Српски језик за 1. разред гимназија и средњих школа by Izdavačka kuća Eduka

Др Душка Кликовац Мр Љиљана Николић

uk a

ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

rta

Српски језик

Др Душка Кликовац Мр Љиљана Николић

СРПСКИ ЈЕЗИК

ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић Предметни уредник Др Јелена Журић

uk a

Илустрације Младен Анђелковић

rta

Рецензенти Др Светлана Торњански, професор српског језика и књижевности, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад Мр Валентина Паровић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Урош Предић, Панчево Мср Наташа Распоповић, професор српског језика и књижевности Гимназија Врњачка Бања, Врњачка Бања

Дизајн Иван Танић, Агенција Мани два

Издавач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа Цицеро, Београд

Издање бр.: 2, Београд, 2020. Тираж 3000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.3)

КЛИКОВАЦ, Душка, 1960Српски језик 1 : за први разред гимназија и средњих стручних школа / Душка Кликовац ,Љиљана Николић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 2. - Београд : Eduka, 2020 (Београд : Цицеро). - 164 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 3.000. - Решења задатака: стр. 153-159. - Регистри. ISBN 978-86-6013-373-3

1. Николић, Љиљана, 1934-2014 [аутор] COBISS.SR-ID 19117321

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-427/2018-03.

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ................................................................................. 6 ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ........................................................................ 7

rta

Место језика у људском животу.................................................................... 7 Језик као систем знакова.................................................................................. 9 Својства језика и његове функције.......................................................... 11 Језик и комуникација....................................................................................... 16 Варирање (раслојавање) језика................................................................. 17 Науке које се баве језиком............................................................................. 22 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 26

uk a

СРПСКИ ДИЈАЛЕКТИ .....................................................................................29

Призренско-тимочки дијалекат................................................................ 31 Косовско-ресавски дијалекат...................................................................... 33 Шумадијско-војвођански дијалекат........................................................ 35 Источнохерцеговачки дијалекат............................................................... 37 Зетско-рашки дијалекат................................................................................. 38 Млађи икавски дијалекат.............................................................................. 40 Дијалекатска основа српског књижевног језика............................. 42 Екавски и ијекавски изговор....................................................................... 42 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 47 КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО XIX ВЕКА................................49 Старословенски језик...................................................................................... 49 Српскословенски језик .................................................................................. 52 Рускословенски језик ..................................................................................... 55 Руски књижевни језик ................................................................................... 56 Славеносрпски језик ....................................................................................... 57 Писање на народном језику......................................................................... 58 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 60

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ГЛАС, ФОНЕМА И СЛОГ..................................................................................63

rta

Глас............................................................................................................................. 63 Шта је глас у говору и како се артикулише................................... 63 Глас као звук оглашавања....................................................................... 65 Гласови српског књижевног језика .................................................. 66 Сугласник ј....................................................................................................... 72 Сугласник х...................................................................................................... 75 Гласови које је тешко записати............................................................ 76 Фонема..................................................................................................................... 77 Шта је фонема................................................................................................ 77 Дистинктивне опозиције ....................................................................... 78 Фонема и графема....................................................................................... 79 Слог........................................................................................................................... 79 Шта је слог ...................................................................................................... 79 Подела речи на слогове............................................................................ 80 Правопис: како се дели реч на крају реда........................................... 82 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 84 ПРОЗОДИЈА........................................................................................................... 87

uk a

Акценат речи........................................................................................................ 87 Врсте акцената и место акцента у речи ......................................... 87 Ненаглашени дуги слогови.................................................................... 90 Ненаглашене речи (клитике)................................................................ 91 Реченични (логички) акценат.................................................................... 95 Интонација (реченична мелодија)........................................................... 97 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 99 ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И АЛТЕРНАЦИЈЕ ......................................... 101

Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника).............................102 Једначење сугласника по месту изговора (алтернације с : ш, з : ж, х : ш, н : м)......................................................104 Губљење сугласника (упрошћавање сугласничких група) ....................................................106 Сажимање и асимилација самогласника ...........................................109 Палатализација (алтернација к : ч, г : ж, х : ш)...............................111 Сибиларизација (алтернација к : ц, г : з, х : с) ................................113 Јотовање ...............................................................................................................115 Непостојано а (алтернација а : Ø)...........................................................118 Промена л у о (алтернација л : о)...........................................................120 Промена о у е (алтернација о : е)............................................................122

Са�ржај

Превој вокала (алтернације самогласника у оквиру истог корена).................................................................................123 Покретни самогласници .............................................................................124 ШТА СМО НАУЧИЛИ........................................................................................126 ПРАВОПИС.......................................................................................................... 129

rta

Основни принципи правописа српског књижевног језика..........................................................................129 Право�ис и правописни приручници....................................................130 Писање великог слова...................................................................................131 Властита имена........................................................................................131 Прва реч у реченици и издвојеном делу текста....................138 Речи из поштовања................................................................................138 КОЛИКО ЗНАМ..................................................................................................139

uk a

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ......................................................................................153 РЕЧНИК . ...............................................................................................................161 РЕГИСТАР ИМЕНА И ПОЈМОВА ................................................................162

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ПРИМЕР

ДЕФИНИЦИЈА

rta

ОСНОВНИ ТЕКСТ

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ

ВЕЖБАЊА И ЗАДАЦИ сасвим лаки

прилично лаки

uk a

мало тежи

Желим да урадим више...

ДОДАЦИ: шале, цитати, занимљиви подаци и питања, додатна објашњења РЕЧНИК

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ

Mесто језика у људском животу

uk a

rta

Човек се споразумева на многе начине: мимиком, гестовима, погледом; врло сложене поруке се преносе и начином одевања и понашања уопште. Језик је, међутим, најсложеније и најмоћније човеково средство за споразумевање. Истовремено, језик је и једно од основних човекових обележја, без којих он не би био оно што јесте – свесно, разумно, друштвено биће. У сваком тренутку свог свесног постојања ми се, на овај или онај начин, служимо језиком. Језик је толико неодвојив део нашег живота да обично нисмо ни свесни да га употребљавамо; прихватамо га као нешто што се само по себи разуме, као дисање или ход. Језик обично приметимо тек кад га не разумемо (нпр. ако неко проговори на страном језику, употреби нама непознату реч, муца и сл.) или, напротив, кад се неко користи језиком нарочито маштовито и креативно.

Колико говоримо Човек је уроњен у језик. Током једног сата обичног разговора ми разменимо и до 4–5000 речи; спикер на радију за то време прочита 7–8000 речи; а ми сами, читајући књигу или новине, савлађујемо неких 12–14.000 речи на сат. Према томе, ако по један сат проведемо ћаскајући, слушајући говорну емисију на радију и читајући, ми само за то време изговоримо или примимо око 25.000 речи, што значи да током једног активног дана можда „обрнемо” и свих 100.000!

Језик је, као и сам људски живот, чији је он нераздвојни пратилац, веома сложена појава. Ипак се могу разграничити његова три вида. (1) Језик је, као систем знакова намењен комуникацији, својство читавог људског рода. Способност коришћења таквим знаковима урођена је; у том смислу је језик о�ш�ељу�ска, биолошка �ојава и разликује човека од животињских врста. Како се споразумевају животиње О томе како се животиње међусобно споразумевају мало се зна. И оне се при томе користе различитим чулима: шаљу и примају мирисне, светлосне, електричне и звучне сигнале, заузимају различите положаје тела, мењају пигментацију итд. Слонови се највише споразумевају звуковима који су испод људског прага чујности. Мрави пак комуницирају додиром антена и мирисом. А китови се споразумевају гласовима сличним певању, који се чују на стотине километара далеко; својим „песмама” може се разликовати једна група китова од друге, па чак и појединачни китови између себе.

(Из књиге Ранка Бугарског Уво� у о�ш�у лин�вис�ику, прилагођено)

Реч комуникáција значи „споразумевање, општење; веза, додир, контакт”. Она долази од латинског communicatio, која у основи има реч communis – „заједнички”. Исту ту реч у основи има и реч комуници́ рати (од лат. communicare – дословно: „учинити заједничким”), која значи „општити, размењивати поруке”, али и „бити повезан, имати везу с неким/нечим”. Онај који лако успоставља контакт с другима је ко̏ муникатӣван. Од речи communis постале су и речи кому́ на („општина; заједница”), ко̏ муна̄ лан („општински”), кому̀ нāлије („општински послови – саобраћај, водовод, канализација”), комунѝзам („(замишљено) бескласно друштвено-економско 7 уређење”) итд.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

(2) Општељудска моћ говора исказује се увек као неки посебни језик, који је својство одређене друштвене заједнице и разликује се од језикâ других заједница. Језик и друштво зависе једно од другог: без језика нема друштва, али се и сâм језик остварује само у друштву. Језик, дакле, постоји и на �ру�ном или социолошком плану.

Реч сѝнхрōнија (изговара се и синхрòнија) – која означава проучавање језичких појава какве су у једном временском пресеку – долази од грчког sýn – „са” и chrónos – „време”. Реч дијахрòнија – која означава проучавање развоја језичких појава – у првом делу садржи грчку реч diá, која значи „кроз”, а у другом делу опет реч chrónos – „време”. 8

’Начи... Мис’им стварно... Како ме сви смарају!

po Особине језика као појаве, односно заједничка обележја свих језика, проучава општа лингвистика. Она је израсла на темељу филологије – науке која проучава пре свега књижевност неког народа у контексту његове историје и културе. Везе између језичких и друштвених појава проучава социолингвистика, а оне између језичких и психичких појава – психолингвистика. Поређењем језика бави се упоредна или компаративна лингвистика. На сва поменута три плана језик је подложан променама. Најпре, он је настао постепеном еволуцијом од примитивнијих начина општења, упоредо са еволуцијом човека од мање развијених врста. Даље, промене у животу људских заједница праћене су променама у њиховим језицима. Најзад, језик сваког човека се мења и током његовог живота, упоредо са његовим одрастањем и сазревањем. Према томе, језик се може посматрати синхронијски – онакав какав је у једном тренутку, и дијахронијски – онако како се развија и мења.

Реч лингвѝстика нам је дошла из француског језика (linguistique), а француска реч потиче од латинског lingua – „језик”. Реч филолòгија потиче од грчког philоlogía, а ова друга садржи две речи: phílos – „љубав” и logía – „знање” (од lógos – „реч, разум”). Грчка реч је, дакле, означавала љубав према знању. Затим ју је примио латински језик, а у европске језике дошла је преко француског philologie, у значењу „љубав према књижевности”.

Кад узмемо у обзир све релевантне чињенице, долазимо до закључка да би твоје оцене могле бити боље...

rta

(3) Језик је и својство сваког појединца, којим овај исказује своје особености: својим начином говора сваки човек се разликује од других. Тако је човек одређен језиком и на ин�иви�уалном или �сихолошком плану.

uk a

Зашто је тешко одредити колико у свету има језика Колико у свету тачно има језика, не може се поуздано утврдити – највише због тога што се не зна увек шта треба сматрати језиком, а шта дијалектом. Критеријум разумљивости често је варљив – што се показује и код неких добро познатих језика (нпр. шведски, дански и норвешки се међусобно мање разликују него енглески који се говори у Енглеској и у Тексасу). Проблем разграничења између језика и дијалекта нарочито је велик кад неки језик нема писмо. Рачуна се, ипак, да језикâ у свету има близу 5000 – али се процењује и да је отприлике 90 процената њих пред изумирањем!

О�ш�и �ојмови о језику

Кад се појавило електронско средство за рачунање (а и за друге операције), појавила се и потреба за термином који ће га означити. Напиши који је од следећих термина преузет из енглеског језика, а који је домаћи новостворени термин: компјутер: ___________________________; рачунар: _____________________________. Шта означава наша старија реч рачунаљка? _____________________________________________

2. У српском језику разликују се очев брат – с�риц и мајчин брат – ујак, што у не-

Шта је језик?

uk a

Језик као систем знакова

rta

ким другим језицима није случај. Исто тако, женина мајка је нешто различито од мужевљеве мајке: једна је �аш�а, друга свекрва. Напиши шта значе следеће речи: а) је�рва: _________________________________________________________; б) заова: __________________________________________________________; в) �ашено�: _______________________________________________________. Такво богатство израза говори о строгом устројству наше патријархалне заједнице. Зашто се неки од тих израза у савременом језику губе? __________________________________________________________________________________________________

Језик је систем знакова који служи комуникацији (општењу) међу људима, и који човеку омогућује развијен друштвени и душевни живот.

Разјаснимо неке појмове из ове дефиниције. Шта је, најпре, систем? То је организована целина чији делови (елементи) стоје у одређеним међусобним односима (који се једном речју зову структура). Језички систем је састављен од језичких знакова – симбола који означавају неки део или аспект света који човека окружује. Језички знак повезује „одсечак” значења са „одсечком” звука. На пример, реч �ас повезује нашу представу о псу (појам пса) са скупином гласова �-а-с. Симболи су конвенционални знакови – настали као резултат неке врсте друштвеног договора. На пример, између појма пса и низа гласова �-а-с не постоји никаква сличност или „природна” веза. Да је то тако, доказ нам је већ сâмо постојање различитих језика: иста домаћа животиња се на

Реч структýра, која значи „састав, склоп, устројство”, долази из латинског, где гласи structura; та је пак реч постала од глагола struere – „градити”. Реч сѝстēм долази од грчког sýstēma, а ова је постала од глагола synistánai, који значи „састављати”.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

rta

Изговорена реч аутоматски, независно од наше воље, изазива у свести одговарајући појам. На пример, шта се догађа ако ти неко каже: „Немој да замислиш палму на пустом острву”? Можеш ли да је не замислиш?

Можемо ли одвојити звук речи од њеног значења

српском језику назива �ас, на француском chien, на енглеском dog, а на немачком Hund. Језик је састављен од јединица које се комбинују по неким правилима. Јединице нижег реда међусобно се комбинују, образујући јединице другог, вишег реда. Најниже јединице у језику јесу гласови, одн. фонеме. Њиховим комбиновањем настају морфеме и речи. Комбиновањем речи настају синтагме и реченице, а од реченица – текстови. Сваки од тих језичких нивоа има своја сопствена правила комбиновања, која се разликују од правила која важе на другим нивоима. Чак и кад једна јединица може припадати различитим језичким нивоима, она на сваком том нивоу има различиту природу – тако да су у питању, заправо, различите јединице. На пример, о може бити глас (нпр. у речи око), може бити морфема (нпр. у речи �а�-о-бран), може бит цела реч (Шешир виси о клину), а може сама сачињавати цео исказ (нпр. узвик О!, који је еквивалент читаве реченице).

3. А може бити:

uk a

а) глас и слово; в) реч; б) морфема; г) еквивалент читаве реченице. Заокружи слова испред тачних одговора.

4. Напиши шта све може бити у: _____________________________________________________________.

Својства језика и његове функције

Хијерàрхија (од грч. hierarchía) такав је поредак у којем су појаве поређане од најниже до највише. Говори се, на пример, о црквеној, чиновничкој, �руш�веној хијерархији.

Еконòмичан значи „који не изискује велике трошкове, који доноси уштеду”. Та нам реч долази од француске речи économique, а ова потиче од грчког oíkos – „дом, кућа”.

1) Језик је, видели смо, хијерархијска структура: јединице нижег реда својим комбиновањем образују јединице вишег реда. Тако се комбиновањем гласова образују речи, од речи се стварају реченице, а реченице творе текстове. Сваки од тих планова језичке структуре – који се називају језички нивои – има своја правила, која дозвољавају неке комбинације, а искључују неке друге. Правила комбиновања језичких јединица у јединице вишег реда сачињавају граматику једног језика. Захваљујући таквом свом начину организације, језик је економичан систем: од свега, рецимо, тридесетак гласова образују се десетине хиљада речи, а од ових бесконачно много реченица. 2) Захваљујући таквом начину организације, језик је и продуктиван, и тако усклађен са стваралачком природом човека.

О�ш�и �ојмови о језику

Наиме, човек непрекидно ствара и разумева нове исказе, које раније никад није чуо. На тај начин је у стању да изражава стално нова искуства.

Про̏ дуктӣван (од лат. productivus) значи „који ствара, који производи”.

4) Језик се усваја и преноси културним путем, што значи и да мора изнова да се учи у свакој генерацији. Ниједна генерација не усвоји систем који је сасвим исти као онај којим је владала претходна генерација; стога се језик непрекидно мења.

Речју култу́ ра означава се свеукупност материјалних и духовних вредности које је човечанство створило и развило у току своје историје. Она долази од латинске речи cultura, а ова, опет од глагола colere, који значи „гајити, неговати”.

Од гласова �, а, р, с, � начини што већи број речи. У једној речи не мораш употребити све гласове, или можеш поновити неки глас двапут или више пута. _______________________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________

uk a

rta

3) Језик се одликује и „измештеношћу” у простору и времену. Наиме, језиком се не мора говорити само о ономе што је овде и сада већ и о ономе што се догађа на другом месту или је везано за друго време. Језиком, штавише, говоримо и о стварима које не постоје – кад пустимо машти на вољу или лажемо.

6. Од следећих делова начини што већи број речи:

ви�-, кућ-, из-, -е-, -�и, -а, -ик, -ица, -љив, -ни. _______________________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________

Од следећих речи начини неколико реченица. Једна означава оно што се може у стварности десити, а остале не. Можеш ли и то друго, захваљујући језику, да замислиш? веверица, дрво, сакрити се, иза, плашљив. _______________________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

У људском животу језик обавља мноштво улога.

rta

(2) Језик има и сазнајну (когнитивну) функцију: учествује у мишљењу и човековом виђењу света. Језик и мишљење се не подударају: постоје активности које подразумевају мишљење а да оно притом није посредовано језиком. Такве активности су, на пример, вожња аутомобила или играње шаха, као и сликање или слушање музике. С друге стране, човек може производити гласове који нису повезани с неким садржајем – тако чине пре свега бебе. Међутим, језик и мишљење се најчешће међусобно подразумевају: језик по правилу изражава мисли, али учествује и у њиховом обликовању. Наиме, људско мишљење не би било такво какво је да није посредовано језиком: језиком разлажемо свет око себе на делове, а он нам служи и да замислимо нешто што не постоји. Језик, такође, помаже тачнијем мишљењу и пунијем доживљају стварности. Стога можемо рећи да су језик и мисао повезани као две стране истог новчића.

uk a

Упркос блиској повезаности мишљења и језика, логика у мишљењу није исто што и логика у језику. Језик има особине које са гледишта логике могу изгледати противречне. На пример, ако неко каже Чувај се �а не �а�неш!, да ли он саговорнику каже да треба да се чува не-�а�а (како је рекао) или �а�а? Дакле, језик има сопствену „логику”.

Језик и логика

(1) Најважнија функција језика јесте комуникацијска: језик је основно средство општења међу људима. Језиком се ствара и учвршћује веза међу људима, осећање блискости и заједништва; стога се може рећи да од језика зависи и сам опстанак људских заједница.

8. Поређај следеће реченице по реду (да сачињавају везани текст), тако што ћеш

испред сваке уписати њен редни број:

_____ Рецимо, Вавилонци су желели да упознају небо јер су веровали да судбина владара зависи од кретања звезда и планета. _____ Mater artium neccessitas. _____ Међутим, у неким случајевима нове изуме покренуло је и сујеверје. _____ Тако су говорили стари Римљани – нужда је мајка свих вештина. _____ Тако је рођен телескоп.

Реч интерàкција значи „међусобни утицај, узајамно деловање (природних појава, предмета, људи, друштвених група итд.)”. Придев је интерàкти̅ ван. Први део тих речи, ин�ер-, долази од латинског inter, што значи „међу, између”, и означава везу, спој, посредништво. 12

И однос између језика и стварности је сложен. Обично нам се чини да језиком изражавамо садржаје који су од њега независни и унапред дати – нпр. да њиме именујемо предмете и односе који већ постоје у стварности. Другим речима, изгледа нам да је језик прост одраз, одсликавање постојећег света. Међутим, језик је резултат човековог разумевања све�а, његове ин�еракције са све�ом. За разумевање односа између језика и стварности кључни је појам категоризације – сврставања појава у групе за потребе

О�ш�и �ојмови о језику

Реч катèгōрија (од грчког katēgoría, што значи „тужба, тврдња”) значи „група једнородних или сличних предмета, појава или појмова”. Категòрисати или категòризовати значи „сврст(ав)ати, груписати у категорије”. Ка̏ тегоријāлан или категòрӣјски је онај који се односи на категорију. Исти грчки корен као и реч ка�еīорија, али различито значење у српском језику, има придев категòричан – „јасно одређен, одлучан; о коме нема сумње” (нпр. ка�еīорична нареgба).

uk a

rta

мишљења и комуницирања. Наиме, кад бисмо сваку ствар на свету називали другим именом, општење међу људима не би било могуће, јер мозак не би био у стању да ускладишти толико података. Стога се предмети и појаве сврставају у групе које се називају категорије, и свака од њих именује се једним именом: ��ица, с�олица, облак, �лаво, ле�о, �рча�и, �ева�и итд. Различити језици на различите начине категоризују предмете и појаве. На пример, оно што је за нас рука, на енглеском су две ствари: arm („цела рука”) и hand („шака”); стога енглески каже да се приликом руковања пружа шака, а не рука. Тамо где руски језик разликује две боје – голубой и синий – српски „види” само једну: �лав. Док на српском језику поток жубори а птичице цвркућу, француски ова два звука „чује” као један и назива gazouiller (изговара се �азује). Док се у српском језику за описивање догађаја у прошлости употребљавају само три или четири прошла времена, енглески сматра да их је потребно далеко већи број, док је руском довољно само једно. Сваки језик, дакле, донекле различито „види” спољни свет. А да језик врши категоризацију и на основу неких друштвених критеријума, видимо, рецимо, по разликовању родова у нашем (и не само нашем) језику. Наиме, именице природног мушког и женског рода означавају бића мушког и женског пола: мушкарац и �ечак су граматичког мушког, а жена и �евојчица женског рода. У језику, међутим, именице које означавају неодрасле јединке, као што су �е�е, че�о, мла�унче, граматички су средњег рода, иако одговарајућа бића нису „средњег” пола. То значи да, са гледишта друштвеног живота заједнице, пол тих бића (још увек) није важан. Дакле, не само што „логика” у језику није исто што и логика у мишљењу, него и сваки језик има своју сопствену „логику”, која у другом неком језику не важи.

Нацртане предмете сврстај у категорије „шоља” и „тањир” (поред назива тих категорија упиши бројеве предмета): 1

5 6

„Шоља”: _____________________________; „тањир”: _____________________________. Неки од нацртаних предмета по неким својствима су слични шољи, а по некима тањиру; другим речима, налазе се на граници између двеју категорија. То су: _______________________________.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

10. Следеће речи поређај тако да означавају распон од најслабијег до најјачег

осећања:

а) раздраганост, ведрина, одушевљење, веселост, радост: ______________________________________________________________________________________________; б) стрепња, ужас, бојазан, паника, страх: ______________________________________________________________________________________________. Закључујемо:

а) језик сегментује само видљиве појаве; б) језик сегментује и распоне (континууме) емоционалног живота. Заокружи слова испред тачних одговора.

11. Језиком се може говорити и о ономе што не постоји. Покушај да се сетиш неких

rta

речи којима се означавају измишљени појмови: _________________________________________________________________________________________________.

12. Радња која ће се тек догодити најчешће се означава глаголским обликом који

се назива __________________, а она за коју претпостављамо да се може догодити глаголским обликом који се назива ______________________.

uk a

(3) Језик има и културну функцију: служи за бележење догађаја, за усмена предања, историјске записе и хронике, за утврђивање законика, устава, различитих споразума и уговора и других докумената важних за цивилизацију. На тој функцији почива култура једне заједнице.

(4) Језик је и симбол групног идентитета – тј. етничке, националне, верске, класне или неке друге групне припадности. То је симболичка функција језика. За језик у тој функцији везују се јаке колективне емоције. Он тада служи повезаности унутар једне групе и њеном разграничењу од других група.

О�ш�и �ојмови о језику

(5) Језик може имати и естетску функцију – било онда кад се људи поигравају звуковима језика (као у разбрајалицама, брзалицама и сл.) или кад стварају сложене односе између звука и значења у књижевноуметничким делима. Клупчићем ћу те, калемчићем ћеш ме. Тешко свуда своме без својега. (Нар. пословица) Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. (А. Шантић, Вече на шкољу)

rta

а) б) в)

13. Објасни шта је занимљиво у звучању следећих језичких творевина:

(6) Језик служи и за емоционално олакшање, одн. ослобађање менталне енергије кад смо напети. У ту сврху служе нарочито узвици и псовке.

14. Напиши којим се узвицима изражавају следећа осећања одн. осећаји:

_____________________________; _____________________________; _____________________________; _____________________________.

uk a

а) бол: б) гађење, одвратност: в) изненађење: г) презир:

(7) Језик може имати и контактну функцију – кад служи успостављању или одржавању контакта са саговорником. То се чини поздравима и разговорним формулама које следе за њима (Добар �ан!, Како с�е?), а у току разговора говорник може проверавати да ли комуникација тече како треба и има ли сметњи (Да ли ме разуме�е?, Да ли ме чује�е?). Контактну функцију језик има и сваки пут кад говоримо да бисмо избегли ћутање, нарочито у друштву непознатих људи.

15. Када реченица Г�е си? има комуникативну, а кад контактну функцију?

16. О чему непознати људи најчешће причају да би избегли ћутање, нпр. у лифту

или возу? Другим речима, која је тема најнеутралнија и тиче се свих? ______________________________________________________________________________________________

о се сам савешује, ђаво му оgīовара.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Језик и комуникација

uk a

Реч цивилизáција означава висок ступањ друштвеног развоја и културе (умећа, знања, вештина, назора и сл.). Долази од француске речи civilisation, а ова од лат. civilis – „градски, грађански”. Цѝвилизовāн значи „просвећен, образован, културан”, као у изразима цивилизован човек или цивилизован �ос�у�ак.

rta

Шта год се каже на латинском, звучи мудро.

Quidquid latine dictum sit, altum viditur.

Језик, дакле, служи општењу међу људима. Он нам, најпре, омогућава да обликујемо своје мисли, осећања, жеље и сл. – садржаје нашег менталног живота – а затим и да их саопштимо другима. Језиком некога обавештавамо о нечему, питамо га, молимо, захтевамо од њега нешто, забрањујемо му, саветујемо га, хвалимо га, грдимо, обећавамо, дајемо комплименте и чинимо различите друге ствари. Са гледишта науке о језику, не постоје тзв. примитивни и развијени језици: сваки језик је прикладан за заједницу која се њиме користи. Што се граматике тиче, понекад језици неразвијених заједница имају сложеније граматичке системе него неки велики језици савремене цивилизације; а што се броја речи тиче, богат речник је последица друштвеног развоја – језик се развија заједно са заједницом којој служи. Неки језици – нпр. грчки, латински, санскр(и)т, арапски, енглески, француски, руски – развили су, захваљујући историјским околностима, свој потенцијал више него језици неких других народа. Осим што могу да комуницирају непосредно, људи могу да комуницирају и ако су удаљени просторно и временски. Наиме, човек је развио системе за чување информација изван свог мозга, чиме је своја искуства и сазнања учинио доступним и својим удаљеним савременицима и потомству. То се догодило пре свега проналаском �исма (пре око 5000 година) и ш�ам�е (пре око 1000 година); новије време донело је �елекомуникацијске сис�еме и елек�ронске рачунаре. Таква комуникација омогућила је настанак цивилизације, која почива на колективном знању и искуству.

Како су настала прва писма Прва писма су се, по свој прилици, развила независно једно од другог, у различитим временским раздобљима и у разним крајевима света – у Месопотамији и Египту, Кини, Средњој Америци и, можда, Индији. Најстарије писмо је сумерско, забележено око 3200. године пре н. е. на глиненим плочицама. Настало је из изразито практичних потреба: ради трговине. Затим се пишу магијски и религијски текстови, званични прогласи и закони. На крају се јављају хронике и записи поучног, научног и забавног садржаја.

Развој сумерског писма година пре нове ере 3200 3000 2400 1000

(Подаци узети из књиге Ранка Бугарског Писмо)

Шшо се чешће разīовара, шо се боље gоīовара.

О�ш�и �ојмови о језику

Варирање (раслојавање) језика Врсте језичког варирања

Ниједан језик – па ни српски – није једнообразан, него се појављује у различитим ликовима. Он је различит у зависности од тога да ли служи уметничком или неуметничком изражавању, да ли се њиме говори или пише, у којој се прилици употребљава, која га друштвена група употребљава итд. Другим речима, језик варира (или, како се често каже, раслојава се) – а резултат тог варирања јесте постојање његових различитих ликова – варијетета.

rta

Постоје различите врсте варирања (раслојавања). Најважније су следеће:

Реч вари́ рати (која долази од лат. variare) значи „јављати се у различитим облицима, видовима”, али и „мењати облик нечему, уносити измене у нешто” (нпр. варира�и с�ил). Реч варијѐте̄ т (од лат. varietas, што потиче од varius – „разнолик”) среће се и у другим областима и има опште значење „један из групе сродних облика, врста”.

1) територијално – којим настају дијалекти; 2) социјално – којим настају социолекти; 3) функционално – којим настају функционални стилови; 4) индивидуално – којим настају идиолекти.

uk a

Поред тога, једна друштвена заједница може изабрати један варијетет – обично дијалекат – и уздићи га на ранг књижевног (стандардног) језика. Други дијалекти тиме постају супстандардни.

Територијално варирање: дијалекти

Српским језиком се различито говори на различитим подручјима, и ти његови територијални варијетети називају се дијалекти. Они се међусобно разликују по изговору гласова, акцентовању речи, облицима и творби речи, синтаксичким правилима и речнику. Српски језик се, дакле, може посматрати као збир дијалеката који га чине. Појам дијалекта се, међутим, најчешће супротставља појму књижевног (стандардног) језика. Са лингвистичке тачке гледишта, између њих нема разлике: и један и други су систем језичких знакова којима се у међусобној комуникацији служе припадници одређене заједнице. У том смислу нема ни „бољих” ни „горих” дијалеката: сваки одговара потребама уже заједнице којој служи. Разлика између дијалекта и књижевног језика јесте у функцијама које обављају и у друштвеном статусу. Дијалекат се остварује претежно у говору и њиме се служе говор-

Префикс суб- (од лат. sub) значи „под, испод” (нпр. суба�омски – „који је мањи од атома”, суб�оларан – „који се налази у близини пола” итд.).

Реч стàндард дошла нам је из енглеског (standard), а значи „оно што се сматра нормалним, прихваћеним, што је у складу с важећим мерилима; норма”. Одатле и стàндардан – „узоран, сагласан с важећим мерилима и прописима”.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Реч прèстӣж нема везе са глаголом �рес�ићи, него је преузета из француског језика: prestige (од лат. praestigium) значи „углед; надмоћ коју неко има захваљујући свом угледу и утицају”.

ници на ограниченој територији. Књижевни језик служи као средство споразумевања целој друштвеној заједници, у свим областима живота, како у говору тако и у писању. За књижевни језик се везују и осећања националне, политичке и културне припадности. Због тога књижевни језик ужива друштвени престиж. 17. Шта мислиш – треба ли чувати и неговати свој ма-

терњи говор, без обзира на то да ли се и у којој мери у њему налазе особине различите од особина књижевног језика?

uk a

Реч дилéма, која значи „неизвесност, недоумица”, преузели смо из грчког језика. Грчко dílēmma долази од di- – „двапут” и lêmma – „претпоставка”. Префикс �и- налазимо и у другим речима: �ис�их, �иокси�, �ио�а итд.

rta

Ово може бити тема за усмену расправу. У расправи полазимо од дилеме, у вези с којом износимо неке тезе (тврдње). Током расправе износимо аргументе за те тезе и против њих. Аргументи подразумевају чињенице и расуђивање о њима. На крају расправе можемо наћи заједничко решење дилеме и доћи до оног што сматрамо истином; али чак и ако се не сложимо, сви ћемо боље разумети тему о којој смо расправљали – а и једни друге.

Тéза – „полазна претпоставка, тврдња” – долази од грчке речи thésis, а ова значи „постављање”.

• Своје мишљење износимо јасно, прецизно и сажето – да би нас други добро разумели и да бисмо и њима оставили времена да кажу шта мисле. • Друге слушамо пажљиво и с уважавањем, не упадајући у реч. Трудимо се да разумемо шта говоре и да објективно проценимо њихове аргументе. • Свој став не намећемо другима, него се трудимо да га образложимо и докажемо да је он исправан. • Говоримо одмереним и озбиљним тоном, чак и онда кад се са туђим ставом не слажемо. • Имамо на уму да је циљ расправе да дођемо до истине или да унапредимо своју мисао, а не да се покаже да смо баш ми у праву. • Друге учеснике у расправи видимо као своје драгоцене сараднике: њихови аргументи подстичу нас да размишљамо и да тему сагледамо са различитих страна.

Аргу̀ мен(а)т (од лат. argumentum) значи „доказ, образложење”.

У току расправе понашамо се на следећи начин.

18. Обликуј своје излагање у писани текст.

О�ш�и �ојмови о језику

Социјално варирање: социолекти

rta

Варијетети настали социјалним варирањем – социолекти – одлика су различитих друштвених група. Те групе могу бити образоване према узрасту (тако да је говор деце различит од говора омладине, а овај је различит од говора одраслих), према полу (тако да је језик којим се служе мушкарци и жене најчешће унеколико различит), према друштвеном статусу, образовању, професији и сл. Такве групе стварају жаргоне – варијетете којима изграђују свој групни идентитет и којима се разграничавају од остатка друштва. Жаргон тада служи као знак распознавања унутар групе и њиме се из комуникације искључују они који тој групи не припадају. Речи које су својствене само жаргону називају се жаргонизми. Жаргони не припадају књижевном језику – супстандардни су. Стога морамо пазити у којим их приликама употребљавамо.

19. Мушкарци и жене говоре донекле различито. Ко ће обично имати развијенији реч-

ник у области спорта? ____________________ А у области одевања и боја? _____________________ Ко ће лакше прећи са саговорником на „ти”? ____________________ „Чији” придев је сла�ак, ако се односи на ствари? ___________________

uk a

20. Напиши неколико омладинских жаргонизама који значе „одлично”:

________________________________________________________________________________________________.

Књижевни језик и супстандард

Једна језичка заједница, достигавши виши ниво цивилизацијског развоја, нормира свој језик – прописује правила добре, исправне употребе језика. Нормирањем се ствара књижевни (стандардни) језик. Норму обликују стручњаци, а прихвата је цело друштво. Књижевни језик се, дакле, развија плански, бива описан у граматикама и речницима и трајно забележен у књигама и другим документима. То је језик на којем се одвија књижевно и научно стваралаштво, на којем се развија култура, на којем се обавља администрација и јавно комуницира. Књижевни језик се најчешће ствара тако што се одабере један језички варијетет – обично дијалекат – и његове особине (или неке од њих) пропишу се као узорне. Који ће дијалекат бити нормиран, тј. одабран као основа књижевног језика, не зависи од његових језичких особина, него од других околности: од тога колико је подручје на коме се говори тим дијалектом

Реч нôрма (лат. norma) значи „правило, пропис”, па онда и „све што је уобичајено и прихваћено у једној језичкој заједници; скуп правила која одређују шта спада у књижевни (стандардни) језик”. Од истог корена (лат. normalis) потичу и речи нòрмāлан/но̏ рмāлан („уобичајен, редован”, али и „психички здрав”) и, преко француског, нормáла („редовно, уобичајено стање”) и нормàлизовати („довести у нормално стање”). 19

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

економски развијено, политички снажно, културно значајно итд. Други дијалекти, а и особине одабраног дијалекта које норма није прихватила, остају супстандардни. Супстандарду, како смо видели, припадају и жаргони. Норма стандардног језика захвата све језичке нивое, па говоримо о ортоепској норми (која прописује правила изговора), ортографској или правописној норми (прописује правила писања), морфолошкој, синтаксичкој, лексичкој и стилистичкој норми. Норма је утврђена у правописима, граматикама, речницима и различитим приручницима. Књижевни језик мора да буде нормиран довољно чврсто да би опстао, али и довољно еластично да у себе прими нове облике културног и друштвеног живота.

Реч која у српском гласи грамàтика, у латинском језику гласила је исто тако – grammatica, а у латински је дошла из грчког. Грчко grammatikе̄́ (téchnē) значило је „вештина писања” и настало је од grámma – „слово”, а ово последње је у вези са gráphein – „цртати, писати”.

rta

21. Напиши којој врсти норме – ортоепској, ортографској, морфолошкој, синтаксичкој,

uk a

лексичкој, стилистичкој – припадају следећа правила: а) Каже се виши, а не височији. ________________________ б) Каже се чичак, а не ћићак. ________________________ в) Каже се намењен нечему, а не намењен за неш�о. _______________________ г) Пише се Марко Марковић, а не марко марковић. _______________________ д) Боље је рећи �а бисмо решили �роблем него у циљу решавања �роблема. _______________________ ђ) Треба рећи у�ружење, а не асоцијација. ________________________

Функционално варирање: функционални стилови

Функционални стилови су обликовани према областима људске делатности. Можемо их поделити на следећи начин: Функционални стилови

За споразумевање

Језички стил личне комуникације

Књижевноуметнички

Језички стилови јавне комуникације Научни

Административни Публицистички

О�ш�и �ојмови о језику

22. Напиши којим функционалним стиловима припадају следећи текстови:

а) Међународни филмски фестивал ФЕСТ почиње вечерас у Београду, а до сада је продато 65.000 улазница за пројекције 75 филмова, који ће бити приказани у шест програма, саопштили су данас организатори. _____________________________________

б) Цимни ме вечерас, па да се видимо. Ајде ћао! _____________________________________

rta

в) Путник је дужан да у свему поштује царинске, девизне и друге прописе Републике Србије, транзитних земаља и оних у којима борави. За путовања малолетних лица у пратњи рођака, пријатеља или трећих лица потребна је изјава о сагласности родитеља оверена од стране надлежног органа општине. _____________________________________ _____________________________________

г) Суштина језичке комуникације јесте преношење граматички обликованих и лексички отеловљених значења између пошиљаоца и примаоца поруке.

uk a

Индивидуално варирање: идиолекти

Језик сваког појединца у неком друштву различит је – јер проистиче из његовог индивидуалног животног искуства, образовања, склоности, темперамента итд. Другим речима, неко не мора бити писац да би се његов говор разликовао од говора свих других припадника једне говорне заједнице – мада је језик писаца свакако најупечатљивији.

Први део речи и�иолека�, идио-, потиче од грчког ídios, што значи „сопствен, лични, особен”.

23. Шта о саговорнику можемо да сазнамо на основу његовог језика и говора? Зашто

се каже „Проговори, да видим ко си”? Одговор напиши у свесци.

Боље је ūоклизнуши ноīом неīо језиком.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Науке које се баве језиком Булевар Револуције и овог јутра тече низбрдо. Жуборе мотори, гргућу ауспуси, цвркућу кочнице. Са обе стране процветали црвени, жути и зелени семафори. Лепо летње јутро. (Афоризам из збирке Душана Радовића Беоīра�е, �обро ју�ро)

uk a

rta

(1) Пођимо од јединица најнижег нивоа. Ако се изговара, овај текст је сачињен од гласова; у писању је сачињен од слова. Гласове проучавају фонетика и фонологија. Ова прва се бави начином њиховог изговора и њиховим акустичким особинама – дакле, гласовима као физиолошким и физичким појавама. Ова друга гласове посматра са гледишта њихове функције у језику. На пример, фонетика утврђује да је глас ж у речи жу� са гледишта акустичких својстава звучни шумни сугласник и да се артикулише на предњем непцу. Фонологија утврђује да тај глас у истој речи разликује ту реч од других: на том месту могли би стајати гласови љ, � или к, и онда би то биле друге речи: љу�, �у� и ку�. Фонетика и фонологија баве се и структуром слога. У оквиру ових наука бележи се, на пример, да је реч жу� једносложна, при чему је тај слог затворен, а реч зелен двосложна, при чему је први слог отворен, а други затворен. Фонетика и фонологија се баве и прозодијом – појавама у говору које се протежу на низ гласова. У питању су акценат речи, реченични акценат, реченична мелодија и сл. На пример, примећујемо да се реч жу� изговара са дугосилазним акцентом ако стоји у мушком роду, а са дугоузлазним ако стоји у женском (жу̑ � – жу́ �а). Примећујемо, такође, да реч и нема сопствени акценат, него да се у изговору везује за реч која следи: оно што се пише и овоī изговара се иовоī. Реченице у овом тексту изговорене су с одговарајућом мелодијом (интонацијом). Пошто су све обавештајне, њихов тон најпре расте, а затим пада.

