po tome što mu srednjotonska jedinica funkcioniše kao delimičan dipol, jer se zvučni talasi emituju napred, bočno i sa zadnje strane jedinice. Gornji deo zvučnika uopšte nije u kućištu, već su bokovi i zadnja strana urađeni od plastike koja je praktično potpuno otvorena. Plastika poseduje ram koji formira oblik zvučne kutije, ali svaka stranica je perforirana sa otvorima prečnika jednog centimetra. Preko ove plastike dolazi fino platno, a pažljivim pogledom kroz platno na dobrom osvetljenju možete videti srednjotonsku jedinicu pričvršćenu za prednju ploču. Veliki broj neobičnih rešenja može rezultovati i nesvakidašnjom reprodukcijom.

Pa, poslušajmo...

ZVUK

Zbog visoke efikasnosti zvučnika Motion 12 odlučili smo se da ih povežemo na veći broj pojačala, različite snage i cenovnog ranga. Tako je poslužio i integralac NAD C 356BEE, koji se u isto vreme našao na testu. Motion 12 je već svirao nekoliko nedelja u salonu uvoznika, tako da se nismo brinuli oko perio-

da razrade. Prvi utisak je bio veoma prijatan. Zbog neobičnih visokotonaca odmah smo se koncentrisali na gornji spektar frekvencija. Prozračnost i lepršavost visokih tonova bila je veoma jasna, ali nikako prenaglašena i neprirodna. Violine i srodni gudački instrumenti su nas zaista fascinirali, te nas je izvođenje Eleanor Rigby (Strings Only) još jednom podsetilo na fantastične melodije liverpulskih čupavaca. Sjajno su reprodukovani i hi-hat i druge vrste perkusionih instrumenata. Pred nosti primenjene tehnologije na visokoton cima bile su očigledne jer su tranzijenti bili reprodukovani sa velikom verodostojnošću. Vokalni segment muzičkih numera bio je još jedan veliki plus za ove MartinLogane. Jedna od nama omiljenih numera za detaljnu ana lizu vokala je Tom's Diner Suzanne Vega, sa čuvenog albuma Solitude Standing iz 1987. Njeno a cappella pevanje evociralo je uspo mene na LP ploču koju smo slušali u klinačkim danima. Ipak, dešavalo se da nam vokali na trenutke zvuče pomalo suvo, ali ne toliko da bi narušavali sveukupni utisak. Najveći adut ovih zvučnika čini se da je srednji opseg. Re produkcija basa je bogata, a za neke ukuse može se činiti da je i blago prenaglašena.

Čak ni pomeranje kutija dalje od zadnjih zidova nije previše uticalo na to, pa možemo zaključiti da Motion 12 ipak zahteva solidnu zapreminu prostorije. Bilo bi svakako zanimljivo poslušati sistem kućnog bioskopa sa Motion 12 i nekim pratećim sabvuferom. Utisak je da je Motion 12 zaista kvalitetno izrađen zvučnik, sa sjajnim performansama i uravnoteženim odzivom u celom frekvencijskom spektru. U prilog mu ide i podatak da je na zapadnoevropskom tržištu njegova

cena viša za nekih 30-35 procenata. Takođe, preporučili bismo ga svima koji planiraju da svoj stereo sistem jednog dana prošire na kućni bioskop – Motion centralni zvučnik i manji modeli nisu uopšte skupi, a sjajno će se zvučno uklopiti zbog istog visokotonca. Na kvalitet izrade nemamo posebne zamerke, ali razumljivo je da smo očekivali „vau faktor“ od kompanije kakva je MartinLogan, koji je, nažalost, izostao. Čini se da je u seriji Motion novac na razvoj većim delom otišao na reprodukciju, a manji deo na estetiku.

Plus

Primena naprednih tehnologija dala je rezultate.

Balansirana i verna reprodukcija.

Sjajna osnova za izgradnju sistema kućnog bioskopa.

Minus

Osim oblika, očekivali smo više pažnje posvećene vizuelnim detaljima.

Oprema

OSimaudio Moon i-7

ONAD C356 BEE

OYamaha NP-S2000

OLyngdorf CD-1

OOehlbach kablovi i bananice

Muzika

Suzanne Vega – Solitude Standing (CD)

Kaith Jarret / Charlie Haden – Jasmine (CD)

Michael Schlierf – Clouds And Silver Linings (SACD)

Sara Gazarek - Yours (FLAC)

MartinLogan Motion 12

Preporučena snaga pojačala: <150 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 40 Hz – 25 kHz

Osetljivost (1W@1m): 92 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 2x165 mm bas, 1x133 mm papirni srednjotonac - dipol,1x 133x44 mm Folded Motion visokotonac

Dimenzije (ŠxVxD): 1.087x178x358 mm

Masa: 16,3 kg

Cena: 1.350 

 4Audio, 011/2759-096

Folded Motion visokotonac

Agresivna dama

Prirodna evolucija prelepe retro S2000 serije stvorila je novog potomka: mrežni plejer potpuno u stilu starog a novog.

To je, valjda, u suštini čoveka: ono što je skupo treba da je veliko i teško. Ne govorimo o dijamantima, govorimo o hi-fiju. Odmah da kažemo da je Yamaha na ovom području neprevaziđena: Accuphase je odličan, ali užasno skup. Kineskim proizvođačima još uvek uglavnom fale finese, ali zato Yamaha blista. Serije S1000 i S2000 su pravi dragulj i spoj preciznosti izrade, novih tehnologija, dobrog zvuka i elegantnog retro dizajna. Cena, moramo priznati, nije „svemirska“ i to je jedan od udarnih aduta japanskog proizvođača. Sada je na test stigla i prinova: mrežni plejer koji pripada seriji S2000 i ima naziv NP-S2000. Pogađate, NP je skraćenica od Network Player. Yamahin mrežni plejer je izrazito tankog profila: svega sedamdeset milimetara, uzimajući u obzir i masivne, livene ali neupadljive nožice sa spajkovima i magnetnim podloškama da ne biste oštetili dragoceni nameštaj. Samo kućište plejera je još par centimetara tanje i ono deluje kao oveća ploča dubine čak četrdeset četiri centimetra. Posmatrajući standardno dostupne mrežne plejere na našem tržištu, NP-S2000 deluje kao da treba da zadovolji stroge vojne zahteve u pogledu izrade i zato ne treba da čudi njegova masa, koja iznosi čak dvanaest kilograma, što je jednako nekom solidnom pojačalu.

Yamaha je i ovde sve uradila u znaku jednostavnosti: tu su mrežni prekidač mehaničkog tipa, LE dioda, koja prikazuje da li je link aktivan, jednolinijski matrični ekran i dva tastera kojima se bira izvor zvuka i vrši

povratak na prethodni meni. Centralna komanda za upravljanje je rotacioni enkoder sa dugmetom od punog metala, kojim se vrši kretanje po menijima, a pritiskom na njega označava izbor. Lako i intuitivno.

Priključaka nema puno: kvalitetni RCA i balansirani analogni izlazi, LAN konektor i optički i koaksijalni digitalni izlazi. Mrežni priključak je IEC, što omogućava korišćenje kvalitetnijeg mrežnog kabla. WiFi nije uključen u konfiguraciju NP-S2000.

Daljinski upravljač je veoma sličan onima koji stižu uz S seriju: metalna gornja ploča, jednostavan je za upotrebu, mada su svi tasteri iste boje i treba se naviknuti na njih. Podržava i rad sa Yamaha pojačalima. Uputstvo je profesionalno, puno crteža i dodatnih objašnjenja, koja će biti dovoljna i cepidlakama.

TOKOM UPOTREBE

Povezivanje i pokretanje je krajnje jednostavno: NP-S2000 se uključi i sačeka malo – preko daljinskog upravljača to ide i brže. Skeniranje mreže je jednostavno, a potom plejer daje spisak mogućih izvora. Prvi od dva je internet radio, dok je drugi neki od DLNA servera, kojih možete imati koliko god hoćete – lako ćete ih listati pomoću dugmeta sa strane.

Yamaha uz NP-S2000 daje jednu licencu za Twonky Media server. Nažalost, ovaj softver se pobrinuo da sve ne bude baš tako lako. Na našem prvom računaru nije nikako hteo da proradi. Download najnovije verzije programa učinio je da on startuje, ali bez mo-

gućnosti da komunicira – razlog su zatvoreni portovi usled sigurnosnih zahteva. Tek na drugom PC računaru proradila je najnovija verzija.

Ekran Yamaha NS-P2000 plejera je neadekvatan za svakodnevnu upotrebu: jeste lep i ima mogućnost prikaza dosta karaktera, ali samo u jednoj liniji, što smatramo nedovoljnim. Zbog toga smo se okrenuli veb interfejsu, koji Yamaha takođe podržava. Ali, ni on nas nije oduševio: maleni interfejs je zauzeo svega deo ekrana. Da li je jednostavan za korišćenje? Izuzetno. Ali, zato poseduje samo osnovne funkcije i tokom dužeg korišćenja nije pregledan. Nama je izgledalo kao da se radi o softveru namenjenom telefonu ili probnoj verziji za potrebe inženjera. Naravno, Yamaha nudi i softver za iPhone (dodatno se naplaćuje), ali ne i za Symbian mobilne telefone. Čini nam se kao da nas teraju da koristimo iPhone, umesto da imaju sopstveni kontroler kao onaj koji pravi Sonos, pa makar Yamaha koštala više. Drugo rešenje mogu biti HDMI/VGA izlaz i korišćenje televizora u funkciji monitora. Prelazak sa numere na numeru nije trenutan, kako bi mnogi pomislili. Upravo suprotno, Yamahi treba vremena da se „smisli“ i pomeri se napred ili nazad. Za ovo dobro dođe daljinski upravljač, jer kada koristite rotaciono dugme, mahinalno pomislite da ga niste dobro upotrebili, pa pokušavate više puta da dođete do željene numere, što samo pogoršava konfuziju. Sve u svemu, ergonomske vrline Yamahe NP-S2000 nisu baš na najvišem nivou. Ostaje nam želja da proizvođač usavrši makar mrežni interfejs u nekoj budućoj verziji softvera.

TEHNIKA I IZRADA

Neverovatno je koliko je kvalitetno napravljeno kućište Yamahe NP-S2000. Poklopac je dodatno dampiran, iako je sam po sebi vrlo čvrst, kao i ostatak šasije, a brojni zavrt-

Zoran Karapandžić

nji su prisutni na donjoj strani plejera. Nožice se mogu podešavati prema podlozi. Bočne obloge svetlog finiša nisu od prirodnog drveta kao na pojačalu A-S2000, već je tu ulogu preuzeo medijapan.

Unutrašnjost NP-S2000 krije prilično razvijenu sekciju napajanja, zasnovanu na dva transformatora smeštena centralno, od kojih je jedan toroidalnog tipa i služi isključivo za analogni deo plejera. Osnovna filterska sekcija poseduje četiri elektrolita sa oznakom matične kuće, svaki od njih je kapaciteta 5.600 mikrofarada. Zatim sledi regulacija, ispred koje se nalazi banka od nekoliko kondenzatora kapaciteta 3.300 mikrofarada. Sve ovo zahteva mesto, tako da su strujni filter, regulacija i stabilizacija u levoj trećini kućišta. Desna trećina je okupirana mrežnom i DAC elektronikom. Kao digitalno-analogni konverteri koriste se Burr Brown PCM1792, jedan po kanalu, a dalje se balansirani signal vodi preko nekoliko operacionih pojačivača sve do izlaza. Korišćeni pojačivači su tipa Analog Devices OPA275 i NE5532. Balansirani signal se takođe svodi i na single end preko iste serije operacionih pojačivača. Izlazna sekcija zauzima priličan deo štampane ploče. Metal film otpornici, polipropilenski i kvalitetni Nichicon elektrolitski kondenzatori namenjeni audio-primeni svuda su prisutni. Yamaha zaista lepo izgleda, kako spolja, tako i iznutra. Neverovatan je utisak kvaliteta kada se malo duže igrate ovim uređajem.

ZVUK

Na početku smo Yamahu NP-S2000 testirali standardnim FLAC formatom baziranom na 16/44.1 semplovima. Neke od njih smo pravili sami, specijalno za ovaj test, vraćali ih nazad u CD-Audio format i poredili sa originalima. Razliku nismo uočili.

Elegantna japanska dama pokazala se drskom i agresivnom: dinamika je suština

Jednostavan prednji panel

Yamaha

Mrežni plejer NpS2000 je izrazito tankog profila: svega sedamdeset milimetara.

Ključne karakteristike

Reprodukcija

• WAV, MP3, AAC, FLAC, WMA D/A konverter

• Burr-Brown PCM1792

njene pojave. Ovaj muzički plejer ne zvuči lenjo, ma šta mu puštali, njegova divlja priroda je ono što odmah okupira. Vežbali smo ga uz Dire Straits, Amy Macdonald, Phila Collinsa, Dianu Krall i Vladu Georgieva. Utisak je bio konzistentan – odlična dinamika. Ekstenzija donjeg spektra je vrlo dobra – bas ide duboko i ima određenu dozu definicije. Međutim, ovde počinju problemi sa Yamahom, a to je prilično tvrda reprodukcija, bas nema tu snagu udarca da osetite realnost zvuka, to je samo solidna kopija originala. Kako idemo naviše, situacija se menja – nagore! Glas pevača poseduje neki vid koloracije, koji čini da on gubi toplinu živog bića – slično smo doživeli i sa nekim ranijim Yamahinim komponentama. Ima tu detalja, ali ne preterano i nedovoljno za ovu cenu. Sledeći korak, gornji ekstrem je nešto gde smo mislili da će Yamaha da zasija. Nažalost, naša iskustva su suprotna: detalji nedostaju, ali je zato tu veštački prikaz, zvuci činela imaju redovan siktajući prizvuk, potpuno neprirodan. Kakvo razočaranje na 16/44.1 semplovima! Nismo sebi mogli da dođemo: menjali smo kablove, kako interkonekcijske, tako i mrežne, izvore, jedino nismo bili u prilici da zamenimo ruter. I... ništa. Yamaha je ostala jedna tvrdoglava dama, čvrstog, upornog stava. Da podsetimo, na istoj opremi je svirao Naim UnitiQute, i to izuzetno korektno, dok je Olive Opus 4 ipak bio lošiji od NP-S2000. Prelazak na posebne HD semplove u rezoluciji 24/96 dao je bolje rezultate. Pre svega, neki od semplova koje smo koristili bili su demonstracioni u cilju prikaza prednosti ovog formata, sa sajta HDtracks. Koncert Nikolaia Rimsky-Korsakova The Snow Maiden odvsiran je precizno, sa dobrim pozicijama instrumenata i odličnim razdvajanjem zvukova koji oni proizvode. Međutim, opet je ostala ta doza svetle koloracije, a niži tonovi nisu imali potrebnu energiju kako bi kreirali realnu scenu. Numere Big Bad Girl i Misery izmamile su nam osmeh prostornošću i daleko finijom teksturom nego na ranije pomenutim 16/44.1 test numerama, ali opet je tu smetala specifična obojenost, kako glasa, tako i pozadinskih zvukova, koja je svojstvena nekim uređajima ovog proizvođača. Imamo utisak da se Yamaha odlično snalazi sa jednostavnim audiofilskim snimcima visoke rezolucije: glas pevača i jedan prateći instrument čine da ona pliva u muzici sasvim dobro. Međutim, čim naiđu složenije deonice, Yamaha gubi dah i kreće da zakida na informacijama. Zato, kada budete u prilici da je čujete, bićete oduševljeni njenim zvučnim sposobnostima na

"Retro" prekidač za uključivanje uređaja

“Elegantna japanska dama pokazala se drskom i agresivnom: dinamika je suština njene pojave.”

diskovima, koji će sadržati muziku kao skrojenu za nju. Ne budite lenji, ponesite i neki pop ili rok album, može i snimak simfonijskog orkestra na USB flash disku ili nekom drugom nosaču podataka i čujte šta, zaista, Yamaha može a šta ne. Nas je zanimalo da vidimo u čemu je stvar: digitalno-analogni konverteri u NP-S2000 su kvalitetni, izlazna sekcija je urađena veoma pošteno. Mi smo, ipak, rešili da izbegnemo DAC sekciju na NPS2000, te smo je spojili za fantastičan Audio Research DAC 8 (čiji je test takođe u ovom broju). Pomenuti uređaj koristi isti tip konvertera kao i NP-S2000. Situacija se delimično popravila što se tiče detalja, ali opet nedovoljno, a tvrda, zamarajuća prezentacija je ostala. Dovoljno je reći da je naš dvadeset godina star Grundig CD plejer, korišćen u ovom slučaju kao transport, sa jednom rukom vezanom za pojas lako pobedio Yamahu na istim 16/44.1 numerama. Zaključili smo da nije DAC problem kod Yamahe, već risiver ili mrežna (LAN) sekcija. Strašno je što na ovakvim semplovima bolje svira i Yamahin plejer CD-S700, koji košta svega 505 evra.

