Hi-Files #41

SRPSKI aUDIO

YaMaHa Velika snaga i mogućnosti

NaD Skromna pojava i pošten zvuk

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Nikola StOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ

Milan M. MILOŠeVIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ

Fotografije i dizajn

Stereo SpOt

adresa

Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Osnivač i izdavač Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Web adresa www.hi-files.com, m.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija

Rotografika, Subotica

Distribucija Global press, Beograd

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-.Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files

COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Made in Serbia

poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Još pre nekoliko godina imali smo ideju i želju da jednom godišnje časopis posvetimo domaćim proizvođačima. Za sve dobre stvari u životu potrebno je da se slože sve kockice, a to se konačno dogodilo. pre više od četiri meseca uputili smo poziv svim domaćim proizvođačima da nam svoje uređaje dostave na testiranje u našu redakciju. Odazvala su se četiri domaća proizvođača, a detaljne testove možete pročitati na narednim stranicama. potrudićemo se da majski broj bude uvek u znaku domaćih audio-proizvoda.

prethodna dva meseca su nam bila poprilično konfuzna, tek toliko da najave još više posla u mesecima koji slede. Bili smo u Leukerbadu, u Švajcarskoj, na LG eISA press turneji, zatim u Barseloni na philips Winter eventu i, konačno, u poseti philipsovoj audio-laboratoriji u Leuvenu, u Belgiji. prenosimo vam naše utiske sa ovih putovanja, a naravno tu je i izveštaj sa našeg prolećnog sajma.

Od testova svakako moramo izdvojiti Yamaha AV risiver RX-V3067, zatim Hegel integralno pojačalo, koje je prvi put na testu u našoj redakciji, ali i brilijantni Dynaudio DM 3/7. Cenovno pristupačne zvučnike ovoga puta predstavlja sjajni JBL Studio 130. Arcam rDAC je tu da zagolica maštu svim DACofilima, a već sada možemo najaviti za naredne brojeve i testove Simaudio D/A konvertera.

U maju ćemo prisustvovati eISA Convention u Briselu, a zatim svi članovi eISA dolaze u Beograd na General Meeting da bi izglasali najbolje proizvode godine.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Misija magazina Hi-Files

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu

Sadržaj

Broj #41 - Maj 2011 - www.hi-files.com

Razglednica

14 LG EISa Press Tour 2011

U poseti Leukerbadu u Švajcarskoj, upoznati smo sa novim LG proizvodima.

16 Philips Winter Media Event

Barselona nas je još jednom oduševila, kao i Philips noviteti.

18 Philips Innovation Center

Posetili smo Philips anehoičnu komoru, sobu za slušanje, laboratorije...

20 Hi-Files Show proleće 2011

Šesti Show je za nama, prenosimo naše utiske.

Muzika & Film

68 Mali vodič kroz istoriju muzike Nakon uvodnog teksta, u ovom broju istražujemo muzičku kulturu starih istočnih naroda.

70 Exit 2011

Uvod u dvanaesti Exit festival donosi pregled najznačajnijih ovogodišnjih izvođača.

75 Blu-ray recenzije

Ambasador bluesa, That Little ol' band from Texas i muzički kameleon Elvis Costello.

76 Dylan Dog

Legendarni istraživač noćnih mora proslavio je 25. rođendan

78 Elizabeth Taylor

Odlazak "mačke na usijanom limenom krovu" označava kraj jedne ere filma.

80 Filmske recenzije

Perje i štras, kauboji pod vođstvom četrnaestogodišnje devojčice, zombi-nacisti, životne muke porno zvezde...

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.

Test - uređaji domaćih proizvođača

Energija u malom pakovanju

Britanski Acoustic Energy najavio je novu seriju Compact, koja je premijerno prikazana na audio-video sajmu u Bristolu, februara ove godine. Početak prodaje zakazan je za jun, a zasad su poznate karakteristike samo osnovnog modela, pod nazivom Compact 1. Ovaj mali regalski zvučnik odlikuje se kabinetom dimenzija 15x22x20 centimetara, dok je bas-refleks otvor smešten pozadi. Konvencionalnog dizajna i tehničkih rešenja, Compact 1 izveden je u dvosistemskoj topologiji i predviđen za upotrebu kao par ili uz dodatak sabvufera u stereo sistemima, ili kao surround zvučnik u sistemima kućnog bioskopa. Proizvođač još nije objavio kompletne tehničke karakteristike, pa je trenutno poznato samo da zvučnici imaju osetljivost od 88 decibela i da su predviđeni za pojačala snage do 100 vati. Najavljena cena iznosi oko 150 funti na tržištu Velike Britanije, uz mogućnost izbora između crne boje visokog sjaja i finiša od orahovog drveta. i www.acoustic-energy.co.uk M 150£

Confidence sa potpisom

Poznati proizvođač zvučnika, danski Dynaudio, predstavio je novu iteraciju renomirane serije Confidence. Novi modeli C1 II, C2 II, C4 II i C Center II biće ponuđeni u standardnim varijantama finiša i uz petogodišnju garanciju proizvođača, dok domaći distributer navodi da će cene novih Confidence zvučnika biti neznatno veće od prethodne generacije. Takođe, predstavljena je i ultimativna verzija Confidence serije, sa oznakom Signature. Novi Signature modeli opremljeni su sa poznatim Esotar2 visokotoncima, probranim mid-bas jedinicama i ručno izrađenim furnirima od prirodnog drveta. Pored toga, skretnice su prošle tretman optimizacije, visokotonac je modifikovan u cilju povećane preciznosti, a poboljšano je i interno ožičenje. Specijalno za Signature seriju, u ponudi će biti i dva nova finiša - tamnobraon (Mocca) i tamnocrvena (Bordeaux) - dok će se na zadnjoj strani nalaziti aluminijumski panel sa potpisom osnivača i vlasnika kompanije Wilfrieda Ehrenholza i potvrdom o desetogodišnjoj garanciji. Pomenuti potpis nije tu samo kao marketinški trik, već govori o tome da je gospodin Ehrenholz pokrenuo i lično učestvovao u razvoju ove serije. Prema najavama iz kompanije Vox Trade, cena modela Confidence C4 Signature će iznositi oko 19.800 evra. i www.dynaudio.com

Ultimatum XLS

Poznati britanski proizvođač zvučnika Neat Acoustics na proteklom Bristol Sound & Vision sajmu predstavio je nove zvučne kutije, sa oznakom Ultimatum XLS. Dobro, kutije nisu baš potpuno nove, već zapravo unapređena verzija najmanjeg modela u Ultimatum seriji, koji se nalaze iza oznake MFS. Ultimatum XLS će se proizvoditi u pet standardnih finiša (walnut, oak, rosenut, black ash i figured birch), kao i u tri posebne high-gloss varijante, koje će se izrađivati po porudžbini. Kabinet visine 38 centimetara opremljen je kupolastim Seas XL Sonomex visokotoncem i bas/srednjotonskom jedinicom prečnika 16,8 centimetara sa Isobaric bas-sistemom. Specijalitet Ultimatum serije su supertweeteri postavljeni na gornju stranu kabineta (upward-firing), a XLS ima par ovakvih, dok je skretnica kompletno revidirana. Početak prodaje najavljen je za april, dok je očekivana cena na britanskom tržištu oko šest hiljada funti.

i www.neat.co.uk M 6.000£  April 2011

Dr Sidney Harman preminuo u 92. godini

Suosnivač korporacije Harman, dr Sidney Harman, preminuo je 12. aprila u Vašingtonu. Dr Harman je rođen u Montrealu 1918, a odrastao je u Njujorku, gde je i diplomirao fiziku. Po završetku školovanja, zapošljava se u kompaniji David Bogen & Co. Inc. (danas Bogen Communications International, Inc.), gde ubrzo postaje prijatelj sa glavnim inženjerom Bernardom Kardonom. Uskoro, Harman je prebačen iz inženjerskog odseka na odeljenje prodaje, što mu je, prema sopstvenom priznanju, daleko više prijalo. Iako je tokom naredne decenije postao jedan od glavnih upravnika u kompaniji Bogen, Sidney Harman je bio nezadovoljan konzervativnim stavovima i otporom vlasnika kompanije prema inovacijama. Stoga su Harman i njegov prijatelj, inženjer Kardon, rešili da osnuju sopstvenu kompaniju. Harman Kardon, Inc. osnovan je 1953, a dva osnivača uložila su po pet hiljada dolara kao početni kapital, dok je primarni cilj bila proizvodnja hi-fi uređaja za kućnu upotrebu. Ranih pedesetih uobičajen kućni audio-sistem sastojao se od tjunera, pretpojačala, izlaznog pojačala i zvučnika. Umesto ovih glomaznih i, često, komplikovanih sprava, novoosnovana kompanija je izbacila na tržište sve to, ali u jednom kućištu - pogodili ste, bio je to prvi risiver. Upakovan u atraktivno stilizovano kućište, risiver sa oznakom Festival D1000 postigao je ogroman uspeh na tržištu, a bio je posebno omiljen kod mlađe populacije. Nakon tri godine uspešnog poslovanja, Bernard Kardon je odlučio da se povuče iz poslovanja i prodao je svoj udeo Harmanu, koji je nastavio da uspešno vodi kompaniju.

Već 1958. predstavljen je Festival TA230, prvi stereo risiver na svetu. Zahvaljujući stalnom osluškivanju tržišta, dobrom vođstvu i kvalitetnim proizvodima, Harman Kardon je u narednim decenijama prerastao u jednog od giganata u industriji audio-video opreme, a pod njegovim okriljem našla su se imena kao što su JBL, Infinity, AKG, Lexicon i drugi. Dr Harman je od osnivanja sopstvene kompanije bio poznat kao borac za prava radnika i za poboljšanje uslova na radu, a u kasnijim godinama najviše se bavio promotivnim i humanitarnim aktivnostima. i www.harman.com

Referentni DaC-9

PrijavitesenaHi-Filesnewsletter www.hi-files.com

Novi digitalno-analogni konverter iz kompanije NuForce opremljen je sa ukupno šest digitalnih ulaza (USB, AES/EBU, koaksijalni i optički), kao i sa RCA i balansiranim XLR izlazima. Za konverziju je zadužen par 192 kHz/24-bitskih čipova bez oversemplinga, dok novi pasivni filter (Passive IV Digital Output Filter) obezbeđuje vernu i prirodnu reprodukciju muzike. Proizvođač ističe veoma jednostavna rešenja i kvalitetne komponente u unutrašnjosti, uz stabilno napajanje sa višestrukom regulacijom napona. Po svojim karakteristikama, novi DAC-9 pripada najvišoj seriji ovog prizvođača, pa je i dizajn u tom stilu - kompaktnih dimenzija i tankog profila, uz vrhunski kvalitet izrade, konverter se savršeno uklapa uz amplifikaciju serije Reference. Pored kompletnog daljinskog upravljanja, kontrola je moguća i preko prednjeg panela osetljivog na dodir, a izlazi za slušalice (3,5 i 6,3 mm) nešto su što se zaista retko sreće na uređajima ovog tipa. Nadamo se da će DAC-9 biti dostupan i u neuobičajenim bojama, jer to predstavlja deo imidža ovog proizvođača (setimo se samo pretpojačala P-9 u ludoj metalik-narandžastoj boji i sa šestougaonim daljinskim upravljačem!). Najavljena cena za novi NuForce DAC-9 iznosi oko 1.700 dolara, naravno na severnoameričkom tržištu. i www.nuforce.com

Novi VISO

NAD proširuje popularnu seriju lifestyle DVD/CD risivera - nakon uspešnih modela VISO FIVE i VISO TWO, pred nama je novi VISO THREE. Izrađen po već utvrđenim standardima estetike i funkcionalnosti, novi model predstavlja punokrvni VISO risiver, ali ovog puta predviđen samo za reprodukciju muzike u stereo formatu. Opremljen CD čitačem i FM/AM tjunerom i spakovan u poznato kućište fantastičnog kvaliteta izrade, THREE u unutrašnjosti poseduje dvokanalno pojačalo snage preko 50 vati po kanalu, u punom opsegu i pri otporu od osam oma. Pored reprodukcije sa CD medija, tu je i USB port za priključenje spoljašnje memorije, a plejer očitava i kompresovane MP3 i WMA formate. Tjuner je opremljen sa RDS sistemom i 30 memorijskih mesta, a sve informacije prikazane su na preglednom matričnom displeju. Pored IEC utičnice, zadnja strana sadrži terminale za jedan par zvučnika, tri dodatna linijska ulaza, izlaz za sabvufer i priključke za spoljašnje FM i AM antene. Pored toga, uz model THREE se standardno isporučuje NAD IPD2 postolje za iPod/iPhone sa daljinskim upravljačem. Za početak uživanja u muzici potrebni su još samo zvučnici, a proizvođač navodi da se novi risiver naročito dobro uklapa sa 2.1 kompletom pod nazivom VISO TWENTY. Posredstvom domaćeg distributera, početak prodaje na našem tržištu očekuje se tokom aprila.

i www.nadelectronics.com  April 2011.

Novi aV risiveri iz

Yamahe

Yamaha je predstavila novu seriju audio-video risivera, sa oznakama RX-Vx71. Iz ugla estetike promena gotovo da nema, jer novi modeli izgledaju isto kao i prethodna generacija (RX-Vx67), a izmene se kriju ispod lima. Pre svega, tu je unapređeno CINEMA DSP procesiranje zvuka, koji Yamaha razvija već 25 godina, a svi novi modeli pružaju podršku za 3D materijal, kao i funkciju ARC (Audio Return Channel). Pored toga, YPAO optimizacija prisutna je već i na osnovnom modelu, dok je grafički korisnički interfejs dodatno poboljšan. Većina modela opremljena je USB portovima, a dva najskuplja imaju ethernet priključak i mogućnost kontrole pomoću iPod/iPhone uređaja. Nova serija počinje modelom RX-V371, koji sadrži sve što je neophodno, uz snagu od 5x100 vati, dok je trenutno najmoćniji model RXV771 ozbiljan sedmokanalni risiver sa brojnim funkcijama i obiljem snage. Naravno, briga o okruženju se podrazumeva, pa novi risiveri pružaju dosad najmanju potrošnju u stand-by režimu.

i www.yamaha.com

Novi DaC iz Hegela

Iz norveškog Hegela stiže novi digitalno-analogni konverter sa oznakom HD20. Kućište je izvedeno u shoebox formatu i izrađeno u potpunosti od metala, a dizajn se oslanja na starije modele, uz dodatak velikog, mada pomalo prevaziđenog numeričkog displeja. Unutrašnjost krije napajanje sa torusnim transformatorom i kondenzatorima ukupnog kapaciteta 30.000 mikrofarada, dok je konverzija poverena 192 kHz/24-bitskom čipu tipa delta-sigma. Zadnji panel sadrži dva koaksijalna i po jedan optički i USB ulaz, kao i jedan par balansiranih XLR i nebalansiranih RCA izlaza. Proizvođač navodi izobličenje od 0,0007 odsto, a masa od gotovo tri kilograma uliva poverenje, naročito kad se radi o uređaju kompaktnih dimenzija (ŠxVxD: 21x6x26 cm). Kao doprinos komforu pri upotrebi, tu je jednostavan daljinski upravljač u obliku kreditne kartice, a povezivanje s računarom putem USB veze je potpuno plug & play. Najavljena cena na severnoameričkom tržištu iznosi oko dve hiljade dolara, dok kod nas još uvek nije poznata. i www.hegel.com M 2.000$

asus u hi-fi svetu

Iako prvenstveno spada u gigante IT industrije, kompanija Asus sve otvorenije nastupa i u multimedijalnim vodama. Sve je počelo sredinom prethodne decenije sa računarskim komponentama serije Digital Home, zatim su usledili Asteio HTPC računari, a danas su tu popularne Xonar zvučne kartice i multimedijalni reproduktori serije O!Play. Novi Blu-ray plejer iz ove serije nosi oznaku BDS-700 i svojim izgledom i funkcijama predstavlja standardni plejer, kakvog možemo sresti kod gotovo svih proizvođača iz sveta audio-video opreme. BDS-700 spakovan je u elegantno kućište tamnosive boje, standardnih hi-fi dimenzija (43x5x25 cm), sa prednjim panelom od brušenog aluminijuma i širokim, niklovanim nožicama. Naravno, ono interesantnije nalazi se ispod poklopca: pored reprodukcije BD, DVD i CD medija, plejer podržava Dolby TrueHD i DTS-HD zvuk, kao i 3D video, uz odvojene HDMI izlaze za zvuk i sliku. DLNA sertifikat prisutan je zahvaljujući ugrađenom wireless adapteru, koji obezbeđuje mrežno povezivanje i reprodukciju sa NAS uređaja ili medija servera, kao i pristup nebrojenim internet radio-stanicama. Dodatno, tu je neizbežni USB port, kao i mogućnost daljinske kontrole pomoću iPhone, Blackberry i sličnih smartphone spravica. Cena novog plejera iz Asusa još nije poznata. i www.asus.com

Linn u Srbiji

Beogradska firma One-HiFi postala je distributer poznatog britanskog proizvođača audiouređaja Linn. Da podsetimo, kompanija Linn postoji više od tri decenije i posvećena je stvaranju kvalitetnih uređaja u gotovo svim hi-fi kategorijama. Tridesetogodišnje prisustvo na tržištu iznedrilo je legende poput gramofona i CD plejera Sondek LP12, gramofonske ručice Ittok i monoblokova Klimax 500 Solo, a danas se Linn ističe naprednim mrežnim plejerima, ali i ponudom kompletnih i savršeno usaglašenih stereo, surround i multiroom sistema serija Klimax, Akurate i Majik. i www.linn.co.uk

Svemogući risiver

Nakon nove serije zvučnika, T+A Elektroakustik je predstavio i prinovu u seriji E, sa oznakom MUSIC RECEIVER. Prema rečima zvaničnika, novi model sadrži najbolje od uspešnih modela POWER PLANT i MUSIC PLAYER, i predstavlja jedan od najsavremenijih i najinovativnijih uređaja u svojoj klasi. Pored uobičajenih funkcija, koje su karakteristične za svaki stereo risiver, MUSIC RECEIVER je opremljen sa tri koaksijalna i dva optička digitalna ulaza, dva USB porta, kao i sa ethernet priključkom, a u unutrašnjosti se nalazi 384 kHz/32-bitski digitalno-analogni konverter tipa sigma-delta, sa osmostrukim oversamplingom. DLNA sertifikat garantuje mogućnost reprodukcije putem lokalne mreže, kao i slušanje internet radio-stanica, a tu je i podrška za dodavanje wireless modula. Takođe, podržani su svi popularniji formati za kompresovane datoteke, na čelu sa FLAC formatom. Aluminijumskim prednjim panelom dominira veliki grafički displej okružen brojnim tasterima, dok se zadnja strana odlikuje kvalitetnim priključcima i IEC utičnicom. Podaci o snazi govore o 94 vata po kanalu, pri otporu od 8 oma i uz izobličenje od 0,01 odsto, a za analogni signal zaduženi su tri linijska ulaza i jedan izlaz. i www.taelektroakustik.de

Prezentacija LG CINEMa 3D

U utorak, 12. aprila, ekipa magazina Hi-Files prisustvovala je prezentaciji koju je organizovala kompanija LG. U prijatnom ambijentu kafe-kluba "Maska" u Beogradu, LG je predstavio tehnologiju CINEMA 3D, koja je karakteristična po upotrebi pasivnih 3D naočara, bez elektronike i potrebe za punjenjem baterija. Novo rešenje iz LG-ja zasniva se na FPR (Film Patterned Retarder) tehnologiji, koja je zadužena za polarizaciju slika za levo i desno oko, ali i zaslužna za veliki ugao gledanja i sliku bez treperenja. Na prezentaciji smo imali priliku da se uverimo u savršenu udobnost pasivnih 3D naočara - kratko rečeno, dimenzije, masa i osećaj pri nošenju ovih naočara su isti kao da nosite standardne naočare za sunce. Pored toga, nema aktivnog shutter sistema, pa je cena znatno niža od aktivnih 3D naočara. Ugao gledanja je zaista odličan i omogućava uživanje u 3D sadržajima za celu porodicu, bez guranja na centralnom mestu ispred televizora, a primetili smo i veoma dobru, svakodnevno upotrebljivu 2D-3D konverziju. Tehnologija LG CINEMA 3D integrisana je u televizore serija LW650S, LW570S, LW5500 i LW4500, sa dijagonalama ekrana od 32 do 55 inča (81 do 139 cm), a na domaćem tržištu očekuje se tokom maja. Na kraju, kompanija LG je pripremila promotivni period tokom kojeg će kupci, uz standardna dva para 3D naočara, dobijati dodatnih pet pari naočara. i www.lge.rs

3D noviteti iz Toshibe

Korporacija Toshiba prikazala je novitete u nekoliko kategorija. Za početak, tu je nova linija Regza televizora, opremljena Cevo čipom. Moćni Cevo razvijen je iz Cell serije i predstavlja procesorsku platformu sa više jezgara, što novim televizorima omogućava aktivnu 3D funkciju i 2D-3D konverziju, kao i nove 3D Resolution+ i NetResolution+ tehnologije za poboljšanje kvaliteta slike. Za dizajn novih televizora zaslužan je Jacob Jensen, a mrežni priključak obezbeđuje povezivanje sa Toshiba Places, Dailymotion, BBC iPlayer, Box Office 365, Flickr i drugim online servisima. Kao savršenu dopunu novim televizorima, Yamaha je predstavila Blu-ray plejere za novu sezonu. Pristupačni BDX1200 pruža sve što se od modernog multiplejera očekuje - tu je podrška za HD sliku i zvuk, BD Live servis, upscaling video-materijala niže rezolucije, kao i reprodukcija brojnih video i audio formata. S druge strane, BDX3200 donosi sve što nedostaje na jeftinijem modelu - reprodukcija

3D sadržaja, mrežno povezivanje i Regza-link samo su neke od mnogobrojnih funkcija. Na kraju, tu su novi laptop računari serija Satellite P i Satellite L, koji su opremljeni 3D kamerama i imaju mogućnost

2D-3D konverzije i reprodukcije 3D materijala, dok je audiopodrška razvijena u saradnji sa kompanijom Onkyo. Novi proizvodi se očekuju na tržištu krajem aprila. i www.toshiba.com

Hi-Fi sajmovi

19-22. maj 2011. High End 2011, M.O.C., Minhen, Nemačka

28-30. jun 2011. Home Technology Event

London, Engleska

2-7. septembar 2011.

IFA 2011

Berlin, Nemačka

16-19. septembar 2011. Top Audio Video Show

Milano, Italija

24-25. septembar 2011.

National Audio Show

Whittleburry Hall, Engleska

14-16. oktobar 2011.

Rocky Mountain Audio Fest

Denver, SAD

Multi-room noviteti

Sonos je predstavio dva nova dodatka svojoj, već veoma funkcionalnoj seriji multi-room proizvoda. Nova verzija sistemskog softvera, sa oznakom 3.4, donosi podršku za Apple AirPlay, odnosno omogućava direktno bežično povezivanje sa iPod, iPad i iPhone uređajima. Pri tom, moguće je odabrati željeni deo sistema, odnosno prostoriju, pa tako numeru možemo pustiti u svim prostorijama u sklopu sistema, ili samo u odabranim. Mogućnosti tu ne prestaju, jer novi softver dozvoljava da se sa jednog iPoda direktno reprodukuje više različitih numera ili plejlista, pa tako u svakoj prostoriji možemo imati drugačiju muziku, a sve to sa jednog izvora. Na kraju, proizvođač ističe veću brzinu i poboljšano vreme odziva za novi softver, kao i brži bežični prenos. Drugi novitet predstavlja Sonos kontrolni softver za mobilne telefone sa Android platformom. Novi softver je kompatibilan sa Android verzijom 2.1 i novijim, a zahteva ekran rezolucije 320x480 (HVGA), 480x800 (WVGA) ili 480x854 (WVGA) piksela. Naravno, obe nove aplikacije mogu se preuzeti besplatno sa sajta proizvođača.

i www.sonos.com

Ispravka

Simaudio MOON i-7 RS

Dragi čitaoci, u prethodnom broju magazina Hi-Files potkrala nam se greška. U testu integrisanog pojačala Simaudio MOON i-7 RS, na strani 40, navedeno je da cena uređaja iznosi 3.900 evra, a ispravan podatak je 8.000 evra. Ovim putem ispravljamo grešku i izvinjavamo se čitaocima i distributeru Simaudio uređaja, beogradskoj firmi Vox Trade.

Stereo univerzalci

Onkyo je predstavio nove modele stereo risivera, sa oznakama TX8030 i TX-8050, kao i CD plejer C-7030. Risiveri se odlikuju unificiranim, jednostavnim dizajnom oštrih linija, sa aluminijumskim prednjim panelom i crnom plastikom na gornjem delu, ispod koje je smešten dot displej. Slabiji model karakteriše snaga od 130 vati po kanalu, pri otporu od šest oma, na frekvenciji od jednog kiloherca, dok je za napajanje zadužen EI transformator sa dva kondenzatora od po 8.200 mikrofarada. FM/AM tjuner opremljen je Radio Data

Lista podržanih formata obradovaće svakog audiofila: pored uobičajenih MP3 i WMA, ovaj risiver podržava AAC, FLAC, LPCM, Ogg Vorbis, WAV i WMA Lossless. Spisak mogućnosti se ovde ne završava, jer se na zadnjoj strani nalazi i ethernet priključak, što omogućava risiveru da reprodukuje audio-fajlove sa lokalne mreže, kao i da pušta internet radio-stanice. Univerzalni Onkyo port omogućava priključivanje iPod/iPhone postolja i DAB modula, a USB port podržava wireless LAN adaptere. Zahvaljujući navedenim mogućnostima, TX-8050 je poneo etikete "DLNA 1.5 Certified" i "Windows 7 Certified", što govori o jednostavnoj kontroli i naprednim opcijama povezivanja.

sistemom (RDS) i raspolaže sa 40 memorijskih mesta, a na zadnjoj strani risivera nalaze se sedam linijskih ulaza (uključujući phono MM) i dva izlaza, kao i terminali za dva para zvučnika. Od pratećih opcija tu su tonske kontrole, izlaz za slušalice, dimmer i sleep timer, izlazi za sabvufer i drugu zonu, kao i razvod video signala preko kompozitne veze. Za razliku od konvencionalnog TX-8030, skuplji model, iako spakovan u identično kućište sa istim napajanjem i izlaznom snagom, donosi nekoliko noviteta u ovoj kategoriji. Pored već navedene garniture priključaka, TX-8050 poseduje četiri digitalna ulaza (dva koaksijalna i dva optička), pa može obavljati i digitalno-analognu konverziju. Takođe, na prednjoj strani se nalazi USB priključak, što omogućava reprodukciju digitalnih formata sa spoljašnje memorije.

Na kraju, pretpostavljamo da je CD plejer C-7030 predviđen kao zamena za vremešni DX-7355. Dakle, u pitanju je jednostavan i pristupačan model, čiji se neznatno osveženi dizajn odlično uklapa sa novom serijom stereo pojačala i risivera. Standardne funkcije dopunjene su izlazom za slušalice sa kontrolom izlaznog signala, dok se pozadi nalaze jedan analogni i dva digitalna izlaza (koaksijalni i optički). C-7030 omogućava reprodukciju kompresovanih formata (MP3 i WMA), ali samo sa optičkog medija, dok su za dobar zvuk zaduženi Wolfson 192 kHz/24-bitski konverter i Onkyov patentirani VLCS (Vector Linear Shaping Circuitry) sistem za umanjenje neželjenih smetnji. Najavljene cene na severnoameričkom tržištu iznose 250 dolara za CD plejer, odnosno 400 dolara za risiver TX-8050.

i www.onkyo.com M 250-400$

3D nove generacije

I ove godine kompanija LG Electronics organizovala je seminar za članove EISA, na kojem smo upoznati sa najnovijim proizvodima. Za destinaciju je odabran Leukerbad (Lojkerbad), mali grad na jugozapadu Švajcarske...

Leukerbad je pravo turističko mesto, ima samo 1.600 stanovnika, ali broj posetilaca je višestruko veći. Nalazi se na visini od 1.411 metara, a okružen je vrhovima koji dostižu 2.400 metara nadmorske visine. Nikome nije bilo jasno zbog čega su u kompaniji LG odlučili da nas vode tamo –dok nismo stigli na odredište. Mesto je potpuno magično, a širom Evrope poznato je po prirodnim termalnim izvorima i bazenima. Bilo je vremena i za uživanje, ali moralo je i da se radi...

LG seminar je bio podeljen na dva dela, prvi deo je predstavljao prezentaciju novih proizvoda, najviše televizora, Blu-ray plejera i kućnih bioskopa, dok je drugi deo bio tehničke prirode, u kojem smo upoznati sa novim tehnologijama koje su implementirane u nove modele.

PaMETNI TV

LG je kreirao novi koncept pametnog televizora i premijerno nam predstavio novi grafički interfejs koji obuhvata aplikacije, web pretraživač i brojne druge sadržaje. Puno pažnje je izazvao takozvani LG Smart TV Upgrader, uređaj koji će koštati 149 evra i omogućiće da se bilo koji stariji televizor „opameti“ sa novim grafičkim interfejsom i mnogim mogućnostima povezivanja poput DLNA ili WiFi. Uz maleni uređaj se isporuču-

je i poseban daljinski upravljač koji je veoma praktičan, a sam uređaj možemo povezati HDMI vezom sa televizorom, a mrežnim kablom na ruter kako bi korisnik uživao u web aplikacijama ili surfovanju po internetu.

Za bolji ugođaj pri kontroli sada se brine Magic Motion daljinski upravljač sa ugrađenim žiroskopom. Slično kao kod Nintendo Wii konzole, upravljačem kontrolišete kursor strelicu na ekranu, a za potvrdu komande koristite samo jedan taster. Na ovaj način korisnik nema potrebu da sklanja pogled sa ekrana da bi izvršio neku komandu.

LG je razvio i LG TV Remote App – aplikaciju za Android, iPhone, iPad i Nokia telefone koji putem WiFi veze upravljaju televizorom.

Na tehničkom delu seminara novinarima je približena i WiFi Direct tehnologija, koja omogućava direktnu bežičnu komunikaciju uzmeđu uređaja, bez korišćenja hot spota. Tako je moguće, na primer, fotografije sa fotoaparata direktno odštampati na štampaču ukoliko oba uređaja imaju implementiranu ovu tehnologiju. Ili, na primer, možemo svoj pametni telefon koristiti kao upravljač za Blu-ray plejer.

3D TV

Sledeća generacija 3D televizora uspešno rešava veliki broj problema prošlogodišnjih modela. Naime, LG je implementirao

pasivnu tehnologiju postavljajući polarizacionu ploču na sam ekran, dok gledalac koristi odgovarajuće pasivne polarizovane naočare. Tako je slika podeljena na sliku za levo oko i sliku za desno oko. Prednosti su više nego očigledne – pasivne naočare su lagane (16 grama naspram aktivnih, koje su oko 40 grama teške), ne zahtevaju baterije, pa samim tim nema problema ni sa punjenjem, nema problema sa gubljenjem sinhronizacije, kao ni sa uglom gledanja. Ugao gledanja je daleko širi, a i ne zavisi previše od ugla pod kojim vam je okrenuta glava – na primer, u slučaju da volite da gledate filmove ležeći na boku. Novi ekrani imaju tanak sloj filma koji je nazvan 3D Light Boost, koji omogućava sjajniju sliku od čak 150 nita, u odnosu na samo 80 nita, koliko su imale prethodne generacije. Inženjerima je

Ljubiša Miodragović

potpuno jasno da je ovo poslednji korak do 3D tehnologije bez naočara, mada smo bili veoma zadovoljni i rezultatima sa pasivnim naočarima.

3D zVUK

Da bi postigli što bolji 3D zvuk, inženjeri su krenuli od korena, tj. od činjenice da slušalac, pored direktnog zvuka, čuje i reflektujuće zvučne talase. Ako se pogleda dizajn neke koncertne hale ili pozorišta u kojem se izvode opere, primetićemo da su balkoni dizajnirani tako da reflektuju zvuk. Velika studija koja je urađena u „laboratoriji zvuka“ kompanije LG pokazala je da se 3D zvuk može prikazati iz nekoliko slojeva, pa je tako zvučna slika podeljena u gornji sloj,

koji je predstavljen sa devet zvučnika, odnosno kanala, zatim srednji sloj sa 10 kanala i donji sloj sa tri kanala. Inženjeri su pokušali da naprave sistem koji bi sa dva sabvufera i četiri zvučnika zamenio celokupnu 3D sliku. Svaki od četiri zvučnika poseduje jednu zvučničku jedinicu usmerenu ka plafonu, a iznad nje se nalazi kupa koja poboljšava disperziju. Posmatranjem Blu-ray koncerta u „normal“ i u 3D režimu, razlike su bile više nego očigledne. Prostornost, bolja atmosfera i lepršavost visokih tonova svakako su zvučale primamljivije od suvog i direktno usmerenog zvuka. Odlična prezentacija zanimljivog poduhvata kompanije LG.

U maju, na EISA konvenciji u Briselu, očekujemo još detalja o novim proizvodima, kao i da mnoge od pominjanih uređaja dobijemo na test. Nestrpljivi smo kao i vi.

Predstavljanje novog grafičkog interfejsa - pregled popularnih aplikacija.

Opametite vaš televizor za samo 149 evra.

Konferencijska sala sa predstavnicima kompanije LG i udruženja EISA.

Zvučnik za reprodukciju 3D zvuka.

Veliki povratak

Hotel „Hesperia Tower“ se martovskih dana priprema da ugosti veliki broj zvanica iz cele Evrope, pa tako prezentacijama prisustvuju predstavnici lokalnih kancelarija, PR agencija i, naravno, novinari, kojih je u najvećem broju. Poseban dan bio je rezervisan za članove EISA Audio/ HT i Video panela, među kojima je i Hi-Files magazin. Iako nam je ovo bilo treće putovanje za tri nedelje, atmosfera Barselone nas je potpuno okrepila i pripremila za nove radne pobede. Bili smo smešteni u hotelu „Arts“, nadomak obale, pa su večernje šetnje uz more napunile naše baterije.

VIDEO

Prezentacija je započela u velikoj bioskopskoj sali, u kojoj smo bili u prilici da vidimo nove modele 3D televizora sa aktivnim i pasivnim tehnologijama. Prezenter Danny Tack nas je zamolio da stavimo dva para naočara, jedne iznad drugih, i tako jednostavnim pomeranjem glave gore-dole i sami uporedimo kvalitet 3D reprodukcije. Još jednom smo bili oduševljeni tehničkim znanjem g. Tacka, kojeg je časopis Home Cinema Choice uvrstio u njihov Hall of Fame. Prednosti aktivne 3D tehnologije su bile više nego očigledne na ovom A-B testu. Predstavljene su nam nove tehnologije koje su implementirane u modele za 2011. godinu, kao i pojačanje u Cinema 21:9 liniji – sada će iznad Platinum modela od 58 inča postojati i Gold model dijagonale 50 inča. Jedan veoma zanimljiv segment 3D tehnologije postao je podrška za video-igre, a u kompaniji

Philips su još jednom pokazali inovativnost. Naime, u igrama za dva igrača, u kojima se, na primer, trkaju dva automobila, ekran je obično podeljen po horizontali i jedan igrač posmatra donji deo ekrana, a drugi gornji. Philips je osmislio da korišćenje 3D naočara u ovakvom scenariju može prilično da poboljša igrački ugođaj tako što će jedan igrač nositi naočare sa dva desna „stakla“, a drugi sa dva leva. Ovako će obojica posmatrati video-igru preko celog ekrana, ali će svako videti samo svoj auto.

