- Watch us gathering news -
- Discover why we award our winners -
- Learn how to make your own movies -
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik
Ljubiša MIODRAGOVIĆ
zamenik urednika
Bojan JOVIĆ
Lektura i korektura
Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Nikola StOJANOVIĆ, Đorđe BAJIĆ
Milan M. MILOŠeVIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ
Fotografije i dizajn
Stereo SpOt
Adresa
Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700
Osnivač i izdavač Hi-Files Group
Dimitrija tucovića 146/6
11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700
Web adresa www.hi-files.com, m.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj 1820-2950
Štamparija
Rotografika, Subotica
Distribucija Global press, Beograd
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
Subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-.Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files
COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater.
www.eisa.eu
poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, ovaj broj magazina je u potpunosti obojen uređajima koji su pristigli na testiranje za potrebe eISA nagrada. Mi smo odabrali najbolje i predstavićemo ih u ovom i narednom broju magazina. Od audiofilskih testova moramo izdvojiti nove pMC FB1 Signature i proAc tablette Anniversary zvučnike, a dosta zabave smo imali i sa novim Simaudio D/A konverterom 100D. po prvi put imali smo prilike da testiramo Linn uređaje i nismo sakrili naše oduševljenje.
U našu redakciju su pristigli i vrhunski LeD i plazma modeli Samsung televizora, a u ovom broju predstavljamo model Ue55D8000. Za ovo leto Harman, Yamaha i pioneer su pripremili nove serije AV risivera, a prvi na test nam je stigao pioneer VSX-921.
U Briselu je održana eISA konvencija, te vam prenosimo naše utiske i proizvode koji će svakako obeležiti nastupajuću sezonu. U trenucima kada se ovaj časopis bude štampao oko 50 članova eISA biće u Beogradu na glavnom sastanku na kojem se vrši glasanje. Biće to velika prilika da se naše kolege od portugala do Ukrajine ili od Švedske do Grčke upoznaju sa našom prestonicom. Zaista osećamo veliku čast što nam je ukazano poverenje da organizujemo ovaj General Meeting.
Ovo je i dobra prilika da se zahvalimo svima onima koji su nam pomogli u organizaciji od hotela Holiday Inn, preko Laste, Filip travela do turističke organizacije Beograda.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik
ljuba@hi-files.com
Misija magazina Hi-Files
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
18 eISA konvencija
Još jednom je Brisel bio domaćin velike godišnje konvencije koju organizuje asocijacija EISA. Tom prilikom 50 glavnih i odgovornih urednika imalo je priliku da se upozna sa najnovijim proizvodima iz čak 22 kompanije.
66 Mali vodič kroz istoriju muzike
U ovom broju bavimo se antičkom Grčkom. Vidljivi ostaci arhitekture, vajarstva i slikarstva starog sveta, utisnuti i u naše pamćenje, dočaravaju nam prilike i dešavanja davno prošlog vremena.
68 Sting
Nakon još jednog uspešnog nastupa u klonuloj srpskoj prestonici, Sting nanovo ističe svoju ozbiljnu kandidaturu za titulu kameleona sa neograničenim rokom trajanja. Sa punim pravom i ubedljivim argumentima.
72 tom Morello
Rage Against the Machine i Audioslave. Jedno ime povezuje ova dva velika benda (bez poređenja njihovih veličina). Radi se o jednom od najboljih gitarista svih vremena - Tomu Morellu.
76 Johnny Depp
Bez obzira što ga nešto manje od dve godine deli od jubilarnog pedesetog rođendana, mladoliki Johnny Depp još uvek može da se prošvercuje kao jedan od holivudskih zlatnih dečaka.
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao prima oca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.
Nakon pet godina testiranja i izlaganja na audio-video sajmovima, KEF je objavio da koncept zvučnika Blade najzad ulazi u proizvodnju. Ovaj zvučnik obeležiće značajan jubilej - pedesetogodišnjicu postojanja fabrike - a donosi ozbiljan hi-end zvuk i jedinstven dizajn. Jedna od glavnih smernica pri nastanku Blade zvučnika bio je koncept "Single Apparent Source", koji predstavlja nastavak razvoja KEF-ove Uni-Q tehnologije dual-koncentrik zvučnika. U praktičnom smislu, usavršavanje je donelo integraciju niskotonskog opsega sa već postojećom visokotonsko/srednjotonskom Uni-Q jedinicom, a iz kompanije tvrde da je ovo rezultiralo neuporedivom preciznošću čitavog frekvencijskog opsega iz tačkastog izvora zvuka. Četiri niskotonske jedinice od 22,5 centimetara postavljene su bočno, po dve sa svake strane, što dovodi do međusobnog poništavanja vibracija i umanjenja distorzije. Naime, sila koju bas-drajveri proizvode toliko je snažna da su njihovi magneti međusobno direktno povezani kako bi se ostvario pun efekat ovakve koncepcije. Na prednjoj strani smeštena je jedna Uni-Q jedinica, koja sadrži srednjotonac prečnika 12,5 centimetara i visokotonac od 2,5 centimetara, a opremljena je i optimizovanim usmerivačem. Blade je izrađen u trosistemskoj topologiji, uz frekvencijski odziv od 40 herca do 35 kiloherca, nominalnu impedansu od četiri oma i osetljivost od 91 decibela (1 W/1 m). Visina od impresivnih 159 centimetara upotpunjena je širinom od preko 36 i dubinom od 54 centimetra, uz masu od preko 57 kilograma, a Blade su predviđeni za rad s pojačalima snage od 50 do 400 vati po kanalu. Na kraju, suvišno je trošiti reči na izgled ovih zvučnika - iako smo sigurni da će biti i onih kojima se neće svideti, teško da će ikoga ostaviti ravnodušnim. Tome doprinosi i atraktivan izbor boja, od snežnobele, preko različitih metalik nijansi, pa do zagasitosive. Početak prodaje najavljen je za kraj jula, po ceni od oko dvadeset hiljada funti na britanskom tržištu. i www.kef.co.uk M 20.000£ Jul 2011
Nedavno završeni high-end sajam u Minhenu danski proizvođač DALI iskoristio je za predstavljanje novog modela zvučnih kutija. Poznata serija FAZON, koja se sastojala od satelita i sabvufera, i u kojoj su korisnici mogli sastavljati sistem po želji - od bazične stereo postavke do multikanalnih sa jednim ili više sabvufera - dobila je ozbiljno pojačanje u vidu novog modela FAZON F5. Novi pripadnik serije odlikuje se veoma neobičnim dizajnom, a pogled na fotografije stvara utisak da se radi o još jednom satelitskom tipu kutija. Međutim, F5 je podnostojeći zvučnik, a neobičan izgled predstavlja uspešan kompromis između nesvakidašnje atraktivnosti i dobre umrtvljenosti kabineta. Za visoke tonove F5 koristi kupolasti visokotonac prečnika 28 milimetara, dok su za srednjotonsko i niskotonsko područje zadužene dve jedinice od 127 milimetara, a topologija je dvoiposistemska. Tehničke karakteristike govore o frekvencijskom opsegu od 49 herca do 23 kiloherca, uz osetljivost od 87,5 decibela (1 W/1 m) i impedansu od šest oma, a preporučuje se upotreba pojačala snage od 40 do 180 vati po kanalu. Takođe, proizvođač ističe da ovalno kućište novog modela sprečava nastajanje stojećih talasa. Masivno metalno postolje je sastavni deo kabineta, na čijoj zadnjoj strani se nalaze single-wire terminali postavljeni vertikalno da ne bi narušili eleganciju podnožja zvučnika. Zajedno sa postoljem, FAZON F5 se odlikuje visinom od nepuna 92 centimetra i masom od 13,9 kilograma. i www.dali.dk M 3.000
Dynaudio je predstavio novu generaciju poznate serije Focus, čija se startna postava sastoji od ukupno šest modela. Za razliku od prošlih vremena, sada su tu čak tri podnostojeća modela (380, 340 i 260), dva regalska (pasivni 160 i aktivni 110 A), kao i jedan centralni zvučnik (210 C). Iako će razlike na spoljašnjosti uočiti samo iskusno oko, iz ugla tehnologije stvari stoje drugačije. Membrana visokotonca opremljena je novim materijalima za povećanu preciznost, dok su srednjotonske i niskotonske jedinice dobile novorazvijene kalemove i optimizovane korpe od livenog aluminijuma. Takođe, skretnica je optimizovana, a konstrukcija kabineta dodatno ojačana. Prema rečima proizvođača, navedene izmene učinile su da novi Focusi zvuče otvorenije, transparentnije, preciznije i dinamičnije nego njihovi prethodnici. Novi modeli biće ponuđeni u četiri finiša od prirodnog drveta, kao i u dve boje visokog sjaja. i www.dynaudio.com
Jedan od najpopularnijih niskobudžetnih gramofona, model Debut iz austrijske kompanije Pro-Ject, pojavio se u poboljšanom izdanju. Nova verzija nosi oznaku Debut S/E3 i odlikuje se novim tanjirom prečnika 12 inča (ranije 10 inča), kao i unapređenim ležajima ručke, koja je sada opremljena zvučnicom Ortofon Super OM10 (ranije OM5E). Motor je opremljen novim sistemom oslanjanja i pogonskim kaišem, koji dodatno umanjuju vibracije. Jednostavniji pristup ožičenju omogućava korisnicima da, ako žele, zamene fabričke RCA priključke nekim kvalitetnijim. Na kraju, Debut S/E3 je dostupan i u piano black finišu, istom koji proizvođač koristi za gramofone s vrha ponude. i www.project-audio.com
Nakon regalskog modela Ultimatum XLS, koji je baziran na poznatom MFS, ostrvski Neat predstavio je podnostojeći Ultimatum XLi. Zadržan je već utvrđeni pristup u osvežavanju, pa tako XLi veoma podseća na floorstander MF5, sa istim proporcijama i vizuelno izdvojenim, masivnim panelom na koji su pričvršćene zvučničke jedinice. Naravno, brojne izmene su prisutne, ali se ne vide na prvi pogled. Topologija je u osnovi dvosistemska, ali uz par Neatovih specijaliteta: dve midbas jedinice prečnika 16,8 centimetara postavljene su po izobarik principu, pri čemu je jedna smeštena konvencionalno, na prednjoj strani kabineta, a druga se nalazi u unutrašnjosti. Pored toga, iznad frontalnog mid-bas drajvera nalazi se Sonomex visokotonac od 2,6 centimetara, a njegov učinak pomognut je parom EMIT planar-ribon visokotonaca, koji su postavljeni na gornjoj strani kabineta. Ultimatum XLi ima bas-refleks portove na zadnjoj strani, a skretnica je smeštena u izolovanu komoru unutar kućišta. Osetljivost iznosi 87 decibela (1 W/1 m), impedansa je šest oma, a preporučena snaga pojačala 25200 vati po kanalu. Proizvođač ističe da je postavio dodatnu masu u donji deo zvučnika kako bi obezbedio što bolji damping, ali i spustio težište u cilju povećane stabilnosti zvučnika. Neat Ultimatum XLi se očekuje u prodaji tokom jula, uz izbor od ukupno osam finiša i sa cenom od šest hiljada funti.
i www.neat.co.uk M 6.000£
Pored novih sabvufera i modela iz serije FAZON, na sajmu u Minhenu DALI je predstavio regalski zvučnik, koji je začetnik potpuno nove serije ZENSOR. Iako su detaljne tehničke karakteristike još uvek nepoznanica, proizvođač navodi da će se nova serija sastojati od ukupno četiri modela - podnostojećih ZENSOR 7 i ZENSOR 5 (98, odnosno 80 cm visine), regalskog ZENSOR 1 i centralnog ZENSOR VOKAL - što će omogućiti postavljanje u stereo ili višekanalnoj postavci. Prema rečima zvaničnika, nova serija pruža sjajan doživljaj pri slušanju muzike, uz odličnu mikro i makro dinamiku i visoku preciznost zvuka. Pored toga, umanjenje vibracija postignuto je upotrebom sedam zavrtanja za pričvršćivanje mid-bas jedinice, umesto uobičajenih četiri do šest. Klasičan dizajn kabineta aktuelizovan je prednjim panelom u piano finišu i niklovanim okvirima zvučničkih jedinica, a nas u redakciji ZENSOR 1 je neodoljivo podsetio na pojedine modele drugog proizvođača zvučnika, koji takođe dolazi iz Danske. i www.dali.dk
Electrocompaniet je najavio predstavljanje novog sistemskog daljinskog upravljača ECT 3, koji će biti premijerno prikazan na HighEnd sajmu u Minhenu (19-22. maj). Novi daljinski će biti osposobljen za upravljanje svim uređajima ovog norveškog proizvođača, a vizuelno će se oslanjati na Classic seriju, što podrazumeva metalno telo sa akrilnom gornjom stranom i luksuzne komandne tastere. ECT 3 podržava IR i radio-vezu, pri čemu koristi dvosmernu komunikaciju, pa je na integrisanom displeju moguće očitati temperaturu pojačala i druge informacije. Takođe, displej može da prikaže listu svih uređaja u sistemu, a komande funkiconišu isto kao navigacioni tasteri na Electrocompaniet pojačalima i CD plejerima. Naravno, ECT 3 podržava i uređaje iz serije Prelude, a u kombinaciji sa D/A konverterom PD-1 može da kontroliše sofverski audio-plejer na računaru. Početak prodaje očekuje se u junu, uz predviđenu cenu od oko 350 evra na zapadnoevropskom tržištu. i www.electrocompaniet.no M 350
International Audio Group, poznatiji kao IAG, najavio je brojne novitete za predstojeći sajam u Minhenu. S obzirom na to da IAG u svom okrilju ima kompanije kao što su Audiolab, Luxman, Mission, Quad i Wharfedale, noviteti obuhvataju širok dijapazon cenovnih kategorija, od pristupačnih uređaja do prestižnih hi-end sprava. Kako je među ovakvim imenima teško odabrati od koga početi, najbolje je da krenemo abecednim redom. Audiolab najavljuje prikazivanje kompletnog sastava nove serije 8200, koja sadrži ukupno sedam modela: 8200A, 8200CD, 8200CDQ, 8200M, 8200MB, 8200P i 8200Q. Castle Acoustics će predstaviti nove regalske zvučnike sa oznakom Richmond Anniversary, dok se iz Missiona očekuju novi kompaktni 5.1 sistem MCube 3 i aktivni sabvufer M-200. Quad stiže sa novim modelima serije Elite - konkretno, u pitanju su CDP (CD plejer/preamp), QSP (stereo izlazno pojačalo) i QMP (monoblok izlazno pojačalo), kao i zvučnici 12L Classic i 22L Classic. Na kraju, Wharfedale će predstaviti novu seriju Jade, PowerCube sabvufere i kompaktni 5.1 sistem DX-1HCP. i www.internationalaudiogroup.com
Internet prezentacija posvećena legendarnom imenu koje je danas, na žalost, prisutno samo kao deo Hi-Fi istorije. Zastarelog izgleda ali dobre funkcionalnosti, glavna strana razvrstava Technicsovu istoriju na 11 kategorija. Na sajtu se može pronaći većina najpoznatijih sprava od sedamdesetih godina prošlog veka pa do početka prethodne decenije, a tabelarni prikaz donosi osnovne karakteristike, kao i linkove ka fotografijama uređaja. Za dodatne informacije o sajtu i drugim izvorima podataka, tu je sekcija sa odgovorima na najčešće postavljana pitanja (FAQ). i www.vintagetechnics.info
Pored redovnog osvežavanja ponude zvučnika i sve bogatije palete iPod/iPhone sprava, ostrvski Bowers & Wilkins ne zanemaruje svoju online prezentaciju. Odskora u novom ruhu, prezentacija se odlikuje tamnom podlogom, što je čini prijatnijom za duže gledanje, a pored toga deluje i veoma luksuzno. Početna strana popunjena je novitetima u ponudi i najpopularnijim proizvodima, a kretanje sajtom je jednostavno, logično i pregledno. Pored toga, tu je podrška za starije proizvode, sekcija za tehnička pitanja i registraciju proizvoda, kao i istorijat proizvođača praćen zanimljivimm fotografijama. i www.bowers-wilkins.com
Nova multiroom sprava iz Meridianove linije Sooloos nosi oznaku Media Core 600 i predstavlja dosad najsposobniji muzički server iz ove kompanije. Novi server može da opsluži ukupno šest zona, a kontrola je moguća preko gotovo bilo kog mrežnog uređaja, što podrazumeva iPod/iPhone, PC/Mac računare i Sooloos kontrolere. Media Core 600 opremljen je sa dva hard-diska kapaciteta po dva terabajta, koji funkcionišu u RAID 1 režimu (mirror), pa je u njega moguće pohraniti oko pet hiljada albuma u FLAC formatu, uz zadržavanje potpune sigurnosti podataka u slučaju kvara. Opciono, pomoću tehničke podrške iz Meridiana, hard-diskove je moguće povezati u RAID 0 i time duplirati kapacitet skladišta, ali uz gubitak sigurnosti podataka. U ovakvim slučajevima proizvođač preporučuje čuvanje sigurnosnih kopija na eksternim skladištima. Pored ovoga, Media Core 600 omogućava nezavisnu konfiguraciju svih šest audio-zona, kao i reprodukciju internet radija. Masivno kućište odlikuje se standardnim hi-fi dimenzijama (ŠxVxD: 440x185x350 mm) i težinom od 12,5 kilograma, a aluminijumska izrada i kombinacija crne i srebrne boje veoma podsećaju na dizajn Meridianove G serije. Takođe, zahvaljujući standardizovanim dimenzijama, odlično rešenom hlađenju i pristupu hard-diskovima sa prednje strane, Media Core 600 može biti smešten u orman (rack). Cena na britanskom tržištu iznosi oko šest hiljada funti. i www.meridian-audio.com M 6.000£
Povodom obeležavanja dvadeset godina postojanja, ostrvski proizvođač kućnih i profesionalnih zvučnika PMC produžio je trajanje garantnog perioda na dvadeset godina. Dvadesetogodišnja garancija važi za sve pasivne zvučnike i primenjuje se od maja, a proširena je na zvučnike kupljene od prvog januara tekuće godine ukoliko je vlasnik izvršio registraciju na sajtu proizvođača. Zvaničnici iz PMC-a ističu da dizajniranje i proizvodnja zvučnika pod jednim krovom, u njihovom pogonu u Lutonu (UK), predstavljaju ključni faktor u zadržavanju veoma visokih kriterijuma pri kontroli kvaliteta. Svaki pojedinačni deo, od naj-
manjeg otpornika, pa do zvučničkih jedinica i kabineta, podvrgnut je rigoroznim testovima, a sve elektronske komponente se ispituju i sortiraju u zavisnosti od dobijenih rezultata. Zvučničke jedinice, bez obzira na cenu i namenu, individualno se testiraju da bi se postiglo najbolje moguće uparivanje, a proizvođač čuva podatke i parametre svakog para zvučnika koji je napustio fabriku. Zbog svega navedenog, PMC je potpuno siguran u garanciju koju daje, što pokazuje veliko poverenje kompanije u sopstvene proizvodne procese i krajnji kvalitet proizvoda. i www.pmc-speakers.com
Poput kolega iz grupacije kompanije Denon, i Marantz je predstavio nove modele AV risivera. Istina, zasad su to samo dva pripadnika slimline serije sa oznakama NR1402 i NR1602, čija se poboljšanja nalaze prvenstveno ispod lima. Vizuelno gotovo identični sa prethodnom generacijom (NR1501, NR1601), novi risiveri donose već poznat, elegantan dizajn, koji ne opterećuje prostor i lako se uklapa u svako okruženje. Slabiji model izveden je u 5.1 konfiguraciji i predstavlja odlično rešenje za korisnike koji ne insistiraju na mrežnom povezivanju i USB priključcima. S druge strane, snaga od 50 vati po kanalu, uz podršku za Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio dekodere, četiri HDMI 1.4 ulaza (3D pass-through) i brojne opcije obrade zvuka, ispunjava većinu želja na polju zvuka i slike. Snažniji NR1602 zadržava istu snagu po kanalu, ali povećava broj kanala na 7.1, dok drugu razliku u odnosu na slabiji model predstavlja mogućnost mrežnog povezivanja, kao i USB port na prednjem panelu. Reprodukcija preko mreže, internet radio, online servisi, AirPlay i kontrola pomoću Apple uređaja samo su neke od mogućnosti ovog risivera. Novi modeli se očekuju na tržištu tokom leta, a najavljene cene na tržištu Velike Britanije iznose 350, odnosno 530 funti.
i www. marantz.com M 350-530£
Dvadesetogodišnja garancija za dvadeseti rođendan
Japanski proizvođač predstavio je novu generaciju audio-video risivera, koja se trenutno sastoji od pet modela. Cela serija odlikuje se neznatno osveženim dizajnom, ali bez posebnih noviteta na ovom polju. Svi modeli podržavaju 3D materijal, a tri skuplja modela imaju integrisan Apple Airplay. Bazni AVR-1312 poseduje pojačalo od 5x110 vati, četiri HDMI ulaza i jedan izlaz, kao i podršku za zvučni zapis visoke definicije (HD Audio). Sledeći na lestvici je AVR-1612, koji donosi snagu od 120 vati na svih pet kanala, frontalni USB port, novi sistem Audyssey MultiEQ kalibracije, kao i Dynamic Volume obradu audio-signala. Kao što smo pomenuli, tri skuplja modela (AVR-1912, AVR-2312 i AVR-3312) podržavaju direktan prenos muzike sa iPod/iPhone uređaja, kao i iz iTunes baze na Mac ili PC računaru. Dodatno, DLNA sertifikat garantuje reprodukciju MP3, WMA, AAC i FLAC datoteka preko lokalne mreže, kao i pristup muzičkim servisima i hiljadama radio-stanica na internetu. AVR-1912 opremljen je sa šest HDMI 1.4 ulaza, ima pojačalo od 7x125 vati i mogućnost da funkcioniše u dve zone, dok AVR-2312 donosi 135 vati po kanalu u 7.2 konfiguraciji, jedan HDMI ulaz više i Audyssey MultiEQ Pro obradu signala. Na vrhu se nalazi AVR-3312, sa 165 vati po kanalu, dva HDMI izlaza, Dynamic Discrete Surround kolom i sistemima Audyssey DSX, AL24 i Clock Jitter Reducer. Na tržištu Velike Britanije cene se kreću od 250 do 800 funti, uz izuzetak najskupljeg modela, čija cena još nije objavljena. i www.denon.com M 250-800£
Organizacija DLNA (Digital Living Network Alliance) najavila je nove smernice za razvoj prenosa video-materijala visoke rezolucije, koje obuhvataju televizore, Blu-ray plejere i gaming konzole. Novi DLNA sertifikat će obezbediti da ovi uređaji u budućnosti, preko lokalne Wi-Fi mreže, mogu direktno da preuzimaju sadržaje sa PC računara i NAS uređaja. Predsednik DLNA, gospodin Nidhish Parikh, izjavio je da nove smernice predstavljaju prvi korak u ostvarenju cilja koji je ova neprofitna organizacija zacrtala za 2012. S obzirom na to da DLNA danas broji preko dve stotine članica iz domena potrošačke elektronike, IT sektora i mobilnih uređaja, među koje spadaju giganti poput LG-ja, Panasonica, Samsunga, Sharpa i Sonyja, jasno je da svaka odluka ove organizacije nosi snagu koja će se nesumnjivo odraziti na globalno tržište i uticati na ono što prosečan kupac traži i dobija za svoj novac. i www.dlna.org
"Lanac je onoliko snažan koliko je snažna njegova najslabija karika." Ova izreka se često može čuti u hi-fi svetu, a odnosi se na to da sve komponente moraju biti ujednačenog kvaliteta da bi sistem pružio svoj maksimum. Proizvodi kompanije HiFi-Tuning tiču se upravo onih delova sistema koji su često zapostavljeni - u pitanju su strujni kablovi, utičnice, razdelnici, osigurači i adapteri visokog kvaliteta izrade. Kao što naziv govori, HiFi-Tuning proizvodi namenjeni su finom podešavanju sistema i omogućiće da vaš sistem zasvira punom snagom. Pored komponenata za samogradnju, u ponudi su gotovi strujni kablovi, kao i strujni razdelnici. i www.hifi-tuning.com
U saradnji sa korporacijom NHK (Japan Broadcasting Corporation), japanski gigant Sharp razvio je LCD panel dijagonale 85 inča (215 cm), koji je kompatibilan sa Super Hi-Vision televizijskim formatom naredne generacije. Ovaj format, poznat i kao Ultra HDTV, odlikuje se rezolucijom od 7.680x4.320 piksela, što je šesnaest puta više od Full HD rezolucije (1.920x1.080), pa tako Sharpov eksperimentalni model trenutno drži svetski rekord u ovoj disciplini. Zahvaljujući UV2A LCD tehnologiji, ovaj panel isporučuje potpuno preciznu sliku u rezoluciji od 33 megapiksela. Trenutno, kompanija NHK priprema prva probna emitovanja novog formata, a iako se komercijalizacija ne očekuje pre 2020, moguće je da naredna demonstracija nove tehnologije bude na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012. i www.sharp-world.com
Kompanija Samsung Electronics, jedan od globalnih lidera u oblasti digitalnih medija i tehnologija digitalne konvergencije, najavila je lansiranje poslednje generacije Samsungovih televizora u Srbiji - Samsung Smart televizora. Linija Samsungovih LED i Plazma Smart televizora za 2011. godinu (posle serije LED D5500 i PDP D6900) po prvi put predstavlja novi Samsungov priključak Smart Hub, što je zapravo jednostavan sistem menija koji se koristi za povezivanje, otkrivanje i uživanje u širokom asortimanu sadržaja. Korisnik lako može da pretražuje filmove, emisije i video-klipove preko povezanih uređaja, kao što može da surfuje internetom putem svog TV prijemnika i ostvari pristup širokom spektru aplikacija sa servisa Samsung Apps za televiziju. Integrisanjem najboljih sadržaja sa društvenih mreža, Samsung Smart TV dovodi društvene mreže u dnevne sobe i omogućava korisnicima da budu u toku sa najnovijim vestima, da postavljaju video-klipove i razmenjuju slike sa prijateljima i porodicom. Putem međunarodnog četa uživo, Samsungovi Smart televizori pomažu korisnicima da budu konektovani bolje nego ikada ranije. Smart Hub pruža korisnicima i tri visokopersonalizovana i jedinstvena sadržaja: Search All (Pretraži sve) pojednostavljuje pretragu i pristup željenim sadržajima na televizoru, internetu, memorijskom uređaju, računaru i mobilnom telefonu koji je priključen na kućnu mrežu; Web Browser (internet pretraživač) nudi korisnicima sve mogućnosti za pretraživanje interneta direktno sa TV prijemnika; Samsung Apps, prva prodavnica HDTV aplikacija na svetu, nudi veliki broj aplikacija i ispunjava potrebe potrošača na polju sporta, zabave, informisanja, video-igara i društvenih mreža.
Samsung takođe predstavlja One Design, novi koncept koji objedinjuje potrebe na polju performansi, sa idejom da Smart TV aparati treba da se besprekorno uklope u svoje okruženje i da se mnogo prirodnije prilagode načinima na koje korisnik želi da ostvari interakciju sa svojim TV aparatom. Kako bi se obezbedio minimalistički i istovremeno sveobuhvatniji doživljaj gledanja televizije, Samsungova nova linija LED i Plazma Smart televizora za 2011. u ponudi ima proizvode koji su praktično bez rama (LED-D7000, D8000 i Full-PDP linija) ili imaju ultratanke ramove, koji čine da ekran bude veći bez stvarnog povećavanja dimenzija samog televizora. Uzani ram dizajniran je tako da se gotovo ne vidi i, kada je televizor isključen, savršeno se uklapa sa okruženjem.
i www.samsung.com
Invaziji mrežnih plejera priključio se i kanadski NAD novim modelom C446. Definisan kao Digital Media Tuner, C446 omogućava reprodukciju muzičkog materijala preko lokalne mreže ili sa USB memorije, kao i uživanje u FM/AM, DAB/DAB+ i internet radio-stanicama. Kućište novog plejera je potpuno u stilu NAD-ove Classic serije, sa zaobljenim ivicama i prednjim panelom od tvrde plastike u mat sivoj boji, a sve informacije prikazuju se na velikom matričnom displeju. Na zadnjoj strani nalaze se Ethernet port i Wi-Fi antena, priključci za FM i iAM antene, kao i po jedan digitalni (optički) i analogni (RCA) izlaz. C446 podržava sve popularnije audio-formate (AAC, FLAC, MP3, WAV, WMA), a digitalno-analognu konverziju obavlja 192 kHz/24-bitsko kolo. Velike mogućnosti povezivanja potvrđene su DLNA i UPnP sertifikatima, a kontrola je moguća i preko Android i Apple uređaja. i www.nadelectronics.com
2-7. septembar 2011.
IFA 2011
Berlin, Nemačka
16-19. septembar 2011. Top Audio Video Show
Milano, Italija
24-25. septembar 2011. National Audio Show
Whittleburry Hall, Engleska
14-16. oktobar 2011. Rocky Mountain Audio Fest
Denver, SAD
5-6. & 12-13. novembar 2011. Hi-Files Show
Novi Beograd, Srbija
U veličanstvenoj dvorani "Le Grand Palais" u Parizu preko 1.500 gostiju uživalo je u karakteristikama LG Cinema 3D televizora, koji poseduje prvi zvanični sertifikat za sliku bez treperenja, širok ugao gledanja, jasniju sliku i udobne i lagane naočare koje ne koriste baterije ili neko drugo elektronsko napajanje, što ga čini savršenim za gledanje 3D sadržaja u većim grupama ljudi. Gosti iz cele Evrope i drugih regiona došli su u Pariz da bi pogledali projekciju novog 3D filmskog ostvarenja „Rio“ na ogromnom ekranu dimenzija 27x11 metara. Dva rekorda su postavljena te večeri - projekcija 3D filma sa najvećim brojem gledalaca i najveći 3D ekran na svetu. Oba rekorda su potvrđena odmah nakon projekcije od strane organizacije „Ginisovi svetski rekordi“. Na događaju su bile prisutne i mnoge poznate ličnosti, poput glumica Sofi Marso i Izabele Đordano, kao i slavnog filmskog reditelja Kloda Leluča. Cinema 3D TV je nedavno predstavljen i u Srbiji na događaju održanom u Beogradu početkom aprila. Tom prilikom je predstavljena jedinstvena Film Patterned Retarder (FPR) tehnologija, koja optimizuje razdvajanje slika za levo i desno oko. Te slike su zatim uparene sa LG Cinema 3D naočarima koje su specijalno dizajnirane da prikazuju izuzetno jasnu 3D sliku. Rezultat je slika bez treperenja, zahvaljujući čemu je LG Cinema 3D televizor dobio Intertek i TÜV sertifikate, od dve svetski poznate sertifikujuće agencije sa sedištem u Evropi. Ovaj 3D televizor praktično eliminiše zamaranje očiju i osećaj vrtoglavice, što je
bio problem sa prethodnim 3D televizorima i naočarima SG tipa koje ti televizori koriste. Usled činjenice da su u potpunosti oslođene električnih i svih drugih dodatnih delova, FRP naočare imaju samo 16 grama, što ih čini mnogo udobnijim za nošenje i tokom dužeg perioda. Cena ovih naočara je oko 10 američkih dolara, tako da je sada omogućeno čitavim porodicama i većim grupama prijatelja da zajedno uživaju u potpunom 3D doživljaju. Ovu njihovu ključnu karakteristiku naglasio je i slavni reditelj Džejms Kameron, koji je na sajmu Nacionalne asocijacije emitera (National Association of Broadcasters - NAB) izjavio da će lagane polarizovane 3D naočare postati industrijski standard kada je reč o proizvodnji 3D televizora. Kako milioni ljudi već nose korektivna sočiva, ovi inovativni dodaci kompanije LG predstavljaju idealno rešenje koje naočare SG tipa jednostavno ne mogu da ponude zbog svoje glomaznosti i kompleksnosti.
LG Cinema 3D takođe rešava još jedan problem sa kojim se suočavaju dosadašnji 3D televizori - nedostatak 3D sadržaja. Sa novom, unapređenom funkcijom konverzije 2D u 3D sadržaje, LG Cinema 3D TV donosi visokokvalitetnu 3D sliku svojim gledaocima, koji više nikad neće biti uskraćeni za dobar 3D sadržaj.
