Информатика и рачунарство 5, уџбеник за пети разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Катарина Алексић, Катарина Вељковић, Милош Бајчетић, Дарко Крсмановић

uk a

pr om

УЏБЕНИК ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Катарина Алексић, Катарина Вељковић, Милош Бајчетић, Дарко Крсмановић ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО УЏБЕНИК ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Главни уредник Др Бошко Влаховић

Илустрације Младен Анђелковић Лекторка Биљана Матић Биљана Никић

pr om

Дизајн Иван Танић, Агенција Мани gва

uk a

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs Имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко Влаховић, директор

Штампа Цицеро, Београд

Издање бр.: 1, Београд, 2023. година Тираж: 7500

Одговорна уредница Др Наташа Филиповић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:004(075.2) ИНФОРМАТИКА и рачунарство : уџбеник за 5. разред основне школе / Катарина Алексић ... [и др.] ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 1. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 181 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 7.500. - Речник мање познатих речи и страних израза: стр. 177-180. - Индекс термина на енглеском језик у са прилагођеним писањем на српском ћириличком писму: стр. 181. ISBN 978-86-6013-598-0 1. Алексић, Катарина, 1971- [аутор] COBISS.SR-ID 121859593

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00114/2023-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Садржај

САДРЖАЈ

Како да користиш овај уџбеник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Уређаји потребни за учење и израду задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 QR кодови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Како да користиш QR кодове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . 8

uk a

pr om

Информатика и рачунарство у савременом животу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Јединство хардвера, софтвера и сервиса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Хардвер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Начин приказивања података . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Софтвер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Сервиси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Правилно коришћење дигиталних уређаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Подешавање радног окружења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Подешавање позадинске слике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Подешавање миша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Језичка подешавања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Организација података на рачунару . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Креирање фасцикли. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Koпирање и премештање датотека и фасцикли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Промена имена датотеке и фасцикле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Брисање датотека и фасцикли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Проналажење датотека и фасцикли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Пре него што почнемо да радимо са сликама, текстом, звуком, видео-записима и мултимедијалним презентацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Рад са сликама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Промена димензија слике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Промена оријентације слике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Опсецање (кроповање) слике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Одређивање меморијског простора који слика заузима . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Рад са текстом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Унос текста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Дигитални правопис. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Обрада текста у програмима за рад са текстом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Уметање слике у текст . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Снимање звука и видео-записа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Звук . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Видео. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Конверзија типова датотека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Мултимедијалне презентације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Садржај

ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Претраживање интернета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Корисни савети за претраживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Напредно претраживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Поузданост информација на интернету и ауторска права и лиценце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Онлајн идентитет (идентитет на интернету) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Како креирати властити онлајн идентитет? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Корисни савети и препоруке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Безбедно понашање на интернету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Коришћење дигиталних уређаја и здравље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Проблеми са коштано-мишићним системом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Проблеми са видом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Корисни савети и препоруке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

pr om

РАЧУНАРСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

uk a

Решавање проблема корак по корак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Рачунарски програми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Scratch – радно окружење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Позорница и ликови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Чување пројекта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Учитавање сачуваног програма (пројекта) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Остава за скрипте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Чување и учитавање лика и позадине позорнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Чување звука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Низање корака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Вежбаоница 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Корњача-графика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Понављање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Вежбаоница 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Одлучивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Променљиве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Аритметички оператори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Вежбаоница 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Еуклидов алгоритам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Листе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Вежбаоница 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Речник мање познатих речи и страних израза. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Индекс термина на енглеском језику са прилагођеним писањем на српском ћириличком писму . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Здраво!

uk a

pr om

Радујемо се што ћеш са нама започети образовну авантуру у области информатике и рачунарства. Ако си почетник, овај уџбеник ће ти помоћи да се снађеш у свету технологије. Ако си искусан корисник рачунара, уверавамо те да уџбеник неће бити бескористан. Потрудили смо се да уважимо предзнање са којим долазиш и помогнемо ти да преиспиташ и уредиш своја знања. Увек имај на уму да стицање информатичких знања и умења подразумева промишљање и вежбање. Верујемо да ћеш нас послушати – пратити наша упутства и вредно радити! У твој успех не сумњамо! Аутори

Како да користиш овај уџбеник

КАКО ДА КОРИСТИШ ОВАЈ УЏБЕНИК

Наставни садржај подељен је у три тематске области: Информационo-комуникациона технологија, Дигитална писменост и Рачунарство. Свака област садржи по неколико лекција. У лекцијама те очекују:

, посебно означени простори Говорићемо о... Уради

, ,

Препорука

Занимљивост

Питања и задаци Укратко

и ;

uk a

Осврни се

pr om

Размисли

, истакнуте кључне речи (појмови који су од великог значаја за теме о којима учиш);

, QR кодови , адресе интернет сајтова и путокази до потребних материјала који ће те „извести” из уџбеника и додатно појаснити одређене појмове и технике.

Саставни део уџбеника чине материјали потребни за израду задатака (слике, звучни и видео-записи), као и видео-упутства која ће ти олакшати разумевање онога што учиш. Материјале ћеш наћи у облаку података, на интернет адреси https://bit.ly/RadniMaterijali5.

Радни материјали

Уређаји потребни за учење и израду задатака

w https://bit.ly/ RadniMaterijali5

За успех у учењу, није неопходно да имаш лични дигитални уређај (рачунар/лаптоп/таблет/мобилни телефон). Сасвим је довољно да користиш уређаје који се налазе у твојој школи. У случају да имаш мобилни уређај (таблет/телефон), потрудили смо се да ти садржаји уџбеника буду понуђени и на начин који омогућава брз и савремен приступ одабраним информацијама. Зато ћеш, на страницама које следе, налазити QR кодове.

Како да користиш овај уџбеник

QR кодови

uk a

pr om

Данас су сви производи у продавницама обележени бар-кодовима. Радници на каси више не куцају цене, већ скенирају бар-кодове. Бар-кодови су визуелни прикази информација о производима које машине могу да прочитају. QR кодови (кодови за брзи приступ, енгл. Quicĸ Response Code) унапређена су верзија бар-кодова. Они садрже и до хиљаду пута више информација од бар-кодова. Могућност да се помоћу мобилног уређаја скенира QR код и брзо приступи некој локацији на интернету чини га погодним за коришћење у уџбеницима. Уместо укуцавања интернет адресе неког сајта, довољно је скенирати QR код и проучити материјал који је у овом уџбенику препоручен. Да би у потпуности искористио/искористила могућности које ти пружа овај уџбеник, биће потребно да инсталираш читач QR кодова. Ако имаш мобилни уређај који ради на Android оперативном систему, инсталирај апликацију QR Code Reader. Након инсталације и покретања апликације, довољно је да упериш камеру свог мобилног уређаја на QR код. Када га апликација препозна, упутиће те на предвиђено веб-место.

Како да користиш QR кодове

На страницама које следе, најчешће ћеш поред објашњења неког техничког поступка (инсталације програма, подешавања радног окружења и сл.), видети простор са QR кодом, адресом интернет странице и/или путоказом ка радном материјалу https://bit.ly/RadniMaterijali5. На овај начин имаш могућност да оно што читаш у уџбенику видиш и у видео-формату, посетиш одабране интернет странице или преузмеш потребне материјале https://bit.ly/RadniMaterijali5.

