Hi-Files #44

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Đorđe BAJIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ

Fotografije i dizajn

Stereo SpOt

Adresa

Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Osnivač i izdavač

Hi-Files Group

Dimitrija tucovića 146/6

11050 Beograd tel/fax: 011/2414-700

Web adresa www.hi-files.com, m.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj

1820-2950

Štamparija Rotografika, Subotica

Distribucija Global press, Beograd

Radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-.Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files

COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Audiofilsko izdanje

poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Nakon velikog broja testova koji se tiču kućnih bioskopa i multimedije, vreme je da se vratimo korenima: testiranju stereo-uređaja. poznato nam je da na domaćem tržištu i dalje preovladava mišljenje da ništa ne može da zameni odličan stereosistem. Iako smatramo da pripadamo generaciji kućnih bioskopa, filmova u 3D i Full HD tehnici, ovaj broj smo gotovo u celosti posvetili stereo-reprodukciji.

Moramo izdvojiti nekoliko uređaja koji su izazvali veliku pažnju u svetskoj audiofilskoj populaciji. U ovoj grupi su svakako media player i D/A konverter Bryston BDp-1 i BDA-1. Među sve popularnijim plejerima i DAC-ovima, NAD je spremio svoje rešenje u modelu C 446, dok je Rega izbacila svoj prvi DAC.

Dobili smo priliku i da testiramo novi zvučnik Dynaudio Focus 160, koji nas je oduševio, ali i veoma pristupačni DALI ZeNSOR 1, koji će vas šokirati kada čujete njegovu cenu - totalni best-buy budžet klase.

pridružilo nam se i novo pojačalo iz Audiolab serije 8200, zatim dugo očekivani pretpojačalo i pojačalo snage Cambridge Audio Azur 840e i 840W, a za veliko finale izdvajamo nove monoblokove Red Baron iz Bračinac manufakture.

Za multimedijalni deo pobrinuli su se Harman/Kardon sa modelom AVR 365, kao i sjajni ipod dok JBL OnBeat. po prvi put testirali smo i Maxell media boxove.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik

ljuba@hi-files.com

Misija magazina Hi-Files

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008. Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu

Sadržaj

Broj #44 - Novembar 2011 - www.hi-files.com

U OvOM BROJU

Razglednica

18 IFA sajam u Berlinu

Ovogodišnja, 51. po redu IFA oborila je prethodni rekord sa 238.000 posetilaca i 1.441 izlagačem. Po nekim procenama, sklopljeni su poslovi u vrednosti od 3,7 milijardi evra.

23 EISA dodela nagrada

Prvo veče otvaranja IFA sajma u Berlinu idealna je prilika da se predstavnici industrije potrošačke elektronike okupe na jednom mestu. Povod je veoma poseban - dodela prestižnih EISA nagrada.

Muzika & Film

64 Sade

Samo dve večeri pred pojavu ovog broja našeg magazina na kioscima u Beogradskoj areni nastupali su Sade –veterani kvalitetnog i u duboku prošlost zagledanog popa.

70 Filmovanje stripova

Kada se danas govori o filmskim ekranizacijama stripova, većina odmah pomisli na visokobudžetne superherojske spektakle koji su tokom poslednje decenije postali neizostavni deo bioskopske ponude.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.

30 Dynaudio - U najboljoj tradiciji

Novi Martin Logan Reserve ESL

Martin Logan, poznat po proizvodnji elektrostatičnih zvučnika, predstavio je novi model prestižne serije Reserve ESL. Iza naziva Montis nalazi se zvučnik koji je u internoj hijerarhiji smešten između pristupačnijeg Ethosa i skupljeg modela Summit X, od kojeg je preuzeo većinu primenjene tehnologije. Montis je vizuelno veoma sličan navedenim modelima, a opremljen je XStat CLS (Curvilinear Line Source) elektrostatik panelom dimenzija 111x28 centimetara, kao i aktivnom niskotonskom jedinicom prečnika 25 centimetara. Osetljivost zvučnika je 91 decibel (1 W / 1 m), nominalna impedansa 4 oma, a frekvencijski raspon iznosi 29 herca do 23 kiloherca (+-3 dB). Poluaktivna koncepcija podrazumeva da niskotonsku jedinicu pokreće pojačalo klase D od 200 vati (po jedno u svakom zvučniku), koje je smešteno u kabinet zvučnika i opremljeno polipropilenskim kondenzatorima, kalemovima motanim na vazduhu i pretpojačalom sa 24-bitskim Vojtko DSP kolom. Montis se isporučuje u tri ručno polirana finiša od prirodnog drveta, a novitet u vidu crne trešnje predstavlja posebno atraktivnu opciju. Početak prodaje na severnoameričkom kontinentu očekuje se tokom ovog meseca, po preporučenoj ceni od oko deset hiljada dolara. i www.martinlogan.com M 10.000$  Oktobar 2011.

Mrežni novitet sa Ostrva

Britanski Naim posvećuje sve više pažnje segmentu mrežnih audio-plejera, a u prilog ovoj tvrdnji stiže i novi model sa oznakom ND5 XS. Pozicioniran ispod modela NDX, novitet će se prodavati po ceni od oko 1.900 do 2.000 funti, a po dizajnu i tehničkim karakteristikama savršeno će se uklopiti sa ostatkom XS serije. Takođe, ovo je prvi mrežni plejer iz Naima koji podržava 192 kHz/24-bitski materijal u izvornoj formi, a ova mogućnost uskoro se očekuje na modelu NDX, kao i na seriji Uniti. ND5 XS zadovoljava praktično sve potrebe ljubitelja digitalnih izvora jer, pored preuzimanja sadržaja sa lokalne mreže (LAN kablom ili bežično), omogućava slušanje internet radio-stanica, jednostavno priključivanje prenosivih plejera preko frontalnog USB porta i funkciju kvalitetnog digitalno-analognog konvertera, zahvaljujući prisustvu tri digitalna ulaza na zadnjoj strani. Za one koji žele FM/DAB tjuner, u ponudi će biti modul koji će se kupovati zasebno. Kad je u pitanju primenjena tehnologija, ND5 XS koristi digitalni buffer sa fiksnom frekvencijom uzorkovanja, kao i 40-bitsko SHARC procesuiranje signala. Za konverziju je zadužen Burr-Brown PCM1791A, a digitalna, analogna, DSP i clock sekcija imaju nezavisna napajanja i međusobno su odvojene i izolovane. Pored velike upotrebljivosti, novi plejer podržava većinu popularnih audio-formata, na čelu sa AAC, AIFF, FLAC, MP3, Ogg Vorbis, WAV i WMA ekstenzijama, dok su mogućnosti kontrole jednako brojne - pored ekrana osetljivog na dodir, tu je daljinski upravljač, kao i besplatna n-Stream aplikacija za kontrolu preko iPod, iPhone i iPad uređaja. i www.naimaudio.com M 2.000£

Novi vladar

Nakon devetogodišnje vladavine, prestižni Neat Ultimatum MF9 dobio je naslednika. Ultimatum XL10 jeste novi najmoćniji i najskuplji zvučnik u ponudi ove kompanije, a predstavljen je na proteklom Top Audio Video sajmu u Milanu (15-18. septembar). Iako se vizuelno i tehnički oslanjaju na prethodnike, novi zvučnici sadrže brojna poboljšanja. Kabinet visine metar i po i mase 60 kilograma opremljen je sa devet zvučničkih jedinica, koje su postavljene u osam izolovanih i optimizovanih komora. Simetrična frontalna postavka sadrži SONOMEX visokotonac od 2,6 centimetara u centru, a iznad i ispod njega su srednjotonsko-niskotonske jedinice od 16,8 centimetara, nakon kojih slede bas drajveri istog prečnika. Međutim, tu su još dva bas drajvera, koji su smešteni iza frontalnih basova, stvarajući izobarik konfiguraciju - gornji i donji par različito su podešeni da bi se dobilo kvalitetnije niskotonsko područje, a opremljeni su i zasebnim bas refleks otvorima. Dva srednjotonca smeštena su u komore različitih dimenzija da bi se izbegla rezonanca, a visokotonac ima sopstvenu kompresionu komoru. Na kraju, tu je par EMIT supervisokotonaca, koji su postavljeni na gornju stranu kabineta i zaduženi za dodatni osećaj prostora i veličine scene prilikom reprodukcije. S obzirom na broj zvučničkih jedinica, kompanija navodi da je upotrebljena skretnica veoma jednostavne konstrukcije, sa samo pet osnovnih elemenata. Zidovi kabineta imaju debljinu od 18 milimetara i izrađeni su od laminata skandinavske breze, koja je poznata po čvrstini, a višeslojni prednji panel sastoji se od laminata, polietilena i medijapana ukupne debljine 45 milimetara. Ultimatum XL10 u audio-salonima očekuju se u novembru, po ceni od oko 15.200 funti za standardni finiš (drvo oraha, trešnje, ruže, breze i jasena), odnosno 17.100 funti za luksuzni piano i velvet finiš. i www.neat.co.uk M 15.200-17.100£

KEF menja XQ seriju

KEF je predstavio zamenu za svoju seriju zvučnika srednje klase, koja je godinama označavana slovima XQ i bila prilično popularna na globalnom tržištu. Nova serija nosi oznaku R i u kompanijskoj hijerarhiji nalazi se iznad linija C i Q, a iznad nje je samo luksuzna Reference serija, kao i prestižni Blade i Muon modeli. Prema rečima zvaničnika, veliki broj rešenja preuzet je iz modela Blade, a najviše pažnje privlači modifikovana Uni-Q jedinica sa Z-flex vešanjem i karakterističnim "tangerine" usmerivačima na visokotoncu. Korpa je izrađena od livenog aluminijuma, a visokotonska jedinica opremljena je neodimijumskim magnetom i unutrašnjim hlađenjem. Sve ovo, zajedno sa kompjuterski dizajniranom skretnicom, spakovano je u čvrsta i temeljno dampirana kućišta sa furnirom od prirodnog drveta. R serija od starta nastupa u punom sastavu, koji podrazumeva tri podnostojeća (R900, R700 i R500) i dva regalska modela (R300 i R100), dva centralna zvučnika (R600c i R200c), jedan efekt zvučnik (R800ds) i sabvufer (R400b). Nova serija se na tržištu očekuje u oktobru, i to u tri finiša - orah, ružino drvo i piano crna - a cene su još uvek nepoznanica.

i www.kef.com  Oktobar 2011

Azurni surround

Cambridge Audio predstavio je dva nova uređaja iz sfere kućnog bioskopa. Azur 551R je sedmokanalni risiver snage 7x60 vati, odnosno 2x90 vati u stereo-režimu, a spoljašnjost je izvedena po ugledu na skuplji 651R. Opremljen je sa četiri HDMI ulaza i podržava 3D materijal, Deep Colour i ARC. U unutrašnjosti se nalaze Faroudja FLI2310 video-skaler, dva 32-bitska Cirrus Logic DSP kola, kao audio D/A konverteri istog proizvođača. Pored torusnog transformatora, primenjen je i patentirani X-TRACT tunel za hlađenje, a za kalibraciju je zadužen CAMCAS auto setup. Drugi uređaj je novi univerzalni plejer sa oznakom Azur 651BD, koji pruža mogućnost reprodukcije 3D BD, DVD, DVD-A CD, SACD i HDCD medija, kao i MP3 i WMA formata preko USB ili e-Sata priključka. Očekivano, podržani su svi popularni surround formati kao što su Dolby TrueHD, Dolby Digital Plus, DTS-HD Master Audio, DTS-HD High Resolution Audio i drugi. Za konverziju audio-signala zadužen je Cirrus Logic CS4382A, a tu su i Marvell DE2750 QDEO video-skaler i Mediatek MTK8530 dekoder. Azur 651BD opremljen je sa dva HDMI 1.4a izlaza, dva USB porta, e-Sata priključkom i dva digitalna izlaza (koaksijalni i optički), kao i stereo i 7.1 analognim audioizlazima. Za povezivanje sa starijim uređajima predviđeni su komponentni i kompozitni video-izlaz. Tu je i ethernet priključak za preuzimanje sadržaja sa mreže, kao i interna memorija kapaciteta jedan gigabajt, a uz doplatu je moguće dobiti Wi-Fi adapter. Najavljene cene na tržištu Velike Britanije iznose 500 funti za plejer i 700 funti za AV risiver. i www.cambridgeaudio.com M 500-700£

Aktivne Klipsch slušalice

Na nedavno završenom IFA sajmu u Berlinu američki Klipsch predstavio je pet novih modela slušalica, među kojima su i napredne Mode M40. Ovo su prve slušalice iz ove kompanije koje su opremljene ANC (Active Noise Canceling) sistemom za aktivno poništavanje spoljnih zvukova. Sistem se napaja samo jednom baterijom iz koje se može dobiti do 45 sati rada, a ukoliko sistem nije aktivan, Mode M40 funkcionišu kao standardne stereo-slušalice. Pored toga, Mode M40 se ističu veoma lepim dizajnom i kombinacijom crne i boje bakra, a po dimenzijama spadaju u slušalice pune veličine, koje prekrivaju celu ušnu školjku. Prema rečima proizvođača, jastučići su napravljeni od najfinije kože i obezbeđuju pun komfor prilikom dužeg slušanja, a kablovi su izrađeni po hi-fi standardima. Slušalice su opremljene niskotonsko srednjotonskim jedinicama prečnika 40 milimetara i visokotoncima od 15 milimetara, što pruža frekvencijski opseg od 20 herca do 20 kiloherca, uz impedansu od 32 oma (1 kHz) i osetljivost od 97,5 decibela (1 mW / 15 mm). U duhu vremena, Mode M40 su opremljene daljinskim upravljačem na kablu, koji omogućava kontrolu iPod, iPhone i iPad uređaja. Početak prodaje najavljen je za jesen, po ceni od oko 300 funti na britanskom tržištu. i www.klipsch.com M 300£

Linn

Novi izgled internet prezentacije poznatog škotskog proizvođača zaista predstavlja osveženje - preko cele stranice smenjuju se veoma interesantne "slike iz života", koje su na različite načine povezane sa muzikom. Na vrhu ekrana, veoma diskretan i na providnoj podlozi, nalazi se meni za pristup željenim stranicama, koje su podeljene u šest kategorija: Music, Our systems, Try Linn, Bying Linn, Community i Support. Ostatak sadržaja je pregledan i sveobuhvatan, uz mogućnost preuzimanja brošura i korisničkih uputstava u PDF formatu, pa će sajt biti koristan novim, ali i dugogodišnjim korisnicima Linn uređaja. i www.linn.co.uk

International CES

International CES (Consumer Electronics Show) u Las Vegasu spada u jedan od najvećih svetskih sajmova potrošačke elektronike, sa posetom od gotovo 150.000 posetilaca svake godine. Prezentacija je usmerena na dolazeći sajam, koji će se održati od 10. do 13. januara 2012. Sajt pruža mogućnost prijavljivanja za željene prezentacije, a opsežan prikaz obuhvata raspored izlagača po halama i po kategorijama proizvoda, kao i kompletan plan sajma. Stranica za posetioce iz drugih gradova i država sadrži kompletan vodič za snalaženje, od rezervacije hotela i rentakar službe, reda vožnje CES autobusa i sniženih cena karata kod pojedinih avioprevoznika.

i www.cesweb.org

Rubini za jubilej

Britanska kompanija Meridian ove godine obeležava četrdeset godina postojanja. Osnovali su je Bob Stuart i Allen Boothroyd, a prvi proizvodi bili su kontrolna jedinica Lecson AC1 i izlazno pojačalo AP1, koji su osvojili prestižnu British Design Council nagradu 1974. i deo su stalne postavke Muzeja savremene umetnosti u Njujorku. Za proslavu četrdesetog rođendana Meridian je pripremio poseban audio-sistem, koji se sastoji od CD plejera 808.3 Signature Reference i aktivnih zvučnika DSP8000. 808.3 predstavlja vrhunski Meridianov CD reproduktor, opremljen najnaprednijim sistemom korekcije grešaka i kolima za umanjenje džitera. Brojni analogni i digitalni ulazi omogućavaju funkciju eksternog D/A konvertera i priključivanje drugih uređaja, a u standardnom paketu stiže i Sooloos ID40 kartica za povezivanje sa Sooloos sistemima. Poput 808.3, i DSP8000 predstavljaju vrhunske sprave u svojoj klasi - uostalom, troiposistemska topologija, frekvencijski odziv od 20 herca do 20 kiloherca i masa od 105 kilograma po zvučniku govore sami za sebe. Postavka zvučničkih jedinica sastoji se od 2,5-centimetarskog kupolastog visokotonca, polipropilenskog srednjotonca od 16 centimetara i šest bas drajvera prečnika 20 centimetara. Slavljenička edicija će biti proizvedena samo u jednoj boji - rubin crvenoj - a svaki kupac će od Meridianovih stručnjaka dobiti besplatnu instalaciju i fino podešavanje sistema po sopstvenim željama. Biće izrađeno svega 40 ovakvih sistema, a svaki će imati pločicu sa ugraviranim brojem i potpisima osnivača kompanije. Kao i uvek, ovakve karakteristike i ekskluzivitet imaju svoju cenu, koja u slučaju Meridianovog jubilarnog sistema iznosi 60.000 funti. i www.meridian-audio.com M 60.000£

Pristupačniji Primare

Skandinavski proizvođač Primare predstavio je novu seriju 22. Kako joj naziv govori, serija je pozicionirana ispod etabliranih modela sa oznakom 32, a trenutno se sastoji od integrisanog pojačala I22 i CD reproduktora CD22. Jednostavan dizajn predstavlja nastavak puta započetog sa skupljim modelima i odlikuje se tipičnom severnjačkom kombinacijom stila i funkcionalnosti. Prednji paneli izrađeni su od brušenog aluminijuma, sa ekranima u zaobljenom okviru i minimalnim brojem komandi, a kućišta stoje na veoma masivnim nožicama. I22 je opremljen patentiranom UFPD (Ultra Fast Power Device) tehnologijom i raspolaže sa 80 vati po kanalu na osam oma, odnosno 160 vati po kanalu na četiri oma. Pored četiri analogna ulaza, integralac se opciono isporučuje sa digitalno-analognim konverterom, koji dodaje po jedan koaksijalni, optički i asinhroni USB ulaz. CD22 je opremljen Asatech/Sanyo mehanizmom i 192 kHz/24-bitskim BurrBrown PCM1792 konverterom, a pored analognog ima i dva digitalna izlaza (koaksijalni i optički), kao i USB port sa mogućnošću reprodukcije MP3 i WMA formata. Preporučene cene na tržištu Velike Britanije iznose oko 1.250 funti po komadu u osnovnoj varijanti, dok I22 sa dodatim D/A konverterom staje 1.590 funti. i www.primare.net M 1.250-1.590£

Pitajte stručnjaka

Bojana Jovića

Planiram nabavku PC muzičkog servera i eksternog D/A konvertera, koji će preuzeti ulogu primarnog izvora u mom sistemu. Većinu nedoumica sam rešio, ali ostaje dilema oko tipa konekcije, pa je moje pitanje da li koristiti koaksijalnu ili optičku vezu?

Ovo pitanje je do danas česta tema u audiofilskim debatama, a pravi odgovor, nažalost, nije moguće dati. Stoga, možemo samo da navedemo prednosti i mane oba tipa konekcije. Zahvaljujući svojoj konstrukciji, koaksijalni kablovi su generalno izdržljiviji i otporniji na savijanje, što nije bez značaja u skučenom prostoru i gužvama koje često vladaju iza naših hi-fi sistema. Široka primena čini ovaj tip kabla nešto jeftinijim za nabavku, a RCA priključak ostvaruje veoma dobar i čvrst kontakt, što takođe može biti prednost u kućnim uslovima.

Desktop slušalice

Sredinom oktobra u Velikoj Britaniji počinje prodaja Zumreed X2 hibridnih slušalica, koje mogu da funkcionišu i kao desktop zvučnici. Kada se koriste kao slušalice, X2 obuhvataju celu ušnu školjku i pružaju odličnu izolaciju od spoljne buke. Prečnik zvučničke jedinice je 40 milimetara, sa frekvencijskim odzivom od 20 herca do 20 kiloherca i impedansom od 32 oma. Međutim, na spoljnoj strani slušalica postavljen je par jedinica istog tipa, koji su pokretani internim pojačalom snage 0,5 vati, sa litijum-jonskom baterijom za napajanje i punjenjem preko USB priključka. Proizvođač deklariše vreme punjenja od jednog sata, nakon čega se zvučnici mogu koristiti do četiri sata. Naravno, pri korišćenju slušalice baterije nisu potrebne, a korisnik pomoću prekidača određuje režim rada. Zumreed X2 su izrađene od kvalitetne plastike i biće u ponudi u beloj, crvenoj i crnoj boji visokog sjaja, a preporučena cena iznosi oko 120 funti. i www.red5.co.uk M 120£

Kao negativna strana koaksijalne veze najčešće se navodi slaba otpornost na okružujuća elektromagnetna polja, koja mogu uticati na kvalitet prenosa signala. S druge strane, optički kabl je potpuno imun na smetnje iz okruženja i pouzdaniji na nešto većim dužinama (nekoliko metara). Ipak, delikatna konstrukcija i stakleno jezgro čine ga manje otpornim na savijanje, a kao druga slabost često se navodi izraženiji džiter (vremenska neusklađenost signala), što može uticati na kvalitet reprodukcije. Posle svega navedenog, najbolji savet je - eksperimentišite.

Većina računara i D/A konvertera ionako su opremljeni sa oba tipa priključaka, pa ćete nakon nekog vremena uporednog slušanja sami uvideti koja konekcija više prija vašem sistemu i vašim ušima. Ne treba isključivati ni USB vezu koja stiče sve veću popularnost među audiofilima, prvenstveno zahvaljujući asinhronom prenosu koji gotovo potpuno eliminiše džiter.

Bojan Jović je zamenik urednika magazina Hi-Files i jedan od saradnika koji je autor od samog početka. Pišite mu na: bojan@hi-files.com

Jamo u distribuciji firme 4Audio

Distributer audio-video opreme 4Audio najavio je početak prodaje zvučnika renomiranog danskog proizvođača Jamo, koji se vraća na naše tržište u novembru 2011. Jamo je firma sa 45-godišnjom tradicijom baziranom na dizajnu, jednostavnosti i funkcionalnosti, naravno uz garanciju odličnog zvuka i kvaliteta izrade. Program obuhvata zvučnike za sve namene, više serija klasičnih zvučnika i kompleta za kućni bioskop, kompletne 5.1 satelit/sabvufer sisteme, pojedinačne ugradne i nadgradne zvučnike za razne namene, zvučnike za spoljnu upotrebu, aktivne sabvufere i opremu. Osim toga, veliki broj modela garantuje da će Jamo zvučnici biti cenovno pristupačni svačijem džepu, a planirani paketi sa Yamaha AV komponentama će obezbediti povoljne mogućnosti za kompletiranje audio-sistema na jednom mestu. Kompletnu ponudu Jamo zvučnika možete pogledati na veb-sajtu proizvođača. i www.jamo.com

Svemoguća kockica

Malo poznati nemački proizvođač Cocktail Audio predstavio je zanimljiv uređaj, maštovite oznake X10. Ova hi-fi kockica predstavlja CD plejer, HDD skladište, digitalno-analogni konverter, streamer i pojačalo, a sve to spakovano u kompaktno kućište. Kontrola se obavlja preko tastera na gornjoj strani ili daljinskog upravljača, a sve informacije prikazane su na kolor ekranu dijagonale 8,9 centimetara. Pored slot-in DVD/CD čitača koji očitava MP3, FLAC, WAV, WMA, M4A, AAC, Ogg Vorbis i PCM formate, u unutrašnjosti se nalazi mesto za 3,5-inčni hard-disk kapaciteta do dva terabajta, a X10 može da ripuje muzičke diskove u MP3, FLAC, WAV i Ogg Vorbis formatima. USB port omogućava direktno povezivanje sa računarom, a ethernet port obezbeđuje priključivanje na lokalnu mrežu, te pretvara X10 u mrežni streamer, uz mogućnost reprodukcije internet radio-stanica i ažuriranja firmvera. Kao da sve nabrojano nije dovoljno, u ovu kutijicu spakovano je integrisano pojačalo snage 30 vati po kanalu (8 Ω, 1 kHz, 1% THD) sa pretpojačalom za slušalice, a kao dodatna oprema nudi se USB Wi-Fi adapter. Ova simpatična i nadasve upotrebljiva spravica na zapadnoevropskom tržištu prodaje se po početnoj ceni od oko 290 evra za verziju bez hard-diska. i www.cocktailaudio.de M 290

Novi PMC za dvadesetogodišnjicu

Proslava dvadesetog rođendana kompanije PMC protekla je u ležernoj atmosferi: rok bend bio je zadužen za dobar štimung, govornici su se osvrnuli na istorijat i najveće uspehe kompanije, a stigle su i čestitke od brojnih producenata i inženjera zvuka. Ipak, najveći događaj sačuvan je za naredni dan, kada je svetu predstavljena nova serija zvučnika simboličnog naziva "twenty". Prema rečima suosnivača, šefa i glavnog dizajnera kompanije PMC Petera Thomasa, serija "twenty" predstavlja potpuno nov proizvod, a jedine komponente koje su preuzete od starijih PMC modela jesu nosači niskotonskih jedinica. Thomas je istakao da su novi modeli potpuno dorasli reputaciji popularne "i" serije, ali i da je posebno zadovoljan napretkom ATL (Advanced Transmission Line) tehnologije, koja modelu twenty.21 omogućava fantastičnu ekstenziju niskotonskog područja iz skromne zapremine kabineta. Nova serija sastoji se od četiri modela - twenty.21 i twenty.22 su regalski, dok twenty.23 i twenty.24 predstavljaju podnostojeće kutije. Svi modeli su zakošeni unazad jer su prednji i zadnji panel postavljeni pod uglom od pet stepeni zarad sprečavanja rezonance. Novi Sonolex visokotonac od 2,7 centimetara zajednički je za sve modele, a smešten je u zasebnu komoru unutar kabineta i opremljen usmerivačem zvučnih talasa. Za mid-bas se koristi jedinica istog tipa, ali različitih dimenzija - model M13 za manji bookshelf twenty.21 i manji floorstander twenty.23, a M17 za twenty.22 i twenty.24. Ova jedinica je takođe potpuno nova, a opremljena je kartonskom membranom i korpom od livenog aluminijuma. Kabineti su izrađeni od medijapana debljine 18 milimetara, a transmisiona linija u unutrašnjosti znatno doprinosi ukupnoj krutosti. Uvažavajući sugestije korisnika, PMC je na svim modelima smestio ATL otvore na prednji panel, što olakšava pozicioniranje u manjem prostoru. Serija twenty dostupna je u tri furnira od prirodnog drveta, kao i u Diamond Black finišu visokog sjaja. i www.pmc-speakers.com M 1.400-3.100£

Univerzalni plejer iz Electrocompanieta

Novi univerzalni plejer nosi oznaku EMP 2 i pripada Classic seriji renomiranog norveškog proizvođača. S obzirom na pripadnost višoj klasi, podrazumeva se da novi plejer podržava sve aktuelne nosače slike i zvuka kao što su 2D i 3D Blu-ray, DVD video i audio, CD i SACD. Za vrhunski kvalitet slike zadužen je Marvell Qdeo procesor, a DVD video se konvertuje u HD rezoluciju. SACD reprodukcija je omogućena u dvokanalnom i višekanalnom formatu, zahvaljujući DSD sistemu. U unutrašnjosti se nalazi 192 kHz/24-bitski konverter, a zadnja strana je opremljena multi-

kanalnim RCA izlazima, kao i dvokanalnim balansiranim (XLR) izlazima. Za video-signal predviđena su dva HDMI porta, kao i komponentni i kompozitni izlazi, a priključivanje spoljašnjih skladišta omogućeno je putem USB i eSATA porta. DLNA sertifikat garantuje jednostavnu reprodukciju preko mreže i preuzimanje dodatnih online sadržaja (BD-Live), a povezivanje je moguće preko ethernet porta ili bežično. EMP 2 se na zapadnoevropskom tržištu našao tokom oktobra, po preporučenoj ceni od 2.850 evra. i www.electrocompaniet.no M 2.850  Oktobar 2011.

Kompaktni surround

Novi pristupačni surround komplet kompanije Wharfedale nosi oznaku DX-1 HCP i stiže u 5.1 konfiguraciji. Svi zvučnici su malih dimenzija, pa tako satelite odlikuje visina od samo 19 centimetara, a opremljeni su srednjotonsko-niskotonskom zvučničkom jedinicom prečnika 7,5 centimetara sa membranom od pletenog polipropilena i svilenim visokotoncem od 1,9 centimetara. Centralni zvučnik je širine 29 centimetara i opremljen je istim jedinicama, dok je kompaktni sabvufer naoružan pojačalom klase D od 150 vati i drajverom prečnika 20 centimetara. Peter Comeau, direktor akustičkog dizajna u matičnoj kompaniji IAG, izjavio je: "U Velikoj Britaniji i širom sveta postoji velika potražnja za kompaktnim 5.1 sistemima, koji pružaju kombinaciju moderne estetike i visokokvalitetnog zvuka. DX-1 smo opremili određenim elementima iz nagrađivane Diamond 10 serije da bismo dobili sistem koji ne pruža samo zadovoljstvo pri gledanju, već i tokom slušanja. Savremeni filmovi veoma su zahtevni u pogledu reprodukcije zvuka, ali mi smo se pobrinuli da ovaj sistem bude kao stvoren za to." DX-1 je predviđen za postavljanje u manjim prostorijama, o čemu svedoče i kompresioni kabineti, predviđeni za pozicioniranje blizu zidova. Novi Wharfedale sistem dostupan je u crnoj i beloj boji visokog sjaja. i www.wharfedale.co.uk M 400£

Brojni noviteti iz Francuske

Advance Acoustic prikazao je čak četiri nova uređaja iz stereo-kategorije, ujedno predstavivši nešto izmenjen sistem označavanja modela. Manji model integrisanog pojačala nosi oznaku MAX 150 i odlikuje se već poznatim Advance Acoustic dizajnom, sa crnim stranicama i srebrnim centralnim delom prednjeg panela, kojim dominiraju masivna kružna komanda i mali plavi displej za kontrolu glasnoće. MAX 150 pruža 55 vati po kanalu na osam oma, a poznata HIGH BIAS tehnologija omogućava rad u A klasi do 10 vati. Pored pet linijskih ulaza, specifičnost predstavlja USB ulaz tipa B na prednjem panelu, iza kojeg se nalazi digitalno-analogni konverter Texas Instruments PCM2900, a predviđen je za direktno povezivanje s računarom. Veći integralac nosi oznaku MAX 250 i već na prvi pogled deluje ozbiljnije. Veće kućište i količina komandi na prednjem panelu upotpunjeni su velikim ekranom, koji pruža brojne korisne informacije. Deklarisana snaga iznosi 90 vati po kanalu, a tu je i HIGH BIAS za rad u A klasi. Zadnja strana sadrži sedam linijskih ulaza (uključujući phono mm), terminale za dva para zvučnika i IEC priključak za naponski kabl. Frontalni USB ulazi su podignuti na viši nivo, pa je tako tip A za priključivanje eksterne memorije i MP3 plejera, dok je tip B predviđen za povezivanje s računarom. U kategoriji izvora prisutna su dva noviteta u vidu CD plejera MCX 300 i digitalno-analognog konvertera MDX 600. Oba prate opisan dizajn, a CD plejer je opremljen metalnim mehanizmom, Sanyo optikom i 192 kHz/24-bitskim konverterom MXP SAF 784X. Osim CD-Audio diskova, MCX 300 očitava i MP3 format, a na zadnjoj strani nalaze se jedan analogni (RCA) i dva digitalna izlaza (koaksijalni i optički). Na kraju, MDX 600 predstavlja savremen i svestran konverter, opremljen kolom Burr-Brown PCM1796 i kvalitetnim torusnim transformatorom. Kako bi udovoljio probirljivim audiofilskim ušima, MDX 600 dozvoljava upotrebu digitalnog filtera, i to u četiri režima - Bass, Space, Relief i Detaildok se na izlazu nalaze RCA, XLR, koaksijalni i optički priključak. i www.advance-acoustic.com

Hi-Fi sajmovi

3-5. novembar 2011. International Audio Show Forum, Tokio, Japan

5-6. & 12-13. novembar 2011.