DLNA

Kada čitate propagandne informacije, često će vam se učiniti da su mrežni plejeri savršeno rešenje za kućni audio-sistem, bar što se jednostavnosti tiče. Nema više brojnih diskova, preskakanja CD plejera i sličnog. Međutim, problem se kreće na liniji skladištenja digitalnog zapisa zvuka. Neki od plejera mogu da vide sve deljene mrežne resurse – direktorijume na PC računarima, mrežne diskove i slično. Primer takvih je Olive. Drugi ne mogu, već komuniciraju isključivo sa uređajima koji zadovoljavaju neki standard – u ovom slučaju DLNA (Digital Living Network Alliance). Stoga je neophodno da takve komponente kontaktiraju sa tzv. media serverom. Media server može da bude u vidu aplikacije koja se instalira na neki od umreženih računara i preko koje mrežni plejer „vidi“ muziku na računaru i, eventualno, drugim deljenim resursima kao što je mrežni disk. Windows Media plejeri verzije 12 i 11 već poseduju i media server, ali svakako treba proveriti da li je DLNA kompatibilan uređaj, kao što ova Yamaha zaista sarađuje sa media serverom. U našem slučaju, računar sa media plejerom 12 je bio registrovan, ali ne i muzika koja je postojala na njemu.

Mana pristupa sa softverskim DLNA serverom jeste što, dok god slušate muziku, morate imati uključen i računar, a to je krajnje nekomforno.

Drugi način jeste da se nabavi mrežni disk kompatibilan sa DLNA standardom, kao što je neki od novih Western Digital Mybook World diskova. Sam mrežni disk je napravljen da bude uključen 24 časa dnevno i predstavlja daleko lakše rešenje, koje, nažalost, zahteva još oko stotinu šezdeset evra ulaganja za kapacitet od 1 TB.

U redakciji, u stvari, rade mala deca: svaki put kada se na testu pojavi neki mrežni plejer, neki od njih, uključujući i pisca ovog teksta, odmah naprave plan kupovine novog mrežnog (DLNA kompatibilnog) diska i vide većinu svojih CD-ova fino ušuškane na tavanu. I svaki put se razočaramo iz jednog ili drugog razloga. Možda je vreme CD plejera prošlo, ali vreme mrežnih plejera sigurno još nije došlo. Ko želi da se hvali kako ima pik tehnologije u svojoj sobi, neka slobodno kupi NP-S2000. Oni drugi, koji žele pravi, audiofilski zvuk, neka sačekaju još neko vreme.

Plus

Fenomenalan kvalitet izrade.

Dinamika.

Minus

16/44.1 reprodukcija je neprirodna i sa manjkom detalja.

Displej i veb interfejs.

Oprema

OMetaxas Audio Systems Marquis

OMetaxas Audio Systems Solitaire

ORevox B250

OAudio Research DAC 8

OGrundig FineArts CD9009

OJamo C809

ODynaudio Focus 220

Muzika

Amy Macdonald – This Is The Life

HDtracks – demo materijal

MartinLogan Motion 12

Digitalno-analogni konverter: BB PCM1792

Analogni izlazi: single end, balansirani

Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

Podržani formati: WAV, MP3, AAC, FLAC, WMA

Frekvencije semplovanja (DLNA): 8-96 kHz

Dimenzije (ŠxVxD): 435x69x440 mm

Masa: 12 kg

Cena: 1.595 

 4Audio, 011/2759-096

iAudiofil

Nakon uspešnih testova kompaktnih D/A konvertera namenjenih reprodukciji s računara, pred nama je spravica iste namene, ali isključivo za iPod/iPhone/iPad uređaje.

Iako na prvi pogled deluje skromno, mala kutija u kojoj iStreamer stiže sadrži sve što je neophodno: pored solidno zaštićenog uređaja, tu su iPod i RCA audio-kablovi, kao i spoljašnje napajanje, koje podseća na ona kod novijih mobilnih telefona jer se može priključiti na standardnu strujnu utičnicu ili na USB ulaz na računaru. U pakovanju su još i četiri samolepljive gumene podloške, koje su predviđene za postavljanje na donju stranu iStreamera da bi se zaštitio od ogrebotina prilikom postavljanja na tvrdu podlogu. Dakle, kao što smo rekli, tu je sve što je neophodno, ali ništa više od toga. Ovo je potpuno u skladu s relativno skromnom cenom uređaja i na neki način odslikava filozofiju proizvođača. Isti pristup ogleda se i u nepostojanju bilo kakvog korisničkog uputstva ili detaljnijih tehničkih informacija koje bi stigle uz uređaj ili bar bile dostupne preko veb-sajta proizvođača. High Resolution Technologies se ovakvim pristupom utapa u masu drugih proizvođača gedžeta i ostavlja prave zaljubljenike u tehniku donekle razočaranim, a to im, u našim očima, nikako ne služi na čast. Malo više tehničkih detalja ne bi škodilo, niti bi na bilo koji način moglo da ugrozi pozicije iStreamera na tržištu.

Za razliku od skupljih modela Music Streamer II+ i Music Streamer Pro, koji imaju već poznati „toblerone“ dizajn, iStreamer je vizuelni identitet preuzeo od modela Music Streamer II, a jedina razlika se ogleda u nešto manjoj dužini kućišta (oko 12 mm). Dakle, spravica zaobljenih bokova i veličine masivnijeg mobilnog telefona izlivena je iz jednog komada, uz dva poklopca na kraćim stranama. Utisak robustnosti dodatno je po-

jačan zavrtnjima sa strane, a garnitura priključaka je veoma skromna i dobro obele žena, te ne ostavlja sumnje oko načina upotrebe. Sa jedne strane se nalazi ulaz za takozvani "sync" kabl za povezivanje iPod uređaja, kao i mini USB priključak za napajanje, dok je druga strana rezervisana za linijski RCA izlaz. Tu su još i tri signalne diode, koje pokazuju trenutni režim rada (32, 44,1 ili 48 kHz), i to je sve - pogrešno povezivanje teško da je moguće. U unutrašnjosti, jednostavna elektronika smeštena je na jednu štampanu pločicu, a za digitalnoanalognu konverziju zadužen je Burr-Brown PCM1793.

ZVUK

Kao izvor smo koristili maleni iPod Nano šeste generacije, dok je iz iStreamera analogni signal prosleđivan integrisanom pojačalu Exposure 2010S2 i zvučnicima Dynaudio Excite X12. Razlika u kvalitetu zvuka u odnosu na digitalno-analogni konverter u iPod uređaju primetna je od samog početka, uz dobro poznatu muzikalnost Burr-Brown kola. Svi segmenti zvučne slike su osetno poboljšani: najniži tonovi dobili su dodatnu definiciju i težinu, srednji su postali otvoreniji i prosvirali punom snagom, a visoki su obogaćeni novim detaljima. Pozornica se povećala po širini i po dubini, uz koherentnost i veoma prijatan tonalni balans. Iako je povremeno umeo da prikaže delimično neprirodne tonove, pre svega u gornjim registrima, iStreamer je sve vreme zadržavao staloženost i prijatan karakter reprodukcije, dok se navedeni nedostatak ispoljavao

retko i samo u zaista zahtevnim, pretežno vokalnim deonicama. Ukupno, zaista odličan uređaj, koji podiže nivo reprodukcije sa iPod/iPhone sprava za nekoliko stepenica. Ukoliko vaš iPod često koristite za kućno slušanje muzike, a priključivanje na postojeći stereo sistem vam deluje primamljivije od kupovine docking stationa, iStreamer predstavlja odlično rešenje po pristupačnoj ceni.

Plus

Odličan zvuk.

Kvalitetna izrada.

Jednostavna upotreba.

Pristupačna cena.

Minus

Ograničena upotrebljivost.

Oprema

OiPod Nano 6 (8 GB)

OExposure 2010S2

ODynaudio Excite X12

OOehlbach kablovi

Muzika

Alanis Morissette - The Collection (AAC)

Eric Bibb - Good Stuff (WAV)

The Oscar Peterson Trio - Very Tall (MP3)

HRT iStreamer

Sampling frekvencije (16-bit): 32/44,1/48 kHz

Audio-ulaz: iPod/iPad/iPhone

Audio-izlaz: RCA analogni

Dimenzije (ŠxVxD): 58x22x116 mm

Cena: 200 

 One HiFi, 011/212-9117

“iStreamer je sve vreme zadržavao staloženost i prijatan karakter reprodukcije.”

Laboratorija zvuka

U tipično američkom stilu, čak i neotpakovan, Harman Kardon ne može proći neopaženo - glomazna crna kutija privukla je pažnju članova redakcije čim je isporučena..

Iako je zlatno doba stereo risivera odavno iza nas, nekoliko proizvođača ne odustaje od ove koncepcije. Ako znamo da su ovi uređaji najveću popularnost uživali na severnoameričkom kontinentu, logično je da Harman Kardon spada među kompanije koje neguju tradiciju snažnih i svestranih risivera.

OPIS

HK 3490 predstavlja stereo risiver snage 120 vati po kanalu, sa svim uobičajenim i nekoliko dodatnih funkcija, kao što su razvod video-signala i digitalni ulazi. Jednostavno industrijsko pakovanje sadrži standardnu FM i AM antenu, daljinski upravljač, korisničko uputstvo i audio/video kabl za povezivanje prenosivog plejera, a tu su i poklopci za dodatne komande i ulaze na prednjem panelu. Po dizajnu, testirani risiver se potpuno uklapa u aktuelni kućni stil, što podrazumeva masivno kućište zaobljenih vertikalnih ivica, sitne i gotovo neprimetne tastere na prednjoj strani, gotovo

predimenzionirani dot displej sa prikazom u dva reda i famoznu kružnu komandu glasnoće, sa unutrašnjim osvetljenjem. Iako na prvi pogled deluje prazno, prednji panel zapravo sadrži sve osnovne komande, kao što su odabir izvora, upravljanje FM/ AM tjunerom i korekcija parametara zvuka putem standardnih komandi ili pomoću ugrađenog digitalnog procesiranja signala (DSP). Osvetljenje je mlečnobelo i obuhvata stand-by signalizaciju, displej i komandu glasnoće, a u neaktivnom stanju ekran se potpuno utapa u crnilo gornjeg dela prednjeg panela i postaje neprimetan. Gornja i donja strana, kao i bokovi, na sebi gotovo da imaju više proreza nego materijala, što pruža pogled u unutrašnjost, koja je popunjena kao da se radi o kakvom višekanalnom risiveru. Iza prednjeg panela, gotovo celom širinom risivera, pruža se veliki hladnjak sa po dva izlazna tranzistora po kanalu. U delu iza hladnjaka nalazi se štampana ploča, sa dodatnim karticama u nekoliko nivoa. Leva strana rezervisana je za veliki EI transforma-

tor od deklarisanih 310 vati, a dva izlazna kondenzatora su, nažalost, postavljena tako da nikako nismo uspeli da pročitamo kojeg su kapaciteta - po dimenzijama, reklo bi se da su oko 20.000 mikrofarada. Određenom delu audiofilske populacije posebno su interesantni digitalni audio-ulazi, pa treba reći da se iza njih nalazi procesorsko kolo proizvođača AKM Semiconductor, sa oznakom AK4589. Ovolika količina elektronike učinila je da zadnja strana, iako velike površine, bude prilično popunjena. Tu su šest linijskih ulaza (sedmi je na prednjem panelu), uključujući i gramofonski MM tipa, dva izlaza za snimače, priključci za dodatno pretpojačalo i pojačalo snage, izlaz za aktivni sabvufer, ulazi za FM i AM antenu, kao i po jedan koaksijalni i optički digitalni ulaz. Spisak se nastavlja video-razvodom sa ukupno četiri ulaza i dva izlaza kompozitnog tipa. Iako ovo u teoriji povećava funkcionalnost, ovaj tip konekcije je odavno prevaziđen, pa ga smatramo čistim viškom. Harman Kardonov priključak sa oznakom The Bridge namenjen

je povezivanju iPod plejera i omogućava njegovu kontrolu preko daljinskog upravljača. Naponski kabl nije odvojiv, a upotpunjen je mrežnim prekidačem i sa dve dodatne utičnice standardnog tipa za napajanje drugih uređaja u sistemu. Na kraju, terminali za dva para zvučnika narušavaju ugled ovog risivera jer svojim malim dimenzijama, prevelikom blizinom i izradom od jeftine plastike ne ulivaju poverenje i s mukom prihvataju kablove površine preko 2,5 kvadratnih milimetara.

Daljinski upravljač, ako se može tako nazvati, predstavlja verovatno najveći primerak svoje vrste s kojim smo se ikad sreli. Sa dužinom od preko 25 centimetara i priličnom širinom, šanse da ga negde zagubite svedene su na minimum. Ali, oprez! Nagli pokreti ovim upravljačem mogu naneti lakše telesne povrede vašim ukućanima ili vama, pa savetujemo obazrivu upotrebu. Šalu na stranu, jednom kad se čovek privikne na njegove enormne dimenzije, ovaj daljinski upravljač je sasvim komforan za korišćenje, sa tasterima koje je gotovo nemoguće promašiti, i solidne izrade.

TEST

S obzirom na brojne opcije i velike moguć

cija, za šta su najzaslužniji digitalni ulazi i integrisano gramofonsko pretpojačalo. Igrom slučaja, u isto vreme smo na testiranju imali CD plejer Audiolab 8200CD, a tu su bili i naš standardni PC muzički server i eksterni digitalno-analogni konverter Pro-Ject DAC Box FL. Ovo nam je omogućilo da direktno uporedimo Harmanov kvalitet D/A konverzije sa ultramodernim, 32-bitskim ESS Sabre konverterom u Audiolabu, ali i sa pristupačnim predstavnikom "stare škole", opremljenim sa četiri čipa Philips TDA1543, bez filtera i oversemplinga. I, da skratimo filmsku neizvesnost, odmah ćemo reći da je Harman najlošiji u ovom triju, ali ne i da je loš ispod granice slušljivog. Naprotiv: njegov zvuk, uparen sa solidnim transportom u vidu PC muzičkog servera ili kvalitetnog starijeg CD plejera, pruža zvuk koji je daleko bolji od svake integrisane zvučne karte ili jeftinog multi-DVD plejera, i staje uz rame sa bazičnim CD reproduktorima. Dakle, uz investiciju od dodatnih tridesetak evra za DVD plejer sa digitalnim izlazom, možete postići zvuk CD plejera kategorije 200 do 300 evra. Da li je ovo malo? Svakako da nije, naročito kad se u obzir uzme cena testiranog risivera. A što se tiče našeg "malog obračuna DAC-ova" - pa, Harman je jednostavno naleteo na bolje, ali i skuplje od sebe. Nakon igranja sa digitalnim ulazima, rešili smo da okušamo mogućnosti HK 3490 u ulozi klasičnog pojačala, pa smo analognom vezom priključili Audiolab 8200CD, kao i kombinaciju PC muzičkog servera i Pro-Ject konvertera. Prvo što se primećuje jesu snaga i autoritet s kojima Harman reprodukuje svaku vrstu materijala. Zvuk je svakako na svetloj strani, ali ne toliko da bi narušio ukupan kvalitet reprodukcije, dok je dinamika odlična. Velika scena i direktan zvuk pružaju uživanje i, na momente, fasciniraju moćnim zvukom. Kako tradicija nalaže, niskotonsko područje je sjajno: bez gubljenja daha pri reprodukciji najdubljih tonova ili na većim glasnoćama, odlične

“Prvo što se primećuje jesu snaga i autoritet s kojima Harman Kardon reprodukuje svaku vrstu materijala.”