Едукини дигитални уџбеници

w eduka.edu.rs

uk a

pr om

За вечеру, фрижидер предлаже гибаницу. Да потврдим поруџбину јаја, сира и млека?

ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА

Дааа!

Информатика и рачунарство у савременом животу

1.1. ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ ГОВОРИЋЕМО О:

– предмету изучавања информатике и рачунарства; – подацима и информацијама; – примени и утицају рачунара на свакодневни живот.

uk a

pr om

Када говоримо о рачунарима, обично мислимо на десктоп и лаптоп рачунаре. Међутим, рачунари су свуда око нас. Налазе се унутар телефона, у конзолама за игру, чак и у сатовима, телевизорима, веш-машинама и аутомобилима. Рачунари контролишу рад семафора на раскрсницама, лифтова у зградама, различите режиме рада веш-машина, кочионе системе аутомобила. Саставни су део савремених фрижидера, шпорета, расхладних уређаја. Рачунар је машина која извршава упутства (наредбе) и тако обавља разнородне задатке. Низ наредби које рачунар извршава назива се рачунарски програм. Видео-игре, интернет сајтови, апликације на мобилним телефонима, све су то рачунарски програми. Уместо речи рачунар користи се и реч компјутер. Компјутер је енглеска реч (енгл. computer), настала од глагола to compute, што значи рачунати. Рачунаре као и лаптопове, таблете и мобилне телефоне често називамо и дигиталним уређајима.

Дигиталан – који податке приказује бројевима, бројчани, нумерички. Израз digit-all потиче из енглеског језика и значи „све је изражено бројевима”.

Слика 1.1.1. Неки од дигиталних уређаја 9

Информационо-комуникациона технологија

Авиони на небу изнад тебе

У којим приликама користиш дигиталне уређаје? Наведи ситуације у којима ти они олакшавају свакодневни живот. Разговарај о овоме са укућанима. Запиши њихова и своја искуства. На часу их упореди са искуствима другарица и другова.

w flightradar24.com

Ако их користимо на правилан и одговоран начин, дигитални уређаји олакшавају свакодневни живот. Електронско банкарство омогућава да људи, без чекања у реду, плате рачуне за свега неколико минута. Такође, у сваком тренутку, могу да провере докле је стигао пакет који су послали, да прате тренутне летове авиона, закажу контролу код лекара или сазнају цену неког производа. Наручивање хране, заказивање предаје докумената потребних за издавање пасоша, куповина улазница за утакмицу или биоскоп, само су неки од послова који се могу врло брзо обавити уз помоћ дигиталних уређаја повезаних на интернет.

pr om

Живимо у дигиталном добу, у времену у коме слободно размењујемо информације и брзо им приступамо. Дигитално доба је почело осамдесетих година 20. века, појавом десктоп рачунара и технологије која омогућава слободно и брзо преношење информација. Информације су резултат анализе и обраде података (чињеница – бројева, речи, слика...).

uk a

Произвођач рекламира свој производ на интернету. Подаци су: број свиђања (лајкова) које производ има, старост особе која је производ „лајковала” и назив места у коме она живи. Анализом података, произвођач долази до информација – старосне доби особа којима се производ свиђа (нпр. двадесетогодишњацима), као и до географских подручја у којима највећи број тих особа живи (нпр. Пчињски и Шумадијски округ). Шта је за произвођача важније – наведени подаци или добијене информације? На основу чега произвођач може да планира ширење продајне мреже? Разговарај о овоме на часу са другарицама, друговима и наставником.

Ове школске године почињеш да изучаваш Информатику и рачунарство. Информатика и рачунарство су научне области које се често поистовећују. У обе области рачунар заузима значајно место. Рачунарство изучава како раде и како се праве рачунари и рачунарски програми, док се информатика бави прикупљањем, чувањем, обрадом и преносом информација најчешће уз помоћ рачунара. Могућност да у сваком тренутку комуницираш са другим људима имаш захваљујући информационо-комуникационој технологији (у даљем тексту ИКТ). У данашње време, ИКТ представља скуп разноврсних технолошких алата и дигиталних уређаја који се користе за комуникацију, стварање, ширење, чување и управљање информацијама.

Информатика и рачунарство у савременом животу

Како су људи размењивали информације (каже се и комуницирали) када није било телефона или рачунара? Да ли је свакоме приступ информацијама био једнако могућ? Разговарај о овоме на часу историје са другарицама, друговима и наставником.

uk a

pr om

У дигиталном добу, знање из области ИКТ-а може се употребити за стварање Интернета ствари (енгл. Internet of Things, или скраћено IoT). IoT омогућава повезивање предмета из свакодневног живота (фрижидера, телевизора, рерни...) на интернет и обезбеђује да они комуницирају са власником, али и међусобно. Један од занимљивих IoT производа је „паметни фрижидер” који помоћу интернета шаље власнику податке о томе које су намирнице у Слика 1.1.2. Интернет ствари (IoT) фрижидеру, који им је рок трајања или предлаже рецепт за јело. Скоро је извесно да ће, захваљујући ИКТ-у, већина индустријских грана променити начин рада у наредних десетак година. Људи све чешће раде од својих кућа, чак и за иностране компаније. Све више куповина обавља се путем интернета. Купљену робу пакују машине. У фабрикама, роботи обављају послове које су раније радили људи. Компаније које производе аутомобиле улажу напор да осмисле боље аутомобиле, док ИКТ компаније (Tesla, Apple, Google) имају другачији приступ – оне раде на изради рачунара на точковима. Велики број постојећих послова нестаће у наредних тридесетак година. Замениће их још већи број нових. Претпоставља се да ће послови успостављања и одржавања рачунарских мрежа, израде интернет сајтова и програмирања бити још траженији у деценијама које долазе. ИКТ је утицала и на образовање. Данас људи студирају путем интернета, учећи из материјала који представљају комбинацију текста, слика, звука, видео-записа и анимација. Могућности за образовање значајно су увећане. Бројни (бесплатни) курсеви на интернету омогућавају школовање са било ког места и у било које време. Промене које се непрестано дешавају указују на то да је мало вероватно да ћемо читавог живота радити само један посао. Очекује нас целоживотно учење!

Информационо-комуникациона технологија

УКРАТКО

pr om

◊ Рачунар је машина. Он извршава програме. Програми су низови инструкција (наредби) које воде до решења разнородних задатака. ◊ Рачунарство се бави рачунаром, његовом израдом, практичном применом, али и теоријским питањима процеса рачунања. ◊ Информатика се бави прикупљањем, чувањем, обрадом (мењањем) и преносом информација уз помоћ рачунара. ◊ Информације су резултат анализе и обраде података. Подаци су чињенице (бројеви, речи, слике...). ◊ Информационo-комуникациона технологија (ИКТ) представља скуп разноврсних технолошких алата и уређаја који се користе за комуникацију, стварање, ширење, чување и управљање информацијама. ◊ ИКТ битно и брзо мења свет у коме живимо. Интернет ствари, нови послови, начини учења и комуникације, доступност информација, могућност удобнијег и бржег обављања послова само су неке од одлика живота у дигиталном добу.