LG CINEMA 3D TV je na globalnom tržištu dostupan od marta, a u Srbiju ovog proleća dolazi u LED LCD 3D TV modelima LW650S, LW5500, LW570S i LW4500, sa dijagonalama ekrana od 32 do 55 inča.
i www.lg.com
Bowers & Wilkins predstavio je nov model zvučnika sa oznakom PM1. U pitanju je kompaktni bookshelf dvosistemske topologije, opremljen srednjotonsko/niskotonskom jedinicom od pletenog ke vlara, prečnika 13 centimetara. Visokotonac je smešten u poznato Nautilus kućište i postavljen na gornjoj strani kabineta, a njegova aluminijumska kupola sada je ojačana prstenom od karbon-fibera. Neobično kućište zvučnika odlikuje se zaobljenim linijama gornjeg dela, prednjom pločom sa mineralnom ispunom radi povećane čvrstine i dodatnim ojačanjima u unutrašnjosti. Kabinet, skretnica i bi-wire terminali spregnuti su tako da ostvare optimalnu sinergi ju, a B&W će kupcima ponuditi i novi tip stalaka, namenski diza jniranih za ovaj model. Tehničke karakteristike ističu frekvencijski opseg od 48 herca do 22 kiloherca, osetljivost od 84 decibela (1 W/1 m), nominalnu impedansu od 8 oma i preporučenu upotrebu amplifikacije od 30 do 100 vati po kanalu, a kabinet ima dimenzije 191x331x250 milimetara (ŠxVxD) i masu od 9,3 kilograma. PM1 će biti u ponudi sa dve vrste finiša, po ceni od oko dve hiljade funti za par, dok će namenski stalci koštati oko 400 funti. Na kraju ostaje nejasno koja je uloga novog modela u ponudi kompanije. Prema rečima zvaničnika iz B&W, PM1 je pozicioniran između serija CM i 800 Diamond. S druge strane, gospodin Mike Gough ističe da ne vidi prostor za novu, četvrtu seriju B&W zvučnika na tržištu, pa tako nema govora o razvijanju kompletne ponude u vidu centralnih i sabvufer modela, ali ne isključuje mogućnost pojavljivanja pod nostojećih PM u budućnosti. Nama jedino ostaje da sačekamo razvoj događaja i utvrdimo šta je od toga istina.
i www.bowers-wilkins.com M 2.000£
Tekuća godina je očigledno jubilarna za mnoge proizvođače u audio-video segmentu, pa tako i danski Gryphon proslavlja četvrt veka postojanja.
Kako bi na najbolji način obeležili 25. rođendan, Danci su predstavili nove modele pretpojačala i izlaznog pojačala, koji spadaju u najviši hi-end segment i biće proizvedeni u ograničenom broju primeraka. Dual-mono pretpojačalo sa oznakom Pandora sastoji se od dve komponente, svaka sa sopstvenim napajanjem, a unutrašnjost je ispunjena komponentama iz premijum segmenta poput Takman i Charcroft Z-Foil otpornika. Ulazni bafer u A klasi sastoji se od samo dva tranzistora i jednog otpornika da bi se zadržale transparentnost i brzina. Kontrola glasnoće je upravljana pomoću mikroprocesora i ima 85 koraka radi što preciznije regulacije, a izlaz ka pojačalu snage je balansiran. Snagaš nosi naziv Mephisto, a jasno je i zašto - sa spoljnim izgledom koji uliva strahopoštovanje i masom od 108 kilograma ne možemo da zamislimo prikladnije ime za ovakvog monstruma. Deklarisana snaga iznosi 175/350/700 vati na 8/4/2 oma u čistoj A klasi. Ispod zastrašujućeg kućišta kriju se vrhunske Takman, J-FET, Zetec i Toshiba komponente, a ukupan kapacitet kondenzatora iznosi 448.000 mikrofarada (8x56.000 uF). Očekivano, vrhunski napajački stepen isporučuje besprekorno stabilno napajanje. Preporučene cene na tržištu zapadne Evrope iznose 24.000 evra za Pandoru i 42.000, odnosno 84.000 evra za Mephisto u stereo, odnosno dual-monoblok konfiguraciji. i www.gryphon-audio.dk M 24.000-84.000
Onkyo je predstavio prvi AV risiver na svetu sa podrškom za novi standard DTS Neo:X, koji će korisnicima omogućiti povezivanje do devet zvučnika, uz postizanje bolje trodimenzionalnosti zvuka. Pored toga, risiver sa oznakom TX-NR1009 opremljen je THX Select2 Plus sertifikatom, kao i Marvell Qdeo i IDT HQV Vida VHD1900 procesorskim kolima, a za kalibraciju i korekciju parametara zvuka zadužen je Audyssey MultiEQ XT. Očekivano, prisutni su USB portovi, kao i ethernet priključak (opciono Wi-Fi), a mogućnosti reprodukcije obuhvataju formate kao što su AAC, FLAC, LPCM, MP3, Ogg Vorbis, WAV, WMA i WMA Lossless. DLNA sertifikat garantuje jednostavno povezivanje i preuzimanje sadržaja sa mreže, ali i upotrebu online servisa Mediafly, Napster, Pandora, Rhapsody, Sirius XM, vTuner i mnogih drugih. Tehničke karakteristike navode da je TX-NR1009 9.2 risiver sa snagom od 135 vati po kanalu (8 oma, 20 Hz - 20 kHz), uz THD izobličenja od 0,08 odsto i damping faktor 60. Primenjena rešenja obuhvataju patentiranu WRAT (Wide Range Amplifier Technology) tehnologiju, trostepena Darlington kola i HCPS (High Current Power Supply) napajanje sa masivnim torusnim transformatorom. Takođe, svaki kanal je opremljen sopstvenim digitalno-analognim konverterom tipa Burr-Brown 192 kHz/24-bita, a brojni priključci na zadnjem panelu predvođeni su sa sedam HDMI 1.4a ulaza i dva izlaza. Onkyo TX-NR1009 se na severnoameričkom kontinentu očekuje tokom juna po maloprodajnoj ceni od oko 1.400 dolara.
i www.onkyo.com M 1.400$ Jun 2011.
Upakovan u standardno Krell kućište od brušenog aluminijuma, novi SACD plejer sa oznakom Cipher stiže na tržište u srebrnoj i crnoj boji. Uobičajeno za ovog proizvođača, uređaj sadrži više nego zrno industrijskog dizajna, sa sasvim vidljivim zavrtnjima na prednjem panelu, gomilom sitnih i, na prvi pogled, nasumično postavljenih tastera, kao i velikim dot-matriks ekranom u plavoj boji. Naravno, "American way" je upotpunjen velikim dimenzijama (ŠxVxD: 438x153x438
mm) i masom uređaja od 13,2 kilograma. U unutrašnjosti se nalazi antijitter modul, koji je proizvođač samostalno razvio, kao i 192 kHz/24-bitski digitalni filter, a za D/A konverziju zadužen je par balansiranih 192 kHz/24-bitskih konvertera. Napajanje je razvijeno iz Evolution serije pojačala i sadrži odvojene sekcije za transport, digitalni i analogni deo, a kompletno kućište je zvučno izolovano i mehanički ukrućeno. Zadnja strana opremljena je brojnim priključcima kao što su analogni (RCA, XLR i CAST) i digitalni izlazi, višekanalni izlazi, CANLink, RS232, RC-5 i drugi konektori.
i www.krellonline.com M 12.000£
Uz osveženu internet prezentaciju, britanski Exposure predstavio je i daleko važniji novitet - potpuno novu niskobudžetnu seriju, koja nosi oznaku 1010. Serija se zasad sastoji od integrisanog pojačala i CD plejera, koji koriste istovetno kućište, dimenzija 420x90x300 milimetara (ŠxVxD). Iako se, pre svega zbog oštrih uglova aluminijumskog prednjeg panela i tastera za odabir izvora, vizuelno neznatno razlikuju od starijih serija 2010 i 3010, novi modeli zadržavaju poznati princip jednostavnog i elegantnog dizajna. Integralac 1010 opremljen je torusnim transformatorom od 120 volt-ampera (VA), a deklarisana izlazna snaga iznosi 50 vati po kanalu na osam oma (1 kHz). Proizvođač ističe da je putanja signala veoma kratka i da su ugrađeni kondenzatori visokog kvaliteta. Na zadnjem panelu nalaze se pet linijskih ulaza i jedan izlaz za snimače, banana-priključci za jedan par zvučnika, kao i IEC utičnica za naponski kabl. CD plejer je izveden u istom maniru, što podrazumeva torusni trafo u napajanju, kratak put signala i unutrašnje komponente visokog kvaliteta. Displej na prednjem panelu opremljen je već pomalo zaboravljenim kalendarom, a ima i mogućnost isključivanja, dok zadnja strana sadrži po jedan analogni RCA i digitalni optički izlaz, kao i IEC naponski kabl. Nažalost, proizvođač ne navodi tip ugrađenog digitalno-analognog konvertera, kao ni da li plejer ima mogućnost reprodukovanja kompresovanih formata. Uz nove modele isporučuje se sistemski daljinski upravljač sa oznakom HS 102, pomalo arhaičnog izgleda, ali robusne izrade, a potvrdu kvaliteta donosi fabrička garancija od tri godine, ista kao i za skuplje proizvode kompanije Exposure. i www.exposurehifi.com
Još jednom je Brisel bio domaćin velike godišnje konvencije koju organizuje asocijacija EISA. Tom prilikom 50 glavnih i odgovornih urednika imalo je priliku da se upozna sa najnovijim proizvodima iz čak 22 kompanije.
Magazinu Hi-Files ovo je treće prisustvo na EISA konvenciji i moramo priznati da smo se lepo uhodali. Ove godine konvencija je održana u novom hotelu „Dolce de la Hulpe“, koji predstavlja ozbiljni kongresni centar. U zasebnoj zgradi ima više od 20 konferencijskih sala, a ceo kompleks se nalazi duboko u šumi, pa se gosti najčešće bude uz cvrkut ptica. U ova tri dana gustog rasporeda, članovi Audio/Home Theater panela imali su čak 14 prezentacija sa ukupnim trajanjem od 23 sata. Ove cifre navodimo samo kao ilustraciju za sve one poznanike koji kažu: „Jao što je tebi lepo, stalno negde putuješ.“ Nakon uobičajenog internog sastanka na kojem se raspravlja o pravcima kojima se kreće asocijacija, zatim primaju novi članovi i pokreće diskusijama na brojne teme, vreme je bilo za upoznavanje sa proizvodima koji jesu ili će tek biti predstavljeni u toku ove godine.
Prvu prezentaciju održala je japanska korporacija Panasonic. Inženjeri Panasonica predstavili su novu liniju Viera televizora, koje odlikuju visok kvalitet slike (2D & 3D), internet veza, ali i atraktivan dizajn. U Panasonicu su razvili i liniju LCD televizora koja je na nas ostavila odličan utisak. Očigledno se ovog segmentu tržišta nije pristupilo samo da bi
„imali konja za trku“, već su uloženi ozbiljni resursi kako bi se došlo do veoma kvalitetnih gotovih proizvoda. Virtuelno smo upoznati i sa fabrikama u gradovima Amagasaki i Himeji, gde se proizvode NeoPlasma i IPS Alpha paneli. Detaljno su nam predstavljene i određene tehnologije, poput novog filtera koji značajno smanjuje cross-talk kod 3D sadržaja. Novi grafički interfejs i veza sa internetom kod Panasonicovih televizora nude zaista mnogo toga, a najzanimljiviji je svakako 3D sadržaj. U kompaniji su ovaj segment tržišta shvatili veoma ozbiljno, te su svojim kupcima, pored gejminga, ponudili i servis Dorcel 3D, koji predstavlja pionira u 3D materijalu za „adult“ industriju. Detaljnije smo upoznati sa Blu-ray plejerom DMP-BDT310, od kojeg se očekuju sjajni rezultati, a nadamo se da ćemo ga dobiti i na testiranje.
Predstavnici južnokorejske kompanije LG predstavili su tri linije televizora LW65, LW98 i LW57. Sve tri serije imaju podržan Cinema 3D sa pasivnim naočarima, Smart TV interfejs, dok samo LW98 serija ima ugrađen Nano panel. Uživo smo mogli da pogledamo kako izgleda uzorak Nano filma i da na taj način barem malo zavirimo u „unutrašnjost“ panela. Predstavljene su i 3D pasivne naočare premijum dizajna i kvaliteta. Od
Ljubiša Miodragović
ostalih uređaja iz audio-segmenta predstavljeni su mikrolinija FX166, soundbar HLS56S sa ugrađenim Blu-ray plejerom, 5.1 sistem zvučnika za kućni bioskop HX966TZW i još nekoliko vrlo zanimljivih uređaja. Posredstvom domaćeg predstavništva većinu ovih uređaja smo već dobili na test i biće predstavljeni u naredna dva-tri broja magazina.
Iz kompanije Pioneer dočekala su nas poznata lica, gospodin Philippe Coppens iz Belgije i Yoshitaka Yaeguchi iz Japana. Najveću pažnju posvetili su predstavljanju nove serije AV risivera i aktuelnih naprednih mogućnosti. Kao najreprezentativniji primer prikazan je VSX-921, koji sadrži najveći broj najvažnijih funkcija poput podrške za 3D, upravljanje Apple uređajima i napredno video-procesiranje. Uzorak risivera VSX-921 nam je već stigao na testiranje i kompletan prikaz možete pročitati na stranicama koje slede. Premijerno smo imali prilike da vidimo i novi projekat kompanije za satelite izrazito malih dimenzija, čija reprodukcija ne zavisi drastično od njihove postavke. Više o tome tek na jesen.
YAMAHA
Gospoda iz Yamahe imala su veoma dobro organizovanu i pripremljenu prezentaciju sa
dovoljno vremena za Q&A. Uspeli su da odgovore na brojna pitanja, i to veoma stručno i detaljno, tako da ih moramo posebno pohvaliti. Prikazani su novi AV risiver iz serije Aventage RX-A810 i soundbar YAS-101. AV risiver poseduje najnovija tehnološka rešenja u vidu HD audio-dekodiranja, podršku za 3D, kao i naprednu kontrolu putem iPhone telefona ili browsera računara. Ovi modeli su dobili i dodatnu petu nogicu, tako da su se neželjene vibracije drastično smanjile, što je rezultovalo značajno boljom reprodukcijom. Zanimljiva je i striming podrška koju pruža RX-A810, pa je tako moguće reprodukovati materijal sa izvora koji imaju podršku za Windows 7, DLNA 1.5, Napster, vTuner i audio-fajlove na računaru (MP3, WMA, WAV, FLAC do 96 kHz i 24 bita). Soundbar YAS-101 ne predstavlja vrhunsko već budžet rešenje za unapređenje zvuka „previše tankih“ televizora. Odlikuju ga odlična reprodukcija, mogućnost montiranja
na zid i ugrađeni infracrveni „predajnik“ koji dozvoljava da signal sa daljinskog upravljača prolazi kroz soundbar do televizora.
KeF
Prezentacija kompanije KEF bila je poslednja u toku prvog dana, ali je definitivno bila najzabavnija. Veliki šoumen g. Johan Coorg održao je sjajnu prezentaciju na temu nove Q serije i daljih planova kompanije, dok je za predstavljanje T serije bila zadužena gospođica Julia Davidson. Odslušali smo i nekoliko sjajnih numera sa Marantz KI Signature komponenti i KEF Q300 zvučnika. Za to vreme među publikom su kružile pojedinačne zvučničke jedinice ugrađene u Q i T seriju, te smo se uverili u njihov visok kvalitet i upotrebu inteligentnih inženjerskih rešenja. Prosto je neverovatno kako su bas/srednjotonske jedinice upakovane u tako tanko kućište T serije. Dobili smo i sjajna pojašnjenja oko
korišćenja stalaka za T seriju. Naime, merenja su pokazala da je bas odziv drugačiji kada zvučnik stoji montiran na zidu ili kada stoji na stalku u slobodnom prostoru. Kako se kablovi priključuju u samo dno stalka, a dalje poseduju interno ožičenje, u KEF-u su odlučili da u sam stalak ugrade dodatnu skretnicu koja će regulisati ovu promenu u odzivu niskih frekvencija. Genijalno rešenje! Inače, ne treba naglašavati koliku pažnju je inženjerka akustike sa nadimkom Jules dobila od novinara.
Drugi dan prezentacija započeli smo sa kompanijom Sony. Upoznati smo sa nekim naprednim tehnologijama primenjenim kod Sony LED televizora kao što su Intelligent Peak LED i X-Reality Pro. Oduševio nas je i novi Blu-ray plejer sa podrškom za 3D i ugrađenim WiFi adapter, a nosi ozna-
ku BDP-S780. Najviše vremena posvećeno je predstavljanju nove kompakt minilinije CMT-G1iP. Još jednom sjajni Eric Kingdon pokazao nam je kako može da izvuče maksimum iz veoma jeftinih mikrosistema. Muziku smo slušali sa SHM-CD formata (Super High Materijal CD), koji koristi posebnu polikarbonatnu plastiku koja pomaže preciznijem očitavanju podataka sa diska. Vrlo interesantno sa audiofilske tačke gledišta.
Iz korporacije Harman prikazan je veliki broj uređaja, ali neki od njih su bili toliko novi da su još uvek pod embargom. Možemo samo reći da se radi o novim slušalicama koje su nas raspametile, kao i o novom iPod doku koji ima sjajnu prostornost pri reprodukciji. Najviše detalja smo čuli o novoj seriji AV risivera i konkretno o modelu AVR365, za koji se nadamo da će stići na test u toku leta.
Sony - Eric Kingdon podseća nas na sjajne Sony proizvode iz daleke prošlosti. KEF - famozni Johan Coorg u pobedničkom govoru. Harman - nove AKG slušalice.Radi se o AV risiveru poslednje generacije sa podrškom za 3D, HDMI konekcijom u verziji 1.4a i najnovijim Dolby i DTS HD audio-procesiranjem. Pored toga, implementirana je i Logic 7 tehnologija za stvaranje zvučne scene od 360 stepeni.
Danska kompanija Dali prošle godine je dobila EISA nagradu za najbolji zvučnik, i to model Ikon 6 MkII. Očigledno je osvajanje ove nagrade pojačalo prodaju tog modela i serije, te su u kompaniji posvetili više pažnje predstavljanju novih modela upravo članovima EISA asocijacije. Prezentaciju je držao gospodin Kim Kristiansen i u potpunosti je posvetio novom modelu serije Fazon sa oznakom F5. Ovaj zvučnik svojom pojavom prosto pleni i teško da će mu mnoge supruge audiofila odoleti, posebno jer se izrađuje u jarkocrvenoj boji. Kućište
zvučnika je izrađeno od aluminijuma i ima dodatna poprečna ojačanja. Iako je kućište poručeno od kineskog proizvođača, sva dalja izrada obavlja se u Danskoj. Zanimljivo je da se prednja ploča na koju su montirane zvučničke jedinice lepi posebnim (danskim) lepkom koji ne stvara krutu vezu već elastičnu, te amortizuje vibracije. Zaštitne maske se kače pomoću magneta, dok su zvučnički terminali posebno interesantna priča. Naime, kablovi se mogu povezati na dva načina – prvi je pomoću banana, gde se prethodno moraju izvaditi manji čepovi koji u potpunosti skrivaju terminale, a drugi je sa donje strane stalka, gde su kablovi utisnuti u terminale. Drugim načinom se kablovi potpuno sakrivaju. Ceo projekat je veoma zanimljiv i pažljivo osmišljen.
B&W
Kada smo prethodne godine upitali gos-
podu iz kompanije Bowers&Wilkins koliki je procenat novih „i“ audio-proizvoda u ukupnom prihodu, dobili smo odgovor - oko 15 procenata. Ove godine taj procenat se približava polovini, što pokazuje u kom se pravcu kreće audio-oprema. Zaista, B&W je imao fantastičan uspeh sa doking stanicom Zeppelin, a prodaja njihovih audio -uređaja koji gravitiraju oko „i proizvoda“ preselila se iz specijalizovanih hi-fi radnji u megaradnje, aerodrome i radnje sa kompjuterskom opremom. Ove godine je predstavljen novi Zeppelin Air, koji pruža podršku za strimovanje audio-fajlova sa iPod, iPad i iPhone uređaja. Air je tehnologija kompanije Apple i ove godine se očekuje da napravi veliku revoluciju. Ipak, da u kompaniji nisu zaboravili na audiofile, pokazuje i predstavljanje novog mini monitorskog zvučnika PM-1. Više o njemu smo već pisali u sekciji vesti.
Kako smo sa kompanijom Philips već imali dva putovanja ove godine, naši čitaoci su sigurno dobro upoznati sa audio-uređajima ovog holandskog proizvođača. Ipak, jedan deo prezentacije bio je posvećen nedavnoj vesti o udruživanju Philipsa sa kineskim proizvođačem TV panela po imenu TPV. Iako su mnogi mediji preneli da je Philips odustao od proizvodnje televizora, to zapravo nije tačna formulacija. Philips i TPV su se složili da osnuju novu kompaniju, koja još uvek nema naziv (sumnja se na Philips Television), gde će Philips imati 30 procenata, a TPV 70 procenata učešća. Nova kompanija će započeti sa radom najkasnije prvog januara 2012. Philips sa svoj strane daje brend, snagu inovacija i dobre kontakte u prodajnim mrežama, dok TPV poseduje proizvodnju i kompletan eko-sistem elektronskih delova.
Inženjeri Philipsa će preći u novoosnovanu kompaniju, tako da se nastavak inovacija može očekivati.
Malo poznata italijanska kompanija Sim2 takođe je uspevala da svojim vrhunskim projektorima osvoji EISA nagrade. Celokupna prezentacija bavila se modelom Lumis 3D Solo sa maloprodajnom cenom od oko 50.000 evra. Naime, imali smo zaista odličnu prezentaciju 3D materijala bez pratećih nuspojava poput cross-talka ili prigušenja boja. Ovaj projektor poseduje izvanredan kvalitet slike zahvaljujući 0,95" 1080p DC4 DLP® čipsetu iz Texas Instrumentsa. Poseban je po tome što primenjuje Triple Flash tehnologiju, koja je šest puta brža od filmskog standarda koji podrazumeva prikaz 24 slike u sekundi. Tako je slika prikazana sa
frekvencijom od 144fps, odnosno 72 slike u sekundi po jednom oku. Ovaj projektor je predviđen za sliku dijagonale od 50 do 300 inča.
Kompanija JVC prikazala je fenomenalnu mikroliniju EXS1, koju smo nedavno dobili na testiranje, koje će biti objavljeno u septembarskom broju. Ovaj sistem koristi jednosistemske zvučničke jedinice koje reprodukuju pun frekvencijski opseg, a njihove membrane su izrađene od drveta! Da, zaista neobično rešenje, ali JVC je patentirao ovu tehnologiju, a same membrane smo imali prilike da dodirnemo i savijemo – pravo drvo, nema prevare. Najveću pažnju na prezentaciji izazvala je 3D kamera koja je premijerno prikazana na sajmu CES u januaru. Kamera GS-TD1 poseduje dva sočiva
koja snimaju u Full HD rezoluciji, odličan sistem za stabilizaciju slike koji funkcioniše bilo da snimate 2D ili 3D materijal, a poseduje i ekran osetljiv na dodir dijagonale 3,5 inča. Interna memorija je 64 gigabajta, dok se memorijski slot može popuniti SD karticom. Konačno, cena od 1.600 evra ne čini se nedostižnom za evropski standard, te možemo očekivati veliki uspeh ovakvih uređaja.
Nemački Loewe predstavio je kompletnu liniju novih televizora i pratećih audio-sistema. Kao što se i očekivalo, Loewe je uvek nudio svom kupcu nešto više od konkurencije, iako nije neophodno koristio isključivo samostalne tehnologije i resurse. Jedna od najzanimljivijih funkcija koju smo videli naziva se DR+. DR je skraćenica za digitalno snimanje, ali ujedno dozvoljava i da su televizori u vašem domu umreženi, te da gledanje možete nastaviti u drugoj prostoriji na drugom ekranu tačno tamo gde ste malopre zaustavili program. Veoma interesantno, a u kompaniji ovakav način razmišljanja nazivaju inteligentna integracija. Pored toga, Loewe je jedina kompanija koja je na konvenciji prikazala otvoreni televizor, te smo tako videli da je ugrađen Samsungov panel, ali i hard-disk od 2,5 inča za snimanje i reprodukciju video-materijala.
Za nama je veoma uspešna EISA konvencija, sledeća stanica je Beograd. EISA General Meeting će se održati u hotelu „Holiday Inn“ upravo dok se ovaj magazin bude štampao. Na ovom sastanku donećemo važne odluke o najboljim proizvodima godine u više od 50 kategorija, a svečana dodela nagrada će biti u Berlinu za vreme IFA sajma.
Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.
Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.
Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.
Podnostojeća kutija koja radi na principu transmisije uvek budi maštu audiofila budući da se radi o egzotičnom rešenju u odnosu na standarde. Kada je poreklom od čuvenog proizvođača, to je još interesantnije.
Zoran Karapandžić
PMC Ltd. nikada nije pokušavao da napravi jeftin zvučnik. Za razliku od nekih drugih ostrvskih proizvođača koji su pre išli na masovnost i nisku cenu, pa tek onda stremili kvalitetu reprodukcije, PMC je uvek držao svoju čvrstu poziciju. Zato, ako želite čak i najmanji model koji će nositi ime ove kompanije, spremite se da izbrojite skoro hiljadu evropskih novčanica. PMC nije jeftin, i tačka. Drugo je pitanje šta ćete dobiti za taj novac. Ne očekujte ništa više od... zvučnika. Vaši poznanici koji nisu u hi-fi vodama sigurno neće ostati bez daha kada vide većinu PMC proizvoda, za razliku od, na primer, šminkerski odrađene nove jeftine JBL serije, sa upečatljivim plastičnim maskama.
Nasuprot trendu, PMC nema dizajn kao iz novog nastavka „Ratova zvezda“ niti bilo kakve trikove sa sjajnim obručima oko drajvera koji bi posebno privukli pažnju. Logika je verovatno sledeća: profesionalcima za koje PMC radi to svakako nije bitno, pa zašto bi bilo audiofilima? U svakom slučaju, zvučnik se mnogo više sluša a daleko manje gleda.
RAzvOJ
Model sa oznakom FB1 čini posebnu kariku u lancu istorije PMC-a: to je njihov prvi zvučnik namenjen primenama koje ne spadaju u studijske. Nova serija je dobila postfiks „i“, što donosi unapređene drajvere sa naglaskom na visokotonskoj jedinici i skretnici, kao i veću rigidnost kućišta. Dodatno usavršena (i svega desetak procenata skuplja) verzija ponosno nosi oznaku Signature. Promene u odnosu na klasičan FB1i model odnose se na fino podešavanje karakteristika skretnice, koju je za Signature dizajnirao Peter Thomas, osnivač i glavni arhitekta PMC kompanije. Proizvođač tvrdi da se najveći napredak dobio u transparentnosti srednjeg opsega.
Spoljna izrada je izvedena do perfekcije uklapanja komponenti, dok finiš od prirodnog drveta deluje aristokratski. Maska koja prekriva dva drajvera (bas/srednjotonsku i visokotonsku jedinicu) jednostavna je i lako se skida, a jasno se može uočiti pedantno uklopljena prednja ploča koja nosi zvučne jedinice. Naša kutija je bila u veoma lepom finišu oraha. Oba drajvera su pričvršćena sa po četiri inbus zavrtnja, što čini potpuno klasično rešenje. Dno kutije poseduje poseban nosač, malo veće površine od samog dna kućišta, sa maticama za šiljke koji stižu uz FB1i Signature. Pločica za spajkove nema, pa budući vlasnik mora naći rešenje da ne bi oštetio pod. Visokotonska jedinica je razvijena u saradnji SEAS-a i PMC-a, te nazvana SONOLEX. Prečnika je dvadeset sedam milimetara, sa kupolastom membranom i hlađena ferofluidom. Osnova je od livene legure, sa specifičnim „kanalima“ na prednjoj strani koji poboljšavaju disperziju zvuka i smanjuju refleksije od ravne površine drajvera.
Bas jedinica poseduje prečnik od stotinu sedamdeset milimetara i dizajnersko je čedo PMC-a. Koristi šasiju od legure magnezijuma, što je danas prilično popularno rešenje kod kvalitetnijih zvučnih kutija. Skretnica, takođe delo britanskog proizvođača, ima reznu frekvenciju na dva kiloherca. Kada pogledamo uporednu listu „i“ serije PMC zvučnika,
možemo primetiti da se identični drajveri koriste i na modelu TB2i. Ono što razlikuje ova dva zvučnika jeste konstrukcija kućišta i skretnica (kod SIgnature serije) jer je TB2i regalski zvučnik, a FB1i Signature podnostojeći koji koristi dvostruko duži transmisioni kanal. Professional Monitor Company, kako joj pun naziv glasi, patentirala je interesantnu tehnologiju zasnovanu na rešenju zvučne kutije pomoću transmisije. Ta tehnologija je poznata pod nazivom ATL – Advanced Transmission Line - i obuhvata tačno proračunate krivine unutar kućišta. Cilj ATL sistema je precizna i duboka reprodukcija basa iz relativno male zapremine zvučne kutije, a bez zvučnih nedostataka bas refleks sistema u smislu slabije kontrolisanog donjeg dela opsega. Zidovi transmisionog sistema su dampirani posebnim materijalom kako bi se smanjile refleksije i rezonance. Transmisioni sistemi često zastevaju kutije velike zapremine, ali PMC je uspeo da u relativno malu kutiju kakva je FB1i Signature smesti „hodnik“ dužine čak tri metra, dok je zvučnik ukupne visine jedan metar i dubine svega trideset centimetara. Otvor ATL sistema, dampiran sunđerom na svom kraju, poseduje blago zaobljene i lepo obrađene ivice i nalazi se sa prednje strane zvučne kutije, pri dnu.
Zadnja strana PMC FB1i Signature poseduje dva para kvalitetnih, potpuno metalnih i po-
PMC
Cilj AtL sistema je precizna i duboka reprodukcija basa iz relativno male zapremine zvučne kutije, a bez zvučnih nedostataka bas refleks sistema.
Sistem
• ATL – Advanced Transmission Line, dužine tri metra
Drajveri
• 170 mm bas jedinica
• 27 mm visokotonska jedinica tipa SONOLEX
zlaćenih priključaka koji omogućavaju biwiring ili biamping. Iznad njih se nalazi nalepnica sa oznakom modela i ručno upisanim serijskim brojem.
Začuđujućom lakoćom PMC FB1i Signature postavljaju scenu ispred slušaoca. Ovom posebno doprinosi izuzetno dobro reprodukovan srednji opseg koji pevača postavlja u centar zbivanja po širini i dubini scene. Hrapav glas Joea Cockera reprodukovan je veoma precizno, sa svim tonskim prelazima koje smo očekivali da čujemo. U svakom momentu on je bio dominantan, ali bez pretenzija da postane iritantan u odnosu na prateće instrumente, a nije dolazilo ni do gušenja prostora oko njih. Rezultat je bio takav da nije postojala pojava "disanja" prostora, odnosno sužavanja i širenja usled nemogućnosti reprodukcije zvučnih kutija. Ovo je odličan primer čvrsto postavljene i stabilne scene, što je preduslov zaista kvalitetne reprodukcije. Homogenost i uklopljenost visokih tonova prirodno se nastavljaju na srednji opseg, što smatramo za uspeh imajući u vidu da PMC FB1i Signature ne poseduju odvojenu srednjotonsku jedinicu. Detaljnost je za svaku pohvalu i nema kovitlaca zvuka koji dovode do zamućenja slike. Ali, pazite: ovo su rođaci monitorskih zvučnika i nose bar deo njihovih gena. Slično kao i Dynaudio, možda će vam se svideti, a možda i neće, jer poseduju prilično malo koloracija. Nešto su toplijeg karaktera od, recimo, Focusa 220, ali i više precizni od njih. PMC FB1i Signature neće oprostiti novac i trud koji su producenti muzičkih
Ključne karakteristike“Glas izvođača bio je dominantan, ali bez pretenzija da postane iritantan u odnosu na prateće instrumente.”
izdanja eventualno uštedeli. Jeftinija produkcija često podrazumeva da je ona i lošija, i ove zvučne kutije će to prikazati: ne vulgarno, ali svakako veoma jasno. Zbog toga pojedini albumi mogu zvučati grubo na gornjem ekstremu. No, ovo nije greška odličnog SONOLEX visokotonca već same muzike. Zato ne pokušavajte da ih uparite sa jeftinom elektronikom - samo ćete baciti pare, jer ćete pre ili kasnije poželeti da osetite pun potencijal ovih zvučnih kutija.
Svidela nam se stabilnost koja zrači iz zvuka PMC FB1i Signature. Odnosno, pre bismo mogli reći da je to kontrolisanost: imaju dozu divlje prirode, a iz njih izbija dinamika srednjih tonova kojih ima na pretek, ali je sve to, ukupno gledano, odlično dozirano. Dopalo nam se i što su veoma pogodne za tiho i srednje glasno slušanje. Kada smo kod bas sekcije, ona ide dosta duboko, ruku pod ruku sa lepo odmerenim i definisanim mid-basom. Atak je dosta dobar i bas ne štrči u odnosu na ostatak frekvencijskih komponenti.