Harman Kardon Kako tradicija nalaže, niskotonsko područje je sjajno: bez

Hladnjak sa dva izlazna tranzistora po kanalu.

EI transformator od 310 vati.

D/A konverter sa čipom AK4589.

Kartica sa video-razvodom.

FM/AM tjuner.

definicije i snažnog udarca. Iako se po brzini ne može meriti sa pojedinim ostrvskim predstavnicima, Harman isporučuje odličan bas u svojoj kategoriji. Svoju slabiju stranu HK 3490 pokazuje ulaskom u nežnije, akustične ili izrazito vokalne vode, u kojima mu ponekad manjka malo suptilnosti u baratanju detaljima - iako ih ne nedostaje, mogu biti izmešteni, prenaglašeni i, kada je u pitanju visokotonski opseg, pomalo izveštačeni. Srednji tonovi su sasvim dobri, uz odličnu usaglašenost sa ostatkom zvučne slike, što podrazumeva dovoljnu prisutnost, ali bez posebnog skretanja pažnje na sebe - jednostavno, muzika zvuči kao celina.

Na kraju, reč o tjuneru i pratećim funkcijama. Uprkos velikoj udaljenosti i nepovoljnoj poziciji, HK 3490 je

bespogovorno pronalazio signal svih većih radio-stanica, i to samo sa žičanom antenom iz standardnog pakovanja. Predimenzionirani displej s početka teksta pokazao se i te kako korisnim jer se prikazane vrednosti mogu bez problema očitati i sa četiri metra udaljenosti, a funkcije Dimmer i Sleep Timer umeće da ceni svako ko voli da utone u san uz omiljenu muziku.

ZAKLJUČAK

Atraktivan, snažan i svestran - to je Harman Kardon HK 3490 u najkraćim crtama. Uz zaista velike mogućnosti povezivanja, sigurni smo da može predstavljati čvrstu okosnicu funkcionalnog, pristupačnog i dobrozvučećeg sistema.

Plus

Brojne opcije.

Snažan i autoritativan zvuk.

Odličan odnos između mogućnosti, kvaliteta zvuka i cene.

Minus

Terminali za zvučnike osrednje izrade.

Oprema

OAudiolab 8200CD

OPC music server

OPro-Ject DAC Box FL

ODynaudio Excite X12

OHarbeth Monitor 30

OQED, Oehlbach kablovi

Muzika

Deep Purple - Machine Head (CD)

Ghost in the Shell OST (CD)

Melody Gardot - Worrisome Heart (FLAC)

Harman Kardon HK 3490

Kontinualna snaga: 2x120 W na 8 oma

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz

Izobličenja THD: <0,07%

Broj analognih audio ulaza/izlaza: 7/2

Broj digitalnih audio ulaza/izlaza: 2/0

Broj kompozitnih video ulaza/izlaza: 4/2

Broj izlaza za zvučnike: 2

Izlaz za sabvufer: Da

D/A konverter: AK4589 192 kHz/24-bit

Tjuner: 30 mem. mesta, RDS

Dimenzije (ŠxVxD): 330x165x382 mm

Masa: 10,4 kg

Cena: 440 

 Loop Media, 021/4751-777

Postanite hi-fi celebrity

Magazin Hi-Files poziva svoje čitaoce da predstave svoje audio-video sisteme i svoje stavove na temu AV tehnologija. Da biste postali slavna ličnost u svetu audiofila, potrebno je da ispoštujete nekoliko sledećih pravila.

FOTOGRAFIJE

Za objavljivanje u časopisu potrebne su nam zaista kvalitetne fotografije vašeg sistema. Sigurni smo da i vi želite da prikažete sistem u najboljem svetlu, pa evo kako da to postignete:

- neophodna nam je bar jedna fotografija celog sistema, odnosno glavne postavke (ukoliko je u pitanju surround sistem);

- fotografije treba da budu oštre i s dobrim fokusom (ukoliko imate mogućnosti, koristite stativ);

- podesite aparat na najveću rezoluciju;

- fotografije nam pošaljite u JPEG formatu najvišeg kvaliteta (100%);

- koristite prirodno svetlo što je više moguće;

- pri fotografisanju uključite sve uređaje, a ne samo televizor!

- pošaljite nam dodatne fotografije sistema iz različitih uglova sobe, kao i fotografije detalja;

- na kraju, neophodna nam je i vaša fotografija - uostalom, taj sistem postoji zahvaljujući vama!

PITANJA

Pored fotografija, neophodni su nam osnovni podaci o vama i vašem sistemu, kao odgovori na nekoliko važnih pitanja iz audiovideo sveta:

- Kako se zovete, koliko imate godina i u kom gradu živite?

- Čime se bavite?

- Da li sebe smatrate audiofilom/videofilom?

- Od kojih komponenti se sastoji vaš sistem (tačan naziv proizvođača i modela, opciono godina proizvodnje)?

- Koja je poslednja komponenta sistema koju ste kupili?

- Šta je sledeće na spisku za kupovinu?

- Koliko je trajalo sastavljanje sistema i koliko novca ste utrošili?

- Opišite prostoriju u kojoj slušate muziku, da li ste je akustički obrađivali?

- U nekoliko rečenica opišite vrline i mane vašeg sistema. Pošto savršenstvo ne postoji, budite iskreni!

- Šta vaša porodica misli o vašem hobiju?

- Koji su vaši omiljeni muzički i filmski naslovi?

Hvala vam na izdvojenom vremenu i želji da podelite vaše audio-video uživanje s nama. Iako bismo želeli, nećemo biti u mogućnosti da predstavimo sve sisteme i molimo vas da razumete ako vaš sistem ne bude prikazan.

Modularna budućnost

Poznata kompanija ističe osvežen dizajn, MDC tehnologiju i stabilnu snagu kao najveće adute novog pojačala srednje klase. Mi smo tu da vam predočimo ostatak.

Gledajući trenutnu ponudu, očigledno je da je kompanija NAD odavno prerasla skromne početke i danas parira najvećima, što podrazumeva i ispunjavanje određenih standarda opremljenosti i kvaliteta izrade proizvoda.

OPIS

Novi C 356BEE stiže u, rekli bismo, uobičajenom pakovanju, koje podrazumeva dobru zaštitu uređaja, kao i prateću opremu u vidu daljinskog upravljača sa baterijama, odvojivog naponskog kabla i korisničkog uputstva. Testirano pojačalo se dizajnom potpuno uklapa u aktuelni stil kompanije, što znači da je prednji panel izveden po uzoru na modele C 326BEE i C 375BEE. Zapravo, kada uporedimo ova tri pojačala, videćemo da je razlika samo u dimenzijama, dok kvalitet materijala i završne obrade, kao i raspored na prednjem panelu ostaju isti. Naravno, snažniji modeli imaju koji taster i priključak više, što je očekivano, a C 375BEE se diči niklovanim nožicama, koje vlasnicima jeftinijih modela ostaju u domenu neispunjenih želja. Prednji panel kod C 356BEE sadrži ukupno deset istovetnih tastera, koji služe za odabir para zvučnika (A, B, A+B), selekciju izvora i aktiviranje opcije Tone Defeat, koja isključuje tonske kontrole sa puta

signala. Na levoj strani smešteni su standby taster, 3,5-milimetarski ulaz za medija plejer, 6,35-milimetarski izlaz za slušalice i signalna lampica za Soft Clipping, poznati NAD-ov sistem za zaštitu od preopterećenja. Desna strana rezervisana je za veliku, kružnu komandu glasnoće i za tri manje, namenjene korekciji visokih i niskih tonova i podešavanje balansa. Kao kod starijih rođaka, kućište ovog NAD-a je prilično "izrešetano" - kompletna gornja strana i veći deo površine bokova su u prorezima, a donja strana je potpuno otvorena ispod hladnjaka - ovo je neophodno jer se pojačalo prilično zagreva. Zadnji panel je, opet, potpuno po standardu proizvođača, što podrazumeva kvalitetne, pozlaćene RCA priključke i solidne zvučničke terminale od čvrste plastike. Izbrojali smo ukupno sedam linijskih ulaza i dva izlaza za snimače, ulaz za pretpojačalo i čak dva izlaza za pojačala snage. Naravno, tu su i terminali za dva para zvučnika, kao i IEC priključak za naponski kabl i glavni prekidač za napajanje. NAD je očigledno rešio probleme sa prevelikom potrošnjom svojih pojačala u stand-by modalitetu, pa je ponosno istaknuto kako C 356BEE troši samo 0,5 vati u ovom režimu rada. Lepo je videti kad proizvođač počne da primenjuje ideje iz skupljih serija na jeftinijim proizvodima, što

je slučaj sa MDC sistemom. Modular Design Construction (MDC) označava mogućnost naknadnog dodavanja modula u pojačalo, a u okvirima NAD-ove klasične serije prvi put je primenjen kod modela C 375BEE. Kompanija trenutno nudi samo gramofonsko pretpojačalo PP 375 što, poznajući sasvim dobar kvalitet i pristupačnu cenu NAD-ovih gramofonskih pretpojačala, predstavlja odlično rešenje, uz uštedu u prostoru. Takođe, proizvođač najavljuje i druge modele, pre svega modul za digitalno-analognu konverziju.

Unutrašnjost je koncipirana klasično i bez eksperimenata - leva strana je rezervisana za masivni torusni transformator od 350 vati sa PowerDrive kolom i dva izlazna kondenzatora, desnu stranu zauzima prostrana, plava štampana ploča, a između njih je smešten veliki aluminijumski hladnjak. Ožičenje je jednostavno i uredno, potenciometar - Alps, a na spoju prednjeg panela i gornje stranice nailazimo i na antivibracionu podlogu. Uz C 356BEE se isporučuje daljinski upravljač sa oznakom SR 8, koji je veoma dobre izrade, optimalnih dimenzija i jednostavan za korišćenje. Pored toga, ovaj sistemski upravljač omogućava punu kontrolu drugih NAD-ovih uređaja. Na kraju, pregledno uputstvo od-

govara na sva pitanja prosečnog korisnika, a nešto detaljniji uvid u tehničke karakteristike obradovaće svakog audiofila.

TEST

S obzirom na to da smo od distributera dobili potpuno nov uređaj, dopustili smo mu period razrade od nedelju dana. Od samih početaka testa NAD je potvrdio ono što je potpisnik ovih redova, kao nekadašnji vlasnik modela C 326BEE, pretpostavljao - radna temperatura ovog pojačala spada među više, pa je neophodno obezbediti mu dosta prostora sa svih strana. Ostatak sistema sastojao se od CD plejera Marantz CD4000 u ulozi transporta, D/A konvertera Pro-Ject DAC Box FL i zvučnika Dynaudio Excite X12, a za ultimativnu proveru iskoristili smo poslasticu u vidu zvučnika Harbeth Monitor 30. Pre svega, utisak je da ovaj NAD ima obilje

NAD žalimo što nam C 356Bee nije dopao šaka koji mesec ranije jer smo sigurni da bi imao šta da kaže na uporednom testu integrisanih pojačala.

Ključne karakteristike

Karakteristika

• Modular Design Construction

(MDC) Snaga

• 2x80 W

snage - daleko više od "za broj manjeg" C 326BEE, što i nije čudno kada se u obzir uzme razlika u ceni. Zdravih i ornih 80 vati po kanalu obezbeđuju odličnu kontrolu, pa tako ni pri zaista velikim glasnoćama sistem nije ostajao bez daha, a reprodukcija je bila uzorno čista, dinamična i bez izobličenja. C 356BEE dodatno ističe ono što i inače predstavlja najjače NAD-ovo oružje - reprodukciju visokotonskog i, posebno, srednjotonskog opsega - i u stanju je da podjednako dobro prikaže nežne, umilne tonove, kao i prodoran, oštar zvuk trube, recimo. Druge tradicionalne vrednosti, poput ritmičnosti i muzikalnosti, takođe su veoma prisutne, pa ovo pojačalo veoma lako ostvaruje komunikaciju i uvlači slušaoca u muziku. Sjajna dinamika u čitavom opsegu, brojni detalji i rekreacija scene garantuju NAD-u zvanje allroundera. Kolorit je još uvek za nijansu tamniji i čini nam se da su naši zvučnici bili na donjoj granici prihvatljivog za C 356BEE - nešto otvorenije i svetlije zvučne kutije verovatno bi mu više prijale. Reprodukcija niskotonskog područja pokazala je da testirano pojačalo veoma dobro zna šta radi u svakom trenutku, a mi smo uživali u masivnom i preciznom basu, koji seže prilično duboko. Istina, i dalje nedostaje jedna mikroskopska čestica ultimativne definicije kod zahtevnih nisokotonskih deonica, ali to je čest nedostatak i skupljih pojačala. S druge strane, C 356 to višestruko nadoknađuje prilično vernim zvukom, finim detaljima i pre svega fantastičnom raspevanošću, koja nijednog trenutka nije dovedena u pitanje.

Na kraju testa, sumiranje utisaka dovelo nas je do nekoliko zaključaka. Prvo, očigledno je da su u NAD-u shvatili da nekadašnji dizajn (ili, kako bi rekao jedan naš drugar, dugogodišnji korisnik NAD-ovog pojačala - antidizajn) njihovih uređaja mnogima nije bio prihvatljiv, pa su rešili da to promene. Rezultat je pred nama, u vidu nove generacije pojačala, CD plejera, tjunera, pa i stereo risivera, koji izgledaju odlično, uz uspešno zadržanu crtu nadovske autentičnosti. Kvalitet izrade je takođe znatno poboljšan, pa uređaji ove kompanije sada ulivaju puno poverenje kao izdržljivi, pouzdani i trajni proizvodi.

“NAD C 356BEE je pojačalo koje veoma lako ostvaruje komunikaciju i uvlači slušaoca u muziku.”

Kvalitetni i čvrsti terminali za dva para zvučnika.

Sedam ulaza, dva izlaza za snimače, kao i ulaz za pretpojačalo i dva izlaza za snagaše.

Prostor za dodatni modul.

Masivni torusni transformator od 350 vati.

Par izlaznih tranzistora po kanalu.

Treće i možda najvažnije, kompanija je očigledno pratila reagovanja tržišta i komentare armije korisnika širom sveta koji se tiču zvuka njihovih pojačala. Zamerke su se uglavnom svodile na dve stvari - ponekad previše zatvorenu i tamnu reprodukciju, koja rezultira gušenjem detalja i otežanim uklapanjem sa ostatkom sistema, kao i nedovoljnom definicijom niskotonskog područja. I, moramo priznati, NAD-ovim inženjerima nedostaje još samo malo pa da za ove negativne odlike kažemo: "Nekad bilo." Znatno neutralniji zvuk, poboljšana definicija i transparentnost u celom opsegu, kao

i sasvim precizan bas neki su od najočitijih kvaliteta novog C 356BEE.

Odličan kvalitet izrade, veliki broj opcija i dizajn, koji je sada već kilometrima daleko od nekadašnjeg "ružnog pačeta" audiofilskog univerzuma, misli su koje se prve nameću o novom integralnom pojačalu iz NAD-a. Kvalitet pri reprodukciji je podjednako zastupljen, uz istaknutu muzikalnost, angažovanost i dinamiku. Uz sve preporuke s naše strane za C 356BEE, žalimo jedino što nam nije dopao šaka koji mesec ranije jer smo sigurni da bi imao šta da kaže na uporednom testu integrisanih pojačala.

Plus

Sjajna muzikalnost.

Veoma dinamičan i detaljan zvuk.

Odnos cene i kvaliteta.

Minus

Ništa.

Oprema

OMarantz CD4000

OPro-Ject DAC Box FL

ODynaudio Excite X12

OHarbeth Monitor 30

OQED, Neotech, Oehlbach kablovi

Muzika

Idris Muhammad - Peace & Rhythm (CD)

The Derek Trucks Band - Out of The Madness (CD)

C. Saint-Saens - Le carnaval des animaux (CD)

NAD C 356BEE

Kontinualna snaga: >2x80 W na 8 oma

Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

Damping faktor: >100

Izobličenja THD: <0,009%

Broj linijskih ulaza: 7

Broj izlaza za snimače: 2

Broj izlaza za zvučnike: 2

Dimenzije (ŠxVxD): 435x131x337 mm

Masa: 8,7 kg

Cena: 595 

 4Audio, 011/2759-096

Dva velika elektrolitska kondenzatora.

