Android tabletu ili iPadu potpuno besplatno
Skenirajte QR kodove
Android Market Apple iTunes
audio video magazin
Glavni i odgovorni urednik
Ljubiša MIODRAGOVIĆ
Zamenik urednika
Bojan JOVIĆ
Lektura i korektura
Ivana VUJNOVIĆ
Saradnici
Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Đorđe BAJIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ
Fotografije i dizajn
Stereo Spot
Adresa Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Osnivač i izdavač
Hi-Files Group
Dimitrija Tucovića 146/6
11050 Beograd
Tel/fax: 011/2414-700
Web adresa www.hi-files.com, m.hi-files.com
e-mail redakcija@hi-files.com
ISSN broj
1820-2950
Štamparija
Rotografika, Subotica
Distribucija
Global press, Beograd
Radno vreme
Radnim danima 10:00-17:00
Subotom i nedeljom ne radimo
CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848
Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović.2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980
Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.
poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, protekla dva meseca su nam donela puno snega i ledenih dana, što obično audiofilima nije problem – imali smo dobar izgovor da ostanemo u toplim domovima i slušamo muziku i gledamo filmove. Naravno, nije dobro preterivati ni u čemu, pa ni u izležavanju, tako da je lopatanje snega ispred ulaza predstavljalo odličnu fiskulturnu vežbu. Zaista preporučujemo ovu aktivnost jer em će vas pohvaliti komšije, em ćete imati priliku da kažete: “eh, kad nema neko mlađi.” Ipak, sneg nas je donekle omeo u planovima jer su uređaji sporije pristizali na test. Ako prvi put nakon nekoliko godina zakasnimo sa izlaskom u prodaju, imamo dobro opravdanje.
A na test je stiglo puno toga interesantnog... Očekivali smo veliki broj DAC-ova, ali su na kraju pristigli samo popularni Audiolab M-DAC i Hegelov DA-10. Ovaj broj je bogat testovima zvučnika, te smo tako imali prilike da slušamo: Sonus Fabere, Martin Logane, Dynaudio, DALI i JBL prvi put na našim stranicama našla se elektronika kompanije Densen, i to u vidu integralca B-110 i CD plejera B-410 Kako bi Hi-Files bio šareniji, prikazali smo i Yamaha mini-liniju sa podrškom za 3D i mrežu, mali Tivoli, kao i jedan interkonekcijski kabl iz AudioQuesta.
Već od narednog broja možemo očekivati lagano pristizanje uzoraka najnovijih uređaja zahvaljujući članstvu u eISA. Svakako ćemo naći načina da vas prijatno iznenadimo.
Uživajte...
Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com
Misija magazina Hi-Files
Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.
Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008.
Broj #46 - Mart 2012 - www.hi-files.com
18 Vladari digitalnog sveta
Eksterni digitalno-analogni konverteri doživljavaju potpunu afirmaciju u hi-fi svetu i njihovo vreme je pred nama.
62 Mali vodič kroz istoriju muzike
U srednjem veku, ljudski glas je dugo ostao uzor koji su razni instrumenti, kroz svoje usavršavanje, pokušavali da dostignu.
68 Leonard Cohen
Beograd je 2009. ipak dočekao da vidi Leonarda Cohena na koncertu, a početak ove godine doneo nam je sasvim novi album u karijeri ovog čarobnjaka.
70 Zvezdani ratovi u 3D
U prvoj polovini februara u svetske i domaće bioskope ponovo su stigli "Zvezdani ratovi". "Fantomska pretnja", četvrti prikazan i hronološki prvi film u ovom čuvenom naučnofantastičnom serijalu, konvertovan je u 3D.
Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.
36 Dynaudio - Koncert za excite i orkestar
JBL Synthesis, deo Harman grupe, predstavio je novi model zvučnih kutija sa oznakom S4700. Ovi masivni podnostojeći zvučnici pozicionirani su između modela 1400 Array i K2 S9900, koji važe za jedne od tehnološki najnaprednijih zvučnika na svetu. Za reprodukciju niskotonskog opsega upotrebljena je zvučnička jedinica prečnika 38,1 centimetar (2216Nd), koja je opremljena dvostrukim kalemom od 7,5 centimetara i neodimijumskim magnetom. Za srednje tonove i donji deo visokog spektra zadužena je jedinica od pet centimetara (175Nd3), sa AquaPlas membranom presvučenom titanijumom i Bi-Radial usmerivačem - hornom. Najviše frekvencije preuzima 1,9-centimetarski drajver od čistog titanijuma (138Nd), koji je smešten u zasebno kompresiono kućište i opremljen sopstvenim BiRadial usmerivačem. Usmerivači za ove dve jedinice izrađeni su iz jednog komada patentiranog, antirezonantnog materijala Sonoglass. U pogledu tehničkih karakteristika, S4700 ima frekvencijski odziv od 38 herca do 40 kiloherca (-6 dB), uz nominalnu impedansu od šest oma i osetljivost od 94 decibela (1 W / 1 m). Rezne frekvencije su na 800 herca i 12 kiloherca, a zvučnici su predviđeni za rad sa pojačalima snage do 300 vati po kanalu. Bas-refleks otvor za niskotonsku jedinicu smešten je na zadnjoj strani, gde se nalaze i bi-wire/bi-amp terminali, a kabinet je furniran prirodnim drvetom. S4700 se ne odlikuju posebnom visinom (106 cm), ali su zato široki čitavih 50 centimetara i duboki 37, uz masu od nepunih 55 kilograma po komadu. Novi zvučnici se očekuju u audio-salonima uskoro, po preporučenoj ceni od oko 20.000 dolara na severnoameričkom tržištu. i www.jblsynthesis.com M 20.000 $
Dynaudio je predstavio zvučnike nove serije Xeo, koji su najavljeni kao "prvi high-end bežični zvučnici na svetu". Serija je pozicionirana između već etabliranih linija Excite i Focus, a za početak prodaje najavljena su dva modela - regalski Xeo 3 i podnostojeći Xeo 5. Po spoljašnjem izgledu, ovi zvučnici najviše podsećaju na modele Excite X12 i X32, a opremljeni su visokotoncima od 2,7 centimetara i srednjotonsko-niskotonskim jedinicama prečnika 14,5 centimetara. Manji model ima frekvencijski opseg od 48 herca do 22 kiloherca, a opremljen je pojačalom od sto vati - po pedeset za svaku zvučničku jedinicu. Težina iznosi 7,6 kilograma po zvučniku, a proizvođač deklariše potrošnju od 4 do 76 vati. Podnostojeći Xeo 5 opremljen je sa dve mid/bas jedinice i spušta se do 36 herca, uz istovetnu snagu ugrađenog pojačala i potrošnju struje. Bežični predajnik nosi oznaku Xeo Transmitter i predstavlja višenamenski uređaj - pored prenosa signala na frekvenciji od 2,4 gigaherca, opremljen je RCA i 3,5-milimetarskim linijskim ulazima, ali i optičkim i USB digitalnim portovima, a za konverziju je zadužen interni DAC. Bežični prenos podržava zapise do 48 kHz/16 bita, a ukoliko je upotrebljena USB veza s računarom, Transmitter ne zahteva dodatno napajanje. Dynaudio Xeo 3 i Xeo 5 će za sada biti isporučivani samo u crnoj i beloj boji visokog sjaja, a najavljene cene na zapadnoevropskom tržišu iznose 1.300 i 2.700 evra, odnosno 250 evra za Xeo Transmitter. i www.dynaudio.com M 1.300-2.700 €
Kanadski proizvođač predstavio je tri noviteta iz domena digitalne i analogne reprodukcije. Prvi je MOON 180 MiND (skraćenica za "MOON inteligent Network Device"), koji predstavlja mrežni plejer - strimer i omogućava reprodukciju sa lokalnog računara ili NAS skladišta. Dodatno, tu je internet radio, kao i mogućnost korišćenja online servisa. Ukoliko je MOON 180 MiND povezan mrežnim kablom, podržan je hi-rez audio do 192 kHz/24 bita, dok bežično povezivanje ograničava protok na 48 kHz/16-bitske fajlove, a podržani formati su WAV, FLAC, AIF, AAC, ALAC, MP3, WMA i Ogg Vorbis. MOON 180 MiND ne sadrži D/A konverter, a na zadnjoj strani nalaze se koaksijalni, optički i AES/EBU digitalni izlazi. Osnovna kontrola je omogućena putem SimLink veze sa drugim Simaudio uređajima, dok se kompletno upravljanje obavlja pomoću iPad/iPhone i Android spravica. MOON 180 MiND se na severnoameričkom tržištu očekuje u aprilu, po ceni od oko 1.250 dolara.
Gramofonsko pretpojačalo MOON 810LP pripada prestižnoj Evolution seriji, o čemu svedoči i cena od 12.000 dolara. U pitanju je dual-mono konstrukcija sa balansiranim diferencijalnim dizajnom i podešavanjem gaina (40-70 dB), impedanse (12,1-47 kΩ), kapacitivnosti (0-1.120 pF) i ekvalizacione krive (pomoću DIP prekidača na zadnjoj strani), a sve je upakovano u prepoznatljivo kućište karakterističnog MOON Evolution dizajna.
Treći uređaj je MOON 380D DAC, koji koristi isto kućište kao CD plejeri MOON serije (230D/260D/360D), ali bez CD transporta.
Digitalno-analogna konverzija poverena je 32-bitskom kolu ESS
Sabre32P, a zadnja strana sadrži ukupno osam digitalnih ulaza (2x AES/EBU i koaksijalni, 1x optički, BNC, USB i S/PDIF monitor loop). Najavljena cena iznosi oko 3.900 dolara. i www.simaudio.com
Nakon dužeg najavljivanja, prvi konverter ugledne ostrvske firme Exposure napokon je u prodaji. Za model 2010S2 DAC upotrebljeno je istovetno kućište kao kod drugih uređaja u seriji, koje se odlikuje robustnom izradom i čvrstim, aluminijumskim prednjim panelom sa odličnim kvalitetom tastera. Prednji panel je veoma jednostavan - na levoj strani se nalazi prekidač za uključivanje, dok je desnu zauzeo displej, ispod kojeg je smešteno šest komandnih tastera. Numerički ekran je univerzalnog tipa i isti je kao kod CD plejera, dok tasteri omogućavaju punu kontrolu ovog konvertera. Pored IEC strujnog priključka, zadnji panel sadrži dva optička i, pomalo neuobičajeno, tri koaksijalna digitalna ulaza sa BNC priključcima umesto odomaćenih RCA. Garnituru kompletira USB priključak tipa B za povezivanje sa računarom, dok se na spisku izlaza nalaze analogni RCA i po jedan optički i BNC digitalni. Takođe, Exposure je opremio svog prvenca 3,5-milimetarskim izlazom za slušalice, koji je stidljivo postavljen na zadnjoj strani. U pogledu ugrađenih komponenti i primenjenih rešenja, proizvođač ne navodi previše toga - srce konvertera potiče iz Wolfsona, a 2010S2 DAC podržava 192 kHz/24-bitske datoteke preko BNC veze, odnosno 96 kHz/24-bitske sa optičkih i USB ulaza. Pored pomenutog pretpojačala za slušalice, 2010S2 DAC je opremljen kontrolom glasnoće analognog izlaza, pa se može povezati direktno na izlazno pojačalo. Preporučena cena na tržištu Velike Britanije iznosi oko 700 funti. i www.exposurehifi.com M 700 £
Ohrabren tržišnim uspehom uređaja rDAC i rCube, Arcam je predstavio novi proizvod minijaturnih dimenzija i pristupačne cene. Novi rPAC u sebi sadrži digitalno-analogni konverter i pretpojačalo za slušalice, a napajanje i dopremanje digitalnog signala obavljaju se isključivo preko USB porta. Standardni linijski RCA izlaz omogućava povezivanje sa pojačalom u sklopu hi-fi sistema, dok 3,5-milimetarski izlaz obezbeđuje uživanje u muzici preko slušalica. rPAC je spakovan u veoma kompaktno kućište od livenog aluminijuma i opremljen tasterima za kontrolu glasnoće pretpojačala za slušalice, a proizvođač navodi "drastično poboljšanje zvuka sa PC ili Mac računara". Minijaturni DAC/head amp se očekuje u prodaji u prvom kvartalu tekuće godine, po ceni od oko 150 funti.
Kao suprotnost malenom i pristupačnom modelu rDAC, britanski Arcam prikazao je digitalno-analogni konverter FMJ D33. Proizvođač ga naziva još i "SuperDAC" jer koristi dva 192 kHz/24-bitska čipa Burr-Brown PCM1792 (jedan po kanalu), dva torusna transformatora u napajanju i veoma kvalitetne, četvoroslojne štampane ploče. Dizajn kućišta se savršeno uklapa sa ostatkom FMJ serije, a prednji panel sadrži tastere za odabir izvora i tipa filtera, kao i LE diode za prikaz sampling frekvencije (44,1-192). Na zadnjoj strani smešteni su AES/EBU i po dva koaksijalna, optička i USB ulaza, kao i ukupno tri analogna izlaza (2x RCA i 1x XLR). Kuriozitet je da svi izlazi mogu simultano da šalju signal, što praktično znači da D33 može da se koristi kao izvor za tri različita pojačala/sistema. Tu je i daljinsko upravljanje sa mogućnošću kontrole softverskog plejera na računaru preko USB veze, a ozbiljnost konstrukcije potvrđuje težina uređaja od preko šest kilograma. Arcam FMJ D33 se očekuje u prodaji ovog meseca, po najavljenoj ceni od oko dve hiljade funti. i www.arcam.co.uk
Cambridge Audio nastavlja obnavljanje serije Azur - nakon modela iz sredine ponude, u vidu integrisanog pojačala 651A i CD plejera 651C, na redu su flagship modeli. Novi integralac i CD plejer sa vrha ponude nose oznake 851A i 851C, a odlikuju se usavršenim dizajnom poznatih modela 840A i 840C. Pojačalo je opremljeno patentiranom Class XD tehnologijom, koja kombinuje rafiniranost A klase i snagu AB klase, i donosi 120 vati po kanalu na osam oma, odnosno 200 vati po kanalu na četiri oma. U unutrašnjosti se nalaze zasebni torusni transformatori za pretpojačalo i izlaznu sekciju, a zadnja strana sadrži sedam linijskih RCA i dva balansirana XLR ulaza. Poput prethodnika, novi 851C kombinuje ulogu klasičnog CD plejera sa funkcionalnošću eksternog D/A konvertera. Na zadnjoj strani nalaze se AES/EBU, koaksijalni i optički digitalni ulazi i izlazi, kao i USB port za asinhronu vezu s računarom (24/192). Konverziju obavljaju dva kola Analog Devices u dual-diferencijal režimu, a za 384 kHz/24-bitski upsampling zaduženo je famozno "crno peraje", odnosno Blackfin procesor za obradu signala (DSP). CD transport je opremljen Cambridge Audio servo-motorom sa oznakom S3, a kontrola glasnoće i balansa omogućavaju da 851C bude povezan direktno na izlazno pojačalo ili aktivne zvučnike, i to preko linijske RCA ili balansirane XLR veze. Novi modeli bi trebalo da se nađu u prodaji tokom marta, po ceni od oko 1.200 funti po uređaju. i www.cambridge-audio.com M 1.200 £
Nakon nedavno predstavljenog modela DacMagic Plus, britanski Cambridge Audio prikazao je zamenu za osnovnu verziju popularnog konvertera. Novi model nosi oznaku DacMagic 100 i odlikuje se daleko manjim dimenzijama nego prethodni model. Kućište je izrađeno od metala, a aluminijumski prednji panel opremljen je tasterima za uključivanje i odabir izvora, kao i LE diodama za prikaz sampling frekvencije. Na zadnjoj strani nalaze se dva koaksijalna i jedan optički digitalni ulaz, USB port i analogni audio-izlaz, a napajanje je eksterno. Za digitalno-analognu konverziju zaduženo je kolo Wolfson WM8742, a USB port novog DAC-a podržava 24/96 fajlove u osnovnoj varijanti, odnosno 24/192 uz instaliranje Cambridge Audio drajvera. Najavljena cena novog modela iznosi 200 funti, što je za 30 manje od cene prethodnog DacMagica (£ 230). i www.cambridge-audio.com M 200 £
poznati proizvođač nedavno je predstavio novi dizajn veb-sajta, koji deluje jednako luksuzno i elegantno kao njihovi zvučnici. Za one koji znaju šta hoće početna strana sadrži prečice do četiri aktuelne serije zvučnika (Toy, Liuto, Cremona i Homage), a po ulasku na sajt ukazuje se kompletan meni, koji je smešten na levoj strani i obuhvata sedam glavnih kategorija. Na stranici s pojedinačnim proizvodima nalaze se tekstualni opis, prikaz ponuđenih finiša i kvalitetna fotografija s mogućnošću uveličanja, a za svaki model se može preuzeti pDF fajl sa opisom na italijanskom i engleskom jeziku, skicom i detaljnim tehničkim karakteristikama.
i www.sonusfaber.com
portal dizajniran u karakterističnom rege stilu, sa obiljem toplih boja i motiva iz prirode. Na stranici principles posetioci se mogu upoznati sa idejom koja stoji iza "The House of Marley", procesom zaštite prirode kroz upotrebu ekološki podobnih i reciklabilnih materijala, kao i sa vrhunskim kvalitetom izrade i izdržljivošću koja krasi njihove proizvode. The Movement sadrži izveštaje sa koncerata, AV sajmova i medijskih nastupa kompanije. proizvodi su podeljeni u kategorije: in-ear, onear i over-ear headphones, kao i audio systems. Svi proizvodi deluju veoma robustno i dizajnirani su u kombinaciji vojničkog stila, delova od prirodnog drveta i metala, kao i tkanine sa neizbežnim crveno-žuto-zelenim motivima - nezaobilazne stvarčice za kolekciju svakog ljubitelja rege pokreta. i www.thehouseofmarley.com
MartinLogan je najavio dva nova modela u pristupačnoj Motion seriji, koji će zameniti modele Motion 10 i Motion 12. Podnostojeći Motion 20 i Motion 40 odlikuju se elegantnim i nešto konvencionalnijim dizajnom (bez zakošene zadnje strane), koji obezbeđuje gotovo dvostruko veću zapreminu kabineta i bolju ekstenziju niskotonskog opsega. Prema rečima proizvođača, osnovu za kvalitetan zvuk kod Motion serije čine poznati Folded Motion visokotonac, visokokvalitetna Vojtko skretnica i besprekoran akustički proračun kabineta. Niskotonske jedinice imaju prečnik od 14 (Motion 20), odnosno 16,5 centimetara (Motion 40) i opremljene su bas-refleks otvorima na zadnoj strani, dok unutrašnja ojačanja obezbeđuju krutost kabineta, umanjuju vibracije i sprečavaju pojavu stojećih talasa. Pored toga, koncepcija sa bas-drajverom smeštenim u donjem delu, dok su visokotonac i srednjotonac na vrhu kabineta, doprinosi boljoj disperziji zvuka. Finiš je izveden u crnoj boji visokog sjaja, sa metalnim mrežicama preko cele površine prednjeg panela, dok kvalitetni zvučnički terminali dozvoljavaju povezivanje u bi-wire konfiguraciji. MartinLogan Motion 20 i Motion 40 očekuju se u prodaji u drugom kvartalu tekuće godine. i www.martinlogan.com
Japanske kompanije Onkyo i TEAC objavile su saradnju u cilju zajedničkog istraživanja i razvoja budućih proizvoda, kao i udruživanja proizvodnje, logistike i marketinga. U finansijskom pogledu, dve kompanije će razmeniti 10 odsto svojih deonica, a prema rečima zvaničnika, "novooformljena alijansa učiniće da obe kompanije budu konkurentnije na tržištu, a ujedinjenje znanja omogućiće stvaranje inovativnih proizvoda".
Za sada nije poznato da li Onkyo i TEAC planiraju potpuno spajanje, nastup pod zajedničkim imenom ili ozbiljnije promene na korporativnom nivou u budućnosti. Da podsetimo, Onkyo je pre samo nekoliko nedelja objavio saradnju sa proizvođačem gitara Gibson, koja je takođe obuhvatila razmenu deonica i učinila Gibsona drugim po veličini deoničarem japanske kompanije. Pored toga, ova saradnja proteže se na razmenu tehnologija, međusobnu podršku u marketingu i zajednički razvoj prodaje u Kini i jugoistočnoj Aziji.
i www.onkyo.com
Američka kompanija McIntosh osnovana je 1949, a neki od njenih proizvoda danas su legende i predstavljaju simbole čitavih klasa audio-uređaja. Jedan od njih je cevno izlazno pojačalo MC275, predstavljeno davne 1961. Jubilarno izdanje nosi dodatnu oznaku "50th Anniversary" i spada u Limited Edition kategoriju sa ograničenim brojem proizvedenih primeraka. Pojačalo je izrađeno u kombinaciji zlatne i crne boje i koristi isti dizajn kola kao originalna verzija. Savremeni dodaci ogledaju se u LED osvetljenju cevi u više boja, kao i u novom sistemu nadzora koji isključuje pojačalo u slučaju otkazivanja neke od cevi. Tehnički podaci navode snagu od 75 vati u stereo-režimu, odnosno 150 vati kao monoblok, a upotrebljene cevi su 3x 12AX7A, 4x 12AT7 i 4x KT88/6550. Prekidači i priključci smešteni su na bokovima, a za povezivanje s pretpojačalom predviđeni su linijski RCA i balansirani XLR ulaz. Preporučena cena ove high-end sprave iznosi oko 6.500 dolara na tržištu Sjedinjenih Država. i www.mcintoshlabs.com M 6.500 $
Nakon dve godine razvoja, francuski Focal će u februaru pustiti u prodaju svoj prvi model slušalica. Pod oznakom Spirit One kriju se slušalice pune veličine, koje će "pružiti Focal kvalitet zvuka kod kuće, ali i u pokretu". Slušalice su zatvorenog tipa, sa odličnom izolacijom spoljnih zvukova i laganom konstrukcijom (225 grama), koja garantuje komfor pri dužem nošenju. Zvučničke jedinice koriste neodimijumske magnete i lagane, ali čvrste membrane izrađene u kombinaciji poliestera i titanijuma, prečnika četiri centimetra. Spoljna oplata je optimizovana u cilju postizanja optimalnog zvuka, a proizvođač navodi da su oblik i materijal odabrani zbog odličnih karakteristika zvučne izolacije. Odvojivi kabl ima integrisan aluminijumski daljinski upravljač, koji sadrži osnovne funkcije reprodukcije (kontrola glasnoće i plejera), ali i komande za upravljanje iPhone uređajem (answer/hang up). Na kraju kabla nalazi se 3,5-milimetarski priključak, a proizvođač isporučuje 6,35-milimetarski adapter, kao i adapter za priključivanje u avionu, dodatni produžni kabl, vreću za nošenje i transportnu kutiju od tvrdog materijala. Srećni vlasnici će za slušalice Spirit One sa kompletnim paketom dodatne opreme morati da izbroje oko dve stotine funti.
i www.focal.com
Slušalice sa oznakom HD 700 nalaze se samo korak ispod perjanice poznate nemačke kompanije, modela HD 800. HD 700 već na prvi pogled stavljaju do znanja da su u pitanju ozbiljne slušalice, a dizajn i tehnička rešenja dobrim delom su preuzeti od skupljeg modela. HD 700 su slušalice otvorenog tipa, sa jastučićima i nosačem presvučenom velurom i dodatnim silikonskim spojevima koji ublažavaju vibracije. Upotrebljene su Duofol zvučničke jedinice prečnika 40 milimetara sa neodimijumskim magnetima, koje su postavljene pod malim uglom u odnosu na ušnu školjku, što, prema rečima konstruktora, poboljšava krajnje domete reprodukcije. Frekvencijski raspon je od 15 herca do 40 kiloherca (-3 dB), uz nominalnu impedansu od 150 oma i manje od 0,03 odsto izobličenja. I pored vrhunske tehnologije, ukupna težina novog modela je zadržana na 270 grama. Drugi novitet nosi oznaku HD 25 Amperior i predstavlja unapređenu verziju legendarnog modela HD 25. Ispod zatvorenih, aluminijumskih kućišta srebrne ili plave boje smeštene su zvučničke jedinice sa neodimijumskim magnetima i aluminijumskim kalemovima, a udobni jastučići pružaju odličnu izolaciju od zvukova iz okruženja. Robustna konstrukcija odlikuje se dvostrukim, tapaciranim nosačem i mogućnošću rotiranja jedne slušalice. Specifikacije navode frekvencijski raspon od 16 herca do 22 kiloherca, nominalnu impedansu od 18 oma i manje od 0,3 odsto izobličenja, dok ukupna težina iznosi svega 190 grama. Pored navedenog, najveću razliku u odnosu na prethodnika predstavlja daljinski upravljač sa integrisanim mikrofonom, koji je smešten na kablu i omogućava multimedijalnu upotrebu, kao i kontrolu audio-plejera. i www.sennheiser.com
Nakon šest godina, ostrvski proizvođač je redizajnirao modele satelitskih zvučnika i sabvufera, koji čine ponudu mini-sistema za kućni bioskop. Model M-1, koji je namenjen za prednje, zadnje i centralni kanal, opremljen je metalnom visokotonskom jedinicom od 25 milimetara i 100-milimetarskim mid-bas drajverom od upletenih staklenih vlakana. Predviđen je za pojačala snage 20 do 100 vati, uz nominalnu impedansu od osam oma i osetljivost od 85 decibela (1 W / 1 m), a postavljanje na regalske ili podne stalke obezbeđuje mu jednostavno uklapanje u svaki prostor. Aktivni sabvufer PV1D upakovan je u atraktivno sferično kućište i
opremljen sa dve jedinice prečnika 200 milimetara, koje pokreće pojačalo od 400 vati. Za one koji preferiraju klasičan dizajn, u ponudi je i sabvufer ASW608, sa jednom jedinicom od 200 milimetara, integrisanim pojačalom od 200 vati i konvencionalnim kockastim kućištem. Kombinovanjem navedenih satelita i sabvufera moguće je sastaviti dva surround kompleta: M-1 sa PV1D nosi oznaku MT-60D, dok je M-1 i ASW608 obeležen oznakom MT-50. Svi modeli su ponuđeni u mat crnoj i mat beloj boji, sa cenama u rasponu od 250 dolara za M-1 do 1.700 dolara za PV1D. i www.bowers-wilkins.com M 250-1.700 $
Panasonic je predstavio nove modele Blu-ray plejera, kod kojih je posebna pažnja poklonjena kvalitetu audio-reprodukcije. Modeli iz gornjeg segmenta, sa oznakama DMP-BDT220 i DMP-BDT320, opremljeni su 192 kHz/32-bitskim audio D/A konverterima, podrškom za veliki broj formata (uključujući FLAC) i tehnologijom za umanjenje džitera. Dodatno, proizvođač navodi da "flagship model DMP-BDT500 sadrži komponente visokog kvaliteta", poput poboljšanih elektronskih sklopova, pozlaćenih priključaka i sl. Pored toga, DMP-BDT500 je opremljen 7.1 izlazima i parom HDMI izlaza, što omogućava da jedan od njih preuzme ulogu audio-izlaza visoke definicije. Tehnologija za umanjenje džitera doprinosi i kvalitetu slike, a DVD upscaling je poboljšan pomoću novog DVD Super Resolution procesora. U pogledu mogućnosti povezivanja, svi osim osnovnog DMP-BD77 opremljeni su Wi-Fi modulima (za DMP-BD77 je moguće dokupiti modul) i ispunjavaju DLNA norme. Kontrola se obavlja pomoću standardnog ili novog touchpad daljinskog upravljača (na skupljim modelima), kao i preko besplatne aplikacije za iPhone i Android. Početak prodaje na zapadnoevropskom tržištu planiran je za februar, a cene još uvek nisu poznate. i www.panasonic.com
Son + Image
22-25. mart 2012. Montreal, Canada
Consumer Electronic & Home Appliances
12-15. april 2012. Moscow, Russia
Audio & AV Show
13-15. april 2012. New York, USA
3-6. maj 2012. High End Show, MOC Minhen, Nemačka
12-14. oktobar
Rocky Mountain Audio Fest
Denver, SAD
Usled velikog interesovanja posle jesenjeg Hi-Files Show-a, domaći proizvođač cevnih pojačala Bračinac Audiosystems spremio je unapređene verzije svojih uređaja, koji su namenjeni za prodaju na tržištima širom sveta. Glavne novine odnose se na upotrebu specijalnih materijala za izlazne transformatore, kao i fabrički odabranih izlaznih cevi i pasivnih komponenti premijum klase, namenski proizvedenih za Bračinac Audiosystems. Stepen za napajanje je takođe potpuno nov i sa značajno unapređenim karakteristikama. Prepoznatljiv vizuelni imidž Baron serije u vidu perla-crvene boje i 24-karatnog zlata ostaće isti, a ekskluzivni distributer Bračinac Audiosystems uređaja za Srbiju i svet je beogradska firma Vox Trade. Prvi primerak novog integrisanog single-ended pojačala sa KT120 cevima će biti testiran već u narednom, majskom izdanju magazina Hi-Files (HF47), koje je tradicionalno posvećeno domaćim proizvođačima hi-fi opreme.
i www.bracinac.com
Legendarni Krell ne predstavlja nove sprave često, ali su to po pravilu vrhunski uređaji, koji veoma brzo nađu put do vrha svoje klase. Na ovogodišnjem CES sajmu, američki proizvođač prikazao je treći model pretpojačala u seriji Phantom, koje po prvi put može biti opremljeno digitalnim ulazima i pretpojačalom za slušalice. Opcioni digitalni modul sadrži AES/EBU, koaksijalni i optički digitalni ulaz, a podržava 192 kHz/24-bitski audio-zapis. Ispod poklopca, Phantom III se odlikuje dual-mono dizajnom, sa odvojenim sekcijama napajanja i elektronikom za levi i desni kanal. Kola u pretpojačalu za slušalice su istog kvaliteta kao u ostatku uređaja, pa reprodukcija preko slušalica ne zaostaje za reprodukcijom preko zvučnika.