Philips je razvio i aplikacije za iPhone i Android pametne telefone, pa je sada moguće kontrolisati televizore putem ovih uređaja. Naravno, preduslov je da imate WiFi mrežu u stanu, što je postalo poprilično jeftino i u našim uslovima. To praktično znači da će svaki pametni telefon postati daljinski upravljač, pa se nadamo da to neće izazvati porodične sukobe.

Kako su televizori sve tanji, proizvođači svesno žrtvuju kvalitet zvuka, jer je za dobar zvuk ipak potreba određena dubina zvučničke jedinice ili zapremina kućišta. U Philipsu su došli na odličnu ideju da zvučnike ugrade u postolje ekrana. Lično smo se uverili u superiornost ovog rešenja naspram konkurentskih.

aUDIO

Koliko su u kompaniji Philips posvećeni audio-tehnologijama najbolje govore čak dve osvojene EISA nagrade za audio-uređaje u prošloj godini. Radilo se na modifikaciji fantastičnog mini-sistema MCi900, pa je na-

pravljena nova linija pod imenom MCi8080. U pitanju je mini-sistem sa razdvojivim komponentama (CD/DVD plejer i pojačalo), dok su zvučnici urađeni u audiofilskom maniru sa visokotoncima na vrhu kutija. Iako je srednjotonska/bas jedinica žute boje, ona ipak nije urađena od kevlara, kako bi svi pomislili u prvi mah, već od staklenih vlakana. Kao i prošle godine, postoje dve mini-linije – jedna je sa WiFi podrškom MCi8080 i jedna bez DCD8000, kod kojih je i izgled komponenti drugačiji. Napravljen je i naslednik WiFi Streamium klijenta NP2900, koji sada nosi oznaku NP3700. Ovaj klijent uz liniju MCi8080 predstavlja odlično multiroom rešenje. Naime, paket od ova dva uređaja nosi oznaku WMS8080 i zamišljen je tako da korisnik mini-liniju postavi u dnevnu sobu, a klijenta, na primer, u spavaću. Tako je moguće puštati muziku na oba uređaja nezavisno ili reprodukovati istu numeru na oba uređaja. Logično, dodavanjem klijenta NP3700 moguće je ozvučiti dodatne prostorije. Pored konvencionalnih daljinskih upravljača, ovim sistemom se može upravljati i putem aplikacija za iPhone i Android telefone. Već sada možemo najaviti da ćemo uskoro dobiti WMS8080 na test, pa očekujte više detalja u julskom broju.

Što se tiče Fidelio doking sistema, razvijen je veliki broj modela različitih veličina, dok je najveći model dobio podršku za iPad, ali će uskoro dobiti i novo kućište, koje će sa zadnje strane biti presvučeno slojem aluminijuma. Najveću pažnju izazvao je sistem sa oznakom DS9800W, koji predstavlja prvi

Ljubiša Miodragović

Kompanija Philips se ponovo odlučila da svoj zimski događaj organizuje u toploj Barseloni.

2.0 sistem sa podrškom za AirPlay. Ova tehnologija je u vlasništvu kompanije Apple i sve veći broj uređaja imaće je implementiranu. Da bi se iPad, iPod ili iPhone povezali sa DS9800W, treba samo pritisnuti mali taster na zadnjem panelu jednog od zvučnika i proces je završen – slično kao kada „prijavljujete“ bežičnu tastaturu ili miša. Zvuk ovih lepotana je neverovatan – prostran, detaljan i sa preciznom bas sekcijom. Ovi zvučnici su predviđeni da se postave na policu ili komodu, pa smo predložili da se u paketu isporuče i male silikonske podloške kojima bi mogli da se odvoje od komode koja bi eventualno rezonovala.

Philips je predstavio i najnoviji projekat na kojem se radilo devet meseci – u pitanju je 2.1 sistem pod imenom SoundHub 9000. Stilizovana komponenta ima ugrađeni Bluray plejer sa podrškom za 3D, a sa strane je postavljen i iPhone dok. Zvučnici imaju visokotonce sa titanijumskom invertovanom membranom, koja se odlično pokazala u audio-industriji. Iako je ovaj projekat još uvek u razvoju, prvi utisak je da se radi o vrlo kvalitetnom uređaju sa odličnom reprodukcijom. Željno iščekujemo da se dokopamo prvih uzoraka.

zaKLJUČaK

Celokupni događaj bio je odlično isplaniran i dobro organizovan. Svaki workshop je pokazao nešto novo i zanimljivo, a članovi EISA bili su konstruktivni kao i uvek. To je bio praktično uvod u novu sezonu predstavljanja i testiranja novih modela za 2011. godinu, koji će svakako biti u izboru za EISA nagrade. Ali, do tada imamo još nekoliko meseci napornog rada...

Televizor serije 9000 sa sistemom za kućni bioskop 360Sound.

Projekat na kojem se radilo devet meseci - SoundHub 9000.

Prikaz Android aplikacije za Philips multi room sisteme.

Predstavljanje mini-linije DCD8000.

Opsednuti zvukom

Nakon posete Philips Winter Eventa početkom marta u Barseloni, bili smo sigurni da smo se odlično upoznali sa novim proizvodima kompanije i korišćenim tehnologijama. Međutim, u Philipsu su želeli da nam pokažu njihovu pravu posvećenost kvalitetnoj reprodukciji zvuka.

Marketinška kampanja koja je pokrenuta nosi naziv Obsessed With Sound, a pravo mesto da se upoznamo sa ovom „opsednutošću“ jeste poseta Philipsovom centru za inovacije u Leuvenu (čita se: Luven), u Belgiji. Leuven je veoma lep akademski grad na samo 30 kilometara od Brisela. Mnogi ga nazivaju studentskim gradom jer njegovu populaciju uglavnom čine studenti koji se obrazuju u univerzitetima sa veoma dugom tradicijom. Na samom ulazu u grad nalaze se brojne poslovne zgrade, odnosno poslovni kompleksi. Pun naziv ove „laboratorije“ jeste High Impact Innovation Center, a ime zaista dobro odslikava šta se dešava u ovim prostorijama.

Naime, kompanija Philips već nekoliko godina pokušava da se profiliše i u audio-segmentu, a koliko je u tome uspela najbolje govore dve osvojene EISA nagrade u prošloj godini. Jedna nagrada se odnosi na mini-liniju Streamium MCi900 za najbolji kompakt-sistem, a druga za najbolji Home Theater sistem sa oznakom HTS9520. U oba slučaja nisu samo tehničke mogućnosti presudile, već i izrazito visok kvalitet reprodukcije, što smo se i sami uverili testirajući ove proizvode prošle godine. Treba još reći i da se istraživanja na polju video, odnosno TV tehnologija obavljaju u Brižu, a da se sama proizvodnja obavlja u Hongkongu i Singa-

puru.Na prezentaciji smo imali nekoliko radionica na kojima su novinari upoznati sa različitim inovacijama na kojima se radi u centru. S obzirom na to da iPod/iPhone doking stanice predstavljaju važan deo tržišta, u Philipsu su otišli veoma daleko u razvoju samostalnog softvera pod imenom Songbird. Najkraće rečeno, u pitanju je open source varijanta iTunes aplikacije. Korisnici mogu održavati svoju muzičku bazu, povlačiti informacije o numerama, albumima i izvođačima iz Gracenote baze i, naravno, sinhronizovati svoje plejere sa fajlovima na računaru. Ovaj veoma napredan program može stati rame uz rame sa svojom konkrencijom iz kompanije Apple. Razvijena je takođe i aplikacija za upravljanje Philipsovim televizorima i audio-sistemima, gde je moguće birati muziku u multi-room sistemima putem iPhone i Android telefona – veoma inovativno i moderno.

TaKTIKa

U Philipsu su odlučili da naprave ne vrhunske, već najbolje proizvode, i to veoma „jednostavnom“ taktikom. Izabrali su one proizvode drugih proizvođača koji se smatraju najboljim u svojim kategorijama i pokušali su da naprave bolje. Kreirali su tim stručnjaka koji prolaze kroz čitav niz testiranja, a koji na kraju seminara dobijaju Golden Ear sertifikat. Te osobe onda daju konačni sud o kvalitetu reprodukcije u slušnim sobama.

Testiranje se vrši u sobama o kakvim samo možemo da maštamo – plafoni i bočni zidovi su akustički tretirani, a na bočnim zidovima se nalaze i veoma kvalitetni difuzori. Stolice su prave bioskopske, tako da i desetak osoba može testirati uređaj i dati svoj sud u isto vreme. Uređaji se nalaze iza crne tanke zavese, tako da su svi uslovi za pravljenje pravih „blind“ testova ispunjeni. Interesantno je bilo videti i softver koji su napravili u Philipsu za interne potrebe – u pitanju je zapravo forma u kojoj korisnik može unositi subjektivne ocene o karakteristikama zvuka, i to u pravom audiofilskom smislu. Tako možete „klizačima“ označiti brojnim opisnim pridevima koliko vam je zvuk topao, mekan, fluidan i slično. Dokle god većina „zlatouhih“ stručnjaka ne kaže da Philipsov proizvod svira bolje od konkurentnog proizvoda, razvoj se dalje nastavlja.

aNEHOIČNa KOMORa

Nama je, naravno, najzanimljiviji deo prezentacije bio poseta anehoičnoj prostoriji, u kojoj se vrše merenja zvučničkih jedinica. Prostorija je na svim zidovima obložena sunđerima neobičnog trouglastog oblika da bi upila sve refleksije. Takođe, čak je i pod akustički tretiran, tako da se laboranti zapravo kreću po metalnoj mreži na oprugama. Zvučnička jedinica se postavlja na veliki drveni panel, a mikrofon usmerava ka sredini membrane. Zatim svi napuštaju ovu pro-

Ljubiša Miodragović

storiju zatvarajući veoma velika klizna vrata, koja sa svoje unutrašnje strane imaju istu strukturu sunđera. U laboratoriji koriste Clio 8 sistem za merenje, a sam proces merenja traje veoma kratko.

Novinari su upoznati i sa celim procesom razvoja i preliminarnim prototipovima Fidelio doking stanice, kao i sa neobičnim oblicima koje je pretrpeo zvučnik u mini-liniji MCi900. Svi učesnici seminara bili su upravo zaposleni na tim mestima, te smo mogli postavljati brojna pitanja i dobiti prave odgovore, a ne marketinška uvijanja. Naravno, ostaje i blagi osećaj ljubomore zbog odličnih uslova u kojima svi ovi inženjeri rade.

Sigurni smo da iz ovog centra možemo očekivati još veliki broj sjajnih audio-proizvoda u narednim godinama.

Prikaz puta razvoja oblika zvučnika za liniju MCi900.

Akustički tretirana prostorija za "slepe" testove.

Radna "skica" Fidelio doking stanice.

Upoređivanje zvučnika u anehoičnoj komori.

Bočni paneli za difuziju.

Audiofilima na poklon

Poslednjeg vikenda u martu pažnja audiofila bila je usmerena ka novobeogradskom hotelu "Holiday Inn", u kojem se održavao šesti po redu Hi-Files Show.

Iako donekle umanjenog obima i u trajanju od samo dva dana, Hi-Files Show je 26. i

27. marta privukao veliki broj ljubitelja dobrog zvuka. Razlog je jasan: od različitih uređaja i postavki sistema, preko standardnih CD plejera i savremenih muzičkih servera, pa sve do egzotičnih, ručno pravljenih gramofona i raritetnih magnetofona, Hi-Files Show je, kako to tradicija nalaže, u saradnji s izlagačima ponudio za svakog ponešto. Takođe, mart je nama u redakciji doneo mali jubilej, u vidu četrdesetog broja magazina Hi-Files, pa smo rešili da tim povodom obradujemo sve ljubitelje dobrog zvuka besplatnim ulazom na Hi-Files Show.

aUDIOPHILE HIGH-END

Iako je prvi put učestvovala na Hi-Files Showu, beogradska firma Audiophile High-End, zaslužna je za prisustvo dva specijalna gosta - u pitanju su Lars Møller iz danske kompanije Dali i Adam Shaw Cotterill iz britanske kompanije Cambridge Audio. Gosti su gotovo sve vreme bili prisutni u sali, učestvovali u prezentacijama i odgovarali na brojna pitanja posetilaca. Od "radnih postavki" smenjivala su se dva sistema sačinjena od Cambridge Audio elektronike i Dali zvučnika. Pristupačnija postavka sastojala se od integrisanog pojačala Azur 840A, CD plejera Azur 840C i zvučnika Dali Ikon 6 Mk2, dok je prestižniji sistem

sadržao pretpojačalo Azur 840E, izlazno pojačalo Azur 840W i impresivne podnostojeće zvučnike Dali Helicon 800 Mk2. Pored toga, Audiophile High-End je izložio veliki broj uređaja iz svog prodajnog programa, na čelu sa Densen, Gryphon i Cambridge Audio elektronikom, kao i Dali i Gryphon zvučnicima.

aV IMPULS

U sali firme AV impuls bio je postavljen sistem sačinjen od retkih zverki. Iako su redovni posetioci Hi-Files Showa još ranije imali prilike da vide i čuju plod domaće pameti u vidu integrisanog pojačala Beyond Frontiers Audio Tulip, prisustvo hi-end ezoterije koja privlači pažnju na međunarodnim sajmovima uvek je dobrodošlo. Pomenuti monstrum, ovoga puta u crnoj boji, pokretao je podjednako egzotične zvučnike Audience ClairAudient 2 + 2, omanje bookshelfove veoma neobične topologije. U ulozi transporta našao se Mac Mini sa Amarra softverom, koji je prosleđivao signal digitalno-analognom konverteru Weiss DAC202, a za pravilno napajanje bio je zadužen kondicioner Audience AdeptResponse. Drugi dan sajma doneo je prelazak sa digitalnog na analogni izvor, i to kakav: u pitanju je domaći, ručno izrađeni gramofon TT Recycled Trio-C, sa zvučnicom Goldring 1012GX i pretpojačalom Creek OBH-15. Pored navedene opreme, u sali je bio izložen

još CD plejer Hegel CDP2A, kao i atraktivni D/A konverter M2Tech Young.

ONE HIFI

Jedan od tradicionalnih izlagača na Hi-Files Showu, beogradska firma One HiFi, predstavila je sistem sastavljen u potpunosti od uređaja jednog proizvođača. Naravno, u pitanju je britanski Naim, a domaći distributer je za ovu priliku upotrebio muzički server Naim UnitiServe i digitalno-analogni konverter Naim DAC. Amplifikacija je poverena integrisanom pojačalu Naim Supernait sa HiCap napajanjem, dok su krajnju kariku činili moćni floorstanderi Naim Ovator S-600. Jedini "uljez" u sistemu bio je strujni filter Shunyata Research Hydra Model-6. Opisani sistem puštan je sve vreme trajanja sajma, bez izmena, a u sali su bila izložena još dva modela ProAc zvučnika.

VOX TRaDE

Pored znalačkog vođenja prezentacije i sa ukusom uređene sale, Vox Trade je privlačio pažnju posetilaca sjajnim, jednostavnim sistemom, koji se sastojao od integralnog pojačala Electrocompaniet ECI 5 Mk II, CD plejera Electrocompaniet ECC-1 i podnostojećih zvučnika Dynaudio Excite X32, a za napajanje i povezivanje iskorišćeni su Transparent Audio kablovi. Ipak, prava atrakcija usledila je drugog dana, kada je sistemu priključen ma-

Audiophile - Cambridge Audio i Dali.

Samo za gledanje - Gryphon Mojo.

gnetofon TEAC A-7300. Uz korišćenje traka

američke kompanije Tape Project, ova starina podsetila je audiofile na, po mnogima, zlatno doba hi-fi industrije, ali i pokazala zašto je vrhunski analogni zvuk i danas toliko tražen. Zbog svega navedenog, u salu firme Vox Trade često nije bilo moguće ući od gužve, koja je vladala u svakom trenutku.

BERza MUzIČKIH IzDaNJa

U holu hotela "Holiday Inn" bila je postavljena berza muzičkih diskova iz distribucije firme

One HiFi, koja je sadržala veliki izbor različitih žanrova, a mnoga izdanja su bila na sajamskom popustu. Naravno, na štandu magazina Hi-Files mogli su se nabaviti stari, ali i najnoviji brojevi časopisa, diskovi sa prvih trideset brojeva u PDF formatu, koncerti na Blu-ray diskovima, kao i Hi-Files šolje i majice.

AV impuls - sistem sačinjen od retkih zverki.

Vox Trade - Electrocompaniet i Dynaudio sa trakašem kao izvorom.

One HiFi - Naim Ovator sa pratećim sistemom.

Za prave audiofile - TEAC A-7300.

One HiFi - ProAc na displeju.

Hi-Files nagrade

Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.

Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.

Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.

Beli princ

Neki kažu: kada vidiš jedno lampaško pojačalo, video si ih sve. Tu su lampe i tri transformatora, i ništa to ne može da promeni. Neko ga smesti u zatvorenu kutiju, neko ne, i tu je kraj. Da li baš uvek mora tako?

Boriti se na zahtevnom tržištu pomoću dizajna i kvaliteta nikada nije lako. Izazovi postaju još veći ukoliko dolazite iz male države koja je tačkica na svetskoj karti. Pored velikog broja poznatih imena i daleko većeg broja nepoznatih dalekoistočnih firmi, naći mesto pod suncem postaje problem. Ali ne i za domaću firmu Trafomatic Audio.

Malo je uređaja koji nas iznenade svojim dizajnom: Kinezi su angažovali armiju dizajnera čiji je cilj da ubede potencijalnog kupca izgledom komponente, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim. Pojačala koja samo što nisu od armiranog betona, sa snažnim rotacionim dugmadima i skoro obaveznim šljaštećim vizuelnim elementom – njima je možda lepo, nama uglavnom nije. Kako parirati?

Nismo znali šta će stići iz Trafomatica. Rekli su: „Nov model.“ Lepo: malo lima, malo dr-

venih stranica, eventualno daljinski, odozgo viri par lampi i crni oklop transformatora. Još jedan u dosta uspešnom nizu.

Otvaranje kutije nas je ostavilo bez teksta: smeškala nam se mlečnobela pojava koja bi trebalo da bude lampaško pojačalo. Nismo verovali svojim očima. Pojačalo Aries urađeno je kako je to devedesetih godina radio Kostas Metaxas: debela prednja ploča pričvršćena je samo u donjem delu za ostatak pojačala – kao da se radi o zaštitnoj pregradi sa prednje strane. Pod pravim uglom lampe i transformatore ne možete ni da vidite – primećuje se samo mlečnobela prednja stranica sa velikim, elegantnim, prelepo utisnutim nazivom modela – ARIES. U donjem delu je mat srebrna maska koja čini okvir za dva komandna rotaciona dugmeta: jačina zvuka i izbor jednog od tri izvora. Osećaj pod prstima je odličan, komande obećavaju trajnost. Sama dugmad su lepo

napravljena i ručno polirana do nivoa mat boje. U sredini je mrežni prekidač, opet bele boje, sa lampicom koja je blizu. Blizu se nalazi skriveni senzor za daljinski upravljač. Sve odiše elegancijom i lepotom, nismo mogli da verujemo da se Aries pravi u zemlji Srbiji. Finiš je besprekoran: beli zaštitni poklopci na glavnom mrežnom i izlaznim transformatorima i tanko, takođe belo kućište, koje sadrži elektroniku, zaokružuju nesvakidašnju pojavu Ariesa. Dizajn i finiš – čista petica. Pripadajući daljinski, nažalost, nismo dobili uz pojačalo.

Sa zadnje strane mogu se videti kvalitetni pozlaćeni šasijski priključci namenjeni audio-ulazima, kao i izlaz ukoliko se Aries koristi kao pretpojačivač. Prisutan je i priključak za spajanje sa masama drugih komponenti. Zvučnički terminali podržavaju jedan par kutija i takođe su kvalitetni. U donjem delu ponosno se šepuri oznaka „Made in Serbia“.

Zoran Karapandžić

Aries je single end pojačalo koje kao izlazne cevi koristi dve Svetlana EL-34. Pretpojačivačka lampa je Tungsolova 12A7WA. Pojačalo poseduje ukupno četiri transformatora, od kojih su dva izlazna, jedan mrežni, dok četvrti napaja elektroniku daljinske kontrole čija je funkcija komandovanje motorizovanim potenciometrom na prednjoj ploči. Sama kutija pojačala je od drveta, sem donjeg, dosta tankog poklopca, i prekrivena je iznutra aluminijumskom folijom u cilju stvaranja neke vrste Faradejevog kaveza. Izbor aktivnog ulaznog signala izveden je preko preklopnika na prednjoj ploči, tako da svi ulazi moraju dovesti signal prvo do njega, što umnožava ožičenje. Kada smo kod toga, signalni kablovi su dobrog kvaliteta i izvedeni su vrlo pedantno. Cela audio-sekcija je konstruisana pomoću point-to-point tehnike, a nivo pedantnosti je sasvim odgovarajući. Korišćene su i neke od kvalitetnih komponenti: elektroliti su Matsushita i Nippon Chemicon. Opšti utisak je da je Aries jednostavno i kvalitetno napravljeno pojačalo.

zVUK

Treba imati u vidu da je Aries pojačalo namenjeno radu prvenstveno sa Omega full range zvučnicima visoke osetljivosti. Mi, nažalost, nismo imali prilike da ga probamo sa njima.

Ovo je pojačalo prilično živahnog i dosta mekog zvuka. Dinamično i dovoljno brzo, daje specifičan oblik zvuku koji kreira, blago

ga uvlačeći u „lampaško odelo“. To znači da je prisutan nežno zaobljen bas, koji prija ljubiteljima lampaške tehnike, kao i topla, dosta detaljna mustra srednjih i visokih tonova. Pažljivo uparivanje je neophodno ukoliko Aries ne uzimate uz već preporučene zvučne kutije. Testirajući ih na Jamo D830 kutijama, a kasnije i na Elac FS210A, ispostavilo se da su gornji i srednji tonovi nešto povučeni u odnosu na ostatak spektra, što je neočekivano za pojačalo na bazi vakuumskih cevi.

Detalja nije falilo, naprotiv, samo su pomalo stidljivo izvirivali, posebno kako se pojačalo približava gornjem kraju, kao da ih je malo strah da se predstave publici. Zbog toga je i scena bila nešto uža, imamo utisak da Aries može bolje. Jasni, dobro diktirani glasovi pevača su takođe dolazili iz pozadine. Mi ovo volimo malo drugačije, mada nećete imati previše zamerki kada se naviknete.

Trafomatic Aries nas nije zamarao pri slušanju, ima on neku svoju priču kojom drži pažnju slušaoca. Čini nam se da je podesniji za akustične numere i umereno glasno slušanje. Do kraja puta njegovog potenciometra za glasnoću nije bilo značajnih izobličenja, ali Aries svakako nije nešto čime ćete nervirati komšije koji slušaju narodnjake. Ovo je malo, nežno pojačalo.

za KRaJ...

Tematski napravljen, Trafomatic Aries predstavlja retkost na tržištu Srbije. Prelep, uklopiće se u skoro svaki prostor. Dovoljno je kvalitetan za svoju cenu, pažljivo ručno sastavljen i nije

preskup. Zvuk je solidan i opravdava uloženo ukoliko Aries dobro uklopite sa ostalim komponentama i ne tražite previše snage.

Plus

Detaljan i dinamičan zvuk.

Jednostavnost upotrebe.

Sjajan dizajn i finiš izrade.

Minus

Zahteva pažljivo uparivanje sa izvorom i zvučnicima.

Oprema

OLyngdorf CD-1

OJamo D830

OElac FS-210 Anniversary

Muzika

101 omiljena filmska melodija

Vaya Con Dios – The Ultimate Collection

Miroslav Tadić i Vlatko Stefanovski –Kruševo

Trafomatic aries

Broj linijskih ulaza: 3

Snaga: 2x6 W (single ended, class A)

Frekvencijski opseg: 10 Hz – 40 kHz (+2, -3 dB)

Odnos signal-šum: 88 dB

Ukupna harmonijska izobličenja: 1,55% (1 W)

Broj parova zvučnika: 1

Dimenzije (ŠxVxD): 200x220x350 mm

Masa: 12 kg

Cena: 1.000 

 Trafomatic audio, 011/8236-258

Audio vrh

Retko ko u Srbiji reši da se upusti u serijsku proizvodnju ultraskupog pojačala koje može da parira zvukom i opcijama najčuvenijim svetskim imenima. Predstavljamo Beyond Frontiers Audio Tulip, nežnog snagatora.

Lala, kako to lepo zvuči. Tulip je prvenac firme Beyond Frontiers Audio, koja je osnovana 2009, konstruisan je u Kanadi, a sklapa se u Srbiji. Nekako nam je ime nežnog cveta nespojivo sa ogromnom pojavom vodećeg proizvoda ove kompanije. Za pedigre koji proizvođač već na početku poseduje zaslužan je rad osnivača, gospodina Zdenka Živkovića, direktora dizajnerskog tima u Magnum Dynalabu, jednom od svetski najpoznatijih proizvođača tjunera. Devedesetih godina Zdenko je bio senior dizajner u Sonic Frontiersu, zajedno sa Glennom Dolickom, danas suvlasnikom Beyond Frontiersa.

Samo pojačalo je grandioznih dimenzija i veoma teško (četrdeset kilograma), a mračan dizajn podseća na Krellove izdanke. Na Tulipu se prvo primete masivna prednja aluminijumska ploča sa izraženim srednjim delom, koji sadrži ekran, sasvim pristojne ali ne i preterane veličine, i osnovne komande pojačala. Ploča se dalje nastavlja upuštenim delom, do ivica koje se blago savijaju

i daju kompaktan izgled uređaju, stapajući se sa njim u jedinstvenu celinu. Sledeće što se primeti jesu ogromni, ali zaista ogromni hladnjaci od punog aluminijuma, postavljeni sa bočnih strana. Na njima se nalazi po trinaest otvora namenjenih strujanju vazduha i boljem hlađenju. Nekome možda izgleda kao preterivanje, ali temperatura Tulipa je prilično visoka, kako na gornjoj ploči, tako i na hladnjacima – bias je očigledno prilično naglašeno postavljen. Moramo napomenuti da su sami hladnjaci neverovatno fino i kvalitetno obrađeni. Poklopac poseduje osam snažnih inbus zavrtanja i debljine je četiri milimetra, ali malo manje rigidan od ostatka ovog hibridnog bildera. Beyond Frontiers nas je, očigledno, razmazio u očekivanjima za svega par minuta. Ekran je nežnoplave boje. Dopalo nam se što na ovom pojačalu nema viška lampica, tastera i sličnog, može se zaključiti da su konstruktori pažljivo proučavali dizajn radi podilaženja nezgodnom evropskom i američkom kupcu. Matrični displej prikazuje ja-

sne informacije o vrsti izabranog ulaza, statusu digitalno-analognog konvertera – da li je „uhvatio“ signal i nivo pojačanja u decibelima. Interesantno je da iznad prikaza nivoa pojačanja stoji i mali broj, koji se menja čim promenite jačinu zvuka – on prikazuje koliko još „slobodnih“ decibela imate do kraja. Tastera ima šest: za sekvencijalni izbor aktivnog ulaza, jačinu zvuka, kao i stand-by režim i privremeno isključenje zvuka.

Za audiofile cepidlake najlepši deo počinje uključenjem pojačala u struju: ekran se automatski pali i na njemu se ispisuje logo proizvođača zajedno sa rečenicom „Together to Sound“. Zatim sledi serijski broj uređaja. Plava stand-by lampica ubrzo zatreperi i menja boju u zelenu. Ovo više liči na podizanje sistema kod računara nego na uključenje jednog pojačala. Pritisak na stand-by taster je skoro isto zabavan: ispisuje se broj sati rada lampi koje su ugrađene u njega, a potom displej kreće u odbrojavanje pred lansiranje BFA-ove rakete na slušaoca. To traje petnaest sekundi, zatim Tulip ulazi u

početni radni režim i ekran nadalje prikazuje standardne informacije. Ne bojte se, isključenje je dosta jednostavnije, sa obaveznim BFA logom na kraju.

Dokumentaciju i daljinski upravljač nismo dobili uz ovaj komad, tako da ga ne možemo ni komentarisati.

Šta je dobro? Nesumnjiva opšta vrhunska izrada kućišta, pažnja usmerena na detalje, fina obrada. Da li ima mana? Nažalost, da. Jedna od njih je poklopac ekrana, koji je relativno elastičan i tanak, te se može ugibati pod prstima – ovo ne sme da se desi ni kod trideset puta jeftinijeg pojačala. Druga stvar su tasteri: lepo rade, ali se suviše kasno aktiviraju (ili su kratki), pa je momenat uključenja onaj kada je prst već dobrim delom na samoj prednjoj ploči pojačala. Ne sviđaju nam se ni oznake - velike, gravirane, napravljene pažljivo, ali totalno su nečitljive jer su anodizirane zajedno sa ostatkom prednje ploče.

No, najveća mana je softverske prirode: Tulip se uporno zaglavljivao („bagovao“, kako vole da kažu informatičari) dok nismo naučili njegovu ćud. A ona je takva da pritisak na taster za uključenje... ne čini ništa. Malo duži pritisak uključuje pojačalo. Ovo je dobar štos: kratak pritisak neće dovesti do aktiviranja – korisno ukoliko imate malu decu ili brišete prašinu krpom. Međutim, nešto duži pritisak od optimalnog odvešće mozak Tulipa pravo na Havaje, u slatki san zatvorene

Beyond Frontiers audio tulipa bismo najpre mogli definisati kao „tonski tačno“ pojačalo, koje ne dodaje praktično nimalo koloracije snimku, a verno prenosi zabeleženo.

petlje. Spas je jedino u hardverskom resetu – srećom, prekidač produžnog kabla bio je blizu, pa smo ga samo nekoliko puta pritisnuli dok se Tulip nije probudio, a mi naučili kako da ga uključimo. Ovde mukama nije kraj: korišćenje „volume“ dugmeta na sličan način ponovo odvodi mikrokontroler na počinak, iako pojačalo, i tako zamrznuto, nastavlja da radi. Unapređenje softvera je hitno potrebno. Ono što će oduševiti svakog audiofila jeste način na koji se Tulip ponaša kada promenite jačinu zvuka ili aktivni izvor: prvo se čuje klik jednog releja, pa zatim pauza, pa potom još par klikova i zatim čitava arija releja koji složno klikću u unutrašnjosti pojačala – kao da odobravaju izbor koji ste napravili.

ISPOD POKLOPCa

Ključne karakteristike

Ulazi

• 4x linijska ulaza, 2x koaksijalna digitalna + USB.

D/A konverter

• PCM1794

Izlazna snaga

• 2x200W

Beyond Frontiers Audio Tulip je hibridno pojačalo. Faktički, ono je mnogo više pretpojačalo i pojačalo snage smešteno u jednom kućištu. Pomenute dve sekcije skoro striktno su odvojene ogromnom metalnom pločom i, kada se skine gornji poklopac, primećuju se elementi ulazne sekcije, pretpojačivača i digitalno-analognog konvertera. Sve štampane ploče imaju na sebi oznake Beyond Frontiers, a kvalitet njihove izrade je vrhunski, sa pozlaćenim vodovima. Ulazni konektori su Cardasovi, dok su izlazni WBT, svi šasijski i bespogovornog kvaliteta. Sekcija selekcije aktivnog izvora ima releje, a nekoliko štampanih pločica (uključujući i onu za DAC) spakovane su praktično jedna do druge. Ovim sistemom se minimizuje putanja signala. Gustina SMD komponenti, koje čine većinu ovog dela pojačivača, takođe je velika.

Prvo što se primeti ispod poklopca jesu gornji delovi četiri „tegle“ koje čine Mundorf filterski elektrolitski kondenzatori, svaki enormnog

“Neverovatno pojačalo u bilo kojoj klasi cene. Grandiozno u pojavi, ali još daleko više u zvuku.”

kapaciteta od četrdeset sedam milifarada (ukupno 188.000 mikrofarada) – apsolutni rekord pojačala testiranih kod nas. Kontrolna elektronika, zasnovana na posebnom mikrokontroleru (PIC-u), smeštena je iza prednje ploče i nije posebno oklopljena.

Kao što smo već pomenuli, Tulip je hibrid koji u pretpojačivačkoj sekciji koristi dve Tesla lampe, tipa ECC83S i E88CC, i one predstavljaju srce pretpojačivačke sekcije. Svuda su metal-film otpornici, a primetili smo i audiofilske Mundorf kondenzatore. Kontrolu jačine zvuka patentirao je proizvođač, obavlja se pomoću releja, ali ne javlja se „klik“ zvuk u audio-signalu. Proizvođač navodi da je razvio poseban protokol čak i za daljinski upravljač. Srce digitalno-analognog konvertera je PCM1794, koji je praćen OPA2134 operacionim pojačivačima.

Donji poklopac Beyond Frontiers Audio Tulipa krije monstruozni toroidalni transformator, najveći koji smo do sada imali prilike da vidimo u kućnim pojačalima. On, takođe, nosi oznaku BFA i napaja preko ispravljačke i filterske sekcije dva izlazna monobloka. Ožičenje je savršeno pedantno, mase i vodovi odlično izvedeni. Izlaznih tranzistora ima čak deset po kanalu, i to su kvalitetni bipolarni 2SC5200 i 2SA1943. Svaki monoblok koristi i Schrackov relej na izlazu. Teško je rečima opisati ono što se vidi unutar Tulipa – nigde nema tragova štednje, sve je napravljeno predimenzionirano i pažljivo. Kvalitet u rangu apsolutno najboljih.

zVUČNI TEST

Više puta smo imali priliku da čujemo ovo pojačalo na Hi-Files Show manifestacijama tokom prethodnih godina. Utisak pisca ovih redova o zvuku sistema čija je okosnica bio Tulip skroz je na negativnoj strani: u klasi svoje ukupne cene, te prezentacije bile su od osrednjih do očajnih, zavisno od konfiguracije. Zato smo pristupili testu sa velikom skepsom. I, koji je rezultat?