Ali, ako imamo u vidu da PMC FB1i Signature vode poreklo od monitorskih kutija, postaje dovoljno jasno zašto smo često imali utisak da bi donje oktave trebalo da imaju u sebi više energije. To je možda relativno malo učešće u ukupnom zvuku, ali bismo ipak voleli da to jasno i osetimo, a ne da imamo utisak kako PMC pokušavaju da dođu do dna i staju na pola puta. Lično, verujemo da bi se dobit mogla primetiti ugradnjom još jednog bas drajvera, ali PMC je to ostavio za neke druge modele. Zbog toga su ove zvučne kutije za preporuku ljubiteljima svih stilova muzike, sem, rekli bismo, tvrđih rok deonica koje forsiraju bas gitaru ili bubnjeve. No, ovo FB1i Signature nadoknađuju baš fenomenalnom muzikalnošću koja opravdava svaki evro uložen u njih. Primetili smo i da sa porastom časova provedenih uz njih sve više volimo karakter njihovog zvuka. Isprobavajući ih u nekoliko prostorija stekli smo utisak da ove zvučne kutije prilično lepo leže u raznim prostorima, ne manjim od desetak kvadratnih metara, a maksimum pružaju tamo gde je površina petnaestak-dvadesetak kvadratnih metara, pa naviše. Za razliku od mnogih drugih kutija,
Slušali smo dvadesetprvi album Hard Knocks legendardnog Joe Cockera.
nismo imali potrebe da ih rotiramo po vertikalnoj osi tako da budu blago zaokrenute prema slušaocu – nivo visokih tonova bio je sasvim dovoljan da čujemo detalje. Da ne propustimo: kao i kod mnogih highend komponenti, FB1i Signature neće tek tako dozvoliti slušaocu da ode od njih. Njihova osobina je i neočekivano široka tačka fokusa - tačnije, rekli bismo da je to pre “sweet space” umesto “sweet spot”, i dovešće do toga da slušalac oseća srž muzike i kada nije u centru optimalnog prostora. Nusefekat je neminovna težnja auditorijuma da se postavi u centar zbivanja - što je u našem slučaju dovodilo do zapostavljanja dnevnih obaveza. Zato pazite: WAF (Wife Acceptance Factor) u ovom slučaju može biti doveden u crveno polje.
Veliki brat malog ali snažnog rođaka PMC FB1i Signature predstavlja divnu i prirodnu ekstenziju modela TB2i. Svi koji cene osobinu iskrenosti, voleće ove predivne zvučne kutije. Ima li boljih? Naravno, pa i PMC ima daleko skuplje i kvalitetnije modele. Ali u klasi do 3.000 evra FB1i Signature predstavljaju svakako jednu od boljih i definitivno sigurnijih varijanata za dosta godina unapred. Velika preporuka.
Plus
Lakoća kojom postavljaju scenu.
Detaljnost.
Umerena toplina.
Velika preciznost reprodukcije.
Kvalitet izrade.
Minus
Bilo bi dobro kada bi bas imao nešto više energije.
Podloške za spajkove se ne isporučuju.
Oprema
OLyngdorf CD-1
OMetaxas Audio Systems Marquis
OMetaxas Audio Systems Solitaire
Preporučena snaga pojačala: nije specifikovana
Frekvencijski opseg: 28 Hz – 25 kHz
Osetljivost (2,83 V / 1 m): 90 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x170 mm bas jedinica, 1x27 mm visokotonska jedinica tipa SONOLEX
Dimenzije (ŠxVxD): 200x1.000x300 mm
Masa: 18 kg
Cena: oko 2.750
Originalni ProAc Tablette predstavljen je pre trideset godina i na prepad je osvojio ljubitelje mini-monitora širom sveta. Da li je poslednja, deveta inkarnacija dostojan naslednik?
Bojan JovićTokom tri decenije prisutnosti na tržištu model Tablette iz kompanije ProAc doživeo je brojna poboljšanja u ekstenziji niskotonskog područja, transparentnosti srednjih tonova i rekreaciji zvučne slike. Aktuelno izdanje sa oznakom "Anniversary" zvanično je prezentovano na renomiranom audio-video sajmu u Bristolu, a samo tri meseca nakon toga ovi zvučnici su se našli u našoj redakciji.
Kada nam je Tablette Anniversary stigao na test, pogled na malenu kutiju budio je sumnju da se u njoj nalaze dva zvučnika,
pa još sa zaštitnim pakovanjem i pratećom opremom. Zaista, sa visinom od svega 27 centimetara, ovi zvučnici spadaju u veoma male predstavnike svoje vrste, koji po veličini nadmašuju samo satelitske zvučnike. Ukupan kvalitet izrade je vrhunski, bez pogovora, sa fantastičnim furnirom, koji je na testiranim zvučnicima bio u prelepom finišu od drveta trešnje, i apsolutno neprimetnim uklapanjem po ivicama. Diskretna oznaka proizvođača napisana je svetlosivim slovima na okviru visokotonca, dok zaštitne mrežice imaju nešto istaknutije značke u boji zlata, koje se, istini za volju, veoma lepo uklapaju sa nijansom furnira. Forma kabineta je pot-
puno pravilna, bez ikakvih dizajnersko-akustičkih eksperimenata, i takvim pristupom veoma podseća na profesionalne sprave. Zapravo, da nije ovako lepog furnira, ovi zvučnici bi izgledali kao savršen dodatak svakom tonskom studiju. Kabinet deluje čvrsto kao monolit i vrhunski je dampiran, a kuckanje po kabinetu u nama je izazvalo mešavinu smeha i postiđenosti - osetili smo se kao da smo nekim naivnim, dečjim štosom pokušali da prevarimo okorelog profesionalca na njegovom terenu. Deveta verzija Tablette monitora opremljena je srednjotonsko/niskotonskom zvučničkom jedinicom prečnika 15 centimetara, sa membranom izrađenom
od kevlara. Engleski sveden i škrt u detaljima, ProAc još navodi i da je kupolasti visokotonac prečnika dva centimetra potpuno nov, sa korpom i usmerivačem koji pomažu pri umanjivanju faznih anomalija, kao i "da su zvučničke jedinice savršeno usklađene pomoću mrežne skretnice visokog kvaliteta". Inače, zvučničke jedinice nisu u vertikalnoj osi, a proizvođač preporučuje pozicioniranje tako da visokotonci budu bliže jedan drugom. U skladu sa ostatkom kabineta, i mala površina zadnje strane ostavlja jednako upečatljiv utisak: na vrhu se nalazi bas refleks otvor unutrašnjeg prečnika oko 4,5 centimetara, dok je ispod njega lepa metalna pločica sa oznakom modela, ugraviranim serijskim brojem i osnovnim podacima o zvučniku i proizvođaču. Na donjem delu se nalazi kvadratno udubljenje, u koje su smeštena dva para zvučničkih terminala, veoma kvalitetnih i masivnih. Rešenje spojnice je interesantno - u pitanju je metalna šipka, pričvršćena na poziciji prihvatnika za golu žicu. Iako deluje veoma elegantno (mada to nije posebno bitno jer se nalazi sa zadnje strane) i ne stvara nikakve teškoće ukoliko, poput nas, koristite bananapriključke kao terminaciju zvučničkih kablova, pretpostavljamo da bi povezivanje golih žica bilo donekle problematično. Ukupan vizuelni utisak je da, iako male stvari često umeju da u čoveku probude zaštitnička osećanja, kod Tablette Anniversary to izostaje - ove kutije deluju veoma robustno i čvrsto, te svojom pojavom i kvalitetom ulivaju poštovanje i poverenje. Jednostavna forma kabineta i izgled prednjeg panela odlično su dopunjeni plemenitim furnirom i veoma luksuznim izgledom zadnje strane, pa smo sigurni da će ovi
ProAc Deveta verzija tablette monitora opremljena je srednjotonsko/ niskotonskom zvučničkom jedinicom prečnika 15 centimetara, sa membranom izrađenom od kevlara.
Light
Jedinice
• Srednjotonsko/ niskotonska
jedinica prečnika
150 milimetara od kevlara
• Visokotonac od 20 milimetara
zvučnici biti po volji gotovo svim audiofilima, ali i udovoljiti estetskim kriterijumima njihovih lepših polovina.
Različiti proizvođači savetuju različite periode razrade za svoje uređaje, a preporuke variraju od nekoliko desetina do nekoliko stotina sati. Mi se trudimo da taj period bude što duži, po mogućnosti bar nedelju dana, osim u slučajevima kada nam distributer naglasi da su zvučnici već razrađeni, odnosno da su bili izloženi i korišćeni u prodajnom salonu. U slučaju testiranih Tablette monitora dobili smo potpuno nov, neotpakovan par, pa smo im dozvolili dobre dve nedelje razrade pre nego što smo započeli ozbiljnu evaluaciju. Jedna od najvrednijih osobina ovih zvučnika, koju smo primetili već nakon kratkotrajnog slušanja, jeste toliko cenjeni trik iščezavanja. Prostorija, zidovi, pa i sami zvučnici tokom reprodukcije nestaju i ostaje samo muzika, koja u potpunosti okružuje slušaoca. Stage je ogroman za zvučnike ovih dimenzija, prostornost fantastična, a zvuk lepršav. Očekivano, Tablette monitori nemaju problem sa pozicioniranjem, a pokazali su se i kao veoma otporni na loše akustički tretirano okruženje. Eksperimenta radi, isprobali smo ih na tridesetak centimetara, ali i na čitav metar od zida, sa navučenim i razmaknutim zavesama, sa i bez tepiha, i rezultati su bili iznenađujuće slični. Iako se ova osobina možda neće dopasti avanturistički nastrojenim audiofilima, željnim eksperimentisanja i igranja u cilju izvlačenja maksimuma iz svojih zvučnika, smatramo da je ovo sjajna osobina, koja pokazuje da će testirani zvučnici pružiti maksimum u svakoj situaciji. Uprkos gabaritu, Tablette Reference će bez problema izaći na kraj i sa nešto većim prostorijama (20 i par kvadrata). Zvučna slika je potpuno koherentna, a uživanje u muzici proteže se u nedogled, bez opterećivanja slušaoca detaljima koji štrče ili neusklađenostima između opsega. Vernost reprodukcije je toliko dobra da nikad nije dovedena u pitanje i gotovo
Ključne karakteristike“Ovi zvučnici će biti po volji gotovo svim audiofilima, ali i udovoljiti estetskim kriterijumima njihovih lepših polovina.”
da se podrazumeva u svim situacijama. Niskotonsko područje je bolje nego što bi se moglo pomisliti pri pogledu na ove malene zvučnike, veoma je precizno i detaljno, uz solidnu dubinu, a očekivani nedostaci svode se na manjak ekstenzije i izostanak ozbiljnog udarca basa. Poređenje sa Excite X12, iako na prvi pogled deluje neprimereno zbog gotovo dvostruke razlike u ceni, pokazalo je da nisu baš svi kvaliteti sadržani u cenovnicima, te da navodi sa ProAc veb-sajta o tome kako su njihovi zvučnici "reassuringly expensive" ("umirujuće skupi") mogu zvučati kao nadobudna antireklama. Dakle, drage kolege audiofili, ukoliko niste sigurni koliko su vaši ProAc zvučnici zaista dobri, budite bez brige jer - skupi su, pa ne mogu biti loši. Smešno ili tužno, procenite sami. Da razjasnimo, navedena sintagma nikako ne umanjuje kvalitete i vrednost testiranih zvučnika već samo ukazuje na marketinški pristup koji može biti odbojan i čak uvredljiv za određeni broj potencijalnih kupaca. No, vratimo se na poređenje, u kojem su X12 pokazali znatno viši nivo detalja, nešto ozbiljnije niskotonsko područje i generalno krući pristup muzičkom materijalu. Raspevanom i muzikalnom Tablette monitoru, koji obavija auditorijum suptilnim tonovima i daje sve od sebe da iz svakog snimka izvuče maksimum, suprotstavljene su laboratorijska preciznost, neutralnija prezentacija i okrutnost prema kvalitetu izvora, ali i veća zahtevnost u pogledu pozicioniranja. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane i pretpostavljamo da je na kraju sve stvar ličnog ukusa, ali ovo poređenje ukazalo je na bolnu tačku Tablette zvučnika, a to je cena. Iako su bez sumnje odlični u onome što pružaju, za isti ili nešto veći
novac (1.500-2.000 evra) moguće je kupiti podjednako kvalitetne a veće i kompletnije zvučnike, uz uslov da imate više prostora.
ProAc Tablette Reference su se na našem testu pokazali kao jedni od šampiona u disciplini nestajanja iz zvučne slike i pružili su reprodukciju koja daleko prevazilazi njihove minijaturne dimenzije. Iako se u datoj cenovnoj kategoriji već može dosta birati, Tablette se predstavljaju kao odličan izbor za manje prostorije, uz nezahtevnost po pitanju okruženja i ostatka sistema i zvuk koji će vas satima držati prikovane za fotelju.
Slušali smo Norah Jones je uspešno eksperimentisala sa novim zvukom na albumu the Fall.
Plus
Vrhunski kvalitet izrade.
Razigran i lepršav zvuk.
Jednostavno pozicioniranje i uklapanje sa ostatkom sistema.
Minus
Cena.
Oprema
OExposure 2010S2
OAdvance Acoustic MAP 308
OMarantz CD4000
OPro-Ject DAC Box FL
OSimaudio MOON 100D
OOehlbach kablovi
ProAc tablette Anniversary
Preporučena snaga pojačala: 10-100 W
Frekvencijski opseg: 35 Hz – 30 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86,5 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x150 mm bas/srednjotonac, 1x20 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 150x270x235 mm
Masa: 5 kg
Cena: 1.540
One HiFi, 011/212-9117
Kada je krajem 2009. kompanija Linn objavila da prestaje sa proizvodnjom CD plejera, ta vest je šokirala hi-fi javnost. Ipak, dve godine kasnije možemo samo pozdraviti ovako smeo i vizionarski potez.
Godina 2011. je poprilično krizna za hi-fi u Srbiji. Neka istraživanja beleže pad prodaje nama omiljene „sportske“ opreme od čak 30 procenata. Za nekoga kriza, a za druge prilika da prošire poslovni portfolio novim brendovima. Tu šansu su ugrabili u salonu One HiFi i postali distributeri brenda Linn, veoma cenjenog među audiofilima širom sveta. Nažalost, u našoj zemlji se do sada niko nije odvažio na ovaj potez, te smo o Linn proizvodima mogli samo da čitamo u stranoj štampi i na internetu. Ne moramo odlaziti u daleku prošlost i pisati o slavnom gramofonu Sondek LP12, ali se možemo podsetiti prethodnih nekoliko godina kada je Linn osvojio EISA nagrade, i to Majik System za highend audio-proizvod 2006/07, zatim naredne godine high-end nagradu za Linn Sondek LP12 SE i, konačno, Linn Majik-DS za najbolji audio-source sezone 2008/09. U kompaniji Linn svoje proizvode su podelili u tri serije: osnovnu Majik, Akurate i vrhunski Klimax. Na našem tržištu će se inicijalno naći samo prve dve. Prepoznaćete da Linn ne prodaje samo uređaje već prodaje „rešenja“. To znači da celokupan sistem predstavlja zaokruženo rešenje kojim korisnik mora da bude apsolutno zadovoljan. Pored hi-fi sistema za dom, u Linnu su se specijalizovali i za izradu sistema za luksuzne jahte.
Odlučili smo se da testiramo Majik-DS plejer i integralno pojačalo Majik-I, a pri testiranju smo koristili, pored drugih, i Linn zvučnike Majik 140. Već na prvi pogled
Ljubiša Miodragović
Linn Majik komponente ostavljaju utisak - odličan kvalitet izrade, prelep dizajn i jednostavnost korišćenja. Majik komponente nisu standardne hi-fi širine jer su široke samo 381 milimetar. Kućišta su čvrsta i solidno izrađena, dok gornja ploča potpuno obuhvata celokupan uređaj sa strane, ali i odozdo, što svakako povećava rigidnost i smanjuje neželjene vibracije. Doduše, ovaj plejer i integralac i nemaju pokretne delove. Na ovaj inteligentan način sakriveni su inbusi, te uređaji daju utisak skladne celine.
Iako je predstavljen još juna 2008, Majik-DS ni u kom smislu nije zastareo. Ovaj digital stream plejer sposoban je da reprodukuje muzičke fajlove smeštene na hard-disku umreženog računara ili NAS skladišta. Dakle, da budemo potpuno jasni, Majik DS nema integrisan hard-disk, niti poseduje USB ulaz na koji bismo mogli povezati eksternu memoriju. U tom smislu, Majik-DS je najbliži mrežnom plejeru Yamaha NP-S2000 koji smo nedavno testirali (HF 40), osim što je Yamaha predstavljena prošle godine u septembru i poseduje balansirane analogne izlaze. Da li sada razumete tezu iz uvodnih reči? Majik-DS reprodukuje FLAC, WAV, MP3 i AIFF fajlove do rezolucije od 192 kiloherca i 24 bita, a na mrežu se povezuje standardnim ethernet kablom. Podrška za WiFi je izostala. Upravljanje muzičkim sadržajem se obavlja putem bilo kog UPnP servera, a Linn je ponudio svoje rešenje u vidu aplikacija KinskyDesktop i KinskyPDA. Nakon
instalacije na vaš računar ili pametni telefon, moguće je pregledati sve muzičke fajlove u mreži, obaviti pretragu po imenu autora, imenu albuma i slično, uz grafički pregled naslovnih stranica albuma. Kreiranje plej-liste se vrši veoma jednostavno - duplim klikom ili prevlačenjem pojedinačnih numera ili celih albuma u polje za listu. Nakon toga, možemo uzeti daljinski upravljač u ruke i zaboraviti na PC računare. Treba još reći da je, pored izbora muzike, moguće kontrolisati i glasnoću, kao i odabrati internet radio kao izvor. Neka vam prvi izbor budu Linn internet radio-stanice... Rad sa ovom aplikacijom veoma je jednostavan i ne verujemo da će ikoga odvratiti od uživanja u muzici. Daljinski upravljač je sistemski i kontroliše i pojačalo i strimer, samo je potrebno prethodno odabrati putem posebnih tastera kojim uređajem želite da upravljate. Pritiskom na taster „disp“ korisnik može menjati ono što je ispisano na displeju, od imena numere, izvođača, trajanja, sample rate ili recimo tip fajla. Taster „help“ prikazuje MAC adresu plejera, verziju firmvera, ali i podatke sa mreže kao što su gate, mask i DHCP... Tu je i poseban taster za izbor internet radija. Upravljač je zaista izrađen kvalitetno i, iako je od plastike, njegov izgled ostavlja utisak da se radi o brušenom aluminijumu. Moramo mu ipak zameriti veliki broj tastera kojim se pomalo gubi ona osnovna funkcija lakog korišćenja. Kome se upravljač ne bude svideo, jednostavno će instalirati aplikaciju na
svoj pametni telefon i puštaće muziku zahvaljujući WiFi vezi sa mrežom.
Pojačalo ima 100 vati po kanalu, ali na 4 oma, a od šest ulaza poseduje i jedan gramofonski ulaz MM tipa. MC modul se posebno poručuje. Integralac je potpuno simetričan, pa se tako na prednjem panelu nalazi ulaz za prenosive MP3 plejere (džek od 3,5 mm), ali i izlaz za slušalice. Pored se nalaze tasteri za podešavanje glasnoće, kao i izbor izvora zvuka. Pritiskom na taster „mute“ videćete kako se brojevi na displeju vrtoglavno spuštaju do nule, a glasnoća se brzo, ali postepeno smanjuje - vrlo simpatično rešenje.
Majik-I je predstavljen još oktobra 2007, ali i za današnje uslove poseduje napredna rešenja. Naime, Linn je ugradio tehnologiju za pojačanje pod imenom Chakra. Radi se zapravo o integrisanom kolu (čipu) koje vrši pojačanje na nižim nivoima glasnoće. Kada korisnik pojača muziku, onda uskaču diskretni tranzistori za dodatno pojačanje. Ujedno Chakra amplifikacija podrazumeva i posebnu tehnologiju u napajačkoj sekciji koja eliminiše brujanje i zujanje.
Na udaljenom računaru imali smo pregršt FLAC fajlova, pa smo odmah osetili lagodnost pri izboru numera. Nije bilo neophodno ustati iz fotelje i ubaciti disk, ili ne daj
bože namestiti vinil ploču. Poslušali smo fantastičan rip sa vinila pesama Boba Marleyja kao što su Natural Mystic i Exodus. Energija je bila sjajna, sve se reprodukovalo onako kako smo navikli, a basa je bilo dovoljno. Prešli smo na Massive Attack i na numeri Protection osetili smo blago „zatupljivanje“ bas udaraca, ali nismo utvrdili ko je krivac –prostorija ili sistem. Prešli smo dalje na neke džez standarde, a oni su bili reprodukovani izvrsno – apsolutno bez zamerki.
Šta dalje reći? Presrećni smo što se vrhunski brend kao što je Linn konačno pojavio na domaćem tržištu, i to na pravi način. Nadamo se da će u skorije vreme u kompaniji predstaviti novije uređaje, a na jedan smo već bacili oko – Majik DS-I. U pitanju je integrisano pojačalo sa DS plejerom u jednom kućištu po pristupačnijoj ceni.
Velika preporuka za Linn sistem!
Plus
Visok kvalitet izrade.
Lakoća upotrebe i inventivnost.
Minus
Cena, koja je mnogima nepristupačna.
Oprema
OLinn Majik 140
ODynaudio Focus 220
Linn Majik-I
Kontinualna snaga: 2x100 W na 4 oma
Frekvencijski opseg: 2,5 Hz – 48 kHz
Damping faktor: >170
Izobličenja THD: <0,01%
Broj linijskih ulaza: 6
Broj izlaza za zvučnike: 1
Dimenzije (ŠxVxD): 381x80x355 mm
Masa: 4,9 kg
Cena: 2.240
Linn Majik-DS
Formati: FLAC, WAV, MP3 i AIFF
Rezolucija: 192 kHz/24-bit
Digitalni izlazi: koaksijalni, optički
Dimenzije (ŠxVxD): 381x80x360 mm
Masa: 4,2 kg
Cena: 2.340
One HiFi, 011/212-9117
Posle uspešnog lansiranja ekstravagantne serije VISO, poznati proizvođač dalje širi gamu: za ljubitelje zvuka bez slike tu je VISO THREE.
NAD je svoj dizajnerski kvantni skok definitivno doživeo sa VISO serijom. Možda su Kanađani uvideli da im veliki deo tržišnog kolača izmiče usled popularnosti moderno dizajniranih sistema čiji je naglasak prvenstveno na masivnom, specifično dizajniranom kućištu koje privlači pažnju na prvi pogled.
VISO TWO i VISO FIVE su dobre komponente. Međutim, prilikom testa zaključili smo da DVD podsistem nije na nivou ostatka sistema i poželeli da postoji VISO risiver, a kasnije i VISO DVD ili Blu-ray plejer, kao nezavisne komponente. Želja nam se delimično ispunila – NAD je na tržište izbacio VISO THREE komponentu koja obuhvata pojačalo, tjuner, CD reproduktor i još ponešto, sve u jednom pakovanju. U ambalaži stiže osnovna komponenta upakovana u plastičnu kesu, ispod koje je platnena vreća čiji zadatak nije toliko zaštita koliko želja proizvođača da pokaže da se tu nalazi nešto nesvakidašnje, posebno. Pljosnata, luksuzna, velika kutija iznad risivera sadrži sve dodatke: od kabla za napajanje, dokumentacije, daljinskog upravljača za VISO THREE, do cele gomile sitnica namenjenih korišćenju iPod gnezda ili doka, kako često vole da kažu, a koji se takođe isporučuje. Obuhvaćeni su adapter za struju sa svom silom naponskih priključnica koje postoje,
sama stanica i maleni, otprilike dve trećine kreditne kartice veliki daljinski upravljač, bele boje, preko koga se mogu koristiti osnovne funkcije iPoda.
Dizajn VISO THREE je praktično identičan ostalim komponentama iz serije, ali je nama odmah bilo simpatično jer smo znali da se radi o audio-komponenti. Kućište je urađeno od debelog aluminijuma, gornja i prednja ploča fabrikovane su iz jednog komada, a prelaz ide preko veoma blage ivice koja uključuje i prozor ekrana. Gornju površinu karakterišu brojni otvori za hlađenje sa mrežicama kao zaštitom, dok je u centru upadljivi NAD logo. Prednja strana sadrži brojne komande preko kojih se može upravljati VISO THREE skoro kao sa daljinskog upravljača. U prvi plan dolazi veliko, masivno dugme, čija je prvenstvena funkcija kontrola glasnoće. Ono je dizajnirano tako da se okretaji mogu vršiti ne samo obuhvatanjem dugmeta već i pomoću udubljenja namenjenog kažiprstu. Ovde sledi zamerka: iako izgleda nesalomiv, ovaj sistem je takav da se dugme jasno savija na bilo koju stranu čim se primeni malo oštriji od najnežnijeg mogućeg scenarija. Dodatno, korišćenje kažiprsta je skoro nemoguće jer je otpor dugmeta previsok – isuviše je
Zoran Karapandžić
dampirano. Nadamo se da će proizvođač ovo izmeniti na sledećim serijama. Centralnu poziciju zauzima matrični ekran svetloplave boje, koji podatke ispisuje u dva reda. Sve što je pokazao nama je bilo dovoljno – ništa preterano, ništa banalno, sasvim na mestu. Niže nalazi se nosač diska, lepo uklopljen u vizuelnu celinu i na prvi pogled neprimetan. Desno od njega su najosnovnije komande za upravljanje transportom, izuzev onih za prelazak na sledeću numeru koje se nalaze na obodu prstena na levoj strani uređaja, simetrično u odnosu na enkoder za jačinu zvuka. Izvor se selektuje sekvencijalno, preko dva dosta mala tastera. Sa prednje strane je moguće ukloniti i poklopac iza koga se kriju dodatni analogni stereo ulaz, USB port i priključak za slušalice.
Kada pogledate zadnju stranu, shvatite da je NAD dokazao nešto što odavno znamo: dobar zvuk (čitaćete o tome dalje) moguće je dobiti i pomoću najjeftinijih, da ne koristimo neprikladne izraze, zvučničkih terminala koji se daju pronaći na tržištu. Mali i neodgovarajući, nekako odudaraju od luksuza kojim nas NAD zasipa u VISO THREE paketu. RCA konektori su solidna komercijalna klasa i tu nemamo zamerki. Pomoću njih na NAD VISO THREE možete priključiti još tri analogna izvora kao što su,
na primer, TV prijemnik, konzola za igre itd. Izlaza sa pretpojačivačkog ili ulaznog dela nema, ali je tu onaj namenjen sabvuferu. Dodatno, postoji ulaz za DAB (Digital Audio Broadcasting) modul pomoću kojeg VISO THREE dobija pristup pomenutim sadržajima. Odmah do njega je data port za neku od verzija NAD-ovog iPod doka. Prisutni su još i RS232 priključak, te izlaz sa okidačkog, 12 V sklopa. NAD VISO THREE poseduje ventilator koji je zadužen za hlađenje internog hladnjaka izlazne sekcije. Tokom rada nismo primetili da je bučan, pa verujemo da neće smetati čak i prilikom tihog noćnog slušanja. Zanimljiv dodatak je i izlaz na 220 V, čija je uloga napajanje još neke komponente, pod uslovom da njena potrošnja ne prelazi 100 W. Pomenuti priključak se aktivira zajedno sa uključenjem VISO THREE.
Daljinski upravljač je klasičan, kvalitetan NAD primerak nove generacije. Odziv tastera je odličan, pedantnost izrade takođe. Međutim, gomila funkcija namenjena većem broju uređaja dovodi do konfuzije u početnom stadijumu korišćenja, pa je potrebno vreme da se naviknete na njegovu upotrebu.
Da li je izgled jedino što VISO THREE pruža? Ne, on ne samo da lepo izgleda već
NAD Kućište je urađeno od debelog aluminijuma, gornja i prednja ploča fabrikovane su iz jednog komada, a prelaz ide preko veoma blage ivice koja uključuje i prozor ekrana.
i vrlo pristojno svira. Pozitivno nas je iznenadila fina kontrola midbas područja, pedantno uklopljena sa vrlo solidnom dozom ataka. VISO THREE je dobar kada imate male zvučne kutije - sasvim blago naglašava niske tonove, što ne smeta slušaocima i nimalo ne otkriva njegova fizička ograničenja. Ipak su u ovoj firmi dovoljno iskusni u pravljenju malih pojačala sa dobrom kontrolom bas jedinica, te ni ovog puta nisu omanuli.
Slično kao i kod nove serije amplifikatora sa troslovnim logom, zvuk je kristalno čist i prilično analitičan, sa divno oblikovanim srednjim tonovima, malo isturenim prema slušaocu. Detalji skoro oduzimaju dah u ovoj klasi cene, posebno imajući u vidu da se radi o stilski dizajniranoj komponenti čiji dobar deo cene nosi atraktivno kućište. Svidela nam se dinamika VISO THREE: potpuno u rangu pojačala i CD plejera pojedinačne cene do hiljadu evra, bez problema će poterati i zahtevnije kutije. Uklopljenost po celoj skali dovodi do toga da nijedan deo spektra ne štrči već je zvučna slika homogena i prijatna za slušanje. Složenije deonice NAD nosi sa lakoćom, ali posebno dodatno blista kada ga pustite da reprodukuje jednostavnu muzičku šemu: pevačicu i jedan prateći instrument. Tišina koju u snimku otkriva u prvom je planu i veoma prija.
Snaga
• 2x50 W na 8 oma.
Dodatno
• Integrisan CD plejer.
Ulazi
• Tri analogna ulaza.
Da ne bi sve bilo savršeno, pobrinula se širina scene: detaljno prikazana u sredini, brzo se gubi kako se kreće ka ivicama zvučnika. Uobičajena pojava za ovu klasu komponenti, rekli bismo. Zbog toga imajte na umu da će NAD VISO THREE koncentrisati većinu zbivanja tačno ispred slušaoca, a daleko manje u vazduhu oko zvučnih jedinica. Središnji deo je u stanju da majstorski odradi, dok se sa bočnim delovima ume da pomuči. Analitika VISO THREE je odlična, ali
Ključne karakteristike“Složenije deonice NAD nosi sa lakoćom, ali dodatno blista kada ga pustite da reprodukuje jednostavnu muzičku šemu.”
sa malom primesom veštačkog na gornjem ekstremu, što je stara boljka NAD uređaja. Međutim, to je sve što možemo da zamerimo - glas pevača je upečatljivo transparentan i prosto lebdi ispred vas u jednom virtuelnom oblaku. U sklopu sa donjim oktavama ostavio je na nas potpuno pozitivan utisak.
Beogradske radio-stanice obiluju dobrom muzikom lošeg zvuka i logično je da tjuner VISO THREE tu ne može mnogo da pomogne. Ipak, reprodukcija je dobra, zvuk nije informativan ni tanak već se nazire da tjuner kartica ima sasvim solidne zvučne performanse. Spektar tonova je pošteno opisan, sa dobrom dozom detalja na gornjem ekstremu i snagom na donjem koja ume da "zadrma", daleko ispred tjunera koji su se do pre samo neku godinu ugrađivali u AV risivere, na primer.
Smatramo da, u ovom čudnom svetu u kojem imate veliki broj beskrupulozno skupih uređaja, NAD VISO THREE pruža više nego što smo očekivali: jedan dobar zvuk all-in-one sistema. Za one koji žele stilski lepo odrađenu komponentu, elegantnu toliko da neće kvariti izgled moderno uređenog prostora, VISO THREE je tu. Za druge,
Slušali smo šesti studijski album tracy Chapman po imenu Let It Rain, koji odiše predivnom atmosferom.
kojima je dizajn manje bitan, ali cene dobar zvuk, opet je u igri. Mislili smo da će možda troškovi njegovog izgleda prevagnuti nad kvalitetom zvuka, ali nije tako. Zbog toga ne možemo a da ga ozbiljno ne preporučimo u slučaju da tragate za dobrim all-inone sistemom.
Plus
Dinamičan, svež, brz zvuk.
Analitika.
Divni srednji tonovi.
Solidan bas sa dobrim atakom u ovoj klasi cene.
Solidan tjuner.
Dizajn.
Minus
Dugme jačine zvuka je neadekvatno.
Zvučnički terminali su jeftini.
Pomalo konfuzan daljinski upravljač.
Oprema
OLyngdorf CD-1
OElac FS-210 Anniversary
NAD vISO tHRee
Sekcija pojačivača
Kontinualna snaga: 2x50 W (8 oma, 20 Hz – 20 kHz pri deklarisanom izobličenju)
Izobličenja THD: <0,01%
Broj analognih linijskih ulaza: 3
Broj izlaza za zvučnike: 1
Sekcija FM tjunera
Odnos signal-šum MONO: 60 dB
Izobličenja MONO: 0,3%
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 15 kHz (+/- 1 dB)
Opšte karakteristike
Dimenzije: (ŠxVxD) 435x115x325 mm
Masa: 8,6 kg
Cena: 750
4Audio, 011/2759-096
Advance Acoustic je već pokazao sposobnost ozbiljnog nastupa u srednjoj klasi cene. Novo pojačalo nastavlja utabanom stazom prethodnih modela i donosi neke novine.