(2) Комбинацијом гласова добијају се јединице вишег нивоа – морфеме (најмање јединице које имају значење) и речи. Морфемама, као и речима са гледишта њихове промене и грађења, бави се морфологија. Уочавамо, на пример, да се именица ју�ро мења другачије него именица с�рана, а ове опет различито од глагола цврку�а�и. Реч низбр�о је пак непроменљива. Бавећи се морфологијом, примећујемо и да је глагол �роцве�а�и састављен од префикса �ро- и глагола цве�а�и, чиме је од несвршеног глагола постао свршени. Пошто се гласовне промене тичу промена којима подлежу гласови у међусобном додиру приликом промене или

О�ш�и �ојмови о језику

грађења речи, њима се бави наука на граници између фонологије и морфологије – морфофонологија. Ова наука, рецимо, утврђује да се у промени речи аус�ух завршно х смењује са с (аус�ух – аус�уси).

uk a

rta

(3) Речима, али овог пута са гледишта њихових значења, бави се лексикологија. Основна јединица те науке јесте лексема – реч као део речничког фонда (лексике) једног језика. Неке од лексема које срећемо у тексту јесу ју�ро, �ећи, низбр�о итд. Лексикологија се бави значењима појединачних речи, као и значењским односима међу речима. Речима се бави и лексикографија, као делатност израде речника и теорија о изради речника. Устаљеним изразима чије значење надилази скуп значења речи од којих се они састоје – тзв. фразеологизмима – бави се фразеологија. Она, рецимо, бележи израз кренула су кола низбр�о, који значи „пошло је све наопако”. А терминима, као посебном врстом лексема, бави се терминологија. Постанак речи истражује етимологија; она, рецимо, утврђује да и жу�, и зелен, и зла�о долазе из истог индоевропског корена – ghel-.

(4) Комбиновањем речи према одређеним правилима стварају се синтаксичке конструкције – синтагме и реченице. Те јединице проучавају се у оквиру синтаксе. Бавећи се синтаксом, утврђујемо да је реченица Са обе с�ране �роцве�али црвени, жу�и и зелени семафори по врсти независна и да се састоји од следећих чланова: субјекта (црвени, жу�и и зелени семафори), предиката (�роцве�али) и одредбе за место (са обе с�ране). У функцији субјекта стоји синтагма, чија је главна реч именица семафор. Примећујемо, такође, да се комуникативна реченица Жуборе мо�ори, īрīућу аус�уси, цвркућу кочнице састоји од три независне предикатске реченице. Синтакса се, такође, бави и значењима падежа и глаголских облика. Тако, крњи перфекат �роцве�али означава радњу која се одиграла у прошлости, али њени резултати важе у садашњости.

(5) Комбиновањем реченица добија се текст, који је предмет проучавања лингвистике текста и анализе дискурса. Ова друга наука често се бави не само структуром него и идеолошком страном текстова.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Ове науке пажњу посвећују чињеници да се реченице не могу низати једна за другом било којим редом и да у реченици постоје показатељи да је она део текста. На пример, у реченици Са обе с�ране �роцве�али црвени, жу�и и зелени семафори изостављена је реч Булевар (са обе с�ране Булевара), која постоји у првој реченици.

rta

(6) Почев од нивоа морфеме навише, језичке јединице имају значење, и та значења предмет су семантике. На нивоу речи семантика се преклапа са лексикологијом и може утврдити, на пример, да жубори�и и īрīољи�и, īрīори�и, īрīо�а�и имају слично значење, а да реч низбр�о има значење супротно од речи узбр�о. Семантика проучава и значење на нивоу реченица. Тако је реченици Цвркућу кочнице означен вршилац радње – кочнице и сама радња – цврку�а�и; вршилац радње има функцију субјекта (при чему су кочнице персонификоване – проглашене живима). Вршилац радње је семантички појам (тиче се значења), а субјекат је синтаксички појам (тиче се устројства реченице).

uk a

(7) Дати текст је написан књижевним језиком. Међутим, у неким народним говорима реч црвен гласила би црљен. Особинама и распростирањем народних говора – дијалеката – бави се дијалектологија.

(8) Јединице сваког нивоа могу бити и нарочито изражајне, упечатљиве; употребу таквих јединица проучава стилистика. Њен предмет би била сликовитост читавог нашег примера: глаголима жубори�и, īрīу�а�и и цврку�а�и ствара се звучна слика, а придевима црвени, жу�и и зелени, као и глаголом �роцве�а�и, визуелна. Стилистика бележи, дакако, и иронични призвук последње реченице. У оквиру те науке, такође, проучавају се сва остварења једног језика – почев од индивидуалних, па до оних која су условљена медијумом којим се језик реализује (а то могу бити говор и писање) или облашћу примене (администрација, наука, новинарство, књижевност итд.). Тако бисмо рекли да је афоризам написан неком врстом мешавине књижевноуметничког и разговорног функционалног стила.

(9) Реченице се изговарају одн. пишу да би се њима извела нека друштвена акција – нпр. да би се пружило обавештење, поставило питање, упутила молба или захтев, издала заповест, изразила жеља или саучешће итд. То су све говорни чинови који се језиком могу извести. Њих, као и друге појаве у вези с употребом језика у говорној ситуацији, проучава прагматика.

О�ш�и �ојмови о језику

24. Спој тврдње којима се описују језичке појаве (све се налазе у горе наведеном тек-

сту) са називима наука које се тим појавама баве:

а) Реченица Ле�о ле�ње ју�ро нема глагола да би изазвала упечатљивију слику.

б) Облик семафори је номинатив множине од именице семафор.

1) синтакса

2) фонетика

в) Приликом артикулације гласа н ваздушна струја пролази кроз нос.

3) морфологија

г) Ле�о ле�ње ју�ро је по саставу именичка синтагма.

25. Напиши које науке проучавају описане појаве:

rta

а) Кад упоредимо облике �ече и �екох, примећујемо алтернацију к : ч.

4) стилистика

б) На речи мо�ори тон се подиже и после ње се прави пауза.

в) Презент �ече означава радњу која се дешава управо онда кад о њој говоримо.

г) Речи ле� и ружан имају супротна значења.

uk a

д) Реч кочница је изведена од глагола кочи�и.

Језик, дакле, има хијерархијску, „спратну” структуру. С друге стране, он се остварује као ток – говор се „протеже” у времену, има своју временску димензију. Другачије речено, језичке јединице – гласови, речи, реченице – у говору се ређају, нижу једна за другом. Стога бисмо структуру језика упрошћено могли представити цртежом овако: текст Хијерархијска оса

реченица

реч, морфема глас

Са обе стране процветали семафори.

Са обе стране

Временска оса

про ц

Лепо летње јутро. процветали цвет

семафори

ли

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ШТА СМО НАУЧИЛИ Својство читавог људског рода: језик као систем знакова намењен комуникацији. Својство одређене друштвене заједнице: језик као неки посебни језик.

rta

Језик

Својство појединца: језик као језик појединачног човека.

Општа лингвистика (језик као појава, одн. заједничка обележја свих језика)

uk a

Социолингвистика (однос између језичких и друштвених појава)

Науке које се баве језиком (и предмети њиховог проучавања)

Упоредна/компаративна лингвистика (језици у поређењу) 26

Психолингвистика (однос између језичких и психичких појава)

Језик је хијерархијска структура: јединице нижег реда комбинују се у јединице вишег реда.

Својства језика

Усваја се и преноси културним путем. „Измештен” је у простору и времену.

rta

Језик је продуктиван: човек непрекидно ствара и разумева нове исказе.

uk a

сазнајна (когнитивна)

Функције језика

комуникацијска

културна

Језик се појављује у различитим ликовима – варијететима.

Варирање језика

контактна

као средство емоционалног олакшања

естетска

симболичка

Врсте варирања: • територијално → дијалекти • социјално → социолекти • функционално → функционални стилови • индивидуално → идиолекти Један варијетет – обично дијалекат (један или више њих) – уздиже се на ранг књижевног језика нормирањем. Остали дијалекти тиме постају супстандардни. Супстандарду припадају и жаргони.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Фонетика и фонологија (глас, фонема, слог, прозодија)

Морфологија (морфема, реч са гледишта промене и грађења)

rta

Науке које се баве језичким системом и употребом језика (и предмети њиховог проучавања)

uk a

Прагматика (употреба језика у говорној ситуацији)

Дијалектологија (дијалекти)

Стилистика (изражајна употреба језика; функционални стилови)

Семантика (језичко значење)

Лексикологија и лексикографија (реч као јединица речника)

Фразеологија (устаљени изрази)

Терминологија (термини) Етимологија (постанак речи и развитак значења речи)

Синтакса (реченица) Лингвистика текста и анализа дискурса (текст)

СРПСКИ ДИЈАЛЕКТИ

Реч дијàлек(а)т долази нам од грчке речи diálektos, а ова је постала од глагола dialégein, који значи „разговарати”.

uk a

rta

Српским језиком говори се у Србији, Црној Гори, Републици Српској, као и у деловима Федерације Босне и Херцеговине и Хрватске. Тај језик није у свим крајевима исти – у њему се разликују дијалекти. Српске дијалекте делимо према два критеријума. Један су гласови којима је замењен некадашњи глас јат (у ћирилским рукописима обележаван знаком „Ѣ”, а у латиници се транскрибује знаком „ě”). Дијалекти у којима је тај глас замењен гласом е (као у речима цве�, цве�ови) називају се екавски; они у којима је замењен гласовним групама ије и је (цвије�, цвје�ови) називају се ијекавски; они у којима је замењен гласом и (цви�, цви�ови) јесу икавски. Према другим особинама – пре свега акцентима и деклинацији – српске дијалекте делимо на старије и млађе. Старији дијалекти делимично чувају старо (прасловенско) место акцента и немају систем од четири акцента; млађи пак имају четвороакценатски систем. Такође, старији дијалекти немају систем од седам падежа, а млађи га имају. Како је настао нов акценатски систем

Некада су у дијалектима српског језика постојали углавном само силазни акценти, који су могли стајати на било којем слогу у речи. У неким дијалектима, међутим, силазни акценти који би се нашли на унутрашњем или последњем слогу померали су се за једно место према почетку речи, али се тон мењао: на новом месту акценат је постојао узлазан.

ије, је

При томе, ако је акценат пренет на кратак слог, добијен је краткоузлазни акценат, а ако је пренет на дуг слог, добијен је дугоузлазни; а ако је силазни акценат био дуг, на том месту је остала ненаглашена дужина: мара̏ мица > мàрамица, �лā�и̏ ла > �лá�ила, �ево̑ јка > �èвōјка. То тзв. преношење акцента у многим се говорима одиграло само делимично. Објасни како су настали узлазни акценти у речима су̀ бо�а, �àкō, �и́ �а�и. (Одговор на стр. 154)

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Шта је то нароgни језик

На следећој слици приказан је распоред дијалеката којима говоре (и) Срби:

uk a

rta

Сви дијалекти се традиционално обједињују називом народни језик. Под њим се подразумева језик којим се у свакодневним незваничним приликама служи народ (а под њим се традиционално подразумева пре свега сеоско становништво).

Српски дијалекти су, дакле: • ијекавски: старији – зетско-рашки; млађи – источнохерцеговачки; • екавски: старији – косовско-ресавски; – призренско-тимочки; млађи – шумадијско-војвођански. Поред тога, један број Срба говори икавским дијалектом.

Овим дијалектима се служе и други народи: ијекавским дијалектима говоре и Црногорци, Бошњаци и један део Хрвата, а икавским највише Хрвати и Бошњаци. Дијалекти нису унутар себе једнообразни, него се даље деле на говоре, који се међу собом у понечему разликују. С друге стране, иако су границе између дијалеката (а и језика̑ ) на картама означене линијама, у стварности су прелази између њих обично постепени.

Ср�ски �ијалек�и

Призренско-тимочки дијалекат Ово је старији дијалекат екавског изговора. Заузима простор између Призрена, на југу, и Тимока, на северу. Иако по неким особинама спада у старије дијалекте, развио је, под утицајем балканских језика, извесне особине које не познају други српски говори. Најважнија таква особина јесте постојање само једног акцента, кратког, који се може налазити на сваком слогу у речи. Неакцентованих дужина нема. У следећем одломку ликови из романа говоре призренско-тимочким дијалектом. Прочитај тај одломак и подвуци речи и облике који гласе другачије него у књижевном језику:

uk a

rta

– А... ете̍ ... Зо̍ не... здра̍ во ли је? Што̍ рабо̍ ти? – Па̍ , седи̍ си... – Што̍ си збо̍ ри? Збо̍ ри ли? – Збо̍ ри кад гу питу̍ ју... – А што̍ ми̍ сли кад си ћути̍ ? – Е̍ , ко̍ ј гу зна̍ је!... – А мо̍ же и да по̍ је? – Па и по̍ је... – Е, што си по̍ је? – Сраму̍ јем се да ти, ете̍ , ка̍ жем! – вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. – А̍ ма, какво̍ срамува̍ ње! – храбри је Мане. – У поје̍ ње не̍ ма сра̍ м ни па срамува̍ ње... Што̍ си по̍ је? – Па, ете̍ ... – поче Васка – по̍ је си пе̍ сне, оне̍ што су од љу̍ бав и од ашикова̍ ње. По̍ је си оно̍ мо̍ ме Евре̍ јче што си че̍ шља ко̍ су и кл̍ не ма̍ јку си што гу ро̍ ди да је Евре̍ јка... Ете̍ на ту̍ ја пе̍ сму гу са̍ г ке̍ ф; са̍ л ту̍ ј пе̍ сну по̍ је е̍ ли го̍ ни ме̍ не те гу ја̍ по̍ јем... (Из романа Стевана Сремца Зона Замфирова, прилагођено)

саī – сад кеф – ћеф, прохтев сал – само, једино

• Између овог дијалекта и књижевног језика постоје разлике у лексици. Неке речи су исте, али нешто другачије гласе. 1.

Напиши које би речи биле употребљене у књижевном језику уместо датих дијалекатских: рабо̍ ти: ___________________; збо̍ ри: ___________________; питу̍ ју: ___________________; по̍ је: ___________________; сраму̍ јем се: ___________________; ете̍ : ___________________.

2. Напиши шта значи īу: __________, __________.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

• Старо самогласничко л, које је у млађим говорима прешло у самогласник у, у неким говорима овог дијалекта остало је неизмењено (нпр. �лн, влк, слза̍ – према књижевнојез. �ун, вук, суза).

У последњем пасусу текста пронађи реч у којој је сачувано самогласничко л и напиши како та реч гласи у књижевном језику: ___________________.

Да ли је у датом тексту сачуван полуглас (погледај како гласи реч са� у реченици Е�е на �уја �есму īу саī кеф)? _____________

• У неким својим говорима овај дијалекат чува стари полуглас (који се налази само још у неким зетско-рашким говорима, а у другим дијалектима развио се у глас а): �ьн, ль̍ же, сьī, �ьнь̍ с (према књижевнојез. �ан, лаже, са�, �анас).

rta

• У већини говора овог дијалекта сачувано је -л на крају слога: бел, знал, �ромени̍ л, ко�ь̍ л (према књижевнојез. бео, знао, �роменио, ко�ао), а у једном делу говора уместо -л јавља се -(ј)а: бе̍ ја, би̍ ја, вика̍ ја (према бео, био, викао).

• Сугласника х нема: с�рао�а (према књижевнојез. с�рахо�а).

uk a

• Ненаглашени самогласници се на спојевима речи губе: �-и̍ �е�е, �а-с-уби̍ јем (према �а и�е�е, �а се убијем). • У групама -с�, -з�, -ш�, -ж� на крају речи крајњи сугласник се губи: �ос, īроз, веш, �ьж (према �ос�, īроз�, веш�, �аж� – „киша”).

• У неким речима јавља се глас �͡з (�͡зве̍ з�а, �͡за̍ �њи).

• Стари глас јат замењује се са е доследније него у књижевном језику: несь̍ м (према нисам).

Напиши како следеће конструкције из текста гласе у књижевном језику:

• Углавном се јављају три падежа: номинатив, акузатив и вокатив. Функције других падежа врши општи падеж, који обично има облик акузатива (нпр. ча̍ ша раки̍ ју, без �е̍ цу, �ошьл сьс сна̍ у, каза̍ ла на ца̍ рску ће̍ рку према књижевнојез. чаша ракије, без �еце, �ошао са снахом, казала царској ћерки). Облици датива задржали су се једино од личних заменица.

у појење

нема срам од љубав

Ср�ски �ијалек�и

О гласу �͡з Ево шта у свом полушаљивом, полуозбиљном уџбенику врањанског говора аутор каже о гласу �͡з : „Тај се глас не употребљава много, али вреди да га научите, ако ништа друго, оно због лепе врањанске песме у којој драган моли драгану да га пусти:

Петлови појев, Морава дз’мни, Пуштај ме, пуштај ме, злато моје, Дома да идем.

rta

• Облици личних заменица су различити од оних у књижевном језику: ово̍ ј лице, �и̍ ја чове̍ к, њо̍ јьн муж (према ово лице, �ај човек, њен муж), ме̍ н(е), �е̍ б(е), се̍ б(е) (према мени и мене, �еби и �ебе, себи и себе), ни̍ ш�а ву не̍ је (према ниш�а јој није), ко̍ лко ће īу �а̍ ш (према колико ћеш јој �а�и), но̍ сеу ни (према носијаху нам), ће ве �и�у̍ ју (према �и�аће вас) итд. Употребљавају се удвојене личне заменице: ме̍ не ме бо̍ ли (према мене боли). • Уместо компаратива придева и прилога употребљава се �о+ позитив: �о̍ с�ар, �о̍ незīо�но (према с�арији, незīо�није), а уместо суперлатива – нај- + позитив: на̍ ј�ежьк (према нај�ежи). • Карактеристичан је наставак -е у вокативу једнине именица женског рода (С�ојанке према С�ојанка). ______________________________

6. Како гласи вокатив од Снешка?

• Инфинитива нема – замењен је везом �а + презент или чак самим презентом: он не сме̍ нава̍ ли, ћу ре̍ кнем, ће �а �ричам (према он не сме �а навали, рећи ћу, �ричаћу). 7.

uk a

• Аорист и имперфекат се живо употребљавају.

Пронађи неке од наведених особина у следећем тексту, а запази и друге особине различите од оних у књижевном језику:

Има̍ л не̍ ћи чове̍ к три дьштерје̍ , и све̍ три стаса̍ ле за жени̍ дбу, па нее̍ ни̍ кько мисле̍ л да (ј)и же̍ ни. Оне̍ ре̍ кле на бьшту̍ си да (ј)и же̍ ни, ама о̍ н нее̍ тел ни̍ кько. Тега̍ ј се оне̍ смисле̍ ле да уте̍ кну у̍ свет. ( Из рада М. Станојевића Северно-�имочки �ијалека�)

Шта у овом тексту значи жени�ба? ___________________

Ама драгана одговара:

Па тој су, море, петлови, Петлови, море, л’жови. Не слушај ги, злато моје, Него си легај крај мене!

Дз’мни Морава значи Морава о�јекује. Па како се хоће петловима �а �ојев у свако доба, не чекајући зору, драгана их зове лажовима и бодри миљеника да и даље остане поред њума.”

(Из књиге Радмила Миловановића Врањански без муку у 25 лекције)

бьшта – отац дьштер – кћи

Косовско-ресавски дијалекат Ово је старији екавски дијалекат. Простире се правцем југозапад-североисток, од Метохије, на југу, до Баната, на северу. Акценатски систем се углавном састоји од три акцента: дугосилазног, краткосилазног (који могу стајати на свим слого-

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

вима у речи) и дугоузлазног. Дужине иза акцента су скраћене, а испред акцента се чувају. Следећи пример је одломак из романа који је цео написан на говору који је у основи косовско-ресавски. Прочитај га и подвуци оне речи које различито гласе у књижевном језику:

rta

Прӣђо̏ мо бли̏ же је̏ дно дру̏ гом, за̏ стаде Добри̏ воје. „Здра̏ во, Петри̏ јо”, о̏ ће да ми ка̑ же. И не̏ како ме пажљи̏ во у ли́ це гле̏ да. Обра̏ довала сам га, ре̏ кла би. „До̏ бар да̑ н, Добри̏ воје”, ре̏ ко. „Јел си наврāти̏ ла код на̑ с?” „О̏ ћу ови̑ мо̏ ји”, вели̑ м, „ма̏ ло да оби̑ ђем. Ду̑ го ни́ сам дола̏ зила.” Те̏ к ће о̑ н ме̏ не: „Ода̑ вно се, Петри̏ јо, ни́ смо сре̏ ли.” И не̏ ка му ту́ га тако̑ из о̏ чи и̏ де. „Ода̑ вно”, ре̏ ко, „Добри̏ воје.” А све̏ не̏ што у по̏ ла гла̑ са гово̏ римо ко̑ да се пла̏ шимо да не не̏ ки не чу̏ је.

(Из књиге Драгослава Михаиловића Пе�ријин венац)

8. Напиши како следеће речи и облици из текста гласе у књижевном језику:

• У овом дијалекту нема гласа х.

Подвуци у тексту речи које немају глас х тамо где у књижевном језику постоји.

• Стари глас јат замењен је гласом е доследније него у књижевном језику (нпр. ме̏ не, онêм, нéсам, с�аре̏ и према књижевнојезичком мени, оним, нисам, с�арији).

uk a

приђомо: ___________________; ови моји: ___________________; мене: ____________________; из очи: ____________________.

• Групе -ао и -ео сажимају се у о: īле̏ �о, ви̏ �о (према књижевнојезичком īле�ао, ви�ео)..

• Ненаглашени самогласници се на спојевима речи губе: �-и̏ �ем, н-умêм (према књижевнојезичком �а и�ем, не умем). • Самогласници о и е су често отворени (�роала̏ зи, �еаво̑ јка).

• Глас ј се често губи на крају речи: ова̑ чо̏ век.

• Група -с�, -з� упрошћена је у -с (�ос, īроз према књижевнојезичком �ос�, īроз�).

• Облик локатива множине изједначио се с обликом генитива (�о шу̑ ма према �о шумама). • Компаратив придева гради се наставцима -е( ј)и и -ши (с�аре̏ и, бе̏ лши).

Ср�ски �ијалек�и

• Облици заменица разликују се од оних у књижевном језику: кāжи̏ ју �а у̏ зне према кажи јој �а узме, �а ни �ока̑ же према �а нам �окаже, ја̑ ве �озна̑ вам према ја вас �ознајем, њо̑ јан или њо̑ јзин према њен. Облици личних заменица у неким говорима се удвајају: ме̏ не ми је кāза̏ о.

10. Заокружи у последњој реченици текста заменицу која дру-

гачије гласи него у књижевном језику.

• У инструменталу једнине именица мушког и средњег рода уопштен је наставак -ем (ле̏ бем, �е�е̏ �ем).

Дијалекат се често одликује и посебним речима, одн. њиховим значењима. Ево неких речи и израза који се употребљавају у копаоничком говору: �або̏ īме да, наравно. �áва� сла̏ ву / �а̏ � сла̏ ву – изр. славити (крсну) славу. „О̏ ни је̏ дну (исту) сла̏ ву дáју.“ �а̑љ, -и даљина. „Ве̏ лика то̑ да̑ љ.“ �а̏ ље īа бѝло – изр. у ситуацији када се помене какво зло или несрећа (митолошка формула за одбијање зла). �а̏ мар м 1. жила код човека; 2. живац. �виза̑ рка ж овца или коза са навршеном годином. �во̏ р м двориште, окућница. „Ко̑ ће ма̑ јке двóре бри̏ сат?“, „Има̏ о злáтну ја̏ буку у двóру (фолк.)“. �ебе̏лиш�е с плодна земља. �евери̏ чић м деверов син. �е̏�а м 1. таст; 2. отац. �êран, -рна јадан (обично из сажаљења). �ерле�и̏ ја ж слаба, неплодна њива или ливада, обично у страни. �ечи̏ ја зб. деца.

rta

• Не разликују се акузатив као падеж који означава правац кретања од локатива (и инструментала) као падежа који означавају место на ком се нешто налази (ја̑ сам у �рећи рáзре�, би́ ле куће �о� сламу према ја сам у �рећем разре�у, биле куће �о� сламом).

Речи из копаоничког говора

• Инфинитив је често без крајњег -и (ви̏ �е�, кáза�).

• Футур први гради се с непроменљивим ће за сва лица, често и без �а: ће се ра̑ нимо. • Аорист је уобичајен, а имперфекат се јавља ређе.

uk a

У јужнијим косовско-ресавским говорима чува се прасловенски дуги акценат „изломљене” интонације – тзв. копаонички акут (кола̃ ч, кла̃ сје, �о̃ ђем, кра̃ �ом). 11. У следећем тексту пронађи неке од наведених особина,

као и друге које се не јављају у књижевном језику: Први пу̏ т се та̏ да ви̏ ди мо̏ мак и дево̑ јка. О̏ нда старе̏ и угово̏ ре сва̏ дбу. Дево̑ јка спре̑ ми њо̑ јне да̏ рове и дре̏ е: двое-тро̏ е рукавице, младоже̏ њи кошу̏ љу, два̑ веже̏ ни јасту̏ ка, десети̏ ну пáри чара̏ пе... По̏ сле се испра̏ ћу они̑ што су би̑ ли на проше̏ вину. (Пример из рада Асима Пеце и Бранислава Милановића Ресавски īовор)

Шумадијско-војвођански дијалекат

дре̏ а – хаљина

Ово је млађи дијалекат екавског изговора. Њиме се говори у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната, као и у једном делу источне Славоније. Овај дијалекат има систем од четири акцента и дужине само после наглашених слогова, али се оне у неким случајевима скраћују.

(Из књиге Првослава Радића Ко�аонички īовор, прилагођено)

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

У следећем одломку из романа ликови говоре шумадијско-војвођанским дијалектом. Прочитај одломак и запази речи које другачије гласе него у књижевном језику.

– Фра̑ јла-Јулијáна – за̏ почē о̏ пēт Шáца – јèсте л’, рèко’, у̏ вēк тàкō врéдни... хе, хе, тàкō ко дàнаске? – А што̏ се то̑ ва̑ с ти̑ че?! – ре̏ че Ју́ ла и про̏ дӯжи кòпāње. – А пòмāже л’ вам кòгођ? – То̑ се ва̑ с ба̏ ш ни̏ шта нè тӣче! – вèлӣ Ју́ ла, и ста̏ де разби́ јати јèдну гру̏ дву зèмљē. – Па зар ја̑ дѝвāним што̏ зло̏ ?! Вèлӣм да вам ма̏ ло пòмогнем.

(Из романа Стевана Сремца По� Ћира и �о� С�ира, прилагођено)

_____________

rta

12. Како речи л’ и реко’ из наведеног текста гласе у књижевном језику? ____________, 13. Пронађи реч у тексту у којој су два самогласника сажета у један противно прави-

лима књижевног језика: ____________.

14. Напиши како следеће дијалекатске речи гласе у књижевном језику:

________________; ________________;

данаске: диваним:

uk a

фрајла: когођ:

___________________; ___________________.

• У овом дијалекту некадашњи глас ја� замењен је гласом и у примерима као сикира (=секира), īријо�а (=īрехо�а), ники (=неки), живи�и, ле�и�и, �и (=где). • Гласа х углавном нема (ла�ан), односно – на његовом месту се јављају ј или в (с�реја, уво). • Група -ао сажима се у -о (�е̏ во̄, чи̏ �о̄). • Неакцентовани самогласници се губе на спојевима речи и на неким местима унутар речи (�-ѝдēм, ја̑ -б �òшо, се̏ �е према књижевнојезичком �а ѝдēм, ја̑ бих �òшао, се̏ �и�е) • У промени именица јављају се облици �евојки, �о �руīи (према �евојци, �о �рузи). • У промени глагола јављају се облици као �оказивам, ме�ем (према књижевнојезичком �оказујем, ме�нем). • Имперфекта нема.

У неким војвођанским говорима изговор кратких акцената често је полудуг, а говорни темпо је релативно спор. Самогласници су често отворени: �еаца, коала, Киекиен�а. Сугласници ш и ж изговарају се тврдо.

Ср�ски �ијалек�и

15. У следећем тексту пронађи неке од наведених особина, а и друге разлике у одно-

су на књижевни језик:

– Па баш сте се, кажеш, волели!? – Та кол’ко сам се само пути туко̂ у колу, а све через ње!... Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене! – Па зашто је онда ниси одма’ узо̂ ? – Хе, та узо̂ би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала. [...] П’онда ја им кажем: кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге! Нег’ ил’ њу, ил’ никоју! (Из романа Стевана Сремца По� Ћира и �о� С�ира)

l rta

Источнохерцеговачки дијалекат

�е̑ран – злосрећан, мрзак, пуст

uk a

Ово је млађи дијалекат ијекавског изговора. Њиме се не говори само у источној Херцеговини (по којој је добио име) него и у северозападној Црној Гори, у западној Србији (укључујући и западни део Санџака). Овом дијалекту припадају и сви ијекавски говори Босне, а и сви ијекавски штокавски говори у Хрватској, укључујући и дубровачки говор (који има и своје посебне особине).

По̀ пе̄ вши се го̏ ре, на̑ јмлађӣ бра̏ т ста̏ не̄ ѝћи из јѐдне̄ со̏ бе̄ у̀ другӯ, и та̀ ко̄ на̀ ӣђе̄ на јѐдну со̏ бу у ко̀ јо̄ ј ви̏ дӣ сво̀ ју сѐстру ђе сјѐдӣ, а зма̏ ј јој мѐтнуо гла̑ ву на кри́ ло па спа̑ ва̄ , а о̀ на га би̑ ште̄ . О̀ на, кад ви̏ дӣ бра̏ та сво̀ јега, у̀ плашӣ се и по̏ чне̄ ти̑ хо га мо̀ лити да бјѐжӣ док се нѝје зма̏ ј пробу́ дио, али о̑ н нѐ шћедне̄ , већ у̏ зме̄ буздо̀ ва̄ н, па ра̀ зма̄ хне̄ њи́ ме и у̀ дарӣ зма̏ ја у̏ гла̄ ву. Зма̏ ј се ма̏ шӣ ру́ ко̄ м на о̀ но̄ мје̏ сто ђе га је о̑ н у̀ дарио, па ре̏ че ђѐво̄ јци: – Ба̏ ш о́ вђе ме не̏ што у̏ једе. (Из народне приповетке Чар�ак ни на небу ни на земљи, прилагођено)

• У највећем делу говора овог дијалекта јавља се ијекавско јотовање: ље�о�а, њемачки, ћера�и, ђевојка, а у многим говорима и вљера, �љесма, живље�и (према вјера, �јесма, живје�и). Раширено је и јотовање с и з у меко с́ и з́ (с́ еме, из́ ес�и, према сјеме, изјес�и), а меко с́ и з́ јављају се и у клас́ е, коз́ и (према класје, козји). 16. Подвуци у тексту оне речи у којима препознајеш ијекавско јотовање које

није прихваћено у књижевном језику.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

rta

• У највећем делу овог дијалекта нема гласа х: љеб, и�ар, ора према књижевнојезичком хљеб, хи�ар, орах. • Инфинитив се може завршавати на -�и/-ћи или на -�/-ћ (чи�а�и, �оћи или чи�а�, �оћ). • Група -ао, а често и -ео, на крају речи сажима се у -о (ре̏ кō, �òсō, у̏ зō), а у некима у а̄ : ре̏ ка̄ , �о̀ са̄ . • У многим говорима губи се � из група -с�, -з�, -ш�, -ж� на крају речи: �ос, �лаш, īроз, �аж (према �ос�, �лаш�, īроз�, �аж�). • У промени заменица и придева јављају се наставци -ије(х), -ијем (с òвијем, мòјије(х), ве̏ ликијем ку̏ ћама према књижевнојезичком с овим, мојих, великим кућама). • Иза предлога се употребљавају енклитички облици акузатива једнине личних заменица: за́ ме, �ре̎ �а̄ њ. • Аорист се добро чува, а имперфекат се налази у јужнијим деловима дијалекта, док се у севернијим губи. • Широко се употребљава приповедачки императив: Он им не шће�ни ис�рича�и. 17. Пронађи неке од наведених особина у следећем тексту:

uk a

Код на̑ с се вàкō прòсила ђèвōјка. Ако ти̑ ѝмāш си̑ на, о̏ ндā по глáсу, по чувéњу про̏ сӣш ђèвōјку. До̑ ђе̄ ш, би̑ вā, у ђèвōјкино брàтство и ка̑ жēш: чу̏ о сам да ѝмāш ђèвōјку, а ѝ јā ѝмāм нешто му̏ шка чељáдета и жèлӣм да се спријàтељӣмо. (Из рада Асима Пеце Говор ис�очне Херцеīовине)

Зетско-рашки дијалекат

Овим дијалектом се говори у великом делу Црне Горе и делу југозападне Србије, у јужном Санџаку. У његовој основи је старија акцентуација (дугосилазни и краткосилазни акценат се налазе и ван првог слога у речи). Прочитај пажљиво следећи текст и подвуци речи које гласе другачије него у књижевном језику:

У Ска̏ дар се о̏ глāси љепото̑ м ср̏ пскā ђево̑ јка и Ту̏ рци, по сво̑ ме о̏ бичāју, кће̏ ше да је поту̏ рчē. Ђево̑ јка ви̑ кнē: „И̏мā ли бра̏ та ’ришћа̏ нина да ме одбра̑ нӣ?” Бōжо̏ Или̑ н се је намје̏ рио у Ска̏ дар, не зна̑ м ка̏ ко је Ту̏ рцима угра̏ бӣо ђево̑ јку, бу̏ дӯћи је да̑ вно бӣло̏ , теке ју дове̏ дē у Ку̏ че и вјенча̑ ју за̏ жену. 38

(Из књиге Марка Миљанова Примјери чојс�ва и јунаш�ва)

Ср�ски �ијалек�и

18. Препиши речи у којима је извршено ијекавско јотовање:

______________, _______________, _______________.

19. У једној речи нема гласа х: ___________________, а у једној је он замењен гласом к:

___________________.

20. Конструкција у Ска�ар (на почетку текста) у књижевном језику гласи

__________________.

uk a

rta

• У овом дијалекту извршило се ијекавско јотовање: ље̏ �о, црвење̏ �, ће̏ рāм, ђево̑ јка, ćе�и̑ м, из́ е̏ли. • На месту старог полугласа налази се глас који се изговара као глас између а и е (�а̑ ен или �êан, саес�а̏ наек или сеас�а̏ неак). • Група -ао на крају речи најчешће се сажима у -а: по̏ звā, изос�а̑ (према �озвао, изос�ао). • Х има неједнаку судбину: у зависности од говора, чува се, замењује другим гласовима (ī, в, а на крају речи је могуће -к: ора̏ ī, ора̏ в, нāђо̏ к) или се губи. • Крајњи сугласник у групама -с�, -з�, -ш�, -ж� губи се: жа̏ лōс, īро̑ з, �а̏ еж. • Облици личних заменица разликују се од књижевнојезичких: датив мене, �ебе, ни, ви, акузатив не, ве. • Не разликују се акузатив као падеж који означава циљ кретања и локатив одн. инструментал као падежи који означавају место на коме се нешто налази: Е�о īа у се̏ ло, Изи̑ �и �ре� ку̏ ћōм. • Инфинитив је без крајњег -и: ора̏ �, �о̑ ј/�о̑ ћ. • Употребљавају се и аорист и имперфекат. • Приповедачки императив је обичан: По�р̏ чи ја �амо, а он о�и̏ шае.

21. Пронађи у тексту неке од наведених особина. Пронађи и друге особине које су

различите од оних у књижевном језику.

Рāшо̏ Попо̏ в има̑ је кће̑ р Мāру̏ , која̑ се у̏ дāла без пӣта̏ ња и без бла̏ гослова за Еле̏ зом Брӯнче̏ вићем, Турчи̏ ном, у Ди̏ ношу. Послије се̏ дам го̏ дӣнā оти̏ шла су јој бра̏ ћа код њê. Еле̏ з и Мāра̏ обра̏ довāли су се и доче̏ кāли и’ раши̑ ренијем рука̏ ма. Ту̑ су стаја̏ ли за не̏ колико дана̑ , нō су се мо̄ ра̏ ли кри̏ т, јер су Ку̏ чи с Ту̏ рцима бӣли̏ у ра̏ т. (Из књиге Марка Миљанова Примјери чојс�ва и јунаш�ва)

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Млађи икавски дијалекат Овај икавски дијалекат одликује се икавском заменом гласа јат и новом акцентуацијом. Њиме говори, поред других народа, један број Срба у западној Херцеговини, југозападној Босни и Бачкој (Буњевци). Прочитај пажљиво следећи текст, написан овим дијалектом, и подвуци речи у којима запажаш икавску замену јата:

Ја сам трибо остати паор. Трибало је да сам остао Буња, ко што ми је био и дида и ћаћа. Нађикати у фришкоме луфту ко и турчинак у витру, оженити се с дивојком с којом сам први пут диванио у колу, рађати дицу, орати, пивати [...] и онда већ умрити кад му дође вриме. [...] Куд ћеш више љубави и сриће! Шта се догађа с групом -ао на крају речи? ___________________________________________

Конструкција ожени�и се с �ивојком у књижевном језику гласи ____________________________________________.

�аор (нем., покр.) – сељак нађика�и – високо израсти, ижђикати луф� (нем.) – ваздух �урчинак – булка

rta

(Из приповетке Вељка Петровића Буња)

uk a

22. На ком се дијалекатском подручју налази твоје родно место?

_____________________________________________

23. На линији иза сваког града напиши број дијалекта чијој територији он припада:

Београд Нови Сад Ниш Ужице Нови Пазар Ваљево

____ ____ ____ ____ ____ ____

а) Врање: б) Сарајево: в) Зрењанин: г) Пожаревац: д) Подгорица: ђ) Шабац: е) Крушевац:

1. источнохерцеговачки 2. зетско-рашки 3. шумадијско-војвођански 4. косовско-ресавски 5. призренско-тимочки

24. Напиши како се зову дијалекти на чијем се подручју налазе следећи градови:

__________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________.

Ср�ски �ијалек�и

25. Напиши којим дијалектима припадају следећи текстови:

а) А дево̑ јка спрēми̏ ла ýзду кад наи̑ ђе мо̏ мак да га уда̏ ри оно̑ м ýздом. А мо̑ ј о̏ тац ува̏ ти ону̑ ýзду и ни̏ е ју да̏ о да уда̏ ри мо̏ мка. Е о̏ на по̏ с, кад не мо̏ гла оно̑ м ӯздо̑ м, о̏ на бр̑ зо изва̏ ди боси̏ љак па да га уда̏ ри оне̑ м боси̑ љкем, а о̑ н исчупа̑ она̑ боси̏ љак и ту̏ ри под капу̑ т...