Питања и задаци: 1. Шта је рачунар, а шта рачунарски програм? 2. Шта је предмет изучавања информатике, а шта рачунарства? 3. Колики је утицај ИКТ-а на свакодневни живот људи? Наведи примере који потврђују твој став. 4. Осмисли један начин на који би ИКТ могла да унапреди пољопривредну

uk a

производњу. Запиши своје идеје и представи их на часу.

Осврни се на лекцију Информатика и рачунарство у савременом животу и означи кружић на слици која најбоље описује оно што знаш и осећаш.

ОВО ЈЕ ЗБУЊУЈУЋЕ

ТРУДИМ СЕ

Први пут учим овакво нешто. Тешко ми је да схватим све, чак и уз помоћ наставника.

На добром сам путу да разумем градиво, али ми још увек треба помоћ. Трудим се, али још увек правим доста грешака.

РАЗУМЕМ Разумем градиво. Самостално решавам задатке. Понекад забрљам. Мислим да могу да помогнем другима.

ЊАК ЈА САМ СТРУЧ да Све задатке могу о ор ск , зо бр урадим . ке еш гр не без ијед да гу Лако мо објасним градиво другима.

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Имај у виду да се на интернету може наћи велики број видео-објашњења, слика и текстова из којих можеш самостално да учиш.

Јединство хардвера, софтвера и сервиса

1.2. ЈЕДИНСТВО ХАРДВЕРА, СОФТВЕРА И СЕРВИСА ГОВОРИЋЕМО О:

– физичким деловима дигиталних уређаја (хардверу); – програмима (софтверу) и услугама (сервисима); – начину приказивања података; – одржавању и правилној употреби дигиталних уређаја.

pr om

Хардвер

Карактеристика – изразито својство, главно обележје, битна одлика.

uk a

Да ли са друговима и другарицама разговараш о моделима и карактеристикама мобилних телефона или рачунара? Да ли покушавате да утврдите који је уређај бољи? Када то чините, ви говорите о особинама физичких (опипљивих) делова дигиталних уређаја (квалитету камере, брзини рада...). Физички делови (компоненте) дигиталних уређаја једним именом називају се хардвер. Хардвер је енглеска реч (енгл. hardware) која у буквалном преводу значи Гомила Гвожђурије.

Завири у кућиште

Слика 1.2.1. На слици су приказани 1 – тастатура, 2 – монитор, 3 – кућиште, 4 – миш.

https://vimeo.com/ 787724451

Важно је да знаш да постоје делови без којих дигитални уређај не може да ради. Неки од њих су скривени у кутији – кућишту, док су други видљиви (монитор, миш, тастатура, звучници).

Информационо-комуникациона технологија

Постоји велики број додатних уређаја, попут скенера, штампача, џојстика, волана, који нису неопходни, али обезбеђују додатне функциje дигиталног уређаја. Наредбе дигиталном уређају се задају користећи тастатуру и миш. Тастатура служи за унос текста, бројева, знакова и наредби. Тастатура десктоп и лаптоп рачунара је физички део, док се код телефона и таблета она приказује на екрану (слова, бројеве и знакове куцамо додиривањем одређених делова екрана). Помоћу миша наредбе се задају померањем курсора (који се на екрану најчешће појављује у облику стрелице) и притиском (кликом или двоструким кликом) на тастере. Код телефона и таблета, уместо миша, користимо прсте или посебну оловку. Одговор на наредбе (резултат) дигитални уређај приказује на екрану. Екран је општи назив за уређај који приказује слику – екран телефона, екран монитора, екран таблета и лаптопа. Таблети и већина телефона имају екране осетљиве на додир, тако да их можеш користити и за задавање наредби. Слика коју видиш на екрану дигиталног уређаја сачињена је од тачкица (пиксела). Број пиксела од којих је слика сачињена назива се резолуција.

pr om

Рачунарски миш је осмислио Даглас Енгелбарт 60-их година 20. века. Тадашњи миш је имао само један тастер и био је направљен од дрвета.

uk a

Aко је резолуција слике 800x600 пиксела, то значи да је слика коју гледаш приказана помоћу 800 тачкица по хоризонтали и 600 тачкица по вертикали екрана дигиталног уређаја. Израчунај колико је пиксела употребљено за приказ такве слике. Мала помоћ: Подсети се како се израчунава површина правоугаоника.

Начин приказивања података

Слику, текст и звук дигитални уређај мора прво да претвори у облик који разуме. Дигитални уређај користи електричне сигнале „искључено” и „укључено” и зато све податке види као низове бинарних бројева (0 и 1). Нула представља „искључен прекидач”, а јединица „укључен прекидач”. Чување слике подразумева њено претварање у мрежу пиксела. Следећи корак је превођење сваког реда пиксела у бројеве, у зависности од боје и положаја. Погледај пример једне црно-беле слике. 0

Слика 1.2.2. Чување црно-беле слике

Јединство хардвера, софтвера и сервиса

Приказ сачуване слике представља обрнути процес. Дигитални уређај претвара бинарни запис слике, текста или звука (0 и 1) у облик који је људима разумљив. 0

Слика 1.2.3. Приказ црно-беле слике

Софтвер

1. системске (окренуте ка раду самог дигиталног уређаја);

2. апликативне (који омогућавају практичну примену дигиталног уређаја); Tо су они програми због којих купујемо дигитални уређај, који нам рад чине лакшим и интересантнијим (програми за обраду текста, слике, за разноврсне прорачуне, забаву...).

Бинарни бројевни систем користи само две цифре: 1 и 0. У рачунарству, називамо их битови. Осам битова чини бајт.

uk a

У системске програме спадају: • оперативни системи: Windows, Linux, Android, iOS...; • драјвери.

pr om

Сам за себе, хардвер нема сврху. Да би радио на правилан начин, неопходан му је софтвер (енгл. software). Софтвер је енглески назив за рачунарске програме. Програми се деле на:

Оперативни систем је програм који препознаје, повезује и управља радом свих физичких делова дигиталног уређаја (хардвера). Када желимо нешто да одштампамо, довољно је да задамо наредбу. Нема потребе да се бавимо тиме како оперативни систем сарађује са штампачем. За то ће се побринути сам оперативни систем. Обележи која од следећих сличица означава одговарајући оперативни систем. Ми смо започели, а ти покушај да допуниш празна поља уписивањем бројева који недостају (1 – Windows, 2 – Linux, 3 – Android, 4 – iOS).