Advance Acoustic je francuska firma koja, kao i mnogi drugi, inženjering proizvoda obavlja u matičnoj zemlji, dok proizvodnju zasniva na kineskim industrijskim kapacitetima. Počeli su skromno, sa par modela pojačala u ponudi. Posle svega nekoliko godina situacija se osetno promenila: sada u zvaničnoj ponudi imaju čak trinaest integralnih stereo pojačivača, pretpojačivača i pojačala snage. Advance Acoustic nikada nije stremio pravom highendu, njihovi proizvodi su niža, srednja ili viša klasa uređaja, ali je svaki od segmenata solidno pokriven sa bar nekoliko komponenti. Ono što ih izdvaja od konkurencije jeste jasna težnja da u svoje uređaje ugrade veliki broj opcija, koje nisu tu samo da bi popunile brojno stanje već su zaista korisne.
Advance Acoustic MAP 308 predstavlja evoluciju popularnog modela srednje klase MAP305DAII i poseduje sve što biste ikada poželeli da jedno integralno pojačalo sadrži. Tu su snažni pojačivač, pet linijskih analognih ulaza, digitalno-analogni konverter, koji dodaje još pet ulaznih priključaka, pa čak i gramofonsko pojačalo. Kada smo kod ovog poslednjeg, važno je reći da ono poseduje i MC modalitet rada, tako da je
pokrivena cela gama zvučnica. MAP 308 nas podseća na zlatna vremena japanskog hi-fija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su se proizvođači svojski trudili da u lepo dizajnirane kutije stave što više tehnoloških dostignuća i opcija koje možda neće biti potrebne baš svima, ali su svakako korisne. U ponudi je i nešto skromniji model (cene 820 evra) MAP306, koji se od MAP 308 razlikuje po tome što ne poseduje integrisani digitalno-analogni konverter.
Dizajn francuskog pojačivača nastavlja putem čija je perjanica glamurozni MAP800. Prednjom pločom dominiraju veliki VU metri, čije je očitavanje praktično nemoguće dok se uređaj ne uključi. Osvetljenje jeste pomalo kičasto, moramo priznati, jarkoplava boja ne stoji probirljivom evropskom oku, ali dizajneri u Advance Acoustics očigledno misle drugačije. No, pohvalno je što se osvetljenje može isključiti (prekidač je na zadnjoj strani pojačala), pa vam MAP 308 neće smetati u večernjim satima. Između pokazivača nivoa snage nalazi se vertikalni, pomalo nespretno izveden red LE dioda namenjenih prikazu aktivnog digitalnog ulaza, čije osvetljenje delimično probija i sa strane. U prednjem donjem delu je prisutno više tastera: njihova upotreba je jedno-
Zoran Karapandžićstavna, a sam osećaj pri rukovanju odličan. Oni su namenjeni izboru aktivnog ulaza. Nekoliko njih obavlja višestruku funkciju: Tuner/PC ili Aux1/Aux2, na primer. Središnji deo zauzima masivno dugme motorizovanog potenciometra za jačinu zvuka. Pomenuti je ALPS Blue Velvet i odmah se može primetiti kvalitet: nema zazora ni po jednoj osi i vrlo je udoban pri upotrebi zahvaljujući optimalnoj dozi dampiranja. Na kraju, MAP 308 poseduje i izlaz za slušalice, što će mnogi ceniti.
Svidelo nam se što je kutija MAP 308, inače masivna preko petnaest kilograma, urađena pedantno. Poklopci, stranice, sve je uklopljeno kako treba i kvalitetnije nego ranije.
Pogled na zadnju stranu govori da ona vrvi od raznoraznih priključaka, preklopnika i prekidača. Za početak, tu je MM/MC selektor, kao i onaj namenjen režimu rada pod nazivom High Bias. Što se ovog drugog tiče, jasno nam je da se radi o povećanom biasu izlaznih tranzistora. To bi, u praksi, trebalo da znači da MAP 308 radi u režimu bliskom A klasi (kako tvrdi uputstvo) ili u režimu A klase do 30 W snage, kako tvrdi internet sajt proizvođača. Bilo kako bilo, znatno povišena temperatura pojačala govori da je bias izlazne sekcije dosta visok u
odnosu na standardnu vrednost. Analognih ulaza ima ukupno šest, od kojih je jedan troipomilimetarski stereo priključak namenjen medija plejerima i sličnim uređajima. Izlaza ima dva: za pretpojačala i analogni snimač. Pojačalo snage takođe ima zasebni ulaz koji se aktivira preko daljinskog upravljača. Sada je na redu integrisani digitalnoanalogni konverter: deklarisan na 24 bita i 384 kHz, poseduje mogućnost priključenja čak pet komponenti: tu su tri koaksijalna priključka, jedan optički i, začudo, jedan AES/EBU. Francuzi očigledno nisu nimalo štedeli na opcijama. Zvučničkih terminala kvalitetne izrade ima jedan par po kanalu, biwiring nije podržan. Na kraju, tu je i IEC mrežna utičnica sa pripadajućim mehaničkim prekidačem.
Daljinski upravljač je takođe u stilu ranijih masivnih Advance Acoustic proizvoda: napravljen od komada aluminijuma, sa jednostavnim jednobojnim tasterima, pokriva sve osnovne funkcije pojačivača. Nema sumnje: trajaće godinama i, ukoliko je štampa na njemu dovoljno kvalitetna, neće pokazati tragove habanja.
Uputstvo je, u stvari, Quick Start Guide, s tim da obimnog uputstva faktički ni nema. Višejezično, sa osnovnim podacima, bez ikakvih dodatnih informacija – isuviše škrto, primetili bismo.
Advance Acoustic Dizajn francuskog pojačivača nastavlja putem čija je perjanica glamurozni MAp800.
Relativno jednostavan i možda tanji od očekivanog, to je opis poklopca ovog monstruma. Ispod njega se krije pravo malo naselje sa kvartovima odeljenim čvrstim limenim zidovima. Pojačalo MAP 308 je potpuno izdeljeno po funkcionalnim celinama: u zadnjem delu se nalazi ulazna sekcija, u potpunosti realizovana pomoću releja. Tu je i fono pretpojačivač koji je standardne konstrukcije i koristi jedno NE5532 kolo. Nešto niže je kartica digitalno-analognog konvertera. Prednja ploča sadrži kontrolnu i pretpojačivačku elektroniku i odlično je oklopljena, tako da predstavlja posebni odeljak. Odmah iza nje nalazi se vertikalno postavljen toroidalni transformator, na kojeg se nastavlja (takođe odeljena) sekcija ispravljanja, filtracije i stabilizacije napona. Ona sadrži četiri velika elektrolitska kondenzatora kapaciteta po 10.000 mikrofarada i nekoliko manjih, kapaciteta 3.300, 2.200 i 1.000 mikrofarada.
Sa bočnih strana upadaju u oči dva monobloka namenjena izlaznom pojačalu, sa masivnim hladnjacima. Oni koriste 2SA1943 i 2SC5200 izlazne tranzistore.
Ulazi
• 5 linijskih, MM/ MC pretpojačalo, 5 digitalnih. Snaga
• 2x100W
Može se reći da MAP 308 ima odličan kvalitet izrade: od robustnog kućišta i pažljivo odeljenih sekcija, do malih znakova štednje, što je teško ostvariti u ovoj klasi cene, posebno kada nudite sve opcije koje MAP 308 poseduje. Pasivne komponente su uglavnom poreklom od kineskih proizvođača i dale bi se, na nekim mestima, zameniti nečim kvalitetnijim ali, pošto MAP 308 košta svega 950 evra, ne možemo uputiti nikakvu zamerku u tom smislu.
Ključne karakteristike“Uz MAP 308 imamo solidnu notu zvuka francuskih uređaja komercijalne klase, sa dobro usklađenim spektrom.”
Kada kupujete pojačalo sa ugrađenim digitalno-analognim konverterom, nekako je logično da ćete ga i koristiti, možda čak i kao primarni izvor analognih signala. Iz tog razloga nas je zanimalo kako Advance Acoustic MAP 308 svira baš pomoću interne DAC kartice. No, da krenemo od početka: testirali smo ovo pojačalo sa više starih i novih CD plejera srednje i donje klase. Bili su tu, da ne nabrajamo pojedinačno, svi plejeri korišćeni u testu Simaudio MOON 100D digitalno-analognog konvertera, a dodatno je na test došao i Cambridge Audio 740C.
Ukupno gledano, zvuk MAP 308 je sasvim dobar u klasi cene, dok u nekoliko segmenata prosto iznenađuje. Pozitivan pomak u kvalitetu reprodukcije koji je kompanija napravila pojačalom MAP101 i dalje se nastavlja. U odnosu na starijeg brata MAP305DAII, mislimo da je Advance Acoustics dobrim delom uspeo da eliminiše glavnu manu: nedostatak finesa u zvuku. Uz MAP 308 već imamo drugu situaciju: jednu solidnu notu zvuka francuskih uređaja komercijalne klase, sa dobro usklađenim spektrom. Krenimo od dna: bas note su dobro kontrolisane, a jedna solidna doza udarca se može osetiti. Visoki tonovi su lepo opisani, sa prefinjenim detaljima, neočekivanim za ovu klasu uređaja i osetno boljim nego kod prethodnika. Scena je korektna, a primećuje se kako vazduh oko instrumenata s vremena na vreme diše. Jedino što smo zapazili jeste blaga povučenost srednjeg opsega, što dovodi do toga da MAP 308 ima nešto tamniji zvuk. Zbog toga treba obratiti pažnju na izbor izvora analognih signala i, svakako, zvučnike i interkonekcijske kablove. Prelazak sa analognih ulaza na integralnu DAC karticu dao je neočekivan rezultat: uz solidan transport (Philips CD753, Nakamichi MB-2S, Cambridge 740C) zvučna slika se dodatno popravila. Već dovoljno dobar bas postao je dodatno voluminozniji i mekši, obuhvatajući nas sa svih strana. Delimično povučeni srednji tonovi nisu u potpunosti otišli unapred, ali su se ipak osetno pomerili, postali svetliji i detaljniji, tako da je zvuk pojačala migrirao od tamnijeg ka neutralnom, ostavivši primetnu dozu topline. Širina scene i položaji instrumenata su se takođe poboljšali, a detalji gornjeg ekstrema dobili još jednu notu muzikalnosti.
Gramofonsko pretpojačalo je bazičan sklop kakav se decenijama ugrađuje u komercijalnu klasu integralnih pojačala. Korektno obavlja posao, sa malo manje dinamike i transparentnog prikaza u odnosu na eksterne fono sekcije srednje klase, te može da posluži ukoliko želite da s vremena na vreme slušate ploče, ali svakako nije u dometu audiofila zaljubljenog u vinil. Pomenute eksterne fono sekcije koštaju kao polovina MAP 308, a bazični modeli koji su u ponudi nisu ništa bolji od ovog ugrađenog u francusko pojačalo, tako
Slušali smo
Album „Wasting Light“ Foo Fightersa zvuči fantastično od početka do kraja.
da samu gramofonsku sekciju doživljavamo kao dodatni plus ionako dobrom uređaju. Moramo napomenuti da smo testove izvodili u pretežno High Bias modu, u kojem pojačalo dobija više transparentnosti i detaljnosti, kao i primetno bolju mikrodinamiku i dubinu scene poredivši ga sa standardnim modom rada. Ceh je, naravno, znatno viša temperatura izlazne i napajačke sekcije.
Advance Acoustic je dobro projektovan uređaj sa opcijama kojima je teško odoleti. Šest analognih ulaza, fono sekcija i čak pet digitalnih ulaza trebalo bi da budu dovoljni svakome. No, nije samo mogućnost priključenja jedanaest uređaja ono što ga čini pogodnim za preporuku: zvuk je solidan, ne računajući DAC karticu. Sa njom MAP 308 doživljava otkrovenje dobrog zvuka – vidi se da su pravljeni jedno za drugo i zajedno čine odličnu kupovinu kojoj je teško parirati. Razlika u ceni u odnosu na jeftiniji MAP306, koji ne poseduje pomenuti DAC konverter, iznosi svega 130 evra i za taj novac ne bi trebalo ni sekund razmišljati da li je to nepotrebna investicija.
Zbog svega navedenog, ako ne patite od bolesti poznate pod nazivom brendomanija, obavezno poslušajte MAP 308.
Plus
Ukupan kvalitet zvuka.
Dobar interni digitalno-analogni konverter.
Robusnost izrade.
Veliki broj opcija.
Masivni aluminijumski daljinski upravljač.
Minus
Osvetljenje VU metara.
Oprema
ONakamichi MB-4S
OCambridge Audio 740C
OElac FS210 Anniversary
Advance Acoustic MAP 308
Kontinualna snaga: 2x100 W (8 oma)
Frekvencijski opseg: 10 Hz – 60 kHz
Izobličenja THD: <0,05%
Broj analognih ulaza: 6 (uključujući i gramofonski MM/MC)
Broj digitalnih ulaza: 5 (3xRCA, 1xToslink, 1xAES/EBU)
Broj izlaza za zvučnike: 2
Dimenzije (ŠxVxD): 440x155x430 mm
Masa: 15,5 kg
Cena: 950
4Audio, 011/2759-096
Kompanija Simaudio, najpoznatiji kanadski high-end proizvođač, izbacila je na tržište relativno jeftin digitalnoanalogni konverter.
Nastavljamo sagu o malenim i, u hi-fi normama, pristupačnim digitalnoanalognim konverterima. Posle Arcama, na red je stigao i model poznatog kanadskog hi-end proizvođača, kompanije Simaudio, koja je slavu stekla svojim CD plejerima. Simaudio MOON 100D ćemo staviti pod ozbiljnu lupu, a kako bi se mogla povući nekakva paralela sa prethodnim testom malog D/A konvertera (Arcam rDAC, HF 41), izvori digitalnih signala i baterija test-numera biće skoro identični. Simaudio MOON 100D stiže u jednostavnoj kutiji, sa još jednostavnijim sadržajem: neveliki, lagani adapter sa promenljivom viljuškom (u ovom slučaju samo za 230 V standard) i konverterska jedinica jesu ono što ga uglavnom čini. Tu je i pojednostavljeno uputstvo, u kojem se nalaze bazične informacije. MOON 100D se dizajnom uklapa u nove serije 5, 1 i 3.3. To znači da je ekstravagantan dizajn ustupio mesto klasici, sa pedantno oblikovanom aluminijumskom prednjom pločom, zaobljenom na ivicama. Ona može biti u srebrnom ili tamnobraon finišu. Gornji deo na sredini sadrži upečatljiv Simaudio logo u punoj veličini i indikacije sa leve i desne strane. Pomoću njih se dobija informaci-
ja o selekciji jednog od tri ulaza: USB, SPDIF ili Toslink, kao i tekućoj frekvenciji semplovanja, koja se kreće u granicama od 44,1 do 192 kHz. Upušteni deo prednje stranice doprinosi nešto zanimljivijem izgledu i sadrži dva tastera: za biranje ulaza i soft uključenje uređaja.
Zadnja strana je jednako jednostavna: tri već navedena ulaza i analogni izlazi, svi pozlaćeni, ali komercijalnog kvaliteta. Sa desne strane je i priključak za napajanje, i to je sve.
rebra sa unutrašnje strane, u koja se praktično i bezbedno može smestiti horizontalna štampana ploča, na isti način kako to radi, recimo, Naim u svom gramofonskom pretpojačalu. Druga ploča je vertikalna i pričvršćena za prednju stranu, te spojena multipinskim konektorom za matičnu.
Proizvođač navodi da MOON 100D poseduje tri regulatora napajanja, ali mi smo ih izbrojali četiri, od kojih je jedan isključivo vezan za napajanje samog digitalno-analognog konvertera. Nikakve posebne dodatne filtracije putem snažnih elektrolitskih kondenzatora nema u ovom uređaju, sve se oslanja
Zoran Karapandžić
na osnovno eksterno čopersko napajanje. Ulogu risivera u vezi USB protokola igra kolo Burr Brown PCM2705, danas prilično popularno. Ono u sebi sadrži i digitalno-analogni konverter, te je odlično rešenje za jednostavne i jeftine aplikacije. Međutim, Simaudio nije iskoristio tu njegovu opciju već je razvio posebnu DAC sekciju, koja se oslanja na Burr Brown PCM1793, koji ima deklarisanu rezoluciju od dvadeset četiri bita, dinamiku od 113 dB i podržava frekvencije semplovanja do 200 kHz.
Izlazna sekcija je urađena klasično, proizvođači i danas vole da koriste superjeftine operacione pojačivače na izlazu, poznate NE5532, tako da je i Simaudio štedeo na ovom mestu, a bilo bi bolje da stoje neki mlađi i vredniji operacioni pojačivači.
Kao što smo već napomenuli, koristili smo identične izvore digitalnih signala kao i prethodni put, uz mali dodatak. U prethodnom broju prikazali smo zvučne osobine svake komponente, te ih nećemo opisati ponovo. Suština je da jeftinije konvertere nema smisla testirati sa skupim izvorima već ih treba postaviti tamo gde će efekti dobijeni ulaga-
njem u njih biti najviši. U slučaju Simaudio MOON 100D to znači neki od jeftinijih plejera ili onih koji su nekada pripadali srednjoj/ višoj klasi ili pak računar.
Na testu smo imali na raspolaganju sledeće izvore zvuka: NAD C521, Philips CD751, Nakamichi MB-2S CD plejere, Sony HAR-LH500 CD plejer/hard-disk rikorder i standardnu Windows 7 konfiguraciju Lenovo T61 notebooka sa Foobar 2000 aplikacijom. Evo šta se dobilo korišćenjem MOON 100D konvertera u odnosu na osnovnu konfiguraciju izvora:
NAD C521 + MOON 100D: Test je započet korišćenjem MOON 100D konvertera, dok je C521 bio u ulozi transporta. Zatim je test nastavljen pomoću internog C521 konvertera – CD plejer je korišćen u integralnoj, izvornoj varijanti. Potom smo se ponovo vratili na sistem koji je uključivao MOON 100D da bismo proverili zapažanja, pa opet nazad. Imajući u vidu vrlo solidan napredak koji je prošli put C521 ostvario saradnjom sa Arcamovim rDAC-om, bili smo dobrim delom iznenađeni, u pozitivnom smislu. Umesto spljoštene, delimično kompresovane zvučne slike, ispred nas se razvio oblak u kojem su svirali muzičari (Eric Clapton –Blue Eyes Blue). Pozornica je odmah dobila nove dimenzije, kako po visini, tako još više po dubini. Detaljnost je postala očita, ali je interesantno da nije bila napadna i forsirana već prirodna. Pojavio se i osećaj vazduha oko instrumenata – NAD sa MOON-om već svira kao sasvim fina sprava. Gornji ekstrem
Simaudio
Upušteni deo prednje stranice doprinosi nešto zanimljivijem izgledu i sadrži dva tastera: za biranje ulaza i soft uključenje uređaja.
je izgubio veštačku primesu, dok je bas dobio atak, a mid-bas snagu. Još uvek smo mogli da uhvatimo kako NAD nema žestinu opasnih igrača na ovom polju, ali razlika u odnosu na prvobitnu varijantu jeste kao nebo i zemlja.
Simaudio MOON 100D je izvukao iz muzike neverovatnu dozu emocija, što je za nas bilo potpuno neočekivano u ovoj klasi cene konvertera, a i uzimajući u obzir klasu kojoj pripada NAD C521, pa makar ga koristili samo kao transport. Zbog toga je početni test trajao dosta duže nego što smo pretpostavljali. Glas Erica Claptona na njegovom živom nastupu i trud koji je on uložio u interpretaciju svake numere odjednom su isplivali i ispunili našu prostoriju. U osnovnoj varijanti srednji tonovi su ono što NAD C521 reprodukuje najdetaljnije i najbolje, ali pomoću MOON-a doživeli smo kvantni skok – plejer se jednostavno nije mogao prepoznati. Razlika u emotivnosti, pozornici i dinamici toliko je velika da možemo reći da je C521 u izvornoj verziji pružao podatke kao što to čini jednostavno kompresovan MP3 format, dok je pomoću MOON 100D konvertera davao jasne emocije sačuvane na šesnaestobitskom formatu.
Philips CD751 + MOON 100D: Poboljšanja su slična kao kod NAD-a C521. Detalji su dobili prirodnost, a bas dodatni atak. Celokupna slika je iskristalisana, sa jasnom dinamikom i položajem muzičara. Posebno je očigledan napredak kod visokotonskog područja, koje se sada reprodukuje transparentno i sa lakoćom. Dobitak nije toliko drastičan kao kod NAD-a C521, ali je svakako i više nego dobar.
Konverter
• Burr Brown PCM1793.
Ulazi
• USB, Toslink i koaksijalni ulaz.
Sony HAR-LH500 + MOON 100D: Napredak je uočljiv najpre na području gornjeg ekstrema. Visoki tonovi su dobili veliku dozu prirodnosti i detalja, kakve pre nisu imali. Scena se delimično poboljšala, posebno po levoj i desnoj ivici. Bas područje je takođe dobilo određenu dodatnu definiciju. Međutim, ovom smeta jasna povuče-
Ključne karakteristike“tekstura visokih tonova sada počinje lepo da se vidi, ali nikako prenaglašeno, pa postaje prijatna slušaocima.”
nost srednjeg opsega koja čini da se finese glasa pevača gube u daljini i treba truda kako bi se one razaznale. Dodatno, prenaglašeni niski tonovi prosto gutaju ionako nejake srednje, te se kao rezultat dobija zamućenje zvučne slike. Kombinacija nije za preporuku.
Nakamichi MB-2S + MOON 100D: Iako prilično dobar plejer, Nakamichi je definitivno dobio puno toga zahvaljujući saradnji sa kanadskim konverterom, koji mu je udahnuo novi život. Već dovoljno dobar donji opseg i srednji tonovi nisu izgubili od svoje topline i definicije, ali su se pojavile finese. Ovaj CD čejndžer (prima do sedam diskova) poseduje začuđujuće mikrodetalje gornjih ekstrema kada je nivo kojim su snimljeni nizak, ali ima problema kada nivo snimka raste, pa oni postaju grublji i prenaglašeni. Uz MOON 100D ovi problemi jednostavno nestaju: dinamika je odlična, a visokotonsko područje više ne štrči, već se nalazi baš tamo gde treba, ulepšano novim, dobro satkanim tonovima. Tekstura visokih tonova sada počinje lepo da se vidi, ali nikako prenaglašeno, te postaje prijatna za slušaoca. Ova kombinacija predstavlja jedan prilično dobar plejer.
Laptop (Lenovo T61) + Foobar2000 + MOON 100D: Posle uglavnom uspešnih testova sa raznoraznim audio-hardverom, na test je došla i muzika preneta preko USB međusklopa. Šesnaestobitske numere zvuče solidno: dinamika, detaljnost, muzikalnost - sve je tu u jednoj dobroj formi. Međutim, emocije ipak fale u odnosu na najbolje što smo postigli preko koaksijalnog priključka i korišćenjem CD transporta. Atak bi, takođe, mogao biti bolji – oseća se da je malo tvrđi i povučeniji nego što bi trebalo da bude.
Prelazak na dvadesetčetvorobitske semplove uklanja pomenute pro-
Slušali smo Glas erica Claptona na njegovom živom nastupu Clapton Chronicles i trud koji je on uložio u interpretaciju svake numere odjednom su isplivali i ispunili našu prostoriju.
bleme i širi bočne granice scene koju MOON 100D prikazuje. Glas pevača postaje magičan, detaljnost neočekivano dobra, a prostor oko muzičara počinje da diše u skladu sa instrumentima. Utisak je i više nego pozitivan. Za referencu smo uzeli prosečan zvuk kakav treba da bude u klasi CD plejera od 700 do 1.200 evra i prema tome smo ocenjivali zvuk koji smo dobili. U odnosu na prethodni test (Arcam rDAC), modifikovali smo rezultate uvodeći kolonu koja ocenjuje izvorni zvuk plejera.
Komentar na pomenute rezultate može se svesti na to da MOON 100D voli saradnju i sa skupljim ureađajima (Nakamichi MB-2S), ali i sa totalnom budget klasom (NAD C521). Međutim, cena i kvalitet (Sony HAR-LH500) ne daju siguran rezultat saradnje. Možda se ovo desilo zbog optičke umesto koaksijalne veze između dve komponente, ali mi malo verujemo u takvu mogućnost.
Simaudio MOON 100D predstavlja konverter koji treba razmatrati ukoliko želite da kupite nešto u datoj klasi cene. Treba, međutim, uzeti u obzir činjenicu da je prilično osetljiv na izbor izvora digitalnog signala. Da li će se neki plejer u ulozi CD transporta uklopiti sa njim nema mnogo veze sa njegovom cenovnom kategorijom. Kada se kao izvor koristi PC, savetujemo vam isključivo muziku visoke rezolucije. Zbog toga je proba pre kupovine preporučljiva. U slučaju da je rezultat pozitivan, uživanje je garantovano.
Plus
Ne zahteva skupe CD transporte.
Odličan sa dvadesetčetvorobitskim semplovima.
Transparentnost.
Toplina.
Emocije.
Minus
Probirljiv po pitanju izvora digitalnih signala.
Šesnaestobitski semplovi preko USB konekcije mogli bi zvučati bolje.
Simaudio MOON 100D
Ulazi: SPDIF, Toslink, USB
Izlazi: single-end RCA
Odnos signal-šum: 106 dB
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,003%
Rezolucija: 16/24 bita
Konverter: Burr Brown PCM1793
Dimenzije (ŠxVxD): 127x74x165 mm
Cena: 550
vox trade, 011/3016-230
Uz visokotehnološki digitalno-analogni konverter koji testiramo u ovom broju nekako prirodno dođe i gramofonsko pretpojačalo – da bismo mi koji volimo i digitalni i analogni zvuk imali mogućnost da reprodukujemo skoro sve.
Evo još jedne „kutijice“, poreklom od kompanije Simaudio. Identičan kvalitet izrade kućišta, kao i kod ostalih komponenti iz serije ukazuje da Kanađani ne vole da izmišljaju „toplu vodu“, već jedno rešenje primenjuju gde god smatraju da je adekvatno. MOON LP3 je mali uređaj: svega jedanaest centimetara širok i isto toliko dubok, smešten u simpatičnu aluminijumsku kutiju. Prednja strana sadrži samo LE diodu, a predviđeno je da LP3 bude stalno uključen. Zadnja strana sadrži par ulaza i izlaza, konekciju za masu i priključak za napajanje koje je čoperskog tipa.
Iako je MOON LP3 deklarisan kao MM i MC pretpojačalo, nikakvih spoljnih preklopnika režima rada nema. Da bi se obavilo konfigurisanje, potrebno je rastaviti uređaj (preko zavrtanja sa zadnje strane) i pristupiti štampanoj ploči. Na njoj se nalaze kratkospojnici (popularni „džamperi“), kojima se prilagođavaju ulazna impedansa, kapacitivnost i nivo pojačanja ovog pretpojačala. Vlasnik će imati malo posla jer „džamperi“ postoje zasebno za svaki kanal, ali jednom kada završi, više neće morati da dira unutrašnjost, bar do sledeće promene gramofonske zvučnice. Tehnički, LP3 se sastoji od SMD komponenti i jasno odeljene malene interne sekcije napajanja. Podešavanje kratkospojnika je jednostavno
zahvaljujući jasnim oznakama na štampanoj ploči. Kao pojačivački elementi koriste se kvalitetni Burr Brown OPA2227 operacioni pojačivači. Pasivni elementi, na primer, kondenzatori, potiču od nemačke Wime. Malenog MOON-a smo testirali pomoću Goldring 2500 i Benz Micro MC Gold zvučnica i možemo reći da nam se dopao. Zvuk nosi karakter Simaudio proizvoda: transparentnost uz veliku dozu emocija. Detalji su preneti sa dobrom dozom vernosti, a pretpojačalo je lepo sarađivalo sa obe pomenute zvučnice, te nismo primetili nikakva zamućenja na celom opsegu. U odnosu na klasična MM/MC pretpojačala koja su se nekada ugrađivala u većinu skupih integralnih pojačala, i koja se i danas ugrađuju u neka, Simaudio MOON LP3 predstavlja jasan napredak. Snaga donjeg dela skale, atak i brzina su ono što će ljubitelji gramofona svakako ceniti. Bitno je reći da MOON LP3 ima prilično nizak nivo šuma, bez obzira na to da li su aktivna MM ili MC setovanja. Uzimajući u obzir da je Benz Micro MC Gold nešto skuplja i kvalitetnija zvučnica od Goldringa 2500 ukupni kvalitet reprodukcije nas je vodio na njenu stranu. Međutim, sve osobine Goldringa 2500: detaljnost, lepršava i laka reprodukcija i odličan, malo naglašen srednji opseg vrlo su korektno reprodukovani od MOON LP3 gramofonskog
Zoran Karapandžićpretpojačala. Uz Benz, MOON LP3 je ovome dodao i bolje pozicioniranje izvođača, kao i one fine, osetljive detalje na vrhu skale, što zajedno čini jedan pravi audiofilski doživljaj.
Na kraju, treba podvući crtu: Simaudio MOON LP3 nije za svakoga – pet stotina evra za gramofonsko pretpojačalo nije mala stvar. Njegova upotreba prirodno dolazi uz iole pristojan gramofon nekadašnje srednje klase i solidnu zvučnicu jer se tada investicija u MOON LP3 svakako isplati. Ovaj model je zamenio poboljšani LP110 koji se očekuje uskoro na domaćem tržištu, a njegova cena će biti 600 evra.
Plus
Vrlo dobar zvuk.
Detaljnost, dinamika.
Nizak nivo šuma.
Toplina reprodukcije.
Minus
Ništa u klasi cene.
Simaudio MOON LP3
Ulazi: single end RCA
Izlazi: single end RCA
Ulazna impedansa: 100 oma ili 47 kilooma
Ulazna kapacitivnost: 0 pF ili 100 pF
Pojačanje: 40 dB ili 60 dB
Odnos signal-šum: 104 i 87dB (40 i 60 dB respektivno, na celom opsegu)
Ukupna harmonijska izobličenja: manje od 0,001% (20 Hz – 20 kHz)
Dimenzije (ŠxVxD): 110x60x115 mm
Masa: 700 grama
Cena: 550
vox trade, 011/3016-230
Kompanija Pioneer, kao jedan od protagonista u dinamičnom svetu kućnog bioskopa, svake sezone predstavlja poboljšane modele višekanalnih risivera.
Prema kućnoj podeli, ponuda se sastoji od bazične serije VSX i prestižne SC-LX, a raspon cena kreće se od nekoliko stotina, pa do nekoliko hiljada evra. Aktuelna postava serije VSX sastoji se od pet modela, a na vrhu se nalazi masivni i sposobni VSX-1021, sa 7.1 izlazima, DLNA sertifikatom i ostalim naprednim čudima. Samo korak ispod njega je VSX-921, risiver koji ćemo vam predstaviti u ovom tekstu.
Ključne karakteristike
Ulazi
• 4x HDMI, 3x digitalni audio, USB
Mrežno povezivanje
• LAN port Izlazna snaga
• 7x80 W
Poput većine giganata na ovom polju, i Pioneer ima ustanovljene standarde u kvalitetu izrade, kao i u primeni sopstvenih ili preuzetih rešenja za manipulaciju zvukom i slikom. Vizuelno, nažalost, Pioneer risiveri ne poseduju ništa što bi ih odvojilo od rivala i dalo im autentičnost, što važi i za VSX-921 - ravne linije i uglasta forma izgledaju kao školski primer AV risivera. Ovo ne mora nužno biti negativno, a i nesumnjivo je da se prave vrednosti ovakvih uređaja nalaze ispod poklopca, ali otežava tržišno pozicioniranje i diferenciranje brenda. Moramo priznati da konkurencija to radi bolje jer je dovoljan jedan pogled da prepoznamo Harman Kardon, Onkyo ili Yamaha AV risiver. Ipak, nije sve tako crno, jer aluminijumski prednji panel ostavlja utisak sređenosti i jednostavnosti, a ceo uređaj deluje čvrsto i solidno. Front je dizajniran simetrično, sa dve velike kružne komande na levoj i desnoj strani, koje su namenjene odabiru izvora, odnosno kontroli glasnoće. U središnjem delu, na panelu u crnoj boji visokog sjaja, smešten je matriks displej sa belim prikazom, a ispod njega je gotovo neprimetno uklopljeno deset tastera.