Hi-Files Show

Novi Beograd, Srbija

2-4. decembar 2011.

Athens Audio Video Show, Imperial Hotel, Atina, Grčka

10-13. januar 2012.

CES

Las Vegas, SAD

10-13. januar 2012.

T.H.E. Show

Las Vegas, SAD

31. januar - 2. februar 2012.

ISE - RAI

Amsterdam, Holandija

JBL Studio u višoj klasi

Nakon uspešne promocije pristupačne serije 1, JBL je predstavio seriju 5, koja je pozicionirana stepenicu iznad. Startna postava nove serije sastoji se od regalskih kutija Studio 530, podnostojećih modela Studio 570, Studio 580 i Studio 590, kao i centralnog zvučnika Studio 520C. Kad je dizajn u pitanju, JBL je nastavio tamo gde je stao sa serijom 1, pa se i serija 5 odlikuje originalnim izgledom, sa interesantno rešenim platnenim mrežicama i usmerivačem visokotonca. Svi modeli dele isti visokotonac - u pitanju je horna sa Teonex membranom prečnika 2,5 centimetara, neodimijumskim magnetom i kompresionim kućištem. Za srednjotonsko i niskotonsko područje koristi se jedinica sa PolyPlas membranom, livenim okvirom i gumenim vešanjem, koja se pravi u nekoliko dimenzija. Regalski Studio 530 opremljen je verzijom dijagonale 13 centimetara, podnostojeći modeli imaju par ovih jedinica od 13, 16,5, odnosno 20 centimetara, a Studio 520C ima dve jedinice od 10 centimetara. Kabineti svih modela izrađeni su od medijapana debljine 19 milimetara i odlikuju se zakrivljenim bokovima radi sprečavanja rezonanci, uz finiš u crnoj boji ili od drveta trešnje. Pozlaćeni terminali su u bi-wire konfiguraciji, a bas refleks portovi se nalaze pozadi. Na kraju, svi modeli nove serije imaju zavidne dimenzije - "mali" Studio 530 visoki su 46,7 centimetara, dok se Studio 590 odlikuju visinom od preko 126 centimetara i masom od 31,5 kilograma po komadu. Prema prvim informacijama, preporučene maloprodajne cene na zapadnoevropskom tržištu kreću se od 750 do 1.100 evra za bookshelf i floorstand modele, odnosno oko 500 evra za centralni zvučnik. i www.jbl.com M 500-1.100

Bežični NAD DAC 1

NAD je predstavio svoj prvi samostalni digitalno-analogni konverter, sa oznakom DAC

1. Novi uređaj spakovan je u kutijicu sličnu gramofonskim pretpojačalima iz ove kuće, a na prednjoj strani se, pored oznake proizvođača i modela, nalazi još samo plava LE dioda koja pokazuje da li je uređaj uključen. U unutrašnjosti se nalazi 192 kHz/24bitski Burr-Brown PCM1781, kao i operacioni pojačivači istog proizvođača, a napajanje je eksterno. Ono što izdvaja DAC 1 od konkurentskih proizvoda jeste povezivanje sa transportom. Naime, kod ovog modela ono je moguće samo bežičnim putem. Uz uređaj stiže USB Wi-Fi adapter za priključenje na PC ili Mac, koji omogućava prenos datoteka do 48 kHz/16-bitske rezolucije, a daljina prenosa iznosi 36 metara bez prepreka, odnosno do 22 metra u kućnim uslovima. Iz ovog razloga DAC 1 na zadnjoj strani ima samo po jedan analogni RCA i digitalni koaksijalni audio-izlaz, pa prilikom unapređenja sistema može preuzeti ulogu bežičnog transmitera. Prema rečima Grega Stidsena iz kompanije NAD, "DAC 1 predstavlja jednostavno rešenje namenjeno audiofilima koji žele hi-fi reprodukciju sa računara". Preporučena cena novog konvertera iznosi oko 300 dolara na severnoameričkom tržištu. i www.nadelectronics.com M 300$

Novi tAD

Iako je prilično nepoznata u širim razmerama, oznaka TAD (Technical Audio Devices) uživa veliki ugled među ljubiteljima dobrog zvuka. Ovaj odeljak korporacije Pioneer zadužen je za proizvodnju vrhunskih kućnih zvučnika, a njihov model Reference One spada među najbolje što današnja audio-industrija može da ponudi. TAD je rešio da proširi ponudu, pa u novembru stiže manji podnostojeći zvučnik, sa oznakom E1. Naravno, ovo samo znači da je E1 manji od Reference One, ali daleko od toga da je u pitanju mali zvučnik - visine je preko 116 centimetara, dok masa iznosi 54 kilograma po zvučniku. Trosistemska topologija započinje sa koaksijalnom srednjotonskom jedinicom prečnika 14 centimetara, u čijem se centru nalazi berilijumski visokotonac sa HSDOM (Harmonized Synthetic Diaphragm Optimum Method) optimizacijom. Par niskotonskih jedinica je prečnika 18 centimetara, sa membranama od višeslojnih aramid vlakana. Radi veće čvrstine, kabinet je izrađen od višeslojnog medijapana, a zadnji deo zvučnika je zaobljen u cilju sprečavanja stojećih talasa. Spisak tehničkih karakteristika navodi frekvencijski opseg od 28 herca do 100 kiloherca, uz osetljivost od 88 decibela (1 W / 1 m) i nominalnu impedansu od četiri oma. Za početak prodaje najavljen je samo jedan finiš, u kombinaciji crne boje i drveta breze, a cena modela TAD-E1 još uvek nije poznata. i www.tad-labs.com

Novi rekordi

Ovogodišnja, 51. po redu IFA oborila je prethodni rekord sa 238.000 posetilaca i 1.441 izlagačem. Po nekim procenama, sklopljeni su poslovi u vrednosti od 3,7 milijardi evra. Ovogodišnja, 51. po redu IFA oborila je prethodni rekord sa 238.000 posetilaca i 1.441 izlagačem.

Ljubiša Miodragović

Kako nam je ovo peta poseta IFA sajmu zaredom, zaista nismo imali visoka očekivanja po pitanju noviteta. Nismo se nadali revoluciji, ali evolucija je bila više nego osetna. Sve nam je već bilo dobro poznato – lokacije u Berlinu, transport, dobri kafići, ali i poznata prijateljska lica. Ipak, ove godine na IFA sajmu mogli smo primetiti određene trendove koji će se svakako nastavljati i narednih godina. Na prvom mestu je 3D tehnologija, koja je postala uobičajena karakteristika novijih televizora. Bez obzira na to da li vam za posmatranje 3D materijala trebaju naočare ili ne, ovo je „feature“ koji je tu da ostane, i sada već dokazano nije prolazni trend. Raznolika ponuda 3D tehnologija među proizvođačima stvara odličnu konkurenciju, a samim tim i najbolja rešenja. Dalje, povezivanje TV ekrana sa internetom spaja najbolje od oba sveta na jednom ekranu. Uz internet, tu je i bežično povezivanje, što znači da današnje kuć-

ne mreže već mogu prenositi i zvuk i sliku najboljeg kvaliteta. S obzirom na to da 3D tehnologija nije bila zahtev potrošača već ju je gurala industrija, javila se stalna glad za materijalom snimljenim u tri dimenzije. Upravo tu dolaze na red kamkorderi sa dvostrukim sočivima, te se očekuje baš od konzumenata da generišu veliki broj videoklipova. Ova godina je bila veoma uspešna za prodiranje tablet računara na tržište, ali još je značajnije što su aplikacije upravo ona karika koja je doskoro nedostajala za vezu između uređaja i njihovo lakše upravljanje.

JARRE

Nakon atraktivnih serija AeroPad i AeroSystem, kompanija slavnog francuskog muzičara J. M. Jarrea predstavila je iPod dock koji prevazilazi sve što je do sada viđeno u ovoj kategoriji. AeroDream One premijerno je prikazan na IFA sajmu, čiji su posetioci imali priliku da se dive ovoj skulpturi visi-

ne tri i po metra i težine 400 kilograma. Koncepcijski blizak manjem modelu AeroSystem One, ovaj gorostas je opremljen sa dva visokotonca prečnika 7,6 centimetara, dva srednjotonca od 31,6 centimetara i niskotonskom jedinicom od 46 centimetara. Amplifikacija je jednako impresivna, a svaka zvučnička jedinica opremljena je sopstvenim pojačalom - visokotonci sa dva pojačala od 1.400 vati, srednjotonci 2x1.600 vati, a niskotonac pojačalom od celih 4.000 vati. Deklarisan frekvencijski opseg iznosi 25 herca do 25 kiloherca. AeroDream One je opremljen merdevinama koje omogućavaju pristup iPod postolju smeštenom na vrhu, a baza sistema je prečnika 90 centimetara, što, uz 400 kilograma mase, obezbeđuje stabilnost. Pored kompatibilnosti sa iPod, iPhone i iPad uređajima, ovaj kolos nudi dodatnu upotrebljivost u vidu USB porta, 6,35-milimetarskog i dva balansirana XLR audio-ulaza, kao i HDMI izlaza. AeroDream

One se nudi u beloj, crnoj ili potpuno hromiranoj verziji i izrađuje se po narudžbini, a oni koji ga žele moraju biti spremni da se odvoje od 400.000 evra i da pričekaju pola godine na isporuku.

LG

Kompanija LG glavni deo svoje prezentacije posvetila je pasivnoj 3D tehnologiji, poznatoj po upotrebi daleko manjih i lakših naočara koje ne moraju da se pune i jeftinije su. Predstavljen je i novi televizor sa oznakom LW980T, koji je opremljen CINEMA 3D i Smart TV tehnologijama. Dodatno, tu je LG NANO FULL LED panel, koji pruža bolji osvetljaj i jasniju sliku, uz smanjenje debljine televizora. Ovaj vrhunski TV stiže u paketu sa sedam 3D naočara, ugrađenim Wi-Fi modulom i fantastičnim Magic

Remote daljinskim upravljačem. Takođe, predstavljen je sistem kućnog bioskopa HX906TX, koji nudi kompletno 3D rešenje i virtuelni 9.1 zvuk iz 5.1 sistem zvučnika. Pored reprodukcije svih popularnijih medija i formata, ovaj sistem opremljen je bežičnim mrežnim povezivanjem sa DLNA sertifikatom, upravljanjem preko smartfona (pomoću odgovarajuće aplikacije) i pristupom brojnim premium online servisima.

OEHLBACH

Još jedan veliki domaći proizvođač predstavio je novi referentni HDMI kabl sa oznakom XXL Carb Connect. U pogledu strukture, izrade i vizuelnog utiska, ovaj hi-end kabl zadovoljava sve kriterijume zahtevnih korisnika i vrhunskih audio-video sistema. Zapažena je bila i prezentacija novih modela antenskih

i satelitskih kablova. Na kraju, posetioci su mogli da se upoznaju i sa ostalim proizvodima kompanije Oehlbach u kategorijama HDMI i USB kablova, rešenja za bežični prenos i povezivanja prenosivih audio-uređaja.

ONKyO

Onkyo je predstavio četiri nova uređaja iz serije dvokanalnih proizvoda. Integrisano stereo pojačalo A-9070 odlikuje se standardnim kućnim dizajnom i nešto većom visinom kućišta, što se poklapa sa deklarisanom masom od preko 18 kilograma. Snaga iznosi 75 vati po kanalu, u punom opsegu i pri otporu od osam oma, uz izobličenja T.H.D. od 0,05 odsto, a uz masivno napajanje smeštena su četiri elektrolitska kondenzatora kapaciteta po 15.000 mikrofarada. Pojačalo je izvedeno u paralelnom push-pull dizajnu,

Jean Michel Jarre predstavlja AeroDream One.

Oehlbachov XXL Carb Connect.

LG pompezno populariše 3D efekte na velikom ekranu.

Onkyov štand je bio bogat novitetima, a mali Androidi su bili sa sve strane.

uz primenu patentiranih Onkyo tehnologija kao što su AWRAT (Advanced Wide Range Amplifier Technology), DIDRC (Dynamic Intermodulation Distortion Reduction Circuitry), HICC (High Instanteneous-Current Capability) i mnoge druge. A-9070 je opremljen sa četiri linijska ulaza (uključujući gramofonski mm/mc), jednim izlazom za snimače, kao i priključcima za pretpojačalo i izlazno pojačalo (pre out/main in). Tu su i zvučnički terminali za dva para zvučnika, ali i veoma traženi digitalni ulazi - dva koaksijalna i jedan optički. Iza ovih ulaza, zaduženi za digitalno-analognu konverziju, nalaze se dva 192 kHz/24-bitska čipa Wolfson WM8742, po jedan za svaki kanal. Kao par za novo pojačalo predviđen je CD plejer C-7070, koji ima mogućnost reprodukcije CD-A, MP3 i WMA formata sa diska ili preko USB porta. Mehanizam diska izrađen je od livenog aluminijuma, sa krutom šasijom debljine 1,6 milimetara, štampanom pločom na elastičnim osloncima i posebnim nožicama koje umanjuju vibracije. U unutrašnjosti se nalazi par 192 kHz/24-bitskih čipova Wolfson WM8742, a plejer je težak nepunih 6,5 kilograma. Treći član nove postave nosi oznaku T-4070 i predstavlja FM/AM/DAB/DAB+/Network tjuner. Elegantnog izgleda i sa velikim matričnim ekranom, ovaj tjuner omogućava memorisanje četrdeset FM/AM radio-stanica i isti broj DAB/DAB+ stanica. DLNA-sertifikovano mrežno povezivanje obezbeđuje pristup hiljadama radio-stanica na internetu, ali i online servisima kao što su Napster, Spotify, vTuner, Aupeo! i mnogi drugi. Dodatno, T-4070 funkcioniše i kao mrežni plejer, te omogućava reprodukciju AAC, FLAC, MP3,

Ogg Vorbis, WAV, WMA i WMA Lossless datoteka sa lokalne mreže. Konačno, integrisano pojačalo A-9000R pripada prestižnoj "R" klasi, koja nam je odranije poznata po sjajnom pre/power tandemu P-3000R/M5000R i CD plejeru C-7000R. Vizuelno, ali i po opremljenosti, novi integralac veoma je sličan modelu A-9070. Očekivano, ključne razlike nalaze se ispod poklopca, pa tako A-9000R sadrži kvalitetnije unutrašnje komponente i četiri kondenzatora od po 18.000 mikrofarada, dok je deklarisana snaga zadržana na istom nivou - 75 vati po kanalu. Pored koaksijalnog i optičkog, sada je tu i AES/ EBU digitalni ulaz, kao i USB port sa asinhronim prenosom. Najavljene cene za A-9070, C-7070, T-4070 i A-9000R iznose 900, 450, 700 i 1.300 funti.

PHILIPS

Philips je na IFA sajmu predstavio brojne nove proizvode iz domena kućne zabave i televizije. Direktor Philips Consumer Lifestyle odeljenja, gospodin Pieter Nota, tim povodom izjavio je: „Potrošači cene brendove kojima mogu da veruju i koji ih iznova uzbuđuju svojim inovacijama. Philips je jedan od 50 vodećih svetskih brendova, a na ovogodišnjem IFA sajmu još jednom demonstriramo svoju posvećenost korisnim inovacijama.“ Philipsova postavka sadrži čak četiri ovogodišnja EISA pobednika: MCi8080 + NP3700 u kategoriji kompaktnih sistema, SoundHub HTS9221 u kategoriji kompaktnih HT sistema, 46PFL9706 u kategoriji 3D televizora i 46PFL6806 u kategoriji „zelenih“ televizora. S obzirom na to da smo većinu ovih modela već testirali ili predstavili, prenećemo vam utiske o ostalim novitetima.

Novi modeli Fidelio docking stanica obuhvataju i prvi Fidelio namenjen Android aparatima, koji nosi oznaku AS111. Karakteristično za holandskog proizvođača, ovo postolje krase neobična rešenja poput velikog digitalnog časovnika i atraktivnog, bledonarandžastog ambijentalnog osvetljenja. Postavljanje Android uređaja moguće je uspravno ili vodoravno, a neodimijumski drajveri garantuju dobar zvuk. Tu je i novi Fidelio DS3880W, koji krase kompaktne dimenzije i atraktivan kružni oblik. SoundRing koncepcija podrazumeva četiri drajvera od 40 milimetara i digitalno pojačalo od 4x4 vata, a za kvalitet zvuka stara se Philipsov FullSound procesor sa nekoliko predefinisanih režima i podešavanjima po želji korisnika. Ipak, glavna stvar je AirPlay sistem bežičnog povezivanja, koji omogućava reprodukciju sa bilo kog uređaja u lokalnoj mreži, uz opciju striminga na nekoliko AirPlay uređaja istovremeno. Pored napajanja iz mreže, DS3880W ima ugrađenu bateriju, pa se može koristiti i van kuće. U saradnji sa poznatim proizvođačem sportske opreme O'Neill, predstavljena su dva modela sportskih slušalica - The Bend i The Stretch. Iako nazivi već govore o čemu se radi, dodaćemo da su u pitanju slušalice sa izuzetnom fleksibilnošću i otpornošću na uvijanje, istezanje i slične neželjene pojave, česte tokom sportskih aktivnosti. Slušalice su opremljene i ojačanim kablovima i dodatnim tapaciranjem za ekstremne uslove, a za zvuk su zaduženi drajveri prečnika 30, odnosno 40 milimetara.

TV aparati su predvođeni novom generacijom Cinema 21:9 Platinum, sa fenomenalnim wide ekranom za maksimalno uživanje u filmovima. Novi modeli serija 9000, 8000

Nagrađeni Philips HTS9221.

Direktor Philips Consumer Lifestyle odeljenja, gospodin Pieter Nota.

i 7000 izrađuju se u dijagonalama od 117 i 119 centimetara, a svi reprodukuju 3D sadržaj i sve popularne formate sa mreže ili preko USB priključka. Vrhunski kvalitet slike obezbeđen je upotrebom Perfect Pixel HD, Bright Pro, Moth Eye i drugih tehnologija, a atraktivnoj pojavi doprinosi pozadinsko osvetljenje Ambilight Spectra 2 (serije 7000 i 8000), odnosno Ambilight Spectra XL (serija 9000). Takođe, druga generacija Econova ECO Smart uređaja donosi 60 odsto manju potrošnju od standardnih LCD televizora.

PIONEER

Japanski audio-video gigant predstavio je nove modele u ponudi, ali i novu seriju portabl muzičkih uređaja pod nazivom STEEZ. Serija se sastoji od tri lagana, ali snažna modela - Solo, Duo i Crew - koji su dizajnirani u Street dancing stilu. Svi su opremljeni in-

ternom memorijom za smeštaj audio-fajlova, priključcima za iPod i USB uređaje, kao i velikim, lako čitljivim ekranima. Takođe, dva modela su vodootporni i mogu se bez bojazni koristiti na otvorenom, a serija obuhvata i slušalice. Novu generaciju Pioneer AV risivera predvodi VSX-921, koji je potvrdu kvaliteta dobio i od EISA panela, kao i inovativni SPH-DA01 AppRadio za automobile. Predstavljen je i Head-Up Display (HUD) za vozila, u vidu koncepta koji povezuje navigacioni sistem, infotainment centar i sigurnosne sisteme. Informacije se prikazuju pomoću novorazvijenog RGB lasera, koji obezbeđuje čistu i jasnu projekciju na vetrobranskom staklu. Pored toga, prikazani su uređaji sa mogućnošću mrežnog povezivanja i striminga, kao što su Air Jam i iControlAV2, ali i novi modeli iz kategorije DJ opreme.

QUADRAL

Poznati proizvođač zvučnika iskoristio je ovogodišnji IFA sajam za predstavljanje nove serije Ascent Classic, koja se sastoji od četiri podnostojeća zvučnika i po jednog regalskog, centralnog i sabvufer modela. Prema rečima proizvođača, nova serija predstavlja tipične Quadral zvučnike u pogledu neutralnosti, kvaliteta reprodukcije i all-round sposobnosti. Novorazvijeni kabineti su u potpunosti podređeni dobrom zvuku, dok su Titanium-PP membrane niskotonskih i srednjotonskih jedinica veoma lagane, pa obezbeđuju sjajan odziv uz minimum izobličenja. Visokotonci su izrađeni takođe od aluminijuma i, zahvaljujući odzivu do 46 kiloherca, predstavljaju idealan izbor za savremene audio-formate visoke rezolucije.

SAMSUNG

Samsung Electronics je na sajmu IFA 2011 predstavio svoje viđenje razvoja Smart televizora, uz osvrt na ostatak nove ponude iz jedinice za vizuelni displej. Samsungov udeo od preko trideset odsto na evropskom tržištu televizora s ravnim ekranom nije slučajan. Ranije ove godine južnokorejski gigant je predstavio novu generaciju Smart TV aparata sa mrežnim povezivanjem, a usledilo je i lansiranje 200 novih aplikacija - između ostalih CNBC, Muzu.TV, HealthClubTV, Body in Balance, BBC iPlayer, LOVEFiLM, maxdome, TF1 i druge. Zvezda Samsungove prezentacije na IFA 2011 bio je novi Smart TV sa oznakom 60D8000, koji se odlikuje dijagonalom od 152 centimetra i One Design stilizacijom. Ovaj televizor, koji je praktično bez ivica, stvara

Quadralovi podnostojeći zvučnici.

Pioneerov set-up za sistem kućnog bioskopa.

Ubedljivo najveća posećenost je bila u hali Samsunga.

upečatljivu vizuelnu dinamiku koja je još snažnija kada se gleda 3D sadržaj. Pored Smart Hub opcija, 60D8000 ima ugrađen DVR sistem koji omogućava pauziranje i snimanje televizijskog programa. Osim toga, menadžment kompanije objavio je početak saradnje sa firmom Maxdome. Prema rečima Renea Rumela iz firme Maxdome: „Najveća razlika između aplikacije Smart TV i servisa koji Maxdome nudi na računarima jeste da sada možemo da isporučimo filmove na ekrane za koje su oni predviđeni. To znači da moramo biti spremni da isporučimo video-snimak onako kako to dolikuje kvalitetu Samsungovih fantastičnih ekrana.“

SENNHEISER

Jedan od najvećih svetskih proizvođača slušalica, nemački Sennheiser, na domaćem terenu je predstavio novi model RS 220.

Prema rečima Mauricea Quarréa, direktora za proizvode, ove bežične slušalice postavljaju nove standarde i negiraju dosadašnje prednosti klasičnih slušalica sa žičanom vezom. Zahvaljujući RS 220, hi-end zvuk je prvi put prisutan u kategoriji bežičnih slušalica, a audio-signal se prenosi na frekvenciji od 2,4 gigaherca. Zvučničke jedinice opremljene su snažnim neodimijumskim magnetima i obezbeđuju veran, detaljan i jasan zvuk u opsegu od 19 herca do 21 kiloherca, uz najveći pritisak zvuka od 106 decibela.

vEStEL

Turski proizvođač Vestel Group, sačinjen od 24 kompanije iz domena elektronike, kućnih uređaja i informacionih tehnologija, predstavio je novu seriju LED televizora pod nazivom GlassOn. Ovi modeli karakteristični su po trendovskom dizajnu bez okvira ekrana, a dodatna funkcionalnost obezbeđena je mrežnim povezivanjem i pristupom online sadržajima poput društvenih mreža, VOD servisa i video-igara. Ipak, ova nama do sada nepoznata kompanija najveću pažnju je privukla televizorom koji je uokviren glomaznim ramom za slike – nešto najružnije što smo videli na IFA sajmu.

yAMAHA

Po običaju, Yamaha je na IFA sajmu predstavila novitete u raznim kategorijama. Najviše pažnje privukli su novi AV risiveri serije AVENTAGE, koji su prisutni u punoj postavi, od početnog RX-A810, pa do prestižnog RX-A3010. Takođe, predstavljen je i trenutno najjači model RX-V serije, sa oznakom RX-V1071. Mikrosistemi su dobili pojačanje u vidu kompleta MCR-750 i MCR-232, a tu

su i novi desktop modeli PDX-11, PDX-13 i TSX-112. Novi sound projektor nosi oznaku YAS-101 i odlikuje se integrisanim sabvuferom, dok atraktivni YHT-S401 predstavlja HT sistem iz dve komponente - u pitanju su soundbar i AV risiver/sabvufer. Na kraju, Restio ISX-800 je istinski novitet u Yamahinoj ponudi, pa i u audio-svetu uopšte. Kvadratnog oblika, sa metalnom mrežicom u raznim bojama, ISX-800 može biti postavljen na stalak ili zid. Ispod mrežice se nalazi stereo-sistem od ukupno četiri zvučničke jedinice, koje funkcionišu kao dva dvosistemska zvučnika. Debljina od devet centimetara omogućila je smeštanje iPod podnožja, CD mehanizma i USB priključka na gornju stranu, na kojoj se nalaze i osnovne komande. Puna kontrola moguća je i preko daljinskog upravljača, a informacioni displej, takođe kvadratne forme, nalazi se u središtu prednje strane.

Sennheiser audiofilske slušalice.

Yamaha kućni bioskop.

Novi desktop modeli Yamaha TSX-112.

Vestel televizori, nešto najružnije što smo videli na IFA sajmu.

EISA dodela nagrada

Prvo veče otvaranja IFA sajma u Berlinu idealna je prilika da se predstavnici industrije potrošačke elektronike okupe na jednom mestu. Povod je veoma poseban - dodela prestižnih EISA nagrada.

Asocijacija EISA dodeljuje više od 50 nagrada za najbolje proizvode iz kategorija audio/home theater, video, foto, ozvučenja za automobile i mobilnih uređaja. Ovako važne i odgovorne odluke o nosiocima ovih titula urednici časopisa su ove godine doneli u Beogradu na General Meetingu krajem juna. Hotel “Adlon Kempinski” još jednom je ugostio naše kolege iz EISA, ali i predstavnike kompanija koje su osvojile ova priznanja. Ovo je uvek odlična prilika da se popriča sa ljudima iz industrije koji zaista rukovode projektima novih proizvoda i koji usmeravaju dalje kretanje, odnosno pravac potrošačke elektronike. Kao i ranijih godina, manifestacija je počela sat vremena ranije kako bi se dodelile nagrade za EISA Maestro Photo Contest - takmičenje koje se odigrava

u svim zemljama Evrope u kojima postoji član foto-panela. Prvo se biraju najbolje fotografije na nivou zemalja, a kasnije na glavnom sastanku se odlučuje koja su to tri fotografa oduševila žiri na nivou evropskog kontinenta.

Atmosfera je bila veoma prijatna i prijateljska, a i ove godine je predstavnicima nekih kompanija bila potrebna pomoć u nošenju svih EISA trofeja, poput Philipsa i Sonyja. Te večeri je i javnost upoznata sa novim potpredsednikom EISA g. Olafom Adamom iz nemačkog magazina "Heimkino", koji će ovu dužnost preuzeti zvanično naredne godine. Ujedno su se svi prisutni zahvalili dosadašnjem potpredsedniku g. Hanu Avotu iz Holandije za doprinos asocijaciji u prethodnih deset godina rukovođenja.

Ljubiša Miodragović

Predstavnici EISA foto-časopisa sa dobitnicima Maestro nagrada.

Predsednik EISA Jorge Gonçalves drži uvodni govor.

Srpska IFA

Od 30. septembra do 2. oktobra održan je prvi sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata u Beogradu. Organizator sajma je kompanija Duke & Peterson, koja je poznatija po izdavanju Travel magazina i suorganizovanju sajma turizma.

Hale 1 i 4 na Beogradskom sajmu ugostile su značajne brendove iz ovih oblasti, dok se u isto vreme u delu Hale 4 održavao i World Cyber Games – festival video-igara. Sajam je obuhvatao veoma širok spektar potrošačke elektronike, od računara i prateće opreme, preko mobilnih telefona, televizora, audio-uređaja, fotoopreme, bele tehnike i kućnih aparata. Nama su pažnju privukli štandovi kompanija poput Samsunga, Panasonica, LG-a i Philipsa jer su televizori velikih dijagonala sa 3D podrškom barem malo podsećali na velike manifestacije poput IFA sajam u Berlinu. Pohvalno je što je većina pomenutih brendova imala osoblje koje je bilo zaista upućeno u materiju, te su umeli da odgovore na sva stručna pitanja. I tu se sva sličnost sa velikim sajmovima završava. Najveći prostor je zakupila Tehnomanija sa svojim partnerima, pa su razne promotivne akcije izazvale veliku pažnju posetilaca. Moglo se jasno videti da je dobar deo posetilaca došao na sajam kako bi kupio televizor veličine 32-37 inča po promotivnim cenama od nekoliko stotina evra. Obraz audio-industriji osvetlali su distributeri 4Audio i Player. 4Audio je predstavio proizvode kompanija Bose

Ljubiša Miodragović

i Yamaha, dok je Player izložio Pioneerove i Onkyove proizvode, a uz pomoć DJ-eva i pokušao da oraspoloži ravnodušnu publiku. Od kompanija čija je delatnost šireg interesovanja izdvojili bismo Dudi Co – distributera Maxell programa, kao i Repromarket koji zastupa proizvode kompanije Hama.

Šta je nedostajalo? Sa jedne strane, nedostajale su premijere ili fokusi na određene novitete. Prosečan posetilac prišao bi štandu, ali ne bi razlikovao najnoviji 3D ekran od prošlogodišnjeg LCD-a. Najveća zamerka je što je sajmu nedostajala kritična masa posetilaca, te se gužva jedino pravila kod Tehnomanije, dok je ostatak hala bio gotovo prazan. Na nekim štandovima se osoblje ozbiljno dosađivalo jer su predstavljali potpuno promašenu temu. Globalno, veći akcenat je bio stavljen na direktnu prodaju u odnosu na predstavljanje i promociju novih tehnologija. Zahvaljujući Verat.netu, bežični internet je bio omogućen u Halama Beogradskog sajma, te su tako posetioci mogli da učestvuju u nagradnoj igri. Sve pohvale organizatoru na ovako hrabrom pionirskom potezu u trenutku kada većina kompanija smanjuje troškove.

