Hi-Files #47

audio video magazin

glavni i odgovorni urednik

Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika

Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura

Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici

Marko HeRMAN, Zoran KARApANDžIĆ, Đorđe BAJIĆ, Zoran JANKOVIĆ, Ana LJUBOJeVIĆ

Fotografije i dizajn

Stereo Spot

adresa

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

osnivač i izdavač

Hi-Files Group

Dimitrija Tucovića 146/6

11050 Beograd

Tel/fax: 011/2414-700

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

iSSN broj 1820-2950

Štamparija

Rotografika, Subotica

distribucija

Global press, Beograd

radno vreme

Radnim danima 10:00-17:00

Subotom i nedeljom ne radimo

CIp - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović.2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS.SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Domaće, a naše

poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, početkom godine uputili smo poziv domaćim proizvođačima da nam pošalju na test njihove proizvode. povod je naša ideja da majski broj magazina uvek bude posvećem srpskim proizvođačima hi-fi opreme. U planu je bilo čak pet testova, ali su do zatvaranja ovog broja na test stigla samo dva uređaja. Ipak, sa ponosom vam predstavljamo gramofon Hermes DCX kompanije TT Recycled (ex IB sistem) i pretpojačalo Sedra Three iz firme Šolaja Audio. Što se tiče ostalih testova, imamo nekoliko veoma ekskluzivnih: Naim SuperUniti, pMC Twenty 21 i Rega Apollo-R samo su neki od njih. Izdvojili bismo i nekoliko veoma pristupačnih uređaja u vidu zvučnika pSB Alpha B1, kao i CD plejera i integrisanog pojačala Cambridge Audio 350A i 350C Naš kolega Zoran priredio je još jedan sjajan tekst u rubrici „Retro“, u pitanju je Grundigov DAT-9000

Zanimljivo je pomenuti i šta će se dešavati u naredna dva meseca. U trenucima kada budete uživali u prvomajskom uranku, mi ćemo se zaputiti u Minhen na trideseti High-end sajam. Možete očekivati iscrpan izveštaj na našem sajtu www.hi-files.com, i to upravo tih dana dok sajam traje. Desetak dana kasnije idemo u Brisel na godišnju eISA konvenciju, gde očekujemo više od 15 prezentacija najnovijih proizvoda poznatih svetskih brendova. Maj i jun su meseci rezervisani za brojna testiranja najnovijih uzoraka, a krajem juna putujemo u Diseldorf na godišnji glavni sastanak asocijacije eISA. Tamo ćemo konačno dati svoj sud koji uređaji su zaslužili da dobiju laskavu nagradu najboljih proizvoda godine.

Naravno, tu se naši planovi ne završavaju – dodela nagrada je u Berlinu na IFA sajmu, a u novembru smo rezervisali termine za naš Hi-Files Show.

Uživajte...

Ljubiša Miodragović, gl. i odg. urednik ljuba@hi-files.com

Misija magazina Hi-Files

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije eISA od maja 2008.

Hi-Files pripada panelu za audio i home theater. www.eisa.eu

Sadržaj

Broj #47 - Maj 2012 - www.hi-files.com

U OVOM BROJU

14 audiofilskih testova

Muzika & Film

64 Mali vodič kroz istoriju muzike

Da bismo stekli kompletan uvid u muziku srednjeg veka, moramo se osvrnuti i na druge civilizacije i njihovu muzičku tradiciju.

67 Muzičke recenzije

Iz salona One HiFi pripremili su nam novitete, izdvajamo album 301, u izvedbi Esbjörn Svensson trija.

68 Ljudi u crnom

Nakon desetogodišnjeg posta, mnogo povoda za radost u redovima poštovatelja “Ljudi u crnom”.

70 Filmske recenzije

Novi bioskopski hitovi uz dva domaća noviteta. Saznajte uz koje filmove ne treba da gubite svoje vreme.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 1.500 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite vaše ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Dimitrija Tucovića 146/6, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 011/2414-700.

30 PMC - perfektni mali carevi

epos zamenjuje mi seriju

Britanski Epos predstavio je novu seriju zvučnika, koja nosi naziv Elan. Prema rečima stručnjaka iz kompanije, nova serija stiže kao zamena za popularne Mi modele, a u pogledu primenjene tehnologije predstavlja nastavak Epic linije. Primećuje se i srodan dizajnerski pristup na Epic i Elan modelima, sa jednostavnim i čistim linijama, crnim frontovima i skrivenim zavrtnjima na prednjoj strani. Za početak, Elan serija će se sastojati od četiri modela, sa oznakama 10 i 15 za regalske, odnosno 30 i 35 za podnostojeće zvučnike. Svi modeli koriste tekstilni visokotonac, koji je Epos razvio za potrebe Epic serije, a odlikuje se prečnikom od 2,5 centimetara, ferofluidnim hlađenjem, neodimijumskim magnetom i magnetnim oklopom. Srednjotonsko-niskotonska jedinica opremljena je polipropilenskom membranom i okvirom od livenog aluminijuma, a u Elan seriji koriste se dve veličine - 156 (Elan 10 i 30) i 187 milimetara (Elan 15 i 35). Svi modeli dele konstrukciju skretnice, koja je drugog reda i izrađena od kvalitetnih komponenata, sa bi-wire zvučničkim terminalima. Kabineti su izrađeni od medijapana debljine 18 milimetara, sa brojnim horizontalnim i vertikalnim ojačanjima, dok se za finiš koristi prirodni furnir trešnje ili crnog hrasta. Nova serija iz Eposa očekuje se u prodaji uskoro, po ceni u rasponu od 600 do 1.600 evra na domaćem tržištu. i www.epos-acoustics.com M 600-1.600 €

referentni strimer iz Naima

Britanski Naim predstavio je treći model mrežnog plejera - strimera, koji nosi oznaku NDS, a proizvođač ga naziva još i superstrimer. Dizajniran da nadmaši poznati i odlično prihvaćeni NDX, novi strimer ne poseduje sopstveno napajanje, već funkcioniše uz spoljašnja napajanja XP5 XS, XPS ili 555PS. Spoljašnji izgled je gotovo identičan slabijem bratu, sa ekranom i devet tastera na desnoj strani i USB priključkom na levoj. Pored ethernet porta i wi-fi antene, na zadnjoj strani su smešteni RCA i DIN analogni izlazi, kao i tri digitalna ulaza (RCA, BNC i optički). U unutrašnjosti se nalaze odvojene štampane ploče za digitalnu, analognu i DSP sekciju, a podržani su svi popularni formati, kao što su

FLAC, MP3, WAV, WMA i drugi. Mrežno povezivanje i digitalni priključci podržavaju 192 kHz/24-bitske fajlove, a za obradu zvuka zaduženi su Naimov šesnaestostruki oversampling i digitalni filter, kao i 40-bitski SHARC DSP za umanjenje džitera. Naravno, NDS podržava reprodukciju i kontrolu preko iPod/iPhone/iPad uređaja pomoću n-Stream aplikacije. Ultimativni mrežni plejer iz Naima očekuje se u prodaji u maju, po najavljenoj ceni od oko 6.250 funti na britanskom tržištu. i www.naimaudio.com M 6.250 £

High-end demoni

Gryphon Mephisto Solo predstavlja novo monoblok izlazno pojačalo prestižnog danskog proizvođača. Oslonjen na 80 bipolarnih izlaznih tranzistora i banku kondenzatora ukupnog kapaciteta 1.000.000 mikrofarada, Mephisto Solo raspolaže kontinualnom snagom od 200 vati na osam oma u čistoj A klasi (400 W/4 Ω i 800 W/2 Ω).

Poput svih Gryphon uređaja, za razvoj je zaslužan lično osnivač i vlasnik kompanije, gospodin

Flemming E. Rasmussen, koji navodi da Mephisto Solo ne predstavlja bridžovanu stereo-verziju istog modela, već nudi istu snagu uz upola manje izobličenja i dvostruko veći damping faktor. Masivno kućište opremljeno je hladnjacima sa gotovo svih strana, a novi monoblok težak je čitavih 108 kilograma. Komande su u tipičnom Gryphon stilu, osetljive na dodir i obasjane pozadinskim osvetljenjem. I pored ogromne snage, Mephisto Solo ispunjava sve evropske ekološke i energetske normative, a prodaje se po fabričkoj ceni od 84.000 evra.

i www.gryphon-audio.dk M 84.000 €

epicon kao perjanica

Novi flagship model danske kompanije DALI nosi oznaku Epicon 6 i rezultat je trogodišnjeg istraživanja i razvoja, baziranom na uspešnim Euphonia modelima. Na ovom modelu prvi put je primenjena nova Linear Drive tehnologija u izradi magneta, koja umanjuje distorziju iz samog pogonskog sklopa zvučničke jedinice. Direktor za inovacije u kompaniji DALI, gospodin Kim Kristiansen (prethodno radio u kompanijama Vifa i ScanSpeak), sa ponosom je izjavio da su nove Linear Drive zvučničke jedinice u potpunosti razvijene i proizvode se u DALI pogonima u Danskoj. Pored inovativnog motora, niskotonske jedinice modela Epicon 6 imaju poboljšane membrane, kao i optimizovane aluminijumske delove. Sa visinom od nešto preko jednog metra i masom od oko 30 kilograma, nova perjanica iz DALI-ja spada u podnostojeće zvučnike srednje veličine, a za reprodukciju najnižih frekvencija zadužene su dve jedinice prečnika 165 milimetara. Iznad njih je smešten kupolasti visokotonac od 29 milimetara sa tekstilnom membranom, a postavku kompletira ribonska jedinica dimenzija 10x55 milimetara. Tehničke karakteristike navode frekvencijski opseg od 35 herca do 30 kiloherca, uz osetljivost od 88 decibela (1 w / 1 m) i nominalnu impedansu od 5 oma, dok su rezne frekvencije postavljene na 700 herca, 2,55 kiloherca i 15 kiloherca. Kabinet je izrađen od šestoslojnog medijapana, sa zasebnim komorama za niskotonske jedinice i dodatnim unutrašnjim ojačanjima. Epicon 6 će biti u ponudi u tri luksuzna finiša od prirodnog drveta, kao i u crnoj boji visokog sjaja, po ceni od oko 7.800 funti. i www.dali-speakers.com M 7.800 £

Novi Cd plejer iz densena

Danska kompanija Densen Audio Technologies predstavila je unapređeni model CD plejera iz gornjeg dela ponude. Prema rečima zvaničnika, novi B-440XS baziran je na referentnom plejeru B-475 i predstavlja prirodan tok unapređenja modela B-440 i B-440+. Novi model predstavlja značajan korak napred, a svi segmenti su optimizovani u cilju što bolje reprodukcije. Transport i clock su značajno unapređeni kako bi se umanjio uticaj džitera, a analogni stepen je izrađen u Densenovoj topologiji u A klasi. Za napajanje je zadužen torusni transformator od 300 volt-ampera sa skladištem kapaciteta 40.000 mikrofarada i osam regulatora. Po običaju, proizvođač ne navodi koje kolo se koristi za digitalno-analognu konverziju, već samo da je u pitanju 192 kHz/24bitski tip, koji je smešten u sopstveno, izolovano kućište. U pogledu funkcionalnosti, B-440XS donosi dve ključne razlike u odnosu na prethodnike: digitalni ulaz (BNC), koji mu omogućava da preuzme ulogu eksternog konvertera, i priključak za eksterna napajanja Densen DNRG i 2NRG, koji znatno poboljšavaju već odličan kvalitet reprodukcije. Spoljašnjost novog modela izvedena je u skandinavski svedenom i funkcionalnom stilu, sa elegantnim aluminijumskim kućištem i velikim, preglednim numeričkim ekranom. Densen B-440XS će biti u ponuđen u srebrnoj boji sa niklovanim tasterima i u crnoj boji sa zlatnim tasterima, a orijentaciona cena iznosi oko 4.000 evra. i www.densen.dk M 4.000 €

Za jubilej

Jedan od najstarijih proizvođača hi-fi opreme, britanski Wharfedale, proslavlja osamdeseti rođendan uz nove Denton zvučnike. Da podsetimo, Wharfedale je osnovao Gilbert Briggs davne 1932, a danas se nalazi pod okriljem korporacije IAG. Novi model se odlikuje retro izgledom i izrađen je po

LaCie u distribuciji one Hi-Fi

Beogradski One Hi-Fi u svoju ponudu je uvrstio proizvodni program renomirane kompanije LaCie. Ova kompanija postoji već 18 godina i poznata je pre svega po proizvodnji kvalitetnih eksternih hard-diskova i NAS (Network Attached Storage) uređaja različitih dimenzija i kapaciteta, pa njeni proizvodi mogu da predstavljaju odlično rešenje za moderne, network-based AV sisteme. Tu su i multimedijalni plejeri serije LaCinema, koji se odlikuju kompaktnim dimenzijama, elegantnim dizajnom i aktuelnim paketom mogućnosti, od reprodukcije

Full HD formata do Wi-Fi povezivanja i kompletnog daljinskog upravljanja. Ostatak ponude obuhvata eksterne

USB memorije, Blu-ray i DVD reproduktore, pa čak i monitore, a saradnja kompanije LaCie sa svetski poznatim dizajnerskim studijima kao što su Neil Poulton, Christofle, Porsche Design i Karim Rashid izrodila je prestižne serije luksuznih modela, koje predstavljaju vrhunac u svojim kategorijama. i www.lacie.com

ugledu na stare Denton zvučnike, koji su bili veoma popularni sedamdesetih godina i predstavljaju prethodnicu uspešnih Diamond serija. U pitanju je regalska kutija dvosistemske topologije, sa mid-bas jedinicom od pletenog kevlara i tekstilnim visokotoncem sa feritnim magnetom. Peter Comeau, šef odeljenja za akustiku u kompaniji IAG, izjavio je: "Prilikom dizajniranja, imao sam na umu originalne Denton modele, koji su bili muzikalni i za nijansu toplijeg zvuka, a visokotonac sa feritnim magnetom daje čistiji, mekši i tečniji zvuk od neodimijumskih konstrukcija." Novi Denton se očekuje u prodaji tokom maja, a njegova cena ne bi trebalo da premaši 500 funti. i www.wharfedale.co.uk M 500 £

debut sa karbonskom ručicom

Novi model u najpristupačnijoj seriji gramofona austrijskog proizvođača Pro-Ject nosi naziv Debut Carbon i u osnovi predstavlja poboljšanu verziju popularnog Debut III. Već iz oznake je jasno da najveće unapređenje predstavlja nova ručica, izrađena od karbona, što povećava krutost i umanjuje neželjene vibracije. Pored toga, prečnik tanjira povećan je sa 280 na 300 milimetara, što je donelo i veću masu, a motor je dobio novi sistem oslanjanja. Novi Debut Carbon je ponuđen u crnoj, crvenoj, zelenoj, plavoj, žutoj, srebrnoj i beloj boji, a najavljene cene kod domaćeg distributera iznose 375 evra sa Ortofon 2M Red, odnosno 325 evra sa Ortofon OM10 glavom.

i www.project-audio.com M 325-375 €

aktivni Cambridge audio zvučnici

Novi zvučnici SLA25 predstavljaju prve aktivne kutije iz kompanije Cambridge Audio. Sa visinom od 22 centimetra, SLA25 pripadaju kategoriji malih regalskih zvučnika, a izvedeni su u dvosistemskoj topologiji sa bas-refleks otvorom na zadnjoj strani. Garnitura zvučničkih jedinica sastoji se od tekstilnog visokotonca prečnika

2,5 centimetara i mid-bas drajvera od 10 centimetara. Po uobičajenom receptu, pojačalo je smešteno u jednoj kutiji i povezuje se sa drugom pomoću standardnog zvučničkog kabla, a snaga iznosi 15 vati po kanalu. Kontrola glasnoće smeštena je na prednjoj strani, dok je zadnja opremljena analognim RCA i 3,5-milimetarskim ulazima, kao i konektorom za iPod postolje. Pored toga, SLA25 su opremljeni internim digitalno-analognim konverterom i USB priključkom tipa B za digitalnu vezu sa desktop ili laptop računarom, a tu je i izlaz za aktivni sabvufer. Frekvencijski raspon ovih kutija iznosi od 60 herca do 22 kiloherca, a kabinet je izrađen od medijapana i dodatno ukrućen unutrašnjim ojačanjima. Cambridge Audio će se isporučivati u crnoj boji visokog sjaja, po ceni od oko 200 funti na britanskom tržištu. i www.cambridgeaudio.com M 200 £

Prvi 3d projektor sa Led osvetljenjem

Poznata italijanska kompanija SIM2, poznata po proizvodnji naprednih i kvalitetnih projektora, predstavila je prvi aktivni 3D projektor sa LED osvetljenjem. Novi model pripada M seriji i nosi oznaku M.150, a prvi put je predstavljen na ovogodišnjem CES sajmu u Las Vegasu. Za osvetljenje su upotrebljena tri nova, snažnija Phatlight LED modula, koji su ujedno i izvor boje, a njihov vek trajanja je jednak projektovanom radnom veku projektora - oko trideset hiljada sati. Pored toga što ne zahteva periodičnu zamenu lampi i na taj način štedi novac svojim vlasnicima, ovakav koncept eliminiše period zagrevanja pri uključivanju, troši manje električne energije i daje kvalitetniju reprodukciju crne boje. Stručnjaci iz kompanije ističu i Texas Instruments DarkChip4

DLP čipset poslednje generacije, koji koristi DynamicBlack tehnologiju i obezbeđuje kontrast od 100.000 prema 1. Jačina osvetljenja iznosi 1.000 ANSI lumena, uz rezoluciju od 1920x1080 piksela i najveću dijagonalu slike od 6,3 metra, a sistem za autokalibraciju doprinosi jednostavnom podešavanju i upotrebi. Novi SIM2 M.150 prodaje se po ceni od oko 20.000 funti na tržištu Velike Britanije. i www.sim2.com M 20.000 £

Novi Nad modeli za kućni bioskop

Uporedo sa novim modelima iz dvokanalne ponude, NAD je predstavio novitete iz oblasti kućnog bioskopa. U pitanju su dva nova AV risivera iz gornjeg dela ponude, sa oznakama T 777 i T 787, kao i surround pretpojačalo/procesor T 187. Dizajn je izveden u aktuelnom kućnom stilu, koji podrazumeva zaobljene linije prednjeg panela i nežne prelaze između površina. Osnovna forma sva tri uređaja je veoma slična i odlikuje se istim rasporedom na prednjem panelu. Ispod centralno pozicioniranog, velikog dot-matriks ekrana postavljeni su tasteri sa osnovnim komandama, dok se na desnoj strani nalazi kružna komanda za glasnoću, a levo od ekrana smešteni su tasteri za navigaciju menijima. T 777 raspolaže snagom od 80 vati na svakom od sedam kanala, pri otporu od osam oma i u situaciji kada su svi kanali pokrenuti (Full Disclosure Power). Za napajanje je zadužen masivni torusni transformator sa PowerDrive tehnologijom, a NAD-ova modularna konstrukcija (MDC) omogućava naknadno dodavanje priključaka i modula po želji. Između ostalog, na zadnjem panelu su smešteni sedam HDMI ulaza i dva izlaza sa podrškom za CEC, ARC i 3D, a Audyssey MultEQ XT obezbeđuje optimalno podešavanje sistema. Iako sa 20,5 kilograma T 777 deluje prilično masivno, snažniji T 787 stiže sa još većim kućištem i masom od preko 25 kilograma. Dva torusna transformatora (za leve i desne surround kanale) daju stabilnost i snagu od 120 vati po kanalu. Iako su oba risivera opremljena ethernet portovima, proizvođač ne navodi njihove mogućnosti, pa još uvek nije poznato da li je omogućena reprodukcija materijala preko mreže i korišćenje internet radija. Surround pretpojačalo/procesor T 187 raspolaže sa sedam HDMI ulaza i dva izlaza, kao i sa po šest analognih i digitalnih audio-ulaza. Za kvalitet zvuka zaduženi su 192 kHz/24-bitski BurrBrown konverteri i NADova EARS (Enhanced Ambient Recovery System) tehnologija, a uređaj je opremljen i FM/AM tjunerom. Sva tri modela su već dostupna kod domaćeg distributera, po ceni od 2.650, odnosno 3.050 evra za AV risivere i 2.250 evra za pretpojačalo T 187. i www.nadelectronics.com

3d bez naočara je u prodaji

Tokom marta u prodavnicama širom sveta naći će se novi Toshiba televizor sa oznakom 55ZL2, prvi model koji omogućava trodimenzionalni prikaz bez upotrebe naočara. Ekran dijagonale 55 inča (139 cm) izrađen je u 4K2K rezoluciji (3840x2160 piksela) i opremljen AMR800 i multiprocesorskim CEVO sistemima za obradu slike. Dinamički kontrast iznosi devet miliona prema jedan, a 55ZL2 je opremljen sa četiri HDMI i dva USB ulaza. U skladu s najvišom kategorijom kojoj pripada, ovaj TV poseduje punu Smart funkcionalnost, Wi-Fi povezivanje sa DLNA sertifikatom, snimanje programa na eksternu USB memoriju, 2D-3D konverziju i automatsku kalibraciju. Preporučena cena novog Toshiba 55ZL2 iznosi oko 7.000 funti na tržištu Velike Britanije. Pored revolucionarnog novog modela, Toshiba je predstavila i tri nove serije televizora, sa oznakama RL9, TL9 i VL9. One su pozicionirane ispod prestižnih WL i YL serija, a svi modeli donose Edge-LED panele, Smart funkcije, DLNA mrežno povezivanje i mogućnost kontrole preko Android i iOS uređaja. Dodatno, TL9 modeli su opremljeni aktivnom 3D tehnologijom sa 2D-3D konverzijom, AMR200 procesorom slike i snimanjem na eksternu USB memoriju, dok VL9 modeli nude pasivni 3D sa konverzijom, AMR400 procesor slike i Audyssey optimizaciju zvuka. Nove serije će biti u prodaji u dijagonalama od 58 do 139 centimetara, a prodavaće se po ceni od 280 do 1.500 funti. Kako bi ponuda bila kompletna, tu su i četiri nova Blu-ray plejera. Bazični BDX1300 predstavlja standardni BD plejer, BDX3300 ima dodatne Smart funkcije, BDX4300 je 3D plejer osnovnog tipa, dok je na vrhu BDX5300, opremljen Smart funkcijama i mogućnošću 3D reprodukcije. Za sve modele su zajednički 1080p upscaling, dekodiranje

HD audio-materijala i DLNA mrežno povezivanje, a Smart modeli omogućavaju upotrebu online servisa (YouTube, iPlayer, Picasa...), imaju Wi-Fi i podržavaju MKV fajlove.

Cene novih Blu-ray plejera kreću se u rasponu od 70 do 110 funti. i www.toshiba.eu M 7.000 £

Beyerdynamic

Osnovana 1924, nemačka kompanija Beyerdynamic spada među najstarije proizvođače audio-opreme. prezentacija kompanije je moderna, ali pregledna i već na prvi pogled stavlja do znanja da je reč o proizvođaču koji veliki deo svoje proizvodnje plasira u profesionalnom sektoru. Stranica sa proizvodima podeljena je na četiri kategorije - Headphones & Headsets, Microphones, Conference Technology i Manufaktur - koje se dodatno razvrstavaju po tipu i nameni uređaja. Ostatak proizvodnog programa je zaista veliki i seže do studijskih i koncertnih slušalica i mikrofona, headsetova za avijaciju, slušalica za audiometriju i slušnih aparata, svih vrsta mikrofona i razglasnih sistema.

i www.beyerdynamic.com

LoopMedia

Nakon dve decenije postojanja, novosadska LoopMedia predstavlja jednog od najvećih distributera audio-video uređaja u Srbiji. U vreme glomaznih sajtova sa komplikovanom strukturom, LoopMedia donosi osveženje u vidu jednostavnog i preglednog menija pri vrhu glavne stranice, koji sadrži sve neophodne kategorije. Na internet prezentaciji mogu se naći kompletne informacije o ponudi kućne, automobilske, DJ i studijske audio-video opreme, profesionalnih razglasa i rasvete, ali i o redovnim akcijama, promocijama i sl. Uređaji su odlično predstavljeni, sa velikom fotografijom, najvažnijim tehničkim karakteristikama i, u većini slučajeva, maloprodajnom cenom, a kupovinu je moguće obaviti i online. i www.loopmedia.rs

Novi Pioneer aV risiveri

Korporacija Pioneer predstavila je osvežene modele audio-video risivera za narednu sezonu. Na donjem kraju ponude nalazi se model VSX-522, 5.1 risiver snage 80 vati po kanalu, koji je opremljen USB ulazima, automatskom MCACC (Multi-Channel Acoustic Calibration System) kalibracijom, podrškom za 3D i HDMI ARC, kao i dekoderima za Dolby TrueHD i DTS-HD Master Audio. Sledi VSX-822, koji raspolaže istovetnom snagom, ali dodaje veći broj HDMI ulaza i, najvažnije, mrežno povezivanje. DLNA 1.5 sertifikat garantuje upotrebu brojnih online servisa, reprodukciju sa mrežnih izvora, internet radio, Apple AirPlay i kontrolu pomoću besplatne aplikacije Pioneer ControlApp. Reprodukcija preko mreže i sa USB priključka podržava 192 kHz/24-bitske FLAC i WAV fajlove. Naredni model nosi oznaku VSX-1022 i raspolaže istom snagom, ali u sedmokanalnoj postavci, dok u propratnim funkcijama nema posebnih razlika. Na vrhu budžetske linije AV risivera nalazi se 7.2-kanalni VSX-1122 sa 90 vati po kanalu, koji od dodatnih funkcija podržava opcioni Wi-Fi modul, AVNavigator sistem za podešavanje i kontrolu preko računara, kao i unapređenu kontrolnu aplikaciju iControlAV2012 App. Dodatno, tu su poslastice u vidu Auto Phase Control Plus sistema za kontrolu faze sabvufera i tehnologije za poboljšanje slike Video Adjust i Stream Smoother. Preporučene cene novih Pioneer risivera na severnoameričkom tržištu iznose 250, 380, 450 i 600 dolara. i www.pioneer.com M 250-600 $

Sansui u uK

iKea audio-video nameštaj

Švedski proizvođač nameštaja IKEA najavio je ulazak na tržište audio-video sistema preko linije proizvoda koji imaju integrisan Smart TV, Blu-ray plejer i 2.1 sistem zvučnika sa bežičnim sabvuferom. Nova linija polica i komoda za dnevni boravak nosi naziv Uppleva (što na švedskom znači "doživljaj" ili "iskustvo"), a u početku će biti ponuđena tri osnovna kompleta u različitim bojama. Svi kompleti će biti opremljeni

Full HD ekranima sa LED osvetljenjem i osvežavanjem na 400 herca, za povezivanje su predviđena četiri HDMI porta i dva USB priključka, a televizori će podržavati reprodukciju DivX HD fajlova. Pored toga, u nameštaju će biti predviđen prostor za smeštanje satelitskih i kablovskih risivera, gaming konzola i sličnih uređaja. Kompletnu elektroniku, koja je namenski dizajnirana po IKEA-inim zahtevima, isporučivaće kineska kompanija TCL. Prema rečima zvaničnika, nova linija nastala je nakon što je veliki broj kupaca izrazio interesovanje za jednostavnu i diskretnu integraciju audio-video sistema sa nameštajem u dnevnom boravku. Početni model serije Uppleva imaće ekran dijagonale 24 inča (61 cm) i prodavaće se po ceni od oko hiljadu dolara na severnoameričkom tržištu, dok se u Evropi očekuje tokom jeseni. i www.ikea.com

Legendarno ime iz zlatnog doba hi-fi istorije, japanski Sansui, na proteklom Sound and Vision sajmu u Bristolu predstavio je potpuno novu gamu hi-fi uređaja. Ponuda započinje integrisanim pojačalom sa ugrađenim DA konverterom, koje nosi oznaku SAP-201V i opremljeno je preglednim ekranom na aluminijumskom prednjem panelu. U unutrašnjosti su smešteni torusni transformator, pretpojačalo za slušalice i gramofonsku sekciju MM tipa, dok deklarisana snaga iznosi 40 vati po kanalu. Sledeći u nizu je masivni integralac SAV-601V, koji donosi jedan analogni ulaz više, a raspolaže sa 100 vati po kanalu i cevnim pretpojačalom. CDD-201 predstavlja standardni CD plejer sa podrškom za MP3 i WMA datoteke i VFD ekranom, a vizuelno se savršeno uklapa sa slabijim integrisanim pojačalom. Kako bi bila u toku sa aktuelnim pravcima, kompanija je predstavila mrežni plejer WLD-201, koji podržava povezivanje kablom ili bežičnim putem. Opremljen je kompletnim daljinskim upravljanjem i grafičkim ekranom, a Sansui Libretto aplikacija omogućava kontrolu preko smart uređaja. Funkcionalnost je standardna, sa podrškom za internet i DAB radio, USB priključkom i reprodukcijom svih popularnih formata (AAC, FLAC, MP3, WAV, WMA...). Cene novih Sansui modela su pristupačne i kreću se od 200 funti za CD plejer do 600 funti za skuplji model pojačala. Prodaja će u početku biti ograničena samo na britansko tržište. i www.sansui.co.uk

Lg 3d World

Kompanija LG Electronics najavila je da će plasirati novi servis za korišćenje premium 3D sadržaja, koji nosi naziv 3D World. Servis će biti dostupan za korisnike LG Cinema 3D Smart televizora u preko 70 država. 3D World biće ponuđen u obliku aplikacije za proizvod CINEMA 3D Smart TV iz 2011, dok će modeli za 2012. godinu koristiti unapređene sisteme kartica na Home Dashboard kontrolnoj tabli. "3D World je značajan deo dugoročne poslovne strategije kompanije LG, koja uključuje veću kontrolu i iskorišćenost 3D eko-sistema", izjavio je Havis Kwon, predsednik i izvršni direktor kompanije LG Home Entertainment.