Motorizovani ALPS potenciometar.

“Odličan kvalitet izrade, veliki broj opcija i dizajn, koji je sada već kilometrima daleko od nekadašnjeg ružnog pačeta audiofilskog univerzuma.”

Full HD štediša

Nakon višegodišnjeg tavorenja, Philips se vraća na vodeće pozicije po prodaji televizora, pre svega zahvaljujući odličnim ekranima nove generacije, atraktivnom dizajnu i pristupačnim cenama.

Testirani model odlikuje se svežim i originalnim izgledom, a rubovi od masivne providne plastike deluju veoma moderno.

Philips je izvlačio maksimum i iz formata nižeg kvaliteta, dok je probijanje edge LeD osvetljenja bilo svedeno na najmanju meru.

Ključne karakteristike Ekran • Edge LED, 40" Rezolucija • 1.920x1.080

LCD panel je izrađen u Edge LED tehnologiji i reprodukuje sliku u punoj HD rezoluciji (1.920x1.080 piksela), uz osvežavanje od 100 herca i odziv od dve milisekunde. Philipsovi sistemi, poput HD Natural Motion i Pixel Precise HD, obezbeđuju zaista odličan kvalitet reprodukcije, bez negativnih artefakata ili ghostinga u toku dinamičnih scena. Tokom mini-testa uverili smo se u besprekornu sliku sa kvalitetnih medija (Blu-ray i digitalni satelitski signal u visokoj rezoluciji), ali je Philips izvlačio maksimum i iz formata nižeg kvaliteta, dok je probijanje Edge LED osvetljenja bilo svedeno na najmanju meru i zanemarljivo u praktičnom smislu. Pored toga, zahvaljujući energetski efikasnim panelima nove generacije, testirani televizor je trošio svega oko 84 vata u standardnom režimu, a potrošnja u stand-by modalitetu iznosi smešnih 0,15 vati. Veseli daljinski upravljač je isti kao kod kompleta kućnog bioskopa HTS9520 (testiran u HF37). Karakterišu ga ovalne forme i solidne dimenzije, ali uz sitne tastere i ne baš dobru ergonomiju. Raznovrsne opcije povezivanja krunisane su HDMI ulazom u verziji 1.4, koji u potpunosti podržava funkciju ARC (Auto Return Channel). Tu su još dva HDMI porta standardnog tipa (v1.3), kao i garnitura uobičajenih priključaka - komponentni, SCART, D-Sub, USB... Priključivanje spoljašnje USB memorije aktiviraće interni multimedijalni plejer, koji omogućava reprodukciju video-materijala u MPEG-1, MPEG-2, MPEG-4, H264, AVI i MKV formatima, kao i reprodukciju muzike i pregled fotografija u MP3, odnosno JPEG formatu. Ovde jedinu zamerku upućujemo nemogućnosti plejera da očita eksterne titlove, što može predstavljati problem. Zvuk Philipsa 40PFL6605H je - treba li posebno napominjati - nedovoljan za bilo šta osim za najosnovniju upotrebu. Dodatni set zvučnika je svakako preporučljiv, a verujemo da bi uklapanje testiranog televizora sa kompletom kućnog bioskopa istog proizvođača bio pun pogodak. Pored

nesumnjivog kvaliteta slike i zvuka, tada bi došle do izražaja i dodatne funkcije poput Philips Easylink sistema, koji omogućava automatsko prepoznavanje povezanih uređaja i punu kontrolu preko samo jednog daljinskog upravljača.

Plus

Odličan kvalitet slike.

Moderan dizajn.

Mala potrošnja.

Odličan odnos cene, kvaliteta izrade i mogućnosti.

Minus

Nedostaje mrežna funkcionalnost.

Nemogućnost očitavanja titlova.

Philips 40PFL6605H/12

Ekran: 40" (102 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: analogni i digitalni

Rezolucija: 1.920x1.080

Video-ulazi: 3x HDMI, 1x SCART, 1x komponentni, 1x PC

Audio-izlazi: 1x analogni, 1x koaksijalni digitalni

Zvučnici: 2x10 W

USB: da

Potrošnja električne energije: oko 84 W

Dimenzije: 966x593x41,5 mm

Masa: 16 kg sa postoljem

Cena: oko 930 

Bravo za BRAVIU

Jednostavnih linija i lišen bilo kakvih atraktivnih detalja u dizajnu, testirani televizor predstavlja se u ozbiljnom, strogom i pomalo sumornom svetlu. Ipak, ovaj pripadnik poznate BRAVIA serije i te kako ima šta da ponudi svojim korisnicima.

Pre svega, tu je ekran dijagonale 102 centimetra, u punoj HD rezoluciji (1.920x1.080 piksela), sa Edge LED pozadinskim osvetljenjem. Zahvaljujući BRAVIA 3 video-procesoru i Motionflow 120 Hz tehnologiji, kvalitet slike je odličan, uz dobru oštrinu i kontrast, verne boje i slidno tamnu pozadinu. S obzirom na to da ne pripada najvišoj kategoriji, povremeno se može primetiti probijanje pozadinskog osvetljenja po rubovima, ali samo pod većim uglom gledanja, pa se može reći da ova negativna pojava malo utiče na kvalitet slike. Takođe, brojne opcije omogućavaju veoma precizno podešavanje slike po ukusu korisnika. Mogućnosti za povezivanje su velike, a KDL-40EX710 ima garniture priključaka na desnom boku i na zadnjoj strani. Sa desne strane, pored kompleta osnovnih komandnih tastera, smešteni su dva HDMI ulaza, USB port, RCA stereo i kompozitni video-ulazi, 3,5-milimetarski izlaz za slušalice i slot za CAM (Conditional Access Module) dodatak. Zadnji panel je znatno bogatiji i sadrži dva HDMI ulaza, petnaestopinski D-Sub za povezivanje sa računarom, digitalni optički audio-izlaz, RCA stereo izlaz i ulaz, RF antenski ulaz, komponentni video-ulaz, dva SCART priključka i ethernet port. Poslednji navedeni priključak predstavlja verovatno najjače oružje ovog Sonyja jer omogućava praktično neograničene mogućnosti na mreži. Pored standardnog pretraživača, BRAVIA Internet Video servis obezbeđuje pristup svim popularnijim mrežnim sadržajima kao što su YouTube, socijalne mreže, portali sa besplatnim i payper-view sadržajima i mnogi drugi. Ukoliko vas razvlačenje kablova zamara, Sony uz doplatu nudi Wi-Fi adapter, koji će omogućiti bežično povezivanje televizora na lokalnu mrežu. Sledeću pozitivnu stranu predstavlja sve što stoji iza DLNA sertifikata. Pored funkcionalnosti na internetu, Sony omogućava preuzimanje audio i video sadržaja sa lokalne mreže, ali i sa USB memorije. Podržani su svi rasprostranjeniji formati, na čelu sa JPEG, LPCM, MP3, MPEG2, AVCHD i MPEG4. Uobičajeno za savremene televizore, tanak profil uzima danak u vidu slabe zvučne podloge, koja je dovoljna samo ako ste zaista nezahtevni po tom pitanju - za sve druge preporučujemo dodavanje barem kakvog bazičnog soundbara.

Dakle, šta sve nudi Sony BRAVIA KDL40EX710? Full HD sliku solidnog kvaliteta, brojne mogućnosti povezivanja, punu funkcionalnost na mreži, kao i jednostavna podešavanja i kontrolu. Kada je dizajn u pitanju, sigurni smo da neće svakome zapasti za oko, ali će mnogima odgovarati njegov diskretan i jednostavan dizajn, koji skriva velike mogućnosti.

Plus

Kvalitet izrade.

Solidna slika.

Velike mogućnosti povezivanja.

Puna internet funkcionalnost.

Minus

Edge LED nije savršen.

Sony KDL-40EX710

Ekran: 40" (102 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: analogni i digitalni

Rezolucija: 1.920x1.080

Video-ulazi: 4x HDMI, 2x SCART, 1x komponentni, 1x kompozitni, 1x PC

Audio-izlazi: 1x analogni, 1x optički digitalni

Zvučnici: 2x10 W

USB: da

Ethernet: da

DLNA: da

Obrtanje postolja: levo 20° / desno 20°

Potrošnja električne energije: do 134 W

Dimenzije: 952x581x74 mm

Masa: 15,4 kg sa postoljem

Cena: oko 1.140   www.sony.rs

Mali crni đavolak

Retkost je kada prenosni snimač može da izađe na megdan daleko ozbiljnijim spravama svog vremena. Predstavljamo Marantz CP-430.

Kako se kaseta kao medij širila svetom, tako je jedna od osobina uređaja za snimanje i reprodukciju postala prilično bitna za pasionirane ljubitelje zvuka. Reč je o portabilnosti, odnosno mogućnosti lakog prenošenja snimača sa jedne lokacije na drugu. Na to se nadovezalo i korišćenje u pokretu. Navedena karakteristika je bila prisutna od prvog dana - čak su i prvi rikorderi mogli da se prenose, imali su baterijski izvor napajanja i sve je bilo savršeno. Tačnije, skoro sve...

Problem je bio u kvalitetu zvuka. Veliki dekovi nisu imali muka: sekcija napajanja mogla je biti dobro elaborirana, sa finom filtracijom i stabilizacijom i izborom napona kakav god da je bio neophodan elektronici i transportu. Zauzvrat, niskošumni pojačivači mogli su da rade svoj posao u optimalnom režimu, snažni elektromagneti su upravljali mehanizmom, dok su moćni motori premotavali i najjeftiniju kasetu bez primedbi. Oklop oko određenih sekcija takođe nije bio problem – mesta je bilo dovoljno. Imajući ovo u vidu, ne treba da čudi što je potrošnja kvalitetnih stacioniranih kasetnih dekova znala da priđe cifri od 50 vati.

Za mali baterijsko-napajani uređaj koji bi radio na naponu od, recimo, šest volti ovo je bilo u domenu naučne fantastike. Međutim, definitivno je postojala potreba za kvalitetnim snimcima dobijenim „na terenu“. Bez obzira da li se radilo o snimanju procesa u sali nekog suda, snimanju cvrkuta ptica u prirodi ili živom snimku koncerta neke grupe fanova, kvalitet je morao da zadovolji

određeni standard. Proizvođači su to uvideli i počeli trku za prestiž u jednom malom, specifičnom segmentu, uslovno rečeno hifija. Portabilni dekovi bili su nešto do čega su držale firme kao što su Sony, JVC, Marantz, Philips i drugi. Najčešće se radilo o dvoglavim uređajima sa okruglim VU metrima, tako da mesta za neki poseban dizajn i nije bilo, pa mnogi od njih sliče jedan drugom kao jaje jajetu. Ali, ono što ih razdvaja jesu kvalitet zvuka, kvalitet mehanike, ugrađena elektronika i opcije. Pored toga, ove sprave ipak spadaju u poluprofesionalne uređaje i samim tim imaju ekstremno visok kvalitet izrade i otpornost na teže uslove korišćenja. Cene nisu bile naivne: išle su i osetno preko 1.000 nemačkih maraka. Jedan od uređaja ovog tipa koji nam je dopao ruku jeste Marantz CP-430, vodeći model iz ponude japanskog proizvođača. Dugovečnost njegove proizvodnje (od 1984. do 1998) govori da se radilo o kvalitetnoj i traženoj spravi. Marantz CP-430 je prilično lagan, mase nešto više od jednog kilograma. Kao izvor napajanja koristi tri D (“najdeblje okrugle”) baterije ili eksterni izvor. Komande transporta su mehaničke, a nivo snimka se kontroliše preko dva VU metra. Ovakvi kasetofoni su imali ugrađen i mali zvučnik namenjen monitorskoj svrsi, a sa strane PDM-430 poseduje i prave RCA ulaze i izlaze kako bi bio povezan na postojeći audio-sistem. No, Marantz se posebno pobrinuo da ovo ne bude običan prenosni kasetofon: PDM-430 je troglava mašina, sa ugrađenim monitor-preklopnikom i omogućava praćenje snimka u re-

alnom vremenu. Ispod providnog poklopca sa gornje strane kriju se selektor tipa kasete (uključujući i metal), potenciometri za fino podešavanje brzine reprodukcije i biasa, kao i prekidač redukcije šuma: Dolby B ili dBX, koji predstavlja pravu pravcatu retkost na uređajima koji ne spadaju u kategoriju stacioniranih. Iz nekog razloga, dBX sistem skoro da nije ugrađivan u portabl kasetofone, niti u vokmene.

Unutrašnjost PDM-430 je napravljena pedantno, pomalo natrpano usled silnih funkcija, ali opet lepo i relativno dostupno imajući u vidu dimenzije i tehničke zahteve postavljene pred inženjere tog vremena. Iako njegov spoljašnji dizajn izgleda nekako, možda, zastarelo, štampane ploče koriste SMD (Surface Mounting Device) tehnologiju u priličnoj meri, a ožičenje je srazmerno optimizovano. Mehanizam PDM-430 je pravi primer kako jednostavno i pametno napraviti transport sa mehaničkim komandama. Ništa nije prepušteno slučaju: svuda zupčanici, remeni svedeni na mali broj, elektromagneti namenjeni zaključavanju tastera i autostop sistem. Sjajno. Cela mehanika deluje ekstremno pedantno, zlatne je boje i milina ju je gledati. Maleni Marantz ima jedan zamajac koji se koristi za pogon kasete (single capstan), dok se unutar mehanizma krije i drugi, jednakog gabarita. Pomenuto rešenje služi, u stvari, da poveća ukupnu masu i inerciju sistema – jedan zamajac je dovoljan, ali ne i optimalan u uslovima kada se kasetofon pokreće. Iznad njega se nalazi ploča sa elektronikom i zato je on morao da bude tanak. Da bi dobili na inerciji, u Marantzu su dodali još jedan i povezali ih remenom. Praktično i lepo rešenje. Interesantno je da Marantz CP-430 ima veoma dobre deklarisane karakteristike: odnos signal-šum je čak 59 dB (bez redukcije šuma), što je izvanredan rezultat imajući u vidu njegove dimenzije i kompromise koji

su se morali napraviti. Primera radi, najbolji troglavi dekovi imaju ovaj parametar u rangu 60-64 dB, najčešće 60 dB. Sa dBX-om PDM-430 vrednost ovog parametra podiže na 80 dB, što nije loš rezultat, ali je lošiji od 92 dB, koliko su, prema specifikacijama, postizali neki Technics stacionirani dekovi. No, za ovakvu mašinu je i 80 dB više nego dovoljno, podsetimo da su prvi CD plejeri imali odnos signal-šum od 90 dB.

Sledeći je frekvencijski opseg: 30 Hz do 16 kHz na normal, 20 Hz do 18 kHz na hrom i 20 Hz do 20 kHz na metal trakama ukazuju, opet, na odlične vrednost – kao kod kvalitetnih troglavih mašina, ne high-end dekova, ali opet veoma, veoma dobrih. Na našem primerku izmerili smo još bolji frekvencijski opseg od navedenog.

A ZVUK?

Mek i topao – prosto neverovatan za kasetofon ovakvog gabarita. Transport je stabilan, te daje visokim tonovima dozu otmenosti i

detaljnosti. Dinamika je odlična, a bas zvuči dovoljno autoritativno da korišćenje ovakvog uređaja dolazi u obzir i unutar skupih sistema – Marantz CP-430 neće se postideti čak i kada pored njega svira savremeni CD

da izaziva na megdan čudovišta od petnaest kilograma, koja su koštala kao pola “folksvagen golfa”.