_____________________________________

б) Ми̏ ловāн Ја̏ ничӣн Вујōше̏ вић, из Брскӯта̑ , ре̏ кā је: „Ја̑ сам, тако ми дӯше̑ , сва̏ кōга чо̏ ека мо̏ гā на мēјда̑ н доби̏ т!” Пӣта̏ ли су га: „Ка̏ ко, стри̑ ко Ми̏ ловāне?” Ми̏ ловāн: „Ла̏ сно, дӯше̑ ми! О̑ н се наи̏ једи, па ме псу̏ је, скачу̑ ћи и дркте̑ ћи од и̏ једа! Ја̑ не гово̏ рӣм ни̏ шта. Кад сју̏ традāн, о̑ н стӣди̑ се и ка̏ јē од своји̏ је ријечи̑ ! Е̏ то, ја̑ до̏ био, а о̑ н изгуби̏ о!” _____________________________________

rta

_____________________________________

в) Мене ми се чини да нес’м јалову работу направија што сам се помучија да овај књишка искочи на видело... Знајем да ова књишка има млого недостаци... Ја сам покушао да саберем на једно место што је свуда расфрљано, а на други је, човеци од перо и плајваз, да наставив куде сам ја стаја.

_____________________________________

г) Па знаш, кад посијем, па бог да – и пожњећу; а кад бог каштигује (=кажњава), стегнеш кабаницу тишње, једеш прико зиме више кромпира у цило, а мање шуњке.

uk a

д) У̏ зео кàлуђер Светòгорац ма̑ лō дијèте му̏ шкō (док јо̏ ш нѝје зна̏ ло зá се) па га о̏ днијо у Свêтӯ го̏ ру, и та̏ мо га одрáнио и нау̀ чио књи̏ зи. Кад му је би́ ло већ око 18 го̏ дӣнā, о̏ нда̄ га повèде̄ у̏ за̄ се, као ђáка, и по̑ ђē а̑ мо у̏ свӣјет да пи̑ шē. Кад до̑ ђē у пр̑ вō сèло, а то̑ ђèвōјке у̀ ватиле ко̏ ло па ѝграјӯ...

_____________________________________

ђ) Ја̑ сам òстō са̑ м са ма̏ тером, бра̏ том, снàјама, синòвцима, синòвицама да ји ра̑ ним. Али на жа̏ ло̄ с(т) то̑ ни́ сам рáдио јел из да̑ на у да̑ н сам мóро̄ да те̏ ра̄ м кòње по шва̏ пско̄ ј вóјски као комòрџија. _____________________________________

26. Које три гласовне особине запажаш у свим дијалектима или већини њих?

___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________

27. Препиши речи које су неправилно написане:

Реко сам ти да ти нисам узо телефон. Само сам ушо у собу и погледо да л’ је тамо. __________________________________________________

28. Напиши како следеће дијалекатске речи гласе у књижевном језику:

армоника уватити

→ ________________ → ________________

артија поабати

→ ________________ → ________________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

29. Препиши правилно речи које не поштују књижевнојезичку норму:

Седе у ладу, алапљиво једу рскав леб, пију ладно пиво и смишљају иљаду начина да убију време. ___________________________________________________________________________________________________

30. Напиши како следеће дијалекатске речи гласе у књижевном језику:

мас: __________________; радос: __________________; плаш: __________________;

пос: __________________; младос: __________________; даж: __________________.

чис: __________________; гроз: __________________;

rta

Запиши један краћи разговор на дијалекту, или у неком књижевном делу пронађи одломак написан на дијалекту, и анализирај дијалекатске фонетске, морфолошке и синтаксичке особине које уочиш.

Дијалекатска основа српског књижевног језика

uk a

За основу српског књижевног језика узета су два млађа дијалекта: источнохерцеговачки (који је ијекавског изговора) и шумадијско-војвођански (који је екавског изговора). То што ти дијалекти леже у основи српског књижевног језика не значи да се они могу и изје�начи�и са књижевним језиком. Наиме, неке њихове гласовне и граматичке особине не улазе у књижевни језик. Такође, књижевни језик је разуђен – служи у свим областима друштвеног живота, не само у свакодневном разговору него и у формалном, јавном општењу, администрацији, науци, уметности и др. Стога је он развио лексику и граматичке конструкције које у дијалектима не постоје.

Екавски и ијекавски изговор

И криво сеgи, а ūраво реци.

Некадашњи глас јат, који се највероватније изговарао као глас између е и и, од краја средњег века почео је да се изговара углавном на три начина: као е (gе�е, gеца), као ије/је (gије�е, gјеца) и као и (gи�е, gица). Тако су настали екавски, ијекавски и икавски изговор. Српски књижевни језик има два изговора – екавски и ијекавски.

31. Напиши како се зову дијалекти који су узети за основу српског књижевног језика 42

(пази на писање цртице!): а) дијалекат екавског изговора: б) дијалекат ијекавског изговора:

____________________________________________; ____________________________________________.

Ср�ски �ијалек�и

У књижевном језику екавског изговора јат је, начелно, замењен гласом е; међутим, у неким случајевима замењен је гласом и (за разлику од старијих екавских дијалеката, у којима се налази доследна екавска замена јата):

Није сваки gан Божић.

rta

(а) у облицима компаратива придева: муgрији, новији, с�арији (а не муgреји новеји, с�ареји); (б) у падежним наставцима заменица и придева: оним gобрим човеком (а не онем gобрем), оним(а) gобрим(а) љуgима (а не онема gобрема), оних gобрих љуgи (а не онех gобрех); (в) у одричном облику презента глагола јесам: нисам, ниси, није, нисмо, нис�е, нису (а не несам, неси итд.); (г) у облицима имперфекта глагола: �ресијах, �ле�ијах, �ецијах (али: бејах и бех од би�и).

У књижевном језику ијекавског изговора на местима где се некад налазио јат данас налазимо најчешће ије и је, али и јē (са дугим е), е и и. Прочитај следећи текст, који је написан ијекавским изговором, и подвуци у њему све речи у којима је јат дао гласове карактеристичне за тај изговор:

uk a

Увијек осјетљив на све што је у вези с коњима, Петрак самарџија изненада се прогура до самог сликара. – Вјере ти, побратиме, би ли ти мени ово дао, ову слику? – Бих, брате, ево ти је. – Шта ће ти то? – сумњичаво се испријечи дјед. – Ето, волио бих да имам. (Из приповетке Бранка Ћопића Коњска икона) Разврстај све те речи у одговарајуће групе: Дуго јат је дало ије.

Кратко јат је дало је. Кратко јат је дало и.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Боље је иошшено умријеши неīо срамошно живјеши .

Екавска и ијекавска замена јата стоје у следећем односу.

(а) Дугом е у екавском изговору одговара ије у ијекавском: век – вијек, бела – бијела, замени�и – замијени�и, gонела – gонијела, увек – увијек и сл.;

(б) Кратком е у екавском изговору одговара је у ијекавском: �есма – �јесма, вечан – вјечан, белина – бјелина, сес�и – сјес�и, о��ева�и – о��јева�и и сл.

rta

Сонант ј из групе је јотовао је гласове који су му претходили; то је тзв. јекавско јотовање. У књижевном језику подлежу му само гласови л и н: ље�о, њежан (према екавском ле�о, нежан). Има случајева кад дугом е у екавском одговара дуго је у ијекавском: мес�а – мјес�а (у ген. мн. именица), намеш�а�и – намјеш�а�и (у неким учесталим глаголима), сенка – сјенка (испред групе сугласника у којој је најчешће на првом месту неки од сонаната) и др.

32. Напиши како следеће екавске речи гласе у ијекавском изговору:

а) свéћа: _________________________; в) пòнēти: _________________________; д) пе̏ сма: _________________________; е) се̏ сти: _________________________; з) ѝстерати: _________________________;

б) замéнити: г) у̏ вēк: ђ) ве̏ ра: ж) ви̏ дети:

uk a

_________________________; _________________________; _________________________; _________________________;

33. Напиши како следећи парови речи гласе у ијекавском изговору:

а) вéнац – вèнчић _______________________; б) звéзда – звèздица _______________________; в) дéлити – дèљив _______________________; г) рéдак – ре̏ ђӣ _______________________; д) рéшити – решáвати _______________________; ђ) се̏ ћи – сéчēм _______________________.

34. Напиши како у ијекавском гласе следеће екавске речи (пази на ијекавско јотовање!):

а) ле̏ то: в) лепòта: д) сне̏ гови:

_______________________; _______________________; _______________________;

б) кòлено: _______________________; г) не̏ га: _______________________; ђ) гнездáшце: _______________________.

а) лèтети: в) ве̏ верица: д) ме̏ сēц: е) не̏ где:

_______________________; _______________________; _______________________; _______________________.

б) нèдеља: г) се̏ вēр: ђ) поверéње:

35. Стави ијекавску замену јата на право место:

_______________________; _______________________; _______________________;

У луgа кмеша брза бесјеgа.

Ср�ски �ијалек�и

36. Напиши како подвучене екавске речи гласе у ијекавском изговору:

а) Написао је много добрих де̑ лā. ________________________________________________ б) Уплашио се ви̏ дēвши своју се̑ нку. ________________________________________________ в) Идемо на нèдēљнӣ ручак. ________________________________________________

У ијекавском изговору јат је у неким случајевима дао и:

Љуgи се чесшо сију, али ријешко ничу.

rta

(а) у свим оним случајевима као и у екавском изговору, с тим што су у Црној Гори уобичајени облици и нисам и нијесам, и нисмо и нијесмо итд.; (б) испред ј: вијавица (ек. вејавица), разумију (ек. разумеју); (в) испред о насталог од л на крају слога одн. речи: виgео – виgио, gео – gио; (г) испред љ у речи биљеī(а) (ек. белеī(а)) и изведеницама од ње: биљешка.

У ијекавском изговору од јата је у неким случајевима постало е:

uk a

(а) у кратким слоговима иза групе сугласника од којих је последњи р (да се не би створила сугласничка група тешка за изговор): бреīови (према бријеī), увреgа (према увријеgи�и), вреgнији (од вријеgан) итд.; (б) у појединачним случајевима: неко, неш�о, зеница итд.

37. Дата је екавска варијанта речи; у квадратић упиши одговарајуће слово у њену

ијекавску варијанту:

грејати – гр⎕јати, обеју – об⎕ју,

двеју – дв⎕ју, забележити – заб⎕љежити.

38. Напиши како следећи парови екавских речи гласе у ијекавском изговору:

а) це̏ о – цéла ________________________________; у̀ спео – у̀ спела ________________________________; сме̏ о – сме̏ ла ________________________________; ви̏ део – ви̏ дела ________________________________; вòлео – вòлела ________________________________. б) стрéла – стрèлица ________________________________; грéшити – гре̏ шка ________________________________; врéдан – вреднòћа ________________________________; дрéмати – дрèмљив ________________________________; спрéчити – спречáвати ________________________________.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Правилни екавски облици су блесак, уīнезgи�и се, клеш�а, жлеб, жлезgа, али су прихваћени ијекавизми �риљежан, уљез, зађевица. Идем да се угнездим у своје гнездашце.

rta

Никад није тако приљежан као кад иде да прилегне.

39. Правилно препиши речи које су (у екавском изговору) неправилне:

uk a

а) На небу је бљеснула муња. _____________________________ б) Мора човек кљештима да му вади реч из уста. _____________________________

Властита имена говоре се и пишу изворно – онако како се изговарају и пишу у средини у којој су настала: Беоīраg – Биоīраgско језеро, Бела Црква – Бијело Поље, Белић – Бијелић, Неgељко – Неgјељко – Неђељко.

40. Допуни следеће реченице одговарајућим именом:

а) Кад се жени српски цар _____________________________, надалеко запроси ђевојку. б) Три најважнија Његошева дела су „Горски вијенац”, „Луча микрокозма” и „Лажни цар __________________________ Мали”. в) Један од највећих војсковођа Првог светског рата био је војвода ______________________________ Степановић.

41. Следећи текст прочитај гласно преводећи га на ијекавски изговор:

Адвокат Алекса Чутурило је имао дивног младог коња. Тако леп коњ никада раније није трчао панчевачким улицама. Адвокат, кад види да гледамо његовог коња, извади белу марамицу и брише га. – Овај коњ је већи господин него његов газда – смејао се наш Ћира. – Леп је као девојка – рекла је моја мама, а то је нешто најлепше кад она каже. (Из приповетке Владимира Стојшина Аgвока�ов разgељак, прилагођено)

Ср�ски �ијалек�и

ШТА СМО НАУЧИЛИ

источнохерцеговачки

Старији дијалекти

призренско-тимочки косовско-ресавски

шумадијско-војвођански

• зетско-рашки • косовско-ресавски

• призренско-тимочки

uk a

• Силазни акценти ван првог слога. • Неакцентоване дужине пре наглашеног слога.

зетско-рашки

rta

Млађи

Екавски

Старији

Ијекавски

Српски екавски и ијекавски дијалекти

• Један кратки акценат, који може да стоји на сваком месту у речи. • Нема неакцентованих дужина.

• Не разликују акузатив као падеж правца од локатива (и инструментала) као падежа места. • Самогласничко л (=у). • Л на крају слога. • Стари полуглас. • Један падеж (има облик акузатива) уместо зависних падежа. • Посебна компарација. • Нема инфинитива. • Удвојене личне заменице.

Млађи дијалекти

• Систем од четири акцента. • Дужине само после акцентованих слогова.

• источнохерцеговачки • шумадијско-војвођански

Ушли у основицу књижевног језика.

• Систем од седам падежа.

uk a

rta

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО XIX ВЕКА

Старословенски језик

Правци расељавања Словена

uk a

rta

Прасловени су, како се сматра, живели у областима иза Карпата, између река Одре и Дњепра. У IV веку почели су да се расељавају у три главна смера – на исток (и североисток), запад и југ. Били су пагани (многобошци) и нису имали писменост. На новим територијама Словени су морали да се прилагоде новим приликама – пре свега да приме хришћанство. У исто време, често им је било тешко да одрже самосталност својих држава. Велика Моравска (словенска држава која се налазила на тлу данашње југоисточне Чешке) била је изложена притиску Франачке. Да би се одбранио од франачких свештеника, који су ширили хришћанство на латинском језику, њен владар, кнез Растислав, упутио је византијском цару Михаилу III молбу да му пошаље мисионаре који би хришћанство ширили на словенском језику. Византијски цар 863. године шаље браћу Константина (или Ћирила, како је био назван кад се касније замонашио) и Методија, учене Солуњане. Како је околина Солуна била насељена Словенима, Константин и Методије су одлично знали њихов језик. Прихвативши ову мисију, Константин је, по угледу на грчко писмо (тачније, на његова мала писана слова), сачинио прво словенско писмо, које је касније названо глагољица. Затим су браћа на словенски дијалекат којим се говорило у околини Солуна превели богослужбене књиге. У то време тај дијалекат су врло добро разумели и други Словени, јер се словенски језици тада још нису били много удаљили од прасловенског. Да би изразили појмове за које у словенском језику нису нашли речи, Константин и Методије су узимали грчку реч или, чешће, стварали нову словенску по грчком „калупу”. Из грчког су преузимали и синтаксичке конструкције. Језик који је на тај начин постао данас називамо старословенски. Константин и Методије су стигли у Велику Моравску, тамо обучили своје ученике да врше службу на старословенском језику и с њима превели и друге богослужбене текстове. Затим су кренули у Рим, да би од папе добили одобрење за богослужење на словенском језику.

Свети Ћирило и Методије, фреска Захарија Зографа, 1868, Манастир Тројан

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

uk a

rta

Иначе, податке о стању писмености код Словена налазимо у расправи О �исменех („О словима”) монаха чији идентитет није утврђен, а који се потписао псеудонимом Црноризац Храбар (црноризац је онај који је оденут у црну ризу – мантију). У тој расправи он брани словенско писмо од тзв. тројезичника – оних који су сматрали да су свети језици само грчки, хебрејски и латински. Та расправа, написана на старословенском језику, није сачувана у оригиналу, али постоје многи њени преписи. У њој се, између осталог, каже: „Раније, дакле, Словени не имаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без уређења. [...] Тако беше много година. Потом човекољубац Бог, који устројава све, и не оставља људски род без разума, него све разуму и спасењу приводећи, смиловав се на род словенски, посла им светог Константина философа, названог Ћирила, праведног и истинитог човека. И створи им 38 слова, једна по изгледу грчког писма, а друга према словенским речима.” Папа Константину и Методију 869. године даје одобрење за богослужење на словенском језику, чиме је старословенски постао, поред грчког и латинског, трећи језик на који је са хебрејског преведено Свето писмо. У Риму се Константин замонашио у једном грчком манастиру и добио монашко име Ћирило. Убрзо се, међутим, разболео и умро. Методије је постављен за панонско-моравског надбискупа и, иако прогањан од стране франачког свештенства, наставио свој рад све до смрти, када је богослужење на словенском језику у Великој Моравској забрањено, а Ћирилови и Методијеви ученици прогнани. Један број њих ипак је остао у Великој Моравској, неки су отишли у Јадранско приморје, а већина је пребегла у Бугарску. Тако се словенска писменост проширила на великој територији насељеној Словенима. У тадашњој Бугарској се стварају два јака центра словенске писмености – у Охриду и у Преславу. У Преславу је вероватно настало друго словенско писмо – ћирилица. Из Бугарске је, већ крајем IX века, писменост дошла и у српске земље, а током Х века и у Русију. Ћирилица води порекло од великих штампаних слова грчког писма. Старословенска ћирилица је имала тридесет осам слова. Двадесет шест је преузето из грчког писма, а остатак је уведен да би се записали словенски гласови којих није било у грчком језику. Свако слово у ћирилици имало је своје име, а од имена

Црноризац Храбар, О ӣисменех

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

Гласовна Глаго- ћири- вредност љица лица ћириличног слова

uk a

У старословенским глагољским и ћирилским текстовима речи нису одвајане белинама, нису постојала велика и мала слова, а реченице се нису завршавале тачком. Такав начин писања назива се континуирано писање. Наслови књига или поглавља исписивани су увећаним словима, а почетна слова текстова – иницијали – протезали су се изнад и испод реда и често били украшени цртежима. Између мањих изговорних целина писала се тачка у средини реда или двотачка (∙ или :), а крајеви поглавља обележавани су неколиким тачкама или знаковима  и . Скраћенице су означаване титлом (нпр. бъ – Богъ, а испуштени самогласник апострофом (к’то уместо къто).

Од рукописа на старословенском језику који су настали на српском тлу сачувана су четири. Три су написана глагољицом: Маријино јеванђеље, Гршковићев о�ломак и Михановићев о�ломак, а један ћирилицом: Темнићки на��ис. Претпоставља се да је старословенских рукописа на српској територији било више, али да су нестали у ратовима и сеобама. Маријино јеванђеље је настало почетком XI века и садржи 174 листа. Пронађено је у светогорском манастиру Свете Марије, по којем је и добило име. Чува се у Руској националној библиотеци у Петрограду.

Назив слова

аз

буки

Број који слово ћирилице означава 1 -

веде

глагољи

добро

јест

живете

дзело

земља и

како

иже

rta

Из старословенског правописа

Маријино јеванђеље

Глагољица и ћирилица

прва два слова (аз и буки) изведен је назив азбука. Ради лакшег писања и уштеде простора два слова су понекад спајана у једно, чиме су настајале тзв. лиīа�уре (нпр. Ѭ, Ѩ и сл.) . Као и у глагољици, слова су означавала и бројеве. У српским земљама се неко време писало и глагољицом и ћирилицом, али је ћирилица, као једноставнија, до XII века потиснула глагољицу. На основу сачуваних споменика закључује се да је она у XII веку била основно писмо у Рашкој, а и у Дубровнику, Хуму и Босни све до турског освајања. Ипак, да су глагољски рукописи били у употреби чак и до XIV века, закључујемо по томе што су на њиховим маргинама пронађене белешке из тог времена писане ћирилицом.

ђерв

људи

мислите

40 50

наш

он покој рци

70 80 100

тврдо

300

фрт

500

200

слово

400

ук

600

хер

800

от

шта ци

900

ша

чрв

�ебело јер

јери

�анко јер јат

ју

је

900

[енс']

[јенс']

[онс']

[јонс']

кси

700

пси

тхита

ижица

Јеванђеље сачињавају прве четири књиге Новоī заве�а, које говоре о животу и учењу Исуса Христа.

400

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

На чему су писани старословенски рукописи

Темнићки натпис

Темнићки натпис потиче из Х или с почетка IX века, написан је ћирилицом и садржи имена десеторице (од четрдесет) мученика. Чува се у Народном музеју у Београду:

rta

Напиши данашњом ћирилицом имена с тог натписа која можеш да препознаш: _____________________________________________________________________________.

Старословенски језик је био књижевни језик Срба од примања писмености (од IX века), па све до стварања српскословенског – новог књижевног језика на основи старословенског. Срби су у том периоду имали више држава, али је њихов духовни и културни простор био обједињен употребом истог књижевног језика. Тим језиком они су били повезани и са већим делом словенског света.

uk a

Старословенски глагољски и ћирилски рукописи писани су на листовима од пергамента, који су се добијали тако што се животињска кожа прво чистила од длака и прала у цеђи (пепелу прокуваном у води) и кречу, а затим се сушила, глачала и секла на листове (обично величине 225х165мм). Од краја XIII века пише се и на хартији.

Српскословенски језик

Реч редàкција (која нам је дошла из латинског преко немачког redaktion – „дотеривање, сређивање”) обично означава стручно тело које уређује часопис, новине и сл., затим просторију у којој такво тело ради, као и поправљање, дотеривање рукописа за штампу. Реч школа не означава само установу у којој се стичу знања него може значити и „посебан правац у науци или уметности, учење, смер” (па се говори о различитим филозофским, уме�ничким, 52 �раво�исним школама).

На словенском тлу богослужбене књиге су стално преписиване. Приликом свог рада, преписивачи (или, како су се још називали, �ијаци) изговарали су у себи реч коју су писали, па су нехотице у текст уносили особине свог говора – пре свега фонетске, али и морфолошке. На пример, већ у Маријином јеванђељу, које је настало на српској територији, налазимо слово оу уместо старословенског ѫ . Устаљивањем особина појединих народних језика у старословенским рукописима настале су редакције (=варијанте) старословенског језика – српска, бугарска, руска и друге. Све редакције се једним именом називају црквенословенски језик. Српска редакција старословенског језика настала је у XI или XII веку и назива се српскословенски језик. Он је служио потребама православне цркве, али и српске средњовековне државе. Своју улогу књижевног језика обављао је све до тридесетих година XVIII века.

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

Од XII века развија се и српска ћирилица, различита од ћирилица којима су се записивали други словенски језици. Најуочљивија нова особина јесте слово („ђерв”), којим су се обележавали гласови ћ и ђ. Рукописи су се у средњовековној Србији преписивали у манастирима. Највећа и најбоље организована српска скри��орија (преписивачка радионица), а и једна од истакнутијих европских, био је манастир Ресава (касније назван Манасија) – где је, почетком XV века, настала и ресавска правописна школа. Српскословенским језиком писана су дела црквене намене, књижевна дела (укључујући и побожне приче, моралне поуке и сл.) и разни натписи (надгробни и ктиторски), а на њега су превођени и неки византијски законици. Најзначајнији рукопис писан на српскословенском језику, а и једно од најважнијих дела српске културе, јесте Мирослављево јеванђеље. Писано је крајем XII века за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Има 362 стране и украшено је са око три стотине минијатура и украсних иницијала (великих почетних слова) у боји и злату. Данас се чува у Народном музеју у Београду. Мирослављево јеванђеље су написала два писара. Први је написао главнину текста и не зна му се име; други је украсио текст орнаментима и написао крај рукописа, а потписао се као Глигорије (и Григорије). На неколико места на маргини рукописа оставио је своје записе, из којих закључујемо да није био у милости кнеза Мирослава:

Манастир Манасија, са остацима скрипторије (лево од цркве)

uk a

rta

́ Кти̑ тор (од грчког ktе̄ tōr) – оснивач задужбине, нпр. манастира; добротвор.

„Господе Боже мој, дарежљиви и многомилостиви, помилуј својом милошћу мене, Григорија грешнога, како бих у господина у милости био. У тебе се уздам.”

Мирослављево јеванђеље, XII век

1. Ево још једног записа Глигорија дијака са маргине Мирослављевог јеванђеља.

Преведи га.

___________________________________________________________________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

uk a

rta

На српскословенском језику писана су и житија (животописи, биографије) – најважнији жанр тадашње књижевности. Прво сачувано српско житије јесте Жи�ије Све�оī Симеона, које је написао Свети Сава у XIII веку. Самом Светом Сави посвећена су два житија, које су написали Доментијан и Теодосије, такође у XIII веку. Упоредо са српскословенским језиком, у писању се користио и народни језик – мада не чист, него са примесама српскословенског језика. На њему су писани текстови првенствено правне и трговачке намене: повеље, законици, уговори, пословна писма, тестаменти, потврде итд. Такође, неки витешки романи и летописи (историјски списи) писани су језиком који је близак народном. Повеље су биле документи којима је владар утврђивао поседе или права неке особе или институције. Најстарија српска ћирилска повеља јесте Повеља Кулина бана, с краја XII века, која је издата дубровачким трговцима и њиховом кнезу и у којој се босански бан Кулин обавезује на мир и пријатељство с Дубровником и на заштиту Дубровчана који дођу у његову земљу. Најпознатији српски законик јесте Душанов законик. Донесен је 1349. године, за владавине цара Стефана Душана. Заснован је на византијским узорима, али прилагођен потребама српске државе и српском обичајном праву. Њиме су одређена права и обавезе свих друштвених слојева (како зависног становништва, тако и властеле и слободних људи), на целој територији српске државе. Оригинал Законика није сачуван, али постоје преписи (најстарији је из XIV века). Ево како гласи прва одредба која се тиче суђења, „правде” (реч �исмо у преводу треба схватити као „одлука”):

Душанов законик, XIV век

О правди Наредба царска: ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, како пише Закон, судије том писму да не верују, само да суде и врше по правди.

2. Покушај да преведеш последњу реченицу одломка из оригинала.

_____________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

uk a

rta

После пада српских држава под турску власт, писање на српскословенском и народном језику настављено је, али у знатно мањој мери. Занимљиво је да је од краја XIV до половине XVI века, захваљујући угледу средњовековне српске државе, српски био један од дипломатских језика у југоисточној Европи: њиме су се у својој међународној преписци служили турски, као и мађарски и румунски владари. Од средине XVI до краја XVII века, у крајевима под турском влашћу писменост тавори: књижевни рад је углавном ограничен на црквене потребе и одржава се само по црквама и манастирима. Живљи књижевни рад одвија се само међу Србима у другим подручјима. Пошто су се у велики рат између Аустрије и Османског царства (1683–1699) укључили на страни Аустрије, Срби су, страхујући од турске одмазде а привучени обећањима аустријског цара, 1690. године у великом броју пребегли у тадашњу јужну Угарску (данашњу Војводину и јужну Мађарску). Ту Велику сеобу Срба предводио је патријарх Арсеније III Чарнојевић. Калуђери и свештеници понели су и књиге на српскословенском језику и наставили да их преписују и на новом тлу. Старе рукописне књиге из XV и XVI века које су Срби собом понели звале су се србуље, па се и српскословенски језик којим су оне написане популарно звао србуљски. На том језику последњи пише Гаврил Стефановић Венцловић. У исто време, он држи проповеди и на готово чистом народном језику. Међутим, његови рукописи – укупно двадесетак хиљада страна – нису тада објављени, тако да нису утицали на уобличавање каснијег књижевног језика.

Речи из српскословенског језика у данашњем језику Српскословенски језик оставио нам је речи одн. изразе о�ш�и, о�ш�ина, свеш�еник, васиона, васкрсну�и, нуж�а, на самр�и итд.

Рускословенски језик

Упркос обећањима, Србима су у Аустроугарској ускраћивана основна верска и политичка права. Власт је нарочито настојала да их поунијати – придружи католичкој цркви, уз задржавање православног обреда. Да би се одупрли тим притисцима, Срби се обраћају за помоћ Русији, с којом су је спајали вера, језик и јаке културне везе. Они траже пре свега руске учитеље и књиге. Године 1726. у Војводину стиже Максим Суворов и отвара у Карловцима Славјанску школу. Након што је он, 1730. године, отишао, школу воде његови ученици. Године 1733. у Карловце стиже Емануел Козачински и отвара Латинску школу, која је радила четири године. У тим школама ђаци су се образовали из књига написаних рускословенским језиком – руском редакцијом старословенског. Тако се тај језик почео ширити у култури, уметности и

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

uk a

rta

администрацији. Он је постао језик црквене и школске администрације, на њега су превођена књижевна дела и њиме су писана нека оригинална књижевна и научна дела. Појављују се и граматике тог језика – једну од њих пише Аврам Мразовић. Борба Срба за права у Аустријском царству, којој је помогло и усвајање рускословенског језика, завршила се успешно: аустријска влада је 1781. Србима признала слободу вероисповести, а 1791. и политичка права. Рускословенски језик је Србима био још мање разумљив него српскословенски. Та два језика су се највише разликовала у гласовној структури речи. На пример, српскословенски облици �ан, же�ва, врх, вера, иш�у у рускословенском гласе �ен, жа�ва, верх, вјера, ишчу. Књиге које су донели руски учитељи биле су написане рускословенском црквеном ћирилицом. Срби су временом преузели реформисану, грађанску ћирилицу Петра Великог, док је рускословенска црквена ћирилица наставила да се употребљава углавном у цркви. Највећа новина Србима била су слова я (чија је гласовна вредност ја) и й (ј). Неки писци су нека дела писали рускословенским, а друга српским народним језиком – укључујући Јована Рајића и Захарију Орфелина, најзначајније тадашње писце. Орфелин је једну исту песму испевао на оба језика; она се зове Горес�ный �лач (на рускословенском), односно Плач Сербији (на народном језику) и родољубиве је садржине: Србија плаче над својом судбином, јер је опет изиграна. Ево како гласи једна строфа те песме на оба језика (друга верзија је овде дата данашњим правописом): Горестный плач

Плачущи плакахся, По вся дни и нощи, Прегорце терзахся, Лишенна помощи. Друзи оставиша, Вси мне быша. Сама остах в жалость.

Захарија Орфелин

Плач Сербији

Плачући, ах, прегорко, плачем се дан и ноћ, моју трзам утробу, јер ја немам помоћ. Који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми се велики врази појавили.

Рускословенски језик је у употреби био до краја XVIII века, а до данас се задржао у Српској православној цркви, као језик црквених обреда.

Руски књижевни језик

Српско-руске културне везе биле су јаке још у време српскословенског језика, а у XVIII веку су ојачале толико да се руски језик

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

и књижевност често нису ни доживљавали као страни. Велики број Срба одлазио је у Русију на школовање или у војну службу. Пошто је српским читаоцима била доступна и руска световна литература, поједини српски писци почели су, у другој половини XVIII века, да пишу и руским књижевним језиком. Тај језик је, међутим, остао ограничен углавном на историографска дела.

Славеносрпски језик

uk a

rta

Српски књижевници, који од половине XVII века већином више нису из црквених редова, желе да њихова дела разуме што већи број читалаца. Идеја о разумљивости била је и у складу с идејама рационализма и просветитељства. Стога у своја дела уносе елементе српског народног језика. Посрбљавањем рускословенског, уз увођење неких елемената српскословенског и руског књижевног језика, у другој половини XVIII века ствара се нови књижевни језик – славеносрпски и до краја XVIII потискује рускословенски у књижевности, науци и администрацији. На врхунцу своје употребе био је крајем XVIII и почетком XIX века. Записиван је углавном руском грађанском ћирилицом. Стварање новог књижевног језика одвијало се уз благослов аустријских власти, које су желеле да се војвођански Срби удаље од православне Русије. Прво дело објављено славеносрпским језиком био је Славеноср�ски маīазин Захарије Орфелина, штампан 1768. у Венецији. То је био први српски часопис. У предговору Орфелин износи и образлаже своју намеру да речи које су читаоцу неразумљиве преведе на српски језик. Особине славеносрпског језика разликовале су се од једног писца до другог – па чак и у оквиру једног јединог дела. Наиме, Једно поређење трију језика Теодор Јанковић Миријевски, генерални инспектор српских школа у Аустрији, упоредио је, 1782. године, на једном примеру рускословенски („црквени дијалекат”), рани славеносрпски („грађански језик”) и српски народни језик („пучки језик”). Ево како изгледа то поређење (Миријевски је примере наводио латиницом): • Рускословенски: Блажени јесте, јегда поносјат Вам и изженут и рекут всјак зол глагол на ви лжуште мене ради. • Славеносрпски: Блажени јесте когда вас гонити и на вас хулу и всјако зло мене ради ложно говорити буду.

Славеносербски маīазин (1768)

• Народни: Блажени сте ви, које буду мене ради гонили и на вас хулу и свако зло лажно говорили.

Устајући у одбрану ћириличког писма, које је аустријска влада желела да замени латиницом, Миријевски се залагао и за употребу славеносрпског језика у школама. Тиме је правио компромис између српске цркве, која је желела да се очува рускословенски језик, и бечке владе, која је, да би Србију одвојила од руског утицаја, захтевала да се уведе српски народни језик.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

вещи – ствари

ши како различити облици и делови реченице гласе у данашњем језику: ... Родители мои о таковомъ шастію развеселесе, страннаго приме и съ чимъ су могли, и что э време године донело, угосте. У котарицы едной гроздіе рукомъ мойом узбрато, у другои разлнчно овощіе, кое э мати моя онай денъ скупила, и една чиница скорупа била э частъ. Отцу моему особито э поволно было страннаго присуствіе: онъ съ нимъ цѣло вече разговарашесе, и за различне вещи испытиваше. Ясамь долго време ихъ разговоре слушао, но сонъ ме превлада. Я незнамъ докле су они седили. У ютру мене отецъ мой къ себи зовнетъ, и яавитъ, да э гостъ нашъ изъ великаго нѣкаго Града, гди науке, за то време у цвѣту есу быле: да э онъ мене тамо послати радъ; да се странный мене са собомъ узети опредѣліо есть...

овощіе – поврће

3. Прочитај следећи текст, који је писан славеносрпским језиком, а затим напи-

uk a

шастію – срећи

Неке речи које и данас употребљавамо пореклом су из црквенословенског (могле су да потекну и из српске и из руске редакције старословенског): безумни, бес�и�ан, īнусни, �уховни, клеве�а, љуби�ељ, миро�ворац, нас�авник, не�ос�а�ак, �ло�оносан, �о�земни, свемоīући, случај, у�овољи�и, хули�и, чу�есни и др.

пошто за славеносрпски језик није била написана граматика, у којој би се прописале особине тог језика, писцима је остављена слобода да комбинују елементе различитих језика. Стварају се чак и хибридне речи, у којима се јављају одлике различитих језика. Тако се у речи вос�ре��ао комбинује рускословенски префикс и српски наставак за облик, у речи ис�олнио руски рефлекс самогласничког л и српска промена л у о на крају речи итд. Славеносрпска реченица је била компликована, имала је много уметнутих делова, преокренут ред речи, глаголе на крају итд. Српски народ у Војводини је веома ценио славеносрпске писце, видећи у њима заштитнике своје нације и вере. Славеносрпским језиком писали су Јован Стерија Поповић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ, Павле Соларић, Јован Хаџић, Атанасије Стојковић, Сава Текелија и други.

rta

Речи из црквенословенског језика у данашњем језику

(Из књиге Кан�оръ или о�кровеніе еīѵ�е�скихъ �аинъ Атанасија Стојковића)

страннаго __________________, гроздіе ____________________, разлнчно __________________, страннаго присуствіе _______________________, ихъ разговоре ______________________, сонъ ______________, отецъ _______________, зовнетъ ________________, яавитъ ________________, изъ великаго нѣкаго Града _____________________________, гди науке, за то време у цвѣту есу быле _______________________________, да э онъ мене тамо послати радъ _________________________________, да се странный мене са собомъ узети опредѣліо есть _____________________________ ___________________________________

Писање на народном језику

Пошто су рускословенски и, касније, славеносрпски језик мање образованим читаоцима били неразумљиви, многи писци су у другој половини XVIII века почели писати на народном

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

Доситеј Обрадовић, слика Новака Радонића, XIX век

rta

језику – мада с примесама рускословенског. Већ смо поменули Захарију Орфелина и његову песму Плач Сербији; Јован Рајић на језику врло блиском народном пише спев Бој змаја са орлови, посвећен рату „орлова” (Русије и Аустрије) са „змајем” (Турском). Народним језиком пишу и Емануил Јанковић, Аврам Мразовић, Јован Мушкатировић, Сава Текелија, Јоаким Вујић, Павле Соларић и други писци. Потребу да писци пишу народним језиком први је јасно изрекао Доситеј Обрадовић, српски просветитељ и реформатор. Он 1783. године пише текст Писмо Харалам�ију, у којем се залаже за просвећеност и, у складу с тим, за књижевност на народном језику. Он каже: „Колико је оних који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нарав украсити. Језик има своју цену, од ползе (=користи) коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик?” Иако је језик којим пише у основи народни, служи се и многим црквенословенским речима, у њиховом изворном, црквенословенском лику. Својим делом, међутим, подстакао је писање на народном језику. 4. Поводом Првог српског устанка Доситеј Обрадовић је испе-

uk a

вао Пјесну на инсурекцију Сербијанов, посвећену Карађорђу. Заокружи особине које не припадају народном језику:

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!

Почев од Доситеја, српска култура окреће се више Западу. То је било подржано истом таквом оријентацијом и у Русији. Видимо, дакле, да је у другој половини XVIII века у употреби било више језика. Да ли ће тада неки писац писати рускословенским, руским, славеносрпским или српским народним језиком, зависило је највише од теме дела, али и од навика писца, профила читалаца којима је дело намењено, па и од тренутне моде. Народни језик у књижевност коначно ће увести Вук Стефановић Караџић.

Писмо Харалампију (1783)

Књиīе, браћо моја, књиīе, а не звона и ūраūорце! (Доситеј Обрадовић)

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ШТА СМО НАУЧИЛИ

српскословенски

Од XI или XII века до 30. година XVIII века.

• Константин (Ћирило) и Методије

словенски дијалекат из околине Солуна, надограђен речима и конструкцијама из грчког језика

Важне личности и дела

rta

старословенски

Који је то језик

Од друге половине IX века до XI или XII века.

Књижевни језик

српска редакција старословенског

uk a

Раздобље

народни језик с елементима српскословенског

• Маријино јеванђеље

• Гршковићев о�ломак

• Михановићев о�ломак • Темнићки на��ис • Дела црквене намене; најзначајније: Мирослављево јеванђеље, крај XII века.

• Житија; најстарије сачувано житије: Свети Сава, Жи�ије светоī Симеона, XIII век.

• Текстови трговачке намене; најстарија сачувана повеља: Повеља Кулина бана, XII век.

• Текстови правне намене; најпознатији: Душанов законик, 1349. г. 60

Књижевни језици ко� Срба �о XIX века

Од 30. година XVIII века до краја XVIII века.

руска редакција старословенског

• Јован Рајић, Захарија Орфелин и др. писци.

• Углавном историографска дела.

руски књижевни језик славеносрпски

Важне личности и дела

rta

Од друге половине XVIII века до половине XIX века.

рускословенски

Који је то језик

настао посрбљавањем рускословенског, с елементима српскословенског и руског књижевног језика

• Прво дело на том језику: Захарија Орфелин, Славеносрпски маīазин, 1768.

народни језик (с примесама рускосл.)

• Доситеј Обрадовић, Писмо Харалам�ију, Живо� и �рикљученија и др. дела.

Од 30. година XVIII века до краја XVIII века.