Drugi novitet je integrisano pojačalo S-550i, koje je opremljeno iPod postoljem, linijskim i balansiranim ulazima, RS-232 priključkom i pretpojačalom koje je konceptualno izvedeno po ugledu na novi Phantom III. Novo pretpojačalo i integralac će se naći u prodaji u drugom kvartalu ove godine, po ceni od 5.000 dolara po komadu, dok će doplata za digitalni modul iznositi 1.000 dolara. i www.krellonline.com
Iako je prisutna na tržištu sa asortimanom pojačala, CD plejera, zvučnika i kablova, švedska kompanija XTZ je na našem tržištu poznata najviše po proizvodima iz serije Room Analyzer. Novi modeli, Room Analyzer II i Room Analyzer II Pro predstavljeni su nedavno, sa poboljšanim komponentama i unapređenim softverskim paketom. Model Pro je dobio novi mikrofon povećane preciznosti, a softver sada sadrži i SPL-metar i, u verziji Pro, generator signala. Prema rečima proizvo-
đača, Room Analyzer II je idealan za kalibraciju sistema kućnog bioskopa, kao i za što bolju integraciju sabvufera. Pored navedenog, II Pro obavlja analizu akustike prostorije, spektrogramsko merenje niskih frekvencija, merenje frekvencijskog odziva i analizu refleksija, a program za korekciju automatski generiše odgovarajuće filtere, koji se mogu koristiti u gotovoj formi ili dodatno dorađivati po željama korisnika. Cena paketa Room Analyzer II i Room Analyzer II Pro iznosi oko 160, odnosno 260 evra na zapadnoevropskom tržištu.
i www.xtz.se M 160-260€
Kanadski NAD je predstavio dva noviteta u ponudi. Integrisano pojačalo C 390DD donosi brojne inovacije, od dizajna kućišta do rešenja u unutrašnjosti. Oznaka "DD" govori da se radi o Direct Digital pojačalu, koje koristi istu tehnologiju kao model M2 iz prestižne Masters serije. Deklarisana snaga iznosi preko 160 vati po kanalu u punom frekvencijskom opsegu, na osam ili četiri oma, a Room EQ i DSP omogućavaju podešavanje parametara zvuka radi što boljeg uklapanja u okruženje. C 390DD ima integrisan digitalno-analogni konverter i u osnovnoj verziji je opremljeno samo digitalnim ulazima (2x koaksijalni i optički, 1x AES/EBU), kao i USB portom za direktnu vezu sa
računarom (podržava 24/96). Za dodatne mogućnosti povezivanja trenutno su zadužena dva MDC modula - DD HDMI-1 i DD AP-1. Prvi je opremljen sa tri HDMI ulaza za stereo-zvuk, bez surround dekodiranja, kao i sa jednim HDMI pass-through izlazom za video-signal, dok drugi sadrži MM/MC gramofonsko pretpojačalo sa RCA i XLR ulazom, kao i dodatni linijski ulaz. Drugi novitet je Blu-ray plejer T 567, opremljen aktuelnim BD profilom 5.0, koji objedinjuje podršku za 3D materijal, postojanje interne memorije i mrežno povezivanje. Pored podrške za sve značajnije medije i formate, T 567 pruža dodatne mogućnosti poput slike u slici, bežičnog mrežnog povezivanja i snimanja video i audio materijala direktno na USB memoriju. Novi reproduktor se vizuelno razlikuje od starijih modela jer su tasteri i mehanizam diska skriveni od pogleda, pa su linije prednjeg panela čiste i pravilne, sa velikim i preglednim ekranom.
Kalifornijski proizvođač High Resolution Technologies, poznat po USB digitalno-analognim konverterima odličnog zvuka i pristupačne cene, predstavio je novitet u ponudi. U pitanju je LineStreamer +, koji je predviđen za povezivanje analognih izvora sa računarom putem USB veze. Novi model se oslanja na već poznati, zaobljeni dizajn i upakovan je u čvrsto metalno kućište. Na jednoj strani smešteni su USB port tipa B i diode za indikaciju sempling frekvencije (do 24/96), dok se na drugoj strani nalazi RCA linijski ulaz sa indikatorima jačine signala. U unutrašnjosti se nalazi asinhroni USB transiver i 24-bitski
analogno-digitalni konverter visokog kvaliteta. Proizvođač ističe da je ovaj ADC veoma jednostavan za upotrebu jer ne zahteva instalaciju posebnih drajvera i dobija napajanje preko USB veze, pa predstavlja odlično rešenje za one koji žele da prebace svoju kolekciju LP ploča ili kaseta u digitalni format. Takođe, program UpStream omogućava brzo ažuriranje firmvera. HRT LineStreamer + se očekuje u audio-salonima širom sveta tokom februara. i www.highresolutiontechnologies.com
Elite serija audio-video komponenti poznatog japanskog proizvođača bogatija je za dva nova modela. Mrežni plejeri - strimeri, sa oznakama N-30 i N-50, upakovani su u kućišta hi-fi dimenzija, sa kolor ekranom dijagonale 6,3 centimetra na prednjem panelu. Pored toga, napred se nalaze još USB priključak i osnovne komande, dok je pristup svim funkcijama omogućen preko daljinskog upravljača. U pogledu funkcionalnosti, N-30 nudi DLNA mrežno povezivanje, kao i bežični AirPlay, uz mogućnost kontrole preko Apple i Android uređaja. Podržani su FLAC, MP3, WMA, WAV, AAC i Ogg Vorbis audio-formati (FLAC i WAV do 24/192), a raznolikost u muzičkim sadržajima donosi prisustvo FM tjunera i internet radija. Pored LAN priključka, N-30 na zadnjoj strani ima analogni RCA, kao i koaksijalni i optički digitalni izlaz. U odnosu na N-30, skuplji model donosi dvostruko ojačanu šasiju težine preko sedam kilograma, kao i odvojene EI transformatore za digitalni i analogni deo. Prisustvo digitalnih ulaza (koaksijalni i optički) omogućava da N-50 može da se koristi kao DAC, a USB veza radi u asinhronom režimu i podržava datoteke do 192 kHz/24 bita. Preporučene cene na tržištu Sjedinjenih Država iznose 500 i 700 dolara. i www.pioneer.com M 500-700 $
Na regionalnom forumu, koji je održan 13. februara u Pragu, korporacija Samsung najavila je deo planova za naredni period i predstavila nekoliko novih proizvoda. Smart Interaction tehnologija naći će se u novim vrhunskim serijama LED i plazma televizora, sa oznakama ES8000, E8000 i ES7000, uz podršku za trideset svetskih jezika. Kao posebno interesantan nameće se komplet kućnog bioskopa HT-E6750W, koji objedinjuje najsavremeniji 3D Blu-ray i 7.1-kanalni surround sa cevnim pojačalom. Membrane sa staklenim vlaknima i Crystal Amp Plus tehnologija obezbeđuju ovom sistemu obilje snage i veoma čist zvuk, dok lampe dodaju toplinu, ali i vizuelnu atrakciju. Drugi uređaj slične koncepcije je dvostruki dock sa oznakom DA-E750, koji je opremljen postoljima za Apple iPod/iPhone, ali i Samsung Galaxy modele. Kompaktni 2.1 sistem raspolaže ukupnom snagom od 100 vati, a prisutni su bežični AirPlay i AllShare, Bluetooth konekcija i USB priključci. Elegantan dizajn, kvalitet izrade i luksuzni mahagoni finiš visokog sjaja učiniće da DA-E750 oplemeni svaki ambijent u kojem se nađe. i www.samsung.com
Holandska kompanija Philips 16. februara u Hamburgu održala je godišnji Winter Event za članove EISA asocijacije. Prisutni su bili članovi Audio/ Home Theater i Video panela. U petosatnoj prezentaciji imali smo prilike da se upoznamo sa prototipima proizvoda čije se lansiranje očekuje tek u septembru, za vreme IFA sajma. Više puta smo pisali da se Philips vraća u audio na velika vrata, a to dokazuju i dve nagrade iz EISA Audio/Home Theater panela i to dve godine zaredom. Ono što smo imali prilike da vidimo samo potvrđuje dalji razvoj u dobrom pravcu. Kako marketinški stručnjaci iz kompanije kažu, radi se na tri stuba: superioran zvuk, neupadljiv dizajn i jednostavnost. Prezentaciju su držali i audio-inženjeri, koje smo imali prilike da upoznamo u poseti Innovation centru u Luvenu prošle godine, a
Prestižni američki brend Mark Levinson, koji je od 2001. pod okriljem Harman korporacije, ove godine proslavlja četrdeseti rođendan. Tim povodom na tržištu će se naći četiri nova uređaja, po jedan za svaku deceniju postojanja. Prvi model je pretpojačalo No52 Reference, koje se sastoji iz dve vizuelno savršeno usklađene komponente. No52 Reference će naslediti čuveno pretpojačalo No32, a zvukom će predstavljati idealnog partnera za monoblokove No53 Reference. Nakon pretpojačala sledi digitalno-analogni konverter No560, opremljen sa dva 32-bitska čipa i svim tipovima digitalnih priključaka (koaksijalni, optički, AES/EBU, USB, HDMI). Varijabilni izlaz omogućiće da No560 preuzme i ulogu pretpojačala za digitalne izvore. SACD plejer No519 biće veoma sličan opisanom D/A konverteru, ali uz prisustvo optičkog čitača i nešto manji broj digitalnih ulaza. Na kraju, tu je integrisano pojačalo No585, koje raspolaže snagom od 225 vati po kanalu, ali i internim DAC čipom istog tipa kao kod No560 i No519. Cene novih Mark Levinson uređaja još uvek nisu poznate. i www.marklevinson.com
novinari EISA su se potrudili da daju dobru povratnu reakciju kako bi se proizvodi dalje usavršili. Ujedno smo bili informisani i o razvoju situacije sa udruživanjem Philips TV divizije sa kineskim proizvođačem TPV, kao i daljim planovima. Iako ovog trenutka ne možemo da pišemo o samim proizvodima, niti da objavimo ekskluzivnu fotografiju, to svakako možete očekivati narednih meseci.
i www.philips.com
Eksterni digitalno-analogni konverter, D/A konverter ili najkraće DAC predstavlja uređaj za konverziju digitalnog zapisa u analogni signal. Iako ne mora biti isključivo vezan za zvučni signal, u tekstu koji sledi fokusiraćemo se na audio D/A konvertere - njihov nastanak i razvoj, funkcionalnost i primene u okviru hi-fi sistema.
Danas su eksterni D/A konverteri prilično rasprostranjeni i iz dana u dan pronalaze svoje mesto u sve većem broju hi-fi sistema, ali nije oduvek bilo tako. Do pre nekoliko godina ovi uređaji su bili rezervisani za višu klasu, a tek je popularizacija računara kao transporta dovela do njihovog spuštanja i do najpristupačnijih cenovnih razreda.
Istorijat eksternih digitalno-analognih konvertera relativno je kratak, a razlozi njihovog nastanka mogu se podeliti u dva pravca, koji su se danas spojili u jedan. S jedne strane nalazi se tržište CD plejera, gde su proizvođači u jednom trenutku počeli da nude svoje vrhunske modele u formi dva zasebna uređaja - CD transporta i D/A konvertera - koji su bili zaduženi za očitavanje digitalnog zapisa sa diska, odnosno za konverziju tog zapisa u analogni signal. Fizičko razdvajanje nije nikakva novost u svetu audio-uređaja, a u slučaju CD plejera poslužilo je da se što više umanji
međusobni negativan uticaj elektronskih i mehaničkih sklopova (elektromagnetna polja, vibracije...), što za posledicu ima bolji kvalitet izlaznog analognog signala. Nakon određenog vremena, ponuda odvojenih CD transporta i konvertera postala je uobičajena kod mnogih proizvođača, mada je uvek bila ograničena na višu cenovnu kategoriju. Ipak, ovo je audiofilima omogućilo da kombinuju različite transporte i konvertere, dok su se brojni entuzijasti-samograditelji upuštali u svojeručno razdvajanje svojih plejera, ugrađivanje kvalitetnijih napajanja i dodatno izolovanje sklopova, a sve u cilju postizanja zvuka kakav im odgovara. Na drugoj strani su kućni računari: zbog nedovoljnog kapaciteta hard-diskova u ovoj oblasti su neprikosnoveni vladari zvuka godinama bili MP3 i slični kompresovani audio-formati. Činjenica da ovakav vid kompresije drastično umanjuje kvalitet zvuka i katkad čini muziku jedva slušljivom (posebno na kvalitetnijim uređajima) imala je za posledicu da računari dugo budu nespojivi sa kvalitetnom reprodukcijom. Me-
đutim, povećavanje kapaciteta hard-diskova postepeno je anuliralo najveću prednost ovih formata, a u prvi plan su izbili njihovi nedostaci, što je dovelo do popularizacije lossless formata koji kompresuju zvučni zapis bez gubitaka. Lossless formati omogućavaju znatno manju uštedu prostora (prosečno oko 50%), ali pružaju uživanje u zvuku punog kvaliteta. Najpopularniji lossless format današnjice svakako je FLAC - Free Lossless Audio Codec. Nakon rešenog pitanja skladištenja muzike, binarni audiofili su shvatili da im za kvalitetnu reprodukciju nedostaje još jedna karika - kvalitetan D/A konverter - jer su DAC čipovi u integrisanim ili jeftinijim samostalnim zvučnim karticama bili najniže kategorije. Idealno rešenje se samo nametnulo u vidu digitalne veze računara sa eksternim DAC-om, što je prvi put učinilo računar ravnopravnim članom hi-fi sistema.
U osnovi, eksterni DAC je uređaj koji prihvata digitalni kod sa jednog ili više izvora, konvertuje ga u analogni signal i prosleđuje pojačalu. S obzirom na to da je o procesu digitalno-analogne konverzije u više navrata pisano u našem magazinu, ovoga puta ćemo se usredsrediti na funkcionalnost i primenu eksternih konvertera, kao i na važne stvari pri odabiru sprave po meri naših ušiju i novčanika. Iako kvalitetna zvučna kartica može poslužiti kao dobro rešenje ukoliko vam je računar jedini izvor signala, eksterni DAC predstavlja bolju soluciju, i to iz više razloga. Pre svega, on je fizički izdvojen iz kućišta računara, koje je samo po sebi prepuno elektromagnetskih smetnji, i smešten u sopstveno, često dodatno izolovano kućište. Opremljen je kvalitetnijim stepenom za napajanje i pratećom elektronikom, kao i daleko boljim hlađenjem, što utiče na kvalitet reprodukcije, ali i na traj-
Eksterni DAC/pretpojačalo Audiolab 8200DQ.
nost uređaja. Većina konvertera raspolaže sa nekoliko digitalnih ulaza različitog tipa, što omogućava povezivanje više uređaja (CD i DVD plejer, desktop/laptop računar, kablovski i satelitski risiver...) i donosi uživanje u kvalitetnijem zvuku sa više digitalnih izvora. Takođe, sve veći broj eksternih konvertera, čak i u nižoj klasi (Cambridge
Audio DacMagic Plus), raspolaže varijabilnim analognim izlazima sa mogućnošću kontrole jačine izlaznog signala. Ovo praktično znači da su u pitanju svojevrsna digitalna pretpojačala, koja se mogu povezati direktno na izlazno pojačalo (pojačalo snage, snagaš) ili monoblokove. Za one kojima samo digitalni ulazi nisu dovoljni u ponudi su i konverteri/pretpojačala sa analognim ulazima, poput novog Audiolab 8200DQ
Konačno, treba imati u vidu da se na tržištu novi DAC uređaji pojavljuju gotovo svakodnevno, sa cenama u rasponu od stotinak do više hiljada evra, što garantuje da ćete pronaći konverter u skladu sa svojim željama i mogućnostima.
Sposobnost prihvatanja visokorezolutiv-
nih audio-fajlova još je jedna bitna stavka. Iako je još uvek u manjini, hi-res zapis iz dana u dan postaje sve popularniji, a svakome ko je imao prilike da ga posluša jasno je i zašto. U poređenju sa standardnih 44,1 kiloherc i 16 bita kod CD zapisa, hi-res donosi veću učestalost uzorkovanja (do 192 kHz) i dužinu reči (24 bita), što u praksi znači da sadrži daleko više informacija i pruža detaljniju, bogatiju i kompletniju reprodukciju. Naravno, hi-res fajlovi zauzimaju više prostora od standardnih, ali to danas ne predstavlja ograničenje.
Kad je u pitanju povezivanje, najrasprostranjeniji vid predstavljaju koaksijalna i optička veza. Danas je gotovo svaki CD i DVD reproduktor, ali i računar, opremljen nekim od ova dva tipa izlaza, pa je praktično nemoguće naći DAC koji nema bar po jedan koaksijalni i optički ulaz - izuzetak su najpristupačniji konverteri za upotrebu sa računarom, koji su opremljeni samo USB ulazom (HRT Music Streamer II). Treći značajan priključak je upravo USB - zahvaljujući asinhronom prenosu, pri kojem konverter preuzima kontrolu nad protokom podataka, znatno se umanjuje uticaj džitera (vremenske neusklađenosti signala) i ostvaruje kvalitetnija reprodukcija. Pored nabrojanih, ostaje još AES/EBU konekcija, koja predstavlja najbolji tip digitalne veze i najčešće se nalazi samo na CD plejerima i eksternim konverterima više klase. Svaki eksterni DAC opremljen je standardnim analognim izlazima sa RCA priključcima, ali sve veći broj ima i balansirane XLR izlaze - ovo može biti korisno ukoliko imate ili nameravate da nabavite pojačalo sa ulazima istog tipa.
Stepen kontrole kod eksternih konvertera varira u zavisnosti od opremljenosti uređaja. Najosnovnije verzije, koje imaju samo jedan digitalni ulaz i nisu opremljene di-
gitalnim filterima i varijabilnim izlazima, katkad mogu biti lišene bilo kakvih tastera i indikatora (Pro-Ject DAC Box FL). Ipak, većina savremenih DAC uređaja opremljena je većim brojem ulaza, digitalnim filterima i mogućnošću baratanja formatima visoke rezolucije, a kontrola ovih funkcija obavlja se preko komandi na prednjem panelu i, kod skupljih primeraka, preko daljinskog upravljača. Pored toga, USB veza često donosi komfor u vidu delimične kontrole softverskog audio-plejera na računaru, kojim se takođe može upravljati preko daljinskog upravljača. Onima koji žele punu kontrolu predlažemo da razmotre nabavku mrežnog plejera - strimera, koji se povezuje na lokalnu mrežu i obezbeđuje pristup muzičkim fajlovima na desktop i laptop računaru, kao i na NAS uređaju. Ovakvo rešenje donosi ubedljivo najveći stepen komfora i upotrebljivosti, a digitalni izlazi strimera omogućavaju dalje prosleđivanje signala eksternom DAC-u kako bi se postigao optimalan kvalitet reprodukcije. Takođe, strimeri su uvek opremljeni kompletnim daljinskim upravljanjem i omogućavaju kontrolu reprodukcije "iz fotelje", a tu su i dodatne opcije poput internet radija i sl.
Kako odabrati?
Ako ste rešili da je eksterni DAC sledeći na vašem spisku za nabavku, odabir odgovarajućeg modela zapravo nije tako težak i svodi se na četiri osnovna koraka. Prvi korak je najjednostavniji, ali često i najbolniji - u pitanju je definisanje budžeta i eliminisanje modela koji se ne uklapaju. Zatim sledi razvrstavanje modela po sposobnostima prihvatanja visokorezolutivnog zapisa (do 192 kHz/24-bita). Čak i ukoliko je CD ple-
Audioquest Diamond USB kabl.“Visokorezolutivni zapis sadrži daleko više informacija i pruža detaljniju, bogatiju i kompletniju reprodukciju.”
jer još uvek vaš primarni izvor, prednosti hi-res formata u kvalitetu reprodukcije su nesumnjive, pa su velike šanse da ćete u jednom trenutku poželeti da ih slušate. Stoga, naša preporuka je da svakako birate model sa podrškom za 192/24, ili bar 96/24. Nakon toga, potrebno je definisati koliko digitalnih ulaza i izlaza i kog tipa zadovoljava vaše potrebe. Kao što smo već rekli, svaki savremeni DAC ima nekoliko koaksijalnih i optičkih ulaza, pa je izvesno da ćete moći da priključite vaš CD i DVD plejer. Takođe, USB se polako ali sigurno pridružuje glavnim tipovima priključaka i predstavlja nezaobilaznu opciju ukoliko kao primarni izvor koristite računar.
U pogledu kvaliteta reprodukcije teško je dati apsolutnu preporuku - testovi u hi-fi časopisima i na veb-sajtovima mogu da pruže smernice u pogledu mogućnosti, kvaliteta izrade i karaktera zvuka, ali ukusi se razlikuju, pa konačna odluka mora biti samo vaša. S obzirom na to da krajnji utisak zavisi i od ostatka opreme, pokušajte da željeni
DAC dobijete na probu u sopstvenom sistemu. Opcije poput digitalnih filtera mogu u znatnoj meri uticati na zvuk, pa ih treba uzeti u obzir i dobro isprobati. Na kraju, mogućnost daljinskog upravljanja i kontrole jačine izlaznog signala mogu učiniti da se vaš DAC jednog dana nađe u središtu hi-fi sistema novog doba, koji će preuzimati di-
gitalni zapis od računara, a analogni signal prosleđivati izlaznom pojačalu, svodeći broj komponenti u sistemu na minimum. Kao dobre primere funkcionalnih, solidno izrađenih i dobrozvučećih sprava po kategorijama možemo da navedemo Arcam Solo rDac i Cambridge Audio DacMagic (400 €), Audiolab M-DAC i M2Tech Young (790 i 1.200 €), dok je u višoj klasi jedan od najistaknutijih modela Naim DAC (2.550 €). U svakom slučaju, eksterni digitalno-analogni konverteri su doživeli potpunu afirmaciju u hi-fi svetu i njihovo vreme je pred nama.
“Sve veći broj eksternih konvertera raspolaže varijabilnim analognim izlazima sa mogućnošću kontrole jačine izlaznog signala.”
Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna.
Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.
Hi-Five nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.
Još se nije slegla prašina podignuta oko 8200CD plejera, a Audiolab je na tržište izbacio digitalnoanalogni konverter jednako interesantnog dizajna.
udobrom pravcu se kreće Audiolab: nasleđe odličnih pojačala nastavljeno je uspešno sudeći po novoj 8200 seriji. Stare digitalne komponente sa oznakom 8000, nažalost, nisu bile ništa posebno - osrednji zvuk nije mogao da uplaši konkurenciju. A onda je stigao 8200CD i mnogo toga se promenilo. Nećemo da ponavljamo priču o ovoj mašini, samo ćemo reći da je veoma dobra. Zbog svega toga ne treba da čudi veliko interesovanje koje je pobudila informacija proizvođača da planira da izbaci na tržište digitalno-analogni konverter baziran na istom ESS Sabre32 integrisanom DAC kolu. Pretpostavljali smo da Audiolab neće samo „iščupati“ DAC sekciju iz svog 8200CDQ plejera/DAC-a/ pretpojačala, upakovati je u novu kutiju i dodati par novih opcija. Međutim, ništa nas nije moglo pripremiti za iznenađenje koje smo doživeli: maleni uređaj je u suprotnosti sa onim što se uglavnom nudi u njegovoj klasi cene – do osam stotina evra. Prvo što upada u oči jesu veliko, veoma čvrsto, potpuno metalno dugme u sredini i veliki OLED ekran, dijagonale skoro sedam centimetara, koji prikazuje veliki broj informacija. Sa desne strane su tasteri izbora osnovnih funkcija: ulaza, menija i filtera. Postoji i priključak za slušalice, a pored njega je mrežni prekidač. Zadnja strana je, takođe, bogata: odlični, čvrsti, šasijski RCA konektori i jednako dobri balansirani izlazi. Digitalni ulazi se ba-
ziraju na USB i četiri S/PDIF – dva koaksijalna i dva optička, konektori su prosečnog kvaliteta. Prisutne su žične veze za prenos daljinskih komandi.
Uz Audiolab M-DAC stiže i daljinski upravljač, jedan od najlepših koje smo imali prilike da vidimo. Širine, otprilike, kao flomaster-marker, vrlo precizno izrađen, sa jednakim, sitnim tasterima i gumiranom površinom tražiće malo vremena za učenje gde se nalazi koji taster, ali već posle nekoliko minuta sve je lakše. Kućište je napravljeno fantastično, iz jednog komada aluminijuma (izuzev prednje i zadnje ploče), pomoću žlebova drži glavnu ploču, dok je osnovna sekcija napajanja u posebnoj izdvojenoj komori. Debljina zidova je oko tri milimetra, a kvalitet finiša odličan. Prednja i zadnja strana su u istom maniru. Nigde nema nijednog traga štednje – prosto neverovatno u ovoj kategoriji cene. Dodatno, finiš gornje, donje i bočnih površina deluje kao da je peskiran i potpuno je različit od svega što smo sreli na tržištu. Osnovno korišćenje M-DAC-a je jednostavno: povežete, uključite, izaberete ulaz i on svira. Zabava bez kraja nastaje kada počnete da se igrate brojnim opcijama koje vrše manji ili veći uticaj na zvuk, dok neke utiču na način korišćenja ili komfor prikaza displeja. Jedna od najbitnijih opcija i najbrojnija po modalitetima jeste izbor karakteristike digitalnog filtera. Postoji ukupno sedam vrednosti. Korišćenje USB
Zoran Karapandžićkonekcije dovodi do mogućnosti upotrebe LSB Restorationa, koji je namenjen Windows XP operativnom sistemu i omogućava bitperfect reprodukciju korišćenjem običnih iTunes ili Windows medija plejera. U uputstvu se jasno navodi razlog grešaka koje u ovom operativnom sistemu nastaju i utiču na LSB (Least Significant Bit). Audiolab M-DAC poseduje i Digital Data Decorrelation Engine (D3E Decorrelator) sa funkcijom zamene fiksnih šema digitalnih podataka drugim podacima, dobijenim pomoću teorije verovatnoće. Pomenuta opcija funkcioniše na rezolucijama manjim od dvadeset četiri bita. Pored navedenih, neke druge mogućnosti utiču na prikaz na displeju: USB Buffer će kontinualno prikazivati popunjenost internog M-DAC bafera, a u slučaju da se on ne koristi, na displeju mogu biti prikazani pikovi koji se pokreću zavisno od nivoa ulaznog signala i jedni su od najlepših koje smo videli. USB Volume daje mogućnost podešavanja nivoa reprodukcije preko USB porta, ali na izvornom računaru tipa Mac, dok Windows istu funkciju ne podržava. Na kraju, ovaj mali uređaj poseduje i opciju testiranja da li je lanac prenosa digitalnih audio-podataka tipa bitperfect ili ne. Šta više tražiti? Audiolab M-DAC je apsolutni šampion osnovnih i dodatnih funkcija.
Uputstvo koje stiže uz uređaj je fenomenalno, sa velikim brojem prikaza displeja, objašnjenjima i detaljnim upoznavanjem
korisnika sa radom ovog konvertera. Posebna sekcija od čak osam strana uči kako se M-DAC koristi sa PC računarom, a još dve dodatne rezervisane su za vlasnike Mac platformi.
U slučaju da želite da zavirite u unutrašnjost Audiolab M-DAC-a, to nećete moći da uradite standardnim alatom, sem ukoliko nemate prijatelja koji je serviser mobilnih telefona ili sami ne posedujete potreban alat. Svi zavrtnji su, kao i na Audiolab 8200 CD plejeru, specifični i vrlo malih kontaktnih površina, ali veoma čvrsti. Napajanje
M-DAC-a je izvedeno pomoću spoljašnjeg AC adaptera koji se priključuje na uređaj putem konektora nalik mini DIN-u. Izdvajanje osnovnog dela sekcije napajanja van kućišta je dobra ideja, a pomaže i prilikom eventualnog daljeg unapređenja uređaja u budućnosti.