U odnosu na jednu sjajnu Sonyjevu mašinu, vokmen WM-D6C, koji smo u našoj rubrici već predstavili, Marantz ima blage prednosti pri kvalitetu reprodukcije – Sony je ozbiljan uređaj. No, kada se dođe do kvaliteta snimka, WM-D6C nema šta da traži pored CP-430, njegov snimak zvuči jasno inferiorno, sa ograničenjima u dinamici i ekstenziji na oba kraja skale.

plejer cene od par hiljada evra. U poređenju sa vrhunskim dekovima (uglavnom onima koji su koštali dvostruko više nego CP-430), njegovi niski tonovi su malo umekšani i blago naglašeni, dok na gornjem ekstremu nema toliku dozu transparentnosti, ali ipak on i nema pretenzija

U relativno malo poznati Marantz CP-430 uloženo je puno truda. Rezultat: fenomenalan. Prava poslastica za kolekcionare. Ostali modeli iz iste serije takođe mogu biti interesantni. Ako naiđete na nekog od njih, kupite ih: sačuvajte, makar u fioci, deo istorije i duh vremena koje je bilo, ako ne bolje, onda bar malo drugačije. Ukoliko želite da saznate dodatne informacije o ovom uređaju, one će uskoro biti objavljene na sajtu www.zokiaudio.com.

Neshvaćena diva

Tori Amos je jedno od retkih imena na muzičkij sceni koja redovno objavljuje nove albume, koji, uprkos nestajanju iz žiže MTV javnosti, postižu solidne tiraže.

Otkako je 1992. objavila prvi solo album, nije pravila veće pauze u radu, tako da je do sada izdala 11 studijskih izdanja prodatih u preko 12 miliona primeraka širom sveta. Iako je rođena u Severnoj Karolini, odrasla je u Baltimoru, gde je i počela da svira klavir. Već s pet godina stvarala je prve kompozicije, a njen izrazit talenat prepoznat je i kroz stipendiju za pripremno odeljenje za Peabody muzički konzervatorijum. No, sa 11 godina je ostala bez stipendije, navodno zbog interesovanja za rok i pop muziku, kao i odbijanja da koristi note, ali je to nije sprečilo da razvija svoju veštinu i već sa 14 godina je počela da nastupa.

Još kao tinejdžerka 1977. pobedila je na jednom takmičenju sa svojom pesmom „More Than Just a Friend“, a tokom srednjoškolskih dana je s bratom napisala pesmu „Baltimore“, koja je pobedila na takmičenju koje je organizovao lokalni bejzbol tim. Ta pesma je postala njen prvi singl koji je 1980. izdat samo za porodicu i prijatelje. B strana singlice bila je takođe njena pesma „Walking With You“. Do tada je nastupala pod imenom Ellen Amos (puno ime joj je Myra Ellen Amos), ali je tom prilikom uz podršku prijatelja počela da koristi ime koje je prati i danas. Da bi podstakla svoju karijeru, u 21. godini preselila se u Los Anđeles.

PROFESIONALNE VODE

Dve godine nakon dolaska u Kaliforniju, formirala je bend Y Kant Tori Read, čije ime asocira na njene dane na Peabody konzervatorijumu i nesnalaženju u čitanju nota. Pored nje, grupu su činili i Steve Caton (koji je svirao gitare na svim njenim albumima do 1999), bubnjar Matt Sorum (koji se proslavio u bendu Guns 'n' Roses), basista Brad Cobb, a kratko se zadržao i pijanista Jim Tauber. Jedini album, nazvan kao i bend, objavili su 1988. nakon više perioda snimanja i pisanja pesama pod snažnim uticajem izdavačke kuće. Nakon komercijalnog neuspeha, bend se raspao, a Tori je pevala prateće vokale drugim muzičarima.

No, sa Atlantic Recordsom je imala ugovor za još šest albuma, što je morala da ispoštuje. Dobila je i rok da novi album bude gotov do marta 1990, ali sve njene ideje izdavač je odbijao. Zato je album rađen iznova, dorađivan i na kraju je „Little Earthquakes“

objavljen 1992. A sudeći po komercijalnom uspehu, ni publika se nije slagala s rešenjima koja su izdavači nametnuli Tori.

To je najbolje pokazao njen drugi solo album „Under the Pink“, koji je tokom 1993. sama snimala u Novom Meksiku. Ovo izdanje je dobilo dobre kritike i stiglo je do 12 mesta Billboardove top-liste (za razliku od 54. pozicije prethodnog izdanja). I za snimanje trećeg albuma „Boys for Pele“ pobegla je od korporativne mašinerije, ovom prilikom u Irsku, gde je snimala u staroj crkvi, koja ju je podstakla da u svoje melodije uplete barokne uticaje, te da stvori mračniji zvuk. A i pored šarenih kritika, ovo je bio njen najuspešniji album, koji je i u SAD i u Velikoj Britaniji dospeo do drugih pozicija.

SAMOSTALNOST

Želeći da se dodatno udalji od uticaja korporativne mašinerije, konvertovala je staru štalu u svom dvorištu u vrhunski studioMartian Engineering Studios. Na tom mestu je sa kolegama Steveom Catonom, Jonom Evansom i Mattom Chamberlainom (koji je neko vreme svirao bubnjeve u bendu Pearl Jam) snimila naredna dva albuma. „From the Choirgirl Hotel“ i „To Venus and Back“ pojavili su se 1998. i 1999. i doneli značajnu promenu u zvuku koji je odlikovao Amosovu. Umesto klavira, sada su pesmama dominirali elektronski aranžmani, a glas je bio ispran kako bi bolje istakao teme kojima se bavila: ženskost, pobačaji, brak... Prvo od ovih izdanja postalo je i njen najbolje prodavan album tokom prve nedelje sa 153.000 primeraka, dok je prvi singl („Bliss“) sa duplog studijskog živog albuma „To Venus and Back“ bio i prva pesma koju je neki veliki izdavač ponudio u digitalnom formatu.

Kao poslednji album za Atlantic Records Tori Amos je počela da snima obrade. Birala je pesme koje su muškarci napisali o ženama i potom ih izvrtala tako da pokaže žensku perspektivu. Od te ideje nastao je „Strange Little Girls“. Kasnije je izjavila i da je deo motivacije došao i od toga da poslednjim izdanjem za Atlantic ne da tom izdavaču nijednu originalnu pesmu. Kada se oslobodila stega koje joj je nametao Atlantic, ili bolje rečeno nedostatka interesovanja za promovisanje njene muzike, Tori Amos je prešla na etiketu Epic. Za njih je već 2002. objavila novi konceptualni album „Scarlet's Walk“, opisan kao zvučni roman. Na njemu

se ona bavi istorijom Amerike, ljudima, pornografijom, mazohizmom, homofobijom i mizoginijom.

Loša situacija u muzičkoj industriji dovela je do toga da njen novi izdavač postane deo BMG Entertainmenta, a da direktorka Epic Recordsa Polly Anthony, glavni razlog što je Tori uopšte potpisala ugovor s njima, napusti kompaniju. Da bi očuvala što više samostalnosti, formirala je Bridge Entertainment Group, ali je još dva albuma objavila za Epic - „The Beekeeper“ 2005. i „American Doll Posse“ 2007. Oba su dobila različite kritike, a prvi od njih je debitovao na 5. mestu Billboardove top-liste. Tako je Tori postala jedna od retkih žena sa pet ili više albuma u prvih deset tokom debitantske nedelje. Taj uspeh je ponovila i sa sledećim izdanjem.

U maju 2008. raskinula je ugovor s Epicom i krenula potpuno samostalno da snima. No u decembru iste godine slučajno je upoznala direktora Universala, što je dovelo do partnerskog odnosa u kojem je Tori zadržala umetničku slobodu, a veliki izdavač se bavio onim što najbolje zna. Tako je do publike u maju 2009. stigao „Abnormally Attracted to Sin“, njen deseti studijski album, na kojem se opet bavi ličnim temama. Krajem iste godine objavila je prvi božični album „Midwinter Graces“, na kojem je obradila tradicionalne božićne pesme, ali i snimila nekoliko originalnih pesama. Njeno poslednje izdanje zasada je „From Russia in Love“ - vrlo ekskluzivan set od svega 2.000 primeraka, koji obuhvata i Lomography Diana F+ fotoaparat, dva sočiva, rolnu filma i fotografije Tori tokom koncerta u Moskvi. Očigledno zadovoljna odnosom s novim izdavačem, trenutno se bavi muzičkom adaptacijom priče „The Light Princess“, čija će pozorišna premijera biti 2012, kao i pripremom svog novog albuma.

DISKOGRAFIJA

1992. - Little Earthquakes

1994. - Under the Pink

1996. - Boys for Pele

1998. - From the Choirgirl Hotel

1999. - To Venus and Back

2001. - Strange Little Girls

2002. - Scarlet's Walk

2005. - The Beekeeper

2007. - American Doll Posse

2009. - Abnormally Attracted to Sin

2009. - Midwinter Graces

“Njeno poslednje izdanje je From Russia in Love - vrlo ekskluzivan set od svega 2.000 primeraka.”

Muzika u krvi

Kad ovaj tekst bude pred vama, poštovani i dragi čitaoci, biće potpuno razrešena velika dilema koja se tiče ovogodišnjeg predstavnika Srbije na „Evrosongu“ krajem ovog proleća u Nemačkoj.

Naime, krajem februara saznaćemo ko

će izaći kao pobednik iz svojevrsnog

„porodičnog truela“, kako bismo slobodno mogli nazvati bizarnu, neočekivanu i sumanutu ideju vođstva RTS-a da prepusti plebsu da prelomi između kompozicija kojima se predstavljaju i međusobno nadmeću otac Kornelije i njegove ćerke Aleksandra i Kristina Kovač. Tabloidima i dežurnim zanovetalima na radost, a nama eto finog povoda da se osvrnemo na lik i delo maestra Kovača. Tim pre što nam je prošle godine predstavio i svoju treću knjigu proze – posle proznih zapisa "Tamne dirke" i zbirke krat-

kih priča "Falko" i druge priče, pred nama je svojevrsna memoarska proza "Fusnota" (priče o pesmama koje su obeležile Yu-rock scenu) (Laguna, 2010).

POČECI

Sticajem okolnosti, Kornelije Kovač je život započeo u Nišu davne 1942. Nije bilo mnogo nedoumica oko budućeg zvanja i preferenci malog Kornelija, jer sin je violiniste i unuk pijaniste i horovođe. Nakon uspešno završene srednje muzičke škole u Subotici, Kovač životnu avanturu nastavlja u Sarajevu, u koje je otišao zbog upisa na

tamošnju Muzičku akademiju, na čijem će teoretsko-nastavničkom odseku i diplomirati 1964. Pre toga će tamo osnovati svoju prvu grupu – njegov džez trio BKB poživeo je pet godina. Nakon što je dobrano ispekao zanat, stekao preko potrebno samopouzdanje i izbrusio svoj muzički ukus, Kovač je 1966. karijeru nastavio na mestu klavijaturiste već tada dosta poznatih i priznatih sarajevskih „Indeksa“. Lepote studentskog i mladalačkog života u mirnodopskom spokoju socijalističkog Sarajeva on opisuje u "Fusnoti" u odlomku kojim duhovito i slikovito opisuje svakodnevnu maršrutu i neprolazne dubioze: „Na početku naše posleponoćne šetnje često bismo se sporili da li stati kod 'Ramiza' i njegovog 'slatkog čošeta' ili nastaviti malo dalje do Egipta – poslastičarnice koja se od 'Ramiza' razlikovala samo po belim keramičkim pločicama i bleštavom neonskom osvetljenju. Repertoar je bio gotovo identičan: baklave, tulumbe, urmašice, tahan-alva, salep, boza i limunada.“ Međutim, vreme opsednutosti saharinskim ugođajima pre ili kasnije iščili, porastu drugi, dalekosežniji i važniji apetiti, te dve godine kasnije Kornelije Kovač za narednu životnu luku bira prestoni Beograd (kako je u jednom intervjuu sam priznao: „Obožavao sam Sarajevo, ali su me Terazije ipak vukle!“), gde ubrzo po dolasku osniva čuvenu „Korni grupu“, koja je žarila i palila pokojnom Jugoslavijom i širom bratskog istočnog bloka punih sedam godina. Mimo samih pesama iz zaostavštine „Korni grupe“, sa današnje tačke gledišta, kao najkrupniji poduhvat i najznačajniji uspeh svakako figurira učešće na „Pesmi Evrovizije“ 1974. sa numerom "Moja generacija". Pesma je postigla umeren uspeh na tada prestižnom evropskom nadmetanju i dan-danas stoji kao sublimat ključnih muzičkih preferenci Kornelija Kovača; simfo-rok, amalgam nasleđa džeza i instrumentalnog naglašenog roka, lako bi mogao poslužiti kao brzopotezna definicija muzičkog izraza kojem je Kovač, uz poneko odstupanje, ostao veran svih ovih decenija profesionalnog bavljenja muzikom.

U "Fusnoti Kovač" pojašnjava i da je tekst (čiji je i sam autor) posvetio svojoj generaciji rođenoj u ratno nevreme i stasaloj u doba ozbiljnih previranja i postepenog gubljenja iluzija u blagodeti komunističkog društva apsolutne pravde i svekolikog izobilja, želevši da oda počast svojim vršnjacima „što su živi, što guraju hrabro dalje i što su kao pokusni kunići samoupravljanja iz svega izašli iskusni, pametni i vešti. Zato što su umeli da čitaju između redova i što nisu uleteli kao

IZABRANA DISKOGRAFIJA

1977. – Između svetlosti i tame

1986. – The Sampled Moonlight

1993. – Balkan

1996. – Moja generacija

2000. – Dvojni identitet

2007. – Ljubavne balade Kornelija Kovača

muve bez glave u razne političke navlake, mafijaške i kriminogene kombinacije.“ „Korni grupa“ predstavlja važnu i neizostavnu stavku u svakoj iole ozbiljnijoj i preciznijoj istoriji popularne muzike svejugoslovenskog prostora, tim pre jer su kroz nju prošli mnogi kasniji značajni pevači i pevački superstarovi te ere, poput Dušana Prelevića, Dalibora Bruna, Dade Topića, Zdravka Čolića i Zlatka Pejakovića.

Život potom Kovača odvodi u Englesku, u kojoj će provesti narednih nekoliko godina radeći kao studijski muzičar, producent, kompozitor i aranžer, a pružila mu se prilika da ukrsti muzička koplja sa mnogobrojnim muzičkim vedetama i prestižnim imenima tamošnje muzičke scene. Godine 1980. sa svojim tamošnjim i tadašnjim bendom K2 (naziv koji će kasnije preuzeti njegove ćerke, odajući na taj način počast svom ocu i muzičkom guruu) objavljuje album Why. U prvoj polovini njegove karijere pesme sa njegovim muzičkim potpisom pevali su mnogi (Olivera Katarina, Miša Marković, Neda Ukraden, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić), ali se nekako njegovo ime najčešće vezuje za ponajbolje godine karijere Zdravka Čolića. Kornelije Kovač je na nekoliko Čolićevih albuma bio apsolutni i bespogovorni alfa i omega, a ljubitelji pop ezoterije, ovisnici o istoriji SFRJ pop kulture i ostali pop ezoterici mogu da vide kako je izgledala ta saradnja na delu ako pogledaju rečiti dokumentarni film "Pjevam danju, pjevam noću", kojim je reditelj Jovan Ristić uz pomoć novinarskog superstara i potonjeg publiciste i romanopisca Dušana Savkovića nastojao da koliko-toliko pojasni koren i zaleđe opšte pomame za Čolićem tokom jugoslovenskih bezbrižnih i veselih sedamdesetih.