Књижевни језик

uk a

Раздобље

• Јован Стерија Поповић, Милован Видаковић, Јован Хаџић, Атанасије Стојковић и др. писци.

• Јован Рајић, Бој змаја са орлови. • Захарија Орфелин, Плач Сербији.

• Емануил Јанковић, Аврам Мразовић, Сава Текелија, Јоаким Вујић и др. писци. 61

uk a

rta

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ГЛАС, ФОНЕМА И СЛОГ

Зуји, звечи, звони, звучи, Шуми, грми, тутњи, хучи – То је језик рода мога!

Петар Прерадовић

Реч артикулáција (од лат. articulatio) значи „изговор (гласова)”, па се каже, на пример, да неко има добру, јасну артикулацију. Та реч може да значи и „обликовање”, као у изразима ар�икулација мисли, и�еја. Аку̀ стика (од грч. akoustikós) јесте наука о звуку. Означава и својство просторије да добро преноси звук (па се за такву просторију каже да је акустична).

rta

Гласовима се баве фонетика и фонологија (обе речи потичу из грчког језика и садрже реч phōnе̄ ́ , која значи „глас, звук”). Фонетика изучава начин артикулације гласова и њихова акустичка својства, а фонологија се бави функцијом гласова у језику.

Глас

Шта је глас у говору и како се артикулише

Говор (говорни ток) може се поделити на сегменте (делове). Најмањи такав сегмент који се може опазити јесте глас.

uk a

Глас је најмања јединица говора.

Гласови се стварају покретима говорних органа. Говорне органе видимо на следећем цртежу:

тврдо непце меко непце

носна дупља

ресица

алвеоле

горњи зуби

језик

усне

доњи зуби

гласне жице

душник

епиглотис гркљан 63

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

uk a

Занимљиво је да ниједан говорни орган не служи само – па чак ни првенствено – томе да производи гласове. Сваки има неку своју другу, биолошки важнију функцију – дисање, јело или призивање партнера.

Служе ли говорни органи само за говор

rta

Потиснут од стране дијафрагме, ваздух се истискује из плућа, пролази кроз бронхије, душник и гркљан. На врху гркљана налази се гркљански поклопац (епиглотис), који се приликом гутања спушта и не дозвољава храни да уђе у душник. У гркљану се налазе гласне жице – два мишићна набора који се могу затезати и опуштати. Ако су гласне жице опуштене, ваздушна струја пролази између њих не изазивајући њихово треперење (то је случај приликом изговора безвучних гласова и приликом шапата). Ако су, међутим, затегнуте, ваздушна струја, пролазећи између њих, изазива њихово треперење, чиме се ствара звук (то је случај приликом изговора звучних гласова). У акустичком погледу тај звук је тон. Тај тон се модификује (мења јачину и боју) пролазећи кроз резонаторе – најпре ждрело, а затим усну или носну дупљу. Носна дупља је од усне дупље одвојена непцем. Оно се дели на тврдо непце, које је непокретно, и меко непце, које је покретно. На крају меког непца налази се ресица. Ако је меко непце подигнуто, ваздух не може да продре у носну дупљу, па излази кроз усну дупљу напоље; тако се стварају усни (орални) гласови. Кад је меко непце спуштено, ваздушна струја пролази кроз нос, чиме се стварају носни (назални) гласови. Поред тврдог и меког непца, у изговору гласова учествују још и усне, зуби и десни (алвеоле) изнад горњих зуба. Главну улогу у артикулацији има, међутим, језик, чијим се померањем стварају разнолике препреке или пролази ваздушној струји. Са покретима језика усклађени су и покрети усана, које приликом изговора гласова могу бити у неутралном положају, испупчене, заокружене или развучене.

1. Колико има гласних жица:

а) две;

б) пет;

в) шест;

г) осам.

Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Зашто је језик као средство комуникације назван баш по језику, а не неком дру-

гом говорном органу? _____________________________________________

3. Повежи изразе са њиховим значењима:

имати дугачак језик

„покајати се због изговорених речи”

угристи се за језик

„мучити се изговарајући речи страног језика”

ломити језик

„бити брбљив, много и ружно причати о другима”

Глас, фонема и слоī

4. Допуни реченице изразима с речју језик:

Кад неко говори све што мисли без „увијања”, каже се да нема ____________________ на језику. А ако ипак одлучи да не говори и не ода тајну, онда ће држа�и језик _____________________. Ако не могу да се сетим нечега што иначе знам, кажем да ми се то налази ___________________________. А ако се с неким добро разумем, онда с њим имам ______________________________.

Глас као звук оглашавања

uk a

rta

Реч īлас има и општије значење: означава звук који се произведе приликом говора, певања или оглашавања уопште (као кад кажемо Пера је �овикао својим īромким īласом, а Перица му се о�азвао својим �анушним �ечјим īласићем). Тако посматран, глас, као и сваки други звук, има три елемента: јачину, висину и боју. Јачина гласа је у вези с амплитудом звучног таласа (тј. с њиховом највећом удаљеношћу од равнотежног положаја при кретању): што је амплитуда већа, глас је јачи, и обрнуто. Јачина гласа зависи од снаге којом се ваздух потискује из плућа и којом улази у говорне органе. Висина гласа је у вези с фреквенцијом звучних таласа (тј. с њиховом учесталошћу у јединици времена); што је фреквенција већа, глас је виши, и обрнуто. Висина гласа зависи од грађе говорних органа, нарочито од дужине и дебљине гласних жица. Зашто је женски глас виши од мушког, а дечји виши и од једног и од другог? __________________________ Боја гласа зависи од облика и величине резонатора. Сваки човек има различиту боју гласа. Приликом говора и изражајног читања мењамо висину гласа и његову јачину. Који елеменат гласа тешко можемо мењати? ________________ По ком елементу гласа препознајеш некога кога чујеш, а не видиш? ______________________ Реч īлас може означавати и способност да се такав звук произведе; на пример, кажемо да је неко од назеба изīубио īлас.

Гласови оперских певача Према висини тона које могу отпевати, гласови оперских певача деле се на мушке и женске. У прве спадају бас (најнижи), баритон и тенор (највиши). У друге спадају алт (најдубљи), мецосопран и сопран (највиши).

5. Допуни реченице изразима с речју īлас:

Ако је неко нестао незнано куд, онда кажемо да је нес�ао без _______________________. Ако је изгубио углед, кажемо да је изīубио ____________________. А ако о њему влада лоше мишљење, кажемо да га ____________ īлас.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Исправи словну грешку: Следећа вежба је врло лака: зажмурите, испружите једну руку, а петом додирните нос.

Према томе да ли ваздушна струја приликом њиховог изговора има слободан пролаз или не, гласови се деле на две групе: (I) самогласнике и (II) сугласнике.

(I) Самогласници (вокали) јесу гласови при чијем изговарању ваздушна струја слободно пролази кроз говорни канал, не наилазећи нигде на препреку. Гласне жице приликом њиховог изговора трепере; стога су сви самогласници звучни гласови, а у акустичком погледу то су чисти тонови. Ваздушна струја, затим, пролази кроз ждреону и улази у усну дупљу. У усној дупљи се мења боја основног тона: пошто је усна дупља резонатор, у њој се тон појачава; а пошто може, захваљујући положају језика, мењати облик, у њој се мења и боја основног тона. Језик може у усној дупљи заузимати различите положаје у хоризонталној равни – напред, у средини или назад, чиме се артикулишу самогласници предњег реда – и и е, средњег реда – а, и задњег реда – о и у. Језик може заузимати различите положаје и у вертикалној равни – може бити ниско (на дну усне дупље), може бити донекле издигнут, или издигнут сасвим високо (према непцу); тако се артикулишу високи самогласници – и и у, средњи – е и о, и низак самогласник – а.

uk a

Сматра се да српски језик спада у веома милозвучне језике. Према једном истраживању, од укупног броја гласова који су употребљени у испитиваним текстовима на српском језику, самогласника има око 45%, а сугласника око 55%. Већи проценат самогласника има само италијански, а мањи француски, руски, немачки и други језици. Међутим, самогласничко р за уши многих народа звучи немелодично. Мелодичности српског језика доприноси и тонски акценат.

Како звучи српски језик

rta

(Из књиге И. Клајна И филозофи су л/љу�и – Ан�олоīија смешних ш�ам�арских īрешака)

Гласови српског књижевног језика

Самогласнички систем српског језика изгледа, дакле, овако:

Високи

Средњи Ниски

Предњег реда

и е

Средњег реда

Задњег реда

С положајем језика у вертикалној равни повезан је и вилични угао: ниски положај језика повезан је с највећим, а високи положај језика с најмањим виличним углом. У изговору самогласника важну улогу играју и усне. Какав положај заузимају усне приликом изговора самогласника а? _______________ Да ли су више развучене приликом изговора Е или И? _________________ Два самогласника се изговарају са истуреним и заокруженим уснама – лабијализовано. То су самогласници _________ и _________.

Глас, фонема и слоī

6. У следећим реченицама начињена је по једна словна грешка. Исправи те грешке,

а затим опиши гласове који су замењени и оне којима су замењени:

а) Разгледала сам ваш стан и видим да немате везе са цвећем. б) – Ако волите диње – рече домаћин – даћу вам једну крушку. в) Млади писац је већ стекао међународну репутацију: привођен је у пет европских земаља.

У неким говорима (укључујући и градске) самогласници се изговарају отвореније (с већим виличним углом), што се у књижевном језику сматра погрешним. Изговори истакнуте самогласнике затворено и отворено и уочи разлику: дечко, Београд, лепа, Бојана, позив, оцена.

Да ли ти иначе изговараш те гласове отвореније или затвореније?

rta

8. Покушај да изговориш високи самогласник предњег реда са истуреним и зао-

круженим уснама (другим речима: намести усне за у, а изговори и). Наведи неки језик који познаје такав глас: ___________________________________________.

uk a

(II) Сугласници (консонанти) јесу гласови при чијем изговарању ваздушна струја наилази на препреку, чиме се ствара звук који се назива шум. Сугласници се деле на (1) шумне сугласнике и (2) сонанте.

(Из књиге И. Клајна И филозофи су л/љу�и – Ан�олоīија смешних ш�ам�арских īрешака)

(1) Приликом изговора шумних сугласника препрека ваздушној струји је таква да се ствара јак шум. Они се могу поделити према: (а) месту у говорном апарату на коме се препрека ствара; (б) начину стварања препреке; (в) звучности.

Исправи словну грешку: Врло мало знамо о птицама, иако њихова јаја стално круже изнад наших глава.

(а) Подела шумних сугласника према месту изговора • Ако препреку ваздушној струји стварају усне, такви сугласници зову се уснени (лабијални): б, п, ф. Они се могу даље поделити на: – двоуснене (билабијалне), при чијем изговору препреку чине горња и доња усна: б, п; – уснено-зубни (лабио-дентални), при чијем изговору препреку чине горњи секутићи и доња усна: ф. • У већини случајева, међутим, препреку ствара језик, и ти гласови се називају језични. Према томе са којим делом говорног апарата језик ствара препреку, језични сугласници се деле на: – зубне (денталне): т, д, с, з, ц; – предњонепчане (палаталне): ч, џ, ћ, ђ, ш, ж; – задњонепчане (веларне): к, г, х.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Подела шумних сугласника према месту и начину изговора приказана је следећом табелом: Језични предњонепчани

Уснени уснено- зубни двоуснени -зубни

Праскави Сливени Струјни

rta

Иако је спој звука и значења најчешће произвољан, некада гласови симболички изражавају значење – нпр. кад се њима подражава звук из природе (као код ономатопеја), али и у неким другим случајевима. Какав звук имитирају праскави и сливени сугласници у узвицима бу�, �ру�, кврц, бућ, кло-кло и у глаголима кле�и�и, звекну�и, чукну�и? Какав покрет подражава ономатопеја ца�?

(б) Подела шумних сугласника према начину изговора • Ако говорни органи чине препреку која се нагло уклања, тиме се у акустичком смислу ствара прасак, и такви сугласници називају се праскави (експлозивни). То су: п, б, т, д, к, г. • Ако говорни органи чине теснац, ваздушна струја се таре о његове зидове, и тако настају струјни (фрикативни) сугласници: ф, с, з, ш, ж, х. • Ако говорни органи прво сачине препреку, а она затим пређе у теснац, то су сливени сугласници (африкате): ц, ч, џ, ћ, ђ.

б, п

д, т ц ф з, с

Гласовни симболизам

тврди

џ, ч ж, ш

задњонепчани

меки

г, к

ђ, ћ

uk a

(в) Подела шумних сугласника према звучности Према томе да ли гласне жице приликом њиховог изговора трепере или не, консонанти могу бити звучни и безвучни. Безвучни сугласници су у акустичком погледу чисти шумови, а звучни су шумови праћени тоном. Парови звучних и безвучних сугласника приказани су на следећој табели (три безвучна сугласника немају своје звучне парњаке):

Звучни

Безвучни

д т

џ ч

–

9. У следећој реченици подвуци све праскаве сугласнике:

–

Пада летња киша, добују капи по прозорским стаклима. У којој речи праскави сугласници симболички изражавају значење?

10. У следећој реченици подвуци све струјне сугласнике: 68

Шушти жуто лишће, зује осе, фркћу коњи, лају пси. Препиши речи у којима су они употребљени симболички: _________________, _________________, ________________.

–

Глас, фонема и слоī

11. У следећој реченици подвуци све безвучне африкате:

Дућанџија ћутећи извуче кључ из џепа.

12. У следећим реченицама начињене су словне грешке. На линији напиши који гла-

сови су погрешни, а који исправни, а затим их усмено опиши (послужи се наведеном табелом):

rta

а) Његове грозне саставе већ смо објављивали на овим странама. _____________ б) Признала ми је да гаји нежна осећања према свом сефу у банци. _____________ в) На ваше чуђење откуд ја знам шта је Аристотел мислио о женама, одговарам: знам јер сам га питао. _____________

13. Прочитај виц:

Ишла два балона кроз пустињу. Један каже: – Пази, кактусссс! – Сад ми кажешшшш... Напиши по којим својствима су гласови с и ш слични звуку који ваздух прави кад излази из балона: ____________________________________________________.

uk a

Артикулациона и акустичка разлика између ч и ћ, односно џ и ђ, веома је мала, па зато те гласове многи не разликују. Ево помоћи: ч и џ се изговарају тако што врх језика додирује предње непце, а ћ и ђ тако што предње непце додирују леђа језика (врх језика остаје иза доњих секутића). 14. Упиши ч или ћ:

а) Не окре___и се око себе, заврте___е ти се у глави! – Окре___и собу! б) Ова изложба је добро посе___ена. – Шума, је нажалост, посе___ена. в) Зора сви___е, пти___ице цврку___у. Њему се смра___ило пред о___има. г) Вра___ају___и се ку___и, нашла је на пло___нику позла___ен лан___и___. д) Искљу___и шпорет, ___орба се смла___ила. ђ) Де___ак је дотр___ао јау___у___и и пла___у___и. е) За празник смо имали ___уре___е пе___ење.

15. Упиши џ или ђ:

а) Иду два ___ака и носе два ___ака. б) Отпао ми је ___он са ципеле. в) Волим да једем ___ем, да слушам ___ез и да играм бри___.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

(2) Приликом изговора сонаната постоји препрека, али је ваздушна струја сразмерно лако савлађује – било зато што препрека не зауставља ваздушну струју потпуно, или зато што то кратко траје. Пошто при томе гласнице увек трепере, сонанти су звучни гласови (и у акустичком смислу су тонови праћени шумом). По звучности и по одсуству јаког шума сонанти су слични самогласницима. И сонанти се деле на подгрупе, према месту и према начину артикулације.

rta

– Ако препреку сачињава језик са алвеолама горњих секутића, добијају се алвеоларни сонанти р, л и н. – Ако препреку сачињава језик са предњим непцем, изговарају се предњонепчани (палатални) сонанти ј, љ, њ. Кад он преде, да ли је и то алвеоларно Р?

uk a

Глас р је нарочито погодан да симболички изрази нека значења. Какав звук он подражава у речима цанīр, цвр, кр, фр, звр, затим рза�и, цврку�а�и, �рхну�и, �ан�рка�и, чанīрља�и, крча�и? А какво се значење изражава групом рљ у речима као што су брља�и, �рљо�ина, мрља�и, �рља�и, срља�и, фрља�и се, ча�рља, џан�рљив, �а�рљак? Да ли те речи означавају нешто пријатно или непријатно, ред или неред, покрет у једном правцу или на све стране, чистоћу или прљавштину?

Симболичка вредност гласа р

(а) Подела сонаната према месту изговора • Препреку могу сачињавати усне. Тако се изговарају уснени (лабијални) сонанти – билабијални (двоуснени) сонант м и уснено-зубни сонант в. • Препреку може сачињавати језик са другим говорним органима – то су језични сонанти.

(б) Подела сонаната према начину изговора • Приликом артикулације сонанта р врх језика и алвеоле горњих секутића стварају готово потпуну препреку ваздушној струји, ова ту препреку на тренутак уклања, затим се врх језика враћа у првобитни положај, и читав процес понавља се неколико пута. Другим речима, приликом изговора гласа р језик вибрира; он се, стога, назива вибрант. • Приликом изговора сонаната л и љ језик и горње алвеоле (код л), односно језик и тврдо непце (код љ) стварају препреку ваздушној струји само у средишњем делу пролаза, тако да она несметано пролази боковима језика. Ови сонанти се зато зову и бочни сонанти (латерали).

Глас, фонема и слоī

• Приликом изговора сонаната в и ј артикулациони органи се само приближавају, чиме се ствара теснац кроз који пролази ваздушна струја, али с мањим интензитетом него у случају струјних шумних сугласника. Ови сонанти називају се полувокали. • Приликом изговора сонаната м, н и њ меко непце (које је приликом изговора свих других гласова подигнуто и тако ваздушној струји затвара пролаз у носну дупљу) спушта се, тако да се ваздушна струја рачва: један део одлази у усну дупљу и тамо наилази на препреку, а други део истовремено иде кроз нос. Зато су то носни (назални) сонанти.

вибрант

полувокали

н л р

rta

латерали

Језични алвеопредњоларни непчани

њ љ ј

Сонанти

назали

Уснени двоусненоуснени -зубни

Зашто су речи које означавају маму и тату сличне у свим језицима света? Сва деца прво науче да изговоре гласове који су најконтрастнији – а то су а, приликом чијег изговора ваздушна струја најслободније пролази кроз говорни канал, и неки сугласник при чијем се изговору ствара тренутна и потпуна препрека ваздушној струји – нпр. � или �. Дакле, прва реч сваког детета, без обзира на његов матерњи језик, биће мама, �а�а, �а�а или нешто слично. У складу с тим је и чињеница што нема језика који не разликује самогласнике од сугласника. Други контраст који деца уче јесте између усних и носних сугласника; у нашем језику то доноси разлику између �а�а и мама. Следи разлика између уснених и зубних консонаната (�–�, б–�, м–н) – што у нашем језику доноси разлику између �е�а и баба, мама и нана. Тако је и на плану језикâ у свету: не постоји језик који нема бар један самогласник и бар један носни, уснени и зубни сугласник.

Поделу сонаната видимо на следећој табели:

Зашто се каже мама и �а�а

16. У следећој реченици подвуци алвеоларне сонанте:

uk a

Кандило се љуљало и пламен је слабашно треперио.

17. У следећој реченици подвуци све носне сонанте:

Нешто је мрмљао, гунђао и њуњорио, ништа га нисмо разумели. Објасни зашто речи мрмљао, īунђао и њуњорио садрже носне сонанте. __________________________________________________________________________

18. У следећим реченицама начињене су словне грешке. На ли-

нији напиши који гласови су погрешни, а који исправни, а затим кажи какви су по месту и начину изговора (послужи се наведеном табелом):

а) Треба пописати све што се затекне у канцеларијама, до по следње спавалице. _____________ б) За часак се принцези учини да осећа нежни додир његових прстију у својој коси, но била је то само вашка. _____________ в) У пролеће свака птица добија вагон да преноси гранчице и другу грађу за прављење гнезда. _____________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Сугласник ј

Видели смо да су сонанти по артикулацији и акустичким особинама слични самогласницима. Нарочито су слични сонант ј и самогласник и.

Прочитај наглас следеће речи: Илија, Илију, Илијом, Илији, Илијин. Подвуци речи у којима се глас ј не чује, а пише се. Шта закључујеш – у каквом окружењу се артикулација ј и и сасвим приближавају или изједначавају?

rta

Прочитај наглас и ове речи: био, боји, крио, кроји. Да ли писање слова ј одговара изговору гласа ј? Закључујемо да писање слова ј понекад прати изговор, а понекад не. Стога се писање тог слова посебно регулише Право�исом.

uk a

(1) Кад се основа речи завршава гласом ј, слово ј се пише и онда кад се у облику те речи или у изведеници од те речи глас ј не чује: Илији и Илијин (од Илија), ку�ијица (од ку�ија), ис�оријски (од ис�орија), Ин�ијка (од Ин�ија), чији (према чија, чије), овчији (према овчија, овчије), веселији (према веселија, веселије), �аксији (према �аксија). Неки присвојни придеви могу имати као суфиксе и -иј и -ји; први се препоручује кад се основа придева завршава на сугласничку групу (нпр. овчији), а други кад се завршава на сугласник (нпр. вучји).

19. Додај слово ј тамо где је то потребно:

а) Појава цунамија у азиским земљама добила је велику медиску пажњу. б) Мој друг је завршио хемиску школу и жели да се упише на неку студиску групу на ПМФ-у.

20. Напиши присвојне придеве изведене од датих именица:

а) То ти је права ________________ школа (паче). б) Неки људи су алергични на _________________ перје (гуска). в) Из дворишта су се чули раздрагани _________________ гласови. (деца) г) Зар баш морате сваки ________________ дан да правите буку? (бог)

21. Напиши: 72

а) номинатив множине од именице жири: ______________; б) присвојни придев од имена Софија: _______________; в) компаратив придева мио: __________________.

Глас, фонема и слоī

22. Допуни одговарајућим житељским именима:

Становница Ниша је ___________________, а жена која живи у Азији је __________________.

uk a

rta

(2) Кад се у додиру нађу два самогласника од којих је први или други и, глас ј се чује као прелазан глас између њих. Правила су следећа: • Ј се пише између и-а, и-е и и-у, осим кад се ти гласови нађу на препознатљивом споју код сложених речи: армија, Силвија, �аксија (од �акси), али: иако, ан�иамерички, �риања�и; �ије�а, бијенале, �ијем (од �и�и), али: архие�иско�, �олие�ар; �ијук, Сијукси, ра�ијус, �ију (од �и�и), али: �риу�и�а�и, ниуколико. • Ј се не пише између и-о, осим кад је део основе речи: био, ра�ионица, �риобалан, али: змијо (према змија), ис�оријом (према ис�орија). • Ј се не пише кад је од два самогласника други и, осим кад је део основе речи: а-и: наиван, каиш, наиме, али: �оīађаји, �аји�и; е-и: неимар, шеик, али: сеји (од сеја); о-и: с�оик, еīоис�а, али: моји (од мој), кроји�и; у-и: руина, конс�руиса�и, али: бујица, зуји (према зуја�и).

23. Упиши слово ј тамо где недостаје:

а) На подиуму је оркестар свирао Вердиа. б) Приони на посао, немој ићи линиом мањег отпора. в) Он је јако амбициозан, с његовом амбициом је тешко изаћи на крај. г) Сама реч ти каже: у импресионизму су важне импресие које има уметник. д) Премиер је доживео триумф на изборима, јавиле су све радио-станице. ђ) Стави креон и каиш у фиоку. е) Моја другарица Диана вратила се с пута у Каиро. Видела је многе историске руине и сликала се с бедуинима. ж) Само наиван човек може поверовати у те полуистине и исконструисане приче. з) Кад ме је погледао краичком ока, знала сам да не могу ништа да затаим и из мене је кренула буица речи.

24. Изговори мушки надимак Мија и женско име Миа. У чему се разликују?

25. Упиши ј тамо где је то потребно:

Каин је имао брата Авеља. Моја тетка Каја има сина. Каин син је сликар.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

(3) У вези са словом ј треба знати и следеће:

rta

• Ј се пише у императиву глагола који се у презенту завршавају на -ијем: �иј, налиј, бриј. Код осталих глагола чија се основа завршава на ј, наставак зависи од дужине самогласника испред тог ј у презенту: ако је самогласник кратак, пише се -ј (број – од броја�и, �ро�ај – од �ро�а�и), а ако је дуг, пише се -ји (īаји – од īаји�и, за�аји – од за�аји�и). • Скраћенице које су постале властите именице понашају се као обичне речи: Ција, Фија�. • Између е-а пише се ј у завршетку -еја у речима као и�еја, �урнеја, али не у Геа, Ан�реа. Ван тог завршетка не пише се, нпр. и�еалан, сеанса, бифеа (од бифе), īеак; изузетак је �леја�а.

uk a

Што си се сакрио? Не бој се.

26. Напиши 2. л. јд. императива глагола датих у загради:

а) _____________ ту и чекај ме, брзо ћу се вратити. (стајати) б) _____________ тај цртеж воденим бојама. (обојити) в) Пре него што одговориш, ______________ до 10. (избројати) г) _____________ још мало воде у то јело. (долити) д) _____________ биљку да ти боље расте. (гајити) ђ) Купи срећку и _____________ награду! (освојити)

27. Упиши слово ј тамо где је то потребно:

а) Треба бити реалан: ништа ние идеално. б) „Фиат“ је отпустио много радника, јавили су на Би-Би-Сиу.

Не гаји наду!

Глас, фонема и слоī

Сугласник х

У највећем делу српских народних говора нема гласа х – он се или изгубио или се на том месту налазе гласови в и ј. Норма књижевног језика је то губљење или замену у неким случајевима прихватила.

Нешто ти фали?

uk a

Понекад се глас х ставља тамо где му није место (хрђа уместо рђа). Такве ликове речи норма не прихвата. Лична имена и презимена прихватљива су и са х и без њега: Зарија и Захарија, Михаило/Михајло и Мијајло.

rta

• Глас х се изгубио без замене у речима као што је са� (постало од саха�), �анан (постало од �анахан). • Прихватају се двојаки ликови речи, са х или без њега. У питању су углавном турцизми, где чешће нема х (ајвар – хајвар), а из новијег језика ало – хало. • Х је замењено гласом в у примерима као што су бува, �ува�и, ђинђува, а у неким случајевима прихватају се двојаки ликови речи: уво/ухо. Дозвољено је само х у речима као што је рухо, кожух (иако у дијалектима у тим речима може бити и в). • Х је у неким речима замењено гласом ј (аж�аја), а код неких речи постоје дублети (чоја/чоха).

28. Од следећих дублетних ликова подвуци онај који је теби обичнији:

а) алка – халка, алва – халва, амајлија – хамајлија, ало – хало. б) глув – глух, сув – сух, сувомеснати (производи)/сухомеснати (производи).

29. У квадратић упиши х или в, по правилима књижевног језика:

Кренуо је у свет трбуом за круом.

30. Од дублетних облика подвуци оне који су својствени формалном стилу:

снаха – снаја, кухиња – кујна.

31. Прецртај х тамо где му није место:

видео бих, хлеб, хрвати се, ухватити, хрђати, хрђав, опхрван.

32. Исправи грешку:

Пошто му нисмо рекли „фала” за то што нам је помогао, мало је фалило да се наљути.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Гласови које је тешко записати

Говорници српског језика користе се и другим гласовима, који се не могу записати обичним словима и не комбинују се са типичним гласовима српског језика. Тако се чуђење исказује гласом који одговара гласу ц, само што се ваздушна струја не испушта, већ увлачи у плућа. Тај се глас у писању најчешће обележава као �с, �с... (или ц, ц, ц). Употребљен само једанпут, такав глас служи за одрицање. Такође, слагање са саговорником се може изразити комбинацијом носних гласова која се често записује као Мхм. Одрицање се може изразити наглим раздвајањем гласних жица.

rta

33. Изговори комбинацију гласова који се записује као Аха. Шта се њоме изражава?

_____________________________________

34. Изговори глас који се записује као Хм. Шта говорник њиме изражава?

_____________________________________

35. У односу на речи и реченице, управо описани гласови се доживљавају као:

uk a

а) подједнако учтиви, па се могу употребљавати у свакој прилици; б) учтивији, па се препоручују у званичним приликама; в) мање учтиви, па су резервисани за фамилијарне ситуације.

Заокружи слово испред тачног одговора.

амен из руке, а реч из усша.

Глас, фонема и слоī

Фонема

Фонеме и учење страних језика

Шта је фонема

У српском језику има и других гласова осим оних о којима смо досад говорили. Прочитај наглас следећу реченицу: Маја је села у трамвај.

Ана је отишла у банку.

rta

Обрати пажњу на изговор гласа м у речима Маја и �рамвај: м у Маја је уобичајено, двоуснено м, а у речи �рамвај изговара се уснено-зубно, као в, испред кога стоји. Прочитај наглас и следећу реченицу:

Језици се разликују у погледу тога који гласови имају фонемску вредност. Тако су, на пример, алвеоларно и задњонепчано н у енглеском језику не само различити гласови већ и различите фонеме, зато што разликују значење речи (нпр. sin значи „грех”, а sing – изговара се са задњонепчаним н на крају речи, без ī – „певати”). Усвајање задњонепчаног н у енглеском није говорницима нашег језика тешко зато што не можемо да изговоримо тај глас, него зато што нисмо научили да га посматрамо као различит – јер у нашем језику он нема дистинктивну вредност. Сличне тешкоће имају и Јапанци кад усвајају разлику између р и л – она, наиме, у јапанском језику није функционална. Другим речима, човек не слуша звукове страних језика „голим ухом”, него ухом у које је „уграђен филтер” гласовног система матерњег језика – исто као што спољни свет не доживљава „голим мозгом”, него мозгом у који је „уграђен филтер” вредности и схватања средине у којој је поникао.

Н у Ана је по месту артикулације алвеоларно; у речи банка је задњонепчано, као и глас к, који следи за њим.

uk a

Обично нисмо свесни тога да у Маја и �рамвај изговарамо два различита м, а у Ана и банка два различита н; један од доказа за то јесте и што их исто пишемо. Постоји важан разлог што их не препознајемо као различите гласове: они у нашем језику немају разликовну (дистинктивну) функцију. Наиме, не постоје две речи које би биле исте по свему осим по томе што би се у једној нашло алвеоларно, а у другој задњонепчано н. Задњонепчано н се јавља само у одређеном окружењу, у одређеном положају у речи: испред задњонепчаних сугласника к и ī. Слично томе, уснено-зубно м се јавља испред уснено-зубних гласова – сугласника ф и в. Зато кажемо да су предњонепчано и задњонепчано н, односно двоуснено и уснено-зубно м, два различита гласа, али не и различите фонеме. Фонема је најмања јединица која има разликовну (дистинктивну) функцију у језику.

Фонема је по природи апстрактна, а у говору се реализује у виду гласова. Она има своју типичну (основну) реализацију – а то су гласови које смо описали у претходном поглављу – а може имати и своје мање типичне реализације, које се остварују само у додиру с одређеним гласовима. У српском језику има 30 фонема, а много више гласова.

Дистѝнкција (од лат. disctinctio) – разликовање; одлика, посебна особина.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

36. У следећем низу речи заокружи задњонепчано н:

сагнути се, погон, ринг, вангла, санке бронхије.

време, тријумф, лампа, симфонија, мемла.

37. У следећем низу речи заокружи уснено-зубно м:

Колико су фонеме „упослене”

rta

мој : рој : пој : лој : бој : сој : њој глас : клас : влас сив : сув : сев колач : ковач : копач бос : бој : бол : бог : бор

Видимо, дакле, да фонеме могу стајати у опозицији у сваком положају у речи: и у почетном, и у средишњем, и у завршном. Фонемама се могу разликовати речи, али и читаве реченице (као у реченицама са словним грешкама које смо навели у поглављу о гласовима).

uk a

Фонеме, у зависности од учесталости у језику, могу имати веће или мање функционално оптерећење, тј. могу бити више или мање „упослене”. Првих десет најчешћих фонема јесу а, о, е, и, н, т, с, м, у, д, а пет најређих љ, р, ђ, ф, џ. „Најмање упослене“ фонеме погодне су да пренесу друге врсте значења. На пример, у следећој реченици подвуци речи које су најекспресивније: По цео �ан џеџи �ре� �елевизором или џоња у креве�у. Који им гласови дају експресивност? Какав став говорник изражава употребом тих речи?

Разликовна (дистинктивна) функција фонема очигледна је кад се упореде две речи које се разликују само у једној фонеми; такав пар образују, рецимо, речи рука и лука. Каже се да у њима фонеме р и л стоје у опозицији. Такве веће низове образују следеће речи:

Реч опози́ ција (од лат. oppositio) значи „однос између двају супротних појмова или ставова, оно што је на супротним странама истог правца, опрека”. Одатле и значење „група странака која се супротставља владајућој”.

Дистинктивне опозиције

38. Од речи ра� начини друге речи:

а) заменом почетне фонеме: б) заменом средишње фонеме: в) заменом завршне фонеме:

_____________________________; _____________________________; _____________________________.

а) заменом почетне фонеме: б) заменом средишње фонеме: в) заменом завршне фонеме:

_____________________________; _____________________________; _____________________________.

39. Од речи ле� начини друге речи:

Глас, фонема и слоī

40. Напиши које јединице имају дистинктивну вредност у датим речима у реченици

Реци �о�у �о�, а бобу боб:

а) боб и �о�: ____________ : _____________ б) �о�у и �о�: ____________ : _____________

Фонема и графема

rta

Као што су фонеме функционалне јединице у говору, тако су графеме функционалне јединице у писању. Оне се могу реализовати различитим словима: графема а се, на пример, може представити не само управо написаним словом него и словима А, а, a итд. У ћирилици се свака графема састоји од по једног слова, док су у латиници три графеме двословне: lj, nj, dž. Наш језик се у начелу записује тако што свакој фонеми одговара једна графема (што се лаички формулише тако да сваком гласу одговара по једно слово).

Шта је слог

uk a

Слог

Изговори реч Мио�раī. Подели је на слогове.

Реч лàик долази од латинске речи laicus, а ова од грчког lāikós – „народни”. Има два значења: „особа која нема довољно знања из неке научне области, нестручњак” и „световно лице (за разлику од свештеног, црквеног)”.

Говорни ланац се, са гледишта артикулације гласова, дели на слогове. Слог је део говорног ланца изговорен једним артикулационим покретом. Реч Мио�раī се изговара у три артикулациона покрета: Ми-о-�раī. Ти слогови су по свом саставу различити; ако консонант (сугласник) обележимо са К, а вокал (самогласник) са В, те слогове можемо овако описати: КВ-В-ККВК. Какав глас је заједнички свим слоговима? ________________ Самогласник је најчешћи носилац слога; он и сам може сачињавати цео слог. Међутим, и сонанти, пошто су слични самогласницима, могу бити носиоци слога – кад се нађу на почетку речи испред сугласника, на крају речи иза сугласника, или између два сугласника. Такав је сонант р, на пример у речима р�, ср-ка-�и, �рс� и сл., али и сонанти л и н у речима Пл-зен, би-ци-кл и др., односно И-�н, Мен-хе-�н. Тако употребљени сонанти р, л, н називају се слоготворни.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Носилац слога је најчешће самогласник, али може бити и сонант (обично р, али, у речима страног порекла, и л, н).

затворен

кратак

дуг

наглашен ненаглашен

отворен

41. Заокружи слоготворно р:

rta

Ми- -драг

Поред самогласника, слог може садржати – и најчешће садржи – и сугласнике (један или више њих). Слогови могу бити отворени (ако се завршавају самогласником) и затворени (ако се завршавају сугласником). У нашем примеру отворени слогови су Ми- и -о-, а слог -�раī је затворен. Слогови, затим, могу бити наглашени и ненаглашени, према томе да ли је тај самогласник наглашен или не. У речи Мио�раī наглашен је први слог. Најзад, слогови могу бити дуги и кратки, према томе да ли је самогласник – носилац слога дуг или кратак; у речи Мио�раī прва два слога су кратка, а слог -�раī је дуг (иако ненаглашен).

uk a

У четвртак сам с планинарима кренуо на Ртањ, планину у источној Србији. Срећом, време није било рђаво. Кад је аутобус дотандркао до подножја, упртили смо ранчеве и кренули узбрдо северном страном. Успут смо посматрали прекрасне пределе, загледали разноврсно растиње и надали се да ћемо срести неку срну. Стигли смо на врх исцрпљени, али чврсто решени да опет дођемо.

42. Вертикалним цртама подели на слогове реч у ч е н и к . Одреди какви гласови са-

чињавају те слогове: ____________________. Препиши слог који је:

а) затворен: _________; б) наглашен: _________; в) дуг: _________.

Подела речи на слогове

Границу између слогова обично одређује артикулација гласова; таква граница слога назива се гласовна (фонетска). Најопштије правило за поделу речи на слогове јесте да граница слога долази иза самогласника: ли-ва-�а, �ри-�а-зи-�и, кре-а�и-ван. То правило важи и кад се заједно нађу два сугласника, осим у следећим случајевима:

(1) ако се нађу заједно два сонанта, или сонант па шумни сугласник, граница слога је између њих: мар-љив, кор-�а, молба, �аљ-ба, �рам-вај, за-�им-љен, ин-ва-ли�, ав-ли-ја, мај-ка итд.;

Глас, фонема и слоī

(2) ако иза праскавог сугласника долази неки сугласник осим сонаната ј, в, л, љ, р, граница слога је између њих: ле�-�ир, �ри-�о-ве�-ка, ве-ри�-ба, сре�-с�во, ја�-ни, �ре�-ме� итд.; (3) ј пореклом од јата прикључује се претходном сугласнику: чо-вјек, īо-рје-�и, �о-мје-ри-�и, �о-�је-ла, �ре-�је-ра-�и.

rta

Понекад се реч раздваја на слогове не према артикулационим особинама гласова, него према значењу њених делова. Таква граница слога назива се семантичка (психолошка). На пример, у речи разљу�и�и граница слога раздваја з и љ: раз-љу-�и-�и, због тога што се осећа да префикс раз- има своје препознатљиво значење; фонетска граница слога била би иза а: ра-зљу-�и-�и. Слично је и кад су у питању неки други префикси: о�- у о�-у-зе�и, или из- у из-ли-�и. 43. Подели вертикалним цртама на слогове следеће речи:

радити, фиока, каиш, грожђе, добра, марва, лептир, авлија, коцка, трицикл, Влтава, рђав, девојка, лопта, стакло, задњи, људство, Њутн, увјерен, примјер, побједа.

44. Напиши како се зове назначена граница слога:

uk a

из-бацити, раз-грабити, од-вући. ________________________________

45. Подвуци речи у којима се фонетска и семантичка граница слога не поклапају:

најгори, разбити, узмаћи, изгорети, разоденути, припојити.

46. Подели на слогове истакнуте речи у следећим изразима:

тешки ис�и�и; ис�и�и целу чашу воде. Напиши каква је граница слога у првом случају: _______________________________________, а каква у другом: _______________________________________.

о бесеgи шша хоће, мора слушаши шша неће.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Правопис: како се дели реч на крају реда Кад на крају реда немамо места да завршимо започета реч, онда њу прекидамо и настављамо у следећем реду. На месту прекида пишемо цртицу. Реч не можемо прекинути на било ком месту, него за то постоје правила.

uk a

rta

• У начелу, реч се раставља на крају реда онако како се раставља на слогове. То подразумева и следеће:  Једносложне речи се не растављају, без обзира на то колико слова имају (чврс�, с�рас�).  Ако у речи постоји сугласничка група, она се раставља тако да крај горњег реда буде природан као крај речи, а почетак доњег реда да буде природан као почетак речи (�ољ-ски, �рам-вај, у-мр�-вљен, �ор-ба, мај-ка, мач-ји).  Сложенице се деле на месту семантичке, а не фонетске границе слога (ис-�у-ћи, рас-�о-зна-�и, �реg-услов). • У доњи ред не преноси се сâм један самогласник (јер би се он могао написати уместо цртице). • Ако се на крају реда раставља полусложеница баш тамо где она и иначе има цртицу, онда се та цртица пише и на крају горњег и на почетку доњег реда (уīљен- -gиоксиg, ремек- -gело, корак- -gва, �е�- -шес�). • Латинична двојна слова – lj, nj, dž – не растављају се (vo-lja, pa-žnja, pa-tli-džan).

Он је потпуно неписмен!

Глас, фонема и слоī

47. Раздели речи усправним цртама на местима на којима се оне могу поделити на

крају реда:

орао, посао, радио, мислио.

48. Да ли се могу поделити на крају реда речи мио, зао, �ао? _____________ 49. Заокружи исправне поделе речи ску�и�и на крају реда:

скупити

50. Заокружи исправну поделу речи на крају реда:

упутство

сластан

радост

упутство

сластан

градски

51. Заокружи сложенице које су добро растављене на крају реда:

излити

распирити

uk a

излити

одјек

52. Растави следеће полусложенице тамо где им се налази цртица:

фикс-идеја ____________ ____________

шах-клуб ____________ ____________

туш-кабина ____________ ____________

радио-таласи ____________ ____________

53. Растави на крају реда речи написане латиницом:

volja

____________ ____________

сластан

rta

упутство

радост

скупити

радост

скупити

sanjiv

____________ ____________

градски одјек

гол-аут ____________ ____________ два-три _________ _________

vranjski ____________ ____________

54. Следеће речи написане латиницом растави на крају реда после другог слога:

narudžba ____________ ____________

zaljubljen ____________ ____________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Звук оглашавања: �убок, низак, �ро�оран īлас.

rta

Најмања јединица говора.

Глас

uk a

Самогласници Сугласници

Шумни сугласници

Самогласници

Високи

Средњи 84

Ниски

Сонанти

Предњег реда

и е

Средњег реда

Задњег реда

Глас, фонема и слоī

Сонанти

струјни назали

латерали вибрант

б, п

ф з, с

uk a

Најмања јединица која има дистинктивну (разликовну) функцију у језику.

Фонема

Слог

Слог је део говорног ланца изговорен једним артикулационим покретом (а-ви-он).

алв.

д, т

полувокали

зубни

н л р

предњонепчани тврди меки

џ, ч

ж, ш њ љ

ђ, ћ

задњонепчани

г, к

rta

сливени

усненодвоуснени -зубни

Језични

Шумни сугласници

праскави

Уснени

Сугласници

Графема – функционална јединица у писању.

Носилац слога је самогласник, али може бити и сонант р, л или н (�р-ње, би-ци-кл, Њу-�н).

Граница између слогова може бити гласовна (фонетска) и семантичка (психолошка) (�ешки и-с�и�и, одн. ис-�и�и во�у).

uk a

rta

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ПРОЗОДИЈА

Реч прòзōдија, преко латинског prosodia, потиче од грчке речи prōsoidía, која садржи реч ōidе̄́ – „певање“. Исту ту реч, уз реч mélos („песма“), садржи и реч мèлōдија.

rta

Термином прозодија означавају се они чиниоци говора који се не везују за појединачне фонеме, већ се протежу преко већих целина – слогова, речи и реченица. То су јачина (интензитет) изговора, тон (висина), трајање, темпо (брзина говора), ритам (смењивање наглашених и ненаглашених, дугих и кратких слогова) и паузе. Најважнија прозодијска појава у вези са слогом и речју јесте акценат речи. Најважније прозодијске појаве везане за реченицу јесу интонација (реченична мелодија), реченични (логички) акценат и паузе.

Акценат речи

Врсте акцената и место акцента у речи

uk a

Изговори речи сунце, река, киша, вода. Који су слогови у њима наглашени? Који се наглашени слогови изговарају дуго, а који кратко?

У говорном ланцу неки слогови изговарају се јаче него други – нарочито су истакнути, наглашени. Та појава назива се акценат.

Ако су наглашени, слогови (односно самогласници – њихови носиоци) могу се изговарати на четири начина: дуго или кратко, с тоном који пада или који расте. Тако у нашем језику разликујемо четири акцента: По тону

По дужини

дуги

кратки

силазни

узлазни

(1) Дугосилазни акценат имају, на пример, речи Ма̑ чва, Па̑ нчево, Сре̑ м, Ја̑ нко, су̑ нце, ма̑ јка, цве̑ ће, си̑ в, на̑ īло (изаћи) итд.

Реч àкцен(а)т (од лат. accentus) значи не само „нагласак“ него и „знак за одређени нагласак“ – па тако кажемо обележи�и акцен�ом неку реч. Израз с�ави�и акцена� на неш�о значи „нарочито нагласити нешто, дати нечему нарочиту важност“. А ако неко има јак акцена�, значи да упадљиво изговара речи на начин својствен његовом матерњем језику или дијалекту.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

(2) Дугоузлазни акценат имају речи Са́ ва, Дри́ на, Кра́ љево, Прокле́ �ије, Си́ ма, ре́ ка, на́ ро�, весе́ ље, хра́ бар, (јаīње је) бе́ ло, �и́ са�и, �еву́ ши�и, изази́ ва�и, о́ в�е итд.

(3) Краткосилазни акценат имају речи Ша̏ бац, По̏ жаревац, Сме̏ �ерево, Ми̏ лица, бра̏ �, ве̏ �ар, ку̏ ћа, ки̏ ша, си̏ �, на̏ ши, īле̏ �а�и, си̏ �а�и итд.

Хра̑

–

rta

не или некако другачије? Уочи евентуалне разлике.

Начелно, једна реч има само један акценат. Изузетак су неке сложенице, као што су на̑ јје�нос�àвнијӣ, �áмнозèлен, ко̏ н�раш�ијунáжа и сл. Место акцента само је делимично слободно. Правила су следећа.

• Силазни акценти могу стајати само на првом слогу у речи (са изузетком, опет, неких сложеница, као што су �ољо�ри̏ вре�а или ку�о�ро̏ �аја, или неких страних имена: Пучи̑ ни, Паваро̏ �и и сл.). • Узлазни акценти могу стајати на свим слоговима у речи осим на последњем. • Једносложне речи могу бити наглашене само силазним акцентима.

ло

Графички, распоред акцената у оквиру речи може се представити на следећи начин:

Oпе́

1. Да ли ти изговараш наведене речи овако како су акцентова-

uk a

Речи се у српском језику певају и кад се изговарају! Дугоузлазни акценат расте шест до осам тонова, а краткоузлазни од три до пет. Код дугосилазног акцента тон најпре расте, а затим пада, спуштајући се чак и испод почетног. Код краткосилазног акцента постоји нагли пад од једног до два тона. Ево како изгледа мелодија речи о�ело и храм:

Мелодија речи: акценти

(4) Краткоузлазни акценат имају речи Бео̀ īра�, Кра̀ īујевац, Ло̀ зница, Су̀ бо�ица, Јо̀ ван, Мѝлија, о̀ �ац, во̀ �а, ма̀ лина, са̀ њив, р̀ ђав, чѝтати, скаку̀ �а�и, с�рахо̀ ви�о итд.

–

(Из књиге Бранивоја Ђорђевића Елемен�и ср�скохрва�ске �икције)

Једносложне речи Двосложне речи

Тросложне и вишесложне речи

Неке речи разликују се само по свом акценту. Упореди, на пример, следеће речи:

гра̑ д (насељено место) – гра̏ д (врста падавина) лу̑ к (врста оружја) – лу̏ к (врста поврћа) кýпити (набавити за новац) – ку̏ пити (скупљати) Према томе, акценат у нашем језику, баш као и гласови, може имати дистинктивну функцију.

Прозо�ија

У нашем књижевном језику постоје и акценатски дублети – речи и облици речи који се могу акцентовати на два начина. Дублети су, на пример, изáћи и ѝзāћи, не̏ обично и неòбично, чѝтāмо и чи�áмо итд.

Како ћемо знати с којим се акцентом изговара нека реч и да ли се у њеној промени акценат мења? Погледаћемо у неки једнојезични речник (нпр. Речник ср�скоīа језика) или у Право�исни речник ср�скоī језика М. Шипке. Акценат страних речи обележен је у Великом речнику с�раних речи и израза И. Клајна и М. Шипке.

rta

Трчимо и трчимо дублетно брзо!

Како да знамо како се изговара?

2. Изговори следеће парове речи (или слушај некога ко их правилно изговара),

uk a

одреди који су акценти у питању и упиши одговарајуће акценатске знакове: а) час – част б) танка – тама в) бацити – барка г) кафа – капа чеп – реп терет – тема лепити – лепо бундева – бука лош – лов зора – Зора бора – болан љиљан – лити рис – вис

3. Акцентуј истакнуте речи у следећим реченицама:

а) Дуг је зао друг. – Овај дан ми се учинио дуг као година. б) Загледала се у једну тачку. – Пажљиво је загледала у његово лице. в) Радио није добро радио. г) Јела би нешто јела. д) Синоћ је на тргу одржан велики скуп. – То је скуп поклон. ђ) Требало би вечерас раније лећи. – Кокошка сама нађе место где ће лећи пилиће. е) Немамо више хлеба, треба га купити. – Сад ће киша, треба купити веш из дворишта. ж) Прво мисли, па онда кажи. – Многе мисли су ми се сплеле у глави.

4. Акцентуј следеће речи:

друг, другови ђак, ђаци рука, руке зид, зидати знати, знам леп, лепота свој, својина крив, кривац црн, црнац град, градови пазити, пажња возити, вожња, воз Шта закључујеш: а) у промени и творби речи акценат остаје исти; б) у промени и творби речи акценат се може мењати.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Мелодија речи: неакцентована дужина Ненаглашени дуги слогови имају силазну интонацију, нешто „равнију“ него што је она под дугосилазним акцентом. Ево како изгледа мелодија речи бескрајна (прво а је дуго):

Ненаглашени дуги слогови

Ненаглашени слогови, као и наглашени, могу бити дуги и кратки. Дуги ненаглашени слогови могу се налазити само иза наглашених слогова. Имају их, рецимо, следеће речи: �èвōјка, вòјнӣк, вòзāч, īумèњāк, авѝōн, бà�ēрија, ку̀ �ē (дужина самогласника се обележава хоризонталном цртом иза одговарајућег слова). Ненаглашене дужине на неким местима обавезно стоје; ево најважнијих случајева:

1) у неким суфиксима за грађење именица: -ач (�èвāч), -аш (фру̀ лāш), -ак (ко̏ рāк), -а� (бу̏ рā�), -ар (�òрбāр), -ик (īла̏ снӣк), -арка (чу̀ вāрка) и др.;

uk a

rta

2) у наставцима за облик именица, придева и глагола: (а) у генитиву и инструменталу једнине именица женског Бескрāј – на рода на -а: зèмљē, зèмљōм, бра̏ ћē, бра̏ ћōм; (Из књиге Бранивоја (б) у генитиву множине свих именица (а кад је наставак -а, Ђорђевића Елемен�и дуг је и претпоследњи слог): ја̏ бӯкā, òловāкā, �и̑ сāмā, но̏ īӯ, ср�скохрва�ске �икције) òчијӯ; (в) у свим наставцима за одређени вид придева, као и у наставцима за компаратив и суперлатив: бе̑ л ӣ, бе̏ љ ӣ, на̑ јбељӣ; Најизразитији (г) у презенту глагола: у 1, 2. и 3. л. јд. и 3. л. мн. дуг је акценатски тип речи последњи слог, а у 1. и 2. л. мн. претпоследњи: лòмӣм, лòмӣш, лòмӣ, лòмӣмо, лòмӣ�е, лòмē; одатле је дуг и претНајизразитији акценатски тип последњи слог глаголског прилога садашњег: лòмēћи; у српском језику сачињавају именице мушког рода које у (д) у глаголском прилогу прошлом дуг је претпоном. јд. на претпоследњем слогу следњи слог: �рочѝ�āвши; имају краткоузлазни акценат и (ђ) у трпном глаголском придеву дуг је самоглана последњем дужину, а у свим сник -а- испред наставка -н и сви самогласниосталим падежима дугоузлазни на претпоследњем слогу: ју̀ на̄ к ци испред наставка -�: �и̑ сāн, чи̏ �āн, �ро̏ клē�, – јуна́ ка, ко̀ ва̄ ч – кова́ ча. По том збри̏ нӯ�. моделу изговарају се и многе именице страног порекла: мѝкро̄ б – микро́ ба, а̀ рхӣв – архи́ ва, архи�ѐла̄ ī – архи�ела́ īа, �ѐјза̄ ж – �ејза́ жа, �ра̀ �е̄ з – �ра�е́ за, флу̀ ӣ� – флуи́ �а, му̀ зе̄ ј – музе́ ја, фес�ѝва̄ л – фес�ива́ ла, �ѐ�а̄ љ – �е�а́ ља, �ро̀ бле̄ м – �робле́ ма, �елѐфо̄ н – �елефо́ на, �ро�о̀ а̄р – �ро�оа́ ра, �а̀ р�не̄ р – �ар�не́ ра, мо̀ �о̄ р – мо�о́ ра, Па̀ рӣз – Пари́ за итд.

Ненаглашена дужина најбоље се чува ако непосредно следи за краткоузлазним акцентом. У другим положајима (иза других акцената, а нарочито иза друге дужине) често се скраћује. И мàчōр – мачóра.

Прозо�ија

5. Обележи акценте и дужине истакнутих речи:

а) Како ти је име? – Одрекао се свог имена. – Појавила су се нова имена. – Има неколико нових имена. б) На столу стоје књиге. – Прочитај шта пише на корицама те књиге. в) Пишем, бришем и уздишем. – Пишемо бришући и уздишући. г) Излазећи из куће, спазио је подеран и бачен шал.

6. Обележи акценте и дужине истакнутих речи у следећим паровима реченица:

Ненаглашене речи (клитике)

rta

а) Она увек седи у овој фотељи. – У последње време коса јој нагло седи. б) Жамор се пронео салом. – Направили су погачице са салом. в) Не зна се који је од њих двојице гори писац. – Осећа се дим. Да ли то нешто гори? г) Он је прави јунак. – Он се само прави важан. д) Он се мало насмешио. – Није ли му то одело мало?! ђ) Кад израчуна, рећи ће нам резултат. – Он то зачас израчуна и рече нам резултат. е) Листови су жути. – Лишће жути на дрвећу. ж) Саслушали су једног сведока. – Можемо да позовемо неколико сведока.

uk a

Прочитај наглас истакнуте речи: Урадио сам то сам. Једна од те две речи није наглашена, једна јесте. Подвуци ону наглашену.

Већина речи нашег језика има свој акценат; такве речи називају се акцентогене. Неке речи су, међутим, ненаглашене, тако да се морају изговарати заједно с неком акцентогеном речју; оне се називају клитике.

Постоје две врсте клитика: проклитике и енклитике. 1) Проклитике чине акценатску целину са акцентогеном речју која стоји иза њих. То су: • предлози: у, на, о, кроз, �ре�, с(а), збоī, осим итд.; • везници: и, или, а, али, неīо, јер, �а, �ок, иако итд.; • речца не. Проклитика може на себе пренети силазни акценат речи која стоји иза ње. Такво преношење је обавезно кад глагол стоји у одричном облику а носи силазни акценат; тада речца не преузима акценат (ако је акценат на глаголу био дуг, тај слог остаје дуг): ра̑ �ӣм – нè рā�ӣм, �а̑ м – нè �āм, но̏ сӣм – нè носӣм итд. Акценат се може пренети и с именске речи на предлог; такво преношење није обавезно и оба су изговора правилна: за ва̑ с и зà вāс, у īра̑ � и у̏ īрā�, на īла̑ ву и на̏ īлāву итд. Обавезно је преношење у са̏ мнōм.

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

2) Енклитике се изговарају заједно с акцентогеном речју која им претходи. Оне, дакле, не могу стајати иза паузе (на почетку реченице, иза неког знака интерпункције, иза дуже синтагме). Енклитике су: • ненаглашени облици помоћних глагола: јесам: сам, си је, смо, с�е, су; би�и: бих, би, би, бисмо, бис�е, би; х�е�и: ћу, ћеш, ће, ћемо, ће�е, ће; • ненаглашени облици личних заменица. генитив и акузатив: ме, �е, īа, је, ју, нас, вас, их; датив: ми, �и, му, јој, нам, вам, им; • речца ли; • заменица (енклитички облик) и повратна речца се.

...даганеПРОбудимо.

uk a

ПАзи...

rta

Енклитике понекад могу да се умећу у синтагму. У следећој реченици енклитика се може да стоји на три места (иза синтагме, јер она није дугачка; иза прве акцентогене речи у синтагми; непосредно иза глагола):

Мој брат се зове Марко. Мој се брат зове Марко. Мој брат зове се Марко.

Везници или, али, �а, јер итд. везују за себе све енклитике у реченици, тако да се оне изговарају, заједно са тим везницима, са акцентогеном речју која стоји иза њих: Променио се / да га не познаш. Акцентогена реч заједно са проклитикама и енклитикама које се за њу везују чини акценатску целину која се назива фонетска реч.

У следећим паровима реченица заокружи истакнуту реч која нема свој акценат: а) Лупио је ногом о под. – Гурнуо је папир под тепих. б) Увек ми говоре да утишам музику. – Да, утишала сам музику.

8. Усправним цртама подели следеће реченице на фонетске речи: 92

а) Не разумем због чега ми то говориш. б) Где си је видео и шта ти је рекла? в) Другарица ми је поверила тајну, али ме је молила да је не одам.

Прозо�ија

9. Из следеће реченице препиши клитике и одреди њихову врсту:

Зло је ко не зна а учити се не да. а) проклитике: б) енлитике:

______________________________; ______________________________.

10. Предлози се изговарају заједно са заменицом испред које стоје, али се пишу

одвојено. Раздвој предлог од заменице усправном цртом:

а) Ским си, онакав си. в) Гледај право предасе! д) Усе и усвоје кљусе!

б) Кад си самном, ничега се не бој! г) Предамном је мањи од макова зрна.

rta

11. Прочитај следеће глаголе у потврдном и одричном облику:

носим – не носим, спавам – не спавам, спавају – не спавају, пишем – не пишем, лажем – не лажем, кажем – не кажем, пазим – не пазим, сањам – не сањам, сањају – не сањају, једем – не једем, знам – не знам, читам – не читам, читају – не читају.

Објасни зашто се у неким случајевима акценат преноси на проклитику не, а у некима остаје на глаголу. _________________________________________________________________________________________________

uk a

12. Иза прве речи уметни апозицију (дату у загради)

и промени место енклитикама:

а) Милица је постала права лепотица. (моја сестра) ______________________________________________________________________________ б) Иван се презива Марковић. (мој друг из клупе) ______________________________________________________________________________ в) Јуче сам се одмарала цео дан. (у недељу) ______________________________________________________________________________

13. Препиши следеће реченице умећући енклитику унутар синтагме:

а) Наш друг се лепо показао. _______________________________________________ б) Таква питања се често постављају. _______________________________________________

14. У следећим реченицама истакнута енклитика се налази на погрешном месту – по-

сле паузе. Препиши реченице исправљајући ту грешку (било тако што ћеш преместити енклитику, било тако што ћеш употребити дужи облик глагола): а) Закључак који можемо да изведемо је следећи. ______________________________________________________________________________ б) Сви који су морали да дођу су дошли. ______________________________________________________________________________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

15. Прочитај следеће текстове онако како су акцентовани:

а) Ту̑ је и мòја ма̑ јка Рàдмила, би̑ вшā ви́ ла

Ти́ ха, ту̑ жна и ста̏ ра ре̑ ђā ру̑ бље по пло̀ ту

Мòтрӣ ме из прѝкрāјка и скла̑ пā у̏ мōрна̑ кри́ ла

И с цве̑ ћем разгòвāрā о ку̏ ћи, о живòту...

(Добрица Ерић, Моја мајка)

Дублети: ти̑ х и ти̏ х, ту̑ жан и тýжан

(Из есеја Мос�ови Иве Андрића)

Дублети: чо̏ век и чòвек, љу̀ дскӣх и љу̏ дскӣх, па̀ жње̄ и па́ жње̄ , на̀ ишао и наѝшао, у̏ кӯсу и у̀ кусу

uk a

rta

б) Од свèга што чо̏ век у жѝвотнōм нáгону пòдижē и гра̑ дӣ, ни̏ шта нѝје у мòјӣм òчима бо̏ љē и врèднијē од мòстōвā. Òни су вàжнијӣ од кŷћā, свèтијӣ од хрáмōвā. Сва̏ чијӣ и према сва̏ ком је̏ днāки, ко̏ рисни, пòдигнӯти у̏ вēк сми̏ слено, на ме̏ сту на ко̑ ме се укр̀ штāвā на̑ јвећӣ бро̑ ј љу̀ дскӣх по̏ трēбā, истрàјнијӣ су од дру̏ гӣх грàђевӣнā и нè слӯжē ни̏ чем што је та̑ јно или зло̏ . [...] Сви̏ су òни у суштѝни јèдно и по̏ дједнāко врéдни на̏ шē пàжњē, јер покàзујӯ ме̏ сто на ко̑ ме је чо̏ век нàишао на за̑ преку и нѝје зàстао пред њо̑ м, него је савлáдао и премòстио ка̏ ко је мо̏ гао, према сво̑ м схва̏ тāњу, у̏ кӯсу и при́ ликама кòјӣма је би̏ о òкрӯжен.

16. Покушај да акцентујеш следеће текстове:

а) Не знам је ли љут или име вара

Тек, лептирић жут што с њим разговара

Већ нешто пије из његове чаше

И све веселије Криоцима маше

(Добрица Ерић, Љу�ић)

б) Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине и од највишег врха Црне планине па до Саве... То је простор од дванаест сати хода. Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети ниједног брежуљка – све је равно као тепсија. Замори се поглед путников гледајући једно те исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више. Или пак путник уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стају, иза стаје бунар, иза бунара воћке... Таква је Мачва данас. Па и поред свега тога, она је лепа, дивна! (Из романа Хај�ук С�анко Јанка Веселиновића)

Прозо�ија

Реченични (логички) акценат

У реченици се све речи не изговарају с подједнаком јачином: оне које носе најважнију информацију нарочито су наглашене. За такве речи кажемо да носе реченични (логички) акценат. Он је нарочито јак кад реч не стоји на крају реченице (где се обично налази реч која носи нову информацију), него на неком другом месту – на почетку или у средини реченице. У зависности од информације коју желимо да пренесемо, сваки реченични члан (онај који исказује вршиоца радње, трпиоца радње, место радње, њено време, начин итд.) може на себи имати реченични акценат:

rta

– Ко се јуче вратио с пута? – Милан се јуче вратио с пута. / Јуче се с пута вратио Милан. – Кад се Милан вратио с пута? – Милан се јуче вратио с пута. / Јуче се Милан вратио с пута. / Милан се вратио с пута јуче. – Одакле се Милан јуче вратио? – Милан се јуче вратио с пута.

uk a

Неочекиваност неке информације можемо, осим реченичним акцентом, обележити и паузом испред одговарајућег реченичног члана (у писању на то место долази црта): Јуче се с пута вратио – (нико други него) Милан. Ако нису информативно важне, у склопу реченице неке акцентогене речи могу знатно редуковати или чак изгубити свој акценат; таква је, рецимо, реч Милан у следећој реченици: Милан ће се брзо вратити.

Рèдуковати (лат. reducere) – свести одн. сводити на мању меру, смањи(ва)ти.

Насупрот томе, ако су информативно важне, клитике могу стећи акценат: Нисам рекла на столу, него под столом. И́? Шта је после било? 17. Одговори на следећа питања реченицом Концер� ће �оче�и у осам (речи на које

пада реченични акценат испиши великим словима). Реченичне чланове поређај како желиш:

а) Кад ће почети концерт? ________________________________ б) Шта ће почети у осам? ________________________________ в) Да ли ће концерт почети у осам или ће се у осам завршити? _______________________________

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

18. Напиши питања чији ће одговори бити следеће реченице:

а) Маја је с другарицом отишла у биоскоп. б) Маја је с другарицом отишла у биоскоп. в) Маја је с другарицом отишла у биоскоп.

________________________________________ ________________________________________ ________________________________________

19. Препиши следеће реченице изостављајући оно што стоји у загради и стављајући

20. Подвуци реч на коју пада реченични акценат:

rta

(– Јеси ли рекла да ћеш бити тамо од два?) – Не, рекла сам да ћу бити тамо до два.

црту на одговарајуће место: а) Отпутовао је (нигде другде него) на Хаваје! _________________________________________________________ б) Стигла сам да прочитам (ни мање ни више него) два реда! _________________________________________________________

uk a

Неке речи аутоматски на себе привлаче реченични акценат: (а) речи које се међусобно супротстављају: Пустио бих ја њега, али неће он мене. (б) глагол у одричном облику: Милан није допутовао. (Насупрот: Милан је допутовао.) (в) речи сав, сам, сасвим, �о��уно: Крај је потпуно непредвидљив! (г) заменице и прилози с префиксима и-, ни-, сва- и с речју било: Боље икад него никад. (д) речца īо�: Шта год да радиш, мораш да отвориш четворе очи! (ђ) речи и скупови речи који долазе после чак, чак и, чак ни, ни, већ, у�раво, само: Чак и ја то знам. Чекамо управо тебе.

21. Подвуци речи које носе реченични акценат:

а) Свима је то јасно, само њему није. б) Боље ишта него ништа. в) Она је то добро урадила. Она то није добро урадила. г) Само нам је то недостајало! д) Ко год да ме пита, исто ћу му рећи. ђ) Јабука не пада далеко од стабла. е) Сам ћу то урадити.

22. Подвуци речи на које пада реченични акценат у реченици Маја је о�ишла:

а) Тања је отишла. И Маја је отишла. б) Представа се завршила, и Маја је отишла.

Прозо�ија

Интонација (реченична мелодија)

23. Изговори глас а различитим интонацијама:

Одговор на стр. 157.

rta

А, то сте ви! А, нисам то знала! Шта си то рекао, а?!

У реченици С�иīла сам! постоје две ствари које су само ствар писања, не и говора. Другим речима, не одговарају ниједној појави у говору. Које су то?

Речи у реченици не изговарају се свака засебно, већ су повезане у веће целине. Основна таква целина је реченица, а главно средство за њено обликовање јесте интонација (реченична мелодија). Она је веома важна за преношење значења у говору, укључујући и емоционална значења. Реченичној мелодији у писању одговарају знакови интерпункције, али они не могу пренети сва њена значења.

Реч интонáција долази нам од старолатинске речи intonatio, а ова од intonare, што значи „загрмети”.

24. Изговори реченицу Ура�ићеш �о на такав начин да носи различите комуника-

uk a

тивне функције, и допиши одговарајући знак интерпункције: а) обавештење: Урадићеш то б) питање: Урадићеш то в) заповест: Урадићеш то г) претња: Урадићеш то д) молба: Урадићеш то

Начелно говорећи, снижавање тона означава завршеност реченице, а дизање тона – незавршеност. На пример, ако изговоримо један за другим бројеве је�ан, �ва тако да се на је�ан тон подиже, а на �ва спушта, саговорнику је јасно да је то крај бројања. Ако, међутим, тон на �ва остане подигнут, саговорник очекује и �ри (нпр. као сигнал за почетак неке активности). У складу с тим општим правилом, реченица којом се пружа обавештење имаће силазну интонацију: она ће се прво дизати, достићи ће свој врхунац на акцентованом слогу смисаоно најважније речи (у следећој реченици то је глагол) и на крају ће се спустити: Милица је отворила прозор.

Та иста реченица, употребљена као зависна а испред остатка целокупне реченице, има другачију интонацију: на њеном крају тон расте, како би се сигнализирало да целокупна реченица није завршена:

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Кад је Милица отворила прозор, у соби се осетио мирис пролећа.

Ко иде у биоскоп?

Куда иде Павле вечерас?

rta

Павле вечерас иде у биоскоп.

Посебан случај незавршености чине реченице са комуникативном функцијом питања – јер се на питање очекује одговор. Сигнал тог очекивања јесте оштро дизање тона на речи која носи реченични акценат (обично је то упитна реч). После тога тон опет пада – мада не онолико колико код обавештајне реченице:

uk a

Кад Павле иде у биоскоп?

Иде ли Павле вечерас у биоскоп?

25. Следећи одломак из драме Балкански ш�ијун Душана Ковачевића прочитај

водећи рачуна о реченичном акценту (подвуци речи које га носе!) и о реченичној интонацији:

ДАНИЦА: Није то ништа. Па, је л’ знате ви да смо нас двоје чекали стан преко двадесет година. Двадесет година смо требали да се уселимо „на пролеће”. Становали смо, чекајући то пролеће, буквално по шупама и подрумима. Његова једна плата, ћерка ђак, па студент... ИЛИЈА: Данице, ми смо наш проблем решили. Дај ту кафу, човек жури. ДАНИЦА: Како смо решили? Решили смо тако што си ти постô срчани болесник, а ја добила реуматизам, што смо у дуговима до гуше за ову кућу... Живот смо у ово страћили... Изволите, без шећера... Ово није кућа, ово је гробница.

о јеgанūуш слаже, gруīи ūуш залуgу каже.

Прозо�ија

ШТА СМО НАУЧИЛИ Прозодија – чиниоци говора који се протежу на веће целине темпо

трајање

ритам

тон

паузе

rta

јачина

По тону

Акценти дуги

су̑ нце

По дужини

силазни

кратки

ре́ ка

во̀ да

uk a

Једносложне речи

ки̏ ша

узлазни

Двосложне речи

Тросложне и вишесложне речи

Ненаглашени дуги слогови

проклитике: • предлози • везници • речца не Фонетска реч

могу се наћи само иза наглашених слогова: мòрнāр. Ненаглашене речи (клитике)

енклитике: • енкл. облици личних заменица • енкл. облици помоћних глагола • речца ли • речца се

– акценатска целина која се састоји од акцентогене речи и клитика које се за њу везују: Рекла сам му / �а се не љу�и.

uk a

rta

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

100

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И АЛТЕРНАЦИЈЕ

Реч алтерни́ рати долази из латинског, где гласи alternare. Та пак реч потиче од alternus – „наизменичан”. Ал�ернира�и, дакле, значи „смењивати се, наизменично се појављивати у истој функцији”. Стога се друга могућност назива алтернати́ ва (пази: ту реч треба употребљавати само кад су посреди две могућности, нпр. Морамо наћи ал�ерна�иву, али: Имамо неколико мо�ућнос�и/решења/излаза и сл.). А за могућност која постоји поред онога што је службено признато каже се да је а̏ лтернатӣвна (нпр. ал�ерна�ивна меgицина, ал�ерна�ивна кул�ура).

uk a

rta

Кад при промени или грађењу речи одређени гласови дођу у додир један с другим, они утичу један на други, због чега се могу догађати различите гласовне промене. Неке су се извршиле у давној прошлости, а неке се врше и данас, сваки пут кад се испуне одређени услови. Последица гласовних промена су гласовне алтернације – смењивање, приликом промене или грађења речи, различитих гласова на истом месту у речи. Гласови који се смењују називају се алтернанти. Неке гласовне промене одвијају се и данас. То су следеће: • једначење сугласника по звучности; • једначење сугласника по месту изговора; • губљење сугласника (упрошћавање сугласничких група); • сажимање и асимилација самогласника. Неке гласовне промене су се догодиле у давној прошлости и више се не одвијају. Данас налазимо њихове последице, које се везују више за одређене облике речи него за неко гласовно окружење. То су: • палатализација; • промена л у о; • сибиларизација; • промена о у е; • јотовање; • превој вокала. • непостојано а; Из области морфофонологије говорићемо и о покретним самогласницима. 1. Прочитај наглас следећу реченицу:

Стајао је пред кућом. Којим гласом се (у изговору) завршава предлог �реg у овом гласовном окружењу? ________ Прочитај сад наглас следеће реченице и напиши који глас може настати на граници између истакнутих речи: 1) Стајао је пред судом. _______________________________________ 2) Стајао је пред зидом. _______________________________________ 3) Стајао је пред школом. _______________________________________ 4) Стајао је пред џамијом. _______________________________________ Закључујемо да наш правопис: а) бележи гласовне промене настале на граници двеју речи; б) не бележи гласовне промене настале на граници двеју речи.

Заокружи слово испред тачног одговора.

101

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) • Тај врабац није био живахан као остали врапци. • На свадби је главни био стари сват.

rta

Једначење сугласника по звучности одвија се кад се један до другог нађу шумни сугласници различити по звучности; тада први своју звучност прилагођава оном који следи за њим. Пошто потоњи сугласник проузрокује промену претходног, то једначење се зове регресивно. Као последица те гласовне промене јављају се алтернације звучних и безвучних сугласника.

Ре̏ гресӣван (од лат. regressivus) значи „који делује уназад“, па и „назадан“. У складу с тим, регрèсија (од лат. regressio, што значи „враћање“) јесте „враћање на претходно стање, повлачење, назадовање“. Супротно је прогрèсија, про̏ гресӣван.

У првој реченици примећујемо да корен речи врабац може гласити враб- и вра�-: звучно б прешло је у свој безвучни парњак � зато што се, после губљења непостојаног а у промени речи, нашло испред безвучног ц. Објасни шта се догодило са кореном сва� у другој реченици.

2. Попуни следећу табелу како је започето:

uk a

Парови речи

Гласовна алтернација к:г

свак(и) – свагдашњи

сладак – слатка

душа – задужбина

наручити – наруџбеница

3. Од датих елемената сачини нове речи:

бурек + -џија бег + -ство врач-(ати) + -бина из- + трчати раз- + хладити

102

___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________

Једначење сугласника по звучности дешава се у говору увек, а по правилу се записују они гласови који се изговарају. Међутим, има и изузетака; у писању се не мењају: • g испред с, ш: �реgсеgник, �реgшколски; • ђ испред с: лођски – од имена пољског града Лођ; • крајњи сугласник префикса у неким новијим твореницама – домаћим и страног порекла – кад се нађе до свог парњака по звучности (�реg�акмичење, суб�оларан);

Гласовне �ромене и ал�ернације

• крајњи сугласник префиксâ страног порекла аg-, јурис-, �ос�-, �ранс-, gис- (јурисgикција, �ос�gипломски); • сугласници унутар сложеница и других речи страног порекла: gра�с�ор, �лебс (али фуgбал, ренg�ен); • сугласници у неким страним именицама и придевима изведеним од тих имена – али се једначе сугласници с, з, ш, ж (Тбилиси, Макgоналg, али С�разбур – од фр. Strasbourg, Дрезgен – од нем. Dresden). препоставити – преставити – пресказати пократити – пошишати – посећи орезати – осећи – оцепити

rta

5. Исправи правописне грешке:

4. У квадратић упиши Д или Т:

а) Добио је сутско решење да плати отштету. б) Једна судкиња је говорила о стању у нашем судству. в) Председавајући је потсетио присутне да се неоправдана отсуства неће толерисати. г) Одкад се одселио, ниједанпут ми није одписао на моју поруку.

6. Именици вођ додај суфикс -с�во: ________________________________.

Начини реч од датих елемената: пред- + турски _______________________________ под- + тачка _______________________________ под- + тип _______________________________ суб- + специјалност _______________________________

uk a

8. Препиши правилно речи у којима постоји правописна грешка:

абсолутан, обсервација, адхезија, субституција. ___________________________, ___________________________, ___________________________

9. Састави речи од датих делова:

прес + биро нок + даун лонг + плеј пинг + понг

_______________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________

10. Препиши правилно речи у којима постоји правописна грешка:

футбал, Вашинктон, плебс, Јанкце, рентген, Мусоргски, Магбет. ______________________, ______________________, ______________________, ______________________

11. У квадратиће упиши сугласнике с, з, ш или ж:

Глагов, Дреден, Инбрук, Страбур, Хаббург, Јоханебург, Руди.

103

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Једначење сугласника по месту изговора (алтернације с : ш, з : ж, н : м) • Не возим брзо јер се плашим брзе вожње. • Он је тако сналажљив да се лако сналази и у најтежим приликама.

rta

У првој реченици примећујемо да истакнуте речи имају исти корен, али он у првој речи гласи воз-, а у другој вож-. То је зато што се, приликом грађења речи вожња, зубни сугласник з нашао испред предњонепчаног њ и, прилагођавајући се његовом изговору, померио на предње непце. Објасни како се слична промена одиграла у речи сналажљив у другој реченици.

• Падао је лист по лист, и убрзо се створила гомила лишћа. • Дуго су чупали репу из земље и најзад је ишчупали.

uk a

У грађењу збирне именице лишће од заједничке именице лис� догодиле су се две гласовне промене. Најпре је на именицу лис� додат суфикс -је, због чега је сугласник � прешао у ћ. Затим је с испред ћ прешло у ш. Тај процес можемо записати овако: лист + -је > лисће > лишће Објасни како је од елемената из- и чу�а�и у другој реченици настао глагол ишчу�а�и. Запиши тај процес: ___________________________________________________________________________

Када се у промени или грађењу речи струјни зубни сугласници с и з нађу испред предњонепчаних ћ, ђ, ч, џ, љ, њ, ш, ж, претварају се у предњонепчане сугласнике ш и ж. Као последицу те гласовне промене имамо алтернације С : Ш и З : Ж.

12. Од задатих елемената начини нове речи:

пас + -че из- + ђикати раз- + џилитати се снос-(ити) + -љив нос-(ити) + -ња

___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________

13. У истакнутим речима заокружи сугласник добијен једначењем по месту изговора: 104

Замишљен и забринут, шћућурио се у углу колибе, с једном мишљу да сутра зором пажљиво ишчисти колибу, ишчупа коров и покоси ижђикалу траву.

Гласовне �ромене и ал�ернације

С и з се испред љ и њ не мењају (ни у говору ни у писању) у два случаја: • приликом творбе слагањем, кад се први део сложенице завршава на с и з, а други део почиње на љ и њ: сљуш�и�и, изњиха�и; • када се с и з нађу испред љ и њ насталих од старог кратког јата (у ијекавском изговору): сљеgећи, сњежан. 14. Прочитај следеће реченице:

rta

Кад га угледа, изљуби га, а он се разљути што га срамоти пред другом децом. У све четири грбаљске кнежине били су насљедни кнезови. Дуну силан ветар и настаде трењак изљуљаних стабала. Навалили су на ковача, јер се већ сњушкао с Немцима. Изњушкала је да у њега има сила злата. Лето и зима годину изњиха. Свјетлост сњежна дана увлачи се у кућу, а снијег и даље завијава сљеме.

uk a

У истакнутим речима није извршено једначење по месту изговора. Разврстај те речи на: а) речи настале префиксацијом: ____________________________________________________; б) речи (и)јекавског изговора: ________________________________________________. Пошто се преселио у нов стан, више нема стамбени проблем.

Шта се догодило са сонантом н из речи с�ан испред суфикса -бени?

Н се мења у м кад се у грађењу речи нађе испред б. Та се промена бележи само кад је реч добијена извођењем, тј. кад суфикс почиње на б (с�амбени). Она се не бележи (иако се у говору догађа) када се иза н нађу б или � у творби речи слагањем или префиксацијом (ван�рироgни).

У речима страног порекла изговарамо и пишемо м испред б и � кад га преузимамо из изворног језика: ам�ула, симбол, Ис�анбул (али С�амбол!), Нирнбер�. Међутим, исправно је само бомбон(а). зелеМбаћ

105

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

15. Од основа следећих речи направи изведенице суфиксом -бени:

прехрана: _________________________; одбрана: _________________________.