Beyond Frontiers Audio Tulip ne izgleda samo moćno – on još moćnije svira! Interesantno je kako sva tranzistorska pojačala koja smo imali prilike da testiramo, a koja pripadaju vrhunskoj klasi ovih uređaja, imaju veoma jak i kontrolisan mid-bas. Nije ni čudno – ovo područje reprodukcije je Ahilova peta mnogih pojačala jer se tu krije najviše energije u muzičkom signalu. Zbog toga tu na ispit dolaze sve sekcije elektronike, a posebno sekcija napajanja, koja mora biti adekvatno dimenzionirana. Ne želimo da ovde prikažemo jedan polarisan tekst jer se radi o domaćem proizvođaču. Tulip, kao i skoro

Beyond Frontiers audio

Donji poklopac tulipa krije monstruozni toroidalni transformator, najveći koji smo do sada imali prilike da vidimo u kućnim pojačalima.

svaki drugi proizvod, ima svojih prednosti i poneku manu. Međutim, ovo je zasigurno pojačalo najboljeg zvuka koje smo do sada imali prilike da testiramo i nekoliko klasa je iznad drugih poznatih integralaca, kao što su Simaudio Moon i7RS ili Accuphase E560, jeftinije nećemo ni spominjati. Čak ni deset hiljada evra teška kombinacija pretpojačala i pojačala snage Vacuum Tube Logic TL-5.5 i ST-150 nema tu finesu ni dozu razigranosti. Tulipa bismo najpre mogli definisati kao „tonski tačno“ pojačalo, koje ne dodaje praktično nimalo koloracije snimku, a verno prenosi zabeleženo. Gudački instumenti zvuče baš onako kako smo zamislili da treba da glase, gitare su neverovatno precizne i ceo zvuk je neopisivo relaksiran. Retko nam se dešava da želimo da preslušamo veći deo naše kolekcije ponovo, ali uz Tulipa smo to baš hteli.

Opet smo, kao i sa drugim pojačalima na testu, pustili Vaya Con Dios i album „Ultimate Collection“. U prostoriji se osetilo bogatstvo zvuka, tako da smo s vremena na vreme pomišljali da je izvor zvuka neki drugi, daleko skuplji CD plejer umesto našeg vernog Lyngdorfa. Štaviše, nismo znali da on može baš tako dobro da reprodukuje. Sinergija je bila potpuna: sa druge strane, na poziciji zvučnika, naše Elac zvučne kutije bile su potpuno kontrolisane. BFA Tulip ništa ne prepušta slučaju, kontrola bas i mid-bas područja je za njega igra u pravom smislu te reči, donja granica ide izuzetno nisko, a zvuk bas gitare iskače samo kada ona zaista postoji i odmah zatim se gasi – „decay“ je kod Tulipa savršen. Danas na tržištu možete naći malo pojačala koja zvuče mutno, ali mnoga zvuče nedorečeno. Tulip je pravi primer kako se konstruiše odlično analogno pojačalo – raslojavanje komponenti simfonijskog orkestra je fascinantno (The Royal Philharmonic Orchestra Plays the Hits of Pink Floyd), a isto je

i sa malim kamernim snimcima, u nekim slučajevima oseća se „disanje“ prostorije, što se na drugim pojačalima teško može primetiti. Oduševilo nas je što pri svemu ovome nema trunke veštačkih primesa i zamaranja slušaoca, Tulip smo slušali satima i satima, samo menjajući nosače zvuka. Dinamika, dubina scene, vertikalna i horizontalna pozicija najbolje su ili bar među najboljima koje smo do sada čuli. Tekstura i fini detalji su uravnoteženi na celom opsegu i zaslužuju čistu desetku.

Na početku smo pomenuli da Tulip ima i nekih mana, pa da vidimo koje su: kada radi bez internog konvertera, Tulip ima savršenu reprodukciju, sem jedne sitnice: prostornost u centralnom delu, tačno između dva zvučnika, jeste odlična. Isti vazdušasti osećaj se dobija i na granici zvučnih kutija. Ali, međuprostor je poluprazan i prelaz iz krajnje leve ili desne pozicije srednjeg dela naglo skače na zvučnik. Ovo nikada nismo sreli i tako ne bi trebalo da bude, bar ne sa zvučnim kutijama koje smo koristili na testu. No, to je jedina mana kada kao izvor koristite, recimo, CD plejer.

Interni digitalno-analogni konverter dao je pomešane utiske: korišćenje standardnog Windows 7 medija plejera nije dalo bogzna kakav rezultat. Tulip se pretvorio u solidno pojačalo niže high-end klase, postavši grub prvenstveno na gornjim ekstremima. Volimo da kažemo da je pojačalo izgubilo svoju „magiju“. Baš tako. Prelazak na bit perfect aplikaciju Foobar2000 dao je osetno bolje

rezultate, posebno na 24/96 snimcima i konverter može u tom slučaju da bude ocenjen solidnom ocenom. Marginalno bolji utisak dobio se korišćenjem Lyngdorf CD-1 plejera kao transporta i koaksijalnom vezom sa Tulipovim konverterom, govorimo o šesnaestobitskoj rezoluciji, u odnosu na istu takvu preko USB konekcije i računara. Međutim, čini nam se da je ugrađeni DAC solidan, možda čak i vredi onoliko novca (nevelik u odnosu na samo pojačalo) koliko Beyond Frontiers Audio traži za njega, ali on svakako ne može da bude pravi parnjak ovom pojačalu čije granice reprodukcije skoro da ne postoje. Drugim rečima, lako može da se desi da ne čujete sve na način na koji bi to trebalo da se desi sa Tulipom u glavnoj ulozi.

za KRaJ...

Beyond Frontiers Audio Tulip je ipak „lala“: nežan, pažljiv i pitom, zvuk koji pamtite za ceo život. Kada ga postavite u sistem, čini se kao da ste zamenili dve komponente: izvor i pojačalo. Da imamo novca, kupili bismo ga bez razmišljanja. Bila bi to opcija bez internog digitalno-analognog konvertera, sa malo ispeglanim softverom, ali bi to opet bio stari dobri Tulip. Neverovatno pojačalo u bilo kojoj klasi cene. Grandiozno u pojavi, ali još daleko više u zvuku. Komad koji smo dobili na test pati od manje-više bezazlenih dečjih bolesti, za koje ima jednostavnog leka, ali sve opraštamo zbog zvuka koji je neprevaziđen na stranicama Hi-Filesa. Najtoplija preporuka.

Plus

Najbolji zvuk do sada!

Dinamika, kontrola.

Fenomenalni detalji.

Tonska preciznost i tačnost.

Vrhunski „decay“.

Dizajn.

Minus

Pojačalo još uvek pati od manjih dečjih bolesti.

DAC zvučno nije na nivou ostatka pojačala.

Oprema

OLyngdorf CD-1

OElac FS-210 Anniversary

Muzika

The Royal Philharmonic Orchestra Plays the Hits of Pink Floyd

Vaya Con Dios – The Ultimate Collection

Beyond Frontiers audio Tulip

Broj linijskih ulaza: 4

Broj digitalnih ulaza: 2x koaksijalni, 1x USB

Snaga: 2x200 W (osam oma)

Broj parova zvučnika: 1

Dimenzije (ŠxVxD): 433x210x380 mm

Masa: 40 kg

Cena: 12.000  (10.750  bez DAC-a)

 Beyond Frontiers audio, 011/263-20-21

Aplauz za Pointe!

Pojačalo iz nove serije, rad dvojice domaćih konstruktora, kruniše njihovu uspešnu saradnju, koja traje više od decenije. Domaći konstruktori lampaških pojačala prilično su dobri. Kakav je Pointe SE 288?

Domaća firma Pointe je, verovatno, poznatija u susednoj Mađarskoj nego u matičnoj državi, a mi smo žarko želeli da je predstavimo širem auditorijumu domaćih audiofila. Priča kreće pre petnaestak godina, kada je konstruisan model prvenac, pod imenom Pointe Hot. Njegov nadahnuti tvorac je elektroinženjer Tibor Šindrić. Ubrzo, 1995, pojavio se Pointe Sima, koji je postigao značajan uspeh u Mađarskoj zbog dobrog odnosa kvalitet-cena. Nakon nekoliko godina, tačnije 2000, Tiboru se pridružio i Ivan Bašić i od tada oni predstavljaju nerazdvojni konstruktorski dvojac. Veliko iskustvo i godine ulaganja u istraživanja na polju audio-tehnike doveli su do više uspešnih modela koje Pointe plasira na tržište. Nama je na test stigao model Pointe SE 288.

Dizajn ovog pojačala je specifičan: većini se dopao, ali nekima nije. Možda je uzrok tome nestandardna boja, koja je umesto klasične crne ili srebrne u ovom slučaju siva, skoro identična onoj koju je nekada koristio Braun u svojoj čuvenoj Atellier seriji. Centralno mesto zauzimaju, naravno, transformatori i određeni kondenzatori u specifičnom kavezu napravljenom od debelog lima, dok su sa strane postavljene po

četiri izlazne lampe po kanalu. Prednji deo pojačala krase pretpojačivačke vakuumske cevi, a malo ispred njih počinje prednja ploča. Ona je vrlo lepo obrađena (finiš celog pojačala je vrlo solidan, nemamo zamerki), sa velikim, centralno postavljenim dugmetom za izbor jačine zvuka. Upust na njemu je dovoljno uočljiv da bi se videla pozicija (nema eksternih markera), ali bi i neka LE diodica nežne boje doprinela još lakšem uočavanju. Samo dugme je masivno, vrlo lepo obrađeno i polirano do visokog sjaja, a ostavlja pozitivan utisak pri korišćenju. Štampa na prednjoj ploči je solidna, ali voleli bismo da je još bolja ili da se oznake rade graviranjem, što bi možda zahtevalo i promenu boje prednje stranice – mada je ovo skup postupak za uređaj cene 1.200 evra. Da krenemo dalje: sa leve strane su standby taster sa pratećom svetlećom diodom i diskretno postavljeni prijemnik infracrvenih signala. Ako ste pomislili da je Pointe SE 288 još jedno u nizu domaćih pojačala za koje je daljinski upravljač isto što i put na Mesec, prevarili ste se! Tibor Šindrić i Ivan Bašić su na njemu, očigledno, postavili sve kako treba. Selekcija nekog od četiri linijska ulaza se bazira na dva tastera dobrog osećaja „pod

prstima“, koji sekvencijalno biraju ulaze, a onaj koji je aktivan prikazan je svetlozelenom diodicom. Našli smo sitniju manu: jedan od tastera je za deo milimetra uvučen u odnosu na drugi, ali opraštamo jer nam je proizvođač rekao da se radi o prototipu pojačala.

Zadnja strana sprovodi današnji popularni pristup konstrukciji novih pojačala: mrežni prekidač, odvojivi strujni kabl i pozlaćeni priključci za sve ulaze i izlaze. Svi su, takođe, šasijskog tipa i vrlo dobrog kvaliteta. Nema zamerke.

Očekivali smo neki jeftin, loše obrađen kineski plastikanac u funkciji daljinskog upravljača. Uz Pointe SE 288 smo dobili plastični daljinac, ali je on takav da je ljubav pala na prvi pogled. Malih dimenzija, crne boje, u klavir lak finišu, diskretan i lep, neobičan i nešto tvrđih tastera, ali opet dovoljno prijatan za svakodnevno korišćenje. Pokriva sve funkcije: uključenje pojačala, kontrolu jačine zvuka i izbor ulaza. Nama dovoljno, a kupac se nikada neće sramotiti pred gostima. Detaljno uputstvo nismo dobili, samo šemu rasporeda lampi, koje se, kao što znate, pakuju odvojeno od samog pojačala da ne bi stradale u transportu.

TEHNIČKI OPIS

Ispod prilično tankog ali čvrstog aluminijumskog poklopca sa donje strane krije se iznenađenje: vrlo uredno i moderno napravljena elektronika. Izlazna sekcija sa lampama 6P3C (ruski ekvivalent evropskoj oznaci 6L6) konstruisana je pomoću point-to-point tehnike, veoma pedantno, bez štampanih ploča. Podešavanje biasa nije potrebno jer je radna tačka definisana preko katodnih otpornika.

Ulazna sekcija je realizovana preko baterije Takamisawa releja, odakle se signal vodi na motorizovani ALPS potenciometar. Odatle signal odlazi na 12AX7 dvostruku triodu, koja pojačava signal i obrće fazu, a potom i na ECC82, čija je funkcija pobuda izlaznog stepena.

Sekcija kontrole pojačala je takođe daleko složenija i naprednija od jeftinih uvoznih rešenja koja se mogu naći, dok se u centralnom delu nalaze stabilizatori napajanja. Primetili smo da se radi o prototipu, ima par kondenzatora i otpornika koji su naknadno dodati, verovatno u fazi testiranja. Svidelo nam se što je ožičenje pedantno, na više mesta je izvedeno sa multipinskim konektorima, a opšti utisak kvaliteta izrade je odličan i proizvođač može biti ponosan na svoje delo.

Kvalitet ugrađenih komponenti je šarolik: Beyschlag metal-film otpornici kao i Roe-

Pointe

Ovo nije kilavo, sporo pojačalo koje samo zna da pokaže lepotu iznad hiljadu herca, ovo je pravi mali roker, dušom i telom.

derstein i NIC (Nippon Industrial Company) kondenzatori svakako su jedni od najboljih koji se mogu naći na tržištu. Nažalost, primetili smo i veliki broj Jamicon i CapXon elektrolitskih kondenzatora, a na njihovom mestu mogle su biti nešto kvalitetnije komponente. Konstruktori su obećali da će serijski modeli imati unapređene ove komponente.

SNaŽNO IzGLEDa, a Da LI SNaŽNO I SVIRa?

Ulazna sekcija

• Takamisawa relej, ALPS potenciometar

Lampe

• 12AX7 i ECC82

Ne bismo želeli da zvučimo kao pseudolokalpatriote, ali Pointe SE 288 pruža zvuk koji veoma podseća na neke VTL modele. Ovo, svakako, predstavlja jedan od najboljih komplimenata koje lampaško ili bilo koje drugo pojačalo može dobiti. Nisu ovo sličnosti u smislu tehničko-senzitivnog opisa zvuka, ovo je filozofija kako zapravo pojačalo treba da „svira“. Zatvorite oči, opustite se i slušajte SE 288 – možda ćete samo po veoma blagoj koloraciji basa – neuporedivo nižoj nego kod većine drugih lampaša - moći da procenite da se eventualno radi o amplifikaciji zasnovanoj na vakuumskim cevima. Pointe SE 288 je vrlo brz, a opet ima sasvim dovoljno vremena za prenos emocija i skoro potpuno relaksira note koje pruža. Mada nismo radili uporedne testove, smatramo da SE 288 daleko nadmašuje, recimo, Cayin A-88T, koji je pošteno napravljen ali zvučno inertan i nezainteresovan. Sa druge strane, srpsko pojačalo bez problema može da se meri sa Audio Researchom VSi60. Pointe svoj zadatak ispunjava uz radost i emocije, a to je ono što ljubitelji lampaša vole. Srednji i visoki tonovi su prelepo definisani, precizni i magični, uvlače slušaoca u srž snimka – nemojte pokušavati da radite nešto drugo dok je on uključen, velika je šansa da će vam se posao odužiti. Pointe SE 288 nije za usputno sviruckanje, za to kupite nešto drugo. On služi ozbiljnom uživanju i nema sporednih uloga. Njegov karakter

Ključne karakteristike

“Da slušaocu ne bi bilo dosadno, Pointe SE 288 ga ubeđuje dinamikom i snagom.”

je na blago svetloj strani, potpuno nezamarajući i krajnje relaksiran. Transparentnost visokih i srednjih tonova je fascinantna, note lebde kroz vazduh i nekako ostaju u njemu. Zahvaljujući tome, pozornica izvire iz tišine u sve tri dimenzije, sa značajno naglašenom dubinom na samoj ivici zvučnika, tamo gde se kod mnogih pojačala zvučna slika jednostavno spljošti. Da slušaocu ne bi bilo dosadno, Pointe SE 288 ga ubeđuje dinamikom i snagom: nije ovo kilavo, sporo pojačalo koje samo zna da pokaže lepotu iznad hiljadu herca, ovo je pravi mali roker, dušom i telom. Čekali smo ga, iza krivine, na basu: Jamo C809 poseduju odličnu donju ekstenziju u kategoriji zvučnika od 2.000 i malo više evra. Očekivali smo da prokliza na tankom ledu: kada bubnjar zadaje kratke udarce po membrani, a svi ostali sviraju punom snagom. Začudili biste se koliko pojačala i CD plejera padne na ovom testu: zato na prezentacijama često puštaju krajnje jednostavne melodije, ali jedna lasta ne čini proleće, niti jedan ili dva instrumenta čine potpunu prezentaciju muzike. Pointe je u svom bezobraznom stilu nastavio da nas oduševljava... Komentar je najčešće bio: „Kako ovo lepo svira!“ Potiskivao je vazduh pomoću dve C809 bas jedinice bez problema. Definicija je sjajna, atak je tu, dinamika i tekstura basa se odlično osete. Zatim ide ultimativni test: prešli smo na dvostruko skuplje Elac FS-210 Anniversary, kutije poznate po Elac JET ribonu aksijalno smeštenom u srednjotonskoj jedinici, čime se postiže sjajna rekreacija sce-

ne – ukoliko pojačalo i izvor to podržavaju. Izvor je, usput, bio surovo modifikovan Linn Genki. Elac je otkrio još bolju finu teksturu gornjeg ekstrema i, začudilo nas je, još kvalitetniju definiciju i prostornost mid-basa, sa neočekivanom dozom kontrole. Najdublje note su, ponavljamo, sasvim blago zaokrugljene, toliko da mnogi to ne bi ni primetili, posebno ukoliko se koristi oprema koja po ceni pripada klasi Pointe SE 288. Nismo odoleli i nekoliko puta smo pošteno odvrnuli potenciometar. Šindrićevo pojačalo se nije predalo: ista slika se pojavila amplifikovana, bez izobličenja, padova i drugih ekscesa. Šta reći? Oduševljeni smo! High-end zvuk, nema sumnje.

za KRaJ...

U društvu koje je siromašno i materijalno i duhom, prava je radost naići na ljude koji svoj posao rade sa ljubavlju i predanošću, kao što su Tibor Šindrić i Ivan Bašić. Ne, pisac ovih redova ih nikada nije sreo, ali o ljudima sudite na osnovu njihovih dela. Pointe SE 288 je delo dostojno divljenja. Ovde nema reči o komercijalizaciji, na njemu je sve pravljeno daleko poštenije nego što bi se reklo po ceni koja zaista nije visoka. Pazilo se na sitnice, na potrebe vlasnika, ne prodaje se prazna priča. Funkcionalno besprekorno i jednostavno, zvučno magično i nadasve emotivno, bez problema staje rame uz rame sa trostruko skupljim američkim uređajima. Pravi srpski high-end sa neverovatnim odnosom kvalitetcena. Bravo, Tibore i Ivane!

Plus

High-end zvuk.

Dinamika, pozornica, detaljnost, definicija, brzina.

Dobro odmerene opcije.

Daljinski upravljač.

Kvalitet izrade.

Izuzetan odnos kvalitet-cena.

Minus

Dizajn se možda neće dopasti svakome.

Nismo dobili uputstvo uz uređaj.

Oprema

OLinn Genki (modified)

OSony PCM-R500

OJamo C809

OElac FS-210 Anniversary

Muzika

The Cult – Love

Haustor – The Ultimate Collection

101 omiljena filmska melodija

Pointe SE 288

Broj linijskih ulaza: 4

Snaga: 2x40 W (4 ili 8 oma, 20 Hz – 20 kHz)

Frekvencijski opseg: 8 Hz – 60 kHz (-3 dB)

Broj parova zvučnika: 1

Dimenzije (ŠxVxD): 375x185x410 mm

Masa: 19 kg

Cena: 1.200 

 Pointe, 064/1754-507

Zvučnik iz gradova

Dayens, poznati domaći proizvođač, poslednjih godina okrenuo se razvoju zvučnika sa veoma malim membranama, monitorima, mini-monitorima, pa čak i određenim podnostojećim modelima.

Kada bismo analizirali hi-end klasu zvučnika, lako bismo zaključili da je većina modela velikih gabarita. Priroda zvuka se kosi sa logikom malog, što naročito dolazi do izražaja kada su živa orkestarska izvođenja u pitanju. Sobe u kojima se sluša muzika često su veoma malih dimenzija, a upravo u takvom prostoru Tizo Plus daje svoj maksimum. U ovakvim uslovima strast ka muzici pokrenula je pojedince da pokušaju da dobiju zvuk visokog kvaliteta. Pri tome, nije čest slučaj da se sedi gotovo “u zvučniku”, gde ne postoji ni metar rastojanja od izvora zvuka do slušaoca. Osim ovog fenomena, nerazumevanje bitnog elementa - akustike prostora - dovodi do toga da skupa i kvalitetna

oprema ne pokazuje najbolje performanse. Umesto da se postigne optimum sa monitorskim zvučnikom, bespotrebno se ulaže u velike zvučnike, dok rezultati izostaju. Sve ovo su dovoljni argumenti zbog kojih se već priznat proizvođač zvučnika Dayens odlučio da promoviše male Tizo zvučnike. Prethodni model, Tizo, doživeo je solidnu promociju na svetskoj hi-fi sceni. Ovoga puta prezentujemo vam Tizo Plus, model koji obećava mnogo više.

MaESTRO

Kvalitet izrade kabineta je izuzetan. Kućišta su izrađena od medijapana debljine 19 mm, što doprinosi ukupnoj težini od čitavih šest kilograma. Završni izgled kabineta darovao je prirodni furnir od oraha, koji je ručno premazan prirodnim uljima. Nama se veoma dopala ovako prirodna tekstura drveta, koja krasi većinu Dayens zvučnika. Standardni finiš se može birati u raznim nijansama u zavisnosti od premaza, dok su po porudžbini dostupni furniri bukva, jasen, hrast i mahagoni. Verujem da će širok dijapazon mogućih finiša zadovoljiti gotovo sve korisnike, a odlično je to što možete da birate dodatnu kombinaciju furnira prema vašim zahtevima. Obline prednjih ivica kutija gotovo su savršeno izvedene, a drajveri pozicionirani u D’Appolito konfiguraciji. Na prednoj ploči nedostaje još zaštitna mrežica, ali vam ona neće biti ni potrebna zbog centralne pozicije drajvera i njihove veličine. Mid-bas drajveri su prečnika 6 cm, a potpisuje ih Peerless. Iako nismo uspeli da dobijemo sve podatke od proizvođača, radi se najverovatnije o “full range” modelima visokog kvaliteta, napravljenim specijalno za LCD televizore, prenosne uređaje, dokove, multimediju i PC. Ovi drajveri imaju mogućnost procesiranja velike snage uz malu distorziju, dok se mogu pohvaliti neodijumskim magnetom i dvostru-

kim ventilirajućim sistemom koji pojačava dinamiku. Verovatno se iste membrane kriju i u vašem najnovijem LED televizoru. Bez obzira na sve, odlikuje ih velika preciznost u visokotonskom opsegu. Visokotonac u sendviču između dva Peerless drajvera jeste dobro poznati drajver Vifa XT25, kog odlikuju odlične performanse i linearnost u celom opsegu. Drajveri obećavaju solidne performanse, a pogled na zadnji deo kutije otkriva dva basrefleks porta smeštena centralno, koji će činiti magiju zvanu bas na ovakvo malim kutijama. Portovi za zvučnički kabl su pozlaćeni, masivni i dovoljno kvalitetni. Skretnica je urađena sa kvalitetnim audiofilskim Mundorf MCAP kondenzatorima i MOX otpornicima, dok su zavojnice iz Dayens proizvodnje motane na vazduhu. Zvučnici su stigli adekvatno upakovani u kartonskoj kutiji, kao iz bilo koje svetski poznate fabrike. Kao potvrda dolazi i Dayens sertifikat na jednoj A4 strani, što znači da je i ovaj model spreman za put širom sveta, u potrazi za svojim kupcima.

PIKOLO

Već pri prvim taktovima mogli smo da čujemo reprodukciju koja u svakoj meri nadmašuje dimenzije ovih zvučnika. Pre svega, pažnju privlače detalji. Mnoštvo detalja uz odličnu definiciju i linearnost srednjotonskog i visokotonskog spektra. Zvučna slika je dovoljno konzistentna, uz veličinu koja odgovara dimenzijama prostora za koje je Tizo Plus napravljen. Deklarisani su na 4 oma, dok sa osetljivošću od 87 decibela zahtevaju pojačivače u opsegu od 25 do 100 vati. Karakter im je takav da bi se dobro uklopili sa lampašima, pa u obzir dolaze monoblokovi ili makar integralac od 25 vati, dok smo ih mi pogonili tranzistorcima, i to konvencionalnim od 50 i 100 vati na 8 oma. Tizo Plus su oba puta bili na vrhuncu zadatka. Pre svega, privlačili su pažnju svojom reprodukcijom, što je retka odlika. Kako ništa u hi-fiju nije savršeno, tako i ovakva konstrukcija nameće jasna ograničenja. Bas se ovde može očekivati više kao informacija nego pravi ugođaj. Slušajući poznate

Nikola Stojanović

numere otkrivamo da ta “informacija” poseduje i određenu dubinu, što sa apsolutnom definicijom gornjeg opsega niskotonskog registra čini dobar performans. Uzimajući u obzir masivan kabinet, sa dva bas refleks porta, jasno je da dubina dolazi iznutra, ali je teško objasniti kako je uopšte prisutna kada se pogleda prečnik drajvera. Možda još bolja karakteristika od dubine jeste preciznost basa kojom Tizo Plus može da se pohvali. Zvuk generalno ima svetao i otvoren karakter, koji je postao Dayensov zaštitni znak. Kontrola i definicija su dva pojma koja najbolje opisuju takvu reprodukciju. Čistoća srednjotonskog registra dočaraće svako “lepljenje usana”, uzdah ili pak treptaj glasa vaše omiljene pevačice. Odličan visokotonac sa širokom disperzijom zvučnih talasa imitiraće zvukove činela veoma verno. Manji džez sastavi zvučaće dovoljno prisutno, ali će uvek ostati osećaj reprodukcije zbog nešto manjih gabarita 3D slike. Sve pomenuto o ovim odličnim mini-monitorima treba raz-

matrati uzimajući u obzir jasna ograničenja ovakve konstrukcije. Dayensov tim je uspeo da izvuče maksimum iz ovakve konstrukcije, što je odlika vrhunskih konstruktora, ali se i pored toga fizika ne može pobediti. Ljubitelji džeza i klasike tako će uživati u preciznoj i dinamičnoj svirci, dok će bluz, a naročito rok muzici nedostajati niskih frekvencija koje mogu da “udare”. Elektronska muzika je veoma analitično prezentovana sa Tizo Plus zvučnicima, koji pokrivaju širok dijapazon muzičkih ukusa.

VENI VIDI VICI

Za većinu korisnika širom naše zemlje veliki životni prostor je postao luksuz. Većina ljudi iz gradova živi u srednjim ili manjim stanovima, čija veličina pri slušanju muzike u potpunosti zadovoljava zahteve Tizo zvučnika. Zašto onda praviti kompromise? Zašto ulagati čitava bogatstva u opremu kada jedan par Tizo Plus može uneti radost u vaš dom? Nismo ljubitelji malih zvučnika, a Tizo Plus

nam se, ruku na srce, veoma dopao. Ne sviđa nam se što su ovi drajveri mali i podređeni specijalnim namenama, ali nam se dopada njihov zvuk u onom obliku u kome je Dayens uspeo da ga upakuje, osmisli i prezentuje. Sa tehničkog stanovišta takođe smo impresionirani, što je još jedan dokaz Dayensovog umeća. Nažalost, sa gledišta isplativosti, nismo oduševljeni krajnjom cenom Tizo Plus modela. Njihova cena može biti opravdana kvalitetom zvuka u mnogim segmentima, ali ne i apsolutno, što im je jedina mana. Kako je cena u domenu hi-fija relativna stvar, spremni smo da odličnim Tizo Plus monitorima progledamo kroz prste jer sa njima muzički ugođaj ne izostaje, a malo postaje veliko.

Plus

Izrada.

Izbor finiša.

Minus

Nedostatak maski.

Oprema

OAccuphase E-206 (restaurated)

ONAD C 320BEE

ODenon DCD 3560 (upgraded)

OB&W DM302

OB&W Matrix 3 S2 (restaurated)

OQED original, Neotech NES, NEI

Muzika

E.S.T. – Live in Hamburg 6002-2 ACT

Celebrating Grappelli – LINN AKD 094

Eric Clapton – Just One Night UDCD 2-608 MFSL

Pink Floyd – The Dark Side of The Moon

EMI 72435821362

Dayens Tizo Plus (bookshelf)

Topologija: dvosistemski bas refleks

Frekvencijski opseg: 50 Hz – 40 kHz

Osetljivost: 87 dB

Impedansa: 4 oma

Preporučena snaga pojačala: 25-100 W

Masa: 6 kg po kutiji

Cena: 780

 Dayens, 015/345-369

“Već pri prvim taktovima mogli smo da čujemo reprodukciju koja nadmašuje dimenzije ovih zvučnika.”

Veliki brat

Najnoviji i najveći predstavnik osnovne serije danskog proizvođača pokazuje zašto je svaki Dynaudio - pravi Dynaudio.

Nakon nekoliko godina tržišnog života najpristupačnije serije, u Dynaudiju su rešili da naprave određene izmene u ponudi - na mesto nekadašnja dva najveća modela, DM 2/8 i DM 2/10, postavljeni su podnostojeći 3/7. Istini za volju, prvobitna postava linije DM, sačinjena od četiri regalska modela, od početka je budila sumnju u namere proizvođača da se odreknu floorstandera u najnižoj kategoriji, a nije tajna da veliki broj kupaca traga upravo za velikim i pristupačnim zvučnicima.

OPIS

Ipak, kada je Dynaudio u pitanju, reč "pristupačno" treba shvatiti uslovno, naročito na našem tržištu - sa cenom od gotovo hiljadu i po evra, DM 3/7 će ostati nedostižni za mnoge audiofile. Takođe, oni su za skoro trećinu skuplji od regalskih DM 2/10. Sa druge strane, potencijalni kupci će za svoj novac dobiti ozbiljan podnostojeći zvučnik srednje veličine, koji je izveden u dvosistemskoj topologiji i opremljen kvalitetnim zvučničkim jedinicama. Tekstilni visokotonac je prečnika 2,8 centimetara i opremljen je laganim aluminijumskim kalemom, snažnim magnetom i ferofluidnim hlađenjem. Ispod frekvencije od 1,8 kiloherca, na scenu stupa par srednjotonsko/niskotonskih MSP (Magnesium Silicate Polymer) jedinica prečnika 17 centimetara, koje su opremljene tipičnim danskim specijalitetom. Naime, neobične membrane sa velikim ispupčenjem skrivaju moćne aluminijumske kalemove prečnika 7,5 centimetara, koji, zahvaljujući svojoj veličini, nemaju problema s hlađenjem i mogu da podnesu veliku snagu na duže vreme. Krute korpe od livenog aluminijuma pričvršćene su na 25 milimetara debeo prednji panel, koji je, opet u Dynaudiovom stilu, i vizuelno izdvojen zakošenim vertikalnim rubovima i sivom bojom. Ostatak kabineta je pravilnog oblika i oštrih ivica, a može biti u imitaciji ružinog drveta ili u crnoj boji. Uobičajeno, na zadnjoj strani smešten je panel s jednim parom kvalitetnih pozlaćenih terminala, etiketa s oznakom modela i tako poželjnim natpisom "Made

in Denmark", kao i izduv kojeg se ne bi postideli ni rasni sportski automobili, u vidu bas refleks otvora prečnika 70 milimetara. Vizuelno, DM 3/7 ne donose ništa novojednostavna forma i dizajn podređen funkciji ne izazivaju oduševljenje (ono sledi nešto kasnije, kada ovi zvučnici počnu da rade ono za šta su stvoreni), a mat crno postolje opremljeno je šiljcima s mogućnošću podešavanja po visini. Ovde Dynaudio donekle iznenađuje, jer kupcima ne isporučuje pun paket opreme. S jedne strane, obradovalo nas je prisustvo podloški za šiljke u osnovnom pakovanju - iako niklovanje podloški ne smatramo najsrećnijim rešenjem, jer situacija na parketu može postati klizava, što nikako nije dobro. S druge strane, nakon višestrukog pretraživanja kompletnog pakovanja, ustanovili smo da nema ni traga od sunđera za ubacivanje u bas refleks portove, koji su deo fabričke opreme i kod daleko jeftinijih zvučnika ovog, ali i većine drugih proizvođača. Na kraju, danski proizvođač ne omanjuje u pogledu ukupnog kvaliteta izrade, koji je zaista besprekoran do najsitnijih detalja.

TEST

S obzirom na to da smo ranije testirali najmanji model u seriji, DM 2/6, verovali smo da otprilike znamo šta bismo mogli da očekujemo od ovih zvučnika. Ipak, nije sve tako jednostavno - DM 3/7 se predstavljaju kao daleko zreliji i kompletniji, kao da bi mogli da igraju i u kategoriji iznad. Nakon perioda razrade, utvrdili smo da kompanija ispunjava tvrdnje, pre svega u vidu zahvalnijeg pozicioniranja. Tako, ovim zvučnicima će već oko pola metra od zadnjeg zida biti dovoljno za pun zamah, što nije mnogo kad se u obzir uzme prečnik zvučničkih jedinica, veličina magneta i dijametar bas refleks otvora. Fantastične vokalne deonice prve supergrupe i jednog od najmoćnijih power-trio sastava do danas reprodukovane su savršeno, a Bakerov bombarderski ritam DM 3/7 su prikazivali do najsitnijih detalja i bez vidljivog napora. Svaka sitnica, svaki drhtaj činele i zvuk mehanizma bas pedala, sve se čulo

potpuno jasno, a pri tom savršeno uklopljeno u celokupnu zvučnu sliku. Scena je podjednako dobra, sa besprekornim pozicioniranjem instrumenata i prostornom definicijom. Gitara u Pacovom "Concierto de Aranjuez" zvuči upravo onoliko strastveno koliko treba, izražavajući pun emotivni naboj i specifičnu vrstu energije ovih numera, ali i genijalnost izvođača. Srednjotonski i visokotonski opseg ovde pokazuju svoje bogatstvo, svirajući primetno detaljnije, nežnije, ali i oštrije kad zatreba, i objašnjavajući nam da smo se prevarili u očekivanjima. Kod ovih zvučnika ukupan doživljaj reprodukcije je potpuno u Dynaudiovom stilu i donosi jedinstvenu kombinaciju istinskog autoriteta, koji stupa na scenu diskretno i samo kada je to potrebno, i utiska fantastične lakoće reprodukovanja svega što im se servira. Bez obzira

Dynaudio

Doživljaj reprodukcije je potpuno u Dynaudiovom stilu i donosi jedinstvenu kombinaciju istinskog autoriteta, koji stupa na scenu diskretno i samo kada je to potrebno, i utiska fantastične lakoće reprodukovanja svega što im se servira.

na kompleksnost i zahtevnost muzičkog materijala, ovi zvučnici će odlučno voditi ceo sistem i pokazati da su podjednako nadareni da odsviraju nežne akustičke numere ili suptilne solo deonice, kao i zastrašujući krešendo simfonijskog orkestra. Takođe, pristup muzičkom materijalu je nešto popustljiviji u poređenju sa serijom Excite, pa će DM 3/7 učiniti da i lošiji snimci zvuče podnošljivo. Ipak, ne očekujte čuda - ukoliko je kvalitet zapisa ispod njihovog kriterijuma, oni će svoj prezir prema ovakvom materijalu pokazati otvoreno i naterati vas da razmislite o nabavci boljeg izdanja istog albuma. Na kraju, treba reći da Dynaudio nastavlja pristup započet upravo serijama Excite i DM, koji se ogleda u daleko lakšem pokretanju nego što je to bio slučaj kod prethodnih serija. DM 3/7 smo testirali sa uređajima koji su znatno ispod njegove prodajne cene, ali oni nijednog trenutka nisu pokazali slabosti izazvane nedovoljnim pogonom, a ceo sistem zvučao je potpuno uravnoteženo.

zaKLJUČaK

Veliki, snažni i, kad je Dynaudio u pitanju, pristupačne cene, DM 3/7 pokazuju da pripadnost najslabijoj seriji ne mora nužno biti otežavajući faktor. Spakovani u nešto manje ekskluzivno kućište, ovi zvučnici donose duh Dynaudio filozofije po sasvim prihvatljivoj ceni. Ukoliko su vam potrebni moćni i neutralni floorstanderi, koji će dobro obaviti svaki muzički zadatak, nemojte propustiti da ih poslušate.