Panasonicov štand sa akcentom na 3D reprodukciju.

Samsung je promovisao Smart TV tehnologiju.

Štand kompanije LG sa raznovrsnim AV programom.

Philipsovo osoblje je bilo odlično tehnički kvalifikovano.

Hi-Files nagrade

Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.

Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.

Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.

Egzotika na delu

Veoma interesantna kombinacija: digitalni plejer i eksterni DAC predstavljaju viziju budućnosti hi-fija kanadskog proizvođača.

Ništa lepše nego kada saznamo da će nam na test stići medija plejer istinske high-end kompanije. Prošli put smo na testu imali njihov CD plejer – BCD-1 – i utisci su bili odlični. Videli smo i da se Bryston drži starih načela: kvalitetno ali jednostavno dizajniran uređaj, sa naglaskom na vrhunski zvuk i odlična tehnička rešenja. Ovog puta su nam stigle dve komponente: digitalni plejer sa oznakom BDP-1 i digitalno-analogni konverter BDA-1. Na prvi pogled kućišta ova dva uređaja veoma su slična: ne naročito duboka niti visoka. Kvalitet izrade je nesumnjiv: skoro hermetički zatvoreni pomoću velikog broja torex zavrtanja. Poklopci su čvrsti, prednja ploča veoma masivna i sve ukazuje na jedan profesionalan odnos prema kupcu.

BDP-1 DIGItALNI PLEJER

Naročito interesantan nam je bio digitalni plejer: Bryston je krenuo putem kojim se ređe ide. Umesto da napravi klasičan WiFi, LAN ili HDD strimer, on je konstruisao uređaj čija je isključiva funkcija da, faktički, bude interfejs između skladišta podataka i digitalno-analognog konvertera. Ovo se obavlja preko jednog ili više USB portova koje BDP-1 poseduje, a on ih ima ukupno četiri. Prednja dva primaju male potrošače (USB memorijske ključeve), a zadnja dva porta podržavaju i USB hard-diskove. Logično je da se ispod svega krije nekakva forma računara. Bryston kaže da je ta osnova industrijski računar koji troši samo delić svojih resursa za posao koji obavlja. Operativni sistem zadužen za upravljanje plejerom modifikovana je verzi-

ja Linuxa (kao što smo i pretpostavili tokom korišćenja). Drugi deo Brystonovog plejera je takođe modifikovana, moderna zvučna kartica koja obezbeđuje transport podataka ka spoljašnjim digitalnim izlazima: da, BDP1 ne poseduje analogne izlaze i ne vrši nikakvu vrstu konverzije iz digitalnog u analogni domen. Digitalni izlazi koji se na njemu nalaze namenjeni su audio-čistuncima: koaksijalni S/PDIF i XLR AES/EBU. Pored njih tu su i RS232 interfejs, ulazi i izlazi za okidačke sklopove, kao i LAN priključak. Jedna od bitnih osobina Brystona BDP-1 jeste da on ne podržava klasičan striming digitalnih audio-podataka preko mreže. Drugim rečima, pomoću njega nećete moći pristupiti FLAC ili WAV numerama na vašem mrežnom hard-disku, deljenim folderima na računaru i slično. LAN interfejs koji BDP1 poseduje nije namenjen strimovanju već isključivo podešavanju uređaja. Tu se može odrediti lista numera koje želite da čujete, podesiti mrežni parametri ili nadograditi softver. U novijoj verziji podržan je i internet radio. Interesantno je da kada jednom zakačite hard-disk za BDP-1, ostali mrežni uređaji i računari ga vide kao deljeni resurs na koji se može obavljati transfer podataka, tako da više nema praktične potrebe da se on odvaja od BDP-1 plejera. Web interfejs kojem se može pristupiti sa mreže postoji u dve verzije: Mini i Max, gde je prvi namenjen prvenstveno mobilnim uređajima, a drugi računarima. Bitno je napomenuti da je softver ugrađen u Bryston BDP-1 open source, te da podržava tzv. MPD server (Music Player Deamon) arhitekturu. U tom

Zoran Karapandžić

smislu njega je moguće kontrolisati pomoću brojnih MPD klijentskih aplikacija napravljenih za najrazličitije platforme. Za korisnike PC računara, Bryston preporučuje korišćenje Gnome Music Playera, dok korisnici Firefox pretraživača, na primer, imaju na raspolaganju dodatke koji obavljaju istu funkciju.

Daljinski upravljač koji stiže uz BDP-1 u klasi je standardnih Bryston daljinaca: metalne konstrukcije, masivan, odlično izrađen. Uputstvo je bogato napisano, a za nestrpljive korisnike tu je i brzi vodič za pokretanje uređaja.

Tokom upotrebe, BDP-1 je pokazao neke dobre i neke manje dobre osobine. Sa pozitivne strane, web interfejs se pokazao jednostavnim i korisnim, a kontrola preko ostalih PC računara u mreži nije predstavljala problem. Inicijalizacija plejera po uključenju traje nekoliko minuta. Svidelo nam se što Bryston BDP-1 omogućava pristup folderima i numerama i korišćenjem kursorskih tastera i dodatnih tastera koji imitiraju komande transporta CD plejera. Nažalost, intuitivnost ovde ne pomaže i, bez brzog vodiča, nije lako zaključiti koji taster služi za pristup muzici na eksternom skladištu podataka, već se lako može greškom uleteti u meni za podešavanje i resetovanje uređaja. Odziv na komande je solidno brz, ali kada se radi neka složenija funkcija iz menija, na ekranu ne postoji informacija da treba sačekati nekoliko minuta, već se ekran zamrzne, pa nije jasno da li je BDP-1 prestao sa radom ili samo treba sačekati. Dodatno, ako se za to vreme igrate komandama, softver u plejeru sve to beleži u interni bafer i kreće sa

izvršavanjem kada se odmrzne, što stvara konfuziju. Dvolinijski ekran je, po našem mišljenju, isuviše mali i nepregledan, posebno imajući u vidu cenu BDP-1, koja nije nimalo naivna.

Sledeći problem na koji smo naišli jeste da je Brystonov plejer prepoznavao samo FAT32 format eksternog skladišta podataka. Ovo, samo po sebi, nije problem, pod uslovom da imate USB memorijski ključ veličine do 32 gigabajta, jer FAT32 samo toliko podržava. Međutim, problem nastaje u slučaju da koristite eksterni hard-disk jer je deljenje na više particija od po 32 gigabajta mučno, iako ih BDP-1 sve uredno registruje. Nismo uspeli da nateramo plejer da prepozna NTFS sistem, pa čak ni EXT3 ili EXT4 fajl sisteme koje koristi Linux, tako da je FAT32 ostao jedina opcija. Navedeni problem je očigledno softverske prirode i sigurno će u najskorije vreme biti ispravljen.

BDA-1 D/A KONvERtER

Svideli su nam se svi ti silni dugmići na prednjoj ploči: volimo kada se do ulaza konvertera može dopreti samo jednim pritiskom na određeni taster, umesto deset puta na neki drugi. Bryston BDA-1 je napravljen na taj način: čak osam ulaza ima zasebne komande, a tu je i stand-by taster. Pored ovoga, zanimljiv je i onaj sa oznakom Upsample. Ukoliko

Bryston prednja dva porta primaju male potrošače (USB memorijske ključeve), a zadnja dva porta podržavaju i USB hard-diskove.

Peak

može, on radi upsampling na 176,4 (tada LE dioda svetli crveno) ili na 192 kiloherca (LE dioda svetli zeleno). Prednja ploča poseduje i prikaz trenutno aktivne ulazne frekvencije semplovanja i informacije da li je DAC detektovao ulazni digitalni signal. Ono što smo na početku odmah primetili jeste da ovaj konverter ima ograničenja vezana za USB port: maksimalne vrednosti su samo šesnaest bita i 48 kiloherca. Što se priključaka tiče, Bryston BDA-1 je jedan od najbogatijih konvertera koje smo sreli: pomenuli smo čak osam ulaza, a njihova raznovrsnost je odlična. Tu su USB i AES/EBU ulazi, kao i po dva optička, koaksijalna RCA i koaksijalna BNC konektora. Prisutni su i jedan S/PDIF RCA izlaz, RS232 međusklop i ulaz za okidački sklop. Izlazi su balansirani i single-end, po jedan par. Kvalitet audio-konektora je vrhunski.

Ulazi:

• Četiri USB porta

Izlazi:

• S/PDIF RCA i AES/ EBU XLR

Elektronika u Brystonu BDA-1 je interesantna: svaki ulaz je terminisan transfomatorima odgovarajuće impedanse, a proizvođač navodi da je to najbolji poznati način za terminaciju. Ulazni signali se reklokuju i resempluju u smislu smanjenja jittera, a postoji i mogućnost upsamplinga, koji je sinhronizovan. Za proces konvertovanja frekvencije uzorkovanja (Sample Rate Converter) izabrano je kolo Burr-Brown SRC4392. Tokom ovog procesa se, za razliku od mnogih drugih DAC-ova, ne dodaju muzičke infomacije, prema softverskom algoritmu ugrađenom u uređaj. Cilj upsamplovanja kod BDA-1 jeste da se signal prilagodi optimalnom radu DAC kola, koje je dizajnirano za optimalni režim sa više od šesnaest bita i na višim frekvencijama semplovanja. Upsampling proces daleko olakšava i primenu digitalnih i analognih filtera, te vrši tzv. Noise Shaping proces, pri kome se

“Bryston BDP-1/BDA-1 ima pravu magiju koja svojim čarobnim štapićem čini da zvučnici skoro potpuno iščeznu.”

Ključne karakteristike

Bryston BDP-1

šum unutar čujnog opsega pomera van njega. Za DAC kolo izabran je Crystal CS4398 hibrid (multi-bit delta sigma), čija je osobina da može da radi u tri oversampling moda. Iza DAC sekcije sledi izlazni deo, napravljen u potpunosti od diskretnih komponenti i podešen da radi u A klasi. Prednost ovog pristupa, u odnosu na komercijalno raspoložive operacione pojačivače, jeste bolje prilagođavanje izabranom kolu, što rezultuje dobitkom u domenu kvaliteta zvuka. Sekcija napajanja u BDA-1 bazirana je na dva nezavisna transformatora, posle kojih idu brojni regulatori za svaki ključni element konvertera: DAC, sample rate konverter, ulaznu sekciju... Izlazna sekcija takođe poseduje sopstveno napajanje. Proizvođač navodi i da je posebna pažnja posvećna projektovanju i izradi štampe na štampanoj ploči u cilju smanjenja parazitnih kapacitivnosti itd. Pored svega, pasivne komponente su kvalitetne: polistirenski kondenzatori i otpornici tipa metal-film, tolerancije samo jedan posto. Proizvođač navodi da su tranzistori ugrađeni u BDA-1 ručno birani i uparivani, te da su kvalitet materijala i tehnike primenjene tokom proizvodnje na nivou vojne i vazduhoplovne industrije. Vidi se da su se inženjeri Brystona baš potrudili.

zvUK

Probali smo Bryston DAC odvojeno: spojili smo ga na Lyngdorf CD-1, koji je, sam po sebi, odličan transport. Kao konekciju smo koristili AES/EBU interfejs. Dobit je bila relativno mala na celom opsegu, ali primetna i zahtevala je korišćenje kvalitetnih produkcija kako bi se mogla definisati. Prostornost i dubina pozornice su bile nesto šire, detaljnost čak nismo ni primetili da je bolja, ali je zato bas područje eksplodiralo u pozitivnom smislu. Bryston BDA-1 DAC apsolutno nikada nije omanuo što se niskih tonova tiče – udarao je kao presom svaki put kada je udarac trebalo da se oseti, dok je Lyngdorf znao da ponekad bude stidljiv. Nema dileme – BDA-1 je DAC sa kojim se ne može omanuti: stabilan zvuk, prilično neutralan gledajući odnos svetlog i tamnog prikaza, sa malo zatvorenijom zvučnom slikom u odnosu na neke dvostruko skuplje modele. Što se topline zvučne

Slušali smo Dire Straits – On the Night – virtuoznost kako Marka Knopflera, tako i celog benda ostavila nas je bez daha.

Peak

Ključne karakteristike

Bryston BDA-1

Ulazi:

• Osam: S/PDIF BNC x 2, RCA x 2, Toslink x 2, USB i AES/EBU

Konverter:

• Crystal CS4398

slike tiče, utisku doprinosi snažna bas reprodukcija u skladu sa severnoameričkim pristupom dobrom zvuku, a mogli bismo reći da je balans na toploj strani, ne tako kao kod Naim DAC-a, već malo umereniji, ali jednako privlačan. Potom smo nastavili test koristeći kao izvor NAD C 446 medija tjuner, a detalje ovog dela testa možete pročitati u članku o C 446.

Na kraju smo stigli i do kombinacije koja je bila osnova ovog testa: Bryston DAC-a i plejera BDP-1. Ispostavilo se da je rezultat, jednostavno rečeno, ubitačan – dobili smo high-end plejer beskompromisnog zvuka. Za razliku od mnogih CD plejera, medija plejera, hard-disk plejera i ostalih novotarija, Bryston BDP-1/BDA-1 ima pravu magiju koja svojim čarobnim štapićem čini da zvučnici skoro potpuno iščeznu iz prostorije u kojoj ostaje samo muzika. Zvučna slika se proširila, ne baš toliko da pravi potpunu virtuelnu pozornicu, ali bar pola metra van spoljne fizičke granice zvučnih kutija, po horizontalnoj osi. Gitare (Crowded House – Weather With You) postaju jedna zajednička celina, a opet smo jasno mogli razaznati svaku od njih i isprepleteni zvuk koji su zajedno davale. Sve ovo smo postigli prirodno, bez naprezanja slušnog aparata i analize onoga što smo čuli, a to je odlika reprodukcija pravih high-end uređaja.

Prelazak na audiofilski produciran album Pop Acustico pevačice Marianne Leporace doneo nam je svu nežnost njenog prelepog

glasa. Numera Bizzare Love Triangle, stari vanvremenski hit grupe New Order, unela je jednu opuštenu ali veoma emotivnu notu i predstavila Mariannino razumevanje ove pesme. Njen glas je jednostavno lepršao iz srednjotonaca naših Elac zvučnika, a zvučna slika je bila tako široka da smo mogli da uživamo na mnogim tačkama u prostoriji, ne samo u centralnoj. Zaista je fascinantno koliko izvor utiče na kvalitet ukupnog zvučnog doživljaja. Svaka nota je bukvalno plovila, a opet su bile veoma precizne i jasno određene. Detaljnost glasa nas je ostavila bez daha – drhtaji koji su se osetili dok je Marianna pevala bili su preneseni sa lakoćom.

Prelazak na sastav Toto (numera Africa, sa albuma Toto IV iz 1982. godine, pokazao je zavidnu muzikalnost čak i na starijim, izvorno analognim snimcima koji nisu kasnije digitalno remasterovani. Malo tvrđi ritam – Dire Straits na živom albumu On the Night iz 1993.prijao je kako Bryston BDP-1/BDA-1, tako i nama: fenomenalni uvod koji diže tenziju u publici, numera Calling Elvis donela je tapšanje i komešanje publike dok uzavrelo iščekuje početak numere, koja ubrzo zatim kreće da bombastično trese zvučne kutije.

Šta reći za ukupan kvalitet reprodukcije? Na nivou je najboljih CD plejera koje smo imali prilike da čujemo, ali sa prednostima reprodukcije formata koje CD plejeri ne podržavaju. High-end u pravom smislu reči.

NA KRAJU

Vrhunski napravljeni uređaji u stilu Brystona. Kvalitet izrade je vrhunski, a zvuk jednako dobar. Kao i neki drugi high-end proizvođači, i u Brystonu ne poklanjaju mnogo pažnje udobnosti korišćenja – kao da ih to preterano ne zanima, bar kod plejera BDP-1 koji bi mogao imati veći ekran sa više informacija i lepši mrežni korisnički interfejs, te intuitivnije komande i brži odziv. Sa druge strane, BDA-1 poseduje sve što se od komandi poželi i veoma je lak za upotrebu. U svakom slučaju, kada sve sumiramo, ne možemo a da ne preporučimo ovu kombinaciju – isuviše je dobra, pa makar se malo i pomučili dok ne pustimo željenu pesmu. A onda... sreća, sreća, uživancija.

Bryston tu su USB i AeS/eBU ulazi, kao i po dva optička, koaksijalna RCA i koaksijalna BNC konektora. prisutni su i jedan S/pDIF RCA izlaz, RS232 međusklop i ulaz za okidački sklop.

Plus

M Izuzetan ukupni kvalitet zvuka.

M Detaljnost.

M Transparentnost.

M Fenomenalan bas.

M Kvalitet izrade.

Minus

K Ergonomija plejera morala bi biti bolja.

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Elac FS210 Anniversary

Bryston BDP-1

J Podržani formati: WAV, FLAC i AIFF

J Digitalni izlazi: S/PDIF RCA i AES/EBU XLR

J Jitter: manje od 10 pikosekundi u opsegu 10 Hz do 10 mHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 435x70x280 mm

J Masa: 5,44 kg

J Cena: oko 2.350 

Bryston BDA-1

J Ulazi: S/PDIF BNC x 2, RCA x 2, Toslink x 2, USB i AES/EBU

J Izlazi: S/PDIF RCA i AES/EBU XLR

J Jitter: ispod mogućnosti merenja

Audioprecision AP2700 analizatora

J Ukupna harmonijska izobličenja plus šum: 0,002%

J Rezolucija: 16/24 bita (USB ulaz – 16 bita)

J Konverter: Crystal CS4398

J Dimenzije (ŠxVxD): 432x44x286 mm

J Masa: oko 6,7 kg

J Cena: oko 2.400 

ã 4audio, 011/2759-096

U najboljoj tradiciji

Nova Focus serija je pred nama. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, najpopularniji zvučnici u ponudi danskog proizvođača pretrpeli su ozbiljne promene.

Bojan Jović

Tvrdnja iz naslova ne predstavlja iznenađenje jer se sa okosnicom prodaje ne treba igrati, bez obzira na besprekornu reputaciju kompanije. Ponuda modela u seriji je donekle izmenjena, pa je sada najmanji model upravo Focus 160. Slede tri podnostojeća modela: najmanji nosi oznaku Focus 260 i predstavlja zamenu za Focus 220; najveći, koji smenjuje moćni Focus 360, sada nosi oznaku Focus 380. Između njih se nalazi ono što je prethodnoj seriji nedostajalo, a to je model koji bi popunio prostor između Focusa 220 i 360 - po dimenzijama, ali i po ceni. Ta uloga je sada namenjena modelu Focus 340. Istini za volju, Dynaudio je zadržao maleni Focus 110, ali samo u aktivnoj varijanti, što predstavlja praktično rešenje za one koji ne žele da provedu mesece, a nekad i godine uklapajući kutije

i amplifikaciju. Prema navodima proizvođača, temeljne promene obuhvataju nove mid-bas jedinice sa unapređenim kalemom i snažnijim magnetima, poboljšane korpe i novi usmerivač na visokotoncu. Dizajn skretnice je izmenjen, a kabineti su dodatno ojačani i oplemenjeni kvalitetnijim furnirima. Promene na novoj seriji vidljive su od samog početka, još dok su zvučnici zapakovani. Serija Focus sada je spakovana u luksuzne platnene vreće, za razliku od nekadašnjeg najlona. Dynaudio Focus 160 stigli su na naš test u prelepom rosewood finišu od prirodnog furnira, a dostupni su u još pet varijanti, uključujući crnu i belu boju visokog sjaja. Kvalitet izrade kabineta je, u nedostatku boljeg izraza, savršen. Spojevi na furniru su potpuno neprimetni i neosetni pod prstima, a zvučničke jedinice, panel s terminalima i

ostali detalji besprekorno su uklopljeni. Već tradicionalno, bočne stranice kabineta su zakošene zarad sprečavanja stojećih talasa, a i prednje vertikalne ivice su zasečene, pa Focusi zapravo imaju šestougaonu osnovu. Kad je dizajn u pitanju, danski proizvođač igra na sigurno, pa će svakom ko je iole upućen u materiju biti dovoljan jedan pogled da ustanovi da se radi o Dynaudio zvučnicima. Aluminijumski okviri zvučničkih jedinica deluju dovoljno sirovo i u idealnom su balansu sa rafiniranim, luksuznim furnirom kabineta, pa Focusi ne izgledaju kao šminkerski dodatak za fasciniranje gostiju, već kao ozbiljne sprave kod kojih je funkcija na prvom mestu. Dvosistemska postavka sastoji se od niskotonsko-srednjotonske jedinice prečnika 17 centimetara i visokotonca od 2,8 centimetara. Mid-bas je opremljen membranom

izrađenom u MSP (Magnesium Silicate Polymer) tehnologiji, a Dynaudio je posebno ponosan na naprednu konstrukciju motora. Kalem je izrađen od aluminijumske žice koja je motana na crnom kaptonu, što omogućava efektivno udvostručavanje prečnika kalema bez povećanja njegove mase. Mala masa aluminijuma je poznata stvar, ali kapton je priča za sebe - poput berilijuma, odlikuje se izuzetnom mehaničkom i termalnom stabilnošću, što ga čini čestim izborom u aeronautici, pa i pri izradi svemirskih letelica. Sve ovo omogućilo je smeštanje dvostruko većeg magneta u središte kalema i stvorilo izuzetno snažan, a istovremeno lagan pogonski sklop, sposoban za apsolutnu kontrolu i munjevit odziv. Kupolasti visokotonac izrađen je od tekstila i opremljen novim Precision Coating usmerivačem zvučnih talasa. Njegovi kalemovi su takođe napravljeni od aluminijumske žice i postavljeni u ferofluid, a kućište visokotonca je dodatno orebreno s unutrašnje strane radi boljeg odvođenja toplote. Priču o tehničkim detaljima upotpunjava skretnica prvog reda, sa padom od šest decibela, koja je izrađena od veoma kvalitetnih komponenata. A na putu signala, pre skretnice, nalazi se panel sa zvučničkim terminalima, koji su izvedeni u kombinaciji prozirne oplate od čvrste plastike i pozlaćenih prihvatnika u unutrašnjosti. Terminali omogućavaju priključivanje pomoću viljuški, bananica ili golih žica manjeg i većeg preseka, u šta smo se uverili povezivanjem Oehlbach Reference kabla od četiri kvadratna milimetra, sa krutim jezgrom.

tESt

Novim serijama Dynaudio uspešno menja sliku o svojim zvučnicima kao teškim za pokretanje, bar kad je reč o nižoj i srednjoj kategoriji. U to smo se uverili ranije sa modelima iz serija DM i Excite, a sada isto zaključujemo o novim Focusima. Prvi deo testa obavljen je sa integrisanim pojačalom Exposure 2010S2, koje je više nego dvostruko jeftinije od ovih zvučnika. Bez obzira na naizgled neadekvatnu kombinaciju, Focus 160 su nas kupili već prvim tonovima, uz bolno zavodljiv glas Timi Yuro. Svaki uzdah i drhtaj, sve je bilo na mestu, pokazujući sposobnost ovih zvučnika da isporuče zvuk prepun detalja i sa fantastičnim uvidom u svaki pojedinačni ton, ali bez gubljenja celovitosti i, pre svega, emocija. Nakon toga prešli smo na neustrašivi Lyngdorf

SDAI 2175, koji po ceni, ali i sa svojih 375 vati po kanalu na četiri oma, predstavlja odličan izbor za izvlačenje maksimuma iz testiranih zvučnika. Album "Halfbreed" britanskog bubnjara Keefa Hartleyja, poznat

Slušali smo Jedinstven i zavodljiv glas timi Yuro sa albuma "the Mercury Years".

po veoma dobroj produkciji, zvučao je teško i na momente mračno, a snažna ritam-sekcija i zavijanje gitare učinili su da se osetimo kao da su nam sve brige ovog sveta natovarene na leđa. Iako smo preslušali ovaj album nebrojeno puta, nikada ranije ga nismo doživeli ovako intenzivno, a Focusi su nas ravnodušno posmatrali s drugog kraja sobe. Bolje od ovoga? Naravno da može, ali za mnogo više para i u mnogo većem prostoru od onoga kojim većina nas raspolaže. Kad smo kod prostora, iako predviđeni za manje i srednje prostorije, Focus 160 ipak traže dosta za pun zamah. Bez pola metra od zadnjeg i bočnih zidova ne vredi ni pokušavati, i to sa sunđerima u bas refleks portovima, a za potpun ugođaj potreban je ceo metar slobodnog prostora. Kao što naslov kaže, Dynaudio Focus 160 su zvučnici u najboljoj tradiciji renomiranog danskog proizvođača. Istina je da se za dve hiljade evra, koliko koštaju na našem tržištu, već može dosta birati, ali ukoliko dozvolite ovim zvučnicima da pokažu šta mogu, uvidećete da izbor zapravo i nije tako težak.

Plus

K Vrhunski kvalitet izrade.

K Uz odgovarajući ostatak sistema, reprodukcija kojoj je teško naći manu.

Minus

K Ništa.

Oprema

 Exposure 2010S2

 Lyngdorf SDAI 2175

 Bryston BDA-1

 Oehlbach, QED kablovi

Dynaudio Focus 160

J Preporučena snaga pojačala: >200 W

J Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 40 Hz – 25 kHz

J Osetljivost (1W@1m): 86 dB

Topologija

• Dvosistemski, bas refleks

Frekvencijski

raspon

• 40 Hz - 25 kHz

Preporučena snaga pojačala

• >200 W

J Impedansa: 4 oma

J Topologija: 1x170 mm bas/srednjotonac, 1x28 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 202x350x294 mm

J Masa: 7,6 kg

J Cena: 2.000 

ã vox trade, 011/3016-230

Izgled, zvuk i snaga

Po spoljašnosti svakako podsećaju na integralca koji je uzdrmao britansku hi-fi scenu pre nekoliko godina. Međutim, ispod limene kože ovih lepotana krije se osetno naprednija mašinerija.

Cambridge Audio proizvodi vrlo su popularni na ovim prostorima. Razlog je jednostavan: bogata ponuda solidnih uređaja niže i srednje klase sa odličnim odnosom cene i kvaliteta sigurna je formula za uspeh. Pre nekoliko godina britanski proizvođač je rešio da napravi korak dalje i uđe u arenu lavova gde se vodi ljuta bitka između prestižnih pojačala. Pulen se zvao 840A i predstavljao je novinu kako izgledom, tako i po komfornosti, a bio je veoma napredan u tehnološkom smislu. Epilog znamo: 840A je dobitnik mnogih prestižnih nagrada. Shvatajući da je njihov pristup dao pozitivne rezultate, u Cambridge Audiju zaključuju su da bi bilo dobro napredovati po istovetnoj formuli: dizajnirati pretpojačalo i izlazno pojačalo. I tako su nastali top-modeli serije 840: pretpojačalo sa oznakom Azur 840E i izlazno pojačalo Azur 840W. Cenom od 2.800 evra za par, Cambridge Audio je hrabro kročio u high-end područje računajući da njegovi predstavnici imaju dovoljno dobrih aduta.

KvALItEt IzRADE

Kvalitet izrade ne treba mnogo dovoditi u pitanje: pretpojačalo 840E je mase skoro devet kilograma, dok je pojačalo snage masivno preko devetnaest. Deo toga odlazi na odlično fabrikovana i precizno uklopljena kućišta: već smo navikli na debelu aluminijumsku prednju ploču, ali kod Azura 840E i 840W ona je čak sedam milimetara. Funkcionalni dizajn pretpojačala potpuno je primeren za dvadeset prvi vek: umeren broj komandi odlično sarađuje sa veoma preglednim displejom i velikim enkoderom sa desne strane, koji daje posebno siguran osećaj pri korišćenju. Tu je i izlaz za slušalice, koji predstavlja veliki plus. Većina korisnih stvari preuzeta je sa korisničkog interfejsa integralca 840A: prikaz izlaznog nivoa putem grafičke i numeričke informacije, kao i adaptibilnost imena svakog od ulaza. Ove informacije su više nego dovoljne za svakog korisnika. U režim podešavanja pretpojačala ulazi se pritiskom i zadržavanjem tastera „Mode“. Pored pomenute dodele imena svakom ula-

zu, moguće je podesiti osvetljenje ekrana, prikaz izabrane jačine zvuka (decibeli ili linearna podela), kao i fiksno pojačanje za neki od ulaza (pri čemu kontrola jačine zvuka onda nije u funkciji). Dodatno, pri isključenju i uključenju Azura Azur 840E jačina zvuka se postepeno smanjuje, odnosno pojačava, pri čemu armada releja skladno radi i pruža vrlo interesantan zvučni utisak. Navedena opcija se, takođe, može isključiti. Za mnoge audiofile interesantno je što se osetljivost svakog ulaza može trimovati, tako da svaki izvor svira podjednako glasno pri jednako izabranom nivou na pretpojačalu Azur 840E. Relativno asketski dizajn ustupa mesto bogatstvu priključaka na zadnjoj strani. Iako nema gramofonskog ulaza (CA pravi i solidne phono pretpojačivače), sve ostalo je u maniru „što god poželite – imate“. Za početak, postoji čak sedam linijskih ulaza, plus jedan za analogni snimač, a to je sasvim dovoljno i za najzahtevnijeg korisnika. Dodatno, prva dva ulaza mogu se nezavisno konfigurisati da rade u single-end ili balansiranom režimu,

preko preklopnika koji se nalaze pored (ova opcija se ne može podesiti softverski ili preko daljinskog upravljača). Izlazi su takođe prisutni kao XLR ili činč, a postoje i dva izlaza za analogne rikordere. Cambridge Audio Azur 840E poseduje i izlaz za aktivni sabvufer, pored kojeg se nalazi preklopnik vezan za rad filtera – moguće je odabrati reznu frekvenciju od 200 herca, gde samo niski tonovi izlaze ka sabvuferu.

Izgleda da su proizvođači na sve mislili.

Drugi deo priče vezan je za kontrolu Azura Azur 840E: triger sklop poseduje odgovarajuće ulaze i izlaze, a tu su i konektori za prenos daljinskih komandi putem kablova, u cilju komunikacije sa ostalim Cambridge Audio komponentama. Serijski interfejs je podržan u cilju unapređenja softvera, dok potpuna podrška za multiroom sistem zauzima priličan prostor na zadnjoj ploči. Incognito type II i A-Bus

Ready jesu nazivi koje Cambridge Audio koristi i na prednjoj ploči, a njihov zadatak je komunikacija i prenos signala do uređaja za daljinsku komandu i aktivnih zvučnika u susednim prostorijama.

Moramo napomenuti da daljinski upravljač koji stiže uz pretpojačalo –odlično izrađen, sa metalnom gornjom pločicom - deluje veoma elegantno i kvalitetno. Neki od tastera su malo mekši i daju „sunđerast“ osećaj, ali to nam nije pokvarilo zadovoljstvo pri korišćenju.