Bojan JovićDodatnih pet komandi za upravljanje surround režimima postavljeno je očiglednije, dok je u donjem delu, takođe dobro skriven, poklopac ispod kojeg su audio (RCA stereo) i video (kompozitni) ulaz, USB port i priključak za kalibracioni mikrofon. Tu je još 6,35-milimetarski (1/4 inča) izlaz za slušalice, kao i stand-by prekidač, i to je sve. Zadnji panel je podjednako uspešno organizovan jer sadrži sve što je potrebno, a zadržava dobru preglednost. Pored očekivanih sedam zvučničkih terminala i izlaza za sabvufer, prisutni su i front height/wide terminali, namenjeni dodatnim satelitima za povećanje zvučne slike po visini ili po širini. HDMI ulaza ima četiri, uz jedan izlaz, a tu su i komponentni i kompozitni video ulazi i izlazi. Za protok audio-signala zaduženi su šest analognih ulaza i tri izlaza, kao i tri digitalna (dva optička i koaksijalni) ulaza. Konačno, tu su priključci za FM i AM antenu, Ethernet port, konektori za Wi-Fi modul (kupuje se odvojeno) i iPod/iPhone, kao i IEC utičnica. Pregled svih funkcija savremenih surround sprava, bili to risiveri, HTIB sistemi, optički ili medija plejeri, postao je pravi izazov, a VSX-921 u ovome nije izuzetak. Osnovne tehničke karakteristike ukazuju na snagu od 80 vati (8 oma) u punom opsegu i na svih sedam kanala, a FM/AM tjuner ima 30 memorijskih mesta i RDS. Podržani su svi najznačajniji surround formati, na čelu sa Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, dok je digitalna obrada signala poverena Texas Instruments Aureus DSP kolu. Automatska kalibracija zasnovana je na Pioneerovom MCACC (Multi-Channel Acoustic Calibration) sistemu, a brojna poboljšanja zvuka postižu se pomoću opcija Symmetric EQ, Sound Retriever (2 ch/AIR), Phase Control Bass
Gledali smo
Uživali smo u sjajnim zvučnim efektima i fantastičnoj muzičkoj podlozi u filmu "Alisa u Zemlji čuda".
Management, Stream Direct, Advanced Surround i mnogih drugih. Lista opcija za poboljšanje slike je podjednako impresivna i obuhvata Deep Color, x.v.Color, ARC, Anchor Bay upscaling i druga rešenja. Na kraju, prateća oprema testiranog risivera je solidna i obuhvata štampano višejezično uputstvo u skraćenoj formi, FM i AM antene, kabl za iPod/iPhone, mikrofon za kalibraciju i CD sa programom AVNavigator, koji omogućava upravljanje risiverom preko lokalne mreže. Naravno, tu je i daljinski upravljač, koji donekle prati dizajn risivera - uglaste forme i oštrih ivica, upravljač je opremljen velikim brojem sitnih, jedoobraznih tastera, što svakako ne olakšava upotrebu. Ovo može i mora bolje, u šta su nas uverili daljinski upravljači konkurentskih modela, koji poseduju bolju organizaciju u vidu obeležavanja tastera različitim bojama i oblicima, što garantuje manje konfuzije prilikom korišćenja.
Za potrebe testa iskoristili smo novi JBL komplet surround zvučnika sa oznakom Cinema 500, ulogu izvora dodelili smo svestranom 3D BD plejeru LG HR550C, a televizor je bio naš stari znanac, Samsung LE46C750. Sa izuzetkom TV aparata, svi navedeni uređaji pripadaju približnim cenovnim kategorijama, pa se mogu tretirati kao stvarni izbor prilikom sastavljanja surround sistema. Reprodukcija filmova proticala je bez zamerki, a Pioneer je pokazao da je sasvim dorastao zadacima na poziciji lidera jednog solidnog multipraktik sistema. Zahvaljujući njegovim opcijama za poboljšanje video-materijala, već inače odličan kvalitet Blu-ray filmova može se učiniti još boljim. Naravno, ovde je reč o suptilnim poboljšanjima koja dolaze do izražaja tek na većim ekranima (recimo, preko 42 inča), ali to ne umanjuje njihov značajkolorit postaje još živopisniji, boje vernije, a slika oštrija. Ipak, znajući da kvalitet slike sa BD medija može da bude samo manje ili više dobar, a da DivX i sličnim formatima nema mnogo pomoći (naročito na većim ekranima) bez obzira na mogućnosti "peglanja" slike, najviše smo želeli da proverimo kvalitet audioreprodukcije ovog risivera. U ovom delu testa pokazalo se da VSX-921 odlično sarađuje sa kompaktnim zvučnicima iz JBL-a, a mi smo uživali u sjajnim zvučnim efektima, ali i u fantastičnoj muzičkoj podlo-
zi Dannyja Elfmana u filmu "Alisa u Zemlji čuda". Reprodukcija muzičkog materijala bila je, rekli bismo, u skladu sa savremenim zahtevima, koji na prvo mesto stavljaju čist i precizan zvuk od vrha do dna. Pioneer je sposoban da zasvira veoma glasno bez primetnih izobličenja, da zatrese sobu i da prikaže solidnu količinu detalja. Mi smo poželeli malo više finesa i emocija, koje su karakteristične za čistokrvne hi-fi uređaje, jer nam je Pioneer priuštio reprodukciju kojoj se sa tehničke strane malo šta može zameriti, ali izostaje onaj pravi, strastveni doživljaj muzike. Ipak, ovo teško može da se svrsta u stvarne zamerke jer je u pitanju višekanalni risiver, pa još relativno pristupačan. Da se razumemo, postoje surround uređaji koji i te kako dobro reprodukuju stereo, ali to košta četvorocifreno u evropskoj valuti. Na kraju, isprobali smo Advanced Sound Retriever, koji je namenjen poboljšanju reprodukcije kompresovanih AAC, MP3 i WMA formata i koji zaista funkcioniše, dodajući muzici dozu prostornosti i dubine koja ranije nije bila prisutna.
Opstanak među najboljima zahteva stalno usavršavanje proizvoda. Pioneer to radi veoma uspešno, ne menjajući ono što je dobro, popravljajući se tamo gde ima prostora za popravke i, naravno,
dodajući aktuelne tehnologije. Ista filozofija primenjena je i kod VSX-921, koji je modernizovan taman toliko da ostane u vrhu svoje klase.
Plus
Velike mogućnosti povezivanja.
Brojne opcije.
Odlična slika i dobar zvuk.
Minus
Dizajn bi mogao biti originalniji.
Loše organizovani tasteri na daljinskom upravljaču.
Oprema
OLG HR550C
OJBL Cinema 500
OSamsung LE46C750
OOehlbach Speed Matrix HDMI
Pioneer vSX-921
Kontinualna snaga: 7x80 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
Izobličenja THD: 0,08%
Formati: Dolby TrueHD, Dolby Pro Logic IIz, Dolby Digital EX, Dolby Digital Plus, DTS-HD Master Audio, DTS-ES, DTS Neo:6
Broj analognih audio ulaza/izlaza: 7/3
Broj digitalnih audio ulaza/izlaza: 3/0
Broj HDMI ulaza/izlaza: 4/1
Broj komponentnih video ulaza/izlaza: 2/1
Broj kompozitnih video ulaza/izlaza: 5/2
Broj izlaza za zvučnike: 7.1
Tjuner: 30 memorijskih mesta, RDS
Dodatno: priključak za iPod, USB, LAN
Dimenzije (ŠxVxD): 435x168x362 mm
Masa: 9,9 kg
Cena: oko 500
www.pioneer.eu
Bojan Jović
je koji su nam se našli na testu, a to su AV risiver Pioneer VSX-921, Blu-ray plejer sa hard-diskom LG HR550C i televizor Samsung UE55D8000, dok smo za povezivanje upotrebili Oehlbach Speed Matrix HDMI kabl. Ako izuzmemo televizor, ostale komponente su bile sasvim ujednačene po ceni, pa se ovakav sistem može smatrati jednom od mogućih kombinacija u stvarnom svetu, a ne samo za potrebe testiranja. Test smo započeli sa kompletom Cinema 300, koji nam je pružio, pre svega, potpuno čist i jasan zvuk i na velikim glasnoćama, bez primetnih izobličenja ili drugih negativnih efekata. Nivo detalja je bio odličan, kao i prostorna rekreacija zvuka, a filmski efekti poput prolaska automobila pokazali su besprekornu usaglašenost celokupnog sistema. Zvuč-
na podloga za film "Public Enemies" bila je reprodukovana bez očiglednih slabosti, čineći jedan od glavnih oslonaca dramatičnosti, upravo kako i treba da bude. Bilo da je u pitanju šuštanje lišća prilikom potrage u šumi, odjek udaljenog pucnja ili fantastični zvuci Taylorovog bendža, sve je reprodukovano precizno i kontrolisano. Sabvufer dobro odrađuje svoj deo, a niski tonovi nikad ne prelaze u neartikulisano mumlanje i ne nadglasavaju ostale zvukove. Njegovi efekti su prilično verni i mogu se čuti, ali i osetiti, a u praksi smo se uverili da nezavisna kontrola glasnoće sabvufera može biti veoma korisna. Prelazak na skuplji Cinema 500 doneo je boljitak u dve kategorije, a to su prostornost i reprodukcija muzike. Dodatne srednjotonsko/niskotonske jedinice na satelitima glavni su krivci za puniji i bogatiji zvuk, veće mase i autoriteta, kao i prisutnosti svuda oko slušaoca. Ova osobina se u filmovima ne primećuje uvek, ali je prilikom reprodukcije muzike u stereo formatu veoma prisutna - scena
je veća, a vokali i instrumenti ne zvuče stešnjeno, kao što je ponekad slučaj sa Cinema 300. Iako ne donosi više detalja ili iz osnova drugačiji karakter zvuka, skuplji sistem jednostavno zvuči snažnije i ozbiljnije, posledično ostavljajući više impresija na slušaoca, bilo da su u pitanju zvučni efekti ili muzika.
Nakon sedmodnevnog testiranja, razlike između dva JBL-ova kompleta su očigledne, a odgovor na pitanje sa početka ovog teksta sasvim je jasan. Ukoliko tragate za kompaktnim surround kompletom koji ćete prevashodno koristiti pri gledanju filmova, ali ne želite ni da se odreknete kvaliteta izrade i drugih praktičnih opcija, Cinema 300 može biti odličan izbor. Ako, pored filmova, često poželite da uživate u dvokanalnom muzičkom materijalu, Cinema 500 predstavlja kompletnije rešenje, bez mane za filmove i sasvim dobro za muziku, što u potpunosti opravdava razliku u ceni ova dva sistema.
Plus
Solidan kvalitet izrade.
Odličan kvalitet zvuka u filmovima.
Solidna reprodukcija muzike (Cinema 500).
Cena.
Minus
Slabija reprodukcija muzike (Cinema 300).
Oprema
OPioneer VSX-921
OLG HR550C
OSamsung UE55D8000
OOehlbach Speed Matrix HDMI
JBL Cinema 300
Konfiguracija: 5.1
Preporučena snaga pojačala: 100 W
Frekvencijski opseg (+/- 6dB): 32 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86 dB
Impedansa: 8 oma
Sateliti: 1x75 mm srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 121x235x86 mm
Masa: 0,9 kg
Centralni zvučnik: 2x75 mm srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 305x124x86 mm
Masa: 1,45 kg
Sabvufer: 1x200 mm bas
Snaga ugrađenog pojačala: 150 W
Dimenzije (ŠxVxD): 355x483x355 mm
Masa: 10 kg
Cena: oko 357
JBL Cinema 500
Konfiguracija: 5.1
Preporučena snaga pojačala: 100 W
Frekvencijski opseg (+/- 6dB): 32 Hz – 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 86 dB
Impedansa: 8 oma
Sateliti: 2x75 mm srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 121x289x86 mm
Masa: 1,45 kg
Centralni zvučnik: 2x75 mm srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 305x124x86 mm
Masa: 1,45 kg
Sabvufer: 1x200 mm bas
Snaga ugrađenog pojačala: 150 W
Dimenzije (ŠxVxD): 355x483x355 mm
Masa: 10 kg
Cena: oko 455
BGB studio, 011/328-6362
“Dizajn zvučnika se u velikoj meri oslanja na novu seriju Studio, sa prednjim delom u kombinaciji plastike i platnenih mrežica.”
Ukoliko tragate za jednostavnim i funkcionalnim audio-sistemom, dobrog zvuka i naprednih opcija, a uz to želite da unesete malo muzike i u spavaću ili dečju sobu, Philips ima pravu stvar za vas.
Jedna od stvari koje su zajedničke za sve velike proizvođače kućne elektronike jeste trud da ispune naše domove uređajima sopstvene proizvodnje. Poslednjih godina Philips u tome ima dosta uspeha zahvaljujući novim serijama kućnih audio-video uređaja, koji predstavljaju veoma atraktivnu ponudu, sa odličnim odnosom cene, kvaliteta i mogućnosti, ali i uz svež dizajn, koji je na današnjem tržištu potrošačke elektronike jedan od najznačajnijih aduta. Komplet sa oznakom WMS8080 predstavlja pravi primer ove filozofije jer je u startu predviđen za smeštanje u dve prostorije, što garantuje da ćete u sopstvenom domu teško moći da pobegnete od Philipsovog logotipa. Međutim, u toku našeg testa ispostavilo se da ovo uopšte nije loše, naprotiv.
Pozamašno pakovanje sistema sastoji se od četiri kutije, koje zapravo sadrže dva nezavisna modela - u pitanju su mini-sistem MCi8080 i mrežni plejer NP3700. Oba uređaja pripadaju seriji Streamium, što označava mogućnost bežičnog preuzimanja sadržaja sa lokalne mreže. MCi8080 se sastoji od dve komponente - risivera/ kontrolne jedinice i DVD/CD plejera - koje vizuelno veoma podsećaju na one kod modela MCi900 (testiran u HF 36), uz neznat-
ne razlike u pozicioniranju komandi. Odlikuju se kvadratnom osnovom i zaobljenim bokovima, kao i aluminijumskim frontom i plastičnim ostatkom kućišta u mat sivoj boji, dok je gornja strana izvedena u crnoj boji visokog sjaja. Prednja strana DVD/CD reproduktora sadrži samo mehanizam diska sa pripadajućom komandom za otvaranje i zatvaranje, a minimalistički pristup sledi i risiver sa svega četiri tastera (on/off, mute i kontrola glasnoće). Poput modela MCi900, i MCi8080 je opremljen zakošenim LCD ekranom u boji, koji se nalazi na gornjoj strani. Ekran je dijagonale nepunih devet centimetara, osetljiv je na dodir i ima rezoluciju od 320x240 piksela. Pogled na zadnju stranu pokazuje da je ovo zapravo jedan uređaj spakovan u dva kućišta: dok se na risiveru nalaze priključci za strujni kabl, par zvučnika, USB i ethernet, optički čitač je udomio HDMI i kompozitne video-izlaze, konektor za iPod dock, kao i priključak za FM antenu. Pored toga, na risiveru je jedan linijski ulaz za povezivanje dodatnog izvora zvuka, kao i 3,5-milimetarski izlaz za slušalice, dok se veza između dve komponente ostvaruje kablom čiji priključak veoma podseća na DVI. Na kraju, na zadnjoj strani risivera nalazi se Wi-Fi antena, kao i mali ventilator. Zbog navedene koncepcije, DVD/CD reproduktor je u potpunosti zavisan od risivera jer od njega
Bojan Jovićdobija čak i napajanje. S druge strane, risiver može da radi samostalno, ali uz odricanje od FM antene i iPoda kao izvora signala. Iako zahvaljujući kompaktnim dimenzijama uređaji deluju čvrsto, zapravo nisu ništa kvalitetniji od proseka klase, što podrazumeva obilnu upotrebu plastike osrednjeg kvaliteta, naročito tamo gde se ne vidi. Ipak, tasteri ostavljaju dobar utisak pri upotrebi, a priključci na zadnjem panelu deluju kao da bi mogli da potraju ukoliko budu pošteđeni previše čestog menjanja kablova.
Za razliku od SoundSphere zvučnika, koje Philips isporučuje uz sistem MCi900 i koji opravdavaju neobičan dizajn veoma dobrim kvalitetom zvuka, zvučne kutije koje stižu uz MCi8080 daleko su konvencionalnije. U pitanju su omanji regalski zvučnici dvosistemske topologije, koji na prvi pogled podsećaju na B&W seriju 600 zahvaljujući žutim membranama mid-bas jedinica i zaobljenim vertikalnim ivicama. Bas refleks otvor je smešten na prednjoj strani, što smatramo dobrim rešenjem koje pojednostavljuje pozicioniranje i zahteva manje prostora, a ukupan kvalitet izrade kabineta ne fascinira: skromna završna obrada MDF panela upotpunjena je zvučničkim terminalima koji u lokalnoj prodavnici elektroopreme koštaju dvestotinak dinara, a kabinet na kuckanje odgovara veselim odjekom. Jedinu svetlu
tačku na ovim zvučnicima, i to u bukvalnom smislu, predstavljaju visokotonci, koji su smešteni u zasebno, niklovano kućište i postavljeni tako da napola vire sa gornje strane kabineta. Naravno, kako ovakva genijalnost mora biti adekvatno imenovana, u Philipsu su je nazvali ClariSound - a da li je dorasla svom imenu, utvrdićemo u nastavku testa. Uvid u opcije ovog sistema predstavlja MCi8080 kao jednog od šampiona u klasi jer je njegove mogućnosti teško i nabrojati. Od najznačajnijih, tu je mogućnost reprodukcije DVD i CD medija, kao i MP3, WMA, WAV, FLAC i drugih audio-formata. Takođe, pored DVD-video zapisa podržan je i DivX, kao i prikaz fotografija u JPEG formatu. Mrežno povezivanje (kablom ili bežično) omogućava direktno preuzimanje datoteka sa računara ili NAS uređaja, dok pripadajući eksterni hard-disk kapaciteta 160 gigabajta dozvoljava pravljenje solidne kolekcije albuma. A kada vam sve to dosadi, tu su hiljade stanica internet radija, kao i dobri, stari FM. Nadamo se da ništa nismo zaboravili da pomenemo.
Drugi deo ovog multiroom sistema čini mrežni plejer sa oznakom NP3700, koji je vizuelno veoma sličan opisanoj mikroliniji. Na gornjoj strani plejera nalazi se kolor ekran osetljiv na dodir, identičan kao kod MCi8080, a isti su i komandni tasteri - on/ off, mute i kontrola glasnoće. Par integrisanih zvučnika je prečnika 5,7 centimetara i smešteni su na prednjoj strani, ispod perforirane metalne maske, a za pogon je zadu-
Philips
Jedna od stvari koje su zajedničke za sve velike proizvođače kućne elektronike jeste trud da ispune naše domove uređajima sopstvene proizvodnje.
ženo digitalno pojačalo od 5 vati po kanalu. Zadnja strana sadrži ethernet port i Wi-Fi antenu, 3,5-milimetarske izlaze za slušalice i MP3 plejer, elipsasti otvor za bas-refleks, kao i priključke za eksterno napajanje i iPod dock. Iako deluje skromno, njegove mogućnosti su sasvim solidne i obuhvataju reprodukciju muzike sa mreže, internet radio i opciju "multiroom", koja omogućava simultanu reprodukciju muzike na oba uređaja.
Ostatak opreme koja dolazi uz uređaje obuhvata dva identična daljinska upravljača pune funkcionalnosti i optimalnih dimenzija, stalak za vertikalno postavljanje hard-diska, set osnovnih kablova (zvučnički, antenski, RCA audio i kompozitni video), prateću dokumentaciju, kao i instalaciju za popularni TwonkyMedia Server sa pripadajućom licencom.
Ključne karakteristike
Skladište
• 160 GB
Podržani audioformati
• FLAC, MP3, PCM/ WAV...
Mrežno povezivanje
• Wi-Fi Direct, DLNA
Ukoliko ste u prošlom broju magazina Hi-Files pročitali reportažu iz Philipsovog High Impac Innovation centra, mogli ste da se uverite da ovaj proizvođač misli ozbiljno kad je u pitanju kvalitet zvuka. Uostalom, to potvrđuju i recenzije prethodno testiranih MCi900 (HF 36) i NP2900 (HF 28), koji su se odlično pokazali. Odmah ćemo reći da ni MCi8080 u ovom segmentu ne razočarava, a zvuk koji pruža ispunjava sve što se očekuje od jednog mini-sistema, pa i više od toga. Tonalni balans je generalno dobar, a primetili smo da sistem odlično zvuči pri reprodukciji nešto zatvorenijih i mračnijih izdanja, poput „My One and Only Thrill“ (Melody Gardot) ili debitanskog albuma grupe „Dire Straits“. Pri tom, dovoljan nivo detalja i širina scene učinili su da zvuk ovih albuma bude veoma prijatan. Jedina zamerka odnosila se na povremeno naglašeniji bas (Water of Love, Six Blade Knife), koji ponekad gubi fokus i definiciju. Ipak, ove numere umeju da budu kamen spoticanja i daleko skupljih, "pravih" hi-fi sistema, pa ne treba biti prestrog prema MCi8080. Prelazak na druge albume
“MCi8080 pruža zvuk koji ispunjava sve što se očekuje od jednog mini-sistema, pa i više od toga.”
pokazao je da je naš mali sistem sposoban za kreiranje voluminoznog i dinamičnog zvuka, a ljudski glas i različiti detalji uvek su zvučali prihvatljivo verno. Sve navedeno odnosi se na reprodukciju sa harddiska ili preko mreže, dok prelazak na CD plejer donosi toliki pad u kvalitetu da čovek poželi da ga nikad više ne upotrebi. Rešenje je očigledno: odvojite vreme i prebacite svoju kolekciju CD nosača na hard-disk (u WAV ili FLAC formatu), diskove spakujte u kutije i pravac - tavan, i uživajte u lakoj dostupnosti vaših omiljenih albuma. Za one kojima 160 gigabajta nije dovoljno, reći ćemo da smo Philips isprobali i sa modelom WD Passport od 320 gigabajta (najveći koji nam se našao pri ruci) i sve je funkcionisalo bez problema.
I, ako su utisci o mini-sistemu pozitivni, mrežni plejer NP3700 gotovo da impresionira - ovaj mali zvrk punio je prostoriju zvukom koji je daleko veći i snažniji nego što njegove dimenzije i skromna snaga sugerišu. Bez obzira na to što smo u podešavanjima isključili opciju "FullSound" i aktivirali samo "Direct Source", fantastično disperzirani i čisti tonovi ispunili su prostoriju. Po prijatnom karakteru zvuka, mrežni plejer predstavlja prirodnog partnera modelu MCi8080, a identičan izgled i raspored menija na displeju, kao i upotreba istovetnih daljinskih upravljača eliminišu proces prilagođavanja i olakšavaju upravljanje. Korisne dodatke na oba uređaja predstavlja časovnik sa datumom, koji se može podesiti ručno ili opcijom preuzimanja informacije sa interneta. Časovnik ima funkciju alarma i odloženog isključivanja (sleep timer), pa dozvoljava uspavljivanje i buđenje uz omiljenu muziku ili radio-stanicu. Takođe, na LCD ekranima je moguće podešavati jačinu osvetljenosti i birati različite pozadine (wallpaper), ali mi ne preporučujemo njihovu upotrebu jer mogu uticati na čitljivost i preglednost. Na kraju, zamerke su zaista malobrojne i odnose se prvenstveno na MCi8080: prvo, kabl koji povezuje dve komponente toliko je kratak da omogućava samo vertikalno postavljanje, bez šanse da risiver i DVD plejer stavite jedan pored drugog ili u odvojene stalaže na polici; zatim, mali ventilator na zadnjoj strani nije baš potpuno nečujan; i treće, otkrili smo par sasvim mogućih, iako ne čestih situacija, koje su u stanju da potpuno zbune sistem, ali pretpostavljamo da će to biti rešeno u nekoj od narednih verzija softvera.
Philipsov komplet WMS8080 pruža zaista mnogo, i to na raznim poljima, a pozitivno je što brojne dodatne funkcije nisu skrenule fokus sa onoga što je najvažnije, a to je kvalitet reprodukcije. Loš zvuk sa DVD/CD plejera može se objasniti usredsređivanjem proi-
zvođača na aktuelne tehnologije jer tek reprodukcija sa mreže i hard-diska predstavlja ovaj sistem u punom sjaju. Dodatno, biser u vidu malenog NP3700 će ispuniti dečju ili spavaću sobu zaista odličnim zvukom, a tu su i veoma korisne opcije, poput alarma i sleep tajmera. Konačno, izbor sadržaja na internet radiju gotovo je beskonačan, a tu je i, još uvek držeći, FM. Jednom rečju, sistem za celu porodicu.
Plus
Odličan zvuk sa mreže i hard-diska.
Fantastična voluminoznost (NP3700).
Opcije koje je teško i nabrojati.
Jednostavna kontrola.
Gledali smo
Live Aid DVD i podsetili se jednog od najvećih koncerata popularne muzike.
Minus
Loš zvuk sa CD plejera.
Povremeno bučniji ventilator.
Kontinualna snaga: 2x50 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz
Broj audio-ulaza: 1x RCA
Broj video-izlaza: 1x HDMI, 1x kompozitni
Broj izlaza za zvučnike: 1
Izlaz za slušalice: 3,5 mm
Mediji: DVD, DVD-R/RW, SVCD, VCD, CD,
CD-R/RW
Formati: AAC, DivX, FLAC, JPEG, MP3, MPEG,
Ogg Vorbis, PCM/WAV, WMA
Tjuner: FM, RDS, 60 memorijskih mesta
Ethernet: Wi-Fi, RJ-45
DLNA: v1.5
USB: Da
Dodatno: priključak za iPod dock
Dimenzije (ŠxVxD): 251x216x251 mm
Masa (sa zvučnicima): 12,5 kg
Zvučnici
Preporučena snaga pojačala: 50 W
Frekvencijski opseg: 75 Hz - 20 kHz
Osetljivost (1W@1m): 83 dB
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x130 mm bas/srednjotonac, 1x25 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 180x319x282 mm
Philips NP3700
Kontinualna snaga: 2x5 W na 8 oma
Frekvencijski opseg: 40 Hz - 18 kHz
Integrisani zvučnici: 2x57 mm
Broj audio-ulaza: 1x3,5 mm
Izlaz za slušalice: 3,5 mm
Formati: AAC, FLAC, MP3, Ogg Vorbis, PCM, WMA
Ethernet: Wi-Fi, RJ-45
DLNA: v1.5
Dodatno: priključak za iPod dock
Dimenzije (ŠxVxD): 291x152x148 mm
Masa: 1,48 kg
Cena sistema: 999
www.philips.rs
Iznad ovog Samsunga nalaze se samo dva modela serije 9000, kao i nekoliko plazma-monstruma sa dijagonalama od zastrašujućih 1,6 metara, što dovoljno govori o društvu u kojem se UE55D8000 kreće. "One Design" čini da ovaj televizor gotovo da nema kućište vredno pomena, bar kad se posmatra s prednje strane - ogromni ekran smešten je u niklovani okvir debljine nepun centimetar i postavljen na masivno četvorokrako postolje, što ga u praktičnom smislu pretvara u "ekran s postoljem". Dobijeni efekat je zaista fantastičan, a oku je potrebno vreme da se navikne na nedostatak okvira, koji je pratio TV ekrane otkad postoje. Takođe, minimalistički dizajn i veoma tanak profil doprinose da ovaj televizor deluje manji nego što jeste, lagan i gotovo prozračan, što mu omogućava smeštanje i u manje prostorije bez dominacije prostorom i zasenjivanja svega što je u njegovoj blizini. Po uključivanju, na središnjem delu okvira ispod ekrana zasvetli logotip proizvođača - atraktivan detalj za prezentacije, ali u svakodnevnom životu ubrzo počne da smeta jer odvlači pažnju. Na sreću, u Samsungu su bili svesni ovoga, pa se osvetljenje može isključiti po želji. Gomile opcija i sve mogućnosti ovog televizora nema smisla nabrajati, ali ono što treba napomenuti jeste jednostavnost kretanja u menijima i logična raspoređenost funkcija. Inicijalno podeljen u pet kategorija (Picture, Sound, Network,
System i Support), korisnički interfejs je pregledan i propraćen jasnim grafičkim prikazom, ali ukoliko zagrebete po površini, otkrićete mogućnosti podešavanja kakve se retko sreću. Povezivanje na redakcijsku WiFi mrežu proteklo je brzo i lako, a pregled i preuzimanje sadržaja sa mreže obavljaju se jednostavno i bez zadrške. Kako stvari stoje, mrežno povezivanje će uskoro postati (ako već nije) glavni izvor sadržaja, ali ovaj Samsung ipak ima i četiri HDMI ulaza, tri USB porta, PC video-ulaz (D-Sub) i još nekoliko priključaka, a tu su i analogni i digitalni tjuner - tek da se nađe, ako zatreba. U diskretnom maniru, tipičnom za ozbiljne sprave visoke klase, UE55D8000 se nije odmah istrčao sa svime što ume i zna kako bi nas fascinirao na brzinu već je ostavio da sami otkrivamo sjajne detalje kako je test odmicao. Jedan od takvih detalja prisutan je kod osnovnih komandi, koje su smeštene na desnom boku televizora. Naime, kad približite šaku ovim komandama, u uglu ekrana će se automatski prikazati njihov raspored kako biste mogli da ih koristite bez saginjanja i krivljenja vrata.
Na kraju, nekoliko reči o reprodukciji: besprekoran u svakom aspektu kad je reč o kvalitetu slike, UE55D8000 je svoju snagu najbolje pokazao u mračnim scenama. Pomaljanje lica ili objekata iz mraka jeste test
na kojem padaju mnogi jeftiniji modeli, ali ga je ovaj Samsung položio sa čistom desetkom. Jedina slabija strana jeste zvuk, sam po sebi daleko bolji nego kod većine televizora, ali ipak nedovoljan za spravu ovakvih dimenzija i mogućnosti. Ukoliko se odlučite za kupovinu, preporučujemo nabavku adekvatnog surround sistema ili boljeg soundbara da bi ugođaj bio potpun.
Plus
Fantastičan dizajn.
Savršena slika.
Odličan kvalitet izrade.
Minus
Zvuk.
Samsung Ue55D8000
Ekran: 55" (138 cm) u odnosu 16:10
Tjuner: analogni i digitalni
Rezolucija: 1920x1080
Video-ulazi: 4x HDMI, 1x komponentni (uz adapter), 1x D-Sub
Audio-ulazi: 1x stereo RCA (uz adapter), 1x 3,5 mm
Audio-izlazi: 1x optički digitalni, 1x 3,5 mm
Zvučnici: 2x15 W
USB: x3
Ethernet: RJ-45, Wi-Fi
Obrtanje postolja: levo 20° / desno 20°
Dimenzije (ŠxVxD): 1.232x789x29 mm
Masa: 18,6 kg sa postoljem
Cena: oko 3.100
Iz generacije u generaciju Blu-ray reproduktori sve više postaju multimedijalni plejeri sa dodatim transportom. Novi BD670 iz kompanije LG u ovome ne predstavlja izuzetak.
Pakovanje testiranog Blu-ray plejera, iako deluje skromno, zapravo sadrži sve što se u ovoj kategoriji podrazumeva. Pored samog uređaja i daljinskog upravljača sa baterijama, tu je i potpuno suvišni audio-video kabl (kompozitni video/stereo audio) najnižeg mogućeg kvaliteta, kao i pojednostavljeno, višejezično korisničko uputstvo u štampanoj formi. Kompletno uputstvo, i to na bar dvadesetak svetskih jezika, nalazi se na pratećem CD-u, zajedno sa softverskim plejerom Nero MediaHome 4 Essentials. Poznato je da LG, u saradnji sa softverskom kućom Nero, svojim kupcima još od 2009. isporučuje ovaj program, koji je prilagođen za jednostavno deljenje i upravljanje sadržajima na mreži. Uz softver se isporučuje odgovarajuća šifra za instalaciju, a ukoliko korisnik želi, po ceni od oko dvadeset dolara, može naknadno izvršiti upgrade na verziju kompletne funkcionalnosti, što će mu doneti još nekoliko manje značajnih opcija. Vizuelno, BD670 se odlikuje standardnom širinom, ali tankim profilom kućišta i dubinom od svega dvadesetak centimetara. Moglo bi se reći da ne spada u neke lepotane, što se u ovoj klasi i ne očekuje, a već nakon nekoliko dana postaće potpuno neprimetan na vašoj polici. Jednostavni prednji panel sadrži široku traku u crnoj boji visokog sjaja, koja se prostire celom širinom i sadrži mehanizam diska na levoj strani, displej u središnjem delu i četiri osnovne komande, kao i skriveni USB priključak na desnoj strani. Ostatak kućišta je od tankog lima, koji ne oduševljava kvalitetom i deluje prilično jeftino. U istom stilu je i zadnja strana, koja teško da bi mogla biti manje popunjena - tu su HDMI, komponentni i kompozitni video-izlaz, dvokanalni RCA i digitalni optički audio-izlaz, mrežni priključak, mali ventilator, i to je sve.
Poput većine velikoserijskih proizvođača, i LG koristi unificiran dizajn daljinskih upravljača, koji se obično razikuju samo po nekoliko funkcija. Upravljač koji stiže uz BD670 spada u prilično ergonomične primerke solidnog kvali-
Bojan Jovićteta - sve komande su adekvatno obeležene bojama i pružaju prijatan osećaj pod prstima, pa mu nismo našli zamerke u okviru cenovne kategorije.