Osnovu M-DAC-a čini velika horizontalna štampana ploča na kojoj se nalaze audiosekcija i sekcija filtracije ulaznog napona. Postoje još dve vertikalne ploče, od kojih prva takođe filtrira ulazni napon, dok je druga na prednjoj strani. Njene uloge su kontrola konvertera i upravljanje OLED displejom.
Deo matične ploče je nepopunjen elementima - osnova je ista i za Q-DAC komponentu, budući Audiolab uređaj - u osnovi M-DAC sa dodatnom funkcionalnošću pretpojača-
Audiolab prvo što upada u oči jesu veliko, veoma čvrsto, potpuno metalno dugme u sredini i veliki OLeD ekran, dijagonale skoro sedam centimetara, koji prikazuje veliki broj informacija.
la. Bez obzira na ovo, ostatak matične ploče je veoma gusto naseljen SMD i klasičnim komponentama. Prvi pogled na nju ostavlja bez daha: ovoliko filterskih elektrolitskih kondenzatora i stabilizatora napajanja ne sećamo se da smo ikada videli, a sigurno ne kod digitalno-analognih konvertera bilo koje cenovne kategorije. Naime, izbrojali smo 29 kondenzatora kapaciteta od po 4.700 mikrofarada. Ukupno više od 136.000 mikrofarada kapacitivnosti. Veoma su retka pojačala snage koja imaju ovakvu filtraciju, da ne pominjemo ostale komponente. Ali navedeno nije sve. Dodatno, postoji još dvadeset devet aluminijumskih elektrolitskih kondenzatora, od kojih svaki ima kapacitet hiljadu mikrofarada. S obzirom na to da nemamo shemu M-DAC-a, zadržavamo pravo proizvođača da ovako velike kondenzatore koristi i u neku drugu svrhu, ali ukupan kapacitet od preko 165 milifarada je, blago rečeno, neverovatan! Monolitnih stabilizatora izbrojali smo šesnaest, svi tipa 78/79xx i LM317/337. Pored njih postoji i deset niskošumnih diskretnih regulatora, što daje ukupan zbir od čak dvadeset šest! Sam princip napajanja veoma podseća na Naim konstrukcije: klasični stabilizatori napona, ali raspoređeni tako da svaki potrošač poseduje sopstveni strujni izvor, s tim što je Audiolab zaista predimenzionirao ovu ideju. Proizvođač navodi da Audiolab M-DAC poseduje trostruki sistem namenjen eliminaciji džitera, sa posebno izolovanim asinhronim klokom, a sve u cilju uklanjanja posledica džitera poteklih od spoljnih izvora.
Ulazi:
• Optički, koaksijalni i USB Konverter:
• eSS Sabre32 9018
Kao USB transiver koristi se Wolfsonovo kolo WM 8805, dok je srce sistema – digitalno-analogno konvertersko kolo kompanije ESS ES9018 iz Sabre Reference serije. Operacioni pojačivači koji se koriste u okolini jesu klasični 5532 i 5534. Izlazna sekcija se zasniva na J-FE tranzistorima, potpuno je diskretna i radi u A klasi. Primenjena je i tzv. CROSS tehnologija, po licenci kompanije Westlake Audio,
“Ergonomija, opcije i funkcionalnost su na najvišem nivou bez obzira na koju kategoriju cene gledate.”
što je akronim za Current Regulated Output Stage Solution, ali proizvođač ne navodi više detalja. Interesantno je da je glavni konstruktor M-DAC-a John Weslake, koji je, između ostalih uređaja, konstruisao i Cambridge Audio DacMagic. Inženjerski pristup konstrukciji Audiolab M-DAC-a ostavio nas je bez reči: retko se nailazi na nešto ovako čak i za tri puta veći novac.
Zvučni test
Sličnost sa zvukom CD plejera 8200CD je očigledna. Možda bi najbolji opis takvog karaktera bio "izuzetna imitacija high-end zvuka". Korišćenje varijabilnog filtera je jednostavno, a razlike u zvuku suptilne, ali najčešće lako primetne. Te razlike su otprilike jednake zameni interkonekcijskih kablova sličnih ali ne istih zvučnih karakteristika. U jednom slučaju glas bi bivao povučen u dubinu, a u drugom bi se dobilo povećanje scene. Probali smo sve filtere i najčešće koristili osnovni - sharp roll off, koji je u stvari čvrsti zid iza 20 kHz, kao kod klasičnih CD plejera. Druga dva omiljena filtera bila su Optimal Transient XD i Optimal Transient DD. Optimal Transient filteri verno čuvaju tranzijente unutar muzike i znatno doprinose prirodnosti reprodukcije, mada tehničke specifikacije nisu tako dobre kao kod, recimo, brick wall filtera.
Slušali smo kompilaciju Phila Collinsa, album Hits, jedan vanvremenski skup hitova legendarnog izvođača. Već sam početak, numera “Another Day in Paradise”, pokazuje ozbiljan nastup Audiolabovog konvertera. Bas-sekcija poseduje autori-
tet, dinamika je tu, a detaljnost M-DAC-a iznenađuje u ovoj klasi cene: imamo utisak kako se mališa iz petnih žila trudi da pokaže svoje mišiće. Idemo dalje i skačemo na jedanaestu numeru, pesmu “One More Night”: glas pevača je reprodukovan korektno, sa preciznim tonskim prelazima. Vraćamo se unazad - deseta numera “Both Side of Story” prikazuje dinamičnu scenu od samog početka: udarci bubnjeva su brzi i agilni, odlično kontrolisani. Subbas je dobar, ponekad možda malo digitalan, ali toliko da ne možemo da tvrdimo da je ovo pravi nedostatak.
Audiolab M-DAC ima sasvim lepo raširenu scenu i u ovoj kategoriji cene njemu se ne može ništa zameriti. Leb i sol u početnim taktovima numere "Čuvam noć od budnih" oduševljavaju nezamućenim deonicama: upravo hirurška preciznost otkriva tajnu pozornice M-DAC-a. Zbog ovih osobina nije teško odrediti položaj muzičara u prostoru niti njihovo kretanje po sceni, koje je jasno definisano.
Tekstura muzičkih deonica je ono što izdvaja Audiolab M-DAC od konkurencije - u svakom momentu je vidljiva i jasno prikazana, bez skrivenih niti. U nekim slučajevima ona može da optereti slušaoca, posebno ukoliko M-DAC testirate na sistemu sposobnom za korektan prikaz kvalitetnih snimaka i dobrih produkcija. No, u bilo kom sistemu srednje ili više klase forsiranje teksture muzike činiće se kao dobra osobina, koja pojačava prividnu sposobnost sistema da reprodukuje detalje – više kao mimikrija nego kao prava boja muzike, ali dovoljno da
prikaže proširene mogućnosti sistema.
Razne vrste muzike smo propustili kroz MDAC: od oštrijeg roka britanske grupe The Cult, do Royal Philharmonic Orchestra, koji je izvodio vanvremenske hitove švedskog kvarteta ABBA.
Ukupan utisak o zvuku je više nego dobar: nije ovo najbolji digitalno-analogni konverter na svetu, mada bi mnogi poželeli da jeste. Transparentnost i pomenuti prikaz teksture muzike, prirodnost najsitnijih detalja, posebno na gornjem kraju, nisu u klasi konvertera od nekoliko hiljada evra. Ali, imitacija je više nego dobra, ovako nešto još nismo sreli. Imamo utisak da M-DAC sprovodi blagi oblik trgovine između topline i detaljnosti, u korist ove druge. Ne može se baš sve dobiti za sedamsto devedeset evra. Moramo napomenuti da je korišćenje dobrih interkonekcionih (single-end, USB...) kablova ultimatum koji se mora poštovati kada je M-DAC u pitanju. Probali smo ga sa par jeftinih kablova cene od dvadesetak evra i rezultat je bio, blago rečeno, očajan. Scena se povukla u dubinu, zvučna slika je dobila neke isturene, a druge zamućene detalje, kao da se pretvorila u lošu fotokopiju onoga što smo malopre čuli. Mogli bismo slobodno reći da je kvalitet zvuka pao za pola. Toliku promenu još nismo imali prilike da vidimo kod nekog DAC-a. Zbog toga dobro razmislite kakve ćete kablove koristiti i ne žalite novac za njih ukoliko planirate kupovinu ovog konvertera, već u trošak uračunajte i kablove koji će koštati više od nekoliko desetina evra, ili se okrenite konstrukciji sopstvenih kablova ukoliko je to
Deo sekcije filtracije napona.
Dual-mono
Deo sekcije stabilizacije napona.
vaše područje interesovanja. Igranje dodatnim opcijama ostavljamo korisnicima: nama se dopao LSB Recreation, koji je u praksi doneo bolje ocrtavanje ivica nota u momentima kada one prestaju - kao da njihova oivičenost postaje još jasnija i lakše uočljiva.
Za kraj, reći ćemo da je reprodukcija sa PC računara, uz jeftin Belkinov USB kabl, dala odličan rezultat. Korišćena aplikacija je Foobar 2000, a operativni sistem Windows 7 u standarnom izdanju, odnosno neoptimizovan za audio-reprodukciju. Zvuk je bio ravnopravni konkurent reprodukciji našeg Lyngdorf CD plejera kada se on koristio isključivo kao transport i kvalitetniji kada se kao transport koristio petnaestak godina stariji Grundig Fine Arts CD1000. Slušni test pokazuje da se već pri snimcima standardne rezolucije u FLAC ili WAV formatu računar može koristiti kao vrlo dobro skladište i transporter podataka. Prelazak na visokorezolutni format je područje u kojem M-DAC pliva kao riba u vodi: instrumenti su počeli da dišu još više, vazduh se razredio i raširio kao izmaglica, a scena povećala, i jasno se činilo kako postoji veća doza prirodnosti i ekstenzije na oba kraja skale. Nažalost, tokom testa nismo imali pored sebe M2Tech Hi-Face Evo, ali mislimo da bi on izvukao maksimum iz Audiolabovog čeda.
Neverovatno pošteno odrađen uređaj. Ergonomija, opcije i funkcionalnost su na najvišem nivou, bez obzira na koju kategoriju cene gledate. Kvalitet izrade kućišta je beskompromisan u pravom smislu te reči. Inženjerska rešenja nadmašuju mnoge hi-end uređaje. Displej je prelepo odrađen i, nadasve, koristan.
Zvučni doživljaj uz M-DAC, u pravilno konfigurisanom sistemu, pruža odličan rezultat u kategoriji cene do hiljadu evra, pa čak i više, gde mu je jedini pravi konkurent kojeg smo imali prilike da testiramo Hegel
Slušali smo
The Royal philharmonic Orchestra plays ABBA Classic, koji nas je, poput vremeplova, vratio u neka srećnija i jednostavnija vremena, uz predivne melodije švedskog kvarteta.
DA-10. Ko može da živi sa blagim osećajem imitacije hi-end uređaja verovatno neće imati potrebu da ga menja godinama. Najtoplija preporuka.
Plus
M Odlična detaljnost i preciznost zvuka.
M Izuzetan kvalitet izrade.
M Brojne korisne opcije.
M Daljinski upravljač.
Minus
K Za ovaj novac teško mu je naći manu.
Oprema
 Lyngdorf CD-1
 Grundig CD1000
 Lenovo T60
 Metaxas Audio Systems Marquis
 Metaxas Audio Systems Solitaire
 Elac FS210 Anniversary
Audiolab M-DAC
J Ulazi: S/PDIF x 2, Toslink x 2, USB
J Izlazi: single-end RCA, XLR
J Ukupna harmonijska izobličenja: <0.002% (RCA); <0.0008 % (XLR)
J Rezolucija: 24 bita/192 kHz (RCA S/PDIF); 24 bita/96 kHz (optički, USB)
J Konverter: ESS Sabre32 9018
J Dimenzije (ŠxVxD): 250x59x252 mm
J Cena: 790 €
ã 4Audio, 011/2759-096
diskretna izlazna sekcija u A klasi. Glavni klok niskog nivoa džitera. DAC ESS Sabre32 9018.
Kada proizvođač kaže da je konstruisao digitalno-analogni konverter poredeći njegovu reprodukciju sa reprodukcijom žive, akustične muzike, to predstavlja veoma ozbiljnu tvrdnju. Interesovanje naše redakcije nije izostalo i HD-10 je stigao na test.
Norveška kompanija Hegel nije baš tako mlado ime na tržištu: osnovana je pre dvadeset četiri godine u Oslu. Opštepopularni trend eksternih digitalno-analognih konvertera nije zaobišao ni Hegel: pred nama je HD-10, model iz sredine ponude, delo ruku glavnog konstruktora kompanije - gospodina Benta Holtera. Hegelov konverter poseduje format sličan i danas popularnom shoebox formatu, ali nešto manje dubine nego, recimo, Cyrusova pojačala. Kutija je kvalitetna, sa poklopcem koji čini gornju i bočne strane i odaje utisak čvrstine. Dopao nam se izgled: jednostavnost do samog maksimuma. Sa prednje strane jedan veliki, lako dostupan taster, okružen sa četiri LE diode koje služe, pogađate, prikazu aktivnog ulaza. Ovde nalazimo zamerku: ne postoji indikacija da je PLL petlja zaključana, odnosno da je konekcija izvora i DAC-a ostvarena. Lepše bi bilo da „ledovke“ menjaju boju iz crvene u zelenu kada je komunikacija uspešna. Pored toga, Hegel HD-10 ne prikazuje frekvenciju ulaznog signala. Ovo je, u krajnjem slučaju, nebitno jer konverter radi sinhroni upsampling bilo kog ulaznog signala sa USB porta na 24 bita i 96 kHz, a ukoliko se koristi neki od S/PDIF ulaza, frekvencija semplovanja se (pored 24 bita) podiže na 192 kHz.
Zadnja strana podržava četiri ulaza: dva koaksijalna, optički i USB. Strujna utičnica je IEC tipa, uz maleni mrežni prekidač. Izlazi
su single ended RCA i balansirani. Kvalitet konektora je prosečan, što znači da treba biti pažljiv sa primenom debelih kablova terminisanim snažnim konektorima.
U praksi, korišćenje ovog konvertera je toliko jednostavno da, kada ga jednom postavite, brzo zaboravite da ga posedujete – sem kada menjate izvore koje on dekodira. Daljinski upravljač ne postoji, ali je zato korisničko uputstvo napisano rukom audiofila – stiče se jasan utisak da su ljudi koji su konstruisali Hegel HD-10 veliki ljubitelji audio-tehnike.
Hegelov konverter je napravljen po prilično visokim standardima. Napajanje obezbeđuje masivan torusni transformator kakav se retko viđa u digitalno-analognim konverterima ove cenovne klase. Filterska sekcija je zasnovana na Noverovim LS HiRipple elektrolitskim kondenzatorimapodsetimo da elemente istog proizvođača koristi i britanski Arcam u svojim uređajima. Kapacitet navedenih kondenzatora u HD-10 je fascinantan: dva puta po deset hiljada mikrofarada sasvim je dovoljno za jedno solidno pojačalo snage od pedesetak vati, a kamoli za digitalno-analogni konverter. Ni tu nije kraj: čak devet Rubycona YK od po hiljadu mikrofarada takođe obavlja filtraciju, što ukupnu kapacitivnost sekcije filtracije podiže na blizu trideset hiljada mi-
Zoran Karapandžićkrofarada. Dovoljno? Apsolutno. Izbrojali smo čak deset regulatora, od kojih četiri SMD, a tipovi korišćenih kola su klasični 78xx i 79xx regulatori, te LM317 i 337. Kao USB transiver koristi se popularno kolo Burr Brown PCM2704. Digitalno-analogna konverzija je bazirana na kvalitetnim Analog Devices AD1955 konverterima - kao kod Cambridge Audio Azur 840C, na primer. Izlazna sekcija poseduje operacione pojačivače NE5532 i Burr Brown OPA2134.
Zvučni test
Hegelovci su se baš potrudili. Tokom zvučnog testa došli smo do zaključka da je Hegel HD-10 dobar onoliko koliko je kvalitetan izvor signala ispred njega, bez tendencija da umanjuje mane uređaja koji ga snabdeva digitalnim audio-podacima. Distributer nam je naznačio veoma blagu prednost koaksijalnog ulaza u odnosu na ostale, što možemo samo da potvrdimo. Takođe, preporučujemo korišćenje kvalitetnih USB kablova, na primer Audioquest Cinnamon ili daleko skupljih i boljih Carbon, koje smo testirali u prethodnom broju našeg časopisa. Na taj način znatno bi se podigao kvalitet reprodukcije pomoću USB porta i postao bi pravi takmac koaksijalnom S/PDIF ulazu. Hegel HD-10 je biser ukoliko slušate akustičnu muziku ili vokalna izvođenja. Nije tu stvar samo u preciznosti kojom on obiluje, već u načinu na koji je ona uklopljena. Tu
prvenstveno mislimo na koheziju zvučne slike (Norah Jones - "Live In 2004"), koja je odlična, bez iskakanja pojedinih delova, sa veoma dobro uklopljenim basom i visokim tonovima koji neće preplaviti izvođača. Transparentnost nota je kod Hegela dobra, posebno na srednjim tonovima, a solidna na visokim, iako bi mogla biti i bolja uz blago poboljšanu teksturu gornjeg ekstrema. No, ne treba biti nezahvalan: u klasi cene Hegel ovo nadoknađuje prirodnom, opuštenom reprodukcijom, nikada lenjom, ali ni forsiranom ni oštrom.
Sve što smo naveli ne otkriva glavnu osobinu ovog konvertera: nije on samo skandinavski tačan i precizan, već ima onu dozu topline koju audiofili prosto obožavaju.
Zbog ove prilično naglašene karakteristike mogli bi da ga zavole i ljubitelji starih Philipsovih CD plejera, kao i poštovaoci Arcama i reproduktora sličnog zvuka. Ne govorimo ovde o britanskoj odmerenosti, već o upe-
Hegel Kutija je kvalitetna, sa poklopcem koji čini gornju i bočne strane i odaje utisak čvrstine. Dopao nam se izgled: jednostavnost do samog maksimuma. Sa prednje strane jedan veliki, lako dostupan taster, okružen sa četiri Le diode koje služe, pogađate, prikazu aktivnog ulaza.
Ključne karakteristike
Ulazi:
• Optički, koaksijalni i USB Konverter:
• AD1955
čatljivom spoju muzikalnosti i emocija, koje prosto preplave slušaoca. A to se retko viđa i Hegel je možda najbolji konverter u klasi od osam stotina do hiljadu evra koji smo imali prilike da čujemo do sada. Povrh svega, njegova svrsishodnost dolazi do izražaja i kada želite da gledate (ili samo slušate) DVD koncerte pomoću stereo-sistema i DVD plejera ili računara - utisak je odličan.
Prostornost koju Hegel HD-10 pruža vrlo je dobra uzimajući u obzir njegovu cenu. Kretanje muzičara na sceni i njihov položaj (Dire Straits - "On The Night") prikazani su korektno. Prelazak na oštrije note, recimo progresivni zvuk rok grupe The Yes - "Owner of The Lonely Heart", pružio nam je veliko uživanje u solo deonicama gitare koje su odsvirane prirodno i sa lakoćom, kao i dinamičnoj ritam sekciji. U nekim slučajevima imali smo utisak da dolazi do blagog zamućenja zvučne slike, što je davalo pomalo lažni osećaj toplineto je sasvim prihvatljivo za kategoriju cene kojoj pripada Hegel HD10. Probali smo jednu zanimljivu kombinaciju: naš konverter sa testa i M2Tech hiFace Evo USB S/PDIF konverter. Pomenuti M2Tech
“Hegel HD-10 nije samo skandinavski tačan i precizan, on ima onu dozu topline koju audiofili obožavaju.”Kao na profesionalnoj opremi: BNC S/PDIF, AES-EBU i I2S priključci za izlazne digitalne signale.
Izlazna sekcija.
Filterski elektrolitski kondenzatori od po 10.000 mikrofarada.
DAC kolo - Analog Devices AD1955.
Veliki torusni transformator.
interfejs predstavlja malu kutiju punu elektronike čiji je zadatak da konvertuje podatke sa USB porta na S/PDIF interfejs uz minimum gubitka kvaliteta nastalog povećanjem džitera i ostalih faktora. Iznenađuje odluka proizvođača da ne isporuči eksterno napajanje, čiji je izbor ostavljen korisniku: da li će koristiti transformator sa ispravljačem i stabilizatorom, svičersko napajanje ili bateriju – odluka je kupca.
Razlika u zvuku je bila iznenađujuća: još bolja rekreacija trodimenzionalne scene i bolja kohezija zvuka ostavile su nas bez teksta. Gornji ekstrem se sasvim malo popravio i dobio kvalitetniju teksturu, ali je bas otišao u dubinu, dobio masivnost i atak. Neuporedivo u odnosu na standardnu USB konekciju. Prava kombinacija je bila kvalitetan USB kabl i hiFace Evo interfejs, koji je klasičan PC računar pretvarao u veoma dobar transport.
Slušali smo
Album grupe The Yes - "90125": snažne note zrače energijom kakvu je danas teško sresti.
muzikalan a složen... Hegel HD-10 je uspeo da napravi odličan balans između antagonizama hi-fi reprodukcije koji muče mnoge druge digitalno-analogne konvertere. Da li Hegel HD-10 zaslužuje da ga čujete? Svakako, obavezno ga stavite na kratku listu poželjnih konvertera ukoliko ste u potrazi za nečim kvalitetnim.
Plus
M Prirodan, opušten zvuk.
M Odlični srednji tonovi.
M Jednostavnost korišćenja.
M Kvalitet izrade.
Minus
Neophodno je samo malo više informacija na prednjoj ploči.
Oprema
Lyngdorf CD-1
Elac FS210 Anniversary
Canton Karat M40
Hegel HD-10
Ulazi: S/PDiF x 2, Toslink x 2, USB
Izlazi: single end RCA, XLR
Odnos signal-šum: 140 dB
Ukupna harmonijska izobličenja: 0,001%
Rezolucija: 24 bita / 192 kHz
(USB ulaz – 24 bita / 96 kHz)
Konverter: Analog Devices AD1955
Dimenzije (ŠxVxD): 210x60x260 mm
Masa: 2,83 kg
Cena: 990 €
AV impuls, 011/7622-139
Od italijanskih proizvođača zvučnika očekujemo samo najbolje. Naročito ako testiramo modele čuvenog Sonus fabera, pa još iz vrhunske serije kakva je Cremona.
Ljubiša Miodragovićtestiranje Sonus faber zvučnika oduvek je imalo poseban tretman među članovima naše redakcije. Prvenstveno zbog toga što su dugi niz godina predstavljali nešto nedostižno ili, ako hoćete, statusno, ali i zbog toga što o zvučnicima ove kompanije zaista ima puno šta da se kaže. Jedno je pisati o kvalitetu reprodukcije, ali kod Sonusa smo morali poseban deo teksta da izdvojimo i za opis njihove izrade, filozofije, upotrebljenih materijala i tehnoloških rešenja. Nakon serije Toy, koja predstavlja jeftinu ulaznicu u magični SF svet (ne Science Fiction), testirali smo i modele iz Liuto serije. Na red je došla i serija Cremona, konkretno model Cremona
M. Pomenimo da se vrhunac serije odlikuje famoznim modelom Elipsa, dok je Cremona M druga u nizu. Elipsa se svojim neobičnim dizajnom, ali i dvostruko većom cenom čini dostižna samo veoma uskom krugu audiofila, dok Cremona M ipak poseduje uobičajen oblik i gabarit.
Zarad bolje informisanosti treba reći i da Elipsa i Cremona M imaju svoju bookshelf verzije u modelima Auditor Elipsa i Auditor
M. Inače, M stoji za modifikaciju, ne za magiju. Kada Sonus uradi modifikaciju, ne svede se sve na jednu ili dve izmene, ovoga puta promenjeni su drajveri, urađena je revizija skretnice, izmenjena je interna kablaža... I promene su uvek nabolje. Sonus nikada nije uradio downgrade zarad uvećanja profita, što je umeo da bude slučaj i sa najboljim hi-fi brendovima.
Cremona M je zvučnik visok 112 centimetara, koji se postavlja na metalne pločice, a zatim na četiri metalna šiljka koji blago zabacuju vertikalnu osu kutije unazad. Svaka kutija je teška oko 37 kilograma, te svakako budite oprezni pri montaži priloženih šiljaka, a bilo bi pametno i postaviti podloške da biste zaštitili podnu oblogu. Šiljci nisu preterano oštri, ali za svaki slučaj Sonus faber isporučuje podloške zarad mira u kući. Ako se počastite Cremonom M, pozovite komšiju da mu se pohvalite i da vam usput pomogne pri montaži. Prvo ih treba okrenuti na bok ili naopačke kako biste ušrafili metalne pločice, zatim šiljke, a onda ih pažljivo (preko kolena) okrenuti u standardni položaj. Tehnički, Cremona M se naslanja na najjači model serije, Elipsu, dok zadržava prepoznatljiv oblik koji deli sa Liuto serijom. Naime, poprečni presek kutije poseduje oblik laute, pa eto inspiracije da pogledate neki koncert Edina Karamazova.
Po rečima proizvođača, korišćene su state-of-art komponente, pažljivo su i ručno birani komadi prave javorovine, dok se u internoj strukturi kutije nalaze rebra koja potpuno eliminišu različite vibracije i stojeće talase. U pitanju je trosistemska bas-refleks kutija, na čijem se gornjem segmentu nalazi ring-radiator visokotonac prečnika 25 milimetara. Srednjotonski opseg pokreće jedinica sa membranom prečnika 150 milimetara, koja ima simetrični pogon motora. Interesantno je da je membrana izrađena od vlakana crnog drveta. Dve bas jedinice prečnika 180 milimetara imaju membrane od legure aluminijuma i magnezijuma. Interno su odvojene od gornjih
zvučničkih jedinica, a rade uparene do 400 herca. Prednji panel je presvučen kožom koja treba da pomaže u razbijanju ranih refleksija. Jedno je sigurno - izgleda perfektno.
Skretnica je drugog reda, a rezne frekvencije su na 400 i 2.300 herca. Osetljivost je solidna sa 91 decibelom, nominalna impedansa je četiri oma, dok je moguće priključiti pojačalo maksimalne snage od 250 vati. Neobično je to što se iza srednjotonske jedinice nalazi dodatni bas-refleks otvor koji je tjuniran na 700 herca, sa visokim Q faktorom.
Za testiranje smo koristili Audio Research komponente, i to CD5 plejer i lampaško integrisano pojačalo VSi60, što predstavlja sasvim adekvatan izbor za Cremona M zvučnike. Primetićete i u stranim testovima da se Sonusi često uparuju sa Audio Research elektronikom, ali to nije slučajno. Obe kompanije imaju istog vlasnika, pa ćete i u audio-salonima upravo slušati ovaj set-up. Okej, mogli smo i da povežemo snažnije pojačalo, ali nama pri testiranju nije potrebna glasnoća već dobra kontrola, a AR poseduje taj talenat. Od kablova smo imali na raspolaganju Cardas, i to Golden Reference za interkonekcijski, i Golden Cross za zvučnički kabl.
Inače, na zadnjem panelu postoji samo jedan set terminala, tako da bi-wiring ili tri-wiring povezivanje nije moguće.
Već na prve taktove, čak i neformalnog slušanja, Cremona M će vas naterati da progovorite italijanski i glasno kažete mamma mia. Ovakvu kontrolu, voluminoznost i scenu nismo odavno čuli. Pozicioniranje instrumenata u prostoru je iscrtano sa milimetarskom preciznošću, a sama veličina scene daleko ume da prevaziđe dimenzije prostorije. Slušanje Cremone M nateraće vas da ponovo osetite muziku koju ste mislili da tako dobro poznajete. Svakoga dana ste oblačili iste košulje na posao, ali jednog dana ste zastali i opipali tkaninu... I tek onda ste osetili razliku. Pogrešno je reći da ovi zvučnici obožavaju akustične gitare i ženske vokale. Oni će prosto svirati odlično na bilo kom muzičkom materijalu, samo im pružite odgovarajuću amplifikaciju i dobar izvor.
Krenuli smo od diska Venus Sings "The Essential Best of Lady Jazz Vocals" i bili oduševljeni atmosferom u prostoriji. Drugi vrlo interesantan album sa takođe različitim izvođačima nosi ime "Emotions", a dolazi iz italijanske audiofilske izdavačke kuće Fone Records. Obratite pažnju na numeru "Divertimento", koja će vas uvući u samu scenu. Inače, ovaj album se nalazi i u katalogu Linn Recordsa.
Sonus faber je još jednom udario pečat kvaliteta na svoj proizvod. Ono što zapanjuje jeste da Italijani mogu i bolje jer je potrebno popeti se na još nekoliko stepenica do Stradivari Homage zvučnika (152 kg komad). Sonus faber jeste proizvod za posebne ljude - one koji zaista umeju da uživaju u muzici i žele za sebe samo najbolje. Cremona M nije zvučnik za audiofila koji će neprestano tražiti zamerke i menjati kablove, već za one ljubitelje koji umeju da se prepuste osećanjima i presele svoju svest na drugi nivo zahvaljujući muzici. Možda M ipak ovde označava magiju, morate poslušati i osetiti neponovljivo iskustvo.