Pojačalo snage Azur 840W odlikuje se, pored velike mase, i izuzetno čvrstom izradom – počevši od gornjeg poklopca, preko rešetkastih bočnih strana koje pokrivaju masivne hladnjake i ostavljaju fantastičan utisak na posmatrača. Prednja strana sadrži jednostavnu LED signalizaciju za svaki kanal, čime se ukazuje na dual/mono konfiguraciju: da li je izlaz aktivan, da li je uključena zaštita i da li je pojačalo ušlo u kliping? Klipovanje Azura Azur 840W prilično je teško zamisliti: dve stotine vati sinusne snage na osam oma trebalo bi da bude dovoljno za skoro svaki kućni zvučnik ikada napravljen. Dodatno, pojačalo snage se može postaviti u mostni spoj (bridžovati), čime se od stereopojačala dobija monoblok snage čak pet stotina vati! Bez obzira na njegove mogućnosti, u cilju zaštite izlazne sekcije Cambridge Audio je primenio CAP5 (Cambridge Audio Protection) sistem. Broj pet pored oznake sistema ne govori o verziji, već znači da zaštita pokriva pojačalo preko pet parametara. Meri se izobličenje signala u odnosu na ulazne vrednosti i, ukoliko pojačalo uđe u kliping, dolazi do blagog

Cambridge

Audio prednja strana

sadrži jednostavnu

LeD signalizaciju za svaki kanal, čime se ukazuje na dual/ mono konfiguraciju.

smanjenja glasnoće. U slučaju da se nastavi sa istim opasnim režimom rada, pojačalo se isključuje. Sledeći parametar koji se meri jeste pojava jednosmernog napona na izlazima za zvučnike. Pored toga, mere se i struja, napon i temperatura izlaznog stepena, a posebno je interesantno da CAP5 sistem proverava otpor na zvučničkim terminalima svaki put kada se pojačalo uključi, te reaguje ukoliko je neki od terminala u kratkom spoju. Imajući sve ovo u vidu, smatramo da je Azur 840W veoma dobro zaštićen u cilju dugotrajnog i stabilnog rada.

Ovo pojačalo snage obiluje konektorima sa zadnje strane. Tu su kvalitetni zvučnički terminali (drugi par namenjen isključivo radu u bridž modu), selektori načina rada (stereo/ mono, bridž/biamp), selekcija ulaza (balansirani ili single-end) i zaista masivan priključak za napojni kabl sa jednako snažnim mrežnim prekidačem, što nije nimalo čudno imajući u vidu da Azur 840W može potrošiti i do 2.400 vat/časova.

Ključne karakteristike

Azur 840E

Ulazi:

• Ukupno osam linijskih ulaza.

Tehnologija:

• Terrapin moduli

• Relejno-otpornička mreža za kontrolu glasnoće

Sa tehničke strane, Azur 840E i Azur 840W predstavljaju pravu malu tehničku laboratoriju. Pretpojačalo nije samo izdvojena sekcija kakva je bila primenjena na 840A integralcu. Umesto obilja osrednjih 5532 operacionih pojačivača, Cambridge Audio je razvio dve vrste sopstvenih diskretnih modula koje je nazvao Terrapin. Prednost ovog pristupa je bolja prilagodljivost diskretnih električnih kola prema ulozi klasičnih operacionih pojačivača. Pretpojačalo, naravno, koristi kvalitetne releje za ulaze, što obećava dugotrajnost i minimalan uticaj na kvalitet zvuka. Sekcija napajanja poseduje torusni transformator, iza koga se nalazi baterija elektrolitskih kondenzatora posebno napravljenih za Cambridge Audio i više naponskih regulatora. U velikom broju su prisutni i metal-flm otpornici. Bitna je činjeni-

“Nije to oda mekom, lepršavom ili lampaškom zvuku, to je realnost prirode, prikazana kao čista supstanca muzike.”

ca da je od integralnog pojačala 840A preuzet složen sistem regulacije pojačanja – to je sekcija koja zauzima popriličan deo površine glavne ploče. Zasniva se na relejima i preciznim otpornicima koji menjaju klasične potenciometre, a vrednosti su diskretne. Sve, naravno, kontroliše centralni mikrokontroler. Pri pomeraju dugmeta za jačinu zvuka čuje se specifično „škljocanje“ izunutra, a sve je propraćeno prikazom na displeju.

Pojačalo snage Azur 840W je nastavak tehnologije razvijene za potrebe integralca Azur 840A i zasniva se na tzv. Class XD (crossover displacement) tehnologiji, dodatno unapređenoj za Azur 840W. Pri niskim nivoima određenog signala Azur 840W radi u A klasi, a kako signal raste, pojačalo nežno prelazi u B klasu rada. Kao rezultat dobija se linearniji prelaz iz jednog u drugi režim rada. Napajanje Azur 840W je izuzetno snažno: glavni torusni transformator je snage 1.200 volt-ampera, a prisutan je i jedan manji za napajanje sekundarnih kola. Elektrolitski kondenzatori su, kao i kod pretpojačala Azur 840E, napravljeni po narudžbi kompanije Cambridge Audio i ima ih četiri po kanalu, svaki je kapaciteta deset hiljada mikrofarada.

zvUČNI tESt

Cambridge Audio Azur pretpojačalo i pojačalo snage testirali smo kao celinu. Na samom početku primetili smo osobinu koju smo pretpostavili još ranije: zvuk je tipičan za Cambridge Audio komponente i veoma podseća na onaj kakav pruža pojačalo Azur 840A, ali uz dodatnu dozu rafiniranosti i trodimenzionalnosti.

Naša opaska znači da Azur 840E i 840W ne pružaju ono što mnogi audiofili nazivaju "britanskim zvukom". Njihov potpis pre liči na autogram top-modela Yamahe, A-S2000. Savršeno je čist i snažan, kao da granica na kojoj se javlja kliping za Azure ne postoji. Uživali smo slušajući Norah Jones tokom numere Sunrise (album Feels Like Home): artikulacija specifično nežno setnog glasa i odslikavanje prostora pored i iza pevačice dostojni su i osetno skupljih komponenti od 840E i 840W. Par Chesky Records test-diskova ukazao je na odličnu tišinu po prestanku rada svih instrumenata, sa vazduhom koji treperi delić sekunde. Moramo primetiti da nam se tokom testa učinilo da akustična muzika ili simfonijski orkestar čine muziku koju Cambridge Audio kombinacija voli: nije to oda mekom, lepršavom ili lampaškom zvuku, to je realnost prirode, prikazana kao čista supstanca muzike. Tekstura tonova i instrumenti koji su ih vajali jasno su se mogli razaznati, a nije bio ni problem osetiti položaj svakog od instrumenata u prostoru (The Royal Philharmonic Orchestra Plays ABBA). Detaljnost celog opsega je vrlo dobra, posebno na bas području koje je dobro uklopljeno sa ostatkom skale, mada nam se pri pop (Pet Shop BoysBeing Boring) i nekim tvrđim ritmovima (Iron Maiden - The Number of The Beast) učinilo da je bas kontrolisan možda i više nego što je potrebno - malo kreativnog ludila ne bi bilo naodmet ovim divnim komponentama, tako da je pažnja pri izboru zvučnika obavezna. Uštogljeni, kulturni zvučnici nisu za Cambridge Audio 840E i 840W, već opasne, divlje kutije snažnog basa - na pamet su nam pali JBL LS80, kao jedna od kombinacija koju bi trebalo isprobati.

Što se snage tiče – ne znamo ni da li treba pominjati: 840 W zvuči monstruozno jako i poteraće većinu zvučnih kutija do krajnih granica snage, gde će se slušalac već uplašiti šta se dešava sa njegovom maženom i paženom bas jedinicom. Naravno, u prostorijama srednje veličine ovo nema smisla, sem u cilju demonstracije, već snaga Cambridge Audio pojačala više ostaje kao mera predostrožnosti prema manje osetljivim zvučnim kutijama. Mikrodinamika Azur 840E/W sistema dala je rezultat kakav smo i očekivali: bez dinamičkih talasanja, kompresovanih deonica ili odsečenog dela tonskog opsega, što jasno znači da se pretpojačalo i pojačalo snage mogu slušati i na nižim nivoima glasnoće. Makrodinamika je bila jednako dobra, naravno i šira, jer je pojačalo radilo u opsegu koji mu veoma prija. Kao zaključak, možemo reći da zvučni dometi ovog sistema u potpunosti opravdavaju cenovnu klasu kojoj Cambridge Audio Azur 840E i 840W pripadaju. Međutim, treba jasno obratiti pažnju na tip muzike koju preferira budući vlasnik: sistem bukvalno voli audiofilske snimke, klasičnu i akustičnu muziku, kao i numere koje obiluju glasom pevača. Pop i rok izdanja neće proći tako dobro, te možemo reći da Cambridge Audio pretpojačalo i pojačalo snage nisu, kao celina, all rounderi, odnosno nisu namenjeni svim žanrovima muzike, na šta se delimično može uticati pogodnim izborom zvučne kutije koja bi ih je pratila.

NA KRAJU

Monstruozno pojačalo sa oznakom Azur 840E igraće se skoro svakim zvučnikom koji mu dodelite, da ne spominjemo bridž spoj. Pretpojačalo Azur 840W je njegova prirodna lepša polovina, svetle puti i nežnih crta lica. Kvalitet izrade ova dva prelepa uređaja je odličan, a udobnost upotrebe kakva se samo može zamisliti. Zvuk je na svetloj, detaljnoj strani i traži kvalitetne zvučnike koji će razumeti umetnost reprodukcije Azura Azur 840E i Azur 840W. Preporuka.

Slušali smo the Royal philharmonic Orchestra plays Abba i kao da smo se vratili u mladost, kada je švedski bend žario i palio širom evrope.

Plus

M Detaljna i svetla reprodukcija.

M Trodimenzionalnost scene.

M Izuzetni komfor i konfigurabilnost.

M Enormna snaga.

M XD Class sistem jasno pokazuje prednosti.

M Lako korišćenje.

M Odličan kvalitet izrade.

Minus

K Svetla reprodukcija neće prijati svakom zvučniku.

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Metaxas Audio Systems Marquis

 Metaxas Audio Systems Solitaire

Cambridge Audio Azur 840E

 Broj analognih ulaza: 8

Five Frekvencijski opseg: 10 Hz – 50 kHz (+/- 1 dB)

 Izobličenja THD: <0,0015% na 1 kHz

 Izlazi: 2x single-end, 1x balansirani

 Dimenzije (ŠxVxD): 430x115x385 mm

 Masa: 8,7 kg

 Cena: 1.399 

Cambridge Audio Azur 840W

J Kontinualna snaga: 2x200 W (8 oma), 1x500 W (8 oma, bridged mode)

J Frekvencijski opseg: 10 Hz – 80 kHz (+/- 1 dB)

Snaga:

• 2x200 W na 8 oma, 500 W mono u bridž modu

Tehnologija:

• Izlazni stepen koji koristi Class XD II generacije

J Izobličenja THD: <0,001% pri punoj izlaznoj snazi, 1 kHz

J Broj izlaza za zvučnike: 2

J Dimenzije (ŠxVxD): 430x145x385 mm

J Masa: 21,8 kg

J Cena: 1.899 

ã Audiophile, 011/311-0821

“Cambridge Audio Azur 840W zvuči monstruozno jako i poteraće većinu zvučnih kutija do krajnih granica snage.”

Ključne karakteristike Azur 840W

Simpatični patuljci

Jedan naslednik i jedan novitet – tako bismo ih, za početak, mogli okarakterisati. Brio-R predstavlja potpuno redizajnirano Brio pojačalo, dok je DAC novost u ponudi Rege.

Dosta vremena je proteklo otkad smo testirali neki proizvod britanske kompanije Rega. Poslednji put smo se susreli sa pojačalom Brio, koje nas je oduševilo izuzetnim odnosom kvaliteta i cene uprkos potpuno asketskom dizajnu. Ispred nas se sada nalazi Brio-R – naslednik koji deluje znatno drugačije. Klasičan dizajn komponenti širine više od četrdeset centimetara odbačen je, a na njegovo mesto je stigao omiljeni specijalitet britanskih proizvođača – kutija za cipele. Još od sedamdesetih godina Ostrvljani su voleli da pojačala, a kasnije i druge komponente, pakuju u kutije čija širina odgovara pre mini-linijama nego ozbiljnim hi-fi pretendentima. Dubina kutije je najčešće pozamašna (sve sem visine poklapa se sa kutijom u kojoj dobijate nove cipele), a prednost je što najčešće uopšte nema neiskorišćenog prostora – unutra je sve puno elektronike. Ovu praksu su tokom godina voleli i Bootroyd-Stuart (Meridian), Naim, Onix, ali je takav dizajn ostao najpoznatiji kao zaštitni znak Cyrusa, od koga ovaj proizvođač nije odustao ni do danas. Drugi deo priče tiče se digitalno-analognog konvertera. Današnje tržište postaje prilično bogato ponudom ogromnog broja jeftinih DAC-ova. Retko koji proizvođač hi-fi komponenti propušta da na tržište izbaci malu,

praktičnu, funkcionalnu i jeftinu spravu čiji je cilj da otme deo novca od konkurencije. Situacija postaje jasnija kada se kaže da su u ovaj autobus uskočili i brojni mali, nezavisni proizvođači, koji nikada nisu bili aktivni u polju audio-tehnike.

Zanimljiva je i reakcija ljubitelja kvalitetnog zvuka kod nas: javnost se uzburka čim se na tržištu pojavi novi konverter poznatog imena. Svi bi odmah da znaju kako je napravljen, koliko će koštati i kako zvuči. Radoznalost ide do krajnjih granica, a kada konverter izgustira većina nas, na red dolazi sledeći. Jedan od uređaja čiji se dolazak nestrpljivo očekivao jeste i Rega DAC, prvi eksterni konverter koji je ova firma napravila.

Krenimo sa opisom: Rega Brio i DAC pripadaju istoj seriji, sudeći po izgledu. Kućište konvertera nadmašeno je dubinom pojačala, dok su ostale dimenzije identične. Same kutije su napravljene od aluminijuma debljine nekoliko milimetara i deluju potpuno antirezonantno, sa čvrstim poklopcima koje drže snažni inbusi, te pružaju osećan solidnosti. Odličan utisak kvari standardna engleska škrtost – prednje i zadnje stranice su od plastike osrednjeg kvaliteta. Štaviše, kod DAC-a zadnja stranica nije čak ni profilisana u skladu sa konkavnom gornjom površinom i prilično nas je neprijatno iznenadila. Među-

Zoran Karapandžić

tim, ovo nikako ne utiče na funkcionalnost komponenti i brzo sve zaboravite čim uključite uređaj. Boja komponenti koje su nam stigle na test bila je takođe specifična – siva, slična kao kod starih Siemensovih medicinskih uređaja, matirana u odnosu na sivu nekadašnje Braun Atelier serije. Nama se nije dopala, ali to je samo subjektivni utisak. Komandna ploča Rege Brio-R više je nego jednostavna: mehanički mrežni prekidač, dugme za sekvencijalni izbor jednog od pet izvora (ulaz broj jedan je namenjen MM gramofonskim zvučnicama, divno!) i rotacioni potenciometar za glasnoću zvuka sa odlično obrađenim dugmetom od punog metala i praktično nikakvim zazorom na osovini. Mehanički prekidač za uključenje/isključenje uređaja dobro radi svoj posao, ali bi trebalo da ima kraći hod – pri pritisku prst dođe do skoro same granice prednje ploče. Zadnja strana Rege Brio-R snabdevena je solidnim pozlaćenim single-end ulazima i jednim parom izlaza za zvučnike pristojnog kvaliteta. Pored toga, podržan je i izlaz za analogne rikordere, ali bez monitorske funkcije pojačala.

Konverter je urađen u istom stilu: ovde mrežni prekidač ima savršenu dužinu hoda, a sledeća dva tastera, slično kao i na pojačalu, služe za sekvencijalni izbor. Prvi od njih

je zadužen za konturu filtera, dok je drugi selektor ulaza. Prisutna je i mala LE dioda crvene boje, koja obaveštava da je izvor signala zaključan u PLL petlju, a postoji i displej, takođe od LE dioda, čija je funkcija prikaz frekvencije semplovanja tekućeg ulaznog signala. Sa zadnje strane imamo bogatstvo priključaka: AES/EBU nije prisutan, ali su tu USB, po dva optička i koaksijalna S/PDIF ulaza, kao i po jedan izlaz istog tipa (RCA + Toslink).

Daljinski upravljač stiže samo uz pojačalo i, moramo priznati, žao nam je što DAC ne poseduje slično rešenje ili bar mogućnost da bude pokriven upravljačem pojačala. Krajnje jednostavnih linija, vrlo mali i crne boje, sasvim je upečatljiv. Kvalitet izrade je dobar, odziv tastera korektan, jednom rečju - sadrži sve što je potrebno klasičnom daljincu. Uputstva su solidna, pokrivaju čak i deo tehničkih pikanterija koje volimo da vidimo, ali i neke bitne stvari. S druge strane, opis filtera kod DAC-a nije uopšte pokriven, što je prava šteta.

U ČvRStIM KUtIJAMA SE NALAzI...

dosta toga interesantnog, ali krenimo od početka: kada se uklone inbus zavrtnji i skine masivna gornja ploča, ukazuje se elektronika.

Pojačalo je puno od početka do kraja: solidan toroidni transformator prethodi ispravljačkoj i filterskoj sekciji, čija su osnova dva Samwha elektrolitska kondenzatora kapaciteta po deset hiljada mikrofarada. Da napomenemo lojalnost britanske firme južnokorejskom proizvođaču – svi elektrolitski kondenzatori u Brio-R poreklom su od Samwhe. Ulazna sekcija je realizovana pomoću releja kompanije Hongfa, a izlaznih tranzistora ima dva po kanalu, proizvođača Sanken. Bitno je spomenuti i da je kontrolna sekcija - mikrokontroler - odvojena posebnom sekcijom napajanja da ne bi uticala na kvalitet zvuka pojačala. Pojačanje se reguliše pomoću klasičnog, komercijalnog ALPS potenciometra. Posebno nam je bio interesantan natpis na štampanoj ploči „A nice drop of old school audio mojo“. Zamislite – kao da su znali da će neko da otvara i gleda šta ima u pojačalu. Nisu oni prvi – nešto slično je ne tako davno radio i California Audio Labs. Digitalno-analogni konverter je sličan – umetničke duše iz Rege smislile su natpis na ploči gde doslovce kažu da je njega najbolje

Rega Brio-R

Zadnja strana Rege

Brio-R snabdevena je solidnim pozlaćenim single-end ulazima i jednim parom izlaza za zvučnike pristojnog kvaliteta.

ukomponovati sa pojačalima koja koriste EL34 vakuumske cevi. Ovo nas je zaintrigiralo, ali nismo imali nijedno pojačalo pomenutog tipa pri ruci. Posebno je interesantno jer potiče od kompanije koja nikada na tržište nije plasirala bilo kakvo lampaško pojačalo. Sekcija napajanja Rega DAC-a fino je elaborirana: izbrojali smo čak šest stabilizatora, a osnovu napajanja čine opet torusni transformator, ali ovog puta u sprezi sa četiri Nichicon Fine Gold elektrolitska kondenzatora ukupnog kapaciteta četiri hiljade mikrofarada. I ostali elektrolitski kondenzatori su istog tipa, a premošćeni su kvalitetnim MMK poliesterskim kondenzatorima u cilju smanjenja tromosti. Mikrokontrolerska sekcija je, kao i kod pojačala Brio-R, odvojena sopstvenim stabilizatorom napajanja. Srce Rega DAC-a,

Plus

M Detaljan zvuk.

M Prostornost.

M Jednostavnost korišćenja.

M Solidan kvalitet izrade.

M Simpatičan daljinski upravljač.

Minus

K Bas reprodukcija je ispod proseka klase.

K Oštra konkurencija.

Rega Brio-R

J Kontinualna snaga: 2x50 W (8 oma)

J Frekvencijski opseg line: 12 Hz – 43 kHz (-3 dB)

J Frekvencijski opseg phono: 15 Hz – 40 kHz (-3 dB)

J Broj analognih ulaza: 4+1 (RIAA MM)

Brio-R

Ulazi:

• Četiri linijska + gramofonski MM

Snaga:

• 2x50 W na 8 oma

J Broj izlaza za zvučnike: 1

J Dimenzije (ŠxVxD): 215x80x343 mm

J Masa: 6,1 kg

J Cena: 650 

ã One HiFi, 011/212-9117

Ključne karakteristike

“talking Heads u numeri Road to Nowhere zvučali su sveže i dinamično, sa mikrodetaljima koji oduševljavaju.”

konverter, poreklom je od megapopularnog Wolfsona, modela WM8742, čije karakteristike obećavaju baratanje šesnaestobitskim ili tridesetdvobitskim rečima, sa frekvencijama semplovanja od 32 do 192 kiloherca. Rega DAC koristi dva konvertera po kanalu, povezana paralelno, čime se smanjuje ukupna greška nastala pri konverziji. Hranu za ove male čipove obezbeđuju dva integrisana kola: WM8805 S/PDIF transiver, koji mu pruža informacije sa optičkih i koaksijalnih ulaza, i PCM2707 – USB audio-transiver i DAC (pretpostavljamo da se DAC sekcija ne koristi, već se od PCM2707 koristi samo S/ PDIF izlaz). Nažalost, ograničenje je takvo da USB ulaz omogućava svega šesnaestobitsku reprodukciju.

Izlazna sekcija je odrađena pošteno: diskretni diferencijalni analogni izlaz široke propusnosti, koji prenosi signal od DAC-a do priključaka. Bitno je napomenuti da su inženjeri Rege rešili da ne koriste nikakav konverter frekvencije uzorkovanja (sample rate converter) u cilju minimalizacije dodatne digitalne obrade signala. Sve u svemu, Britanci su se prilično potrudili oko malog konvertera.

zvUČNI tESt BRIO-R I DACA

Naše „šuboks“ komponente testirali smo zajedno, ali i zasebno. Krenimo od Brio-R pojačala: iako bi prema napisu na unutrašnjoj ploči trebalo da ima duh zvuka starih vremena, moramo da primetimo da muzika koja izlazi iz njega ipak ima svežinu i svetlost modernih pojačivača. Brio-R je neverovatno detaljno pojačalo u svojoj klasi cene.

Mogli bismo slobodno reći da je šampion u tome. Bilo da koristite CD plejer (Lyngdorf CD-1, Philips CD-753) ili gramofon (Technics SL-1210 Mk2 sa Stanton 681 zvučnicom), Talking Heads u numeri Road to Nowhere zvučali su sveže i dinamično, sa mikrodetaljima koji oduševljavaju. Sledeća numera – Kate Bush, The Cloudbusting - reprodukovana je vrlo korektno kad je u pitanju prelepi glas britanske pevačice, koja u ovoj numeri postiže odličan balans tonaliteta. Dodajte svemu ovome zvučnu sliku koja nigde ne pati od zamućenja i dobru dozu prostornosti kao rezultat zbira prethodnih osobina i imaćete jedno ozbiljno malo pojačalo u svojoj sobi. Na donjem kraju nam se dopala dobra definicija: bas note nisu „obarene“ i spojene u jednu čorbu, gde se ne vidi ni početak ni kraj, već su jasno odvojene, što je retkost u ovoj klasi cene. Da ne bi sve bilo bajno i sjajno, pobrinuo se donji ekstrem. Gornje bas područje koje nosi najviše energije, ono oko 300 herca, nije dovoljno istaknuto. Kratkim udarcima bubnja fali, kako Anglosaksonci kažu, „slam“ (udarac), i celo to područje dosta zaostaje u snazi prema ostatku zvučne slike. Agresivnost je samo delimično prisutna, ali za nas nedovoljno, te je bas na Brio-R prilično uštogljen i pruža jasan utisak o izrazito svetlom pojačalu. Rešenje vidimo u spajanju malene Rege sa zvučnim kutijama meke visokotonske reprodukcije i dobrog, možda i malo naglašenog basa, kako bi prirodna ekvilizacija dobijena karakterima komponenti delimično sakrila mane i istakla dobre osobine ovog pojačala. Rega Brio-R zaslužuje zvuč-

nike iste cenovne kategorije (govorimo o novim proizvodima), pa čak i one za koje treba izbrojati oko hiljadu evra.

Krenimo dalje: Rega DAC. Uzimajući u obzir koaksijalne i optičke digitalne ulaze, Regu DAC bismo mogli nazvati „naprednim pratiocem“. Prvi zadatak joj je bio i najteži: kao izvor digitalnih signala stavili smo Lyngdorf CD-1, plejer koji je do pre izvesnog vremena bio u prodaji po ceni od oko 2.000 evra.

Jedna od njegovih korisnih osobina jeste što može da menja upsampling digitalnog izlaza u četiri koraka: 44.1, 48, 96 i 192 kiloherca, pa poređenja internog Lyngdorfovog i Reginog eksternog DAC-a mogu biti još zanimljivija.

Dobre vesti su da se malena Rega drži čvrsto na zemlji i prilično ju je teško poljuljati. Bez obzira da li slušate Dire Straits, Private Investigations, ili Cult, album Love, ili Prašku filharmoniju koja svira hitove Pink Flojda, Rega svoj posao radi vrlo, vrlo korektno kada se kao izvor koristi Lyngdorf. Detalji gornjih i donjih ekstrema su odlični, dinamika je veoma dobra, a tekstura muzike je prikazana sa samo nekoliko niti jače nego što bismo voleli i kao što rade daleko skuplji uređaji. Transparentnost je za pohvalu, nije to baš Naim, Meridian ili Electrocompaniet, ali je i cena daleko niža. U svakom slučaju, ovo je zvuk sa kojim, smatramo, može da se živi bez problema. Poređenje sa internim Lyngdorf CD-1 konverterom dalo je određenu prednost integralnom CD plejeru u smislu punijeg bas područja, malo mekšeg i toplijeg zvuka. Najveća razlika je bila u položaju pevača: Rega DAC pevača pozicionira do-

bro po širini, ali ga zakuje za zid po dubini, dok ga Lyngdorf odvoji od pozadine i pošalje u prostor između slušaoca i zadnjeg zida u ravnokrakom trouglu. No, bili bismo cinici kada bismo ovo uzeli za manu, imajući u vidu cenu Rega DAC-a. Menjajući frekvencije semplovanja, došli smo do zaključka da je razlika u zvuku u odnosu na skupi CD plejer daleko manja od očekivane. Ovo se odnosi na frekvencije od 44.1, 48 i 96 kiloherca. Prelaz na frekvenciju 192 kiloherca čini da Lyngdorf pobeđuje Rega DAC na način koji bi borci borilačkih veština nazvali „sa jednom rukom za pojasom“. Rega, jednostavno, ne postiže taj nivo suptilnosti i prozračnosti, a ni mikrodetalja kakve CD-1 daje bez po muke. Kao zaključak možemo reći da je jedino na 192 kiloherca mali DAC imao problem da prati veliki CD plejer. Nije to ništa strašno, ne bismo ovo uzeli za manu Regi čak i da košta hiljadu evra, jednostavno je došla do granice svojih mogućnosti.

Sledeći deo testa bio je sušta suprotnost: ultrajeftini, cene oko 50-60 evra, polovan CD plejer Philips CD753, koji smo već više puta koristili. Odličan, verovatno nenadmašan za taj novac, bio je od svog nastanka Philipsovo jeftino siroče, gusenica koja se tek kasnije preporodila u leptira kada su je otkrili zagriženi audiofili. Svira, svakako, mnogo lepše nego što košta ili izgleda. Sasvim solidan je i kao transport.

Odmah da kažemo da ukupan zvuk, koristeći Regu kao DAC ili interni konverter Philipsovog CD plejera, nema blage veze sa zvukom koji se dobijao u pređašnjoj kombinaciji. Ovo je veoma bitna informacija jer govori o tome koliko je sam izvor snažan činilac u datoj vezi transport-konverter. Ukupna cena sistema za reprodukciju skoro je zanemarljiva u odnosu na prvi sistem, ali je i zvuk kolateralna žrtva. Sve ovo kažemo jer manje iskusni ljubitelji hi-fija s vremena na vreme pomisle da će jeftinim transportom izvući maksimum iz svog novog DAC-a. Neće, to tako ne ide.

Ne bismo trošili dragoceno vreme i papir opisujući osnovni zvuk Philipsa CD753, te ćemo se usredsrediti na razlike dobijene pomoću Rega DAC-a. One nisu drastične, ali su uočljive – zato smo Regu i nazvali „napredni pratilac“: „pratilac“ jer ide tragom kvaliteta izvora zvuka, a „napredni“ jer je u stanju da poboljša zvuk jeftinih izvora, izvora srednje klase i starijih plejera. Ponovo smo probali poznatu,

Rega DAC

Sa zadnje strane imamo bogatstvo priključaka: USB, po dva optička i koaksijalna S/pDIF ulaza, kao i po jedan izlaz istog tipa (RCA + toslink).

emotivno nemirnu numeru Adele, Turning Tables. Rega je dala nežan ali vrlo precizan vazduh oko instrumenata kakav Philips CD753 nije mogao ni u snu da postigne. Trodimenzionalnost je počela da se primećuje, toga kod bazičnih plejera ima vrlo malo, a emocije i sitni detalji počeli su da naviru. Promena nije toliko drastična kako bi neko odmah pomislio, ali ova kombinacija sada svira jednako ili bolje od mnogih novih plejera cenovne klase do 1.000 evra. Za više treba nabaviti bolji transport.

Što se ugrađenih varijabilnih filtera tiče, proizvođač preporučuje da se za početak koristi filter broj jedan, što smo i učinili. Moramo napomenuti da su razlike između zvuka filtera nežne, te da zamena izvora, digitalnog ili analognog kabla, najčešće daje veće promene. Interesantno je da se funkcija filtera menja zavisno od frekvencije semplovanja,

Plus

M Verno prati kvalitet izvora.

M Opcije.

M Vrlo dobar kvalitet izrade.

M Odnos kvalitet-cena.

Minus

K Ništa posebno.

Rega DAC

J Ulazi: S/PDIF x 2, Toslink x 2, USB

J Izlazi: single-end RCA

J Odnos signal-šum: 105 dB

J Ukupna harmonijska izobličenja: 0,006%

J Rezolucija: 16/24 bita (USB ulaz – 16 bita)

J Konverter: Wolfson WM8742

J Dimenzije (ŠxVxD): 215x80x270 mm

J Masa: 4 kg

J Cena: 670 

ã One HiFi, 011/212-9117

“trodimenzionalnost reprodukcije Rega DAC-a počela je da se primećuje, a emocije i sitni detalji krenuli su da naviru.”

Motorizovani ALPS potenciometar.

Releji za selekciju aktivnog ulaza.

Filterski kondenzatori izlaznog stepena.

Toroidalni transformator.