Plus

Kvalitet izrade.

Kvalitet reprodukcije.

Nezahtevni za pozicioniranje i pokretanje.

Minus

Nedostaju sunđeri za bas refleks portove.

Oprema

OExposure 2010S2

OMarantz CD4000

OPro-Ject DAC Box FL

OQED, Neotech, Oehlbach kablovi

Muzika

Charles Mingus - Mingus Ah Um

Cream - Fresh Cream

Paco De Lucia - Concierto de Aranjuez

Dynaudio DM 3/7

Preporučena snaga pojačala: 200 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 40 Hz - 23 kHz

Osetljivost (1W@1m): 86 dB

Impedansa: 4 oma

Topologija: 2x170 mm bas/srednjotonac, 1x28 mm visokotonac

Rezna frekvencija: 1,8 kHz

Dimenzije (ŠxVxD): 204x960x275 mm

Topologija

• 2x170 mm bas/ srednjotonac, 1x28 mm visokotonac

Masa: 18 kg

Cena: 1.450 

 Vox Trade, 011/3016-230

Ključne karakteristike

“Spakovani u nešto manje ekskluzivno kućište, ovi zvučnici donose duh Dynaudio filozofije po sasvim prihvatljivoj ceni.”

Nemački tačni

Velike podnostojeće kutije, perjanica nemačkog proizvođača, krunišu istoriju dugu skoro četiri decenije.

Igrom slučaja, u ovom broju imamo dve savršeno bele komponente. Kako se to desilo, ne znamo, ali sa sigurnošću možemo reći da Canton Vento 890DC izgledaju kao da ih je pravio isti majstor koji je proizveo kućište za Trafomatic Aries. Savršena obrada i distinktivan, aristokratski finiš u beloj boji, sa blagim primesama aluminijumskih detalja, predstavljaju Vento 890DC u punom sjaju. Canton, njihov proizvođač, ima skoro četrdeset godina iskustva u proizvodnji zvučnika. Njegovo ime je kovanica od reči „cantare“ (na latinskom: pevati) i „ton“. Osnovala su ga četvorica entuzijasta i započeo je skromno, a u prilog tome govori činjenica da se razvoj zvučnih kutija obavljao u jednoj od dnevnih soba osnivača. Kompanija je brzo ostvarila rast, ali nikada nije ležala na lovorikama, već je pratila trendove tržišta. Nove serije zvučnika zasnovane su na ulaganju u razvojno odeljenje kompanije, mada je Canton tek 1995. napravio sopstvenu „gluvu sobu“ za testiranje komponenti i kompletiranih zvučnih kutija. Nemci su bili uporni i današnji katalog Cantona je više nego bogat: preko stotinu modela namenjenih za različite primene, prilagođenih cenom, dizajnom i zvukom skoro svakom kupcu.

Vratimo se našim zvučnim kutijama: Vento 890DC nose baklju prestižne serije nemačke kompanije. Podnostojećeg su tipa, sa srebrnim nožicama i bas refleks portom odozdo, koji nišani na masivni nosač zvučnika. Na samom dnu su matice spremne za primenu šiljaka. Sve ivice su blago zaobljene, a u zadnjem delu kućište se sužava, što čini bočne zidove neparalelnim i nepogodnim za zle stojeće talase. Finiš je, deklarišemo, jedan od najlepših dosad viđenih u našoj redakciji. Topologija je klasična: trosistemska zvučna kutija konstruisana primenom dve osmoinčne bas jedinice sa aluminijumskom membranom. Skretnica je nastala kao evolucija ranijeg razvoja na modelu Vento 809 i ima frekvencije sečenja od 250 i 3.000 herca. Canton, kao i njegov sunarodnik Elac, izgleda da veoma voli primenu lakog metala u izradi membrana. Zbog toga je i srednjotonska jedinica obogaćena aluminijumskom mem-

branom, ovaj put prečnika sedam inča. Vešanje je talasastog tipa, za koje proizvođač tvrdi da je trajnije i doprinosi boljoj kontroli zvučne jedinice. Visokotonac je (pogađate) od aluminijuma, ali uz dodatak mangana, a velikodušno je korišćena i računarska tehnologija tokom procesa dizajniranja. Konektori za zvučnički kabl ili bananice, kako god korisniku bilo zgodno, nalaze se sa zadnje strane, a biwiring je omogućen uklanjanjem metalnih pločastih kratkospojnika. Ne treba posebno pominjati kako su svi konektori pozlaćeni i odličnog kvaliteta.

zaHTEVNOST

Osrednja osetljivost Vento 890DC zvučnih kutija od 88,5 dB govori da je njihovo pravo gorivo snaga pojačala sa dobrom rezervom energije. Neki skromniji modeli pojačivača koje smo doneli na test nisu imali adekvatnu moć kontrole nad zahtevnim „nemcima“. Zbog toga preporučujemo pojačala snage bar stotinu dvadeset vati po kanalu na osam oma. Impedansna karakteristika Cantona je takva da od gornjih „lakih“ početnih osam oma brzo mogu pasti na svega četiri, gde pojačalo počinje da se ozbiljno znoji. Što viši damping faktor takođe je potreban pojačalu koje ima dovoljno hrabrosti da stane pred Vento 890DC. U protivnom, bas i gornji bas neće doživeti pravu eksploziju, već će više besmisleno drhtati u prostoru. Poslednji zahtev, pored obaveznog usviravanja od bar nekoliko desetina časova, tiče se prostorije. Canton Vento 890DC zahtevaju prostor. Njima ne odgovara soba od desetak-petnaestak kvadratnih metara podne površine. Da bi disali punim plućima ili „radili punim membranama“, ovi zvučnici traže slobodan vazduh oko sebe, čak i veći nego što bi se reklo prema njihovim ne baš malim dimenzijama. Pored veličine prostorije, na našem testu se ispostavilo da je imperativ kad su Vento 890DC u pitanju da moraju biti odmaknuti od bočnog i zadnjih zidova bar jedan do jedan i po metar. Ovo važi bez obzira na to što se bas refleks otvor nalazi na dnu zvučničkog kabineta i što bi, teoretski, ovaj potez konstruktora trebalo da olakša pravilno pozicioniranje zvučnih kutija.

Ljubiša Miodragović

Canton

prelepe, elegantne, pravi nemački inženjerski proizvod, pažljivo ručno sastavljen, a najpre dizajniran od strane znalaca.

Peak

zVUK

Kada se malo potrudite da optimalno postavite ove zvučne kutije, vreme je i da počnete sa uživanjem u njihovom zvuku. Odmah želimo da kažemo da su Cantoni pravi primerci klasične nemačke škole zvuka. To znači da unose minimum koloracija, izdržavaju neizdrživa opterećenja koje svom silom u njih gura pojačalo i pri tome ne gube ni zrno svoje nesvakidašnje agilnosti. Drugim rečima, rade do krajnjih granica bez imalo samilosti prema sopstvenom naporu. Sa druge strane, kristalno jasan zvuk brzo će otkriti mane okoline, što jeftine produkcije, nedovoljno mišićava pojačala i tunjavi CD plejeri svakako neće podneti uz odobravanje. Canton Vento 890DC ima osobine neutralnog, pa čak u nekim situacijama i hladnijeg zvuka, te treba biti oprezan pri uparivanju sa, prvenstveno, pojačalima, a zatim i izvorima zvuka. Topla reprodukcija je ono što Vento 890DC vole.

Prikačili smo ih na fenomenalno Beyond Frontiers Audio Tulip pojačalo, čiji test možete pročitati u ovom broju, a koristili smo i višestruke izvore koji su nam bili pri ruci. Za razliku od ostalih, „lala“ se igrala nemačkim zvučnim kutijama zapovedajući im da plešu onako kako ona želi. Zbog toga nije ni čudo što su se dve stotine milimetarske bas jedinice radovale ovakvoj kombinaciji sistema: bas je bio utegnut, kontrolisan ali snažan, agilan i dinamičan u isto vreme. Srednjotonsko područje se, prema isticanju, nalazilo taman na sredini – dovoljno da se primeti drhtaj glasa (ABBA – „The Winner Takes It All“), ali ne i da bude veštački naglašen. Visokotonac je u isto vreme obavljao maestralan posao: fini tranzijenti, sa primetno prisutnom dozom prirodnog činioca, nisu patili od veštačkih artefakata, niti su se ovi drajveri pravili važnim u odnosu na srednjotonsku i visokotonsku ekipu zvučne kutije.

Posebno su nam se dopali u našoj omiljenoj numeri „Clocks“ u izvođenju kubanskih muzičara, zajedno sa postavom benda Coldplay.

Jednako kvalitetno su zvučali i Rolling Stonesi – album „Voodoo Lounge“, mada ovaj put bez sjajnog basiste Billa Wymana. Tokom reprodukcije, bilo da se radilo o plačljivo nežnoj „Out of Tears“ ili rokerskoj „Love Is Strong“, Cantoni su zadatak ispunjavali sa punom dinamikom i atakom dostojnim svoje reputacije.

Mikrodinamika Vento 890DC zvučnika bila je ono što smo želeli da čujemo: homogenost predstave bi s vremena na vreme malo zaparali trzalica ili jači zvuk po udaraljkama (Seal – „Killer“), taman toliko da probude usnulo uho i podsete da je veče uz muziku neosetno došlo. Širina scene ne pati od razlika nastalih menjanjem tipa muzike niti njene glasnoće: Cantoni je precizno ocrtavaju, po dubini i širini, pazeći na svaki dah muzičara, škripanje stolica i zvuke iz publike na živim snimcima.

Da li nam se nešto nije svidelo kod Cantona Vento 890DC? Deo redakcije je imao blagu zamerku o povremeno malo tvrđem zvuku na delu na kojem vladaju srednji tonovi. Možda su Cantoni isuviše direktni, pa to nekome smeta. U svakom slučaju, obratite pažnju na ovo.

KaDa JE TREBaLO Da VRaTIMO

...ove lepe kutije, bilo nam je iskreno žao. Prelepe, elegantne, pravi nemački inženjerski proizvod, pažljivo ručno sastavljen, a najpre dizajniran od strane znalaca. Nemci ne propuštaju da sve što prave – prave u sopstvenoj režiji, ne oslanjajući se na prosto utiskivanje tuđih rešenja u svoje kutije. Detaljne, snažne, Canton Vento 890DC predstavljaju ono što nemačka firma želi i može da ostvari – highend zvuk po ceni konkurentnoj u toj klasi. Ne možemo reći da je istina drugačija.

Plus

Brz i snažan bas.

Orijentisani ka prikazu scene i prostora.

Kohezija zvučnog spektra.

Detaljnost.

Kvalitet izrade i dizajn.

Minus

Zahtevni po pitanju pozicioniranja i kvaliteta pojačala.

Oprema

OLyngdorf CD-1

ORevox B250

OBeyond Frontiers Audio Tulip

Muzika

Nat King Cole – Audiophile Selection

The Rolling Stones – Voodoo Lounge

Various Artists - Acoustic Audiophile Voices

Canton Vento 890DC

Deklarisana snaga: 180 W

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 40 kHz (+/- 3 dB)

Osetljivost (2,83 V / 1 m): 88,5 dB

Impedansa: 4-8 oma

Topologija: 2x200 mm bas jedinica (membrana od aluminijuma), 1x180 mm srednjotonska jedinica (membrana od aluminijuma), 1x25 mm visokotonska jedinica (aluminijum-manganska membrana)

Dimenzije (ŠxVxD): 250x1.120x355 mm

Masa: 28,6 kg

Cena: 2.750 

 4audio, 011/2759-096

Ključne karakteristike

zvučna kutija, bas refleks tipa.

Ledeni breg

Ljubiteljima muzike pruža najprirodniji mogući doživljaj slušanja. Nije tajna da ovu filozofiju slede mnoge poznate hi-end kompanije, ali malo njih se može pohvaliti da je dostiglo svoj moto u pravom smislu te reči.

Norveška kompanija Hegel ima već bogatu tradiciju u proizvodnji, koja datira još od 1980. Gamu njenih proizvoda čine elektronske komponente koje mogu pokriti ceo segment sistema, od CD plejera i pretpojačala do pojačala snage. Najzanimljivija u ponudi su integrisana pojačala, koja proteklih godina doživljavaju svojevrstan povratak na scenu, ako se može reći da su ikada gubila popularnost. Naime, integralci su uvek važili za donekle ograničene i skromne u odnosu na odvojene pre/power kombinacije. Hi-end kompanije su se vrhunskim modelima i separatnom konstrukcijom ulaznih i izlaznih delova pobrinule za bolju reputaciju integrisanih pojačala. Danas možete potpuno uživati u zvuku koji ne mora da dolazi iz dve ili više glomaznih kutija. Hegel u ovom domenu nudi modele H70, H100 i H200, sličnog dizajna, izgleda i tehničkih karakteristika, ali sa razlikom u deklarisanoj izlaznoj snazi. Model H100 je najinteresantniji, pa ćemo ga detaljnije prezentovati.

SEVERNJaČKa IzRaDa

Hegel je pojačalo H100 uradio po starom dobrom receptu. Krajnje minimalistički dizajn sa „tenkovskom“ šasijom dostiže ukupnu težinu od čitavih 16 kilograma. Izgled kućišta je dopadljiv, sa zaobljenim ivicama

i dva masivna potenciometra, između kojih je centralno postavljen on/off prekidač. Levi potenciometar od brušenog aluminijuma služi za izbor ulaza, dok je desni kontrola glasnoće, čime se završava spisak komandi koje će vam ikada zatrebati. Gornja ploča, zajedno sa bočnim ivicama, urađena je iz jednog komada anodiziranog aluminijuma, dok je prednja ploča nešto deblja, ali od istog materijala. Na zadnjem panelu su postavljeni potpuno funkcionalni terminali za zvučničke kablove, četiri RCA ulaza i par balansiranih XLR-a. Hegel se, nažalost, može koristiti samo kao pretpojačalo jer ne postoji „main in“ ulaz, a verujemo da bi sa svojim karakteristikama moglo da radi odlično i kao pojačalo snage u prelaznim kombinacijama sistema. Pored svih konekcija pažnju nam je privukao Home Theater ulaz, koji služi za povezivanje sa surround procesorom i poseduje sopstveno podešavanje izlazne snage.

Pored toga, postoji i USB ulaz ka integrisanom DAC-u koji procesira 16-bitske audiofajlove, što može biti još jedan plus prilikom izbora u kupovini.

Daljinski upravljač je napravljen od brušenog aluminijuma i ergonomski je dobro oblikovan.

Hegel H100 spolja odiše jednostavnošću, hi-endovskim kvalitetom izrade i robustnošću, dok se situacija unutar šasije drastično

komplikuje. U napajanju je smešten masivni torusni transformator sa dva Grec spoja i nizom kondenzatora od čitavih 67.000 mikrofarada, što obezbećuje dovoljno stabilnu i jaku struju za deklarisanu izlaznu snagu od 120 vati po kanalu, na 8 oma. Izlazni stepen na oba kanala je izveden sa dva para tranzistora Toshiba SC 5200 i odgovarajućeg komplementarnog para. Hegel H100 se može pohvaliti sa DualPower sistemom, što označava odvojeno napajanje ulaznog i izlaznog stepena, čime se smanjuju izobličenja. Pri izradi pojačala korišćene su Sound Engine i Fet-Tech tehnologije za eliminisanje neželjenih harmonika i neutralniju reprodukciju. Prvo od pomenutih rešenja smanjuje distorzije nastale preslušavanjem prilikom svičovanja tranzistora u AB klasi. Rezultat je zvuk gotovo klase A, sa većom efikasnošću, čime se smanjuje grejanje. Iako zvuči kao makretinški trik, to nije sve, kolo za korekciju uključuje detekciju pikova signala na ulazu, koji se dalje prosleđuju kolu za dinamičku korekciju nelinearnih izobličenja. Ovo jedinstveno rešenje je patentirala kompanija Hegel. Osnovni cilj je smanjiti harmonička izobličenja, koja su daleko važnija od intermodulacionih, kako tvrde iz ove kompanije. U svakom slučaju, koliko god bila komplikovana ova elektronska kola, njihov učinak je THD manji od 0,005 odsto na 50 vati pri 8

oma, dok su IM izobličenja manja od 0,01 odsto (19 kHz + 20 kHz), prema specifikacijama za H100.

NEUTRaLNOST REPRODUKCIJE

Kada ga prvi put uključite, Hegel H100 podesi predefinisan nivo glasnoće na 30 (maksimalno 99) za željeni ulaz. Displej sa plavim pozadinskim osvetljenjem će vam u četiri karaktera prikazati selektovani izvor i jačinu, posle čega slušanje može da počne. Kao i većini pojačala u ovoj klasi cene, Hegelu H100 je potrebno vreme da postigne optimalne performanse, što treba imati na umu, naročito neposredno nakon eventualne kupovine. Proizvođač preporučuje incijalni period razrade od sat vremena, dok je za postizanje optimalnih performansi potrebno nekoliko meseci.

Naš primerak pojačala je već bio dovoljno razrađen, pa smo odmah mogli da počnemo sa testiranjem. Krenućemo od najnižih tonova: bas je dovoljno snažan, sa definicijom koja lagano opada ka najnižim oktavama. Karakteristika mu je takva da ćete pedalu bubnja čuti u punom naboju, ali i sa dozom topline. Bas gitara na dobro produciranom i masterizovanom albumu zvuči energično, melodično, sa rezolucijom koja se gubi od tanjih prema najdebljim žicama, verovatno u meri u kojoj bi trebalo. S druge strane, čistoća srednjotonskog i visokotonskog opsega dočaraće vokale veoma prisutnim i realnim. Bilo da slušate operske dive, Cassandru Wilson, Patriciu Barber ili toliko voljenu Jacinhtu, doživećete njihove glasovne mogućnosti u punom sjaju. Čisto i precizno, a ujedno mekano i zavodljivo zvuči Hegel. Vokali su jasni, lepršavi, sa dobrim tajmingom i zadovoljavajućom veličinom. Teško je otkriti karakter Hegela jer se ponaša veoma neutralno, a ujedno dovoljno transparentno i dinamično. Veštom uhu, ipak, u zavisnosti od afiniteta, Hegel može zvučati meko i lepršavo. Neutralnost zvuka jeste osobina kojom se može opisati zvuk integralca H100,

ali ipak Hegel poseduje sopstvenu sofisticiranu notu koja naginje više prema toplijem ambijentu nego prema analitički hladnim i sterilnim tonovima. Truba Milesa Davisa, koju smo slušali na nekoliko albuma, ima dovoljno prostora i energije, sa uravnoteženom prezentacijom. Zvučna slika koja se formira veoma je konzistentna i dovoljno velika da smesti manje džez sastave, sa odličnim pozicioniranjem izvođača. H100 pri orkestarskim izvođenjima zadržava količinu svih detalja, sa dovoljno dobrom dinamikom i tajmingom neophodnim za ovakve tipove muzike. Zvuk je pre svega fluidan, pa će različiti muzički pravci i kompleksne numere sa puno izvođača takođe zvučati veoma kontrolisano i interesantno.

Ugrađeni 16-bitski Delta-Sigma DAC sa USB ulazom, izveden sa Burr-Brown PCM2704 kolom jeste veoma funkcionalan. Možete da povežete vaš laptop, ili čak neki od Mac uređaja, a da pri tom koristite iTunes. Zvuk sa DAC-a varira u zavisnosti od kvaliteta reprodukovanog materijala, ali je u osnovi nešto ograničeniji od eksternih varijanti. Mana je što ne postoji optički ili koaksijalni ulaz za DAC, koji bi u ovoj klasi trebalo da bude standard. Budući korisnici moraće da se zadovolje ugrađenim kolom koje podržava USB 1.1 i postiže odnos signala i šuma od odličnih 98 decibela, kao i malo izobličenje od 0,025 odsto. Kvalitet reprodukcije digitalnih materijala zadovoljiće većinu korisnika, a pravi audiofili, kojima je Hegel i namenjen, u svakom slučaju će koristiti druge izvore zvuka. Bitno je napomenuti da snage ima dovoljno, pa ćete pojačalo moći da uparite i sa teško pokretljivim zvučnicima, dok se pri radu veoma malo greje, kako zbog masivnog hladnjaka i dobre kutije, tako i zbog inovativne konstrukcije.

POLaRNI KRaJEVI

Moramo priznati da nije bilo lako prozreti sve tajne Hegela. Radi se o veoma kvalitetnom pojačalu po svim parametrima. Kvalitet izrade je vrhunski, shodno klasi, dok su korišćene komponente takođe na istom nivou. Digitalni potenciometar, natprosečno napajanje i patenti za smanjenje izobličenja pomeraju krajnje granice ovog uređaja. Mogućnosti

su svakako ograničene, ali sasvim prihvatljive kada se uzme u obzir ciljna grupa korisnika. Interesantno bi bilo testirati Hegel H100 u kombinaciji sa pripadajućim CD plejerom iz iste kuće, ali to ćemo ostaviti za neku drugu priliku. Sa sopstvenim USB DAC-om možete povezati digitalni izvor i dobiti instant užitak sa H100, što jeste prednost ovog pojačala, ali ne bi trebalo da bude presudno prilikom konačne odluke o kupovini. Ako sumiramo utiske iz reprodukcije, možemo reći da je severna toplina Electrocompanieta donekle

razbijena gotovo brystonovskom brzinom i transparentnošću, a nivo detalja i preciznosti se pomera ka Accuphaseu. Možda prethodna rečenica deluje pretenciozno, ali, kako ne postoji savršenstvo, treba je pre svega shvatiti metaforički. Očigledno je da odlična konstrukcija i patentirane tehnologije za smanjenje izobličenja daju pozitivne rezultate. Model H100 može stati rame uz rame sa mnogo poznatijim hi-end rivalima, pa i više od toga, a spada u grupu neutralnijih pojačala koje smo slušali u ovoj cenovnoj kategoriji.

Plus

Kućište, dizajn, izrada.

Neutralnost, lepršavost zvuka.

Minus

Tekst na displeju.

Ne postoji optički ili koaksijalni ulaz za DAC.

Muzika

Charlie Byrd – My Inspiration Concord Picante (CCD-4850-2)

Tuxedo Moon – Solve et coagula (CBOY 1313)

The Famous Sound of three blind mice (TBM-XR-9001)

Jacintha - Jacintha is her name

Patricia Barber - Nightclub

Hegel H100

Kontinualna snaga: 2x120 W na 8 oma

Damping faktor: 100

Izobličenja THD: <0,005% na 50 W, 8 oma

Broj linijskih ulaza: 4+2 XLR

Broj digitalnih ulaza: 1 (USB)

Dimenzije (ŠxVxD): 430x100x400 mm

Masa: 16 kg

Cena: 3.000 

 aV impuls, 011/7622-139

Visoka klasa

Sa velikom snagom, gotovo neograničenim mogućnostima i brojem kanala, koje postaje teško izbrojati, Yamaha RX-V3067 predstavlja istinski surround risiver visoke klase.

Svim ljubiteljima audio-video uređaja poznato je da se u svetu kućnog bioskopa stvari menjaju neuporedivo brže nego što je slučaj sa stereo opremom. Danas je situacija takva da proizvođači, bar oni najveći, izbacuju nove serije na godišnjem nivou. Iako ovo može delovati preterano i pre kao mamipara nego stvarna potreba, istina je da svaka naredna generacija ima šta da ponudi kupcima u vidu brojnih potpuno novih, ali i unapređenih postojećih funkcija, uz veće mogućnosti povezivanja i integracije u umreženi kućni audio-videoPC sistem.

OPIS

Kako dolikuje uređaju ove cenovne kategorije, Yamaha RX-V3067 stiže opremljena svim što bi korisniku moglo zatrebati. Daljinski upravljač sadrži više od devedeset tastera, kao i mali displej - ipak, komande su logično grupisane, obeležene različitim bojama i zgodne za korišćenje, pa upotreba upravljača nije zastrašujuća kao što bi se moglo učiniti. Uostalom, ovaj

daljinski upravljač predviđen je prvenstveno za detaljna podešavanja risivera, a proizvođač isporučuje još jedan, daleko manji i jednostavniji daljinac, koji sadrži samo osnovne komande i namenjen je svakodnevnoj upotrebi. Zatim, tu je YPAO (Yamaha Parametric Room Acoustic Optimizer) mikrofon sa postoljem, namenjen automatskoj kalibraciji sistema u skladu sa akustičkim osobinama okruženja, kao i odvojivi naponski kabl, unutrašnje FM i AM antene i opširno korisničko uputstvo. Iako je mišljenje autora ovog teksta da, za razliku od prethodnih generacija, proizvođač ovoga puta nije posvetio dovoljno pažnje distanciranju prestižnih modela (sa četvorocifrenom oznakom) od jeftinijih risivera, činjenica je da Yamaha RX-V3067 fascinira sa koje god strane da je pogledate. Svaki detalj zrači kvalitetom izrade, bez obzira da li su u pitanju obrtne komande, obarajući poklopac na prednjem panelu, nepregledni redovi priključaka na zadnjoj strani ili ukupna čvrstina i masa uređaja. Takođe, pomenuti poklopac Yamaha upotre-

bljava već generacijama unazad (ali u tome nije jedina) da bi umanjila gužvu i uvećala eleganciju prednjeg panela. U aktuelnom izdanju moćni risiver spreda ima samo dve velike obrtne komande, tastere za uključivanje i pure direct, kao i matrični displej solidnih dimenzija. Otvaranje skrivenog odeljka pruža pristup gotovo svim funkcijama, makar u pojednostavljenoj formi, ali i omogućava korišćenje garniture frontalnih priključaka. HDMI, optički digitalni, USB, Svideo, linijski audio - da pomenemo samo nekoliko opcija - garantuju udobnost upotrebe i štede korisnike od zavlačenja iza police s uređajima svaki put kad požele da uživaju u nekoj prenosivoj audio-video spravici. Kao što smo već rekli, zadnja strana je zaista prilično popunjena raznim priključcima, a pošto bi nabrajanje kompletnog spiska zauzelo previše mesta, navešćemo samo najvažnije. Pre svega, tu su sedam HDMI 1.4a ulaza i dva izlaza, koji pružaju punu podršku za 3D materijal i omogućavaju funkciju ARC (Audio Return Channel). Zatim, tu je po nekoliko komponentnih, S-

Bojan Jović

Video i kompozitnih ulaza i izlaza, kao i digitalnih audio-priključaka, a izbrojali smo ukupno devet linijskih audio-ulaza. S obzirom na to da je RX-V3067 network risiver sa sertifikatom DLNA 1.5, podrazumeva se prisustvo ethernet porta, a društvo mu prave ulazi za FM i AM antene, iPod/iPhone postolje i još nekoliko manje bitnih priključaka. Na kraju, tu su izlazi za dodatna pojačala snage (za svaki kanal) i za druge zone, kao i terminali za jedanaest zvučnika. Poslednji pasus u opisu testiranog modela sačuvali smo za tehničke karakteristike. Osnovu risivera čini sedmokanalno pojačalo snage 140 vati po kanalu, u punom opsegu i pri otporu od osam oma. Zaslugom gomile elektronike kojom je ova Yamaha napakovana, pogled ispod poklopca ne pruža uvid u baš sve što bismo želeli da vidimo. Ipak, raspored unutar kućišta je jasan: EI transformator smešten je centralno, iza prednjeg panela, dok se levo i desno od njega nalaze izlazni tranzistori sa hladnjacima, a panel ispod njih je takođe ispunjen prorezima zarad boljeg strujanja vazduha. Prostor u zadnjem delu popunjen je štampanim pločama, i to, kako je uobičajeno kod AV risivera, "na nekoliko spratova", a kompletna unutrašnjost izdeljena je na nekoliko međusobno odvojenih odeljaka, uz dodatno ojačanje šasije iznad transformatora. Za obradu zvuka zadužena su kola Burr-Brown PCM1796, dok procesiranje video-signala obavlja VHD 1900 HQV. Ukupno, teško da bi iko ovoj Yamahi mogao da pronađe slabu tačku, bilo da je u pitanju sirova snaga, mogućnosti ili kvalitet izrade.

TEST

Poput svakog ozbiljnog surround risivera, Yamaha zahteva dosta vremena, pre svega pri povezivanju celokupnog sistema, a zatim za podešavanje brojnih opcija i preferenci slike i zvuka. Rešili smo

Yamaha Jednom kad je sve podešeno po ukusu korisnika, Yamaha dozvoljava jednostavnu kontrolu pomoću malog daljinskog upravljača.

Peak

da sastavimo 7.1 sistem, za šta smo iskoristili Dynaudio DM 3/7 kao frontove i Harman Kardon HKTS 60 za centralni, sabvufer, surround i zadnje kanale. Korišćeni televizor bio je Samsung UE40C7000, dok su kao izvori slike i zvuka korišćeni različiti izvori, od pristupačne kombinacije starog CD plejera i digitalno-analognog konvertera, preko Blu-ray plejera poslednje generacije, do HTPC medija centra i reprodukcije preko lokalne mreže. Grafički korisnički interfejs nije na nivou konkurencije, deluje donekle konfuzno i nedostaje mu intuitivnosti, pa smo prilikom podešavanja često morali da konsultujemo uputstvo. Ipak, jednom kad je sve podešeno po ukusu korisnika, Yamaha dozvoljava jednostavnu kontrolu pomoću malog daljinskog upravljača. RX-V3067 ima jednu osobinu koja je karakteristična za sve vrhunske predstavnike vrste, bez obzira o kojem tipu uređaja je reč. Ova osobina ogleda se u kvalitetu slike i zvuka, koji učini da veoma brzo zaboravite na sve muke oko povezivanja, snalaženja u menijima i dugotrajnih kalibracija. Kad smo napokon stigli do reprodukcije, Yamaha je nagradila naš trud i strpljenje vrhunskom reprodukcijom na svim poljima. Brojni ulazi omogućili su priključivanje velikog broja

uređaja, pa smo mogli da direktno uporedimo iste numere sa originalnog CD nosača, u FLAC-u preko mreže i u MP3 formatu sa USB memorije, a moramo priznati da Yamahin Compressed Music Enhancer zaista čini kompresovane audio-formate prihvatljivim za slušanje. Ni ljubitelji vinila neće biti razočarani jer je Yamaha opremljena gramofonskim ulazom mm tipa.

U svakom trenutku RX-V3067 deluje kao da ima obilje snage na svim kanalima, pa je zvuk snažan i čist bez obzira na vrstu muzike ili filmske zvučne efekte. Masivan i dubok bas upotpunjen je sjajnim visokotonskim opsegom, a zvuk u stereo režimu pokazao je da se ovaj risiver odlično slaže sa Dynaudiovim floorstanderima sa oznakom DM 3/7. Odlična detaljnost, tonalni

balans i veličina scene podržani su Yamahinom bespogovornom muzikalnošću i snagom, koja bez muke rešava i veoma zahtevne deonice. Kad poželite da vam neko drugi kroji plejliste, aplikacija vTuner Internet Radio omogućava uživanje u stotinama internet radio-stanica, a tu je i FM/AM tjuner sa 40 memorijskih mesta i RDS-om. Na kraju, pored svih zadovoljstava koje pruža,

“Odlična detaljnost, tonalni balans i veličina scene podržani su Yamahinom bespogovornom muzikalnošću i snagom..”

Simetrično postavljeni hladnjaci.

Dodatno ojačanje šasije. EI transformator.

Elektrolitski kondenzatori.

Štampane ploče u nekoliko nivoa.

Kolo za obradu video-signala VHD 1900 HQV "Vida".

rekli bismo da je sa ovom Yamahom najveći problem opredeliti se za izvor slike i zvuka. Jednostavno, sve je na raspolaganju, u samo nekoliko komandi daljinskim upravljačem.

zaKLJUČaK

Tržišno pozicioniran na korak iza Yamahine flagship serije DSP, risiver sa oznakom RXV3067 donosi sve što bi ljubitelji kućnog bioskopa mogli da požele. Obilje opcija, mogućnosti povezivanja, napredne funkcije poput mrežnog povezivanja, pa i snagasve govori o tome da će ova Yamaha dugo biti konkurentna, odnosno da njen vlasnik neće morati da je menja već nakon nekoliko sezona zbog manjka ulaza, nedostatka podrške za savremene formate ili nečeg trećeg. Za razliku od jeftinijih AV risivera, RX-V3067 ima sve šanse da provede mnogo godina u domovima zaljubljenika u kvalitetan surround, i to zasluženo.

Plus

Kvalitet izrade.

Velika snaga i gotovo neograničene mogućnosti.

Vrhunska slika i zvuk.

Minus

Konfuzan korisnički interfejs.

Oprema

OHTPC

OMarantz CD4000

OPro-Ject DAC Box FL

OSamsung BD-C6500

OSamsung UE40C7000

ODynaudio DM 3/7

OHK HKTS 60

OOehlbach kablovi

Materijal

Joe Bonamassa - Black Rock (CD)

Melody Gardot - My One and Only Thrill (CD)

2012 (BD)

Paul Rodgers - Live in Glasgow (BD)

Yamaha RX-V3067

Kontinualna snaga: 7x140 W na 8 oma

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz

Izobličenja THD: 0,06 %

Formati: Dolby TrueHD, DD+, DTS-HD Master Audio, DTS-HD HR Audio

Broj analognih audio ulaza/izlaza: 10/1

Broj digitalnih audio ulaza/izlaza: 7/1

Broj HDMI ulaza/izlaza: 8/2

Broj komponentnih video ulaza/izlaza: 4/1

Broj S-Video ulaza/izlaza: 5/2

Broj kompozitnih video ulaza/izlaza: 5/2

Broj izlaza za zvučnike: 11.2

Kalibracija: YPAO

Tjuner: FM/AM, RDS, 40 memorijskih mesta

Dodatno: priključak za iPod dock, USB, LAN

Dimenzije (ŠxVxD): 435x182x430 mm

Masa: 17 kg

Cena: 1.890 

 4audio, 011/2759-096

Zvučnički terminali.