Iza srednjotonske jedinice nalazi se dodatni bas-refleks otvor koji je tjuniran na 700 herca, sa visokim Q faktorom.
Drugi bas refleks otvor, namenjem donjem segmentu tonskog registra.
Na zadnjem panelu postoji samo jedan set terminala, tako da bi-wiring ili tri-wiring povezivanje nije moguće.
Slušali smo "emotions", veoma interesantan album sa različitim izvođačima, koji dolazi iz italijanske audiofilske izdavačke kuće Fone Records.
Plus
M Visok kvalitet izrade svakog detalja.
M Vrhunska reprodukcija.
M Hi-end u svakom smislu.
Minus
K Apsolutno ništa.
Oprema
 Audio Research CD5
 Audio Research VSi60
 Cardas Golden Reference
 Cardas Golden Cross
Sonus faber Cremona M
J Preporučena snaga pojačala: 50-250 W
Tip
• Trosistemska bas-refleks kutija
Jedinice
• 25 mm visokotonac, 150 mm srednjotonac, 2x180 mm bas preporučena snaga pojačala
• 50-250 W
J Frekvencijski opseg (+/- 3 dB): 40 Hz - 30 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 91 dB
J Impedansa: 4 oma
J Topologija: 25 mm visokotonac, 150 mm srednjotonac, 2x180 mm bas
J Dimenzije (ŠxVxD): 350x1120x565 mm
J Masa: 37 kg
J Cena: 7.900 €
ã One HiFi, 011/212-9117
“Promenjeni su drajveri, urađena je revizija skretnice, izmenjena je interna kablaža... I promene su uvek nabolje.”
Nova serija zvučnika kompanije Martin Logan na najbolji način približava elektrostatične zvučnike širem krugu korisnika. Electromotion ESL je najpristupačniji elektrostatik, izrađen bez kompromisa.
Ljubiša Miodragović
sigurno ste više puta čitali i interesovali se za elektrostatične zvučnike, ali moguće je da vam nikada do sada nije bilo najjasnije kako ova tehnologija funkcioniše. Visoka cena vas je verovatno i odvratila od daljeg interesovanja. Pokušaćemo da ovu tehnologiju objasnimo paralelno sa testom modela ESL iz serije Electromotion. Inače, u ovoj liniji proizvoda još se nalaze centralni i efekt zvučnici, kao i odgovarajući sabvufer. Koliko je ova serija pristupačna najbolje govori da je naredni model Theos dvostruko, a Ethos trostruko skuplji. Najjači model CLX dostiže cenu od čak 20.000 evra.
Electromotion ESL poseduje impoznatnu visinu od 132 centimetra i svakog posmatrača ostaviće nemog barem na trenutak. Elektrostatični panel koristi patentiranu tehnologiju kompanije i pun naziv mu je XStat™ CLS™. CLS označava “Curvilinear Line Source”, te nam naziv opisuje tip zvučnog izvora. Ali o samoj tehnologiji nešto kasnije. Donji segment zvučne kutije predstavlja sama kutija, u koju je smeštena bas jedinica prečnika osam inča. Ivice su blago zaobljene, a utisak koji daje završna obrada uliva poverenje. EM-ESL stoji izdignut na nožicama kako bi bas-refleks otvor pozicioniran na dnu obavio svoj deo posla. Nožice imaju male gumene zavrtnje, tako da korisnik može izabrati između oštrijih šiljaka kada zvučnik postavlja na tvrdu podlogu i zaobljenih gumiranih vrhova kada se zvučnik stavlja na osetljive drvene podove. Na zadnjem panelu se nalaze zvučnički terminali koje smo već videli na Motion seriji – izrađeni su od kvalitetne plastike i pokriveni gumenim oznakama plus i minus. Terminali se mogu prstom pritisnuti, pa možemo uštinuti gole provodnike ili se gumene pokrivke mogu ukloniti i tada je moguće koristiti banana priključke. Veoma zgodno rešenje, koje smo hvalili i u prethodnom testu.
Prvo moramo napomenuti da, za razliku od drugih modela, EM-ESL nisu aktivni zvuč-
nici i nemaju ugrađeno pojačalo. Rezna frekvencija između bas jedinice i panela iznosi 500 herca, a zanimljivo je da prelaz između ova dva segmenta ni najistreniranije uho nije uspelo da čuje... čak ni kod modela od pre dvadeset godina. Kao što smo rekli, EMESL koristi XStat™ CLS™ elektrostatički transduktor, odnosno pretvarač. Dimenzije panela su 86x22 centimetra, a disperzija koju panel postiže je solidnih 30 stepeni. Glavno pitanje je kako to čudo od tehnike funkcioniše?
Elektrostatični panel se sastoji od tri dela: rama, statora i dijafragme. Ram je, naravno, prisutan kako bi držao statore i dijafragmu. Dijafragmu predstavlja vrlo tanak, providan, plastični materijal, koji je impregniran kako bi bio elektroprovodljiv. Vlas ljudske kose je tanka 100 mikrona, dok je dijafragma u ovom slučaju osam puta tanja, odnosno 12 mikrona. U kompaniji tvrde da je sama dijafragma lakša od vazduha koji pomera. Dijafragma se pomera pomoću statora. Postoje dva statora – jedan ispred i jedan iza dijafragme. Statori su perforirani listovi čelika sa izolatorom. Proces je zapravo vrlo jednostavan – signal koji dolazi iz pojačala propušta se kroz step-up transformator i pretvara u par visokovoltažnih signala koji su suprotnog polariteta, ali jednake jačine. Promena u električnom naboju pomera dijafragmu napred-nazad, koja svojim kretanjem zgušnjava i razređuje vazduh oko sebe i tako stvara zvuk. Statori na svojim površinama imaju izolaciju kako membrana ne bi došla u kontakt sa njima. Da bi sve ovo funkcionisalo, neophodno je da svaki zvučnik posebno uključite u struju, uz priloženi maleni ispravljač.
Pošto elektrostatički paneli emituju zvuk i napred i nazad, ponašaju se kao dipoli. Kako su paneli uski, zvučni talasi koji se emituju bočno međusobno se poništavaju. Da bismo imali savršen panel, on bi morao da bude beskonačno veliki (ko je pomenuo model CLX?). Pošto nam supruge ne bi dozvolile ovakve eksperimente, u Martin Loganu su odlučili da ovaj panel može da radi bez kompromisa do 500 herca, a da da-
lju ulogu preuzima bas jedinica u konvencionalnom kućištu. Inače, gornja granica koju panel “svira” je 22 kiloherca. Bas jedinica, potpomognuta bas-refleks otvorom, spušta se do 42 herca, tako da je uloga sabvufera u manjim prostorima nepotrebna.
S obzirom na to da se radi o zvučnicima velikog gabarita, odlučili smo da test izvedemo u prostorijama distributera, i to van radnog vremena, kako nas ništa ne bi ometalo. Prvi set-up činili su NAD Masters M3 integrisano pojačalo i Masters M5 SACD/CD plejer. Prvi disk koji se zavrteo bio je album “New Beginning” Tracy Chapman. Numera “Heaven's Here On Earth” zvučala je fantastično, sa puno prostora, lepršavo, ali i dobro definisano. I sporije numere poput “Cold Feet” imale su zaokruženu i lepu bas sekciju, koja je davala odličnu ritmiku. Sledeći disk grupe Feist, album “Let It Die”, tek nas je oduševio. “Gatekeeper”, “Let It Die”, “When I Was a Young Girl” i, konačno, “Inside and Out” pokazali su nam da Electromotion ESL savršeno prenosi toplinu i svu čistoću ženskog vokala. Vrhunska produkcija ovog albuma još jednom nam je poslužila da melodičnim notama uz finu dozu zabave istestiramo mogućnosti zvučnika.
Primetili smo da je ovaj model daleko manje osetljiv na pozicioniranje od nekih ranijih Martin Logana koje smo imali prilike da čujemo. Takođe, kada slušalac ustane, visoki tonovi se više ne gube onako odsečno kao što je to ranije bio slučaj. I, konačno, uz EM-ESL neće vam biti potrebno zahtevno i snažno pojačalo. Naravno, od viška glava ne boli, ali sa nekim pojačalom od prosečnih 50-80 vati već ćete biti zadovoljni glasnoćom na poziciji potenciometra od 10 sati.
Prelazak na Bryston plejer BDP-1 sa D/A konverterom BDA-1 samo je potvrdio ono što smo ranije čuli. Preslušali smo nekoliko fajlova sa USB memorije, različitih rezolucija snimaka, a kvalitet reproduk-
Slušali smo
Album “Let It Die” grupe Feist pokazao nam je kako Electromotion ESL savršeno prenosi toplinu i svu čistoću ženskog vokala.
cije i doza energije koju smo osećali ostali su na visokom nivou.
Zaključak
Martin Logan je uspeo da napravi pristupačan elektrostatički zvučnik, koji svojim karakteristikama ne pravi ni najmanji kompromis zbog tehnologije koju koristi. Naravno, zanimljiva je i mogućnost pravljenja kompleta kućnog bioskopa uz prateći centralni i par efekt zvučnika iz istoimene serije. Sigurni smo da EM-ESL može uz snažno pojačalo da prenese svu dramu sa velikog platna u velikim prostorijama. Podsetimo, maksimalna snaga koju ovaj model može da primi jeste čak 300 vati. Iako solidnih dimenzija, ovaj zvučnik će se lepo uklopiti u moderne enterijere, pa pretpostavljamo da može da ima i visok WAF faktor. Pošto smo u potpunosti bili zadovoljni onim što smo čuli, Electromotion ESL dobija od nas svih pet zvezdica.
Plus
M Kvalitet reprodukcije i izrade.
M Viša efikasnost i šira disperzija.
M Pristupačnija cena.
Minus
K Apsolutno ništa.
Oprema
 NAD Masters M3
 NAD Masters M5
 Bryston BDP-1
 Bryston BDA-1
Ključne karakteristike
Tip
• elektrostatični panel sa bas jedinicom Jedinice
• 86x22 cm panel, 20 cm bas preporučena snaga pojačala
• 20-300W
Martin Logan Electromotion ESL
J Preporučena snaga pojačala: 20-300 W
J Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 42 Hz – 22 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 91 dB
J Impedansa: 6 oma
J Topologija: 86x22 cm panel, 20 cm bas
J Dimenzije (ŠxVxD): 229x1323x414 mm
J Masa: 16 kg
J Cena: 2.295 €
ã 4Audio, 011/2759-096
Zahvaljujući izdašnom gabaritu i punoj trosistemskoj topologiji, najveći zvučnici u Excite seriji obećavaju brzu i lagodnu transformaciju vašeg dnevnog boravka u koncertnu dvoranu.
Bojan Jovićsobzirom na to da smo u našem magazinu već testirali sve preostale modele stereo-zvučnika iz serije Excite (X12, X16 i X32), nema mnogo zapažanja koja već nisu izrečena. Ipak, X36 se izdvajaju svojim dimenzijama, pa teško da mogu proći neprimećeni uprkos jednostavnom i funkcionalnom dizajnu. Takođe, velike površine bokova dozvoljavaju da prelepi furnir od prirodnog drveta, koji je na testiranim zvučnicima bio u rosewood finišu, više dođe do izražaja i umanji strog izraz prednjeg panela, čineći najveći Excite model plemenitim ukrasom svake prostorije. Postavljeni u svoje prirodno okruženje u vidu hi-fi sistema, ovi zvučnici deluju zaista ozbiljno - vrhunski kvalitet izrade uočljiv je na prvi pogled, a X36 ulivaju onu mešavinu poverenja i strahopoštovanja koja tera sve ljubitelje tehnike, bili oni audiofili ili ne, da zastanu i kao hipnotisani obilaze i zagledaju svaki njihov detalj. U ovo smo se uverili nekoliko puta tokom testa, a najinteresantnije od svega je što se takve stvari dešavaju i dok zvučnici nisu u funkciji. Posmatrani sa omiljene pozicije svih zaljubljenika u dobar zvuk, X36 u prvi plan stavljaju obećavajuću garnituru zvučničkih jedinica, koje su dodatno istaknute kontrastom između aluminijumskih okvira i tamnosive površine fronta. Puna trosistemska topologija izvedena je bez ikakvih eksperimenata u pogledu rasporeda jedinica, a započinje tekstilnim visokotoncem od 2,7 centimetara. Ispod njega se nalazi srednjotonska jedinica prečnika 11 centimetara, kao i dva bas-drajvera od 18 centimetara. Srednjotonac i niskotonci opremljeni su MSP (Magnesium Silicate Polymer) membranama, aluminijumskim kalemovima i velikim neodimijumskim magnetima, dok su korpe izrađene od livenog aluminijuma. Proizvođač ističe veoma krutu konstrukciju kabineta, koja je dodatno učvršćena prednjim panelom debljine 25 milimeta-
ra, što rezultira ukupnom masom od 23,5 kilograma po kutiji. Za razliku od prednje strane, zadnja je većim delom prazna - u samom dnu smešten je metalni panel sa jednim parom kvalitetnih terminala, iznad kojih se nalazi pločica sa podacima, kao i bas-refleks otvor prečnika oko sedam centimetara. Iako opisana pozicija terminala predstavlja najbolje rešenje kad je u pitanju dužina zvučničkih kablova, oni su kod X36 dodatno uvučeni u kabinet, pa se svaka promena kablova neminovno pretvara u malo hodočašće i zahteva da kleknemo pred ovim moćnim zvučnicima. Konačno, lepo je znati da Dynaudio oprema svoje kupce kompletnim paketom opreme, što je očekivano u ovoj kategoriji, ali nije uvek slučaj ni kod skupljih zvučnika. Pored jednostavnih tekstilnih maski koje prekrivaju ceo prednji panel, uz X36 stižu sunđeri za zatvaranje bas-refleks otvora, kao i garnitura šiljaka sa mogućnošću podešavanja visine i odgovarajućih podloški.
Na samom početku testiranja strahovali smo da će apetiti ovih zvučnika po pitanju prostora premašiti dimenzije našeg dnevnog boravka. Međutim, postavljeni šezdesetak cetimetara od zadnjeg zida i sa međusobnim razmakom od oko 2,2 metra, X36 su disali sasvim slobodno i zadovoljno - s obzirom na dimenzije kabineta i bas-refleks otvor pozadi, ovo je sasvim dobar rezultat. Tokom reprodukcije najvećim modelima Excite serije nije bilo potrebno mnogo da pokažu svoju pravu prirodu, koja je potpuno u skladu sa upečatljivim spoljnim izgledom. Kreirana pozornica je zaista ogromna, čak i kod zvuka solo instrumenta ili ljudskog glasa, a X36 ispunjavaju muzikom svaki ugao i pretvaraju prostoriju u sopstveno trodimenzionalno igralište. Posledično, idealna pozicija za slušanje nije ograničena na jednu tačku već je velikodušno dimenzioni-
Topologija
• Trosistemski, bas-refleks.
Frekvencijski opseg
• 35 Hz - 23 kHz
sana. Celina muzike prezentovana je toliko dobro, a prelazi između opsega su besprekorni da je teško izdvojiti pojedinačne osobine zvuka. Zavidan kvalitet visokotonske jedinice poznat nam je odranije, ali postavka drajvera u trosistemskoj topologiji daje kompletniju zvučnu sliku i bolji tonalni balans u odnosu na manje modele, čineći i visokotonski spektar punijim i bogatijim.
Srednjotonska jedinica barata najrazličitijim tonovima sa jednakom lakoćom, unoseći život i pružajući auditorijumu iskren i sasvim intiman uvid u najfinije niti muzike. Jedinstven spoj vrhunske detaljnosti, vernih tonova i sjajne dinamike proteže se kroz čitav frekvencijski raspon ovih zvučnika, a da nikada ne odluta u neprirodnu koloraciju ili sklizne sa linije neutralnosti.
Prelazak na agresivnije pravce X36 dočekuju naizgled sa aristokratskom uzdržanošću. Međutim, ovo je samo privid jer njihova neutralnost sprečava da muzika degradira u zaglušujuću i nerazgovetnu buku, a kvalitet reprodukcije direktno zavisi od kvaliteta audio-zapisa. Najniži tonovi imaju sve što ljubitelji dobrog zvuka smatraju idealnim - impozantnu masu i žestok udarac, ali uz nepomućenu definiciju i boksersku brzinu. Sa povećanjem glasnoće X36 pokazuju crtu karakterističnu za većinu Dynaudio
zvučnika, oličenu u gotovo spektakularnoj kontroli - nema kod njih nikakvog siktanja, podvriskivanja i raspadanja scene, koji nisu tako retka pojava kod jednako skupe, ali očigledno ni približno kvalitetne konkurencije. Zvuk je sve vreme bio savršeno čist, jasan i definisan, prosto nas je terao da povećavamo glasnoću u potrazi za krajnom granicom. Priznajemo, nismo uspeli da je pronađemo, a stepen pojačanja smo primetili tek kada smo čuli blage vibracije prozora - zaprepašćujuće je s kakvom lakoćom, gotovo neprimetno, X36 postižu glasnoću koja će učiniti da vam i komšiluk iz susedne zgrade pozvoni na vrata.
Nakon fantastičnog višenedeljnog druženja došlo je vreme da damo naš sud o ovim zvučnicima. Excite X36 nisu jeftini, ali, ukoliko vam karakter njihove prezentacije odgovara, mogu predstavljati konačno rešenje u izboru zvučnih kutija. Pažnju treba posvetiti i ostatku sistema, a naročito pojačalu - iako nisu surovo zahtevni poput starije braće, X36 će pokazati svu svoju moć tek uz snažnu i postojanu amplifikaciju. Na kraju, ovi zvučnici će vam uzvratiti uložen trud na najbolji mogući način: zvukom za sva vremena.
Plus
M Vrhunska izrada.
M Zvuk bez mane.
M Klasičan, nepretenciozan dizajn.
M Ne zahtevaju previše prostora.
Minus
K Uz adekvatan ostatak sistema - ništa.
Oprema
 Exposure 2010S2
 Densen B-110
 PC muzički server
 Hegel HD10
 Densen B-410
 Oehlbach, Neotech, QED kablovi
Dynaudio Excite X36
J Preporučena snaga pojačala: 250 W
J Frekvencijski opseg (+/- 3 dB): 35 Hz – 23 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 89 dB
J Impedansa: 4 oma
J Topologija: 2x180 mm bas, 1x110 mm mid/bas, 1x27 mm visokotonac
J Dimenzije (ŠxVxD): 205x1040x310 mm
J Masa: 23,5 kg
J Cena: 2.600 €
ã Vox Trade, 011/3016-230
Gigant audio-video industrije, američki JBL, nastavlja sa obnavljanjem ponude kućnih zvučnika: nakon veoma dobre i pristupačne serije Studio 1, pred nama je najmanji model u novoj seriji Studio 5.
Bojan Jović
serija Studio 5 predstavlja zamenu za popularne Northridge E i ES modele i pozicionirana je za stepenicu iznad osnovne serije Studio 1. Ponuda trenutno sadrži četiri modela, od kojih je samo Studio 530 regalskog tipa. Studio 570, 580 i 590 su podnostojeći zvučnici dvosistemske i dvoiposistemske konfiguracije, a tu je i centralni zvučnik Studio 520C. Za one koji planiraju sastavljanje Studio 5 sistema u 2.1 ili surround konfiguraciji, JBL je ponudio sabvufer sa oznakom Studio SUB 550P.
Nakon otpakivanja na testiranim zvučnicima prvo smo primetili proporcije, koje su relativno neuobičajene među savremenim kutijama. Naime, Studio 530 imaju znatno veću visinu, ali i manju dubinu od
direktnih rivala. Ovo je zasluga biradijalnog usmerivača - horne na visokotonskoj jedinici, koja je zadužena za ravnomerno raspoređivanje visokih tonova po obe ose i zauzima čitavu gornju polovinu prednje strane. Horna je izrađena od termoplastike sa dodatkom staklenih vlakana, što je čini čvrstom i antirezonantnom. Upotrebljeni visokotonac je smešten u kompresiono kućište, ima prečnik od 2,5 centimetara i opremljen je patentiranom Teonex membranom, iza koje se nalazi neodimijumski magnet. Rešenje srednjotonsko-niskotonske jedinice daleko je konvencionalnije i podrazumeva PolyPlas membranu od 13 centimetara, u okviru od livenog aluminijuma i sa kalemovima prečnika 3,8 centimetara, dok je bas-refleks otvor smešten na zadnjoj strani. Rezna frekvencija ovih dvosistem-
skih zvučnika postavljena je na 1,5 kiloherca, a primenjena skretnica je drugog reda. U pogledu dizajna, serija Studio 5 je drugačija od modela Studio 1, ali je podjednako neobična i različita od svega što se može naći na tržištu. Zahvaljujući visini od gotovo 47 centimetara, Studio 530 se izdvajaju u moru rivalskih proizvoda, a u kućnim uslovima ne mogu proći nezapaženo. Dizajn prednjeg panela polazi iz središta horne, čije se zakrivljene linije protežu preko celog fronta. Na donji deo horne nastavlja se platnena maska srednjotonsko-niskotonske jedinice sa logotipom kompanije na aluminijumskoj pločici, a mat-crna boja plastike i platna doprinosi da se ovi elementi vizuelno odlično uklapaju. Naravno, maska se može skinuti, ali specifičan dizajn čini da zvučnici bez njih izgledaju znatno lošije.
Ipak, ukoliko ste rešeni da izbacite platno iz upotrebe, lepo je znati da proizvođač ne dozvoljava da izgubite ni delić kvaliteta zvuka - u pratećem priboru se nalaze plastični dodaci, koji se postavljaju na deo između visokotonca i mid-basa, kako bi horna zadržala simetričnu formu. Ostatak kabineta je podjednako neobičan jer, nakon svega nekoliko centimetara, bočne i gornja strana polako se sužavaju ka zadnjoj strani. Gornja strana je niža i daleko uža od prednje, zadržavajući samo širinu koja je neophodna za postavljanje panela sa masivnim, pozlaćenim bi-wire terminalima. Iznad terminala je smešten bas-refleks otvor, koji je daleko manjeg prečnika nego što njegova maska sugeriše, dok se u gornjem delu nalazi etiketa sa osnovnim podacima o proizvođaču i modelu zvučnika. Zidovi kabineta izrađeni su od medijapana debljine 19 milimetara i pokriveni vrlo lepim vinilom u imitaciji drveta trešnje koji, u kombinaciji sa crnim prednjim panelom, donosi dodir retro luksuza.
Iako se Studio serija neće dopasti svakom, inženjerima i dizajnerima kompanije JBL treba odati priznanje za retko uspešno spajanje originalnog izgleda i izuzetne funkcionalnosti jer na ovim zvučnicima ništa nije slučajno: forma prednjeg panela povećava
JBL
Horna je izrađena od termoplastike sa dodatkom staklenih vlakana, što je čini čvrstom i antirezonantnom. Upotrebljeni visokotonac je smešten u kompresiono kućište, ima prečnik od 2,5 centimetara i opremljen je patentiranom Teonex membranom.
Ključne karakteristike
Topologija
• Dvosistemski, bas-refleks. Frekvencijski opseg
• 45 Hz - 40 kHz
disperziju visokih tonova bez ugrožavanja mid-bas jedinice, a zakošeni zidovi kabineta umanjuju rezonancu i stojeće talase. Dakle, Studio 530 obećavaju dobar zvuk, a sada je vreme da se to potvrdi na testu.
Iako veća visina zvučnika, bar u teoriji, zahteva upotrebu nešto nižih stalaka, odlična disperzija visokih tonova brzo nas je uverila da ovo nije neophodno, pa su Studio 530 sve vreme testa bili postavljeni na stalke visine 60 centimetara. Visokotonci su od samog početka opravdali očekivanja, kreirajući veoma prirodan i detaljan zvuk. Rasprostiranje i pozicioniranje tonova je zaista bez zamerke i kakvo se samo poželeti može, a Teonex jedinice su pokazale da su spremne za sve izazove pri reprodukciji - priuštile su nam nežne i svilene, ali i prodorne, agresivne zvuke, i savršeno dočarale energiju i raspoloženje muzičara. Raspoloženi za malo blues-rocka u irskom stilu, posegnuli smo za bendom "Taste", a testirani zvučnici su nas podržali iz sve snage. Bilo da su u pitanju teški rifovi na "Sugar Mama", lirski tonovi ili akustične gitare, Studio 530 su sa lakoćom pronalazili i izražavali emocije sadržane u muzici, uz dobro definisanu, ali koherentnu prezentaciju. Detalji su uvek bili u službi celokupne zvučne slike, bez isticanja koje bi odvlačilo pažnju od celine muzičkog dela. U direktnom okršaju sa Q300, ali i znatno jeftinijim DALI Concept 2, Studio 530 su nam pružili ubedljivo najveću količinu detalja i veoma
“Studio 530 predstavljaju veliki pomak u odnosu na prethodnike i vraćaju prekookeansku legendu u borbu sa brojnom konkurencijom.”
živu i angažovanu reprodukciju, koju je bilo zanimljivo slušati bez obzira na izbor muzičkog materijala. Njihov visokotonski spektar bio je nesumnjivo najsavršeniji, a da nijednog trenutka nisu postali previše agresivni i naporni za slušanje. Dinamika je takođe bila na visini zadatka, a srednjotonski opseg odličan iako za dlaku povučeniji. Jedinu slabiju stranu, koliko god to neobično zvučalo kad je američki proizvođač u pitanju, predstavljalo je niskotonsko područje. Mid-bas drajveri, relativno malog prečnika za ovu kategoriju i dimenzije kabineta, daju sve od sebe i često uspevaju da stvore dobru niskotonsku podlogu, ali problem je što to jednostavno nije dovoljno da bi pariralo ovako moćnoj i svestranoj visokotonskoj jedinici. Iako niskotonski opseg ima solidnu masu, nedostaju mu snaga i pravi udarac, a povremeno dolazi i do gubitka definicije usled pokušaja drajvera da odsvira nešto za šta nije sposoban. Čak ni eksperimentisanje sa pozicioniranjem nije donelo posebno poboljšanje jer su se Studio 530 pokazali kao prilično neosetljivi po ovom pitanju, uprkos tome što imaju bas-refleks otvor na zadnjoj strani. Udaljavanje od zidova i ubacivanje sunđera u portove donekle je ublažilo ovu pojavu, ali je i dodatno umanjilo ekstenziju niskotonskog opsega, pa se kao jedino rešenje nameće kombinovanje odgovarajuće pozicije sa pažljivim odabirom ostatka sistema.
Iako nisu savršeni, Studio 530 predstavljaju veliki pomak u odnosu na prethodnike i vraćaju prekookeansku legendu u borbu sa brojnom konkurencijom. Pored zvuka, znatno je poboljšan kvalitet izrade, a originalni dizajn daje ovim zvučnicima zaista jedinstven izgled i donosi vizuelno osveženje u svaki prostor. Sa nestrpljenjem očekujemo naredne brojeve i testove podnostojećih modela, koji bi gabaritom i brojem zvučničkih jedinica mogli da nadomeste ono što
Slušali smo Album "Taste" istoimenog benda, u kojem je karijeru počeo slavni irski gitarista Rory Gallagher.
nedostaje najmanjem u seriji, a vama preporučujemo da poslušate ove zvučnike i sami se uverite u njihove kvalitete.
Plus
M Originalan i atraktivan dizajn.
M Sjajan i prirodan visokotonski opseg.
M Odlična dinamika i detaljnost.
Minus
K Zahteva pažljivo uparivanje.
Oprema
 Exposure 2010S2
 Marantz CD4000
 PC muzički server
 Pro-Ject DAC Box FL
 Hegel HD10
 Oehlbach, Neotech, QED kablovi
JBL Studio 530
J Preporučena snaga pojačala: 125 W
J Frekvencijski opseg (-6 dB): 45 Hz – 40 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 86 dB
J Impedansa: 6 oma
J Topologija: 2x130 mm bas/srednjoto nac, 1x25 mm visokotonac
J Dimenzije (ŠxVxD): 214x467x222 mm
J Masa: 7,7 kg
J Cena: oko 530 €
ã Loop Media, 021/4751-777
Više od šest godina nakon testiranja modela Concept 8 (HF09, januar 2006), u našem magazinu ponovo su se našli zvučnici iz ove serije - ovoga puta nešto manjeg gabarita i sa oznakom Concept 2. Bojan Jović
serija Concept je godinama predstavljala početak ponude danskog proizvođača, a tu ulogu izgubila je tek nedavno, predstavljanjem još pristupačnije linije Zensor. Da podsetimo, serija Concept obuhvata regalske modele Concept 1 i 2, podnostojeće Concept 6, 8 i 10, centralni zvučnik Concept Center, kao i sabvufer sa oznakom Concept Sub. Dakle, na raspolaganju su svi sastojci za sastavljanje različitih stereo i surround postavki, a za popularnost i dugovečnost serije ponajviše je zaslužan sjajan odnos cene i kvaliteta zvuka.