Izlazne sekcije.

tako da je do 48 kiloherca u ulozi pet vrsta filtera, dok se na višim frekvencijama semplovanja čak tri od njih menjaju. Tokom korišćenja CD plejera kao transporta nama je najviše prijao zvuk filtera broj četiri (Linear phase apodising filter), koji polako odseca frekvencije iznad dvadeset kiloherca. Prelazak na USB ulaz dao je dobre rezultate – imali smo i bolje konvertere na testu, ali su se oni uglavnom zasnivali na posebno razvijenim protokolima za prenos podataka. Glavno ograničenje Rega DAC-a je reprodukcija samo u šesnaestobitskom domenu, te je ukupan rezultat bio zvuk vrlo sličan malopre navedenoj reprodukciji uz korišćenje jednostavnog Philipsovog plejera – toliko da razliku pri slepom testu praktično nismo mogli da primetimo. Logično je da bi posebno pripremljen desktop računar, sa odabranim i uparenim hardversko-softverskim komponentama dao bolji rezultat – USB standard ionako nikada nije bio predviđen za prenos zvuka i nema garantovani i stabilni protok. Imajući sve ovo u vidu, potpuno smo zadovoljni postignutim zvukom u ovoj klasi cene kada se koriste šesnaestobitski semplovi.

Veoma nam je žao što tokom testa nismo imali pri ruci pojačalo bazirano na EL34 cevima da bismo proverili tvrdnju konstruktora Rege. Ali, moramo primetiti da nije postojala neka posebna sinergija pojačala i DAC-a. Ovo je raspršilo naše maštarije, ali je, sa dru-

Toroidalni transformator.

Burr-Brown PCM2707 transiver.

Sekcija napajanja.

Wolfson DAC WM8742.

Diskretna analogna sekcija.

ge strane, dobro – Rega DAC će se, prema našem iskustvu, lako uklopiti sa ostatkom sistema onog momenta kada ga snabdete kvalitetnim digitalnim informacijama, jer nije posebno zahtevan.

Šta više tražiti za novac koji treba izdvojiti za ove komponente? Proizvođač se potrudio da obezbedi maksimum za ono što se na Zapadu smatra malom svotom. Mehanički veoma robustni, jednostavni i praktično napravljeni, Rega Brio-R i DAC gledaju optimistički u budućnost. Pojačalo je dovoljno snažno, vanredno detaljno i umereno toplog zvuka. Nije po svačijem ukusu, ali ljubitelji analitike će ga obožavati. Konverter je, sa druge strane, zvezda predstave: pruža više nego što se očekuje kada su u pitanju koaksijalni i optički ulazi. Dodatna mogućnost igre sa filterima daje još jedan plus. Da li preporučujemo ove komponente? Da, ali zapamtite da je vaš subjektivni utisak u ovom slučaju izuzetno bitan.

Slušali smo Specifičan i nezaboravan vokal Kate Bush sa albuma the Whole Story.

Junior iz dobre kuće

Novi osnovni model danskog proizvođača pruža hi-fi ugođaj po više nego povoljnoj ceni.

Danish Audiophile Loudspeaker Industries, poznatiji kao DALI, osnovan je 1983. Već nakon tri godine, zarad povećanja proizvodnih kapaciteta, fabrika se premešta na novu lokaciju, a 1990. započinje izvoz DALI zvučnika. Prva godina novog milenijuma donosi otvaranje predstavništva u Nemačkoj, koja se pokazala kao jedno od najvećih tržišta za ove zvučnike, a nakon toga ekspanzija se nastavlja nesmanjenim tempom. Danas se ovi zvučnici prodaju u 65 zemalja širom sveta, a DALI je za manje od tri decenije postojanja stekao zavidnu reputaciju među ljubiteljima dobrog zvuka i postao jedan od najvećih evropskih proizvođača. Ogromna ponuda obuhvata devet serija stereo i surround zvučnika, kao i zvučnike za ugradnju, sabvufere i prateću opremu poput kablova, terminacije, spajkova i nosača. Zahvaljujući brojnim kvalitetima i globalnoj popularnosti, DALI je, pored kompanija kao što su Jamo ili Dynaudio, veoma zaslužan za upisivanje Danske velikim slovima u audiofilski atlas. Nova serija danskog proizvođača nosi naziv ZENSOR i nalazi

se u donjem delu ponude, koji je cenovno prihvatljiv najširim slojevima kupaca. Pored modela ZENSOR 1, koji se našao na našem testu, serija obuhvata dva podnostojeća modela - ZENSOR 5 i ZENSOR 7 - kao i centralni zvučnik sa oznakom ZENSOR VOKAL. Verujemo da je predstavljanje sabvufera ove serije pitanje dana, a do tada kupci mogu da odaberu jedan od ukupno jedanaest modela koje ova fabrika trenutno proizvodi. Pakovanje testiranih zvučnika obuhvata korisničko uputstvo na tri jezika, kao i providne, samolepljive gumene odstojnike. Ovi odstojnici se mogu postaviti odozdo, ali i na zadnju stranu, ukoliko su zvučnici predviđeni za montažu na zid. Naravno, i kutije su pripremljene za ovakav vid postavljanja, pa u gornjem delu zadnje strane imaju prihvatnik za nosač, a terminali su uvučeni u kabinet da ne bi smetali. S obzirom na zapreminu od šest litara i visinu od svega nešto preko 27 centimetara, između prihvatnika i terminala našlo se taman dovoljno mesta za mali bas refleks otvor prečnika četiri centimetra, čime je zadnja strana potpuno

Bojan Jović

popunjena. Etiketa na zadnjoj strani, pored oznake modela, sadrži i natpis "Designed and Engineered in Denmark", što znači da zemlja proizvodnje nije eksplicitno navedena. Nije nam jasno zbog čega kad je danas izmeštanje proizvodnje uobičajena i široko prihvaćena praksa, a mnogo puta smo se lično uverili da je stvar samo u dobroj kontroli kvaliteta, koju DALI svakako ima. U pogledu estetike serija ZENSOR ne donosi posebne novine - ukoliko ste pristalica klasičnog dizajna osavremenjenog modernim detaljima, ovo je pravi zvučnik za vas. Prednji panel je debljine 15 milimetara, a karakterišu ga blago zakošene vertikalne ivice i finiš u crnoj boji visokog sjaja bez obzira na boju ostatka kabineta, što dodatno ističe srebrne okvire zvučničkih jedinica. Ostatak kutije može biti u crnoj boji ili u imitaciji drveta oraha, a kvalitet izrade je veoma dobar. Na ovo poslednje smo obratili posebnu pažnju jer ZENSOR 1 koštaju samo 190 evra, ali nismo pronašli nikakve manjkavosti ili jeftine detalje. Na kraju, izražena je vizuelna sličnost sa pojedinim modelima zemljaka iz firme

Dynaudio - stavite ZENSOR 1 pored Excite X12 i primetićete gotovo isti okvir visokotonca, zakošene ivice i, uopšte, veoma srodan dizajn. U pogledu topologije, ZENSOR 1 pripada kategoriji dvosistemskih zvučnika. Za današnje vreme neuobičajeno, proizvođač ne navodi previše informacija o zvučničkim jedinicama u pogledu tehnologije izrade i primenjenih materijala. Visokotonac je zajednički za celu seriju, a odlikuje ga tekstilna kupola prečnika 2,5 centimetara, koja je smeštena u veliki usmerivač. Srednjotonsko-niskotonska jedinica ima dijagonalu od 13,3 centimetra i koristi se još u modelima ZENSOR 5 i ZENSOR VOKAL. Njena membrana, atraktivne tamnocrvene boje, sadrži drvena vlakna koja je čine laganom ali krutom, što treba da obezbedi odličnu dinamiku i detaljnost, kao i povećan frekvencijski opseg.

tESt

Iako je razrada zvučnika uobičajena prilikom testiranja, moramo da naglasimo da su ZENSOR 1 zvučali odlično od samog početka. Kako je vreme prolazilo, reprodukcija je postajala još bolja, a nakon nedelju dana prionuli smo na kritičko slušanje. S obzirom na male dimenzije, nije bilo muke oko pozicioniranja, a ZENSOR 1 bez problema mogu da rade na 20-30 centimetara od zadnjeg zida. Testirani zvučnici su nam odmah pokazali da poseduju jednu od najvažnijih osobina: muzikalnost. Sa entuzijazmom su prenosili atmosferu pojedinih numera, čineći muziku lakom za slušanje. Nivo detalja je veoma dobar, ali nikad ne zamara svojom količinom i isticanjem, a informativnost je sve vreme u balansu sa emocijama. Očekivali smo da ZENSOR 1 neće moći da reprodukuju dublji bas, a pozitivno je što to ne pokušavaju da prikriju naglašavanjem mid-basa - sve što ovi zvučnici odsviraju zvuči kako treba, a ono što nedostaje može se rešiti dodavanjem sabvufera ili većim zvučnicima, ukoliko budžet i prostorija to dozvoljavaju. U nastavku druženja konstatovali smo da je veličina scene sasvim solidna po širini i visini, dok je pozicioniranje po dubini nešto slabije. Bez obzira na vrstu muzike, ZENSOR 1 su nas iznova oduševljavali direktnim pristupom i fantastičnom komunikacijom sa slušaocem. Deo zasluga sigurno pripada pojačalu, koje je bezmalo

pet puta skuplje i teško da će se ikada naći u sistemu sa ovim zvučnicima, ali nam je omogućilo da sagledamo šta ZENSOR 1 zaista mogu. A mogu mnogo i ne pokazuju značajnije slabosti, pogotovo ukoliko ih posmatramo kroz prizmu povoljne cene. Priznajemo da željno očekujemo veće predstavnike serije ZENSOR na testu - ukoliko su poput najmanjeg u seriji, biće veoma konkurentni na tržištu.

zAKLJUČAK

Veliko nam je zadovoljstvo da konstatujemo da najniža kategorija zvučnika (po ceni i dimenzijama) ponovo zavređuje svrstavanje u hifi svet. Uz nekoliko časnih izuzetaka, zaljubljenici u dobar zvuk godinama nisu mogli da pronađu ništa vredno pomena u ovoj klasi. Sada je situacija drugačija, a nakon odličnih malih JBL Studio 130 (HF41), uverili smo se i u kvalitete novog modela kompanije DALI. Kao što je već mnogo puta rečeno, zvučnici mogu biti manje ili više dobri, ali nikada ne smeju biti loši u smislu izobličenja reprodukcije i krivljenja zvučne slike. Testirani zvučnici su upravo takvi - njihove mogućnosti nisu spektakularne, ali ono što reprodukuju jeste precizno, verno i veoma muzikalno. Kada se tome doda povoljna cena, ZENSOR 1 se nameću kao jedni od lidera u klasi i odličan izbor za sve koji traže pristupačne, kompaktne i dobrozvučeće kutije, elegantnog izgleda i solidnog kvaliteta izrade.

Slušali smo Album "thickfreakness", koji je zvučao moćno i upečatljivo čak i na ovako malim zvučnicima.

Topologija

• dvoiposistemski, bas refleks

Plus

M Kvalitet izrade i reprodukcije daleko premašuje skromnu cenu.

M Detaljni i muzikalni.

M Nezahtevni za pozicioniranje i pokretanje.

Minus

K Ništa u klasi.

Oprema

 Exposure 2010S2

 Marantz CD4000

 Pro-Ject DAC Box FL

 Oehlbach kablovi

DALI zENSOR 1

J Preporučena snaga pojačala: 25-100 W

J Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 53 Hz – 26,5 kHz

J Osetljivost (1W@1m): 86,5 dB

J Impedansa: 6 oma

J Topologija: 1x133 mm bas/srednjotonac, 1x25 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 162x274x228 mm

J Masa: 4,2 kg

J Cena: 190 

ã Audiophile, 011/311-0821

“zENSOR 1 su sa entuzijazmom prenosili atmosferu pojedinih numera, čineći muziku lakom za slušanje.”

Budući klasik

Nakon dugog zatišja, Audiolab je ponovo u ofanzivi sa novom serijom 8200. Posle odličnog plejera 8200CD, na redu je test integrisanog pojačala 8200A.

Upauzi između naših testova, Audiolab je kompletirao ponudu modela i sada nudi pretpojačala, izlazna pojačala, monoblokove i tjuner, kao i višekanalne procesore i snagaše za sisteme kućnog bioskopa. Tu je i par interesantnih, novih multipraktik uređaja, u vidu CD plejera sa digitalnim ulazima i integrisanim pretpojačalom (8200CDQ) i eksternog digitalno-analognog konvertera sa integrisanim pretpojačalom (8200DQ), koji mogu biti dobro rešenje za jednostavan sistem sa minimalnim brojem komponenti.

OPIS

Vratimo se na 8200A: novi integralac stiže u dobro zaštićenom pakovanju, uz korisničko uputstvo na kvalitetnom, plastificiranom papiru sa crnim koricama koje dodaju notu luksuza. Pored opisa funkcija i mogućnosti povezivanja, uputstvo sadrži i tehničke specifikacije parametara koje mnogi proizvođači danas zaboravljaju (slučajno ili namerno), pa u tom smislu predstavlja svojevrsni podsetnik na zlatne godine hi-fi industrije. Pribor je smešten u zasebnu kutiju i sadrži naponski kabl, kao i veoma kvalitetno izrađen daljinski upravljač. Njegova gornja strana izrađena je od aluminijuma, a svi tasteri su čvrsti, sa kratkim i preciznim hodom. Ostatak daljinca napravljen je od plastike koja sprečava klizanje, što doprinosi komfornoj kontroli pojačala, CD plejera i tjunera. Kad smo otpakovali testirano pojačalo, pomislili smo da Audiolab 8200A predstavlja

savršen primer kako napraviti potpuno nov uređaj koji će izgledati isto kao stari model. Jednostavno kućište oštrih ivica, preklopnici, izduženi prekidač za uključivanje, pa i zatamnjeni "prozorčić" za LE diode i senzor daljinskog upravljača - na prvi pogled sve je kao na prethodniku. Međutim, detaljnije zagledanje pokazuje različitost u svakom detalju. Pored aluminijumskog prednjeg panela, 8200A je sa svih strana oklopljen aluminijumom, a precizno izrađeni paneli pričvršćeni su brojnim, ali dovoljno diskretnim zavrtnjima. Takođe, poznavaoci će primetiti da su komande na prednjem panelu sada kružne, recimo kao kod snagaša prethodne generacije, a logotip proizvođača je izgraviran u donjem desnom uglu. Zadnja strana je podjednako "ista", sa zavidnom garniturom pozlaćenih linijskih ulaza i izlaza, bi-wiring kompletom zvučničkih terminala i IEC utičnicom za mrežni kabl. Unutrašnjost pojačala koncipirana je po ugledu na prethodnika i predstavlja prelep prizor za svakog ljubitelja tehnike: dobro organizovana i pedantno ožičena, sa torusnim transformatorom i parom elektrolitskih kondenzatora na desnoj strani, kao i centralno postavljenim hladnjakom sa otvorima za strujanje vazduha na gornjoj i donjoj strani kućišta. Ostatak površine prekriven je velikom štampanom pločom sa potpuno oklopljenom sekcijom pretpojačala na levoj strani. Pored pristupa s gornje strane, štampanoj ploči se može prići i odozdo, preko poklopca pričvršćenog zavrtnjima.

Bojan Jović

Navedena postavka rezultira snagom od 60 vati po kanalu pri otporu od osam oma, uz stepen izobličenja manji od 0,07 odsto i potrošnju od maksimalnih 440 volt-ampera.

Ukupno, 8200A izgleda kao uređaj u najboljoj tradiciji ostrvskog proizvođača, uz kvalitet izrade izdignut na potpuno novi nivo - u ovome je pojačalo identično ranije testiranom plejeru 8200CD, što se moglo očekivati. U pogledu dizajna, njegova svedenost i minimalistički pristup pomešani su sa diskretnim luksuznim detaljima - kako samo Britanci umeju - poput duboko ugravirane oznake proizvođača i modela ili tehnički opravdanog, ali sigurno ne jeftinog aluminijumskog kućišta. Po onome što smo do sada videli i cena deluje potpuno razumno, a nama ostaje još samo da se uverimo da novi Audiolab podjednako dobro radi i zvuči.

tESt

Početak testa protekao je uz blago nerviranje i pokazao prvu negativnu stranu novog pojačala. Naime, zvučnički terminali, iako kvalitetno izrađeni, smešteni su previše blizu jedan drugom, a i otvori su manjih dimenzija. Dodatno, prihvatnici za kablove postavljeni su bočno, pa povezivanje u bi-wire režimu može biti prilično nezgodno. Upotreba bananica predstavlja najbolje rešenje, ali tek nakon što uspete da skinete nepristupačne poklopce sa terminala (u uputstvu nema ni traga o tome). Ukoliko ste ipak rešeni da koristite kabl bez terminacije, preporučujemo upotrebu modela nešto manjeg prečnika -

naši Oehlbach Reference, površine četiri kvadratna milimetra, bili su prevelik zalogaj za terminale ovog Audiolaba. Već tokom prvih numera 8200A nam je pružio veoma detaljnu reprodukciju, čini nam se više nego što je bio slučaj sa njegovim prethodnicima. Uprkos nevelikoj deklarisanoj snazi, Audiolab ne gubi dah ni pri veoma zahtevnim deonicama, a reprodukcija ostaje celovita i odlično definisana. Ona tipična audiolabovska toplina i prisnost još uvek su i te kako prisutni, pa nam se tokom testa često dešavalo da jednostavno zaboravimo da obraćamo pažnju na kvalitet zvuka već se prepustimo istinskom uživanju u muzici. Iako ne pomažu pri opisivanju dometa u reprodukciji, ovi spontani prelasci sa kritičkog slušanja na uživanje u muzici zapravo su najbolji kompliment koji se jednom audio-uređaju može dati. Dodatne poene 8200A stiče visokim stepenom upotrebljivosti. Pored šest linijskih ulaza i tri izlaza za snimače, opremljen je priključcima za dodatno pretpojačalo i izlazno pojačalo i osposobljen za najrazličitije režime rada jednostavnim pomeranjem preklopnika na prednjem panelu, što omogućava uklapanje ovog integralca u sve konfiguracije sistema koje bi nam mogle pasti na pamet. Za selekciju izvora primenjen je motorizovani preklopnik koji upravlja relejima, što predstavlja veoma kvalitetno i retko rešenje u ovoj klasi. Na kraju, izlaz za slušalice obezbeđuje da nikad ne ostanete bez muzike u ušima, bilo da želite da se isključite iz gužve u kući ili da uživate u omiljenim albumima u sitne sate. Odlično pojačalo, i povoljno u odnosu na ono što pruža. 8200A odlikuje se brojnim kvalitetima - od izrade, preko opremljenosti, do reprodukcije - a pogled na konkurenciju dodatno favorizuje novitet

Slušali smo

Mračni i depresivni "Halfbreed" britanskog bubnjara Keefa Hartleyja, sa upečatljivom ritamsekcijom i odličnom produkcijom.

iz Audiolaba. Rivali pružaju ili manje opcija ili slabiju reprodukciju, dok se malobrojni koji zvuče bolje odlikuju spartanskom opremom i nešto višom cenom, pa se 8200A uvek dočeka na noge i zadržava neki od aduta. Ukoliko imate priliku, obavezno ga poslušajte - kratkotrajna sesija možda će se pretvoriti u dugogodišnje druženje, kao što su to već iskusili mnogi korisnici Audiolab uređaja.

Plus

M Dobro definisan zvuk od vrha do dna.

M Komunikativnost i muzikalnost.

M Sjajna tehnička rešenja i kvalitet izrade.

M Visok stepen upotrebljivosti.

Minus

K Nepraktični zvučnički terminali.

Oprema

 NAD C 446

 Rega DAC

 Dynaudio Excite X12

 Oehlbach, Neotech kablovi

Audiolab 8200A

J Kontinualna snaga: 2x60 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz

J Izobličenja THD: <0,07%

J Broj linijskih ulaza: 6

J Broj izlaza za zvučnike: 2

J Dimenzije (ŠxVxD): 445x74x335 mm

J Masa: 7,4 kg

J Cena: 765 

ã 4Audio, 011/2759-096

Goodbye CD

Znamo da je NAD često uspevao da pogodi magičan odnos kvaliteta i cene. Medija plejer i tjuner C 446 na prvi pogled nudi mnogo po zaista niskoj ceni u odnosu na konkurenciju.

Medija plejeri polako ali uporno napreduju na tržištu audio-komponenti. Kanadski NAD ne propušta šansu da se priključi još uvek relativno malobrojnim proizvođačima koji su prihvatili da konstruišu i plasiraju ovakve uređaje. Njegov adut ima klasičnu alfanumeričku nomenklaturu u sopstvenom nazivu – C 446. Dizajn u potpunosti odgovara NAD-ovim stereo-komponentama nove generacije: metalna prednja ploča, elegantno zaobljena sa gornje strane, praćena je tasterima koji pokrivaju osnovne funkcije. Pored njih, u oči upada i masivan multifunkcionalni rotacioni enkoder, a tu je i četvorolinijski dot matriks ekran velikih dimenzija. Glavna komanda – enkoder – pruža solidan osećaj pri radu, ali ponekad hoće i da prevari i „preskoči“ funkciju, ne često, ali dovoljno da se primeti. Pored toga, okretanje dugmeta ulevo „spušta“ izbor za jednu selekciju, dok je na uređajima obično obrnuto – isto se najčešće dobija okretanjem dugmeta udesno. Na prvi pogled C 446 više liči na neki savremeni RDS FM tjuner. To je, međutim, samo delić priče. U paketu se, pored nekoliko vrsta antena, dobija i savremen, odlično napravljen daljinski upravljač, čija je gornja površina izvedena u visokom sjaju, a odziv tastera pri pritisku vrlo dobar. Pored toga, daljinac nije natrpan funkcijama i komplikovan, što je bitno.

Krenimo od sekundarnih funkcija: NAD C 446 je, kako proizvođač navodi, medija tjuner. Ovo drugo (tjuner) zaista jeste u bukvalnom smislu te reči: poseduje FM RDS pri-

jemnik prosečne funkcionalnosti, kao i DAB/ DAB+ tjuner. Tu je i AM (srednjetalasni) prijemnik, ali verujemo da ga nikoga ne bi koristio nizašta drugo sem za prenos osnovnih informacija. Povrh toga, prisutan je i internet radio sa svom silom pretraživanja stanica po žanrovima, lokacijama itd. NAD C 446 podržava i neke od internet servisa, kao što je Last.fm, koji ima funkciju muzičkog vebsajta sa osobinama društvenih mreža, ali se njegovo korišćenje plaća. Pored navedenog, NAD C 446 poseduje i USB port na prednjoj ploči. Nažalost, njega nema na zadnjoj strani. Takođe, ovaj priključak podržava samo uređaje koji imaju sopstveno napajanje ili malo troše (fleš memorije, na primer), što znači da mora da imaju hard-disk koji se napaja strujom iz sopstvenog adaptera. Zadnja strana poseduje priključke za antene koje koriste analogni i digitalni radio-prijemnici, kao i WiFi antenu i RJ45 konektor za 100BASE-T mrežu. Pristup uređaju pomoću IP adrese otkriva jedan simpatičan ekran sa slikom C 446 i mogućnošću da promenite njegovo ime. I to je sve – nema aplikacija sa podrškom za iPhone ili bilo šta drugo, nema mogućnosti programiranja preko mreže, C 446 je koristi samo da bi transportovao podatke sa nje. Audio-izlazi su dizajnirani u obliku jednog single-end analognog izlaza i jednog optičkog digitalnog.

Instalacija NAD-a C 446 prava je igra – za par minuta povezali smo ga na našu lokalnu mrežu, displej na uređaju je sjajan, a softver jednostavan, pregledan i pruža obilje informacija. Milina. Sledi još jedno prijatno izne-

Zoran Karapandžić

nađenje: komunikacija sa mrežnim hard-diskom je bezbolna i tečna. Pesme se baferuju i reprodukuju brzo, samo malo sporije nego na CD plejeru. Esterni disk još više smanjuje vreme odziva. Moramo da konstatujemo da je, uz Sonos sistem, NAD C 446 u komforu otišao najdalje, izabravši brzinu i jednostavnost kao prioritet.

Audio-čistunci bi rekli da C 446 poseduje jednu veliku manu: reprodukuje samo šesnaestobitski format i do frekvencije semplovanja od 48 kiloherca. Daćemo komentar u zaključku teksta.

DA LI zvUČI BAR tOLIKO DOBRO KOLIKO KOŠtA?

Iako je, po zapadnim standardima, FM tjuner NAD-a C 446 samo dopuna osnovne funkcije, mora se priznati da radi sasvim dobro, sa dovoljnom dozom osetljivosti i subjektivno prilično visokim odnosom signal-šum. Prijatan je i za dugotrajnu svirku u pozadini, a čak smo ga probali sa antenom koju je glumio jedan metar obične žice. Što se internet radija tiče, on baferuje podatke brže nego što smo očekivali, radi pouzdano, a kvalitet zvuka umnogome zavisi od samih internet stanica (kao i kod FM tjunera, uostalom) i kreće se od lošeg do prihvatljivog. Posle testa FM/internet radio-prijemnika, prešli smo na muziku sa eksternih uređaja (USB fleš memorijski ključ, 3,5-inčni harddisk sa sopstvenim napajanjem), kao i na bežične konekcije. Numere su bile u FLAC i WAV formatu. Kvalitet zvuka bio je konzistentan, bez obzira na to da li smo koristili

racije obuhvatao je ruter sa integrisanim AP-om i kratkim kablom povezano skladište podataka – QNAP TS-110 Turbo NAS. Pomenuti storidž (mrežni disk) poseduje DLNA kompatibilnost, kao i NAD C 446 i integrisan medija server. Ispostavilo se da je pristup kod C 446 bio jednostavan i potpuno stabilan tokom čitavog testa, što nije uvek slučaj. Zvuk koji smo dobili daleko je prevazišao naša očekivanja, uzimajući u obzir i cenovni rang NAD-ovog plejera. Detalji (Sade – Smooth Operator) i magična virtuoznost Sadeinog glasa bili su jasno uočljivi. Očekivali smo da gornji ekstrem bude grub, nedorađen, sirov. Ništa od toga nismo zatekli. Činele su imale svoj početak i kraj, a prisutna je bila i doza vazduha između ostalih instrumenata. Priznajemo, taj gornji deo tonske skale malo je naglašen, ali ovo smo sreli kod većine NAD-ovih komponenti novije generacije, na primer C 545 CD plejera. Nije to nešto što iritira, samo je potrebno malo vremena da se naviknete.

Sa drugog kraja, bas je, opet, neočekivano dobar: sub-bas područje (oko 300 Hz) moćno je i snažno, kao kod „pravih“ CD plejera. Dire Straits – Private Investigations – kada se loše reprodukuju zvuče, kako audiofili kažu - „tanko“, imaju samo informativni karakter i ništa više. Srednji opseg je posebno dobro

odgovara NADovim stereokomponentama nove generacije. U oči upada i masivan multifunkcionalni rotacioni enkoder.

bio istaknut kada smo slušali albume pevačice Duffy. NAD C 446 sačuvao je dobru dozu emocija, snage i jednostavnosti upravljanja notama, a posebno donjim i srednjim krajem, čime je u potpunosti zadovoljio standarde dobrog zvuka. Cela zvučna slika je dobro definisana i čista. Dinamika je odlična, nema tragova kompresije ili lenjosti, kakve smo sreli kod nekih drugih, mnogo skupljih uređaja ove vrste.

Scena koju kreira NAD-ov medija plejer jeste solidna, sa određenom dozom trodimenzionalnosti. Ona nije takva da zvučnici prosto nestanu iz prostora (o ovome čitajte u testu Brystona) ili da pevačica hologramski stane ispred vas. Ovo je zaista dobra stereo-reprodukcija. Visoki tonovi nemaju transparentnost kao kod CD plejera klase dve i više hiljada evra, a bas je zaokrugljen i tup na samom dnu, ali jedva da možemo da se setimo plejera koji približno košta a ima bolje duboke tonove (možda Yamaha CD-S700).

Medija formati:

• WAV, FLAC, AAC, MP3, WMA.

Konverter:

• Burr Brown PCM1808

Probali smo NAD C 446 i sa Bryston DAC-om. Brystonova zver od komponente, cene oko 2.300 evra, unapredila je zvuk NAD-a C 446, ali je rezultat zbira bio nešto manji u odnosu na zbir cena komponenti. Prostornost, reprodukcija basa, detaljnost gornjeg ekstrema i bolja dinamika samo su neka od poboljšanja koje smo primetili, a ona su veoma, veoma uočljiva. Kao rezultat, dobili smo jedan highend CD plejer kod koga je ograničenje jedino dužina reči formata (16 bita) i frekvencija semplovanja (zaključana na 48 kHz preko optičkog izlaza). U odnosu na plejere koji koštaju oko 3.000 evra, kombinacija NAD-a i Brystona zvučala je, ipak, nešto tamnije i zatvorenije, sa manjom prostornošću, što ukazuje dokle je NAD u stanju da ide.

Ispod čvrstog poklopca NAD C 446 izgleda prilično prazno, sa dve

snage i jednostavnosti upravljanja notama ispunjavajući standarde dobrog zvuka.”

Ključne karakteristike

štampane ploče, od kojih je jedna namenjena svičerskom napajanju, sličnom kao kod DVD plejera, dok je druga glavna, matična ploča. Displej i kontrolna kola su potpuno odvojeni metalnom pregradom i nalaze se u prednjem delu plejera, a komunikaciju i napajanje ostvaruju preko multipinskih konektora. Kompletna realizacija je u SMD tehnici. Konvertersko kolo je Burr-Brown PCM1808, dok su izlazna kola klasični operacioni pojačivači NE5532.

zAKLJUČAK

Glavna zamerka NAD C 446 medija plejeru jeste da ne reprodukuje muziku visoke rezolucije, što čine neki njegovi konkurenti. Ovo ne nalazimo kao izrazitu manu jer kod nas dobar deo audiofila i dalje kao primarni izvor koristi CD reproduktor. Smatramo da novac treba uložiti baš u C 446, a sačekati da za nekoliko godina cena i ponuda HD kompatibilnih komponenti postanu usaglašene i raznovrsne. Pored toga, ogromna biblioteka CD naslova (daleko veća od HD sadržaja) dostupna je na svakom koraku. NAD C 446 je prvi uređaj nekog poznatog proizvođača koji smo testirali a čije su osobine reprodukcije potpuno komparativne sa CD plejerima iste klase, u ovom slučaju sa ekstenzijom cene do hiljadu evra. Zbog toga ne vidimo nijedan (sem sentimentalan) razlog zašto kupiti CD plejer kada C 446 isto to radi jednako ili bolje, a mnogo jednostavnije. Ko ne želi da uloži još oko tri stotine evra i napravi multifunkcionalnu kućnu mrežu čiji će audio-oslonac biti C 446, ima na raspolaganju jeftine USB fleš memorije ili eksterne hard-diskove - cene se trenutno kreću od šezdeset evra za eksterni HDD rack i SATA disk od jednog terbajta na koji može da stane, grubo rečeno, oko 30.000 numera u FLAC formatu. Time se dobija pravi kućni audio-centar. Šteta je samo što C 446 ne poseduje USB ulaz na zadnjoj ploči kako se kabl eksternog hard-diska ne bi video. Pored svega, optički digitalni izlaz pruža skalabilnost ovom plejeru u smislu nadogradnje eksternim digitalno-analognim konverterom. Na kraju, da sumiramo. Da li se isplati? Da. Kakav je zvuk? Neočekivano dobar za ovu cenu. Da li smo zadovoljni? Oduševljeni smo ovim uređajem. Najtoplija preporuka.