TI SI MI U KRVI

Posebno zanimljiva i dragocena epizoda u "Fusnoti" pripada priči o dugotrajnom i bolnom nastanku pesme "Ti si mi u krvi" (po

tekstu Spomenke Kovač), koja se i do dana današnjeg drži kao Čolićev ponajbolji vokalni rad, dokaz velikog pevačkog talenta i smislenosti i nepatvorene prirodnosti saradnje Kovača i Čolića. Priča o genezi ove pesme na mahove dobija obrise istinskog trilera iz stvarne životne dimenzije, a sam Kovač na jednom mestu tvrdi da „će ovoj pesmi jedino pomoći carski rez, nije joj bilo suđeno da se porodi bez bolova“. Na sreću mnogih, porođajne muke nisu učinile da se okupljeni kreativci razbeže glavom bez obzira od ove, činilo se, uklete pesme, a današnjeg istinskog jugoslovenskog pop bisera iz zlatnih dana ovdašnjih popularnih nota. I mada ga najčešće i najbrže prepoznaju kao muzičkog znalca za zvuke pop muzike i oca mnogih pop klasika (mada, našlo se tu mesta i za flert sa vedetama novog folk zvuka, tačnije sa Lepom Brenom u njenom neuspelom naletu na evrovizijsku tvrđavu s pesmom (i velikom hitom) "Sitnije, Cile, sitnije"), Kornelije Kovač se ostvario i na drugim, možda manje upadljivim, ali svakako za napredak, prestiž i karijeru jednog kompozitora jednako važnim muzičkim frontovima. Tako u svom opusu može da se pohvali i sa desetak solističkih albuma i kompilacijama sa primenjenom muzikom nastalom tokom svih ovih decenija profesionalnog baratanja notama za potrebe drugih i za vlastiti groš. U svojstvu kompozitora doprineo je mnogobrojnim i raznolikim filmovima, među kojima su Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, serijal "Lude godine", "Testament",

"Živeti kao sav normalan svet", "Stepenice za nebo", "Halo, taksi", "Una", "Ćao, inspektore", "Dobrovoljci", "Čavka"... Poslednjih godina mahom sarađuje sa Milošem Mišom Radivojevićem, a radeći na skoru za poslednji prikazani film ovog velikog sineaste, egzistencijalističku i naglašeno hermetičku dramu krize srednjih godina "Odbačen", Kovač je pokazao i novo interesovanje za apstraktne elektronske zvuke kakve znamo na izdanjima velikih zvučnih eksperimentatora današnjice poput Murcofa.

Najnovija stavka u opusu ovog muzičkog maga jeste muzika urađena za seriju "Nepobedivo srce", koju je po motivima romana Mir-Jam ponovo iskrojio Zdravko Šotra (sa kojim Kovač ponovo ujedinjuje snage nakon bezmalo tri decenije i "Igmanskog marša"), a koja nas očekuje na programu RTS-a početkom naredne jeseni. I, naravno, evrovizijski klinč sa ćerkama, čiji ćemo ishod znati kada štamparska boja krene da pokriva belinu ovih stranica.

1971. – Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji

1972. – Bez

1973. – Filip na konju (TV serija)

1981. – Sezona mira u Parizu

1982. – Živeti kao sav normalan svet

1983. – Igmanski marš

1984. – Groznica ljubavi

1990. – Čavka

1992. – Uvod u drugi život

2002. – Država mrtvih

2005. – Buđenje iz mrtvih

ODABRANA PRIMENJENA MUZIKA

FUJIYA & MIYAGIVENTRILOQUIZZING (Yep Roc)

MUZIKA&FILM // CD recenzije 72 Hi-Files No40 | Mart 2011.ADELE

21

AMANDA PALMER - GOES DOWN UNDER (Pid)

akon što je 2008. albumom „19“ uspela da dođe i do prvog mesta britanske liste i da se probije u SAD, te da pokupi par Grammy nagrada (i još poneku pride), Adele je stigla pred odlučujući korak - svojim drugim izdanjem morala je da dokaže da nije slučajno među najcenjenijim aktuelnim pevačicama. I izdanjem „21“ ovaj ključni korak je preskočila maestralno - kao da je prethodnim albumom želela da postavi solidnu osnovu kako bi sad mogla da se razmaše i pokaže koliki je njen talenat zapravo. Tako je u dva koraka uspela da upadne u poređenja s drugim ostrvskim zvezdama (Amy Winehouse, Lily Allen, Duffy...), a potom i da ih preskoči i zauzme sopstveni prostor, u kojem je njen aktuelni singl „Rolling in the Deep“ nemoguće porediti ni sa čim.N

...AND YOU WILL KNOW US BY THE TRAIL OF THE DEAD - TAO OF THE DEAD (Superball Music)

H

CAKE - SHOWROOM OF COMPASSION

(Upbeat Records)

DIANE BIRCH - THE VELVETEEN AGE

(S-Curve Records)

THE DECEMBERISTS - THE KING IS DEAD (Capitol)

Posle sedam godina pauze, bend koji se probio pesmom „The Distance“ 1996. godine i koji je najpoznatiji po obradi „I Will Survive“ sa istog albuma vraća se izdanjem „Showroom of Compassion“. Na svom šestom dugosvirajućem izdanju Cake nisu mnogo promenili svoj stil od prvih koraka - možda deluju malo upeglanije, bez izrazitih grešaka, ali i bez rizičnih poteza koji bi mogli doneti i nešto iznenađujuće dobro. No, vernim fanovima i ne treba ništa više od toga da Cake sada zvuče opušteno dok se bave onim što vole - sviraju svoju kombinaciju roka, kantrija i bluza. Sve što ćete čuti delovaće vam istovremeno i poznato, ali i dovoljno da „Showroom of Compassion“ zavrtite koji put...

Za svoje drugo izdanje pevačica i pijanistkinja Diane Birch odlučila je da u saradnji s neosoul postavom The Phenomenal Handclap Band snimi sedam obrada kultnih hitova darkerske scene s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka. Tako se na izdanju „The Velveteen Age“ mogu, između ostalih, čuti pesme „This Corrosion“ (Sisters of Mercy), „Atmosphere“ (Joy Division) i „A Strange Kind of Love“ (Peter Murphy - Bauhaus). No, iako sve numere potiču iz istog pravca i imaju svoje osobenosti, Diane Birch ih je uspešno transformisala u pesme koje ćete teško prepoznati kao hitove napisane pre dve decenije. Naravno, prepoznaćete reči i melodije, ali u ovoj verziji sve pesme su potpuno njene i prava je šteta što nije snimila još neku obradu i tako zaokružila ovaj prekratak album.

Nakon što su 2009. objavili svoj najkompleksniji i najambiciozniji album

(„The Hazards of Love“), te uspešno polarizovali fanove, dve godine kasnije The Decemberists se vraćaju praktično mejnstrim kantri-rok albumom, koji kao da su napravili od zaboravljenih pesama s početka karijere, koje su ponovo snimili, upeglali i uobličili u izdanje „The King is Dead“. I, umesto da fanovima opet pruže bogatstvo zvuka, oni se vraćaju korenima i jednostavnosti albumom kojeg se ne bi postideli ni Bruce Springsteen, niti Bob Dylan. Da li je to ono što fanovi žele, pitanje je na koje će oni sami dati odgovor. Što se nas tiče, ovaj album se može slušati ukrug.

GARFUNKEL & OATES - ALL OVER YOUR FACE (No One Buys Records)

Duet Garfunkel & Oates nastao je pre nešto više od tri godine, a čine ga Riki Lindhome i Mate Micucci, muzičarke i glumice, koje pre ove saradnje nisu imale preterano zapažene role. Pošto se pretežno bave komedijom, one su i svoju muzičku saradnju usmerile na tu stranu. Garfunkel & Oates su svoje prve korake napravile na internetu - stvarale su pesme koje ismevaju pojave koje ih okružuju i na YouTube postavljale klipove koji podsećaju na sve one „cover“ snimke. Ali jedina obrada vezana za njih nalazi se u imenu: uzeli su druge polovine poznatih dueta (Simon & Garfunkel, odnosno Hall & Oates). Sve ostalo je čista, originalna, zabavna muzika, koja će vas naterati da se smejete, povremeno i vrlo glasno, a ako se malo udubite u tekst, možda će vas, poput svake dobre komedije, podstaći i da razmislite šta je ovaj dvojac nateralo da napravi satiru naše svakodnevice. Njihove melodije su jednostavne, povremeno detinjaste, ali i temeljno osmišljene (poslušajte samo „This Party Took a Turn for the Douche“). U suštini je to pop nastao korišćenjem akustičnih gitara i sintisajzera, ali to je manje bitno od toga da je „All Over Your Face“ album koji morate čuti kao univerzum muzičke parodije.

ALDO ROMANO “ORIGINE”

(Dreyfus Jazz / One HiFi)

IAN BRUCE BAND

“JIGS, JIVES & JACOBITES”

(Linn Records / One HiFi)

MICHAEL SCHLIERF “CLOUDS AND SILVER LININGS” (Stockfish / One HiFi)

Evo pitke strane jazza: Aldo Romano, italijanski gitarista, bubnjar i pevač, koji

živi i radi u Francuskoj, kao muzičar je jednako učestvovao u avangardnim i ortodoksnim jazz projektima. Ipak, njegov lični izraz je duboko romantičarski, sa mediteranskim senzibilitetom. Album “Origine” je orkestracija Romanovih originalnih kompozicija, koje su braća Lionel i Stéphane Belmondo priredili za ansambl od 13 istaknutih francuskih muzičara, uz učešće i samog Romana. Atmosfera koja preovladava obojena je miksom ritmova tipičnih za novi italijanski jazz i toplim tonovima duvačke sekcije, što se najbolje čuje u trodelnoj kompoziciji “Il Camino” (kamin). Iznenađenje je vokalna numera “Jazz Messengers”, eklektična jazz šansona, koja nas još više vraća na Romanove evropske izvore. Zahvaljujući i izvrsnom snimku, ovaj album se sluša neposredno i bez napora.

Učemu je svrha pisanja recenzije za album star više od deset godina? Postoje dva razloga: Ian Bruce je sada postao dostupan i našoj publici na etiketi Linn Recordsa; drugi razlog je upravo živi snimak “Jigs, Jives & Jacobites” iz kluba “Riverside” u Glazgovu iz decembra 2001, koji predstavlja jedan od najboljih načina za upoznavanje ovog kršnog muzičara od oca irskog gajdaša i majke Velšanke.

“Jigs, Jives…” je album koji se izdvaja u Bruceovom opusu po tome što ne obuhvata samo programske i mitološke teme, niti predstavlja samo plesnu stranu irske ili keltske muzike. Više nego na ostalim albumima, Bruce ovde ulazi u teme samosagledavanja, kao u pesmama “Where should I go” i “Pearls before Swine”. Čitav album predstavlja izvrsnu meru tvrdoglavosti i kontemplacije, zabeležene u sjajnoj atmosferi krčme kluba “Riverside”.

KEITH JARRETT / CHARLIE HADEN “JASMINE”

(ECM 2010 / One HiFi)

Micael Schlierf je školovani pijanista koji je do svoje 14. godine učio klasičnu muziku i taj trening je ostavio traga u čitavoj njegovoj jazz karijeri. Muzika Schlierfa je fluidna mešavina nekoliko jazz uticaja: Eurojazza Weathera Reporta, Leea Ritenoura i drugih, u bogatom i gustom sazvučju koje u sebi sjedinjuje klasične uticaje, vrsnu melodijsku invenciju i raskošne aranžmane. U 14 kompozicija na ovom albumu, pored klavira, prisutne su i neočekivane kombinacije klasičnih instrumenata, poput oboe, engleskog roga, ali i gudačkog kvarteta. Ovo je vrlo prefinjena muzika koja podiže, od optimističnog uvoda, preko nešto tamnije sredine, do lepog razrešenja na kraju, sa vrlo sublimiranim jazz potkama, koje neće odvratiti ni slušaoce koji nisu ljubitelji ovog žanra. Snimak je za svaku pohvalu, vrlo analogan, čak i kada se reprodukuje CD sloj ovog SACD diska.

Slušanje novog albuma Keitha Jarretta podseća na povratak u omiljeni, dobro poznati bar u kojem se čovek oseća kao kod kuće. Ovaj povratak dešava se gotovo tačno tri godine nakon njegovog poslednjeg izdanja, koncertnog albuma pod nazivom “Testament”. Album predstavlja izbor snimaka nastalih tokom snimanja dokumentarca “The Rambling Boy” o Charliju Hadenu iz 2007, kada su ovi, nekada redovni saradnici, prvi put zasvirali zajedno od 1976. “Jasmine” je ceo sastavljen od standarda, s tim što izbor sačinjavaju gotovo isključivo ljubavne pesme. Vrlo intimno muziciranje ovog jazz dueta klavir-kontrabas podseća na Jarrettove najslavnije solo trenutke, s tim što ovde disonance iz ranijih perioda ustupaju mesto finim melodijskim invencijama i razradama poznatih standarda. Emotivnu stranu ovog albuma i, ujedno, neočekivano iznenađenje, podvlači obrada numere “One Day I’ll Fly Away”, koja je proslavila Randyja Crawforda. Poput Billa Evansa, i Keith Jarrett se, iza prividno statičnog i standardnog stila, neprekidno usavršava i sazreva. Njegove interpretacije su još gušće, klavir je još zreliji, finijeg i sitnijeg prepleta, dok ga Charlie Haden izvrsno prati u improvizacijama. ECM-ov gotovo vinilni snimak doprinosi odličnoj atmosferi diska.

„RAY CHARLES: LIVE AT MONTREUX 1997 “

Eagle Rock Entertainment 2008.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM stereo, Dolby TrueHD 5.1, DTS-HD

Master Audio

Trajanje: 88 minuta

Jedan od pionira i ikona soul muzike Ray

Charles rođen je u američkoj saveznoj državi Džordžiji 1930. Koncert iz 1997. mnogi smatraju jednim od njegovih najboljih nastupa na Montreux festivalu, na kojem je gostovao nekoliko puta. Iako već u poznim godinama, Ray Charles to nadoknađuje ogromnim profesionalnim i životnim iskustvom, a na ovom nastupu je pokazao nesmanjenu energiju i harizmu na sceni. Iz nepreglednog muzičkog materijala, sadržanog na desetinama studijskih albuma koje je Ray snimio, teško je izabrati dvadesetak numera koje će biti izvedene na koncertu. Live at Montreux 1997 donosi 16 pesama u izvođenju Raya Charlesa, uz dodatak od tri instrumentalne numere, koje izvodi petnaestočlani The Ray Charles Orchestra, dok su Raelettes dobile priliku da se iskažu pred kraj koncerta u numerama "Watch them Dogs", "Shadows of my Mind" i "Smack Dab in the Middle". Tu su i klasici poput "Busted", "Georgia on my Mind" i "I Can't Stop Loving You", pa ovaj nastup predstavlja dobru mešavinu besmrtnih hitova i manje poznatih, često intimnijih numera. Talenat i nasleđe Raya Charlesa prevazilaze podelu na muzičke pravce, pa se ovaj nastup može smatrati nezaobilaznim delom kolekcije svakog istinskog ljubitelja muzike.

Eagle Rock Entertainment 2009.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM stereo, Dolby Digital 5.1, DTS-HD Master Audio

Trajanje: 134 minuta

Jedan od najuticajnijih britanskih rok bendova šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka The Who zapamćen je po veoma energičnim i često agresivnim scenskim nastupima. Ovaj koncert snimljen je poslednje godine originalnog Isle of Wight festivala (1968-1970), pred oko 600.000 posetilaca, i smatra se jednim od najboljih živih snimaka poznatog benda. Prvi deo koncerta uključuje starije hitove, poput "I Can't Explain", "My Generation" i "Magic Bus", dok nastavak sadrži gotovo celu rok operu “Tommy”. Maestralno izvođenje tokom čitavog nastupa zadržalo je svoju esenciju pri konverziji sa trake u 1080i/60, iako se godine neumitno vide - ovo smatramo pozitivnim jer bi preterano ulepšavanje slike veštačkim putem uništilo draž snimka starog preko 40 godina. Pored dvokanalnog LPCM zvuka, disk sadrži i višekanalni DTS-HD master audio-zapis, koji donosi pravi ugođaj i prenosi fantastičnu atmosferu i odlično pozicionira ambijent. Dodatni materijal sadrži dve numere ("Substitute" i "Naked Eye"), koje su izbačene iz prvobitnog izdanja, kao i obiman intervju Petea Townsenda, u kojem priča o nastupu, ali i o istorijatu benda i problematičnom životu bubnjara Keitha Moona.