DALI Concept 2 predstavljaju veće regalske modele u seriji, koji se po dimenzijama mogu svrstati među bookshelfove srednje veličine. Uz zvučnike se isporučuje korisničko uputstvo na danskom i engleskom jeziku, koje je štampano na kvalitetnom papiru. Pored tehničkih karakteristika i smernica u pogledu povezivanja i pozicioniranja, uputstvo sadrži jednostavno napisane savete o uparivanju zvučnika i sličnim mukama svakog borca za dobar zvuk, pa zaista ostavlja utisak da je pisano od audiofila - za audiofile. Danski proizvođači su nas odavno navikli da o
njihovim zvučnicima ne sudimo na osnovu izgleda, bar kad su pristupačnije serije u pitanju. Danish Audiophile Loudspeaker Industries u ovome nije izuzetak jer Concept 2 izgledaju krajnje obično i bez posebnih dodataka koji bi ga učinili vizuelno atraktivnijim. Kabinet je izrađen od medijapana debljine 14 milimetara i odlikuje se pravilnim linijama i uglastom formom, uz izuzetak zasečenih rubova u gornjem delu prednjeg panela. Par koji nam je stigao na test imao je vinilni finiš u imitaciji drveta trešnje, a u ponudi su još svetli hrast i crna boja. Na zadnjoj
strani nalaze se etikete sa oznakom modela, serijskim brojevima i osnovnim tehničkim karakteristikama, kao i zvučnički terminali solidnog kvaliteta, izvedeni u kombinaciji pozlaćenog metalnog jezgra i oplate od providne plastike. Terminali su masivni, dobro postavljeni i pristupačni, a omogućavaju povezivanje banana i viljuška priključaka, kao i golih žica, doduše samo u single-wire postavci. Ukupan kvalitet izrade zvučnika sasvim je dobar, bez ikakvih manjkavosti i ubedljiv u svakom detalju, pa u tom smislu Concept 2 nesumnjivo prevazilaze iznos koji se za njih traži. Prednji panel je vizuelno izdvojen mat-sivom bojom, sa kojom su usklađeni i okviri dve zvučničke jedinice. Za visokotonski spektar zadužena je tekstilna jedinica od 2,5 centimetara, smeštena u poveći okvir sa logotipom proizvođača pri vrhu, dok je za srednje i niske tonove upotrebljen drajver prečnika 16,5 centimetara. Membrana ovog drajvera izvedena je u tamnijoj nijansi bordo boje, što, u kombinaciji sa istaknutim zavrtnjima, deluje veoma robustno i ostavlja uverljiv utisak. U pogledu tehničkih karakteristika, proizvođač deklariše frekvencijski raspon od 43 herca do 25 kiloherca, uz osetljivost od 87 decibela (1 W / 1 m) i nominalnu impedansu od osam oma, a rezna frekvencija postavljena je na tri kiloherca. Za razliku od uobičajenog rešenja sa jednim bas-refleks otvorom, Concept 2 su opremljeni sa dva manja, koji imaju prečnik od oko tri centimetra i postavljeni su u donjim uglovima prednje strane. Pored manje uočljivosti, ovakva postavka ostavlja više mesta za zvučničke jedinice, a frontalno pozicioniranje otvora smatramo idealnim rešenjem kad su u pitanju regalske kutije - po definiciji, one su predviđene za manje prostorije, pa onda i pozicioniranje treba da bude što jednostavnije.
DALI
prednji panel je vizuelno izdvojen mat-sivom bojom, sa kojom su usklađeni i okviri dve zvučničke jedinice. Za visokotonski spektar zadužena je tekstilna jedinica od 2,5 centimetara, smeštena u poveći okvir sa logotipom proizvođača pri vrhu.
Topologija
• Dvosistemski, bas-refleks
Frekvencijski
opseg
• 43 Hz - 25 kHz
preporučena snaga pojačala
• 40-120 W
Podstaknuti skorašnjim pozitivnim testovima modela iz serije Zensor, ali i veoma dobrom reputacijom koja prati ovog proizvođača, priznajemo da smo slušanje započeli sa prilično velikim očekivanjima. Album "Unplugged" Erica Claptona prikazao je Concept 2 u zaista fantastičnom svetlu, sa sjajnim ritmom na "Hey Hey" i nepogrešivim razdvajanjem zvukova dve akustične gitare. Detalji i mikrodinamika su bili za primer, uz sasvim veran i pun visokotonski spektar, koji nijednog trenutka nije imao veštački prizvuk. Takođe, prateći zvuci poput udaranja u telo gitare, okidanja žica i reakcije publike čuli su se potpuno jasno, ali ne i prenaglašenoupravo kako i treba. Scena je bila veoma dobro razvijena po širini i visini, uz jasno pozicioniranje muzičara u prostoru. Dubina je nešto slabija, pa izostaje impresivan utisak prostornosti na koji se može naići kod znatno skupljih zvučnih kutija - kada se u obzir uzme cena testiranih zvučnika, ovo teško da se može smatrati manom. Srednjotonski opseg se odlikuje jednako bogatim i detaljnim tonovima, dok je celokupna prezentacija bila prilično neutralna, uz retke izlete na svetliju stranu zvuka. Udruženi sa uređajima koji, svaki ponaosob, koštaju gotovo tri puta više od njih, Concept 2 su blistali u sjajnoj i relaksiranoj reprodukciji svega što smo im ser -
“Ove kutije će se bez kompleksa suprotstaviti i pedesetak odsto skupljim zvučnicima.”
virali. Bas područje je odlično definisano, utegnuto i dinamično, ali bi mu povremeno dobrodošlo malo više autoriteta - jednostavno, izostaje onaj konačni, sirovi udarac koji se oseti u ušima, ali i u stomaku. Zahvaljujući frontalnim bas-refleks otvorima, pozicioniranje ovih kutija je veoma jednostavno. Nakon kratkotrajnog eksperimentisanja, optimum smo pronašli na pedesetak centimetara od zadnjeg i bočnih zidova, uz postavljanje kutija pod blagim uglom ka poziciji za slušanje. Ipak, Concept 2 ne zahtevaju previše prostora ni iza njih ni sa strane, pa će se zadovoljiti već sa 30 centimetara slobodnog prostora i pružiti odličan zvuk i u manjim sobama.
Kao i obično kad se na testu nađe zanimljiva sprava, poređenje sa konkurencijom je neizbežno. Međutim, ubrzo smo zaključili da konkurencije, bar kad je reč o našem tržištu, baš i nema mnogo. Dojučerašnji rivali zamenjeni su novim modelima, koji su cenom odskočili daleko od svojih prethodnika, a Concept 2 su nekako ostali u praznom prostoru, na pola puta između najjeftinijih i onih ozbiljnijih serija i sa svega nekoliko direktnih konkurenata. Ipak, ove kutije će se bez kompleksa suprotstaviti i pedesetak odsto skupljim zvučnicima - mi smo ih poredili sa KEF Q300 (550 evra) i priznajemo da su razlike bile veoma male. Ukratko, Concept 2 su se pokazali kao jednako muzikalni, uz nešto otvoreniji karakter koji je na momente čak i više prijao ostatku sistema. Veoma slični u pogledu deklarisanih karakteristika, ova dva modela svirala su jednako glasno i bez razlike u mikrodinamici, a Q300 su preuzimali primat samo u ekstremnim situacijama, kad se ispoljavao nešto dublji i teži bas, kao i veća masa i prisutnost celokupne zvučne slike. Vredi li to razlike od preko 200 evra? Kada budemo spoznali odgovor na ovo pitanje, hi-fi kao hobi će verovatno prestati da postoji. Pre bismo rekli da Concept 2 imaju najveću konkurenciju upravo u sopstvenoj kući, u modelu Zensor 5, koji pružaju kompletniju zvučnu sliku za daleko manju razliku u ceni.
Na kraju, možemo samo da izrazimo zadovoljstvo što su sjajni
DALI zvučnici ponovo prisutni na našem tržištu. U nekoliko
Slušali smo Album "Unplugged", jedno od najboljih izdanja gitarske legende erica Claptona u poslednjih dvadesetak godina.
prethodnih testova uverili smo se da ove kutije zaista pružaju maksimum za uložen novac i da svoje atribute, bar kad su pristupačnije serije u pitanju, skrivaju iza jednostavnog i nepretencioznog dizajna. Concept 2 u ovome nisu izuzetak i u stanju su da pruže istinsko uživanje u odličnom zvuku, po ceni koja će većinu konkurencije dovesti do očajanja.
Plus
M Fantastičan zvuk za malo novca!
M Jednostavno pozicioniranje.
M Solidan kvalitet izrade.
Minus
K Ništa.
Oprema
 Exposure 2010S2
 Marantz CD4000
 PC muzički server
 Pro-Ject DAC Box FL
 Hegel HD10
 Oehlbach, Neotech, QED kablovi
DALI Concept 2
J Preporučena snaga pojačala: 40-120 W
J Frekvencijski opseg (+/- 3 dB): 43 Hz - 25 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 87 dB
J Impedansa: 8 oma
J Topologija: 1x165 mm bas/srednjoto nac, 1x25 mm visokotonac
J Rezna frekvencija: 3 kHz
J Dimenzije (ŠxVxD): 200x390x260 mm
J Masa: 6,3 kg
J Cena: 338 €
ã Audiophile, 011/311-0821
Pojačalo i CD plejer danskog proizvođača predstavljaju dizajnerski skladnu celinu. Njihov pedigre je odličan, a proizvođač tvrdi da su novi modeli znatno unapređeni.
Densen je danska kompanija koju je 1992. godine osnovao Thomas Sillesen. Proizvodni kapaciteti ovog originalnog evropskog proizvođača smešteni su u gradu Esbjerg na poluostrvu Jutland. Kompanija u svojoj ponudi ima pojačivače, CD plejere i jedan tjuner. Pored toga, nudi i neke zanimljive dodatke kao što su DeMagic kompakt-disk namenjen razmagnetisanju putanje signala i malim indukovanim magnetima koji se stvore na tom putu, što bi svakako bilo interesantno probati. No, jedna od osovina razvoja ove kompanije leži na istoriji pojačala koje su proizvodili i uspešno prodavali. Nama je na test stigao model iz Beat serije, B-110+, naslednik najprodavanijeg high-end modela u istoriji skandinavskih audio-kompanija sa oznakom B-100. Sledeća komponenta na testu je CD plejer, model Beat B-410+. Dizajn ova dva uređaja nije sličan, on je gotovo identičan. Kada ne bi postojala oznaka na diskretnom poklopcu nosača CD plejera, ne bismo mogli da ih razlikujemo. Možda ovo neke od naših dragih čitalaca podseća na određene serije Bang & Olufsen uređaja. Bitno je reći da su Densen B-110+ i B-410+ izrađeni od aluminijumskih ploča, gde poklopac pokriva prednju i gornju stranu i napravljen je iz komada. Finiš je divan, matiran i poseduje određenu teksturu, sa tako precizno obrađenim ivicama da skoro mo-
žete da se posečete na njih. Tasteri su postavljeni simetrično, okrugli su i jednakih dimenzija. Svidelo nam se što imaju kratak, čvrst hod i što su metalni. Nazivi tastera nisu navedeni sa prednje strane, već se nalaze uz gornju ivicu uređaja, što je dobar dizajnerski štos i praktično rešenje kada su uređaji ispod nivoa očiju, kako najčešće i jeste slučaj. Ekrani su dotmatriks tipa, sa segmentima lepe, nenametljive crvene boje, skoro iste nijanse kao kod Simaudio komponenti. Po uključenju mrežnog prekidača (sa zadnje strane) svaki od njih kulturno ispiše svoj naziv. Pojačalo potom uđe u standby mod, dok CD plejer ostane spreman za narednu komandu.
Osnovne komande pojačala B-110+ čine tasteri za uključenje i izbor jačine zvuka, locirani sa leve strane ekrana. Desna strana poseduje samo jedan taster namenjen sekvencijalnom izboru aktivnog izvora i dva dodatna, od kojih je jedan namenjen funkcionisanju opcionog internog surround procesora zvuka. Poslednji taster daje informaciju o predefinisanom nivou zvuka pojačala (nivo zvuka koji postaje aktivan kada se pojačalo isključi iz mreže, a zatim ponovo uključi) i nivou zvuka svakog kanala kada se opciona kartica za primenu u sistemu kućnog bioskopa instalira. Zadnja strana obiluje ulazima – ima ih šest, prisutne su i konekcije za malopre pomenuti
Zoran Karapandžićprocesor, kao i izlazi dva analogna snimača. Podržan je jedan par zvučnika sa konektorima odličnog kvaliteta. RCA konektori su solidne izrade, mada nijedan od interkonekcionih priključaka ne poseduje čvrstinu mašinski obrađenog šasijskog priključka. Na kraju, postoji i DenLink – priključak namenjen komunikaciji između Densen komponenti i dva konektora za napajanje. Prvi koristi mrežni napon, dok drugi upotrebljava opciono eksterno napajanje, verovatno za sekciju kontrole pojačala. Plejer je koncipiran na sličan način, ali na njemu ne postoji taster za stand-by mod, što je više nego čudno. Komande su klasične, vezane za transport, sa dve dodatne – za invertovanje faze zvučnog signala i status koji prikazuje razne podatke vezane za proteklo vreme numere i slično, a neke od opcija su moguće isključivo preko daljinskog upravljača kojeg Densen simpatično naziva Gizmo. Linijskih analognih audio-konektora ima dva para, solidnog kvaliteta, dok je S/PDIF izlaz šasijski RCA konektor, nema Toslink konekcije. On se može i isključiti pomoću malog klik-klak prekidača. Densen B-410+ takođe pruža mogućnost komunikacije sa ostalim Densen komponentama pomoću DenLink ili Link opcije, pa su u tu svrhu postavljena čak tri multipinska konektora. Lepo je što ovaj CD plejer ima opciju programiranja redosleda numera:
istorija reproduktora CD formata krenula je sa skromnim programiranjem, preko napretka u vidu desetina potrebnih i manje potrebnih opcija, da bi danas većina kvalitetnih plejera imala inteligenciju i komfor na nivou automatskog gramofona od pre trideset godina. Pružite vlasniku mogućnost programiranja i videćete koliko je malo potrebno da čovek bude srećan. Daljinske upravljače nismo dobili uz komponente koje su nam stigle na test, te ih nećemo ni komentarisati. Uputstvo je pomalo lucidno, donekle specifično, a pokriva skoro sve uređaje u ponudi. Iako je ovo praktično sa stanovišta proizvođača, smatramo da za skoro hiljadu i po evra kupac zaslužuje mnogo više od dve strane zgusnutog i donekle nejasnog teksta vezanog za B-110+. Situacija ni sa B-410+ nije mnogo bolja – dve strane za čak tri modela plejera. Uputstvo takođe navodi da su modeli plejera B-410+ i B-420 konstruisani tako da mogu biti interno unapređeni i postići identičan kvalitet naprednijih modela, sve do nivoa CD plejera Beat B-440.
Dopao nam se danski smisao za humor: uputstvo sadrži sekciju specifikacija sa rubrikom koja navodi korišćene digitalno-analogne kovertere u seriji CD plejera
Densen
Osnovne komande pojačala B-110+ čine tasteri za uključenje i izbor jačine zvuka, locirani sa leve strane ekrana. Desna strana poseduje samo jedan taster namenjen sekvencijalnom izboru aktivnog izvora
B-410+/420/440. Umesto oznake integrisanog kola, ovde piše doslovce „Just listen...“ Koga briga, sem konstruktora, kakav je konverter unutra? Bitno je da svira kako treba.
Konstrukcija Densen pojačala i CD plejera ima dosta zanimljivih elemenata. Pre svega, tu je maksimalna upotreba SMD komponenti, posebno uočljiva unutar pojačala. Beat 110+ poseduje veliki broj releja u unutrašnjosti i uključenje pojačala dovodi do rada armade malih elektromagnetskih preklopnika. Ovo se nastavlja i u periodu kada sistem dostiže predefinisani nivo jačine. Svaki ulaz je kontrolisan relejom, ali pored toga postoji još osam komada, što nas navodi na pomisao da se radi o nekoj vrsti diskretnog atenuatora. Konstrukcija je u potpunosti diskretna, a metal-film otpornici nalaze se svuda naokolo, dok se sekcija pojačala snage završava sa dva para tranzistora. Danski proizvođač se baš potrudio da ih sakrije: kao hladnjak se koristi celokupno kućište, a posebno njegov donji deo. Tranzistori su odozgo pritisnuti snažnom letvom sa logom proizvođača, ispod koje se nalazi neka vrsta termootpornog sunđera. Ovo je lep primer brige oko suzbijanja vibracija na izlaznom stepenu. Mi smo ustanovili da je izlazni par baziran na 2SC2837 i 2SA1186 planarnim tranzistorima, poreklom od Sankena. Napajanje je izvršeno pomoću torusnog transformatora sa oznakom Densena. On poseduje više izlaza, od kojih su interesantna dva namenjena izlaznom pojačalu. Svaki od tih izlaza daje napon od dvadeset sedam volti i maksimalno osam ampera struje. U centru transformatora je antivibraciona masa. Filterska sekcija koristi elektrolitske kondenzatore sa oznakom Densena, svaki kapaciteta od po deset hiljada mikrofarada, ukupno čak sedamdeset hiljada, što je više nego do-
“Densen je laserski precizan instrument, sa dobrim ocrtavanjem tri dimenzije, bez pumpanja zvuka.”
Izlazna analogna sekcija.
DAC.
Risiver Cirrus Logic CD8416. Sekcija spoljnjeg kloka transporta. Modifikovan PC transport.
Filterski kondenzatori –ukupno 40.000 mikrofarada.
Torusni transformator.
voljno za pojačalo deklarisane snage od šezdeset vati pri otporu od osam oma. Prisutne su i lako uočljive konekcije za dalja proširenja: kartice za RIAA pretpojačala, sistem kućnog bioskopa (mesto na zadnjoj ploči već postoji) i slično. CD plejer B-410+ ima jednako zanimljivu konstrukciju: kao osnova transporta koristi se PC CD ili DVD jedinica sa paralelnim interfejsom. Najinteresantnije je što su ovu jedinicu otvarali u Densenu i jedan od poklopaca je ručno skraćivan kako bi stao u kućište B-410+ plejera. Na samom transportu postoji obična, laserski odštampana nalepnica, zalepljena preko fabričke, na kojoj piše: Densen CD Transport Version 2. Navedeno je i da se koristi posebno prilagođeni glavni klok, kao i softver i kontroler iz kuće. Mali pogled na zadnju stranu ukazuje da je Densen zaista radio nešto oko ovog transporta: konektor sa S/PDIF izlazom ide na matičnu ploču u blizini digitalnog izlaza, dok drugi koaksijalni kabl kreće sa ploče, sa sekcije gde se nalazi kvarcni kristal, ka unutrašnjosti transporta i kontroliše interni klok pomenutog. Moguće je da ima ulogu nekakvog eksternog kloka ovom transportu. Sekcija napajanja je zasnovana na Noratelovom torusnom transformatoru, a filtracija na četiri Densen elektrolitska kondenzatora, od kojih je svaki kapaciteta od deset hiljada mikrofarada – ukupno četrdeset hiljada, kao nekada najbolji Sonyjevi CD plejeri iz ES serija. Kao digitalni audio-risiver koristi se kolo Cirrus Logic CS8416-CSZ. Sa druge strane, digitalno-analogni konverter je dobro skriven ispod oklopa sa oznakom proizvođača i tačan uvid u kolo zahtevao bi njegovo odlemljivanje. Izlazna sekcija je bazirana na brzom LF412C dual operacionom pojačivaču sa J-FET ulazom. Sa tehničke strane, Densen Beat plejer i pojačalo deluju kao dve veoma respektabilne sprave.
Zvučni test
Rešili smo da Densen Beat B-110+ i B-410+ na početku testiramo kao kombinaciju jer se dizajnom savršeno uklapaju i nekako nam je prirodno bilo da ih prvo čujemo kao jedinstvenu celinu. Prvi taktovi muzike iskreno su nas oduševili: elegantno tanka i nežna pojava Densenovog dvojca u potpunoj je suprotnosti sa notama koje izlaze
Slušali smo Majstora ritma petera Gabriela u hibridnom CD/SACD izdanju Shaking The Tree: Sixteen Golden Greats.
iz zvučnika. Snažan bas, dobro definisan do samog dna, zaplovio je prostorijom. Sade u pesmi "Soldier of Love" podsetila nas je na to kako je izvela ovu pesmu na početku svog nastupa u Beogradu. Densen kombinacija ima odličan osećaj za ritam: kao da posmatrate vrhunskog stepera dok izvodi svoju tačku. Ako mislite da je to normalna pojava kod pojačala od hiljadu i petsto evra – varate se. Slušali smo Petera Gabiela u numeri "Sledge Hammer", koja, kako i treba, obiluje lucidnom idejom i jednako dobrom dinamikom ovog darovitog britanskog muzičara. Densen je odlično držao kontrolu nad našim Elac zvučnicima, koji inače traže ne toliko jako koliko kvalitetno pojačalo kako ga ne bi osramotili. Rezultat je bio bolji od očekivanog. Sledeća numera koju smo slušali bila je potpuno suprotna – umesto udaračkog parnog čekića, Peter Gabriel je otpevao emotivnu "Red Rain", sa poslednjim taktovima koji su nas naterali da zadrhtimo – tužan glas pevača potpuno je doživeo reinkarnaciju pomoću Densena.
Ključne karakteristike
Densen Beat B-410+
Transport:
• Modifikovan pC CD/DVD transport
Konverter:
• Just listen...
Karakter zvuka Densen kombinacije odgovara onome što vole ljubitelji Tandberga, ali sa boljom reprodukcijom donjeg kraja nego što to postižu nekadašnji risiveri. U tom smislu, Densen je laserski precizan instrument, sa dobrim ocrtavanjem tri dimenzije, bez pumpanja zvuka oko instrumenata. Prezentacija vodi računa o svakoj tananoj noti u vazduhu sa istom predanošću, otprilike kao vrhunski krojač dok brine o svakom šavu na odelu koje šije. Zvuk Densena nije
lenj već agilan i kreće odmah iz niskog starta svom snagom. Mikrodinamika je odlična i omogućava slušanje ovog sistema i pri niskim nivoima glasnoće. Konzistentnost se nastavlja i pojačavanjem izlaznog nivoa pojačala. Beat B-110+ nije pravi bokser teške kategorije već vrhunski srednjak i držaće se uspešno do poslednjih sekundi poslednje runde, kada će, na samom kraju, izgubiti dah i početi da igra po naredbi gospodina Klipinga. Ali, ništa strašno, samo ne terajte pojačanje na poslednjih par podeoka kada koristite zahtevne kutije. Sve ovo je sasvim normalno: neizvežbanom uhu će se činiti kao da Densen B-110+ može da izbaci skoro stotinu vati snage. Činjenica je da njegovih šezdesetak vati na osam oma zvuče daleko snažnije nego na papiru.
Plus
M Laserski precizan zvuk.
M Odličan bas.
M Dinamika i kontrola.
M Odličan kvalitet izrade.
Minus
K Ništa.
Densen Beat B-110+
J Kontinualna snaga: 2x60 W (8 oma)
J Broj analognih ulaza: šest linijskih
J Broj izlaza za zvučnike: 1
J Dimenzije (ŠxVxD): 444x64x310 mm
J Masa: 10 kg
J Cena: 1.478 €
ã Audiophile, 011/3110-821
Svidelo nam se što je Densen surov: nema tu umiljavanja slušaocu, a još manje izvođačima. Sirotinjska produkcija se odmah čuje i Densen je nimalo ne skriva, bez bojazni. Zbog toga budućim vlasnicima možda neće prijati sva muzika koju su do juče slušali. Ali, sa druge strane, pažljivo produkcijski obrađeni snimci biće melem za uho i dušu. Hoćete da lovite detalje? Densen je tu. Hoćete snažan udarac u bubanj? Nema problema. Hoćete zvuk lomljenja čaše? Izvolite.
Hoćete muziku, a ne zvuke? E, tu Densen sija, pravi high-end za novac koji nije zanemarljiv, ali, iskreno, nije ni približan ceni „velikih“ high-end uređaja. Sa njim baš može da se živi, samo morate malo da naučite da ne pratite sve te silne note i notice jer se možete relativno brzo umoriti.
Do sada smo slušali kako Densen kombinacija radi zajedno i možemo reći da je ovde na delu jedna dobra sinergija. Odvojeno, čini nam se da je pojačalo bolji deo dvojca, prvenstveno po pitanju neutralnosti i prostornosti, uz zadržavanje svih malopre navedenih pozitivnih osobina. Sa druge strane, zvuk CD plejera B-410+ poseduje sve osobine koje bi trebalo da krase uređaj od hiljadu i petsto evra, ali on dodaje i jednu vrstu koloracije srednjim tonovima. Nije to toplina, niti se brišu detalji, to je jednostano... koloracija, otprilike kao kada stavite naočare koje imaju nežnu nijansu bledocrvene boje – sve izgleda skoro isto, ali ne baš onako kako bi trebalo da bude. Zamena pomenutog plejera našim Lyngdorfom CD1
dala je jasan napredak u smislu isključenja koloracije, prirodnosti zvuka i povećanja širine scene, tako da je pojačalo Beat B-110+ još više profitiralo.
Danski dizajn koji se uklapa u skoro svaki ambijent i ima neprolaznu vrednost, preciznost izrade i pošten pristup dizajnu komponenti predstavljaju samo prve članove jednačine. Nastavak sledi u zaista dobrom zvuku za ovu klasu uređaja, koju mnogi mogu voleti toliko da im Densen postane audio-kombinacija na duže vreme. Pojačalo i CD plejer predstavljaju komponente kojih ćemo se uvek rado sećati i poželeti da ih iznova slušamo.
Plus
M Preciznost prezentacije.
M Fini detalji na celom opsegu.
M Dinamika i solidna prostornost.
Minus
K Blaga koloracija srednjeg opsega.
Densen Beat 410+
J Analogni izlazi: 2 x single-end RCA
J Digitalno-analogni konverter: nije navedeno
J Rezolucija DAC-a: 24 bita
J Dimenzije (ŠxVxD): 444x64x310 mm
J Masa: 7,5 kg
J Cena: 1.478 €
ã Audiophile, 011/3110-821
Mira 3 je pojačalo napravljeno u Britaniji, srednje kategorije i minimalističkog dizajna. Narodna izreka kaže: „Ispod Mire sto đavola vire“, a Mira 3 upravo takva i jeste…
udoba kada skoro sva dostupna tehnika stiže iz Kine, lepo je sresti relativno jeftino pojačalo koje se i dalje proizvodi u matičnoj zemlji – Velikoj Britaniji. Rega Mira 3 je naslednik popularne Mire, čija tradicija seže godinama unazad. Aluminijumsko kućište elegantne sive boje i zaobljene gornje površine nenametljivo se uklapa u svaki prostor. Ono što je posebno interesantno jeste položaj hladnjaka izlazne sekcije, koji je pozicioniran sa donje strane pojačala i praktično zauzima celu donju ploču, a deo toplote se prenosi i na ostatak metalnih površina kućišta. Zbog svoje enormne površine hladnjak je u svim situacijama mlak, što je dobro jer pojačalo ne trpi veliki stres usled grejanja. Prednja ploča je plastična, kao i na pojačalu Brio-R istoimenog proizvođača, testiranog u broju 44 našeg časopisa. Takva rešenja nisu poželjna – ne zato što žudimo za dvadeset milimetara debelim aluminijumom sa prednje strane, već zbog toga što se plastična prednja ploča lakše može ogrebati i čini uređaj jeftinijim nego što zaista jeste. Kako bi razbili monotoniju, Britanci su ovu ploču preterano zakomplikovali podelivši je na tri zasebna dela između kojih se nalaze prorezi, a prisutni su i hromirani inbus zavrtnji sa prednje strane. Nažalost, na primerku koji smo dobili jedan od bočnih elemenata nije bio dobro uklopljen i prorez između njega i srednjeg elementa imao je nestandardnu širinu celom dužinom. Ovo je estetski nedostatak kakav smo viđali na
britanskim komponentama još pre više desetina godina, nama skoro da je bio simpatičan, ali sumnjamo da će biti budućem kupcu.
Komande koje Rega Mira 3 poseduje dovode posmatrača u nedoumicu: kao da neka od njih fali. Tu je klasični mehanički mrežni prekidač sa jedne i „mute“ i „tape“ tasteri sa druge strane, koji, pomoću malenih LEDova unutar tastera, daju informaciju da su aktivni. Glavno, veliko dugme (takođe plastično) nalazi se blizu sredine i okretanjem pojačava ili smanjuje jačinu zvuka. U skladu sa tim pale se i gase LE diode postavljene oko kontrole, koja je, u stvari, enkoder. Na svaka četiri klika enkodera pali se ili gasi jedna dioda – dvadeset svetlećih dioda za osamdeset koraka od po jedan decibel. Rešenje je odlično, efektno i jednostavno. Jačina osvetljenja se može birati u tri koraka. A izbor aktivnog ulaza? Enigma se rešava brzo: pritisak na enkoder prebacuje pojačalo u mod izbora ulaza, gde se rotiranjem komande bira neki od pet izvora. Da ne zaboravimo, jedan od njih je gramofonski i podržava MM zvučnice ili MC visokog izlaznog nivoa. Zvuk releja koji se aktiviraju pri ovim komandama predstavljao je prijatnu muziku za naše uši.