Velike mogućnosti ovog plejera u suprotnosti su sa njegovim skromnim izgledom, a mi smo se potrudili da isprobamo sve što BD670 nudi. Prvo što smo tokom testa primetili jeste prilično brz ali bučan mehanizam diska, dok je pozitivno što se ventilator na zadnjoj strani uključuje samo po potrebi, pa ne predstavlja smetnju. Nakon nešto dužeg perioda očitavanja diska, LG nam je priuštio uživanje u trodimenzionalnoj verziji Burtonove "Alise u Zemlji čuda" (2010), uz besprekorno oštru sliku, jasne boje i potpuno odsustvo bilo kakvih neželjenih efekata ili problema u obradi 3D materijala. Postojanje displeja na prednjem panelu ostaje nejasno jer se uređaji ovog tipa već odavno oslanjaju na on-screen menije. Pri tom, displej na BD670 je veoma mali, sa arhaičnim prikazom i teško čitljiv, pa bi bilo bolje i lepše da ga nema. Povezivanje na lokalnu mrežu (bežično ili kablom) proteklo je bez ikakvih problema, a nakon toga smo mogli da reprodukujemo razne popularne video i audio formate (MKV, DivX, MP3) sa mrežnih izvora. Takođe, povezivanje na internet omogućava preuzimanje BD-Live sadržaja i upotrebu brojnih aplikacija i servisa kao što su YouTube, Gracenote, Netflix, Napster, vTuner i mnogi drugi. BD670 nudi i jednu interesantnu opciju, koja se ne sreće često - u pitanju je mogućnost presnimavanja audio-zapisa sa diska na USB memoriju. Dakle, ukoliko poželite da smestite svoj omiljeni album u prenosivi plejer ili USB skladište, dovoljno je da ubacite CD, odaberete stepen kompresije (MP3
128/192/320kbps) ili opciju lossless (WAV), i sačekate da ovaj pametni plejer obavi ostalo. LG BD670 je sposoban i dobar mali plejer, koji pruža daleko više nego što njegov skromni izgled nagoveštava. Pored reprodukcije 3D sadržaja, podržava sve popularnije video
i audio formate, pa čak i Wi-Fi povezivanje. Malobrojne zamerke svode se na nedostatak interne memorije, sporije očitavanje diskova i skroman kvalitet izrade, ali sa cenom od oko dvestotinak evra BD670 predstavlja jednu od najboljih ponuda u klasi.
Plus
Velike mogućnosti i jednostavno upravljanje.
Odličan prateći softver (Nero MediaHome).
Veoma dobar kvalitet reprodukcije.
Minus
Nema internu memoriju.
Neupotrebljiv displej.
Oprema
OSamsung LE46C750
OOehlbach HDMI Speed Matrix
LG BD670
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: BD, DVD, AVCHD, AVI, DivX, MPEG, MKV, MP4, WMV, MP3, WMA, WAV, JPEG, PNG
Video-izlazi: HDMI, komponentni, kompozitni
Audio-izlazi: digitalni optički, stereo RCA
Surround dekoderi: Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby TrueHD, DTS, DTS-HD
Master Audio
USB: Da
Ethernet: RJ-45, Wi-Fi
Dimenzije (ŠxVxD): 430x49x202 mm
Masa: 1,8 kg
Cena: 170
“Sposoban i dobar mali plejer, koji pruža daleko više nego što njegov skromni izgled nagoveštava.”
3D Blu-ray plejer sa ugrađenim hard-diskom, DVB-T tjunerom i bežičnim povezivanjem na lokalnu mrežu. Zvuči zanimljivo, zar ne?
Gledali smo
IMAX Space Station
3D - prvi IMAX film
snimljen u svemiru u kooperaciji sa NASA.
Već na prvi pogled jasno je da je testirani plejer znatno ozbiljnija sprava od BD670, na šta ukazuju veća dubina i gotovo dvostruko veća masa uređaja, kao i detalji poput elegantnih niklovanih nožica. Dizajn je krajnje jednostavan, ali daleko od toga da je lišen elegancije, a kompletan prednji panel izveden je u high-gloss crnoj boji i zapravo predstavlja veliki poklopac, koji se obara nadole. Iza njega postavka je prilično standardna: sa leve strane smešten je mehanizam diska, centralni deo zauzima displej, a na desnoj strani nalazi se pet osnovnih komandi, USB port i slot za CI/CI+ modul. Zadnja strana nastavlja u istom stilu, a prisutni su samo osnovni priključci: HDMI, komponentni i kompozitni video-izlaz, analogni RCA i digitalni koaksijalni audio-izlaz, ethernet port i antenski ulaz i izlaz. Iako su u izradi većinom korišćeni isti materijali kao kod BD670, ukupan utisak kvaliteta je daleko bolji. Jednostavno, HR550C deluje čvršće i trajnije. Za razliku od mnogih uređaja ovog tipa, unutrašnjost modela HR550C je prilično popunjena. Pored transporta, sekcije napajanja i ostatka elektronike na povećoj štampanoj ploči, tu je standardni 3,5-inčni hard-disk proizvođača Hitachi, koji pripada seriji CinemaStar 5K1000. Kapacitet od 250 gigabajta možemo reći da je dovoljan, ali ne više od toga, a zahvaljujući primenjenim CoolSpin i Silent Seek tehnologijama proizvođač tvrdi da su hard-diskovi ove serije idealni za upotrebu u digitalnim video-rikorderima i sličnim uređajima iz segmenta potrošačke elektronike. U zadnjem delu kućišta smešten je DVB-T modul, a CI/CI+ slot se nalazi na zasebnoj ploči pored hard-diska. Daljinski upravljač je solidnog kvaliteta, a vizuelno predstavlja produženu verziju upravljača od BD670, sa dodatim tasterima za kontrolu snimanja. Pored njega, uz uređaj se isporučuju osnovni audio (RCA stereo) i video (kompozitni) kabl, antenski kabl, korisničko uput-
Bojan Jovićstvo u štampanoj i elektronskoj formi, kao i softverski paket Nero MediaHome 4 Essentials.
Početak praktičnog dela testiranja prikazao je HR550C u sličnom svetlu kao i pristupačnijeg BD670, što obuhvata brz i bučan mehanizam diska i sporije očitavanje. Ali, jednom kad je disk učitan, kretanje kroz menije i biranje poglavlja odvija se brzo i tečno. Podešavanja i pristup brojnim opcijama su jednostavni zahvaljujući preglednom i intuitivnom korisničkom interfejsu sa logičnim rasporedom i grafičkim prikazom funkcija. U istom maniru je i upravljanje snimanjem i materijalom na hard-disku, što je zasluga pre svega namenskih tastera na daljinskom upravljaču, a programiranje snimanja obavlja se pomoću preglednog kalendara, u koji se upisuju vreme i datum početka i prestanka snimanja, kao i željeni kanal. Ostatak funkcija se pokazao podjednako dobro kao kod BD670, a povezivanje na lokalnu mrežu protiče po već utvrđenim koracima i bez ikakvih problema, baš kao i reprodukcija audio i video materijala preko mreže. Slika je odlična, ali veoma zavisi od originalnog izvora, pa ne očekujete čuda od integrisanog Full HD up-scaling sistema. Jednostavno, razlika u kvalitetu između Blu-ray i DVD materijala je jasna i očigledna. S druge strane, 2D i 3D Blu-ray izgleda besprekorno, naročito na većim ekranima, gde sva raskoš pune HD rezolucije može da dođe do izražaja. Takođe, očigledno je da veliki proizvođači, kojima pripada i LG, već imaju određeno iskustvo sa 3D tehnologijom, pa reprodukcija ovog formata protiče potpuno glatko i bez neželjenih efekata. Vratimo se
na početak. Iako naslov teksta nije u potpunosti tačan, jer LG HR550C nema mogućnost snimanja na Blu-ray medij već samo na hard-disk, razmislite: ukoliko želite neki film u vašoj kolekciji, sigurno ga nećete snimati sa televizije, nego ćete kupiti originalni BD, što gotovo u potpunosti obesmišljava prisustvo BD rezača u uređaju. S druge strane, ako ne možete da stignete da odgledate
omiljenu emisiju ili hoćete da vam probrani video i audio sadržaji budu nadohvat ruke, na raspolaganju vam je mogućnost snimanja na interno skladište od 250 gigabajta. Pri tom, tu su i reprodukcija 3D materijala, DLNA sertifikovano Wi-Fi povezivanje, slot za CI/CI+ karticu, USB port i još mnogo opcija, što čini HR550C veoma zanimljivim uređajem po prihvatljivoj ceni.
Plus
Solidan kvalitet izrade.
Kompletan paket dodatnih opcija.
Veoma dobar kvalitet reprodukcije.
Minus
Ugrađeni hard-disk mogao bi biti većeg kapaciteta.
LG HR550C
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: BD, DVD, AVCHD, AVI, DivX, MPEG, MKV, MP4, WMV, MP3, WMA, WAV, JPEG, PNG
Video-izlazi: HDMI, SCART, komponentni, kompozitni
Audio-izlazi: digitalni koaksijalni, stereo RCA
Surround dekoderi: Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby TrueHD, DTS, DTS-HD
Master Audio
Tjuner: DVB-T
Interni hard-disk: 3,5", 250 GB
USB: Da
Ethernet: RJ-45, Wi-Fi
Dimenzije (ŠxVxD): 430x49x281 mm
Masa: 3,3 kg
Cena: oko 425
www.lge.rs
Ukoliko vam je dosadilo da uključujete računar svaki put kada želite da pronađete nešto na internetu, evo rešenja. No, nije samo to: LG ST600 je i vrlo kvalitetan multimedijalni plejer.
Pre desetak godina, u razgovoru sa predstavnikom jednog od najpoznatijih proizvođača matičnih ploča za računare, saznali smo da ta firma veći prihod ostvaruje prodajom dodataka namenjenih krajnjim korisnicima nego što ostvaruje dobit svojim osnovnim proizvodom. Još tada je bilo jasno da horizontalna diverzifikacija predstavlja put opstanka mnogih kompanija.
Korporacija LG to je odavno shvatila: širili su se po horizontali, ali i po vertikali (bela tehnika, klima-uređaji, samo da napomenemo neke od oblasti poslovanja), dok su u audio-video tehnici postali gigant u prodaji televizora i mini-linija. Moramo priznati da nam se kod LG-a dopada inovativnost i što su njihovi proizvodi u najvećem broju slučajeva kvalitetno napravljene i pedantno odrađene sprave.
Da krenemo od početka: LG ST600 je reklamiran pomoću sopstvenog imena – kada od svog lepog, „skoro novog“ plazma ili LCD TV-a želite da napravite novu generaciju televizora (bar po mogućnostima, ne i po slici), tu je Smart TV Upgrader. U suštini, to je multimedijalni uređaj čija je namena pristup internetu, kao i multimedijalnim sadržajima sa globalne i lokalne mreže. Dosta za sada, detalje ćemo prikazati kasnije.
LG ST600 je svega par centimetara visok i desetak širok i dubok. Kutija u kojoj stiže jeste nevelika, ali dosta masivna. Kada krenete da raspakujete ovaj uređaj, osećate se kao lik iz crtanog filma koji vadi stvari iz nekog bureta –nikad kraja. U stvari, postoje tri nivoa: u prvom su uređaj i lep mali daljinski upravljač, u koji idu LR6 baterije – ni manjeg daljinca, ni većih baterija, no to doprinosi masi i lepom ležanju u ruci. Tasteri na njemu su inteligentno i korisno raspoređeni, izrada odlična, a sam hod komandi
Zoran Karapandžićkratak, sa jasnim klikom na kraju – milina za korišćenje. Kućište LG ST600 je plastično, s tim da je finiš gornje stranice imitacija brušenog aluminijuma, što je simpatično. Prednja strana sadrži samo jednu LE diodu. Kada se ST600 uključi, ona polako menja jačinu osvetljenja i time govori da se sistem podiže. Kada se na kraju ustali, sve je spremno. Prelazak iz stand-by u aktivni režim rada ide uz sličan folklor, ali ovog puta uz plavu diodu. Pored toga, ona trepće pri prijemu infracrvenih komandi sa daljinskog upravljača, tako da znate da li ste ga dovoljno uperili ka prijemniku. Svidelo nam se što je saradnja odlična – daljincem možete komandovati i iz nemogućih uglova.
Na LG ST600 možete priključiti i USB Flash memorijski stik ili eksterni hard-disk, priključak se nalazi sa strane. Ostali su namenjeni napajanju (eksterna jedinica veličine kao kod digitalnih kamera), zvuku (optički izlaz), a tu je i jedan HDMI priključak. Ovaj uređaj podržava i WiFi komunikaciju, a prednost je što je antena internog tipa, za korisnika je nevidljiva i neće ometati postavljanje.
U kompletu ne stižu nikakvi kablovi, a uputstvo sadrži brzi vodič za povezivanje, dok se kompletna verzija nalazi na priloženom CD-u.
Povezivanje sa televizorom je potpuno jednostavno, toliko da jednostavnije ne može biti. Obavlja se za minut, čak i ukoliko ste neiskusni.
Pri prvom startu obavlja se konfigurisanje mreže. Mi smo se opredelili za WiFi i podešavanje parametara (u ovom slučaju samo SSID i šifra) - bilo je gotovo za nekoliko minuta. Informacije na ekranu su jasne, prozori su lepo prikazani sa dodatnom grafikom, a sve se obavlja brzo. Ažuriranje internog softvera koji LG ST600 poseduje obavlja se lako, izborom iz menija, pri čemu se kontaktira sa odgovarajućim serverom, proverava da li postoji svežija verzija softvera, a potom slede preuzimanje i instalacija.
Minijaturni Smart TV Upgrader poseduje tri osnovna moda rada koji se biraju sa početnog ekrana. Jedan od njih je namenjen pretraživanju interneta. Unos vebadrese obavlja se pomoću tastature prikazane na ekranu. Izbor slova ide preko daljinskog upravljača, na dva načina. Prvi od njih je korišćenje kursora i centralnog tastera za potvrdu, dok u drugom centralni taster postaje svojevrsni touch pad kojim možete pomerati veliku strelicu – kursor po ekranu, jednostavnim pomicanjem
Ključne karakteristike Podržani formati • MPEG2, DivX/ DivX HD, MKV, MPEG4 AVC (H.264), SMPTE VC1 (VC-9), TS TP, M4V, WMV Izlazi • HDMI, Toslink (zvuk)prsta preko površine. Potvrda se vrši pritiskom na isti taster. Iako interesantna, druga opcija nam se učinila težom za korišćenje (mada se dodatno može konfigurisati brzina kursora) jer je kretanje pointera nekako neprecizno i zahteva navikavanje. LG ST600 podržava i istoriju posećenih sajtova, kao i omiljene lokacije (Favorites), mada nismo uspeli da dodamo željene sajtove na listu –pritisak na dugme nije davao rezultat. Ovo je softverski problem koji će, nadamo se, biti brzo rešen. Učitavanje stranica je prilično brzo, ali je naravno zavisno od brzine linka lokalnog provajdera i ostalih modova u mreži. Prikaz svih mogućih formata filmova, slika i muzike jeste sledeće područje rada ST600. Filmovi, čak i oni lošijeg kvaliteta, prikazani su uz odličnu oštrinu i živost boja, što nam se veoma dopalo. Još više nas je zaintrigirala brzina otvaranja filmova (preko 54 mbps WiFi mreže), kao i kretanje kroz sadržaj, koje je neočekivano lako, ne morate ići na kafu dok plejer pristupi filmu, a zatim premotate prvih nekoliko minuta koje ste već gledali. Pored navedenog, može se aktivirati i mali meni, kakav smo već videli kod LG DVD rikordera, na primer. On daje statistiku proteklog vremena filma, s mogućnošću da se skoči na diskretnu lokaciju. Tu su i upravljanje subtitlovima, izbor kodne stranice, vrste audio-reprodukcije i slično. Milina. Slike napravljene pomoću kvalitetnijih aparata ostaviće publiku bez daha – svi detalji koji čine ljudsko lice prikazani su precizno, te se vidi da pomenuta funkcija nije tu da bi nadomestila prostor, već ima svoju pravu ulogu. Aktiviranje slide show opcije pruža dodatno uživanje. Međutim, u nekim situacijama ST600 nije bio u mogućnosti da pročita sadržaj slike, pa se čak jednom i zaglavio. Iako se radilo o slikama snimljenim u seriji, istim fotoaparatom, pa čak i identičnim prizorima bez dodatnog podešavanja opcija fotoaparata, ST600 jednostavno nije imao sreće sa njima. Opet smatramo da će update softvera rešiti problem. Audio-fajlovi takođe neće ostati
neuslišeni: od
MP3 i WAV, preko
FLAC-a, do manje popularnih formata, sve je tu. Pored navedenog, LG ST600 korisnika vodi u svet dodatnih sadržaja jednog multimedijalnog mrežnog plejera. Omogućen je direktan pristup sadržajima YouTube i Funspot, što će mnoge obradovati. Tu je i Picasa, na kojoj možete razgledati veb-albume. Sledeći je vTuner, u stvari internet radio solidnog i preglednog korisničkog interfejsa. Pristup internet radio-stanicama brži je nego što smo očekivali, punjenje bafera je teklo tečno i nismo imali problema sa prekidima. Još uvek ovo nije pravi radio, ali ide u dobrom pravcu. Na kraju, pristup AccuWeather.com jeste nešto što mi stariji cenimo – podaci o vremenu, uvek dostupni, a LG ST600 i u svom osnovnom meniju prikazuje spoljnu temperaturu u izabranom gradu. Poslednja opcija je pristup sadržajima MLB.tv (Major League Baseball), ne toliko popularnoj kod nas i uz obaveznu pretplatu.
Treba napomenuti da se interfejs osnovnog i drugih ekrana ST600 može prilagođavati – od izbora više vrsta pozadina do potpune saradnje sa srpskim jezikom. Kada pogledamo unazad, možemo reći da nam se svidela pedantnost kojom je ovaj uređaj napravljen: od preciznog pakovanja, odlične izrade, do menija u kojima nema tuđih slova koja čine doživljaj neprijatnim ili redova koji probijaju okvire - ovo smo sreli i kod nekih poznatih imena, da ne mislite kako pričamo samo o jeftinim kineskim proizvođačima. Što se pristupa tiče, iako deklarisan kao DLNA kompatibilan, ST600 će podržati bilo kakav mrežni disk. Naš WD MyBook World ne podržava DLNA standard, ali je Smart TV Upgrader njegove sadržaje čitao bez po muke.
Skoro neprimetna, mala crna kutija u sebi krije sto čuda. Ne poseduje opciju skidanja
sadržaja sa torenta kao neki drugi, niti mogućnost ugradnje internog hard-diska, ali, verujte nam, nismo osetili potrebu za tim pored svih drugih opcija koje LG ST600 nudi. A one zaista jesu brojne, dobro odmerene i kvalitetno i jednostavno postavljene. Uz sve to idu vrlo dobar kvalitet slike, brz pristup sadržajima i generalna stabilnost u radu. Da li je to dovoljno za preporuku? Za nas da.
Plus
Odlično odmerene opcije.
Brzina pristupa sadržajima sa lokalne mreže.
Kvalitet prikaza.
Jednostavan i efektan korisnički interfejs.
Integrisan WiFi.
Kvalitet izrade.
Daljinski upravljač.
Male dimenzije.
Minus
Touch pad kontrola je nezgodna za korišćenje.
LG St600
Podržani formati - video: MPEG2, DivX/ DivX HD, MKV, MPEG4 AVC (H.264), SMPTE VC1 (VC-9), TS TP, M4V, WMV
Podržani formati - audio: DTS, DTS-HD Master Audio, Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby TrueHD, LPCM, MPEG1 i 2 L2, MP3, WMA, AAC
Ulazi/izlazi: HDMI, USB, Ethernet, Digital audio out
Wi-Fi: da, integrisan
Dimenzije (ŠxVxD): 110x29x110 mm
Masa: 0,8 kg
Cena: 129
www.lge.rs
Novi mikrosistem iz Samsunga sadrži veliku dozu inovativnosti, što je potvrđeno nagradom u ovoj kategoriji na ovogodišnjem CES sajmu u Las Vegasu.
Na prvi pogled jednostavnog izgleda, minijaturni Samsungov sistem odlikuje se retro dizajnom i atraktivnim detaljima, a kombinacija crne boje visokog sjaja, imitacije brušenog aluminijuma i hromiranih rubova deluje veoma efektno. HT-D7100 je izveden u 2.1 konfiguraciji i sastoji se od centralne jedinice i dva satelitska zvučnika istovetnih dimenzija, kao i nešto većeg sabvufera. Ideja uklapanja delova sistema nije nova, ali Samsung je to uradio na veoma funkcionalan i zabavan način"slaganje" se obavlja tako što za osnov služi vodoravno postavljen sabvufer, na koji se stavlja centralna jedinica. Zatim se sa strane dodaju zvučnici, i to tako da visokotonci budu usmereni ka napred, a srednjotonsko/ niskotonske jedinice bočno. Naravno, ovo je samo jedna od mogućih postavki, koja svodi sistem na površinu od svega 27x18 centimetara, a želje i mašta korisnika mogu ga složiti na druge načine, ali i potpuno odvojiti. Mala površina prednjeg panela centralne jedinice dovoljna je samo za slot-in mehanizam diska u gornjem delu, dok ispod njega svetle simboli komandi osetljivi na dodir, kao i displej za prikaz osnovnih informacija. Zadnja strana je podjednako skromna, a sadrži HDMI
i kompozitni video-izlaz, digitalni optički audio-ulaz, priključak za FM antenu, kao i LAN i USB portove. Usled malih dimenzija sekcija pojačala izmeštena je u sabvufer, na koji se priključuju i sateliti, a komunikacija između centralne jedinice i sabvufera odvija se bežičnim putem. Satelitski zvučnici su istih dimenzija i kombinacije boja kao centralna jedinica, a opremljeni su mid-bas jedinicom prečnika 85 milimetara i visokotoncem od 19 milimetara. Postavku kompletira najmanji sabvufer koji smo ikada videli, opremljen drajverom od 90 milimetara i bas refleks otvorom na zadnjoj strani. Tu je i daljinski upravljač koji predstavlja Samsungov standard, što nije loše samo po sebi, ali se vizuelno nikako ne uklapa sa retro izgledom sistema. Uprkos minijaturnim dimenzijama, funkcionalnost Samsungovog sistema je potpuna i podrazumeva reprodukciju 3D Blu-ray, DVD i CD medija, kao i popularnih DivX, MKV, MP3, WMA i JPEG formata, da pomenemo samo neke. Mrežno povezivanje je moguće putem LAN kabla ili bežično, a donosi sjajne opcije poput AllShare, Smart Hub, Samsung Apps, Search All i mnogih drugih. Jedino što bi moglo nedostajati u pogledu funkcionalnosti jeste audio-ulaz za dodatni izvor ili izlaz
Bojan Jovićza slušalice. Što se zvuka tiče, fizička ograničenja malih drajvera i kabineta su očigledna, ali ugrađeni DSP sa osam predefinisanih modaliteta i slobodnim podešavanjima, kao i opcije poput Power Bass i 3D Sound, čine zvuk daleko voluminoznijim nego što bi se moglo pretpostaviti. Tu je i podrška za popularne formate Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio, kao i upotrebljivi MP3 Enhancer. Kad je u pitanju kvalitet slike, mali Samsung drži korak s konkurencijom: reprodukcija s HD izvora, kao i 3D materijal zaista su sjajni i praktično bez mane, dok sa nižim rezolucijama, i pored upscalinga, stvari ne stoje tako dobro. Ukupno, HT-D7100 se predstavlja kao fantastičan izbor za manje prostorije - udružen sa kvalitetnim flat panel televizorom priuštiće vam sve osobine većih sistema, što podrazumeva odličnu sliku i zvuk, kao i veliki broj dodatnih opcija.
Plus
Originalan dizajn.
Velike mogućnosti.
Odličan kvalitet reprodukcije.
Minus
Mali broj priključaka.
Samsung Ht-D7100
Centralna jedinica
Snaga: 2x30 W na 6 oma
Video-izlazi: HDMI, kompozitni
Audio-ulazi: digitalni optički
Mediji: BD, DVD, CD
Formati: AVCHD, DivX, DivX HD, LPCM, AAC, MP3, MKV, WMA, WMV, JPEG, PNG...
Surround dekoderi: Dolby TrueHD, DTS-HD
Master Audio
2D-3D konverzija: da
Dimenzije (ŠxVxD): 180x46x180 mm
Masa: 1,2 kg
Zvučnici
Preporučena snaga pojačala: 30 W
Frekvencijski opseg: 140 Hz – 20 kHz
Topologija: 1x85 mm bas/srednjotonac, 1x19 mm visokotonac
Sabvufer
Topologija: 1x90 mm bas
Snaga ugrađenog pojačala: 50 W na 4 oma
Cena sistema: 610
Pored sve sile 3D-surround-network-multipurpose sistema u najrazličitijim oblicima i veličinama, giganti još uvek prave i jednostavne, pristupačne mikrosisteme, namenjene isključivo reprodukciji muzike.
Bojan JovićJedan od takvih sistema je Samsung MMD330 - sastoji se od centralne jedinice i dva zvučnika, a donosi jednostavnost u dizajnu i načinu funkcionisanja, kao i sasvim dovoljnu količinu pratećih opcija. Centralna jedinica odlikuje se kockastom formom i crnom bojom visokog sjaja, a monotonost ravnih površina ublažena je gornjom stranom u imitaciji brušenog aluminijuma i neobičnom, frontalno postavljenom komandom za kontrolu glasnoće. Većinu prednje strane zauzima matrični displej sa atraktivnim belim prikazom, koji je potpuno neprimetan dok je sistem isključen. U donjem delu nalazi se poklopac sa obaranjem nadole, koji skriva mehanizam diska, USB port, kao i dodatni 3,5-milimetarski audio ulaz i izlaz za slušalice. Garnitura od osam osnovnih komandi postavljena je na gornjoj strani, što može da oteža postavljanje na kakvu policu, dok se na zadnjoj strani nalaze samo tipski priključci za zvučnike i ulaz za FM antenu. Iako MM-D330 pripada kategoriji najpristupačnijih mikrosistema, smatramo da bi mogao imati još jedan linijski ulaz - na zadnjem panelu svakako ima prostora za to. Pripadajući zvučnici nose internu oznaku PS-D330, a u pitanju su male dvosistemske kutije opremljene niskotonsko/srednjotonskom jedinicom prečnika 85 milimetara i visokotoncem od 19 milimetara, kao i bas refleks otvorom. Dizajn im je krajnje jednostavan, a prednji panel u high-gloss finišu dodaje notu elegancije. Konačno, daljinski upravljač stiže u manjem i zaobljenom kućištu, a opremljen je velikim brojem tastera u sivoj boji, što je otežavajuća okolnost dok se ne zapamte pozicije osnovnih komandi. Ipak, ako izuzmemo ovaj ergonomski propust, upravljač se odlikuje sasvim dobrim kvalitetom izrade.
Kako to često biva kad su u pitanju proizvođači koji svoje prisustvo na tržištu ne baziraju na audio-uređajima, tehničke karakteristike o MM-D330 su prilično šture. Navedena izlazna snaga iznosi 35 vati po kanalu pri otporu od osam oma, CD plejer je sposoban za reprodukciju CD i CD-R/RW medija, kao i CD-A, MP3 i WMA formata, FM tjuner
je opremljen RDS sistemom i ima 15 memorijskih mesta, i to je sve.
Prilikom uključenja, pored displeja, i komanda za glasnoću zasvetli belom svetlošću, što podiže cenu inače ne posebno atraktivnoj centralnoj jedinici. Iako je za korišćenje svih funkcija neophodna upotreba daljinskog upravljača, osnovne komande (odabir izvora, otvaranje fioke diska, kontrola reprodukcije...) mogu se obavljati i tasterima na samom uređaju, što je veoma praktično. Kad je zvuk u pitanju, možda najvrednija osobina sistema jeste da pruža ujednačenu reprodukciju, bez posebnog isticanja pojedinih opsega, što je osnovni uslov za duže slušanje bez zamora. Mogućnosti korekcije zvučne slike su odlične, sa 17 predefinisanih modaliteta i tri dodatna memorijska mesta za podešavanja po želji korisnika (Custom), i to po sva tri opsega (Bass/Middle/Treble). Pored reprodukcije kompresovanih MP3 i WMA formata, MM-D330 omogućava snimanje sa diska ili radija na USB memoriju, a procedura je veoma jednostavna i sadrži svega nekoliko koraka. Da bi funkcionalnost bila potpuna, tu je časovnik sa mogućnošću podešavanja vremena uključivanja i isključivanja sistema - veoma praktično ukoliko želite da se probudite ili utonete u san uz omiljenu muziku. Na kraju, naše mišljenje je da je MM-D330 kao stvoren za spavaću ili
dečju sobu, odnosno za pozicije u kojima funkcionalnost i jednostavnost upotrebe odnose prevagu nad beskompromisnim kvalitetom zvuka.
Plus
Solidan zvuk iz kompaktnih dimenzija.
Jednostavnost upotrebe.
Odnos cene i mogućnosti.
Minus
Nepraktičan daljinski upravljač.
Samsung MM-D330
Centralna jedinica
Snaga: 2x35 W na 8 oma
Broj linijskih ulaza: 1x 3,5 mm
Broj izlaza za zvučnike: 1
Formati: CD-A, MP3, WMA
Izlaz za slušalice: Da
USB: Da
FM tjuner: 15 mem. mesta, RDS
Dimenzije (ŠxVxD): 200x142x207 mm
Masa: 1,8 kg
Zvučnici
Impedansa: 8 oma
Topologija: 1x85 mm bas/srednjotonac, 1x19 mm visokotonac
Dimenzije (ŠxVxD): 143x262x190 mm
Cena sistema: 135
www.samsung.rs
Jedan od retkih proizvoda sa znakom Nakamichija, a nije kaset-dek. Predstavljamo najbolji
Ako pogledamo malo unazad kroz hi-fi istoriju, videćemo da kompanija Nakamichi ne predstavlja kuriozitet samo po kvalitetu, već i prema orijentisanosti na segmente tržišta. U Nakamichiju su jednostavno obožavali dekove, i to se jasno vidi, ali ih skoro ništa drugo nije zanimalo. Čak ni magnetofoni – veoma je malo proizvođača koji su forsirali uređaje sa kompaktkasetom, ali ne i popularne trakaše, od kojih je sve poteklo i koji su u to vreme smatrani pravom audiofilskom spravom – kaset-dek se smatrao za igračku i ništa više. Napravio je Nakamichi nekoliko risivera i pojačala. Bilo je tu i par gramofona, CD plejer (Dragon) i čak nekrunisani naslednik Philipsove kasete – Digital Audio Tape dek. Zvučnici ih uopšte nisu zanimali, magnetofoni ili hi-fi video-rikorderi još manje. Sem nekoliko serija jeftinijih uređaja, sve Nakamichi komponente povezuje visoka, često astronomska cena. Uglavnom opravdana, moramo priznati. Polovinom osamdesetih godina (1984-1986) Nakamichi je na tržište izbacio serije 7 i 5. Ona koja je u nomenklaturi nosila viši broj bila je naprednija. Sastojala se od pretpojačala, pojačala snage, deka, tjunera i CD plejera. Sve komponente je odlikovala određena skromnost, zatim elegancija i vrlo visoka cena, a kolekcionari ih traže sve do danas. Tjuner o kojem pričamo nosi oznaku ST-7E. Nenametljivog izgleda, sa diskretnim cifarskim ekranom, ne deluje kao da je nešto posebno. Od drugih tjunera odvaja ga specifična tekstura finiša koju je Nakamichi koristio. Druga stvar koja se teško može primetiti na slikama, ali se odmah zapazi pri prvom po-
gledu na dek jeste enormno dugačko dugme za biranje stanica. To je, faktički, enkoder, a metalni deo je adekvatnog prečnika, ali velike dužine, tako da uopšte nije jasno na šta su dizajneri mislili kada su ga projektovali. Iako lak za korišćenje, viri kao nos papagaja. No, vremenom se naviknete, tjuner je crn, pa birač stanica nestaje u mraku.
Nakamichi ST-7E podržava i AM talasno područje, a displej pored frekvencije grafički prikazuje i jačinu signala. Ulaza za antene ima dva, aktivni se bira sa prednje ploče, ali... dugme, u stvari, upravlja sajlom koja pokreće pravi pravcati mehanički preklopnik odmah posle antenskih priključaka. Sajle su omiljeno oruđe Nakamichija, još od vremena autoazimuta na njihovim dekovima.
Memorija ima ukupno 16, u dve banke po osam. Korišćenje ST-7E je veoma jednostavno i intuitivno. No, kada se pogledaju funkcije tastera ispod upuštenog dela prednje ploče, vidi se da tu ima još nečeg. Pored standardnih opcija Stereo/Mono, FM Mute, prisutna je i multipath opcija, preko koje tjuner pokazuje da li prima direktan ili odbijeni signal radio-stanice, a što je korisno ukoliko se namešta spoljna FM antena.
Druga posebna opcija ST-7E jeste kolo za redukciju šuma pod nazivom Schotz Noise Reduction. Osnovnu verziju je za NAD konstruisao i patentirao 1983. Larry Schotz, a potom ga donekle modifikovao i promenio naziv u Schotz Noise Reduction. Patent je prodao nekolicini proizvođača, između ostalog i Nakamichiju. Ukratko, kolo radi tako što spaja visokofrekvencijski sadržaj signala oba kanala (i time smanjuje separaciju, ali i šum)
Zoran Karapandžićtokom tihih pasaža ili pauza. Kada je signal dovoljno jak ili postoji veći sadržaj materijala na višoj učestalosti, SNR sistem smanjuje ili potpuno ukida svoje dejstvo. Njegovo polje rada je najčešće od praga vrednosti aktivacije stereo dekodera (oko 20 dBf) do unapred zadate jačine signala (oko 50 dBf) kada se kolo isključuje. U odnosu na druge sisteme, Schotzovo kolo ne meša stereo sadržaj stalno i time konstantno umanjuje stereo separaciju. U realnom radu ovaj sistem daje oko 6 dB poboljšanja odnosa signal-šum pri slabom prijemu, dok pri jakom signalu poboljšanja nema (jer je kolo isključeno).