„RICK WAKEMAN: THE SIX WIVES OF HENRY VIII, LIVE AT HAMPTON COURT PALACE“

Eagle Rock Entertainment 2009.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM stereo, Dolby Digital 5.1, DTS-HD Master Audio

Trajanje: 125 minuta

Snimljen 1. i 2. maja, tačno pet vekova nakon stupanja Henrija VIII na tron Engleske, ovaj koncert predstavlja jedino živo izvođenje albuma u celosti od njegovog objavljivanja 1973. The Six Wives of Henry VIII predstavlja prvi solo album višestruko talentovanog britanskog klavijaturiste Ricka Wakemana, koji je, prema rečima autora, čitavih 36 godina čekao da bude izveden kako treba. Iako bi se, u širem smislu, mogao svrstati u progresivni rok sedamdesetih, zahvaljujući brojnim muzičkim eksperimentima ovaj album prevazilazi granice žanra i zapravo predstavlja veoma ekscentrično delo, koje je teško klasifikovati. Takođe, tu je i dosta nepoznatih deonica, koje su deo originalne kompozicije, ali nikad ranije nisu objavljene jer na pločama i diskovima jednostavno nije bilo dovoljno mesta. Bonus sadržaj nije previše bogat - sadrži samo sedamnaestominutni dokumentarac Behind the Scenes with Rick, koji pruža duhovit uvid u sve što se dešavalo iza scene ovog spektakla. S obzirom na to da je koncert izvorno snimljen u visokoj rezoluciji, na kvalitet slike i zvuka je suvišno trošiti reči - reći ćemo samo da je snimak besprekornog kvaliteta i pruža pregršt finih detalja, uz podjednako impozantan zvuk u DTS-HD master audio-formatu.

„THE WHO: LIVE AT THE ISLE OF WIGHT FESTIVAL 1970 “

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Uragan Šer

Voleli je ili ne, jedno joj ne možete osporiti: Šer je fenomen koji traje već gotovo pola veka i još uvek ne pokazuje znake posustajanja.

Teško je pronaći umetnicu koja je bila toliko uspešna u svemu čega se dotakla. Ono što nije pošlo za rukom Madoni ni Britni Spirs – Šer je sprovela u delo. Pored platinastih tiraža ploča, uspela je da se nametne i kao cenjena glumica, pa se među priznanjima koje je osvojila nalaze Oskar, Emi, Gremi i čak tri Zlatna globusa. Od najznačajnijih nagrada nedostaje joj samo Toni, ali, imajući u vidu njenu ambiciju, ne bi čudilo da tokom narednih godina kolekciju upotpuni i tom statuetom. Nemoguće je reč koju ova svestrana umetnica ne voli da upotrebljava.

Kao i u svakoj bajci, put do srećnog kraja nije bio posut laticama ruža – već je, kako i dolikuje, bilo i trnja. Šerilin Sarkisijan la Pjer se rodila u Kaliforniji, 20. maja 1946. U venama ove devojčice egzotičnog izgleda bila je pomešana jermenska (sa očeve strane), francuska, engleska i indijanska krv (sa majčine). Njen vatreni temperament eskalirao

je već sa prvim znacima puberteta. Sa 16 godina napustila je srednju školu i pobegla od kuće kako bi u Holivudu okušala sreću u šou-biznisu. Početkom šezdesetih upustila se u kratkotrajnu vezu sa serijskim zavodnikom Vorenom Bitijem, koja joj je ostala u veoma lošem sećanju. Nedugo posle ovog razočaranja, Šer će sresti svoju prvu veliku ljubav. Legenda kaže da su se sedamnaestogodišnja Šer i jedanaest godina stariji Soni Bono upoznali u jednom losanđeleskom kafiću. Njih dvoje su tog istog dana postali prijatelji, nedugo zatim ljubavnici, da bi svoju vezu krunisali brakom 1964. Posle neuspešne audicije kod čuvenog producenta Fila Spektora, Šer je postepeno povratila samopouzdanje nastupajući sa suprugom u manjim klubovima. Preokret će se dogoditi 1965, kada je Bono napisao danas legendarnu pesmu I Got You Babe. Posle ovog hita, duet Soni & Šer ređa uspeh za uspehom, a Šer paralelno započinje i svoju solo karijeru.

Krajem šezdesetih Šer je glumila u filmovima Good Times i Chastity, a njihov brodolom je, činilo se, stavio tačku na snove o glumačkoj karijeri. Početkom sedamdesetih Soni i Šer podgrejavaju svoju popularnost pojavljivanjima na televiziji. Posle tri sezone emitovanja, njihov šou The Sonny and Cher Nitty Gritty Hour je otkazan. Razlog nije bila loša gledanost, već problemi u braku. Posle više od decenije zajedničkog života, slavni par je odlučio da se raziđe. Posle burnog razvoda, Šer je utrčala u još jedan (ovoga puta kratkotrajan) brak sa rok zvezdom Gregom Almanom. Shvativši da joj je, posle niza neuspešnih ili poluuspešnih albuma, karijera zapala u ćorsokak, Šer odlučuje da još jednom okuša sreću kao glumica. Skrenula je pažnju na sebe filmom Roberta Altmana Džimi Din, vrati se (1982), da bi godinu dana kasnije zablistala pored Meril Strip u Silkvudu – ova uloga joj je donela nominaciju za Oskara u kategoriji za najbolju epizodu. Posle uspeha Silkvuda, sve je išlo lakše. Usledila je glavna uloga u drami Maska (1985) Pitera Bogdanoviča, za koju je nagrađena u Kanu, da bi tokom 1987. glumila u čak tri filma: horor-fantaziji Veštice iz Istvika, trileru Osumnjičeni i romantičnoj komediji Opčinjena mesecom, koji predstavlja krunu njene glumačke karijere. Za ulogu u ovom filmu Šer je osvoji-

la Oskara za najbolju žensku ulogu pobedivši mnogo slavnije i iskusnije glumice, poput Glen Klouz, Holi Hanter, Seli Kirkland i Meril Strip. Već kada se činilo da će njena pevačka karijera biti zamrznuta na neodređeno vreme, Šer je odlučila da se vrati na muzičku scenu. Povratak je bio trijumfalan. Okružena probranim saradnicima, među kojima su bil Džon Bon Džovi, Majkl Bolton i Dajen Voren, Šer je u periodu 1987-1991. snimila tri veoma uspešna rok albuma. Među serijom hit singlova posebno se izdvaja pesma

If I Could Turn Back Time, koja je izazvala

pažnju zbog kontroverznog spota u kome Šer nastupa na vojnom brodu Misuri pred stotinama raspomamljenih mornara. Šer je u vreme snimanja spota imala 43 godine, ali je to nije sprečilo da za tu priliku obuče izuzetno provokativnu odevnu kombinaciju koja je više otkrivala nego sakrivala. Zbog seksualno eksplicitnog sadržaja spot je bio cenzurisan i zabranjen na MTV-ju.

Devedesete su donele brojne uspone i padove. Usledila je uloga u filmu Sirene, u kome je nastupila pored Vinone Rajder i Kristine Riči, ali ovaj film, bez obzira na pozitivne kritike, nije postao hit. Tokom narednih nekoliko godina Šer se slabo pojavljivala u javnosti. Odigrala je male uloge u dva filma svog starog prijatelja Roberta Altmana, a 1995. vratila se na muzičku scenu albumom obrada It’s a Man’s World, koji je doživeo solidan komercijalni uspeh i postao hit u Evropi. Šer je i ranije potpisivala kao autor neke od svojih spotova, ali je 1996. režirala prvu igranu strukturu – jedan od segmenata hvaljenog televizijskog filma Kada bi ovi zidovi mogli da govore, koji je obrađivao temu abortusa. Kada je 1998. Soni Bono poginuo u nesreći na skijanju, Šer nije pokušala da sakrije tugu. Bez obzira što su se razveli pre više od dve decenije, Soni i Šer su ostali u prijateljskim odnosima i njegova smrt ju je istinski potresla. Ali, Šer nije dozvolila sebi da dugo tuguje. Iste godine objavila je svoj dvadeset treći studijski album Believe. Naslovna pesma postala je najveći hit u njenoj karijeri, dok je album prodat u neverovatnih 20 miliona primeraka.

Ni tokom poslednjih deset godina Šer nije mirovala. U periodu od 2002. do 2005. trajala je njena oproštajna tura. Naravno, Šer nije zaista pomišljala da napusti scenu. Tokom 2008. počela je sa nastupima u čuvenoj „Cezarevoj palati“ u Las Vegasu. Po ugovoru, Šer je dobila 60 miliona dolara da tokom tri godine 20 puta nastupi pred probranom publikom. I u sedmoj deceniji Šer je i dalje neumorna. Poslednjih meseci

Čiroki Šer - lutke ističu njeno indijansko poreklo

PLASTIC FANTASTIC

Godinama unazad kruži priča da je Šer zavisnik od plastične hirurgije. I, zaista, upoređujući slike sa početka karijere i one nastale kasnije, nije teško primetiti razlike. Iako je odbacila glasine da je uklonila par rebara da bi izgledala vitkije, Šer priznaje da je tokom godina „radila na sebi“. Istina, za razliku od pokojnog Majkla Džeksona, koji nije znao kad treba stati, Šer je sve intervencije na svom licu i telu pažljivo osmislila, tako da i sa 64 godine može da se uhvati u koštac sa znatno mlađim koleginicama.

GEJ IKONA

Šer je stekla glumačku slavu zahvaljujući liku lezbijke Doli Peliker, koju je tumačila u filmu Silkvud. Njena i Bonova jedinica Čestiti deklarisala se kao lezbijka sa 17 godina –a nedavno je završila proces promene pola. Iako je u prvom trenutku imala problema da prihvati ćerkinu seksualnost, Šer je danas poznata kao vatreni borac za LGBT prava, priznavši da je i sama tokom sedamdesetih imala lezbijska iskustva. Naravno, ne treba zaboraviti da je Šer zbog svog ekstravagantnog vizuelnog identiteta jedna od neiscrpnih inspiracija transvestita.

je zauzeta oko promocije svog novog filma. Mjuzikl Burleska je osmišljen kao ostvarenje koje će započeti glumačku karijeru pop atrakcije Kristine Agilere, ali se Šer pobrinula da svetla reflektora budu okrenuta ka njoj. U filmu Šer tumači lik Tes, koja se bori da sačuva svoj klub, a ujedno pomaže mladoj Ali (Agilera) da razvije svoj pun potencijal kao igračica i pevačica. Zanimljivo, Burleska je prvi muzički film u kom je Šer pristala da glumi – u svim dosadašnjim ostvarenjima u kojima se pojavljivala nije bilo mesta za pesmu. U skladu sa sloganom filma („Potrebna je legenda da bi se stvorila zvezda“), Burleska se fokusira na turbulentni odnos Tese i Ali, na sceni i van nje, tako da Šer i Kristina Agilera imaju priliku da pokažu svoje zabavljačko umeće. Bez obzira što su kritičari film opisali kao kempi i pun klišea i što je Šer za svoju ulogu nominovana za Zlatnu malinu kao najgora epizodna glumica (doduše, Šer je u odličnom društvu – ove godine su se, pored nje, u ovoj kategoriji našle još dve muzičko-glumačke legende: Lajza Mineli i Barbra Strejsend), Burleska predstavlja

trijumfalni povratak umetnice na veliko platno. Takođe, zahvaljujući dobroj prođi saundtreka, Šer se ponovo našla i na muzičkim top-listama, pa je pesma You Haven't Seen the Last of Me nagrađena Zlatnim globusom. Kako reči ove pesme kažu: „Još ćemo se mi sretati sa Šer.“ Boginja popa još uvek nije spremna za penziju.

 ODABRANA FILMOGRAFIJA

1967. - Good Times

1969. - Chastity

1982. - Come Back to the Five and Dime, Jimmy Dean, Jimmy Dean

1983. - Silkwood

1985. - Mask

1987. - Suspect

1987. - The Witches of Eastwick

1987. - Moonstruck

1990. - Mermaids

1996. - Faithful

1996. - If These Walls Could Talk

1999. - Tea with Mussolini

2003. - Stuck on You

2010. - Burlesque

Nastanak i razvoj muzike

„Mali vodič kroz istoriju muzike“ ima za cilj da u ovim teškim vremenima umetničkog i kulturološkog posrnuća ljubiteljima dobrog zvuka pokaže kako se muzika razvijala od primitivnih zajednica, preko evropskih dvorova, do avangardnih umetnika 20. veka.

Ušetnji kroz vekove i različite epohe osvrnućemo se na stvaralaštvo i značaj velikana klasične muzike, razvoj muzičkih oblika i istorijske prilike u kojima su nastajali. Nećemo zaboraviti ni domaće kompozitore, koji su imali uticaj svetskih razmera.

ODAKLE MUZIKA

To pitanje se odavno nameće mnogim naučnicima i istraživačima. Sredinom 19. veka javljaju se ozbiljnije teorije koje se oslanjaju na činjenice, ali i dalje ne donose potpun odgovor. Jednu od prvih teorija postavio je engleski filozof Herbert Spenser, koji kaže da je ljudsko pevanje višak energije i javlja se u trenutku kada jačanje emocija izaziva ubrzavanje ili usporavanje, podizanje ili spuštanje glasa. Na taj način se postiže efekat sličan muzici. Nakon njega, poznati biolog Čarls Darvin pokušao je da objasni nastanak muzike prirodnim putem, smatrajući da je ona sredstvo za privlačenje suprotnog pola. Ekonomista Karl Biher ukazuje da se muzika rodila iz zvuka pri pokretu u radu, što dovodi u vezu muziku i proizvodnju. Prvi među muzikolozima koji se oglasio jeste Karl Štumpf, koji smatra da se muzika razvila iz primitivnog pokliča pri signaliziranju, dok njegov kolega Žil Kombarje muziku povezuje sa magijskim obredom. Američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je 1877. fonograf, prvi uređaj koji je mogao da snimi i reprodukuje zvuk. Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama američkih Indijanaca. Upoređujući ove snimke sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea.

Međutim, veoma je bitno istaći da za nastanak i razvoj muzike kao umetnosti nije važan sam ton, već njeno uklapanje u čovekove radne procese. Preko ovoga ona postaje

predmet umetničkog stvaralaštva i pokušaj da se pomoću nje utiče na spoljašnji svet. Uz to, muzika se u početku uvek javlja na osnovi sinkretizacije, odnosno u sklopu drugih umetničkih manifestacija - poezije, plesa i mimike. To nas vraća na značaj magije u primitivnim zajednicama.

MUZIKA U ŽIVOTU PRVOBITNE DRUŠTVENE ZAJEDNICE

Proučavanjem muzičkog života današnjih primitivnih plemena (pleme Veda sa Cejlona, Ognjena zemlja, Nova Gvineja...) može se dobiti slika o životu i muzičkoj kulturi naroda prvobitne ljudske zajednice. Muzika je neizostavni element njihove svakodnevice i izraz odnosa prema svetu. Primitivni ljudi su se izražavali vokalno, a prve pesme su bile paganske. Muzika je slavila pobedu ili bila znak zahvalnosti bogovima, a ritam se koristio za oponašanje hodanja i trčanja. U tim ranim godinama muzika se prenosila usmenim putem. Tek kasnije su ljudi počeli da je zapisuju.

U starim vremenima magija je imala važnu ulogu u životu čoveka, a sve prirodne pojave pripisivane su višim silama i bićima. Čovek ih se u početku bojao, zatim im je udovoljavao, a na kraju ih je pokorio. Magijske pesme su bile oružje za odbranu i napad, služile su za dozivanje kiše, kroćenje životinja, ispunjavanje želja... Glavnu ulogu je imao vrač, koji se maskirao da bi naglasio vezu sa natprirodnim. U toku magijskog obreda jaka je veza između reči i tona, na čemu počiva veliki deo muzičkog stvaralaštva svih naroda i epoha. Važnu ulogu ima ponavljanje pojedinih odlomaka, što predstavlja stalni element na kojem se temelji arhitektonska okosnica čitavog kasnijeg razvoja muzičke umetnosti. Zatim, melodija se mora stalno

razvijati na utvrđenoj visini sa jednostavnim dinamičkim nijansiranjem kako ne bi slabila njena snaga, što nam ukazuje na kasniju brigu oko uspešne reprodukcije (uspešnog izvođenja) muzičkog dela. Tesna saradnja između tona, reči, pokreta i mimike predstavlja začetke dramskog roda. Veoma je bitan i broj ponavljanja muzičkih odlomaka, što će se odraziti na kasnije muzičko stvaralaštvo.