Slušali smo Duffy na albumima Rockferry i endlessly pokazuje da je izrasla u pravu zvezdu.

Plus

M Odlična reprodukcija u klasi cene.

M Brz odziv na funkcije.

M Mnogobrojne opcije i jednostavnost korišćenja.

M Daljinski upravljač.

M Odnos kvalitet-cena i kvalitet izrade.

Minus

K Podržava samo 16 bita i 48 kHz.

Oprema  Lyngdorf CD-1

 Bryston BDA-1

 Elac FS210 Anniversary

NAD C 446

J Podržani formati: WAV/FLAC (do 1.5 mbps), AAC/MP3/WMA (do 320 kbps)

J Digitalno-analogni konverter: Burr Brown PCM1808

J Osetljivost FM tjunera: 10 dBµV

J Odnos signal-šum FM tjunera: 65 dB (mono)

J Broj analognih izlaza: 1 (single-end)

J Digitalni izlazi: Toslink

J LAN interfejs: 10BASE-T ili 100BASE-T, RJ45 i WiFi 802.11b/g

J Dimenzije (ŠxVxD): 435x98,5x341 mm

J Masa: 4,7 kg

J Cena: oko 650 

ã 4audio, 011/2759-096

Tjuner sekcija. Svičersko napajanje.

Matična ploča sa Burr-Brown PCM1808 i NE5532.

Displej i kontrolna kola su potpuno odvojeni metalnom pregradom.

The 300 best

Pretpojačalo koje smo digli u zvezde u jednom od prethodnih brojeva našeg časopisa ovog puta je u kombinaciji sa single-end 300B monoblokovima u A klasi.

Ivrapci na grani znaju da je poslovanje u Srbiji prilično opasna igra. Ako se, pored toga, još bavite proizvodnjom, sudbina vam može dodeliti ulogu samuraja, ali još češće pravog kamikaze. Bračinac Audio Systems je mlado ime na domaćoj sceni, ali su njegovi konstruktori veoma vredni: veliki broj modela u kratkom vremenskom periodu izašao je iz ove manufakture. Čuli smo ih nekoliko, oficijelno i privatno, a jedna im je osobina zajednička: svi su svirali veoma lepo. Posebno smo ponosni jer je redakcija dobila i prvo kumče: Red Baron seriju, koju smo nazvali zbog specifične crvene (žene bi možda rekle i – bordo) boje njenih pojačala, uklopljenih sa elementima zlatnih nijansi. Da nije zlato sve što sija, uverava nas Bračinac: delovi na njihovim komponentama zaista su pozlaćeni dvadesetčetvorokaratnim zlatom, za razliku od velikog broja konkurenata.

Firma iz Ražnja poslala nam je malo, lepo pretpojačalo koje smo već testirali i koje svaki put kod nas izaziva žmarce – Red Baron Pre. Želeli smo da ga dobijemo još jednom i da ga probamo na nešto više analitičnim zvučnicima, te da se uverimo da sjajan uti-

sak od prošlog puta nije bio puka slučajnost. U paketu sa njim stigli su i novi monoblokovi – Red Barons Ultimate 300B. Već samo ime govori mnogo toga – Red Barons ukazuje kojoj seriji pripadaju ova pojačala, dok 300B daje informacije o kakvoj izlaznoj cevi se radi, što je čest običaj među proizvođačima lampaških pojačala kada se kao izlaz koristi cev 300B. Proizvođač vakuumske cevi ugrađene u Bračinac izlazna pojačala takođe je mlada (osnovana 1994. godine), ali vrlo solidna kompanija JJ Electronic iz Slovačke. Izlazna snaga je svega osam vati u A klasi po kanalu, a pojačala rade u single-end konfiguraciji. Vratimo se na spoljašnji izgled monoblokova: dizajn koji praktično predstavlja zaštitni znak kompanije i dalje je prisutan: livena kućišta od silumina, legure aluminijuma, čine da su uređaji veoma masivni. Boja koja definitivno upada u oči nastaje sedmoslojnim postupkom nanošenja i završnim lakiranjem. Nožice su, pored ostalih elemenata zlatne boje, takođe pozlaćene, a napravljene su od punog metala i poseduju gumenu podlogu, te poboljšavaju borbu protiv neželjenih

Zoran Karapandžić

vibracija. U ranijim testovima imali smo tu i tamo poneku zamerku na pedantnost izrade: sada je ona na jednom veoma ozbiljnom nivou i nemamo nikakvih zamerki. Indikacija aktiviranog pojačala je i dalje rešena preko jarkoplave LE diode pri vrhu donjeg poklopca monoblokova i pretpojačivača. Nama se ovo veoma dopada, Red Baron serija jednostavno odudara od konkurencije i to se vidi na prvi pogled.

Zadnja strana poseduje IEC strujni konektor i po jedan RCA single-end signalni ulaz. Zvučnici se povezuju preko konektora koji primaju banane, viljuške ili golu žicu. Kvalitet konektora je odličan - svi su poreklom od kompanije CMC. Uključenje pojačala je jednostavno, preko mrežnog prekidača, ali bilo bi lepo kada bi se nalazilo bliže prednjoj strani i kada ne bismo svaki put morali da zavlačimo ruku preko vrelih lampi, ali to bi pokvarilo dizajn (pod uslovom da se ne nalazi na donjoj ploči). Slično je i na pretpojačalu: mrežna priključnica i prekidač, jedan par RCA izlaza, tri ulaza, sve napravljeno korišćenjem kvalitetnih šasijskih konektora. Simetrija dizajna Baron Pre

pretpojačala ostavlja veoma pozitivan utisak na nas. Red Barons Ultimate 300B koriste pentode, model je 6F6G, američke kompanije Sylvania, koje rade u triodnom režimu. Ispravljanje struje takođe je rešeno pomoću vakuumskih cevi (Sylvania 5R4GY), a pretpojačivačka cev je marke Heintz & Kaufman, 12SN7. Pasivne komponente su, takođe, kvalitetne - uljni kondenzatori na kritičnim mestima i polipropilenski kondenzatori u funkciji sprežnih. Mrežni transformator je delo kompanije Bračinac, snage 360 volt-ampera. Izlazni transformatori su prilagođeni radu sa 300B cevima, a proizvedeni su u firmi Stevanović Trafo - Niš, prema zahtevima dizajna Bračinac Audiosystems.

Pretpojačalo Baron Pre, testirano u broju trideset pet našeg časopisa, predstavićemo u kraćoj formi: ručno sklapano, sa srebrnim Audionote ožičenjem. Potenciometar za jačinu zvuka je odličan ALPS Blue Velvet. Preklopnik ulaza je najčvršći i verovatno jedan od najkvalitetnijih koje smo sreli - ne bi se postideo da se nađe na bilo kom high-end uređaju: ruski, sa pozlaćenim kontaktima.

Glavne cevi u Baron Pre pretpojačalu čini par američkih Heitz & Kaufman Gammatron

12SN7GT lampi. Stabilizatori napona su CEI VT139, dok je ispravljačica CEI 6X5GT. Sa izuzetkom izlaznih cevi, Bračinac Audiosystems pojačivačka kombinacija kao da je došla iz

Bračinac proizvođač vakuumske cevi je takođe mlada, ali vrlo solidna kompanija JJ electronic iz Slovačke.

Peak

Ključne karakteristike

Broj ulaza na pretpojačavaču

• Tri linijska

Izlazna snaga:

• 8 W, A klasa, single-end

Izlazne cevi:

• JJ Electronic 300B

davnih vremena, spakovana u futurističko kućište - većina vakuumskih cevi poreklom je od proizvođača koji više ne postoje ili se ne bave takvom vrstom proizvodnje. One se mogu ponekad naći kao NOS (New Old Stock) elementi, faktički pravo blago.

zvUČNI tESt

Odmah bismo želeli da ponovimo kako Red Barons Ultimate 300B poseduju svega osam vati izlazne snage u A klasi. Zbog toga je izbor zvučnika bitan i za maksimalni rezultat potrebno je odabrati one koji imaju što veću osetljivost. No, to je samo početak priče. Kombinacija Bračinac pretpojačala i pojačala snage svira odlično čak i na našim Elac zvučnim kutijama koje imaju osetljivost od 89 decibela. Možda vodeća osobina ovog pojačivačkog sistema jeste kristalno čista reprodukcija ljudskog glasa: slušali smo odličnu Tijanu Bogićević u numeri „Tražim“, izvedenoj u živoj akustičnoj sesiji, i ostali smo zadivljeni detaljima glasa, kao i izuzetnim prenosom emocija. Zvučna slika je bila široka, sa pevačem blago isturenim napred i tako... opuštajuća. Dinamičke promene unutar numere bile su verno praćene i sistem nijednog momenta nije zazvučao lenjo i indiferentno. Pomislili smo kako su ti divni srednji tonovi koji lebde iz Bračinac Audiosystems pojačivačke kombinacije težak zadatak za stranu konkurenciju.

Visokotonsko područje je blistalo: Rhythms del Mundo, numera Clocks sjajno je izvedena, tonski korektno, na blago svetlijoj strani i sa odličnim tajmingom i dobrom dinamikom. Očekivali smo da Red Barons Ultimate 300B i Red Baron Pre dobro sviraju, ali smo bili svesni i ograničenja njihove snage, zato smo pozajmili i stare dobre

“Svaka sekunda uz ovaj sistem i dobru muziku činila se kao blago.”

Jamo D830 zvučne kutije, nešto osetljivije od naših standardnih Elaca. Ispostavilo se da to i nije bilo potrebno: pri normalno glasnom slušanju, pa čak i onom koje bismo definisali kao prilično glasno, Bračinac Red Barons Ultimate 300B su se držali neočekivano dobro. Bas sekcija je svirala puno, definisano i bez lutanja i razlivanja zvuka (Enigma - Seven Lives Many Faces). Posebno nam se dopao "mastan" i pun zvuk koji je dopirao iz donjih oktava, a svakako je predstavljao veliki trud za malo pojačalo. Samo dno, najniži bas, bilo je dobro kontrolisano i sasvim korektne definicije, pa čak i odličnog udarca i dobrog ataka u odnosu na snažna pojačala.

Zvučni karakter Bračinac Red Barons Ultimate 300B i Red Baron Pre kombinacije nije neutralan. On je kristalno čist, detaljan, snažan, dubok, transparentan, dinamičan i, posebno, topao i emotivan u dozi koloracije koju prosto obožavamo. Čini nam se nekako da je taj spoj inteligentno jasne zvučne slike, prelivene oblogom topline koja ne skriva zamućenja jer njih ni nema - zaista prava dobitna kombinacija. Da li treba da pomenemo da se uopšte nismo umorili testirajući ovaj sistem? Ne, svaka sekunda uz njega i dobru muziku činila nam se kao blago.

zA KRAJ...

Polako, ali sigurno Bračinac Audio Systems pozicioniraju svoje uređaje u high-end srpske hi-fi scene. Zasluženo. Od solidnih uređaja i preležanih dečjih bolesti stiglo se do perfektnog finiša i elaboriranog inženjerskog pristupa i dalje negujući školu odličnog zvuka koja nam se sada čini još bolja. Pravi dokaz da u zemlji Srbiji nemirni duh ne miruje i ne spava na lovorikama. Šta još reći? Topla preporuka.

Slušali smo Odličnu tijanu Bogićević i sa nestrpljenjem očekujemo još kvalitetnih pesama od ove sjajne pevačice.

Plus

M Odličan ukupan zvuk.

M Kristalno čista i detaljna prezentacija.

M All-rounder.

M Odličan kvalitet izrade i detalji.

Minus

K Ništa posebno.

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Teac Z6000

 Elac FS-210 Anniversary

 Jamo D830

Bračinac Audiosystems

Red Baron Pre

J Broj linijskih ulaza: 3x RCA

J Vakuumske cevi: 2x 12SN7GT, 2x VT139, 1x 6X5GT

J Dimenzije (ŠxVxD): 300x160x160 mm

J Masa: oko 3 kg

J Cena: 650 

Bračinac Audiosystems

Red Barons Ultimate 300B

J Kontinualna snaga: 2x8W u A klasi

J Izlazna impedansa: 6,55 oma

J Frekvencijski raspon: 15 Hz - 24 kHz (+0 / -0,5 dB)

J Broj izlaza za zvučnike: 1

J Masa: 12 kg (po monobloku)

J Cena: 1.400  za par

ã Bračinac, 060/0777-870

Ideal srednje klase

Svojim mogućnostima i cenom AVR 365 zalazi u srednju kategoriju audiovideo risivera, što podrazumeva viši standard opremljenosti, kao i reprodukciju slike i zvuka bez značajnih manjkavosti. Ovo je primetno već po otvaranju kutije u kojoj se, pored risivera, nalaze sobne FM i AM antene, naponski kabl, mikrofon za kalibraciju i dva daljinska upravljača. Kontrola druge zone je u ovoj kategoriji standard, a HK je za to predvideo nešto manji, ali sasvim korektan upravljač koji je opremljen svim neophodnim komandama. Glavni daljinac je, naravno, standardno Harmanovo "hladno oružje", koje će uspostaviti apsolutnu dominaciju na stolu u dnevnom boravku. Korisničko uputstvo u formi na koju smo navikli više ne postoji, već se isporučuje višejezički "Vodič za brzo pokretanje" (Quick-Start Guide), koji u sebi objedinjuje više modela (AVR 265, AVR 365, AVR 2650, AVR 3650). Na dizajn nećemo trošiti prostor jer je testirani risiver isti kao AVR 265 iz prethodnog broja. Razlike ipak postoje, a posledica su bolje opremljenosti skupljeg modela. Na prednjem panelu, pored USB porta, nalazi se HDMI ulaz, a zadnja strana sadrži obilje priključaka. Pored pet HDMI ulaza i

jednog izlaza, tu su po dva komponentna i kompozitna video-ulaza, kao i tri analogna audio ulaza i jedan izlaz. Digitalni audio-ulazi ovde prednjače - postoje dva koaksijalna i dva optička, kao i jedan optički izlaz. Svi konektori su pozlaćeni i čvrsto postavljeni, te odudaraju od zvučničkih terminala, koji su nešto slabijeg kvaliteta. U skladu s vladajućim standardima za ovaj cenovni razred, tu je ethernet port, kao i odvojivi IEC naponski kabl sa prekidačem. Na kraju, AVR 365 je opremljen ventilatorom na desnoj strani zadnjeg panela, koji je postavljen odmah iza EI transformatora i namenjen izbacivanju toplog vazduha iz kućišta. Inače, gornja strana i bokovi ovog risivera imaju "više rupa nego lima", a tu je i nalepnica koja upozorava na toplotu. Iako dobro hlađenje nikad nije naodmet, nismo primetili da se AVR 365 greje više nego što je uobičajeno za ovaj tip uređaja, a ventilator se aktivirao samo u trenucima ekstremnog opterećenja, i to nakratko. U pogledu funkcionalnosti, AVR 365 gotovo da ne ostavlja neispunjene želje. Sve je tu, od kompatibilnosti sa 3D materijalom i svim rasprostranjenijim višekanalnim formatima, preko nebrojenih opcija

podešavanja po želji, do DLNA mrežnog povezivanja, preuzimanja lokalnih sadržaja i uživanja u internet radio-stanicama. Ispod lima Harmanovih 110 vati po kanalu deluju kao više nego dovoljni za oduševljavanje i prepadanje auditorijuma, a za obradu zvuka zaduženi su 32-bitski Cirrus Logic CS 497024 i CS 49DV8C/CVZ. Kvalitet slike je poveren video-procesoru S/T Genesis Torino FLI-30336-AC, koji je opremljen Faroudja DCDi Cinema tehnologijom i obavlja obradu i konverziju HD signala.

tESt

Pored naše standardne postave za kućni bioskop u vidu surround kompleta H/K HKTS 60 i televizora Samsung UE55D8000, AVR 365 smo isprobali i sa zvučnicima DALI ZENSOR 1 i Dynaudio Focus 160. Povezivanje na redakcijsku mrežu proteklo je brzo i jednostavno, pa nam je nakon samo nekoliko minuta na raspolaganju bila baza filmova i muzike, kao i prostranstva internet radija. Da krenemo od kraja: za razliku od mnogih audio-video risivera niže kategorije, AVR 365 zvuči odlično u stereo-režimu. Proba sa odličnim, malim DALI zvučnicima, kao i sa više nego dvostruko skupljim Dynaudio kutijama,

U nastavku serije testova novih AV risivera iz kompanije Harman/Kardon došao je na red AVR 365, model koji po svemu sudeći predstavlja najbolju kupovinu.

Bojan Jović

Harman/Kardon Glavni daljinac je, naravno, standardno Harmanovo "hladno oružje", koje će uspostaviti apsolutnu dominaciju na stolu.

pokazala je da je ovaj risiver apsolutno dorastao većini velikoserijskih integralaca cenovne klase od 300 do 500 evra. Dvokanalna reprodukcija odlikuje se odličnom detaljnošću i sjajnom bas sekcijom, dok je veličina scene sasvim dobra. Povećanje glasnoće ne dovodi do problema sa izobličenjima i zvuk ostaje uzorno čist, ali na složenijim deonicama i orkestarskim izvođenjima može doći do nedovoljnog odvajanja instrumenata po poziciji i smanjenja definicije. Ipak, ovo je primetno samo u graničnim slučajevima, pa ostajemo pri stavu da AVR 365 ostvaruje veoma dobre rezultate pri stereo-reprodukciji. Zvuk u surround režimu je bez mana vrednih pomena. Uvlačenje gledalaca u akciju, naročito u 7.1 postavci, na korak je od realnosti, a trodimenzionalni prikaz sadržaja odvija se glatko i zaista, da parafraziramo Artura Klarka: "Ako želite bolje od ovoga, moraćete da budete na licu mesta." Savremeno poimanje filmova poklapa se sa opštim trendom virtuelizacije i isključivanja iz stvarnog sveta, pa uživanje u 3D hitovima sa višekanalnom zvučnom podlogom više ne

Ključne karakteristike

Izlazna snaga

• 7x110W

HDMI ulaza

• 6 (1.4a)

Dodatno

• USB, LAN

predstavlja puku zabavu, već mini-putovanje na neke druge lokacije, vremena i planete. Reprodukcija preko mreže, kao što je uobičajeno uz DLNA-sertifikovane uređaje, protiče bez ikakvih problema. Veb-sajt proizvođača omogućava besplatno preuzimanje programa "Harman Music Manager", koji je pregledan i jednostavan za upotrebu, a tagovi i omoti se preuzimaju sa "Rovi" baze podataka. Dodatno, tu je Android aplikacija za kontrolu risivera i reprodukciju fajlova sa smartphone uređaja, a kolekcija dodatne opreme (kupuje se zasebno) obuhvata AirPlay modul za bežično povezivanje.

zAKLJUČAK

Kao predstavnik srednje klase AV risivera, Harman/Kardon AVR 365 je sposoban da ispuni sve što se od njega očekuje, bilo da su u pitanju dvokanalna i višekanalna reprodukcija, baratanje 3D materijalom ili povezivanje na lokalnu mrežu. Sigurni smo da će njegovi kvaliteti i mogućnosti zadovoljiti ljubitelje kućnog bioskopa koji tragaju za istinski svestranim risiverom u klasi do hiljadu evra, pa od nas dobija sve preporuke.

Plus

M Odličan zvuk u svim režimima.

M Sve važnije opcije su tu.

M Adekvatna cena.

Minus

K Zvučnički terminali.

Oprema

 Samsung UE55D8000

 HK HKTS 60

 LG HR550C

 Oehlbach Speed Matrix HDMI

Harman Kardon AvR 365

J Kontinualna snaga: 7x110 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20 kHz

J Izobličenja THD: <0,07%

J Formati: Dolby TrueHD, Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby Pro Logic IIx/z, DTS-HD Master Audio, DTS-HD, DTS-ES Discrete/Matrix, DTS 96/24, DTS Neo:6

J Broj analognih audio ulaza/izlaza: 3/1

J Broj digitalnih audio ulaza/izlaza: 4/1

J Broj HDMI ulaza/izlaza: 6/1

J Broj komponentnih video ulaza/izlaza: 2/0

J Broj kompozitnih video ulaza/izlaza: 2/2

J Broj izlaza za zvučnike: 7.1

J Dodatno: priključak za iPod dock, USB, LAN

J Dimenzije (ŠxVxD): 440x165x435 mm

J Masa: 12,4 kg

J Cena: oko 870 

ã Loop Media, 021/4751-777

“Dvokanalna reprodukcija odlikuje se detaljnošću i sjajnom bas sekcijom, dok je veličina scene sasvim dobra.”

Light

U ritmu iPoda

Serija iPod postolja kompanije JBL oduvek je privlačila pažnju neobičnim dizajnom, a bogata ponuda sadrži veliki broj modela za svačiji džep.

Bojan Jović

iPhone, iPad

Izlazna snaga

• 2x6,5W Dodatni audio-ulaz

• 3,5 mm

Iako se i pojedini konkurentski proizvodi diče nesvakidašnjim linijama, svaki zaljubljenik u portabl audio-uređaje sigurno je zapamtio famozni kružni JBL Radial ili desktop zvučnike JBL Creature. Testirani OnBeat ne ide baš tako daleko i ne šokira dizajnom, ali svakako deluje sveže i taman toliko originalno da ga nije lako opisati. Po dimenzijama, OnBeat spada u manja postolja, a sa svih strana je umotan u oklop u vidu čvrste metalne mrežice. Na desnom boku smeštene su komande za kontrolu glasnoće, a zadnja strana sadrži priključak za eksterno napajanje, taster za uključivanje, dodatni 3,5-milimetarski audio-ulaz, USB port i kompozitni video-izlaz. U gornjem delu, smešteno u neobičan usek, nalazi se postolje za iPod, iPhone ili iPad. Iako je uređaje moguće postaviti samo na postolje, proizvođač savetuje upotrebu dodatnih nosača koji se isporučuju uz OnBeat (stižu u dve veličine - za iPod/iPhone i za iPad). Ovo je naročito važno ukoliko želite da rotirate postolje za devedeset stepeni kako biste postavili plejer horizontalno. Opšti utisak kvaliteta izrade je veoma dobar, a kombinacija čvrste plastike i hromiranih detalja uliva poverenje. Uprkos nevelikoj masi, gumena podloga na donjoj strani sprečava klizanje i povećava stabilnost sistema. Shodno ukupnom gabaritu, i zvučničke jedinice spadaju u manje - u pitanju su full-range drajveri prečnika oko četiri centimetra, koji pripadaju JBL Phoenix SE seriji. Drajveri su postavljeni blago ukoso da bi se postigla bolja disperzija zvuka i povećala zvučna slika. Sa zadnje strane, kroz mrežicu se nazire bas refleks otvor, a za pogon je zaduženo digitalno pojačalo snage 6,5 vati po kanalu sa integrisanom DSP optimizacijom zvuka, koje obezbeđuje frekvencijski opseg od 70 herca do 20 kiloherca. Za kontrolu uređaja JBL isporučuje simpatičan daljinski upravljač credit-card tipa, odličnog kvaliteta izrade. Daljinac omogućava podešavanje glasnoće, punu kontrolu reprodukcije (pauza, premotavanje, prethodna/sledeća numera...) i kretanje kroz menije i datoteke na iPodu. Dakle, sve je spremno za uživanje u muzici.

IPOD SA POJAČANJEM

U toku upotrebe OnBeat ispunjava osnovni preduslov za uspeh svakog uređaja u ovoj kategoriji, a to su besprekorno funkcionisanje svih opcija i jednostavna upotreba, koja mora biti na prvi pogled jasna i onima koji nisu zaljubljenici u tehniku - od školaraca do modernih baka i deka, svi će koristiti ovaj uređaj sa podjednakom lakoćom. Za test smo koristili iPod Touch napunjen MP3 i WAV datotekama, koji je savršeno komunicirao sa postoljem, a daljinski upravljač je obezbedio potpunu kontrolu bez ustajanja iz fotelje. Kvalitet reprodukcije je dobar, a zvučna slika dovoljno prostrana i OnBeat ne deluje slabašno kako bi njegove specifikacije mogle da nagoveste. Ogra-

ničenja u dimenzijama i koncepciji nameću srednjotonski opseg kao primarni, ali bez iritirajućeg pokrivanja gornjeg i donjeg spektra. Ipak, povećajte glasnoću i brzo ćete spoznati limite malih drajvera, koji pri glasnijem slušanju imaju oštar prizvuk, pre svega u visotonskom opsegu. Bas je kratko podsečen, ali je dobre definicije i bez zamućenja, čak i pri reprodukciji kompresovanih MP3 fajlova. JBL OnBeat je kvalitetno izrađen iPod dock, predviđen kao jednostavno i efikasno rešenje za uživanje u iPodu kod kuće. Pored solidnog zvuka, veoma je funkcionalan i pruža pogodnosti koje malo koji proizvođač nudipoput punjenja iPoda i dok je postolje isključeno. Testirali smo postolja koja zvuče bolje, ali po daleko većoj ceni, pa se OnBeat nameće kao odličan izbor za skromniji budžet.

Plus

M Kvalitet izrade.

M Jednostavna upotreba.

M Solidan zvuk.

Minus

K Ponekad previše oštri visoki tonovi.

K Ekstravagantan dizajn se neće uklopiti u svako okruženje.

Oprema

 iPod Touch 4G

JBL OnBeat

J Kompatibilnost: iPod Touch/Nano, iPhone, iPad

J Kontinualna snaga: 2x6,5 W

J Frekvencijski opseg: 70 Hz - 20 kHz

J Topologija: 2x Phoenix SE full-range

J Audio-ulaz: 1x 3,5 mm

J Video-izlaz: 1x kompozitni

J USB port: da

J Daljinsko upravljanje: da

J Dimenzije (ŠxVxD): 275x146x135 mm

J Masa: 0,9 kg

J Cena: oko 160 

ã Loop Media, 021/4751-777

Efikasni i pristupačni

Slava imena koje nose kao da ne dotiče testirane multimedijalne plejere - oni su jednostavni, skromnog izgleda i dostupni najširim slojevima kupaca.

Japanska kompanija Maxell osnovana je 1947. u Osaki kao pogon za proizvodnju baterija. Interesantna je priča o nastanku naziva kompanije: od njihovog prvog proizvoda (Maximum Capacity Dry Cell) uzeta su tri prva i tri poslednja slova i nastao je - Maxell. Zahvaljujući kvalitetu i pouzdanosti, Maxell je prilično brzo stekao zavidnu reputaciju na globalnom nivou, a sledeća značajna godina je 1964, kada kompanija dolazi pod okrilje moćne korporacije Hitachi. Naredne decenije ustoličile su japansku kompaniju kao jednog od vodećih proizvođača baterija, ali i vrhunskih medija za snimanje. Bilo da su u pitanju audio/video-kasete, floppy-diskete, optički diskovi ili profesionalne trake za čuvanje podataka, Maxell je simbol visokog kvaliteta i trajnosti. Pored navedenih oblasti, Maxell je danas prisutan i u potrošačkoj elektronici, nudeći pristupačne proizvode poput MP3 plejera, iPod zvučnika, slušalica, USB memorija, kućišta za eksterne hard-diskove ili multimedijalnih plejera.

MMB E50

Manji plejer na testu nosi oznaku Multimedia Box MMB E50 i karakterišu ga skromne dimenzije - poput mrežnog rutera, recimoi mala masa. Dizajn je atraktivan, a tamnosiva boja doprinosi futurističkom izgledu. Plastično kućište sastoji se od gornjeg i donjeg dela, sa tri indikatora aktivnog video-izlaza

spreda (HDMI, AV i YPbPr) i sedam osnovnih tastera na gornjoj strani. Desni bok je rezervisan za SD slot i USB port, a na zadnjoj strani se nalaze HDMI, komponentni i kompozitni video-izlaz, kao i analogni audio-izlaz (stereo RCA). Napajanje je spoljašnje, a kućište ima predviđene otvore za mini-USB port na boku i za D-sub pozadi, pa se može pretpostaviti da postoji i opremljenija verzija istog uređaja, ili je u pitanju dizajn koji ne pripada Maxellu i koristi se na uređajima drugih proizvođača. Ovo je danas uobičajena praksa u trci za profitom, naročito u najpristupačnijim kategorijama, koje se proizvode i prodaju u milionskim serijama. Još jednu sličnost s ruterima pronašli smo na donjoj strani uređaja, gde postoje otvori za montažu na zid (vodoravno ili uspravno). Ovo može biti veoma praktično rešenje, samo treba voditi računa da plejer ostane pristupačan za priključivanje eksterne memorije, ali i za kontrolu pomoću daljinskog upravljača. Na našu radost, upravljač nije "credit card" tipa, a po dimenzijama je taman za korišćenje bez teškoća. Sa tridesetak tastera omogućava potpunu kontrolu uređaja, od odabira izlaza, preko reprodukcije, pa do uveličanja slike. Pored napajanja i daljinca, pakovanje sadrži komponentni i AV kabl osnovnog tipa, kao i skromno višejezično uputstvo. Tokom upotrebe, MMB E50 se pokazuje kao savremen uređaj, što potvrđuje i podrška za brojne audio, video i foto formate poput

Bojan Jović

MKV, WMV, MP4, MPEG, AVI, MP3, WMA, FLAC, APE, JPEG... Meniji imaju prijatno tamnu podlogu i veoma su pregledni i jednostavni za upotrebu, a svaka kategorija obeležena je odgovarajućim grafičkim simbolom. Na početku je potrebno odrediti adekvatnu izlaznu rezoluciju (od 480p do 1080p) i sporedne funkcije po želji, i zabava može da počne. Tokom testa MMB E50 je očitao sve USB fleš memorije koje smo mu podmetnuli, kao i redakcijski eksterni hard-disk WD Passport. Ipak, proizvođač napominje mogućnost da neće svaki eksterni hard-disk biti podržan i preporučuje upotrebu modela sa sopstvenim napajanjem. Kvalitet reprodukcije je sasvim dobar i bez posebnih mana, a titlove je moguće podešavati po veličini i boji. Maxell MMB E50 sigurno će zadovoljiti korisnike koji traže prvenstveno jednostavan, jeftin i upotrebljiv multimedijalni plejer.

MMB 200

Skuplji model na testu odlikuje se većim dimenzijama i konvencionalnim dizajnom. Jednostavnih linija i u neupadljivoj crnoj boji, MMB 200 teško da će biti primećen u vašem domu, što i nije neka mana. Prednji panel sadrži tri tastera (power on/off, ch+ i ch-), USB priključak i prepotopski, četvorocifreni numerički displej, čija funkcija ostaje nejasna jer se sve informacije ionako prikazuju na ekranu televizora. Naravno, dizajn nije jedina razlika u odnosu na slabiji model, pa pored standardnih priključaka, na zadnjoj strani nailazimo na ethernet port, digitalni audio-izlaz i DVB-T ulaz i izlaz. Iako nema integrisani čitač kartica, ovaj uređaj podržava USB čitače. U skladu s većim mogućnostima dolazi i bogatije pakovanje: pored standardnog AV kabla, prisutan je HDMI dobrog kvaliteta, kao i mala DVB-T antena sa dugačkim kablom i magnetnim postoljem. Daljinski upravljač je daleko ozbiljniji nego kod manjeg modela i odlikuje se punim dimenzijama i solidnim kvalitetom izrade. Brojnost funkcija uslovila je veliku količinu tastera, ali su oni raspoređeni po već ustaljenom sistemu, pa je upravljač relativno jednostavan za korišćenje.