Rega Mira 3 poseduje infracrveni prijemnik daljinskog upravljača, ali se sam daljinac mora dokupiti – što je neverovatno u današnje vreme. Ovo ima smisla samo ukoliko hoćete da njim kontrolišete još neke Rega uređaje (CD plejer, na primer). Inače,
Zoran Karapandžićbolje je da uzmete neki Logitech Harmony univerzalni daljinski upravljač i preuzmete listu kodova sa Logitech sajta. Probali smo – radi, a i praktičnije je.
Konektori sa zadnje strane Mira 3 pojačala deluju kvalitetno iako nisu pozlaćeni. Izlazi za zvučnike su postavljeni kao na nekim AV risiverima: levi i desni kanal jedan iznad drugog umesto jedan pored drugog. Konektori su takvi da primaju golu žicu manjeg prečnika ili stopice, ali nisu mnogo odmaknuti od podloge. Činilo se najsigurnijim da se proba sa bananicama, samo je potrebno izvaditi poklopce sa konektora, što ne ide baš glatko.
Uputstvo je jednostavno i vrlo profesionalno napisano: korisnika vrlo praktično uvodi u korišćenje pojačala, sa dijagramima toka i rešenjima u slučaju nedoumica ili problema. Na samom kraju se nalaze podaci o mogućim podešavanjima osetljivosti gramofonskog pretpojačala, linijskih ulaza i nivoa izlaza pretpojačivačke sekcije (nije prisutan na našem primerku). Iako se navodi da neke od ovih operacija treba da obavi ovlašćeni Rega diler, ovim se znatno povećava fleksibilnost pojačala, što i te kako pozdravljamo.
Čvrst poklopac koji pokriva gornju, bočnu i ivice donje strane krije vrlo pristojan britanski inženjering. Zato je Rega Mira 3 pravi primer kako se sve što treba ne nalazi spolja već iznutra. Velika matična ploča
krije pedantno raspoređene komponente. U oči odmah upadaju polipropilenski i metalizovani poliester kondenzatori, te relativno mali broj „sitnih“ elektrolita u sekciji pretpojačala i pojačala snage. Ulazna sekcija poseduje bateriju NEC mikroreleja, od kojih jedan vodi signal ka gramofonskom pretpojačivaču baziranom na JRC-ovoj verziji TL072 operacionog pojačivača. Pretpojačalo je takođe bazirano na monolitnim operacionim pojačivačima tipa NE5532. Dva od njih rade kao u sklopu Wolfson WM8816 kola za stereo-digitalnu kontrolu jačine zvuka, koje detektuje zero crossing tačku signala i tada menja jačinu signala da se ne bi čuo „klik“ zvuk.
Izlazna sekcija je bazirana na po dva tranzistora po kanalu. Transformator je torusni, sa oznakom Rega Mira. Ispravljačka sekcija se sastoji od dva dela: jednog sa monolitnim Grecovim spojem i drugog sa diskretnim elementima. Elektroliti su, redom, poreklom od Sanwhe, četiri komada sa po 4.700 mikrofarada i još četiri kapaciteta 1.000 mikrofarada, verovatno za sekciju pretpojačivača. Izbrojali smo šest stabilizatora napona, što je odlično s obzirom na to da se radi o pojačalu srednje klase. Sa inženjerske strane, Rega Mira 3 predstavlja pravi pozitivan primer produkcije britanske audio-industrije.
Zvuk
Uz cenu od 780 evra kod lokalnog distributera, nezahvalno je što ovo pojačalo pripada srednjoj klasi uređaja. Kada je mala suma u pitanju, niko ne očekuje da pojačalo zado-
Rega
Ono što je posebno interesantno jeste položaj hladnjaka izlazne sekcije, koji je pozicioniran sa donje strane pojačala i praktično zauzima celu donju ploču, a deo toplote se prenosi i na ostatak metalnih površina kućišta.
volji ozbiljne kriterijume kvaliteta reprodukcije. Kako cifra raste, očekivanja se menjaju i zahtevi postaju stroži. Klasa cene od osam stotina evra nalazi se pod plotunima konkurencije, kako one jeftinije, tako i skuplje. Vrhunac je Brio-R pojačalo iz istoimene kuće, koje je jeftinije svega nekoliko desetina evra.
Zvuk Rega Mire 3 prijaće mnogima: lepo oblikovani srednji opseg njena je najbolja osobina. Blago podrhtavanje glasa Erica Claptona u numeri „Blue Eyes Blue“ može se jasno osetiti, dok je pozornica ovalna i dobro postavljena u prostoru. Pomenuti srednji tonovi nisu isforsirani, oni su tu, blizu slušaoca, meki ali prodorni, jer skoro da ne poseduju zamućenje.
Bas, boljka mnogih starijih britanskih pojačala, ovde je sušta suprotnost: snažan i pun, deluje kao da je čak malo i naglašen. Međutim, on je samo blago zaokružen, „loptast“ mogli bismo reći, sa dobrim detaljima, ali indirektan, ne udara u lice slušaoca kao kod starih Harman/Kardon pojačala, na primer. Kontrola je dobra ukoliko muzika nije preterano zahtevna i zvučnici nisu isuviše gladni struje: Adam Klejton iz U2 u numeri „With or Without You“ jasno pokazuje domete Rega Mira 3 pojačala. Bas koji izlazi iz zvučnika pun je energije i emocija, ali ipak nešto slabije kontrolisan.
Interesantan je podatak koji navodi proizvođač: šezdeset jedan vat sinusne snage po kanalu, na osam oma. Ovim je verovatno želeo da nam pokaže kako brine o sitnicama, te da je svako pojačalo izrađeno prema identičnom standardu.
Ulazi:
• pet linijskih
Nasuprot skromnoj snazi za današnje uslove, Rega Mira 3 subjektivno deluje daleko jače nego što bi se reklo: pojačavali smo je do položaja kontrole jačine na tri časa i nije bilo čujnih izobličenja. Čak nam se jasno činilo kako Mira 3 voli da se pušta glasno, tada se stvarno razigra. Visokotonski opseg je dobar, ali morate ga veoma brižljivo uklapati sa izvorom i interkonekcijskim i zvučničkim kablovima. Detaljnost ovih tonova je prilično kvalitetna s vremena na vreme,
“Zvuk Rega Mire 3 prijaće mnogima: lepo oblikovani srednji opseg njena je najbolja osobina.”
vidi se to u numerama Annie Lennox („Why“, „Walking on Broken Glass“), dok jeftine produkcije Rega Mira 3 surovo kažnjava, kako smo retko imali prilike da vidimo. U tom slučaju, zarobljeni tonovi iskričavo izlaze iz visokotonskih jedinica i prosto iritiraju slušaoca. Širina i dubina pozornice su prema očekivanjima – levo i desno idu do granica zvučnih kutija, dok je dubina prilična, ali njena prednja dimenzija ne ide mnogo van prednjih granica drajvera. No, za ovu klasu cene nemamo zamerke. Treba napomenuti da je izbor dobrih zvučnih kutija ovde krucijalan – kvalitetne regalske će biti zahvalne zaobljenom, mekom basu koji pruža Rega Mira 3, a voleće ga i većina podnostojećih kutija srednje klase, cene do hiljadu evra. Skuplje kutije otkriće da Mira 3 ne ide skroz duboko niti visoko, zato nema smisla ulagati u njih, već razliku u novcu uložiti u kvalitetniji izvor. Rega Mira 3 vredi tačno onoliko koliko košta: za više novca možete nabaviti kvalitetniji Naim Nait 5i, dok je Creek Evolution 2 veoma
Slušali smo Nezaboravni glas Annie Lennox sa albuma „Diva“, koji poseduje vanvremensku dimenziju.
oštra konkurencija. Bilo bi dobro da se daljinski upravljač ne doplaćuje u dvadeset prvom veku, ali pametno osmišljen sistem kontrole, gramofonsko pretpojačalo, kao i zvuk Mire 3 ono su što se računa. Ukoliko tražite nešto u ovoj klasi cene, svakako je vredi čuti.
Plus
M Snažan, dinamičan zvuk.
M Detaljno i čisto srednje područje.
Minus
K Daljinski treba da se dokupi???
Oprema
 Lyngdorf CD-1
 Elac FS210 Anniversary
 Canton Karat M40
Rega Mira 3
J Kontinualna snaga: 2x61 W (8 oma)
J Broj analognih ulaza: 5+1 (RIAA MM)
J Broj izlaza za zvučnike: 1
J Dimenzije (ŠxVxD): 430x100x270 mm
J Masa: 8 kg
J Cena: 780 €
ã One HiFi, 011/212-9117
Najnoviji model u poznatoj seriji Yamaha mini-sistema omogućava reprodukciju 3D materijala, povezivanje na lokalnu mrežu i striming muzičkih sadržaja.
Mini-sisteme sa oznakom PianoCraft prati reputacija odličnog kvaliteta izrade i reprodukcije zvuka i slike, uz dobro odmerene cene i nezahtevnost po pitanju prostora za postavljanje. U ovo smo se i sami uverili nekoliko puta, kada su nam ove spravice dolazile na test i pružile nam mnogo uživanja. Najmlađi, ali i najnapredniji predstavnici PianoCraft serije nose oznake MCR-750 i MCR-755, a razlikuju se samo po zvučnicima koje uz njih stižu. Ovom prilikom u našu redakciju stigao je skuplji model.
Opis
Yamaha MCR-755 sastoji se od Blu-ray risivera sa oznakom BRX-750 i regalskih zvučnika NS-BP200, koji stižu upakovani u dve zasebne, omanje kutije. Prateća oprema obuhvata sve što se u ovoj klasi podrazumeva, od daljinskog upravljača sa baterijama, preko zvučničkih i audio-video kablova osnovnog kvaliteta, pa do uputstva za upotrebu. BD risiver prati dizajnerski pravac započet aktuelnom serijom Yamaha stereo i surround uređaja, koji podrazume -
va prilično oštre "crte lica" sa pregledno postavljenim komandama, uz tračak retro stila. Aluminijumski prednji panel na sebi ima dot-matriks displej solidnih dimenzija, ispod kojeg je postavljena fioka za disk. U donjem delu, na levoj i desnoj strani, simetrično su postavljene dve kružne komande namenjene za kontrolu glasnoće i selekciju izvora. Ostatak panela popunjen je sa nekoliko manjih tastera, uz prisustvo 3,5-milimetarskog izlaza za slušalice i USB priključka.
Gotovo čitavu levu stranu zadnjeg panela zauzeo je ventilator, a na ostatku prostora smešteni su svi neophodni priključci, poput zvučničkih terminala, HDMI i kompozitnog video-izlaza, kao i izlaza za sabvufer. Dodatni audio-ulaz prisutan je u vidu stereo RCA priključaka, a tu su još USB i ethernet port, kao i priključak za FM antenu. Upotrebljeni priključci su prosečnog kvaliteta i potpuno u standardu klase, dok je ukupan kvalitet izrade na veoma visokom nivou, što se od Yamahe i očekuje. Sa visinom od nešto preko 27 centimetara, zvučnici NS-BP200 spadaju u kategoriju
Bojan Jović
najmanjih regalskih kutija, a krasi ih kvalitet izrade koji je potpuno dorastao risiveru. Izvedeni su u dvosistemskoj topologiji, sa malim bas refleks otvorom na zadnjoj strani, dok postavka zvučničkih jedinica obuhvata polipropilenski mid/bas prečnika 12 centimetara i tekstilni visokotonac od dva i po centimetra. Jedinice su smeštene u aluminijumske okvire koji deluju veoma solidno i dodaju ovim malim kutijama dozu ozbiljnosti.
Prema rečima proizvođača, pri njihovoj konstrukciji upotrebljena su pojedina rešenja sa prestižnih Soavo modela, a ističe se neuobičajena dubina kabineta koja bi trebalo da poboljša odziv u niskotonskom spektru. Na kraju, tu su simpatične tekstilne mrežice u formi dva spojena kruga (ko je rekao Mickey Mouse?), koje se pričvršćuju pomoću skrivenih magneta.
U pogledu mogućnosti, MCR-755 predstavlja tipičan primer savremenog uređaja koji je osposobljen za izvršavanje gotovo svih zadataka koji korisnicima mogu pasti na
pamet. Snaga od 30 vati po kanalu iz digitalnog pojačala i više je nego dovoljna za kućnu upotrebu, a donja granica od 50 herca predstavlja odličan rezultat za zvučnike ovih dimenzija i cenovne klase. Pored brojnih audio i video formata koje podržava, mala Yamaha donosi i dve najtraženije opcije - podršku za 3D materijal i mrežno povezivanje sa DLNA 1.5 sertifikatom. Pristup mreži omogućava reprodukciju sadržaja sa NAS uređaja ili računara, gledanje YouTube snimaka i uživanje u internet radio-stanicama. HDMI ARC (Auto Return Channel) će pomoći da se rešite gužve na stolu jer obezbeđuje kontrolu risivera preko daljinskog upravljača od televizora, a i pripadajući Yamahin upravljač je veoma dobar - povećih dimenzija, jednostavnog dizajna i dobro raspoređenih tastera podseća na daljince koje ova kompanija isporučuje uz "velike" AV risivere. Pored reprodukcije sa optičkih medija i mrežnog striminga, MCR-755 reprodukuje audio i video fajlove sa USB memorije, a omogućava i kontrolu iPod/iPhone/iPad uređaja preko daljinskog upravljača. Takođe, uz Apple uređaje je moguće koristiti Music Enhancer, koji poboljšava zvuk kompresovanih audio-formata (MP3, WMA), čineći ga kompletnijim i prijatnijim za slušanje.
Pri prvom uključenju neophodno je obaviti inicijalno podešavanje sistema, koje protiče brzo zahvaljujući preglednim on-screen menijima. Sve je upravo onako kako su današnji kupci navikli i drago nam je da Yamaha na ovom polju nije dozvolila sebi eksperimente, koji u
Yamaha Aluminijumski
prednji panel na sebi ima dot-matriks displej solidnih dimenzija, ispod kojeg je postavljena fioka za disk.
FiveKljučne karakteristike
Formati
• 3D BD, DVD-V, CD-A...
Mrežno povezivanje
• RJ-45
Izlazna snaga
• 2x30W
ovoj kategoriji mogu skupo da koštaju. Povezivanje na lokalnu mrežu obavljeno je za tren, a za to vreme maleni zvučnici u klavirlak finišu šepurili su se na stalcima od kojih su bili tek nešto širi - jednom rečju, zabava je mogla da počne. Reprodukcija muzičkog materijala ubrzo je pokazala da, uprkos malim dimenzijama, testirani sistem uopšte nije za potcenjivanje. Numera "Once Upon a Time in the West" zvučala je kompletno, sa obiljem mase u niskotonskom području i odličnim srednjim opsegom, a MCR-755 je svirao bez straha od prostora i bez problema ispunjavao našu sobu muzikom. Nastavili smo sa "What'd I Say" legendarnog Raya Charlesa, uz odličan tajming i pozicioniranje ritam-sekcije. Za vatromet u završnici bio je zadužen Bryan Ferry sa numerom "Let's Stick Together", uz koju je Yamaha pokazala zube i uverila nas da je dorasla svim izazovima kućnih žurki - zvuk je bio veoma čist i pri većim glasnoćama, a bas nije posustajao ni za trenutak. Generalno, testirani sistem daje nešto svetliji zvuk, pa u zavisnosti od kvaliteta snimka i glasnoće reprodukcije može zazvučati oštrije i izraženije u visokotonskom području, ali se ovo može jednostavno korigovati pomoću tonskih kontrola. Veoma je značajno da reprodukcija preko mreže pruža jednak nivo kvaliteta, a striming se
“Zvuk daleko prevazilazi skromne dimenzije sistema i pokazuje se kao svestran i dorastao svakom zadatku.”
odvija savršeno, bez kočenja sistema ili kakvih drugih anomalija. Na ovom polju jedino razočaranje izaziva nedostatak podrške za FLAC, verovatno najpopularniji format binarnih audiofila - nadamo se da će ovo biti ispravljeno u nekoj od budućih verzija firmvera. O kvalitetu reprodukcije Blu-ray diskova, posebno u kombinaciji sa televizorom dijagonale 140 centimetara, teško je govoriti bez superlativa - iako razlike među BD plejerima postoje, i najslabiji je dovoljno dobar da vas opčini i prikuje za ekran. Prikaz 3D sadržaja je jednako upečatljiv, sa odličnom oštrinom i bez zamućenja ili drugih anomalija pri obodu slike.
Za one kojima ni to nije dovoljno Yamaha je pripremila poslasticu u vidu AIR SURROUND XTREME sistema, koji simulira višekanalni zvuk iz dva zvučnika. Jednom kad smo ga aktivirali, ostao je uključen sve vreme gledanja filmova - pored delimičnog surround ugođaja, ovaj sistem uspešno izdvaja dijaloge od muzičke podloge i zvučnih efekata, pa je ukupan doživljaj daleko bolji. Ukoliko je MCR-755 smešten u veliku prostoriju ili jednostavno volite zaglušujuće efekte, treba reći da je proizvođač ostavio mogućnost priključivanja aktivnog sabvufera.
Za vreme trajanja testa Yamaha MCR-755 nam je omogućila da uživamo u reprodukciji brojnih video i audio formata, strimujemo muziku preko lokalne mreže, slušamo internet i FM radio i uplovimo u svet trodimenzionalnih filmova. Pritom, ove napredne funkcije ni na koji način nisu umanjile kvalitet zvuka, koji daleko prevazilazi skromne dimenzije sistema i pokazuje se kao svestran i dorastao svakom zadatku, bilo da je to muzika ili filmovi.
Slušali smo
"Bryan Ferry & Roxy Music - The platinum Collection", kompilaciju na tri CD-a, koja pruža odličan uvid u karijeru jedne od najvećih pop zvezda sedamdesetih i osamdesetih.
Plus
M Povoljna cena u odnosu na ono što pruža.
M Odličan kvalitet izrade.
M Jednostavna kontrola i besprekoran rad svih funkcija.
M Odličan 3D.
M Iznenađujuće dobra i kompletna zvučna slika.
Minus
K Ne podržava FLAC.
Oprema
 Samsung UE55D8000
 Oehlbach Speed Matrix HDMI
Yamaha BRX-750
J Kontinualna snaga: 2x30 W na 6 oma
J Mediji: BD, DVD, CD
J Formati: 3D BD, DVD-V, AVCHD, WMV, CD-A, MP3, WMA, WAV, JPEG
J Surround dekoderi: Dolby Digital, Dolby Digital Plus, Dolby TrueHD, DTS, DTS-HD Master Audio, DTSHD HR Audio
J Tjuner: FM, RDS, 30 memorijskih mesta
J Audio-ulazi: RCA stereo
J Video-izlazi: HDMI, kompozitni
J Izlaz za slušalice: 3,5 mm
J Dodatno: izlaz za sabvufer, 2x USB, LAN
J Dimenzije risivera (ŠxVxD): 215x114x306 mm
J Masa risivera: 3 kg
Yamaha NS-BP200
J Preporučena snaga pojačala: 40 W
J Frekvencijski opseg: 50 Hz – 28 kHz
J Osetljivost (1W@1m): 85 dB
J Impedansa: 6 oma
J Topologija: 1x120 mm mid/bas, 1x25 mm visokotonac
J Dimenzije zvučnika (ŠxVxD): 154x274x287 mm
J Masa zvučnika: 3,9 kg
J Cena sistema: 595 €
ã 4Audio, 011/2759-096
G-Snake izgleda kao zmija tankog tela i nenametljivih boja, ali to nikako ne znači da je bezazlen – u prirodi ovakve životinje često znaju da budu opasnije od naizgled snažnijih takmaca.
Prethodni test Audioquest kablova vodio nas je kroz Universal Serial Bus putešestvije. Danas nastavljamo istraživanje svemira interkonekcijskih kablova vozeći se u Audioquestovoj letelici sa oznakom G-Snake.
Ovaj kabl je srodan USB Cinnamon i Carbon kablovima pošto je relativno tanak, ali veoma krut za svoj prečnik. Razlog za to je, naravno, konstrukcija: G-Snake koristi bakar visoke čistoće punog preseka. Proizvođač navodi američki standard za prečnik i površinu - 24 AWG (American Wire Gauge), što iznosi oko 0,5 milimetara prečnika poprečnog preseka. Long grain bakar je posebna vrsta bakra sa malom količinom nečistoća i problema koji se pojavljuju u zonama kristalnih rešetki strukture bakra i koji se reflektuju na električne osobine provodnika. Uobičajeno pravilo glasi da
što je struktura provodnika jednostavnija, bez osnovnih strukturnih anomalija i nečistoća (koje takođe indukuju anomalije), to je veća dobit na zvuku. Audioquest i ovde nastavlja proverenu školu konstrukcije: plus i minus provodnici unutar G-Snake interkonet kabla potpuno su identični, ne koristi se oklop kao jedan od nosilaca kao kod jeftinih koaksijalnih kablova. U slučaju ovog interkonekta, oklop u potpunosti ide oko dva provodnika. Konektori su pozlaćeni i spojeni za kabl posebnim procesom lemljenja koji proizvođač zvučno naziva AQ Solder. Treba svakako napomenuti da su Audioquest G-Snake usmerenog tipa, sa jasno ocrtanim strelicama na svakom konektoru.
Za nekih trideset devet dolara ne očekuje se puno, rekli bismo da se radi o donjoj srednjoj klasi interkonekcijskih kablova, ali
Zoran KarapandžićAudioquest G-Snake prijatno iznenađuje. Njegov karakter zvuka nije sličan onome što smo navikli da čujemo kod jeftinijih bakarnih predstavnika. Štaviše, G-Snake može lako da prevari slušaoca da pomisli kako se radi o solidnom posrebrenom interkonektu. Zvučna slika je savršeno jasna i dobro ocrtana, možda malo tvrđa na gornjem ekstremu, ali svakako veoma kvalitetna. Pomenuti gornji kraj, boljka jeftinih kablova, prikazan je precizno i odlično oivičen. Bas se ne gubi u korist srednjih i visokih tonova: snažan, sačuvan u svojoj voluminoznosti, odaje pošteno bakarno poreklo. G-Snake je vrlo dobar predstavnik svoje cenovne kategorije: u sistemima niže ili srednje klase ima mnogo toga da kaže. Nije savršeno neutralan, niti je njegova transparentnost vrhunska, ali mu je zato cena veoma privlačna. Mogli bismo reći da je njegova najbitnija osobina to što nijednog momenta nismo primetili da G-Snake zakida slušaocima na bilo kom bitnom delu muzičke informacije, što ga stavlja u uski krug pri izboru za kupovinu.
Plus
M Precizno prenosi poverene informacije, bez gubitaka.
M Jasan i detaljan zvuk.
Minus
K Pomalo tvrđi na gornjem ekstremu.
Oprema
 Densen Beat B-110+
 Densen Beat B-410+
 Revox B250
 Lyngdorf CD1
 Grundig FineArts CD100
Audioquest G-Snake
J Dužina: 1 m
J Cena: 39 $
ã Audiophile, 011/3110-821
“Gornji ekstrem, boljka mnogih jeftinijih kablova, prikazan je precizno i odlično oivičen.”
Model One predstavlja osnovni model kompanije iz Bostona, koja je najpoznatija upravo po proizvodnji stonih radio-aparata.
iako se nalazi na samom početku ponude, Model One krase iste elementarne karakteristike poput skupljih modela ovog proizvođača: kompaktne dimenzije, vrhunski kvalitet izrade i odličan zvuk. Osim toga, primerak koji smo dobili na mini-test pripadao je Platinum seriji, koja je prepoznatljiva po luksuznom piano black finišu u kombinaciji sa srebrnim prednjim panelom. Zaista, ovo izdanje od prvog momenta zrači prestižom zahvaljujući elegantnom crnom pakovanju i platnenoj vrećici u kojoj se nalazi. Dimenzije Modela One su takve da nimalo ne opterećuju prostor, pa omogućavaju postavljanje i na manje komade nameštaja, poput noćnog stočića i sl. Prednji panel je veoma jednostavan i simetrično dizajniran - na desnoj strani nalazi se kružna komanda za traženje radio-sta-
nica, dok je zvučnička jedinica postavljena na levu stranu. Između njih su smeštene dve manje kružne komande - preklopnik za odabir funkcije (off, AM, FM i aux) i kontrola glasnoće, kao i diode koje pokazuju da li je uređaj uključen i jačinu signala. Očekivano za ovaj tip proizvoda, tehnički detalji su skromni i svode se na upotrebu zvučničke jedinice punog opsega, prečnika 76 milimetara i sa membranom dugog hoda. Pored priključka za standardni strujni kabl, Model One može da se napaja i preko 12-voltnog ispravljača, a opremljen je i unutrašnjom FM antenom. Tu su i priključci za spoljašnje FM i AM antene, a odabir željene (unutrašnje ili spoljašnje) obavlja se pomoću prekidača. Dodatnu funkcionalnost obezbeđuju tri 3,5-milimetarska audio-priključka, po jedan za dodat-
Bojan Jovićni ulaz, izlaz za slušalice i izlaz za snimanje. Konačno, zadnji panel svedoči o tome da su Model One dizajnirali i razvili Tom DeVesto i Henry Kloss, dugogodišnji saradnici i poznata imena u hi-fi carstvu. Da podsetimo, DeVesto je osnivač kompanije Tivoli Audio, a sa Klossom je sarađivao u kompaniji Cambridge SoundWorks, koji je poznat po svom radu i u kompanijama Acoustic Research, KLH i Advent.
Dok svira radio...
Prvo što zapažamo pri korišćenju jeste sjajno rešenje komande za traženje stanica. Ona se sastoji od centralno postavljenog točka, koji je istureniji, i spoljašnjeg prstena, koji je daleko manje debljine - i funkcioniše u odnosu 5 prema 1. U praksi, ovo znači da se prsten okreće pet puta sporije od centralnog točka, što obezbeđuje fantastično detaljnu pretragu i fino podešavanje stanica. Drugi detalj je čvrsta metalna mrežica, koja predstavlja savršenu zaštitu
“Model One su dizajnirali i razvili Tom DeVesto i Henry Kloss, saradnici i poznata imena u hi-fi carstvu.”
zvučničke jedinice od mogućih oštećenja. Komande odišu čvrstinom, a ovom utisku doprinosi masivno, ručno izrađeno kućište od punog drveta. Radio-prijemnik se odlikuje izuzetnom osetljivošću i sa lakoćom pronalazi čak i neke zaboravljene i manje poznate stanice, i to samo sa sobnom antenom. S obzirom na skroman prečnik zvučničke jedinice i mono-konfiguraciju, zvuk je prilično voluminozan i dovoljno glasan.
Detaljnost je sasvim dobra, a kvalitetan tjuner i muzikalnost Modela One staraju se da slušanje radija ne bude samo informativnog karaktera, već da pruži pravo uživanje u dobroj muzici. Jedinu manu ovog uređaja može predstavljati cena, ali to je stvar perspektive: ukoliko ga posmatrate samo kroz prizmu funkcije, 280 evra je zaista mnogo za stoni radio - naročito ako niste imali priliku da se poigrate s njegovim komandama
i da čujete kako zvuči. S druge strane, već kratkotrajno korišćenje jasno stavlja do znanja da je u pitanju spravica vrhunskog kvaliteta i spolja i iznutra, napravljena da lepo izgleda i odlično zvuči, a pritom i da traje, pa iz tog ugla ni cena više ne deluje preterano.
Plus
M Besprekoran kvalitet izrade i upotrebljenih materijala.
M Osetljivost tjunera.
M Prijatan i pun zvuk.
Minus
K Odnos cene i funkcionalnosti.
Tivoli Audio
Platinum Series Model One
J Tjuner: FM/AM
J Dodatnih audio ulaza/izlaza: 1/1 (3,5 mm)
J Izlaz za slušalice: 3,5 mm
J Zvučnik: 1x76 mm punog opsega, bas-refleks
J Dimenzije (ŠxVxD): 212x114x133 mm
J Masa: 2 kg
J Cena: 279 €
ã One HiFi, 011/212-9117
Šesnaest kilograma je masa za respekt kada govorimo o pojačalu, gramofonu ili magnetofonu. A o deku? Ne, takvi se nisu se pravili, mnogo bi to bilo skupo. Ili ipak jesu...