Muzika se još u primitivnoj društvenoj zajednici odvojila na vokalnu i instrumentalnu. U tom periodu melodija ima nejasan oblik i silazni pokret na kraju, tonske visine su neodređene (kao zavijanje ili oponašanje zvukova iz prirode), tonovi se ponavljaju, a ritmičko i dinamičko nijansiranje ublažava jednoličnost. Kasnije se prestaje sa imitiranjem prirode i životinja, a otkriće sekunde, kvarte i male terce dovodi do razvoja pentatonike, dok kvinta i oktava dovode do pojave tonaliteta. U najranijoj fazi nije bilo instrumenata, pa su se razvile različite vrste pesama (tužbalice, uspavanke, zabavne, epske), kao i kolektivne pesme i plesovi (radne, lirske). Napevi su izvođeni na dva načina: responzorijalno i antifono. Uskoro dolazi do pojave višeglasnog pevanja, koje se kretalo u paralelnim intervalima i razlikovalo od regije. Nastaju i razvijeni oblici višeglasja - heterofonija i bordun.

Pesma, svirka i igra pratile su razne obrede i manifestacije. Prvi instrumenti su prvenstveno bili glas i ruke, a zatim su ljudi, umesto dlanom o dlan, udarali po raznim predmetima ili predmetom o predmet. Ubrzo su se javili i razni drugi predmeti koji su njima bili bliski, a proizvodili su čudne zvuke: koska, tikva, ljuštura od školjke, šuplje drvo... Tako je nastao čitav niz udaraljki od drveta i metala, što dovodi do pojave savremenih udaračkih instrumenata. Duvački instru-

Ana Ljubojević

menti su pravljeni od kostiju ili trske i proizvodili su samo jedan ton. Kasnije su na njima pravljeni otvori za dobijanje različitih tonskih visina. Žičani instrumenti su se javili najkasnije i pripadaju tipu lire, harfe ili citre.

ŠTA DALJE?

Vremenom su muzika i muziciranje dobijali sve veći značaj za ljude. Pojava prvih civilizacija označava početak nove faze u istoriji. Civilizacije se razvijaju u Evroaziji, oko gradova u kojima se razvijaju složeno područje rada, pismenosti, sveštenički i državni stalež, trgovina, navodnjavanje, javne građevine. Izvori koji svedoče o tim civilizacijama su slike, reljefi i kipovi nađeni u palatama, grobnicama i hramovima, kao i sačuvani ostaci instrumenata. Naredni tekst u okviru

"Malog vodiča kroz istoriju muzike" baviće se razvojem i značajem muzike u prvim civilizacijama.

•Responzorijalno pevanje – smenjivanje soliste (vrač) i hora (grupa pevača)

•Antifono pevanje – smenjivanje dve grupe pevača (muškarci-žene, odraslideca)

•Višeglasno pevanje, višeglasje – istovremeno zvučanje barem dve delimično ili potpuno različite melodije

•Heterofonija – dve melodije počinju unisono (od istog tona) i povremeno se udaljavaju

•Bordun – stalno držanje ili ponavljanje istog tona ispod ili iznad melodije

“Muzika se u početku uvek javlja na osnovi sinkretizacije, odnosno u sklopu drugih umetničkih manifestacija - poezije, plesa i mimike.”

„UNSTOPPABLE“

Režija: Tony Scott

Žanr: akciona drama

Uloge: Denzel Washington, Chris Pine, Rosario Dawson

Trajanje: 98 minuta

Peti zajednički film režisera Tonyja Scotta i glumca Denzela Washingtona. Posle ostvarenja Grimizna plima, U žaru osvete, Već viđeno i Otmica metroa 123, na red je došao Nezaustavljiv – još jedan film pun akcije, s tom razlikom što ovog puta triler elementi izostaju. Akcenat je stavljen na dramu i odnose između likova. Nezaustavljiv je zasnovan na istinitom događaju i opisuje na prvi pogled nerešiv problem - voz bez mašinovođe u punoj brzini juri američkim prugama i samo je pitanje trenutka kada će izazvati ozbiljnu nesreću. Svi pokušaji da se pomahnitala mašina zaustavi završavaju se neuspehom. Ali onda na scenu stupaju dva hrabra muškarca, koje glume Washington i Chris Pine (poklonicima Zvezdanih staza poznat i kao novi kapetan Kirk). Akcija u filmu je konstantna, ali dva segmenta se posebno izdvajaju: prvi pokušaj zaustavljanja (koji rezultira spektakularnom železničkom nesrećom) i finale, u kome se kompozicija približava gusto naseljenom mestu i okuci koja pri toj brzini garantuje iskakanje iz šina. Scottova režija je, po običaju, precizna, stil prepoznatljiv. U tehničkom pogledu film je besprekoran, a posebnu pohvalu zaslužuju kamera i montaža. Istina, scenario Marka Bombacka (Umri muški 4) mogao je biti malo utegnutiji, ali određene nedorečenosti u priči ne remete previše uživanje u ovom adrenalinskom toboganu.

„FASTER“

Režija: George Tillman Jr.

Žanr: akcija

Uloge: Dwayne Johnson, Billy Bob Thornton, Oliver Jackson-Cohen

Trajanje: 98 minuta

Osvetničke akcije nikada ne izlaze iz mode. Dwayne Johnson (poznat i kao The Rock) glumi okorelog robijaša, koji odmah po izlasku iz zatvora kreće da se sveti onima koji su skrivili smrt njegovog brata. Akcija je tvrda i krvava, baš onako kako treba i da bude u filmu ove vrste. Nažalost, ovaj akcijaš ne uspeva da održi tenziju koju generiše u prvih pola sata. Problem predstavljaju bočne priče (pre svega ona o plaćenom ubici za petama robijašu), koje usporavaju radnju i ne vode nikuda, kao i nekoliko izuzetno neuverljivih srceparajućih scena. Johnson se najbolje snalazi kada ruši, razbija i puca – melodrama mu baš nikako ne ide od ruke – pa je scenario trebalo da bude prilagođen njegovima mogućnostima. Drugu ulogu po važnosti, neizbežnog pajkana pred penzijom, glumi iskusni Billy Bob Thornton, dok se mlađani Oliver Jackson-Cohen nije nešto pokazao kao egocentrični plaćeni ubica. U manjim ulogama se u filmu pojavljuju božanstvena Carla Gugino, zatim TV zvezde Jennifer Carpenter i Maggie Grace – ali Brže je muški film i dame u njemu ne dobijaju previše prostora. U pitanju je akcijaš koji svakako treba pogledati ako ste fan The Rocka, ali ostaje žal što očigledni potencijal nije iskorišćen do maksimuma. U zbiru, ovo nije loš film, daleko od toga, ali svakako ni naslov koji će biti dugo pamćen.

Đorđe Bajić

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

„THE TROLL HUNTER“

Režija: André Øvredal

Žanr: avantura

Uloge: Otto Jespersen, Glenn Erland Tosterud, Johanna Mørck

Trajanje: 97 minuta

Lovac na trolove je nova senzacija iz Norveške, zemlje u kojoj se u poslednje vreme sve više snimaju žanrovski filmovi. U pitanju je avantura sa elementima komedije i fantastike, rađena u sve popularnijem maniru „pronađenog video-materijala“. Za razliku od izvikane Paranormalne aktivnosti, ljudi koji su snimili ovaj film znali su šta rade. Evo zapleta: tročlana TV ekipa kamerom beleži podvige prekaljenog lovca koji putuje Norveškom i likvidira preterano agresivne trolove. Naime, zaplet filma počiva na ideji da u Norveškoj sve vrvi od trolova, džinovskih bića koja će proždrati sve što im se nađe na putu – uključujući i ljude. Film odlično balansira između napetosti i komičnog, a posebnu poslasticu predstavljaju scene u kojima pred kamere stupe čudovišta. Imajući u vidu da su tvorci filma na raspolaganju imali (relativno) skroman budžet od tri miliona dolara, efekti su iznenađujuće dobri i mogu se po uverljivosti porediti sa onim koje smo pre par godina videli u gotovo deset puta skupljem Kloverfildu. U poplavi neameričkih žanrovskih ostvarenja, Lovac na trolove predstavlja prijatno iznenađenje i osveženje. Istina, po kvalitetu se ne može meriti sa neprikosnovenim REC serijalom španskog dvojca Balagueró–Plaza, ali svakako zavređuje pažnju poklonika sve popularnijih lažnih dokumentaraca.

„HAPPYTHANKYOUMOREPLEASE“

Režija: Josh Radnor

Žanr: drama/komedija

Uloge: Josh Radnor, Kate Mara, Zoe King, Maline Akerman, Michael Algieri

Trajanje: 100 minuta

Josh Radnor se mnogima uvukao pod kožu ulogom razbarušenog spadala Teda u još uvek aktuelnom sitkomu Kako sam upoznao tvoju majku, a sad nam se predstavio i kao scenarista i reditelj. Štaviše, njegov scenarističko-rediteljski debi komplikovanog naziva Happythankyoumoreplease ovenčan je i prvom nagradom publike u dramskoj kategoriji na prestižnom festivalu nezavisnog filma Sundance. I upravo je Sundance ključna reč za pojašnjavanje dometa ovog filma i svetonazora i dometa njegovog autora. Naime, Happythankyoumoreplease se već u prvih deset minuta nameće kao zgodan i rečit primer poetike koja se neguje na ovom festivalu. Poput mnogih drugih, ovo je gorko-slatka priča o alternativcima i kreativcima, tihim i nežnim dušama koje tragaju za spokojem i ljubavlju unutar zidina korporativno ustrojene i ostrašćene Amerike. Glavni junak ovog filma je pisac na samom pragu tridesetih, koji dane kreativne blokade prekraćuje vodeći računa o napuštenom mališanu i jureći za još jednom ljubavlju svog života. Svi sastojci ključni za pripadanje tom Sundance zabatu su ovde, a ono što ovaj film čini razaznatljivim u odnosu na brojne slične jeste šarm samog Radnora, koji umnogome doprinosi konačnoj povoljnoj presudi o vrednostima ovog simpatičnog i nenametljivog dela kao stvorenog za lenja zimska predvečerja.

Đorđe Bajić Zoran Janković

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

„ENTER THE VOID“

Režija: Gaspar Noe

Žanr: egzistencijalna drama

Uloge: Nathaniel Brown, Paz de la Huerta, Cyril Roy, Olly Alexander, Masato Tanno

Trajanje: 161 minut

Filmografija Gaspara Noe, premda nevelika po obimu, davnih dana nas je navikla na iskreni radikalizam kada je izraz u pitanju i na razne nestašluke na planu sadržaja. Posle sedam godina priprema, snimanja, montiranja i dorađivanja, pred publikom je napokon njegovo novo delo.

Svojim Otpozadi šokirao je mnoge, a Ulaz u prazninu je sad nova rukavica bačena u lice gledaocima. Film je izatkan oko priče preuzete iz odlomka Tibetanske knjige mrtvih, a tanak zaplet fokusiran je na putovanje duše mladog Amerikanca, sitnog narko-dilera, ubijenog tokom jedne burne tokijske noći. Noe i u ovoj rediteljskoj epizodi tera po svome; zagledan u sve rakošnije tehnološke mogućnosti filma, ovde stvara još jednu odu svom talentu, umnogome zasnovanom na lucidnosti i odvažnosti. Stoga Ulaz u prazninu stoji kao vizuelna ekstravagancija kojoj je zbilja teško odoleti, ali koja će, budući dosta naporna za gledanje, verovatno mnoge odbiti svojom minutažom, radikalnošću, beskompromisnošću i naglašenom narkoleptičkom atmosferom. Gasparu Noei može se odati priznanje za dalje unapređenje filmskog izraza, mora mu se čestitati i na nepokolebljivosti, ali mu se istovremeno može i zameriti na potpunoj nezainteresovanosti za publiku. Tako Noe ponovo budi polemiku – da li je ovde reč o dokazu genijalnosti ili akrobaciji koja je ipak samoj sebi svrha?

„KRAY (THE EDGE)“

Režija: Aleksei Uchitel

Žanr: melodrama

Uloge: Vladas Bagdonas, Anjorka Strechel, Yulia Peresild, Aleksandr Bashirov

Trajanje: 124 minuta

Iako smo po mnogo čemu bliski Rusima, već duže vreme bivamo uskraćeni za uvid u dešavanja u ruskoj kinematografiji. Razlozi za to su teško pojmljivi, tim pre što se u međuvremenu ruska kinematografija profesionalizovala, njeni autori ovladali i izradom pravih filmskih spektakala, a čitava filmska industrija postavljena na zdravije osnove i u punom je zamahu. Dobar primer novijih gibanja na ruskom filmskom tlu je Kray Alekseja Uchitela, snažna i u svim aspektima upečatljiva melodrama smeštena u užase leda poratnog Sibira i duša zatočenih tamo. Ovo je prava retkost u svetskom filmu danas – ambiciozno osmišljena i bučno i umešno u delo sprovedena melodrama na temu ljubavnog višeugla, te ne čudi što se ovo ostvarenje domoglo i mesta u dosta ozbiljnoj konkurenciji za Zlatni globus. Uchitela pažljiviji posetioci FEST-a pamte po uspeloj melodrami Zarobljenik, o ljubavi na fonu rusko-čečenskog sukoba, filmu koji sada ostavlja utisak zagrevanja za zamašniju produkciju na sličnu temu, što Kray suštinski i jeste. Uchitel je u međuvremenu potpuno ispekao zanat, dobio na samopouzdanju, te sa sa uspehom uhvatio u koštac sa ovim istinskim spektaklom, koji jednako zadovoljava i kao melodrama o ljubavi u nevreme, i kao akciona ekstravagancija koja u scenama trka pomahnitalih vozova po snežnim pustarama Sibira oduzima dah, ali i kao snažna studija ondašnjih melanholičnih karaktera.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Zoran Janković

Akustička obrada prostora

AV procesori

AV risiveri

Blu-ray plejeri

CD plejeri

Centralni zvučnici

D/A konverteri

Efekt zvučnici

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

HDMI kablovi

Integrisana stereo pojačala

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Koaksijalni kablovi

Kompleti zvučnika

Mikro sistemi

Optički kablovi

Slušalice

Stalci za zvučnike

Stereo pojačala snage

Stereo pretpojačala

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Subwooferi

Subwoofer kablovi

Tjuneri

Višekanalna pojačala

Zvučnici

Pregled tržišta mart 2011

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aosvežen 4Audio cenovnik

aosvežen AV impuls cenovnik

aosvežen Korato cenovnik

aosvežen One HiFi cenovnik

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

CD

AMPLIFIKACIJA + CD PLEJERI

D/A

+ D/A

RETRO

TELEVIZORI

A/V RISIVERI

SURROUND SISTEMI ZVUČNIKA

KABLOVI Audio System Dinić ......................................

/ 76

A/V

ZVUČNIKA

Audio System Dinić Ultimate ........................

SLUŠALICE

Sennheiser HD-800

ALL-IN-ONE Arcam Solo Music

Viso Two

/ 67

/ 64 The Chord Company Cadenza......................

MM-1

Kardon GLA-55

HT-33S

PC-14

/ 70

/ 60

/ 18

/ 56

/ 62

F80

Višekanalna pojačala

Blu-ray plejeri

Strujni razdelnici

Strujni kablovi

D/A konverteri

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2011

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

Tjuneri

Mikro sistemi

Cena mikrosistema se odnosi na centralnu komponentu i zvučnike samo ako je navedeno u poslednjoj koloni.

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2011

Integrisana stereo pojačala

Integrisana stereo pojačala -

nastavak

Integrisana stereo pojačala - nastavak

Stereo pojačala snage

Stereo pojačala snage

Stereo pretpojačala

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Kablovi za zvučnike -

Optički kablovi

Koaksijalni kablovi

Subwoofer kablovi

Akustička obrada prostora

HDMI kablovi Slušalice

Centralni zvučnici

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2011

Subwooferi

Subwooferi - nastavak

Efekt zvučnici

Kompleti zvučnika

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2011

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

PREGLED TRŽIŠTA // Mart 2011

Zvučnici -

nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Stalci za zvučnike

Najveći