Информационо-комуникациона технологија

Сервиси

Европскa свемирска агенција је 4. јуна 1996. године лансирала ракету Ariane 5. Само 37 секунди по полетању, ракета је експлодирала. Испоставило се да је узрок несреће грешка у програму, у наредби која је контролисала брзину ракете приликом узлетања. Пројекат у који је уложено око 500 милиона долара пропао је за само 37 секунди, због грешке у програму. На срећу, у ракети није било људске посаде.

pr om

Нови волан неће радити ако га само повежемо са дигиталним уређајем. За то је потребан одговарајући драјвер. Драјвери су мали програми који „објашњавају” оперативном систему како да на правилан начин користи постојеће или нове делове хардвера. Можемо да их схватимо као упутства за употребу, али не за људе, већ за оперативне системе. Дигитални уређаји имају смисла само као јединство хардвера и софтвера. Моћни су онолико колико су добро осмишљене наредбе које им је човек задао. Са лакоћом ће решавати компликоване и досадне задатке јер, за разлику од људи, не заборављају, не мешају појмове и посао им никада не досади. Али, ако у наредбама постоји грешка, последице могу бити огромне.

uk a

Развој технологије и приступ интернету омогућили су развој бројних мрежних услуга (сервиса). Сервиси су све оно што добијамо када је наш уређај прикључен на интернет. На пример, могућност да комуницирамо са другима, да преко интернета слушамо музику и гледамо филмове, приступамо веб-сајтовима, користимо друштвене мреже, чувамо податке на интернету, итд. Облак података је сервис који омогућава сараднички рад и чување података на удаљеним рачунарима, уместо на личном дигиталном уређају. Предност оваквог начина рада огледа се у могућности приступа подацима са било ког дигиталног уређаја, било ког места и у било које време. Сервисима приступамо користећи свој налог. Налог садржи наше податке (име, презиме, државу...) и најчешће је везан за имејл адресу (адресу електронске поште).

Адресу електронске поште моћи ћеш самостално да креираш када напуниш 13 година. У овом тренутку, саветујемо ти да налоге креираш користећи имејл адресу родитеља или старатеља. У случају да они немају адресу електронске поште, наставник ће ти омогућити приступ одабраним сервисима помоћу школског налога.

Јединство хардвера, софтвера и сервиса

Правилно коришћење дигиталних уређаја Да би дигитални уређај правилно радио, потребно је да се понашамо одговорно према хардверу, софтверу и сервисима. Потруди се да поред дигиталних уређаја не постављаш чашу са водом или слатким пићем. Један неопрезан потез може те довести у озбиљну невољу. Најчешће настрада тастатура, али ни делови у кућишту нису безбедни.

Код десктоп рачунара, без обзира на заштиту коју кућиште пружа, потребно је обратити пажњу на одржавање. Рачунар треба заштитити од прашине. Прашина је један од честих разлога зашто поједине компоненте престају са радом.

pr om

Рачунар не треба да буде на поду, већ неколико центиметара подигнут од њега. Пожељно би било дa замолиш родитеље да га бар једном годишње однесу у сервис на детаљно чишћење.

Чест узрок настанка проблема у раду дигиталних уређаја јесте прегревање. Разлог може бити изложеност сунцу, као и вишесатно коришћење уређаја (нпр. играње игрица).

uk a

Након пола сата употребе дигиталног уређаја сматрај да је право време за паузу. Пожељно је да лаптоп стоји на столу. Избегавај да га држиш на крилу или меком прекривачу, јер онемогућаваш његово хлађење.

Када дође време да стари дигитални уређај заменимо новим, треба имати на уму да електронски отпад спада у опасан отпад. Он садржи отровне хемијске супстанце. Непрописно бачен или одложен на комуналну депонију, електронски отпад загађује и уништава животну средину. Може довести и до појаве обољења опасних по живот. Старе дигиталне уређаје никада не бацај заједно са осталим смећем. Обрати се за помоћ одраслима. Они ће позвати стручну службу, која ће, на сигуран начин, третирати ову врсту отпада.

С времена на време, неки од програма и сервиса нуде инсталацију нове, унапређене верзије. Тај процес се зове надоградња (ажурирање) програма. Редовно надограђуј програме, али опрезно. Новије верзије обично садрже исправке грешака уочених у претходним верзијама и важне су за сигурност твог дигиталног уређаја. Међутим, имај на уму да нове верзије могу да успоре рад дигиталног уређаја.

Информационо-комуникациона технологија

УКРАТКО ◊ Хардвер чине опипљиви (физички) делови рачунара. ◊ Софтвер су рачунарски програми. Разликујемо системске и апликативне програме. ◊ Сервиси су услуге на интернету које омогућавају комуникацију, сараднички рад, брз приступ и чување података на удаљеним рачунарима. ◊ Савремени дигитални уређаји представљају јединство хардвера, софтвера и сервиса. ◊ Дигитални уређаји морају бити заштићени од проливања течности, прегревања, прашине. Неправилно одлагање електронског отпада угрожава животну средину и здравље људи и животиња.

Питања и задаци:

uk a

pr om

1. Шта се подразумева под појмовима харgвер, софТвер и сервис? 2. Објасни зашто савремени дигитални уређаји представљају јединство хардвера, софтвера и сервиса. 3. Да ли рачунар може да ради без оперативног система Windows? 4. Наведи хардвер помоћу кога дајеш наредбе дигиталном уређају. Објасни разлику у начину рада са десктоп/лаптоп рачунарима и телефонима/таблетима. 5. Да ли је боље да дигиталну слику дуге представиш са 20 или 20.000 пиксела? Зашто? 6. Које су предности рада у облаку података? 7. Шта подразумева одговоран однос према хардверу, софтверу и сервисима?

Осврни се на лекцију Јеgинство харgвера, софтвера и сервиса и означи кружић на слици која најбоље описује оно што знаш и осећаш.

ОВО ЈЕ ЗБУЊУЈУЋЕ

ТРУДИМ СЕ

Први пут учим овакво нешто. Тешко ми је да схватим све, чак и уз помоћ наставника.

РАЗУМЕМ Разумем градиво. Самостално решавам задатке. Понекад забрљам. Мислим да могу да помогнем другима.

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

Подешавање радног окружења

1.3. ПОДЕШАВАЊЕ РАДНОГ ОКРУЖЕЊА

ГОВОРИЋЕМО О: – изгледу радне површине; – подешавању позадинске слике и миша; – језичким подешавањима.

uk a

pr om

Када се укључи било који дигитални уређај, први програм који се учитава је оперативни систем. На екрану се појављује радно окружење које можемо прилагодити својим потребама. На наредним страницама упознаћеш радна окружења графичких оперативних система Windows, Linux Ubuntu и Android. Проучи она која се односе на оперативне системе које користиш у школи и код куће. Радно окружење графичких оперативних система чини радна површина (Desktop) са иконама, пречицама, прозорима и траком послова. Радна површина је централно место сваког оперативног система. На њој се могу наћи различити објекти (документи, фасцикле и програми), представљени малим сликама које називамо иконе.

Графички оперативни системи омогућавају да се са рачунаром комуницира уз помоћ слика.

Слика 1.3.1. Радна површина (Windows 10) 1 – иконе, 2 – пречице, 3 – прозор, 4 – Start дугме, 5 – линија послова, 6 – Start мени

Информационо-комуникациона технологија

uk a

pr om

Слика 1.3.2. Део радне поршине (Android 6.0.1) 1 – иконе, 2 – Дугме за приступ програмима и подешавањима.