Početkom osamdesetih godina krenula je recesija uz nastavak borbe za opstanak: ratovi risivera iz sedamdesetih bili su gotovi, ali se nastavilo sa pojačalima. Gramofoni su i dalje bili izvor broj jedan, kompakt-disk je stidljivo izvirivao tu i tamo. Povrh svega, hi-fi populacija sedamdesetih godina pokazala je da ozbiljno računa na format kompakt-kasete, daleko više nego što je planirao tvorac – holandski Philips. Bitan deo velikih resursa proizvođača išao je na projektovanje kaset-dekova. Japanski TEAC je tek kasnije postao poznat po CD plejerima: magnetofoni i kasetofoni su bili njegova pasija. Sa današnje tačke gledišta, TEAC i nije pravio „baš neke“ dekove. Oni su varirali od solidnih do odličnih, ali ne i vrhunskih modela. Neki od najpoznatijih na našem području bili su V7000/5000 i V8030S/6030S. TEAC je umeo da napravi i bolje uređaje, ali kao da je imao gornju granicu cene koju nije želeo da pređe, sem jednom ili dva puta, a o tome govori naša priča. Vratimo se trideset leta unazad...
Godina je 1982. Na tržište Japana, Evrope i Amerike stiže serija kaset-dekova koja ponosno ističe oznaku Master Cassette Deck. Reći u čuvenoj firmi za nešto da je „master“ izvor značilo je da poseduje veoma visoke standarde kvaliteta. Uređaji su napravljeni u maniru „money no object“, kako zapadnjaci vole da kažu. Mešavina komfora, izvanrednog kvaliteta izrade, moćnog izgleda i vrhunskog zvuka iznedrila je Z seriju. Tri modela, Z5000, Z6000 i Z7000, predstav-
ljala su perjanicu tehnološke moći TEAC-a. Malo skromniji Z5000 ličio je na mlađeg brata, dok su Z6000 i Z7000 predstavljali istu mašinu, samo je viši model imao ugrađen računar za autokalibraciju i još poneku komandu.
TEAC Z6000 je ukupne dubine od skoro četrdeset četiri centimetra, mase preko šesnaest kilograma, sa aluminijumskom livenom prednjom stranicom (ne samo maskom preko plastike kao kod drugih) i profilisanim livenim bočnim oblogama. Dno deka je dvostruko, a poklopac i zadnja strana takođe su masivni. Iznutra je sve postavljeno po modulima: snažno napajanje, Dolby i DBX sistemi, pojačala za reprodukciju i snimanje. TEAC Z6000 je jedan od retkih koji poseduje tri zasebna oscilatora - za levi i desni bias, plus za glavu za brisanje, umesto samo jednog za sve tri funkcije. Nažalost, u deku je i šuma kablova, Japanci nisu voleli magistrale kao Evropljani u to vreme – prava šteta. Mehanika Z6000 predstavlja krajnju elaboraciju dobrog mehanizma: tri direct drive motora i dodatni servo-motor za podizanje glava. Rezultat su potpuno bešumno premotavanje i ravnomerna sila zatezanja, pored skoro bezotkaznog rada, izuzev dva remena koji predstavljaju potrošni materijal.
Displej Z6000 je najveći za koji znamo da je ugrađen u neki kaset-dek: jasno je vidjiv i sa nekoliko metara daljine, sa ogromnim brojevima i crticama na pik-metrima. Sa leve strane deka su komande sistema redukcije
Zoran Karapandžićšuma, ulaza i izlaza, kao i CPS – Computomatic Program Search. Ovaj sistem, u to vreme veoma redak, predstavlja pretraživanje željenog broja pesama unapred ili unazad, što danas izgleda smešno, ali je početkom osamdesetih ta opcija bila hit. Treba istaći i sjajan sistem za kalibraciju: ukupno osamnaest trimera služi podešavanju osetljivosti, biasa i ekvilizacije za svaki kanal... i svaki tip trake zasebno. Da ne zaboravimo, osnovne komande transporta takođe su metalne.
Kako radi i zvuči Z6000? Prede kao velika maca, sa osećajem krajnje stabilnosti i zvukom koji blage veze nema sa zvukom deka, bar onako kako ga većina zamišlja. Nežno osnažen bas, moćan i izuzetno mek, kao i detalji na visokim tonovima, kojima se Z6000 bukvalno igra, govore da se radi o veoma ozbiljnoj mašini. Bez obzira na to da li se koristi sistem za kalibraciju ili ne, Z6000 i na najlošijim trakama daje neverovatno dobar snimak, a veoma je tolerantan i prema snimcima poreklom od drugih tipova kaset-dekova. TEAC Z6000 je imao cenu od oko 3.750 DEM u Nemačkoj, a u Japanu je koštao jednako kao Nakamichi Dragon – 238.000 jena. S pravom spada u klasu najboljih svetskih kasetaša. Trajnost ove sprave je odlična i mali je broj servisnih zadataka koje treba ispuniti da bi korisnika služio desetinama godinama. Možda je prevaziđen? Ko tako misli treba da ga čuje, pa onda donese sopstveni sud. Za nas je i dalje... Master Cassette Deck.
Mali
Kao što smo videli u prethodnom tekstu, srednjovekovna muzika obuhvata veoma dug i specifičan period koji predstavlja neprikosnovenu vladavinu crkve u svim oblastima ljudskog života. Sa druge strane, ljudski glas je dugo ostao uzor koji su razni instrumenti, kroz svoje usavršavanje, pokušavali da dostignu, te je shodno tome egzistiralo mnogo više vokalnih formi u odnosu na instrumentalne. Ana Ljubojević
Pre nego što se pozabavimo ostalim segmentima srednjovekovne muzičke tradicije, vratićemo se nakratko gregorijanskom koralu, toj monumentalnoj građevini ranohrišćanske muzike. Gregorijanski koral je izrazito funkcionalna muzika povezana sa obredima Katoličke crkve, pre svega uz misu, koja tu predstavlja glavno bogosluženje. Svrha mise su komemoracija i, u određenom smislu, obnavljanje Hristove poslednje večere, pa je njen središnji deo pričest hlebom i vinom, tj. telom i krvlju Isusovom, u kojem učestvuju sveštenik i vernici. Sve ostalo je priprema, odnosno zaključak toga. Misa u sebi sadrži nepromenljive i promenljive delove, što znači da se određeni tekstovi pevaju svakoga dana, a drugi se menjaju u zavisnosti od
praznika i sveca kome je taj dan posvećen. Nepromenljivi delovi mise nose zajednički naziv Ordinarium, dok su promenljivi Proprium, a poseban oblik mise je Rekvijem (Requiem), tj. misa za mrtve. Tekstovi koralnih napeva su najviše u prozi, a poreklo vode iz psalama i njihov broj je ogroman. Ne koriste se samo korali sa tekstovima iz Grgurovog Antifonarijuma, već i mnogi drugi nastali kasnije, a koji su vremenom ušli u trajni sastav crkvenog repertoara. Kada govorimo o funkciji, postoje tri načina izvođenja koralnih melodija: psalmodički solo, u kojem sveštenik sam izvodi koral; zatim responzorijalno pevanje, u kom sveštenik izvodi neke delove liturgijskog teksta, a ostalo izvodi hor; i, na kraju, ceo tekst izvodi hor podeljen u dve grupe,
koje pevaju naizmenično, i tada nastaje antifono pevanje. Prema odnosu tona i reči, koralni napevi se dele na dve velike grupe, akcentus i koncentus. U akcentus spadaju napevi jednostavne melodike, kratkog opsega, gde solista izvodi veći broj slogova na jednom tonu (rečitativno izvođenje) i sva pažnja je usmerena na tekst, dok u drugu grupu, koncentus, ulaze napevi izrazite melodike i sa puno ukrasa, a solista jedan slog teksta izgovara na više tonova (melizmatično izvođenje). Ako se pozabavimo strukturom gregorijanskih napeva, videćemo da se dele u četiri grupe: prvu grupu čine napevi koji su komponovani na temelju slobodne interpretacije, drugu čine strofični napevi koji se približavaju narodnoj crkvenoj muzici (pre svega himne), zatim postoje napevi u kojima se javlja trodelnost usled ponavljanja i, na kraju, u četvrtu grupu spadaju ciklični napevi u kojima se naziru konture nekih kasnijih muzičkih oblika. Pred kraj prvog milenijuma nove ere, gregorijanski koral je zaokružena celina koja ima svoju punu umetničku izražajnost i više se ne razvija već se oko njega razvijaju nove forme znatno različite, a u kojima se ističu elementi narodnog stvaralaštva i tako obogaćuju duhovnu muziku. Najstariji i možda najznačajniji oblik jeste sekvenca, nastala usled tropiranja (umetanja novog teksta i ponekad novih melodija u službene liturgijske tekstove). Uveo ih je Notker Balbulus u 9. veku radi lakšeg pamćenja melizmatične grupe tonova pevane na poslednjem slogu usklika „Aleluja“, a njen razvoj počinje upravo odvajanjem od te reči kao samostalne vrste duhovne muzike. Bile su veoma popularne i mnogi kompozitori su ih pisali, pa je papa Pio V u 16. veku zadržao samo četiri u zvaničnoj upotrebi: uskršnju (Victimae Paschali Laudes), duševnu (Veni Sancte Spiritus), telesnu (Lauda Sion Salvatorem)
i sekvencu iz mise za mrtve (Dies irea, dies illa); dva veka kasnije dodata je još jedna, često komponovana sekvenca Stabat Mater, u kojoj je opevan bol Presvete Bogorodice pored razapetog Isusa.
Kao i u sva ranija doba, počev od prvih civilizacija pa do antičkog Rima, i u srednjem veku su muziku proučavali kao nauku, a ne kao umetnost, svrstavajući je u grupu matematičkih predmeta, uz aritmetiku, geometriju i astronomiju. U prvih nekoliko vekova ovog mračnog doba muzički teoretičari su bez mnogo razmišljanja prihvatali elemente antičke muzičke teorije, iako je jaz koji je delio njihovu muzičku praksu od antičke bio veoma dubok, dok su kasniji teoretičari proučavali savremene pojave u muzici. Naime, temelj srednjovekovne muzičke teorije je nauka o tonusima, tj. modusima, starocrkvenim lestvicama koje su izvedene iz grčkih lestvica i koje se prvi put pojavljuju u 8. veku. Ukupno osam modusa sačinjava ovaj tonalni sistem, koji u sebi sadrži četiri osnovna i četiri izvedena modusa: osnovni, odnosno autentični modusi su dorski (na d), frigijski (na e), lidijski (na f) i miksolidijski (na g), a iz njih su se izvodila još četiri plagalna modusa i to su hipodorski (na a), hipofrigijski (na h), hipolidijski (na c) i hipomiksolidijski (na d); kasnije, u 16. veku, uvedena su još dva modusa, eolski (na a) i jonski (na c).
Srednji vek dugo nije poznavao niti koristio nikakve znake za zapisivanje tonova, iako je horovođa davao određene znake dizanjem i spuštanjem ruke i na taj način pratio dizanje i spuštanje melodije. Prvi pisani znaci za beleženje tonova iz 8. veka jesu neume i pisane su iznad zamišljene horizontalne linije , pa nisu mogle beležiti visinu tonova, već su pratile konturu melodijskog kretanja i služile kao podsetnik onome ko melodiju već zna. Zatim su uvedeni specijalni znaci (kukice, tačkice, crtice), koji su ukazivali na način izvođenja (stakato, tremolo, usporavanje ili ubrzavanje), ali se prava prekretnica istorijskog značaja desila uvođenjem prve crte krajem 10. veka; ona je omogućavala beleženje tri tona, bila je crvene boje i na njoj je pisan ton f. Vremenom se počela upotrebljavati još jedna crta (obično žute boje, ređe zelene) za ton c, a kasnije je dodata i
treća za ton a; na početku svake crte je pisalo određeno slovo koje je predstavljalo ton koji se na njoj piše i njihovim izobličavanjem su se razvili ključevi (f-ključ i c-ključ). Za dalji razvoj notacije zaslužan je Gvido iz Areca, koji je definitivno odredio položaj neuma u sistemu od četiri linije, kao i u prazninama između njih, što je bilo dovoljno za zapisivanje koralnih melodija. Da bi olakšao pevačima učenje i pamćenje melodija, Gvido iz Areca se poslužio himnom Svetog Jovana za nazive lestvičnih tonova; naime, svaki stih počinje za ton više, te su nazive za šest tonova dali njihovi prvi slogovi - ut, re, mi, fa, sol, la. Naziv si za sedmi stupanj je nastao dosta kasnije, u 16. veku, dok je u 17. u Italiji ut zamenjeno novim nazivom do (u Francuskoj se i danas koristi stari naziv ut).
Kao što smo već rekli, svetovnih napeva u srednjem veku je bilo neuporedivo manje nego crkvenih, pre svega zbog crkvene zabrane da se narodna muzika zapisuje, kao i zbog veće slobode u tematici i izražavanju koje crkva nije dozvoljavala i tolerisala. Pa ipak, preko elemenata svetovne muzike koji su prodrli u crkvenu praksu saznajemo ponešto o narodnoj muzici iz prvih vekova srednjeg veka. Prvi sačuvani zapisi datiraju iz 12. veka, a prve teoretske rasprave o ovoj vrsti muzike nastaju u 14. veku. Narodne napeve su tadašnji teoretičari nazivali opštim imenom kantilene, koje su imale različit sadržaj, pa ih prema tome dele na balade, romanse, uspavanke, obredne pesme, satirične, vojničke, dečje, pastirske i mnoge druge, a neke od njih su sačuvane tako što su postale osnova kako svetovnih, tako i crkvenih višeglasnih kompozicija.
Žongleri (u Francuskoj) ili špilmani (u Nemačkoj) su bili putujući muzičari koji su značajno doprineli razvoju i širenju narodne muzike. To su bili pevači i svirači nomadskog načina života čije se
“Srednji vek dugo nije poznavao znake za zapisivanje tonova, iako je horovođa davao oznake rukom.”Ser Martel i David, 13. vek. Zamak u nemačkom stilu.
postojanje može pratiti od 5. do 15. veka, a pored muzike, bavili su se glumom, igrom, izvodili su mađioničarske trikove, kao i tačke sa dresiranim životinjama. Najčešće su se sretali u zemljama romanskih naroda, a njihov društveni položaj nije bio nimalo lak - bili su bez ikakvih prava, nisu se smeli nastaniti u gradovima niti učestvovati u njegovim aktivnostima, a crkva ih je naročito progonila zbog slobodnog sadržaja pesama koje su izvodili. Najpoznatiji zbornik pesama koje slave život i ljubav i ismevaju liturgijske tekstove jeste Karmina burana (Carmina burana) iz 13. veka, koja u sebi sadrži tekstove na latinskom, francuskom i nemačkom jeziku. Međutim, položaj žonglera u društvu naglo se menja kada u 12. veku prodiru u gradove i ulaze na feudalni dvor ili gradske službe i formiraju gradski orkestar, a u 13. veku osnivaju i udruženja za zaštitu žonglera, neku vrstu današnjih sindikata. Žongleri i njima srodni umetnici svakako su zaslužni za razvoj celokupne evropske muzičke umetnosti, s obzirom na to da su propagirali tradiciju svetovne, narodne muzike kada je ona bila van zakona i tokova, vršili su najrazličitija ukrštanja sa raznih etničkih područja i negovali instrumentalnu muziku kada za nju nije bilo mesta u crkvi, a prodiranje svetovnih elemenata u crkvenu muziku značilo je početak kraja njene isključive prevlasti.
Puna dva veka razvijale su se i opstajale viteška poezija i muzika, koje predstavljaju prvi dokumentovani umetnički izraz jednog svetovnog staleža. Kraj 11. veka predstavlja početak novih vremena, mnogo povoljnijih za razvoj kulturnih nastojanja. Feudalni poredak se učvršćuje, srednjovekovni gradovi
se razvijaju i šire, a viteški stalež stiče solidno obrazovanje: upoznaju muzičku teoriju, vešti su u sviranju i pevanju i pišu poeziju, ne na latinskom, već na narodnom jeziku. To je doba kada nastaje kodeks viteškog morala i ponašanja, a javlja se i pojam viteške ljubavi koja je puna idealizma i ženi daje novu ulogu na području kulture i umetnosti. Viteška umetnost se najpre razvila u južnoj, a zatim i u severnoj Francuskoj, da bi se proširila i na druge zemlje, Španiju, Italiju i Nemačku. Trubaduri (kako su ih nazivali u južnoj Francuskoj) pisali su napeve na starocrkvenim lestvicama, uzanog melodijskog opsega, prožete pojmom viteške ljubavi, uz prizvuke narodnih melodija i ritmova koje su unosili žongleri, putujući od grada do grada i upoznajući slušaoce sa pesmama svojih gospodara. Truveri (kako su ih zvali u severnoj Francuskoj) u svojoj umetnosti prožimali su svetovno i duhovno, a vrhunac je bio krajem 12. i početkom 13. veka kada su se okupljali u pevačka društva i organizovali prva takmičenja. I jedni i drugi, trubaduri i truveri, svoja osećanja su izražavali u pesmama koje su imale brojne oblike: kanso, tenso, ob, pastorala, lai, rondo, virla, balada, sirventes, lauda i kantiga. Trubadurska umetnost se snažno odrazila u Nemačkoj, gde su se u 13. i 14. veku pojavili minezengeri, čija je umetnost prožeta mistikom i simbolima i nema mnogo veze sa narodom i narodnom muzikom, a napevi odaju manje svežine, ritmičke celovitosti i prirodnosti.
Dvostruki album "Rio" snimljen je 9. aprila prošle godine u dvorani "Teatro Municipal" u Rio de Žaneiru i obeležava četrdesetogodišnjicu saradnje legendarnog pijaniste sa izdavačkom kućom ECM. U pitanju je solo koncert, izveden na Stainway klaviru, koji je, prema Jarrettovim rečima, "daleko od savršenog". Takođe, Jarrett nije obavljao nikakve pripreme za koncert, niti je imao isplaniran repertoar - jednostavno je seo za klavir i počeo da svira. Rezultat je pred nama, u vidu jednog od najboljih Jarrettovih živih snimaka nakon dugo vremena. Nastup je podeljen u 15 delova, u ukupnom trajanju od preko sat i po, tokom kojih Jarrett razvija melodiju za melodijom i poigrava se jednostavnim i kompleksnim strukturama. "Sve što sam odsvirao u Riju bilo je improvizacija", navodi umetnik, i dodaje: "Sve se dešavalo u trenutku, u nanosekundi." Idejama kao da nema kraja, a Jarrett s lakoćom niže melodije, od romantičnih balada do temperamentnih improvizacija sa bluz podlogom. Naravno, u melodijama je moguće uočiti poznate motive iz džeza, bluza i gospela, pa čak i zrno pop muzike, ali upakovene u autentičan i neponovljiv Jarrettov stil, koji će vas prikovati za fotelju tokom svih 90 minuta trajanja ovog koncerta.
enrico Rava rođen je 1939. u Trstu, a nakon karijere duge gotovo pedeset godina s pravom nosi titulu jednog od najboljih italijanskih džez muzičara. Poslednji album, pod nazivom "Tribe", izdat je 2010. i donosi mešavinu starih i novih numera. Treba pomenuti da je Rava ovaj album snimio sa podmlađenim kvintetom, u kojem je od starih članova prisutan samo trombonista Gianluca Petrella, dok su basista Gabriele Evangelista i pijanista Giovanni Guidi tek u svojim dvadesetim. Izvesno je da upravo ovakva postavka donosi albumu "Tribe" prijatan spoj iskustva i svežine u izrazu, a Rava se odlično uklopio sa perspektivnim podmlatkom. Balade poput "Incognito" i "Song Tree" donose specifičan ambijentalni ugođaj kombinacije trube, klavira i bubnjeva, dok "Planet Earth" prerasta u nešto složeniji i življi izraz. Naslovna numera "Tribe" donosi više živosti i izraženiji ritam, uz karakterističnu melodiju. Ipak, bez obzira na raspoloženje kojim numere zrače, Ravin kvintet zvuči nadahnuto, sa delikatnim i suptilnim tonovima, pa je očigledno da se ovi muzičari odlično razumeju i uklapaju.
(ENJA / One HiFi)
kontraalt Maria Farantouri rođena je u Atini i jedna je od najznačajnijih ličnosti grčke muzičke scene, a tokom karijere duge više od 40 godina često je sarađivala sa sunarodnicima, kompozitorima Mikisom Theodorakisom i Vangelisom. Pored albuma na grčkom jeziku, snimala je na španskom, italijanskom i engleskom, a poznata je i po političkoj angažovanosti, što je prenela i na svoje radove. Na ovom albumu Farantouri izvodi grčke prepeve starih anatolijskih poema koje govore o stradanjima kurdskog naroda, uz muziku mladog turskog kompozitora i multiinstrumentaliste Tanera Akyola. Za dramatičnu muzičku podlogu zaduženi su Akyolovi saradnici, pijanista Antonis Anissegos i perkusionista Jarrod Cagwin, u pratnji Berlinskog kamernog orkestra sa dirigentom Symeonom Ioannidisom. Milenijumi preplitanja kultura na teritoriji koja predstavlja most između Evrope i Bliskog istoka jasno se čuju u drevnim melodijama, a grčki, turski i kurdski motivi vremenom su se stopili u jedinstvenu i ravnopravnu celinu. U skladu s tematikom su i melodije, veoma tužne i setne, a monumentalni vokal Marie Farantouri čini ih upečatljivim i istinski dirljivim.
kao i kod ostalih albuma koje je Leonard Cohen potpisao, a ovo je njegovo dvanaesto studijsko izdanje, posle osam godina pauze, „Old Ideas“ je delo koje pokazuje istinsku prefinjenost. Muzika koja ispunjava novi album je nežna, krhka, uz prateće vokale i melodije kakve odlikuju i njegove žive nastupe. Iako Cohen uživa status žive legende, nijedan njegov album do sada nije toliko prihvaćen širom sveta – i u SAD i u evropskim državama ušao je među pet najboljih! Kao da je nakon više od pola veka muzičke karijere, gomile pesama i fantastičnih koncerata publika širom sveta shvatila da nije loše imati i poneki njegov disk (po mogućstvu aktuelan) na svojim policama. „Old Ideas“ je samo jedno od njegovih izdanja koje to apsolutno zaslužuje.
ko je Lanu Del Rey skinuo s prvog mesta britanske liste albuma? To je uspela da učini Emeli Sandé, nova nada ostrvskog soul i r'n'b zvuka. A kad njen prvi album otvori pesma „Heaven“, postaje jasno i zašto. Moćan glas i trip-hop ritam s razlogom izazivaju poređenje s čuvenom pesmom „Unfinished Sympathy“ (Massive Attack). Iako posle furioznog početka „Our Version of Events“ postaje sporiji album pun soul i pop balada, uz nekoliko energičnijih izleta, sve se uklopilo tako da pokaže snagu njenog glasa. S jedne strane, Emeli stoji uz imena kao što su Nneka i Ayo, koje pokazuju emotivnost koju vuku iz afričkih korena, a s druge će morati da se izbori s žestokom ostrvskom konkurencijom. Prvi korak je uspešan, ostale čekamo...
Crnobeli film francuskog režisera
Georgesa Mélièsa iz 1902. godine
„Le Voyage Dans La Lune“ („Put na Mesec“) s pravom se smatra jednim od najznačajnijih filmskih dela svih vremena. Pored toga što je inspirisao HG Wellsa i Julesa Vernea da stvore svoje SF svetove, uticao je i na umetnike drugih usmerenja. A pred prošlogodišnju premijeru restauriranog izdanja, francuski dvojac Air dobio je neverovatnu čast da kreira muzičku podlogu za ovo ostvarenje. Pored toga što savršeno prati filmsku radnju, album „Les Voyage Dans La Lune“ je i punokrvno muzičko delo koje i samostalno odlično funkcioniše. Pored instrumentalnih tema, poseban šmek mu daju i vokalna izvođenja na pesmama „Who Am I Now?“ i „Seven Stars“, gde gostuju Victoria Legrand i Au Revoir Simone, respektivno. Kao zaokružena celina, ovo je delo u kojem će fanovi Aira uživati.
Ljudi oduševljeni pesmom „Video Games“, kojom je Lana Del Rey prošlog leta ušla u mejnstrim, ovaj album su veoma nestrpljivo čekali mesecima. I verovatno su se uglavnom razočarali nakon što su prethodno napumpali očekivanja. No, ko uspe da očekivanja isključi pre nego što pritisne Play dobiće priliku da uživa u petnaest odličnih pop-pesama. Lana Del Rey uspešno prenosi sanjivu melanholiju onda kada za tim ima potrebe, a uspeva i da monotonim recitovanjem svoj glas učini „samo još jednim instrumentom“ u pravim trenucima. Album „Born To Die“ je generalno spor, pun potisnutih osećanja i energije koja pokušava da eksplodira. Tek povremeno nešto dinamičniji, kombinuje trip-hop elemente i pop kakav odavno nije vladao top-listama. Album nije dobar koliko pesma „Video Games“, ali je daleko od lošeg iako su njime poprilično razočarani fanovi u SAD. S druge strane, odlično je prihvaćen u Evropi, konkretnije u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući tome, umesto da nakon megauspešnog singla propadne, Lana Del Rey može računati na uspešnu godinu nastupa u Evropi, a možda i u njenoj domovini uspeju da obrate pažnju na njenu muziku umesto na samu pojavu.
Britanski elektro-rok duet The Big Pink našao se pred čuvenim „problemom drugog albuma“. Da bi ga što uspešnije rešili, angažovali su producenta Paula Epwortha (Adele, Florence, Plan B), a za miks-pult smestili su Alana Mouldera (Depech Mode, NIN) i stvorili ploču koja zvuči grandioznije od njihovog prvenca. „Future This“ još jednom pokazuje njihove staromodne težnje ka sint-popu propuštenom kroz gitarske distorzije. Verovatno najveći problem je što drugačija produkcija slično koncipiranih pesama ne daje znatno pamtljiviji rezultat. Fanovi će biti zadovoljni, ostaće s ovog albuma i poneki hit na duže staze („Hit the Ground (Superman)“), ali sve zajedno ovo nije album za pamćenje. No, možda će The Big Pink, sad kad su skinuli kamen s leđa, razmisliti da ponude nešto novo na budućim izdanjima.
slušanje četvrtog albuma malo poznatog benda iz Ohaja nepogrešivo upućuje na zaključak da se radi o vrsnim muzičarima koji se odlično zabavljaju dok kreiraju sopstvenu viziju mešavine starijih žanrova i trenutnih očekivanja. Na momente deluje kao da se sprdaju, onda zasijaju u glam-rok fazonu poput grupe Queen, a potom je tu buka na kakvoj bi im pozavideli mnogi pank i alternativni bendovi. Sve zajedno, to je eklektični skup pesama koje će vam biti vrlo zabavno da slušate, ali teško da ćete poželeti da ijednu od pesama čujete ponovo. Osim možda uživo ako Foxy Shazam ikad stignu u naše krajeve.
Marka Lanegana odlikuje neobičan glas koji nema fantastičan raspon, ali ima osoben stil. Ranije ga je koristio u kultnom bendu Screeming Trees, a kasnije i sve češće u laganim, bluzolikim numerama, kao na dva albuma sa Isobel Campbell i na solo izdanjima. Ove godine je objavio svoj šesti samostalni album, čije ime upućuje na bluz ugođaj, zbog čega od prvih taktova slušaoca očekuje šok. Bluz koji se ovde čuje najviše podseća na Jona Spencera i Toma Waitsa, a tek kasnije Lanegan malo dodaje svog „začina“, te se osećaju i uticaji grandža. Na nekim numerama Lanegan se igra i elektronikom, tako da je „Blues Funeral“ neobičan album u kojem će njegovi fanovi uživati.
Norah Jones je svestrana pevačica. Najpoznatija po solo izdanjima na kojima kombinuje džez i pop, s uticajima drugih žanrova. No, pored toga, oprobala se i na drugim poljima. Tako je neko vreme pevala u rok bendu El Madmo, koji je njen nežan i topao glas pokrio u nešto žešće okruženje, mada ni rok rifovi nisu ubili osećaj koji ona svaki put prenosi na slušaoca. S bendom The Little Willies Norah Jones slično radi na polju kantri muzike. Dok je El Madmo na svom jedinom albumu izvodio originalne numere, The Little Willies su posvećeni obrađivanju poznatih pesama iz kantri miljea. Tako su za prvo izdanje iz 2006. godine pripremili, između ostalih, pesme Krisa Kristoffersona, Townesa Van Zandta i Willieja Nelsona. Na drugom albumu primenjuju isproban recept, a jedini originalni prilog je numera „Tommy Rockwood“. Već na prvo slušanje oseća se da je puno pažnje posvećeno odavanju prave počasti kreatorima pesama koje izvode. Tako ćete biti u prilici da uživate u numerama kao što su „Lovesick Blues“ (Hank Williams), „Wide Open Road“ (Johnny Cash), „Fist City“ (Loretta Lynn), a Norah Jonas pesmom „Jolene“ (Dolly Parton) pokazuje da ume da zaseni i jedno od najčuvenijih izvođenja (217. mesto na „Rolling Stoneovoj“ listi 500 najboljih pesama svih vremena). Ostaje samo da se ponadamo da The Little Willies neće stati na albumu broj 2.