Gledali smo

Spektakularni

"X-Men: First Class", koji pokazuje da, ni nakon četiri filma, ovaj serijal ne gubi svežinu i dinamiku.

U pogledu mogućnosti, MMB 200 nastavlja tamo gde je MMB E50 stao, pa pored sile formata i rezolucija, reprodukuje sadržaje sa lokalne mreže i podržava online servise kao što su Picasa, Flickr, Weather i RSS. Takođe, firmver ima integrisan BitTorrent klijent, a preuzete datoteke se skladište na eksternoj USB memoriji. Opcija File Copy bila nam je posebno interesantna jer omogućava kopiranje i prebacivanje datoteka između uređaja unutar mreže, a sve iz fotelje i preko daljinskog upravljača. Funkcija DVB-T risivera u našoj zemlji malo znači, a za one koje zanima reći ćemo da dozvoljava i snimanje TV programa (pojedinačno/odloženo/sa ponavljanjem). Reprodukcija protiče u okvirima kvaliteta koji je isti kao kod manjeg modela, uz podršku za nešto veći broj titlova. Da ne bude da je sve savršeno, navešćemo i par nedostataka. Prvi je da bi ugrađeni ventilator mogao da bude tiši - nije baš da nadjačava zvuk filmova i muzike, ali se može čuti pri tihom slušanju. Druga zamerka odnosi se na odsustvo internet radija, što je danas funkcija koja se podrazumeva kod mrežnih multimedijalnih uređaja. Ipak, navedene zamerke nisu umanjile pozitivne utiske tokom testa, pa je MMB 200 u našim očima stekao epitet svestranog plejera koji će biti po volji i zahtevnijim korisnicima.

Plus

M Pristupačna cena.

M Odlične opcije.

M Jednostavni za upotrebu.

Minus

K Nema internet radio (MMB 200).

Oprema

 Samsung LE46C750

 Oehlbach Speed Matrix HDMI

Maxell Multimedia Box MMB E50

J Mediji: USB skladište do 1,5 TB, SD/MMC kartica do 32 GB

J Formati: MKV, WMV, VOB, MP4, MOV, MPEG, AVI, FLV, JPEG, BMP, PNG, GIF, MP3, WMA, OGG, APE, AAC, AC3, FLAC

J Titlovi: SRT, IDX+SUB

J HDMI izlaza: 1

J Komponentnih video-izlaza: 1

J Kompozitnih video-izlaza: 1

J Analognih audio-izlaza: 1

J USB portova: 1

J Dimenzije (ŠxVxD): 210x40x133 mm

J Cena: oko 60 

Maxell Multimedia Box MMB 200

J Tjuner: digitalni (DVB-T)

J Mediji: USB skladište do 2 TB

J Formati: MKV, WMV, VOB, MP4, MOV, MPEG, AVI, FLV, JPEG, BMP, PNG, GIF, MP3, WMA, OGG, APE, AAC, AC3, FLAC, ISO

J Titlovi: SRT, SUB, IDX+SUB

J HDMI izlaza: 1

J Komponentnih video-izlaza: 1

J Kompozitnih video-izlaza: 1

J Analognih audio-izlaza: 1

J Digitalnih audio-izlaza: 1

J USB portova: 2

J Ethernet: RJ-45

J Dimenzije (ŠxVxD): 270x47x165 mm

J Cena: oko 140 

ã Dudi Co, 011/21 66 066

“Pored sile formata i rezolucija, MMB 200 reprodukuje sadržaje sa lokalne mreže i podržava online servise kao što su Picasa, Flickr, Weather i RSS.”

Vrhunski zvuk iz video-uređaja

Hi-fi rikorderi su nekada predstavljali pravu preskupu egzotiku. Inženjerska rešenja koja su omogućila da oni ponosno nose prefiks "hi-fi" graničila su se sa genijalnošću. Ovi sjajni uređaji, nažalost, nikada nisu doživeli zvezdani sjaj. A zaslužili su ga.

Sedamdesete godine dvadesetog veka značile su groznicu među inženjerima velikih evropskih i japanskih kompanija. Razlog za nju bio je predstojeći rat formata, posebno na Dalekom istoku. Svi su se borili ne bi li baš njihov pronalazak postao standard u razvoju kućnih video-rikordera. Epilog je poznat: VHS je pobedio iako je Sony još ranije izbacio čuveni Betamax. Razlozi za to su mnogobrojni, ali jedan od najbitnijih je taj što je JVC, tvorac VHS formata, uspeo da u svoj tabor uvuče Matsushitu, vlasnika imena kao što su National, Panasonic, Techics i Quasar. Drugi razlog je svakako to što je JVC licence za korišćenje svoje tehnologije davao besplatno, za razliku od Sonyja.

Prvih par godina zvuk video-rikordera bio je sekundarna, dopunska funkcija slike. Zatim su stidljivo počeli da se pojavljuju stereo videorikorderi, uglavnom opremljeni Dolby B sistemom redukcije šuma zbog očajnih osnovnih karakteristika audio-sistema. Kvalitet reprodukcije bio je sledeći: frekvencijski raspon se kretao u granicama od 50 kiloherca do 10 kiloherca, često i niže, sa odnosom signal-šum od četrdesetak decibela. Glavni krivac ovome su mala linearna standardna brzina VHS sistema, svega 2.339 cm/s (4.75 kod kasetdekova), i uzak audio-trag. Širina trake koja je bila rezervisana za audio-signal iznosila je svega 1 milimetra kod mono, odnosno samo 0,35 milimetra kod stereo-sistema. Za hi-fi to je bilo jednostavno neprihvatljivo. Zbog toga je JVC 1984. godine izbacio na tržište

video-rikorder sa hi-fi zvukom. Za razliku od klasičnog linearnog sistema snimanja audiosignala, nov sistem je bio potpuno drugačiji i zasnivao se na principu helikoidalnog snimka sa multipleksiranjem signala po dubini magnetnog sloja video-trake. Prema ovom principu, audio-signal se snimao vrlo slično videosignalu, pomoću rotacionih glava. Na traku bi se prvo snimao zvuk, a zatim slika, ali sa drugom centralnom frekvencijom nosećeg signala. Video-signal bi oslabio audio-signal za oko 6 decibela, ali ga ne bi potpuno izbrisao, te je reprodukcija zvuka bila sasvim moguća. Pored toga, ugao snimanja audio i video signala se razlikovao kako bi se dodatno smanjio uticaj video-signala na audio-signal. Rezultirajuće karakteristike bile su izuzetne: frekvencijski opseg je skočio na vrednosti od 20 herca do 20 kiloherca, odnos signal-šum je bio oko 80 decibela, dok je dinamika bila čitavih 90 decibela, bez ikakvog sistema potiskivanja šuma i sličnog.

Kraj osamdesetih i prva polovina devedesetih godina iznedrili su neke od najboljih VHS i S-VHS hi-fi predstavnika. Jedan od njih je i Panasonic NV-FS90, pripadnik čuvene grupe sličnih video-rikordera koje je Matsushita izbacila na tržište. Dizajn sa poklopcem koji sadrži većinu komandi, a u isto vreme krije otvor lifta video-kasete, pokazao se kao odlično rešenje. Desna strana rikordera poseduje multifunkcionalni displej sa brojačem, prikazom komandi i jednim od najbolje izvedenih pokazivača audio-pikova na ovim uređajima. Tu je i vrlo precizan i veoma kvalitetan džog

Zoran Karapandžić

šatl, čija se kopija nalazi na jednostavnom ali glomaznom daljinskom upravljaču. Regulacija audio-nivoa može se podešavati ručno, a sami pikovi bez problema ulaze duboko u crveno područje pre nego što se jave čujna izobličenja. Mehanika koju koristi NV-FS90 jeste jedna od najboljih ikada napravljenih – G mehanika sa brzim odzivom i veoma pouzdana u radu. Baza transporta je od masivne livene aluminijumske legure i doprinosi odličnoj otpornosti na vibracije. Kvalitet zvuka je fenomenalan, sa transkripcionim kvalitetom kada se koristi standardna brzina snimanja (SP) i malo lošijim kada rikorder radi u longplay modu. Odziv je potpuno linearan, a koloracija praktično nikakva, sa fantastičnim detaljima i dinamikom. Pri slepom testu skoro je nemoguće zaključiti da li se sluša izvor ili Panasonic NV-FS90. Zbog toga je ova mašina izuzetna za arhiviranje snimaka sa analognih gramofona. U odnosu na vrhunske kaset-dekove, NV-FS90 je pobednik jer je njegov zvuk jednako dobar, često još i bolji, a nestabilnost brzine, zavijanje i podrhtavanje i problemi sa azimutom praktično su zanemarljivi.

Postavlja se pitanje: zbog čega VHS hi-fi video-rikorderi nisu doživeli veću popularnost među audiofilima? Glomazne kasete nisu bile praktične za portabl uređaje, a kaseta snimljena na jednom uređaju često nije mogla biti reprodukovana sa jednakim kvalitetom na nekom drugom. Danas ova predivna inženjerska dela izgledaju kao daleka prošlost i nekada preskupi hi-fi video-rikorderi mogu se naći za šaku evra na tržištu polovnjaka.

Muzika srednjeg veka, 1. deo

Upoređujući radove antičkih pisaca tragedija, vajara i graditelja sa jedne strane i srednjovekovnih crkvenih pisaca i filozofa sa druge, uočićemo jasnu promenu u pogledu na život i svet. Tu promenu je donelo hrišćanstvo, a sa njom se potpuno izmenio način prikazivanja čoveka, kao i tematika umetničkih dela. Na mesto paganske svetovne filozofije koju je gajila antika došla je teologija, pa je čitava srednjovekovna kultura zapadne Evrope dobila crkveno obeležje. Žitija svetaca su postala glavni rod književnog stvaranja, manastirske hronike jedina vrsta istorijskih dela, dok su poezija, muzika i likovne umetnosti bile stavljene u službu crkve; centri kulturnog života srednjeg veka postaju manastiri, koji su i jedini tip škola toga doba. Pa ipak, pojava manastira u to doba došla je u pravi čas pošto je uništavanje kulturnih vrednosti umirućeg antičkog sveta od strane varvara uzimalo sve više maha.

Sama muzika je u feudalizmu imala istaknutu ulogu, mada nije svuda bila jednako poznata; na kraljevskim i plemićkim dvorovima, kao i u gradu i na selu. Svakako da je prisutnost crkve doprinela da podaci o tako ranoj muzici vode poreklo baš iz oblasti crkvenog delovanja. S obzirom na to da su

upravo manastiri bili jedina učilišta, mnogobrojni dokumenti sačuvani u njihovim arhivama omogućavaju nam da pratimo razvoj muzike. U celini gledano, muzička kultura srednjeg veka je značajno unapredila muzičku umetnost posle perioda stagnacije u Rimskom carstvu. Crkveno jednoglasje, umetnost trubadura, razvoj višeglasja, muzičke teorije i notacije, kao i usavršavanje instrumentarijuma predstavljaju važne korake u razvoju srednjovekovne muzike, toliko važne da je njen dalji razvoj u mnogo čemu uslovljen upravo rezultatima iz tog perioda. S druge strane, u muzici se, kao i u drugim umetnostima, ogledaju društveno uređenje tog vremena, njegov razvoj i ideologija. Pored vladavine crkve, u muzici se primećuje postupni prodor svetovnih obeležja čija se delatnost zasniva na drugačijim emocijama; učvršćenjem feudalizma muzika ulazi na viteške dvorove sa novom funkcijom - da razveseli i zabavi.

RANOHRIŠćANSKA MUzIKA I GREGORIJANSKI KORAL

Hrišćanstvo se nije pojavilo na Apeninskom poluostrvu već na Istoku, gde treba tražiti i izvore ranohrišćanske muzike. S obzirom na to da su prvi hrišćani poticali iz redova

Hebreja, jasno je da ćemo u muzici starih hrišćana naići na tragove hebrejskih melodija iz sinagoga. Budući da je hrišćanstvo prešlo dalek put dok nije stiglo do Rima, od Palestine i Egipta, preko Sirije i Jermenije, razumljivo je što su sve te zemlje na svoj način obogatile starohrišćansku melodiku. Tako se izdvajaju dva načina izvođenja muzike: psalmodički, u kojem reč dominira nad tonom (tipičan samo za Palestinu), i melizmatički, u kojem vlada ton (javlja se i u Siriji, Egiptu i Jermeniji). Zatim, sa Istoka potiču i načini izvođenja bogosluženja, a to su antifono i responzorijalno; dok u antifonom ceo tekst izvode dve grupe hora, u responzorijalnom sveštenik i hor pevaju naizmenično.

Asketskom duhu, koji je prožimao život i veru starih hrišćana, odgovaralo je drugačije poimanje muzike, te je nisu negovali radi uživanja niti je imala onako istaknuto mesto kao kod Grka i istočnih naroda, a iz bogosluženja su izbacili sve što je podsećalo na paganstvo; na udaru su se našli instrumenti, pokret i ples. Na početku su svi vernici zajedno pevali u toku službe, međutim kada je hrišćanstvo postalo slobodna ideologija i zvanična državna religija, promenile su se prilike i na tom polju. Javila se potreba za većim pevačkim aparatom, što je pogodo-

Mali vodič kroz istoriju muzike – mračno doba

Prelaz od antike ka srednjem veku za Evropu i njenu kulturu imao je veliki značaj i doneo joj je preokret dalekosežne važnosti koji se ogleda na svim poljima. Nastao na ruševinama Rimskog carstva, srednji vek stvara jednu novu, feudalnu kulturu, dajući nauci, književnosti i umetnosti crte potpuno različite od onih svojstvenih antičkoj robovlasničkoj kulturi. Ana Ljubojević

valo razvoju profesionalizma, dok je narod uglavnom ponavljao određene odlomke. Posle asketizma ranih hrišćana koji su tekst izgovarali psalmodično, jer muzika nije smela da ometa njegov značaj, javljaju se u IV veku himne, veoma značajna vrsta crkvenih pesama istočnjačkog porekla. Himne su po obliku bile strofične, a svaka strofa je donosila novi tekst, dok je struktura melodije krajnje jednostavna, bliska recitovanju da bi tekst uvek bio u prvom planu. One slave hrišćanske istine i više odražavaju lične osećaje od ostalih liturgijskih tekstova hladne objektivnosti, dok po svojoj preglednoj ritmičkoj i formalnoj okosnici imaju mnogo dodirnih tačaka sa narodnom muzičkom umetnošću, pa predstavljaju težnju da se u novu religiju unesu elementi muzike i teksta bliski masama vernika.

Širenjem hrišćanstva po drugim evropskim zemljama došlo je do „nacionalizacije“ vere jer je svaka zemlja u obrednik, jezik i muziku unosila elemente sopstvenog kraja.

Počele su se opažati sve veće razlike između rimske crkve, sa jedne strane, i galikanske (u Francuskoj), mozarapske (u Španiji), ambrozijske (na Apeninskom poluostrvu) i anglikanske (u Engleskoj) sa druge. Sve te pojave su uznemirile Rim i rimsko sveštenstvo jer su pretile da pokolebaju jedinstvo koje se temeljilo na nepromenljivosti jezika, obrednika i muzike. Tada je otpočela akcija čišćenja, koja je imala velike posledice i koju je sprovodilo nekoliko rimskih papa, a jedan od njih je bio najzaslužniji. Papa Grgur (Gregor) I Veliki u VI veku uvodi velike promene u crkvenu muziku; on spaja crkveni obred u jeziku i muzici, bira najjednostavnije duhovne melodije (bez hromatike i melizama) i stvara stalni crkveni repertoar – antifonarijum, koji određuje odnos između crkvenih praznika i napeva. Osim toga, utemeljio je nove ili reorganizovao stare pevačke škole u Rimu, gde se pevanje učilo usmeno i napamet zbog nepostojanja notnog pisma i nepismenosti stanovnika, tj. učenika. Pored toga, slao je sveštenike sa izmenjenim crkvenim knjigama van Apeninskog poluostrva, a naročito u Irsku i Englesku, i tako doprineo proširenju rimskog obrednika po Evropi. Njegove zasluge su ostale obeležene i na taj način je crkveno jednoglasno pevanje srednjeg veka, zasnovano na nizanju i ponavljanju kratkih melodijskih celina na latinskom jeziku, dobilo naziv gregorijansko pevanje, odnosno gregorijanski koral.

U drugoj polovini VII veka, za vreme pape Vitalijana, koral doživljava novi preobražaj i stvara se „novorimski“ koral, koji mi danas

znamo pod nazivom gregorijanski, iako mu taj naziv i ne pripada, s obzirom na to da od Grgurovog repertoara crkvenih napeva nije mnogo ostalo. I pored utemeljivanja novih pevačkih škola izvan Italije, koral nije prodirao svuda podjednako brzo i lako, a najviše je za njegovo širenje bio zaslužan Karlo Veliki. On je brzo uvideo ogromnu korist koju bi mu gregorijanski koral mogao doneti u sprovođenju političkog jedinstva njegovih naroda i jačanju carstva, te je svim silama nastojao potiskivati uticaj domaćih crkvenih pesama, pa se ovaj period smatra za doba procvata gregorijanskog korala. Međutim, nove promene u crkvenoj muzici i opštem muzičkom razvoju dovele su do izobličavanja korala, koji gubi svoju izvornu fizionomiju, sve dok se kod romantičara XIX veka ne javi ponovno zanimanje za prošlost i njene tekovine, pa samim tim i za koral.

Kao što smo videli, gregorijanski koral je prvo veliko muzičko ostvarenje hrišćanstva, ujedno i najstarija, do danas živa umetnički uobličena muzika zapadne Evrope, i kao takav je odigrao veoma važnu ulogu u razvoju višeglasja, postavši temelj na kojem je nastala polifonija. Mnogi kompozitori, od J. S. Baha pa do F. Lista, svoju inspiraciju crpili su iz koralnih napeva, nalazeći u njima izrazitu i specifičnu tematiku.

PRvI OBLICI vIŠEGLASJA

Iako se višeglasje javlja još u muzici primitivnih naroda, njegova pojava u srednjem

veku je jedna od najvećih tekovina evropske muzike, bez koje se ne bi mogla razviti ni polifonija ni harmonija, kako u vokalnoj, tako i u instrumentalnoj muzici. Međutim, mnogo vremena je prošlo dok se u duhovnoj muzici srednjeg veka od jednoglasnih napeva nije došlo do dodavanja još jednog glasa na zadatu melodiju koja je preuzeta iz gregorijanskog korala i leži u osnovi kompozicije.

Organum se javlja u IX veku i predstavlja jedan od najstarijih vidova višeglasja koji karakteriše kretanje dva glasa u paralelnim kvartama i kvintama, pri čemu je gornji glas obično bila neka gregorijanska melodija. Nešto kasnije se javlja diskantus (ili diskant – dodati sopran) koji je insistirao na suprotnom kretanju glasova u sazvučjima kvinte i oktave, dok se u XIII veku javljaju oblici gimel i foburdon. Gimel se javio u Engleskoj u XII veku, sa karakterističnim kretanjem glasova u paralelnim tercama, ponekad paralelnim sekstama, i predstavlja varijantu organuma. Foburdon je bio troglasni oblik u kom se kretanje glasova odvijalo u paralelnim sekstakordima i razvijao se u Francuskoj i Norveškoj.

Ovde će naše putovanje kroz dugački srednji vek (dug oko 1.000 godina) zastati, ali ćemo već u narednom broju govoriti o daljem razvoju višeglasja, notacije i srednjovekovne muzičke teorije, kao i o ostalim tekovinama ovog, za Evropu, mračnog perioda.

“U celini gledano, muzička kultura srednjeg veka je značajno unapredila muzičku umetnost posle perioda stagnacije u Rimskom carstvu.”

Šaputanje na jastuku

Samo dve večeri pred pojavu ovog broja našeg magazina na kioscima, u Beogradskoj areni nastupali su Sade – veterani kvalitetnog i u duboku prošlost zagledanog popa i nenadana koncertna atrakcija širom planete u poslednjih nekoliko godina. Došlo je vreme za magiju. Istinsku magiju.

Zoran Janković

Kad zagusti, tekst se uvek može otpočeti pozivanjem na narodne i paranarodne mudrosti. Uzmimo za primer dve: „Sve što je lepo ima kraj“ i „Pre ili kasnije, sve se svede na svoju prirodnu meru“. Primenimo li te dve odveć apstraktne umnosti na praktičnu/stvarnosnu dimenziju i pop-kulturu, dolazimo do potvrde njihove tačnosti. Jer slava je prolazna, a kada prođe, i porazna. U našim (ili regionalnim) okvirima to znači pokušaje precvalih i prežaljenih pop zvezda i zvezdica da se desetdvadeset godina nakon zlatnih dana slave i značaja prehrane u ulozi ne previše bitnih učesnika ponižavajućih reality TV mučionica poput Farme, Dvora i Velikog brata. U spokojnijem/uređenijem delu sveta to dođe kao jedna od manje-više sličnih opcija, a desi se da zvezde koje su davnih dana izgubile puni sjaj dospeju u javnost i po mnogo crnjoj osnovi (setimo se Georgea Michaela, koji je ordinirao po javnim toaletima, ili delimičnog mu imenjaka Boya Georgea, koji je mušku prostitutku držao okovanog u zarobljeništvu svog stana, da bi potom dospeo i u zatvor zbog silovito iskazanog osećaja posedovanja).

A može i bolje, daleko bolje. Mada retko i sve bolje. Tako nam je pretposlednji dan oktobra doneo dugo priželjkivanu priliku da u koncertnom izdanju ugostimo jednu od neupitnih, a još relevantnih legendi popularne muzike izniklu tokom osamdesetih, koje je tako lako prezreti i podsmehnuti im se, baš kao što je lako i sa milinom ih se sećati. U Beogradskoj areni tada je, u sklopu promocije izdanja The Ultimate Collection, nastupila neprolazna britanska pop-soul-jazz atrakcija Sade. Suprotno široko rasprostranjenom uverenju (posebno mlađih naraštaja kojih se dotiče ova muzika), Sade je bend naslovljen po pevačici Sade Adu. PR napisi su nam najavljivali spektakl, a kao garant navodili su informaciju o 13 šlepera opreme. Srećom, sva ova oprema i spektakl u najavi nisu bili ni približno dobri mamci za odlazak

na ovaj koncert, koji je tako mogao da se pretvori u svojevrsni hadžiluk u čast bolje, smislenije ili barem milozvučnije prošlosti. Sade Adu i momci koji, evo, već gotovo tri decenije muziciraju u njenoj senci pohranili su dovoljno, pa čak i pregršt zvučnih izazova kojima je teško odoleti. Sade su zdrav primer tihih favorita negde u prijatnom hladu, u senci većih zvezda kraćeg trajanja, a ipak lako prepoznatljivi i, kako će vreme pokazati, osobeni i posebni, ispratili su generacije i generacije

NEKADA DAvNO...

Sade su već duže vremena poštovani članovi same vrhuške pop-aristokratije, a danas se uz njihov zvuk (od koga začudo nisu značajno odstupili od 1984. godine i prvog albuma pa do danas) hitro lepe odrednice soul-jazz (katkad i reggae) sa jasnim popgarnirungom, naravno. Oni su godinama istrajavali na ovom zvuku sve dok nam kraj prošlog milenijuma nije doneo Eryku Badu, Jill Scott i slične, a sa njima i novu terminologiju. A sve je počelo 1982. godine, kada su članovi latino benda Pride shvatili da je kucnuo čas za novu izvođačku inkarnaciju. Punih godinu dana strpljivo su sticali reputaciju zanimljivog i pouzdanog klupskog benda.

pop-starova, treperavih zvezda padalica i samouništavajućih kometa. A oni su još tu i to sa debelim povodom za turneju, koja odlično ide. Jer sva je prilika da u vreme opšte besparice i racionalnijeg drešenja (ličnih) kesa Sade predstavljaju zlatan izbor – dobili smo neporecivo visokovalitetnu svirku, dostojanstven i sadržajan nastup, a playlista nije mogla zaobići petnaestak kolosalnih hitova i odličnih pop-pesama pre svega. Sade tako pokazuju zavidan koalicioni faktor i postaju pouzdan zajednički imenitelj za posetioce više generacija, možda i posve raznorodnih individua. Jer Sade je velika i neprolazna ljubav, a toga nikad dosta na ovaj opšti čemer i ovu surovu skupoću.

Prvi album se pojavio krajem zime 1984. godine. Album je naslovljen Diamond Life, producirao ga je tada traženi i uvažavani Robin Millar, koji u svojoj radnoj biografiji ima uknjižene saradnje sa Fine Young Cannibals, Patricijom Kaas, Big Country, Randy Crawford... Diamond Life je bio sporopaleća ploča, dugo je trebalo da se pelcer retro ugođaja primi među publiku željnu novog i novijeg zvuka, ali je na kraju postao bestseller, sa njega se izdvojilo nekoliko hitova za nezaborav poput Your Love is King, Smooth Operator i Hang on to Your Love. Muzička štampa ih je udomila u zabat nazvan blue eyed soul (u kom su manje-viši stalni stanari bili ABC, Culture Club, Matt Bianco, Fine Young Cannibals... i nešto kasnije Swing Out Sister), a to je bila krilatica za one koji su u nešto friškijem ruhu baštinili nasleđe velikana soula poput Dusty Springfield i američkog kompozitora Burta Bacharacha. Samoskrajnuti i neskloni preteranom prisustvu u medijima kreativci okupljeni oko firme Sade nisu bili protivni takvim klasifikacijama. Drugi album Promise pojavio se koncem jeseni 1985. i već tada je bilo jasno da većina publike od čitavog benda zapravo primećuje prvenstveno (ako ne i jedino) pevačicu Sade Adu. Ova lepotica britansko-

nigerijskog porekla i nesvakidašnje i neprolazne lepote postala je ikonična pojava čitave ove muzičke priče. Promise je prvobitno pobudio primetno manje pažnje, da bi sporovozno stigao do zavidnog tiraža, čemu su umnogome doprineli nastup na londonskoj ispostavi Live Aid koncerta (tom prilikom je Sade Adu bila jedini izvođač rođen na afričkom tlu, što uveliko govori o stanju rasnog pitanja u ostrvskoj pop-muzici tog doba) i kratko pojavljivanje u filmskoj ekstravaganci Juliena Templa Absolute Beginners. Sa ovog albuma nametnule su se pesme The Sweetest Taboo, Never As Good as the First Time, dok je eterična i svedena Is it a Crime? dosta doprinela dobroj prodaji u Americi nakon što je uvršćena kao muzička pokrivalica za suludo popularnu seriju Midnight Caller sa Garyjem Coleom.

Leta 1988. dočekali smo i treći album naslovljen Stronger Than Pride. Album sniman na potezu Bahami-Pariz doneo je vidno zreliji, puniji i zahtevniji (pa čak i stilski raznovrsniji) zvuk, a iznedrio je hitove do dana današnjeg – Paradise, Stronger Than Pride, Nothing Can Come Between Us i Turn My Back On You. U velikoj meri oslonjen na pojavu i mazni i, kako su godine odmicale, sve moćniji i sugestivniji glas Sade Adu, bend se u poslednjim minutima ovog izdanja odlučio i za mali rizik u vidu instrumentala Esperanza, koji će se u par navrata čuti u pozadini događanja povratničkog filmskog hita Ala Pacina More ljubavi

Nakon zamašne pauze od bezmalo četiri godine (preračunato u godine humanoida, to je negde oko 40 godina civilnog života) pojavio se četvrti album Love Deluxe. Ploču je odlikovao nekomunikativniji zvuk u celini, kao i nešto autoreciklaže, ali sa ovog albuma smo dobili darove u vidu možda i ponajvećeg hita grupe No Ordinary Love i Kiss of Life i nešto skrajnutiji ali ideološki i muzički najintrigantniji Feel no Pain

SIJEStA KAO tAKvA

Usledila je domaćinski dugačka pauza od osam godina pre pojave albuma Lovers' Rock, kome nije falilo smisla ni rafinmana, ali ga je odlikovao deficit hitova za horsko pevanje na sve dužim i dužim i dužim turnejama na koje su se Sade gospoda i dama zapućivali. Sigurna stanica na beogradskom koncertu bila je numera By Your Side, početna na ovom albumu, ali bilo je i mesta za neodoljivo elegičnu i krhku King of Sorrow, te hiperdramatičnu a svu u šapatu i nagoveštaju jecaja zbog nepravde prema

življu afričkog kontinenta Pearls. Mada su ovenčani nizom referentnih nagrada, Sade su sebi priuštili još jednu maratonski dugu diskografsku pauzu. Sade, sada već sasvim pod producentskom paskom same Sade Adu, spoznali su mogućnosti novih medija, pa je kao probni album puštena neodoljiva Soldier of Love, i to nekoliko meseci pre poslednjeg albuma. On je postao nenadani bestseller i činilo se da je došlo vreme da u novom milenijum Sade kapitalizuju plodove minulog rada i svoju nepobitnu veštinu da u okvirima izraza koji su sami izabrali i u kome dragovoljno opstaju iznedre istinske bisere od moćnih pop-pesama nimalo saobrazne dominatnom, a sve banalnijem i sve brže kvarljivom popu. Sa ovog albuma svakako treba obratiti pažnju na numere Bring me Home i The Moon and the Sky kao novom (a uspelom) pokušaju da se vaskrsne magija No Ordinary Love, kao i na zanimljiv eksperiment na polju osavremenjenog brit-folk zvuka u In Another Time

KUCNUO JE ČAS zA

KRUNISANJE

Sade su prešli dugi put od, činilo se, jazzy pop-atrakcije ograničenog veka trajanja do mnogovoljenih, a uz to i poštovanih veterana sa punim pokrićem, a prvi nastup u prestonici Srbije svakako se nije smeo propu-

stiti. Bilo da su vam milozvuci ovog benda zauvek ostali asocijacija na muziku za milovanje, bilo da vam je srce ostalo u definitivno spokojnijim i humanijim osamdesetim godinama prošlog veka, bilo da ne možete da skinete oči sa enigmatične i bezvremene lepote Sade Adu ili ste naprosto rešeni da posvedočite kako to rade kraljevi (pa pričali mi ovde o kuschel pop-rocku ili nu jazzu neupitnog kvaliteta). A bez kralja ne valja. A posebno ne bez kraljice.

o PLAyLIStA

K Your Love is King

K Smooth Operator

K Hang on to Your Love

K The Sweetest Taboo

K Never as Good as the First Time

K Is it a Crime?