За брз приступ објектима који се не налазе на радној површини користимо пречице (Shortcut). Препознајемо их по малој стрелици у доњем углу иконе (Windows, Linux Ubuntu). Линија послова (Taskbar) налази се на дну екрана. На њој се налази дугме (Start), низ икона за покретање често коришћених програма, иконе програма у којима тренутно радимо, као и иконе за одређена системска подешавања (језичка трака, звук, датум, време...) Кликом на дугме Start, отвара се мени у оквиру кога је могуће пронаћи и покренути програме, као и искључити рачунар. Двокликом на жељени објекат отвара се прозор, правоугаони простор на екрану у коме се извршава неки програм или се приказују подаци. Прозор има насловну линију са приказаним именом програма или документа, као и три дугмета који се налазе у десном углу: дугме за потпуно смањивање прозора и постављање на линију послова , дугме за приказ прозора преко целог екрана и дугме за затварање прозора и прекидање рада . или мањег прозора

2 3

Слика 1.3.3. Радна површина (Linux Ubuntu 14.04) 1 – иконе, 2 – пречице, 3 – прозор, 4 – Дугме Dash има исту функцију као и дугме Start, 5 – линија послова (lancer)

Као што и радни простор у коме радимо волимо да уредимо према свом укусу тако и радно окружење рачунара можемо да подесимо према својим потребама. На следећим страницама научићеш да промениш позадинску слику, прилагодиш карактеристике миша својим потребама и уредиш језичка подешавања. Ова подешавања вршимо у контролној табли, у којој се налази колекција програма намењених различитим подешавањима система. У оперативном систему Windows, контролној табли приступамо кликом на дугме Start, а затим покрећемо Control Panel. У оперативном систему Linux Ubuntu, контролној табли приступамо кликом на дугме Dash и покрећемо System Settings. Контролну таблу (Settings) оперативног система Android . покрећемо из листе апликација Apps

Подешавање радног окружења

Подешавање позадинске слике На сликама које следе приказано је подешавање позадинске слике у оперативним ситемима Windows 10, Linux Ubuntu 14.04 и Android 6.0.1.

Windows 10 Кликни на Start → Settings → Personalization → Background. Отвориће се прозор следећег изгледа:

Позадинскa сликa – подешавања

https://vimeo.com/ 787736063

pr om

Одабиром жељене слике, слика ће постати позадина радне површине

Слика 1.3.4. Подешавање позадинске слике у оперативном систему Windows 10

Linux Ubuntu 14.04

uk a

Кликни на дугме Dash → System Settings → Appearance. Отвориће се прозор следећег изгледа:

Довољно је одабрати неку од слика. Она ће одмах постати позадина радне површине.

Слика 1.3.5. Одабир позадинске слике

Android 6.0.1 Одабери Apps → Settings → Wallpaper → Home screen → Home and lock screen. Eкран ће имати следећи изглед:

Одабиром жељене слике и додиром на дугме Set as Wallpaper, слика ће постати позадина радне површине.

Слика 1.3.6. Одабир позадинске слике 21

Информационо-комуникациона технологија

Подешавање миша

Миш – подешавања

Oсобама које су леворуке веома je тешко да користе миш подешен за дешњаке. У оквиру контролне табле оперативног система могуће је заменити функције левог и десног тастера миша. Такође, могуће је прилагодити брзину двоструког клика којом покрећемо жељене програме.

Windows 10

https://vimeo.com/ 787724425

Кликни на Start → Settings → Devices → Mouse. Отвориће се прозор следећег изгледа:

pr om

Одабиром опције Right прилагођавамо миш потребама леворуких особа.

Слика 1.3.7. Замена функције левог и десног тастера миша

Уз помоћ клизача треба подесити одговарајућу брзину двоструког клика миша.

uk a

Кликни на Start → Settings → Devices → Mouse → Cursor. Отвориће се прозор следећег изгледа:

Слика 1.3.8. Подешавање брзине двоструког клика

Linux Ubuntu 14.04 Кликни на Dash → System Settings → Mouse & Touchpad. Отвориће се прозор у оквиру кога подешавамо основни тастер миша (леви за дешњаке, десни за леворуке), као и брзину двоструког клика.

Слика 1.3.9. Одабир основног тастера миша (леви за дешњаке, десни за леворуке) и подешавање брзине двоструког клика

Подешавање радног окружења

Језичка подешавања Оперативни систем омогућава да тастатуру подесимо на језик и писмо које желимо. Тако, на пример, ако су на тастатури приказана слова енглеског алфабета, а на екрану ће се језик подешен на српски, латиничко писмо, притиском на тастер приказати č.

Windows 10

pr om

Кликни на Start → Settings → Time & Language → Add a language. На слици је приказан поступак додавања српског језика и ћириличног писма:

uk a

Слика 1.3.10. Поступак додавања српског језика и ћириличког писма

Након додавања језика, он ће бити видљив у језичкој траци (енг. Language bar), која се налази у десном делу линије послова. У језичкој траци може бити више језика. Кликом на језик одабираш онј којим желиш да „пишеш”.

Језичкa подешавања

Слика 1.3.11. Језичка трака на линији послова

Linux Ubuntu 14.04 Кликни на Dash → System Settings → Language Support → Install/Remove Languages. Отворио се прозор са листом језика које је могуће додати. Потребно је одабрати нпр. српски језик и кликнути на дугме Apply Changes.

https://vimeo.com/ 787724641

Слика 1.3.12. Поступак додавања српског језика

Информационо-комуникациона технологија

УКРАТКО

◊ Након учитавања графичког оперативног система, на екрану дигиталног уређаја појављује се радна површина (Desktop). ◊ Најважнији графички елементи су: прозор, икона, пречица и линија послова. ◊ У контролној табли оперативног система можеш да подесиш различите параметре, међу којима и позадинску слику радне површине, функције миша и језичка и регионална подешавања.

Питања и задаци:

pr om

1. Како корисник комуницира са дигиталним уређајем у графичком оперативном систему? 2. Како се функције миша прилагођавају леворуким особама? 3. На који начин додајеш (инсталираш) српски латинички и ћирилички распоред тастатуре? 4. Подеси језик на српски, ћириличко писмо. Који знак ће се приказати на екрану притиском на тастер Q? 5. Да ли је икона исто што и пречица? Објасни.

uk a

Осврни се на лекцију Поgешавање раgноĪ окружења и означи кружић на слици која најбоље описује оно што знаш и осећаш.

ТРУДИМ СЕ

Први пут учим овакво нешто. Тешко ми је да схватим све, чак и уз помоћ наставника.

ОВО ЈЕ ЗБУЊУЈУЋЕ

РАЗУМЕМ Разумем градиво. Самостално решавам задатке. Понекад забрљам. Мислим да могу да помогнем другима.

ЊАК ЈА САМ СТРУЧ да Све задатке могу о ор урадим брзо, ск . ке без иједне греш Лако могу да објасним градиво другима.

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

Организација података на рачунару

1.4. ОРГАНИЗАЦИЈА ПОДАТАКА НА РАЧУНАРУ

ГОВОРИЋЕМО О: – потреби да податке организујемо; – начинима организације података; – управљању подацима.

pr om

Дигитални уређај чува податке у датотекама које већина људи зове фајлови (енгл. ﬁle). Важно је да све датотеке паметно распоредимо – организујемо, тако што ћемо их сместити у одговарајуће фасцикле, које се често називају фолдери (енгл. folder). У једној фасцикли могу бити смештене друге фасцикле.

ФАСЦИКЛA

uk a

ФАСЦИКЛA

Слика 1.4.1. Организација података

Фасциклу препознајемо по карактеристичној иконици која личи на картонску фасциклу . Свака фасцикла има своје име. На пример: IKT. Свака датотека има своје име и екстензију (енгл. extension). На пример: ikt.txt, где је ikt име датотеке, а .txt екстензија. Имена датотека и фасцикли не смеју да садрже следеће знакове: • < > : " / \ | ? * у Windows оперативном систему; • ! ” „ ` ; : / \ $ < > ( ) [ ] { } ~ у Linux оперативном систему; • < > : " / \ | ? * у Android оперативном систему.

Информационо-комуникациона технологија

На основу екстензије, можемо да одредимо коју врсту података садржи датотека (слика, текст, видео, звук, презентација, извршни програм...), а често и програм у коме је датотека настала.

ТЕКСТ

СЛИКА

ВИДЕО

ЗВУК

*.exe *.com

*.txt *.rtf *.doc *.docx

*.bmp *.gif *.jpg (.jpeg) *.png

*.mpg *.avi *.wmv

*.wav *.mp3 *.wma *.m4a

ПРОГРАМ

pr om

Слика 1.4.2. Примери неколико врста датотека

uk a

Упиши одговарајуће бројеве у празна поља (1 – фасцикла, 2 – датотека која садржи слику, 3 – датотека која садржи текст, 4 – датотека која садржи презентацију, 5 – датотека која садржи извршни програм).

Капацитет – пространост, количина простора, носивост.

Датотеке заузимају одређени простор у меморији рачунара. Основна одлика меморије је њен капацитет (количина података коју може да запамти). Дигитални уређај смешта податке у блокове величине једног бајта или више бајтова.

1 КB (1 килобајт)

1024 B (1024 бајта)

1 MB (1 мегабајт)

1024 KB (1024 килобајта)

1 GB (1 гигабајт)

1024 MB (1024 мегабајта)

1 TB (1 терабајт)

1024 GB (1024 гигабајта)

Организација података на рачунару

Датотеке и фасцикла на слици имају исто име.

На који начин одређујеш врсту података које датотека садржи? Објасни. Која датотека заузима највише простора у меморији рачунара? На основу чега то закључујеш?

uk a

pr om

Сви оперативни системи садрже неколико основних (системских) фасцикли који се могу користити за организацију података.

Слика 1.4.3. Постојеће фасцикле (Windows, Linux и Android)

Оперативни системи омогућавају организовање података коришћењем програма:

Explorer (Windows)

Files (Linux)

My Files (Android)

Слика 1.4.4. Програми Explorer, Files и My Files 27

Информационо-комуникациона технологија

Креирање фасцикли Пре него што направимо нову фасциклу најпре треба да изаберемо одговарајуће место. Нека то буде радна површина. Најједноставнији начин да направимо нову фасциклу је да кликнемо десним тастером миша и из менија изаберемо опцију Nеw... → Folder. На исти начин можемо да направимо нову фасциклу и у оперативном систему Linux.

pr om

Креирати – створити, стварати.

uk a

Не заборави да именујеш нову фасциклу укуцавањем жељеног назива, и притиском на тастер Enter.

Слика 1.4.5. Креирање нове фасцикле (Windows и Linux)

На доњој слици приказан је поступак креирања нове фасцикле у оперативном систему Android.

Слика 1.4.6. Креирање нове фасцикле (Android)

Организација података на рачунару

Koпирање и премештање датотека и фасцикли Програми за организовање датотека и фасцикли омогућавају њихово копирање и премештање. Ово се може учинити на више начина. Држаћемо се најједноставнијег, који се може применити и на Windows, и на Linux, и на Android.

Премештање датотеке или фасцикле

– одабир једне датотеке/ фасцикле или више њих – десни клик или дужи притисак на жељену датотеку/фасциклу – одабир опције Copy – бирање места (фасцикле) на које желиш да је копираш – десни клик и одабир опције Paste

– одабир једне датотеке/фасцикле или више њих – десни клик или дужи притисак на жељену датотеку/фасциклу – одабир опције Cut – бирање места (фасцикле) на које желиш да је преместиш – десни клик и одабир опције Paste

pr om

Копирање датотеке или фасцикле

Копирати – направити копију, умножити.

uk a

Након акције копирања, одабране датотеке/фасцикле појављују се на два места (у фасцикли из које су копирани и у фасцикли у коју су копирани). За разлику од копирања, након акције премештања, одабране датотеке/фасцикле појављују се само у фасцикли у коју су премештене. Треба имати на уму да, када копирамо или премештамо фасцикле, ми копирамо, односно премештамо и све датотеке у оквиру тих фасцикли.

Датотеке и фасцикле које нису једне поред других бирамо тако што држимо притиснут тастер Ctrl (тастатура), док левим тастером миша кликћемо на жељене датотеке и/или фасцикле.

Ако желимо да изаберемо више датотека или фасцикли које су једне поред других, кликнемо левим тастером миша на прву датотеку/фасциклу у низу и држећи притиснут тастер Shift кликнемо левим тастером миша на последњу датотеку/фасциклу која треба да буде изабрана.

Информационо-комуникациона технологија

Промена имена датотека и фасцикли Десним кликом миша на жељену датотеку или фасциклу и одабиром опције Rename (преименуј) добијамо могућност да укуцамо ново име, које потврђујемо притиском на тастер Enter на тастатури. Код уређаја са Android оперативним системом, дужим додиром (неколико секунди) на жељени фајл и/или фолдер, отвара се мени, у коме бирамо опцију Rename.

Брисање датотека и фасцикли

uk a

pr om

Датотеке/фасцикле бришу се тако што се десним кликом миша означи жељена датотека/фасцикла и одабере опција Delete (Обриши). Корисницима дигиталних уређаја често се дешава да случајно или грешком обришу датотеку или фасциклу. Због оваквог искуства, оперативни системи нуде могућност брисања у два корака: 1. обрисана датотека/фасцикла смешта се у Канту за отпатке – Recycle Bin (Windows), односно Rubbish Bin (Linux). 2. неповратно брисање обавља се у Канти за отпатке, тако што се десним кликом миша означи жељена датотека/фасцикла и одабере се опција Delete. Канта за отпатке дизајнирана је тако да датотеке/фасцикле које се у њој налазе могу бити враћене у фасциклу из које су обрисане. Довољно је да кликнемо на опцију Restore this item (Врати ову ставку) [Windows], односно Restore (Врати) [Linux]. Канту за отпатке можемо да испразнимо (све датотеке и фасцикле неповратно обришемо) кликом на опцију Empty Recycle Bin (Испразни канту за отпатке) [Windows] или Empty (Испразни) [Linux].

Слика 1.4.7. Канта за отпатке (Windows и Linux) При брисању датотека и фасцикли на мобилним уређајима, потребан је додатан , датотеке и фасцикле неповратно се бришу. опрез. Одабиром опције

Проналажење датотека и фасцикли Ма колико добро биле организоване датотеке и фасцикле, дешаваће нам се да заборавимо где се нека од њих налази. У оваквим ситуацијама . Довољно је да у простор треба користити претраживање за претраживање унесемо назив или део назива датотеке/фасцикле и притиснемо тастер Enter. 30

Организација података на рачунару

УКРАТКО

◊ Дигитални уређај чува податке у датотекама. ◊ Датотеке организујемо смештањем у одговарајуће фасцикле. Једна фасцикла може да садржи датотеке и друге фасцикле. ◊ Фасцикла има име. Датотека има име и екстензију. Екстензија означава врсту података који су у датотеци сачувани (слика, текст, видео, звук, презентација, извршни програм...). ◊ За организацију и претраживање података на дигиталном уређају можеш да користиш програме који су део оперативног система: Explorer (Windows), Files (Linux) и My Files (Android). ◊ Датотеке/фасцикле могу да се креирају, бришу, премештају, копирају и преименују.

pr om

Питања и задаци:

uk a

1. Објасни разлику између датотеке и фасцикле. 2. Наведи по једну екстензију за текстуалну, сликовну, аудио и видео датотеку. 3. Објасни разлику између акције копирања и премештања. Након које акције датотеке/фасцикле нестају са једног места, а појављују се на другом? 4. У системској фасцикли Documents/Dokumenti, креирај фасциклу Zgrade mog ĸraja и у њој још пет фасцикли: Sliĸe, Teĸst, Zvuĸ, Video и Prezentacije. 5. Назив фасцикле Zgrade mog ĸraja промени у U mom ĸraju. 6. У фасцикли Sliĸe направи две фасцикле: Moji radovi и Materijali sa CD-a. Креиране фасцикле копирај у фасцикле Teĸst, Zvuĸ, Video и Prezentacije.

Осврни се на лекцију ОрĪанизација поgаTака на рачунару и означи кружић на слици која најбоље описује оно што знаш и осећаш.

ОВО ЈЕ ЗБУЊУЈУЋЕ

ТРУДИМ СЕ

Први пут учим овакво нешто. Тешко ми је да схватим све, чак и уз помоћ наставника.

РАЗУМЕМ Разумем градиво. Самостално решавам задатке. Понекад забрљам. Мислим да могу да помогнем другима.

ЊАК ЈА САМ СТРУЧ да Све задатке могу о ор ск урадим брзо, . ке еш без иједне гр Лако могу да објасним градиво другима.

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

Информационо-комуникациона технологија

Пре него што почнемо да радимо са сликама, текстом, звуком, видео-записима и мултимедијалним презентацијама

Мултимедијалне презентације

Обрада текста

Програм: Gimp 2

Програм: Microsoft Ofﬁce Word

Програм: Microsoft Ofﬁce PowerPoint

Оперативни систем: • Windows

Програм: Libre Ofﬁce Writer

Програм: Libre Ofﬁce Impress

Оперативни систем: • Windows • Linux

Програм и сервис: Google документи

Програм и сервис: Google презентације

Оперативни систем: • Аndroid

uk a

Обрада слике

Оперативни систем: • Windows • Linux

pr om

До сада смо говорили о дигиталним уређајима као машинама. Видели смо како се подешавањем позадинске слике, функција миша, језика и организацијом података може уредити радно окружење на дигиталном уређају. На следећим страницама биће речи о одабраним програмима за рад са сликама, текстом и мултимедијалним презентацијама, као и о томе како се снима звук и видео запис. За рад су одабрани програми који раде у више оперативних система. Изабери програме који одговарају оперативном систему инсталираном на школским рачунарима или твом дигиталном уређају.

Рад са сликама

1.5. РАД СА СЛИКАМА

– појму рачунарска īрафика; – растерској и векторској графици; – основним техникама рада у програму GIMP 2.

pr om

Колико пута се догодило да поцепаш и бациш цртеж зато што су боје погрешне, композиција лоша или је, једноставно, општи утисак незадовољавајући? Дешава ли се слично и твојим другарима? Како се осећаш када схватиш да је тешко поправити погрешно нацртан цртеж? У данашње време, мањи број људи црта. Чешће фотографишу, пре свега мобилним телефоном и користе слике које проналазе на интернету.

ГОВОРИЋЕМО О:

uk a

Према националном истраживању које је 2015. године спровело удружење Професионални фотографи Америке (енгл. Professional Photographers of America), 42% људи старости од 30 до 44 године више не штампа фотографије, нити прави фото-албумe. Они већину својих фотографија чувају искључиво у дигиталној форми.

Композиција – начин повезивања појединих елемената у целину, начин слагања и распоред елемената у сликарском делу.

Крис Вудфорд, британски писац књига из области науке и технологије, запитао се: „Да је Рембрант данас жив, да ли би и даље сликао уљаним бојама на платну или би мирно седео за столом, са руком на мишу, и стварао очаравајућу графику на екрану монитора?”. Рембрант Хармензон ван Рајн (1606–1669) чувени је холандски сликар. Његово најпознатије дело је Ноћна стража. Ово дело можеш да видиш у Музеју „Ријкс” у Амстердаму.

Слике које настају или се приказују уз помоћ дигиталних уређаја називају се рачунарска графика.

Информационо-комуникациона технологија

Постоје два веома различита начина дигиталног записа слика, растерска и векторска графика.

Векторска графика

pr om

Растерска графика

Када користиш програм за креирање векторске графике, ти црташ линије и облике, које затим уклапаш у коначну слику. То је као да црташ кућу уклапајући претходно направљене облике правоугаоника, троугла, квадрата.

uk a

Стварање слике у програму за растерску графику најсличније је сликању на платну или папиру. Растерске слике су најбољи пример слика које су у потпуности направљене од мешавине боја. Фотографије које сликаш фото-апаратом или камером дигиталног уређаја јесу растерске слике.

Растерска графика изграђена је од пиксела. Број пиксела одређује квалитет дигиталне слике. Што је већи број пиксела од којих је сачињена, то је њен квалитет бољи. Када растерску слику увећаваш, ти увећаваш сваки пиксел. Њихов број остаје исти, а слика постаје мутна.

Оригиналан – првобитан, изворан, исконски.

Слика 1.5.1. Приказ оригиналне и увећане растерске графике

Векторска графика сачињена је од објеката (линија и облика). У процесу увећавања векторске слике објекти се поново исцртавају, а слика остаје оштра. Другим речима, векторска графика може бити увећана на било коју величину без губитка квалитета.

Слика 1.5.2. Приказ оригиналне и увећане векторске графике

Рад са сликама

Твој комшија је одлучио да рекламира своју радњу. Закупио је три билборда. Поред тога, он сматра да треба да штампа и летке/флајере. Објасни зашто се одлучио да слику за рекламу направи у програму за векторску графику.

Gimp 2 – инсталација

pr om

Рачунарски програми за обраду слике јесу алати помоћу којих и просечни цртачи могу да стварају и мењају дигиталне слике. Растерском графиком можемо да се бавимо у програмима Gimp, Microsoft Paint и Adobe Photoshop, а векторском у програмима Inkscape, Corel Draw и Adobe Illustrator. Наравно, постоје и други програми исте намене. Овде ћемо се упознати са основним техникама измене дигиталних слика у програму за растерску графику Gimp 2. Овај програм пружа бројне могућности за обраду слике, ради под оперативним системима Windows и Linux, и бесплатан је за преузимање и коришћење. Ако желиш да га инсталираш на кућни рачунар препорука је да посетиш интернет страницу https://www.gimp.org/downloads/ и одатле покренеш инсталацију. Овде неће бити речи о цртању дигиталних слика већ о додатном уређивању слике настале коришћењем фото-апаратом или дигиталним уређајем.

https://vimeo.com/ 762151211

uk a

Да би се дигитална слика додатно уредила биће потребно:

• променити њене димензије, • изменити оријентацију (превртати је – енгл. Flip и/или окретати – енгл. Rotate), • опсецати је (каже се и кроповати – енгл. Crop) и • променити количину меморијског простора који заузима.

Димензија – општи назив за дужину, ширину и висину.

Покрени програм Gimp 2. Кликни на File → Open, а затим одабери слику Svetogorska50.jpg (ова слика се налази на интернет адреси https://bit.ly/RadniMaterijali5, у фасцикли L.1.5. L.1.5.→ →Zgrade Beograda). Beograda Кликни на дугме Open.

Отвореној слици променићемо димензије.

Информационо-комуникациона технологија

Промена димензија слике Димензије слике могу бити изражене на различите начине (бројем пиксела, у центиметрима, милиметрима...). Мењамо их у дијалогу Image → Scale Image.

pr om

Број 4040 означава број пиксела по ширини (енгл. Width) слике, а број 3632 број пиксела по висини (енгл. Height) слике.

Слика 1.5.3. Дијалог Scale Image

1. У дијалогу Scale Image, покушај да утврдиш колике су ширина и висина слике изражене у центиметрима. Мала помоћ: користи падајућу листу .

uk a

2. Промени величину слике тако да буде широка 800 пиксела (у поље Width упиши 800 и притисни тастер Enter). Колика је висина слике ако је ланчић

повезан? _____________

Колика је висина слике ако је ланчић

раскинут? ____________

Мала помоћ: ланчић раскидаш/повезујеш кликом на њега.

Покушај да опишеш функцију ланчића . На часу, подели своје закључке са другарицама, друговима и наставником.

Рад са сликама

Промена оријентације слике Често се дешава да дигитална фотографија није окренута онако како желимо. Оријентацију слике мењамо у дијалогу Image → Transform.

Преврни хоризонтално

Преврни вертикално

Окрени за 90 степени улево

Окрени за 180 степени

uk a

Окрени за 90 степени удесно

pr om

Оригинална слика

Отвори слику KucniBroj50.jpg (ова слика се налази на интернет адреси https://bit. ly/RadniMaterijali5, у фасцикли L.1.5.→ L.1.5. →Zgrade Beograda). Beograda Окрени је за 180 степени, а онда примени неку од горе наведених техника тако да слика изгледа овако:

Опсецање (кроповање) слике Често се дешава да нам није потребна читава дигитална слика, већ само један њен део. Када се нађемо у таквој ситуацији, потребно је применити технику опсецања (кроповања) слике. У програму Gimp 2, слика може да се опсече на више начина. , а онда, држећи • Најједноставније је да изабереш алатку за одсецање притиснут леви тастер миша, развучеш оквир око дела слике који желиш да опсечеш и на тастатури притиснеш тастер Enter.

Информационо-комуникациона технологија

• Други начин је да алатком за селекцију одабереш део слике (1), а затим да примениш акцију Image → Crop to Selection (2).

pr om

На слици Svetogorska50.jpg приказана је зграда на углу Светогорске и Таковске улице у Београду. Ова зграда изузетне лепоте изграђена је 1937. године. На почасном месту, високо на фасади, међу коринтским стубовима и, антиком инспирисаним, киповима, налази се глава свиње. Фасада сликовито говори о духу њеног некадашњег власника, трговца Симе Николића. Он се обогатио тргујући свињама. На јединствен и, признаћеш, духовит начин, одао је захвалност овим животињама.

Слика 1.5.4. Алатке за опсецање слике

uk a

Отвори слику Svetogorska50Detalj.jpg (ова слика се налази на интернет адреси https://bit.ly/RadniMaterijali5, у фасцикли L.1.5.→ L.1.5. →Zgrade Beograda). Опсеци је тако да глава свиње буде у првом плану.

За чување слике користи опцију File  Export Аs  Export.

Слику можеш да чуваш и коришћењем опције File  Save Аs. Слика је тада сачувана у формату .xcf, који можеш да отвориш само у програму Gimp.

Рад са сликама

Одређивање меморијског простора који слика заузима

Наизглед иста слика може да заузме различиту количину меморијског простора дигиталног уређаја. Погледај ове две дигиталне слике:

pr om

Обе су у .jpg формату, али су различитог квалитета. Пажљиво погледај небо. Треба да знаш да квалитетна дигитална слика заузима више меморијског простора од мање квалитетнe.

У програму Gimp 2 отвори слику Svetogorska50Detalj.jpg. k ka50Detalj.jpg.

• Сачувај је (Еxport) под именом Svetogorska50DetaljLQ.jpg k ka50DetaljLQ.jpg

uk a

• Када кликнеш на дугме Export, отвориће се прозор у оквиру кога бираш ниво квалитета слике. • Повуци клизач на вредност 10 (тиме бираш 90% лошији квалитет од оригиналног).

• Сачувај (Еxport) слику у фасциклу Documents  U mom Kraju  SliKe  Moji radovi. У фасцикли Moji radovi, пронађи слике Svetogorska50Detalj.jpg k ka50Detalj.jpg и Svetogorska50DetaljLQ.jpg. k ka50DetaljLQ.jpg. Упореди количину меморије коју заузимају. Која слика заузима више меморијског простора? Објасни због чега.

У данашње време, најчешће се фотографише мобилним уређајима. Чување фотографија искључиво на телефонима и таблетима носи ризик да, због оштећења или губитка уређаја, останемо без опипљиве историје свог живота или живота своје породице. Зато, треба одабрати неколико важних фотографија и одштампати их. Одштампана дигитална фотографија пружиће много радости у годинама које долазе.

Информационо-комуникациона технологија

УКРАТКО ◊ Слике које настају или се приказују уз помоћ дигиталних уређаја називају се рачунарска графика. ◊ Растерска графика изграђена је од пиксела. Увећавањем губи квалитет. ◊ Векторска графика је начин приказивања слике помоћу линија и облика. Увећавањем јој се не смањује квалитет.

◊ Рачунарски програми за обраду слике јесу алати за стварање и мењање дигиталне слике. Неке од техника за обраду (мењање) слике су: промена димензија, промена оријентације, опсецање и смањивање меморијског простора који слика заузима.

pr om

Питања и задаци:

uk a

1. Упореди растерску и векторску графику. Наведи ситуацију у којој је пожељно користити векторску графику. 2. Фотографиши једну стару и једну нову грађевину у свом месту. Након фотографисања, повежи уређај са рачунаром и премести или копирај слике у фасциклу Documents  U mom ĸraju  Sliĸe  Moji radovi. 3. На сачуваним сликама, одабери неки интересантан детаљ. Опсеци (кропуј) слику тако да он буде у првом плану. Сачувај нову слику у фасцикли Documents  U mom ĸraju  Sliĸe  Moji radovi.

Осврни се на лекцију Раg са сликама и означи кружић на слици која најбоље описује оно што знаш и осећаш.

ОВО ЈЕ ЗБУЊУЈУЋЕ

ТРУДИМ СЕ

Први пут учим овакво нешто. Тешко ми је да схватим све, чак и уз помоћ наставника.

РАЗУМЕМ Разумем градиво. Самостално решавам задатке. Понекад забрљам. Мислим да могу да помогнем другима.

ЊАК ЈА САМ СТРУЧ да Све задатке могу о ор ск , зо урадим бр . ке еш гр без иједне да Лако могу објасним градиво другима.

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.