Nakamichi ST-7E je koštao kao dva skupa tjunera poznatih japanskih proizvođača – njegova kataloška cena je bila oko 2.000 DEM. Zvuk koji iz njega izvire jedan je od najboljih koji smo imali prilike da čujemo na tjunerima i u potpunosti prati Nakovu školu. To znači da on ima relaksiran pristup, odličnu detaljnost i nenametljivu definiciju i, iznad svega, toplinu i emotivnost, zbog kojih s lakoćom možete satima da slušate Nakamichi komponente. Osetljivost u praktičnom radu mu je odlična, a Schotz kolo zaista pomaže, posebno na gornjem opsegu rada, kada je prijem neke stanice ne baš slab, ali daleko od idealnog. U tom slučaju, šum se dobrim delom izgubi, ali suženje zvučne slike ne postaje mora za slušaoca.
Čini nam se da je ovaj uređaj jedan od zaboravljenih bisera velikog imena iz Japana. Nikad posebno istican niti reklamiran, ST-7E se tiho pojavio i tiho povukao, ostajući u sećanju malobrojnih ljubitelja frekvencijski modulisanih radio-talasa.
Nakamichi tjuner.
Magazin Hi-Files poziva svoje čitaoce da predstave svoje audio-video sisteme i svoje stavove na temu AV tehnologija. Da biste postali slavna ličnost u svetu audiofila, potrebno je da ispoštujete nekoliko sledećih pravila.
Za objavljivanje u časopisu potrebne su nam zaista kvalitetne fotografije vašeg sistema. Sigurni smo da i vi želite da prikažete sistem u najboljem svetlu, pa evo kako da to postignete:
- neophodna nam je bar jedna fotografija celog sistema, odnosno glavne postavke (ukoliko je u pitanju surround sistem);
- fotografije treba da budu oštre i s dobrim fokusom (ukoliko imate mogućnosti, koristite stativ);
- podesite aparat na najveću rezoluciju;
- fotografije nam pošaljite u JPEG formatu najvišeg kvaliteta (100%);
- koristite prirodno svetlo što je više moguće;
- pri fotografisanju uključite sve uređaje, a ne samo televizor!
- pošaljite nam dodatne fotografije sistema iz različitih uglova sobe, kao i fotografije detalja;
- na kraju, neophodna nam je i vaša fotografija - uostalom, taj sistem postoji zahvaljujući vama!
Pored fotografija, neophodni su nam osnovni podaci o vama i vašem sistemu, kao odgovori na nekoliko važnih pitanja iz audiovideo sveta:
- Kako se zovete, koliko imate godina i u kom gradu živite?
- Čime se bavite?
- Da li sebe smatrate audiofilom/videofilom?
- Od kojih komponenti se sastoji vaš sistem (tačan naziv proizvođača i modela, opciono godina proizvodnje)?
- Koja je poslednja komponenta sistema koju ste kupili?
- Šta je sledeće na spisku za kupovinu?
- Koliko je trajalo sastavljanje sistema i koliko novca ste utrošili?
- Opišite prostoriju u kojoj slušate muziku, da li ste je akustički obrađivali?
- U nekoliko rečenica opišite vrline i mane vašeg sistema. Pošto savršenstvo ne postoji, budite iskreni!
- Šta vaša porodica misli o vašem hobiju?
- Koji su vaši omiljeni muzički i filmski naslovi?
Hvala vam na izdvojenom vremenu i želji da podelite vaše audio-video uživanje s nama. Iako bismo želeli, nećemo biti u mogućnosti da predstavimo sve sisteme i molimo vas da razumete ako vaš sistem ne bude prikazan.
Vidljivi ostaci arhitekture, vajarstva i slikarstva starog sveta, utisnuti i u naše pamćenje, dočaravaju nam prilike i dešavanja davno prošlog vremena. Ali, to su slike koje ćute, kao da gledamo nemi film. U potrazi za zvukom nailazimo na kulturu koja po svojim umetničkim dostignućima prevazilazi sve što su mogli ostvariti narodi starih istočnih civilizacija.
Nijedna civilizacija nije pojmu umetnosti i kulturi dala veći i značajniji doprinos od Grčke. To je umetnost koja čoveka smatra merom svih stvari i na taj način veliča njegov značaj. Zasnovana na ljudskom razumu, oslobođena straha od viših sila i usmerena ka veličanju lepote i života, ona pokazuje rešenost da objasni spoljašnji svet.
Antička Grčka (stara Grčka ili helenska civilizacija) jeste odrednica koja se odnosi ne samo na područje današnje Grčke, već i na područja i plemena u kojima se govorio grčki jezik. Shodno tome, ni muzika starih Grka nije autohtona već se razvijala na elementima koji su preuzeti sa maloazijskog područja, a o stvaranju vlastitog umetničkog i muzičkog jezika svedoče sačuvane brojne rasprave grčkih filozofa i muzičkih teoretičara. Smatrajući je darom bogova, muzika je u
Grčkoj imala poseban položaj među umetnostima. Kao „umetnost muza“ obuhvatala je sviranje, pevanje i ples, tako da su napev, reč i ritam stvarali nerazdvojnu celinu. Pored toga, muzika je imala poseban položaj i veoma značajnu ulogu u javnom i privatnom životu starih Grka, pa je bila neizostavni deo svih velikih i važnih dešavanja, ali je pratila i obične narodne poslove. Uz to, činila je velike javne svečanosti, igre i takmičenja još svečanijim, a pobednik je slavljen posebnim kompozicijama. Smatra se da je procvat muzike u antičkoj Grčkoj povezan sa vaspitanjem dece, to jest njenom funkcijom koja je obuhvatala socijalno i političko područje. Treba istaći da su Grci, kao i istočni narodi, muziku posmatrali sa etičkog stanovišta, nastojeći da utvrde koliko im dobra a koliko zla donosi. Nadmašujući svoje prethodnike, oni su izgradili lestvicu vrednosti pomoću koje su utvrđivali vrednost pojedinih pesa-
Ana Ljubojevićma i kompozicija. Verujući u izrazito sugestivnu moć muzike, bili su mišljenja da ona u ljudima izaziva i razvija odlučnost, hrabrost, marljivost i muževnost, ali i lenjost, opuštenost i slabost, zbog čega je njena funkcija u obrazovanju bila od izuzetnog značaja. Koliki su joj značaj pridavali možda se najbolje vidi iz Platonove izreke: „Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država!“
Grci i dan-danas važe za narod izrazito takmičarskog duha, koji je sa Olimpijskih igara prenet i na slična takmičenja muzičara. Dva najznačajnija instrumenta na kojima su se muzičari takmičili bili su kitara i aulos. Kitara, kao takmičarski i koncertni instrument, i lira, kao njena kućna i amaterska varijanta, predstavljaju žičane instrumente kod kojih su žice bile postavljene uspravno i donjim delom pričvršćene za rezonator (drvena
kutija, tj. kornjačin oklop). Broj žica vremenom se menjao (od početnih pet došlo se do čak 15), ali ono što jeste ostalo to je njihova dužina: sve žice bile su iste dužine i proizvodile su samo jedan ton, čija je visina zavisila od debljine i zategnutosti same žice. Oba instrumenta su držana uspravno, a sviralo se okidanjem ili pomoću trzalice, tzv. plektrona. Sviranje lire, kao instrumenta namenjenog kućnom muziciranju, bilo je sastavni deo vaspitanja i obrazovanja dece. Nasuprot kitari bio je aulos, duvački instrument orijentalnog porekla, nalik na današnju obou. Sastojao se od jedne cevi sa rupicama, otvorene na donjem kraju. Visina tona je zavisila od zatvaranja i otvaranja pojedinih rupica i njihovih kombinacija, a sam instrument najčešće je pravljen od trske, šimšira ili slonove kosti. Kao i broj žica na kitari, tako se i broj rupica na aulosu vremenom povećavao, pa se sa početne četiri došlo takođe do 15. Pored koncertne i takmičarske namene, aulos se koristio i prilikom verskih obreda, učestvovao je u javnim gozbama i svečanostima, a pratio je i vojne pohode. Postojale su i muzičke škole u kojima se učilo sviranje na ovom instrumentu, ali se njegovo korišćenje svelo na minimum nakon pojave hrišćanstva, dok nije potpuno zamrlo. Pored ovih instrumenata, Grci su poznavali i druge žičane i duvačke instrumente kao što su harfe stranog porekla, diaulos, hromatski aulos, flauta i Panova frula, a od udaračkih instrumenata koristili su kastanjete, bubnjeve i cimbal.
Solo pevanje uz pratnju kitare naziva se kitarodija, a izvođene su uglavnom ljubavne pesme, zdravice ili političke pesme. Međutim, kitarodi su kao glavnu tačku izvodili nomos, posvećen bogu Apolonu, njegovim borbama i pobedama, što je bilo veoma popularno u narodu. Aulodija je obuhvatala pevanje uz aulos, za šta su bila potrebna dva izvođača s obzirom na to da se radi o duvačkom instrumentu, što je mogući razlog manje popularnosti ovog načina muziciranja. S druge strane, instrumentalno sviranje na aulosu bilo je mnogo cenjenije od sviranja na kitari jer je njihov repertoar bio daleko bogatiji. Dok je cilj kitaristike bila što bogatije i raskošnije ukrašena melodija, auletika se bavila počecima programske muzike. Naime, centralni deo auletista bilo je izvođenje pitijskog nomosa, u kom izvođač dočarava borbu Apolona sa zmajem Pitosom, a to je narodu mnogo primamljivije nego virtuoznost kitarista.
Osim instrumentalne muzike, treba pomenuti i horsku, koja je nastala još u primitiv-
nim zajednicama, a Grci su je izvodili uz pratnju kitare, aulosa ili oba instrumenta zajedno. Hor je činilo između 15 i 30 pevača i interesantno je da su pesme izvodili unisono ili u oktavama. Pošto su nastupali u raznim prilikama, postojale su i razne vrste horskih pesama, a najvažniji su tren, pean i ditiramb. Tren se izvodi uz pratnju aulosa i predstavlja pesmu žalosti i oplakivanja. Nasuprot njemu je pean, pesma radosti koja govori o sreći, zdravlju i pobedi u predstojećem pohodu i obično je bila posvećena Apolonu. Ditiramb čine pesme posvećene bogu vina Dionisu, koje su pevane obično u proleće. U njegovom izvođenju učestvovalo je oko 50 pevača i plesača koji su igrali oko Dionisovog oltara ogrnuti kozjom ili jarećom kožom, a pratili su ih auleti i bubnjari. Iz ovog oblika kasnije se razvila tragedija.
S obzirom na činjenicu da su se elementi drame (sinteza reči, tona i pokreta/mimike) odavno pojavili u ljudskoj kulturi, te su se uslovi za razvoj tragedije odavno stekli, samo njeno pojavljivanje tek sredinom 6. veka pre nove ere može se smatrati relativno kasnim. Ipak, za to postoje opravdani razlozi, a među prvima je odvajanje tih elemenata u zasebne celine i njihov pojedinačni razvoj, da bi se nešto kasnije dogodila njihova sinteza u najznačajniji starogrčki muzičko-književni oblik.
Ako uporedimo ditiramb i tragediju, videćemo da su se desile neke značajne promene:
» Uvedeni su glumci, koji su glumili sa maskama na licu;
» Uloga hora je značajno proširena – on je komentarisao tok radnje, a ponekad učestvovao i u samoj radnji, samostalno ili u dijalogu sa glumcima, i na taj način predstavljao glas naroda. Njegovi nastupi su
uvek imali muzičku pozadinu, pa je muzika učestvovala u najbitnijim momentima razvoja dramskog toka;
» Prostor u kojem se tragedija izvodila premešten je sa gradskog trga u amfiteatar. Svakog proleća su se u Atini održavale Dionizijske svečanosti, koje su trajale četiri dana i u kojima je učestvovao ceo grad. Svečana povorka, koju su činili članovi hora, nosila je sliku boga Dionisa kroz grad i tako označavala početak svečanosti. Zatim bi prineli žrtvu, nakon čega su svi odlazili u amfiteatar noseći Dionisovu statuu i dramske priredbe su mogle da počnu. Gledaoci su javno i veoma burno izražavali svoje mišljenje, te su najbolji glumci i dela bili nagrađivani, dok su za loše glumce ponekad tražili čak i fizičko kažnjavanje.
Grci su se u pozorištu borili protiv nevidljivih sila, protiv bogova i sudbine kojom nisu ovladali. Vremenom je tragedija dobila moralnu pouku i izvođačima donosila očišćenje, oslobođenje od mana i poroka svojih junaka. Najveći antički tragičari bili su Eshil, Sofokle i Euripid, a njen značaj se ogleda ne samo u razvoju grčke kulture, već i u razvoju kulture celokupnog čovečanstva. Sjedinjujući mnoge umetničke vrste, pevanje, igranje i glumu, a zatim epiku, liriku, dramu i horsku pesmu, ona daje osnovu za nastanak opere.
OD KOLevKe PA
Zbog svog doprinosa istoriji čovečanstva antička Grčka danas se smatra kolevkom zapadne civilizacije. Za mnoga otkrića na polju filozofije, matematike, biologije, fizike, astronomije i arhitekture dugujemo starim Grcima, kao i za uspostavljanje osnovnih normi modernog društva, demokratije i slobode govora. A koliki je njen doprinos razvoju renesanse videćemo u narednim tekstovima.
Nakon još jednog uspešnog nastupa u klonuloj srpskoj prestonici, Sting nanovo ističe svoju ozbiljnu kandidaturu za titulu kameleona sa neograničenim rokom trajanja. Sa punim pravom i ubedljivim argumentima.
Zoran JankovićTek što smo ispratili Stinga, dragog i sve učestalijeg gosta, ovaj put nakon još jednog uspešnog nastupa u srpskoj prestonici, usledilo je pomalo bolno otrežnjenje. U javnost je dospela informacija da je mnogovoljeni trubadur novijeg kova za kratko gostovanje u pričaonici Ivana Ivanovića od čelnika i vlasnike TV Prve zatražio, i bez iole zatezanja i dobio, čitavih 150.000 evra. To može da znači da nas ipak ne voli onoliko koliko se zaklinjao na svom poslednjem (junskom) koncertu u BG areni, ali takođe može da posluži i kao jedan od mogućih i učinkovitih ključeva za razrešavanje misterije njegove dugotrajnosti.
Jer, istini za volju, Sting je zdrav i prav preživeo tektonske poremećaje u muzičkoj industriji i notnim preferencama sve zahtevnije i ciničnije publike, i evo ga traje već pune tri decenije (što bi, prevedeno u brojke tihe egzistencije nezametljivih civila, odgovaralo čitavom veku, manje-više). Imajući to u vidu,
a ne zaboravljajući da je Sting sve to vreme proveo u punom naponu snage i neosporno aktivan, može se reći da bi njemu pre pristajao nadimak rok kameleona, a ne zemljaku mu Bowieju, koji se ipak odlučio za delovanje na kašičicu i lenjost zamaskiranu u elitizam. A cifra pomenuta u prvom pasusu ovog teksta tek je zgodna smernica za jedno od mogućih iščitavanja fenomena njegovog opstanka. Naime, Sting je više puta tokom karijere pokazivao potpunu svest o promenama koje treba prihvatiti kao osnovu svog budućeg delovanja. U trenutku kada se zarada od legalne prodaje muzičkih sadržaja približava terminu crkavice, valja delati i grabiti gde god je moguće, pa i na manje prestižnim terenima.
Sting je kročio na svet početkom oktobra 1951. godine u rudarskoj varošici nadomak
Hadrijanovog zida i Newcastlea. Svetovno ime mu je Gordon Matthew Thomas Sumner i jedno je od četvoro dece frizerke i mlekadžije. Iako se to na osnovu puke porodične faktografije teško da naslutiti, Sting je sklonost i kasniju opsesivnu strast prema muzici nasledio od roditelja. O tome svedoči i odlomak iz veoma zanimljive memoarske proze (i kod nas objavljene pre par leta pod nazivom Raštimovana muzika):
„Moje najranije sećanje na majku podudara se s mojim prvim susretom s muzikom: sedeo sam joj kraj nogu dok je svirala klavir i posmatrao njena stopala na pedalama kako se dižu i spuštaju u neobičnom kontraritmu s melodijom tanga koju je toliko volela da svira. Bio sam opčinjen njenom sposobnošću da prevede čudne znake na notnoj hartiji u smislenu muziku. Ova veština je u sadejstvu sa urođenom elegancijom stvarala opojnu auru oko nje.
Pamtim, takođe, kako je svirala klavir u dnev-
noj sobi, dok je moj otac, koji je imao lep glas i bio tenor, pevao setnu verziju Ledbeterovog valsa Goodnight Irene.“
Nakon nimalo neuobičajenog odrastanja sa svim opštim mestima detinjstva i mladosti unutar ograničenja britanskog proleterijata (i upravo soja iz kog su mahom regrutovani budući pop-rok starovi tog vremena), Sumner kreće sa nastupima po lokalnim klubovima mahom izvodeći džez standarde, kako legenda kaže, gotovo neizostavno obučen u žuti džemper na krupne crne pruge, a taj čudni modni izbor i sličnost sa pčelom za posledicu su imali nadimak po kome je danas poznat – Sting (žaoka). Nakon nekoliko godina šegrtluka u zavičaju, Sumner odlazi u London gde u drugoj polovini sedamdesetih, zajedno sa Strewartom
Copelandom i Andyjem Summersom, osniva novotalasni bend The Police
zA PLeS
U pet godina zajedničkog rada ova trojka je prevalila poduži put od prvobitnog nadahnuća pankom, preko fascinacije rege nasleđem i ska ritmovima, očiglednog poštovanja simfo-roka sedamdesetih, do punokrvnog i odličnog popa. Sve to je zabeleženo na pet albuma. Grupa se dobrovoljno raspala posle turneje kojom su promovisali album Synchronicity, a iza njih su sada već potvrđeno neprolazni klasici – odlične pesme i hitovi bez premca – Roxanne, Don't Stand So Close to me, Every Breath You Take, So Lonely, De Do Do Do, De Da Da Da, Spirits in the Material World, Wrapped Around Your Finger, Message in a Bottle, Every Little Thing She Does is Magic...
Ipak, krajem te 1983. godine Sting je postao svestan da je spreman da nastavi sam.
Trojka će ponovo udružiti snage 2007. godine, nošena talasom opšte pomame za muzički i kvalitativno ipak smislenijim i kvalitetnijim pop-rokom osamdesetih, da bi nastupili na turneji kojom su obišli planetu. Nakon laganog zagrevanja u vidu solističkih nastupa na grupnim nastupima velikih zvezda i pratećih satelita, Sting već krajem proleća 1985. objavljuje solistički album The Dreams of the Blue Turtles, urađen uz pomoć vodećih mlađih izvođača instrumentalnog džeza tog trenutka. Album je ovenčan svim krupnim esnafskim priznanjima, publika se postarala za višemilionski tiraž, a do dana današnjeg ostale su upamćene If You Love Somebody, Set Them Free, Fortess Around Your Heart i poma-
lo budalasta Russians, kao jedna od himni poslednjih dana hladnoratovske paranoje. Dve godine kasnije Sting publici predočava čak uspešniji (i svakako njegov najkvalitetniji rad dosad) album ...Nothing Like the Sun, sa kog su preživele numere We'll Be Together, Be Still My Beating Heart, They Dance Alone, Fragile i Englishman in New York.
Ovaj blistavi niz prekida konfuzan i ne preterano zanimljiv album The Soul Cages (1991), obeležen Stingovim kontemplacijama na temu smrti oca. Na ovom izdanju uknjižio je tek jedan hit – beatlesovski poletnu i pojednostavljenu numeru All This Time. Utisak, srećom, popravlja već 1994. godine albumom The Summoner's Tale, sa koga valja istaći pesme za dug nezaborav
Osim pominjanih doprinosa u vidu pesama koje su pospešile prodaju i prijem filmova na koje se ozbiljnije računalo, Sting je uspeo da napravi i respektabilnu (mada ne postojanu) glumačku karijeru. U kultnoj Kvadrofoniji Franka Roddama odlično se snašao u ulozi buntovnog histerika i alternativca, a dosta dobro se pokazao i u neo-noir trileru Olujni ponedeljak Mikea Figgisa kraj Melanie Griffith, Seana Beana i Alana Batesa, dok je pohvale takođe dobio za upečatljive epizode u Dve čađave dvocevke i ekstravaganci Avanture barona Minhauzena Terryja Gilliama.
Ostatak filmografije otpada na bizarne projekte i epske promašaje. U njih bismo mogli svrstati Izobilje (u kom mu se bar pružila prilika da podeli ekran sa Meryl Streep), italijansku glavolomnu dramu Julija i Julija (u kome su mu društvo pravili Kathleen Turner i Gabriel Byrne) i Roddamovo viđenje priče o Frankensteinu Nevesta, u kojoj je prestrašivao prelepu Jennifer Beals. Dok se ni veliki Dino de Laurentis nikada do kraja nije oporavio od kolosalnog neuspeha Dine, ekranizacije čuvenog romana Franka Herberta, filmu čija je režija iz nekog teško objašnjivog razloga poverena ni najmanje za to primerenom Davidu Lynchu, barem su ostali prizori Stinga kao neustrašivog ratnika u bizarnom kostimu u previše agresivnoj stilizaciji čitavog filma.
poput Fields of Gold, Shape of my Heart (koja je svu svoju lepotu pokazala tek u sadejstvu sa emocijama nabijenim završetkom Bessonovog filma Leon/Profesionalac) i It's Probably Me (duet sa Claptonom iskorišćen kao ukras za Smrtonosno oružje 3). Nakon ovoga Sting će nastaviti da u redovnim tranšama isporučuje manje-više kvalitetne albume, ali već tada postaje evidentna njegova svest o drastičnoj promeni u svetu diskografije i navikama konzumenata, te on, poput nekolicine kolega, albume shvata kao možda i usiljeno opravdanje da se predstavi ključna pesma ili dve. Okreće se namenski pravljenoj muzici i pesmama skrojenim po potrebi promocije filma, u koji producenti toliko veruju da su radi
da odreše kesu i plate jedno tako značajno kompozitorsko i marketinški lako i brzo prepoznatljivo ime kao što je nesumnjivo Stingovo. Sting i na tom polju ostvaruje zapažene uspehe – saharinski šlager All For One (urađen udruženim snagama sa sličnomislećim Bryanom Addamsom i Rodom Stewartom za film Tri musketara) postao je planetarni hit, a u njegovoj radnoj biografiji su tri nominacije za Oskara za najbolju originalnu pesmu (u pitanju su bile numere koje su krasile sada već zaboravljene filmove Kate & Leopold, Hladna planina i Carevo novo odelo). A bilo je i ozbiljnih hitova na čisto muzičkom polju – svi još uvek pamte orijentalnu Desert Rose sa nezaboravnim doprinosom Cheba Mamija.
Prvu deceniju ovog milenijuma Sting je utrošio na besomučno prepravljanje vlastitih klasika potrebama i ukusima novog doba. Otud i poduži niz saradnji sa aktuelnim novim snagama pop scene. Nađe se vremena i za katkad iritantno insistiranje na društvenom aktivizmu i bavljenje modom, a dugovečni brak sa novinarkom Trudy Slater u javnosti osvežava svako malo pričajući o blagotvornosti tantričkog seksa. Vredi pomenuti da je Sting, između ostalog, i ponosni otac – njegova ćerka Coco je zvezda u nastajanju, a mnogi nakon albuma njenog benda I Blame Coco u njoj vide nadu za spas iole alternativnijeg i zaumnijeg elektropopa našeg doba.
Sting je očigledno već duže vreme na dosta ugodnoj koti kada na konto minulog rada sebi može da priušti i ekstravagantne poteze (poput nikome i ničemu potrebnog albuma od pre dva leta If on a Winter's Night, na kom je istraživao ne preterano privlačno nasleđe madrigalističkog pojanja britanskih ostrva od pre nekoliko vekova). Ipak, priroda kameleona ne popušta tek tako, te Sting iznalazi nove povode da stalno redefinišući postojeće note (a reč je o zbilja ogromnom i dragocenom fundusu kvalitetnog popa) sebe nametne kao zvezdu neprolaznog sjaja, a sa tim u paketu idu i turneje sa ovim ili onim muzičkim pakovanjem. Na radost mnogih.
StUDIJSKI ALBUMI
1985 – The Dream of the Blue Turtles
1987 – ...Nothing Like the Sun
1991 – The Soul Cages
1993 – Ten Summoner's Tales
1996 – Mercury Falling
1999 – Brand New Day
2003 – Sacred Love
2006 – Songs from the Labyrinth
2009 – If on a Winter's Night...
2010 – Symphonicities
ŽIvI ALBUMI
1986 – Bring on the Night
1991 – Acoustic Live in Newcastle
2001 – ...All This Time
2007 – The Journey and the Labyrinth
2010 – Live in Berlin
KOMPILACIJSKI ALBUMI
1994 – Fields of Gold: The Best of Sting
1984-1994
1997 – The Very Best of Sting & The Police
1999 – At the Movies
“Priroda kameleona ne popušta tek tako, te Sting iznalazi nove povode da stalno redefinišući postojeće note sebe nametne kao zvezdu neprolaznog sjaja”
Rage Against the Machine i Audioslave. Jedno ime povezuje ova dva velika benda (bez poređenja njihovih veličina). Radi se o jednom od najboljih gitarista svih vremena - Tomu Morellu.
Morello je odrastao s majkom nakon
što ih je njegov otac napustio posle samo jedne godine braka i vratio se u rodnu Nigeriju. Još u detinjstvu seli se iz rodnog Njujorka u Libertyville, predgrađe Čikaga, gde njegova majka dobija posao u srednjoj školi (predavala je istoriju SAD, a jedan od njenih učenika bio je i Adam Jones, gitarista benda Tool). Uz majku je sticao levičarska znanja, a jednom prilikom je sebe opisao kao „jedinog anarhistu u konzervativnoj školi“. Iako je tokom srednje škole svirao u nekoliko bendova, među kojima je najpoznatiji Electric Sheep, u kojem je svirao i Adam Jones (bas gitaru), Morellova muzička karijera morala je da sačeka. On je već tad pokazivao želju da stvara politički angažovane pesme, ali je najpre završio srednju školu kao jedan od đaka generacije i postao prvi stanovnik Libertyvillea koji se upisao na Harvard.
Uspešno je 1986. godine završio osnovne
studije političkih nauka, a onda se preselio u Los Anđeles, gde je radio šta je stigao da bi preživeo, pa je tako bio i striper. A bliski susret s političkim sistemom imao je tokom naredne dve godine dok je radio za kalifornijskog senatora Alana Cranstona. Tad je shvatio da političari najviše vremena provode tražeći novac od bogatih finansijera i praveći kompromise s idealima za koje bi trebalo da se bore.
Iako nikad nije prestajao da svira, bend s kojim se proslavio bio je Rage Against the Machine. I dok je u svojim prethodnim bendovima učio i razvijao veštinu, što je neretko podrazumevalo da ne svira solo deonice, sada je sav njegov raskošni talenat došao do
izražaja. Bend je sastavio 1991. godine oduševljen fristajl repovanjem Zacka de la Rochea. Morello je u sastav uveo bubnjara Brada Wilka, dok je De la Rocha našao basistu Tima Commerforda. I zahvaljujući obnovljenom interesovanju izdavača za rok muziku, čemu je doprinela grandž scena, već naredne godine imali su ugovor s etiketom Epic, a pre razlaza 2000. godine objavili su četiri izdanja (poslednje je ispunjeno obradama tuđih pesama). Morello je svirajući u RATM-u ispunjavao svoj san da se politički angažuje kroz muziku, da se bori za obespravljene i zanemarene tako što će široku javnost na svoj način upoznavati s nepravdama koje se odvijaju svugde oko njih. Rage se raspao kada ih je napustio Zack de la Roche, ali je preostala trojka brzo našla
“2003. godine nastao the Nightwatchman, njegov ventil za izražavanje političkih stavova.”
uhlebljenje - na predlog producenta Ricka Rubina spojili su se s Chrisom Cornellom, koji je u to vreme radio na solo karijeri, nakon raspada Soundgardena 1997. U narednih šest godina Audioslave (kako se zvao novi bend) izdaje tri uspešna albuma, ali relativno brzo dolazi do zasićenja i razlaza zbog „nepomirljivih razlika“ (Cornellove reči). Iako su imali jasan antiratni politički stav, nisu snimili puno politički angažovanih pesama jer Cornell nije želeo da postane zamena za De la Rocheu. A najsnažniji politički potez bio je kad su 2005. godine održali besplatan koncert na otvorenom na Kubi pred 50.000 ljudi. A kraj benda Audioslave označio je i novo okupljanje Ragea, najpre radi jednog koncerta, ali do danas RATM i dalje nastupa nekoliko puta godišnje, bez najave snimanja novog materijala.
A tokom rada u Audioslaveu Morello nije sedeo skrštenih ruku. Želeo je da električnu gitaru povremeno zameni akustičnom, kao i da zapeva, i to politički angažovane pesme. Tako je 2003. godine nastao The Nightwatchman, njegov ventil za izražavanje političkih stavova. Sve je krenulo od nastupa pred malom publikom, da bi već 2003. učestvovao u Tell Us the Truth turneji koju je organizovao Billy Bragg.
Iako u početku nije imao plan da snima albume nakon razlaza Audioslavea, Morello je kao The Nightwatchman dosad objavio dva albuma („One Man Revolution“ i „Fabled City“), kao i EP „Union Town“, o kojem pišemo u ovom broju, dok treći album treba da stigne krajem leta.
Paralelno sa solo radom, Morello je okupio i sastav Street Sweeper Social Club, rep-metal grupu, u kojoj je glavni vokal Boots Riley iz benda The Coup. Ovaj sastav koji je „više od benda“ dosad je objavio jedan album i jedan EP, uz nedefinisane planove za budućnost. Jedno je sigurno, Morello neće prestati da stvara muziku dok god bude mogao da pokreće prste.
Tokom godina Morello je razvio originalan stil sviranja u kojem kombinuje metal i pank rifove s hiphop elementima. A da bi stvorio razne neobične zvuke koristi raznovrsne pedale, među kojima su i Dunlop Cry Baby, Digitech WH-1 Whammy i Ibanez DFL Flanger, a oslanja se i na Marshallovo pojačalo i Peavey zvučnik. Manje-više istu opremu koristi i tokom snimanja, a eksperimentiše jedino izborom pojačala.
Koristi i značajno modifikovane gitare raznih proizvođača. Monger Custom „Arm The Homeless“ jeste njegova omiljena gitara, koju je prema njegovim zahtevima napravila kompanija Performance Guitar USA, a koju je u međuvremenu rastavljao i menjao više puta. Pred nje, ima i nekoliko Fender, Ibanez i Gibson modela, te još nekoliko gitara manje zvučnih imena.
Pored muzičkih aktivnosti, Morello je i suosnivač (sa Serjom Tankianom, pevačem benda System of a Down) neprofitne organizacije Axis of Justice. Kao razlog za nastanak organizacije navode Ozzfest 2002. godine na kojem su neki fanovi otvoreno koristili rasističke simbole. Axis of Justice prenosi antirasističke i antifašističke poruke, a pojavljuje se na koncertima na kojima nastupaju bendovi dvojice osnivača. Tokom godina, s organizacijom su sarađivali i Flea, Chris Cornell, Pete Yorn, Maynard James Keenan i drugi. Organizacija je objavila jednu muzičku kompilaciju 2004. godine, a do decembra prošle godine Tankian i Morello su svake nedelje imali i radijsku emisiju u kojoj su promovisali ciljeve organizacije.
Ako ste se pre godinu-dve zaljubili u simpatičnu sintpop pesmu „Fireflies“, onda će vas obradovati to da je Owl City objavio novi album. Svojim prvim izdanjem ovaj sastav je privukao više pažnje nego što se moglo očekivati od samizdata, ali je drugi album, zahvaljujući iznenadnom hitu o svicima i nesanici, ono što je vinulo Owl City u astronomske visine. I od prvih tonova trećeg izdanja sasvim je jasno da tu nema puno pomaka od oprobanog recepta. Zvuk i dalje zvuči magično svemirski, melodije su sanjive i razigrane, a elektropop zvuk će oduševiti fanove, dok neće iritirati ostatak publike. Dakle, „All Things Bright and Beautiful“ ne donosi ništa revolucionarno, ali fanovima daje još jedan razlog da poveruju da sintpop ipak neće izumreti.