Baš dobar hi-fi

NAD-ova pojačala uvek izazivaju pažnju, najčešće zato što se radi o inženjerski solidno odrađenim uređajima skromne pojave i poštenog zvuka.

Provereni način da iznervirate vrednog urednika našeg časopisa jeste da priču o NAD-u započnete pominjanjem istorije kompanije, počevši od modela 3020, dok će ostatak otcvrkutati vrapci sa obližnjeg drveta. Zbog toga se mi nećemo doticati te teme, već ćemo se vratiti dekadu unazad, kada je svet ugledalo pretpojačalo NAD C 160, vrli predak našeg modela C 165BEE. Uz njega je išao i snagator – C 270. Osnovna konstrukcija je slična, ali NAD je iz serije u seriju nudio viši stepen prefinjenosti zvuka, kvalitetnije interne komponente i fina podešavanja uređaja. Akronim BEE na kraju oznake modela C 165 i C 275 je od imena njihovog konstruktora (i NAD-a 3020, naravno) Bjørn Erik Edvardsena. Kanadski proizvođač se, kako je vreme išlo, pokazao kao vrsni majstor prodaje lika i dela poznatog audio-konstruktora. Dizajn jedinica serije 160/270 bio je nadovski dosadan. Ravne, neinspirativne površine, čudna boja jeftine spoljašnjosti. Svemu tome je sada kraj. NAD C 165BEE i C 275BEE deluju nenametljivo, ali luksuzno u pojavi. Metalne prednje ploče, blago zaobljene ivice i poneka horizontalna crta razbijaju monotoniju i privlače one kupce koji NAD

uređaj pre toga ne bi nikako pustili u kuću. Nožice, iako deluju skuplje nego što zaista jesu, doprinose pozitivnom utisku. Boja je crna, priznajemo da više pristaje nego ranija plastičnosiva.

Dopada nam se kod Kanađana što nikada nisu škrtarili na ulazima: valjda neko nekada poželi da sluša još nešto sem CD plejera i gramofona, a da ne mora odmah da kupuje AV risiver, s kojim, ionako, neće znati šta kasnije da radi. Zbog toga DVD i Blu-ray plejeri, konzole, računari i ostale tehničke đakonije mogu mirno sarađivati sa C 165BEE – on ima šest linijskih ulaza, valjda je dovoljno. Ali, gle, tu je i sedmi ulaz, namenjen gramofonu. Ako ni to nije dovoljno – sa zadnje strane su odvojeni priključci za MM i MC gramofonske zvučnice, aktivni ulaz se bira malim preklopnikom pored. Impedansa MC pretpojačala može se menjati, kao i kapacitivnost MM ulaza. Divno, podseća na stara vremena. Podrška za analogne snimače takođe postoji, maksimalno do dva. Izlazi su u formi fiksnog i varijabilnog, uz prateći maleni potenciometar za potonji. Kvalitet konektora je solidan, pozlaćeni su, ali komercijalnog kvaliteta. Ovo pretpojačalo je jedno od retkih koje ima i poseban izlaz za sabvufer.

Upravljanje ostalim NAD-ovim komponentama sprovodi se pomoću žičnog prenosa komandi, za koje su obezbeđeni ulaz i izlaz, a tu je i dvanaestovoltni okidački sklop, kakav podržavaju mnoga pojačala snage. Vratimo se prednjoj ploči: C 165BEE ima nekada tako dragocen izlaz za slušalice i tonske kontrole, koje se mogu isključiti. Dugme potenciometra za jačinu zvuka ostavlja veoma pozitivan utisak i lepo je napravljeno. Međutim, NAD je mogao da potroši još pet centi i ugradi malenu LE diodu kad ih je već ugrađivao iznad svakog tastera na ploči, pa se još trudio da se one vide. Ovako, samo ljudi natprosečnog vida mogu da primete položaj pomenutog dugmeta ukoliko svetlo i ugao gledanja nisu optimalni, kao što je najčešće slučaj.

Daljinski uz C 165BEE je lep, šaren, pravi NAD-ov primerak daljinca nove generacije. Kontroliše i druge komponente koje su u krvnom srodstvu sa C 165BEE, a što je lep poziv da ih kupite. Gumeni tasteri su kvalitetni, dobro raspoređeni i trajni. Pojačalo snage C 275BEE je veoma upečatljivo. Mase skoro sedamnaest kilograma i visine petnaest centimetara, ostavlja utisak već pri prvom pogledu. Snage mu ne nedostaje:

Zoran Karapandžić

stotinu pedeset NAD-ovih vati na osam oma i u celom čujnom opsegu, sa samo 0,008 posto izobličenja. Prednja strana poseduje horizontalnu liniju, koja zajedno sa blagom promenom profila asimetrično deli pojačalo snage na dva dela kako ono ne bi izazvalo odbojnost kod posmatrača svojom preteranom jednostavnošću. NAD nikada nije voleo da stavlja VU metre u svoje snagaše, kao što su to činili Technics, Onkyo ili Advance Acoustics, na primer. Uz sasvim malo patentne reklame (ATOlogic, PD – o tome ćemo kasnije), tu je taster za uključenje pojačala sa pratećom statusnom LE diodicom, kao i još dva signalizatora – za rad u mono režimu (bridž mod) i aktivan soft kliping. Preklopnici/prekidači za pomenute funkcije kriju se na zadnjoj strani C 275BEE. Odmah pored njih je i okidačko kolo za automatsko startovanje pojačala snage od strane neke druge komponente. NAD-ov pulen podržava dva para zvučnih kutija, a konektori su odličnog kvaliteta. Ulazna sekcija je realizovana preko single ended pozlaćenih priključaka, a može se birati i da li će osetljivost snagaša biti fiksna ili varijabilna preko malog potenciometra sa decibelskom skalom. Strujni priključak je, naravno, IEC, a C 275BEE poseduje i glavni mrežni prekidač.

ISPOD POKLOPCa

NAD C 165BEE predstavlja tehnološku evoluciju serije C 16x. Uzimajući u obzir da su

NaD

Malo je jeftinih pojačala ili kombinacija preamp/ snagaš koje ljudski glas mogu da reprodukuju tako tečno, lepršavo i lako, a u isto vreme majstorski precizno.

pomenute komponente bile vrh ponude kanadskog proizvođača pre pojave Masters serije, logično je da sadrže neke napredne tehnologije koje je on razvio za primenu u audio-svrhe.

Najznačajnija od njih je primena audio-blokova, koji rade u A klasi i sastoje se od integrisanih kola u funkciji operacionih pojačivača potpomognutih diskretnim aktivnim elementima (tranzistorima). Prednost ovakvog pristupa je mogućnost boljeg prilagođavanja modula potrebama kola, a ne obrnuto. U C 165BEE svaki blok na sebi ima hladnjak koji je u isto vreme i zaštita od elektromagnetnih uticaja. NAD ih je, naravno, posebno obeležio na vrhu, tako da kada otvorite C 165BEE, pred vašim očima će svuda unaokolo biti logo poznate firme. Ulazna sekcija je rešena kvalitetnim relejima, što je za pohvalu. Gramofonska sekcija je diskretna, bez posebnih modula, dok je upravljački deo pretpojačala na prednjoj ploči i fizički odvojen od ostatka uređaja. Glavni transformator nosi oznaku matične kuće i toroidalnog je tipa. Iza njega ide sekcija napajanja sa više elektrolita kapaciteta 3.300 i 4.700 mikrofarada, koje prate stabilizatori napona. NAD C 165BEE radi u A klasi i zato se greje malo više nego neka druga pretpojačala.

•

Odavno nam je poznat NAD-ov pristup da cela audio-sekcija pretpojačivača bude na jednoj ploči, čime se dobija jasna, pregledna i jednostavna putanja signala. Jedino što nam se nije dopalo jeste način na koji su postavljeni elementi – neki od njih stoje krivo, postavljeni na brzinu i nehajno. Ovo ide na dušu kineskog podizvođača, koji je montirao elemente na ploču. Pojačalo snage C 275BEE nema tu osobinu – sve komponente su postavljene pod konac. Jedan od patenata koji je primenjen na njemu jeste PowerDrive sistem optimizacije napajanja pojačala, koji obezbeđuje mogućnost da ono stabilno radi pri tranzijentima, bez smanjenja dinamike i „gušenja“. Tu je i Soft Clipping opcija u cilju zaštite pojačala i zvučnih kutija pri submaksimalnom i maksimalnom režimu rada. Dodatno, C 275BEE poseduje i sistem BEE Clamp, koji poboljšava stabilnost u visokofrekvencijskom području, kao i Distortion Canceling Circuit u izlaznom

Ključne karakteristike

NAD C 165BEE

• 6 linijskih ulaza, MM/MC gramofonski ulaz, rad u A klasi.

NAD C 275BEE

2x150 W/8 oma, 2 para zvučnika.

Glavni transformator nosi oznaku matične kuće i toroidalnog je tipa.

Audio-blokovi sa hladnjacima.

Elektroliti kapaciteta 3.300 i 4.700 mikrofarada.

Releji na ulaznoj sekciji.

stepenu. Patenata, dakle, ima na sve strane. Iznutra, C 275BEE je lep i uredan. Odmah iza ulazne sekcije nalazi se još jedan NAD diskretni blok pojačivača kao u pretpojačalu C 165BEE, a dalje se situacija razvija u delimičnoj dual-mono konfiguraciji – toroidalni (NAD, naravno) transformator velikog gabarita nastavlja se sekcijom ispravljanja i filtracije (dva puta po 22.000 mikrofarada, elektroliti pravljeni za NAD), a struja potom ide na levu i desnu stranu u dva monobloka izlazne sekcije. Metal-film otpornici su

svuda, a izlaznih tranzistora ima osam po kanalu. Nažalost, njihov položaj je skriven iza štampane ploče, tako da nismo mogli da vidimo tip koji je NAD koristio. Inače, C 275BEE radi u režimu A klase sve do drajvera izlaznih tranzistora. Samo pojačalo je lepo, jednostavno i praktično napravljeno.

zVUČNI TEST

Suma od 1.710 evra, koliko kod nas treba izdvojiti za C 165BEE i C 275BEE, većini ljubitelja hi-fija kod nas sigurno izgleda kao ne-

dostižan san. Doduše, trenutno je kod uvoznika akcija i cena kompleta je snižena na 1.495 evra. Svakako, hi-fi je jedan od skupljih „sportova“ i treba reći da u okvirima audiotehnike NAD-ovo pretpojačalo i snagaš nisu posebno skupi. Pravilo je prilično jednostavno: granica na kojoj prestaje vladavina komercijalnih integrisanih pojačala velikih proizvođača jeste početna linija od koje teren preuzimaju pretpojačala i pojačala snage. To je mesto gde NAD nastupa. Zbog toga je veoma teško od ovakvih, relativno jeftinih

Simetrično postavljeni hladnjaci.

Toroidni transformator.

Svaki monoblok ima po osam tranzistora.

Elektrolitski kondenzatori.

Diskretni blok pojačivača.

Zvučnički terminali.

NaD C 165BEE

NaD C 275BEE

kombinacija očekivati nekakav vrhunski zvuk. Međutim, NAD C 165BEE i C 275BEE su se na našem testu pokazali bolje od očekivanog. Štaviše, ovoj kombinaciji nije lako naći manu na prvu loptu, a posebno u klasi cene, koja je njihova velika prednost. Reprodukcija je vrlo dobra i homogeno prezentovana na celom opsegu, sa odličnom dozom dinamike. Pretpojačalo i pojačalo snage su se pokazali potpuno dostojnim pri odzivu na tranzijente. Lažne fasade i umekšavanja nismo primetili – NAD-ova kombinacija svira ekstremno čisto i bez zamućenja, što nam je veoma prijalo. Posebna prednost ovog dobro uparenog dvojca jeste srednji opseg, što decenijama unazad predstavlja jedan od aduta kanadske firme. Malo je jeftinih pojačala ili kombinacija preamp/snagaš koje ljudski glas mogu da reprodukuju tako tečno, lepršavo i lako, a u isto vreme majstorski precizno. Glas

Dani Klein (Vaya Con Dios) činio je da smo album „The Ultimate Collection“ više puta preslušavali. Smatramo da, uz dobar izvor, C 165BEE i C 275BEE poseduju prednost u odnosu na konkurenciju slične cene kada je u pitanju muzika sa više vokala ili sa aktivnim učešćem žičanih instrumenata. Ostali žanrovi su reprodukovani potpuno korektno, ali u slučaju malopre navedenih NAD baš zablista.

Gornji ekstrem je vrlo dobar – nije najtransparentniji koji smo videli, niti NAD ima tu dozu opuštenosti kao, recimo, Electrocompaniet ECI-5 Mk2, ali je razlika u ceni više nego dvostruka. Dobra doza prirodnosti, ipak, izvire iz činela kada NAD šalje njihov signal u zvučnike. Moramo napomenuti da C 165BEE/C 275BEE kombinaciji treba da date bar pola časa vremena da se ugreje pre nego što pristupite ozbiljnom slušanju.

Ako to učinite, bićete nagrađeni dodatnom dozom prirodnosti i preciznim ocrtavanjem detalja.

Tekstura zvuka u numerama (Miroslav Tadić i Vlatko Stefanovski – album „Kruševo“) dobro je ocrtana, detaljno, ali ne i zamorno. Decay, odnosno prestanak titraja svakog instrumenta u vazduhu, za NAD dvojac ne predstavlja problem i posle titraja gitare tišina prirodno ulazi u etar pozornice. S obzirom na deklarisanu snagu od stotinu pedeset vati pri otporu od osam oma, treba pomisliti kako je pojačalo snage u stanju da potera maltene bilo koji zvučnik, ma koliko on bio gladan snage. Slušni testovi ovo opravdavaju: C 275BEE zaista ima pravu moć upravljanja zvučnicima bez čujne distorzije i na velikim snagama, okretali smo potenciometar C 165BEE sve do položaja od 3h, što je napravilo zaglušujući zvuk u našoj prostoriji, ali nikakva izobličenja nismo mogli da primetimo. Isto se može reći i za mikrodinamiku i makrodinamiku – potpuna konzistentnost, NAD prija kada se sluša i tiho i glasno. Bas sekcija frekvencijskog opsega je realizovana korektno, sa dobrim atakom, bez umekšavanja i dodavanja topline, skoro kao da se radi o monitorskim uređajima. Dinamika najnižeg basa je dobra, realnost bolja od očekivane. NAD, bez obzira na snagu, ovde ispoljava jedan problem: kontrola mid-bas područja nije savršena i oseća se kako, bez obzira na sav trud, membrane zvučnika ponekad lete više nego što bi to trebalo da bude.

Kada sumiramo, zvučni karakter NAD C 165BEE i C 275BEE jeste na svetloj strani, sa vrlo preciznim detaljima gornjeg ekstrema, za koje morate paziti da ne postanu prenaglašeni – izbor izvora, zvučnika i interkonekcijskih i zvučničkih kablova je više obaveza

nego preporuka. Nekome se, možda, neće svideti ni prednost koju NAD daje srednjem opsegu, ali on to radi tako maestralno da je teško ne skinuti kapu.

za KRaJ...

Odlična ponuda u klasi cene. Dobro promišljene i vrlo korisne opcije, solidan kvalitet izrade pretpojačala i odličan kvalitet snagaša. Zvuk bolji nego što bi se očekivalo za dati novac – C 165BEE i C 275BEE ne daju samo snagu, već i finesu. Dovoljno za nas.

Plus

Dobar i pošten zvuk za traženu cenu.

Dinamika, detaljnost, pozornica.

Odličan srednji opseg.

Snaga.

Odlično odmerene opcije i cena.

Minus

Kontrola mid-bas područja mora biti bolja.

Lampica na dugmetu za jačinu zvuka dobro bi došla.

Oprema

OLyngdorf CD-1

OLinn Genki

OElac FS210A

ODynaudio Focus 220

Muzika

Vaya Con Dios – The Ultimate Collection

U2 – The Unforgettable Fire

M. Tadić i V. Stefanovski – Kruševo

NaD C 165BEE

Broj linijskih ulaza: 6 line level RCA + 2xRCA phono (MM/MC, jedan se koristi istovremeno)

Odnos signal-šum: 112 dB pri maksimalnom izlaznom naponu

Ukupno harmonijsko izobličenje: manje od 0,009%

Broj izlaza: 2 (fiksni+varijabilni)

Dimenzije (ŠxVxD): 435x99x315 mm

Masa: 6 kg, zapakovano u kutiju

Cena: 750 

NaD C 275BEE

Snaga: 2x150 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz, 0,008% THD)

Odnos signal-šum: 123 dB pri maksimalnoj snazi

Ukupno harmonijsko izobličenje: <0,008%

Damping faktor: 180

Frekvencijski opseg: 3 Hz – 100 kHz (-3 dB)

Dimenzije (ŠxVxD): 435x150x396 mm

Masa: 16,9 kg

Cena: 960 

 4audio, 011/2759-096

3D za celu porodicu

Za sezonu 2011. LG je pripremio nekoliko novih serija televizora, kao i tehnologije koje donose veliki pomak na tržištu 3D TV aparata.

Nova generacija 3D televizora, bar kad je ovaj južnokorejski gigant u pitanju, donosi priličan broj noviteta. Za početak, tu je Smart TV, koji u sebi objedinjuje funkcije mrežnog povezivanja i reprodukcije sadržaja sa lokalnih skladišta (PC, NAS, USB), slobodno pretraživanje interneta, pristup plaćenim i ekskluzivnim web-servisima, kao i Magic Motion Remote Control. Testirani 47LW5500 opremljen je svim navedenim novotarijama, a suve tehnikalije govore o upotrebi LED Plus tehnologija, što označava upotrebu Edge-LED ekrana, ali sa mogućnošću zatamnjenja željenih površina. Ovakvo rešenje potpuno eliminiše najveću slabost Edge-LED panela, u vidu probijanja osvetljenja i nesrazmernog osvetljaja slike. Ekran dijagonale 119 centimetara postiže punu HD rezoluciju, uz

TruMotion 100 Hz, dinamički kontrast od 5.000.000 : 1 i vreme odziva od 2,4 milisekunde. Pomenuto mrežno povezivanje, putem standardnog priključka RJ-45, dozvoljava reprodukciju svih popularnijih formata - DivX, Xvid, MPEG, H.264, AVC, AC3, AAC, MP3, PCM, JPEG, zaista je sve tu, uključujući i podršku za titlove u SUB, SRT i TXT formatu. Naravno, većina ovih formata je podržana i preko USB priključka, a 47LW5500 podržava i Wi-Fi adapter, koji se ne isporučuje u standardnom pakovanju. Na kraju, novi model vizuelno ne donosi posebno osveženje i predstavlja se u jednostavnom i pomalo skromnom dizajnu, koji skriva njegove prave mogućnosti. Daljinski upravljač je dobrog kvaliteta i optimalnih dimenzija, a posebno nam se svidelo udubljenje sa zadnje strane, koje omogućava da upravljač dobro

leži u ruci i olakšava korišćenje. Ipak, ono što u najvećoj meri odvaja testirani televizor od konkurencije, jeste LG-jev CINEMA 3D. Zasnovan na FPR (Film Patterned Retarder) tehnologiji, CINEMA 3D postiže trodimenzionalnu sliku uz upotrebu pasivnih naočara, bez baterija i potrebe za punjenjem. Uobičajenih dimenzija i sa težinom od samo 16 grama, ove naočare izgledaju kao obične naočare za sunce, koje se mogu nositi satima bez ikakvog zamora, a i cena im je daleko manja. Zatim, podjednako značajnu novinu predstavlja daleko veći ugao gledanja 3D sadržaja, dok se ranije to svodilo na jedno ili dva mesta,

direktno ispred ekrana. Takođe, CINEMA 3D je i zvanično prvi trodimenzionalni sistem sa slikom bez treperenja (flicker) i preklapanja leve i desne slike (crosstalk), što je potvrđeno sertifikatima Intertek, ISO i TÜV. Na kraju, zahvaljujući posebnoj tehnologiji, ovaj sistem donosi gotovo dvostruko bolje osvetljenje 3D slike, pa su trodimenzionalni objekti prikazani potpuno jasno i detaljno. Pri upotrebi, LG 47LW5500 pruža zaista sjajan 3D prikaz, vernih boja i odlične prostorne definicije. 2D-3D konverzija je takođe veoma dobra, uz sasvim upotrebljivu opciju određivanja stepena trodimenzionalnosti slike (0 do 20) i kontrole tačke gledanja (-10 do +10). Prednosti upotrebe pasivnih naočara nije potrebno posebno napominjati - jednostavno, već posle par minuta zaboravićete da postoje - a ugao gledanja je veoma širok i omogućava užitak za celu porodicu ili društvo. Jedini nedostatak uočili smo tokom prikaza kadrova u kojima su udaljeni objekti u fokusu, jer su onda bliži objekti prilično zamućeni, pa čak i naporni za gledanje. Ipak, ovo je standardna mana svih 3D televizora, pa je ne možemo uzeti previše ozbiljno. Zvuk je u standardnom režimu jedva dovoljan, ali prelazak na "Music" modalitet, uz aktiviranje virtuelnog surrounda, učiniće ga sasvim prihvatljivim i na duže staze. Iako je 47LW5500 osposobljen za pristup brojnim premium servisima na

internetu, ova aplikacija je trenutno aktivna samo u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i još nekoliko zemalja zapadne Evrope i Dalekog istoka, dok se početak rada u našoj zoni očekuje na jesen.

Plus

Odličan 3D, kao i 2D-3D konverzija.

Male i lagane naočare!

Brojne prateće opcije.

Minus

Dizajn bi mogao biti inventivniji.

Materijal

IMAX: Space Station 3D (BD)

Cloudy with a Chance of Meatballs (Trailer na BD)

2012 (BD)

LG 47LW5500

Ekran: 47" (119 cm) u odnosu 16:9

Tjuner: digitalni

Rezolucija: 1920x1080

Video-ulazi: 4x HDMI, 1x SCART, 1x komponentni, 1x PC, 2x USB, LAN

Audio-izlazi: 1x analogni, 1x optički digitalni

Zvučnici: 2x10 W

Potrošnja električne energije: oko 88 W

Dimenzije (ŠxVxD): 1.121x746x40 mm

Masa: 20,7 kg sa postoljem

Cena: uzorak

 www.lge.rs

“CINEMa 3D je i zvanično prvi trodimenzionalni sistem sa slikom bez treperenja i preklapanja leve i desne slike, što je potvrđeno sertifikatima Intertek, ISO i TÜV.”

Na oštrici zvuka

U tekstu koji sledi, proverićemo da li novi regalski zvučnici renomiranog proizvođača, pored oštrih ivica, imaju još poneku oštricu koja će im pomoći u duelima sa nemilosrdnim konkurentima.

Serija Studio 1 predstavlja aktuelnu uzdanicu kompanije JBL u kategoriji najpristupačnijih zvučnih kutija, a sastoji se od ukupno četiri modela. Najveće u ponudi, podnostojeće Studio 190 testirali smo u prethodnom broju, a pored njih su nešto manji floorstanderi sa oznakom Studio 180, takođe u punoj trosistemskoj topologiji, ali opremljeni samo jednom niskotonskom jedinicom. Ponuda regalskih modela trenutno se svodi samo na Studio 130, dok je za centralni kanal predviđen Studio 120c. Dakle, kako to danas radi većina proizvođača zvučnika, JBL-ova serija Studio 1 omogućava sastavljanje sistema kućnog bioskopa, ali i postavljanje u stereo konfiguraciji. Kao i uvek, ono što prvo privlači pažnju je dizajn zvučnika, a u slučaju serije Studio 1 ovo ima posebnu težinu, jer je izgled takav da će vas teško ostaviti ravnodušnim. S ob-

zirom na to da se potpisniku ovih redova ukus nije promenio za protekla dva meseca, JBL Studio 130 mu se nimalo ne dopadaju, baš kao što je to bio slučaj sa većim modelom. Ili, da budemo malo mekši, reći ćemo da serija Studio svakako ima interesantan dizajn i praktično je nemoguće pomešati je sa modelom nekog drugog (pa čak i istog) proizvođača, što je odlično iz ugla marketinga i prepoznatljivosti serije ili brenda. Ipak, ovakav pristup rizikuje da dobije podeljene reakcije, u vidu potpunog oduševljenja ili krajnje antipatije. Prednji panel sastoji se od kombinacije platnenih mrežica na plastičnom okviru i fiksiranih umetaka od tvrde, mat-crne plastike, koji su međusobno uklopljeni na neobičan način, sa brojnim oštrim ivicama i prelomljenim površinama. Nakon uklanjanja prilično tesno uklopljenih mrežica, sledi novo iznenađenje: naime, poput

većih rođaka, i kod modela Studio 130 zvučničke jedinice nisu u osi. Bas/srednjotonac je postavljen blago ulevo, dok je visokotonska jedinica bliže desnoj ivici. Kako bi konfuzija bila potpuna, zvučnici nisu simetrični, već potpuno isti, što znači da su na obe kutije jedinice postavljene u opisanom položaju. Pa dobro, šta je - tu je... Na sreću, ostatak kabineta je izveden potpuno konvencionalno, sa ravnim stranicama i pravilnim formama, uz izraženu nešto manju širinu u odnosu na visinu kućišta. U ovome nema ničeg lošeg, već je stvar u tome da nam se oko jednostavno naviklo da bookshelfovi visine 35 centimetara imaju veći mid/bas drajver i, posledično, širi kabinet. Zadnja strana sadrži etiketu sa oznakom modela, mali bas refleks otvor i panel sa parom masivnih i kvalitetnih terminala, koji gotovo da odskaču od klase kojoj ovi zvučnici pripadaju. Ukupan kvalitet izrade je veoma dobar i parira višestruko skupljim zvučnicima, a svakako je daleko od negativnih konotacija koje povoljna cena često može izazvati. Za one kojima se ne dopada izgled, ali su privučeni zvukom ovih kutija, napomenućemo da crna boja kabineta znatno ublažava dizajnerske kristijanije na prednjem panelu, pa zvučnici privlače manje pažnje i bolje se uklapaju u ambijent.

JBL

Najveća snaga malenih JBL-ova leži u njihovoj nesumnjivoj muzikalnosti, kao i u lakoći s kojom animiraju auditorijum i izazivaju iskreno uživanje u muzici.

Kad je reč o zvučničkim jedinicama, Studio 130 su opremljeni kupolastim visokotoncem prečnika 25 milimetara, koji je izrađen u patentiranoj CMMD (Ceramic Metal Matrix Diaphragm) tehnologiji i smešten u takozvani Bi-Radial usmerivač, sa dodatnom zaštitom u vidu plastične rešetke - ovo nam se posebno svidelo, jer zaista svodi mogućnost oštećenja visokotonca na najmanju moguću meru. Srednjotonsko/niskotonska jedinica ima prečnik od 100 milimetara i PolyPlas membranu, što označava kombinaciju papira i polimera. Na kraju, proizvođač navodi podatak o reznoj frekvenciji na 3 kiloherca, uz pad od 12 decibela po oktavi.

TEST

I, ukoliko smo upoznavanje sa predmetnim zvučnicima obavili žmureći na jedno oko, već nakon kratkotrajnog testa, tek izvađeni iz kutije, Studio 130 su nas naterali da ih veoma pažljivo slušamo, bacajući u zaborav sve priče o "dizajnu koji se neće dopasti svakom" i slične tričarije. O čemu se radi? Pa, stvar je u tome da se ne sećamo poslednje prilike kada su nas ovako pristupačni mali zvučnici toliko oduševili. Naravno, nije u pitanju nikakav neverovatan hi-end kvalitet, ali je činjenica da Studio 130 isporučuju svega dovoljno, poseduju prijatan karakter zvuka i, iznad svega, veoma izraženu muzikalnost. Početak testa obavili smo sa postavljenim mrežicama i zapazili blagu zatvorenost zvuka, iz koje je tek povremeno iskakao nešto izraženiji srednjotonski spektar. Sumnja je pala na masivne tekstilne mrežice, i bila je opravdana - nakon njihovog uklanjanja zvučnici su prosvirali punom snagom, ili, audiofilskim rečnikom, "kao da smo skinuli ćebad sa zvučnika". Tonalni balans je bio daleko bolji, iako su srednji tonovi i dalje bili za dlaku dominantniji, ali na sasvim prihvatljiv i neopterećujući način. Visokotonski opseg je postao otvoreniji i nešto detaljniji, dok su najniži tonovi dobili na snazi i masi. Naravno, rešeni da namučimo i spoznamo ograničenja ovih zvučnika, podvrgli smo ih surovim testovima dinamike, detaljnosti i odziva najnižih frekvencija, i oni su pokazali svoje limite. Pre svega, to je nedostatak suptilnosti u visokotonskom spektru, kao i manjak detalja u čitavom opsegu. Sa donje strane skale, bas je sasvim dobar, a pozitivno je što Studio 130 ne pokušavaju da odsviraju ono što ne mogu i ne maskiraju ograničenost niskih tonova naglašavanjem gornjih basova. Ipak, najveća snaga malenih JBL-ova leži u njihovoj nesumnjivoj muzikalnosti, kao i u lakoći s kojom animiraju auditorijum i izazivaju iskreno uživanje u muzici. Za zvučnike malog gabarita i gotovo sićušnih drajvera, Studio 130 imaju odličnu rekreaciju scene i prostornu definiciju zvuka. Pored toga, mala zapremina kabineta i male zvučničke jedinice znače da bas refleks ne izbacuje mnogo vazduha, pa su ovi zvučnici veoma zahvalni po pitanju pozicioniranja - tridesetak centimetara od zadnjeg zida biće im sasvim dovoljno.

zaKLJUČaK

Na kraju testa, zaključak je očigledan i nedvosmislen: iako će ljubitelji marke iz njihovog zlatnog perioda sumnjičavo zavrteti glavom pri pogledu na malenu kutiju i minijaturne drajvere, Studio 130 jesu zvučnici u najboljoj tradiciji legendarnog JBL-a. Ovo nisu skupi audiofilski zvučnici, sa kojih ćete više brisati prašinu nego ih slušati i koji će stajati kao kakva polubožanstva na centralnom mestu u vašem dnevnom boravku. Ne, uz njih možete ćaskati sa društvom ili se posvetiti samotnom uživanju u muzici koja ne zvuči tek kao skup tonova, a ukoliko je raspoloženje adekvatno, budite sigurni da će vas Studio 130 podići iz fotelje i naterati da zaigrate. A ako ih slučajno oborite dok igrate, nema problema - već od sledeće plate kupićete novi par. I opet, iako se pojedini ljubitelji marke možda neće složiti, upravo ovo je suština JBL-a - jednostavni i pristupačni zvučnici, koji

vrede više nego što koštaju i koji su pravljeni da traju, a pri tom i da dobro zvuče. Kad je cena u pitanju, namerno je nismo pominjali, jer su Studio 130 dobri zvučnici bez obzira na ovaj značajan faktor. Ipak, kako je cenu nemoguće isključiti iz jednačine, ona dolazi kao pravo tajno oružje testiranog modela - sa cenom od 180 evra, JBL Studio 130 su pravi šampioni bez konkurencije.

Plus

Fantastičan odnos uloženog i dobijenog.

Veoma dobar ukupan kvalitet zvuka.

Muzikalnost i jednostavno pozicioniranje.

Solidan kvalitet izrade.

Minus

Dizajn.

Oprema

OExposure 2010S2

OMarantz CD4000

OPro-Ject DAC Box FL

OQED, Neotech, Oehlbach kablovi

Muzika

Fleetwood Mac - The Complete Blue

Horizon Sessions

George Benson - Bad Benson

Stravinski - Žar-ptica

JBL Studio 130

Preporučena snaga pojačala: 60/240 W

Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 60 Hz – 22 kHz

Osetljivost (1W@1m): 87 dB

Impedansa: 8 oma

Topologija: 1x100 mm PolyPlas bas/srednjotonac, 1x25 mm CMMD visokotonac

Dimenzije (ŠxVxD): 165x349x210 mm

Masa: 4,9 kg

Cena: 180 

 Loop Media, 021/4751-777

Ključne karakteristike

Mališa od aluminijuma

Arcam je pažljivo snimio potrebe tržišta: traži se dobar konverter, sa mogućnošću USB konekcije i podrške dvadesetčetvorobitskoj reprodukciji, a može i bez žica. I eto nama rDAC-a.

Voz pod nazivom „Mini DAC“ odavno je krenuo, prošao prve krivine na svom putu i ubrzava ka Zemlji kupaca. Većina predstavnika audio-kompanija koja se nije ukrcala na početnoj stanici juri punom brzinom da uhvati kompoziciju negde usput – na nekom od brojnih stajališta. Nagrada za uspeh je velika: u Zemlji kupaca žive patuljci koji vole minijaturne, jeftine ali korisne stvari, a pored toga imaju istančan sluh i raspoloženi su da daju mnogo puta pomalo novca ne bi li mogli spojiti svoj laptop, plejer, konzolu, televizor ili nešto peto na Njegovo veličanstvo - Mini DAC. Arcam je nedavno ušao u pomenuti voz: njegov predstavnik je mali, simpatični rDAC. Cena – primerena, tri stotine šezdeset evra, a ako hoćete i bez kablova, onda je dve stotine evra viša. Pa, da vidimo šta nam sve to pruža Arcamov pulen...

Kućište je jednostavno, od livenog aluminijuma i lepo zaobljeno. Na njemu se smeši samo jedno omaleno srebrno dugme. Njegova glavna namena je selekcija aktivnog izvora, ali i uparivanje sa bežičnim primopredajnikom koji se kači preko USB porta računara i bez kablova prenosi digitalni audio-signal do Arcamove dike. Usput, ovaj bežični primopredajnik Arcam naziva rWave – USB Music Streaming Dongle, ko može

da ponovi, shvatio je o čemu se radi. Cena ovog dodatka je 100 evra – preterano, ali kome koristi otvoriće novčanik.

Arcam rDAC poseduje ukupno četiri ulaza, uključujući i antenu na zadnjoj strani. Ostala tri su koaksijalni, Toslink i USB portovi. Kvalitet samih konektora je solidan, ali ništa posebno, to su pozlaćeni komercijalni primerci, izuzev antenskog priključka koji je šasijskog tipa. Postoji i glavni mrežni prekidač, a odmah pored njega je i priključak za spoljno napajanje. Ono je svičerskog tipa i nejakih karakteristika: 6 V, 600 mA. Arcam je sjajno smislio kako da ga upotrebi prema svim važećim standardima za napon kućne mreže: donji deo sa viljuškama može se demontirati i, umesto onog sa dve viljuške (naš standard mreže – 230 V), staviti drugi, recimo onaj koji odgovara području Ujedinjenog Kraljevstva i sadrži tri viljuške. Povezivanje sa izvorima je krajnje jednostavno, a proizvođač je to proširio i na bežičnu komunikaciju. Sistem je vrlo sličan kao kod bežičnih miševa i tastatura: taster rDACa pritiskate dok ne izaberete bežični tip veze, a zatim ga ponovo pritisnete i zadržite dok LE dioda ispod adekvatnog naziva tipa konekcije ne počne da trepće. Potom se pritisne i malo, skoro skriveno dugme na USB primopredajniku i dva rođaka kreću da

razmenjuju vizitkarte i brojeve mobilnih telefona. Kada za par sekundi završe komunikaciju, priči je kraj, ostaje samo da se izlazni signal sa računara preusmeri na rWave. Da ne zaboravimo: podloga rDAC-a je od neke vrste gume, tako da mu posebne nožice i ne trebaju. Jednostavno i efektno rešenje. Ispod nje se krije poklopac koji pokriva donju i zadnju stranu. On je osrednje izrađen, od tankog lima, i vidi se da je Arcam ovde štedeo: gornji deo kućišta je liveni aluminijum, a ono što se ne vidi je tanko. Ne brinite, većina proizvođača tako radi poslednjih pedeset godina – pogledajte samo prelepe japanske gramofone više klase iz prošlog veka, urađene u klavir lak finišu. Lepo, zar ne? A onda ih pogledajte sa zadnje strane - izgledaju tužno.