K Paradise

K Stronger than Pride

K Turn my Back on you

K Nothing Can Come Between us

K Esperanza

K No Ordinary Love

K Feel no Pain

K Kiss of Life

K King of Sorrow

K Pearls

K By Your Side

K Soldier of Love

K Bring me Home

K The Moon and the Sky

HARD-FI – „KILLER SOUNDS“ (Warner)

BEIRUt – „tHE RIP tIDE“ (Pompeii)

BOMBAy BICyCLE CLUB – „A DIFFERENt KIND OF FIX“ (Island)

Nakon upečatljivog debija 2005. godine i promašaja drugog izdanja, Hard-Fi se našao u situaciji da mora da ponovo pokaže fanovima da se ne radi o bendu koji je svoje najbolje već odsvirao. Za treće izdanje zato su se potrudili da urade sve ono što je bilo dobro na prvoj ploči, te da ga napune potencijalnim hitovima, koji nažalost podsećaju na raznovrsne radove drugih bendova. Čućete i Clash i New Order i Kasabian i Take That i Plan B i... Mešavina po receptu „od svega pomalo“ može biti uspešna kada se radi s određenom dozom umerenosti i originalnosti. Toga albumu „Killer Sounds“ fali, a da se u produkciji željenih hitova otišlo koji korak dalje, ovo bi makar bio dobar treš album, ovako je samo osrednje izdanje za one koji nemaju šta pametnije da slušaju.

Nakon što je Zach Condon inspiraciju pronašao na Balkanu, u Francuskoj i Meksiku (za EP izdanje), za treći album Beiruta odustao je od geotagovanja.

Zato se na izdanju „The Rip Tide“ čuju raznovrsni uticaji, a posebno se oseća uživanje u stvaranju opuštene ploče na kojoj može da se pokaže. Zato je njegova truba ovde i opuštena i melanholična i razigrana, gudači tako stvorenu zvučnu sliku odlično dopunjavaju, a njegov glas očarava dok peva o usamljenosti, ljudima, mestima i... plimi. A na albumu ćete čuti raznovrsne kombinacije stilova i melodija koje biste teško zamislili zajedno, ali ovde one funkcionišu savršeno čineći „The Rip Tide“ možda i najboljim albumom Beiruta do sada, ako uspete da isključite izvornu opčinjenost njihovim debitantskim ostvarenjem.

Od izdanja do izdanja, koja izlaze godinu za godinom, Bombay Bicycle Club napredaju koracima od sedam milja. Debitantskim albumom „I Had the Blues But I Shook Them Loose“ pokazali su se kao zabavna četvorka s koledža koja ume da napravi zabavne melodije. To je bilo 2009. godine. Potom su 2010. albumom „Flaws“ pokazali da umeju i da napišu ozbiljne, emotivne pesme. I sad je pred nama njihovo treće izdanje, koje i svojim nazivom upućuje na to da je drugačije od dosadašnjih. Slušaoce će oduševiti fantastična produkcija koja se prosto odmotava pred njima dok momci pokazuju šta sve mogu da naprave, šta su naučili, koliki je njihov talenat i dokle bi mogli da stignu. Zahvaljujući tome „A Different Kind of Fix“ predstavlja model britanskog alternativnog roka 2011. godine.

DUBIOzA KOLEKtIv – „WILD WILD EASt“ (Koolarrow)

Za svoje peto dugosvirajuće izdanje, članovi sarajevskog sastava Dubioza kolektiv rešili su da sve pesme snime na engleskom jeziku i da probaju da se probiju i van granica ovog našeg prostora. Za taj poduhvat oni su praktično primenili isti recept kao i za album „5 do 12“ kojim su prošle godine razgalili fanove. Naravno, pesme su drugačije (osim što se „Balkan Funk“ ponavlja u nešto žešćem izdanju) i sve je otpevano na engleskom. Dakle, ljubitelji će biti zadovoljni, a novi slušaoci će biti oduvani kombinacijom regea, elektronske muzike, hard-roka, hip-hopa, raznovrsnog folka... U jednoj pesmi se može čuti velik broj različitih stilova, a da to pritom ne zvuči preterano niti natrpano. S druge strane, Dubiozina snaga leži u reskoj političkoj kritici koja je na prethodnom albumu bila prilično eksplicitna i usmerena ka unutra. Na „Wild Wild East“ bilo je potrebno to izokrenuti, te se bave temama od opšteg značaja („Making Money“, „Warning“), ali i sobom, pevajući o emigraciji iz Bosne („USA“) ili odnosom Evropske unije prema potencijalnim kandidatima („Euro Song“). Ovaj album neće oduševiti domaću publiku baš zbog jezika i nešto drugačijeg tipa tema, ali može predstavljati odličnu odskočnu dasku za Dubiozin odlazak u svet.

Veliki test notebook Veliki test notebook Veliki test notebook Veliki test notebook Veliki test notebook računara računara računara računara računara

Više od 30 testiranih modela.

Cene, karakteristike, preporuke.

Odaberite model za sebe.

28. oktobra

U novom broju Ko je

MAStODON – „tHE HUNtER“ (Reprise)

BJöRK – „BIOPHILIA“ (Nonesuch)

St. vINCENt – „StRANGE MERCy“ (4AD)

Iako je Mastodonov album „Crack the Skye“ iz 2009. godine žestoko hvaljen kao jedna od najboljih ploča progresivnog roka u skorije vreme, nekako publika zanemaruje da su članovi benda postali odlični muzičari i autori koji su na tom izdanju svoj talenat usmerili ka realizaciji konceptualnog albuma. Zbog toga je njihovo aktuelno izdanje „The Hunter“ mnogo impresivnije jer je sačinjeno iz podjednako dobro stvorenih pesama, ali bez objedinjavajuće teme. Tako su na nešto teži način pokazali da iz njihovih instrumenata izlazi fantastičan i čvrst zvuk čiji je svaki rif u potpunosti opravdan, a ne samo radi hvalisanja izvođača. A zahvaljujući nedostatku sveprožimajuće teme, tematska raznovrsnost pesama (naučna fantastika, roboti, svemir, seks...) pokazuje i svu širinu njihovih interesovanja, pretočenih u jedno od najboljih izdanja ove godine.

Od Björk se uvek očekuje neočekivano. Zbog toga više ni ne impresionira to što je za snimanje osmog albuma naručila da joj naprave posebne instrumente; ne posebno kreirane verzije poznatih instrumenata, već hibride koji bi samo njoj mogli pasti na pamet. S druge strane, u radu je koristila i sasvim nova tehnološka pomagala poput iPada, a svaka pesma će se pojaviti i kao aplikacija. Na sreću, pa njen raskošan talenat ne mora da se skriva iza marketinških trikova 21. veka, te je „Biophilia“ još jedna odlična ploča koja je pokazuje u nešto drugačijem, zrelijem svetlu, s manje vokalnih ekstrema, ali i dalje s dovoljno eksperimenata da krajnji rezultat bude privlačan kako fanovima, tako i onima koji Björk tek povremeno dotaknu.

Unutrašnja borba koja odslikava rad Annie Clark pod St. Vincent pseudonimom uvek je bila borba lepotice i zveri. S jedne strane nalazi se njen prefinjen glas, a sa druge je muzika koja je bučna, haotična i „ružna“. I to je odlika i trećeg St. Vincent albuma „Strange Mercy“, koji za karijeru Annie Clark znači koliko i „Black Swan“ za Natalie Portman. Donosi tamu i sirovu ljudskost u umetnički opus u kojem kao da je bila distancirana od sopstvene ljudskosti. Zbog toga ni ne čudi da je album neupeglan, da greške nisu sakrivene, te kao da je kompletan rad slušaocima dat „na izvol'te“. To „Strange Mercy“ čini odličnim albumom, ali i izdanjem koje se teško i nerado sluša.

WILD FLAG – „WILD FLAG“ (Merge)

Mladi bend Wild Flag zapravo predstavlja jednu od veličina muzičke industrije. Pevačica Carrie Brownstein i bubnjarka Janet Weiss nekad su svirale u čuvenom nezavisnom rok bendu Sleater-Kinney, gitaristkinja Mary Timony bila je članica sastava Helium, dok je klavijaturistkinja Rebecca Cole bila u bendu The Minders. Iako nijedan od tih sastava nije bio megapopularan, imali su velik broj poštovalaca i skoro kultni status, zbog čega je bend Wild Flag dobio i epitet supergrupe. I dok možda s komercijalnog stanovišta to nije opravdano, od prvih tonova albuma nazvanog po bendu biće vam jasno da slušate jedno od najboljih i najznačajnijih izdanja ove godine, pa i duže. Ova četvorka u svakoj numeri deluje kao da je rođena da svira zajedno. Energija koja izbija iz ove rok ploče prosto opija, dok kombinacija pop melodičnosti i noise roka svaku pesmu čini novim užitkom za slušaoca. Pored toga, impresionira činjenica da nisu bežale od stvaranja pesama dužih od 3-4 minuta: „Racehorce“ uz vrlo malo stihova i odličnu melodiju skoro da hipnotiše. A ako su vam potrebni potencijalni hitovi da vas nateraju da odslušate album u celosti (nakon čega sledi neprekidna rotacija), krenite od pesama „Future Crimes“ i „Romance“.

Filmovanje stripova

Kada se danas govori o filmskim ekranizacijama stripova, većina odmah pomisli na visokobudžetne superherojske spektakle koji su tokom poslednje decenije postali neizostavni deo bioskopske ponude.

Ukomercijalnom smislu, ova vrsta filmova izuzetno je uspešna. Među njima se izdvajaju oni zasnovani na Marvelovim stripovima (Blejd, X-Men, Spajdermen, Halk, Fantastična čatvorka, Ghost Rider, Iron Man, Tor), dok se DC Comics pre svega usredsredio na svoja dva najpoznatija junaka: Supermena i Betmena. Povratak Supermena (2006) u režiji Brajana Singera zaradio je 390 miliona dolara, ali nije smatran uspešnim. Serijal o Betmenu pod rediteljskom palicom Kristofera Nolana postao je veliki međunarodni hit. Nolan je režirao tri filma o Betmenu. Prvi, Betmen počinje, prošao je vrlo dobro, ali je tek nastavak, Mračni vitez (2008), izazvao nezapamaćeno zanimanje - od bioskopske distribucije u svetu inkasirao je milijardu dolara i postao najprofitabilnija stripovska adaptacija u istoriji i deseti najgledaniji film svih vremena. Sledeće godine očekuje se treći, završni deo planirane trilogije, u kojem će srpskom zetu Kristijanu Bejlu društvo praviti En Hatavej, Lijam Nison i Marion Kotijar.

SvAKI POČEtAK JE tEžAK

Često se zaboravlja da filmovanje stripova nije praksa novijeg datuma. Jedan od prvih umetnika koji je prepoznao potencijal unije stripa i filma bio je Vinzor Mekej. Ovaj te-

lentovani crtač stripova i animator stvorio je popularni serijal Mali Nemo. Strip je govorio o doživljajima malog dečaka u zemlji snova. Mekej i Džejms Stjuart Blekton 1911. godine snimili su desetominutni igrano-animirani film, duhoviti osvrt na komplikovani proces nastanka animiranog filma. Vrhunac filma bio je dvominutni animirani segment bojen rukom u kojem nastupaju Nemo i njegovi pajtaši.

Tokom tridesetih, a i kasnije, veliku popularnost doživljavaju kratki animirani filmovi zasnovani na poznatim stripovima, među kojima se posebno ističe Popaj. Najdugovečniji stripovsko-filmski serijal u prvoj polovini XX veka bio je Blondi (28 niskobudžetnih filmova u periodu 1938-1950). Strip Malo siroče Eni dva puta je ekranizovan tokom tridesetih (1932, 1936), dok je Dik Trejsi doživeo četiri filmske adaptacije u formi serijala tokom tridesetih i četiri filmske adaptacije četrdesetih. U formi serijala koji su u nastavcima prikazivani u bioskopima adaptirani su Fleš Gordon (1936, 1938, 1940) i Mandrak (1939).

Belgijanci su prvi film o Tintinu snimili nedugo po završetku Drugog svetskog rata (jednosatna stop-moušn animacija Rak sa zlatnim kleštima), a Francuzi su šezdesetih preuzeli serijal i snimli dva igrana filma i dva dugometražna animirana filma. Šezdesetih su nastale i prve ekranizacije Asteriksa - do 2006. snimljeno je osam animiranih adaptacija, a u periodu 1999-2008. i tri igrane. Štrumpfovi su takođe pretočeni u dva dugometražna animirana filma (1965, 1976).

EvROPSKA INICIJAtIvA

Izvanredni strip Modesti Blejz 1966. godine dobio je svoju filmsku adaptaciju – nažalost, izvorni koncept Pitera O’Donela gotovo je u potpunosti odbačen. Ozbiljan ton predloška zamenjen je neuspešnim pokušajem satire, dok filmski Modesti (Monika Viti) i Vili Garvin (Terens Stemp) ni fizički ni po ponašanju ne podsećaju na strip uzore. Više parodija serijala o Džejmsu Bondu nego verna adaptacija stripa, film Modesti Blejz predstavlja veliko razočaranje za sve poklonike jedne od najvoljenijih stripovskih heroina.

Đorđe Bajić

U produkciji Dina de Laurentisa, 1968. godine nastala je filmska verzija poznatog erotskog stripa Barbarela. Žan-Klod Forest je ovaj lik stvorio u proleće 1962. godine – avanture seksepilne plavuše izgubljene u svemiru krasile su brojeve francuskog magazina V-Magazin. Dve godine kasnije strip je objavljen u posebnoj knjizi, kada je izazvao skandal, postavši poznat kao prvi strip za odrasle koji je objavila jedna ugledna izdavačka kuća. Barbarela je modelirana po uzoru na Brižit Bardo, pa je veoma prikladno što je filmsku adaptaciju režirao njen bivši suprug – Rože Vadim. Umesto Brižit Bardo, glavna uloga je pripala Amerikanki Džejn Fondi, trećoj Vadimovoj supruzi, koja je zbog Barbarele odbila glavne uloge u filmovima Boni i Klajd i Rozmarina beba. Film je loše prošao kod kritike i publike, mada se danas smatra naučnofantastičnim camp klasikom. Posebno je čuvena uvodna scena u kojoj se Barbarela svlači u bestežinskom prostoru.

ANtIHEROJI:

SA PAPIRA NA PLAtNO

U Barbareli je jednu od glavnih uloga, slepog anđela Pajgara, tumačio Džon Filip Lou. Ovaj američki glumac iste godine dobio je priliku da zaigra glavnu ulogu u još jednoj

Džejn Fonda kao Barbarela.

Opasnost Dijabolik - jedna od najvernijih stripovskih adaptacija.

De Laurentisovoj produkciji – u drugoj strip adaptaciji. U pitanju je bila filmska verzija popularnog italijanskog stripa Dijabolik Maskiranog antiheroja Dijabolika i njegovu pomoćnicu i životnu saputnicu Evu Kant stvorile su šest godina ranije sestre Anđela i Lučija Điosani. Filmsku adaptaciju režirao je Mario Bava, jedan od najboljih italijanskih režisera svih vremena. Za manje od pola miliona dolara, Bava je snimio vizuelno uzbudljiv film koji od stripa pozajmljuje likove i zaplet, ali i specifičan vizuelni identitet –stvorivši jednu od najvernijih i najvoljenijih adaptacija stripovskog predloška. Uspeh stripa i filma o Dijaboliku doveo je do pojave još nekoliko slično koncipiranih junaka - najpoznatiji među njima su Kriminal i Satanik, koje su stvorili tvorci kultnog Alana Forda Magnus i Maks Bunker. Ovi junaci takođe su dobili svoje filmske (mada ni približno tako uspešne) inkarnacije: Umberto

Lenci režirao je Kriminal (1966) i nastavak

Trag Kriminala (1968), dok je Pjero Vivareli potpisao Satanik (1968).

Po pitanju seksa i nasilja, najeksplicitniji serijal Kiling inspirisao je tri nezvanične turske adaptacije. U jednoj od njih Kiling (blago remiksovano ime poznatog junaka u kostimu kostura) sukobljava se sa turskom varijantom Supermena. Turci su imali običaj da tokom šezdesetih i sedamdesetih snimaju svoje filmske verzije avantura poznatih strip junaka – najpoznatiji primer te vrste jeste urnebesno loš film Tri moćna čoveka (1973), u kome se zli Spajdermen bori protiv Kapetana Amerike.

FILMOvANJE StRIPOvA SE NAStAvLJA

Početkom osamdesetih u Holivudu je poraslo interesovanje za adaptacije stripova – Robert Altman režirao je igranu verziju Popaja (1980), dok je Džon Hjuston Malo siroče Eni preradio u mjuzikl (1982). Trend superherojskog filma započet je Super-

DAME NEMAJU PREDNOSt

Strip junakinje po pravilu loše prolaze u bioskopima – najčešće sasvim zasluženo. Među promašajima se nalaze pomenute Modesti Blejz, Superdevojka i Šina, ali i Brenda Star (1992), Barbvajer (1996), Džosi i mačkice (2001), Elektra (2005) i Žena-mačka (2004). Od muških strip junaka nedavno su se obrukali Džona Heks (2010) i Dilan Dog (2011).

I MI StRIP NA FILMU zA tRKU IMAMO…

Legendarni strip serijal Desimira Žižovića Buina Mirko i Slavko (1963-1969) doživeo je 1973. godine svoju filmsku verziju. Neodoljiva Ket Klou Branislava Keraca početkom devedesetih oživljena je u desetominutnom TV kolažu u kojem su glumili manekenka Danijela Pejić i autor. Pre dve godine Aleksa Gajić je svoj strip Tehnotajz pretočio u dugometražni animirani film Edit i ja, koji predstavlja varijaciju i razradu postojećeg strip predloška.

menom (1978) Ričarda Donera i njegovim nastavkom (1980), dok su treći i (posebno) četvrti deo (1983, 1987) doživeli fijasko na bioskopskim blagajnama. Loše su prošli Fleš Gordon (1980), Šina (1992) i Superdevojka (1984). Superherojske filmove u žižu vraća Betmen Tima Bartona, koji je postao najgledaniji film 1989. Od blokbastera zasnovanim na stripovima treba izdvojiti po dva dela Ljudi u crnom (1997, 2002) i Helboja (2004, 2008), Tražen (2008), dok se od filmovanih stripova namenjenih najmlađima po uspehu na blagajnama izdvajaju prvi deo Nindža kornjača (1990) i trenutno aktuelni Štrumpfovi (2011). Poznati strip scenaristi doživeli su da njihove grafičke novele budu pretočene na veliko platno. Frenk Miler je u umetničkom pogledu imao dosta sreće sa Gradom greha (koga je 2005. godine korežirao sa Robertom Rodrigezom), dok je 300 (2007) u režiji Zaka Šnajdera odlično prošao na blagajnama. Sa druge strane, Alan Mur bio je izuzetno nezadovoljan ekranizacijama svojih grafičkih novela. Istina, Iz pakla (2001) i Liga izuzetnih džentlmena (2003) nisu

bili na nivou predložaka, ali su zato Nadzirači (2009) i posebno V kao vendeta (2006) uspeli da se nametnu visokim kvalitetom izrade. Od zanimljivih naslova rađenih po grafičkim novelama treba izdvojiti Nasilničku prošlost (2005), Put bez povratka (2002), 30 dana noći (2007)... Na film su stigle i adaptacije nezavisnih stripova kao što su Skot Pilgrim protiv sveta (2011), Američki sjaj (2003), Svet duhova (2001) ili francuski Pesrepolis (2007). Bez obzira na to što ne postižu zapažene rezultate na blagajnama, ove filmove je po pravilu odlično dočekala kritika.

Sledeće godine nas očekuju premijere Osvetnika (koji će okupiti desetak Marvelovih superheroja), trećeg dela Ljudi u crnom (ponovo u režiji Barija Sonenfelda i sa Vilom Smitom i Tomijem Li Džonsom u glavnim ulogama), Neverovatnog Spajdermena (Mark Veb umesto Sema Rejmija, Endrju Garfild menja Tobija Megvajera), kao i već pomenutog Betmena, koji će se zvati Uspon mračnog viteza. Od Mekeja do Nolana, brak stripa i filma iznova i iznova pokazuje svoju snagu i kreativnu potentnost.

Edit i ja Alekse Gajića.

„SOURCE CODE“ (8 MINUtA)

Režija: Duncan Jones

Žanr: SF triler

Uloge: Jake Gyllenhaal, Michelle Monaghan

Trajanje: 93 minuta

Distributer: Tuck

Duncanu Jonesu, sinu Davida Bowieja, pošlo je za rukom nešto retko ostvarivo. U izvesnom smislu, on je uspeo da snimi dva debitantska filma. Nakon što je pokazao da ume da se nosi sa zakonitostima i opterećenjima ograničenog budžeta u slučaju hermetične, a ipak dovoljno intrigantne SF ekstravagance Mesec, Jones je ostvario i drugi „debitantski“ film u nešto lagodnijim okolnostima. 8 minuta prikazuje Jonesovu sposobnost da barata i produkcijski zahtevnijim postavkama. U pitanju je paranoidni konspiracijski triler, začudna, ali privlačna mešavina Mandžurijanskog kandidata, Dana mrmota i Mementa. Jones odustaje od naglašene metafizičnosti i statičnosti koje su odlikovale Mesec, ali zadržava otklon prema glavnotokovskom filmskom štimungu odlučivši se za upadljivu otuđenost kao garnirung osnovnom tonu filma. To u sadejstvu sa tipičnim anglosaksonskim proaktivističkim stavom glavnog junaka (mladog veterana američkih intervencija koji neželjeno učestvuje u tajnom vladinom programu kojim se izvesnim putovanjem u rikverc kroz vreme predupređuju budući teroristički napadi) stvara nesvakidašnju kombinaciju kojom Duncan Jones već sada, na drugom stepeniku svoje rediteljske karijere, pokazuje jasne naznake autorskog pečata, kao i spremnost za igru u visokoj holivudskoj ligi.

„FINAL DEStINAtION 5“ (POSLEDNJA EKSKURzIJA 5)

Režija: Steven Quale

Žanr: horor

Uloge: Nicholas D'Agosto, Emma Bell

Trajanje: 92 minuta

Distributer: Tuck

Kako legenda kaže, prva Poslednja ekskurzija nastala je na osnovu teksta za nikada snimljenu epizodu Dosijea X. Od tako skromnog početka došlo se do veoma žilavog, dugovečnog i popularnog serijala, te je stigao i peti deo ove filmske franšize. Nakon lako zaboravljivog trećeg i brljivog četvrtog, peti deo je dopao u ruke Stevena Qualea, štićenika velikog Jamesa Camerona. Naravno, tu je i sasvim očekivano, a možda u poslednje vreme i neizbežno 3D ruho. Quale se dobro pokazao: film je dinamičan, ispunjen akcijom i hororom. Problem se krije u potrošenoj dosetki, što dovodi do toga da iole upućenija publika bude nedopustivo puno koraka ispred zblanutih junaka priče o neizbežnoj ruci sudbinski predodređene smrti. To ovaj deo zadražava u klopci rutinerskog i lako predvidljivog. Srećom, ima se ovde šta pohvaliti – 3D oprema izgleda odlično i sjajno funkcioniše, uvodna sekvenca nesreće na mostu može i da oduzme dah (mada i dalje ostaje neprevaziđen uvod u vidu lančanog sudara u Poslednjoj ekskurziji 2), a svakako će ostati upamćen i segment u kom se nepobediva smrt prikrada tokom izvođenja zahtevnijih gimnastičkih vežbi. Za serijal koji je davnih dana premašio svoje prvobitne mogućnosti, reklo bi se, sasvim dovoljno. Ako ne i malo preko toga.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Zoran Janković

„HORRIBLE BOSSES“ (KAKO SE REŠItI ŠEFA)

Režija: Seth Gordon

Žanr: komedija

Uloge: Jason Bateman, Charlie Day

Trajanje: 98 minuta

Distributer: Tuck

Ovo leto donelo nam je nekoliko kvalitetnih R-rated komedija (Sedam dana slobode, Pol, Deveruše, Ta luda ljubav), pa se čini da je ovaj cenzorski „ukras“ (koji upozorava na nešto eksplicitniji vizuelno-jezički sadržaj) postao sigurna kuća za sve koji bi da uteknu pred pogubnom kastracionom pošasti političke korektnosti. Kako se rešiti šefa svoju osobenost iznalazi u motivu ugnjetavanja na radu. Dok mi sričemo prva slova azbuke mobinga, junaci filma Setha Gordana (dosad najpoznatijeg po dokumentarcu The King of Kong) došli su do tačke ključanja. Udružuju se kako bi se, nošeni mustrom iz romana/filma Nepoznati iz Nord-ekspresa, rešili svoja tri tlačitelja. Reditelj očitava dosta veštine u baratanju ovom višekrakom pričom nad kojom se u nekoliko trenutaka nadvija oblak viška likova i sadržaja. Srećom, Kako se rešiti šefa izlazi kao neporecivi pobednik - urnebesni segmenti su mudro i rezonski raspoređeni čitavim tokom filma. A tu je i posebno iznanađenje u vidu uspelih komičarskih epizoda Jennifer Aniston i Colina Farrella, glumaca koji su nas navikli na autoreciklažu. Slobodoumni R-rated žig autorima dopušta da odaberu neortodoksna rešenja, naravno, sve u svrhu eksplozivne, dinamične i implicitno ideološki intrigantne komedije.

„CRAzy, StUPID LOvE“ (tA LUDA LJUBAv)

Režija: Glenn Ficarra i John Requa

Žanr: komedija

Uloge: Steve Carell, Ryan Gosling, Julianne Moore

Trajanje: 118 minuta

Distributer: Tuck

Glenn Ficarra i John Requa napisali su Nevaljalog Deda Mraza i napisali/ režirali Volim te, Filipe Morise: oba filma su, svaki na svoj način, upamćena kao odlične dramedije namenjene zreloj publici. Ta luda ljubav predstavlja, bar do izvesne mere, spuštanje lopte. Umesto demistifikovanja Deda Mraza ili istopolne ljubavi, novi film nudi konvencionalniju priču. Steve Carell glumi Cala, pedesetogodišnjaka potpuno nepripremljenog za suočavanje sa bračnom krizom. Pošto mu supruga (Moore) saopšti da ga je prevarila, Cal napušta dom i započinje novi život uz pomoć serijskog zavodnika Jacoba (Gosling)... Zanimljivo je da Ficarra i Requa ovoga puta nisu pisali scenario. Scenarista Dan Fogelman (najpoznatiji po crtaćima Zlatokosa i Automobili) veoma uspešno balansira između komedije i drame, tako da Ta luda ljubav nudi smeh koji proističe iz dramski ubedljivo postavljenih situacija. Glavna glumačka trojka je izvanredna, a isto se može reći i za zvezdu u usponu Emmu Stone, čija Hannah postaje fatalna za prevejanog Jacoba. Ako se tome pridodaju efektne epizode Marise Tomei i Kevina Bacona, dobijamo jedan sjajno napisan, režiran i odglumljen film. Istina, trajanje od gotovo dva sata malo je preambiciozno, ali se viškovi lako daju oprostiti.

Zoran Janković

Slika Zvuk Film

„WHAt ’S yOUR NUMBER?“ (SvI MOJI BIvŠI)

Režija: Mark Mylod

Žanr: komedija

Uloge: Anna Faris, Chris Evans, Ari Graynor

Trajanje: 106 minuta

Distributer: MegaCom Film

Malo je komičarki sa tako uspešnom karijerom kao što je ima Anna Faris. Junakinja četiri dela Mrak film serijala i neodoljive Zečice na koledžu pokušava da se svojim novim filmom nametne i kao romantična heroina. Ally Darling (Faris) je mlada žena koju užasava spoznaja da je gotovo pa ispunila kvotu muškaraca sa kojima je spavala - prema pisanju „sveznajućih“

ženskih časopisa, svaka dama koja je imala više od 20 ljubavnika verovatno nikada neće naći Gospodina Pravog. Kada posle jedne pijane noći završi u krevetu sa svojim ljigavim bivšim šefom Rogerom (Joel McHale iz serije Community), Ally odlučuje da „zatvori radnju“. Uz pomoć zgodnog komšije Colina (Chris Evans, ovoga puta bez kostima Kapetana Amerike), ona se daje u potragu za svojim bivšim momcima, u nadi da je bar jedan među njima vredan pažnje. Ally i Colin se vremenom zbližuju, pa čitava priča postaje sve komplikovanija i komplikovanija...

Bez obzira na neosporan šarm koji Svi moji bivši poseduju, u pitanju je problematično ostvarenje. Film deluje predugačko i raštimovano, dok pojedini delovi nisu mnogo smešni. Bez obzira na pobrojane mane, film zaslužuje preporuku zbog raspoložene glavne glumice i uverljive hemije koja se razvija između nje i Evansa. Scena na košarkaškom terenu je pun pogodak i sigurno ulazi u top 5 najseksi filmskih scena 2011. godine.

„FRIENDS WItH BENEFItS“ (SAMO DRUGARSKI)

Režija: Will Gluck

Žanr: komedija

Uloge: Mila Kunis, Justin Timberlake

Trajanje: 109 minuta

Distributer: Tuck

Will Gluck je prošle godine režirao izvanrednu komediju Easy A, u kojoj je zablistala Emma Stone, pa se od njegovog novog filma mnogo očekivalo. Samo drugarski poigrava se sa klišeima romantičnih komedija... Dylan i Jamie, razočarani u ljubav, odlučuju da se međusobno ispomognu i uz prijateljski dogovor zadovolje svoje telesne potrebe. Znači, ništa romantika – samo seks. Bar je takva bila zamisao na početku... Glavne uloge u filmu tumače Mila Kunis i Justin Timberlake. Ona je komičarski zanat ispekla u seriji Vesele sedamdesete, a kako joj šarma i seksepila ne nedostaje, nije čudo što briljira u glavnoj ulozi. Timberlake je već druga priča. Bivši pevač je u prvoj polovini filma (iznenađujuće) dobar, ali problemi nastaju kada ton filma postane ozbiljniji – ponestaje mu daha u dramski zahtevnijim scenama. Bez obzira na nešto slabiju drugu polovinu, Samo drugarski je jedan veoma šarmantan i zabavan film. Pored komedije, film sadrži i nekoliko prilično eksplicitnih (mada komičnih) seksscena, tako da nije pogodan za mlađu publiku. Proverene Gluckove saradnice Patricia Clarkson i Emma Stone imaju upečatljive epizode, a dobitničku glumačku postavu dopunjuju Woody Harrelson, Jenna Elfman, Andy Samberg i Richard Jenkins.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

2011

Pregled tržišta novembar

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aizmenjene tabele za AV risivere i Blu-ray plejere

aosvežen 4Audio cenovnik

aosvežen AV impuls HiFi cenovnik

aosvežen Loop Media cenovnik

Blu-ray plejeri

Mrežni plejeri

Tjuneri

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

D/A konverteri

Integrisana stereo pojačala

Integrisana stereo pojačala -

nastavak

Stereo pojačala snage

Stereo pojačala snage - nastavak

Strujni kablovi

Strujni razdelnici

Gramofoni

Gramofonske zvučnice

Proizvođač Model Cena Ručica Sistem Napajanje Brzine Masa (kg) Napomena

Gramofonska pretpojačala

Kompleti zvučnika

Stereo pretpojačala

Subwooferi

Kablovi za zvučnike

Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno

Interkonekcijski kablovi

Centralni zvučnici

Slušalice

HDMI kablovi

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Stalci za zvučnike

Cene stalaka za zvučnike se odnose na par, ako nije drugačije navedeno