Jedno od nepisanih pravila kaže da svaka muzika mnogo bolje zvuči na putu ka plaži, odnosno ako vas kud god da ste krenuli tamo dočekuju talasi i pesak. I nema veze da li idete kolima, vozom, autobusom ili ste već u priobalju i lenjo koračate. A da bi to osećanje bilo mnogo jače, tu je i novi album Sergenta Garcije. „Una y otra vez“ je album na kojem Garcia uspešno kombinuje kolumbijsku muziku s karpiskim ritmovima, popom i hiphopom. Zbog toga je ovo album koji će vas naterati da makar nakratko pomislite da je plaža došla do vas, pa makar se nalazili i u centru zagušljivog Beograda. U četrnaest numera smestio se „mali milion“ ritmova i svaki će vas naterati da poskočite i poželite da Sergent Garcia i njegov bend zasviraju iza ćoška i nateraju vas da zaboravite svakodnevicu.
Pet godina nakon izlaska iz anonimnosti, puno pohvala i još većih očekivanja, Arctic Monkeys predstavljaju svoj četvrti album. I kao što su kroz prethodna izdanja pokazivali kako se šire njihovi muzički vidici, tako to čini i „Suck It and See“. Bili su brzi i prljavi, onda su otkrili da postoje i drugačiji načini sviranja, da bi sada ponudili svoju varijantu roka šezdesetih. I ona zvuči - bledo. Jeste nešto prljavija od ranih Beatlesa, ali kao da su zaboravili da su čuvene "bube" i svoje najmirnije i svoje najbučnije pesme snimile upravo u toj deceniji. Arctic Monkeys zvuče neubedljivo, nisu ni dovoljno originalni, niti dovoljno verni periodu koji rekreiraju, i tu sve pada u vodu. Od interesantnih, talentovanih klinaca pretvorili su se u dosadan, prepotentan bend koji misli da je sve čega se dotakne zlato.
Album koji nam je Eddie Vedder poklonio ovog proleća nešto je što niko nije mogao da očekuje, a istovremeno se spremalo godinama, za šta su znakci bili jasno onima koji su umeli da ih čitaju. Jedan od znakova je fenomenalan soundtrack za film „Into the Wild“. Tu je i boravak na Havajima, kao i poneka od ranijih pesama u kojima nije ogorčen već vrlo iskren i otvoren. Ali ono što je verovatno najviše uticalo na to da nam se Eddie potpuno otvori i ogoli jeste da je ovo zapravo njegov prvi pravi solo album, neopterećen obavezama koje nameće rad u bendu, niti zadatkom da pesme složi s filmskom slikom. On se zabavlja snimajući ovaj dragi kamen koji će pravi fanovi s uživanjem slušati. Uglavnom je sam sa svojim instrumentom (to je ukulele, ako neko nije shvatio iz naziva), i uglavnom peva originalne pesme. A tu je i poneka obrada matičnog benda (na primer pesma „Can't Stop“, koja otvara album), te poneka saradnja (duet s Chanom Marshallom „Tonight You Belong to Me“). Dok slušate kako peva, imaćete osećaj da ste s njim i njemu najmilijim osobama tokom prijatne tople večeri, pored vatrice koja se polako gasi, i ceo svet lagano tone u san. Ako ste spremni za takvu „avanturu“, ovaj album je za vas.
(New West Records)
Bend iz Lidsa za svoj četvrti album rešio je da iskoristi moć interneta i crowdsourcinga. Umesto da upakuju gotov album, Kaiser Chiefs su fanovima ponudili 20 pesama s idejom da svako osmisli (na osnovu jednominutnih inserata) svoje lično izdanje od 10 pesama. Zanimljiv eksperiment je očito bio zamišljen kao kratkotrajna marketinška fora jer je već par nedelja kasnije stigla njihova verzija, sa 12 pesama, među kojima su i neke ranije neprikazane. No, sve zajedno radi se o izboru raznovrsnih pesama, sve liči na ispitivanje u kom smeru da krenu... Da li da se zadrže na onome što fanovi već znaju ili da menjaju svoj zvuk. I svakako da odgovor već imaju, a pred nama je još jedno solidno izdanje koje će se fanovima dopasti, a ostali će lako preboleti što ga nisu čuli.
Nakon osam godina pauze, novi album kultnog benda Blondie je pred nama. Snimljen još tokom 2008. i 2009. godine, a tek sad je predstavljen javnosti. A nakon problema sa izdavačkim kućama, bend je to uradio sam. I to je uradio na odličan način jer, iako „Panic of Girls“ nije album kakav bi ih probio u njihovim ranim danima, ipak je odlično pop izdanje za bend koji ulazi u petu deceniju stvaralaštva. Pored klasičnih pop melodija, čućete i rege i malo žešćeg zvuka, a sve zajedno uz glas koji toliko volite. I svakako ćete pomisliti da bi muzička scena bila mnogo zanimljivija kad bi samo još nekoliko bendova moglo da snima takve pesme.
Nakon dva dugosvirajuća izdanja, Tom Morello u svom The Nightwatchman odelu predstavlja EP „Union Town“, namenjen podršci radu američkih radničkih sindikata. Ono što ovo izdanje, pa i ostala koja je snimio sam, izdvaja od velike većine s muzičke tržnice jeste to što Morello govori i peva iz srca i ne libi se da jasno kaže šta misli. Ovde on podršku i svoja uverenja pokazuje kroz niz originalnih pesama i obrada, a sve sa ciljem da podstakne radnike da veruju da se mogu izboriti za svoja prava i da im donira makar neki dolar od prodaje ovog izdanja. I koliko god to delovalo besmisleno i bezazleno, zapravo pokazuje da je Morello jedan od retko iskrenih ljudi na današnjoj sceni.
Puno je vremena trebalo Scottu Matthewu da iz pozadinskih rola dođe u priliku da iz prvog reda predstavi svoju muzičku viziju. Dugo je radio na muzici za razna filmska ostvarenja, među kojima i za „Cowboy Bebop“ i „Ghost in the Shell“, ali je tek 2006. stigao dalje - četiri njegove pesme, a i on glavom i bradom pojavili su se u filmu „Shortbus“. To je izgleda bilo dovoljno za skupljanje samopouzdanja i hrabrosti da 2008. godine objavi svoj prvi album. Odmah je bilo jasno da se radi o umetniku koji će okupiti malu ali vernu skupinu fanova koji će upijati njegove melodije i reči i koji će uživati u pevanju koje podseća na emotivnog Bowieja, te Anthonyja koji je na tren pogled bacio ka publici koja uživa u njegovim delima. Takav je i Matthewov novi album „Gallantry's Favirote Son“. Emotivan, veseo i tužan, na momente melanholičan i sve vreme vrlo ličan i iskren. Kao da je umesto da ih upiše u dnevnik i zaključa, svoja iskustva, događaje i osećanja pretočio u pesme koje stavlja na uvid svima koji su spremni da slušaju. Zbog toga ovaj album ne treba puštati u pozadini, morate mu se posvetiti i pronaći onaj njegov biserni momenat koji će samo za vas imati posebno značenje, a ako mu se iskreno posvetite, u tome ćete i uspeti.
Bez obzira što ga nešto manje od dve godine deli od jubilarnog pedesetog rođendana, mladoliki Johnny Depp
još uvek može da se prošvercuje kao jedan od holivudskih zlatnih dečaka. Put od tinejdž atrakcije do jednog od najcenjenijih i najplaćenijih glumaca današnjice traje već gotovo tri decenije. A kraj mu se ne nazire.
John Christopher Johnny Depp II rođen je 9. juna 1963. Zbog brojnih selidbi i razvoda roditelja Depp je izrastao u buntovnog mladog čoveka. Napustio je srednju školu da bi usavršio sviranje gitare. Sa bendom odlazi u Los Anđeles i ženi se 1983.
Supruga Lori Anne Allison upoznala ga je sa
Nicholasom Cageom. On mu je savetovao da se okane muzike i pojuri glumačku karijeru. Depp ga nije sasvim poslušao (muzike se nije nikada u potpunosti odrekao), ali je odlučio da se okuša kao glumac.
Debitovao je 1984. u kultnom hororu Wesa Cravena Strava u Ulici brestova, da bi godinu dana kasnije zaigrao u danas gotovo zaboravljenoj letnjoj komediji Private Resort.
Pošto se razveo, zabavljao se sa glumicom Sherilyn Fenn (Audrey Horne iz serije Twin Peaks). Bilo je planirano da Fenn i Depp zajedno glume u skejterskoj drami Trashin’ ali je zbog intervencije producenta glavna uloga pripala i danas aktuelnom Joshu Brolinu. Željan većih uloga, Depp je, posle epizode u Vodu smrti (1986) Olivera Stonea, prešao na televiziju. Glumio je u prve četiri sezone serije 21 Jump Street (1987-1991) i gotovo preko noći postao tinejdžerski idol. Posteri i nalepnice sa njegovim likom preplavili su SAD, a zatim i ostatak sveta. Bez obzira što je zahvaljujući svom TV angažmanu stekao ime, Depp je bio nezadovoljan zato što su mu svakodnevna snimanja onemogućavala da prihvati druge uloge. Čim mu se ukazala prva prilika, napustio je seriju (koja se sezonu kasnije i ugasila) i odlučio da se od tada pa nadalje bavi isključivo filmom.
Na iznenađenje mnogih, Depp je prihvatio glavnu ulogu u filmu Plačljivko, muzičkoj komediji kontroverznog Johna Watersa. Film nije bio veliki hit na blagajnama, ali je dobio odlične kritike, što je donelo publicitet i glavnom glumcu. Tranzicija sa malog na veliki ekran bila je uspešna. Status mlade zvezde u usponu Depp je potvrdio naslovnom ulogom u fantaziji Edvard Makazoruki, u kojoj je nastupio sa svojom tadašnjom draganom Winonom Ryder. Ovaj film bio je značajan iz dva razloga: Depp je do-
bio svoju prvu nominaciju za Zlatni globus i prvi put je radio sa talentovanim rediteljem Timom Burtonom. Njih dvojica su u naredne dve decenije sarađivali još sedam puta, snimivši zajedno neke od svojih najboljih filmova.
PUt KOJIM Se Ređe IDe
Pošto je u ime „dobrih starih vremena“ pristao na kameo u filmu Fredi je mrtav: Poslednja noćna mora (1991), šestom delu Strave u Ulici brestova, Depp je odigrao zapažene uloge u drami Šta izjeda Gilberta Grejpa? (1993) i romantičnoj komediji Beni i Džun (1993). Tokom devedesetih Depp je pazio da ne zapadne u holivudsku mašineriju, često prihvatajući uloge u projektima koji se nisu smatrali previše komercijalnim. Rukovodeći se tom odlukom, Depp je prihvatio rolu u filmu Arizona drim (1993), prvom (i zasad poslednjem) američkom projektu Emira Kusturice. Depp i Kusturica su se sprijateljili tokom snimanja i, po sopstvenom priznanju, „postali braća“. Zahvaljujući ovom prijateljstvu Depp ima običaj da s vremena na vreme poseti Beograd (još se pamti čuveni nastup „Partibrejkersa“ u SKC-u kada su sa njima svirali Kusturica, Jarmush i Depp) i Mećavnik u blizini Mokre Gore (prošle godine je u okviru Kustendorfa otkrivena i drvena skulptura sa Deppovim likom).
Glavna uloga u biopiku Ed Vud (1994), po-
Depp je poznat po svojim tetovažama, pomoću kojih je želeo da zabeleži važne trenutke u životu. Ima ih desetak.
Na glumčevom telu mogu se pronaći imena njegove majke, ćerke i sina. Ipak, najveću pažnju privlači tetovaža na njegovom levom bicepsu - Wino Forever (Zauvek šljokara). Ona je prvobitno sadržavala i ime Deppove devojke Winone Ryder, ali ju je glumac prepravio posle raskida.
Đorđe Bajić
novo u režiji Burtona, donela mu je mnoge pohvale – Depp je jednom zasvagda dokazao da pored lepog lica poseduje i zavidan glumački talenat. Usledio je potencijalno komercijalniji akcioni triler Johna Badhama Pravi trenutak (1995), ali je film loše prošao na blagajnama. Deppova sklonost ka neholivudskim projektima potvrđena je saradnjom sa Jimom Jarmushom (Mrtav čovek, 1995) i Terryjem Gillianom (Paranoja u Las Vegasu, 1998), ali je svoju popularnost svako malo podgrejavao umereno populističkim naslovima, među koje mogu da se ubroje romantična drama Don Huan de Marko (1995) i krimić Doni Brasko (1997). Godine 1999. odigrao je glavne uloge u dva odlična filma - Uspavanoj dolini Tima Burtona i Devetoj kapiji Romana Polanskog, ali i debaklu Astronautova žena
Krajem milenijuma Depp je sredio i svoj lični život. Posle razlaza sa Winonom Ryder, a zatim i sa manekenkom Kate Moss, Depp je 1998. započeo romansu sa francuskom pevačicom/glumicom Vanessom Pardis, koja traje do danas. Bez obzira što se nikada nisu venčali, Depp i Paradis se ubrajaju među najstabilnije parove u šou-biznisu. Iz ove veze rodila su se deca Lily-Rose (1999) i John (2002). Depp je trebalo da glumi zajedno sa svojom izabranicom u još jednom Gillianovom filmu - trideset miliona dolara vrednom Čoveku koji je ubio Don Kihota. Snimanje je počelo 1999. godine, ali je zbog povrede glavnog glumca Jeana Rocheforta i poplava koje su uništile setove snimanje prekinuto i film je otkazan.
Tokom poslednje decenije usledili su brojni hitovi i poneki promašaj. Među neuspešne Deppove filmove ubrajaju se Iz pakla (2001) i Libertin (2005), ali je mnogo više bilo pogodaka – kako u komercijalnom, tako i u umetničkom smislu. Depp je pronašao zlatnu žicu prihvativši ulogu u avanturističkom spektaklu Pirati sa Kariba: Tajna Crnog bisera (2003), koji mu je uz ogromnu slavu doneo i prvu nominaciju za Oskara.
Njegov lik Jack Sparrow prvobitno je bio zamišljen kao epizodni, ali je kao favorit publike postao oslonac serijala. Usledila su tri komercijalno izuzetno uspešna nastavka (2006, 2007, 2011), pa je Depp, hteo to ili ne, dospeo na holivudsku A listu. Veliki komercijalni uspeh filmova za decu na kojima je sarađivao sa Burtonom, Čarli i fabrika čokolade (2005) i Alisa u Zemlji čuda (2010), samo je učvrstio njegovu poziciju. Usledile su još dve nominacije za Oskara (U potrazi za Nedođijom, Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit). Depp je nastavio da snima raznovrsne filmove, a među kvalitetnije naslove mogu se ubrojati biografska drama o životu kubanskog pisca Reinalda
Arenasa Pre nego što padne noć (2000), u kojoj Depp glumi transvestita, i triler Tajni prozor (2004), snimljen po priči Stephena Kinga.
U poslednjih nekoliko godina Depp je na svom glumačkom vrhuncu. Bar što se tiče popularnosti i honorara. U Narodnom neprijatelju (2009) jedna od partnerki mu je bila i naša Branka Katić, dok je prošle godine glumio uz Angelinu Jolie u romantičnom trileru Turista (2010). Za pojavljivanje u aktuelnom hitu Pirati sa Kariba 4: Na čudnim plimama (2011) dobio je honorar od čak 55,5 miliona dolara. Za jesen ove godine najavljena je premijera filma Dnevnik ruma (2011), koji je rađen po istoimenom romanu
Depp sa porodicom živi na relaciji Francuska-Bahami. U Ameriku dolazi samo kad mora, uglavnom na premijere svojih filmova. Pre nekoliko godina veliku pometnju je izazvao Deppov intervju nemačkom listu Stern u kome je rekao da je Amerika ponekad kao „glupo štene sa velikim zubima“. CNN je dodao ulje na vatru prenevši Deppove reči da bi voleo da njegova deca zemlju svoga oca vide kao „polomljenu igračku, sa kojom će se malo poigrati i onda je napustiti“. Prijateljstvo sa Kusturicom je, očigledno, ostavilo trag.
Huntera S. Thompsona (Depp je veliki fan ovog pisca i već je glumio u Paranoji u Las Vegasu, takođe po Thompsonovoj prozi). Sledeće godine očekuje nas premijera raskošne horor melodrame Tamne senke (2012), inspirisane istoimenom TV serijom iz šezdesetih – u pitanju je još jedna saradnja sa Timom Burtonom. U ovom filmu Depp će glumiti jednog od svojih idola iz detinjstva - vampira Barnabasa Collinsa. Depp radi i na proširivanju polja delovanja, pa se obreo i iza kamere. Trenutno snima dokumentarac o Keithu Richardsu, gitaristi Rolingstonsa, koji u serijalu Pirati sa Kariba glumi oca Jacka Sparrowa. Ovo će biti druga Deppova režija – sa prvom režijom filma Hrabri debitovao je u Kanu 1997. godine. Najavljivano da je će Depp tumačiti glavnu ulogu u novom Kusturičinom filmu čiji je radni naslov bio Sedam prijatelja Panča Vilje i žena sa šest prstiju, ali, po svemu sudeći, taj projekat neće biti realizovan u skorijoj budućnosti zbog Deppove prezauzetosti.
1990 – Plačljivko (Cry-Baby)
1990 – Edvard Makazoruki (Edward Scissorhands)
1993 – Arizona drim (Arizona Dream)
1994 – Ev Vud (Ed Wood)
1997 – Doni Brasko (Donnie Brasco)
1998 – Paranoja u Las Vegasu (Fear and Loathing in Las Vegas)
1999 – Uspavana dolina (Sleepy Hollow)
1999 – Deveta kapija (The Ninth Gate)
2003 – Pirati sa Kariba: Prokletstvo Crnog bisera (Pirates of the Caribbean: The Curse of the Black Pearl)
2005 – Čarli i fabrika čokolade (Charlie and the Chocolate Factory)
Članovi ovog trija sreli su se 2000. na Berklee muzičkom koledžu u Bostonu, a nakon višegodišnjeg druženja i muziciranja razvili su snažnu muzičku povezanost, koja je zaslužna za njihov jedinstven zvuk. Dodatnu raznovrsnost u muzičkom izrazu donosi njihovo različito poreklo: pijanista Florian Weber je nemac; basista Jeff Denson je rođen i odrastao u glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država; perkusionista Ziv Ravitz potiče iz izraelske porodice muzičara. Njihovo preuzimanje i uklapanje različitih muzičkih pravaca uticalo je i na izbor imena sastava, jer "Minsarah" na hebrejskom znači "prizma". Nakon brojnih samostalnih i zajedničkih nastupa u Nemačkoj i SAD usledio je i prvi album, a sada je pred nama njihovo drugo studijsko izdanje. "Blurring the Lines" sadrži nove ideje i obiluje improvizacijama, uz snažno izražavanje muzičara, ali bez dominacije pojedinca - oni se međusobno podržavaju i dopunjuju, formirajući zajednicu kompatibilnih kontrasta. Album se sastoji od devet numera, u kojima su kompozitorski talenat oprobala sva tri člana, donoseći sopstveni zvuk, stil i iskustvo.
(Enia 2009 / One HiFi)
Četvrti album izraelske pevačice Efrat Alony kombinuje akustičnu i elektronsku muziku kako bi kreirao autentičan zvuk pod okriljem savremenih kretanja u pop muzici. S obzirom na to da je Alony studirala kompoziciju, aranžiranje, džez i klasično pevanje u Izraelu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama, ovakav pristup ne iznenađuje, a mešavina stilova prisutna je još od njenog prvog albuma. Za produkciju je bio zadužen njen dugogodišnji saradnik, nemački pijanista Mark Reinke, dok je ritam-sekcija delo multiinstrumentaliste Christiana Thoméa. Avanturistička atmosfera, koja provejava čitavim albumom, podržana je sjajnim glasom Efrat Alony, jasnoćom osnovnog izraza i dubokim emocijama. Većinu muzike i tekstova napisao je duo Alony-Reinke, čiji se stilovi prepliću sa lakoćom, stvarajući jedinstven kolaž osećanja. U isto vreme melodičan, misteriozan i intiman, "Dismantling Dreams" predstavlja pravi dokaz nesputanog talenta izraelske pevačice i njenog benda.
„INveNtIONeN UND SINFONIeN“
„FRANzöSISCHe SUIte v“
(ECM 2009 / One HiFi)
Austrijski pijanista Till Fellner studirao je na bečkom konzervatorijumu, a već gotovo dve decenije osvaja nagrade na takmičenjima širom sveta. Iako je još uvek u svojim tridesetim, stekao je međunarodnu reputaciju kao izvođač klasične muzike iz perioda romantizma i barokne ere. Više od četiri godine nakon izvođenja "Das Wohltemperierte Klavier", ovaj vrhunski muzičar ponovo je snimio Bahova dela. Čiste artikulacije i forme, Fellner nepogrešivo isporučuje svaki ton i obraća puno pažnje na najsitnije detalje. Fleksibilnost u oblikovanju izraza i lepota tonova doprinose senzualnom, a istovremeno tehnički besprekornom izvođenju. Ovome doprinosi sjajna, kristalno čista produkcija kuće ECM, u kojoj se svaki ton čuje potpuno jasno, što garantuje zavidan kvalitet reprodukcije na kućnim audio-uređajima.
Režija: Greg Mottola
Žanr: SF komedija
Uloge: Nick Frost, Simon Pegg, Seth Rogen, Kristin Wiig, Sigourney Weaver
Trajanje: 104 minuta
Greg Mottola (Kul momci, Adventureland) u svom je izvrsnom ovogodišnjem rediteljskom radu, neodoljivoj SF komediji Pol, udružio snage sa ubojitim britanskim dvojcem Frost & Pegg (Shaun of the Dead, Hot Fuzz) i Sethom Rogenom (glas vanzemaljskog spadala iz naslova filma), dok im podršku pružaju sjajni Kristin Wiig, Jason Bateman, Jane Lynch i Sigourney Weaver. Svi oni su se okupili oko priče (čiji su autori Frost & Pegg) o dvojici ostrvskih zaluđenika u svet naučne fantastike i srodne reone pop kulture koji kreću na hodočašće po američkim zabitima i negde nasred puta dobijaju pratnju u vidu nestašnog vanzemaljca ogrezlog u ovozemaljskom cinizmu i hedonizmu. Pol je komedija naravi koja je zaista smešna i koja pleni izuzetno precizno podešenim i gradiranim ritmom. Osim toga, ovo je jedinstveno ljubavno pismo upućeno na adresu fascinacije popularnom kulturom, čiji autori uspevaju da na filmski pismen i rečit način predoče svet u kome emocije nadvladavaju razum i sve to bez pogubnih posledica, kao i gde su predanost i odanost kategorije koje se same po sebi podrazumevaju. Pol je ono najbolje što američka A kinematografija može da ponudi i, nadasve, uverenje da je drugačiji i bolji svet ipak moguć. Pa bio on i samo u vidu uspele i neodoljive filmske igrarije.
Režija: Matthew Vaughn
Žanr: fantastika
Uloge: Michael Fassbender, James McAvoy, Jennifer Lawrence, Kevin Bacon, January Jones
Trajanje: 132 minuta
Matthew Vaughn, britanski autor niza zapaženih, kvalitetnih i uspešnih ostvarenja (Layer Cake, Stardust, Kickass), pokazao se kao odlično rešenje za reanimatora serijala X-Men. Premda su svi prethodni filmovi iz ove franšize bili zadovoljavajućeg kvaliteta i uspešni, bio je neophodan drastičniji remont kako bi se povratila svežina. Priča Prve klase izmeštena je u 60. godine prošlog veka i opisuje mladost i upoznavanje Charlesa Xaviera (pofesor X) i Erika Lehnsherra (Magneto). Osim vrhunski odmerene i efektne stilizacije koja učini da u trenu pomislite na neke od ranijih avantura agenta 007, Vaughn svoje viđenje osnovne postavke obogaćuje naglašenom emocionalnošću bez ironijskog otklona. Ogromna pomoć mu na tom planu stiže od nadahnutog glumačkog ansambla, a pravo osveženje je odluka autora da možda prvi put dobijemo negativca potpuno lišenog karikaturalnog prenaglašavanja i pojednostavljivanja. Reditelj svoje majstorstvo dokazuje staloženim vođenjem bogato umrežene priče i akcionim sekvencama koje plene retkim spojem maštovitosti i suptilnosti. Čak i kada se posmatra mimo konteksta serijala i Marvelovog strip-predloška, ovo je zaista retka zverka – istinski odličan film i nepatvoreni gledački užitak za one sklone pametnoj a dinamičnoj filmskoj zabavi.
Slika Zvuk Film Slika Zvuk FilmRežija: Justin Lin
Žanr: hiper akcija
Uloge: Vin Diesel, Paul Walker, Jordanna Brewster, Dwane The Rock Johnson, Elsa Pataky, Tyree Gibson, Ludacris
Trajanje: 130 minuta
Nekim čudom Paklene ulice su se, mada u početku ništa nije slutilo na to, izrodile u veoma uspešan i dugovečan serijal. Krajem proleća u bioskope širom planete došao je i svečarski peti deo, u kome su okupljeni praktično svi iole važniji članovi bande kradljivaca skupocenih automobila iz prethodnih avantura. To jeste šarmantna dosetka, ali i potez koji za posledicu ima tzv. gužvu u jedanaestercu. Previše je likova, neki od njih su skoro neprepoznatljivi, što sve donekle usporava prirodan ritam priče. Osim toga, The Rock predstavlja odlično pojačanje glumačkom ansamblu, njegova pojava prosto gospodari svakom scenom u kojoj se pojavljuje, ali uvođenje lika koji on tumači i njegovo smeštanje nasuprot vidno potrošenom Vinu Dieselu dovodi do upadljive neravnoteže. Ipak, ovo jeste film u kome je lako uživati – akcioni segmenti su zaista upečatljivi, a scena završne potere ulicama brazilskog megalopolisa lako se preporučuje za nezaborav. Uz to, okruženje Rio de Žaneira u svim pojavnim oblicima (od ubogih favela do poslovnih četvrti) doprinosi živopisnosti i osobenosti ovog ostvarenja unutar serijala i ukupne bioskopske ponude ove sezone, a pozitivan utisak svakako dosta duguje i ovog puta nešto realističnije utemeljenoj akciji sa dosta manje CGI preterivanja.
Režija: Todd Phillips
Žanr: komedija
Uloge: Bradley Cooper, Zach Galifianakis, Ed Helms
Trajanje: 102 minuta
Lepo piše na posteru, čopor se vratio. I to na velika vrata! Uspešan film zahteva nastavak, pa ne čudi što su se reditelj Todd Phillips i glavni glumci Mamurluka u Vegasu okupili da bi nam podarili novu avanturu. Ono što ne valja ne treba menjati, kaže stara izreka, koja je u Mamurluku u Bangkoku shvaćena prilično doslovno. Kompletan zaplet prvog filma prekopiran je u drugom: trojica prijatelja se bude u prilično jadnom stanju, ali ne mogu da se sete šta im se dogodilo. Prateći tragove, oni polako otkrivaju tajne burne noći koja je ostala iza njih. Brojna iznenađenja i smeh do suza podrazumevaju se. Pošto se radi o drugom delu a ne o rimejku, ipak je bila potrebna neka značajnija varijacija koja bi novi film odvojila od prethodnika. Ovoga puta, umesto u Las Vegasu, čopor se obreo u Bangkoku – poročnom glavnom gradu Tajlanda. Mamurluk u Bangkoku jeste otvoreno prepisivački film, ali mu se to može oprostiti zato što je neverovatno zabavan. Posle uvodnih dvadesetak minuta koji ispadaju iz ritma, film dobija na ubrzanju. Od trenutka kada se pojave „šitake pečurka“ i minijaturni majmun u teksas prsluku, počinje urnebes koji ne prestaje do samog kraja – zapravo, zahvata čak i odjavnu špicu. Uspeh ove komedije je u tome što, bez obzira na copy/ paste pristup, ipak uspeva da bude sveža i razoružavajuće duhovita.
Režija: Catherine Hardwicke
Žanr: fantazija
Uloge: Amanda Seyfried, Shiloh Fernandez, Max Irons
Trajanje: 100 minuta
Catherine Hardwick je nekada važila za uglednu rediteljku, a njeni filmovi Trinaest i Gospodari Dogtauna slavljeni su kao odlične studije života tinejdžera. A onda je došao Sumrak. Film zasnovan na romanu Stephenie Meyer postao je planetarni hit, ali je ugled rediteljke bio ozbiljno ugrožen. Umesto da se vrati nezavisnim ostvarenjima u kojima se najbolje snalazi, Hardwickova pokušava da ovim klonom ponovi uspeh Sumraka Crvenkapa je priča smeštena u nedefinisanu prošlost i govori o mladoj devojci koja je možda, a možda i nije, zaljubljena u vukodlaka. Kada zver napadne njeno selo i ubije joj sestru, Valerie (Seyfried) pokušava da otkrije identitet ubice. Osumnjičenih je mnogo, pa Crvenkapa prerasta u nespretni natprirodni whodunit ukršten sa saharinskom ljubavnom pričom (Valerie voli jednog, a trebalo bi da se uda za drugog mladića). Slede neuverljive dramske situacije i mnogo loših CGI efekata. Protraćena je sjajna glumačka ekipa u kojoj se nalaze Virginia Madsen, Lukas Hass, Gary Oldman, Billy Burke i Julie Christie. Bajka o Crvenkapi je pre gotovo trideset godina mnogo, mnogo uspešnije varirana i ukrštena sa mitom o vukodlacima u Jordanovoj Vučjoj družini. Ova nova Crvenkapa bolje da se izgubila u šumi.
Režija: Francis Lawrence
Žanr: ljubavna drama
Uloge: Robert Pattinson, Reese Witherspoon, Christoph Waltz
Trajanje: 120 minuta
Reditelj Francis Lawrence, po svemu sudeći, žudi za Oskarom, pa se upustio u pokušaj pravljenja „velike američke ljubavne priče“. Puste nade! Voda za slonove neće utoliti žeđ gledalaca željnih dobrog filma, a Lawrenceu bi bilo bolje da se držao manje pretencioznih akcionih spektakala sa elementima horora po kojima je poznat (Konstantin, Ja sam legenda). Njegov novi film je baziran na istoimenom romanu Sare Gruen (nedavno objavljen i kod nas) i ispričan pomoću niza reminiscencija glavnog junaka Jacoba Jankowskog, koji odlučuje da pod stare dane otvori dušu. Jankowski je tridesetih godina XX veka, u vreme divljanja Velike depresije, radio u cirkusu i tamo sreo „ljubav svog života“ – lepu jahačicu Marlenu (Witherspoon), koja je bila, eto komplikacije, supruga vlasnika cirkusa. Naravno, tinejdžerke će biti presrećne što mladog Jacoba glumi Robert Pattinson (vampir Edward iz Sumraka sage), ali to neće biti dovoljno onima koji imaju iole veće zahteve. Servirana priča je veoma neuverljiva i predstavlja teško svarljiv konstrukt. Troje glavnih glumaca je na auto-pilotu, što i ne čudi imajući u vidu dramaturške propuste i rupe u scenariju. Ako ništa drugo, Reese Witherspoon izgleda čarobno u svom kostimu za nastup, a film poseduje neospornu vizuelnu uglađenost koja pleni u svakom majstorski postavljenom kadru. Ostalo, jednostavno, ne drži vodu.
Akustička obrada prostora
Av procesori
Av risiveri
Blu-ray plejeri
CD plejeri
Centralni zvučnici
D/A konverteri
efekt zvučnici
Gramofoni
Gramofonska pretpojačala
Gramofonske zvučnice
HDMI kablovi
Integrisana stereo pojačala
Interkonekcijski kablovi
Kablovi za zvučnike
Koaksijalni kablovi
Kompleti zvučnika
Mikro sistemi
Optički kablovi
Slušalice
Stalci za zvučnike
Stereo pojačala snage
Stereo pretpojačala
Strujni kablovi
Strujni razdelnici
Subwooferi
Subwoofer kablovi Tjuneri
višekanalna pojačala zvučnici
U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežen 4Audio cenovnik
aosvežen AV impuls cenovnik
aosvežen One HiFi cenovnik
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
CD
Samsung HT-Z220 .......................................
Yamaha RX-V767 & BD-S667
Harman Kardon AVR142 & HKTS11 HF34 / 60
HtIB
Harman Kardon BDS 800 ............................. HF39 / 62
Harman Kardon HS 200WQ
LG HB45E
/ 70
/ 72
/ 66
/ 66
Philips HTS9520 ...........................................
Samsung HT-C7200
KABLOvI Audio System Dinić
/ 62
/ 66 Samsung HT-BD1255
/ 60
/ 76 Audio System Dinić Ultimate
Chord Company Cadenza......................
Sennheiser HD-800 ......................................
ALL-IN-ONe
UnitiQute
CR-H500NT
DeSKtOP
/ 64
/ 67
/ 54
/ 60
/ 64
KAMeRe
SOUNDBAROvI
Cena mikrosistema se odnosi na centralnu komponentu i zvučnike samo ako je navedeno u poslednjoj koloni.
Cene se odnose na ceo komplet zvučnika
Cene zvučnika se odnose na par, ako nije drugačije navedeno.