TEHNOLOGIJa

Arcam rDAC je većim delom urađen u SMD tehnologiji, baziran na matičnoj ploči i opcionoj dodatnoj za wireless komunikaciju. Postoji i treća, ali ona sadrži samo taster i LE diode. Elektroliti koji se koriste poreklom su od Novera, kompanije locirane u Hongkongu. Očigledno su se kod Arcama dobro pokazali jer se isti nalaze i u Solo Music Mini mikrosistemu. Kao konvertersko kolo koristi se danas veoma popularan Wolfson

Zoran Karapandžić

WM8741 DAC, kog prate dva operaciona pojačivača (čije oznake nismo mogli da protumačimo). Wolfsonova integralna kola su našla još jedno mesto u rDAC-u: prisutna su dva S/PDIF transivera WM8805GEDS.

zVUK

Smatrali smo da je neadekvatno testirati jeftin digitalno-analogni konverter sa petostruko skupljim transportima. Ovakav uređaj najpre bi kupili vlasnici jeftinijih ili starijih modela. Zbog toga smo izabrali par jednostavnih, popularnih CD plejera koje smo imali pri ruci. Prvi na listi za maltretiranje našao se NAD C521, a zatim su sledili ostali. U par rečenica predstavićemo zvuk svakog od njih i dati sud da li je plejer bio na dobitku od Arcamovog eksternog konvertera i koju vrstu dobiti je imao u odnosu na osnovnu konfiguraciju plejera. Preostali deo našeg test sistema bio je vrlo analitičan (i daleko iznad klase rDAC-a), tako da se svaka promena mogla jasno osetiti.

NAD C521: Svojevremeno solidno ocenjen NAD-ov budget plejer. Savršeno zamorče za testiranje jeftinog eksternog DAC-a. Poseduje koaksijalni izlaz. Kod C521 su prisutni i neki audiofilski štosovi, kao LCD ekran itd. Zvuk je solidan, ali ne mnogo, ovaj plejer je ipak bio jeftina stavka u NAD-ovoj ponudi. Bas ide relativno plitko, mid-bas je nekako skriven. Srednji opseg, NAD-ova specijalka, sasvim je dobar uzimajući u obzir cenu plejera i prilično je mek. Visoki tonovi nemaju blage veze sa transparentnošću ili prirodnim prikazom – za malo novca šta očekivati više?

NAD C521 + rDAC: Osetna promena nabolje: bas ide jače i dublje, mid-bas se vra-

arcam Šesnaestobitski semplovi istih pesama koje smo malopre slušali zazvučali su najbolje do sada: precizno ocrtavanje instrumenata i položaja muzičara u prostoru, homogena scena bez istrčavanja elemenata po frekvenciji ili jačini pružili su utisak jednog veoma dobrog plejera.

tio kući i smeši se slušaocima. Cela zvučna slika je naprosto izletela ispred auditorijuma i deluje daleko ozbiljnije i moćnije. Pomeraj na srednjem opsegu, kao i dinamika ukupnog prikaza, osetno su bolji. Sada glas deluje kao da dolazi iz blizine, a ne kao malopre – iz daljine. Visokotonsko područje je dobilo finije detalje, a postojeći su se pretvorili u zaokružene pojave i prilično se „ispeglali“. Nije ovo reprodukcija skupih plejera, ovo je sada solidna komercijalna sprava srednje kategorije. Pomeraj otprilike za jednu klasu naviše. Philips CD751: Nekada nezapažen, a danas popularni polovni plejer zbog specifičnog, retkog konverterskog kola koje je Philips ugradio u njega. Poseduje samo koaksijalni S/PDIF izlaz. Zvuk mu je u startu bolji od C521: nije to vrhunska sprava, ali je jasno bolji od NAD-a. Odmah se vidi da CD751 obiluje solidnom dozom prirodnosti, detaljnosti i dinamike, kao i prilično glasnim basom, dubljim od C521, mada daleko od savršenog. Međutim, CD751 poseduje dozu „lenjosti“ u reprodukciji, što kod C521 nije slučaj. Ako bismo C521 deklarisali kao „solidnu kupovinu“, CD751 bi bio „najbolja kupovina“ u istoj kategoriji.

Philips CD751 + rDAC: Pomak je veoma uočljiv. Očigledno je da rDAC voli solidne transporte. Cela zvučna slika je ulepšana, ali to nije samo maska: bas postaje ozbiljan, kao na današnjim kvalitetnim plejerima srednje kategorije, visokotonsko područje je daleko prirodnije, meko i reprodukuje se sa lakoćom. Nedostatak agilnosti od malopre sada je nestao skoro potpuno, sa nekim primesama koje možemo da oprostimo.

Mogućnosti

• Podržava 24/96

preko USB-a, opcija bežične komunikacije.

D/A konverter

• Wolfson WM8741

Sony HAR-LH500: Interesantan i jedinstven proizvod japanskog koncerna. Sadrži hard-disk na koji ripuje muziku u kompresovanom ili (za nas interesantom) nekompresovanom formatu. Digitalna konekcija se ostvaruje preko optičkog izlaza. Ovde već govorimo o ozbiljnijem zvuku (i cena mu je bila daleko viša): snažan donji i gornji bas, sa dobrom reprodukcijom srednjih tonova, odličnom dinamikom i dobrom scenom. Visokotonsko područje poseduje dobru dozu detalja, ali je malo naglašeno, pa se dobija utisak da je zvuk u višem delu spektra nešto tvrđi. Ukupan zvuk je jasno bolji od fabričke verzije C521 i CD751.

Sony HAR-LH500 + rDAC: Neočekivano dobar rezultat: srednji tonovi su se pomerili ka slušaocu i umekšali – dobilo se ono što zovemo relaksirana i transparentna reprodukcija. Već vrlo dobro bas

Ključne karakteristike

područje još malo je naglašeno na dnu, sa jasno dodatom kontrolom gornjeg basa, što se i te kako osetilo. Visoki deo spektra je drastično umekšan, pa čak i malo povučen, a mi bismo voleli neku sredinu u odnosu na fabrički zvuk. Međutim, ukupan utisak je sjajan, jedino u ovom slučaju došlo je do pojave „vazduha“ oko instrumenata, a ceo zvuk je imao šmek britanskih plejera. Zvuk je skočio za dobru klasu ili malo više. Laptop (Lenovo T61) + Foobar2000 + rDAC (USB): Opet iznenađenje: rDAC veoma dobro svira kada dobija podatke preko USB porta jednog običnog laptop računara. Šesnaestobitski semplovi istih pesama koje smo malopre slušali zazvučali su najbolje do sada: precizno ocrtavanje instrumenata i položaja muzičara u prostoru, homogena scena bez istrčavanja elemenata po frekvenciji ili jačini pružili su utisak jednog veoma dobrog plejera. U prinicpu, radi se o jednoj prilično neutralnoj prezentaciji, sa malom dozom dodatne topline. Arcam

zaKLJUČaK

Da pojasnimo i uradimo manju analizu podataka: kao referencu smo uzeli prosečan zvuk kakav treba da bude u klasi CD plejera od 700 do 1.200 evra i prema tome smo ocenjivali zvuk koji smo dobili. Od svega navedenog, za ljubitelje CD plejera možda je najbitnija kolona „napredak“, sa relativnim vrednostima po našoj proceni. Ona nam daje informaciju koliko je Arcam rDAC doveo do poboljšanja u zvuku pojednih plejera. Mada je test uzorak mali, može se zaključiti da rDAC ima veliki pozitivan uticaj na zvuk jeftinijih plejera, dok sa porastom cene dobrobit koju on pruža polako opada – što je sasvim logično jer skuplji uređaji imaju bolje odrađenu elektroniku od jeftinijih. U slučaju laptop računara (preko USB i rWave konekcije) stavili smo ocene u zagradu jer skoro svaki eksterni konverter, po starom pravilu, zvuči bolje od fabričkih zvučnih kartica.

rDAC podržava dvadesetčetvorobitske semplove frekvencije uzorkovanja od 96 kHz i mi smo koristili nekoliko demo numera u ovom formatu. Napredak u odnosu na naše šesnaestobitske primere više je nego jasan, po svim parametrima zvuka, a posebno po dinamici finih detalja i odličnoj reinkarnaciji tihih deonica. To što neki DAC može da reprodukuje i nižebitski i višebitski format ne govori u prilog tome da će oba reprodukovati jednako dobro, ali rDAC se pokazao odličnim u ovom slučaju.

Laptop (Lenovo T61) + Foobar2000 + rWave + rDAC: Razlika u odnosu na konekciju preko USB-a postoji, ali je ona toliko mala da bismo je mogli podvesti pod statističku grešku. Možda su detalji za zrno manje oslikani ili poneka sitnica zafali osetljivom uhu pri audiofilskim snimcima, ali sve to slobodno možete zaboraviti, uživajte u muzici i ne mučite sebe.

Kada se podvuče crta, redosled i ocene zvuka i postignutog napretka su sledeći:

Plus

Odličan za unapređenje starijih/jeftinijih CD plejera.

Veoma dobar zvuk preko USB/rWave konekcije.

Vrlo dobro se snalazi sa oba (16/24 bita) formata.

Prirodnost, toplina.

Meka reprodukcija.

Dinamika, scena.

Minus

Wireless opcija je bezobrazno skupa.

Oprema

ONAD C521

OPhilips CD751

Zbog toga ove dve ocene smatrajte više podrazumevanim vrednostima, za korisnike računara bitna je ocena kvaliteta zvuka.

za KRaJ...

Odličan mali konverter. Na nekim mestima je napravljen sjajno, na drugima se štedelo, ali u proseku je ipak u redu. Zvuk mu je bolji nego što smo očekivali, može biti pravo rešenje za unapređenje starijih CD plejera. Odlično se iskazao i kada se kao izvor audiosignala koristio računar. Za svaku pohvalu. Da ne bude da je sve sjajno, pogledajte malo cene: opcija bežične konekcije je nešto bez čega ovaj DAC ne treba uzimati, makar bez rWavea za početak. Sigurno će kad-tad biti od koristi. Ali, novac koji se za nju traži jeste na ivici dobrog ukusa: stotinu evra za bežičnu opciju unutar rDACa i još stotinu za rWave, bez kojeg nema bežičnog života. Baš preterano!

OLyngdorf CD-1

OLenovo T61

OBeyond Frontiers Audio Tulip

OElac FS210 Anniversary

Muzika

Norah Jones - Until The End

Diana Krall - Quiet Nights

Arcam rDaC

Ulazi: koaksijalni, optički S/PDIF, USB i bežični (kao opcija)

Izlazi: single end RCA

Odnos signal-šum: 104 dB (22 Hz - 22 kHz)

Ukupna harmonijska izobličenja: 0,003% (22 Hz - 22 kHz)

Rezolucija: 16/24 bita

Konverter: Wolfson WM8741

Dimenzije (ŠxVxD): 160x40x111 mm

Cena: 460  (360  bez wireless funkcije)

rWave: 100 

 aV impuls, 011/7622-139

Samsung Kao i kod većine proizvoda ove kategorije, Samsung Ht-C7200 stavlja akcenat na upotrebljivost i jednostavnu kontrolu.

Mala sala kućnog bioskopa

Sistem kućnog bioskopa namenjen manjim prostorijama i korisnicima kojima surround zvuk nije imperativ.

Suština Samsungovog sistema već je opisana u podnaslovu, a dodaćemo još i ovo: ako izuzmemo nedostatak višekanalnog zvučnog ugođaja, HT-C7200 u svemu predstavlja moderan i veoma upotrebljiv komplet. Proizvođač u osnovnom paketu isporučuje dodatke poput iPod/iPhone postolja i Wi-Fi adaptera, a prisustvo daljinskog "kontrolnog centra", kablova i opširnog korisničkog uputstva se podrazumeva. Centralna jedinica odlikuje se neobičnim, ali ne posebno inovativnim dizajnom, jer se slična rešenja mogu videti i na lifestyle modelima drugih proizvođača. Prednji panel (ukoliko se može tako nazvati) postavljen je pod uglom od nekih četrdesetak stepeni u odnosu na horizontalnu ravan, a njegov donji rub izrađen je od providne plastike, ispod koje se nalazi mali displej, kao i simboli funkcija kod komandi osetljivih na dodir. Osim ovog dela, panel ne sadrži više nikakve detalje, a izveden je u crnoj boji visokog sjaja. Na desnom boku nalazi se USB priključak, zaštićen ispod dobro uklopljenog poklopca, dok je zadnja strana udomila dva HDMI ulaza i jedan izlaz, tipske priključke za zvučnike, komponentni i kompozitni video-izlaz, analogni i digitalni audioulaz, kao i ethernet port. Dodatno, tu su ulaz za FM antenu, portovi za priključenje iPod postolja i Wi-Fi adaptera, kao i mali ventilator. Komplet zvučnika sadrži dva satelita, koji su izvedeni u D'Appolito konfiguraciji i opremljeni sa dve bas/srednjotonske jedinice prečnika 75 milimetara, izrađene u kombinaciji polipropilena i metala. Između njih smešten je visokotonac od 25 milimetara, a kabineti su postavljeni na postolja sa gumenom podlogom. Iako pomenuta guma jeste zaštita od oštećenja podloge na koju su zvučnici postavljeni, stekli smo utisak da sateliti, zahvaljujući visini i maloj masi, nisu baš posebno stabilni, a niklovana postolja deluju donekle napadno i neće se svideti svakom. Garnituru upotpunjuje omanji sabvufer, koji prati dizajn BD-risivera i satelita, a odlikuje se bočno postavljenom zvuč-

ničkom jedinicom prečnika 150 milimetara i bas-refleks otvorom na zadnjem delu. Daljinski upravljač se neznatno razlikuje od onog na Blu-ray plejeru BD-C6500, i to samo u količini i rasporedu tastera, dok su ukupne dimenzije, kao i kvalitet izrade podjednako dobri. Takođe, kvalitet upotrebljenih materijala i završne obrade celokupnog sistema predstavlja se u istom svetlu kao kod pomenutog BD plejera, pa i za HT-C7200 važi da je samo prosečnog kvaliteta, ali sasvim u skladu sa cenom koju proizvođač za njega traži.

TEST

Zahvaljujući 2.1 konfiguraciji, testirani komplet je krajnje jednostavan za postavljanje i podešavanje, dok je povezivanje zvučnika pojednostavljeno različitim bojama priključaka. Povezivanje na lokalnu mrežu protiče bez problema, a još je bolje ako imate Wireless ruter, pa možete da iskoristite priloženi Wi-Fi adapter i uživate u odsustvu omraženih kablova. Samsung nas je već odavno navikao na pregledan i logičan korisnički interfejs, što je kod HT-C7200 dodatno izraženo zbog jednostavnosti samog sistema. Opcije slike, zvuka i dodatnih funkcija obuhvataju sve što je potrebno, a Internet@TV predstavlja dodatak zahvaljujući kojem ćete sve ređe koristiti računar.

Na početku korišćenja centralna jedinica nas iznenađuje neobičnim pristupom transportu diska. Naime, nakon aktiviranja komande za otvaranje mehanizma diska, ceo panel se pomera na levu stranu, otkrivajući ležište za disk smešteno na desnoj strani uređaja. Ovo je ispraćeno adekvatnom nalepnicom na levoj strani, koja upozorava da je potrebno ostaviti najmanje 15 centimetara slobodnog prostora sa leve strane kako bi panel mogao nesmetano da se pomera. Osim ovoga, primećujemo da je displej moguće očitati samo kada stojite iznad centralne jedinice, dok je potpuno nevidljiv ako sedite na kauču, recimo. Istini za volju, kod uređaja ovog tipa sve informacije se već odavno očitavaju na ekranu televizora, ali čemu onda postojanje displeja? Na kvalitet slike je suvišno trošiti reči jer nismo uspeli da joj pronađemo zamerku vrednu pomena. S druge strane, zvuk povremeno može biti nedovoljno voluminozan, odnosno tanak i plitak - pretpostavljamo da je ovo zasluga malih zvučničkih jedinica i skromne stvarne snage risivera. Definicija, pozicioniranje i razgovetnost dijaloga i ambijentalnih zvukova jesu za primer, samo ponekad zafali malo mase. Uostalom, HT-C7200 se i po tome uklapa u svoj cenovni razred, kojem je glavna odlika čist i jasan zvuk bez zamućenja. Na kraju, ranije pomenuti ventilator se predstavlja kao verovatno najproblematičniji sklop jer se ne trudi da skrije svoje prisustvo, pa se pri tišim scenama može jasno čuti.

zaKLJUČaK

Kao i kod većine proizvoda ove kategorije, Samsung HT-C7200 stavlja akcenat na upotrebljivost i jednostavnu kontrolu. Prihvatljivog kvaliteta izrade i opremljen arsenalom opcija koje su danas neizostavne, testirani komplet se predstavlja kao veoma dobro rešenje za one koji traže pristupačan višenamenski all-in-one audio-video sistem.

Plus

Jednostavno povezivanje i kontrola.

Brojne opcije.

Odličan kvalitet slike i solidan zvuk.

Minus

Osrednji kvalitet izrade.

Bučan ventilator.

Oprema

OSamsung LE46C750

Muzika

Angels & Demons (BD)

Elvis Costello - Live in Memphis (BD)

Samsung Demonstration disc (BD)

Samsung HT-C7200

Centralna jedinica

Konfiguracija: 2.1

Ukupna snaga: 400 W

Frekvencijski opseg: 40 Hz – 20 kHz

Video-ulazi: 2x HDMI

Video-izlazi: 1x HDMI, komponentni, kompozitni

Audio-ulazi: 1x RCA, digitalni optički

Mediji: BD, DVD, CD

Formati: AVI, MKV, WMV, MP4, MPEG, MP3, WMA, JPEG

Surround dekoderi: Dolby TrueHD, DTSHD Master Audio

USB: x2

Ethernet: RJ-45, Wi-Fi

Tjuner: FM, RDS, 15 memorijskih mesta

Dimenzije (ŠxVxD): 420x133x178 mm

Masa: 2,5 kg

Zvučnici

Sateliti: 2x75 mm mid-bas, 1x25 mm visokotonac

Dimenzije (ŠxVxD): 90x334x68 mm

Masa: 1,1 kg

Sabvufer: 1x150 mm bas

Dimenzije (ŠxVxD): 168x350x295 mm

Masa: 4,5 kg

Cena sistema: oko 580 

 www.samsung.rs

“Testirani komplet se predstavlja kao veoma dobro rešenje za one koji traže pristupačan višenamenski all-in-one audio-video sistem.”

Samsung

Mrežno povezivanje obezbeđuje preuzimanje sadržaja sa drugih uređaja, ali i pretraživanje interneta i korišćenje mnogih online servisa zahvaljujući funkciji Internet@tV.

Nacionalna klasa

Blu-ray reproduktor velikih mogućnosti i pristupačne cene.

Samsung BD-C6500 stiže u standardnom pakovanju, koje sadrži daljinski upravljač sa baterijama, audio-video kabl najniže klase i korisničko uputstvo. Kućište plejera odlikuje se oštrim linijama i jednostavnim dizajnom, a detaljniji pregled otkriva nekoliko zanimljivih detalja. Mehanizam diska postavljen je na levoj strani i dobro skriven ispod poklopca, koji se spušta po vertikalnoj osi prilikom izbacivanja nosača diska - prilično atraktivno rešenje, iako nam se čini da bi šarke na poklopcu mogle biti kvalitetnije. Sredina je rezervisana za dot matriks displej prosečne veličine, dok je desna strana naizgled prazna - ali samo naizgled, jer po uključivanju na njoj zasvetle simboli četiri osnovne komande, ispod kojih se nalaze tasteri osetljivi na dodir. U samom desnom uglu prednjeg panela smešten je USB priključak, koji je, poput mehanizma diska, efikasno skriven ispod dobro uklopljenog poklopca. Za razliku od prilično pustog frontalnog dela, zadnja strana je dobro opremljena: tu su HDMI, komponentni i kompozitni video-izlaz, zatim 7.1, stereo i digitalni optički audio-izlaz, kao i ethernet port. Takođe, BD-C6500 je jedan od prvih Blu-ray plejera na našem testu

koji nije opremljen ventilatorom na zadnjoj strani - uvek smo se pitali da li je ventilator zaista neophodan, a sada nam je Samsung pokazao da nije. Ukupno, kućište se odlikuje prosečnim kvalitetom izrade, u čemu nema ničeg lošeg kad se u obzir uzmu cena uređaja i činjenica da se u surround svetu stvari brzo menjaju. Samsung nas je već navikao da, čak i uz uređaje sa donjeg kraja ponude, isporučuje kvalitetne daljinske upravljače, i testirani plejer tu nije izuzetak. Pripadajući upravljač je čvrst i solidan, sa velikim i dobro obeleženim tasterima, koji su vizuelno istaknuti različitim bojama.

TEST

Prvo uključivanje nam donosi malo iznenađenje. Naime, na gornjoj strani kućišta, u blizini prednjeg panela, zasvetli veliki plavi logotip Blu-ray diska, što predstavlja atraktivan detalj. Korisnički meniji izvedeni su u jednostavnom i preglednom stilu, praćeni krupnim ilustra-

cijama i simbolima, zbog čega je snalaženje jasno čak i laicima. Opcije podešavanja su brojne i idu čak do promene vizuelnog identiteta interfejsa (popularni "skinovi"), ali ono što stvarno vredi nalazi se malo dublje u menijima. Pored ethernet porta, BD-C6500 je opremljen integrisanim Wi-Fi adapterom, koji funkcioniše u b/g/n standardu i omogućava povezivanje na lokalnu mrežu. Mrežno povezivanje obezbeđuje preuzimanje sadržaja sa drugih uređaja, ali i pretraživanje interneta i korišćenje mnogih online servisa zahvaljujući funkciji Internet@TV. Zatim, tu je gigabajt interne memorije, namenjene smeštanju preuzetih sadržaja. Kome to nije dovoljno, USB priključak podržava flash memorije u FAT formatu, kao i eksterne harddiskove sa sopstvenim napajanjem. Testirani Samsung omogućava reprodukciju audio i video sadržaja sa optičkog diska preko mreže ili sa spoljašnje memorije, što je potpuno u skladu sa zahtevima savremenog tržišta. Vreme kada je pokretanje BD plejera i očitavanje diska trajalo do u nedogled sada je iza nas - proizvođač ponosno ističe Ultra Fast Play tehnologiju, a mi smo izmerili desetak sekundi od ubacivanja Blu-ray diska do početka reprodukcije, što je daleko brže od plejera prethodne generacije. Tokom reprodukcije BD-C6500 potvrđuje da već i najpristupačniji Blu-ray plejeri pružaju sjajan kvalitet slike: prikaz boja i kontrasti su savršeni, uz potpuno neprimetnu gradaciju i besprekoran prikaz dinamičnih scena. Takođe, upscaling video-materijala funkcioniše bez problema i veoma je upotrebljiv pri uživanju u DVD naslovima. Kristalno jasna i čista slika podržana je veoma dobrim zvukom, koji se tokom testa pokazao kao potpuno dorastao svim izazovima moderne filmske produkcije.

“Prikaz boja i kontrasti su savršeni, uz potpuno neprimetnu gradaciju i besprekoran prikaz dinamičnih scena.”

Bez obzira na ogroman broj funkcija, softver je sve vreme radio odlično, pa se Samsung nije dao lako zbuniti. Mrežno povezivanje se ostvaruje krajnje jednostavno i brzo, a kada se jednom naviknete na Internet@TV i druge mogućnosti koje pružaju moderni BD plejeri, teško je vratiti se na staro.

zaKLJUČaK

Nakon nekoliko nedelja testiranja, uverili smo se da je Samsung još jednom postigao dobitnu kombinaciju - nešto slabiji kvalitet izrade je zaista jedina stvar koju zameramo modelu BD-C6500. Ipak, znajući kojom se brzinom u svetu potrošačke elektronike pojavljuju novi standardi, formati i "must have" funkcije, sigurni smo da će ovaj plejer dobro poslužiti taman dok 4K2K 3D ne postane pristupačan najširoj populaciji. S druge strane, poredeći opcije koje nudi sa količinom novca koju za njega treba izdvojiti, Samsung BD-C6500 se predstavlja kao jedan od šampiona budžetske klase.

Plus

Fantastična funkcionalnost.

Odličan kvalitet reprodukcije.

Povoljna cena.

Minus

Osrednji kvalitet izrade.

Oprema

OYamaha RX-V3067

OHarman Kardon HKTS 60

OSamsung LE46C750

OOehlbach kablovi

Muzika

Angels & Demons (BD)

Elvis Costello - Live in Memphis (BD)

Samsung Demonstration disc (BD)

Samsung BD-C6500

Mediji: BD, DVD, CD

Formati: BD, DVD, AVI, MKV, WMV, MP4, MPEG, CD-A, MP3, WMA, JPEG

Video-izlazi: HDMI, komponentni, kompozitni

Audio-izlazi: 7.1, stereo, digitalni optički Surround dekoderi: Dolby TrueHD, DTS-HD Master Audio

USB: Da

Ethernet: RJ-45, Wi-Fi

Interna memorija: 1 GB

Dimenzije (ŠxVxD): 430x43x223 mm

Masa: 1,8 kg

Cena: oko 250 

 www.samsung.rs

Audiofil od malih nogu

Kao znak podrške onome što radite i u znak zahvalnosti što ste i meni pomogli da donesem odluku prilikom kupovine svog poslednjeg hi-fi sistema, odlučio sam da vam ga predstavim.

Pozdrav za redakciju Hi-Files magazina. Vi ste više nego bilo koji drugi hi-fi magazin posvećeni misiji da nama čitaocima što iskrenije prenesete vaše utiske prilikom testiranja nekog uređaja ili pisanja neke muzičke ili filmske recenzije. Prvi put susreo sam se sa Hi-Filesom broj 2, negde 2005, i sećam se da sam se prilično obradovao što je konačno izašao jedan naš hi-fi časopis. Ja sam Borko Jovčić, 29 godina, iz Niša, doktor medicine. Audiofil sam od malih nogu. Moj sistem se sastoji od:

Audiolab 8000S integrisanog pojačala, Audiolab 8000CDE CD plejera, Monitor Audio RS6 zvučnika, The Chord Company Carnival Silver Screen zvučničkih kablova (bi-wired), The Chord Company Cobra 3 interkonekta, Isotek Premium strujnih kablova, Isotek Orion Six-Way strujnog filtera, Oyaide SWO-GX-E utičnice,

Atacama Audio Equinox hi-fi polica, Atacama Audio podloški za zvučnike, Cardas Audio malih zlatnih kuboida (za podizanje zvučničkih kablova od poda).

Sistem je kupljen juna 2009. Poslednje komponente koje sam kupio jesu Isotek Orion strujni distributer, prošle zime (pre njega

sam neko vreme koristio Isotek Multiway sa četiri utičnice), Isotek Premium strujni kablovi za CD plejer i pojačalo i Cardas mali zlatni kuboidi. Potrošio sam nešto manje od 3.000 evra.

U ovom trenutku ne bih ništa menjao (mada sam pre hteo da zamenim zvučnike isto Monitor Audiom, ali modelom RX6, a kasnije da uzmem pretpojačalo i pojačalo snage Audiolab 8000Q i 8000P). Sastavljanje sistema je trajalo prilično dugo zato što sam pre ovog imao sistem koji sam kasnije prodao prijatelju: Marantz PM66-SE integrisano pojačalo i Mordaunt Short Declaration MS 906 zvučnici, Oehlbach Silver 4 mm zvučnički kablovi i NF 1 interkonekt kablovi.

Muziku slušam u dve različite prostorije (kada dođe zima, sistem prebacujem u drugi stan, gde više boravim). Jedna prostorija je oko 12 m2 i ona je povezana vratima sa drugom prostorijom slične kvadrature. U njoj koristim čepove za zadnje bas refleks portove zvučnika. U planu je i neko akustičko obrađivanje prostorije, mada sam učinio sve da bi reprodukcija bila što bolja. U drugom stanu slušna prostorija je oko 20 m2, zbog čega je u njoj zvuk nešto drugačiji, naravno bez čepova u zadnjim portovima

Borko Jovčić

zvučnika. Ovaj sistem odlikuju prirodnost tonova, odlično visokotonsko područje, veoma verno reprodukovano srednjotonsko područje, veoma dubok bas ako pogledamo zapreminu kutija. Međutim, to je ujedno i problem jer su zvučnici osetljivi na udaljenost od zadnjih i bočnih zidova, tako da na kraju završite sa nekim minimumom udaljenosti od sedamdesetak centimetara od zadnjih i oko pedesetak centimetara od bočnih zidova. U manjim prostorijama obavezno treba da se koriste čepovi za zadnje portove. Drugo, potrebno je zaokretanje jednog ka drugom zvučniku (toe in) i rezultati se odmah primete. Trebalo mi je dosta vremena da pronađem pravu poziciju zvučnika da bih izvukao najbolji mogući zvuk. Sistem je veoma osetljiv na kvalitet produkcije CD-a. Sve u svemu, u klasi svoje cene, ovaj sistem pruža mnogo zadovoljstva. Sa njim možete da provedete sate i sate slušajući muziku. Sistem za mnogo godina. Moja porodica voli moj hobi, a moram da priznam da je moj otac možda i najviše uticao na mene: imali smo čuveni Ei HSR-140 risiver sa pripadajućim zvučnicima, Technics M245X stereo kasetni dek (koga još uvek čuvam), par gramofona... Ne sećam se tačno kojih. Od muzike najviše slušam jazz, tako da mi je teško da nabrojim samo nekoliko omiljenih muzičkih naslova... Ipak se radi o velikoj kolekciji jazz albuma. Ali mogu da izdvojim nešto što trenutno najviše slušam, to su Ben Webster ( Ballads), Charlie Rouse (Yeah!/We paid our dues), John Coltrane and Paul Quinichette (Cattin' with Coltrane and Quinichette), Sonny Rollins (Saxophone colossus), Isao Suzuki Trio (Orpheus), Hampton Hawes (At the piano), Bill Evans Trio (Explorations), Pepper Adams (Pepper), Tsuyoshi Yamamoto Trio (Autumn in Seattle)...

Puno pozdrava i hvala za super ideju! A nek se najzanimljiviji sistemi zasluženo nađu na stranicama vašeg časopisa.

Sve najbolje, Borko

Postanite hi-fi celebrity

Magazin Hi-Files poziva svoje čitaoce da predstave svoje audio-video sisteme i svoje stavove na temu AV tehnologija. Da biste postali slavna ličnost u svetu audiofila, potrebno je da ispoštujete nekoliko sledećih pravila.

FOTOGRaFIJE

Za objavljivanje u časopisu potrebne su nam zaista kvalitetne fotografije vašeg sistema. Sigurni smo da i vi želite da prikažete sistem u najboljem svetlu, pa evo kako da to postignete:

- neophodna nam je bar jedna fotografija celog sistema, odnosno glavne postavke (ukoliko je u pitanju surround sistem);

- fotografije treba da budu oštre i s dobrim fokusom (ukoliko imate mogućnosti, koristite stativ);

- podesite aparat na najveću rezoluciju;

- fotografije nam pošaljite u JPEG formatu najvišeg kvaliteta (100%);

- koristite prirodno svetlo što je više moguće;

- pri fotografisanju uključite sve uređaje, a ne samo televizor!

- pošaljite nam dodatne fotografije sistema iz različitih uglova sobe, kao i fotografije detalja;

- na kraju, neophodna nam je i vaša fotografija - uostalom, taj sistem postoji zahvaljujući vama!

PITaNJa

Pored fotografija, neophodni su nam osnovni podaci o vama i vašem sistemu, kao odgovori na nekoliko važnih pitanja iz audio-video sveta:

- Kako se zovete, koliko imate godina i u kom gradu živite?

- Čime se bavite?

- Da li sebe smatrate audiofilom/videofilom?

- Od kojih komponenti se sastoji vaš sistem (tačan naziv proizvođača i modela, opciono godina proizvodnje)?

- Koja je poslednja komponenta sistema koju ste kupili?

- Šta je sledeće na spisku za kupovinu?

- Koliko je trajalo sastavljanje sistema i koliko novca ste utrošili?

- Opišite prostoriju u kojoj slušate muziku, da li ste je akustički obrađivali?

- U nekoliko rečenica opišite vrline i mane vašeg sistema. Pošto savršenstvo ne postoji, budite iskreni!

- Šta vaša porodica misli o vašem hobiju?

- Koji su vaši omiljeni muzički i filmski naslovi?

Hvala vam na izdvojenom vremenu i želji da podelite vaše audio-video uživanje s nama. Iako bismo želeli, nećemo biti u mogućnosti da predstavimo sve sisteme i molimo vas da razumete ako vaš sistem ne bude prikazan.

Avangarda

B250 je bio skup u svoje vreme, imao je napredan dizajn, a kvalitet i opcije takve da bi postideo mnoga danas popularna pojačala. Postavlja se pitanje: da li je sve navedeno dovelo do kompromisnog kvaliteta zvuka?

Dr Willi Studer je osoba koja je obeležila jednu veoma značajnu epohu u razvoju audio-industrije. Njegova kompanija Studer/Revox, osnovana ranih pedesetih godina prošlog veka, bila je pravi primer evropske inovativnosti i pristupa konstrukciji uređaja.

Serije pojačala sa logom švajcarske kompanije smenjivale su se polako tokom godina. Neki od nas pamte A78 iz osme decenije prošlog veka, koje s vremena na vreme možete naći u malim oglasima. Nasledio ga je osetno napredniji model B750 u verzijama Mk1 i Mk2. Potom je, tokom osamdesetih, Revox krenuo putem intenzivne upotrebe mikroprocesora u pojačalima, u vreme kada je to bilo skoro nezamislivo. Prvi model, kod nas dosta popularan B251, imao je neka mehanička rešenja, ali i dosta mikroprocesorske tehnologije i, za to vreme, napredno svičersko napajanje. Prilično komplikovan, nije se pokazao kao vrlo pouzdan na duge staze, najpre zbog problema sa napajanjem, a proizvodio se svega tri godine. Njegov naslednik, začudo, imao je nižu oznaku u gradaciji - B250, što često unosi zabunu pri raspoznavanju Revox komponenti. Pored pomenutog, postojao je i mlađi brat, B150, baziran na sličnoj konstrukciji. Revox B250 je relativno tanko, ali petnaest kilograma teško pojačalo. Proizvodilo se od 1988. do 1993. Njegova deklarisana snaga je stotinu dvadeset vati po kanalu pri impedansi od osam oma, a pogoni ga transformator maksimalne potrošnje od čak osam stotina vati. Prednja strana je dizajnirana veoma inteligentno i praktično: najčešće korišćene komande su nadohvat ruke, a tasteri su napravljeni od metala sa oznakama

iznad, kako bi se teško izbrisale. Da biste uključili pojačalo, ne morate pritisnuti taster “Power”, dosta je da izaberete “CD” ili neki drugi izvor. Jačina zvuka se može menjati u većim ili manjim koracima. Ispod osnovnih komandi su dva poklopca od pravog stakla. Levi pokriva matrični ekran (pazite, govorimo o mašini od pre dvadeset pet godina!!!), dok se desni diskretno otvara pomoću skrivenog dugmeta i otkriva ređe korišćene komande, aktivirajući pri tome manji LED ekran sa pozadinskim osvetljenjem. Sve funkcije se prikazuju: aktivni ulaz i grafički prikaz jačine na levom ekranu su vidljivi i sa velike daljine, a podešavanje tonskih kontrola je prikazano na oba displeja, skoro identično. Razlog je jednostavan: B250 poseduje daljinski upravljač i, kada se neka od opcija bira sa njega, mali LED ekran neće biti dovoljno velikog prikaza, te svetlozeleni matrični tu pomaže. Ovo pojačalo podržava mnogo toga danas prisutnog kod retkih uređaja: automatsku kalibraciju osetljivosti svakog ulaza kako, na primer, CD ne bi zvučao daleko glasnije od tjunera. Inicijalna jačina zvuka po uključenju se takođe može podesiti, kao i maksimalna jačina u toku rada, i to posebno za svaki par izlaza za zvučnike, kao i za slušalice. Sve poruke, uključujući i one od sistema zaštite, takođe su prikazane.

Konektori sa zadnje strane B250 su kvalitetni, uključujući i one za zvučnike, ali single end konekcije ne smeju biti bazirane na značajno gabaritnim kablovima jer su sami RCA priključci uvučeni u šasiju i relativno blizu jedan drugom. Standardna verzija pojačala podržava samo MM zvučnice i za njih je moguće podesiti kapacitivnost jedinim me-

haničkim preklopnikom koji B250 poseduje. Uz malo truda moguće je dograditi MC sekciju u sopstvenoj varijanti, fale “samo” elementi na štampanoj ploči. Treba napomenuti da je Revox, još tada, podržavao IEC strujne utičnice.

Kada posmatrate B250, vidite ispred sebe složen hi-fi uređaj, sa brojnim opcijama, koje su u to vreme bile naučna fantastika. U hi-fi svetu ovo se najčešće plaća kvalitetom zvuka – teško možete imati sve, mikroprocesorska elektronika je u to vreme bila veoma skupa. Međutim, Revox B250 je pravi primer šta se može postići samo ukoliko se to želi. Ovo pojačalo koštalo je 3.000 DEM, a danas staje rame uz rame pojačalima cene od 1.200 do 1.500 evra. Zvuk B250 je iznenađujuće čist od najnižih do najviših delova zvučnog spektra, a sve je propraćeno vrlo dobrom dinamikom. Definicija niskih nota je odlična, a trku gubi tek pri dnu ako ga poredimo sa Simaudio i3RS ili nekim skupim Electrocompanietom. Rekreacija scene je dobra: danas postoje pojačala koja na magičan način prave izmaglicu zvuka ispred slušaoca u tri dimenzije, a B250 delimično spada u njih, te je u stanju da korektno prikaže dubinu scene.

Glavna karakteristika B250, pored pomenute neutralnosti, jeste detaljnost i ona je, jednostavno, fascinantna. Švajcarski “starac” izvlači takve neočekivane tonove i s vremena na vreme dovodi do oduševljenja slušaoca. Tonovi su savršeno uklopljeni u domenu vremena – tajming je za svaku pohvalu, a posebno su dobri na gornjem ekstremu, gde im prirodnosti ne fali. Da ne poverujete. Malo je japanskih pojačala iz tog ili kasnijeg vremena u datoj klasi cene koja

bi mogla da pariraju Revoxu: dosta cenjeni Sony TA-F808ES, pa čak i odličan TA-FA5ES, nemaju šta da traže pored njega. Čak i neke novije, jeftinije preamp/snagaš kombinacije (probali smo Rotel RC-06/RB-06) jasno gube trku.

za KRaJ

Revox B250 nije teško naći na eBayu, ali je u Srbiji njihov broj veoma mali. Cene se kreću od 400 do 600 evra, a ovo pojačalo vredi više od toga. Ipak, budite oprezni jer se radi o starim uređajima, mada je trajnost serije 200, kojoj B250 pripada, odavno potvrđena: prava je retkost naići na pojačala koja u električnom i mehaničkom smislu funkcionišu besprekorno i posle dvadeset i više godina, bez krckanja, šuštanja ili prekidanja. Revox, u skladu sa svojom filozofijom, podržava sopstvene stare proizvode po pitanju rezervnih delova, što nije česta pojava u hi-fi svetu, ali ni njihove cene nisu zanemarljive. U svakom slučaju, ako naiđete na ovaj biser švajcarsko-nemačke tehnologije, obavezno ga poslušajte.

Muzička kultura starih istočnih naroda

Vremenom su muzika i muziciranje dobijali sve veći značaj za ljude. Međutim, pre nego što se pozabavimo muzikom naroda Bliskog i Dalekog istoka, osvrnućemo se na njihov razvoj i društveni poredak.

Pojava prvih civilizacija (Egipat, Mesopotamija, Kina, Indija i Palestina) označava početak nove faze u istoriji čovečanstva. Razvijaju se u Evroaziji, oko gradova, u kojima nastaje složeno područje rada, gde se javljaju pismenost, sveštenički i državni stalež, trgovina, navodnjavanje i javne građevine. Samim tim se razvijaju i sredine sa potpuno novom socijalnom strukturom. Sa jedne strane imamo vladajuću klasu, a sa druge narod i robove. Dakle, u ovim zemljama vlada tip robovlasničkog društvenog poretka koji se bitno razlikuje od organizacije prvobitne društvene zajednice. Izvori koji svedoče o tim civilizacijama su slike, reljefi i kipovi nađeni u palatama, grobnicama i hramovima. Tu su često prikazani i muzički instrumenti, njihov oblik, veličina i držanje, a postoje i sačuvani ostaci instrumenata iz tog perioda. S obzirom na to da ove države temelje svoje ekonomsko-socijalno uređenje na robovlasničkom poretku, imaju mnogo dodirnih tačaka na svim područjima materijalnog, duhovnog i društvenog života. Ovde možemo izvući paralelu i u njihovim umetničkim manifestacijama i primetiti srodne pojave i zajedničke crte u muzičkoj kulturi, a to su:

» jaz između dvorske muzike i muzike masa, zbog čega se menja socijalna funkcija muzike. Ona sada veliča vladara i postaje sastavni deo kulta; muzičke svečanosti nisu više namenjene celokupnom društvu, već manjini koja vlada;

» muzičko izvođenje poverava se profesionalcima – pevačima, sviračima i plesačima, što podiže muzičku praksu na srazmerno visok nivo;

» podaci koji postoje o muzici iz tog perioda najčešće se odnose na muzičku kulturu vladajuće klase, jer su jedino oni bili u prilici da crtežima ukrašavaju grobnice i dvorce. Nasuprot tome, veoma su retke slike pastira koji svira neki narodni instrument;

» primećuju se tragovi opšte i muzičke kulture pretklasnog društva, što se ogleda u ostacima magijskog obreda – simbolika brojeva, melodijski obrasci;

» muzika narodnih slojeva i dalje je povezana sa radnim i proizvodnim procesima, a najčešće se javlja u kombinaciji sa tekstom i/ili pokretom (plesom);

» s druge strane, muzička umetnost postaje sve samostalnija, dobijajući neke nove vrednosti koje imaju izrazito estetsko značenje;

» neke instrumente su mogli svirati samo vladari ili sveštenici, pojedini su bili posvećeni određenim božanstvima, a neki su se koristili samo u retkim prilikama, uz posebne obrede.

EGIPaT

Muzika je u Egiptu imala veoma važnu ulogu u svim društvenim krugovim, a ugled muzičara je bio toliki da su ih smatrali faraonovim rođacima. Egipćani su na svom dugom razvojnom putu koristili veliki broj instrumenata: razne udaraljke, čegrtaljke tipa kastanjeta, sistrum, veći i manji bubanj, razne frule i različite žičane instrumente (harfe, citre, laute), dok su se prilikom vojnih pohoda najviše i najčešće upotrebljavale trube. Međutim, najinteresantniji instru-

ment iz tog vremena svakako su hidraulične orgulje. Muzički instrumenti su imali veoma važnu ulogu, kako u dvorskom životu i verskom ritualu, tako i u svakidašnjici prateći mnoga zbivanja.

Po broju žica na raznim instrumentima i po broju tonova koje neki sačuvani duvački instrumenti mogu proizvesti, pretpostavlja se da su Egipćani poznavali pentatonsku i hromatsku lestvicu.

MESOPOTaMIJa

Ravnicu između reka Eufrata i Tigra naseljavali su Sumeri, Asirci i Vavilonci, čije su socijalne osnove slične onima iz Egipta. Najznačajnija od ove tri kulture bila je sumerska, a na njenim temeljima se razvila asirsko-vavilonska. Sumeri su muziku gotovo isključivo vezivali za crkvene obrede; čak su i hramove podizali uz pratnju muzike, o čemu govore mnoge slike i reljefi. Crkveni napevi su pevani prema utvrđenom rasporedu, koji niko nije smeo menjati, a upravo to vezivanje napeva za određene svetkovine i događaje ukazuje na kasnije organizovanje crkvene kalendarske godine. Pored uloge u verskom obredu, muzika je imala i ulogu da veliča

Sistrum Gong

vladara. Sa razvojem raskošnog dvorskog života, javljaju se i profesionalni muzički ansambli koji karakterišu muzičku kulturu Mesopotamije. Instrumenti koji su bili korišćeni jesu, pre svega, lire i harfe, pa čegrtaljke, zvečke i različiti oblici bubnjeva, sistrum, duguljaste flaute i mnogi drugi duvački instrumenti. Ovako bogat instrumentarijum je bio osnova na kojoj se kod raznih naroda, uključujući i evropske, gradilo bogatstvo instrumenata čitave mediteranske civilizacije.

KINa

Muzika je u društvenom životu stare Kine imala veoma važnu ulogu, o čemu svedoče mnogi književni spomenici koji pišu o njenoj suštini i ulozi. Posebna reljefnost kineske muzike dolazi iz oštre melodijske linije i stroge simetrije u metričko-ritmičkoj podeli, a nadasve iz izrazite pentatonike, koja nedvosmisleno vlada kineskom muzikom. Pojava i postojanost pentatonske lestvice u muzičkoj kulturi Kine zapravo izražava konzervativan kineski pogled na svet i uverenost u nepromenljivost stvari. Sažetost, suzdržanost i izvesna hladnoća prožimaju napeve koji izražavaju opšte, a ne lično stanje. Međutim, pentatonska lestvica nije jedina koju Kinezi poznaju. Nešto kasnije (u XVI veku) uvedena je i lestvica od sedam tonova.

Što se tiče instrumenata, naročito bogatstvo je među udaraljkama, za koje postoje podaci o postojanju više od 40 vrsta bubnjeva, izrađenim od najrazličitijih materijala (kamen, bronza, glina, koža, drvo, tikva, svila itd.). Među najzastupljenije udaraljke spadaju king, zvona i gong. Kasnije se javljaju duvački instrumenti, od kojih su interesantne bambusove flaute (posebna vrsta Panove frule) i limeni duvački instrumenti jakog i prodornog zvuka. Posebna vrsta duvačkog instrumenta je šeng – kombinacija Panove frule i orgulja. Od instrumenata sa žicama treba spomenuti kin, srodan citri i pip, nalik gitari. Pored dvorskih i crkvenih instrumen-

talnih sastava, postojali su i vojni orkestri. Najbogatije razdoblje kineske kulture vezano je za Tang dinastiju (VII–IX vek pre n.e.), kada je ženama bilo dozvoljeno učestvovanje u izvođenju muzike. U razdoblju Sung dinastije (X–XII vek) teži se gradnji specifično kineskog stila. U XII veku se javlja i scenska vrsta uz pevanje i instrumentalni sastav, iz koje će se kasnije razviti kineska opera.

INDIJa

Muzika Indije ima fizionomiju koja ju je odvaja od drugih. Nasuprot pentatonici i ukalupljenosti ritma kineske melodije, indijski napevi imaju lestvicu šireg opsega, tragove hromatike i slobodniji ritmički i formalni tok. Veliku razliku između duhovne i svetovne muzike Indijci su podvukli davanjem imena napevima. Saman (što znači smirenost) jeste ime za duhovne napeve koji se temelje na tekstovima četiri knjige Veda i po svojoj melodici su mirni i dostojanstveni. Raga (što znači strastvenost, uzbuđenost) ime je svetovnih napeva čija su osnova bili stalni melodijski obrasci, koje je umetnik varirao i obogaćivao ornamentiranjem. Rage su se pevale uvek u unapred utvrđeno vreme, čak i u određene sate.

Indijska muzička teorija deli oktavu na 22 dela, nazvana sruti. To su intervali od 1/4 tona i predstavljaju najmanju akustičku jedinicu koju sluh može registrovati i razlikovati.

U Indiji je od davnina postojala lestvica od sedam tonova, u kojoj svaki ton ima svoje ime. Ovakvih lestvica je bilo 28. Lestvice i tonovi su u vezi sa klasnom organizacijom društva, a svaki stupanj je simbol određene boje.

Instrumentarijum je takođe bio bogat. Udaraljke su zastupljene s raznim vrstama kastanjeta, bubnjeva, gonga i timpana, a ističe se nagara. U duvačke instrumente spadaju razne vrste frule, oboe, gajde, trube i rog. Međutim, prvenstvo u indijskoj muzici pripada žičanim instrumentima, od kojih je najznačajnija vina. Na početku XI veka n.e. pojavljuju se i žičani gudački instrumenti: već zaboravljeni ravanastra i danas rasprostranjeni sarangi.

PaLESTINa

I u Palestini je muzika imala veoma važnu ulogu, kako u hramu, tako i u ratu i drugim svečanostima. Bogosluženje je, pod uticajem prvenstveno prvobitne zajednice, sinkretizovalo pesmu i ples. Međutim, društveno uređenje kakvo je tada postojalo u Palestini nije poznavalo profesionalne sveštenike, pa ni muzičare. Ta se situacija

menja tek na početku I veka pre n.e., kada je Palestina postala klasna država, a kraljevi vrhovni sveštenici.

S obzirom na to da se ni u književnim ni u likovnim spomenicima judejske kulture ne spominje izgled instrumenata, savremeni muzikolozi su tek proučavanjem reljefa na rimskim građevinama ustanovili da su poznavali mnoge udaraljke (sistra, činela, bubnjevi), zatim flautu, obou, trubu i rog, a od žičanih se spominju harfa, lira i lutnja. Strogo jednoglasje vokalnog tipa i poštovanje melodijskih prauzora, koji se kasnije obogaćuju improvizacijom i dodavanjem ornamenata, kao i podela na psalmodijsko recitovanje i ritmički slobodnije napeve često himničkog karaktera, glavne su karakteristike starojevrejske muzike. U bogosluženju je istaknuto responzorijalno pevanje, koje je preuzela hrišćanska crkva.

NEKE DRUGE CIVILIzaCIJE

Iako smo pisali o najuticajnijim civilizacijama, trudili smo se da vam približimo kulturu starih naroda Bliskog i Dalekog istoka. U nastavku vas očekuje uranjanje u bogatu muzičku kulturu antičkog doba.

Sistrum - trouglasti instrument na kome su bili pričvršćeni metalni prstenovi, koji su udarali jedni o druge i tako proizvodili zvuk

Hidraulične orgulje – otkrivene tek u helensko doba; težina vode pravi pritisak potreban za izbacivanje vazduha iz cevi.

Bubanj - Ponekad su čitavi oltari bili građeni u obliku bubnja, koji je imao ogromnu zvučnu snagu, a bilo je i toliko velikih bubnjeva da su na njima plesači mogli plesati

King – sastavljen od niza kamenih pločica, po kojima se udara čekićem

Gong (tam-tam) – ima oblik okrugle bronzane ploče

Šeng – kombinacija Panove frule i orgulja; prazna bundeva u koju su pobodene babmusove trske nejednake

dužine

Nagara – timpan od gline

Vina – sastoji se od duguljaste cevi, koja je sa oba kraja pričvršćena uz prazne bundeve – rezonatore. Duž cevi je razapeto nekoliko žica, koje se pritiskom prstiju skraćuju i produžavaju, čime nastaju viši i dublji tonovi.

Vina

Država EXIT

Ove godine će čuveni muzički festival Exit po dvanaesti put biti održan širom Petrovaradinske tvrđave. A sudeći po do sada dostupnim najavama, biće i jedan od najboljih. Teško je u obimnom programu naći nekoliko izvođača koje treba izdvojiti, ali potrudili smo se i naš predlog sveli na osam bendova koje morate poslušati.

aRCaDE FIRE

Ovaj kanadski art-rok bend čini sedmoro muzičara koji tokom nastupa zamene i po šesnaest instrumenata, od gitare i violine, preko harmonike, do metalofona. Njihova muzika osvaja kombinacijom jednostavnosti i kompleksnosti - istovremeno zvuče i prijemčivo, tako da se mogu neobavezno slušati, ali i dovoljno ekscentrično da u dublje svetove svog izraza uvuku samo one koji su spremni da im se posvete. O njihovom aktuelnom albumu „The Suburbs“ pisali smo u broju 38, a na svetskim listama dospeo je na prva mesta. Višestruke nominacije i brojne prestižne nagrade za muziku i tekstove samo potvrđuju da njihov nastup ne smete propustiti.

BEIRUT

Ovo je savršen bend za one koji žele nešto sasvim drugačije. Frontmen Zach Condon kombinuje elemente balkanskog folka, francuskih šansona i američkog nezavisnog zvuka, da bi klasičan pop ispunio zvucima instrumenata kao što su ukulele, harmonika ili truba. Rezultat zvuči egzotično i eklektično, budi uspomene i izaziva toplinu. Sigurni smo da će vam za vreme njihovog koncerta biti žao što okolo nema kafanskih stolova, a pored pesama sa albuma „Gulag Orkestar“ i „Flying Club Cup“, možda čujete i nešto novo sa albuma koji se očekuje ove godine.

Marko Herman

BaD RELIGION

Nakon 30 godina rada i 15 albuma, jedan od najznačajnijih pank bendova današnjice dolazi da svira i u našim krajevima. Oni se nisu sastavili posle višegodišnje pauze da namlate još malo para, već redovno izdaju nove albume i neprestano pomeraju granice žanra, kao što su to činili u svojim ranim godinama. Bad Religion neprekidno ustaje protiv konzervativnog društva, političkih i religijskih institucija, a poziva na društvenu odgovornost. U Novi Sad dolaze u sklopu turneje tokom koje promovišu novi album

„The Dissent of Man“, a svakako će se čuti pesme i sa izdanja „Recipe for Hate“, „Suffer“, „Stranger Than Fiction“ i ostalih.

GRINDERMaN

Nick Cave nas dugo nije posećivao, a onda je sa svojim glavnim bendom The Bad Seeds oduvao „Beogradsku arenu“. No, u toj postavi on već počinje da podseća na Sinatru alternativnog roka. Kao da je i sam to osetio, pa potrebu za ispoljavanjem sirove energije sada kanališe kroz sastav Grinderman. U ovoj postavi Cave svira gitaru, i to veoma prljavo, a svi zajedno stvaraju muziku koja kombinuje bluz, pank i garažni rok. Grinderman je do sada objavio dva albuma, oba puna eksplozivnih numera, pa se očekuje i takav koncert na glavnoj sceni Exita.

PULP

Nakon 15 godina, klasična postava benda Pulp ponovo se okupila da bi narednog leta napravila kraću turneju. Da li će se to produžiti i u snimanje novog albuma, zasad nije poznato, ali je sigurno da ćete biti u prilici da uživate u pesmama koje su obeležile drugu polovinu devedesetih godina. Bend je oformljen 1978, a u postavi u kojoj dolazi u Novi Sad poslednji put je svirao 1996, upravo nakon dostizanja planetarne slave. A nakon sedmog albuma, objavljenog 2002. godine, Pulp se raspao i ovogodišnje okupljanje je kao san za koji se nadamo da neće potrajati samo jedno leto.

JaMIROqUaI

Pioniri acid-džeza i savremenog fanka dolaze da razmrdaju glavnu binu Exita. Nakon skoro dvadeset godina karijere, Jamiroquai ima gomilu hitova u kojima će publika uživati, a čuće se i nove pesme s izdanja „Rock Dust Light Star“ iz novembra prošle godine. Od prvih singlova privukli su ogromnu pažnju, a vrhunac dostigli pesmom „Virtual Insanity“. Ali nisu stali i do danas kreiraju vrhunski plesni ugođaj, koji će prostor Petrovaradinske tvrđave makar na jedno veče pretvoriti u najveću diskoteku na Balkanu.

HOUSE OF PaIN

Everlast i Danny Boy su opet zajedno, makar da proslave dvadeseti rođendan sastava House of Pain. Ako niste čuli njihov hit „Jump Around“, možda ste do sada živeli na Marsu?! Ovi hiphoperi ponosni na svoje irsko poreklo značajno su uticali na razvoj savremene muzike, a slavu su dostigli već prvim izdanjem. U pet godina objavili su tri albuma, a onda su se razišli: Everlast je ostvario uspešnu solo karijeru, dok je Danny Boy učestvovao u više umetničkih projekata. Dvadeset godina nakon osnivanja zajedničkog benda, oni su puni entuzijazma oko obnavljanja saradnje i obećavaju da će svaki koncert biti kao rođendan.

PORTISHEaD

Deo svetog trojstva trip-hopa, bend Portishead, jedan je od onih sastava koje obožavamo da slušamo nadajući se da će u narednih pet godina snimiti i još jedno remek-delo. Oduševili su nas albumom „Dummy“ 1994, potom su svoje mesto u našim srcima zacementirali izdanjem „Portishead“ 1997, a onda su rešili da se malo odmore i treći album su nam poklonili tek 2008. Od tada se najavljuje rad na novom izdanju, ali bar u međuvremenu oni nastupaju. Tako ćemo imati priliku da njihovu trip-hop vizuju osetimo tokom jedne vrele petrovaradinske noći, a Srbija će moći da se pohvali da su svi delovi svetog trojstva (Massive Attack, Tricky) makar po jednom svirali u njoj.

„B. B. KING: LIVE aT MONTREUX 1993“

Eagle Rock Entertainment 2009.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM Stereo, Dolby Digital 5.1, DTS-HD Master Audio

Trajanje: 114 minuta

Ukarijeri dugoj preko šest decenija legendarni B. B. King je gotovo dvadeset puta nastupao na Montreux jazz festivalu. Kao što se vidi iz naslova, ovaj koncert snimljen je kada je B. B. King imao 68 godina i smatra se jednim od njegovih najboljih nastupa. Nakon tri uvodna instrumentala sedmočlanog benda, King izlazi na scenu uz simboličnu "Let the Good Times Roll", a "Caldonia" donosi uzbudljiv duel saksofonista Waltera Kinga i Melvina Jacksona. Kad su ovakvi koncerti u pitanju, teško je razdvojiti nastup na pojedinačne numere. Jednostavno, blues standardi se smenjuju, a Kingov efektan i komunikativan stil sviranja, kao i neverovatna harizma kojom zrači na sceni, učiniće da brzo stignete do završne "The Thrill is Gone" - numere koja, možda više od svih, predstavlja zaštitni znak ovog velikana blues scene. Ipak, ovde nije kraj užitku jer dodatni materijal u trajanju od oko 15 minuta sadrži tri numere snimljene 2006, tokom Kingove oproštajne turneje. Iako vidno stariji, B. B. King i dalje zrači optimizmom i ima dovoljno energije da podigne publiku na noge. Na kraju, treba pomenuti da oba snimka imaju besprekoran zvuk, dok razlike u kvalitetu slike jasno pokazuju napredak ostvaren tokom trinaest godina razvoja. U svakom slučaju, koncert za pamćenje.

Eagle Rock Entertainment 2005.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM Stereo, Dolby Digital 5.1, DTS 5.1

Trajanje: 160 minuta

Snimljen u klubu "Hi Tone" u Memfisu, u prepunom prostoru sa više od 200 posetilaca, nastup Elvisa Costella iz 2005. sadrži nekolicinu starih i proverenih pesama iz karijere duge preko trideset godina. Ipak, "Peace, Love and Understanding", "Pump it Up" ili "Alison" bivaju brojčano nadjačane preovlađujućim numerama sa tada novog Costellovog albuma, "The Delivery Man". Očigledno da je ovo bio jedan u nizu nastupa u cilju promovisanja novog albuma, a mi smo izbrojali čak sedam pesama sa novog studijskog izdanja. Takođe, nemoguće je zaobići sjajne "I Still Miss Someone", "Heart Shaped Bruise" i "Wheels", koje je Costello otpevao sa jednom od američkih folk legendi, Emmylou Harris. Dodatni materijal sadrži još dve numere i dva dueta sa Emmylou Harris, kao i interesantan snimak Costella i njegovog dugogodišnjeg bubnjara Petea Thomasa, koji se voze kroz Memfis i razgovaraju o njegovoj istoriji. Sa tehničke strane, "Live in Memphis" prezentuje tehnologiju visoke definicije u punom sjaju - izvorno snimljen u HD rezoluciji, nastup obiluje jasnim, jarkim bojama i kontrastima, kao i besprekornim prikazom najsitnijih detalja. Zvuk je podjednako impresivan, uprkos nedostatku Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio zapisa.

Eagle Rock Entertainment 2008.

Tip: koncert

Slika: 16x9, 1080i

Zvuk: LPCM Stereo, Dolby Digital 5.1, DTS-HD

Master Audio

Trajanje: 122 minuta

Blues-rock atrakcija iz Teksasa, koja već preko četiri decenije puni koncertne dvorane širom sveta, ovog puta je snimljena u državi iz koje je potekla. Gibbons, Hill i Beard, koji gotovo od samih početaka sačinjavaju "That Little Ol' Band from Texas", zrače relaksiranom pojavom i samouverenošću asova koji više nemaju šta da dokazuju ni drugima, a ni sebi. U tipičnom ZZ Top stilu, bina je opremljena gomilom svetlosnih efekata i držačima za mikrofone u obliku kamionskih izduvnih cevi. Lista pesama sadrži većinu velikih hitova iz raznih perioda, počevši od "La Grange" i "Blue Jean Blues", preko komercijalno najuspešnije MTV faze, oličene u "Gimme All Your Lovin'" i "Sharp Dressed Men", do novijih i manje poznatih numera, poput "Pincushion". Iako će većini ovo biti sasvim dovoljno, pravi ljubitelji benda mogli bi da požele malo više starijih stvari, recimo sa prvih pet albuma, kao i više novih numera. Ovako, ostaje utisak da je koncert odsviran za najširu populaciju i da je bend išao na sigurno, birajući globalne hitove koji su svima poznati. Na kraju, interesantan dodatni sadržaj donosi priču o istorijatu ZZ Topa iz ugla članova benda, kratku reportažu o pripremama pred koncert, kao i Hendrixovu "Foxey Lady" u sjajnom izvođenju bradonja iz Teksasa.

„ELVIS COSTELLO aND THE IMPOSTERS: LIVE IN MEMPHIS“

„zz TOP: LIVE FROM TEXaS“

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

LYKKE LI - „WOUNDED RHYMES“ (Atlantic)

THE KILLS - „BLOOD PRESSURES“ (Domino)

FOO FIGHTERS„WaSTING LIGHT“ (RCA)

Švedska pevačica Lykke Li ovog proleća pokušava da nas osvoji svojim drugim albumom. Debi „Youth Novels“ je prošao prilično neprimećeno izvan njene domovine, ali će svakako dobiti nove slušaoce sad kad singlovi s njenog drugog izdanja osvajaju liste, posebno „I Follow Rivers“. I to će se desiti s pravom, jer su oba albuma odlična... „Wounded Rhymes“ je poseban na svoj način - niti privlači bogatom produkcijom, niti su pesme ubačene u klasični pop kalup, ali to ne znači da nisu pevljive i zarazne. Lykke Li donosi zanimljivu kombinaciju bubnjeva (i drugih udaraljki) i elektronike, što stvara neobičnu muzičku podlogu za njene pesme, u čije se tekstove treba udubiti ako želite da razumete o čemu se tu radi. Ako ne želite, pustite „Wounded Rhymes“ da svira u pozadini i prepustite se.

Ovaj minimalistički duet koji stvara svoje viđenje garažnog roka daje nam svoj četvrti album. „Blood Pressures“ donosi novih jedanaest numera koje odišu sirovošću i bukom. Iako će neki reći da je posle tri slična izdanja trebalo da svoju postavu konačno dopune i naprave „pravi“ bend - zar vam nije dosta „pravih“ bendova?! Baš zato što ne liče na sve ostale, The Kills stvaraju intimna remek-dela, u kojima možete uživati i kod kuće, i dok se vozite gradom i u klubu... Ljuti gitarski zvuk, drska ritam sekcija i mračni, zloslutni tekstovi stvaraju neodoljivu mešavinu koja je na momente očekivana (ako ste fan The Killsa odranije), ali uvek inspirativna.

Da li ste nakon smrti Kurta Cobaina i nestanka Nirvane očekivali da će tihi bubnjar Dave Grohl ikad više biti deo vaših plejlista? Na iznenađenje svih nas, ne samo da je uspeo u tome, već je otišao i mnogo dalje, zbog čega veoma subjektivno tvrdimo da je Foo Fighters najveći rok bend današnjice. Za to im je trebalo šest studijskih albuma i 15 godina. Zato ne sme nikoga da čudi što njihov sedmi album zvuči kao skup najvećih hitova s nešto drugačijim melodijama, ritmovima i tekstovima. Niko se na njihovom mestu ne bi igrao ulogom koju oni sada imaju. Zbog svega toga „Wasting Light“ zvuči fantastično od početka do kraja. Naravno, pojedini momenti („White Limo“) nisu na nivou koji su Fighersi sami sebi postavili, ali krajnji rezultat je da će i narednih godina vladati rok scenom, bez najave da bi ih iko mogao skinuti s trona.

R.E.M. - „COLLaPSE INTO NOW“ (Warner Bros)

Za svoj 30. rođendan R.E.M. nam poklanja svoj petnaesti album. Do sada je već trebalo da odu u penziju pošto desetak poslednjih godina pokušavaju da stvore album dostojan njihove reputacije. Posle fenomenalnih izdanja „Out of Time“, „Automatic for the People“ i „Monster“, kao da su se umorili, izgubili inspiraciju i počeli da se traže od albuma do albuma. Nakon što su postali trio (kad je bubnjar Bill Berry otišao 1997), uspeli su da prethodne uspehe održe izdanjem „Up“ i onda su praktično nestali. Nisu prestali da objavljuju, ali nije to bio bend koji nas je osvojio u periodu do sredine devedesetih godina. Nažalost, nije se puno promenilo ni kad je reč o novom albumu. „Collapse Into Now“ ne deluje usiljeno niti kao da je planski smišljano kako će da zvuči, pa uspešno predstavlja R.E.M., koji uživa snimajući nove pesme. I ta opuštenost je njihova najveća snaga, koja se delimično probija kroz pesme koje na momente („Oh My Heart“, „Walk It Back“, „Mine Smell Like Honey“) upućuju na to koliko je važan bend koji ih je snimio. Iako nije ni blizu njihovih najboljih dana, „Collapse Into Now“ pokazuje da su R.E.M. tu i da još uvek umeju da snime pesme koje ćemo voleti.

BLaCK PISTOL FIRE„BLaCK PISTOL FIRE“ (Rifle Bird)

RISE aGaINST - „ENDGaME“ (Polydor)

I'M FROM BaRCELONa„FOREVER TODaY“ (Mute)

Neobičan duo, koji čine Kevin McKeown (gitara i glas) i Eric Owen (bubnjevi), stvara neobičnu i upečatljivu kombinaciju ogoljenog bluza i garažnog roka. U njihovom debi izdanju prepoznaćete rane radove imena kao što su Kings of Leon, The Black Key, White Stripes i drugih... Ali Black Pisto Fire u tu priču unose nešto svoje. Iako bi se od izdanja sa 13 pesama očekivalo da ponudi dosta šarenolikosti, ovde to nećete doživeti - neke pesme su brže, neke sporije, neke malo više rok, neke malo više bluz, a neke pomalo i noise (kao Blues Explosion). No, ovo je solidno debitantsko izdanje nakon kojeg dvojac može ili da unapredi svoj zvuk ili upadne u zamku ponavljanja istog recepta. Do tada, pružite im priliku i uživajte u tvrdim bluz rifovima.

Rise Against spadaju u one pank bendove koji uspevaju da kreiraju pravu kombinaciju pop-panka prijemčivog širem broju fanova i iskrenog buntovničkog stava koji izbija iz reči koje imaju značenje dublje od opijanja po žurkama. Po tome, ovaj bend nije jedinstven, ali je u odabranom društvu kojeg nema puno. I albumom „Endgame“ Rise Against uspešno nastavljaju da se bave temama kao što su naftna mrlja u Meksičkom zalivu, američka spoljna politika itd. Što ne znači da ćete nakon slušanja biti opterećeni mračnim mislima - „Endgame“ je taman onaj toliko neophodan ventil da se izduvate, makar ga koristili samo da se izolujete od gradske gungule.

Ovaj švedski muzički kolektiv, koji broji 27 članova, donosi nam svoj treći album i savršeno izdanje za vrele prolećno-letnje dane. „Forever Today“ je neobično optimističan album, koji ni u jednom trenutku ne zvuči obično. Čak i da ne znate koliko ljudi ima u bendu, čuli biste da tu nešto nije „kako treba“. Zato I'm From Barcelona zvuče kao orkestarski pop nastao upotrebom svakodnevnih predmeta. Pesme su ispunjene entuzijazmom, osmehom i suncem, kao da pevaju tražeći toplinu koje u Švedskoj nema previše. Rezultat je veseo album, njihovo najkompletnije delo do sada, koje ćete bez ikakvog stida moći da odvrnete do daske dok puštate promaju kroz stan i tako vedre tonove podelite s komšilukom.