"Sa globalnim plasiranjem 3D World servisa, kompanija LG demonstrirala je svoju posvećenost pružanju različitih visokokvalitetnih usluga 3D sadržaja", dodao je on. 3D World omogućuje korisnicima da pretražuju 3D sadržaje, a u ponudi će biti više programa iz oblasti zabave, sporta, dokumentarnih emisija, kao i lifestyle i emisija o deci. Pored raznih poboljšanja, LG planira da nastavi saradnju sa svetskim provajderima 3D sadržaja kako bi mogao da pruži svojim korisnicima najtraženije 3D sadržaje.

i www.lgcom

C 546bee sa uSb portom

Kanadski NAD predstavio je novi CD plejer iz sredine ponude, koji nosi oznaku C 546BEE. Novi plejer se u velikoj meri oslanja na prethodni C 545BEE, što se može videti iz gotovo identične spoljašnjosti. Najveća razlika primetna je na desnom delu prednjeg panela, gde su tasteri za premotavanje i prebacivanje pesama zamenjeni višenamenskom kružnom komandom, a tasteri ispod displeja, iako u istom broju i rasporedu, služe za drugačije funkcije. Ispod kružne komande postavljen je USB priključak, koji takođe nije postojao na prethodnom modelu, a omogućava reprodukciju MP3 i WMA formata (do 384 kbps) sa eksterne memorije. U vizuelnom smislu, navedene promene čine da novi plejer više liči na skuplji C 565BEE nego na direktnog prethodnika. Zadnja strana ne donosi nikakve promene i opremljena je priključkom za strujni kabl, linijskim RCA audio-izlazom i parom digitalnih audio-izlaza (koaksijalni i optički). U unutrašnjosti, analogna i digitalna sekcija međusobno su izolovane i opremljene zasebnom regulacijom napona, a za napajanje je upotrebljen torusni transformator. Tačna oznaka konverterskog kola još nije poznata, a proizvođač navodi samo da je u pitanju 24-bitski čip od proizvođača Wolfsona. Uz C 546BEE se isporučuje kućni daljinski upravljač sa oznakom CD-8, koji omogućava kontrolu svih funkcija i jednostavno upravljanje velikim brojem kompresovanih fajlova sa eksterne memorije.

i www.nadelectronics.com

Najsnažniji integralac iz brystona

Hi-Fi sajmovi

3-6. maj 2012. High End Show, MOC Minhen, Nemačka

31. avgust - 5. sept. 2012. IFA Berlin, Nemačka

12-14. oktobar 2012. Rocky Mountain Audio Fest Denver, SAD

2-4. novembar 2012. The Moscow Hifi Show Moskva, Rusija

17-18. novembar 2012. Nordic Audio + AV, Hilton Malme, Švedska

Iza oznake B135 SST² nalazi se novo integrisano pojačalo poznate kanadske kompanije Bryston. Po običaju, broj u nazivu označava deklarisanu snagu pojačala koja iznosi 135 vati po kanalu na osam oma (180 w / 4 Ω), što znači da je novi model trenutno najsnažniji integralac u ponudi. B135 predstavljen je kao zamena za model B100, koji je bio veoma popularan i proizvodio se sedam godina. Prema rečima proizvođača, B135 SST² sadrži najnaprednija analogna kola u sekciji pretpojačala i pruža ultimativni kvalitet zvuka u kompaktnom pakovanju. U unutrašnjosti se nalaze tri torusna transformatora, a mogućnost međusobnih smetnji između sekcija svedena je na minimum. Na zadnjoj strani nalaze se sedam linijskih ulaza, izlaz za snimače, priključci za odvojeno pretpojačalo i izlazno pojačalo, dok je na prednjem panelu smešten 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. B135 SST² se očekuje u prodaji u maju, uz standardnu dvadesetogodišnju garanciju, po preporučenoj ceni od oko 4.700 dolara na severnoameričkom tržištu. Uz doplatu od 600 dolara može se dobiti integrisani DA konverter sa po dva koaksijalna i optička ulaza, a sa dodatnih 1.400 dolara B135 će biti opremljen i gramofonskim pretpojačalom MM tipa. i www.bryston.com

Hi-Files nagrade

Hi-Peak nagrada se dodeljuje samo vrhunskim proizvodima, bez obzira na cenovnu kategoriju. Najbolja reprodukcija zvuka i slike je obavezna. Hi-Light nagrada se dodeljuje uređaju koji je trenutno aktuelan, a odlikuju ga i sjajne mogućnosti, funkcionalnost i solidan kvalitet.

nagrada se dodeljuje proizvodu koji se na testu pokazao odličnim i zaslužuje pet audiofilskih zvezdica, uz dobar odnos cene i kvaliteta.

e ST o V i

Bela zvezda

Kada ste poslednji put čuli da je neko sa ovih prostora pravio ozbiljan gramofon? Mi smo čuli... hmmmm... davno... Beše li to neki veoma fin gospodin Kuzma u Sloveniji? No, ovaj koji predstavljamo delo je mladog čoveka, iz Beograda.

Kada mi je pre mnogo vremena prijatelj rekao da Igor Gligorov, danas vlasnik firme TT Recycled, pravi gramofon u sopstvenoj režiji, pomislio sam koliko li taj čovek mora imati ljubavi u sebi prema spravama čiju je preteču izmislio i patentirao Tomas Edison još 1877. godine!

Jednostavan gramofon možda i nije tako teško napraviti: uzmete tanjir, motor i kontrolu od jednog, ručku od drugog, nađete dobrog stolara i dobićete nešto. Ali napraviti kvalitetan, ozbiljan gramofon nije lak posao. Audio-komponente generalno ne vole vibracije. Gramofon je tu još gori: on ih baš mrzi, iako živi od njih, ali samo od onih dobrih. Štaviše, komponente gramofona vole da se udvaraju jedne drugima, kao u starim romanima.

TT Recycled Hermes DCX je bela zvezdasta lepotica, iako nema pet krakova već samo četiri. Potpuno je manuelnog tipa, bez automatskih funkcija ili autostopa, sa remenskim pogonom i ručkom koja poseduje

integralni lift. Na nosaču motora nalaze se komande upravljanja pogonom: uključenje/isključenje elektromotora i izbor brzine. Pored kvalitetnih prekidača i preklopnika, tu su i dva diskretna otvora namenjena finom servisnom podešavanju brzine, koja je elektronski regulisana. Napajanje je izvedeno pomoću malog univerzalnog eksternog AC adaptera, što je dobro rešenje jer nikakvo elektomagnetno zračenje ili vibracije potekle od transformatora neće dospeti u unutrašnjost gramofona. Remen uz Hermes DCX je vrhunskog kvaliteta i izrade, bele boje i kružnog poprečnog preseka. Kao i kod svakog gramofona na remenski pogon, bitna stavka su kvalitet tanjira i njegova masa. TT Recycled Hermes DCX poseduje akrilni tanjir veoma precizne izrade, koji zahteva malo veštine ako bi se spustio na nosač i osovinu, usled vrlo uske vrednosti tolerancije pri izradi tanjira. Akril je izabran zbog odlične otpornosti na vibracije i dobrih akustičkih svojstava pogodnih za

Zoran Karapandžić

primenu na gramofonima, a masa ovog koji koristi Hermes DCX čak je 3,2 kilograma. Na njega se postavlja standardni mat koji se isporučuje uz gramofon: specifične izrade, napravljen je od materijala dobijenog mešavinom mrvljene gume i plute, debljine dva milimetra, koji dodatno izoluje gramofonsku ploču od tanjira i ostatka pogona. Sledeća stavka je centralni ležaj: poznavaoci gramofona dobro znaju kolika je njegova važnost kod kvalitetnih gramofona. TT Recycled je primenio tzv. invertovani ležaj, sa telom od mesinga mase osam stotina grama i osovinom od čelika, obraćajući pažnju na poliranje dodirnih površina. Sam gramofon je konstruisan po koncepciji osnove (šasije) i subšasije, na kojoj se nalaze ležaj i osovina tanjira, kao i osnova ručke. Sama ručka je preuzeta od Rege i model je RB251, dok je zvučnica vrlo dobra i prilično skupa Goldring 1012GX. Šasija i subšasija su spojene tzv. tvrdo-mekim postupkom pomoću zavrtanja i specijalno dizajniranih

antivibracionih podloški – više o ovome možete pročitati u odgovorima na pitanja koja smo postavili konstruktoru gramofona. Kao materijal za osnovu gramofona izabran je medijapan, jedan od najboljih materijala za konstrukciju ovakvih uređaja. TT Recycled koristi medijapanske ploče debljine devetnaest milimetara, a slojevi koji se ostvaruju pri konstrukciji gramofona dobijaju se lepljenjem specijalnim lepkom.

Na kraju, prelepa bela boja Hermesa DCX dobijena je četvorostrukim finim premazom posebne boje namenjene farbanju medijapana. Zanimljive su i nožice: umesto nekog jeftinog rešenja, primenjeno je oslanjanje na tri tačke pomoću podesivih aluminijumskih nožica, koje, pored toga, izgledaju veoma lepo. Same nožice su u stvari lepo dizajnirani spajkovi čiji vrh nije oštar već je u vidu kuglice koja podseća na one koje se koriste u ležajevima.

Da je TT Recycled mislio na sve, može se videti po uputstvu koje stiže uz uređaj. Na početku smo pomislili da se radi o gramofonskoj ploči koja je smišljeno poslata uz gramofon, ali nije bilo tako. Samo uputstvo je napisano i odštampano na koricama koje su identične onima uz kakve smo kupovali skupe inostrane LP ploče! Tekst se, naravno, nalazi unutra, vrlo je dobro osmišljen i detaljan, a u jednoj od korica krije se i protraktor, što je divan poklon kupcu koji želi da ekspe-

TT Recycled

Na nosaču motora nalaze se komande upravljanja pogonom i izbor brzine. pored kvalitetnih prekidača i preklopnika, tu su i dva diskretna otvora namenjena finom servisnom podešavanju brzine, koja je elektronski regulisana.

Peak

rimentiše sa različitim zvučnicama. Zaista jedinstveno. Gramofon Hermes DCX stiže bez poklopca, koji se može dodatno naručiti. Da ne zaboravimo, Igor je svoje fonografsko čedo ušuškao kao bebu: mešavina industrijskog sunđera i kartonskog materijala učinila je da je ovo, pored Šolaja Audio, najbolje zaštićen domaći uređaj koji smo sreli.

Zvučni doživljaj

Dok nas je Hermes DCX nežno gledao sa police, ispali smo najveći pokvarenjaci: krenuli smo đonom i podmetnuli mu veoma nezgodnu ploču Tears For Fears „The Seeds of Love“. Dosta tvrdo snimljena, kada se snimi na kasetofonu, pomislite da ste promašili tip trake koliko je sve prepuno visokih tonova. Održati dinamiku i izbeći konfuziju pri reprodukciji nije lako: neki jeftiniji Thorens predstavnici odmah su se zakašljali kada smo ih probali pre nekoliko godina. Hermes DCX se hrabro borio: vanvremenska „Woman in Chains“, u kojoj gostuje američka soul i džez pevačica Oleta Adams, odsvirana je emotivno, a opet detaljno, sa dobrim kompozicijama dinamike koje se smenjuju tokom pesme i prelepim Oletinim glasom. Nastavak je bio u obliku čarobne britanske pevačice Kate Bush. „Cloudbusting“ je veoma interesantna priča o čoveku koji je kreirao mašinu za pravljenje kiše, prikazana očima njegovog deteta. Glas Kate Bush je senzacionalan, nimalo pištav kao u nekim njenim drugim numerama, već ženstven i upečatljiv. Snažne deonice u kojima bubnjevi imitiraju dolazak oluje prikazane su snažno i meko u isto vreme, uz odličnu širinu zvučne slike. Zatim je sledila predivna balada „The Man With the Child in His Eyes“, izuzetno harmonična prezentacija izazvala je pozitivne kritike panela, sa posebnom topli-

“TT recycled Hermes dCX je prava bela zvezdasta lepotica.”

nom koja zrači iz snimka. Pevačica je malo isturena napred, upravo koliko nam je odgovaralo, sa čistim ali ne prenaglašenim vokalom i u sklopu odlično kontrolisanog i precizno prikazanog basa i klavira u pratnji, odlično odslikanog položaja.

Sledi malo agresivniji ritam: Talking Heads i njihov skoro zaboravljen singl pod imenom „And She Was“. Fenomenalna reprodukcija visokih tonova, veoma precizna, ali bez istrčavanja van reda, odlično se uklapa sa niskim notama koje su na nekim gramofonima pomalo naglašene u ovoj numeri. Hermes DCX ih ne prikazuje takvima, već više stremi neutralnom položaju. Glas Davida Byrnea je čarobno realan, imate utisak kako se krije negde iza zvučnika i samo što ne iskoči. Ova brza pesma ne trpi lenje uređaje, a TT Recycled gramofon je prati u svom njenom ritmu i pokretu, posebno pri kraju, gde cela blesava ekipa Talking Headsa eksplodira u ludom finišu, praćena rifovima gitare.

Krećemo dalje našim putem: Massimo Savić je svakako jedan od upečatljivih glasova na ovim prostorima. Numera „Stranac u noći“ je neprolazni hit. Ne možemo a da ne osetimo poštovanje prema lepom, belom gramofonu: tako neutralan i... tako topao kada treba da bude, tako nežan kada emocije izbijaju iz snimka, jasno se oseti kako ga je konstruktor dugo slušao i podešavao, odnosno tjunirao zvuk. Prelazak na „Zamisli život u ritmu muzike za ples“ uvodi Juru Stublića i neka stara, dobra vremena, a noga sama kreće da udara o pod: dinamika je odlična, kohezija i harmonija slike neočekivano dobre, opet je opšti utisak kako su boje zvuka neutralne, ni svetle ni tamne, već umerene, ali veoma agilne prirode. Čini nam se da Hermes DCX sve vreme prede kao maca, volimo ovakav zvuk, pravi domaći zadatak za CD plejere do dve hiljade evra...

Za kraj...

Jednostavan i lepo osmišljen, izuzetno napravljen, uz veliku pažnju posvećenu detaljima. Bez grešaka i aljkavosti u sečenju, farbanju i sklapanju, tako ponekad svojstvenim domaćim autorima. Hermes

Slušali smo

Album „Little Creatures“ američkog new wave sastava Talking Heads iz 1985. godine: energija i ludilo na sve strane, svojstveni pojavi Davida Byrnea.

DCX je pravi pravcati svetski proizvod: od divnog izgleda, preko lucidnog uputstva, do pakovanja i, najbitnije, odličnog zvuka. Pravi ukras sistema svakog audiofila. Aplauz za Igora, molimo lepo! Preporuka... apsolutno da!

Plus

M Odlična, neutralna, dinamična reprodukcija.

M Prelep izgled.

M Kvalitet izrade za ponos.

M Potpuno lucidno uputstvo.

Minus

K U zemlji prašine voleli bismo da dobijemo i poklopac uz gramofon.

Oprema

 Metaxas Audio Systems Marquis

 Metaxas Audio Systems Solitaire

 Revox B250

 Elac FS210 Anniversary

TT Recycled DCX

J Tip pogona: remenski

J Tip motora: DC, elektronski

kontrolisan

J Tip tanjira: akrilni, mase 3,2 kg

J Brzina: 331/3 i 45 o/min.

J Ručka: Rega RB251

J Priključci: integrisan kabl sa

RCA priključcima

J Napajanje: eksterni AC adapter

J Cena: 1.300 €

ã TT Recycled www.ttrecycled.com

Intervju sa g. Igorom Gligorovim, tvorcem gramofona TT Recycled

Možete li detaljnije opisati način spajanja šasije i subšasije?

Spajanje šasije i subšasije je tzv. tvrdomeko i izvedeno je preko zavrtanja, podloški i posebno konstruisanih cilindara od guma-plute. Tri zavrtnja i njihove metalne podloške oslanjaju se na pomenute cilindre i dalje prolaze kroz tri dodatne podloške-prstena, takođe konstruisanih od guma-plute, koja se nalazi između šasije i subšasije. Zavrtnji, na kraju svog puta, završavaju u dnu šasije. Na taj način se ostvaruje mehanički prekid na putu vibracija iz šasije u subšasiju i obrnuto. Posmatrajući svet oko nas, mogli bismo reći da se analogni sistem primenjuje u komorama koje se nalaze između stakala savremenih prozora, gde se ostvaruje tzv. termo prekid.

Ko je proizvođač motora za Hermes DCX?

Koristimo motore dostupne na tržištu: Premotec, Airpax ili Allied Motion, u zavisnosti od trenutne raspoloživosti i potreba. Sva tri motora poseduju identične karakteristike, jedina razlika je u tome da li su proizvedeni u Holandiji (Premotec i Allied Motion) ili Francuskoj (Airpax).

Odakle ideja da

baš gramofon?

konstruišete

Za mene, gramofon kao objekat predstavlja ultimativni spoj lepih umetnosti (čiji sam veliki ljubitelj i poštovalac) i tehnike (posebno matematike-geometrije i mehanike), čiji sam takođe poštovalac i ljubitelj, a takođe i akademski obrazo-

van, dipl. inž. mašinstva. Dalje, osnova gramofona je krug, tanjir na koji se postavlja ploča, a krug nema početak ni kraj, može predstavljati i početak i kraj. Takođe se može posmatrati i kao nešto večno. Površinu kruga je nemoguće tačno izračunati zbog broja PI i zato što u krugu postoji nešto nedokučivo-imaginarno-mistično, što ljude neodoljivo privlači krugu još od doba kada smo kao vrsta postali svesni. Ovde možemo povući paralelu sa muzikom, odnosno zvukom, jer još uvek nije otkriveno zašto nas muzika i zvuk emotivno pokreću, odnosno privlače, da je/ih "proizvodimo" i slušamo-osluškujemo.

Pitanja postavio: Zoran Karapandžić

Petica za trojku

Nova serija uređaja poznatog domaćeg konstruktora Dragana Šolaje definitivno postavlja drugačija merila za audio-komponente napravljene u Srbiji.

Dragan Šolaja je poznati domaći konstruktor hi-fi uređaja, čije interesovanje za audio-tehniku počinje još sredinom osamdesetih godina, a polovinom 2007. osniva firmu Šolaja Audio. U periodu od svega nekoliko godina nastaje više modela pojačivača, a Šolaja Audio se angažuje i na međunarodnom planu: 2008. učestvuje na poznatom Rocky Mountain Audio Festu u Denveru prezentujući pretpojačalo SA-R, a 2009. na CES-u u Las Vegasu, sa pojačivačima SA-400D i SA-180D. Naveden je samo delić bogate priče stvorene u kratkom roku, te nam se čini da je Šolaja Audio-zvezda u usponu srpske hi-fi scene. Sedra Three pretpojačalo je deo nove serije kojom proizvođač želi da približi sopstvenu filozofiju dobrog zvuka, imajući u vidu mogućnosti prosečnog srpskog audiofila.

U ponudi su tri proizvoda: prvi je pretpojačalo koje smo dobili na test, a ostala dva su integralno pojačalo (Sedra Two) i pojačalo za slušalice (Sedra One).

Moramo odmah pohvaliti konstruktora: komponenta je stigla u veoma praktičnoj plastičnoj kutiji, obložena zaštitnim materijalom i zatvorena čvrstim poklopcem sa ručkom odozgo koja omogućava lak i bezbedan transport. Dokumentacija pristigla uz Sedra Three jednostavna je i bavi se tehničkim principima konstrukcije i izrade. Dizajn Šolaja Audio Sedra Three pretpojačala nešto je novo na tržištu: kućište male površine veoma prija oku i pametno je napravljeno kombinacijom horizontalno postavljenih aluminijumskih ploča i vertikalnih zidova od nerđajućeg čelika. Mada se nerđajući čelik ređe koristi u audio-in-

Zoran Karapandžić

dustriji, njegova svojstva su odlična za ovu vrstu primene. Finiš izrade je besprekoran: stranice od inoksa savijene su tako da odaju jednu celinu, pri čemu su izbegnuti problemi sa uklapanjem. Zadnja stranica nije od inoksa, već se nastavlja na srednju aluminijumsku ploču. Primećuje se da je Šolaja Audio uložio veliki trud u dizajn kutije serije Sedra.

Prednja strana sadrži svega dve kontrole, za izbor jednog od tri linijska ulaza i izlazni nivo signala. Dugmad su od punog metala, mašinski obrađena i pričvršćena na osovinu pomoću diskretno postavljenih zavrtanja. Na prvi pogled čini se da na pretpojačalu fale oznake ulaza i komandi, ali ovo je interesantna igra proizvođača jer ih je odštampao na gornjoj aluminijumskoj ploči umesto na prednjoj. Uzevši u obzir da većina korisnika komponente najčešće drži ispod nivoa očiju, odnosno na visini police od metar do metar i po, oznake koje se vide odozgo umesto spreda deluju kao vrlo dobro rešenje. Dodatno, izvedene su laserskom gravurom umesto štampom, te veoma lepo izgledaju. Nije nam se dopalo jedino što dugme za jačinu zvuka "šeta" kada se okreće, kao da je malo rascentrirano, a preklopnik za izbor izvora ima mali zazor pri prelasku sa jedne pozicije na drugu.

Zadnja strana je načičkana konektorima, u oči upada IEC strujna utičnica koja u svom sklopu sadrži osigurač, kao i mrežni prekidač. Primetili smo da sam konektor nije čvrst sa svih strana, pa treba obratiti pažnju ukoliko se koriste baš masivni strujni kablovi, dok će za sve druge biti odgovarajuć. Sedra Three poseduje dva para analognih izlaza, koji su, kao i ulazi, terminisani masivnim pozlaćenim i mašinski obrađenim šasijskim konektorima. Na nekim mestima izolacione pločice konektora prelaze preko štampanih oznaka na šasiji, te bi ovo trebalo redizajnirati, a konstruktor nam je napomenuo da već ima rešenje. S druge strane, sve je pedantno obeleženo.

Unutrašnja izrada

Sedra Thee je konstruisana kao takozvani cathode follower, odnosno pojačivački sistem u kojem se signal uzima sa katode vakuumske cevi. Stepen pojačanja iznosi jedan, te se ovo pretpojačalo može smatrati za bafer. Bitno je navesti da je postojala i druga verzija Sedre Three, sa deklarisanim stepenom pojačanja pet i signalom koji se uzimao sa anode, uz upotrebu identičnih vakuumskih cevi. Pomenutu verziju nismo testirali jer je proizvođač rešio da promeni konfiguraciju Sedre Three pre samog zvučnog testa.

Šolaja Audio

prednja strana sadrži svega dve kontrole, za izbor jednog od tri linijska ulaza i izlazni nivo signala. Dugmad su od punog metala, mašinski obrađena i pričvršćena na osovinu pomoću diskretno postavljenih zavrtanja.

Five

Ključne karakteristike

Ulazi:

• Tri linijska Vakuumske

cevi:

• eZ81 i 6N6p

Pogled unutar kućišta ukazuje na pedantni point-to-point rad. U oči upada veliki, kvalitetni ALPS Blue Velvet potenciometar, nešto što sigurno ne očekujete u ovoj klasi cene. Elektrolitski kondenzatori su poreklom od kineske kompanije Antel Electronics, dok su sprežni od svih kondenzatora možda najbitniji, kvalitetni ClarityCap polipropilenskog tipa. Tu su i metalfilm otpornici. Aktivne komponente su bazirane na dve vakuumske cevi: EZ81 i 6N6P. Prva od njih, EZ81, jeste ispravljačica, nastala kao rezultat razvoja popularne cevi EZ80, pružajući struju jačine sto pedeset miliampera (umesto devedeset kod prethodne). Centralni aktivni element Sedre Three je sovjetska cev 6N6P, po koncepciji dvostruka trioda, koja se odlično pokazala pri upotrebi u pretpojačivačima i drajverskim sekcijama.

Zvuk

Šolaja Audio pretpojačalo je pokazalo zavidnu sposobnost reprodukcije zvuka, uprkos više nego skromnoj ceni. Za početak, pustili smo „Labudovo jezero“ Petra Iljiča Čajkovskog. Homogenost zvuka izvođača bila je vrlo dobra, a položaj u prostoru se mogao jasno razabrati za grupe instrumenata, no ne i za svaki posebno. Dopala nam se dinamika: Sedra Three je verno pratila talase zvuka koji su navirali, bez lenjog ili usporenog prizvuka, a to nije lak zadatak u ovoj klasi komponenti.

Posle „Labudovog jezera“ prešli smo na suprotnu stranu koloseka: U2 i album „The Best of 1980-1990“. Numera „When Love Comes to Town“, koju izvode Bono i čuveni B. B. King, pružila je sjajan ritam i

“Šolaja audio Sedra Three pretpojačalo toleriše različite žanrove i reprodukuje ih srčano i hrabro.”

brzinu, sa pomalo zaobljenim i umekšanim basom na dnu, ali daleko manje nego što smo očekivali. S druge strane, hrapavi glas Rileya Kinga stvorio se u oblaku ispred slušalaca, ponovljen sasvim lako i bez napora.

Vratili smo se u malo mekše vode: Anastacia i album prvenac pod nazivom „Not That Kind“, sa hitom „Cowboys & Kisses”. Pomalo grub ali privlačan glas američke pevačice odlično je reprodukovan, možda veoma blago umekšan, a utisak je da Sedra Three ostvaruje vrlo dobar tajming i koheziju zvuka bez naglašavanja srednjeg spektra nauštrb ostatka. Bas sekcija je dovoljno snažna, sa dobrom dozom ataka, ali se s vremena na vreme otkriva lampaški ograničeno poreklo, što može zasmetati samo ljubiteljima tvrdog zvuka puštenog u vazduh preko ortodoksnih solid state komponenti.

Jedna od numera koju smo slušali pripada pevačici tako omiljenoj kada su audiofilske izložbe u pitanju: Diana Krall i pesma koja originalno potiče još iz 1937, „Where or When“. Muzika ide tečno, sa senzibilnim Dianinim glasom i jasnom distinkcijom instrumenata, bez forsiranja pojedinih frekvencijskih sekcija. Jednostavno, tečno, analitično na taj način da ne upada u oči...

Nivo detalja koje Šolaja Audio Sedra Three propušta kroz svoje dve lampe je fascinantan uzimajući u obzir cenu ovog pretpojačala. No, najbolja osobina ostaje za kraj: odlična prostornost u kojoj se scena spretno otvara u širinu, stvarajući jedan oblak konkavnog oblika sa odličnim pozicioniranjem pojedinih instrumenata, sve dok oni nisu u velikom broju, kao što je, na primer, filharmonijski orkestar.

Kao zaključak možemo navesti da je Sedra Three pretpojačalo specifičnog karaktera i da toleriše različite žanrove, koje reprodukuje srčano i hrabro. Kombinacija sa tranzistorskim izlaznim pojačalom mogla bi biti dobitna kada su u pitanju rok i pop muzika, kao i neka klasična ostvarenja. Spoj sa lampaškim izlaznim blokom dao bi prednost akustici i vokalnim izvođenjima. Naš referentni snagaš Metaxas Audio Systems Solitaire voli saradnju sa lampaškim pretpojačivačima i, iako nežan prema njima, iskusnom slušaocu jasno prikazuje eventualna ograničenja zvuka takvih uređaja. Začudilo nas je koliko Sedra Three ima malo takvih osobina: bas ne može da zaroni do samog dna, niti su transparentnost i detaljnost kao kod high-end uređaja, ali su razlike prilično male da nas dovode u nedoumicu... koliko je zaista novca potrebno dati da bi se čuo jasno bolji

Slušali smo

U2 – „The Best Of 1980-1990“: ritam, Bonov glas i edgeova gitara pružaju poseban osećaj kada se propuste kroz lampe.

rezultat. Mnogo, čini nam se. Jedini ozbiljan konkurent vidimo u našem miljenčetu –Red Baron Pre pretpojačalu, firme Bračinac Audiosystems, doduše dvostruko skupljem.

Zaključak

Da li želite da posedujete pretpojačalo i pojačalo snage, ali nemate nekoliko hiljada evra? U tom slučaju ostaje vam mogućnost da kupite polovno naponsko pojačalo, staro, recimo, dvadeset ili trideset godina. Možda ćete sa njim imati sreće, a možda i ne. Reparacija mu sigurno sledi, što nije mala investicija, a treba naći i majstora, dok krajnji rezultat i dalje ostaje u domenu misterije, sve do završetka posla i bespovratno uloženog novca.

Drugo rešenje je da teško stečeni novac utrošite na siguran način: nama se čini da je Sedra Three jedno od boljih rešenja. Ovo pretpojačalo je kvalitetno napravljen uređaj, dopadljivog izgleda, sa zvukom koji prija. Preporučili bismo ga za osnovu sistema zasnovanog na novim komponentama, a posebno kao poboljšanje postojećeg sistema, na primer vlasnicima japanskih pojačivača snage starijih generacija koji imaju detaljan ali tvrd zvuk (Yamaha, Kenwood...), čiji bi karakter Sedra Three svakako oplemenila dozom topline i nežnosti.

Plus

M Odlična scena.

M Detaljnost i dinamika.

M Skladna zvučna slika.

M Odličan kvalitet izrade.

M Izuzetan odnos kvaliteta i cene.

Minus

K Koliko god da se trudimo... ništa.

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Grundig CD1000

 Lenovo T60

 Metaxas Audio Systems Marquis

 Metaxas Audio Systems Solitaire

 Elac FS210 Anniversary

Šolaja Audio Sedra Three

J Broj analognih ulaza: 3

J Naponsko pojačanje: 1

J Frekvencijski opseg: 9 Hz – 100 kHz (+/- 3 dB)

J Nivo šuma: -100 dBa

J Dinamički opseg: 100 dBa

J Ukupna harmonijska izobličenja:

0,548%

J Stereo-preslušavanje: 89,6 dB

J Dimenzije (ŠxVxD): 160x175x220 mm

J Cena: 300 €

ã Šolaja audio, 011/2837-431

Intervju sa g. Draganom Šolajom, tvorcem pojačala Šolaja Audio

Kako ste došli na ideju da pravite jeftino pretpojačalo s obzirom na to da pretendujete na hi-end uređaje?

Znamo da ekonomska situacija nije baš najsjajnija kod nas. S druge strane, tržište je preplavljeno jeftinom robom sumnjivog kvaliteta. Došao sam na ideju da napravim seriju kvalitetnih uređaja (single-ended pojačalo za slušalice, pojačalo, pretpojačalo), koji će imati cenu koju naš čovek u Srbiji sebi može da priušti i gde mi zarada nije bila primarni cilj, a koji će moći da parira i višestruko skupljim audio-uređajima renomiranih proizvođača. Tako je nastala Sedra. Možda je interesantno reći kako je nastao naziv Sedra. Nadimak moje žene je SEka, a moje ime je DRAgan. Njen predlog je bio da se proizvodi na-

zovu Sedra, što sam vrlo rado prihvatio.

Otkud ovako interesantan dizajn?

Već pet godina sarađujem sa Zoranom Petkovićem, na Hi-Files forumu poznatijem pod nickom Leonardo. Kada sam mu u jednom razgovoru izložio ideju o programu Sedra, predložio mi je rešenje kutije o kojoj razmišlja već izvesno vreme. Generalno, rešenje mi se odmah dopalo i, nakon male razrade sa moje strane (pozicija mrežnog trafoa, prigušnice, unutrašnjost, dimenzije), odmah smo došli do konačnog izgleda kutije. Dakle, sve zasluge pripadaju Zoranu, uz moj skroman doprinos.

Koliko vam je vremena potrebno da napravite jednu Sedru Three?

Kada imam završenu mehaniku spremnu za ugradnju elektronike, potrebno je, u ovom trenutku, jedno radno vreme. Za mehaniku je potrebno sedam do deset dana.

Kako teče proces testiranjapomoću instrumenata i slušnih testova?

Nakon završetka sklapanja i vizuelne provere, pretpojačalo se prvo testira sa signal generatorom i osciloskopom, gde se proverava ispravnost. Posle provere ispravnosti, prolazi proceduru softverskog merenja tehničkih karakteristika, a zatim na red dolazi ono najlepše u ovom posluslušni test. Nakon toga uređaj je spreman da nekog audiofila učini srećnim.

Pitanja postavio: Zoran Karapandžić

High-ender

Sistemi koji spajaju više komponenti u jednu nikada nisu bili istinski vrh audio-industrije, već su više odgovarali korisnicima koji žele komoditet uz solidan zvuk. Da

li SuperUniti obara ovu dogmu?

Zoran Karapandžić

Britanski Naim je prešao dug put od kvalitetnih, jednostavnih pojačala i gramofonskih pretpojačivača do današnje bogate ponude komponenti. Jedna od serija je i Uniti – uređaj tipa „sve u jednom“.

Naim SuperUniti predstavlja perjanicu Uniti ponude. Smešten u vrlo čvrstu aluminijumsku kutiju, deluje kao aluminijumski blok i otporan je na vibracije poput svoje manje braće. Gornja, donja i bočne stranice su iz jednog komada metala, kao što je i standardno kod Naima, a zbog toga SuperUniti poseduje dvostruku donju šasiju. Prednja ploča je krajnje jednostavna: brušeni aluminijum sa vidljivom teksturom, obojen u crno procesom anodizacije. Odmah se primećuje veliko, lepo zaobljeno dugme sa leve strane, a tu je i nekoliko priključaka: prednji ulaz, izlaz za slušalice (bravo!) i USB port. Ekran je sa desne strane, monohromatski, sa mogućnošću prikaza pet linija teksta. Naimov neizbežni logo je u sredini i u isto vreme služi kao taster za privremeno isključenje zvuka blagim dodirom prsta. Na kraju, desna ivica poseduje osvetljenu matricu tastera kojima se upravlja sistemom. Raspored tastera je logičan i potrebno je veoma kratko vreme da se naviknete na njih. Naim SuperUniti obuhvata više uređaja:

za početak tu je snažno osamdesetvatno pojačalo, sa četiri analogna ulaza. Dva od njih su klasični RCA, jedan je petopolni DIN tipa, dok je treći sa prednje strane i prihvata bananice od tri i po milimetra. Kao glavni interni izvor zvuka predviđen je mrežni plejer, o kome ćemo malo kasnije više pisati. Pored toga, tu je i internet radio sa svim pogodnostima, kao i digitalni (DAB) i FM tjuner. Posebno dobra opcija je veliki broj digitalnih ulaza pomoću kojih SuperUniti postaje pojačalo sa digitalno-analognim konverterom. Pomenutih ulaza ima čak šest: po jedan koaksijalni tipa RCA i BNC (konverzija sa jednog na drugi format veoma lako se obavlja pomoću adaptera), čak tri optička ulaza (i Englezi su teška srca pristali na TOSlink), kao i mini-TOSlink sa prednje strane koji deli priključak sa analognim troipomilimetarskim ulazom. Tokom upotrebe veoma smo se zbližili sa SuperUnitijem. On je toliko jednostavan za korišćenje da će ga svaka žena zavoleti, samo ukoliko može da podnese njegov asketski dizajn i visoku cenu. Dugme (enkoder) za kontrolu glasnoće tako lepo sarađuje sa internim softverom da je promena jačine zvuka prava igra – ne biste verovali, ali i danas ima hi-fi uređaja čiji enkoderi ponekad

preskaču i odbijaju saradnju. Displej je dizajniran tako da sadrži maksimum informacija, a ne izgleda pretrpan: reprodukcija sa mrežnog plejera nudi opcije prikaza formata numere (FLAC ili MP3 i frekvenciju uzorkovanja), nivo popunjenosti internog bafera i slično. FM radio takođe pruža raznolikost informacija. Svaki od ulaza može se isključiti sa liste, a može mu se i promeniti ime i podesiti osetljivost. Milina. Tasteri sa desne strane SuperUnitija jesu osnovni, ali pokrivaju najveći broj svakodnevnih operacija. Kada se pređe sa jedne na drugu opciju, uređaj pali pozadinsko osvetljenje samo onim tasterima koji mogu biti korišćeni za pomenute operacije. Priključenje na lokalnu WiFi mrežu proteklo je bez problema i trajalo par minuta.

Zadnja ploča je bogata konektorima. Zvučnički terminali podržavaju isključivo bananice i jedan par zvučnih kutija. Kvalitet konektora je solidan. Postoji i mini USB port namenjen unapređenju softvera u uređaju, kao i terminali za prenos komandi daljinskog upravljanja. Pored bežične mreže, SuperUniti podržava i povezivanje preko RJ45 konektora, te je u tu svrhu instaliran priključak. Na kraju, izbor mase (plivajuća ili vezana za šasiju) obavlja se pomoću malog preklopnika.

Mrežni plejer je osmišljen kao i na ostalim sličnim uređajima ovog proizvođača: klasično i jednostavno. Pretraživanja su moguća po raznim parametrima, a SuperUniti sve funkcije obavlja uz brz odziv. Pri deklarisanoj 54 mbps vezi, trebalo mu je od dve do pet sekundi da započne numeru, zavisno od lokalnog opterećenja bežičnog linka, što je sasvim upotrebljiva vrednost. Daljinski upravljač je izvanredan: napravljen je od veoma čvrste i masivne plastike, iako odaje utisak da je metalne konstrukcije. Odziv tastera je veoma dobar, ali bilo bi bolje da su oni namenjeni kontroli jačine zvuka veći i uočljiviji. Naim je očigledno predvideo da se SuperUniti neće koristiti uz čestu promenu izvora zvuka, tako da su tasteri za izbor na dnu, što nije baš praktično kada se igrate ovom spravom. Proizvođač, inače, omogućava i besplatno preuzimanje aplikacije pod nazivom n-Stream, koja funkcioniše sa iPoda i iPada i pruža mogućnost kontrole SuperUnitija. Ovo može biti korisno u slučaju integracije u multiroom sistem ili povezivanja sa UnitiServeom, muzičkim serverom iz iste serije.

Uputstvo je detaljno, napisano na klasičan način i prilično dosadno. Naim postavlja crteže i slike tamo gde je to krajnje neophodno. No, uputstvo jeste kompletno i, ako ga jednom pročitate, verovatno vam neće zatrebati ponovo, sem za sitnice koje ste možda u međuvremenu zabo -

Naim Audio

Jedan od najnezahvalnijih uređaja za konstrukciju upravo je all-in-one sistem. Mnogo je tu komponenti, pošteno odrađeno klasično napajanje najčešće zauzima dosta prostora. Tu su i procesori, raznorazne kartice i slično.

ravili. Za nestrpljive, tu je i brzi vodič kako pustiti zvuk iz svog novog mezimca.

SuperUniti iznutra

Peak

Ulazi

• Četiri analogna, šest digitalnih.

DAC

• Burr Brown pCM1791

Jedan od najnezahvalnijih uređaja za konstrukciju upravo je all-inone sistem. Mnogo je tu komponenti, pošteno odrađeno klasično napajanje najčešće zauzima dosta prostora. Tu su i procesori, raznorazne kartice i slično. Naim SuperUniti pri letimičnom pogledu izgleda vrlo popunjeno. Na vrhu se može primetiti mrežni modul koji je zadužen za žičnu i bežičnu komunikaciju. Ispod njega se nalazi DAC ploča sa jednim od omiljenih Naim konvertera – Burr Brown PCM1791. U njegovoj blizini je veliko integrisano kolo – Analog Devices ADSP-21369, tridesetdvobitni SHARC procesor koji radi na taktu od 400 MHz. Ovo kolo je nešto slabijih performansi nego model iz iste serije koji se ugrađuje u poznati Naim DAC. Iako proizvođač ne navodi detalje, pretpostavljamo da SHARC DSP, pored ostalog, ima ulogu kontrole internog bafera SuperUnitija. RF sekcija FM tjunera spakovana je u malenu karticu sa oklopljenim minijaturnim prijemnikom površine kutije šibica i pričvršćenim konektorom za DAC ploču. Ispod svega navedenog nalazi se i matična ploča sa određenim brojem praktično nečujnih mikroreleja. Iako je mase oko dvanaest kilograma, Naim SuperUniti ostavlja utisak daleko gabaritnije sprave, verovatno zato što je kućište tanko. Najveći deo mase odlazi na snažni torusni transformator koji je pravila kompanija Nuvoterm Talema, a sam transformator je napravljen u Češkoj. Filtracija napona se vrši u više grana, jedna od njih obuhvata četiri kondenzatora od po 4.700 mikrofarada, dok ona zadužena za snabdevanje pojačala snage poseduje isti broj konden-

Ključne karakteristike

“Kada sumiramo sistem u kome su glavni igrači mrežni plejer i pojačalo, rezultat je fenomenalan.”

Deo sekcije pretpojačivača.

Izlazni pojačivač.

Toroidni transformator.

Sekcija filtracije.

Mrežna kartica.

Digitalno-analogni konverter.

zatora, ali je svaki od njih kapaciteta 10.000 mikrofarada. Proizvodi ih britanski BHC, a namenjeni su primeni u audio-uređajima. Dodatno, postoji i prilično veliki kondenzator kapaciteta čak 47.000 mikrofarada, ovog puta od drugog snabdevača: BC Components, koji je jedna od ćerki kompanija poznatog Vishayja, a nekada je pripadala holandskom Philipsu. Stabilizatora napona ima svuda naokolo, kako smo i navikli kod Naima, a oni su standardnog tipa LM117, 317 i 337. Izlazna sekcija je montirana tako da se hladi preko aluminijumske subšasije i toplota se zatim prenosi na spoljašnje kućište – faktički ceo uređaj je jedan veliki hladnjak. Tranzistora snage ima jedan par po kanalu i oni su 2SA1386 i 2SC3519.

Zvučni test

Znamo da Naim ozbiljno pristupa problemu reprodukcije zvuka, a posebno onom koji se ostvaruje putem mrežnih plejera. Da budemo iskreni, nismo očekivali baš highend zvuk iz sprave veličine prosečnog pojačala, već jednu dobru višu klasu. Odmah smo mu zadali najteži zadatak: reprodukciju bežičnim putem sa mrežnog diska (NAS) koji u sebi ima podršku za Twonky Media Server. Numere su bile u FLAC formatu, a komunikacija je ostvarena pomoću rutera Linksys WRT54G.

Neočekivano, SuperUniti je zasvirao od prvog momenta kao čistokrvno high-end pojačalo, uz jednako dobar izvor. U odnosu na klasičan Uniti, ovde se oseća snažan bas u

stilu američkih komponenti, ali nešto malo umekšan i indirektan. Ova pojava veoma godi uhu jer je zvuk tako podešen da niske note ne preplave ostale delove spektra, pa se dobija utisak da slušate sabvufer bez skretnice. Dakle, kod SuperUnitija smo krenuli od dna. Međutim, slušalac prosto ne može da se odluči da li mu više prija takav snažan bas ili topli, meki, srednji tonovi, koji kao da su satkani od najfinijeg kašmira. U pesmi „Halo“ škotskog benda „Texas“ pevačica Sharleen Spiteri izvodi numeru iz duše i dovodi do pravog uživanja. Prelazak na divu Annie Lenox i numeru „No More I love You’s” prikazuje SuperUniti kao jednu divnu umiljatu macu koja nikada ne želi da izvuče oštre nokte, sem ukoliko ne mora: varnice i oštrina ljudskog glasa nisu osobine koje ćete čuti od ovog sistema kada reprodukuje numere sa mrežnog diska. Umesto toga, zvuk veoma naginje analognoj strani, zaobilazeći digitalne zamke. SuperUniti ne dopušta nagle prelaze tamo gde ih nema, a krajevi nota su veoma nežno, ali precizno i tanano opisani i mogu se osetiti kako nestaju u vazduhu. Prostor oko instrumenata je odličan, Diana Krall u „Live In Paris“ prosto fascinira, a slično smo iskusili kada smo slušali i praški simfonijski orkestar. Razlog za tako dobro ocrtavanje instrumenata i mikroprostora ne leži samo u činjenici da SuperUniti ostvaruje zavidan nivo detaljnosti i poseduje teksturu muzike koja ne preovladava na način da od drveća ne vidite šumu. Kod njega je

sve stvar lucidno tečne reprodukcije. Ne radi on to bez imalo napora kao najbolja pojačala koja smo čuli, ali on svoju snagu koristi pametno i racionalno. Dodatni, veoma bitan element jeste neverovatno dobra sposobnost ove komponente da ostvari tišinu kada treba: note ne uleću međusobno u tuđe terene i dobija se odličan rezultat. Dinamika SuperUnitija je vrlo dobra: iako matematički tačan, on dopušta određene oscilacije kvaliteta snimka, koje neće surovo kažnjavati. Međutim, izvežbanom uhu polazi za rukom da oseti neke nivoe nedovoljne dinamike kada su pojedini zvučni zapisi u pitanju, a što SuperUniti ne pokušava da sakrije. Tačnije rečeno, mnoge od numera su reprodukovane u sopstvenim krajnjim granicama i zbog toga neke mane koje se ne bi ni primetile na drugim sistemima kod SuperUnitija bivaju izraženije. Kada sumiramo sistem u kome su glavni igrači interni mrežni plejer i pojačalo, može se reći da je rezultat fenomenalan.

Postavlja se pitanje da li SuperUniti ima sopstvenih mana? Zaista ih je teško naći, ali mi smo primetili da je širina pozornice odlična, ali ne i njena dubina, koja bi mogla biti bolja: u nekim pesmama smo iskusili da je delimično spljoštena i manja od one kakvu bismo želeli da čujemo.

Internet radio pušten preko SuperUnitija prilično je brz pri prelasku sa stanice na stanicu. On zvuči potpuno podnošljivo kada, na primer, brišete prašinu u kući ili se bavite nekim usputnim stvarima. Iako

Slušali smo

Royal philharmonic Orchestra plays phil Collins, koji muzici ovog velikana daje potpuno drugu dimenziju. ga SuperUniti dovodi na jedan slušljiv nivo, kompresija i nedostatak manira su ipak evidentni – za razliku od FM tjunera. Odmah da pojasnimo: nismo zadrti zagovornici starih, analognih uređaja i analognih sistema reprodukcije zvuka – tehnika ide dalje i digitalija je stvarnost. Ali FM radio u Naim SuperUnitiju je ne samo upotrebljiv, već i odličan: tih, mekog i detaljnog zvuka, vraća nas u vreme kada je tjuner bio vladar zvuka mnogih beogradskih hi-fi sistema. Kvalitet, naravno, varira i zavisi od naših stanica, ali se može pronaći i poneka sa sasvim pristojnim zvukom.

Korišćenje analognih ulaza odalo nam je lični pečat pojačala, posebno kada smo radili uporedne testove prema digitalnim ulazima.

Razlika je više nego uočljiva: SuperUniti preko analognih ulaza zvuči prilično neutralnije, sa manje istaknutim niskim tonovima i primetno dubljom pozornicom. U slučaju pretežno akustične i vokalne muzike (malopre pomenuta Diana Krall) zvuk analognih ulaza SuperUnitija nam se veoma dopao. Sa druge strane, ugrađeni DAC definitivno favorizuje niski opseg frekvencija, koji zvuči definisano, ali za nekoga možda i preterano, te treba biti pažljiv pri uparivanju sa zvučnicima i izvorima. Glas preko digitalnog ulaza postaje baršunast, skoro kao šaputanje, dok je preko analognog suvlji, ali malo detaljniji. Pop i rok preko digitalnih ulaza zvuče božanstveno. Šta koristiti? Kada imate priliku da koristite oba ulaza, odgovor leži u ličnim preferencama slušaoca. Bitno je napomenuti da smo stekli utisak da je digitalni ulaz SuperUnitija trpeljive prirode. Ukoliko kao izvor digitalnih signala koristite i neki jeftiniji plejer, SuperUniti će sa njim ostvariti punu saradnju i izvući maksimum iz njega: testirali smo ga pomoću Grundig CD1000 plejera (model iz druge polovine devedesetih godina, TDA1547 DAC, Philips CDM12 transport, kataloške cene 1.000 DEM) i neverovatno je koliko je dobro zvučao... Ali samo preko digitalnog ulaza Naimovog sistema. Kraća proba sa Sonyjevim mrežnim plejerom SMP-N100 dala je odličan rezultat.

Zaključak

Ovo je, ne samo za naše skromne uslove života, vrlo skupa sprava. Da li vredi skoro četiri hiljade evra? Za onoga ko želi pravi pravcati high-end sistem u jednoj komponenti odgovor je: da, apsolutno vredi. Pomislite: SuperUniti obuhvata izuzetno kvalitetan mrežni plejer i snažno pojačalo. Tu su i odličan FM tjuner i digitalni ulazi, koji otkrivaju vrlo dobar digitalno-analogni konverter. Kada saberete sume koje biste morali da odvojite za pojedinačne komponente, rezultat će biti jednak ili malo viši od cifre koja se traži za SuperUniti, ali nećete imati dodatni trošak za interkonekcijske kablove.

Sa druge strane, ljubitelji dobrog zvuka koji vole raznolikost sistema u vidu više komponenti teško da će moći da žive sa samo jednim uređajem jednostavnog izgleda.

Da li bismo mi mogli živeti sa SuperUnitijem i njegovim zvukom? Da, vrlo, vrlo dugo. Topla preporuka.

Plus

M Rođen za rok i pop muziku (preko internog DAC-a).

M Mek, veoma snažan, topao bas (preko internog DAC-a).

M Detaljnost i dinamika.

M Izuzetan mrežni plejer.

M Odlična funkcionalnost.

M Beskompromisan kvalitet izrade.

M Odličan daljinski upravljač.

Minus

K Čak i za ovu cenu... ništa.

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Elac FS210 Anniversary

 Grundig FineArts CD1000

 Sony SMP-N100

 QNAP NAS TS-112

 Linksys WRT54G

Naim SuperUniti

J Audio-formati: WAV/AIFF (do 32 bita/192 KHZ), FLAC (do 24 bit/192 KHz), ALAC (do 24 bit/96 KHz), WMA (do 16 bit/48 KHz), MP3, MMS

J Kontinualna snaga: 2x80 W (8 oma)

J Frekvencijski opseg: 3,5 Hz – 34 kHz

J Odnos signal-šum pojačala: 85 dB

J Maksimalna harmonijska izobličenja: 0,1% pri maksimalnoj snazi, oba kanala istovremeno

J Broj analognih ulaza: 4

J Broj digitalnih ulaza: 6, maksimalni sample rate 192 kHz (koaksijalni), 96 kHz (optički), 24 bita

J FM tjuner: da

J DAB tjuner: da

J Internet radio: da

J LAN: ethernet i WiFi

J Broj izlaza za zvučnike: 1

J Dimenzije (ŠxVxD): 432x87x314 mm

J Masa: 12,8 kg

J Cena: 3.930 €

ã One HiFi, 011/212-9117

“daljinski upravljač je izvanredan: napravljen je od veoma čvrste i masivne plastike.”

Perfektni mali carevi

Audiofili često žele malu kutiju koja zvuči "veliko". Da li je PMC možda našao čarobnu formulu i primenio je u novoj twenty seriji?

Zoran Karapandžić

Britanska kompanija Professional Monitor Company rešila je da za dvadesetogodišnjicu postojanja (osnovana je 1990. godine) izbaci na tržište novu seriju zvučnika, popularno nazvanu twenty. Ona se sastoji od pet modela: dva regalska zvučnika sa oznakama twenty.21 i 22, kao i dva podnostojeća koji nose nazive twenty.23 i 24. Poslednji u ponudi je centralni zvučnik twenty.c. Proizvođač, očigledno, ne odustaje od svog patentiranog sistema konstrukcije kutije, koji je nazvao ATL - Advanced Transmission Line. Krenimo od izgleda twenty.21 zvučnih kutija: visine svega nešto preko trideset dva centimetra, spadaju u prave regalske, namenjene manjim prostorima. Finiš je predivan, proizvođač ga naziva amaron, a tako je pedantno i lepo urađen, posebno kada se gleda sa strane u smiraj dana. Tada se primećuju sve sitne bore i tačkice prirodnog furnira. Ivice stranica su oštre, izgleda da nekadašnji hit zaobljenih ivica zvučnih kutija koje onda, kako su govorili, ne teraju zvučne talase da "zvone" više nije u modi. Kod twenty.21 se odmah primeti nešto drugo: horizontalne strane su paralelne sa podlogom, ali vertikalne nisu, već su zakošene.

Priključci prihvataju golu žicu, banane i viljuške, pozlaćeni su, odličnog kvaliteta i masivni. PMC twenty.21 podržava biwiring i biamping, ima dva para konektora, koji su međusobno povezani kratkospojnicima kružnog, punog preseka, takođe pozlaćenim. Prednja strana se sastoji od tri komponente: transmisijskog otvora, bas/srednjotonske jedinice i visokotonskog drajvera. U odnosu na ranije modele koje smo testirali prisutne su promene u smislu da su i otvor i visokotonski drajver zaštićeni metalnom mrežicom. Interesantno, s obzirom na to da mnogi proizvođači tvrde kako ispred visokotonca i slušaoca ne treba da postoji bilo kakva vrsta prepreke. Očigledno je da PMC ne misli tako, a nama se dopalo rešenje jer u mnogim situacijama štiti prvenstveno visokotonsku jedinicu od nemirnih dečjih prstića, a pomaže i boljoj disperziji zvuka, prema tvrdnji proizvođača. Maske se standardno isporučuju, a njihova montaža i demontaža su lake jer se mogu pričvrstiti pomoću magneta. Na kraju, zahvaljujući distributeru, uz PMC twenty.21 na test smo dobili i originalne fabričke stalke: masivni su, sa podesivim šiljcima (nažalost, bez podloški) i zakošeni potpuno u skladu sa pripadajućim zvučnim kutijama.

Nemamo zamerki na ukupan kvalitet izrade, a da je nivo visok govori i garancija proizvođača od čak dvadeset godina.

Tehnički deo

PMC ATL (Advanced Transmission Line) je način konstrukcije zvučnih kutija koji iz malih unutrašnjih zapremina i ograničene veličine bas-drajvera ostvaruje veliku masu niskih tonova. Narodski rečeno, mala kutija treba da zvuči što približnije velikoj, odnosno daleko većoj od njenih sopstvenih dimenzija kada bi se koristio kompresoni ili bas-refleks princip rada. Ovo se ostvaruje tako što se kretanje vazduha sa zadnje strane bas jedinice usmerava kroz poseban, takozvani transmisioni tunel. Njegove dimenzije su strogo proraču-

nate, a zidovi nisu goli već dampirani odgovarajućim materijalom. Ovim postupkom se iz zvučnog talasa koji prolazi kroz tunel eliminišu praktično svi delovi spektra sem najnižih tonova. Prema tome, "transmisija" ostvaruje prenos isključivo niskih tonova do otvora na spoljnjoj strani zvučne kutije i ponaša se kao sekundarna zvučna jedinica. Bitno je reći da transmisioni kanal ne ide najkraćim putem na površinu zvučnika već vijuga kroz unutrašnjost. Kao rezultat se iz skromnih dimenzija mogu dobiti snažni i puni niskotonski zvuci. Zakošenost stranica twenty.21 nije samo estetska, već se tako ostvaruje veći stepen rigidnosti nego ranije. Za izradu same kutije koristi se medijapan visoke gustine, poreklom od poznatog irskog proizvođača Medite, a stranice su dvoslojne, lepljene, debljine osamnaest milimetara. Proizvođač navodi da je tokom razvoja svoje fact serije zvučnih kutija ustanovio da gornja stranica zvučnika sa ATL sistemom trpi najveći pritisak zvučnog talasa, te je ona dodatno ojačana i kod twenty.21. Sam transmisioni tunel je unekoliko izmenjen i PMC navodi da je to doprinelo znatnom smanjenju koloracije zvuka, koja je bila prisutna na nekim ranijim modelima. Dužina kanala je preko metar i sedamdeset centimetara.

Obe zvučne jedinice su originalne konstrukcije: bas-drajver je prečnika 140 milimetara, sa korpom od livenog aluminijuma, dok je membrana od kompozitnih materijala. PMC navodi da twenty.21 ne koristi fabričku bas jedinicu jer nijedna nije mogla da zadovolji stroge uslove primene u uslovima ATL sistema, već je razvijen poseban model koji se ručno pravi za seriju twenty. Poznato je da PMC već dugo godina sarađuje sa poznatim norveškim proizvođačem SEAS-om, tako da je i visokotonska jedinica razvijena zajedničkim snagama. Prečnika je dvadeset sedam milimetara i tipa Sonolex, sa mekom tekstilnom membranom ojačanom specijalnim premazom.

PMC

Finiš je predivan, proizvođač ga naziva amaron, a tako je pedantno i lepo urađen, posebno kada se gleda sa strane u smiraj dana. Tada se primećuju sve sitne bore i tačkice prirodnog furnira.

Britanski proizvođač je posebno ponosan na skretnicu, koja je dodatno unapređena. Koriste se najkvalitetnije komponente, izabrane posle intenzivnih slušnih testova i montirane na štampanu ploču od staklenih vlakana, izrađene prema vojnim standardima. Tokom projektovanja, PMC tvrdi da se vodilo računa čak i o položaju komponenti na samoj ploči kako bi međusobni elektromagnetni uticaji bili minimizovani. Frekvencija sečenja je 1.800 herca.

Zvučni test...

Sistem:

• ATL – Advanced Transmission Line, dužine 1,72 metra.

Drajveri:

• 140 mm bas jedinica

• 27 mm visokotonska jedinica tipa SONOLeX

...smo započeli sa grupom Pretenders i nekoliko numera sa njihovog živog nastupa. Prva od njih je dinamična "Back On The Chain Gang". Ženski grub i prodoran glas Chrissie Hynde odzvanjao je prostorijom u kojoj smo slušali twenty.21. Uzimanje vazduha, promene tonaliteta i sve što je pratilo živi nastup bilo je precizno odsvirano, uz dosta jaku dozu emotivnosti, ali, čini nam se, i manje koloracija basa nego na modelu DB1i, na primer. Prelazak na čuveni hit "Hymn For Her" donosi nam skromnu pratnju uglavnom duvačkih instrumenata: zvučnik na testu je prikazao sjajnu pozornicu i trodimenzionalnost - bas sekcija twenty.21 nije morala mnogo da se trudi i da ide nisko u ovoj pesmi. Mali PMC zvučnik je uspeo ono što ne mogu mnogi drugi: da prikaže osećanja pevačice dok se iz dubine duše unosi u pesmu koju izvodi. Zaista smo uživali. Struktura tonova je prikazana

Ključne karakteristike

“muzičari su tu, svaki na svom mestu, zatvorimo oči i vidimo ih. Kako ove kutije imaju dobar tajming i ritam!”

odlično, ali bez naglašavanja teksture, odnosno analitike, na takav način da vidite svaki ton, ali da ne osetite kako on pruža muziku u sadejstvu sa ostatkom.

Slušali smo i Saru K i njen album “Water Falls”. Odmah primećujemo pravu audiofilsku produkciju u numeri "Running Away From You", koja prija i prosto bezobrazno, izazovno zvuči. Twenty.21 skoro da provociraju panel svojim malim dimenzijama i velikim zvukom. Muzičari su tu, svaki na svom mestu, zatvorimo oči i vidimo ih. Kako samo ove kutije imaju dobar tajming i ritam! Pevačice nema, ne treba nam, ovo su instrumentali, uživamo. Gitare se udvaraju jedna drugoj i tako ukrug. Izuzetno. Prelazimo na mirniju numeru broj tri, "The Painter", i vidimo kako Sara K slika divne note ispred nas, prvo akustičnom gitarom, a zatim skupom violina. Nemamo nikakvu zamerku na bilo koji parametar zvuka, sve je vrlo neutralno, ali bogato, prijatno i tako nežno, a opet precizno.

Nastavljamo sa Genesis - tužna pesma o životu i neslaganju u porodici "No Son Of Mine", sa Philom Collinsom kao pevačem. Ritam je odličan, a Philov glas tačno na sredini pozornice, detaljno i toplo opisan. Bubanj se čuje jasno i odsečno i ne odaje koliko su twenty.21, zapravo, male. Gornji ekstrem je lepršav i lagan. Ukupan osećaj je da ovo ipak nisu snažne podnostojeće zvučne kutije, ali za svoju veličinu sviraju vrlo ubedljivo pop zvuk, sa agilnom dinamikom i odličnom kontrolom scene i zvukova na njoj. Sledeća numera im veoma leži: "Land Of Confusion" bazira se na istaknutom subbas području sa relativno skromnom dozom visokih tonova i nezahtevnim glasom pevača. PMC twenty.21 sve ovo lako prate od početka do kraja. Ni u jednom momentu one ne zvuče naporno ili kao da muče sebe i publiku: brzina je njihovo srednje ime, a veoma nam se dopalo što ceo frekvencijski opseg nema zamućenja. Žestoke ljubitelje najnižih tonova u ovoj situaciji ipak neće u potpunosti očarati jer one, fizički, ne mogu da postignu isto što i neka kvalitetna podnostojeća kutija sa dva osmoinčna bas-drajvera. No, PMC Twenty.21 to i ne pokušavaju. Iako za nijansu tvrđi i pomalo nejak, kratak udarac u bubanj kod njih je dobro opisan, sa dobrom dozom ataka, a jedino što mu fali jeste određena količina mase, odnosno tela, i zato im odgovaraju mekši izvori i pojačala. Promena izvora na istom materijalu i pesmi "Wish It Would Rain" pokazala je da smo u pravu: Arcam CD92 sa ondašnjim čudom tehnologije dCS Ring DAC-om ima mekši ali i manje rezolutan zvuk od Naimovog strimera ND5XS i krije ponekad osobine produkcije ulepšavajući ih, a to je PMC-ju twenty.21 sasvim prijalo, posebno na donjem i gornjem ekstremu.

Ovo su odlične male kutije potpuno prepoznatljivog PMC zvuka: široke scene i snažnog zvučnog doživljaja. Skoro da su pogodne za sve muzičke pravce sem one koji izrazito forsiraju snažan bas. Sa svim ostalim plivaju kao riba u vodi, a obožavaju audiofilske snimke, akustična, vokalna izvođenja ili pak klavir.

Veoma je bitno i ne treba zaboraviti da PMC twenty.21 zahtevaju kvalitetnu prateću elektroniku. Ovo ne znači obavezno novu i skupu, već kvalitetnu. Mi smo ih testirali i pomoću polovnog ali izuzetnog, dvadesetak godina starog Revox pojačala i desetak godina starog Arcamovog CD plejera. Rezultat je bio, malo je reći, izuzetan. Dakle, ulaganje u PMC twenty.21 je dugoročno ulaganje u sistem, gde oni mogu pružiti neverovatno mnogo kada se dobro uklope.

Zaključak

PMC twenty.21 nisu jeftine i za isti novac na tržištu se mogu pronaći odlične podnostojeće zvučne kutije. Dvadesetice imaju svojih komparativnih prednosti, koje se sastoje u odličnom kvalitetu zvuka i smešno malim dimenzijama iz kojih izvire neviđeno dobar bas.

Slušali smo

Sara K i album „Water Falls“ - dušu leči.

Kome je veličina zvučnika bitna, teško da može naći bolje u ovoj klasi veličine i cene. Preporuka.

Plus

M Tajming i ritam su odlični.

M Ukupan kvalitet zvuka.

M Odlično subbas područje.

M Preciznost i transparentnost.

M Lakoća kojom postavljaju scenu.

M Kvalitet izrade.

Minus

K Cena, ali kvalitet je oduvek morao da se plati.

Oprema

 Arcam CD92

 Revox B250

 Metaxas Audio Systems Marquis

 Metaxas Audio Systems Solitaire

JBL Studio 580

J Preporučena snaga pojačala: nije specifikovana

J Frekvencijski opseg: 50 Hz – 25 kHz

J Osetljivost (2,83 V / 1 m): 87 dB

J Impedansa: 8 oma

J Topologija: 1x140 mm bas jedinica, 1x27 mm visokotonac SONOLEX

J Dimenzije (ŠxVxD): 152x325x277 mm

J Masa: 5 kg

J Cena: 1.450 €

ã 4Audio, 011/2759-096

I stas i glas

Naslednik cenjenog 5.5 pretpojačala čuvene audiofilske kompanije Vacuum Tube Logic uvodi mnoge izmene, uključujući i one vezane za funkcionalnost i udobnost korišćenja.

Američka kompanija Vacuum Tube Logic veoma je poznata po proizvodnji lampaških pretpojačala i pojačala snage. I danas, nekoliko godina nakon testa, sećamo se izvanrednog, živog zvuka njihove kombinacije preampa 5.5. i pojačala snage ST150. U međuvremenu, VTL je rešio da na tržište izbaci modernizovano pretpojačalo serije 5.5, dodajući oznaku verzije dva i zvučnu reč „signature“, koja bi trebalo da ukazuje na poseban kvalitet unutar same game VTL proizvoda. Ona se sastoji od četiri pretpojačivača: modela 2.5, 5.5, 6.5 i 7.5, te bismo laički mogli zaključiti da je 5.5 Series II Signature treći u ponudi, gledajući s vrha naniže. Međutim, činjenica je da su i skromniji modeli VTL uređaja pripadnici high-end elite, bar kada je reč o ceni. Kod ovog američkog proizvođača ne postoji ništa jeftino, pa tako i 5.5 Series II Signature košta ubitačnih pet i po hiljada evra, što je veoma velika cifra i za standard srednje klase građana SAD, a kamoli za nas. No, vreme je da proverimo šta za ovaj novac pruža cevno-logična sprava koju smo dobili na test.

Naš primerak je smešten u kućište od masivnog aluminijuma, odličnog kvaliteta i završne obrade. Površina je anodizirana u crnu boju, a sam izgled je specifičan za novu seriju koju VTL plasira. Bočne stranice od punog metala upečatljive su, a svaka je napravljena od dva precizno mašinski

obrađena i uklopljena dela. Tu je i masivni poklopac. Međutim, najinteresantnija je prednja stranica: napravljena je od dve horizontalne ploče koje formiraju konkavnu površinu, pa 5.5 Series II Signature deluje pomalo udubljeno i preozbiljno na prvi pogled. Donja od dve ploče sadrži većinu komandi pretpojačivača. Kao dodatak, desna strana sadrži aluminijumsku strukturu sa infracrvenim senzorom daljinske komande, jednostavnim segmentnim ekranom plave boje i enkoderom namenjenim kontroli jačine zvuka. Ovde su i komande za fazni obrtač, balans i privremeno utišavanje uređaja. Samo dugme enkodera u potpuno istoj ravni je sa okolinom i ima udubljenje kako bi se lako okretalo prstom. Osovina je veoma čvrsta i nikakve egzibicije koje smo izvodili nisu ga mogle naterati da se bitnije pomeri iz ose i očeše o zidove kružnog otvora u koji je smešten. Odličan kvalitet. Komandni tasteri su takođe veoma kvalitetni, ali prilično sitni. Po uključenju, VTL

5.5 Series II Signature pali displej i odbrojava devedeset sekundi do momenta kada je spreman za rad. Što se broja ulaza tiče, ova komponenta je više nego izdašna: ukupno osam ulaza. Pet linijskih single-end tipa je standardno prisutno, dok se šesti može koristiti kao linijski ili gramofonski, uz opcionu MM/MC karticu. Dodatno, prisutna su još dva ulaza koji koriste single-end ili balansirane konektore, zavisno od želje

Zoran Karapandžić

vlasnika, čime se jednostavno upravlja sa prednjeg panela. Kada se sve sabere, dobija se računica po kojoj se na VTL 5.5 Series II Signature može priključiti čak deset uređaja! Izlazi su u obliku standardnog linijskog za analogni snimač, kao i jednog para single-end i balansiranih izlaza. Pretpojačalo podržava i dva okidačka sklopa u cilju automatskog aktiviranja pojačala snage ili drugih uređaja koji podržavaju ovakav sistem, a tu je i RS232 interfejs. Uloga ovog međusklopa nije samo unapređenje firmwarea internog mikrokontrolera, već i podešavanje ulazne osetljivosti svakog ulaza, premošćavanje kontrole jačine zvuka, isključenje bilo kog od ulaza i slično. Interesantno je da VTL 5.5 Series II Signature poseduje veoma veliki broj korisnih opcija koje se mogu podesiti kombinacijom tastera sa prednje ploče ili pomoću pomenutog RS232, a one predstavljaju samo mali deo ukupno raspoloživih.

Uputstvo bismo pre nazvali knjigom jer poseduje čak pedeset strana brižljivo napisanih sitnim fontom na engleskom jeziku. Uz veoma malo crteža, sve što se može objasniti - objašnjeno je detaljno i inženjerski. Čak je data i kompletna lista komandi koje se preko terminalske aplikacije mogu koristiti za upravljanje pretpojačalom preko RS232 interfejsa, kao i način početne komunikacije. Faktički, pružena je puna osnova za izradu aplikacije koja

bi kontrolisala VTL 5.5 Series II Signature. Tekst uputstva je izuzetno detaljan, verovatno najbolji koji smo do sada sreli kod bilo kog uređaja.

U stilu vrhunskog proizvođača, kupac dobija i informacije o kontroli kvaliteta pakovanja svih komponenti uređaja, kao i formular vezan za podatke o kupcu. Tu su i izmerene karakteristike primerka koji se nalazi ispred njega: frekvencijski opseg i odnos signal-šum svakog kanala u širokom opsegu frekvencija, iz kojeg se vidi da naš VTL 5.5 Series II Signature održava ovu karakteristiku u granicama ispod -100 dB, sve do frekvencije od oko 30 kiloherca. Ovo ukazuje da se radi o ozbiljnom pristupu proizvođača koji ništa ne prepušta slučaju.

Daljinski upravljač je čvrsto parče aluminijuma koje će trajati najmanje sto godina. Nažalost, 5.5 II Signature ne može uhvatiti njegov signal iz svih mogućih pozicija, pa je određeno usmeravanje samog upravljača tokom pritiska na taster neophodno. Tasteri su slični onima na prednjoj ploči pretpojačala i prilično su monotoni, ali su grupe komandi jasno odeljene prema funkcijama. Kada jednom ovladate ovim daljinskim upravljačem i naviknete se na njega, verovatno će vam izgledati smešno plastične igračke za decu koje neki proizvođači nazivaju daljincima i isporučuju uz svoje uređaje.

VTL

elementi koji se koriste odličnog su kvaliteta: metal-film otpornici i M-Cap audiofilski MKp kondenzatori su neke od njih. Ispod poklopca

Polovina našeg VTL 5.5 Series II Signature pretpojačala je prazna. Ovo nije zbog toga što u drugu polovinu nema šta da se smesti, već zato što veliki deo pretpojačala zauzima opciona gramofonska MM/ MC kartica, razvijena takođe u tehnici vakuumskih cevi. Mi nju, pogađate, nismo dobili. Ostatak se sastoji od ulazne sekcije, bogate Omron mikrorelejima, izbrojali smo ih čak trideset, plus dva veća releja namenjena kontroli izlaza. Za atenuaciju su zadužena dva kola - jedno po kanalu. Radi se o specijalizovanim atenuatorima firme Texas Instruments pod oznakom LM1972M.

Peak

Ključne karakteristike

pojačanje:

• 11 dB (singleended), 17 dB (balansirani izlaz).

Cevi:

• 2x12AU7, 4x12AT7 (linijska sekcija)

Deo sekcije napajanja sa transformatorima potpuno je oklopljen i nalazi se sa desne strane. Elementi koji se koriste odličnog su kvaliteta: metal-film otpornici i M-Cap audiofilski MKP kondenzatori su neke od njih. Elektrolitski kondenzatori su poreklom od Nippon Chemicona, a u sredini sekcije vide se dva velika preklopnika za izbor jedne od dve vrednosti pojačanja. Vakuumskih cevi ima šest: u našem primerku to su bile dve ECC82 i četiri ECC81, sve poreklom od slovačke kompanije JJ Electronic. Proizvođač navodi da je VTL 5.5 Series II Signature balansirano pretpojačalo, kao i da je posebna briga posvećena napajanju, čiji su cilj stabilnost i duži radni vek cevi, kao i transformatorima, koji imaju minimalno elektromagnetno isijavanje. Procesor je posebno izabran i programiran tako da se nalazi u sleep modu najveći deo vremena.

Treba napomenuti i da je enkoder, koji nas je iznenadio kvalitetom, poreklom od američkog proizvođača Oak Grigsby, sada u vlasništvu kompanije Elektroswitch.

“Spoj savršenog tajminga i divlje dinamike, glasa koji nežno šapuće kada to pevač želi, a urla kada treba.”

Zvuk

Počeli smo sa jednim od naših omiljenih diskova - Various Artists „Acoustic Audiophile Voices“. Krenuvši od druge numere po redu "Looking In The Eyes Of Love", preko "I Don't Have To Dream" i dalje, numere su se nizale brzo. Reprodukcija VTL 5.5 Series II Signature neverovatno je fluidna i transparentna. Ljudski glasovi imaju određenu težinu koja se tako teško postiže kod solid state amplifikacije koja pretenduje na detaljnost. Mek, umiljat glas Cheryl Wheeler u numeri "Frequently Wrong But Never In Doubt" ostavlja iza sebe eho dodat u produkciji tako nenametljivo, a opet na taj način da se oko pevačice stvara vazdušast omotač u kojem je ona centar sveta. Sledeća numera, "Once In The Very Blue Moon" pevačice Nancy Griffith, pokazuje masivnost bas deonica koje se povremeno ističu tokom numere. Sve je tako lako i prirodno, sa sjajnim ocrtavanjem pojedinih instrumenata u pratećem orkestru i prelepo oslikanim dinamičnim prelazima. Numera "The Wayfaring Stranger" predstavlja američku narodnu pesmu s početka devetnaestog veka, na našem disku izvodi je istoimeni bend. Posle sjajnog uvoda sme-

Slušali smo

Various Artists: „Acoustic Audiophile Voices“, koje bi svaki audiofil trebalo da ima u kolekciji. Sjajna kombinacija vrhunske produkcije i lepote ljudskog glasa nikoga neće umoriti niti ostaviti ravnodušnim.

njuju se taktovi u kojima dominiraju glas pevačice i prateće violine u jednom tužnom ritmu. VTL 5.5 Series II Signature ovo sjajno reprodukuje, kao da audiofilski snimci za njega predstavljaju svakodnevicu u kojoj je odrastao. Prostor oko svakog muzičara, položaj izvođača i mek zvuk svakog od njih osete se savršeno u svakom momentu. Ono što fascinira jesu neverovatna doza tišine i tame u pozadini: nema ni traga bilo kakvim primesama koje ne bi trebalo da postoje. VTL-ovo pretpojačalo spaja najbolje karakteristike zvuka tranzistorskih i lampaških uređaja. Mikrodinamika, u smislu finih mikronskih prelaza u ljudskom glasu ili akustičnih istrumenata, prikazana je sa svim svojim nitima, ali bez imalo dosadnih analitičkih tendencija. Jednom rečju, prirodno. Prelazimo na malo življu muziku: U2 i njihova kompilacija “The Best Of 1980-1990”. “Pride In The Name Of Love” namenjena Martinu Luteru Kingu dovodi nas u nedoumicu: da li nam se više dopada Bonov glas, Edgeova gitara ili sjajna ritam sekcija Larryja Mullena, koja je tako dinamična kako je još nikada nismo čuli. Umesto zavrzlame od pesme kako se čuje na jeftinijim uređajima, ovde U2 sviraju kao četiri potpuno razdvojena muzičara čiji se zvuk spaja u zajedničkoj harmoniji. A tek "With Or With You"... prava himna ovog benda, svaki odjek Bonovog glasa čuje se tako skromno, a opet do najmanjeg detalja. Kada pevač zapeva iz

“Kada pevač zapeva iz sveg glasa, soba krene da se bukvalno trese od emocija.”

Atenuatori nivoa signala - LM1972M.

ECC82 i ECC81 vakuumske cevi.

Preklopnici nivoa pojačanja.

Kvalitetni M-Cap MKP kondenzatori.

Mesto za opcionu MM/MC fono karticu.

Oklopljena sekcija napajanja.

Ulazna sekcija sa relejima.

sveg glasa, soba krene da se bukvalno trese od emocija. Izuzetno! Ovo se nastavlja u numeri "Bad", kao i u luckastoj "Sweetest Thing", u kojoj je jasna dominacija sjajno kontrolisanog basa, kome VTL 5.5 Series II Signature ne daje da pobegne van jasno postavljenih granica, ali ga pušta da se iskaže u sopstvenoj snazi. Povučenost pevača i opet sjajnu, ovog puta jasno iznetu ritam-sekciju ispred njega osetimo i u numeri "When Love Comes To Town", gde se osećaju čak i primese pratećih vokala, što ne može svaki uređaj da reprodukuje lako. Zvuk ovog čarobnog pretpojačala jedan je od najboljih koje smo imali prilike da testiramo do sada: spoj savršenog tajminga i divlje dinamike, glasa koji nežno šapuće kada to pevač želi, a urla kada treba, i scene koja je višedimenzionalna. Slušanje VTL 5.5 Series II Signature predstavlja

posebno iskustvo. Interesantno je da smo, pri korišćenju pojačala snage sa DC konfiguracijom, dobijali prilično jak “klik” zvuk u zvučnim kutijama onog momenta kada bi izlazni releji VTL 5.5 Series II Signature uključili pretpojačalo u sistem. Nažalost, usled ograničenog vremena za testiranje nismo stigli da proverimo ovu pojavu na osciloskopu, te ne znamo da li je uzrok nekakav DC ofset ili nešto drugo.

Zaključak

Vrhunsko pretpojačalo po svim parametrima: izrada, zvuk, dizajn. Sjajna briga o sitnicama i najobimnije merene karakteristike i knjiga za korisnika koja do poslednje sitnice prikazuje veliki obim mogućnosti korišćenja VTL 5.5 Series II Signature pretpojačala. Zvučno, ovaj uređaj je jedan

od najboljih koje smo imali prilike da testiramo, sa reprodukcijom nota kakva se sreće jedino na živim svirkama. Najtoplija preporuka.

Plus

M Izvanredna reprodukcija.

M Vrhunska transparentnost.

M Fantastična trodimenzionalnost scene.

M Detaljnost, dinamika, emotivnost...

M Izuzetan kvalitet izrade uređaja i daljinskog upravljača.

Minus

K Daljinski upravljač mogao bi da ima širi ugao dejstva..

Oprema

 Lyngdorf CD-1

 Metaxas Audio Systems Solitaire

 Elac FS210 Anniversary

VTL 5.5 Series II Signature

J Ulazi: dva balansirana (XLR) ili singleend (RCA) po izboru plus šest singleend (RCA)

J Ulazna impedansa: 35 kilooma

J Izlazna impedansa: 150 oma

J Frekvencijski opseg: 1 Hz – 200 kHz (+0/-1 dB)

J Preslušavanje: veće od 100 dB na 1 kHz, veće od 80 dB na 20 kHz

J Masa: 13,6 kg

J Cena: 5.500 €

ã Vox Trade, 011/3016-230

Američka lepota

Nakon testa veoma dobrih bookshelf zvučnika iz nove JBL serije Studio, na redu je upoznavanje sa podnostojećim modelom Studio 580.

Bojan Jović

Uz značajnu razliku u gabaritima između modela 530 i 580, stiže i više nego dvostruka razlika u ceni, a veliki i moćni floorstanderi obećavaju kompletniju zvučnu sliku i impozantnu pojavu.

Dizajn u prvom planu

Prva preporuka u vezi sa ovim zvučnicima jeste da ih, ako ikako možete, ne otpakujete sami - pomoć prijatelja je više nego dobrodošla. U fabričkom pakovanju Studio 580 teški su preko 25 kilograma po komadu, a procedura predviđa da se pakovanje otvori na gornjoj strani, te da se zatim okrene i da se kartonska kutija podigne sa zvučnika. Nakon toga je potrebno ukloniti stiropore i višeslojnu zaštitu, a olakšavajuća okolnost je što Studio 580 stižu sa već montiranim nožicama - dakle, spremni su da zasviraju čim se izborite sa otpakivanjem. Pored korisničkog uputstva, u standardnom priboru nalaze se sunđeri za bas-refleks otvore, metalni šiljci i plastični dodaci, koji se postavljaju na donji deo horne ukoliko se odlučite da skinete platnene mrežice. Pripadnost seriji Studio 5 očigledna je na prvi pogled jer ovi zvučnici neguju potpuno isti dizajnerski stil kao regalski 530 i, zapravo, najbolji opis bi bio da predstavljaju produžene Studio 530. Prednjom stranom dominira horna smeštena pri vrhu, iz koje svoje spuštanje započinje savršeno uklopljena platnena mrežica. Ona zauzima središnji deo fronta, dok je plastika sa strane takođe postavljena pod blagim uglom kako bi ispratila liniju bočnih zidova horne. Ostatak kabineta izveden je isto kao kod manjih Studio 530, sa znatno zakošenom gornjom stranom i bokovima, čime je dobijena zadnja strana daleko manje površine nego prednja. U dnu zadnje strane smešteni su pozlaćeni bi-wire terminali standardnog kvaliteta, a iznad njih se nalazi veliki bas-refleks otvor. Zidovi kabineta izrađeni su od medijapana debljine 19 milimetara, a primerci na testu bili su presvučeni vinilnom u imitaciji drveta trešnje. Kao što smo već pomenuli, nožice su montirane još u fabrici, a odlikuju se isturenim položajem zarad veće stabilnosti i krajnje neupadljivim izgledom - one su tu samo da služe svrsi i ništa više. Inače, nožice stižu sa gumenim završecima, a po želji se mogu montirati metalni šiljci koji se isporučuju uz zvučnike. Jednom rečju, iako deluje jednostavno, dizajn modela 580 je prostudiran do detalja i sproveden u delo bez greške. Ovo je još izraženije na velikim, podnostojećim kutijama, koje zrače autentičnim vizuelnim identitetom i upečatljivom pojavom.

JBL Studio 580 izvedeni su u dvosistemskoj topologiji, sa ukupno tri zvučničke jedinice. Dve jedinice prečnika 16,5 centimetara zadužene su za niskotonsko i srednjotonsko područje, a opremljene su kalemima prečnika 3,8 centimetara, SFG (symmetrical Field Geometry) magnetima i PolyPlas membranama. Iznad frekvencije od 1,5 kiloherca na scenu stupa 2,5-centimetarski visokotonac sa Teonex membranom i neodimijumskim magnetom, koji je smešten u kompresiono kućište. Usmerivač-horna na visokotoncu izvedena je u Bi-Radial tehnologiji i izrađena od antirezonantne termoplastike sa

JBL

Dve jedinice prečnika 16,5 centimetara zadužene su za niskotonsko i srednjotonsko područje, a opremljene su kalemima prečnika 3,8 centimetara, SFG (symmetrical Field Geometry) magnetima i polyplas membranama.

se istaknu po svaku cenu i ostavljaju utisak dobre izbalansiranosti i dugog zadržavanja u neutralnoj zoni. Ukupan karakter zvuka je na nešto svetlijoj strani, ali nije ni blizu napornog, a u numeri "D Minor Blues" Dereka Trucksa Studio 580 su pokazali da mogu da zvuče veoma nežno i intimno, zadržavajući pritom pozornicu veličine cele sobe. Veliki JBL zvučnici neosetno su ispunjavali prostor distorzičnom melanholijom Trucksove gitare, uz sjajnu dinamiku i potpuno izlaganje auditorijuma energiji i emocijama utkanim u muziku ovog fantastičnog gitariste. Količina detalja je veoma dobra i, što je daleko važnije, Studio 580 pokazuju da umeju da ih pravilno pozicioniraju u prostoru i u celokupnoj zvučnoj slici - ova osobina se ne sreće tako često, a vredi više nego svi decibeli bez izobličenja zajedno. Izražena muzikalnost ovih kutija učiniće da se odlično snalaze sa najrazličitijim muzičkim pravcima, a visokotonski i srednjotonski opseg predstavljaju zvezde predstave. Nažalost, isto se

Ključne karakteristike

Topologija

• Dvosistemski, bas-refleks

Frekvencijski

opseg

• 40 Hz - 40 kHz

zidu, ali bez mnogo uspeha - niske frekven cije ostale su stidljive i povučene. Kad smo kod pozicioniranja, Studio 580 su prilično nezahtevni za postavljanje kada se u obzir uzmu njihove dimenzije i veliki bas-refleks otvor na zadnjoj strani, pa će sasvim dobro funkcionisati već na četrdesetak centimetara od zadnjeg i bočnih zidova, a slobodnije postavljanje u prostoru neće doneti posebne promene. S druge strane, postavljanje pod uglom donosi promene u zvuku, pa za optimalnu poziciju treba malo eksperimentisati, a nama je najviše odgovaralo blago usmeravanje ka poziciji za slušanje. Takođe, nismo primetili nikakve razlike u zvuku sa

Slušali smo

prvi album Dereka Trucksa, jednog od najboljih bluz-rok gitarista današnjice, koji je imao prvi profesionalni nastup sa samo jedanaest godina, a danas je prepoznatljiv po svojoj tehnici sa slajdom.

skinutim mrežicama, ali vizuelna razlika je i te kako prisutna - jednostavno, Studio 580 su dizajnirani sa mrežicama kao sastavnim delom prednjeg panela i deluju daleko manje atraktivno bez njih.

Vruće i hladno

Tokom testa, podnostojeći Studio 580 su u nama izazvali pomešana osećanja. Osvojili su nas sjajnim dizajnom i impresivnom pojavom, iznenadili dinamikom, osećajem za detalje i plemenitim, vernim tonovima, a zatim i malo razočarali mlakim niskotonskim opsegom. Kvalitet završne obrade je takođe diskutabilan - daleko od toga da je loš, ali za cenu od preko 1.200 evra potencijalni kupci očekuju nešto više od vinilnog finiša i plastičnih detalja. Na suprotnom kraju skale stoje nesumnjive vrline u visokom i srednjem opsegu, kao i u ukupnom kvalitetu reprodukcije pravaca koji ne zahtevaju mnogo dubokog i autoritativnog basa. Pozicioniranje je dečja igra čak i u nešto manjim prostorijama, a Studio 580 će sasvim dobro raditi i sa slabijim pojačalima - nakratko smo ih probali sa Cambridge Audio Azur 350A i rezultati su bili odlični. Ukupno, ovo su zvučnici koji imaju snažne adute na mnogim poljima i mogu predstavljati veoma dobar izbor pri kupovini, a mi preporučujemo da ih neizostavno poslušate kada vam se ukaže prilika.

Plus

M Sjajno odmereni detalji u reprodukciji.

M Odličan visoki i srednji opseg.

M Nezahtevni za pozicioniranje i pokretanje.

M Originalan dizajn.

Minus

K Odnos cene i kvaliteta završne obrade.

K Niskotonsko područje bi moralo biti bolje.

Oprema

 Exposure 2010S2

 NAD C 446

 Oehlbach, FTA kablovi

JBL Studio 580

J Preporučena snaga pojačala: 200 W

J Frekvencijski opseg (- 6 dB): 40 Hz - 40 kHz

J Osetljivost (1W@1m): 90 dB

J Impedansa: 6 oma

J Topologija: 2x165 mm bas/ srednjotonac, 1x25 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 250x1069x348 mm

J Masa: 22,2 kg

J Cena: oko 1.230 €

ã BGB studio, 011/328-6362

Prvo slovo audiofilskog bukvara

U poslednje vreme na našem tržištu pojavilo se nekoliko odličnih malih regalskih zvučnika iz najpristupačnije kategorije, a u tekstu koji sledi pokušaćemo da ustanovimo da li i PSB Alpha B1 pripada toj grupi.

Kao što simbolika nalaže, linija Alpha predstavlja početak ponude kanadskog proizvođača PSB. Serija obuhvata ukupno pet modela i započinje satelitskim modelom LR1 visine tek nešto preko 18 centimetara, koji je predviđen prvenstveno za zadnje surround kanale ili za smeštaj u zaista mali prostor, a uloga "pravog" bookshelfa poverena je modelu B1. Sledi T1, dvosistemski podnostojeći zvučnik u D'Appolito konfiguraciji, a iste zvučničke jedinice nalaze se i na centralnom zvučniku C1. Na kraju, tu je svestrani i kompaktni CLR1, koji može služiti kao regalski zvučnik u stereo-konfiguraciji, surround zvučnik u

sistemu kućnog bioskopa ili kao centralni zvučnik kada se postavi horizontalno. Serija ne obuhvata sabvufer, a za formiranje surround sistema proizvođač preporučuje neki od modela iz sopstvene ponude, bez mnogo bojazni o vizuelnom uklapanjuAlpha zvučnici odlikuju se jednostavnim i nepretencioznim dizajnom, pa ih je lako uklopiti sa drugim modelima.

Ljubav na drugi pogled

PSB Alpha B1 se isporučuju u uobičajenom pakovanju, zaštićeni stiroporom i najlonom, a kutija u kojoj stižu toliko je mala da smo se zapitali da li su tu oba zvučnika. Korisničko uputstvo je zajedničko za sve modele u seriji, a pored osnovnih tehničkih karakteristika, sadrži i ilustrovane instrukcije za pozicioniranje i povezivanje različitih konfiguracija sistema. Koliko god suvišno delovala iz ugla iskusnog audiofila, ovakva uputstva mogu mnogo značiti nekome ko sastavlja svoj prvi sistem, pa smatramo da je njihovo prisustvo uvek dobrodošlo. Poput većine pristupačnih zvučnih kutija, B1 su konstruisani u tradicionalnom stilu, bez posebnih tehničkih novotarija i dizajnerskih bravura. Ove male regalske kutije visoke

Bojan Jović

su nepunih 30 centimetara i izvedene u dvosistemskoj topologiji, koja obuhvata 19-milimetarski visokotonac sa kupolom od aluminijuma i ferofluidnim hlađenjem, kao i srednjotonsko-niskotonsku jedinicu prečnika 133 milimetra sa metaliziranom polipropilenskom membranom. Rezna frekvencija postavljena je na tri kiloherca, a proizvođač ne navodi više detalja o ugrađenoj skretnici. U tehničkim karakteristikama stoji da B1 reprodukuju zvuk u opsegu od 65 herca do 21 kiloherc, uz osetljivost od 91 decibel (1 w / 1 m) i nominalnu impedansu od osam oma.

Vizuelni identitet malih PSB zvučnika veoma je izražen - gotovo cela prednja strana pokrivena je čvrstom metalnom mrežicom sa blago zaobljenim donjim delom, gde je smešten i diskretni logotip proizvođača. Mrežice su veoma čvrsto postavljene, a njihovo uklanjanje znatno narušava vizuelni sklad jer su svi zvučnici u seriji Alpha dizajnirani sa mrežicama kao sastavnim i savršeno uklopljenim delom kabineta. Bočne strane su postavljene paralelno i blago su zakrivljene pri rubovima, što odlično izgleda i eliminiše konvencionalni, kutijast izgled zvučnika. Primerci na našem testu bili su izvedeni u veoma lepom i sasvim kvalitetnom vinilnom finišu u boji tamne trešnje, koja se odlično uklapa sa crnim frontom. Pored toga, B1 su na raspolaganju u jednako atraktivnom finišu od svetlog drveta, nešto diskretnijem finišu od crnog jasena i u modernoj beloj boji visokog sjaja. Poput prednjeg panela, zadnja strana je izrađena od čvrste, antirezonantne plastike sa simpatično zaobljenim rubovima. U donjem delu smešten je jedan par zvučničkih terminala standardnog komercijalnog kvaliteta, kao i nalepnica sa podacima o proizvođaču, dok se pri vrhu nalazi mali basrefleks otvor. Takođe, na sredini zadnjeg panela smešteni su univerzalni prihvatnici za postavljanje zvučnika na podne ili zidne

nosače, što povećava upotrebnu vrednost i omogućava jednostavno instaliranje zvučnika u različitim postavkama sistema. Ukratko, Alpha B1 se odlikuju sasvim solidnim kvalitetom izrade i dizajnom koji je veoma atraktivan, ali očarava tek na drugi pogled. Zakrivljeni rubovi, integrisane mrežice i kombinacija crne i crvenkastobraon boje donose specifični ugođaj retro luksuza i garantuju ovim malim zvučnicima sasvim autentičnu pojavu, što nije tako čest slučaj u ovoj klasi.

Test

Očekivano, sa kutijama ovih dimenzija - uz par izuzetaka koje smo dobro upoznali - teško da može biti problema prilikom pozicioniranja. Rešeni da spoznamo krajnje domete pristupačnih PSB bookshelfova, testiranje smo započeli povezavši ih na višestruko skuplje integrisano pojačalo Exposure 2010S2. Međutim, uskoro smo uvideli da su se našoj rešenosti suprotstavili jedni tvrdoglavi mali zvučnici, odlučni u nameri da ne posustanu i ne popuste ni za milimetar. Klavir i glas Nine Simone zvučali su verno i iskreno, praćeni diskretnom ali prisutnom ritam-sekcijom. Ulazak saksofona Alpha B1 su iskoristili da se pokažu u odličnom kreiranju trodimenzionalne pozornice, smeštajući ga na levu stranu, a po dubini iza linije na kojoj su glas i klavir. Detaljnost nije posebno izražena, ali po numerama koje dobro poznajemo zaključili smo da B1 reprodukuju sve što je bitno i uskraćuju auditorijum samo za najsitnije, filigranske detalje. Sa druge strane, to velikodušno nadoknađuju baršunastim i nešto toplijim visokim i srednjim tonovima, koji čine celokupnu zvučnu sliku veoma prijatnom za duge slušne sesije. Nastavili smo u nešto žešćem ritmu - numera "Time Flies By" čikaškog bluz gitariste i pevača Bernarda Allisona uverila nas je u sjajan ritam i tajming testiranih kutija, a niskotonsko područje je blistalo kroz snažnu i ubedljivu podlogu koja je sve vreme bila prisutna. Iako ne dosežu do niskotonskih ambisa kojima gospodare velike podnostojeće kutije, Alpha B1 pružaju daleko bolji uvid u najniže tonove nego što bi se moglo pretpostaviti pri pogledu na njihovu minijaturnu pojavu. Nakon prvog dela testiranja, rešili smo da povežemo B1 sa pojačalom koje je primerenije njihovoj cenovnoj klasi, za šta je savršeno poslužio Cambridge Audio Azur 350A, koji smo u to vreme imali na testu. Promena pojačala nije donela veliki pad u kvalitetu reprodukcije, a maleni zvučnici istrajavali su u nameri da nam pokažu sve što umeju. Tonalni balans je ostao isti, uz odličnu dinamiku i niskotonski opseg, koji nas je stalno iznova oduševljavao, a neznatna slabost mogla se primetiti samo u ekstremima - pri zaista velikim glasnoćama bas je gubio nešto definicije, a visoki tonovi nisu bili tako dobro pozicionirani u prostoru. Ipak, zahvaljujući prvom delu testa znamo da to nije krivica ovih sjajnih zvučnika.

Veliki-mali zvučnici

Nakon prošlogodišnjeg Hi-Files Showa, mnogi ljubitelji dobrog zvuka bili su prijatno iznenađeni mogućnostima ovih malih zvučnika, a mi smo se tokom ovog testa uverili da u kućnim uslovima zvuče još bolje. Posle višenedeljnog slušanja, zaključak je jasan - Alpha B1 su ozbiljno dobri zvučnici, i to ne samo u okvirima svoje klase. Kao jedini pravi rivali nameću se nedavno testirani DALI ZENSOR 1 (HF44), ali je ovde reč o prilično drugačijim karakterima. Dok DA-

LI-ji stavljaju akcenat na muzikalnost, raspevanost i otvoren, detaljan zvuk, B1 neguju nešto zatvoreniji pristup, kao i toplinu i nežnost srednjeg i visokog opsega. I naravno, tu je niskotonsko područje: neverovatno dobar bas iz ovako malih kutija, koji bi, prema našim iskustvima, postideo pojedine regalske konkurente sa cenom od preko 1.500 evra. Na kraju, sigurni smo da Alpha B1 mogu predstavljati glavni oslonac jednog od onih

Slušali smo Klavir i glas Nine Simone zvučali su verno i iskreno, praćeni diskretnom ali prisutnom ritamsekcijom.

Ključne karakteristike

Frekvencijski opseg

• 65 Hz - 21 kHz

Topologija

• Dvosistemski, bas-refleks

opsega.

Minus

K Ništa.

Oprema

 Cambridge Audio Azur 350A i 350C

 Exposure 2010S2

 Pro-Ject DAC Box FL

 Oehlbach, Neotech, FTA kablovi

PSB Alpha B1

J Preporučena snaga pojačala: 10 - 90 W

J Frekvencijski opseg (+/- 3dB): 65 Hz - 21 kHz

J Osetljivost (1W@1m): 91 dB

J Impedansa: 8 oma

J Topologija: 1x133 mm bas/ srednjotonac, 1x19 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 178x299x247 mm

J Masa: 4,6 kg

J Cena: 195 €

ã 4Audio, 011/2759-096

“alpha b1 se odlikuju sasvim solidnim kvalitetom izrade i dizajnom koji je veoma atraktivan.”

Britanska upornost

Prirodni saradnik dosad testiranih uređaja R serije britanske kompanije Rega svakako je CD plejer. Njegov stil se potpuno uklapa sa rođacima, a pedigre mu je više nego dobar.

Uvreme kada kompakt-disk plejeri polako prepuštaju tron mrežnim uređajima i muzičkim serverima, čini nam se da je reprodukcija malog srebrnog diska dostigla svoj vrhunac. Zbog toga smo u proteklih godinu dana imali priliku da sretnemo nekoliko veoma zanimljivih uređaja po cenama koje su bile nezamislive samo nekoliko godina ranije. Govorimo, prvenstveno, o zvuku. S druge strane, još uvek veliki broj ljubitelja dobrog zvuka u Srbiji preferira kao izvor CD plejer. Razlozi su višestruki: kvalitetni mrežni plejeri su i dalje skupi, mada se na tržištu mogu naći pojedini modeli koji zvukom (i opcijama) konkurišu CD plejerima slične cenovne klase. Drugi problem je logistička infrastruktura koja mora postojati u vidu lokalne računarske mreže, sviča ili rutera, mrežnih diskova i sl. Mnogi zaljubljenici u hi-fi nemaju živaca da se bakću takvim sistemima, ma koliko oni naizgled jednostavni bili. Pored toga, za neke od njih povezivanje klasičnog računarskog sistema i audio-reprodukcije predstavlja svetogrđe. Na kraju, tu je i sentimentalnost – postavljanje diska u čitač je jedna vrsta rituala, slična onoj kada postavljamo ploču na gramofon i pažljivo je brišemo karbonskom četkicom. Dakle, publike za CD plejere još uvek ima. Rega Apollo-R ne iznenađuje dimenzijama: već smo testirali pojačalo i digitalno-ana-

logni konverter izrađene u sličnom maniru. Naš primerak plejera je bio crne boje, sa nezaobilaznim poklopcem sa gornje strane. Postoji i srebrna verzija. Poklopac je napravljen od plastike u sjajnom finišu, sa logom proizvođača na sebi. Blago je dampiran i spustiće se relativno sporo na površinu kućišta. Nastala je komična situacija: nije nam bilo jasno kako Apollo-R prepoznaje da je disk postavljen na svoju poziciju sve dok nismo proučili uputstvo: čekanje i brojanje do petnaest, pritisak na „stop“ ili „play“ taster i samo zatvaranje poklopca nisu pomogli. Onda smo u jednom momentu nežno pritisli „Rega“ znak na poklopcu i uređaj je javio da se inicijalizuje. Nije nam bilo jasno o čemu se radi: nikakve provodnike od poklopca do unutrašnjosti plejera nismo našli, a oni bi morali postojati ukoliko se komanda izdavala pritiskom na logo proizvođača. Kasnije smo otkrili da je pomeren optički senzor koji javlja da li je poklopac spušten i sve smo popravili sami. Prednja strana Apollo-R plejera napravljena je od plastike, kao i zadnja. Prozor na displeju čak nije ni od čvrste plastike, već je folija koja se lako ugiba pod prstima, kao na jeftinim DVD plejerima. Od komandi tu su mehanički prekidač napajanja i svega četiri tastera za osnovne funkcije transporta. Mali znak Rege osvetljen je kada je plejer uključen, slično kao kod Naima, samo sve-

Zoran Karapandžić

tli crvenom svetlošću. Displej segmentnog tipa izveden je takođe u tonu crvene boje i može se isključiti. Deluje prilično skromno, ali pruža sve potrebne informacije. Desna strana ekrana je namenjena kalendaru – davno izmišljenoj opciji čiji je cilj prikaz svih numera i one koja trenutno svira, kao i onih koje su završene ili neće biti reprodukovane. Kalendar se obično ispuni brojevima pesama, na primer od jedan do deset. Kada svira peta numera po redu, prethodne četiri nisu osvetljene, ali sledećih pet jeste. Tako slušalac zna dokle je stigao i šta je preostalo – ovo je posebno korisno kada se radi o programiranom izvođenju numera. Ali ne i kod Rege: kalendar je potpuno ugašen, sem tekuće numere koja je: a) već ispisana sa leve strane na displeju; b) toliko malog fonta da je praktično nečitljiva sa više od nekoliko decimetara daljine. Totalni promašaj, ali se može lako ispraviti novom verzijom softvera. Da napomenemo da se kalendar ne koristi kada se reprodukuje MP3 ili WMA muzika. Nismo vam rekli? Da, Apollo-R podržava i MP3 i WMA formate. Pored toga, posebno nam se dopalo što bez problema čita CD-RW diskove, te možete praviti sopstvene kompilacije i kasnije ih menjati bez potrebe da svaki put žrtvujete disk.

Konekcije se baziraju na IEC mrežnom priključku i jednom paru izlaznih analognih

audio-konektora, te koaksijalnom i TOSlink S/PDIF priključku. Daljinski upravljač je malen i klasičan, sa tasterima koje morate zapamtiti jer se ne razlikuju ni po kom osnovu sem po natpisu. Ne hvata iz svih uglova, tako da ćete se morati malo potruditi ukoliko želite da vas Apollo-R sluša. Uputstvo koje stiže uz plejer na početku zadire u istoriju kompanije, uz veoma interesantan tekst, a sve ostalo u vezi sa plejerom objašnjava britanski jednostavno i bez preteranih detalja.

Skidamo gornji poklopac...

Uvek smo cenili britansku tvrdoglavost samo zato što je produktivna. Rega je pravi primer toga, a Apollo-R izdanak takvog stava. Kompanija navodi da je sistem za kontrolu i očitavanje kompakt-diska, zajedno sa mehaničkim delovima transporta, preuziman od Sonyja. Tokom 2003. godine Sony je prestao sa proizvodnjom čipseta i daljim razvojem softvera, a većina kompanija okrenula se dalekoistočnim ponuđačima. Ne i Rega: pokušavali su da pronađu proizvođača na Ostrvu. Problem je bio u naizgled jednostavnom kontrolnom softveru, koji uopšte nije takav. Na kraju, Rega je rešila da ga sama napiše i time postala jedan od retkih proizvođača koji je kompletan sistem upravljanja transportom dizajnirao sopstvenim snagama. Dodatno, Rega tvrdi kako je njihov softversko-hardverski sistem

Rega poklopac je napravljen od plastike u sjajnom finišu, sa logom proizvođača na sebi. Blago je dampiran i spustiće se relativno sporo na površinu kućišta.

daleko bolji od onog koji se ranije koristio jer poseduje veću procesorsku snagu i memoriju (20 MB RAM i tridesetdvobitni procesor).

Laser koji Rega koristi poreklom je od kompanije Sanyo, jednog od najpoznatijih proizvođača CD pikapa. Model je SFP101N. Napajanje je bazirano na torusnom transformatoru ispred koga se nalazi strujni filter. Sekcija filtracije i stabilizacije ne izgleda impozantno kao kod konkurentskih modela, ali je primetno da, recimo, digitalno-analogni konverter ima odvojen strujni izvor. Pomenuto kolo je poreklom od Wolfson Microelectronics i nosi oznaku WM8742. Elektroliti u DAC i izlaznoj sekciji proizvedeni su u Nichiconu, pripadaju MUSE seriji, tip FG (Fine Gold) i odmah se prepoznaju. Pored njih, s obzirom na to da je matična ploča popularisana SMD komponentama, prisutan je i veći broj aluminijumskih elektrolitskih kondenzatora. Takođe, izlazna sekcija poseduje i više polipropilenskih kondenzatora, ali ono što fascinira jeste da je u potpunosti izvedena u diskretnoj tehnici koja omogućava veću slobodu dizajna od klasičnih monolitnih operacionih pojačivača. To se retko sreće u ovoj kategoriji CD plejera.

Zvučni doživljaj

Mada je većini od nas sedam stotina evra ogromna cifra, u svetlu novih audio-uređaja to je samo srednja klasa, kojoj Rega Apollo-R pripada. Zbog toga nikad ne očekujemo suviše, ali iznenađenja se ponekad dese. Apollo-R je jedno od njih: njegova osnovna osobina je da je muzikalan iz sve snage. On nije laboratorija zvuka kao, na primer, Audiolab 8200 CD, niti pruža zvuk poput starih Sony plejera kao Yamaha CD-S700. Rega Apollo-R ima izrazit sopstveni karakter koji prija slušaocima čije preference naginju mekom, lampaškom

“rega apollo-r predstavlja dijamant u ovoj klasi cene: mek, snažan, ali odlično zaokružen bas...”

zvuku. Muzika je reprodukovana kao jedinstvena celina i magično privlači slušaoca, tako da on u potpunosti utone u nju. Teorija dobre reprodukcije tvrdi da dobar uređaj mora biti sposoban da reprodukuje detalje, ali ne na taj način da se od pogleda na teksturu kore jednog drveta ne primećuje da se radi o šumi u kojoj je drvo samo jedan delić. Rega se, očigledno, vodi ovim idejama: sitnice u muzici život znače, ali onog momenta kada počnete da slušate zvuke a ne muziku, tu je kraj. Apollo-R daje celovitu zvučnu sliku potpuno skrojenu prema obliku nota, gde svakoj od njih možete osetiti trajanje, početak i kraj, ali samo ukoliko želite, Apollo-R to neće forsirati. Srednji tonovi su sjajni: imaju lampaški prizvuk, sa istaknutim pevačem u prvom redu, ali ne više nego što bi trebalo. Bas-note u rok i pop numerama neočekivano su dobre. Bez elektronskog prizvuka i veštačkog sečenja tonova, Rega Apollo-R predstavlja dijamant u ovoj klasi cene: mek, snažan, ali odlično zaokružen bas jeste njen treći zaštitni znak. Na suprotnoj strani, gornji ekstrem je precizno definisan, što je retkost u ovoj klasi. Mala doza nedostatka transparentnosti, zamućenja cele slike i nešto niži nivo finesa, kao i vazduha oko izvođača i slabija ukupna prostornost jasno se mogu osetiti u poređenju sa tri puta skupljim CD plejerima, ali se Rega ipak solidno drži. Prirodnost je veoma dobra: Apollo-R stvara opuštenu atmosferu kao u noćnom klubu u koji dolaze stari članovi. Ne znamo da li je proizvođač ugradio neki skriveni induktor alfa talasa, ali nekima od nas se desilo da slatko zadremaju slušajući ga, toliko je njegov zvuk opuštajući. Da dodatno pojasnimo: nije to napredak zvuka koji su voleli ljubitelji Philipsa i koji i danas možete naći u plejerima poput Arcama FMJ CD17, na primer. Rega Apollo-R jednostavno daje totalno drugu dimenziju reprodukcije, sa oblakom lake izmaglice ispred auditorijuma, koji predstavlja prostor u kojem su izvođači i njihovi instrumenti. Ta izmaglica je toliko meka, prosto iznenađujuće za plejere bazirane na WM874x digitalno-analognom konverteru. S druge strane, sačuvana je sjajna analitika. Iako možda izgleda jednostavno, mali broj novih plejera srednje klase poseduje ovu osobinu: obavezno im fali nešto - najčešće prirodnost, tajming i relaksiranost reprodukcije, uz prenaglašavanje detalja kao da su silikonski implanti bez ikakvog smisla. Zbog toga čak i relativno neiskusno uho slušaoca oseća kako tu "nešto nije u redu", ali ne ume da objasni o čemu se radi. Kod Apolla-R ne postoji osećaj dezintegracije muzike koji vodi zvuku neuštimovanog orkestra. Numere bukvalno teku jedna za drugom.

Slušali smo, između ostalog, i Beyoncé sa njenog alter ego albuma "I'am Sasha Fierce". Glas ove pevačice ume da bude veoma snažan, ali u isto vreme ženski nežan i topao. On nekad predstavlja prili

Slušali smo Album „Substance“ legendarnog elektronskog sastava New Order, sa hitovima poput „Confusion“ i „True Faith“.

u svoj njegovoj lepoti, toliko da se može osetiti raspoloženje pevačice dok izvodi numere "If I Were A Boy" i "Halo". Probali smo i MP3 snimke, standardno snimljene na 128 kbps. Rezultat je bio veoma loš, sa glasom pevača koji kao da je izvirivao kroz prozor, da bi se u sledećem trenutku krio iza debele zavese. Gornji spektar je postao nežan kao zupci motorne testere, samo se bas još nekako držao. Iste numere, malopre reprodukovane sa audio kompakt-diska, raspale su se kao staklo kada ga ispustite na beton. Zbog toga preporučujemo igru MP3 formatom isključivo uz korišćenje više frekvencije uzorkovanja (rezultat će biti nešto bolji), ali svakako imajte na umu da Apollo-R zaista blista uz CD audio-format.

Očigledno je da se iza Rege Apollo-R krije jedan žestok inženjering, počevši od softvera razvijenog u kući, do posebno dizajnirane izlazne sekcije i zvuka tjuniranog, čini nam se, da za skroman novac izvuče neverovatno mnogo iz odličnog konverterskog kola.

Za kraj...

Kakvo osveženje na pospanom tržištu CD plejera namenjenih nama, običnim smrtnicima! Ovo je reproduktor sa puno dobrog zvuka i malo mana. Za novac koji treba za njega izdvojiti skoro je bezobrazluk tražiti više. Da se pojavila nešto ranije, kada smo radili grupni test plejera cene od pet stotina do hiljadu evra, definitivno bi bila pobednik jer poseduje sve parametre koji jedan plejer svrstavaju u grupu vrhunskih. Njen zvuk nam se dopada više čak i od našeg omiljenog Naima 5i, koji je od Rege skuplji za više od pedeset odsto. Ostale konkurente ne želimo ni da spominjemo. Preporuka? Apsolutno!

Plus

M Tečna, melodična reprodukcija.

M Harmonija zvuka i tajming.

M Neforsirana detaljnost zvuka.

Minus

K Bezvezna kalendar-opcija.

Oprema

 Metaxas Audio Systems Marquis

 Metaxas Audio Systems Solitaire

 Elac FS210 Anniversary

Rega Apollo-R

J Formati: CD-DA, CD-R, MP3, WMA

J DA konverter: Wolfson

Microelectronics WM8742

J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

J Analogni izlazi: koaksijalni

J Cena: 700 €

ã One HiFi, 011/212-9117

Azurni sjaj

Nedavno obnovljeni modeli sa početka Azur serije kompanije Cambridge Audio sada nose oznake 350A i 350C i pokazuju da se ostrvski proizvođač kreće u pravom smeru.

ipored velikog broja noviteta, Cambridge Audio ne pokazuje znake posustajanja - potpuno novi ili bar unapređeni uređaji ovog proizvođača česti su gosti u udarnim vestima širom audio-video sveta, od pojačala i plejera, pa do eksternih DA konvertera i sve popularnijih strimera. Pored toga, serija Azur više ne predstavlja početak ponude, već je ta uloga poverena liniji Topaz. Dakle, stvari se ipak ubrzavaju i u hi-fi industriji, možda ne onako kao u najpopularnijim sferama potrošačke elektronike, ali smena generacija je ipak daleko brža nego što je to bio slučaj pre samo 10-15 godina. U tekstu koji sledi proverićemo da li su se pomenuti trendovi možda negativno odrazili na proizvode poznate kompanije ili su stručnjaci iz Londona konkurenciji postavili težak zadatak.

Integrisano pojačalo

Još pre nego što su otpakovani, testirani proizvodi pokazuju osećaj proizvođača za praktične detalje: kartonska pakovanja opremljena su snažnim plastičnim ručkama za nošenje na gornjem delu, što pretvara naš omiljeni deo testa - tegljenje uređaja - u jedan gospodski posao. Cambridge Audio nastavlja dobar posao i u unutrašnjosti kutije, gde pronalazimo ure-

đaje umotane u robustne platnene vrećice solidne debljine i odličnog kvaliteta izrade. Naravno, ovo nije novost u hi-fi svetu, ali se veoma retko sreće u datoj cenovnoj kategoriji. Ostatak pakovanja je uobičajen i sadrži daljinski upravljač sa baterijama i korisničko uputstvo na više jezika. S obzirom na to da Cambridge Audio neguje svoj vizuelni stil već godinama, novi model ne donosi suštinske razlike u odnosu na prethodnika, ali detalji su ti koji prave značajnu razliku. Pogled na Cambridge Audio Azur 350A predstavlja pravi praznik za oči - tanak profil kućišta, prednji panel od brušenog aluminijuma solidne debljine i niklovane kružne komande oplemenjuju ovo pojačalo elegancijom i stilom koji bi zasenili i neke daleko skuplje uređaje. Masivne niklovane nožice doprinose snažnoj pojavi uprkos maloj visini kućišta, a poveliki prorezi na gornjoj strani dodaju dozu grubosti u stilu brutalnih sportskih automobila. Iako potpisnik ovih redova ne preferira uređaje u svetlim nijansama, mora se priznati da srebrno-niklovana kombinacija modela 350A deluje zaista moćno i luksuzno i pristaje mu bolje od crne boje. Zbog relativno male površine, prednji panel deluje prilično popunjeno - centralnu poziciju zauzima velika kružna komanda glasnoće,

Bojan Jović

dok su levo i desno od nje raspoređene tri manje, za podešavanje parametara zvuka i regulaciju balansa. Na desnoj strani prednjeg panela smešteno je šest tastera za direktnu selekciju izvora, koji su opremljeni malim diodama sa diskretnim plavim svetlom, dok je leva strana rezervisana za prekidač za uključivanje, tastere za aktiviranje drugog para zvučničkih izlaza i "direct" režima rada, izlaz za slušalice i 3,5-milimetarski ulaz za prenosivi audio-plejer. Zadnja strana sadrži šest linijskih ulaza i jedan izlaz za snimače, za koje su upotrebljeni pozlaćeni i čvrsto postavljeni RCA konektori. Dva para zvučničkih terminala izrađena su od plastike solidnog kvaliteta i prihvataju gole žice nešto manjeg promera, viljuške i banana-terminaciju, a na desnoj strani postavljen je IEC strujni priključak. Međutim, pored toga što je opremljen očekivanom garniturom priključaka, zadnji panel pojačala 350A potvrđuje da se ljudi iz kompanije Cambridge Audio zaista trude da olakšaju život audiofilima, čak i u ovoj pristupačnoj cenovnoj kategoriji. Naime, sve oznake napisane su normalno, ali i okrenuto za 180 stepeni, kako biste ih mogli pročitati i kada uređaju prilazite odozgo - ovo je sjajno i veoma korisno rešenje na kojem ovaj proizvođač insistira

već godinama, ali većini drugih kompanija ne pada na pamet da na svojim uređajima primeni nešto slično. Drugi, jednako inteligentno osmišljen detalj jesu plastične kapice na zvučničkim terminalima - potreban je samo mali zasek na njihovim rubovima, pa da se iz procedure skidanja isključe pincete, šrafcigeri, kandže i slični rekviziti. Sigurni smo da će svi koji koriste banana-priključke za terminaciju zvučničkih kablova umeti da cene ovo fantastično rešenje. Kad su u pitanju tehnička rešenja i specifikacije, 350A predstavlja prilično konvencionalnu spravu u okvirima svoje klase, ali na pozitivan način - sve je urađeno onako kako to savremena hi-fi zajednica očekuje i ne ostavlja mnogo neispunjenih želja. Gotovo cela unutrašnjost prekrivena je velikom i urednom štampanom pločom plave boje sa jasno obeleženim komponentama, dok su na levoj strani smešteni torusni transformator i dva elektrolitska kondenzatora srednje veličine. Centralni deo unutrašnjosti zauzeo je rebrasti hladnjak od aluminijuma, na čije su bočne stranice postavljeni izlazni tranzistori. Radi bolje provetrenosti, kućište pojačala opremljeno je prorezima na gornjoj, ali i na donjoj strani, tačno ispod hladnjaka. Za kontrolu glasnoće, na prednjem panelu postavljen je kvalitetni, motorizovani Alps potenciometar. U pogledu snage, testirano pojačalo raspolaže sa 45 vati po kanalu na osam oma, a proizvođač navodi iznenađujuće detaljne podatke o THD izobličenjima: manje od 0,15 odsto u punom frekvencijskom opsegu, pri 80 odsto deklarisane snage.

Na kraju opisa ne možemo zaobići odličan daljinski upravljač. On nosi oznaku Navigator RC-350A/350C i, poput matičnih uređaja, predstavlja evoluciju prethodne generacije. Upakovan je u identično kućište kao sku-

Cambridge

Audio

Niklovane kružne komande oplemenjuju ovo pojačalo elegancijom i stilom koji bi zasenili i neke daleko skuplje uređaje.

plji modeli iz serije, ali uz nekoliko komandi manje. Izdužen i vitak, sa srebrnom gornjom stranom i zaobljenim donjim delom od crne plastike, ovaj daljinac zrači elegancijom uz zadržavanje optimalne ergonomije. Sistemska funkcionalnost omogućava da se njime kontrolišu pojačala i CD plejeri Azur serije, pa će vam, ukoliko kupite obe sprave, jedan daljinac biti višak. Ukupno, Cambridge Audio Azur 350A predstavlja jedno lepo i kvalitetno integrisano pojačalo, kod kojeg je sve urađeno kako treba, a opremljenost je gotovo kompletna - nedostaje samo gramofonsko pretpojačalo, ali ono se sve ređe viđa i na skupljim uređajima, pa bi bilo previše očekivati ga u ovoj cenovnoj kategoriji.

CD plejer

Očekivano, Azur 350C se vizuelno savršeno uklapa sa pojačalom i izveden je po istim standardima kvaliteta, pa za opis nećemo trošiti previše prostora. Jednostavan prednji panel opremljen je centralno postavljenom fiokom diska, ispod koje se nalazi DFSTN (Double Film Super Twisted Neumatic) displej prosečnih dimenzija. Na desnoj strani smešteno je pet osnovnih komandi sa tasterima identičnim kao kod pojačala, dok se na levoj strani nalazi usamljeni taster za stand-by. Zadnji panel je opremljen osnovnom garniturom priključaka, sa jednim analognim RCA i dva digitalna (koaksijalni i optički) izlaza, uz IEC priključak za naponski kabl sa prekidačem. Unutrašnjost CD plejera 350C izvedena je jednako pedantno kao kod pojačala, sa nekoliko odvojenih štampanih ploča. Centralno mesto zauzima transport, dok se desno od njega nalazi manji torusni transformator, a sa leve strane, dodatno oklopljen, smešten je digitalno-analogni konverter. Konverzija je poverena 192 kHz/24-bitskom kolu WM8728 popularnog proizvođača Wolfson, a proizvođač navodi primenu potpuno novog servo sklopa sa oznakom S3, kao i upotrebu master clocka velike preciznosti. Takođe, nožice uređaja su opremljene sa dva amortizaciona sloja kako bi se umanjio negativni uticaj vibracija. U pogledu upotrebljivosti, 350C ne obiluje dodatnim funkcijamaosposobljen je za reprodukciju CD i CD-R/RW diskova i očitavanje CD-teksta, i to je sve. Za razliku od većeg dela konkurencije, ovaj plejer ne nudi podršku za kompresovane audio-formate, mogućnost

“Teško je ostati ravnodušan pred lakoćom sa kojom tandem ispunjava svaki zadatak.”

priključivanja USB memorije i slične dodatke. Ipak, smatramo da ovo ne predstavlja poseban nedostatak, a zahvaljujući kvalitetu izrade i solidnom DAC kolu unutar kućišta, 350C ima odlične šanse u tržišnoj utakmici.

Test

Nakon postavljanja na policu, sistem smo kompletirali regalskim zvučnicima KEF Q300, koji se i cenovno uklapaju sa Cambridge Audio elektronikom. Ubrzo smo primetili i jedan mali nedostatak u pogledu praktičnosti - oznake komandi na prednjim panelima štampane su sitnim, tamnosivim slovima, što ih čini veoma teško čitljivim. Naravno, ovo je samo uslovna mana jer će se korisnici u većini slučajeva služiti daljinskim upravljačem. S druge strane, displej na CD plejeru je zaista odličan, sa krupnim prikazom i savršeno odabranom jačinom osvetljenja, što ga čini potpuno čitljivim i sa većih udaljenosti. Tu je i danak ekologiji u vidu nepostojanja stand-by opcije na pojačalu, pa ćete za svako uključivanje morati da ustanete iz fotelje. Ali dosta je sitničarenja, pređimo na zvuk: od samog početka slušnog testa bilo je jasno da su 350A i 350C proizvod iste filozofije i da se pri reprodukciji savršeno uklapaju. Celokupna zvučna slika je odlično izbalansirana i bez nedostataka vrednih pomena, sa veoma dobrom definicijom i besprekornim uklapanjem frekvencijskih opsega. Pozornica je sasvim lepo postavljena u prostoru, bez tragova skučenosti i solidnim pozicioniranjem po sve tri ose. Visoki tonovi su odlično prezentovani i odlikuju ih otvoren, direktan pristup muzičkom materijalu i nešto svetlija prezentacijasmatramo da je ovo izrazito pozitivna osobina jer donosi veliki nivo detaljnosti uz zadržavanje bezbedne distance od ledene oštrine pojedinih konkurenata. Na ovo se savršeno nadovezuje srednjotonski opseg, koji donosi tako poželjan balans između informativnosti i topline, surove iskrenosti i tananih emocija. Zaista, teško je ostati ravnodušan pred lakoćom sa kojom tandem kompanije Cambridge Audio ispunjava svaki zadatak, ne žrtvujući pri tome nijedan važan deo reprodukcije i čineći da to ne zvuči samo kao skup tonova, već kao divna muzika. "Sve je to lepo", reći ćete vi, "ali gde je tu bas?" Niskotonski opseg je, najblaže rečeno, jednako impresivan - precizan i veoma dobro kontrolisan do samog dna, uz odličnu brzinu kod kratkih udaraca i solidnu snagu i masu najdubljih tonova. Bez obzira na to da li su u pitanju odsečni i dinamični moderni ritmovi ili masno odzvanjanje kontrabasa u rukama raspoloženih džezera, 350A i 350C će dati sve od sebe da prenesu svu energiju i dočaraju srž muzike. I sve to rade na jedan toliko diskretan i nepretenciozan način, bez i najmanje želje da se nametnu, da nećete ni primetiti trenutak kada ste prestali da slušate uređaje i prepustili se čistom uživanju u muzici. Priznajemo da je ovakav pristup muzičkom materijalu potpuno po našem ukusu jer sadrži sve sastojke kvalitetne reprodukcije u pravoj srazmeri.

Slušali smo Herbiea Hancocka na legendarnom albumu "Head Hunters", jednom od ključnih ostvarenja njegove karijere i najznačajnijih džezfank izdanja uopšte.

U poređenju sa direktnom konkurencijom u vidu, recimo, NAD-a C 326BEE (HF32), integrisano pojačalo Azur 350A donosi nešto manje raspevanosti i bogatstva u srednjim tonovima, ali pruža više preciznosti u celom opsegu, bolju definiciju basa i sveukupno neutralniju reprodukciju. Oni koji preferiraju više topline mogli bi da definišu ovakav zvuk kao "utegnut" i "suv", ali mi smatramo da 350A zadržava neutralnost i zvuči baš kako treba. Uostalom, tu je uvek i faktor uklapanja sa zvučnicima, a testirani uređaji su tokom celog testa sjajno sarađivali sa našim Q300, pa mirne duše možemo da preporučimo ovu kombinaciju kao jedan veoma dobar i svestran, a finansijski još uvek dostižan sistem.

Zaključak

Nakon temeljne višenedeljne torture Hi-Files redakcije, ustanovljeno je da Cambridge

Audio Azur 350A i 350C predstavljaju uređaje bez bitnih slabosti u okvirima klase, pa i više od toga - uz dobar odabir zvučnika mogu da ukradu publiku i skupljim spravama. Dodatno, kvalitetna reprodukcija podržana je retko privlačnom spoljašnošću i verujte nam da će ubeđivanje lepše polovine u ovom slučaju biti suvišno - dovoljno je da je odvedete u audio-salon i sve su šanse da će ona početi da ubeđuje vas. Šta bi se više moglo poželeti?

Plus

M Elegantan i luksuzan dizajn.

M Odličan kvalitet izrade.

M Neutralna reprodukcija.

M All-round kvaliteti.

Minus

K Ništa.

Cambridge Audio Azur 350A

J Kontinualna snaga: 2x45 W na

8 oma

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Izobličenja THD: <0,15%

J Broj linijskih ulaza: 6

Ključne karakteristike

Cambridge Audio Azur 350C

Formati

• CD, CD-R/RW

DA konverter

• Wolfson WM8728

Izlazi

• Linijski RCA, koaksijalni, optički

J Broj izlaza za zvučnike: 2

J Dimenzije (ŠxVxD): 430x86x340 mm

J Masa: 6 kg

K Cena: 400 €

Cambridge Audio Azur 350C

J Formati: CD, CD-R/RW

J DA konverter: Wolfson WM8728

J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

J Memorija: 30 numera

J Dimenzije (ŠxVxD): 430x85x305 mm

J Masa: 4,8 kg

J Cena: 400 €

ã Audiophile, 011/311-0821

Veliki plus za plus

One+ je sistem tipa sve-u-jednom poreklom iz Cambridge Audio kompanije: bez preteranih džidžabidža, Blu-ray ili DVD reprodukcije, just pure hi-fi.

Posedovanje mikrolinije ima svojih prednosti i mana. Prednost je da je sistem kompaktan, najčešće lak za upotrebu i nemate nikakvih muka oko interkonekcijskih kablova. Ostaje eventualno pitanje strujnog i zvučničkih konekcija. S druge strane, najčešća ograničenja su po pitanju kvaliteta zvuka jer se na njemu štedi radi izlaska na tržište sa što konkurentnijom (čitati: nižom) cenom, te da bi se dobijena ušteda potrošila na privlačan dizajn i funkcionalnost koja mnogim korisnicima nije ni potrebna u takvom obimu. Audiofili najčešće preziru ovakve male sisteme jer deluju maleno i skromno, a ni komponente od kojih se mikrolinija sastoji ne mogu se menjati i unaprediti tokom vremena. No, poslednje godine ukazuju da se na ovom segmentu tržišta stvari polako ali sigurno menjaju.

Cambridge Audio One+ ima jednostavnu

komandnu ploču: dvolinijski dot-matriks ekran je u centralnom položaju, a dominantno dugme za jačinu zvuka i selekcije raznoraznih opcija odmah do njega. Tasteri su uglavnom majušni: od onih kojima se bira memorisana stanica do izbora aktivnog izvora, za koje smo konstatovali da je zaista neprimereno malo. Većih tastera ima samo za uključivanje uređaja i dve najo-

snovnije funkcije CD plejera: reprodukciju/pauzu i zaustavljanje/izbacivanje diska. Ako više ne koristite CD audio-diskove i više preferirate psihoakustičnu kompresovanu muziku, tu su USB i Secure Digital priključci, koje je proizvođač lepo zatvorio gumenim čepovima da bi ih zaštitio od prašine. Cambridge Audio ne navodi posebna ograničenja za USB flash memorije, ali SD kartice ne bi trebalo da budu većeg kapaciteta od osam gigabajta. One+ poseduje i jedan troipomilimetarski stereo analogni ulaz, koji možete koristiti prema želji, a tu je i izlaz za slušalice. Preko RCA konekcija podržana su još dva spoljna analogna uređaja, a tu je i izlaz za analogne snimače. Digitalnih ulaza, odnosno izlaza nema, ali Apple iPod gama proizvoda može zasvirati ukoliko kupite opcioni DD30 iPod dock i zakačite ga preko predviđenog priključka na zadnjoj strani One+ sistema. Konektori za zvučnike su solidni, a ne sviđa nam se što uz ovaj sistem ide štapna DAB/FM teleskopska antena, kao nekada uz popularne radio-kasetofone, koja ružno štrči kada je izvučena. Srećom, uputstvo navodi kako se uz malo truda antena može ukloniti i koristiti neka druga ili priključak kablovskog radija. Da ne zaboravimo, postoji i izlaz za aktivni sabvufer.

Zoran Karapandžić

Daljinski upravljač je, rekli bismo, standardnog Cambridge Audio kvaliteta: odlična plastika i aluminijumski poklopac garantuju trajnost i upotrebljivost. Sasvim dovoljno. Uputstvo je jasno i glasno.

Zavirimo u unutrašnjost

Kada smo se kao deca igrali i rasturili neku igračku da pogledamo šta se krije u njoj, naše bake bi često znale da kažu da smo im "izvadili creva". Srećom, to se nije dogodilo tokom naše inspekcije One+ sistemčića, mada smo zaista morali da mu razmontiramo veći deo elektronskih unutrašnjih organa kako bismo, baš kao deca, videli šta se krije unutra.

Srce napajanja je toroidalni transformator, kojeg prate diskretni i monolitni ispravljači i određeni broj elektrolitskih kondenzatora, od kojih su dva najveća kapaciteta od po 8.200 mikrofarada namenjena izlaznoj sekciji. Slot-in transport za očitavanje kompakt-diskova deluje jednostavno i dovoljno kvalitetno, a radi se o modelu kineske firme interesantnog imena Valley Wood, model čitača je VSH-L33C. Njega u potpunosti kontroliše mala pločica, jedva veća od kutije šibica, na kojoj se nalaze drajveri motora mehanizma, kontroler, bafer i digitalno-analogni konverter. Sa suprotne

strane, svaki ulaz takođe poseduje interni bafer zasnovan na NE5532 operacionim pojačivačima, koji su toliko omiljeni kod Cambridge Audio kompanije. Izlazna sekcija je bazirana na dva integrisana kola koja se nalaze na bočnim stranicama, a blizu prednje ploče. Iako nismo zbog zaštitnog laka na zavrtnjima mogli da skinemo poklopac i pročitamo oznake ovih kola, rekli bismo da se radi o nekim derivatima National Semiconductor LM3886 kola, što bi samo po sebi moglo predstavljati odlično rešenje. Tjuner sekcija je bazirana na modulu preuzetom od tajvanske kompanije Gyrosignal, model Gyro-1128, i oklopljena je, što je i očekivano. Čini nam se kao da se Cambridge Audio ugledao na direktnog konkurenta i primenio neka slična tehnička rešenja – na Arcam i njegov prelepi mali all-in-one sistem Solo Music Mini (koji smo takođe testirali u jednom od ranijih brojeva).

Plus za zvuk

All-in-one uređaj ima svoja prirodna ograničenja koja mu diktira ograničena cena, ali

One+ se prilično dobro bori sa njima. Reprodukcija sa kompakt-diska je brza, dinamična i bolja od očekivane. Trodimenzionalnost scene je prikazana dobro, može se osetiti i kako instrumenti "dišu" na kvalitetnim snimcima, pa čak i uz upotrebu kvalitetnijih

Cambridge

Audio

Digitalnih ulaza, odnosno izlaza nema, ali Apple ipod gama proizvoda može zasvirati ukoliko kupite opcioni DD30 ipod dock i zakačite ga preko predviđenog priključka na zadnjoj strani One+ sistema.

slušalica. Bas je vrlo dobar za ovu klasu komponenti, a to nikako ne treba čitati kao "tunjav i jadan". Naprotiv! Veoma lako i agilno izlazi iz One+ i ima se utisak kako može da potera kutije većom snagom nego što bi se reklo. Da bi se to postiglo, sve komponente na putu signala unutar ovog uređaja moraju imati adekvatan kvalitet i one to, očigledno, postižu. Te komponente su, u ovom delu testa, CD čitač, digitalno-analogna pretvaračka sekcija, pretpojačivač i izlazno pojačalo. Glas je uravnotežen i uglavnom izražen neutralno. U nekim situacijama može biti više povučen nego što bismo mi želeli, ali ovo ne možemo zameriti imajući u vidu kategoriju kojoj One+ pripada. Posebno nas je zanimao suprotan kraj skale - visoki tonovi, koji bi mogli da kriju mane sistema. Iznenadili smo se detaljima kakvi se uopšte ne očekuju u ovoj klasi cene: lepo prikazani, jasni, definisani. Ima, doduše, nekih prizvuka digitalije i manje transparentnosti, ali ipak je One+ sistem koji ne pretenduje da bude u visokoj klasi, te je reprodukcija visokih frekvencija više nego dobra.

Snaga

• 2x25 W

Ulazi

• USB/SD port

Prijatno nas je iznenadila mikrodinamika sistema:

pri tihom slušanju One+ daje

Ključne karakteristike

“Pri tihom slušanju one+ daje sve karakteristike ozbiljnih sistema i sa lakoćom pokreće naše zvučnike.”

sve karakteristike ozbiljnih sistema i sa lakoćom pokreće naše zvučnike. Pomenuti Elac FS210A spadaju u klasu koja nebrojeno puta prevazilazi mali all-in-one sistem i sigurno daju bolji zvuk nego bilo koji zvučnici koji bi spadali u klasu One+. Međutim, za uređaj koji se testira to je težak zadatak: celokupni sistem jasno ukazuje na nedostatke i uska grla reprodukcije. Ono što iznenađuje jeste da je mana neočekivano malo: postojana, harmonična svirka i odličan tajming i ritam neke su od pozitivnih karakteristika koje smo imali prilike da osetimo. Glasno slušanje pokazuje vrlo dobru kontrolu snage gladnih FS210A, pretpostavljamo da je to zahvaljujući odličnom izlaznom stepenu i snažnoj sekciji napajanja. Tek kada se pređe preko tridesetog stepena na skali nivoa zvuka, oseti se da ovaj sistem ipak nije namenjen velikim prostorijama i konstantnom nerviranju komšiluka. Međutim, bitna je činjenica da ga proizvođač uporno reklamira kao desktop sistem ili sistem za spavaću sobu, uz dva malena zvučnika. Uz sabvufer to možda i može solidno da svira, ali mi bismo ovaj sistem najpre uklopili sa dobrim regalskim zvučnicima koji idu dovoljno duboko ili, još bolje, kvalitetnim podnostojećim

Slušali smo Dire Straits na živom albumu „On The Night“. energija njihove svirke oseti se u svakoj numeri i svakom minutu.

primercima. Novim ili polovnim, svejedno. Od polovnih tu bi mogli dobro doći Jamo Concert 8, a od novih neki iz fantastične DALI Zensor serije. Smatramo da bi model Zensor 5 (može i Zensor 7) bio pun pogodak u odnosu cena-kvalitet, imajući u vidu koliko treba platiti za ovaj mali sistem... samo ukoliko imate dovoljno prostora u svojoj sobi za ove podnostojeće kutije.

Tjuner One+ mališana je sasvim dobar, bez štrčanja gornjih frekvencija i prštanja glasa, te smo dobili utisak kako dodaje određenu dozu topline, tako da su i beogradske radiostanice postale prijatnije za naše uši. U slučaju mikrolinija smatramo da treba napraviti osvrt na mogućnost korišćenja tonskih kontrola. Cambridge Audio One+ poseduje upravljanje niskim (100 Hz) i visokim tono-

vima (10 kHz), što je manje-više standardna implementacija. Promene idu čak do plus/minus dvanaest decibela i već preko polovine vrednosti gubi se svaka istinska karakteristika odličnog zvuka ovog all-inone sistema. Potpuno je jasno zašto je proizvođač ovo ugradio: u slučaju korišćenja loših zvučnika potrebno je dobiti privid da oni mogu nešto za šta nisu sposobni, pa tu ulaze u igru tonske kontrole. Međutim, najbitnije od svega je da je Cambridge Audio omogućio da ugrađene tonske kontrole imaju nežan korak susednih nivoa - čest je slučaj da je on dva decibela, čime se u mnogim slučajevima gubi mogućnost finog podešavanja zvuka. Još jedna lepa opcija je ugrađena: X-Bass, namenjena pojačavanju niskih tonova sa centralnom frekvencijom od svega 85 Hz, što nije za primenu na kvalitetnijim podnostojećim zvučnicima, ali može da pomogne mnogim jeftinijim regalskim modelima.

Vredi li?

Nekako nam se čini da lukavi menadžment kompanije Cambridge Audio odlično zna

kako da cenovno pozicionira svoj uređaj na tržištu. Ako pogledamo direktnog (po opcijama i izgledu) konkurenta Arcam Solo Music Mini, reklo bi se da oba imaju slične karakteristike: CD čitač, analogne ulaze (Arcam ih, doduše, ima nekoliko više), FM/ DAB tjuner, USB port, a Cambridge Audio One+ poseduje i mogućnost čitanja SD kartica. Čak je i unutrašnjost donekle slična, elementi kao što su toroidalni transformator i izlazna kola podsećaju jedni na druge. Međutim, tu prestaje svaka dalja diskusija: Arcam je pažljivije fabrikovan i osetno detaljnije i bolje projektovan, te njegov zvuk pruža slušaocu nešto više u odnosu na Cambridge Audio One+, nažalost, ne duplo koliko košta. S druge strane, cena One+ sistema je manja od polovine zvanične cene Arcama i konkuriše i opasnim Yamaha PianoCraft mikrolinijama. Da li smo vas zbunili? Ne, koliko para, toliko muzike, ali moramo reći da je One+ sjajna sprava za novac koji za nju treba izdvojiti. Za duplo više novca dobićete jasno bolji uređaj, ali za pet stotina evra u ovom momentu One+ je pun pogodak. Topla preporuka.

Plus

M "Veliki" zvuk.

M Odlična kontrola zvučnika.

M Detaljnost, agilnost.

M Odlično implementirane tonske kontrole.

M Kvalitet daljinskog upravljača.

M Izuzetan odnos kvalitet-cena.

Minus

K Većina tastera na prednjoj ploči je preterano sitna.

Cambridge Audio One+

J Formati: CD-DA, MP3, WMA, LPCM

J Digitalni izlazi: ne

J Digitalni ulazi: ne

J Analogni ulazi: RCA (dva), 3,5 mm stereo (jedan)

J Kontinualna snaga: 2x25 W (8 oma)

J Frekvencijski opseg: 5 Hz – 20 KHz (+/- 0,5 dB)

J Odnos signal-šum pojačala: 92 dB

J FM tjuner: da

J DAB tjuner: da

J Dimenzije (ŠxVxD): 210x85x305 mm

J Masa: 4,6 kg

J Cena: 499 €

ã Audiophile, 011/311-0821

Bluetooth kao adut

Nakon prikaza iPod docking stanice OnBeat u broju 44 našeg magazina, došao je red na veći model sa oznakom OnBeat Xtreme.

Blisko srodstvo između modela OnBeat i OnBeat Xtreme očigledno je na prvi pogled - ne samo po logotipu proizvođača, već pre svega po karakterističnom Weave dizajnu. Sa čvrstim metalnim mrežicama u niklovanim okvirima, koje su postavljene pod uglom i međusobno se preklapaju, OnBeat Xtreme deluje zaista atraktivno, ali i nastavlja da razvija originalni dizajn započet manjim modelom. Na gornjem delu smešten je masivni "most" na kojem se nalazi postolje za iPod/iPhone, a pored toga može sasvim lepo da posluži kao praktična ručka za nošenje. Kompletna funkcionalnost postiže se pomoću zgloba kojim se postolje rotira za 90 stepeni, pa se pomoću dodatnog držača može postaviti i iPad uređaj, i to u vertikalnom ili horizontalnom položaju. Kao kod manjeg brata, komande su postavljene na desnom boku i obuhvataju ukupno pet tastera - power, kojim se bira između on/ sleep/standby statusa; source, za odabir izvora (iPod/Bluetooth/aux); Bluetooth,

za prihvatanje dolaznog poziva dok je vaš iPhone na postolju, i kontrole glasnoće. U donjem delu zadnje strane nalaze se 3,5-milimetarski audio-ulaz, kompozitni video-izlaz i USB priključak tipa B, kao i priključak za strujni kabl. Takođe, skriven iza zaštitne mrežice, na levom delu zadnje strane smešten je bas-refleks otvor. Pored pomenutog dodatka za postavljanje iPada, u paketu se isporučuje još USB kabl, kao i veoma simpatičan daljinski upravljač malih dimenzija i ovalne forme, sa elegantnim srebrnim tasterima, koji reaguje do udaljenosti od devet metara. Ukupan kvalitet izrade modela OnBeat Xtreme veoma je dobar i bez delova slabijeg kvaliteta, čemu su veliki proizvođači ponekad skloni. Svaki detalj deluje čvrsto i solidno, čemu doprinosi i masa uređaja od četiri kilograma. Primenjena tehnologija je relativno uobičajena za uređaj ovog tipa, uz nekoliko JBLovih specijaliteta. OnBeat Xtreme je opremljen parom srednjotonsko-niskotonskih zvučničkih jedinica serije Atlas, prečnika

Bojan Jović

desetak centimetara, kao i Ridge visokotonskim jedinicama. Digitalno pojačalo isporučuje po 30 vati mid-bas drajverima i po 15 vati visokotoncima i opremljeno je DSP sistemom sa mogućnošću podešavanja parametara zvuka od strane korisnika. Sve ovo rezultira solidnim frekvencijskim odzivom od 47 herca do 22 kiloherca, a kako zvuči u praksi proverićemo nešto kasnije. Dodatne opcije navode mogućnost prihvatanja telefonskog poziva sa iPhonea tako što se glas sagovornika reprodukuje preko zvučnika, a ispod logotipa na prednjoj strani smešten je mikrofon. Uključenje spikerfona automatski aktivira DSP program za eliminisanje odjeka, a funkcija je dostupna kada se iPhone nalazi na postolju, ali i putem Bluetooth veze. I ovde dolazimo do jedne od najpraktičnijih opcija, a to je Bluetooth povezivanje. Podržani su napredni A2DP i AVRCP protokoli, koji eliminišu smetnje i obezbeđuju besprekoran kvalitet prenosa, a striming audio-fajlova obavlja se pomoću AAC kodeka.

Muzika sa iPoda

Za testiranje smo upotrebili redakcijski iPod Touch 4G napunjen MP3, Apple Lossless i WAV fajlovima, a OnBeat Xtreme nas je na samom početku uverio u jednostavnost upotrebe i korišćenja svih raspoloživih opcija. Zvuk ovog JBL-a izrazito je detaljan i čist, čak toliko da može da zasmeta pri zaista glasnom slušanju - ali bez brige, ovo se lako rešava pomoću ugrađenog ekvilajzera. Inače, stepen glasnoće koji OnBeat Xtreme postiže bez izobličenja jeste impresivan i bez problema možete da računate da će biti sasvim dovoljan za manju kućnu žurku. Najniže frekvencije su verovatno najbolje koje smo dosad čuli od uređaja ovog tipa, veoma snažne i masivne, ali bez lažnog i veštačkog naglašavanja basa. U poređenju sa, recimo, Philips Fidelio DS9000 (HF36), testirani JBL pruža detaljniji i bolje definisan zvuk, koji je pogodniji za savremenije pravce i elektroniku. U konačnom ocenjivanju nedostaje mu malo suptilnosti u visokom spektru i plemenitog prizvuka u srednjim tonovima da bi se mogao nazvati istinskom all-round spravom. Još jedan uslovni nedostatak predstavlja namena USB porta - naime, povezivanje s računarom obezbeđuje samo sinhronizaciju iOS uređaja sa iTunes bazom i, naravno, ažuriranje firmvera, ali ne pruža mogućnost da se muzika pušta preko nekog drugog softverskog plejera. Za ovu namenu neophodno je koristiti standardni audio-kabl sa 3,5-milimetarskim priključcima, što znatno degradira zvuk jer je DA konverzija prepuštena jeftinoj zvučnoj karti u računaru.

Zaključak

Nakon višenedeljnog druženja, uvereni smo da OnBeat Xtreme može biti savršen izbor za one kojima iPod predstavlja glavni izvor zvuka, a u muzici preovlađuju moderniji pravci. Ukoliko ne čuvate kolekciju muzike na računaru, ograničena USB funkcionalnost neće predstavljati problem, a Bluetooth povezivanje i funkcija spikerfona pružiće vam dodatni komfor u svakodnevnoj upotrebi.

Slušali smo

Album "It's Not Me, It's You" mlade britanske popzvezde Lilly Allen, a OnBeat Xtreme se pokazao kao stvoren za ovu vrstu muzike.

Plus

M Kvalitet izrade.

M Odličan bas.

M Precizan i detaljan zvuk.

M Bluetooth i spikerfon opcije.

Minus

K Povremeno previše oštar zvuk.

K Ograničena funkcionalnost USB veze.

Light

Ključne karakteristike

Kompatibilnost

• ipod, iphone, ipad

Izlazna snaga

• 2x45 W

Dodatni audioulaz

• 3,5 mm

Oprema

 iPod Touch 4G

JBL OnBeat Xtreme

J Kompatibilnost: iPod Touch/Nano/ Classic, iPhone, iPad

J Snaga: 2x45 W

J Frekvencijski opseg: 47 Hz - 22 kHz

J Topologija: 2x Atlas mid-bas, 2x Ridge visokotonac

J Audio-ulaz: 1x 3,5 mm

J Video-izlaz: 1x kompozitni

J USB port: da

J Daljinsko upravljanje: da

J Dimenzije (ŠxVxD): 445x230x244 mm

J Masa: 4 kg

J Cena: očekivana cena oko 500 €

ã Loop Media, 021/4751-777

“bez problema možete da računate da će biti sasvim dovoljan za manju kućnu žurku.”

Opameti TV

Vaš televizor nije u mogućnosti da reprodukuje video-formate novije generacije? Ili postoji neki „feature“ koji vam nedostaje? Philips je pripremio rešenje.

trend širom sveta je promocija pametnih televizora. Na testu smo pre godinu dana imali LG SmartTV Upgrader. Ipak, nisu svi potrošači spremni da izdvoje veću sumu na svakih nekoliko godina kako bi njihov TV mogao da radi “sve”. Slično je i sa autorom ovih redova –za spavaću sobu je prošle godine na akciji kupio Philips 32PFL5405, koji ne podržava prikaz titlova na video-fajlovima reprodukovanih sa USB medija. Rešenje bi moglo da bude u nekom od Philipsovih medija plejera, a na test smo dobili srednji model sa oznakom HMP5000.

Opis

Philipsovi medija plejeri su malih dimenzija, poseduju vrlo atraktivna kućišta sa glossy plastikom. U osnovi ovaj uređaj reprodukuje veliki broj video, foto i audio formata i putem HDMI veze ih prosleđuje televizoru. Sa leve strane uređaja nalaze se ulazi za SD kartice i USB 2.0. Slot za SD kartice veoma je praktičan – prvenstveno zbog sve veće popularnosti ovog formata, ali i zbog jednostavnog i brzog vađenja kartice iz fotoaparata i pregledanja snimljenih fotografija u slajd-šou režimu. USB priključak dozvoljava čitanje i fajlova sa hard-diskova

ukoliko su formatirani u FAT32 ili NTFS sistemu. Posebno pozdravljamo prisustvo eSATA priključka na zadnjem delu uređaja jer će se ovaj standard primenjivati sve češće u budućnosti. Na zadnjem panelu su još i mali džek za AV set kablova, kao i optički izlaz. Ove priključke nismo testirali jer su potpuno prevaziđeni naspram HDMI konekcije. Inače, sam uređaj je veoma lagan (340 grama), te ukoliko imate krut kabl kao mi (Oehlbach Speed Matrix HDMI), teško da ćete uređaj postaviti u željeni položaj. Na zadnjem panelu nalazi se i ethernet priključak za internet vezu, koju smo probali samo u prvih nekoliko minuta korišćenja, nakon čega smo prešli na WiFi. Što manje kablova po kući, to bolje. Inače, slabiji model HMP3000 je identičan starijem bratu, jedino se razlikuje po tome što nema podršku za WiFi. Povezivanje na kućnu WiFi mrežu je proteklo veoma lako, ali ne možemo reći i brzo.

U radu

Generalno, uređaj je spor, naročito pri uključivanju i isključivanju. Kada smo radili upgrade firmwarea, taman smo pomislili da se ništa ne dešava i da nam akcija neće uspeti, ali je proces tek tada konačno

krenuo. Inače, samim uključivanjem medija plejera Philipsov TV nam je automatski prebacivao izvor, što je vrlo praktično. Korisnički interfejs je veoma jednostavan. Lepo dizajnirana plava pozadina prikazuje izvore: SD, eSATA, USB, Network... Od internet servisa tu su vremenska prognoza (Accuweather), Facebook, Picasa i Youtube. Vremenska prognoza je zaista lepo prikazana – grafika je odlična, ali kritiku moramo uputiti na Facebook aplikaciju. Veoma je siromašna i sigurni smo da je niko neće redovno koristiti. U news feedu pojavljuju se samo po dve vesti, tako da morate stalno da skrolujete da biste videli pun sadržaj. YouTube radi veoma lepo, ali i njemu treba puno vremena da startuje. Kada uradite pretragu na neki termin i izaberete prvi video, medija plejer će nastaviti da reprodukuje sve slične video-klipove. Ovo je vrlo zgodno jer možete uneti ime vama omiljenog izvođača i bukvalno uživati satima u video-klipovima... naravno dok na red ne stigne neki snimak živog koncerta sniman mobilnim telefonom. Reprodukcija filmova je na visokom nivou. Inicijalno, naša slova u titlovima vam se neće prikazati, već morate ući u podešava-

Ljubiša Miodragović

FiveKljučne karakteristike

nja i izabrati naš region, a usput možete i malo povećati slova ili im eventualno promeniti boju. Za video je zadužen DA konverter na 12 bita i 108 megaherca, a za audio-sekciju konverter na 24 bita i 192 kiloherca. Podržani su DTS i Dolby Digital sistemi, a spisak video-formata je veoma dugačak, ali ćemo izdvojiti MPEG2, DivX od verzije 3.11 do 6.0, DivX Plus HD, H.264 i MKV. Ubedljivo najveću kritiku zavređuje daljinski upravljač. Iako lepog dizajna, kompaktnih dimenzija i logičnog rasporeda tastera, korišćenje ovog upravljača prava je noćna mora. Naime, kružni taster za kretanje kroz menije toliko je glasan da neće nervirati samo ljude oko vas, već i vas lično. Poneki klik i možemo tolerisati, ali ukucavanje nekog pojma za pretragu na YouTube aplikaciji putem tastature na ekranu predstavlja mučno i iritirajuće iskustvo. Nije nam jasno zašto u Philipsu nisu ostavili isti kružni taster kao na upravljaču za NP2900. Rešenje vidimo u korišćenju nekog univerzalnog upravljača ili, još bolje, u vidu MyRemote Android aplikacije. U pitanju je besplatna aplikacija kompanije Philips za upravljanje Philipsovim televizorima, medija plejerima i mrežnim strimerima.

Zaključak

Philips HMP5000 odlično radi posao, sa velikim brojem podešavanja koja vam mogu zaista pružiti puno sati uživanja i zabave. Ovaj plejer predstavlja kvalitetnu spravu koja će vaš sistem kućne zabave značajno unaprediti, a upotreba je toliko jednostavna da će se i najmlađi ukućani radovati zabavi. Svakako da inženjeri u Philipsu imaju još posla kod unapređenja softvera, pre svega Facebook aplikacije, kao i ubrzavanja celog sistema.

Gledali smo Film „Ratni konj“, novo ostvarenje

Stevena Spielberga, sa predivnim i nadrealnim scenama pejzaža.

Plus

M Kvalitet izrade i reprodukcije.

M Jednostavnost korišćenja.

M Mogućnost velikog broja podešavanja.

Minus

K Iritantnost daljinskog upravljača.

K Siromašna Facebook aplikacija.

Oprema

 Philips 32PFL5405

 Philips HDMI kabl

 Oehlbach Speed Matrix HDMI

Philips HMP5000/12

J Video-formati: MPEG1, MPEG2, DivX 3.11, DivX 4.x, DivX 5.x, DivX 6.0, DivX Plus™ HD, H.264, MKV, VC-1, WMV, XviD

J Audio-formati: PCM, MP3, Dolby Digital, DTS, WMA

J Izlazi: HDMI, AV činč, optički

J Ulazi: USB 2.0, eSATA, SD/SDHC

J Internet: 802.11 b/g/n, RJ45

J Dimenzije (ŠxVxD): 91x54x160 mm

J Masa: 0,34 kg

J Cena: oko 100 €

ã www.philips.rs

Virtuelni surround

Pored impresivnih dimenzija, najbolji model iz Yamahine linije sound-projektora diči se brojnim naprednim rešenjima i visokim stepenom upotrebljivosti.

tržište sound-bar uređaja, koji teže pružanju što boljeg zvučnog ugođaja uz diskretnu pojavu i jednostavno pozicioniranje, uvećava se iz dana u dan. Na prvi pogled, YSP-5100 nije teško zameniti sa jeftinijim modelima istog proizvođača, ali i mnogim drugim. Ipak, ova Yamaha ima jednu ključnu razliku u odnosu na većinu rivala - naime, ona predstavlja sound-bar samo po svojim proporcijama i spoljašnjem izgledu, a zapravo je u pitanju digitalni projektor zvuka (Digital Sound Projector). Kako dolikuje uređaju ove cenovne kategorije, YSP-5100 se isporučuje u kompletnom pakovanju, što podrazumeva ilustrovano, višejezično uputstvo za povezivanje, analogne audio i video kablove i digitalni optički kabl, kao i mikrofon za kalibraciju sa jednostavnim, ali potpuno funkcionalnim kartonskim stalkom. Tu su i dve metalne nožice sa pripadajućim zavrtnjima, koje služe za slobodno postavljanje YSP-5100 na AV policu, komodu ili kakav drugi komad nameštaja. Spoljašnjost Yamahe YSP-5100 se ni po čemu posebno ne izdvaja od sličnih konkurentskih proizvoda - sve dok je ne vidite uživo. Tek onda postaju jasne prave dimenzije testiranog uređaja, koji sa širinom od 1,2 metra i masom od čitavih 11 kilograma spada među kapitalne primerke svoje vrste. Dizajn je jednostavan i diskretan, što je i logično, jer je ovaj uređaj namenjen kupcima koji žele surround doživljaj, ali bez natrpavanja životnog prostora gomilom zvučnika i elektronike. Najveći deo prednje strane prekriven je čvrstom metalnom mrežicom koja krije, ali i štiti zvučničke jedinice. Mrežica ne obuhvata nekoliko centimetara na donjem delu prednje strane, gde su centralno pozicionirani dot-matriks displej, sitni tasteri za uključivanje, odabir izvora i kontrolu glasnoće, kao i priključak za kalibra-

cioni mikrofon. Na zadnjoj strani smešteno je obilje priključaka, od četiri HDMI ulaza i jednog izlaza, preko komponentnih i koaksijalnih priključaka, pa do kompletnog 7.1 audio-izlaza. Tu su još tri digitalna audioulaza (dva optička i jedan koaksijalni), ulaz za eksternu FM antenu i, u maniru ozbiljnih uređaja, IEC strujni priključak. Daljinski upravljač top-modela iz Yamahine ponude projektora zvuka na prvi pogled nas je oduševio, a kasnije i malo razočarao. Pored dužine od gotovo 37 centimetara, ovaj upravljač odlikuje se atraktivnim dizajnom, a svojom formom predstavlja pravi mali "komandni most" na stolu u dnevnom boravku. Kombinacija oštrih i zaobljenih linija deluje veoma moderno, a tasteri su dobro dimenzionirani i logično grupisani. Pored toga, ispod kliznog poklopca u donjem delu nalazi se još petnaestak tastera koji se ređe koriste, što predstavlja dobro rešenje za rasterećenje glavne površine upravljača. Sa ovako lepo dizajniranim i kvalitetno izrađenim daljincem, kupci bi još jedino mogli da požele da za svojih 1.640 evra dobiju nešto plemenitije od obične plastike, makar na gornjoj površini upravljača.

Projektor zvuka

U pogledu funkcionalnosti, YSP-5100 predstavlja audio-video risiver i komplet zvučnika u jednom kućištu. Pored solidne količine audio i video priključaka, prisutna je podrška za sve rasprostranjenije surround formate, sistemski daljinski upravljač i FM tjuner, a ukupna snaga iznosi više nego dovoljnih 120 vati. Naravno, najinteresantniji deo priče jeste Digital Sound Projector tehnologija. Ideja je jednostavna - stvoriti virtuelni surround ugođaj koji polazi iz jedne tačke. U praksi ovo podrazumeva uređaj koji je opremljen velikim brojem

Bojan Jović

manjih zvučničkih jedinica sa mogućnošću pokretanja i usmeravanja. Precizni sistem kalibracije određuje optimalnu poziciju svakog pojedinačnog drajvera u skladu sa prostorijom, kako bi se, recimo, zvuk zadnjih kanala odbijao od zidova i prepreka u prostoriji i stizao do slušalaca sa zadnje strane. Tu je još i problematika asimetričnih prostorija, kao i vremensko usklađivanje polaska zvučnih talasa za svaki kanal ponaosob kako ne bi došlo do kašnjenja. Dakle, od jednostavne početne ideje dolazi se do veoma ozbiljnih zahteva u praksi, pa je jasno da ovakav sistem mora biti složen. U slučaju YSP-5100, za surround doživljaj zadužen je impozantan broj od ukupno 44 zvučničke jedinice - na levoj i desnoj strani prednjeg panela smeštena su, uslovno rečeno, dva dvosistemca koji imaju ulogu prednjih kanala, a raspolažu mid-basom od 11 centimetara i visokotoncem prečnika 2,5 centimetara. Između njih je smešteno 40 beam jedinica prečnika četiri centimetra, koje imaju mogućnost usmeravanja i zadužene su za centralni, bočne i zadnje surround kanale. Svaki beam drajver opremljen je sopstvenim digitalnim pojačalom snage dva vata, dok mid-basovi i visokotonci raspolažu sa 2x20 vati. Kalibracija sistema poverena je IntelliBeam sistemu, koji automatski prilagođava zvučne talase veličini i obliku prostorije. Proizvođač je maksimalno iskoristio mogućnosti ovako složene sprave, pa YSP-5100 pored standardnog 7.1 nudi mnoge druge modalitete rada, poput 5.1, stereo i kombinovanih režima.

U radu

Vizuelno, YSP-5100 se po dimenzijama najbolje uklapa sa flat-screen televizorima dijagonale 50 i više inča (127 cm), ali je za potrebe testa sasvim dobro poslužio za broj

manji LG LE46C750 u našoj redakciji. Pored samostalnog postavljanja sa priloženim metalnim nožicama, četiri navoja za zavrtnje na zadnjoj strani omogućavaju montiranje na zid pomoću Yamahinog SPM-K30 (kupuje se zasebno) ili sličnog zidnog nosača. I pored velikih dimenzija, diskretan dizajn čini da ovaj sound projektor zaista ne opterećuje prostor, pa ćete nakon samo nekoliko dana gotovo prestati da ga primećujete. Postupak kalibracije ne može biti jednostavniji - dovoljno je da priključite mikrofon i YSP-5100 će sve ostalo obaviti sam. Mogućnost memorisanja različitih slušnih pozicija predstavlja sjajan i veoma upotrebljiv dodatak, pa tako možete odabrati jednu od ranije sačuvanih pozicija (kauč, fotelja itd.) kako biste uvek uživali u potpunom surround ugođaju - probali smo i razlika je veoma čujna. Naravno, ukoliko više verujete sopstvenim ušima i imate višak vremena na raspolaganju, možete se poigrati sa podešavanjima i sami podesiti zvuk kakav vam najviše odgovara. Iako bi on-screen meni mogao biti lepši, podešavanja su jednostavna, a sa mogućnostima ove Yamahe nema šale - tu je podrška za 3D signal i HDMI ARC (Audio Return Channel), 11 DSP programa, UniVolume sistem za ujednačavanje glasnoće različitih audio-video sadržaja i Music Enhancer za poboljšavanje kvaliteta reprodukcije kompresovanih audio-formata, dok se za kvalitet slike staraju Deep Colour i x.v.Colour sistemi. Podržana je i AirWired tehnologija, koja omogućava bežično povezivanje i reprodukciju muzike sa iOS uređaja pomoću wireless adaptera PDX-50. Ipak, za nas koji ne koristimo pomenute uređaje dobro bi došao i običan USB priključak, koji se proizvođač, nažalost, nije setio da postavi. Tokom reprodukcije zaista je bilo fascinantno kako YSP-5100 plete nevidljivu mrežu zvučnih talasa po čitavoj prostoriji i savršeno zamenjuje gomile zvučnika i desetine metara kablova. Početni skepticizam je veoma brzo zamenilo oduševljenje jer ova Yamaha tako dobro radi ono za šta je napravljena. Trodimenzionalni efekti, prostorno pozicioniranje i savršena vremenska usklađenost

obezbeđuju

zaista kom-

Ključne karakteristike

Broj zvučničkih jedinica

• 44

Broj HDMI ulaza/izlaza

• 4/1

Snaga ugrađenog pojačala

• 120 W

pletan i impresivan surround doživljaj. Zvuk je veoma precizan, čist i na svetlijoj strani prezentacije, uz odličnu separaciju kanala. Jedini nedostatak se može pojaviti na polju najnižih frekvencija, a donja granica deklarisana je na 70 herca - ovo može biti dovoljno za većinu zahteva, ali se u filmovima bogatim specijalnim efektima i u reprodukciji muzike oseća da bi podrška sabvufera dobro došla. To smo i uradili, priključivši Yamahin YST-SW315, koji se pokazao kao odličan izbor. Spoj ova dva uređaja obezbedio je pun frekvencijski opseg (20 Hz - 20 kHz) i omogućio nam da uživamo u moćnim i snažnim, a istovremeno precizno pozicioniranim i sjajno definisanim zvukovima, dijalozima i pratećim efektima. Dobitak pri slušanju muzike još je upečatljiviji, a ovako konci-

“Za surround doživljaj zadužen je impozantan broj od ukupno 44 zvučničke jedinice.”

Gledali smo

Zabavni i dinamični blokbaster "Sherlock Holmes" prepun akcije i specijalnih efekata, koji su uz YSp-5100 zvučali veoma uverljivo.

piran sistem bez muke parira kvalitetnim regalskim kutijama većeg gabarita.

Zaključak

Iako ne doseže do visina ozbiljnih (i daleko skupljih, što je veoma značajno) surround sistema, Yamaha YSP-5100 nas je uverila da je potpuno sposobna da kreira pravi višekanalni ugođaj, uz značajnu uštedu u prostoru i veoma jednostavno podešavanje. Sigurni smo da je ovo najjači adut za pridobijanje onih koji žele da uživaju u mini-bioskopu

u sopstvenom domu, ali ih odbija pomisao da sede okruženi gomilom kutija i žica. Na raspolaganju su i brojne dodatne opcije koje čine ovu spravu veoma funkcionalnom. Pri kupovini svakako treba razmotriti i nabavku sabvufera, što podiže konačnu cenu sistema - ipak, za sumu od oko dve hiljade evra dobija se zaista multipraktik postavka, veoma dobra u svakoj ulozi koja joj se poveri, a neuporedivo diskretnija i jednostavnija od bilo kog surround sistema.

Plus

M Istinski surround doživljaj.

M Odličan zvuk.

M Diskretan dizajn.

Minus

K Nedostaje USB port.

yamaha ySP-5100

J Broj kanala: 7.1

J Snaga ugrađenog pojačala: 120 W

J Frekvencijski opseg: 70 Hz - 20 kHz

J Topologija: 2x110 mm bas, 2x25 mm visokotonac, 40x40 mm beam jedinice

J Formati: Dolby TrueHD, Dolby Digital/Plus/Surround EX, Dolby Pro Logic/II/IIx, DTS-HD Master Audio/High Resolution Audio, DTS 96/24, DTS/ES/Neo:6

J Broj HDMI ulaza/izlaza: 4/1

J Broj digitalnih audio ulaza/izlaza: 3/0

J Broj analognih audio ulaza/izlaza: 2/0

J Izlaz za sabvufer: da

J Daljinski upravljač: sistemski

J FM tjuner: 40 mem. mesta, RDS

J Dimenzije (ŠxVxD): 1200x212x90 mm

J Masa: 11 kg

J Cena: 1.640 €

ã 4Audio, 011/2759-096

Digitalni kasetaš

Osamdesete godine prošlog veka uvele su na velika vrata digitalni sistem reprodukcije zvuka.

Kompanije su se utrkivale ko će uspeti da postavi novi standard i na kraju je pobedila koalicija Philipsa i Sonyja. Iako je pružio mnogo toga, ovaj sistem je imao nedostatak: jednostavno snimanje na kompakt-disk u poluprofesionalnim uslovima bilo je teško izvodljivo i zahtevalo je skupu opremu. Sa druge strane, popularna kompakt-kaseta pružala je izuzetnu portabilnost, pa čak i skalabilnost u analognom domenu, ali kvalitet zvuka nije bio vrhunski sem na veoma skupim mašinama. Zbog toga se tražio naslednik.

Traka kao medij sama po sebi nije pogodno tle: linearni digitalni sistemi snimanja i reprodukcije u to vreme nisu mogli pohraniti dovoljno informacija koje bi rekonstruisale osnovnu audio-informaciju, pod uslovom da brzina kretanja trake nije veoma velika, što je bilo neprihvatljivo. Stoga se prešlo na modifikaciju već razvijenog sistema primenjenog na kućnim videorikorderima, kod kojih je linearna brzina kretanja trake mala, ali je zapis postavljen ukoso - tzv. helikoidalni sistem. DAT nije prvi format koji je koristio ovaj sistem, ali je jedini zaživeo na tržištu. Kaseta je umanjena u odnosu na kompakt-kasetu, a traka dobro zaštićena, dok su glave, kao i kod video-rikordera rotacion. Kao rezultat, 1987. godine rođen je Digital Audio Tape, a ime njegovog tate je Sony Corporation. Primerak koji prikazujemo ne spada u prvu već drugu generaciju DAT mašina i

ugledao je svetlost dana 1988. godine. Njegova cena iznosila je oko tri hiljade nemačkih maraka, što je bilo odgovarajuće nekim od vrhunskih CD plejera u to vreme.

Razvoj DAT uređaja nije bio nimalo jeftin i svega je nekoliko kompanija imalo resurse da ih realizuje. Drugi su, ukoliko su mogli i želeli da ih priušte, naručivali modifikovan dizajn od pomenutih proizvođača ili im prosto menjali imena. Tako je naš DAT uređaj sa slike razvijen u saradnji Grundiga (minorni deo) i Victor Company of Japan (JVC).

Grundig FineArts DAT 9000 poseduje sve karakteristike ovih mašina: brzo premotavanje, analogne i digitalne ulaze, dve brzine rada i slično. U njegovo vreme još nije bio aktuelan omraženi SCMS, koji je sprečavao pravljenje savršenih kopija sa jedne na drugu DAT mašinu pomoću digitalnih ulaza/izlaza. Među mnogim sličnim mašinama, Grundig DAT-9000 poseduje odličnu ergonomiju i lako se koristi. Tome doprinose numerička tastatura, veliki potenciometar za kontrolu nivoa snimka sa analognih ulaza, kao i veliki, dobro opremljen displej. Ubacivanje kasete je odlično rešeno: poklopac se spusti i otkrije prostor za postavljanje kasete, kao kod video-rikordera. Posebno fascinira veoma tiha, skoro nečujna mehanika, za razliku od mnogih Sonyjevih mašina koje iritiraju kliktanjem elektromagneta u mehanizmu. Izgledu dodatno doprinose i stranice od iverice, koje su išle na sve predstavnike Grundig Fine -

Zoran Karapandžić

Arts 9000 serije. Pogled unutar DAT-9000 rikordera ne iznenađuje imajući u vidu njegovu godinu proizvodnje: kvalitetna, robustna mehanika, ali i brdo oklopljenje elektronike uz šumu provodnika. Digitalno-analogni konverteri u to vreme nisu bili problem - uveliko su razvijeni za potrebe CD plejera, ali Grundig DAT-9000 poseduje samo jedan jedini šesnaestobitski konverter tipa Burr Brown PCM54, za oba kanala, što govori da najverovatnije postoji određena fazna razlika – zvučni talas jednog kanala kasni određeni vremenski interval za drugim, stvarajući fazni pomak. Ovo je bio slučaj i kod CD plejera prve, pa čak i druge generacije, a sve u cilju štednje jer je digitalna elektronika bila prilično skupa. Kako svira ovaj vremešni digitalni kasetaš? Odgovor je: svira prilično dobro, na prvu notu ne može da se tek tako primete grube ivice ili izveštačenost, te digitalni artefakti veoma karakteristični za starije kompaktdisk plejere. Faktički, njegov zvuk je negde u klasi sa boljim Philipsovim šesnaestobitskim CD plejerima, a to znači sasvim upotrebljiv, ali ne i vrhunski. No, u vreme kada se simpatični kosooki “grundža” pojavio na tržištu, snimak i reprodukcija CD kvaliteta na malenu kasetu bili su fantazija i san za većinu audiofila. Iako je DAT format ostavio pojedine potomke u radu sve do današnjih dana, uglavnom po studijima, nama ostaje da ga se sećamo kao jedinog dostojnog i aminovanog naslednika kućne analogne kompakt-kasete.

Muzika srednjeg veka, 3. deo

Da bismo stekli kompletan uvid u muziku srednjeg veka, moramo se osvrnuti i na druge civilizacije i njihovu muzičku tradiciju. U prvom redu tu spada vizantijsko muzičko nasleđe, a zatim i naše.

istočnorimsko ili Vizantijsko carstvo predstavlja jedinstven spoj elemenata koji potiču iz rimskog državnog uređenja, grčke kulture i hrišćanske vere, a održalo se 10 vekova duže od Zapadnorimskog carstva, sve dok Turci nisu osvojili Carigrad 1453. godine. U sredozemnom kulturnom pojasu došlo je do preplitanja muzika raznih naroda (Sumera, Vavilonaca, Persijanaca, Egipćana, Jevreja i Grka), te je muzika koju danas poznajemo kao vizantijsku otuda i dobila melodijske osnove koje je utkala u svoje muzičko crkveno nasleđe. Čestim borbama sa neprijateljskim narodima (Hunima, Vandalima, Persijancima i Arapima) Vizantija je dolazila u dodir sa drugim kulturama, čiji su se elementi neminovno počeli pojavljivati i u njenoj kulturi, te se u Carigradu moglo videti šarenilo narodnosti i jezika. Dok su uvaženi ljudi i članovi vladajućih slojeva govorili grčki, široke narodne mase koristile su sirijski jezik.

Činjenica da se u Vizantiji crkva razvijala potpuno nezavisno od države, tj. carske vlasti, govori nam da su umetnost i muzika imale drugačiji put nego na Zapadu, pa samim tim nije bilo ni oštrog jaza između svetovne i duhovne muzike. Još jedna veoma značajna stvar jeste i to da su pojedini kraljevi koristili jezik svoga naroda tokom bogosluženja, pa su se razvile različite lokalne liturgije (jermenska, sirijska, koptska, persijska, crkvenoslovenska). Upoređujući vizantijsku duhovnu muziku sa zapadnoevropskom, nailazimo na poznate pojave kao što su psalmodičko recitovanje, himne sa elementima narodnog melosa, ali i na bogatiju ornamentiku, koja je svakako odraz opšte raskoši koja je vladala na vizantijskom dvoru. Za vizantijsku crkvenu muziku je karakteristično da je oduvek bila isključivo vokalna, bez pratnje muzičkih instrumenata, jednostavnih i blagih melodija, potpuno u funkciji bogosluženja i obožava-

Ana Ljubojević

nja; u vizantijskom bogosluženju molitva je izražena jezikom muzike.

Osnovni oblik vizantijske liturgije su himne, koje su sabrane u Oktoih, jedan od najznačajnijih himnografskih zbornika istočne crkve, za čijim postankom treba tragati u monaškim zajednicama Palestine. Već je u apostolska vremena pojanje imalo svoj poredak, dok Sveti apostol Pavle navodi i vrste ranih hrišćanskih pesama: psalme, himne i trope. Psalmi predstavljaju izabrana mesta iz sveštene knjige Psaltir, himne predstavljaju devet pesama koje se pominju u Bibliji, dok su trope ili duhovne pesme komponovali pesnici ili pisci bogosluženja. Najveća zasluga za uređenje crkvenog pojanja u pravoslavlju pripada Svetom Jovanu Damaskinu, koji je uredio i dopunio Oktoih, svodeći raznovrsnost grčkih napeva na osam glasova, odnosno na osam osnovnih melodija pesama. Naravno, napevi su se vremenom menjali i ne može se reći da mi danas prilikom pojanja koristimo iste glasove kao i vizantijska crkva pre toliko vekova. Bitno je to što je ustrojstvo bogoslužbenog pojanja potčinjeno ravnomernom smenjivanju melodija, koje je crkva odredila, ostalo je isto kao i ranije.

Prilično oskudni podaci govore nam da se svetovna muzika razvijala na dvoru, a veoma važnu ulogu imale su orgulje, koje su upravo odavde odnete na dvor Pipina Malog 757. godine. Međutim, svetovna muzika nije negovana samo na dvoru, već je imala istaknuto mesto i u svakodnevnom životu, a prenosili su je putujući pevači i svirači, mađioničari i umetnici, srodni zapadnoevropskim žonglerima.

Vizantijska muzika ima sopstveni sistem muzičkih skala, svoje zakone i kanone, način komponovanja i zapisivanja nota. Iako je notacija prošla kroz nekoliko faza razvoja, prošlo je dosta vremena dok muzikolozi nisu dešifrovali vizantijsko notno pismo, a problem je bio u tome što su isti notni znaci u različitim periodima imali različito zna-

Rođenje Gospoda Isusa Hrista.

čenje. O muzičkoj teoriji nema mnogo podataka i više se govori o etičkoj strani muzike nego o njenoj izvođačkoj praksi. Dok nije došlo do raskola između zapadne i istočne crkve 1054. godine, vizantijska muzika je donekle uticala na razvoj zapadnoevropske, ali se njen kasniji razvoj ne može ni približno meriti sa muzikom Zapada, koja je za isto vreme pokazala mnogo veće bogatstvo u oblicima i broju kompozitora. Kao takva ona je postala temelj iz kojeg su nastale i dalje se razvijale staroruska, novija grčka, srpska i druge muzike istočnih crkava.

Srbija

Primanje hrišćanstva iz Vizantije imalo je presudan uticaj ne samo na verski identitet Srba, već i na razvoj njihove kulture i na tok njihove istorije.

Pre toga vera Srba bila paganska, mnogobožačka, inspirisana prirodom i usredsređena na nju i, sve dok je tako bilo, nije postojala potreba za pismenošću i hramovima, a njihove molitve bile su kratke i lake za pamćenje. S obzirom na to da nisu imali ni azbuku, ni bogoslužbeni jezik, ni književnost, vizantijski misionari Ćirilo i Metodije izumeli su prvu slovensku azbuku (glagoljicu), koja nije imala sličnosti sa grčkim pismom jer je moravska teritorija tada bila u nadležnosti Rima. Zajedno sa slovenskim jezikom, Srbi i drugi pravoslavni Sloveni usvojili su slovenski kao liturgijski jezik, što je značajno za širenje i održavanje kako samog hrišćanstva, tako i kon-

kretno pravoslavlja. Uporedo sa prihvatanjem vizantijskog bogosluženja, Srbi su upoznali bogatu riznicu vizantijske liturgijske poezije namenjene pojanju, jevanđeljske, liturgijske, svetootačke, zakonodavne i himnografske tekstove prevedene sa grčkog na crkvenoslovenski jezik, što je poslužilo kao model srpskim srednjovekovnim piscima, a uticaj Oktoiha (na crkvenoslovenskom Osmoglasnika) ogleda se najviše u muzičkoj komponenti svake originalne himne koja pripada bogatom fondu srpske srednjovekovne književnosti. Pa ipak, pojanje vizantijske melodije zahtevalo je novu obradu i pojačku redakciju zbog jezičkih specifičnosti, pa se tako srpska kompozitorska originalnost ispoljavala na svi poljima crkvene muzike, a najdragoceniji srpski srednjovekovni muzički rukopis je zbornik iz XV veka koji je sadržao desetak pesama na crkvenoslovenskom jeziku srpske redakcije i nekoliko dvojezičnih, grčkih i slovenskih pesama. Nažalost, izgoreo je 6. aprila 1941. u nemačkom bombardovanju Beograda.

Do XV veka naše crkvene melodije bile su iste kao vizantijske, međutim, početkom XIII veka srpska pravoslavna crkva dobila je samostalnost i tada dolazi do jačeg prodora regionalnih i nacionalnih elemenata u crkvenoslovenski jezik. Najstariji južnoslovenski rukopisi iz XII i XIII veka, poput Miroslavljevog jevanđelja, sadržali su pesme pevane u različitim verskim prilikama, a prvi notni zapisi pojavljuju se tek u XV veku. Iz tog vremena poznata su tri srpska kompozitora: kir Stefan Srbin, horovođa na dvoru Lazara Brankovića, zatim Nikola Srbin i jeromonah Isaije Srbin.

Postoje oskudni dokazi da je u Srbiji, Bosni i Zeti postojala i svetovna muzika, koja je u državi Nemanjića bila deo dvorskog ceremonijala, a muzikanti i srodni zabavljači su nazivani sviralnici, glumci i praskalnici. Tako je Stefan Prvovenčani krunisan uz zvuke bubnjeva i gusli, dok je car Dušan razmenjivao zabavljače sa Dubrovčanima, a despot Stefan Lazarević je dočekivan trubama i na svom dvoru je imao muzičku kapelu. Instrumenti dvorskih muzičara bili su svirale, laute, trube, doboši i gajde, o čijem postojanju govore predstave u likovnoj umetnosti kao jedini izvori informacija o instrumentima tog doba. Za vreme turske vladavine uglavnom je zamrla umetnička aktivnost u Srbiji, a najpopularniji instrumenti bili su gusle, tapani, zurle i tambure.

“u vizantijskom bogosluženju molitva je izražena jezikom muzike.”

Hilandar.

Mozaici iz Ravene. Zamak u nemačkom stilu.

Jack white „Blunderbuss“

Florence and the Machine „MTV Unplugged“ (Island)

Katie Melua

„Secret Symphony“ (Virgin)

Zamislite da nakon rada u grupama

The White Stripes i The Raconteurs

Jack Black počne da svira bluz! Ne možete?! Onda pronađite album "Blunderbuss" i otkrijte da mu i ovaj žanr savršeno leži. Iako bi se nakon razvoda očekivalo da bluz iskoristi da bi se izjadao, to nije njegov stil. Kao konceptualni roker, njemu je i bluz samo platno da kreira sopstvenu sliku, na kojoj se pomalo i sprda sa idejom da, kakav god razvod bio, umetnik mora da otvori i prospe svoje srce. "Blunderbuss" je fantastično izdanje, čvrsto i prljavo, čisto uz dovoljnu dozu "vajtovskog začina". Jack White kao da sam sebi iznova postavlja pitanje šta da uradi pa da to ne valja... i još uvek nema odgovora na to pitanje dok uživate u njegovoj viziji bluza.

Ako ste oduševljeni albumima koje je Florence dosad objavila, njen "MTV Unplugged" morate nabaviti, makar da biste čuli kako njene grandiozne pesme zvuče kada bi trebalo da budu svedene i mirne. Zbog toga, ovo izdanje nije savršeno jer su očekivanja ipak prevelika za ono što muzika bez struje može da ponudi, pa neke pesme deluju prazno i suviše zatvoreno ("Drumming Song", "Dog Days Are Over"). S druge strane, neke u novom aranžmanu zvuče odlično i sveže ("Ony If For a Night", "Shake It Out"). No, Florence ima fantastičan glas i skoro uvek je uživanje slušati je, pa i pored povremene povučenosti, i na ovom albumu ona je prisutna i više nego dovoljno.

Na svom petom albumu "Secret Symphony" Katie Melua otpevala je pet obrada i šest originalnih pesama, ali svaku od njih je u potpunosti učinila svojom. Tako i "Nobody Knows When You're Down and Out" iz 1923. godine zvuči kao da je juče napisana. Pažljivo odabrane i aranžirane pesme savršeno se slažu s njenim mladalačkim glasom. Dok budete slušali njeno novo izdanje, moći ćete da se prepustite i uživate, da makar na sat vremena zaboravite na svakodnevicu, ali i da se uverite da Katie Melua sazreva u relevantno ime i glas na muzičkoj sceni.

Tindersticks - „The Something Rain“ (Lucky Dog)

Avant-pop sastav iz Notingema stiže sa svojim devetim albumom, na kojem još jednom pokazuje da ne obraća pažnju ni na kakve trendove i da stvara muziku kakvu želi. Zahvaljujući tome što ne dospevaju na vrhove top-lista, ne moraju da se pokoravaju željama izdavača, pa sebi mogu da dopuste više od devet minuta uvodne pesme, u kojoj prepoznatljivi glas Stuarta Staplesa samo priča. No, kad se "Chocolate" završi, Tindersticks rade ono po čemu ih mnogi vole - poklanjaju niz melanholičnih, povremeno morbidnih numera, na kojima dominira fantastičan glas, koji je, bez obzira na brzinu ritma i temu pesme, prepoznatljiva tačka za koju, kad se slušalac jednom uhvati, više nikad ne može da se otkači. "The Something Rain" možda nije klasik kao njihov "Curtains" iz 1997. godine, ali to mogu da znaju samo verni fanovi. Bilo kome sa strane ovaj album će zvučati kao da su najbolji radovi benda. S druge strane, retko ko će ga rado slušati jer zahteva pažnju i određenu atmosferu. Tindersticks nikako ne možete slušati kad ste veseli, niti kad uživate u sunčanom danu, ali dok je oko vas kiša i osećate se kao da ste sami na svetu, "The Something Rain" će vam pružiti potrebnu utehu.

Marko Herman

The Cranberries „Roses“

(Cooking Vinyl)

Sébastien Tellier „My God is Blue“

(Record Makers)

Counting Crows „Underwater Sunshine“ (Collective Sounds)

irski rokeri su nas pre skoro 20 godina osvojili sa dva furiozna izdanja i pesmama poput "Linger", "Zombie" i "Ode to My Family". Potom su istrajali snimajući još tri albuma, da bi se razišli 2003, deset godina nakon mejnstrim uspeha. A skoro deset godina kasnije stiže novo izdanje, na kojem se trude da nam dokažu da imaju još ponešto da nam kažu. Album "Roses" pokazuje da The Cranberries i dalje umeju da sviraju, te da je glas Dolores O'Riordan i dalje njihov zaštitni znak. No, sve zajedno, nema tu ničeg posebnog, novog, niti svežeg. Ako ste ih nekada voleli, prijaće vam da poslušate njihove nove radove. Ali neće biti šteta ni ako ovo izdanje preskočite.

Ako se prisetite "Evrosong" takmičenja održanog u Beogradu, možda se setite i Sébastiena Telliera, koji je tada predstavljao Francusku i osvojio solidnih 47 bodova. No, to nije bila odskočna daska za njegovu karijeru. Već pre "Evrosonga" imao je iza sebe četiri albuma i jedan filmski soundtrack. Drugim rečima, solidnu karijeru u Francuskoj, pa i malo šire. On pravi elektro-pop muziku s raznovrsnim uticajima, ali i s porukom. Upravo je to i njegova zapovest za uživanje u albumu "My God is Blue", kolekciji 12 pesama delom otpevanih na francuskom, delom na engleskom, i sa video-spotom čija je originalna verzija cenzurisana zbog softporn elemenata. Tellier voli da šokira i privlači pažnju, ali to ne umanjuje prijatnost njegove muzike, u kojoj se lako uživa.

Ako ste pratili popularnu muziku početkom devedesetih godina prošlog veka, niste mogli da promašite pesmu "Mr. Jones". Njome su se Counting Crows vinuli na vrhove top-lista, što kasnije nisu uspeli da ponove. Ali, iako je "smrdelo" na one hit wonder fenomen, uspeli su da istraju, da snime pet albuma i da se ove godine pojave sa šestim studijskim ostvarenjem. Za "Under Water" sunshine odabrali su da kombinuju obrade i originalni materijal, a rezultat je vedra i poletna kolekcija za koju je vanredan kompliment reći da Counting Crows deluju sveže kao da su na početku karijere. Nisu opterećeni osvajanjem top-lista, očigledno uživaju u sviraju, a fanovi i svi ostali dobili su čak 15 pesama koje mogu puštati bez preteranih očekivanja.

Bruce Springsteen - „wrecking Ball“ (Columbia)

Bruce Springsteen je verovatno postigao svoj cilj. On je Bob Dylan svoje generacije, ili makar zvuči kao da je dobio takvu ulogu. Na novom albumu, koji je 17. studijsko izdanje u njegovoj karijeri dugoj više od četiri decenije, on zvuči kao ostareli tamburaš koji ne oseća potrebu da nam se direktno obraća. On peva za sebe, a mi ako uhvatimo ponešto - imali smo sreće. A za razliku od većine muzičara čije karijere traju decenijama, od svog trećeg albuma Bruce Springsteen svakim izdanjem osvaja vrhove top-lista. Ima gomile vernih fanova i slobodu da bira kad će i gde da nastupa. A on to uglavnom radi u SAD, kao što i sve svoje priče smešta u okruženje zemlje koju voli. Tako se i "Wrecking Ball" nalazi na prostoru o kojem peva, a sredstvo kojim to čini je čist rok koji mladi stvaraoci teško umeju da reprodukuju. Bruce Springsteen je jedan od originala, koji možda neće biti poređen s Dylanom van SAD, ali zato će ga u zemlji svi tretirati na taj način i juriti da sarađuju sa njim, a na novom izdanju to su Tom Morello (Rage Against the Machine) i Clarence Clemons (Victorious Gospel Choir). A krajnji rezultat je jedan od najboljih (iako ne potencijalno kultni) albuma i u Springsteenovoj karijeri, kao i ove godine.

Renaud Garcia-Fons - Solo: The Marcevol Concert (ENJA 2012. / One HiFi)

Francuski kontrabasista i kompozitor Renaud Garcia-Fons jedan je od retkih koji koriste kontrabas kao solo instrument. Novi album sadrži jedanaest numera koje je Garcia-Fons komponovao i aranžirao, a gotovo svi zvuci dolaze od njegovog namenski izrađenog kontrabasa sa pet žica, bilo da su u pitanju osnovna melodija, naknadno dodavani efekti ili ritam-sekcija u vidu kuckanja prstima po telu instrumenta. Želja umetnika da pokaže svu univerzalnost i lepotu tona svog instrumenta iznedrila je raznolike i originalne kompozicije, čija tematika seže na sve četiri strane sveta i objedinjuje srednjovekovne motive sa savremenom klasičnom muzikom. Kompletan koncert snimljen je u restauriranom srednjovekovnom manastiru Marcevol, koji se nalazi u severnoj katalonskoj oblasti na jugu Francuske - prema rečima umetnika, "akustičnost i duhovnost ovog mesta predstavljale su dodatnu inspiraciju za stvaranje jedinstvenog muzičkog putovanja kroz prostor i vreme". O ovome svedoči prateći DVD, pomoću kojeg se može uživati u videozapisu koncerta u celosti, kao i u kraćem intervjuu sa Garcia-Fonsom. Video je sniman sa pet HD kamera i odlikuje se odličnom režijom, kao i izuzetnim kvalitetom slike i zvuka.

Tord Gustavsen Quartet - The well

(ECM 2012. / One HiFi)

Nakon tri sjajna albuma sa svojim triom, norveški džez pijanista i kompozitor Tord Gustavsen na novom albumu nastupa u pratnji saksofoniste Torea Brunberga, kontrabasiste Matsa Eilertsena i Jarlea Vespestada za bubnjevima. Skandinavski kvartet se na albumu "The Well" predstavlja u prilično ozbiljnoj i povremeno melanholičnoj atmosferi, uz nežne i melodične Gustavsenove solo deonice. U numeri "Playing" Gustavsenov sveden i precizan izraz pušta da se kompozicija polako razvija i dobija na tenziji, dok "Circling" zvuči emotivno, sa jasno iskazanom osnovom u blues i gospel muzici. Saksofon i bas stvaraju jednako lirske tonove, a upečatljiva numera "On Every Corner" predstavlja odličan pokazatelj Brunbergovog umeća i osećaja za oblikovanje melodije. Za neophodnu dozu čvrstine u izrazu pobrinuo se Jarle Vespestad, koji je u svoju biografiju uvrstio i saradnju sa nekoliko rok-bendova, pa u muziku unosi energičan ritam i predstavlja se kao snažan oslonac Gustavsenovim i Brunbergovim melodijama. "The Well" je zaokruženo i celovito ostvarenje, sa karakterističnom atmosferom, koje predstavlja okupljeni kvartet u najboljem svetlu.

Esbjörn Svensson Trio - 301

(ACT 2012. / One HiFi)

U pratnji Dana Berglunda na kontrabasu i Magnusa Öströma za bubnjevima, Esbjörn Svensson se u prethodne dve decenije uzdigao do titule jednog od najboljih i najinovativnijih evropskih džez muzičara svog vremena. Njegova karijera prekinuta je pre vremena, 2008. godine, a album "301" predstavlja drugo posthumno izdanje poznatog švedskog pijaniste. Nastao je u januaru 2007, tokom mini-turneje po Dalekom istoku i Australiji, i nosi naziv po studiju u Sidneju u kojem je snimljen. Tom prilikom snimljeno je oko devet sati muzike, od čega je jedan deo objavljen 2008. na albumu "Leucocyte", a ostatak se nalazi na ovom izdanju. Iako izvorno predstavlja studijsku sesiju u cilju stvaranja ideja za novi album, "301" je, poput svog prethodnika, prerastao u jedno od najboljih ostvarenja poznatog trija. Usamljeni klavir u uvodnoj "Behind the Stars" savršeno se nastavlja u narednoj numeri, dopunjen elektronskim efektima sa kojima je sastav u to vreme eksperimentisao. Sledi relativno konvencionalna "The Left Lane", dok "Three Falling Free I & II" predstavljaju dvadesetominutnu celinu ispunjenu kombinacijom epskih motiva, dramatičnog zvuka Svenssonovog klavira i napete ritam-sekcije. Nezaobilazno izdanje za sve ljubitelje savremenog džeza.

Branitelji galaksije

Nakon desetogodišnjeg posta, mnogo povoda za radost u redovima poštovatelja “Ljudi u crnom”. Stari znanci, vrli kreativci, beg kroz vreme, efekti i maske Ricka Bakera, mnogo preterivanja i, reklo bi se, detinja očaranost mogućnostima.

maj pred nama Holivudu i njemu sklonima pružiće još jednu priliku da na probu stave istrajnost i iskrenost jedne velike ljubavi. Naime, punih deset godina nakon drugog dela kako u svetske, tako i u naše preostale bioskope stiže treći u nizu filmova iz (sa puno povoda) mnogovoljenog serijala “Ljudi u crnom”. Videće se ko je vera, a ko nevera, tj. da li je punu deceniju kasnije publika i dalje slaba na izazov u vidu (potencijalno) urnebesne komedije na temu intergalaktičkih sukoba na tlu Amerike.

Dobra vest je da je stara ekipa na okupu. Ponovo je u svojstvu reditelja tu Barry Sonnenfeld, u istoj ulozi prisutan i u prethodne dve avanture agenata označenih minimalističkim J i K. I opet su tu Will Smith i Tommy Lee Jones, čiji ćemo lik, doduše, tokom većeg dela ovog filma pratiti u mlađoj

inkarnaciji iz finiša šezdesetih godina veka iza nas, a Jonesa će tu odmeniti Josh Brolin (poznat iz ostvarenja “W.”, “Džon Heks”, “Čovek zvani hrabrost”, “Nema zemlje za starce”...). I onaj od čijeg doprinosa ovde svakako dosta toga zavisi – neprevaziđeni i vazda nadahnuti FX majstor Rick Baker. Reditelj Sonnenfeld je u izjavi za prestižni filmski časopis “Empire” duhovito obrazložio posledice tako duge pauze: „Reći ću vam šta će se desiti sa ‘Ljudima u crnom 4’. Pet godina je prošlo između prvog i drugog filma. Deset godina između drugog i trećeg.

I sada nam je cilj dvadeset godina od dana današnjeg: leto 2032. godine. Will Smith će biti ‘momak’ od 65 godina, a ja ću biti u staračkom domu. Biće urnebesno.“

A zanimljivo je da su vodeća imena sa špice prva dva filma dobar deo te desetogodišnje pauze između drugog i trećeg filma provela

u svojevrsnim hibernacijama – Tommy Lee Jones je krenuo da se povlači u tiši odeljak epizodnih uloga u krupnijim produkcijama, istovremeno posvetivši i nešto vremena radu na sve prestižnijoj televiziji, Will Smith se odlučio za promociju sajentologije i pružanju podrške svojoj deci u pokušajima da izgrade muzičko-glumačke karijere, napravivši podužu pauzu na polju glume (poslednji put se obreo na blockbuster bojištu pre ravno četiri leta sa dosta uspešnim i uspelim “Hancockom” Petera Berga), dok se Sonnenfeld bavio radom na ne preterano zapaženim i važnim TV ostvarenjima, uknjiživši tek jedan bioskopski film – istinski lošu komediju brzog zaborava “RV” sa Robinom Williamsom.

Ne radi se ovde o prehranjivanju i trzajima očajnika, pa će svaki od pomenutih kreativaca svakako preživeti eventualni neuspeh

Zoran Janković

“Ljudi u crnom 3”. Ipak, ovde je reč o svakako ozbiljnom naumu, a da je to istina, svedoči i lista učesnika u ovoj MIB epizodi. Za scenario su bili zaduženi Etan Cohen (scenarista Stillerove “Tropske oluje”), Jeff Nathason (autor scenarija za Spielbergov “Uhvati me ako možeš”), David Koepp (koji stoji iza scenarija za “Nemoguću misiju”, “Park iz doba jure”, “Spajdermena”...), kao i malo poznati Michael Soccio.

A tu je i zlikovac po meri ovakve teksaske priče. U prvom delu J i K su odmeravali snage sa Edwinom Bugom (bravurozna glumačka kreacija Vincenta D'Onorfija), u drugom im je na putu stajala drastičnim i hitrim metamorfozama sklona kraljica Serleena (u međuvremenu u tešku anonimnost nestala Lara Flynn Boyle), a sada je tu Boris The Animal, motociklista sa planete Boglodotia. Na samom početku filma

Boris iz naše 2012. stiže u, sa današnje tačke sve većeg ubrzanja subjektivno doživljenog vremena gledano, reklo bi se, prepotopsku

1969. godinu kako bi ubio mladu inkarnaciju agenta K. Naravno, sluđeni agent

J i sam putuje nazad kroz vreme kako bi sprečio pogibiju svog partnera (očito, za sva vremena). Uloga Borisa Životinje (ponovo slučajna aluzija na naše velikaše – Borisa Dvornika i (Velimira Batu) Životinju (Živojinovića) pripala je Jemaineu Clementu, dosad najpoznatijem po komičnoj seriji iz HBO ponude “Let ‘konkorda’” (Flight of the Concordes). Priznaje da je svestan da je dobio ulogu samo zato što je Sonnenfeld veliki ljubitelj pomenute serije i on ovako opisuje lik koji tumači: “Boris ima zaštitne naočare ugrađene u očne duplje – i to je proteza koja je bolna samo četiri sata na dan. A pomoću digitalnih manipulacija svugde će biti sakriveni mali prsti. Kružile su sugestije da Boris samoga sebe drži pomoću tih prstića. A njegov pištolj je veličine većine Zemljana.“

Tu negde se dolazi do priče o još jednom

važnom adutu ovog golemog hita u najavi. Naime, film broji 1.100 snimaka sa vizuelnim efektima. A koji će, u to barem ne sme biti ni trunke sumnje, biti na zavidnom nivou, ako nam već, a sva je prilika da će tako i biti, ne oduzmu dah. Scenario je tek priča za sebe: snimanje je, uz blagoslov vrhuške kompanije Sony, prekinuto na nekoliko meseci kako bi se osmislio nastavak već krajnje usložnjene priče, kao i igrarije sa vremenskim aspektima. Scene i dijalozi su dopisivani na samom setu, o čemu svedoči i Rick Baker koji kaže: „To je bilo ludilo od snimanja. Zapravo, među toncima je sedeo scenarista koji bi pisao dijaloge samo nekoliko trenutaka pre nego što bi ih glumci izgovarali pred kamerama. Mislio sam da je nemoguće napraviti film na takav način. Ali video sam radnu verziju filma i zapravo sam bio šokiran koliko je to dobro!“

Poznavaocima serijala svakako će biti jasno da se ovde ne radi o neozbiljnosti ove produkcije i neosmišljenosti ovog filma. Naprotiv, pre će biti da je reč o gotovo detinjoj zaigranosti nad datim mogućnostima (izvesni mediji javljaju da je budžet trećeg udvostručen u odnosu na kesu odrešenu za drugi film, dok je CBS preneo da je prikolica Willa Smitha „prostranija od ogromne većine stanova u velegradu“). Osim relaksiranosti po pitanju budžeta, ekipa je mnogo nadahnuća mogla da iznađe i na nivou koncepta priče i zapleta – pominjani skokovi kroz vreme svakako su predstavljali krupan izazov za kreativce unutar ovog tima. A našlo se mesta i za davanje oduška sitnim hirovima – tako Barry Sonnenfeld priznaje da se izborio da se umesto zvuka saharinskog popa u prizorima iz 1969. čuju

delovi pesama Lou Reeda.

Zaigranost o kojoj je upravo bilo reči bila je i ostala, čini se, ključni adut ove franšize – još u prvom filmu Sonnenfeld je prepoznao nemale kapacitete stripa Lowella Cunninghama, a publika je naprosto instinktivno reagovala na poletno-šeretskodobronamerni duh koji je krasio Sonnenfeldov prvenac (na planu cifara, prvi film je u čitavom svetu zaradio oko 590 miliona američkih dolara, dok je (po pitanju kvaliteta) ipak inferiorniji drugi film imao zaradu od 444 miliona američkih dolara. Naravno, kako su nas učili, osim u izvesnim okolnostima, ljubav se ne može kupiti novcem, ali nema sumnje da će ljubitelji ovog stripa i filmskog diptiha u trenu otvoriti svoje buđelare za ulaznicu za nenadanu poslasticu nakon ovako dugog, decenijskog posta. Pa, sve i da dalje caruje golema ekonomska kriza, i ovde i tamo.

A na meniju i...

U “Ljudima u crnom” možete očekivati i kratko (vele, sočno i duhovito) pojavljivanje Lady Gage, tu je i daleko prizornija Nicole Scherzinger, zatim agentica O, koju u dva vremenska toka tumače Emma Thompson i Alice Eve, našlo se mesta i za efektnu posvetu Zedu, liku koji je tumačio veliki Rip Torn, a tu su i scene bekstva iz maksimalno obezbeđenog zatvora za vanzemaljce, pucnjava u kineskom restoranu, a vrhunac filma se odigrava na Cape Carnevalu uoči lansiranja “Apolla”.

Glumac Boris sa FX majstorom Rickom Backerom.

Emma Thompson kao agent Oh.

„Čovek na ivici“ (Man on a Ledge)

J Režija: Asger Leth

J Žanr: akcioni triler

J Uloge: Sam Worthington, Elizabet Banks, Jamie Bell, Ed Harris, Edward…

J Trajanje: 102 minuta

J Distributer: Tuck

ovek na ivici nastao je po scenariju koji je godinama unazad kružio Holivudom praćen krajnje pohvalnim atributima. Sad kada je film snimljen nije baš najjasnije šta je u scenariju ovog ostvarenja pobuđivalo takav entuzijazam kreativaca i moćnika u tamošnjoj fabrici snova jer, ovakav kakav jeste, “Čovek na ivici” ostavlja utisak ne preterano inventivnog trilera koji u sebi sjedinjava dva dobro znana zamajca –komplikovanu pljačku koja svakog trenutka može krenuti po lošem i potrebu da se spere ljaga sa časnog lika i dela. Upravo to sugeriše na nepobitnu derivativnost postavke u srži ovog filma. Međutim, zanimljivo je što u krajnjem zbiru neke od ključnih mana ovog filma bivaju zapravo njegovi ključni aduti. Tako zaplet filma počiva na odveć nategnutoj konstrukciji, ali upravo ta neumerenost ovaj film dovodi u opravdanu komparaciju sa efektnim ostvarenjima iz podžanra akcionog trilera iz zlatne VHS ere u prvoj polovini devedesetih godina minulog veka. Tome treba dodati nekoliko fino sročenih i izvedenih akcionih scena i primetnu dinamičnost filma u celini. Sve to ipak odnosi prevagu u odnosu na pomalo ziheraški klasicistički pristup, nedovoljnu uverljivost premise i nepostojani američki akcenat Sama Worthingtona u naslovnoj ulozi. I tako preko pomenute ivice, ovaj film stiže negde na sredinu puta.

„Američka pita – ponovo na okupu“ (American Reunion)

J Režija: John Hurwitz & Hayden Schlossberg

J Žanr: posttinejdžerska komedija

J Uloge: Jason Biggs, Alyson Hannigan, Seann William Scott, Chris Klein…

J Trajanje: 113 minuta

J Distributer: Tuck

sa dosta pouzdanja se može izreći sud da je polazna “Američka pita” bila film koji je bio značajniji nego što je bio kvalitetan ili inovativan po pitanju konvencija podžanra čiji je i dan-danas jedan od najlakše prepoznatljivih simbola postao. “Američka pita” je dosta toga dugovala bezbrojnim omladinskim filmovima fokusiranim na motiv gubljenja nevinosti i pratećih neuroza i komplikacija. Ipak, nekim čudom to se pokazalo dovoljnim za planetarni filmski megahit, za kojim su usledili dva bioskopska i nekoliko naslova viđenih za DVD distribuciju. Ove godine gotovo svi likovi su na okupu kako bi proslavili 13 godina od mature: već to je dovoljno da se shvati da je “Američka pita – ponovo na okupu” ostvarenje koje je promenilo podžanr u odnosu na inicijalni film u franšizi. Glavni junaci su sada tridesetogodišnjaci i dalje jednako okupirani seksom i srodnim zanimacijama. Slično prvom u nizu, i ovaj film je izveden u formi nekoliko krupnih anegdotskih celina labavo, ali dovoljno vešto uvezanih u jedinstvenu priču. Srećom po film (a i po gledaoce) ovo je dovoljno zabavan film, sa sasvim dovoljno duhovitih rešenja i fino tempiranom opštom atmosferom da se prenebregne činjenica da se radi o tek osrednjem filmu i humoru na koji je lako reagovati smehom, ali smehom koji neizostavno prate i malo stida i instant samoprekora.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Zoran Janković

„Projekat X“ (Project X)

J Režija: Nima Nourizadeh

J Žanr: teen komedija

J Uloge: Thomas Mann, Oliver Cooper, Jonathan Daniel Brown, Dax Flame…

J Trajanje: 88 minuta

J Distributer: Tuck

Projekat X se već sada nameće kao ozbiljan kandidat za titulu ponajboljeg filma unutar sveta američkih bioskopskih ostvarenja. Najavljivan kao ostvarenje visokog koncepta, “Projekat X” je krajnje jednostavan film koji upravo iz te jednostavnosti crpi dobar deo svojih najvažnijih kvaliteta. Naime, autori ovog filma su iz dovoljno srodnog žanra horor filma preuzeli motiv found footagea (pronađenog snimka) i tu već dobrano izraubovanu poštapalicu doveli gotovo do granice apsurdističkog paroksizma. Found footage je ovde poslužio kao efektno sredstvo da se na konsekventno izveden veristički način isprati mirna proslava šesnaestog rođendana jednog od trojice glavnih junaka, koja se potom izrodi u pakleno slavlje sa par hiljada nepozvanih gostiju. Drugi krupan adut ovog ostvarenja je spremnost autora da preispitaju krajnja ograničenja neumerenosti i preterivanja koje strogo kodirani žanr omladinskih komedija može da istrpi u ovom trenutku. Krajnji rezultat je histerična komedija, parada preterivanja i hipertrofija na svakom planu i, što je daleko najvažnije, retko zabavan i smešan film, čijim su autorima zabava i smeh očigledno i bili primarni ciljevi. Rušenje mitologije znane iz filmova Johna Hughesa i ostalih starih majstora podžanra nikada nije bilo ovako neodoljivo.

„Gnev Titana“ (wrath of the Titans)

J Režija: Jonathan Liebesman

J Žanr: akcioni spektakl na mitološke teme

J Uloge: Sam Worthington, Liam Neeson, Edgar Ramirez, Ralph Fiennes…

J Trajanje: 99 minuta

J Distributer: Tuck

Potrebno je dosta dobrovoljnog slepila i udaljenosti od stvarnosti pa da se od akcionog spektakla na mitološke teme iz doba Stare Grčke, pa još i nastavka rimejka starog ostvarenja, očekuju svežina i originalnost. “Gnev Titana”, sasvim prirodno, ne zaslužuje pohvale za kreativnost i osobenost određenih rešenja i aspekata unutar ovog filma, te stoga povode za nešto tiše reči hvale treba tražiti u nešto prikrivenijim dimenzijama ovog naslova. Istini za volju, uprkos raskošnom budžetu (od oko 180 miliona dolara), “Gnev Titana” ostavlja utisak arhaičnosti koji prati pomalo zbunjujući štimung poznat iz ostvarenja znatno niže B lige. Ipak, i bez usiljene jezičke gimnastike, ovde se mogu pohvaliti akcione sekvence, u kojima se dovoljno upadljivo i često očitavaju nešto krupnije ambicije ključnih kreativaca u timu koji stoji iza ovog filma. Dovoljno bučne akcije tako održava privid ravnoteže sa očiglednim zamorom materijala, sa kojim se ovaj serijal suočio već na drugoj stanici. Tas koji pretegne na stranu sveukupnog povoljnog utiska o ovom filmu u celini uzev je Sam Worthington, koji se, barem po pitanju fizikusa i pojave na ekranu, još jednom nudi kao rešenje za dovoljno muževnog i okretnog glavnog glumca u holivudskim naslovima domaćinskijih produkcionih okolnosti.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

„Ustanička ulica“

J Režija: Miroslav Terzić

J Žanr: triler

J Uloge: Gordan Kičić, Uliks Fehmiju, Rade Šerbedžija, Jelena Đokić…

J Trajanje: 97 minuta

J Distributer: Yodi Movie Craftsman

Ustanička ulica je po nekoliko značajnih aspekata prava retkost u srpskom filmu i srpskoj kinematografiji u celini. Kao prvo, reč je o ostvarenju čiji su autori ishodište priče o istrazi koja se tiče davnih dana zatomljenih ratnih zločina tražili u domenu trilera, a svi smo svedoci koliko dugo, istrajno i snažno se srpski film opire iole primetnijem žanrovskom profilisanju. Uz to, može se reći da je “Ustanička ulica” sasvim zadovoljavajuć triler. Osim toga, film pleni ozbiljnošću i delikatnim pristupom odabranoj temi, a mnogo je puta potvrđena istina da upravo serioznost prečesto nedostaje i srpskom filmu i većini onih koji se upinju da unutar njega delaju. Najposle, “Ustanička ulica” je film čije se manjkavosti lako daju razumeti i o kojima se nadahnuto može diskutovati. Kao najkrupniji nedostatak ovde se mora istaći scenario, koji je očito prošao kroz previše ruku, a koji je u krajnjem obliku krcat trapavostima i proizvoljnostima. Ipak, i radeći sa takvim polaznim materijalom, Miroslav Terzić pokazao je zavidnu veštinu i čitav film doveo do kote na kojoj se u “Ustaničkoj ulici” dosta toga može pohvaliti. Vreme će pokazati da ovo ipak nije vesnik promena nabolje u srpskom žanrovskom filmu, ali barem će nam ostati ovdašnji film koji nam neće služiti da mazohistički rastačemo granice transfera neprijatnosti, kao što to uglavnom biva.

„Crna Zorica“

J Režija: Radoslav Pavković, Christina Hadjicharalambous

J Žanr: komedija

J Uloge: Ljuma Penov, Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Nikola Pejaković…

J Trajanje: 80 minuta

J Distributer: Megacom

srpski film ostaje odan svom nesigurnom hodu – nakon nesporno kvalitetnih ostvarenja kao što su “Klip”, “Ustanička ulica”, pa i “Žućko – priča o Radivoju Koraću”, kao neminovnost dogodio se krupan kiks u vidu filma “Crna Zorica”. Iza režije stoji rediteljsko-bračni dvojac Pavković-Hadjicharalambous, a film je dugo proveo u paklu postprodukcije, pa je očigledno da je reč o delu čiji su reditelji ciljali ka komunikativnom filmu… Ipak, dobacilo se tek do slabašnog ostvarenja koje ne smeta preterano, ali kome će brzi zaborav ipak biti najpravičnija sudbina. “Crna Zorica” je osmišljena i najavljivana kao mračna bajka sa elementima crne komedije. Nažalost, sugerisane bajkovitosti ovde je tek u najbleđim tragovima, obećanog mraka ima tek u ne najsrećnije snimljenim scenama, a povrh svega, ovo je izrazito neduhovit film tima koji je dosta toga polagao u duhovitost. Na nesreću, “Zorici” fale ambicioznosti i osobenosti “Ognjenke”, dok je sa zlosrećnim “Ringeraja” povezuje slična zanatska nemuštost i promašaji na gotovo svim bitnim frontovima stvaranja filmova. Dodatni problem predstavlja i krajnje diskutabilan odabir glumaca. Stoga, “Crna Zorica” cilj dočeka tek kao jedan od filmova koje bismo mogli označiti izrazom ne preterano zanimljivih promašaja.

Slika Zvuk Film

Slika Zvuk Film

Pregled tržišta maj 2012

U ovom broju u pregledu tržišta izdvajamo:

aosvežen 4Audio cenovnik

aosvežen AV impuls cenovnik

aosvežen One HiFi cenovnik

Sve cene prikazane u tržišnom pregledu časopisa Hi-Files su maloprodajne, izražene u evrima i sa uračunatim porezom na dodatu vrednost. Moguća su odstupanja zbog kursne razlike, koja je naročito izražena kod proizvođača čije cene se baziraju u engleskim funtama i japanskim jenima. Ove cene su orijentacione i prikupljene su iz cenovnika uvoznika u vreme pripreme časopisa, oko dvadeset dana pre izlaska aktuelnog broja iz štampe. Redakcija Hi-Filesa ni u kom slučaju ne odgovara za tačnost prezentovanih podataka.

AV risiveri

Blu-ray plejeri

CD plejeri

CD plejeri - nastavak

Mrežni plejeri

D/A konverteri

Integrisana stereo pojačala

Integrisana stereo pojačala

- nastavak

Stereo izlazna pojačala

Stereo izlazna pojačala - nastavak

Strujni kablovi

Tjuneri

Strujni razdelnici

Gramofoni

Gramofonske zvučnice

Gramofonska pretpojačala

Stereo pretpojačala

Subwooferi

Kablovi za zvučnike

Cena kablova za zvučnike se odnosi na metar dužine, ako nije drugačije naznačeno

Interkonekcijski kablovi

Centralni zvučnici

Slušalice

HDMI kablovi

Zvučnici

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Zvučnici - nastavak

Stalci za zvučnike