16. Од датих елемената сачини речи:

један + пут стран- + пут + -ица црвен + пер- + -ка ван + бродски

___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________

17. У квадратић упиши Н или М:

бобона, ипулс, ипут, ипресија, Кабера, кофор.

rta

Губљење сугласника (упрошћавање сугласничких група)

Моја другарица се ражалостила, готово се расплакала од жалости.

Истакнута реч настала је од префикса раз- и глагола жалос�и�и се. Кад су се у додиру нашли з и ж, први сугласник се с другим изједначио по месту изговора, тако да је добијена група жж. Затим се у изговору једно од њих изгубило.

uk a

Кад се у промени или грађењу речи у непосредном додиру нађу два иста или слична сугласника, та сугласничка група се упрошћава тако што се један од сугласника губи.

Могући су следећи случајеви. 1) Удвојени сугласник своди се на један (рус + -ски > русски > руски, �е� + gесе� > �еggесе� > �еgесе�). Изузетак је суперлатив придева који почињу на ј (најјужнији) и удвојени сугласник у сложеницама у којима треба сачувати значење делова сложенице (ваннас�авни, �ранссибирски). Не упрошћава се удвојена сугласничка група с� у шес�с�о.

18. Од датих елемената начини нове речи:

од- + делити _____________________________________ без- + закон + -је _____________________________________ из- + шетати _____________________________________

106

19. Која је гласовна промена претходила губљењу сугласника у речи бежични?

______________________________________________

Гласовне �ромене и ал�ернације

20. Упиши суперлативе следећих придева:

јадан једноставан јарки

_______________________________________ _______________________________________ _______________________________________

21. Од датих делова састави нову реч:

пред- + државни против- + вредност нуз- + зарада супер- + ревизија

_______________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________

22. Напиши како се зове годишњица која се обележава после тридесет три године

постојања нечега: ___________________________________________________________________________.

rta

23. Објасни разлику између речи шес�о�оgишњи и шес�с�о�оgишњи.

uk a

2) Сугласници � и g губе се испред сливених сугласника ц, ч, ћ, ђ и џ, нпр. �оче�ак : �очеци (постало од �оче�ци), о�ац : оче (од о�че), знаћу (од зна� + ћу), инаџија (од ина� + -џија) итд. Међутим, сугласничка група која се ствара на споју префикса и творбене основе не упрошћава се, али се бележи једначење сугласника по звучности: �оg- + цени�и > �о�цени�и.

24. Напиши како гласи номинатив множине следећих именица:

губитак ____________________ домородац ____________________

залистак ____________________ предак ____________________

25. Напиши синониме следећих речи:

а) починити ____________________________ б) потчинити ____________________________

Тамо има јеgан слаgолеgџија који gржи тезгу с укусним напитцима. Ја иначе не волим слаткише – с неким изузетцима.

3) Сугласници � и g губе се, али не увек, испред сугласничких група у којима се, као други, налази глас �. То се дешава испред суфикса -с�во: �рису�-(ан) + -с�во > �рисус�во (али: бра�с�во), -ш�ина: нема�и – немаш�ина, као и на споју �оg- + ш�а�-а-�и се > �ош�а�а�и се (али: каgш�о).

26. Напиши реч која се добија од датих делова:

одсут-(ан) + -ство богат + -ство суд + -ство

_____________________________ _____________________________ _____________________________

107

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

4) Сугласник � се губи (осим у новијим и углавном страним речима) у следећим сугласничким групама: • стк: кос� + -ка > коска (али: чис�ка, Рас�ко, на�рс�ак – на�рс�ка; нема губљења ни у речима са суфиксом -киња: �ијанис�киња); • с�б: �ос� + -ба > �озба; • с�н, ш�н: час�ан – часна, �озориш�е – �озоришни (али: азбес�ни, �ро�ес�ни); • с�л, с�љ, с�м: рас�ао – расла (али ас�ма). Губљење � из групе -с� на крају речи не припада књижевном језику: правилно је само мас�, раgос�, �ос�.

27. Напиши реч која се добија од датих делова:

rta

___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________

лист + -ка телефонист(а) + -киња таст + -бина позоришт(е) + -ни контраст + -ни аорист + -ни

28. Именицу у загради стави у одговарајући облик:

а) Он мора на операцију срчаног ____________________________. (залистак) б) Не могу да шијем без ____________________________. (напрстак)

uk a

29. Придев у загради стави у одговарајући облик:

Иако су сви колачи данас ___________________ (постан), гости су ипак ____________________ (радостан), јер их је спремила __________________ (врстан) куварица. Свака примедба је, стога, _______________________ (неуместан).

30. Препиши правилно речи које погрешно гласе:

Мој комшија Пера је завистан од гледања телевизије, а његов син Раско болује од асме. ______________________, _____________________, _____________________ Мастан, сластан?! Ти си обестан и напастан!

108

Залогаји масни, сласни...

Гласовне �ромене и ал�ернације

5) Губи се с из суфика -ски, -с�во ако тим суфиксима претходе сугласници ћ, ч, ш и ж: млаgић- + -ски > млаgићки, јунак + -ски > јуначки (али група ћс�во се не упрошћава: �реимућс�во); јунак + -с�во > јунаш�во. 31. Начини реч од датих делова:

Пећ + -ски __________________________ Никшић + -ски __________________________ варош + -ски __________________________ лупеж + -ски __________________________ по- + кућ- + -ство __________________________ зеленаш + -ство __________________________

rta

6) Кад су у питању придеви изведени од прилагођених страних имена, обрасци су следећи: Пекинг – пекиншки Астек – астечки Тунис – туниски

32. Изведи придеве од следећих имена (пази на изузетак од наведеног обрасца!):

__________________________ __________________________ __________________________ __________________________

Хелсинки __________________________ Бруклин __________________________ Париз __________________________

Санкт Петербург Квебек Кавказ Тексас

uk a

Сажимање и асимилација самогласника Цар је го! Нико није смео да изрекне ту голу истину.

Придев �о има граматичку основу �ол-. Откуд то? Кад се, у једном тренутку у развитку нашег језика, л на крају слога у речи �ол претворило у о, једно поред другог нашла су се два о и сажела у једно, дуго о: �ол > �оо > �о. Спајање два иста самогласника у један дуг назива се сажимање самогласника.

Самогласници се не сажимају ако један од њих долази на крају првог, а други на почетку другог дела сложенице: �ооgмаћи, црноок. Сажимање се не одвија ни у падежним облицима речи страног порекла: живи у Перуу. То важи нарочито за речи преузете из француског језика које имају дуг самогласник на крају: рено – вози се реноом, резиме – �ишем резимее.

33. Која је гласовна промена претходила сажимању два самогласника о у речима со,

во, соко, с�о (обрати пажњу на ген. јд. тих именица!): __________________________.

109

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

34. Допуни следеће реченице одговарајућим речима:

а) Ко има плаве очи је ___________________________. б) Он нема праве родитеље, него помајку и ___________________________. в) Кад смо били мали, волели смо да идемо у ___________________________ врт да гледамо дивље животиње.

35. Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради:

а) Шта је председник изјавио у ___________________________? (интервју) б) Монументалну ___________________________ Давида Микеланђело је израђивао три године. (статуа) в) Испричај ми ___________________________ тих романа. (сиже) г) Једва чекам да се возим ___________________________. (метро)

Како још може да гласи облик које�? ____________ Самогласник о у ко� настао је тако што се из скупа оје у које� најпре изгубио сонант ј, а затим се изговор самогласника е прилагодио изговору самогласника о – другим речима, е се изједначило са о. Најзад, двоструки самогласник о сажео се у једно дуго о. Тај процес можемо овако записати: које� > кое� > коо� > ко�. Изједначавање самогласника који се нађу у међусобном додиру назива се асимилација самогласника.

uk a

Àсимиловати се (лат. assimilare, од similis, што значи „сличан”) значи „прилагодити/прилагођавати се, изједначити/изједначавати се” (кад се један народ утопи у други тако што преузме његове обичаје, културу и језик, такође кажемо да се асимиловао). Àсимиловати значи „усвојити, унети у себе” (па кажемо и да ћелије асимилују хранљиве материје). Појава супротна асимилацији назива се дисимилáција (разједначавање).

rta

То је наставник од којег смо много научили.

Облици које� и ко� су подједнако правилни, с тим што први звучи књишкије, а други је обичнији у говору. Изједначавање и сажимање самогласника у облицима радног глаголског придева (gошао > gошо, gонео > gоно) није по правилима књижевног језика.

36. Напиши како су настали ликови �во� и мом:

твог: мом:

________________________________ ________________________________

37. Напиши дублетне облике следећих речи:

мог(а): ________________ свог(а): ________________

твом: _________________ ком: _________________

38. Стави одговарајући правописни знак, који ће назначити да је самогласник о у ис110

такнутим речима дуг и настао сажимањем (први пример је могућ само у поезији): Одувек ме једна мисо прати. Воли га ко да му је рођени брат. Тај правописни знак назива се ___________________________ или ___________________________.

Гласовне �ромене и ал�ернације

Палатализација (алтернација к : ч, г : ж, х : ш) • Здрав, јуначе, незнана делијо! • Мили Боже, чуда великога! • О душе, о мила сени!

У ком облику стоје истакнуте речи? _________________________________ Како гласе облици номинатива једнине? _____________________________ Које алтернације сугласника запажаш кад упоредиш та два облика? _________________________

rta

Када би се, у једној фази развитка прасловенског језика, задњонепчани сугласници к, �, х нашли испред самогласника предњег реда, померали су свој изговор на предње непце и постали сугласници ч, ж, ш. Та гласовна промена зове се палатализација. Данас се она више не врши, али имамо њене последице – алтернације сугласника к : ч, � : ж, х : ш.

uk a

Те алтернације се запажају у следећим случајевима: (1) у вокативу једнине именица мушког рода чија се основа завршава сугласницима к, �, х (Вук – Вуче, бе� – беже, Влах – Влаше); (2) у облицима множине именица око, ухо: око – очи, ухо – уши; (3) у презенту глагола чија се инфинитивна (аористна) основа завршава сугласницима к, �, х, али само испред самогласника -е; вук-(ох) – вуч-ем (али вук-у), мо�-(ох) – мож-е (али мо�-у); (4) у грађењу речи, испред суфикса као што су -ак, -ан, -ић, -ица, -ина, -е�ина, -и(�и), -ин итд. (вук – вучина – вучица – вучић; рука – руче�ина; кру� – кружић, кружи�и; мајка – мајчин). У овом последњем случају постоје изузеци: алтернација изостаје кад се испред -ица нађе сугласничка група ћк, цк, чк, а обично и �к (воћка – воћкица, коцка – коцкица), затим у хипокористицима (сека – секица) и личним именима и тепањима (Ол�а – Ол�ица), као и код неких краћих речи (марка – маркица; али �уска – �ушчица). У неким случајевима постоје двојаки облици – с извршеном палатализацијом и без ње: но�а – ножица/но�ица.

39. У следећој реченици само у три глагола постоје резултати палатализације. Упиши

у табелу облик 1. л. јд. презента, у којем је палатализација извршена, и 3. л. мн., у којима услова за њу није било: Радим од раног јутра: вршем жито, вучем сламу, стрижем овце, стружем дрва, а увече вичем на децу и машем на њих главом. Инфин. / аористна основа врх-(ох)

1. л. јд. презента

3. л. мн. презента

111

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

40. Дато је 1. или 3. л. јд. презента неких глагола; напиши како гласи 3. л. мн. (пази:

гласовних алтернација нема у свим паровима!): Ја тучем, они _________________. Ја печем, они __________________. Ја пресвучем, они _________________. Ја довучем, они _________________. Поток тече, потоци _________________.

41. Суфиксима -е, -ак, -ан, -ина, -ић, -ица, -и(�и) сачини изведенице од следећих речи:

ђак: прах: страх: мука:

________________________________________________________________________________________; ________________________________________________________________________________________; ________________________________________________________________________________________; ________________________________________________________________________________________.

42. Допуни реченице одговарајућим изведеницама на -ица:

rta

Мог друга Мику зовемо __________________. Он на пијаци држи једну ___________________ (тезга), која је тако уредна да њој не можеш наћи ниједну прљаву __________________ (тачка). Мика на својој тезги пред празнике продаје ________________ (гуске) и _________________ (патке).

43. Објасни зашто деминутив од сека, бака мора гласити секица, бакица (што су об-

лици без палатализације).

44. Допуни следеће реченице одговарајућим облицима деминутива од именица рука

У последице палатализације спадају и алтернације ц : ч и з : ж на крају граматичких или творбених основа.

Та алтернација се јавља испред деминутивних суфикса -ица и -ић (боца – бочица, венац – венчић), као и у суфиксу -ица (краљица – краљичин, Даница – Даничин), осим оних које пред тим суфиксом имају ч (gевојчица – gевојчицин).

Даничин

uk a

(у ком су случају могућа два облика?): Да би се врата отворила, мора се повући ________________________. Види како је мала бебина _______________________!

Данкин

45. Попуни табелу дописујући облике вокатива једнине и изводећи присвојни

придев од следећих именица. Затим напиши коју алтернацију запажаш на крају граматичке основе:

Именица у ном. јд. Именица у вок. јд. Присвојни придев стриц

странац 112

месец кнез

Алтернација

Гласовне �ромене и ал�ернације

46. Сагради присвојни придев од следећих имена:

Милица _____________________________ Душица _____________________________ Славица _____________________________

Милка Душанка Славка

царица _____________________________ певачица _____________________________

Грујица _____________________________ продавачица _____________________________

47. Сагради присвојни придев од следећих именица:

_____________________________ _____________________________ _____________________________

rta

Сибиларизација (алтернација к : ц, г : з, х : с)

Допуни текст одговарајућим облицима речи које се налазе у загради: Јуче сам провела дан у великој ______________ (збрка) и ______________ (трка). Нашла сам се на ________________ (мука) кад сам затекла сестру и тату у __________________ (препирка), али су, срећом, до вечери већ били у ________________ (слога). Моја сестра је често с неким на ратној ________________ (нога).

uk a

Кад упоредиш те облике са онима из заграде, уочаваш следеће гласовне алтернације: __________________________________. Оне су последица гласовне промене која се назива сибиларизација.

Сибиларизацијом су, у давној прошлости, од задњонепчаних сугласника к, �, х добијени пискави зубни сугласници (тзв. сибиланти) ц, з, с. Као последице те гласовне промене данас имамо алтернације к : ц, � : з, х : с.

Те алтернације се јављају:

1) у ном., дат., инстр. и лок. множине именица мушког рода које се завршавају на к, �, х (вук – вуци, бубреī – бубрези, gух – gуси), уз изузетак неких именица страног порекла (Сик – Сики); 2) у дативу и локативу једнине именица женског рода које се у номинативу једнине завршавају на -а а чија се граматичка основа завршава на к, �, х (рука – руци, књи�а – књизи, сврха – сврси); 3) у императиву и имперфекту неких глагола (�ек-(ох) – �еци – �ецијах); 4) у грађењу несвршених глагола од свршених (клик-(ну�и) – клиц-(а�и)).

113

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Погледај

rta

у Правопис, Правописни речник М. Шипке или Речник језичких недоумица И. Клајна.

Под другом тачком има више изузетака. Неке именице имају двојаке облике (слу�а – слузи/слу�и). Промене нема кад се основа речи завршава на цк, чк, ћк, з�, сх и, по правилу, �к (коцка – коцки, мачка – мачки, маз�а – маз�и, лу�ка – лу�ки; али: би�ка – бици/би�ки), као и код личних имена, имена становница места и именица које значе женска лица (Бранка – Бранки, Ваљевка – Ваљевки, �рофесорка – �рофесорки). Промена изостаје и код географских имена (Мала�а – Мала�и), осим у добро познатим случајевима (Африка – Африци). Нема промене ни у краћим речима где би она изменила основни лик речи (кука – куки, али банка – банци). Као што видимо, алтернације к : ц, � : з, х : с јављају се, по аналогији, и у речима које у време кад се сибиларизација одвијала нису постојале (банка, фабрика, паркин� итд.).

Како да знам који је облик правилан?

48. У датим примерима подвуци речи у којима је извршена сибиларизација, а поред

uk a

примера упиши у ком облику стоји та реч: Па је руци тихо бесједила. ________________________ Испеци, па реци. ________________________ Голим сабљама сецијаху трску. ________________________

49. Напиши како гласи номинатив множине следећих именица мушког рода:

_________________ _________________ _________________

цврчак подвиг Чех

задатак Пољак Баск

__________________ __________________ __________________

50. Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради:

Направи ми, молим те, торту с ________________ (орах). Купила сам _______________ (орах) на једној ________________ (тезга) на пијаци.

51. Објасни зашто датив и

Мојој ____________ додај још једну!

локатив једнине именица бака, сека, срећка, коцка не смеју имати гласовне алтернације које су последица сибиларизације.

114

Гласовне �ромене и ал�ернације

52. Допуни следеће реченице одговарајућим обликом именице дате у загради:

На ________________ не живи много људи (Аљаска). Сан ми је да одем на крстарење по _________________ (Волга). Мој друг има ујака који живи у __________________ (Небраска).

53. Подвуци именице које могу имати двојаке облике датива и локатива једнине – са

последицама сибиларизације и без њих: битка, Паланка, приповетка, даска, љуљашка, јога, лига, загонетка.

54. Допуни табелу изводећи од датих свршених глагола несвршене и уписујући

gићи (аорист gи�-ох!) изgахну�и

uk a

Јотовање

Алтернанти

макну�и

Несвршени глагол

Свршени глагол

rta

алтернанте које запажаш на крају основе.

Допуни следеће реченице збирним именицама изведеним од именица датих у загради:

Немој ићи у то _______________ (грм), изгребаће те _______________ (прут) по лицу и саплешћеш се о _______________ (корен), а _______________ (цвет) нећеш наћи.

Кад упоредиш те збирне именице и именице које се налазе у загради, запажаш следеће гласовне алтернације: _____________________________________. Оне су последица јотовања. Јотовање је давнашња гласовна промена при којој су ненепчани сугласници с, з, �, �, л, н, у додиру с предњонепчаним сугласником ј, прешли у предњонепчане сугласнике ш, ж, ћ, ђ, љ, њ, задњонепчани сугласници к, ī, х прешли у предњонепчане ч, ж, ш, уснени сугласници �, б, в, м дали сугласничке групе пљ, бљ, вљ, мљ, а сугласник ц прешао у ч.

По свом карактеру и ова промена је једна врста палатализације; стога су се сугласници к, �, х јотовали дајући исти резултат који је дао и процес палатализације – сугласнике ч, ж, ш. Историја српског језика описује три јотовања: старо (веза�и –

115

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

вежем, роgи�и – рађа�и), ново (�ру� – �руће) и ијекавско јотовање (сније� – сњежан), које је најмлађе. Као последице јотовања данас се могу запазити одговарајуће гласовне алтернације. Оне се јављају:

rta

1) у компарацији (брз – бржи, црн – црњи); 2) у конјугацији – и то у облицима: (а) презента глагола (веза�и – вежем, ме�а�и – мећем) – при чему се јотовање, за разлику од палатализације, одиграло у свим лицима (вежу, мећу); (б) трпног придева (роgи�и – рођен); (в) имперфекта (слави�и – слављаху); 3) у инструменталу једнине именица женског рода које се у номинативу једнине завршавају на сугласник, ако је наставак -ју (�лаg – �лађу); 4) у грађењу именица (�рн – �рње, Бео�раg – Бео�рађанин), придева (�овеgа – �овеђи) и глагола (�онизи�и – �онижава�и) и у грађењу глаголских именица (цвиле�и – цвиљење).

55. У реченици Још за живо�а је био слављен и хваљен, цењен и омиљен �исац под-

вуци облике трпног придева у којима је извршено јотовање.

56. Допуни табелу:

Придев у компаративу

uk a

Придев у позитиву млаg

Алтернанти

љу� �руб

јак

�их

gалек (основа је gал-!)

57. Напиши облике компаратива следећих придева:

строг бесан

__________________ __________________

58. Допуни табелу:

Глагол у инфинитиву резати

116

храмати писати капати

висок __________________ тесан __________________ 3. л. јд. презента

Алтернанти

Гласовне �ромене и ал�ернације

59. Допуни реченице презентом глагола датих у загради (јотовања нема!):

Напољу ___________________________ мраз (стискати). ________________________________ га бриге. (притискати)

60. Напиши како гласи 3. л. мн. имперфекта следећих глагола:

славити: _________________________; носити: _________________________; мислити: _________________________; чинити: _________________________;

61. У реченици С љубављу и страшћу бавила се књижевношћу истакнути су обли-

ци именица љубав, с�рас� и књижевнос� у којима је извршено јотовање. Напиши падеж и број тих именица: _____________________________.

rta

Носио се __________________ да одустане (мисао). То јело се мора добро зачинити _________________ (со).

62. Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради:

63. Напиши које су гласовне промене извршене при грађењу збирне именице �рожђе

од именице �розg. ___________________________________________________________________

64. Од датих глагола сагради именицу по да-

Ватра овде никад није паљена!

uk a

том обрасцу (пази: у неким случајевима нема јотовања!): осветлити → осветљење делити → __________________________ оболети → __________________________ летети → __________________________ уселити се → __________________________ трулити → __________________________ сèдети → __________________________

65. Прецртај погрешно и напиши исправно

слово (пази на то да ли је реч изведена од трпног придева!): Имамо новог ђака у оделењу. Јуче није био у школи јер има запалење грла. Изгледа да сви спадамо у неко болешљиво поколење.

66. Напиши облике трпног придева од следећих глагола (у једном случају подједнако

су обични двојаки облици, а у двама случајевима двојаки облици су могући, али нису подједнако обични!): овластити _____________________ наговестити _____________________ уврстити _____________________ / _____________________ искористити _____________________ (______________________) запрепастити _____________________ (______________________)

117

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

У књижевном језику ијекавског изговора, по тзв. ијекавском јотовању мењају се само сонанти л и н у сонанте љ и њ (ље�о�а, ње�ова�и), док други сугласници остају неизмењени (gјеца, сјевер, бјежа�и).

67. Напиши како се зове јотовање у истакнутим речима:

Сњежни врхови планина виде се и љети.

_____________________

68. Напиши како следеће екавске речи гласе у ијекавском изговору:

_________________ _________________ _________________ _________________

девојка видети певати блештати

__________________ __________________ __________________ __________________

Ако сонантом ј почиње реч испред које стоји префикс, завршни сугласник префикса се не јотује, да би се сачувало значење сваког дела сложенице (об- + јави�и > објави�и).

rta

нежност дед сести мера

69. Састави реч од датих елемената:

раз- + јединити над- + јачати под- + једнак

> __________________________________ > __________________________________ > __________________________________

uk a

70. Препиши ћирилицом следеће речи:

injekcija konjugacija

__________________________________ __________________________________

Непостојано а (алтернација а : Ø)

Данас ми је стигло једно писмо, иако данас људи не шаљу много писама.

Како гласи граматичка основа речи �исмо у номинативу једнине, а како у генитиву множине? _____________, _____________ Радни глаголски придев глагола с�ићи у мушком роду једнине гласи с�и�ао. Испред о (које је настало од некадашњег л) налази се самогласник а. Да ли се он налази и у женском и средњем роду, и у облицима множине? _____________

118

Самогласник а који се у неким облицима једне речи јавља, док га у другим облицима исте речи нема, називамо непостојано а. У питању су речи чија се основа завршава сугласничком групом, а непостојано а се појављује између последњег и претпоследњег сугласника.

Гласовне �ромене и ал�ернације

Како се гласови (не) комбинују Гласови се у речи не могу комбиновати било како; на пример, реч у српском језику може почети сугласничком групом мн(нпр. мно�о), али не и нм-. Може ли реч у српском језику да почне са ��-? А са ��-? Колико највише сугласника може да стоји на почетку речи? Некад је постојало ограничење да се два безвучна експлозивна сугласника не могу наћи на крају речи – док из латинског нису преузете речи ак�, �ак�, еgик� и сл. Зато се једно време група -к� разбијала непостојаним а, због чега данас имамо речи као што су субјека�, објека�, фака�.

rta

Непостојано а се појављује у следећим облицима: 1) у номинативу јд. и генитиву мн. неких именица мушког рода: ловац (ном. јд.) : ловца (ген. јд.) : ловаца (ген. мн.), с�ек�ар (ном. јд.) : с�ек�ра (ген. јд.) : с�ек�ара (ген. мн); 2) само у генитиву мн. неких именица мушког рода страног порекла: кон�ак� (ном. јд.) : кон�ака�а (ген. мн.), концер� (ном. јд.) : концера�а (ген. мн.); 3) у генитиву мн. неких именица женског и средњег рода: gевојка : gевојака, јеgро : јеgара; 4) у номинативу јд. мушког рода неодређеног вида придева: gобар : gобра : gобро : gобри; 5) код бројева јеgан : јеgна, сеgам : сеgми, осам : осми; 6) у неким глаголским облицима: јесам : јесмо; с�и�ао : с�и�ла : с�и�ло : с�и�ли.

uk a

Осим тога, непостојано а се јавља и у неким предлозима. • Предлози наg, �оg и �реg добијају непостојано а испред облика мном и испред енклитика се, њ: наgа мном, �реgа се. • Сви предлози који се завршавају на сугласник добијају непостојано а испред енклитика се и њ: уза се, преgа се, кроза њ. Испред речи које почињу сугласницима с и з непостојано а може да се јави, али не мора: уза с�е�енице и уз с�е�енице, кроз зиg и кроза зиg. • Предлог с има непостојано а испред облика мном, као и испред именице која почиње на с, з, ш, ж: са С�ојаном, са Зорицом, са Шопеном, са Жиком. У другим случајевима употребљава се и с и са. • Предлог к има непостојано а испред именица које почињу са к, �, х: ка кући, ка �раgу, ка храму. Међутим, некад к и ка имају различито значење: Иgем к њој различито је од Иgем ка њој. Непостојано а се јавља и у неким глаголским префиксима: раза-зна�и : раз-јури�и. 71. Прочитај следећи текст:

Старац је са сином и псом стигао с њиве тек увече. Био је гладан и жедан. Једна хитра девојка принесе постављеном столу лонац пун вреле чорбе. а) Препиши из текста све речи у којима запажаш непостојано а: ____________________________________________________________________________. б) Препиши све речи у којима се у другим њиховим облицима јавља непостојано а: ____________________________________________________________________________.

72. Подвуци именице у чијем се генитиву множине налази непостојано а:

клијент, рецепт, импулс, смарагд, дијамант, митинг, експерт, киоск.

119

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

73. Подвуци именице у чијем се генитиву множине налази непостојано а:

звезда, грешка, игла, ласта, трешња, битка, башта.

74. Подвуци предлог с непостојаним а:

а) Разговарао је с Душаном и Павлом, али не и са Светланом. б) Марко је стао уз врата, а Јанко уза зид.

75. Исправи погрешно написане предлоге:

с’ ūошшовањем

Он се самном и с’Јоцом враћао са летовања. ___________________________________________

77. Начини глаголе од датих елемената:

> _____________________________________________ > _____________________________________________ > _____________________________________________

раз- + брати из- + слати уз- + врети

rta

а) Доћи ћу к теби чим завршим посао. б) Поћи ћу ка теби, па ћеш ме онда угледати.

76. У којој реченици се истакнута конструкција може заменити конструкцијом коg �ебе?

Промена л у о (алтернација л : о)

uk a

Цела прошла недеља је била сунчана, само је јуче цео дан било облачно.

Корен истакнутих речи гласи ____________ и ____________. У облику ном. јд. мушког рода немамо сугласник л, као у облику ном. јд. женског рода, него самогласник __________.

Промена л у о је давнашња гласовна промена која се догодила кад се л налазило на крају слога. Као последицу те промене данас налазимо алтернацију л : о.

Пази, даћу ти гол!

120

Последице те промене данас се виде у следећим случајевима:

1) у облику ном. јд. мушког рода радног глаголског придева: рекао: рекла, одн. у ном. јд. мушког рода придева: бео : бела; 2) у именицама изведеним од радног глаголског придева: раgионица;

Гласовне �ромене и ал�ернације

3) у именицама изведеним од радног глаголског придева суфиксом -ац, али не у ном. јд. и ген. мн.: мислилац (ном. јд.), мислиоца (ген. јд.), мислиоци (ном. мн.), мислилаца (ген. мн.) (један од малобројних изузетака је зналац); 4) у номинативу једнине неких именица: со : соли, орао : орла; 5) у именицама сеоба, gеоба, сеоце. 78. Подвуци речи у којима се одиграла промена л у о:

Марко је прочитао највише књига у школској читаоници и проглашен је најбољим читаоцем.

79. У низу именица у облику генитива једнине подвуци оне код којих се у номина-

rta

тиву једнине одиграла промена л у о: стола, кристала, сокола, метала, бола, предела, удела, генерала.

80. Од следећих дублетних ликова речи подвуци оне који су теби обичнији: 81. Настави како је започето:

→ посетилац, посетилаца → ______________, _____________ → ______________, _____________ → ______________, _____________

Еј, станите! Ја сам ваш велики познавалац и обожавалац!

Бежи од таквих обожавалаца!

uk a

посетиоци трагаоци читаоци носиоци

анђелски – анђеоски, арханђел – арханђео, селце – сеоце, топао – топал.

82. Допуни следеће реченице одгова-

рајућим облицима именица датих у загради: а) Пустили су сваког ________________. Пустили су целу групу _______________. (талац) б) Он ради као __________________. У његовој породици има много ___________________. (преводилац) в) Свако има свог _______________. Да ли је то Ваш __________________? (пратилац) г) Он је велики ________________. Таквих __________________ има мало. (мислилац)

83. Генитив једнине именице мисао гласи мисли. Које гласовне промене запажаш у

номинативу једнине? ___________________________________, ___________________________________.

84. Усправним цртама подели на слогове следеће речи:

крило, криоце, грло, гроце.

121

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Промена о у е (алтернација о : е) Краљеви изасланици прошли су свим путевима, обишли су све градове и све крајеве, али се са краљевим зетом нису вратили. Облици множине именице �раg садрже уметак -ов-, а именице крај уметак -ев-. Напиши како гласе наставци у инструменталу једнине тих речи: ________, ________. Присвојни придев од човек гласи ______________, а од краљ – ____________. У свим тим случајевима запажамо алтернацију о : е, која потиче од природе сугласника који стоје испред тих самогласника.

У неким речима е се јавља и иза других сугласника, нпр. мразеви (поред мразови), �ојасеви; морем, �исцем. Пронађи још једну такву реч у горњем примеру. _____________ Ако се у таквим речима испред наставка за инструментал налази самогласник е, онда се то е из основе и е из наставка разједначавају (дисимилију) и наставак је само -ом: Бечом, зецом, кр�ежом, кејом, јежом (множина кејеви, јежеви). Изузетак су именице на -ац и -�ељ (свецем, учи�ељем). Речи на -ар које значе занимање, звање, титулу у сл. имају дублетне наставке: кључаром и кључарем, кључаров и кључарев; новинаром и новинарем, новинаров и новинарев, сликаром и сликарем, сликаров и сликарев. Остале именице на -р (осим цар) имају само -ом, -ов: gирек�ором, gирек�оров. Пази: средњи род придева сав гласи све (па се каже све воће, све знање и сл.), а мушки и средњи род у генитиву и дативу / локативу имају наставке -е�(а), -ем(у).

uk a

Помоīао је свем свом нароgу.

rta

Ако се основа речи завршава предњонепчаним сугласником – ј, љ, њ, ћ, ђ и, не доследно, ч, ж, ш – иза њега долази е (а не о, као иза осталих сугласника). Та се алтернација јавља у вези с именицама мушког рода – у инструменталу једнине, испред уметка за множину и у присвојном придеву који је од њих изведен.

Вук Караџић, слика Аксентија Миродића, 1863.

85. Прочитај следеће примере и обрати пажњу на истакнуте речи:

122

Био сам на летовању с Милошем и Марком. Пољем и селом ширио се благ мирис покошене траве. На славу су дошли сви стричеви и зетови. Нахранили су га хлебом и пасуљем. Самогласник о се у наставцима налази после сугласника _______________, а е се налази после сугласника _________________ (допуни).

Гласовне �ромене и ал�ернације

86. Изведи присвојне придеве од следећих именица:

Драган брат ујак васпитач

______________________ ______________________ ______________________ ______________________

Урош муж стриц наставник

______________________ ______________________ ______________________ ______________________

87. Допуни следеће реченице одговарајућим обликом именице дате у загради:

једнине могу имати и -ом и -ем: портир, фризер, банкар, професор, млинар, панкер.

89. Стави придев сав у одговарајући облик:

е Еј, мишови!

rta

88. Подвуци именице које у инструменталу

а) Врло је тешко разговарати с тим старим _______________________ (лисац). Осмехиваће се целим својим __________________ (лице), али ће те навести да кренеш погрешним _________________ (пут). б) Од недавних _________________ (мраз) заледили су се читави _________________ (млаз) воде, па сад висе као леденице.

Немој да те е боцнем мачом!

uk a

а) ____________ његово искуство није му било ни од какве користи. б) Честитам ти од _____________ срца. в) У ____________ вашем селу нема човека старијег од њега. г) Од ____________ његовог учења није било ништа. д) Викао је из _______________ гласа. ђ) _____________ си га испрскао!

Превој вокала (алтернације самогласника у оквиру истог корена) Дуго је бирао, није знао шта да изабере, али је на крају ипак изабрао. Избор му је био добар. У речима бирао, изабере, изабрао, избор налазимо исти корен: све те четири речи имају препознатљиво заједничко значење – „издвајати и одлучивати се за оно што је боље, што се жели”. Ипак, у првој речи тај корен је део несвршеног глагола, у другој и трећој свршеног (у презенту, одн. радном глаголском придеву), а у четвртој је део именице. У складу с тим, он у тим речима

123

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

не гласи сасвим исто: бир – бер – бр – бор. Видимо да унутар корена алтернирају гласови и : е : Ø : о. Та алтернација последица је гласовне промене која се назива превој вокала. Превој вокала је давнашња гласовна промена, која се састојала у промени самогласника у корену једне речи. То се дешавало у грађењу и промени речи. Као последица те гласовне промене данас се у истом корену речи могу наћи различити самогласници. У неким случајевима превој вокала се огледа само у промени дужине вокала.

90. Поред примера упиши самогласнике који алтернирају у истој основи:

rta

а) Тече река својим током и утиче у море. _____________________ б) Мораћу је позвати вечерас, пошто се већ дуго не одазива кад је зовем. _____________________ в) Нисам никакав пророк и не волим да проричем, али могу прорећи да се, ако закаснимо, нећемо добро провести. _____________________

91. Допуни следеће реченице одговарајућом речју, у којој ћеш препознати превој

uk a

вокала: Место где река извире зове се _____________________. Он је хром, па _____________________ док иде. Узми убрус, па се _____________________.

92. Погледај следеће парове глагола и напиши у ком се глаголском виду самогла-

сник дужи: лећи : ле�а�и, измисли�и : измишља�и. _______________________________________

93. Напиши шта значе следеће речи:

а) зàпевати: __________________________________________________________________________________; б) запéвати: __________________________________________________________________________________.

Покретни самогласници

124

Највећи завршени речник нашег језика зове се Речник ср�скохрва�скоīа књижевноī језика. У његовом називу налазе се два придева; оба смо истакли. Један од њих се завршава самогласником а, а у другом тог а нема. Да ли је било могуће изоставити а и у првом? Да ли је могуће ставити а и на крају другог? Изговори све четири комбинације и реци како ти звуче.

Гласовне �ромене и ал�ернације

Самогласници а и е (евентуално и у) који се могу наћи на крају речи у неким прилозима и у деклинацији придева, заменица и бројева називају се покретни самогласници. Нису обавезни (одакле и термин �окре�ни).

rta

Тако имамо два равноправна лика истог прилога: �аg и �аgа, као и два равноправна облика генитива или датива једнине придевских речи: gобро�, gобро�а, одн. gобром, gоброме, ретко gоброму. У говору су уобичајеније речи без покретног самогласника (нарочито код екаваца) – осим облика чему, који је обичнији од чем. Речи са покретним вокалом често звуче архаично или свечаније него без њега.

uk a

_____________________ _____________________ _____________________ _____________________ _____________________ _____________________

акше је камење уз брgо ваљаши неīо се с луgим разīовараши.

сад кад ког којег твом жутом

94. Напиши следеће речи са покретним вокалом:

125

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Једначење сугласника по месту изговора

Асимилација и сажимање самогласника

126

Један сугласник из сугласничке групе се губи.

оg + gели�и > оgели�и

Два иста самогласника стапају се у један дуг.

Самогласник е се изједначава са о иза кога стоји.

2) • оgсећи, �оgшиша�и • вођс�во • �оg�и�, �ресбиро • Тбилиси, Јан�це

rta

�ас + -че > �ашче воз-и�и – вож-ња

Н испред Б постаје М.

Изузеци: 1) глас. промена се не врши; 2) глас. промена се врши, али се не бележи.

сла�ак – сла�ка бе� + с�во > бекс�во из + �рча�и > ис�рча�и

С, З испред предњонепчаних сугласника постају Ш, Ж.

Губљење сугласника

Шумни сугласник прилагођава своју звучност шумном сугласнику који стоји иза њега.

Примери

Једначење сугласника по звучности

У чему се састоји

uk a

Гласовна промена одн. алтернација

с�ан + бени > с�амбени

�оче�ак – �очеци раgос�ан – раgосна

1) • разљу�и�и изњиха�и • сљеgећи, сњежан 2) • с�ран�у�ица • Канбера

1) најјачи �ро�иввреgнос� 2) �о�цени�и

1) �о�ус�љив, �ро�ес�ни, Рас�ко, �елефонис�киња

с�ол > с�оо > с�о

1) • црноок зооло�ија • у Перуу

које�а > кое�а > коо�а > ко�а

1) Правилно је само: рекао, узео и сл.

Гласовне �ромене и ал�ернације

Сибиларизација

Непостојано а

Изузеци: 1) глас. промена се не врши; 2) глас. промена се врши, али се не бележи. 1) • коцкица, секица, Ол�ица • ручица и рукица • Данка – Данкин • gевојчица – gевојчицин

Бо� – Боже око – очију вукох – вучем с�рах – с�рашан с�риц – с�риче – с�ричев кнез – кнеже – кнежев Даница – Даничин

К, Г, Х у одређеним облицима речи и у грађењу речи постају Ц, З, С.

сло�а – слози јунак – јунаци/јунацима �екох – �еци/�ецијах кликну�и – клица�и

С, З, Т, Д, Л, Н + Ј > Ш, Ж, Ћ, Ђ, Љ, Њ К, Г, Х + Ј > Ч, Ж, Ш

1) • ијек. gјевојка, брз – бржи тјера�и веза�и – вежем воле�и – вољен • разјеgини�и, �лаg – �лађу наgјача�и �рана – �рање �овеgо – �овеђи из�раgи�и – из�рађива�и

А се јавља унутар неких сугласничких група на крају основе речи, као и код неких предлога и префикса.

врабац – вра�ца – врабаца gевојка – gевојака јеgро – јеgара gобар – gобри рекао – рекла с бра�ом – са сес�ром разби�и – разабра�и

rta

Ц постаје Ч, З постаје Ж.

К, Г, Х у одређеним облицима речи и у грађењу речи постају Ч, Ж, Ш.

Јотовање

Примери

Палатализација

У чему се састоји

uk a

Гласовна промена одн. алтернација

П, Б, В, М + Ј > ПЉ, БЉ, ВЉ, МЉ Ц+Ј>Ч

1) • Бранка – Бранки • сека – секи • коцка – коцки • Вол�а – Вол�и

1) Ген. мн. ми�ин�а, киоска, им�улса

127

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Гласовна промена одн. алтернација

У чему се састоји Л на крају слога постало је О.

�е�ео – �е�ела раgио – раgила (раgионица) �леgалац – �леgаоци

Промена о у е

Иза предњонепчаног сугласника на крају основе о из наставка мења се у е.

краљем, краљеви, краљев

Превој вокала

У истом корену алтернирају различити самогласници.

1) Услед дисимилације вокала: јежом (али: јежеви) 1) Е стоји и иза ненепчаног сугласника: �у�еви, мразеви, све; млинарев/млинаром

rta

po бира�и, изаберем, изабрао, избор

uk a

128

Самогласници а и е (ретко у) могу се наћи на крају речи у неким прилозима и у деклинацији придева, заменица и бројева.

1) У многим речима: зналац, молба, жgрал, ме�ал...

Промена л у о

Покретни самогласници

Изузеци: 1) глас. промена се не врши; 2) глас. промена се врши, али се не бележи.

Примери

саg(а), ле�о�(а), ле�ом(е), чем(у).

ПРАВОПИС

Основни принципи правописа српског књижевног језика Правопис као скуп правила и начин писања назива се још и ортогрàфија – од грчке речи ortographía, која значи „правилно писање”. Правилан изговор, одн. правила изговора, зову се ортоèпија (од грч. orthoépeia).

uk a

rta

Шта све значи реч �раво�ис? Термином �раво�ис означава се скуп правила којима се прописује писање графема и употреба интерпункцијских знакова, употреба великог и малог слова, спојено и одвојено писање речи, начин на који настају скраћенице и дели се реч на крају реда, уобличавање речи из страних језика и прилагођавање страних имена. Та правила записана су у књизи која носи исти назив – �раво�ис. У оквиру те књиге налази се и правописни речник, који садржи речи, облике речи и изразе који могу изазивати недоумице или у којима се често греши. Термином �раво�ис означава се и сам начин писања. У том смислу правопис може бити етимолошки и фонолошки. Етимолошки (или коренски) правопис заснива се на чувању делова од којих је реч настала. То начело важи и у писању различитих облика једне исте речи (нпр. кад се према слаgак пише слаgко�, слаgка итд.), и у писању твореница (нпр. кад се према из и ше�а�и пише изше�а�и, према �оg и �иса�и – �оg�иса�и, према �лови�и – �лови�ба итд.). Фонолошки (некад се зове и фонетски) правопис заснива се на начелу да свакој фонеми одговара по једна графема. Стога овај правопис бележи и све гласовне промене настале у промени и творби речи. Правопис српског књижевног језика у основи је фонолошки, али садржи неке елементе етимолошког правописа. Реч је о писању неких сложеница (нпр. �реg�урски) и неких властитих имена, најчешће страног порекла (Тбилиси). Елементи етимолошког правописа су и писање g испред с и ш (�раgски, �реgшколски) или писање ј у неким примерима (шумаgијски, јаснији).

1. Вук је придев који данас пишемо љуgски једно време писао љуцки. При томе се

руководио начелима: а) фонолошког правописа; б) етимолошког правописа.

Заокружи слово испред тачног одговора.

129

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

2. Именицу �оgа�ак стави у номинатив множине, па је напиши:

а) етимолошким правописом: _________________________________; б) фонолошким правописом: _________________________________.

3. Број 600 изговарамо шес�о а пишемо, по етимолошком правопису, __________________.

(допуни)

4. Од префикса �реg- и именице час начињена је реч коју изговарамо �речас, а пи-

шемо �ре�час. Та реч се пише: а) по фонолошком правопису; б) по етимолошком правопису; в) по комбинацији фонолошког и етимолошког правописа.

Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним и образложи га.

rta

Право�ис и правописни приручници

uk a

Правописна правила српског књижевног језика прописује Право�ис ср�ско�а језика, који је 1993. године у Новом Саду издала Матица српска (аутори су Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица). Године 2010. изашло је друго, измењено и допуњено издање, које је сачинила редакторска група. Савети о правопису могу се наћи и у Право�исном речнику ср�ско� језика Милана Шипке, Речнику језичких неgоумица Ивана Клајна, Право�ису ср�ско� језика др Милорада Дешића и другим приручницима.

5. Објасни како су настали називи за низове слова азбука, абецеgа и алфабе�.

Подвуци онај који најчешће означава поредак слова уопште, независно од врсте писма.

6. Погледај у Право�ису ср�ско�а језика поглавље Писмо и одговори на питања:

130

1) Које је прво и основно српско писмо? _______________________ 2) Да ли је цртица испод малог рукописног слова ш обавезна? _______________________ А да ли је дозвољена? _______________________ 3) Из чијег писма је настала ћирилица? _______________________ 4) Латиница је настала из: а) грчког писма; б) латинског писма; в) феничанског писма.

Заокружи слово испред тачног одговора.

5) Да ли је дозвољено ћириличке речи ређати латиничким редоследом? ____________ А обрнуто? ____________

Право�ис

Ево како изгледа неколико одредница из правописног речника (скраћеница „т.” значи „тачка” и односи се на тачку у Право�ису под којом је обрађен дати проблем): -вести: довести, довезем, трп. прид. gовезен (не gовежен); тако и од извести – извезен, повести – �овезен, увести – увезен завистан, -сна, т. 26г(4); овако само у заст. значењу завидљив, а у зн. који зависи оg неко� само зависан, в. т. 26г(4), нап. нажалост (али: на жалос� свих нас), т. 141

На основу података из одредница заокружи реченицу која је правилно написана: а) Ја сам га посаветовала, али ме он, на жалост, није послушао. б) Мој брат једва чека да се запосли и да постане независтан. в) Изгледа да ће многи увезени производи поскупети.

rta

Писање великог слова

uk a

Начелно говорећи, велико слово служи за истицање. Према правописној норми великим почетним словом пишу се: (1) властита имена; (2) прва реч у реченици и прва реч издвојеног дела текста; (3) речи из поштовања.

Властита имена

Под властитим именима у правописном смислу подразумевају се имена појединачних појмова (бића, објеката, географских и астрономских појмова, институција, догађаја, дела итд.). Уопштено говорећи, властита имена пишу се великим почетним словом. Ако су вишечлана, почетним великим словом пише се само прва реч, а друге се пишу малим словом – осим ако су и оне саме властита имена. Међутим, у неким вишечланим именима – пре свега у називима држава и насељених места – све речи осим помоћних (предлога, везника, чланова и сл.) пишу се великим словом. а) Великим почетним словима пишу се лична имена, презимена и надимци, као и атрибути који улазе у састав тих имена или се уместо њих употребљавају: Пе�ар Пе�ровић, Пеца, Мика Алас, Хајgук Вељко, Све�и Пе�ар, Косовка Девојка, Ружно Паче. Насупрот томе, прави атрибути, који значе титулу, звање, занимање, пишу се малим словом (краљ Милу�ин), као и називи појединих изума добијени према именима изумитеља (Вол� – вол�). Помоћна реч у саставу властитог имена пише се великим словом ако њоме име почиње; иначе се пише малим словом (Винсен� ван Го�, али Ван Го�).

Велика и мала слова у прошлости Великим почетним словом (иницијалом), који су посебно украшавали маштовитим цртежима, средњовековни писари су започињали веће смисаоне одељке текста. С временом су велика слова почела да служе и за истицање појединих речи. Велика и мала слова почела су да се разликују у писању онако како је то данас уобичајено тек у 18. веку, у грађанској ћирилици, коју је увео цар Петар Велики.

131

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

8. Подвуци атрибуте који су ушли у састав личног имена:

Велика имена наше прошлости јесу: Вук Стефановић Караџић, Јован Цвијић, Јован Јовановић Змај, Свети Симеон Мироточиви, Хаџи Ђера, Мајка Југовића, цар Душан Силни, кнез Михаило, краљ Петар, владика Данило. Ти атрибути се пишу ________________________ словом (допуни).

9. Исправи погрешно написана слова:

Урош нејаки, Иван грозни, Јован крститељ, Василије острошки, Ричард лавље срце, свети Сава, старина Новак, кир Јања, Снешко белић, Душко дугоушко, деда Мраз.

10. Исправи погрешно написане речи:

rta

Роберт Де Ниро, Муамер ел Гадафи, Милић од мачве, де Гол.

uk a

б) Великим почетним словом пишу се имена божанстава и митолошких бића (Афроgи�а, Пе�аз, Равијојла). У једнобожачким религијама називи за божанства, као и устаљене замене за њих, схватају се као властита имена (Бо�, Јехова, Алах; Гос�оg, Свевишњи, С�аси�ељ, Бо�ороgица), осим кад те речи имају опште значење или кад се употребе у множини или у експресивним и фигуративним изразима (бо� Перун, бо�ороgица Марија, за бо�а мило�а).

11. У следећим реченицама исправи грешке (ако их има):

а) За име бога, учини нешто! б) Врховни бог у грчкој религији био је Бог Зевс. в) На икони је приказана Госпа са малим Христом.

Имена митолошких бића у новој улози

132

Име неког давно заборављеног митолошког бића понекад се чува у језику као заједничка именица. Химера се у грчкој митологији звало чудовиште с лављом главом, козјим телом и змијским репом; данас кажемо химера у смислу „неостварљив сан”, „уображење”, „измишљотина”. Још страшније чудовиште била је Медуза,

једна од трију Горгона, са змијама уместо косе, тако језивог лица да би се скаменио ко год би је погледао. Њено име су зоолози пренели на много безазленију морску животињу медузу, због сличности њених пипака с медузином змијском косом. Атлас, у грчкој митологији див који је раменима придржавао небо, био је насликан на корицама првих збирки географских карата, штампаних крајем XVI века у Италији и Немачкој: отуда ту врсту књиге и данас зовемо атлас.

(Из књиге Ивана Клајна Занимљива имена)

Право�ис

в) Великим словом пишу се устаљена и посебно наденута имена животиња (Зеленко, Јаблан). Ако су у питању општи називи, тј. ако је животиња именована према препознатљивој особини (нпр. боји длаке), реч се пише малим словом: О�асно из�леgа онај шаров (по изгледу) – Чусмо како залаја Шаров (по имену).

12. Исправи грешке у писању имена коња у следећој реченици:

Краљевић Марко јаше шарца, војвода Милош јабучила, а Бановић Страхиња ђогата [=белца].

Они који живе на селу знају много различитих назива за домаће животиње; знају, рецимо, да се шарен коњ назива – шарац, шарен пас – шаров или шарко, а шарен во – шароња. Исто тако, они ће шарену краву назвати шаруља или шаренка, а шарену кокош – шарка (рећи ће: кока шарка). И никада неће омашити, неће помијешати те ријечи, јер свака од њих има јасно и одређено значење.

rta

г) Великим почетним словом пишу се имена небеских тела и сазвежђа (Земља, Сунце, Месец, Венера, Мала кола), као и хороскопски знаци (Воgолија, Мајмун). Речи земља, сунце, месец пишу се малим словом кад имају значење заједничке именице или кад се не наглашава њихово астрономско значење (Хлаgна киша је �оквасила земљу; Саg ће изаћи месец; Уживам gа �леgам залазак сунца).

Шарене животиње

13. Исправи мало слово у велико тамо где је то потребно:

(Из књиге Приче о ријечима Милана Шипке)

uk a

а) Савремена цивилизација је планету земљу довела у опасност. б) Магнетни и географски полови земље не поклапају се. в) Кажу да пун месец утиче на понашање, а да утицаја имају и експлозије на сунцу, као и сунчеве пеге. г) Облачно је, само се понегде сунце пробија кроз облаке.

д) Великим почетним словом пишу се имена народа и припадника народа и етничких група, као и житељска имена – становника градова, села, области, континената и др. (С�ари Словени, Срби, Буњевци, Новосађанин, Ера, Аус�ралијанац, Марсовац – али с�ари Грци, gревни Го�и). Насупрот томе, малим словом пишу се називи који означавају верску, расну, антрополошку, идеолошко-политичку, стручну или неку другу припадност (хришћанин, муслиман, кромањонац, gемокра�а, амбасаgор). 14. Исправи грешке:

а) Отац ми је лала, а мајка шумадинка. б) Да венеријанци постоје, како би изгледали? в) Пера и ја се разликујемо као црнац и Нордијац. г) Кад су прасловени почели да се расељавају, један део је отишао на југ; то су јужни Словени.

133

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

uk a

rta

ђ) Великим почетним словом пишу се географска имена – имена држава, насељених места, континената, географских подручја, различитих облика рељефа, вода (Грчка, Ваљево, Арк�ик, Шумаgија, Авала, Дрина). Ако се имена држава и насељених места састоје од више речи, свака се пише великим словом, изузимајући помоћне речи (Ре�ублика Ср�ска, Јужна Америка, Зеленор�ска Ос�рва, Нови Саg, Пе�ровац на Мору); у осталим случајевима друге речи пишу се малим словом, осим ако су и саме властита имена (Блиски ис�ок, Балканско �олуос�рво, С�ара �ланина, А�лан�ски океан, Јужни �ол, Јужна Морава, Мала Азија). Неправа а обичајем устаљена имена држава, као и симболички називи земаља и градова пишу се великим почетним словом прве речи (Дубровачка ре�ублика, Римско царс�во, Земља хиљаgу језера за Финску, Граg све�лос�и за Париз). Ако је страно вишечлано географско име непреведено, све речи осим помоћних пишу се великим словом (Рио Гранgе, што значи „велика река“); али ако је преведено, великим словом пише се само прва реч (Велика река). Атрибути који нису саставни део устаљеног имена и служе да одреде неку територију у географском смислу, пишу се малим почетним словом (за�аgна Србија, ис�очна Евро�а). Међутим, кад је у питању пре свега политичко одређење и кад је назив територије употребљен да означи земље и народе, такав атрибут пише се великим словом (Ис�очна Евро�а, Трећи све� у значењу „неразвијене земље света”). Исто је и са странама света (Лас�е ле�е на ју�. – Сусрели су се �реgс�авници бо�а�о� Севера и сиромашно� Ју�а). Великим почетним словом прве речи пишу се називи административних јединица (Бео�раgски �ашалук, Нишки ре�ион).

15. Исправи погрешна велика или мала слова:

134

а) С рођацима из источне Србије провео сам зиму на Шар-Планини, а лето на Црногорском Приморју, у Петровцу на Мору. б) Кад су се доселили на Балкан, јужни словени нису знали за писменост. в) Мој друг живи у Њујоруку, и то на Лонг ајленду. У преводу би тај назив гласио „дуго острво“. г) Ледници на северном полу ускоро ће се отопити. д) Нема где тај човек није путовао: и по Азурној Обали, и по Далеком Истоку, и по Јужној Америци. Доспео је чак и до земље излазећег сунца – како се често назива Јапан. А ипак највише воли да се врати својој кући у Бајиној башти. ђ) Десне притоке Дунава јесу: Сава, Велика морава, поречка река и Тимок. е) Утицај запада осећа се свугде у свету. ж) Прошлог викенда били смо с планинарима на Копаонику. Само су најиздржљивији доспели до Панчићевог Врха. За нас је, ипак, боља Делиблатска Пешчара.

Право�ис

е) Великим почетним словом пишу се имена градских насеља, тргова и улица (Баново брgо (=насеље у Београду), Тр� Николе Пашића, Улица Ђуре Јакшића, Косовска улица; Живим у УлиБоље ми пошаљи писмо, ци краља Милу�ина, али Живим у живим у Мишограду, на Мишјем брду, у Улици Краља Милу�ина).

Чекај, имам нешто да ти кажем.

сивих мишева бр. 2.

17. Објасни разлику између следећих примера:

rta

а) Станујем у улици Српских владара, мој најбољи друг у улици Платана, а наша заједничка другарица у владике Данила. б) Струје неће бити у улицама Влајковићевој и Косовској. в) Од Студентског трга до трга Републике стижеш за два минута.

16. Исправи погрешно написана слова:

Живим у Новом насељу. – Живим у новом насељу.

ж) Великим словом пишу се имена празника (Божић, Велики �е�ак, Дан �обеgе, Дан �лане�е Земље).

uk a

18. Исправи погрешно написана слова:

а) У последње време сви славе дан Заљубљених. б) За нераздвојне пријатеље каже се да су као Божић и Бадњи Дан.

з) Великим словом пишу се устаљена имена историјских догађаја – ратова, устанака, битака, револуција, закључених мирова и споразума итд. (Први балкански ра�, Дру�и ср�ски ус�анак, Велика сеоба (нароgа), Холокаус�, Косовска би�ка, Ок�обарска револуција, Пожаревачки мир). Насупрот томе, именице које означавају геолошка и историјска раздобља, као и разне уметничке, филозофске и сл. правце, политичке покрете, пишу се малим словом (бронзано gоба, с�ари век, хуманизам, моgернизам, �окре� несврс�аних). 19. Исправи погрешно написано слово:

а) Познато је да је првом српском устанку претходила сеча кнезова – догађај у којем су дахије погубиле истакнуте Србе трговце, кнезове и свештенике. б) Савремена физика сматра да је васиона настала великим праском. Не знам да ли се притом и чуо велики прасак. в) Моји родитељи као да и даље живе у каменом добу, или бар у Средњем веку. Због њих се некад осећам као Неандерталац.

135

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

и) Великим почетним словом пишу се имена институција, установа, друштава, партија, манифестација и сл. (Минис�арс�во с�ољних �ослова Ре�ублике Србије, Ср�ска акаgемија наука и уме�нос�и, Вукова заgужбина, Лабурис�ичка с�ранка Велике Бри�аније, С�еријино �озорје). Ако назив манифестације почиње редним бројем, реч после тог броја пише се малим словом (V међунароgни кон�рес славис�а); али ако манифестација има устаљен назив и без редног броја, њен назив се пише великим словом (на 25. Би�ефу).

rta

ј) Великим почетним словом пишу се називи дела, новина, закона и разних докумената (Све�о �исмо, Горски вијенац, Бели анђео (=фреска), Боже �равgе (=српска химна), Болоњска gекларација), као и званични називи награда и одликовања (Ле�ија час�и, На�раgа „Меша Селимовић“). 20. Исправи мало слово у велико тамо где је то потребно:

uk a

Иво андрић, наш једини нобеловац, рођен је 1892. године у долцу, месту близу травника, у тадашњој аустроугарској. Године 1903. уписао је у сарајеву велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. Студирао је на филозофским факултетима у загребу, бечу, кракову и грацу. У кракову га је затекао први светски рат. У гимназијским данима припадо је напредном покрету млада босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Имао је успешну дипломатску каријеру. Од 1930. до 1933. био је секретар сталне делегације краљевине југославије при друштву народа (тадашњи назив за уједињене нације) у женеви. Био је први председник савеза књижевника југославије и први је потписао новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. За свој роман на дрини ћуприја добио је нобелову награду. к) Великим почетним словом пишу се имена објеката, грађевина, споменика итд. (Мос� слобоgе (у Новом Саду), Ибарска ма�ис�рала, Црква Све�е Пе�ке).

21. Исправи погрешно написано слово: 136

У Паризу мораш посетити Ајфелову Кулу, у Њујорку – Кип слободе, а у Кини – чувени кинески зид. У Пизи се неизоставно мораш сликати испред косог торња.

Право�ис

22. Исправи мало слово у велико тамо где је то потребно:

rta

Кренуо сам од славије према калемегдану, улицом српских владара, с намером да купим роман нашег нобеловца, Иве Андрића, на Дрини ћуприја, којим је овековечен вишеградски мост, најлепша грађевина из турских времена. Прошао сам поред југословенског драмског позоришта и београђанке, највише зграде у Београду, а затим и поред Андрићевог венца. У књижари српске књижевне задруге нисам нашао књигу. Наставио сам према теразијама и тргу републике, на коме се налази споменик кнезу Михаилу, народни музеј и народно позориште. У народном музеју била је постављена изложба „француски импресионисти“, а у народном позоришту била је најављена премијера драме коштана, коју је написао стари српски писац, пореклом врањанац, Бора Станковић. Продужио сам кнез Михаиловом улицом до српске академије наука и уметности, а затим сам изашао на студентски трг, на коме се налазе два факултета и задужбина Илије М. коларца. Огрејало ме је сунце кад сам, најзад, у излогу књижаре матице српске угледао тражену књигу.

л) Великим словом пишу се присвојни придеви на -ов, -ев и -ин изведени од властитих имена (Марков, Акаgемијино (изgање)). Придеви изведени другим суфиксима пишу се малим словом (бео�раgски).

uk a

23. Исправи погрешно написано слово:

а) Иако имам друга на Фрушкој Гори, још нисам посетио све Фрушкогорске манастире. б) Дон Кихотова борба с ветрењачама постала је пословична. – То је био прави Донкихотски поступак: био је потпуно бескористан.

24. Објасни употребу великог слова у следећој реченици:

Ђаци су на екскурзији посетили Нишку тврђаву и Калемегдан – чувену београдску тврђаву.

25. Објасни разлику између Вуково� језика и вуковско� језика.

љ) Скраћени називи не губе карактер властитих имена и пишу се великим словом (Ње�ошев Вијенац (=Горски вијенац), Позорје (=Стеријино позорје).

26. Допуни реченице скраћујући пун назив на истакнуту реч:

а) Мој брат игра кошарку у Црвеној звезди. Мој брат игра кошарку у ____________________________. б) Часопис „Даница” издаје Вукова задужбина. Часопис „Даница” издаје ____________________________.

137

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Прва реч у реченици и издвојеном делу текста

Великим почетним словом пише се: а) прва реч у реченици; б) почетак писма или молбе коме претходи вокатив са запетом, ако се не налази у истом реду; в) наслови, називи, огласи (уколико се не пишу у целини великим словима), потписи (нпр. на документима) и сл.

27. Исправи мало слово у велико тамо где је то потребно:

rta

а) Из друге собе се зачу: „долазим одмах.” б) – долазим одмах! – викну Марија из суседне собе. в) Драги Зоране, примила сам твоје писмо... г) [Натпис на вратима:] проф. др Никола Николић д) [У импресуму књига:] аутор: Петар Петровић уредник: Марко Марковић

Речи из поштовања

uk a

Великим почетним словом пишу се заменице за 2. л. множине (ређе за 2. л. једнине) кад се односе на једну особу којој се жели изразити поштовање: Ви, Ваш, Ти, Твој. Заменице за 2. л. множине пишу се малим словом ако се обраћамо већем броју особа, макар како их поштовали (Дра�е коле�е, молимо вас gа нам оg�овори�е...). Великим почетним словом пишу се и типизирани изрази поштовања упућени високим црквеним и државним представницима: Ваша све�ос�и, Ваша екселенцијо, Ње�ова све�ос� �а�ријарх Павле итд.

28. У следећем тексту има девет грешака у писању великог и малог слова. Пронађи

их и исправи:

Директору Х Београдске гимназије Поштовани Господине Директоре, Молим вас да ми одобрите накнадни упис у вашу школу, пошто сам се с родитељима преселио у Београд. Осми разред сам завршио у Основној школи „Слободан Принцип сељо“ у Петровцу на Млави. Квалификациони испит сам положио у Пожаревачкој Гимназији „Јован Шчербановић“, о чему подносим документацију. С поштовањем, Јован Костић, ученик Нови Београд, трећи Булевар 122.

138

уūље ријечи вјешар носи. (Иван Гундулић)

КОЛИКО ЗНАМ Ако не знаш како да урадиш неки од ових задатака, врати се на лекцију!

Општи појмови о језику

rta

1. Допуни реченице: Језик је човеково најсложеније и најмоћније средство за __________________________.

2. Одговори на питања: а) У ком смислу је језик својство читавог људског рода? б) Какав је однос између језика и друштва? в) Како је језик важан на индивидуалном плану?

uk a

3. Допуни реченице одговарајућим терминима: а) Проучавање језичких појава какве су у једном временском пресеку назива се __________________________, а проучавање развоја језичких појава назива се __________________________. б) Наука која се бави језиком уопште назива се ____________________________.

4. Филоло�ија се бави пре свега: а) књижевношћу; б) историјом; в) културом. 5. Одговори на питања: а) Шта је језички знак? б) Шта је језик? в) Шта је систем?

Заокружи слово испред тачног одговора.

6. Објасни зашто су језички знаци конвенционални знакови.

7. Језички ниво (као лингвистички термин) јесте: а) ниво нечијег знања језика (низак, осредњи, висок); б) план језичке структуре (гласови, речи, реченице, текстови); в) број говорника једног језика (због чега постоје велики и мали језици).

Заокружи слово испред тачног одговора. 139

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

8. Допуни реченице:

а) Пошто се у језику јединице нижег реда комбинују и тако образују јединице вишег реда, каже се да језик има _______________________ структуру. б) Правила по којима се језичке јединце комбинују да би образовале јединице вишег реда сачињавају ___________________________ једног језика.

9. Одговори на питања:

10. Одговори на следећа питања:

а) У ком смислу је језик економичан систем? б) Шта то значи да је језик продуктиван? в) Шта то значи да је језик „измештен” у простору и времену? г) Зашто се језик непрекидно мења?

rta

а) Која је најважнија функција језика? б) Да ли постоји језик без мишљења и мишљење без језика?

11. Објасни зашто језик није прост одраз стварности.

12. Групе у које се сврставају предмети и појаве за потребе мишљења и комуницирања називају се _________________________ (допуни).

uk a

13. Напиши коју функцију (или функције) језик има у следећим исказима: а) Добро јутро! б) Ко умије, њему двије. в) Шта сте данас радили у школи? г) Јој!

____________________________________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________ ____________________________________________________

14. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Језик нам помаже да обликујемо своје мисли, а не само да их изразимо. б) Језици неразвијених заједница имају једноставније граматичке системе него језици савремене цивилизације. в) Писмо је омогућило настанак цивилизације.

15. Допуни реченицу:

Ни у једном друштву језик није једнообразан, него се појављује у различитим ликовима, који се називају ________________________.

16. Одговори на питања: 140

а) Које су врсте варирања језика? б) Шта су то дијалекти?

Колико знам

17. Дијалекти и књижевни језик се разликују:

а) по томе што књижевни језик има виши друштвени статус од дијалекта; б) по томе што је књижевни језик сам по себи бољи, лепши и правилнији од дијалекта; в) по томе што књижевни језик има шире друштвене функције.

18. Допуни реченице:

Заокружи слово испред тачног одговора.

Социолекти су варијетети који настају ____________________________ варирањем језика (наведи врсту варирања). Они су одлика различитих друштвених ________________ ____________________.

19. Допуни реченице:

20. Који ће дијалекат бити нормиран, зависи:

rta

а) Језичким нормирањем настаје __________________________. б) У супстандардне варијетете спадају _____________________________ и _________________ _________________________.

uk a

а) од његових језичких особина (нпр. да ли разликује падеже); б) од тога колико је подручје на којем се говори тим дијалектом економски развијено, политички снажно и сл.; в) од тога колико је развијена књижевност на том дијалекту. Заокружи слово испред тачног одговора.

21. Напиши којој врсти норме припадају следећа правила:

а) Пише се авион, а не авијон. б) Треба рећи с�ручњак или с�ецијалис�а, а не екс�ер�. в) Треба рећи жеља за нечим, а не жеља за неш�о. г) Каже се с�рожи, а не с�рожији. д) Каже се човек, а не ћовек.

_________________________ _________________________ _________________________ _________________________ _________________________

22. Ако кажемо: С�ранци обично �вр�е �а им је �рама�ика ср�ско� језика ком�ликована, реч �рама�ика употребили смо у следећем смислу: _______________________________________ (допуни).

23. Повежи линијама језичке појаве са лингвистичким дисциплинама које их проучавају: глас, слог, акценат врсте и облици речи речи са гледишта значења значења језичких јединица

морфологија семантика фонетика и фонологија лексикологија

141

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

24. Допуни реченице:

Устаљеним изразима бави се лингвистичка дисциплина која се назива ______________________, а текстом се баве ______________________ и _______________________.

25. Напиши које лингвистичке дисциплине проучавају описане појаве: а) Реч рас�ера�и настала је од префикса раз- и глагола �ера�и. ___________________ б) Приликом творбе глагола рас�ера�и запажамо једначење сугласника по звучности. _________________________ в) Глагол рас�ера�и је прелазан. _________________________

rta

Српски дијалекти

1. Старији и млађи српски дијалекти разликују се једни од других:

а) по акценатском систему; б) по падежном систему; в) по рефлексима некадашњег гласа јат.

Заокружи слова испред тачних одговора.

uk a

2. Упиши у табелу имена дијалеката српског језика: Ијекавски дијалекти

Млађи дијалекти

__________________

___________________

__________________

___________________

__________________

Старији дијалекти

Екавски дијалекти

3. У основицу књижевног језика ушла су два дијалекта; напиши која: ___________ __________________, ____________________________. 4. На линији иза сваког града напиши број дијалекта чијој територији он припада: Зрењанин Сарајево Подгорица Пожаревац Врање

142

_____ _____ _____ _____ _____

1. источнохерцеговачки 2. зетско-рашки 3. косовско-ресавски 4. шумадијско-војвођански 5. призренско-тимочки

Колико знам

5. Повежи линијама реч са дијалектом у којем се јавља: сл̍ за (=суза) дете̏ тем (=дететом) покàзӣвам (=показујем) мòјије(х) (=мојих) црвење̏ т (=црвенети)

источнохерцеговачки зетско-рашки призренско-тимочки косовско-ресавски шумадијско-војвођански

6. Напиши како може гласити реч �евојка у књижевном језику, а затим напиши како гласи у дијалектима (обележи и акценте!):

rta

1) У књижевном језику: _____________________ и ______________________. 2) У дијалектима: источнохерцеговачком: ________________________________; зетско-рашком: ________________________________; шумадијско-војвођанском: ________________________; косовско-ресавском: ________________________; призренско-тимочком: ________________________________.

7. Заокружи језичке особине које запажаш у свим дијалектима или већини њих:

uk a

а) нема сугласника х или се замењује другим гласовима; б) глас ј се на крају речи губи; в) самогласничке групе на крају речи (-ао, -ео и сл.) сажимају се; г) у инфинитиву нема крајњег -и; д) сугласничке групе -с�, -з�, -ш�, -ж� на крају речи упрошћавају се.

8. За сваку особину одреди ком дијалекту или дијалектима припада (на линији упиши број одн. бројеве који су написани испред сваког дијалекта): а) Има само један акценат. ______

б) У њему се јавља глас �з. ______

в) Неки самогласници су отворени. ______

г) Глас ја� замењен је гласом е доследније него у књижевном језику. ______

д) Не разликују се акузатив као падеж који означава циљ кретања и локатив као падеж који означава место на коме се нешто налази. ______

1. источнохерцеговачки 2. зетско-рашки 3. шумадијско-војвођански 4. косовско-ресавски 5. призренско-тимочки

ђ) Извршено је ијекавско јотовање. ______

143

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

9. Допуни реченице:

а) Глас јат је у екавском изговору обично замењен гласом ________, али је у неким случајевима замењен и гласом _________. б) Глас јат је у ијекавском изговору најчешће замењен групама _________ и _________, али и групом _________ и гласовима _________ и _________.

10. Објасни замену јата у следећим паровима екавских и ијекавских речи: век – вијек, вечан – вјечан, намештати – намјештати, део – дио, брегови – брегови.

11. У књижевном језику ијекавског изговора дозвољено је ијекавско јотовање следећих гласова: а) Л (нпр. ље�о�а); б) Т (нпр. ћера�и); в) Н (нпр. њежнос�); г) Д (нпр. ђевојка). Заокружи слово испред тачног одговора.

rta

12. Подвуци правилне екавске речи: бљесак, уљез, жљезда, приљежан, кљешта.

Књижевни језици код Срба до XIX века

1. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с Прасловенима:

uk a

а) Били су хришћани. б) Нису имали писменост. в) Из своје постојбине почели су да се расељавају у III веку. г) Раселили су се на исток (и североисток), запад и југ.

2. Допуни следећи текст одговарајућим речима: Велика Моравска, словенска држава која се налазила на тлу данашње југоисточне ________________________, била је изложена притиску Франачке. Њен владар, кнез ________________________, затражио је од византијског цара мисионаре који би проповедали хришћанство на словенском језику. Године _________ византијски цар шаље браћу __________________________ (који је, кад се касније замонашио, добио име ___________________________) и ___________________________. Они су били родом из града ___________________________, у чијој околини су живели Словени. 3. Прво словенско писмо је било: а) глагољица; б) ћирилица; в) латиница; г) грчко писмо.

144

Заокружи слово испред тачног одговора.

4. Објасни у чему старословенски језик није био једнак словенском дијалекту из околине Солуна.

Колико знам

5. Иза сваке тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна:

а) Мисија солунске браће завршила се успешно. _______ б) Писменост је у српске земље дошла крајем IX века. ________ в) Већина слова ћирилице преузета је из коптског писма. ________ г) Неко време се у српским земљама писало и глагољицом и ћирилицом. _________

6. Ли�а�уре су:

а) два ћирилична слова спојена у једно (ради уштеде простора); б) слова која су уведена за гласове којих није било у грчком језику; в) слова која су означавала и бројеве.

rta

7. Допуни реченице:

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Допуни реченице:

Натпис на камену који садржи имена десеторице мученика написаних на старословенском језику назива се ___________________________. Чува се у ____________________________.

9. Скри��орија је:

uk a

а) Српскословенски језик је српска _____________________ старословенског језика. Настао је у _________ или _________ веку и као књижевни језик служио је све до тридесетих година _________ века. б) Најуочљивија особина српске ћирилице, која је почела да се развија од ________ века, јесте слово __________.

а) специјална писаљка којом се писало по пергаменту; б) преписивачка радионица; в) надгробни натпис.

Заокружи слово испред тачног одговора.

10. Заокружи слова испред рукописа написаних српскословенским језиком: а) Маријино јеванђеље; б) Мирослављево јеванђеље; в) Житије Светог Симеона; г) Повеља Кулина бана.

11. Дате су тврдње у вези с Мирослављевим јеванђељем. Иза сваке напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна: а) Настало је у XIV веку. _______ б) Садржи око три стотине минијатура и украсних иницијала. _______________ в) Чува се у Народној библиотеци у Београду. ________ г) Написала су га два писара. _______

145

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

12. Душанов законик је написан: а) крајем XII века;

б) 1349. године;

13. Допуни текст одговарајућим речима:

в) 1389. године.

Заокружи слово испред тачног одговора.

14. Рускословенски језик је: а) мешавина руског и српског народног језика; б) руска редакција старословенског језика; в) руска редакција српскословенског језика.

Заокружи слово испред тачног одговора.

rta

Срби су, страхујући од турске одмазде, године __________, под вођством патријарха ______________________, пребегли у тадашњу јужну Угарску. Са собом су понели и старе рукописне књиге из XV и XVI века, које су се звале __________________.

15. Дате су тврдње у вези с рускословенским језиком. Иза сваке напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна: а) Срби су га добро разумели. ______ б) Неки писци су упоредо писали и на њему и на народном језику. ______ в) Употребљавао се до средине XIX века. ______ г) До данас се задржао у Српској православној цркви. ______

uk a

16. Допуни текст:

Славеносрпски језик је настао посрбљавањем ____________________________________ језика, уз увођење неких елемената српскословенског и _________________ књижевног језика. Прво дело објављено на њему звало се ___________________________. Штампано је у другој половини _________ века у Венецији, а аутор му је био _________________________.

17. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези са славеносрпским језиком: а) На врхунцу употребе био је крајем XVIII и почетком XIX века; б) Имао је прецизна граматичка правила, којих су се држали сви писци. в) Реченица на том језику је била компликована, с глаголом на крају.

18. Наведи бар три писца који су у другој половини XVIII века писали на народном језику (иако не чистом): _______________________, ________________________, ___________________________. 19. Потребу да писци пишу народним језиком први је, у свом програмском тексту Писмо Харалам�ију, јасно формулисао: 146

а) Вук Стефановић Караџић; в) Доситеј Обрадовић;

б) Јован Рајић; г) Гаврил Стефановић Венцловић.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Колико знам

Глас, фонема и слог 1. Одговори на питања:

а) Шта су гласне жице? б) Како се ствара тон? в) Који говорни органи служе као резонатори? г) Како се стварају носни (назални) гласови? д) Који говорни орган има главну улогу у артикулацији гласова?

2. Глас можемо схватити у два смисла: у изразима �убок �лас, �ечји �лас и сл. то је ________________________, а у изразу усни или носни �ласови то је ____________________________.

rta

3. Попуни дијаграм:

Гласови српског језика

uk a

сонанти

4. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”; ако није, напиши „Н”:

а) Приликом изговора самогласника ваздушна струја нигде не наилази на препреку. ________ б) Самогласници могу бити звучни и безвучни. ________ в) Артикулација самогласника зависи само од положаја језика у усној дупљи. ________ г) Лабијализовани самогласници су а и е. _______

5. Попуни табелу која приказује самогласнике српског језика: Високи

Предњег реда

Средњег реда

Задњег реда

Средњи Ниски

147

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

6. Одговори на питања:

а) Шта су сугласници, а шта шумни сугласници? б) Према којим критеријумима се могу поделити шумни сугласници?

7. Допуни следећу табелу, која треба да прикаже шумне сугласнике у српском језику (јаче затамњена поља остави празна):

Струјни

предњонепчани

г, к

б, п

Праскави

уснено- зубни -зубни

Језични

rta

Уснени

uk a

8. Допуни табелу која приказује поделу шумних сугласника по звучности (треба да три поља остану празна!):

9. Објасни по чему се, по артикулацији и акустичким особинама, сонанти разликују од шумних сугласника.

10. Допуни табелу која приказује сонанте (попуни само поља која нису затамњена): Језични

двоуснени

алвеоларни

Сонанти

назали

Уснени

латерали полувокали

11. Објасни зашто се у речи �аме�нији пише слово ј. 148

предњонепчани

Колико знам

12. Подвуци речи које су правилно написане:

каиш – кајиш, приањати – пријањати, диета – дијета, таити – тајити, стоик – стојик, буица – бујица, плеада – плејада.

13. Прецртај Х тамо где му није место: Он је веома хрђав човек – ни хлеба ти не би дао. Ја га не бих ни за шта молио.

14. Одговори на следећа питања: а) Шта је фонема? б) Када фонеме стоје у опозицији? в) Шта је то нулта фонема?

rta

15. Допуни реченицу:

16. Одговори на следећа питања:

Српски језик се записује тако што свакој __________________________ одговара једна _____________________________. а) Шта је слог? б) Који гласови могу бити носиоца слога?

uk a

17. Реч шљивик састоји се од два слога. Опиши их: шљи-: _____________________________________________; -вик: _____________________________________________.

18. Објасни зашто се фонетска и семантичка граница слога у речи измени�и не по клапају.

19. Заокружи слова испред тачних тврдњи у вези с поделом речи на крају реда:

а) Реч сам не може се поделити на крају реда. б) Реч зао не може се поделити на крају реда. в) На крају реда не може се наћи само једно слово. г) На почетку реда може се наћи било каква сугласничка група. д) Сложенице се деле на месту семантичке, а не фонетске границе слога.

149

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Прозодија 1. Објасни шта је то прозодија.

2. Објасни шта је акценат и наведи по једну реч као пример за сваки акценат српског књижевног језика. 3. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

rta

а) Узлазни акценти могу стајати на сваком слогу у речи. б) Последњи слог не може бити наглашен, осим у неким речима страног порекла. в) Једносложне речи могу имати и узлазне и силазне акценте. г) Силазни акценти могу у двосложним и вишесложним речима стајати само на првом слогу. д) Ненаглашени дуги слогови могу се наћи само иза акцентованих.

4. Докажи да акценат у српском језику има дистинктивну функцију. 5. Иза сваке тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна:

uk a

а) Проклитике и енклитике су акцентогене речи. ________ б) Речца не спада у проклитике. _______ в) Речца ли спада у проклитике. _______ г) Енклитика може да стоји иза запете. ________ д) Реч се спада у енклитике. _______

6. Међу следећим енклитикама налазе се и две проклитике. Подвуци их:

кроз, си, му, ћу, ли, се, или.

7. Допуни реченице:

а) Нарочито наглашавање неке речи у реченици назива се ______________________________ или _____________________ акценат. б) Завршеност реченице се у говору означава _____________________ тона, а незавршеност се означава ____________________ тона. в) На крају упитних реченица тон _______________.

150

Колико знам

Гласовне промене и алтернације 1. Објасни шта су гласовне промене, а шта гласовне алтернације.

2. Заокружи слова испред гласовних промена које се одвијају и данас:

rta

а) палатализација; б) сажимање и асимилација самогласника; в) једначење сугласника по месту изговора; г) превој вокала; д) једначење сугласника по звучности; ђ) губљење сугласника (упрошћавање сугласничких група).

3. Упореди речи у датим паровима и напиши које гласовне промене примећујеш:

uk a

пазити – пажња _______________________________ Рус – руски _______________________________ поручити – поруџбина _______________________________ со – соли _______________________________ _______________________________ ишетати (из- + шетати) _______________________________ _______________________________ _______________________________ вук – вучица _______________________________ венац – венчић _______________________________ _______________________________ издисати – издахнути _______________________________ везати – вежем _______________________________ пекох – печем _______________________________ разазнати (раз- + знати) _______________________________ село – поље _______________________________ звати – зов _______________________________ губитак – губици _______________________________ _______________________________ _______________________________

4. Наведи по два примера за покретне самогласнике а и е. 151

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

Правопис 1. Допуни реченице:

Речи могу да се записују тако да се чувају делови од којих је реч настала; такав правопис назива се ___________________ или __________________. Ако се речи записују тако да свакој фонеми одговара једна графема, онда је такав правопис ______________________. Српски правопис је у основи _______________________.

2. Објасни употребу подвучених великих и малих слова:

uk a

rta

а) Михаило Петровић Алас, Душан Силни б) Винсент ван Гог, Ван Гог в) Петровац на Мору, Балканско полуострво, Јужна Морава г) Трг победе, Студентски трг, Улица краља Милана д) Миленин, београдски ђ) Експлозије на Сунцу утичу на људско расположење. – Једва чекам да се дан продужи и да сунце раније излази. е) Слажу се као Божић и Бадњи дан. ж) Путовали смо Ибарском магистралом. з) Ван Гогов, вангоговски и) Поштоване колеге, дозволите да вам се обратим. – Поштовани господине, дозволите да Вам се обратим.

152

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ

СРПСКИ ДИЈАЛЕКТИ

форме и на плану садржаја), одн. ради јачег уметничког доживљаја. 14. а) Јао! Јој!, б) Фуј!, Бљак!, в) У!, Охо!, Вау!, г) Пих! и сл. 15. Комуникативну функцију има кад некога питамо на којем се месту налази, а контактну кад служи као увод у разговор (после поздрава или чак уместо поздрава). 16. о времену (атмосферским приликама) 19. Мушкарци обично имају развијенији речник у области спорта, а жене у области одевања и боја. Придев „сладак” за ствари је обично женски. Мушкарци лакше прелазе на „ти”. 21. а) морфолошкој, б) ортоепској, в) синтаксичкој, г) ортографској, д) стилистичкој, ђ) лексичкој 22. а) новинарском (публицистичком) б) разговорном в) административном г) научном 23. Можемо сазнати из ког краја долази, колико је образован, које је професије; по начину и садржини његовог говора можемо сазнати понешто и о његовом темпераменту и карактеру, као и о његовом тренутном стању (да ли је миран, узбуђен, срећан, тужан и сл.). 24. а – 4, б – 3, в – 2, г – 1 25. а) морфофонологија; б) фонетика / фонологија; в) синтакса; г) семантика и лексикологија; д) морфологија

1. ради, говори, питају, пева, срамим се/стидим се, ето 2. је, јој 3. клне – куне 4. Није. 5. у појење – у певању, нема срам – нема срама, од љубав – о љубави 6. Снешке 7. Постоји само један акценат, који се може налазити на сваком месту у речи. Нема ненаглашених дужина. На крају радног глаголског придева стоји Л (имал, �ел, мислел). Сачуван

је стари полугласник (никько). К се умекшава испред и (нећи према књижевнојезичком неки). Нема Х (и према књижевнојезичком их, �ел према књижевнојезичком х�ео). Сонант Ј се у неким положајима у речи губи (нее према књижевнојезичком није). Замена јата је доследно екавска (нее преме књижевнојезичком није). Жениgба је удаја. 8. приђосмо, ове моје, мени, из очију 9. оће, (рекла) би, реко, оћу, реко 10. да не неки не чује

uk a

rta

1. компјутер – термин преузет из енглеског језика; рачунар – домаћи термин. Рачунаљка – „направа за рачунање” (по Речнику ср�скохрва�ско�а књижевно� језика) 2. а) жена мужевљевог брата (жене двојице браће су једна другој јетрве) б) мужевљева сестра в) муж женине сестре (мужеви двеју сестара су један другом пашенози) Зато што се распада традиционална породична заједница, у којој је сваки члан имао своју улогу и назив. 3. а), б), в), г) 4. Глас и слово; морфема; реч; еквивалент реченице (узвик). 6. виgик, виgе�и, извиgе�и, виgљив, виgни, Виgа, виgик, кућа, кућица, кућни 8. 4, 1, 3, 2, 5 9. „Шоља“: 1, 2, 3; „тањир“: 5, 6. То су: 4, 7. 10. а) веgрина, веселос�, разgра�анос�, раgос�, оgушевљење, б) бојазан, с�ре�ња, с�рах, �аника, ужас; б) 11. феникс, Кен�аур, сирена (риба-gевојка), Марсовац... 12. футур (први), потенцијал 13. У свим творевинама понављају се одређени гласови, у различите сврхе: а) ради увежбавања изговора („ломљења језика“), б) да би пословица била упечатљивија и лакше се памтила, в) да би се нагласило значење стихова и јаче повезали њени делови (и на плану

153

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

26. Нема сугласника х или се замењује другим гласовима; самогласничке групе на крају речи -ао, -ео и сл. сажимају се; сугласничке групе -с�, -зg, -ш�, -жg на крају речи упрошћавају се. 27. Рекао, узео, ушао, погледао 28. хармоника, хартија, ухватити, похабати 29. хладу, халапљиво, хрскав, хлеб, хладно, хиљаду 30. маст, пост, чист, радост, младост, грозд, плашт, дажд 31. а) шумадијско-војвођански, б) источнохерцеговачки 32. а) свијећа, б) замијенити, в) понијети, г) увијек; д) пјесма, ђ) вјера, е) сјести, ж) видјети, з) истјерати 33. а) вијенац – вјенчић, б) звијезда – звјездица, в) дијелити – дјељив, г) риједак – рјеђи, д) ријешити – рјешавати, ђ) сјећи – сијечем 34. а) љето, б) кољено, в) љепота; г) њега, д) сњегови, ђ) гњездашце 35. а) летјети, б) недјеља, в) вјеверица, г) сјевер, д) мјесец, ђ) повјерење, е) негдје 36. а) дјела, б) видјевши, сјенку, в) недјељни 37. гријати, двију, обију, забиљежити 38. а) цио (или цијел) – цијела, успио – успјела, смио – смјела, видио – видјела, волио – вољела б) стријела – стрелица, гријешити – грешка, вриједан – вредноћа, дријемати – дремљив, спријечити – спречавати 39. а) блеснула, б) клештима 40. а) Стјепане, б) Шћепан, в) Степа 41. лијеп, бијелу, смијао, лијеп, дјевојка, најљепше

uk a

rta

11. Силазни акценти могу да се нађу и ван првог слога. Дужинâ иза акцентованих слогова нема. Замена јата је доследно екавска (с�ареи према књижевнојезичком с�арији). Сонант Ј се у неким положајима губи (gвое-�рое према књижевнојезичком gвоје-�роје, ис�раћу према ис�раћају). Присвојна заменица њен гласи њојан (њојне gарове). Падежни облици не гласе као у књижевном језику (gва вежени јас�ука, gесе�ину �ари чара�е). 12. ли, рекох 13. ко (уместо као) 14. госпођица, данас, когод, говорим 15. Неки самогласници се редукују (�ол’ко, ал’, неī’, ил’ према књижевнојезичком �олико, али, неīо, или). Самогласници се редукују и на споју речи (П’онgа). Групе -ао и -ео на крају речи сажимају се у -о (�уко̂ , узо̂ ). Нема Х (’ва�а, оgма’, би’). Употребљава се реч через, у значењу збоī. 16. ђе, шћедне, ђевојци, овђе 17. Јекавско јотовање у речи ђевојка. Редукција самогласника О у вако. 18. љепотом, ђевојка, кћеше (=хтјеше) 19. Гласа х нема у речи ришћанин, а замењен је гласом к у речи кћеше. 20. у Скадру 21. Група -ао на крају речи сажима се у -а (има је). Нема Х (и према књижевнојезичком их). У инфинитиву нема крајњег -и (кри�). Група сл се упростила (блаīосов према књижевнојезичком блаīослов). Уместо локатива се употребљава акузатив (у ра� према књижевнојезичком у ра�у). Падежни наставак у придевској промени је другачији него у књижевном језику (раширенијем према раширеним). Везник но се употребљава тамо где у књижевном језику може само али (но су се морали кри�). 23. Београд – 3, Нови Сад – 3, Ниш – 5, Ужице – 1, Нови Пазар – 2, Ваљево – 3 24. а) призренско-тимочки, б) источнохерцеговачки, в) шумадијско-војвођански, г) косовско-ресавски, д) зетско-рашки, ђ) шумадијско-војвођански, е) косовско-ресавски 25. а) косовско-ресавском, б) зетско-рашким, в) призренско-тимочком, г) млађем икавском д) источнохерцеговачком, ђ) шумадијско-војвођанском

Како је настао нов акценатски систем Старији акценти у тим речима јесу субо̏ �а, �ако̑ , �ӣта̏ ти; силазни акценти са унутрашњих слогова прешли су на слог испред и постали узлазни. У речи �ако на другом слогу је стајао дугосилазни акценат, тако да је после преношења акцента на том слогу остала ненаглашена дужина; а у речи �и�а�и акценат је пренесен на дуг слог (�и), тако да је добијен дугоузлазни акценат.

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО XIX ВЕКА

154

1. Окончах с Божијом помоћи. Амин. 2. Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде по страху од цара. 3. страннаго – странца; гроздіе – грожђе; разлнчно – различито; страннаго присуствіе – присуство странца; ихъ разговоре – њихове разговоре; сонъ – сан; отецъ – отац; зовнетъ – зовне; яавитъ – јави; изъ великаго нѣкаго

Града – из великог неког Града; гди науке, за то време у цвѣту есу быле – где су за то време биле у цвету, да э онъ мене тамо послати радъ – да је он мене тамо рад послати; да се странный мене са собомъ узети опредѣліо есть – да је странац одлучио мене са собом узети 4. Востани (=устани), Сербије (=Србијо), Сербље (=Србе), возбуди (=пробуди)

Решења заgа�ака

ГЛАС, ФОНЕМА И СЛОГ

rta

15. а) Иду два Ђака и носе два Џака. б) Отпао ми је Ђон са ципеле. в) Волим да једем Џем, да слушам Џез и да играм бриЏ. 16. Кандило се љуљало и пламен је слабашно треперио. 17. Нешто је мрмљао, гунђао и њуњорио, ништа га нисмо разумели. Носним сонантима у речима мрмљао, �унђао и њуњорио имитира се неразумљив изговор кроз нос. 18. а) В (уснено-зубни полувокал) – Ј (предњонепчани полувокал) б) Ш (предњонепчани фрикативни шумни сугласник) – Р (алвеоларни вибрант) в) В (уснено-зубни полувокал) – Н (алвеоларни назални сонант) 19. а) азијским, медијску, б) хемијску, студијску 20. а) пачја, б) гушчије, в) дечји, г) божји 21. а) жирији, б) Софијин, в) милији 22. Нишлијка, Азијка 23. а) подијуму, Вердија, б) линијом, в) амбицијом, г) импресије, д) Премијер, тријумф, ђ) крејон, е) Дијана, историјске, з) крајичком, затајим, бујица 24. Разликују се у дужини самогласника (и тону акцента): у Мија је и дуго, у Миа је кратко. 25. Каин је имао брата Авеља. Кајин син је сликар. 26. а) Стој, б) Обој, в) изброј, г) Долиј, д) Гаји, ђ) освој 27. а) није, б) „Фијат”, Би-Би-Сију 29. трбухом, крухом 30. снаха, кухиња 31. Треба: рвати се, рђати, рђав 32. хвала (фалило је исправно!) 33. Тај глас служи за потврђивање, одн. слагање са саговорником (има вредност „Да“). 34. Сумњу, недоумицу и сл. 35. в) 36. ринг, вангла, санке, бронхије 37. тријумф, симфонија 38. а) пад, сад (ако акценат остаје исти), б) ред, род, в) рам, рај, ран, раб 39. а) мед, сед, ред (ако акценат остаје исти), б) луд, в) леп, лен, лек (ако акценат остаје исти) 40. а) б : п, б) у : Ø 41. четвРтак, Ртањ, СРбији, Рђаво, дотандРкао, упРтили, узбРдо, разновРсно, сРну, вРх, исцРпљени, чвРсто 42. у / че / ник, В-КВ-КВК, а) -ник, б) у-, в) -ник 43. ра-ди-ти, фи-о-ка, ка-иш, гро-жђе, до-бра, мар-ва, леп-тир, ав-ли-ја, ко-цка, три-ци-кл, Вл-та-ва, р-ђав, де-вој-ка, лоп-та, ста-кло, зад-њи, људ-ство, Њу-тн, у-вје-рен, при-мјер, по-бје-да

uk a

1. а) 2. Зато што је језик најважнији говорни орган за артикулацију гласова. 3. имати дугачак језик – „бити брбљив, много и ружно причати о другима” ломити језик – „мучити се изговарајући речи страног језика” угристи се за језик – „покајати се због изговорених речи” 4. нема длаке на језику, држати језик за зубима, налази се наврх језика, с њим имам заједнички језик 5. нестао је без трага и гласа, изгубио је добар глас, бије га глас 6. а) везе – вазе; предњи самогласник средњег реда, е, замењен је ниским самогласником средњег реда, а б) крушку – кришку; високи самогласник задњег реда, у, замењен је високим самогласником предњег реда, и в) �ривођен – �ревођен; високи самогласник предњег реда, и, замењен је средњим самогласником предњег реда, е 8. француски, немачки 9. Пада летња киша, добују капи по прозорским стаклима. Симболички су употребљени праскави сугласници Д и Б у речи gобују. 10. Шушти жуто лишће, зује осе, фркћу коњи, лају пси. шушти, зује, фркћу 11. Дућанџија ћутећи извуче кључ из џепа. 12. а) Г (звучни задњонепчани праскави шумни сугласник) – П (безвучни двоуснени праскави шумни сугласник) б) С (безвучни зубни тесначни шумни сугласник) – Ш (безвучни предњонепчани тесначни шумни сугласник) в) П (безвучни двоуснени праскави шумни сугласник) – Ч (безвучни предњонепчани сливени шумни сугласник) 13. по безвучности и струјности 14. а) Не окреЋи се око себе, завртеЋе ти се у глави! ОкреЧи собу! б) Ова изложба је добро посеЋена. Шума је, нажалост, посеЧена. в) Зора свиЋе, птиЧице цвркуЋу. Њему се смраЧило пред оЧима. г) ВраЋајуЋи се куЋи, нашла је на плоЧнику позлаЋен ланЧиЋ. д) ИскљуЧи шпорет, Чорба се смлаЧила. ђ) ДеЧак је дотрЧао јауЧуЋи и плаЧуЋи. е) За празник смо имали ЋуреЋе пеЧење.

155

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

48. Не могу: једина граница слога би могла бити испред -о, а онда би се у следећи ред преносило само једно слово. 49. ску-пити, скупи-ти 50. ра-дост, сла-стан, упут-ство, град-ски 51. из-лити, рас-пирити, од-јек 52. шах- -клуб, фикс- -идеја, гол- -аут, туш- -кабина, радио- -таласи 53. vo-lja, sa-njiv, vranj-ski 54. narudž-ba, zalju-bljen

2. а) час, че�, лош, рис – краткосилазни; час�, ре�, лов, вис – дугосилазни б) �анка, �ере�, зора – краткоузлазни; �ама, �ема, Зора – дугоузлазни в) баци�и, ле�и�и, бора – дугоузлазни; барка, ле�о, болан – дугосилазни; г) кафа, бун�ева, љиљан – краткоузлазни; ка�а, бука, ли�и – краткосилазни 3. а) ду̑ г – ду̏ г, б) Зàгледала – заглéдала, в) ра̑ дио – рáдио, г) Јéла – је̏ ла, д) ску̏ п – ску̑ п ђ) ле̏ ћи – лéћи, е) кýпити – ку̏ пити, ж) ми̏ сли – ми̑ сли 4. дру̑ г, дру̏ гови ђа̑ к, ђáци рýка, ру̑ ке зи̑ д, зи́ дати зна̏ ти, зна̑ м ле̑ п, лепòта сво̑ ј, својѝна кри̑ в, кри́ вац цр̑ н, цр́ нац гра̑ д, гра̑ дови па̏ зити, па́ жња вòзити, во́ жња, во̑ з б) 5. а) и̏ ме, и̏ мена, имèна, имéнā, б) књи̏ ге, књи̏ гē, в) пи̑ шēм, бри̏ шēм, у̀ здишēм; пи̑ шēмо, бри̏ шӯћи, у̀ здишӯћи, г) Ѝзлазēћи, по̏ дерāн, ба̑ чен / ба̏чен 6. а) сèдӣ – сéди, б) сáлōм – са̏ лом, в) го̏ ри – гòрӣ г) пра̑ ви – пра̏ ви, д) ма̏ ло – ма̑ лō, ђ) израчу̀ нā – и̏ зрачунā, е) жýти – жýти, ж) сведòка – сведóкā 7. а) Гурнуо је папир под тепих. б) Увек ми говоре да утишам музику. 8. а) Не разумем / због чега ми / то / говориш. б) Где си је / видео / и шта ти је / рекла? в) Другарица ми је / поверила / тајну /, али ме је молила / да је не одам. 9. а) не, а, не, б) је, се 10. а) С/ким, б) са/мном, в) преда/се, г) Преда/ мном, д) У/се 11. но̏ си̂ м – нè носӣм, спа̑ вāм – нè спāвāм, спáвајӯ – не спáвајӯ, пи̑ шēм – нè пишēм, ла̏ жēм – нè лажēм, ка̑ жēм – нè кажēм, па̏ зӣм – нè пазӣм, са̑ њāм – нè сāњāм, сáњајӯ – не сáњајӯ, је̏ дēм – нè једēм, зна̑ м – нè знāм, чѝтāм – не чѝтāм, чѝтајӯ – не чѝтајӯ Акценат се преноси на проклитику не кад први слог глагола носи силазни акценат, а не преноси се кад тај слог носи узлазни акценат.

12. а) Милица, моја сестра, постала је права лепотица. б) Иван, мој друг из клупе, презива се Марковић. в) Јуче, у недељу, одмарала сам се цео дан. 13. а) Наш се друг лепо показао. б) Таква се питања често постављају. 14. а) Закључак који можемо да изведемо јесте следећи. б) Сви који су морали да дођу дошли су. 16. а) Нè знāм је ли љу̑ т или и̏ ме ва̏ рā Те̏ к, лептѝрић жу̑ т што с њи̑ м разгòвāрā Ве̏ћ не̏ што пи̏ јē из њèговē ча̏ шē И све̏ весèлијē Криòцима ма̑ шē б) Не̑ мā ве̏ ћē равнѝцē у Ср̀ бији од Ма̑ чвē. Òна се прòтēжē од Ми̏ ша̄ ра до Дри́ нē и од на̑ јвишēг вр̀ ха Цр̑нē планѝнē па до Сáвē... То̑ је прóстор од двáнаест сáтӣ хо̏ да. Мо̏ жеш у ду̀ гу дáну хòдити по Ма̑ чви, а не̑ ће̄ ш ви̏ дети нијèднōг брежýљка – све̏ је рáвно као тèпсија. Зàморӣ се по̏ глēд пу̑ тнӣков гле̏ дајӯћи јèдно те и̏ сто̄ : њи̏ ву, па̏ шњāк, њи̏ ву, па̏ шњāк, и ни̏ шта ви̏ шē. Или пак пу̑ тнӣк у̑ ђе̄ у сèло. Ту̑ ви̏ дӣ ку̏ ћицу до ку̏ ћицē; уз ку̏ ћу ста̏ ју, иза ста̏ јē бу̀ нāр, иза бунáра во̏ ћке... Тàква је Ма̑ чва дàнас. Па и поред свèга то̏ га, òна је лéпа, ди̑ вна! 17. а) Концерт ће почети у осам. б) Концерт ће почети у осам. в) Концет ће почети у осам. 18. а) Ко је с другарицом отишао у биоскоп? б) С ким је Маја отишла у биоскоп? в) Где је Маја отишла с другарицом? 19. а) Отпутовао је – на Хаваје! б) Стигла сам да прочитам – два реда! 20. до 21. а) Свима, њему, б) ишта, ништа, в) добро, није, г) то, д) год, ђ) не, е) Сам

uk a

rta

ПРОЗОДИЈА

44. семантичка (психолошка) 45. разби�и (семантичка: раз-би�и, фонетска: разби�и), узмаћи (семантичка: уз-маћи, фонетска: у-змаћи), из�оре�и (семантичка: из-�оре�и, фонетска: и-з�оре�и), разоgену�и (семантичка: раз-оgену�и, фонетска: ра-зоgену�и). 46. �ешки и-с�и-�и, ис-�и-�и целу чашу воgе. У првом случају граница слога је фонетска, у другом семантичка. 47. о / рао, по / сао, ра / дио, ми / слио.

156

Решења заgа�ака

22. а) И Маја је отишла. б) и Маја је отишла. 24. а) Урадићеш то. б) Урадићеш то? в), г) Урадићеш то! д) Урадићеш то. 25. ДАНИЦА: Није то НИШТА. Па, је л’ знате ВИ да смо нас двоје чекали стан преко двадесет година. Двадесет година смо требали да се уселимо „на пролеће”. Становали смо, чекајући то пролеће, буквално по шупама и подрумима. Његова једна плата, ћерка ђак, па студент...

ИЛИЈА: Данице, ми смо наш проблем решИли. Дај ту кафу, човек жури. ДАНИЦА: Како смо решили? Решили смо тако што си ти посто̑ срчани болесник, а ја добила реуматизам, што смо у дуговима до гуше за ову кућу... Живот смо у ово страћили... Изволите, без шећера... Ово није кућа, ово је гробница.

1. Предлог �реg изговара се са завршним Т. 1) Д и С се могу изједначити по звучности и изговорити заједно, као Ц. 2) Д и З се могу сажети у глас ДЗ. 3) Д и Ш се могу изједначити по звучности и изговорити као Ч. 4) Д и Џ се могу сажети у Џ. б) 2. Д : Т, Ш : Ж, Ч : Џ 3. бурегџија, бекство, враџбина, истрчати, расхладити 4. претпоставити – представити – предсказати поткратити – подшишати – подсећи одрезати – одсећи – отцепити 5. а) судско, одштету / б) суткиња в) подсетио, одсуства / г) Откад, отписао 6. вођство 7. предтурски, подтип, подтачка, субспецијалност 8. апсолутан, опсервација, супституција 9. пресбиро, нокдаун, лонгплеј, пингпонг 10. фудбал, Вашингтон, Јангце, рендген 11. Глазгов, Дрезден, Инзбрук, Стразбур, Хабзбург, Јоханезбург, Ружди 12. пашче, ижђикати, ражџилитати се, сношљив, ношња 13. замиШљен, Шћућурио, миШљу, паЖљиво, иШчисти, иШчупа, иЖђикалу 14. а) изљуби га, разљути, изљуљаних, сљушкао, изњушкала, изњиха б) насљедни, сњежна, сљеме 15. прехрамбени, одбрамбени 16. једанпут, странпутица, црвенперка, ванбродски 17. бомбона, инпут, импулс, импресија, Канбера, комфор 18. оделити, безакоње, ишетати 19. једначење сугласника по месту изговора, једначење сугласника по звучности 20. најјаднији, најједноставнији, најјаркији 21. преддржавни, противвредност, нуззарада, суперревизија 22. тридесеттрогодишњица 23. Шес�о�оgишњи – који има шест година; шес�с�о�оgишњи – који има шестсто година. 24. губици, домороци, преци, залисци 25. а) починити – „учинити“, б) потчинити – „покорити“

26. одсуство, богатство, судство 27. лиска, телефонисткиња, тазбина, позоришни, контрастни, аористни 28. а) залиска, б) напрстка 29. посни, радосни, врсна, неумесна 30. зависан, Растко, астме 31. пећки, никшићки, варошки, лупешки, покућство, зеленаштво 32. санктпетербуршки, хелсиншки, квебечки, бруклински, кавкаски, париски, тексаски 33. промена л у о 34. а) плавоок, б) поочима, в) зоолошки 35. а) интервјуу, б) статуу, в) сижее, г) метроом 36. твојег > твоег > твоог > твог мојем > моем > моом > мом 37. мојег(а), твојем, својег(а), којем 38. мисô, кô; у�лас�и знак gужине или �ени�ивни знак 39. врх-(ох) – вршем – врху; вук-(ох) – вучем – вуку; стриг-(ох) – стрижем – стригу 40. туку, пеку, пресвуку, довуку, теку 41. ђаче, ђачић; прашак, прашан, прашина, прашити; страшан, страшити; мучан, мучити 42. Микица, тезгицу, тачкицу, гушчице, паткице 43. Да би се значење тих речи могло и даље препознати. 44. ручица; ручица и рукица 45. стриц – стриче – стричев – Ц : Ч странац – странче – странчев – Ц : Ч месец – месече – месечев – Ц : Ч кнез – кнеже – кнежев – З : Ж 46. Миличин, Милкин, Душичин, Душанкин, Славичин, Славкин 47. царичин, Грујичин, певачицин, продавачицин 48. руци – датив једнине испеци – императив, реци – императив сецијаху – имперфекат 49. цврчци, задаци, подвизи, Пољаци, Чеси, Баски 50. орасима, орахе, тезги 51. Да се та реч не би претворила у неку другу или изгубила свој препознатљив лик, или да не би била тешка за изговор (срећка). 52. Аљасци, Волги, Небраски

rta

uk a

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И АЛТЕРНАЦИЈЕ

Велико слово и белина између речи.

157

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

71. а) старац, гладан, жедан, лонац б) псом, једна, хитра, девојка 72. клијент (клијената), рецепт (рецепата), дијамант (дијаманата), експерт (експерата) 73. грешка (грешака), игла (игала), трешња (трешања), битка (битака) 74. а) са Светланом, б) уза зид 75. са мном, с Јоцом 76. а) 77. разабрати, изаслати, узаврети. 78. прочитао, читаоници, читаоцем 79. сто, соко, предео, удео 81. трагаоци – трагалац, трагалаца читаоци – читалац, читалаца носиоци – носилац, носилаца 82. а) таоца, талаца, б) преводилац, преводилаца, в) пратиоца, пратилац, г) мислилац, мислилаца 83. непостојано а, промену л у о 84. кри/ло, кри/о/це, гр/ло, гр/о/це 85. О се налази после к, л, �, б, а е се налази после ш, љ, ч. 86. Драганов, Урошев, братов(љев), мужев(љев), ујаков, стричев, васпитачев, наставников 87. а) лисцем, лицем, путем б) мразева, млазеви 88. банкар, млинар 89. а) Све, б) свег, в) свем, г) свег, д) свег, ђ) Свег 90. а) Е : О : И б) Ø : И : О в) О : И : Е 91. извор, храмље, обриши 92. у несвршеном 93. а) почети певати; б) нарицати. 94. сада, када, кога, којега, твоме, жутоме

1. 2. 3. 4.

9. Урош Нејаки, Иван Грозни, Јован Крститељ, Василије Острошки, Ричард Лавље Срце, Свети Сава, Старина Новак, Кир Јања, Снешко Белић, Душко Дугоушко, Деда Мраз. 10. Роберт де Ниро, Милић од Мачве, Де Гол 11. б) бог Зевс 12. Шарца, Јабучила 13. а) планету Земљу, б) полови Земље, в) експлозије на Сунцу, Сунчеве пеге 14. а) Лала, Шумадинка, б) Венеријанци, в) нордијац, г) Прасловени, Јужни Словени 15. а) Шар-планини, Црногорском приморју б) Јужни Словени в) на Лонг Ајленду г) Северном полу д) Азурној обали, Далеком истоку, Земље излазећег сунца, Бајиној Башти ђ) Велика Морава, Поречка река е) Запада ж) Панчићевог врха, Делиблатска пешчара

ПРАВОПИС

uk a

rta

53. битки / бици, приповетки / приповеци, загонетки / загонеци 54. мицати, К : Ц дизати, Г : З издисати, Х : С 55. слављен, хваљен, цењен, омиљен 56. млад – млађи, Д : Ђ љут – љући – Т : Ћ груб – грубљи – Б : БЉ јак – јачи – К : Ч тих – тиши – Х : Ш далек – даљи – Л : Љ 57. строжи, виши, бешњи, тешњи 58. резати – реже – З : Ж храмати – храмље – М : МЉ писати – пише – С : Ш капати – капље – П : ПЉ 59. стиска, притискају 60. слављаху, ношаху, мишљаху, чињаху 61. инструментал једнине 62. мишљу, сољу 63. јотовање, једначење сугласника по месту творбе 64. дељење, обољење, летење, усељење, труљење, седење 65. одеЉење, запаЉење (али, у екавском, покоЛење, јер долази од колено) 66. овлашћен, наговештен, увршћен / уврштен, искоришћен (искориштен), запрепашћен (запрепаштен) 67. (и)јекавско 68. њежност, дјевојка, дјед, видјети, сјести, пјевати, мјера, бљештати 69. разјединити, надјачати, подједнак 70. инјекција, конјугација

а) а) �оgа�ци, б) �оgаци шестсто в) (По чисто етимолошком правопису писало би се g, а не �). 5. Сва три назива настала су од имена првих слова у низу: азбука од аз и буки, абецеgа од а, бе, це, gе, а алфабе� од алфа и бе�а. алфабе� 6. 1) ћирилица 2) Није обавезна, али је дозвољена, нарочито онда кад олакшава читање речи (као у речима шиша�и, ш�и�и�и и сл.). 3) из грчког 4) а) 5) Није дозвољено ни једно ни друго. 7. в) 8. Јован Јовановић Змај, Свети Симеон Мироточиви, Хаџи Ђера, Мајка Југовића.

158

Решења заgа�ака

rta

Прошао сам поред Југословенског драмског позоришта и Београђанке, највише зграде у Београду, а затим и поред Андрићевог венца. У књижари Српске књижевне задруге нисам нашао књигу. Наставио сам према Теразијама и Тргу републике, на коме се налази споменик кнезу Михаилу, Народни музеј и Народно позориште. У Народном музеју била је постављена изложба „Француски импресионисти”, а у Народном позоришту била је најављена премијера драме Коштана, коју је написао стари српски писац, пореклом Врањанац, Бора Станковић. Продужио сам Кнез Михаиловом улицом до Српске академије наука и уметности, а затим сам изашао на Студентски трг, на коме се налазе два факултета и Задужбина Илије М. коларца. Огрејало ме је сунце кад сам, најзад, у излогу књижаре Матице српске угледао тражену књигу. 23. а) Фрушкој гори, фрушкогорске, б) донкихотски 24. Реч Нишка је део имена тврђаве, па се пише великим словом; реч бео�раgску само означава припадност, а није део имена тврђаве (она се зове Калеме�gан). 25. Вуков језик је био језик којим је писао Вук, а вуковски – језик налик Вуковом. 26. а) Звезди, б) Задужбина 27. а) Долазим, б) Долазим, в) Примила, г) Проф., д) Аутор, Уредник 28. београдске, господине, директоре, Вас, Вашу, Сељо, гимназији, Трећи, булевар

uk a

16. а) Улици српских владара, Улици платана, Владике Данила в) Трга републике 17) Ново насеље (с великим почетним словом) јесте име насеља, а ново насеље није властито име. 18. а) Дан заљубљених, б) Бадњи дан 19. а) Првом српском устанку, Сеча кнезова б) Великим праском в) у средњем веку, неандерталац 20. Иво Андрић, наш једини нобеловац, рођен је 1892. године у Долцу, месту близу Травника, у тадашњој Аустроугарској. Године 1903. уписао је у Сарајеву Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. Студирао је на филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. У Кракову га је затекао Први светски рат. У гимназијским данима припадо је напредном покрету Млада Босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. Имао је успешну дипломатску каријеру. Од 1930. до 1933. био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа (тадашњи назив за Уједињене нације) у Женеви. Био је први председник Савеза књижевника Југославије и први је потписао Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. За свој роман На Дрини ћуприја добио је Нобелову награду. 21. Ајфелову кулу, Кинески зид, Косог торња 22. Кренуо сам од Славије према Калемегдану, Улицом српских владара, с намером да купим роман нашег нобеловца, Иве Андрића, На Дрини ћуприја, којим је овековечен вишеградски мост, најлепша грађевина из турских времена.

159

uk a

rta

Др Душка Кликовац / Мр Љиљана Николић

160

РЕЧНИК

акценат 87

аргумен(а)т 18

артикулација 63

асимиловати се, асимиловати 110 граматика 20

дијалек(а)т 29 дијахронија 8 дилема 18

дисимилација 110

лаик 79

лингвистика 8

норма, нормалан, нормала, нормализовати 19 опозиција 78

ортографија 129 ортоепија 129

uk a

варирати, варијетет 17

култура 11

rta

акустика, акустичан 63

ктитор 53

алтернирати, алтернатива, алтернативан 101

Овај речник садржи речи чије су значење и/или порекло објашњени поред текста лекције. Иза речи је број стране на којој је реч објашњена.

дистинкција 77 економичан 10 идио- 21

интеракција, интерактиван, интер- 12 јеванђеље 51

категорија, категорисати/ категоризовати (категоризирати), категоријалан/категоријски, категоричан 13 комуникација, комуницирати, комуникативан; комуна, комуналан, комунизам 7

престиж 18

прогресиван, прогресија 102 продуктиван 11

регресиван, регресија 102 редакција 52

синхронија 8 систем 9

стандард, стандардан 17 структура 9 суб- 17

теза 18

филологија 8

хијерархија 10

цивилизација 16 школа 52

161

РЕГИСТАР ИМЕНА И ПОЈМОВА

Овај регистар садржи важнија имена и појмове који се појављују у књизи и допуна је садржају. Они појмови који се појављују у садржају овде се наводе само ако се о њима опширније говори и на неком другом месту у књизи, и у том случају се не понављају бројеви страна дати у садржају.

боја гласа 66

варијетети, језички 17 Венцловић, Гаврил Стефановић 55 вибрант 70, 71, 85 вилични угао 66 висина гласа 87 вокали в. самогласници

162

гестови 7 глагољица 49 гласне жице 63, 64, 66, 68

Душанов законик 54, 60 душник 63, 64

rta

гласови 7, 10, 22, 25, 29, 39, 44 назални в. носни носни 64, 71, 76 орални в. усни усни 64, 71 гласовне промене 22, 102, 102, 104, 113, 124, 129 Глигорије дијак 53 говор 8, 17–25, 30–38, 52 говорни органи 64, 68, 71 говорни чинови 24 грађење речи 90 граматика 19, 20, 58 граница слога 80, 81 гркљан 63, 64 гркљански поклопац 64 Гршковићев оgломак 51, 60

uk a

административни функционални стил 20 акценат речи 22 реченични 22 акцентогене речи 91 алвеоле в. десни алтернанти 101 анализа дискурса 23, 28 асоцијативност песничког језика 23 африкате в. сугласници, сливени

десни 64 дијалектологија 24 дијалог 21, 22 дистинктивна функција гласова в. разликовна функција гласова дистинктивне опозиције 78, 83 дублети, акценатски 89

енклитике 91, 92, 99 етимологија 23

жаргонизми 15 ждрело 64 Живо� и �рикљученија 55 Жи�ије Све�о� Симеона 48, 54

значење лексичко 23, 24 глобално на нивоу реченица 24 зуби 63, 64

идиолект 17, 21, 27 ијекавско јотовање 37, 39, 44 иницијали 51 интонација 87, 97 историја језика 49 историја књижевног језика 51

књижевни језик 14, 19, 18, 61, 59, 57, 56, 52, 42 Козачински, Емануел 55 консонанти в. сугласници 67 континуирано писање 51 копаонички акут 35

паузе 87, 92, 99 писање 51, 55, 72, 124, 129 писмо 49, 50, 51, 135 Повеља Кулина бана 48, 54 полувокали 85, 71 Право�ис ср�ско�а језика 130 Право�исни речник ср�ско� језика 89, 130 прагматика 24 прозодија 28, 87 проклитике 91, 99 психолингвистика 8, 26

Обрадовић, Доситеј 59, 61 општа лингвистика 8, 26 Орфелин, Захарија 56, 57, 59, 61

uk a

лексема 23 лексика 31, 23 лексикологија 23 лексикографија 23, 28 лингвистика 23, 28 лингвистика текста 23, 28

Маријино јеванђеље 51, 52, 60 Методије 49, 50, 60 мимика 7 Мирослављево јеванђеље 53, 60 Михановићев одломак 51, 60 морфема 10, 25, 28 морфологија 22, 28 морфофонологија 23

научни функционални стил 20 непце меко 64, 71 тврдо 64, 70 новинарски функционални стил 20 носна дупља 63, 64

расправа (усмена) 18 редакције старословенског језика 52, 58, 60, 61 резонатори 65, 66 ресавска правописна школа 53 ресица 63, 64 реченична мелодија 22, 87, 97 Речник језичких неgоумица 130 Речник ср�ско�а језика 89, 130 Речник ср�скохрва�ско�а књижевно� језика 130

rta

јат 29, 32, 34, 36, 40, 42, 43, 44, 45, 81, 105 јачина гласа 87, 99 језик (као говорни орган) 63, 64 језик књижевности 15, 20 језички нивои 10

разговорни функционални стил 20 разликовна функција гласова 78 Рајић, Јован 61, 59, 56

самогласници 87, 124, 128 Свети Сава 54, 60 семантика 28 синтагма 23 синтакса 23 скрипторије 53 Славеноср�ски ма�азин 57, 61 слог 28, 29, 31, 33, 35, 38, 45, 47, 80 сонанти 70, 71, 80, 118 србуље 55 стилистика 24 Суворов, Максим 55 сугласници шумни 22, 67, 68, 71, 80, 102 супстандард 19 супстандардни дијалекти 17, 20, 27– 32, 42, 47, 75 варијетети 17 облици речи 17, 89

163

сонанти 70, 71, 72, 79, 80, 118 социолингвистика 8

Темнићки натпис 51, 52, 60 текст 10, 16, 22, 23, 24, 25, 28 термини 23, 28 терминологија 23 тон 29, 64, 65, 66, 68, 70, 87

uk a

ћирилица српска 50, 53 руска црквена 56 Ћирило 49, 50, 60

164

црквенословенски језик 46, 52, 59 Црноризац Храбар 50 црта 95 цртица 82

шум 67, 68, 70

rta

филологија 8 фонема 28, 77, 78, 85 фонетика 22, 63 фонетска реч 92 фонологија 22, 63 формални језик 19 формално општење 42 фразеологизми 23 фразеологија 23

хипербола 22

узвици 15, 68 усна дупља 63 усне 63, 64