THE STROKES - „aNGLES“

(Rough Trade)

Znate kako je kad se potpuno navučete na muziku nekog benda, zavolite nekoliko pesama, možda ceo album (ili više njih), a onda oni naprave pauzu u radu. I taman se pomirite s tim da više neće snimati muziku koju volite, kad stignu najave da stiže novi album. Istovremeno se radujete, ali i plašite da će njihovo novo delo biti potpuni promašaj. Tako su nas The Strokes 2001. oduševili albumom „Is This It?“, a pesma „Last Nite“ je predstavljala sve što volimo na alternativnoj muzičkoj sceni. U narednih pet godina snimili su još dva albuma, a onda napravili pet godina pauze. I evo ih sad opet pred nama. „Angles“ možda nije savršen album i možda će ga mnogi kuditi, ali to je istovremeno i jedan od najboljih albuma snimljenih ove godine. The Strokes zvuče dobro kao na početku karijere, a neke pesme („Taken for a Fool“) i podsećaju na njihove rane radove. Dozvolili su sebi i da se igraju i eksperimentišu u dovoljnoj meri, tako da je konačni rezultat mešavina stilova koja odlično funkcioniše i, iako se neke pesme izdvajaju kao očigledni singlovi („Under Cover of Darkness“, „Games“, „Gratisfaction“), ceo album je odličan i tera na kontinuirano slušanje.

Istraživač noćnih mora

Nedavno se u izdanju Veselog četvrtka na domaćim kioscima pojavio Dylan Dog br. 41 "Lift za pakao" – po originalnoj numeraciji jubilarni 250. broj.

Uvreme kada je ova epizoda premijerno publikovana u Italiji, 2007, serijal je napunio 20 godina. Izdavačka kuća Sergio Bonelli Editore pobrinula se da ovaj važan datum obeleži na odgovarajući način – pa je Dylanov tvorac Tiziano Sclavi pozvan da jubilej uveliča sa nekoliko novih epizoda. Bio je to povratak koji su svi Dylanovi poklonici sa nestrpljenjem čekali. Sclavi je početkom veka počeo da svog junaka postepeno prepušta drugim scenaristima. Lift za pakao je poslednja epizoda koju je napisao i, po svemu sudeći, više se neće vraćati serijalu. Bez obzira na njegovo neopozivo povlačenje, ime ovog italijanskog scenariste, novinara i pisca ostaće zlatnim slovima zabeleženo u analima popularne kulture. Po ugledu, uticaju i popularnosti koje uživa u Evropi, retko koji strip junak se može meriti sa Dylanom Dogom. Pošto je ispekao zanat pišući scenarije za epizode poznatih serijala Ken Parker, Mister No, Zagor i Martin Mystére, Tiziano

Sclavi se 1986. izborio za vlastiti serijal i sa velikim žarom pristupio radu. Želeo je da stvori junaka koji će se pojaviti u nizu avantura inspirisanih poznatim filmovima strave i užasa. Bez obzira što je praktično svaka epizoda omaž ovom ili onom poznatom hororu, Sclavi je, kao odličan poznavalac žanra, uspeo da stripovima udahne svežinu poigravajući se postojećim postulatima i bogateći naraciju crnim humorom. Inspiraciju koju je crpeo bila je raznovrsna. Uverziraniji čitaoci u epizodama Dylana Doga mogu da uoče posvete horor velikanima kao što su George A. Romero, Tod Browning, Alfred Hitchcock, John Carpenter ili Sclavijev zemljak Dario Argento.

KO JE DYLaN?

Dylan Dog je ime dobio po pesniku Dylanu Thomasu, dok mu je prezime, navodno, pozajmljeno iz naslova romana Mickeyja Spillanea, koji je na italijanski jezik preveden kao Dog, figlio di. Crtač Claudio Villa mu je dao lice i stas engleskog glumca Ruperta Everetta. Dylan Dog je privatni detektiv koji se bavi neobičnim slučajevima ili, kako on često voli da kaže – istraživač noćnih mora. Živi u Londonu, u Craven Roadu broj 7. Njegovi prijatelji su pomoćnik Groucho (koji po imenu, liku i ponašanju izuzetno podseća na komičara Groucha Marxa) i inspektor Bloch (slika i prilika glumca Roberta Morleya). Izlečeni alkoholičar, Dylan je zakleti vegetarijanac. Svira klarinet i sastavlja makete galija. Obožava horor filmove i poeziju. Dylan je uvek u farmerkama, crvenoj košulji i crnom sakou. Već gotovo četvrt veka ima trideset i kusur godina. Poput većine drugih Sergio Bonelli Editore junaka – on ne stari i ne menja se. Istina, ovaj (u najmanju ruku) zanimljiv fenomen večne mladosti scenaristi su par puta pokušali da objasne, ali dovoljno ubedljiv odgovor nikada nije ponuđen. A i zašto bi? Zakon tržišta je nalagao da Dylan i njegovi prijatelji uvek budu

istih godina, i to je poštovano u svim dosadašnjim epizodama. Dylan Dog je bio jedan od retkih stripova koji su se mogli pohvaliti da imaju (uključujući nove epizode i reprinte) mesečni tiraž od preko milion primeraka. Prvi broj Dylana Doga, Zora živih mrtvaca, pojavio se u Italiji u novembru 1986. Nedugo zatim novosadski Dnevnik je otkupio prava na serijal za područje Jugoslavije – tako da je Doktor Ksabaras (kako je glasio srpski prevod naslova prvog broja) predstavljen domaćoj publici već 1987. Strip je odmah postao hit, a tokom godina u popularnosti je pretekao do tada neprikosnovene Zagora i Alana Forda. U izdanju Dnevnika objavljeno je 59 brojeva. Kada je počeo rat u Jugoslaviji, prekinuto je i objavljivanje. Posle nekoliko neuspelih pokušaja da se obnove dani stare slave, beogradski Veseli četvrtak je preuzeo serijal i u poslednje tri i po godine objavio preko 40 regularnih brojeva, dvadesetak Superbook specijala, kao i luksuzne albume namenjene najposvećenijim kolekcionarima sa po tri epizode iz Dylanovog „zlatnog perioda“.

Plakat za američku filmsku adaptaciju Dylan Doga.

Ilustracija koju je nacrtao Angelo Stano.

POPULaRNOST

Svoju najveću popularnost Dylan je doživeo početkom devedesetih. Sa svakim novim brojem rastao je tiraž. Sclavi je za prvih 12 brojeva sam napisao scenario, a dominaciju je zadržao i narednih nekoliko godina. Njegovi najverniji saradnici u ovom periodu bili su vrsni crtači Claudio Castellini, Angelo Stano, Gustavo Trigo, Corrado Roi, Carlo Ambrosini i Luigi Piccatto; dok je dvojac Montanari & Grassani bio najvredniji i nacrtao najveći broj epizoda.

Kasnije su se među umetnicima koji su dobili priliku da crtaju Dylanove avanture našli Pietro Dell'Agnol, Bruno Brindisi, Giovanni Freghieri, Nicola Mari... Tokom devedesetih serijal je uglavnom odlično funkcionisao i izgledalo je da Sclavija inspiracija nikada neće napustiti. Posle četiri godine izlaženja, Sclavi je počeo ređe da piše, pa drugi scenaristi dobijali sve više šansi – pre svega Claudio Chiaverotti i Gianfranco Manfredi, a zatim Pasquale Ruju, Paola Barbato... Od 2000. pa nadalje, negde oko broja 150, Sclavijev zamor je postao sve očigledniji, što je dovelo do njegovog napuštanja serijala. Vratio se sa nekoliko novih epizoda 2007. da bi obeležio dvadesetogodišnjicu izlaženja Dylana Doga, potom se potpuno i neopozivo povukao.

Dylan Dog je pre svega evropski fenomen. Poznati američki izdavač Dark Horse Comics je tokom 1999. objavio šest epizoda iz Dylan Dog serijala sa novim naslovnicama koje je nacrtao čuveni Mike Mignola.

Strip nije naišao na dobar prijem u Americi. Bio je previše sofisticiran i nadrealan za ukus američke publike. Sa druge strane, verni obožavaoci u Italiji, Srbiji, Španiji, Poljskoj, Hrvatskoj, Danskoj, Holandiji i Turskoj svakog meseca i dalje sa nestrpljenjem čekaju nove epizode – a među fanovima serijala nalazi se i proslavljeni pisac Umberto Eco, koji ima samo reči hvale za Sclavijevog junaka. Naravno, ne može sve biti savršeno. Bilo je ne-

SVE DYLaNOVE LJUBaVI SU TUŽNE

Dylan je nepopravljivi romantik i gotovo u svakoj epizodi društvo mu pravi nova verenica. On je u sve njih istinski zaljubljen, ali jednostavno im nije suđeno da ostanu zajedno duže od 96 stranica jedne epizode. Tokom godina, nekoliko ženskih likova se izdvojilo po svojoj važnosti. Dylanova majka Morgana je lik koji je izazvao najviše kontroverze, a među važne žene valja ubrojiti ljubav iz mladosti, Marinu, zatim revolucionarku Lillie i prostitutku Brie. Zanimljiv podatak je da 40 odsto čitalačke publike ovog serijala čine pripadnice lepšeg pola. Dylan, nema zbora, ima dosta uspeha kod žena – kako nacrtanih, tako i onih od krvi i mesa.

DYLaN DOG Na FILMU I: DELLaMORTE DELLaMORE

Talentovani italijanski režiser Michele Soavi je 1994. režirao film

Dellamorte Dellamore, koji je baziran na scenariju koji je Sclavi napisao za Dylan Dog specijal Orore nero (kod nas preveden kao Ljubav, smrt, ljubav). Dok u stripu postoje dve paralelne priče – u filmu je zadržana samo jedna – i to ona u kojoj se Dylan Dog ne pojavljuje. Ipak, zbog učešća Sclavija i činjenice da u filmu

izbežno da dugovečan serijal poput ovog (u Italiji za nekoliko meseci izlazi broj 300) ima uspone i padove. Odlazak Sclavija je svakako bio veliki test za Dylana Doga, ali je serijal preživeo i nema naznaka da će biti ukinut u neko skorije vreme. Čudovišta svih vrsta će i u godinama koje dolaze morati da strepe od najpoznatijeg istraživača noćnih mora –a sve to na radost Dylanove verne publike.

glavnu ulogu tumači Rupert Everett, mnogi dilanofili ovaj film visoko cene. Everettov Francesco Dellamorte je neka vrsta Dylanovog alter ega i, slično svom „parnjaku“, mora da se upusti u borbu sa čudovištima – ovoga puta zombijima. Iako je u vreme prvog prikazivanja prošao gotovo nezapaženo, danas se Dellamorte Dellamore smatra jednim od najboljih evropskih horor filmova devedesetih.

DYLaN DOG Na FILMU II: DEaD OF NIGHT

Američka filmska verzija Dylana Doga je 16. marta 2011. premijerno prikazana u Italiji. Srpska premijera najavljena je za 21. april, a nedelju dana kasnije sledi i američka. U režiji Kevina Munroa, u filmu Dylan Dog: Dead of Night naslovnu ulogu tumači Brandon Routh, koji je svetsku slavu stekao 2006. tumačeći Supermena u filmu Bryana Singera. Na osnovu prvih reakcija italijanskih filmskih kritičara koji su imali prilike da pogledaju ovo ostvarenje, 35 miliona dolara vredna adaptacija se dosta udaljila od stripovskog predloška. Elegičnost koja je krasila većinu epizoda zamenjena je akcijom, tako da novi Dylan Dog više podseća na Buffy, ubicu vampira, nego na Sclavijevog junaka.

Rupert Everett i Anna Falchi u filmu Dellamorte Dellamore.

“ Čudovišta svih vrsta će i u godinama koje dolaze morati da strepe od najpoznatijeg istraživača noćnih mora - a sve to na radost Dylanove verne publike.”

Lepa do bola

Nakon svog velikog prijatelja i kolege čudaka Michaela Jacksona, napustila nas je i veličanstvena Elizabeth Taylor, vlasnica čarobnih ljubičastih očiju, koje su decenijama očaravale filmsku publiku. Istinska diva zaslužuje barem nekoliko hiljada slovnih mesta divljenja. Red je.

Nedavno se upokojila filmska diva Elizabeth Taylor. I mada se reč „diva“ izlizala od preterane upotrebe i bez obzira što u ogromnoj većini slučajeva pojašnjenje da se nečijom smrću zapravo završila neka era biva tek zgodna i jednako izraubovana novinarska poštapalica da se premosti idejno-jezička praznina, Elizabeth Taylor jeste bila diva i njena smrt zaista označava kraj jedne ere filma. Dokaza za obe tvrdnje ima u izobilju, kako u njenoj filmografiji, tako i njenoj burnoj biografiji. Kao što je Ingrid Bergman za sebe jednom primetila: „Proživela sam pet života u toku ovog jednog jedinog“, u slučaju Elizabeth (ili Liz, mada je strasno i glasno mrzela taj nadimak) ta brojka se ipak mora uvećati, budući da je ona ipak bila poznata i kao „mačka na usijanom limenom krovu“. Znači, sedam.

Elizabeth (Rosemond) Taylor rođena je pre sedamdeset devet godina u Londonu. U prilog tezi o usložnjenom identitetu kome je kasnije tokom života strastveno težila stoji i podatak da je ona dete Amerikanaca, tada usidrenih u engleskoj prestonici. Otac joj je bio diler umetničkih artefakata, a

majka glumica, koja je karijeru pretpostavila porodičnim obavezama. Takav pedigre i opčinjavajuća lepota već u tim najnežnijim godinama pomogli su maloj Elizabeth u prepoznavanju preferenci i vlastitog puta, te je ona rano, posle osnovne baletske poduke, postala glumica, a ubrzo i velika filmska zvezda, uprkos  mladosti i kratkoj filmografiji. Porodica Taylor je spas od ratom zahvaćene Evrope potražila u matičnoj Americi, što je samo ubrzalo proces prepoznavanja umetničkog dara malene Elizabeth. Uprkos rezervama Elizabethine majke, holivudski lovci na talente uočili su njenu mezimicu, te je negde paralelno sa početkom Drugog svetskog rata buknula i prava bitka između Universala i MGM-a za ugovor sa budućom zvezdom. Kao pobednik iz tog boja izašao je Universal, a Elizabeth je već 1942. mogla da se podiči i prvom filmskom rolom (njen debitantski film bio je banalna i lako zaboravljiva komedija There’s One Born Every Minute). Universal je iz nejasnih razloga raskinuo ugovor sa malom zvezdom, pa je MGM brzo uskočio kao zamena. Ova kompanija je tokom dugog niza godina koje su

usledile ostala zaslužna za najsvetlije stavke u glumačkom opusu Elizabeth Taylor.

Godine 1943. Elizabet je zabeležila i prvi bioskopski hit. U klasiku dečjeg filma Lassie Comes Home ekran je podelila sa tada takođe mlađanim Roddyjem MacDowellom. Tada se rodilo doživotno prijateljstvo na osnovama zajedničkog početka i primetne ekscentričnosti.  Nakon par uloga status prave zvezde potvrdila je mnogohvaljenom ulogom u velikom hitu National Velvet. Taylorova je zadugo ostala najnežnijim osećanjima vezana za ulogu mlade jahačice, mada je tokom snimanja usled pada sa konja zadobila povredu leđa, koju nikada neće u potpunosti uspeti da sanira.

U ovom adolescentskom uzrastu Elizabeth Taylor je nanizala nekoliko zapaženih uloga u tada rado gledanim filmovima kao što su Courage of Lassie, Little Women, Life With Father, Cynthia, Judy Misbehaving... i reputaciju glumice koja sa uspehom odradi svoj zadatak već u prvoj klapi svake scene. Iako još uvek maloletna, Liz Taylor se već okušavala u ulogama odraslih dama (pa i zavodnica - sa stilom, naravno!) u nekoliko filmova

Zoran Janković

koji su bili promašaji u svakom pogledu. Ali i to je bilo dovoljno da holivudski velikaši u njoj prepoznaju potencijal za tranziciju u svet potpuno stasalih glumačkih vedeta. Taj uspešan prelazak u višu ligu i stariji uzrast Elizabeth Taylor odvaja od dugog niza dece-glumaca kojima to nije pošlo za rukom (Shirley Temple, na primer).

Negde na toj koti kreće njen tek na nekoliko mahova poremećen zlatni niz zrelih uloga u voljenim i kvalitetnim ostvarenjima koji joj je doneo i prve otvorene pohvale kritičara i uvek prestižne nominacije za nagradu Oskar. Jedan za drugim sledili su: A Place in the Sun, Father of the Bride, Ivanho, Love is Better Than Ever, Giant (nezaboravni klasik u kom je ekran podelila sa Jamesom Deanom i Rockom Hudsonom), Butterfield 8 (uloga prostitutke voljne da okrene novi list donela joj je i prvog Oskara)... U tom periodu Elizabeth Taylor je javnosti, koja je pomno pratila svaki njen korak, obznanila još jednu svoju neprolaznu strast – gotovo kompulzivnu potrebu za venčavanjem i (makar instant) brakovima. Do kraja života Taylorova je nanizala osam brakova - od toga dva sa Richardom Burtonom - i mnoštvo vanbračnih zajednica.

Prvi supružnik bio joj je bogati naslednik Conrad Hilton (naravno, deda-stric Paris Hilton), kraj koga nije izdržala ni godinu dana, a usledili su britanski glumac Michael Wilding, zlosrećni producent Mike Todd (poginuo u avionskoj nesreći), glumac-pevač Eddie Fisher (otac princeze Lee Carrie Fisher, zbog koga je napustila hrišćanstvo i prešla u judaizam, a koga je, navukavši bes konzervativnog dela javnosti, razvela od koleginice Debbie Reynolds, s kojom će u poznim godina podeliti ekran u TV  filmu These Old Broads po scenariju Carrie Fisher!),

Richard Burton u dve burne bračne epizode, političar John William Warner i drastično mlađi građevinski radnik (!) Larry Fortensky. Kao glumica, Elizabeth Taylor je nizala uspehe i pohvale. Uz tek par potpunih promašaja (poput The Last Time I Saw Paris ili Rhapsody). U njenoj filmografiji iz tog perioda ističu se Suddenly, Last Summer, legendarni Cat on a Hot Thin Roof, Who’s Afraid of Virginia Wolf? (za koji je dobila svog drugog Oskara) i, naravno, Cleoptara. Ova megalomanska produkcija, premda nije uspela da povrati uloženi novac (u to vreme budžet od nezamisliva 44 miliona američkih dolara), ostala je i ostaće zapamćena kao neviđena ekstravaganca zbog prvog isplaćenog milionskog honorara glumici i prve saradnje budućih supružnika Elizabeth Taylor i Richarda Burtona. Njih dvoje će na filmskom platnu (sa manje-više uspeha) biti upareni ukupno jedanaest puta.

Iako će (u alkohol, problematično ponašanje i skandale dobrano ogrezla) Liz Taylor nastaviti da nesmanjenim žarom snima u narednih deset-petnaest godina, dubiozni izbor projekata, javni ispadi, krupne promene u svetu filma i njena krštenica odvojiće je od publike, koja je u međuvremenu sazrela i/ili pronašla nove ljubimice. Filmu će se vraćati u nekoliko navrata, ali na tom polju vredi pomenuti tek pojavljivanje u misteriji po romanu Agathe Christie Napuklo ogledalo (Mirror Crack’d) i simpatičnu rolu preke tašte u blesavoj i ne baš potrebnoj igranoj ekranizaciji Porodice Kamenko.

Elizabeth Taylor se, kako smo rekli, povukla iz sveta filma i energiju i vreme posvetila značajnom humanitarnom radu (jedna je od pionirki podizanja svesti javnosti na opasnost od HIV-a), bizarnim prijateljstvima (poput onog sa Michaelom Jacksonom, čiju je smrt teško prihvatila i sigurno nije prebolela), ekstravagantnim modnim kombinacijama i čudnim ispadima u javnosti. Tako je, recimo, testamentom organizovala da kovčeg sa njenim telom ciljano zakasni na sahranu punih petnaest minuta. Kako, uostalom, i priliči pravoj divi, i to divi iz vremena kada se svojski trebalo potruditi da se ta titula osvoji.

 ODaBRaNa FILMOGRaFIJa

2001. - These Old Broads – TV film

1994. - The Flintstones

1989. - Sweet Bird of Youth – TV film

1985. - North and South – mini-serija

1980. - The Mirror Crack'd

1973. - Night Watch

1967. - Reflections in a Golden Eye

1966. - Who's Afraid of Virginia Woolf?

1963. - Cleopatra

1960. - Butterfield 8

1959. - Suddenly, Last Summer

1958. - Cat on a Hot Tin Roof

1956. - Giant

1951. - A Place in the Sun

1950. - Father of the Bride

1949. - Little Women

1944. - National Velvet

1943. - Jane Eyre

1943. - Lassie Come Home

“ Testamentom je organizovala da kovčeg sa njenim telom ciljano zakasni na sahranu punih petnaest minuta. Kako, uostalom, i priliči pravoj divi...”

„BURLESqUE“

Režija: Steve Antin

Žanr: akcija

Uloge: Christina Aguilera, Cher, Cam Gigandet, Eric Dane

Trajanje: 119 minuta

Za razliku od svoje rivalke Britney Spears, pop diva Christina Aquilera je svoj filmski debi birala duže i pažljivije. Burleska je film u potpunosti prilagođen njenim mogućnostima – što manje zahtevnih dramskih scena, što više pesme. Aquilera je Ali, cura iz malog grada koja želi da uspe u Los Anđelesu. Ona počinje da radi u jednom neo-burlesque klubu kao konobarica, da bi uskoro dobila priliku da i na pozornici pokaže šta ume. A da Aguilera zna da peva –opšte je poznato. Burleska sadrži sve ono što se od filma poput ovog očekuje. Dobar deo otpada na muzičko-plesačke tačke prepune perja i štrasa. Dramaturgija je pomalo staromodna, ali uglavnom uspeva da održi pažnju. Pored ljubavnih jada koji muče Ali i njenog (zauzetog) zgodnog kolegu/cimera Jacka (Cam Gigandet – specijalizovan za scene u kojima treba skinuti majicu), kao glavni problem javlja se moguće zatvaranje kluba. Vlasnica Tess (Cher) bori se kao lavica da sačuva ono što je godinama sticala, ali nije lako. Tess i Ali su od prvog susreta u vruće-hladnim odnosima, pa će razrešenje njihovog sukoba, kako i dolikuje, odlučiti sudbinu kluba. Burleska je u svojoj biti PG 13 verzija Verhoevenove slasne ekstravagance Showgirls – tu su bleštavilo, kič i arhetipska postavka likova – samo bez golotinje i seksa. Neprikosnoveni guilty pleasure tip za sezonu 2010/2011. – šteta samo što originalne pesme nisu bolje.

„TRUE GRIT“

Režija: Ethan Coen i Joel Coen

Žanr: vestern

Uloge: Jeff Bridges, Matt Damon, Hailee Steinfeld Trajanje: 110 minuta

Veliki prošlogodišnji/ovogodišnji hit i ozbiljan (mada zlosrećan) pretendent na Oskara (10 nominacija, nijedna pobeda), True Grit (u srpskom prevodu: Čovek zvani hrabrost) rimejk je istoimenog vesterna iz 1969. Oba filma su zasnovana na romanu Charlesa Portisa i nude istu priču smeštenu na početak 20. veka: uporna četrnaestogodišnja Mattie Ross želi da osveti smrt oca, pa angažuje prekaljenog šerifa Reubena J. "Petla" Cogburna da joj pomogne. Posle početnih nesuglasnica, devojčica i Cogburn kreću u poteru, tokom koje će biti izloženi mnogim opasnostima, ali će dobiti priliku i da se bolje upoznaju. Jeff Bridges je veoma dobar - gotovo uspeva da dostigne upečatljivost legendarnog Johna Waynea, koji je pre četrdeset i kusur godina prvi „navukao Cogburnove čizme“ i za tu ulogu osvojio Oskara. Ipak, srce i duša filma su personifikovani u Hailee Steinfeld, koja tumači tvrdoglavu Mattie. Coenovi su pažljivo odabrali i glumce za epizodne uloge: pre svega, tu je sveprisutni Matt Damon, ali posebne pohvale zaslužuju Barry Pepper i Josh Brolin, koji ulogama odmetnika daju preko potrebnu višedimenzionalnost. Bez postmodernih intervencija i jednostavno postavljen, True Grit je gotovo pa pun pogodak i pravo osveženje u moru hiperstilizovanih filmova kojima smo u poslednje vreme bombardovani.

Đorđe Bajić

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

„SUCKER PUNCH“

Režija: Zack Snayder

Žanr: fantazija

Uloge: Emily Browning, Vanessa Hudgens, Abbie Cornish

Trajanje: 110 minuta

Zack Snayder već godinama slovi za dečka koji obećava, mada do sada nije snimio nijedan zaista odličan film.

Rimejk Zore mrtvih i 300 bili su, istina, dosta dobri, ali ne i za sva vremena. Nadzirači su fascinantni u svom nastojanju da se drže stripovskog predloška, ali je tom filmu nedostajalo neko vezivno tkivo koje će držati priču. Najnoviji Sucker Punch se može opisati kao veličanstven promašaj. Vizuelno, film je pravi dragulj, gozba sa oči. Ali dok stila ima na pretek, supstance ni od korova. Priča je toliko zapetljana da se graniči sa apsurdnošću. Glavna junakinja je zatočena u ludnici i čeka da nad njom bude izvršena lobotomija. Da bi sebi olakšala, mašta da ona i druge bolesnice rade u luksuznoj javnoj kući (!), dok s vremena na vreme ima detaljno razrađene akcione fantazije u kojima se sama ili sa drugaricama sukobljava sa džinovskim samurajima, zombi-nacistima, zmajevima i robotima. Zvuči šašavo? I jeste. A što je najgore, nije u pitanju komedija – već film pokušava da bude ozbiljan i dramski potentan. Sucker Punch je, bukvalno, jedna velika šarena laža. Ume da na trenutke bude zabavan i „lep za oči“, ali ni sav spektakl ovog sveta nije dovoljan da bi se pokrpile rupe u scenariju. Navodno, dosta toga je isečeno iz priče da bi film bio pogodan i za mlađu publiku, ali to ne opravdava papazjaniju koja je servirana gledaocima.

„ELECTRa LUXX“

Režija: Sebastian Gutierrez

Žanr: komedija

Uloge: Carla Gugino, Joseph Gordon-Levitt, Marley Shelton, Adrianne Palicki

Trajanje: 100 minuta

Pre nekoliko leta Sebastian Gutierrez, scenarista (Gothika) i povremeno reditelj (Judas’ Kiss), predstavio je svoju poletnu krimi-komediju Women in Trouble. Film je (u svojim okvirima, naravno) bio hit i osvojio je mnogo simpatija, te se Gutierrez ubrzo odvažio da sačini i nastavak. Electra Luxx se direktno nadovezuje na događanja iz izvornika, i ponovo je Gutierrez posegnuo za istom formulom – promišljenom i efektnom kombinacijom komedije naravi, simpatičnih likova, obrazaca preuzetih iz sitkoma, zahvata kružne dramaturgije i nasleđa Pedra Almodovara (kome i ovaj put sleduje zahvalnica na odjavnoj špici, a posvetu njemu predstavlja i maštovita grafika u najavi filma). Carla Gugino nanovo briljira kao Electra, porno-zvezda, koja je saznavši da je trudna odlučila da se penzioniše. Glumačkoj ekipi su se, reklo bi se, punog srca i sa puno elana pridružili i Timothy Olyphant, Kathleen Quinlan, Julianne Moore, Justin Kirk, Lucy Punch i Vincent Kartheiser. Gutierrez je još jednom pogodio u metu ponudivši pitak, sadržajan i nadasve zabavan film, kome se u krajnjem zbiru može zameriti tek samo na mahove preterana digresivnost. I mala preporuka – po okončanju odjavne špice autori su ugnezdili pravi mali biser – poslasticu u vidu trailera za film, u kome očarava Electra Luxx iz dana porno-udarništva.

Đorđe Bajić Zoran Janković

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

„Pa NEGRE (BLaCK BREaD)“

Režija: Augusti Villaronga

Žanr: drama

Uloge: Francesc Colomer, Marina Comas, Nora Navas, Roger Casamajor, Sergi Lopez

Trajanje: 108 minuta

Na ovogodišnjoj raspodeli priznanja za najbolje u španskom filmu, znamenitoj i problematičnoj Goyi, desilo se pravo čudo – došlo je do gotovo potpunog jednoglasja da je apsolutni pobednik (požnjeo osam nagrada) zapravo i najkvalitetniji film godine. Augusti Villaronga posle desetak godina stvaralačke hibernacije na velika vrata se vratio dramom o odrastanju na fonu španskog građanskog rata. Kako je ovde reč o zrelom, verziranom i samosvesnom autoru zaokružene estetike, u Crnom hlebu nailazimo na sve značajne odrednice njegovog opusa – svet strahota i suštinskog zla sagledan očima deteta, blago iskošena i bizarna stvarnost kao beg od mračne svakodnevice, istorijsko-društveni aparat kao mučna stega nad individuom koja tek sazreva i filigransko konstruisanje dovoljno oneobičene i upečatljive priče, koja očarava uprkos mračnim tonovima, koji je suštinski određuju. Osim toga, Villaronga ovoj adaptaciji i kod nas prevođenog romana Emili Teuixidor dodaje i nove motive – siromaštvo, koje rađa čudovište, i prateći strah od životnih neumitnosti. Poseban trijumf predstavlja to što Augusti Vllaronga do cilja dolazi vlastitim tempom i stazama koje je sam odabrao, očito je da je do krajnje kote stigao isključivo filmskim sredstvima i vlastitim umećem, te se Crni hleb nameće kao jedinstveno delo, koje traži strpljivog gledaoca, da bi ga potom obilno nagradilo za trud, vreme i staloženost.

„THE aDJUSTMENT BUREaU“

Režija: George Nolfi

Žanr: melodrama sa elementima fantastičnog

Uloge: Matt Damon, Emily Blunt, Anthony Mackie, James Slatterry, Terence Stamp

Trajanje: 106 minuta

Iu visokoprofesionalizovanoj kinematografiji, kakva je američka, transfer iz uloge scenariste u rediteljsku stolicu ume da izrodi čudne i često ne baš sasvim uspele filmove. Tako je to već decenijama, a takav usud smešio se i Georgeu Nolfiju (koji u svom scenarističkom opusu ima Bornov ultimatum i Ocean’s Twelve) kada mu je pružena prilika da se kao reditelj okuša sa filmom The Adjustment Bureau (krajem zime kod nas je distribuiran kao Agenti sudbine). Dodatnu prepreku predstavljala je činjenica da je reč o adaptaciji pripovetke čuvenog Philippa K. Dicka. Na ekranizaciji njegove proze oprobali su se mnogi, ali jedino delo koje u tom domenu slovi kao uspešno jeste Blade Runner Ridleyja Scotta. Iako trailer zavodi na pogrešan trag, obećavajući akcioni film sa elementima fantastike, Nolfi se ipak opredelio da priču o tridesetogodišnjaku zaodene u ruho nešto neobičnije melodrame. Režija je dinamična, sa dosta maštovitih rešenja, atmosfera je ujednačena, gluma Damona i Emily Blunt sigurna, muzički skor velikog Thomasa Newmana sugestivan. Film ima samo jednu veću falinku – trenutna međusobna očaranost glavnih junaka predstavljena je dramaturški pomalo ishitreno i kao datost. Ipak, The Adjustment Bureau stoji kao uspeo pokušaj da se revitalizuju i redefinišu oveštala mesta filmske melodrame i zaslužuje toplu preporuku.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Zoran Janković

Akustička obrada prostora

AV procesori

AV risiveri

Blu-ray plejeri

CD plejeri

Centralni zvučnici

D/A konverteri

Efekt zvučnici

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

HDMI kablovi

Integrisana stereo pojačala

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Koaksijalni kablovi

Kompleti zvučnika

Mikro sistemi

Optički kablovi

Slušalice

Stalci za zvučnike

Stereo pojačala snage

Stereo pretpojačala

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Subwooferi

Subwoofer kablovi

Tjuneri

Višekanalna pojačala

Zvučnici

Pregled tržišta maj 2011

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aosvežen 4Audio cenovnik

aosvežen AV impuls cenovnik

aosvežen One HiFi cenovnik

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

CD PLEJERI

STEREO

CD

RETRO

SLUŠALICE

ALL-IN-ONE

SURROUND SISTEMI ZVUČNIKA

A/V

A/V

ZVUČNIKA

Višekanalna pojačala

Blu-ray plejeri

Strujni razdelnici

Strujni kablovi

D/A konverteri

Mrežni plejeri

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

CD plejeri

CD plejeri - nastavak Rotel RCD-1520 900 Wolfson C Simaudio MOON CD-1 RS 1500 192 kHz/24-bit Burr-Brown PCM1793 C MOON CD3.3 RS 2600 192 kHz/24-bit Burr-Brown PCM1798 XLR C C MOON CD5.3SE RS 4900 352,8 kHz/24-bit Burr-Brown PCM1730E XLR C MOON 650D 6700 32-bit ESS Sabre32 XLR C/AES EBU C/O/AES EBU/USB MOON SuperNova RS 7500 352,8 kHz/24-bit Burr-Brown PCM1798 XLR C/AES EBU C Shanling SCD-S300 750 192 kHz/24-bit Burr-Brown PCM1738 C SACD CD-T80 800 C CD-3000 1390 192 kHz/24-bit C/O/AES EBU SCD-3000 1590 192 kHz/24-bit C SACD SCD-T200 1990 C SACD CD-T3000 5490 C/O/AES EBU Synthesis Magnus CD 1040 192 kHz/24-bit C TEAC CD-P1260 210 MP3 PD-D2620 265 C/O MP3 Multi-CD Unison Research Unico CD Primo 1500 Wolfson WM8524 C USB Unico CD 2200 Unico CDE 2450 192 kHz/24-bit Cirrus Logic CS4392 XLR Unico CDE dual DAC 2650 Yamaha CD-S300 295 C/O MP3, WMA USB CD-S700 505 C/O MP3, WMA USB CD-S1000 1020 SACD CD-S2000 1420 XLR SACD 91 Maj 2011. | Hi-Files No41

Mikro sistemi

Cena mikrosistema se odnosi na centralnu komponentu i zvučnike samo ako je navedeno u poslednjoj koloni.

Gramofoni

Gramofonska pretpojačala

Gramofonske zvučnice

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

Integrisana stereo pojačala

Integrisana stereo pojačala -

nastavak

Integrisana stereo pojačala - nastavak

Stereo pojačala snage

Stereo pojačala snage

Stereo pretpojačala

Interkonekcijski kablovi

Kablovi za zvučnike

Kablovi za zvučnike -

Optički kablovi

Koaksijalni kablovi

Subwoofer kablovi

Akustička obrada prostora

HDMI kablovi

Slušalice

Centralni zvučnici

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

Subwooferi

Subwooferi - nastavak

Efekt zvučnici

Kompleti zvučnika

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

Zvučnici -

nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Cene zvučnika se odnose na par, ako nije drugačije navedeno.

PREGLED TRŽIŠTA // Maj 2011

Stalci za zvučnike

Cene stalaka za zvučnike se odnose na par, ako nije drugačije navedeno

Najveći

EISA General Meeting

Belgrade, 22-26. June 2011