Beograd je nekako, uz dosta drame i strepnje, 2009. ipak dočekao da vidi Leonarda Cohena na koncertu, a početak ove godine doneo nam je sasvim novi album u karijeri ovog čarobnjaka.
Zoran JankovićČinjenica da Leonard Cohen ima novi album (uz to i posve dobar) zavređuje specijalno izdanje svih medija koji se u izvesnoj ili punoj meri bave pop-kulturom. Ipak, prostora je malo, a građe puno, a tu je i nesumnjivo nadahnjujući povod koji naprosto nagoni na reagovanje i brzinu, te na početku jednog od mogućih portreta Leonarda Cohena valja krenuti od neospornih istina.
Kao prvo, Leonard Cohen je svojim ukupnim radom davnih dana daleko prevazišao okvire popularne muzike i njenog zaumnijeg i značajnijeg odeljka. Lirika Leonarda Cohena je još pri prvim diskografskim koracima prerasla ono uobičajeno viđeno u svetu pop-rok rime. Nekada nam se čini da je u srpskoj muzici u toku beskrajni plej-of sa ciljem lova na najbesmisleniju rimu, ali i u anglosaksonskom ćošetu sveta, kao neospornoj kolevci popularne kulture i pop/r’n’b muzike, počesto srećemo perolake besmislice poput rima „tight-night“ ili „mabe-baby“... I u takvom stanju stvari Leonard Cohen uspeo je (uz pratnju tek ponekih kao što su Nick Cave ili Pet Shop Boys) da pop-liriku izmesti na teren čiste i visokokvalitetne poezije koja je, eto, i sasvim funkcionalna u domenu popularne muzike. Stoga, svaki osvrt na umeće, važnost ili domete Cohena mora u obzir uzeti i tu dodatnu vrednost njegovog dela. Osim toga, Cohen je i pojava koja u sebi nosi, čini se, nepresušni potencijal da bude i ostane zajednički sadržitelj mnogima, a raznolikima. Nepreglednom nizu dokaza pridružio se i pogled na sociološko-demografski šarenoliku publiku koja je u početnom svečarskom grču, pa ubrzo i nepatvorenom ushićenju ispratila njegov nastup u Beogradskoj areni krajem leta 2009. godine. Mada, ruku na srce, Cohenova poetika i muzika imaju sposobnost da prevaziđu okvire i granice žanrova, socioloških kategorija, pa i medija. Setimo se, recimo, kako je numera „Everybody Knows“ poslužila kao savršena muzička kulisa za scenu striptiza koju Mia Kirshner izvodi u filmu „Exotica“ Atoma Egoyana - samo navođenje primera za ilu-
straciju te dobro znane teze zahtevalo bi zaseban tekst.
Na početku – početak
Leonard Cohen je rođen 1937. godine u jevrejskoj porodici u Kanadi. Odrastajući u maloj i vazda skrajnutoj zajednici, Cohen je osećaj blagog nepripadanja nosio svuda sa sobom, otud i teškoća pri preciznom određivanju muzičkog žanra kome pripada, kao i opšta nemogućnost pozicioniranja Cohena kao autora unutar samo jedne grane savremene umetnosti. Za školu, gle čuda, nije preterano mario, ali je u tom periodu zavoleo Lorkine stihove i poeziju uopšte. Kao tinejdžer obučio se u sviranju na gitari, sa drugarima je osnovao bend prigodno i
lip Glass komponovati muziku kao pratnju Cohenovoj zbirci poezije pod nazivom „Book of Longing“), a u rodnoj mu Kanadi njegov rad će docnije biti prepoznat kao nacionalno literarno blago.
Cohen se 60-ih seli u SAD u pokušaju da izgradi karijeru folk kantautora. Jedno vreme gravitira ka umetničkom jatu koje je predvodio Andy Warhol, ali nakon uspeha pesme „Suzanne“, koju je otpevala sada potpuno zaboravljena Judy Collins, Cohen dobija poziv od čelnika kuće Columbia Records. Prvi album, „Songs of Leonard Cohen“, objavljen je 1967. i njim nije bio zadovoljan, pre svega zbog nametnutih aranžmanskih rešenja. Šansa za popravni stigla je dosta brzo – u ovom najplodonosnijem delu Cohenove muzičarske karijere pojavila su se još dva albuma, „Songs from a Room“ (1969) i „Songs of Love and Hate“ (1971). Oba ova sjajna albuma snimljena su u Nashvilleu pod producentskom palicom iskusnog Boba Johnstona, uz čiju je pomoć Cohen uspeo da se tada, na tako ranoj koti svoje muzičke evolucije, domogne potpuno primerenog i efektnog muzičkog izraza.
rečito nazvan The Buskies (ulični svirači ili pojci). Reklo bi se da je već tada prepoznao dve ključne stavke u definisanju vlastitog muzičkog izraza – poeziju i savremene vidove trubadurstva. Univerzitetske godine Cohen je utrošio na podrobno izučavanje tajni poezije, misterija i tehnika kreativnog pisanja. Usledila je kraća spisateljska karijera, tokom koje se Cohen oprobao u gotovo svim književnim žanrovima, stvarajući pod uticajem raznoraznih velikana. Ali, osim hvalospeva u stručnoj javnosti, Leonard Cohen je naišao i na ozbiljne finansijske probleme u pokušaju da živi od plodova svoga pera. Cohen će se i kasnije tokom života vraćati književnosti u nekom obliku (tako će, recimo, 2006. godine glasoviti Phi-
Godina 1974. donela je novi album („New Skin for the Old Ceremony“), usledilo je i prvo Best of izdanje i negde u tom periodu počinje jedna od njegovih dugih i iscrpnih turneja širom američkog kontinenta, a potom i Evrope. Nakon toga na red su došli saradnja sa kontroverznim producentom
J Songs of Leonard Cohen (1967)
J Songs from a Room (1969)
J Songs of Love and Hate (1971)
J New Skin for the Old Ceremony (1974)
J Death of a Ladies' Man (1977)
J Recent Songs (1979)
J Various Positions (1984)
J I'm Your Man (1988)
J The Future (1992)
J Ten New Songs (2001)
J Dear Heather (2004)
J Old Ideas (2012)
Philom Spectorom i album „Death of a Ladies Man“ (1977), prema kome je Cohen dugo pokazivao otvorene rezerve. Krajnji rezultat je bio začudna (mada i veoma privlačna) mešavina Cohenove introspektivnosti i sklonosti ka svedenijim formama i Spectorove razmahanosti po pitanju orkerstracije i aranžmana.
Kao svojevrsna instinktivna reakcija na ovu problematičnu saradnju stigao je album „Recent Songs“, izveden u prilično minimalističkom izrazu, i to je prvi album na kojem će Cohen, što osokoljen iskustvom i pređenom muzičarskom kilometražom, što iz predostrožnosti, na sebe preuzeti dobar deo producentskih zaduženja i odluka.
U diskografskom smislu Cohen apstinira sve do 1984. godine, kada je mnoge obradovao povratničkim albumom „Various Positions“, na kome, premda ostajući veran svojim preferencama i fascinacijama, pokazuje da je svestan novog vremena. Sintisajzeri su ostali jedna od ključnih odrednica i narednog izdanja „I’m Your Man“. Pomalo neočekivano, novopridošla publika je rado i brzo prigrabila njegovu muziku, prepoznajući istinski kvalitet u njegovoj tadašnjoj kombinaciji kabaretskog popa i ironičnog pogleda na spoljni svet koji ubrzano hrli ka vlastitoj propasti. Devedesete su donele mračnije tonove na albumu „The Future“, na kom se Cohen dosta otvoreno bavio narastajućim društvenim tenzijama i konkretnim primerima nečovečnosti.
I u novom milenijumu Cohen ipak prevashodno ostaje veran sebi i svom pozivu planetarne skitnice i trubadura koji sve opaža i vešto pretače u rime i note. Današnjom pameću sagledavano, možda albumi „The New Songs“ (2001) i „Dear Heather“ (2004) i nisu izdanja za dug nezaborav i glasne hvale, ali su svakako poslužili svrsi – u dovoljnoj meri su oživljavali interesovanje za ovog veličanstvenog i jedinstvenog umetnika, a samom Cohenu su davali opravdanje za nove i sve duže turneje (i sve duže nastupe u okviru njih), tokom kojih se neko iz organizacije setio i srpske prestonice.
A gde su umetnici, tu su i tuge i posrtanja – Cohen je vreme između nastupa i albuma prekraćivao uobičajenim „sitnim“ životnim radostima poput niza velikih romansi sa nesrećnim krajem, problema sa alkoholom i zdravljem uopšte, bankrota i slično.
Može zvučati kao gotovo neverovatan podatak da je album „Old Ideas“, objavljen početkom ove godine, tek dvanaesti studijski projekat u karijeri ovog velikana. Ovaj album je, što je daleko važnije od puke brojke, izvrstan izdanak pravog maestra. Sasvim očekivano i posve prirodno, Cohen je na ovom albumu fokusiran na teme smrtnosti i prolaznosti; tako elegične i gotovo eterično krhke pesme „Come Healing“ i „Darkness“ valja posmatrati kao kompaktan dvojac u kojem se Cohen otvoreno, a ipak suptilno dotiče teme smrti. Početna „Going Home“ donosi neodoljivu autoparodičnost (kojoj je Cohen i ranije tu i tamo bio sklon), dok se „Show me the Place“ može posmatrati kao novomilenijumski odraz dobro znanog klasika „If It Be Your Will“. Na ovom ostvarenju Leonard Cohen se mahom zadržava u okvirima folk zvuka (što je najizraženije u numerama „Crazy to Love You“ i „Lullaby“), dok "Anyhow" biva zaodenuta u ruho elegičnog džeza. Za one kocentrisane na kanonske postavke tu su pesme „Amen“ (koja pozajmljuje melodiju od ranijeg hita „I’m Your Man“) i „Different Sides“. Imajući u vidu krštenicu i zdravstveno stanje samog Cohena, nimalo ne čudi što majstor čitav album otpeva na ivici šapata, u krajnjim dubinama donjih tonaliteta, uz izdašnu i neophodnu pomoć efektnih i zavodljivih damskih pomoćnih vokala, što, naravno, biva savršeno ruho za ovu Cohenovu stvaralačko-životnu epizodu u kojoj je mahom zagledan u rikverc i različite pojavne oblike nostalgije i sete. Pri takvom stanju stvari, ovaj melanž bluza, folka, džeza i gospela dođe ne samo kao savršena, već, reklo bi se, i kako jedina razumna mera.
U prvoj polovini februara u svetske i domaće bioskope ponovo su stigli “Zvezdani ratovi”. Doduše, ovoga puta se ne radi o novom filmu već o postojećem ostvarenju u novom ruhu. “Fantomska pretnja”, četvrti prikazan i hronološki prvi film u ovom čuvenom naučnofantastičnom serijalu, konvertovan je u 3D.
Đorđe Bajić
zanimljivo je da, sticajem dobro poznatih okolnosti, film “Zvezdani ratovi, epizoda I: Fantomska pretnja” (1999) nikada nije prikazan u beogradskim i srpskim bioskopima. Ova nepravda je ispravljena trinaest godina od prvog javnog prikazivanja ovog dugo očekivanog Lukasovog filma. “Fantomska pretnja 3D” je, u distribuciji MegaCom filma, premijerno prikazana početkom februara u nedavno obnovljenom bioskopu Cineplexx.
“Zvezdani ratovi” su očigledno još uvek veoma popularni u Srbiji, tako da se na 3D premijeri, bez obzira na snežnu vejavicu koja je paralisala grad, okupila prava armija fanova. Interesovanje je bilo veliko - organizatori su morali da zakažu još jednu projekciju kako bi film odgledali svi oni koji su te večeri došli u tržni centar Delta City. Nije to bila obična premijera. Naime, iskorišćena je prilika za organizovanje mini-konvencije posvećene popularnom serijalu. U inostranstvu su okupljanja ovog tipa već uobičajena stvar, ali u našoj zemlji ovo je bio prvi put
da se fanovi “Zvezdanih ratova” okupe na jednom mestu. Na ulazu Cineplexxa priređen je pravi mali spektakl. Najzagriženiji poklonici su se pojavili u kostimima Darta Vejdera, Luka Skajvokera, Čubake, Hana Sola, princeze Leje i ostalih junaka. Većina kostima je kupljena u inostranstvu, ali su neki bili sašiveni i ručno. Naravno, usledile su i nezaobilazne borbe svetlosnim mačevima, u kojima su najviše uživali najmlađi. Pored živopisnog maskenbala, prva konvencija “Zvezdanih ratova” u Srbiji ponudila je i veliku izložbu figurica junaka i maketa svemirskih brodova, diskova, knjiga, stripova... Članovi Radionice crtanja stripa i ilustracije “Đorđe Lobačev”, pod budnim okom proslavljenog strip autora i teoretičara Vladimira Vlade Vesovića, uveseljavali su ispred sale pridošlice crtajući omiljene junake. Okupilo se oko hiljadu duša, a interesovanje je samo potvrdilo ideju da slične konvencije treba da budu održavane i u budućnosti. Nemanja Ćalić, osnivač prve konvencije “Zvezdanih ratova”, bio je prezadovoljan odzivom, tako
da je za 26. i 27. maj već zakazano i sledeće okupljanje.
Sva ova pompa ne treba da čudi. Oni stariji su se sa “Zvezdanim ratovima” susreli još sedamdesetih, kada je 1978. godine u beogradskim bioskopima zaigrao prvi film iz serijala. Kasnije, tokom godina, stasavale su nove ganeracije vernih poklonika. Gradivo je utvrđivano pomoću VHS-a, kasnije DVDja i Blu-raya. Inspirisan naučnofantastičnim pričama koje je čitao i gledao kao dečak, Džordž Lukas je stvorio sagu o večnoj borbi dobra i zla, svetle i mračne strane. Prvi film iz serije “Zvezdani ratovi” (kasnije poznat pod nazivom “Nova nada”) premijerno je prikazan 25. maja 1977. godine i odmah postao popularan širom sveta. Nastavak “Imperija uzvraća udarac” u bioskope je stigao tri godine kasnije, a “Povratak džedaja” je 1983. zaokružio planiranu trilogiju. Lukas je režirao prvi film, dok su za nastavke angažovani Irvin Keršner i Ričard Markuand.
Mesec Zvezdanih ratova
Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i „Američki kutak“ su 16. januara 2012. godine u Domu omladine
Beograda započeli akciju „Mesec Zvezdanih ratova“, u okviru koje su organizovane tribine, diskusije i projekcije filmova. Na tapetu znalaca (Greg Dekur, Nemanja Čalić, Predrag Dimitrijević, Vlada Vesović, Željko Dimitrijević, Žarko Milićević...) našli su se kultorološki, sociološki i kritički aspekti sage, a bilo je priče i o rediteljima, scenaristima, majstorima specijalnih efekata, glumcima, uticaju filmova na popularnu kulturu...
Nezapamćen komercijalni uspeh serijala obezbedio je kapital za Lukasovu filmsku imperiju, a profitirali su i glavni glumci: Mark Hamil (koji je tumačio lik glavnog junaka, plavokosog Luka Skajvokera), Keri Fišer (u ulozi buntovne princeze Leje) i Harison Ford (neustrašivi Han Solo), koji će tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka biti jedan od najpopularnijih američkih glumaca. Izvorna trilogija (epizode 4-6) stigla je 1997. godine ponovo u bioskope – ovoga puta osvežena novim scenama i obogaćena najsavremenijim kompjuterskim efektima.
Druga trilogija (epizode 1-3) sačinjavaju filmovi “Fantomska pretnja” (1999), “Napad klonova” (2002) i “Osveta Sita” (2005). Bez obzira na to što su mnogi primetili da novi filmovi nemaju onu magiju prethodnih ostvarenja, komercijalni uspeh nije izostao. Saga “Zvezdani ratovi” zaradila je do sada gotovo četiri i po milijarde dolara i postala treća najprofitabilnija filmska franšiza svih vremena.
Nadovezujući se na trend konvertovanja popularnih 2D filmova u 3D format, Džordž Lukas, idejni tvorac “Zvezdanih ratova” i čovek koji je režirao četiri filma iz serijala, odlučio je da u narednih nekoliko godina svim delovima iz serijala “podari” dodatnu dimenziju. Razlog za ovaj potez je, ne treba se zavaravati, pre svega finansijske prirode, ali postoji još jedan veoma bitan razlog koji treba uključiti u računicu. Naime, serijal “Zvezdani ratovi” je zbog spektakularnosti i epskog zahvata kao stvoren za gledanje na velikom platnu, tako da je 3D omogućio da filmovi ponovo stignu u bioskopske dvo-
rane širom sveta. Gledati film kod kuće i u bioskopu nije isto, tako da će sada i oni najmlađi biti u prilici da se sa džedajima sretnu u njihovom prirodnom staništu: mraku bioskopske sale. U izjavama za medije naglašeno je da je konverzija filma u 3D urađena sa poštovanjem prema izvornom materijalu, prema umetničkim zamislima autora. Proces konverzije nadgledao je Lukas glavom i bradom, dok je glavni i odgovorni bio Džon Nol, supervizor vizuelnih efekata u kompaniji Industrial Light & Magic. Zanimljivo je da Lukas isprva nije bio fan 3D tehnologije, ali je, pošto je pogledao test-snimke za “Fantomsku pretnju 3D”, shvatio vizuelni potencijal koji konverzija donosi. Pomoću najnovije tehnologije gledaoci će biti teleportovani u “jednu daleku, daleku galaksiju”, u kojoj će ih čekati poznati likovi i događaji – ali ovoga puta sa jednom dimenzijom više.
Posle uspeha 3D konverzija Diznijevih crtaća „Kralj lavova“ i „Lepotica i zver“, u bioskope stižu i drugi dobro poznati hitovi u novom ruhu. Prve nedelje prikazivanja „Fantomska pretnja 3D“ je u SAD imala solidno otvaranje inkasirajući 23 miliona dolara, što je bilo dovoljno za četvrto mesto na listi najgledanijih (posle svežih hitova „I u dobru i u zlu“, „Sigurna kuća“ i „Putovanje 2: Misteriozno ostrvo“). Nedugo nakon „Fantomske pretnje“, u bioskope širom sveta stiže i 3D varijanta čuvenog Kameronovog „Titanika“. Domaća premijera ovog filma je, takođe u distribuciji MegaCom filma, zakazana za 6. april ove godine.
Uskoro - "Titanik 3D"
Oskarovka Natali Portman pekla je zanat u "Zvezdanim ratovima".
J Režija: Clint Eastwood
J Žanr: biografska drama
J Uloge: Leonardo DiCaprio, Arnie Himmer, Naomi Watts...
J Trajanje: 137 minuta
J Distributer: Tuck
Lane se nametnuo utisak da je kod Eastwooda došlo do ozbiljnog zamora materijala. Ipak, tek samo solidna „Zamena“, ne preterano zanimljiv „Nepobedivi“ i potpuno besmisleni i promašeni „Drugi život“ naišli su na primetno mlak prijem publike, pa čak i najodanijih poštovalaca. Najnoviji film, biografska drama „J. Edgar“, prati najznačajnije epizode iz života kontroverznog rodonačelnika FBI. Moglo bi se reći da je ovo u dobroj meri Eastwoodov povratak na staze stare slave, mada je reč o poprilično konvencionalnoj biografskoj filmskoj priči, koja tu i tamo biva opterećena odveć cerebralnim pristupom filmskoj građi. Sa druge strane, za pohvalu je to što Eastwood ovde ne nudi implicitnu apologiju niti otvorenu osudu čoveka čija je rigidnost proisticala iz borbe sa vlastitim manjkavostima, da bi se u značajnoj meri prelila i oblikovala sudbinu američkog društva. Sličnu diskretnost reditelj pokazuje i pri prikazivanju Hooverove dugo potiskivane i prikrivane homoseksualnosti.
Ukupnom kvalitetu filma svakako doprinosi i Leonardo DiCaprio, koji sa zavidnim žarom i dosta mere pristupa liku nošenom krupnim kontradikcijama. Eastwood ovde ne briljira, ali u krajnjem zbiru stvara film vredan pažnje, koji, uz to, daje za pravo daljoj veri u Eastwoodove autorske moći.
J Režija: Daniel Espinosa
J Žanr: akcija/triler
J Uloge: Ryan Reynolds, Denzel Washington, Vera Farmiga...
J Trajanje: 115 minuta
J Distributer: Taramount Film
Na primeru Daniela Espinose lako i brzo se može doći do razrešenja jedne od tajni neprolazne vitalnosti Holivuda. Uspeh švedske krimi-drame „Laka lova“ (2010) osigurao je talentovanom reditelju ekspresni američki debi. „Sigurna kuća“ je blago paranoidni triler sa pregršt eksplozivne akcije, i već na tom planu Espinosa pokazuje da su mu holivudski magovi s punim pravom dali šansu. Espinosa odlično radi ono što je do njega – ritam filma je izrazito promišljeno gradiran, scene potere i nasilja znalački su postavljene i rešene, stvorena je vrlo dobra interakcija izmeđa dva glavna glumca (Reynolds i Washington), a i južnoafričke lokacije su vešto upotrebljene. Ipak, utisak donekle kvari rutinski scenario Davida Guggenheima, nakrcan opštim mestima i očekivanim preokretima u zapletima. Priča o nadgornjavanju dva skrajnuta CIA operativca u mreži šire, pa i međunarodne zavere ostavljena je na koti davnih dana potrošenog i predvidljivog. Bez obzira na pobrojane dramaturške probleme, Espinosa dobrim delom uspeva da prevaziđe ograničenja takvog scenarija. Još uvek veran svom vizuelnom stilu (kombinaciji verizma i pomalo snovolike estetizacije), mladi reditelj pokazuje klasu i spremnost i za daleko zahtevnije zadatke u holivudskoj A ligi.
Slika Zvuk Film Slika Zvuk Film
J Režija: Maja Miloš
J Žanr: omladinska drama
J Uloge: Isidora Simijonović, Vukašin Jasnić, Sonja Mikitišin, Jovo Maksić, Monja Savić...
J Trajanje: 102 minuta
J Distributer: Tuck
Nakon „Života i smrti porno-bande“
i „Tilva roša“, još jedan debitanstski film oslonjen na naglašeni verizam dobacuje do titule odličnog filma.
„Klip“, dugometražni igrani debi Maje Miloš, već pri svojim prvim koracima ovenčan je glavnom nagradom prestižnog festivala u Roterdamu. Ovaj hrabri film na idejno-stilskom planu dosta toga duguje svedenim i surovo-sirovim društvenim dramama Alana Clarka, ali ima tu i uticaja Romaina Gavrasa i Larryja Clarka iz ponajboljih početnih dana, dok radikalizam u prikazu seksa budi asocijaciju na radove Gaspara Noe. Ipak, u svemu tome, čak i na ovoj prvoj autorskoj koti, Maja Miloš pokazuje dovoljno osobenosti koja, združena sa odvažnošću i zavidnim rediteljskim umećem, učini da ova krajnje pojednostavljena priča o ne toliko simpatičnom i lagodnom odrastanju stigne do tačke uverljivog i višeznačnog filma. Maja Miloš, uz pomoć odličnih mladih glumaca, gradi ljubavnu priču u rikverc. Kroz prikaz nevesele svakodnevice maloletnih, obeležene seksom, alkoholom, turbo-folkom, nasiljem i drogom, film pruža implicitnu kritiku savremenog srpskog društva. „Klip“ je, na prvom mestu, nesvakidašnje filmski pismena, provokativna i nadasve duboko emotivna priča o onima na kojima svet možda ni ne ostaje.
Koraću “
J Režija: Gordan Matić
J Žanr: dokumentarac/biografska drama
J Uloge: Vladimir Aleksić, Katarina Radivojević, Tamara Krcunović...
J Trajanje: 85 minuta
J Distributer: Yodi Movie Craftsman
RPosle hvaljenog „Beogradskog fantoma“, pred publiku stiže još jedan kvalitetan dokumentarno-igrani film na domaće teme. U pitanju je „Žućko: Priča o Radivoju Koraću“, ostvarenje koje, kako naslov i sugeriše, govori o životu i karijeri legendranog riđokosog košarkaša, čoveka koji je ključno doprineo usponu jugoslovenske košarke šezdesetih godina prošlog veka. Korać već dugo nije među nama, tako da o njemu govore drugi – majka, brat, saigrači i nove generacije sportista kojima je bio uzor (Aleksandar Đorđević i Milenko Tepić). Matić pedantno sklapa mozaik, dok sagovornici obezbeđuju potrebne delove slagalice za portret velikog sportiste – ali i izuzetnog čoveka. U dokumentarno tkivo umetnuti su i igrani segmenti koji služe kao ilustracija najvažnijih trenutaka u Koraćevom životu. Epoha je uverljivo i živopisno oživljena, upotpunjena pesmama čuvenih Bitlsa i drugih izvođača koje je košarkaš voleo, tako da „Žućko“, pored neospornog istorijskog značaja, poseduje i kvalitet filma nostalgije. Za našu kulturu izuzetno je važno postojanje filma poput ovog. Radivoj Korać je legenda i deo istorije, a „Žućko“ predstavlja uspešan pokušaj da se njegovo ime, sa punim pravom, još jednom vrati u žižu interesovanja.
Slika Zvuk Film Slika Zvuk Film Đorđe Bajić
J Režija: Nicolas Winding Refn
J Žanr: akciona drama
J Uloge: Ryan Gosling, Carey Mulligan, Albert Brooks...
J Trajanje: 100 minuta
J Distributer: Tuck
Danski reditelj Nicolas Winding Refn polako se ali sigurno probija u Holivudu. Nakon razočaravajućeg „Buđenja Valhale“, Refn se u najnovijem ostvarenju vraća savremenom krimi-miljeu koga je već dobro proučio i upoznao zahvaljujući trilogiji „Pusher“ (1996-2005). „Vozač“ je po mnogo čemu film starog kova i njegova snaga nije toliko u priči, nju smo već mnogo puta ranije videli (ćutljivi kriminalac zlatnog srca prima u svoje okrilje mladu majku i njeno dete), već u vrhunskoj realizaciji. Zahvaljujući kombinaciji nadahnute režije, upečatljive muzike, očaravajuće fotografije i ubedljive glume, film nudi vožnju koja se ne zaboravlja lako. Ryan Gosling (u ulozi misterioznog vozača iz naslova) dominira svakim kadrom u kom se pojavljuje. Njegova odmerena gluma odlično se uklapa u poetiku filma, a bela jakna sa žutim škorpionom na leđima ekspresno je postala deo pop-kulturne baštine (autori sjajne humorističke serije „Parks and Recreations“ već su je pozajmili za jednu od novih epizoda).
Pored toga što je vizuelno impresivan, „Vozač“ je takođe i izuzetno nasilan film. Opet, bez obzira na svu prolivenu krv, „Vozač“ je pre svega film o likovima i njihovim međusobnim odnosima, vapaj za oazom mira u kovitlacu nasilja. Bez dvoumljenja: odličan film, koga nikako ne treba propustiti.
J Režija: Michael Sucsy
J Žanr: romansa
J Uloge: Channing Tatum, Rachel McAdams, Sam Neill...
J Trajanje: 104 minuta
J Distributer: Tuck
svakog Dana zaljubljenih, sredinom februara, pred publiku stiže jedan ili više namenskih filmova. Tako je bilo i ove godine. „I u dobru i u zlu“ je limunada namenjena manje zahtevnim gledateljkama. Tatum i McAdams glume zaljubljeni bračni par čiji se život menja iz korena kada ona povredi glavu u saobraćajnoj nesreći. Paige je delimično izgubila pamćenje i ne seća se poslednjih nekoliko godina svog života, tako da pred sobom, umesto voljenog supruga, vidi potpunog stranca. Leo ne želi da se pomiri sa novonastalom situacijom i pokušava da iznova pridobije njenu ljubav... Bez obzira na to što je film, navodno, baziran na istinitoj priči, scenaristi se nisu mnogo trudili da budu ubedljivi. Ovo je pre svega romantična fantazija, koja nema nikakve veze sa stvarnim životom. McAdamsova je, kao po običaju, lepa i šarmantna – ali je očigledno da glumi na auto-pilotu. Glavna zvezda filma je stasiti Channing Tatum, koji koristi svaku priliku kako bi ogolio mišićav torzo i tako skrenuo pažnju sa svoje slabašne glume. Iako je u pitanju konfekcija, sasvim je sigurno da će film prijati ciljanoj publici. U produkcijskom pogledu, ovo je jedno kvalitetno urađeno ostvarenje, u kome je sve na svom mestu. Ako volite filmske limunade, uživaćete. U suprotnom: zaobiđite u širokom luku.
Slika Zvuk Film Slika Zvuk FilmU ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:
aosvežen 4Audio cenovnik
aosvežen AV impuls cenovnik
aosvežen One HiFi cenovnik
Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.
Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno
