Техника и технологија 7, уџбеник за 7. разред основне школе - Голубовић 2022

Page 1


Др Драган Голубовић Небојша Д. Голубовић

ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА уџбеник за седми разред основне школе

ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко Влаховић

ОДГОВОРНA УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић

РЕЦЕНЗЕНТИ

Снежана Врањеш, дипл. инг. професор технике и технологије, ОШ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин

Др Момчило Вујичић, професор Факултета техничких наука, Чачак

Зоран Јестровић, професор технике и информатике,

ОШ „Вук Караџић”, Чачак

Никола Милошевић, професор технике и информатике,

ОШ „Браћа Вилотијевић”, Краљево

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Тамара Каримановић

ПРЕЛОМ И ДИЗАЈН

Студио INART

ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд

Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./факс: 011/2629 903, 3287 277, 3286 443

Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

ЗА ИЗДАВАЧА

Edukapromo

Др Бошко Влаховић, директор

ШТАМПА

Цицеро, Београд

Издање бр.: 2,

Тираж: 1500

2023. година

37.016:62/69(075.2)

ГОЛУБОВИЋ, Драган, 1947-2021

Техника и технологија : уџбеник за седми разред основне школе / Драган Голубовић, Небојша Д. Голубовић. - Изд. бр. 2. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 167 стр. : илустр. ; 30 cm

Тираж 1.500. - Речник: стр. 162-164.Библиографија: стр. 165. - Регистар.

ISBN 978-86-6013-570-6

1. Голубовић, Небојша Д., 1982- [аутор] COBISS.SR-ID 121954313

© Едука д.о.о. Београд

4.7.

1.3.

(Union Pacific, 1940. год.)

Слика 1.5. САВРЕМЕНЕ

1) електрични воз „Атлантик“ (TGV Atlantique, 1981) са

нормалном брзином од 300 km/h, 2) супер спортски ауто специјалне израде са брзином од 325 km/h (Ферари F40), 3) соларни аутомобил са брзином до 78 km/h (Санрејсер), 4) суперсонични авион „Конкорд” са просечном брзином од 1 200 km/h (Конрад, мaксимална брзина 2 100 km/h)

(Sojourner, 1997), 2) лансирање спејс-шатла у Земљину орбиту (Space Shuttle, 1981, брзина 28 000 km/h), 3) роботизована фабрика, 4) роботска рука

бравар, машински техничар, машински

механизације, техничар аутоматике, техничар медицинске опреме, техничар процесне опреме мехатроничар, техничар мехатронике, техничар CNC машина мехатроничар, техничар CAD/CAM технологија мехатроничар, техничар

обрадом и заваривањем.

Осим знања и вештина које им повећавају шансе да се запос ле одмах по завршетку школовања, без додатних обука и прилагођавања, у профилу заваривача с тичу се знања и вештине за покретање сопственог бизниса.

Образовање у овом профилу траје 3 године.

На С лици 1.7. приказано је радно мес то

заваривање.

ТЕХНИЧАР ЗА РОБОТИКУ

У овом образовном профи лу научићете коришћење рачунара, рад на CNC

машинама и индустријским роботима. Примена робота у производњи је у с талном

порас ту, па је и потражња за овим профи лом све већа.

Edukapromo

Oвај образовни профи л омог ућава обученима да у потпуности: – упознају функционалну с труктуру робота и међусобну пове заност е лемената структуре у целину; – упознају пренос кретања и оптерећења механизама робота током послуживања производних система; – савладају управљање роботима током рада; – стичу основна знања о програмирању рада робота за одређене технолошке процесе; – кроз вежбе науче да програмирају најједноставнијег робота, да раде с а

https://www.muzejnt.rs/

https://sr.wikipedia.org/wiki/Машина

(соларна, хидроенергија, енергија биомасе).

На Сунцу се у свакој секунди маса од 657

ефикасности домаћинства.

https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-energije/

1. Да

2.

стаза за вожњу. Прва два објективна узрока

https://www.blogodak.com/kuca-i-dom/znacaj-ergonomije-za-zdravlje-zaposlenih/ https://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2012/03/04/sta-je-ergonomija/ Edukapromo

1. Какво

2. Анализирајте

Загађивање земљишта представља

промене његових физичких, хемијских и биолошких својстава. Те промене доводе до

смањења плодности и способности за нормално одвијање процеса разлагања чиме се ремети кружење материја у природи. Извори загађивања зем љишта с у сечење шума

и ерозија, пољопривредне хемикалије (пестициди, прекомерна употреба вештачких ђубрива), непрописно одлагање индустријског отпада, депоније, необрађен комунални отпад (канализација), вађење и обрада руда, радиоак тивне материје,

https://www.ekologija.gov.rs/ https://ekolist.org/Edukapromo

саобраћајне транспортне

дизалице, транспортере);

саобраћајнице (друмове, аутопутеве, железничке пруге, реке, пловне канале, морске путеве, ваздухопловне линије и др.; станице, луке, аеродроме и др.; семафоре, сигнализациону аутоматску мрежу); – саобраћајне установе (поште, телеграфе, телефоне,

Edukapromo

– моторна (друмска) возила (мотоцикли,

тролејбуси);

– железничка (шинска) возила (возови са парном, електричном и дизел вучом, шинобуси, трамваји); – бродови (путнички, транспортни за расуте терете и контејнере, комбиновани, специјални, бродови цистерне) и

– авиони (за превоз путника, терета, комбиновани, специјални) и др. Ове транспортне машине

тежње за што једноставнијим и удобнијим

У почетку човек је употребљавао

животиње да носе њега и његова добра.

проналаском точка с творена је и

основа транспортних машина, учињен је цивилизацијски скок, знатно је смањена

вучна сила и с творене с у друге мог ућности – правилнији распоред терета и др. Човек је пос тепено усавршавао точак, додајући му металне обруче, па чак и г уму. Почео је да се употребљава не само на колима

за превоз већ и у воденицама, грнчарским машинама, баштенским бунарима, па све

до м лина. Волани, ротори мотора, елисе, т урбине – све с у то неке врс те точкова.

Потом с у дошли значајни проналасци, као што с у покретни погонски мотори – парне

машине, бензински мотори и дизел мотори, и они који с у омог ућили да се транспортне машине даље усавршавају и достигну онај ниво који ми данас познајемо и користимо.

Слика 2.4. СПОРТСКИ БИЦИКЛ – ДЕЛОВИ И ОПРЕМА: 1) носећи оквир (рам), 2) управљач, 3) точкови, 4) педала, 5) погоски ланчаник, 6) ланчаник на задњем точку, 7) мењач, 8) предња кочница, 9) задња кочница, 10) ручица кочнице, 11) седиште, 12) боца, 13) ручица мењача, 14) ланац

– запремина цилиндра до 50 cm3 и

мотоцикл – запремина од 50

Слика 2.5. МОТОЦИКЛ - ДЕЛОВИ: 1) диск кочнице, 2) виљушка, 3) светло, 4) управљач, 5) резервоар, 6) седиште, 7) стоп-светла и мигавци, 8) ауспух, 9) кочница, 10) амортизери, 11) издувна цев, 12) полуга мењача, 13) карбуратор, 14) цилиндар, 15) рамни носач

Точкови, који се састоје од носача (фелне) и

Edukapromo

за погон на аутомобилу (С лика

1. Шта

саобраћајни систем?

2. Шта се подразумева под спољашњим

3. Који

Конвејери транспортују материјал дуж одређене линије у вертикалном и хоризонталном правцу. На С лици 2.13. показан је део конвејерска линија.

Елеватори су машине за непрекидни транспорт које преносе ситнозрне, расипне и комадне материјале вертикално и косо. Носачи терета прилагођени с у врс ти материјала који транспортују. На С лици 2.14. показан је роторни багер са транспортерима, један од врло с ложених система.

Edukapromo

Edukapromo

га: дизалице, подизачи, транспортери, конвејери и елеватори.

• Основну структуру транспортних средстава чине: носећи

3.1. ОРТОГОНАЛНО И

3.2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ТЕХНИЧКИХ

3.3. ОД ИДЕЈЕ ДО

3.4. КОРИШЋЕЊЕ ФУНКЦИЈА И АЛАТА

3.5. ПРОГРАМСКИ ПАКЕТ ЗА СИМУЛАЦИЈУ MEHANIZMI

3.6. ОСНОВНЕ КОМПОНЕНТЕ ИКТ УРЕЂАЈА

3.7. УПРАВЉАЊЕ И КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊЕМ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНИКЕ И ИНТЕРФЕЈСА

3.8. ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

машиноградњи,

Edukapromo

радионички, монтажни, поруџбени, шематски и др. • За приказ делова на цртежима могу се користити ортогоналне и аксонометријске пројекције (коса, диметријска, изометријска пројекција и централна перспектива).

• У машиноградњи највише се користе цртежи у ортогоналној пројекцији

Ако треба приказати само принцип рада

функционалност ск лопа (кретање), поједини елементи цртају се поједностављено, у облику шеме, уз коришћење потребне симболике. Поред ових најважнијих, могућа су и друга упрошћавања. О детаљима појединих

пуном танком линијом, извученом слободном руком (Слика

Слика 3.11. ПРИМЕР КОРИШЋЕЊА

Edukapromo

то поједини делови имају толико с ложен облик да им се неки детаљи не виде ни у једној пројекцији (нпр. отвори, рупе и др.). Због тога се користе разне врс те замишљених пресека: уздужни, попречни, четвртински, делимични, заокренути и др. (С лике 3.10 – 3.14). Предмет се у пресеку црта тако што се пресеца једном замишљеном равни, па се предњи део одбаци, а ос татак се црта у ортогоналној пројекцији. На тај начин унутрашњост предмета постаје видљива. Да би се знало да је то пресек, одговарајуће површине, шрафирају се танким косим линијама под углом од 45º . Ако је пресеком обухваћено више комада у ск лопу, шрафура једног

комада на целом цртежу мора бити ис та, а другог комада у другом правцу.

Размак шрафуре зависи од величине

пресека, односно комада.

На С лици 3.18. показан је четвртински

пресек у диметрији, а на С лици 3.19. у ортого-

налној пројекцији.

Edukapromo

Edukapromo

https://fractory.com/engineering-drawing-basics/

нове замис ли најчешће прате

фазе: дефинисање задатка – формулисање и скицирање основне идеје, решење извора енергије, избор кретних, преносних и извршних механизама, решење управљања, компоновање конструкције (с труктурирање), решавање спољног облика (дизајнирање), монтажа, испитивање конструкције модела (прототипа), израда завршне техничке документације и

Edukapromo

https://wannabemagazine.com/pet-koraka-od-poslovne-ideje-do-realizacije/

формулисање и скицирање основне идеје, решење извора енергије, избор кретних, преносних и извршних механизама, решење управљања, компоновање конструкције (с труктурирање), решавање спољног облика (дизајнирање), монтажа, испитивање конструкције модела (прототипа), израда завршне техничке документације.

• Пројектом

3D и 2D моделу. Corel DESIGNER има готово исто окружење као Corel DRAW, али је

Edukapromo

Edukapromo

Catia

Corel

Pro/Engineer

MEHANIZMI

MEHANIZMI.

MEHANIZMI

(MechHelp – Mehanizmi pomoć),

(MQ Editor – Pitanja pregled)

Edukapromo

(QE Help – Pitanja korišćenje).

неопходних за градњу машина.

• Он даје податке за

кретања, праћење преноса оптерећења (сила и момената)

1.

3.

подсистемом који служи

се у рачунару чувају на хард-диску рачунара, а ван рачунара можемо их чувати на CD

дисковима, екстерним хард-дисковима, меморијским картицама, као и на USB-у. Све јединице рачунарског система повезане су системом веза (интерфејсом). Поред тога, интерфејс је и веза која служи за пренос информација између рачунара и периферних уређаја. Размена информација са спољним уређајима врши се при-

кључивањем преко дигиталних прикључница – портова. На Слици 3.42. показани су стандардни портови PC рачунара и то:

• game порт: прикључују се џојстици за игрице, музички инструменти и др. (1);

• аудио конектор: на који се могу прикључити аудио и видео уређаји (2);

• паралелни порт: ознака LPT1 и LPT2, прикључује се штампач, двосмерна комуникација, погодан за прикључак спољњег уређаја (3);

• серијски порт: ознака COM1 и COM2, прикључују се: миш, тастатура, модем, једносмерна комуникација (4);

• прикључак за мрежу (5);

• USB порт: за све уређаје, врло брз USB 3.0 Gb/s до 4,8 Gb/s , порт велике брзине (6);

• конектор за миш (7);

• конектор за тастатуру (8).

Infra Red

РАЧУНАР

Слика 3.42. ПОРТОВИ PC РАЧУНАРА: 1) Game порт, 2) аудио-конектори, 3) паралелни порт, 4) серијски порт, 5) мрежни конектор, 6) USB порт, 7) конектор за миш, 8) конектор за тастатуру

Слика 3. 43. ЛАПТОП

у Vi-Fi и Bluetooth бежичном преносу сигнала. То је сада читав рачунар са великим могућностима и није више само мобилан па је зато

назван паметни телефон, Слика 3.44. Данас се преко овог телефона може управљати читавим системима (напр. паметном кућом).

4 Gb радне меморије (меморија је у сталном порасту) и

до 128 Gb

меморије. Бежично повезивање омогућено је преко WiFi мреже ради интернет конекције, а неки таблети поседују и Bluetooth ради повезивања са периферним уређајима. Такође могу имати са предње и задње стране камере за фотографисање и снимање видео-записа. Присутна је велика примена таблета код деце, а посебно у едукацији у школама.

прикључница – портова, најчешће: game портa, аудио-конектора, паралелних портова (ознака LPT1 и LPT), серијских портова (ознака COM1 и COM2), USB порта, конектора за миш, конектора за тастатуру. У новије време користе се везе и портови: Fire Wire порт, Infra Red (инфрацрвени) порт, Bluetooth (блутут) порт, Wi-Fi (Wireless-Fidelity), тј. бежична интернет мрежа.

• Лаптоп јесте рачунар релативно малих димензија

• Таблет

3.

Edukapromo

Слика 3.48. УПРАВЉАЊЕ ЏОЈСТИКОМ / РУЧНИМ ПРЕКИДАЧЕМ МОГУЋИ ПРАВЦИ/СМЕРОВИ КРЕТАЊА МОДЕЛА: Н – напред, Р – назад

трополна прекидача.

реализацији

Edukapromo

( .., 32, 16, 8, 4, 2, 1)

000,

1.

2. Који је задатак А/D конвектора?

3. Где се дигитана информација претвара у аналогну?

4. Где се најчешће прикључује интерфејс?

5. К ако PC рачунар комуницира са спољашњим дигиталним,

аналогним уређајима?

6. У чему је разлика између управљања са повратном спрегом

7. На ком принципу се остварује управљање мини-роботима и вашим моделима, тачније по којој спрези?

Шта је онда вештачка интелигенција? Вештачка интелигенција је област рачунарства

као што су препознавање објеката, разумевање говора, доношење

на новонастале околности. Дакле, интелигенција је способност прикупљања, обрађивања, мењања и проширивања употребе информација ради решавања проблема. Могућност апстрактног и логичног размишљања, разумевања, самосвести, способности учења, резоновања, планирања, креативног и критичког размишљања неке су од одлика интелигенције. Слика 3.55. Ако људи користе информације и разум

Слика 3.56. ENIAC Први електронски дигитални

компјутер опште намене из 1949. године.

Слика 3.57 IBM Blue Gene/P један од најмоћнијих суперкомпјутера данашњице

Овај изванредни напредак рачунарске технике, а

као што су роботика, мехатроника, телекомуникације

(повезани семафори размењују податке

себе ради синхронизације свог рада), у регулисању паркирања (обавештавањем о најближем паркинг-месту), у аутоматизованом уличном осветљењу

у контролисању нивоа загађења и буке. На интернету – вештачка интелигенција је нашла своју примену у мапама и навигацији, интернет претраживању и препорукама, чет бот (chatbot) програмима који

корисником, на друштвеним мрежама, у борби против спамова (нежељене

Edukapromo

• 1904.

• 1906.

• 1923.

• 1946.

• 1950. Први колор телевизор.

• 1950. Алан Туринг поставља

• 1953. Машине за вантелесни крвоток у медицини (мењају рад срца и плућа).

• 1955. Развој оптичког влакна.

• 1958. Џек Килби прави прво интегрисано коло.

• 1958. Ултразвук у употреби за праћење развоја беба.

• 1959. Први комерцијални апарат за фотокопирање.

• 1960. Развијен први ласер.

• 1961. Први пренос телевизијског програма уживо уз помоћ сателита.

• 1962. Први микрочип или интегрисано коло у масовној производњи.

• 1963. Представљена аудио-касета.

• 1965. Значајан напредак у развоју холограма1970. Флопи-диск за рачунаре.

машина.

• 1971. Произведена прва централна процесорска јединица (CPU) у облику микрочипа.

• 1972. Прва рачунарска игрица.

• 1975. Први комерцијални равни екран од течног кристала (LCD – Liquid Crystal Display).

• 1979. Први вокмен.

• 1981. Представљена је прва верзија

рачунара (PC-ја).

• 1982. Аудио CD, компакт-диск, појављује се у продаји.

• 1984. Направљен камкордер.

• 1987. DAT (Digital Audio Tape) – дигитална аудио-трака.

• 1988. Ласерске машине за фотокопирање у боји; прве верзије мобилних телефона.

• 1989. Gameboy – рана ручна конзола за видео-игрице.

• 1994. Интернет користи преко тридесет милиона људи.

• 1995. Усвојен је стандардни DVD формат.

• 1996. Sony Playstation 1 игрице се појављују на тржишту.

• 1997. ИБМ-ов (IBM) суперкомпјутер Deep Blue побеђује светског

• 1998. Компанија Apple представља рачунаре IMac.

• 2000. DVD почиње да се продаје у комерцијалним

• 2005. Започета практична примена 3Д штампача

• 2006. Blue

• 2007. Представљен Epl

• 2016.

4.1.

4.2.

4.3.

4.4.

4.5.

4.6. ПРОИЗВОДНЕ МАШИНЕ

4.7. РОБОТИКА

4.8.

4.9.

Зашто су баш роботи

Упознаћете и производне машине (машине алатке) које

https://www.energetskiportal.rs/energetska-efikasnost/ http://www.nvoplant.rs/programi/zastita-zivotne-sredine/

• Угроженост

условима

3. Које

5. Шта

6. Шта

нас таје угљен-моноксид који одузима кисеоник из руде, стварајући на тај начин сирово гвожђе.

Даљом прерадом сировог гвожђа у пећима, и уз

одређене додатке и контролисање удела угљеника, добијају се ливено гвожђе и челик.

Ливено гвожђе (има 2,6–3,8% C ) добија се у куполним пећима, лако се лије и користи се за ливење плоча, постоља машина, лежишта, зупчаника и др. Челик (има мање од 2,14% C ) добија се у специјалним лонцима пречишћавањем сировог гвожђа уз додатке одређених легирајућих елемената (Cr, Ni, Mo итд.). Користи се у облику плоча, лимова, гредица, профила и сл.

Растопљени

Механичка својства метала и лег ура посебно с у значајна, а обухватају: чврс тоћу, тврдоћу, еластичност, жилавост итд. Механичка својства неких материјала (нарочито челика) мог у се мењати разним пос тупцима (деформација, термичка обрада и с л.), али најчешће само у одређеном површинском слоју.

Чврстоћа подразумева отпор материјала на деловање спољашњих сила које нас тоје да изазову промену облика. Специфична сила отпора материјала (напон) изражава се односом силе и површине и изражава се у паскалима (1 Pa = N/m2). При раду машина њихови делови се оптерећују, услед чега се материјал напреже.

МЕТАЛА У школској збирци материјала анализирајте узорке

материјале и радионичку с тегу, упоредите нека механичка својства

• Челик се производи у конвекторима пречишћавањем

носаче, елементе преносних

бродова, дизалица, израду разних алата.

• У машиноградњи је значајна примена и

ура и то: бакра, олова, цинка, калаја и др. (тешки обојени метали) и алуминијума, магнезијума, титана и др. (лаки обојени метали).

• Метале карактеришу њихова физичка, хемијска,

• Механичка својства метала и лег ура посебно с у значајна, а обухватају:

еластичност, пластичност, жилавост итд. • У машиноградњи

1.

2.

3. Шта су конструкциони угљенични челици?

4. Које су карактеристике бакра? Где се примењује?

5. Шта је месинг? Где се примењује?

6. Шта је бронза? Где се примењује?

7. Шта је дуралуминијум?

8. Шта су деривати нафте? Где се користе?

9. Набројте врсте гасовитих горива.

10. Где се користи уран?

11. Шта су физичка, а шта механичка својства

12. Шта карактерише чврстоћу метала?

13. Која је разлика између еластичности и пластичности?

14. Шта је композитни материјал?

15. Који се још савремени материјали користе у техници?

треба сабрати са 0,5 mm (нпр. 7,89 mm на

манипулише само преко чегртаљке (3), јер се тако постиже одређена прецизност. За контролисање углова користе се

Edukapromo

ласерски даљиномер, електронски микроскоп и др.

• За мерење углова користе се угломери који могу бити универзални или оптички.

• За контролисање углова користе се угаоници (најчешће под правим углом од 90o).

• Маса је апсолутна величина и ис та је у целокупном универзуму

1. Шта представља мерење неке величине?

2. Каква је разлика између контроле и мерења?

3. Наведите мерна средства за мерење дужине.

4. Како се користи нонијус?

5. Који

6. На ком принципу функционишу

9. Шта је динамометар?

10. Како се мери момент силе?

11. Како се све може мерити време?

12. Зашто је мерење значајно у техници?

Edukapromo

Слика 4.17. ТЕСТЕРИСАЊЕ: зуби тестере подешеног угла резања

Слика 4.18. БУШЕЊЕ: начин рада: 1) главно, 2) помоћно кретање алата

Edukapromo

Слика 4.19. РЕНДИСАЊЕ: начин рада, 1) стругарски нож − помоћно наизменично кретање, 2) радни предмет изводи транслаторно главно кретање (заједно са радним столом)

Edukapromo

Слика 4.24. КОВАЊЕ: 1) принцип, 2) отковак

Слика 4.25. ИСТИСКИВАЊЕ:

4.27.

Edukapromo

Слика 4.28. ВАЉАЊЕ ЛИМА

1. Шта

2. Који

3. Набројте

4. Наведите

5. Наведите

6. Како

7. Каква

8. Зашто

9. Зашто турпију и тестеру треба притискати само у једном смеру?

10. Зашто је погрешан назив спирална бургија?

11. Каква је разлика између бушења дрвета и метала?

12. Објасните функцију граничника на машинама.

14. Зашто је неопходан минималан размак између наслона и брусне плоче?

15. Које облике машинске обраде метала скидањем струготине

16. Опишите

силе сразмерно односу

хидрауличне пресе, хидрауличне

4.8).

целине могу чинити

спадају: – завртњи са наврткама; – клинови; – закивци и – везе остварене заваривањем, лемљењем и пресовањем.

Слика 4.39. СПАЈАЊЕ ЗАВРТЊИМА: а) завртањ са навртком (1 – завртањ, 2 – навртка, 3 – подметач, 4 и 5 – спојни елемент), б) голи завртањ, в) завртањ са навртком који се користи у монтажи модела

Edukapromo

Основни елементи за везу су завртањ и навртка, Слика

да су спојеви лимова извођени закивањем. Да ли знате зашто

машина

Edukapromo

Слика 4.50. ФРИКЦИОНИ ПРЕНОСНИК: 1) погонско вратило, 2) гоњено вратило (n – број обртаја у минуту)

Слика 4.51. СПРЕЗАЊЕ ЗУПЧАНИКА: a) принцип спрезања, б) димензије зупчаника (z – број зуба, n – број обртаја, D – пречник)

Edukapromo

сложено кретање) и пренос оптерећења (силе, моменти,

јесу: полуга, стрма раван, клин, точак, котур, котураче,

и др.

1.

2.

3.

4.

остварује пужним преносником; која је његова посебна карактеристика?

5. Објасните

6.

7.

8.

искључиво се

на машинама које се називају стругови, а као алати служе разни облици стругар-

ножева. Док предмет обраде ротира (n), ножеви се померају уздужно (s) и попречно. Понекад је постављено више различитих

Слика 4.60.

Edukapromo

рендисаљка, глодалица, брусилица, преса и др.

Прва фаза развоја производних машина састојала се у аутоматизацији применом разних додатних уређаја, када се добило на динамици и квалитету. У почетку вршено је физичко програмирање

стема за програмирање CAD/CАM тако

1.

2.

3.

4.

су у Фордовим фабрикама у САД (1954) и они су омогућили про-

грамирани пренос делова (изум Џ. Девола). У другој половини XX века, роботи су се развијали у индустријски развијеним

Edukapromo

ход електромагнета, ход цилиндра и др.);

• трајање одређеног

ра, пнеуматских

https://www.youtube.com/watch?v=7OUbywpafn4&list=TLPQMDMwOTIwMjC5-9K45pVF

чини „мозак” робота (обично је то рачунар).

• Конструисање савремених робота подразумева решавање механике робота, система управљања, роботских чула, роботског вођења и вештачке интелигенције.

• Индустријски робот је програмибилни систем

могућности

1.

2.

кретање и

пренесе силу F која износи: F = p ∙ A ,

где је p [Pa] притисак течности, а површина клипа A [m2] (Слика 4.73.д). Овде се притисна (потенцијална) енергија течности претвара у механичку енергију кретања.

Edukapromo

Хидраулични цилиндри имају веома широку примену (Слика 4.74): – код транслаторних померања у механизмима и

(Слика 4.75.а).

У

(1769).

Edukapromo

Edukapromo

И ПРОПУЛЗОРИ

Гасна турбина спада у моторе са унутрашњим сагоревањем. За обављање механичког рада користе се гасови, добијени сагоревањем у самој турбини, или

процеси (електрична), простирање светлости (светлосна),

у природи. • Основни извори енергије који се користе (изузев

ресурса: необновљиве изворе

енергије – угљенисани фосили (угаљ, земни гас и нафта), минерали (уранијумове руде); обновљиве изворе енергије – вода (реке, водопади, мора, језера), ветар (струјање ветра), мишићи (мишићна енергија).

• Због ограничених расположивих количина природне енергије на Земљи, енергија се мора трошити рационално и тежити да се што више користе њени обновљиви извори.

• Важан начин коришћења енергије јесте

• У хидрауличне моторе спадају хидраулични цилиндри,

Франсисова и Капланова).

• У топлотне моторе спадају мотори

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Edukapromo

5.1.

5.2.

5.3.

Сада сте своје знање

– дефинисање задатка;

– избор носеће структуре;

– решење извора енергије, односно погона;

– избор кретних, преносних и извршних механизама;

– управљање;

– компоновање конструкције;

– одређивање спољног облика и технологије обраде;

– монтажа;

– испитивање конструкције или модела;

– израда техничке документације.

– намену или коришћење;

– услове рада и радну средину;

– функцију;

– материјал;

– облик;

– стандарде;

– безбедност у раду;

– начин и могућност израде;

– склапање, расклапање и руковање;

– транспорт

– економске услове.

ИЗБОР НОСеЋе

центар или осу симетрије облика);

• динамичност (нема центар

, чиме се обезбеђује сигурност рада у односу на темељ; – раздвојивост веза механизама, које могу бити раздвојиве,

Edukapromo

1.

2.

3.

4.

6.

Edukapromo

3.

4. Израда претпројекта за модел. Сачините

сепецификације

5. Спецификација

6.

7.

8.

9.

Edukapromo

9.

назив модела;

израде, тестирање и др.);

– економске параметре модела (трошкови и вредност модела);

мини-презентацију

2.

3.

изради се план монтаже модела;

изврши се склапање (монтажа) модела;

– изврше се потребна испитивања, тестови и пробе;

– демонстрирају се функционалност и рад модела;

– анализирају се остварене карактеристике модела са оценом успешности;

– предвиди се могућност измена и побољшања модела; – на крају се сачини коначна техничка документација, афирмише и пласира модел на тржишту.

• Предузетнички концепт садржи три

1.

2. производњу производа и

3. афирмацију и пласирање производа на

АКСИЈАЛНО – у правцу осе, уздужно.

АКСОНОМЕТРИЈА – начин просторног приказивања предмета.

АКЦЕЛЕРАТОР – уређај у коме се изазивају судари атома за разбијање атомског језгра.

АЛАТНА МАШИНА – машина на којој се врши обрада радног предмета уз помоћ одређеног типа алата.

АЛТЕРНАТИВА – друга могућност, замена.

АНАЛОГИЈА – сличност по неким особинама, упоређење.

АТОМСКИ ЧАСОВНИК – користи микроталасни

осцилатор (maser) подешен изменама енергије елемената као што су цезијум, рубидијум или

водоник; то је најпрецизнији часовник; aтомски сатови који користе цезијум данас се користе као званични мериоци јединица времена.

АУТОМАТИЗАЦИЈА – функционисање без људске помоћи (машине и др.).

АУТПУТ – излаз (енгл. output, излазна информација).

AUTOCAD – један од најпознатијих софтвера за

пројектовање уз помоћ рачунара.

AUTODESK INVENTOR – рачунарски програм за тродимензионално пројектовање и техничко

конструисање.

БИТ – једно слово бинарног језика (има их само

два: 0 и 1) чијим се комбинацијама саставља ин-

формација у рачунарству и дигиталним комуникацијама.

БРЗИНА – мера промене положаја у времену и

мери се у m/s.

у присуству кисеоника или оксидатора, при чему ослобађа топлотну енергију.

ГРАВИТАЦИЈА – сила којом се, у простору, тела

привлаче.

ДЕРИВАТИ – хемијска једињења изведена из другог једињења.

Edukapromo

ВАЉАЊЕ – обртање ваљака око осе, појединачно ваљање пута или у паровима лима. ВАНКЕЛОВ

ДЕТАЉНИ (РАДИОНИЧКИ) ЦРТЕЖ – приказује увек само један предмет, односно део, са свим

ДЕФИНИСАТИ

појма.

ДИНАМОМЕТАР – мерни инструмент за мерење интензитета силе (момента);

траке, при деловању силе.

ДИФЕРЕНЦИЈА – разлика.

ЕКОЛОГИЈА – наука

средине на њих и заштиту природе од штетних утицаја.

ЕЛАСТИЧНОСТ – особина која исказује способност материјала

ЕЛЕКТРИЧНИ ЧАСОВНИК – инструмент који показује време и који синхроним

од 1/100 до 1/1000 милиметара, у зависности од квалитета уређаја.

МОДЕЛ – представљање система, уређаја или процеса у математичком облику или у одређеној сразмери у односу на природно стање.

МОМЕНТ СИЛЕ – или обртни момент, у механици

обртног (ротационог) кретања игра улогу која је једнака улози силе код праволинијског (транслационог) кретања, односно он изазива промене у

обртном кретању тела.

МОНТАЖА – састављање техничких конструкција.

НАПРЕЗАЊЕ – у механици, унутрашње силе којима се тело супротставља спољашњем оптерећењу.

НЕУТРОН – део језгра атома, ненаелектрисана честица.

НОНИЈУС – кљунасто мерило или шублер, ручни мерни алат за разна прецизна мерења спољних и унутрашњих дужина, тачности 1/10 и 1/20 mm.

НОРМА – утврђена мера количине рада, начело, правило.

НОСЕЋА СТРУКТУРА – носећи и потпорни елементи неке конструкције или машине.

НУКЛЕАРНА ЕЛЕКТРАНА – електрана која користи водену пару добијену помоћу топлоте остварене у

нуклеарном реактору.

НУКЛЕАРНА ФИСИЈА – ланчано цепање атома када се ослобађа велика количина топлоте.

НУКЛЕАРНИ РЕАКТОР – или атомски реактор, јесте

ПНЕУМАТСКИ

ваздуха или гасова.

ПОВРАТНА СПРЕГА – део система аутоматског управљања затворене структуре.

ПОГОН – покретачки елемент система.

ПРЕВЕНТИВА – предупређивање, мере спречавања, заштита.

ПРЕНОСНИК – елемент за пренос

кретања између елемената

ПРИРОДА

Pro/ENGINEER

резањем на некој алатној машини.

се

РАЦИОНАЛАН – разуман, целисходан, у производњи економичан.

узајамног дејства између два тела.

СИНТЕТИЧКИ

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – сређивање по одређеним начелима.

СКИЦА – цртеж који је нацртан обично слободном руком.

СКЛОПНИ ЦРТЕЖ – показује састав и међусобну повезаност појединих делова (начин склапања и структуру склопа); често се цртају и подсклопови који обухватају мање целине склопа.

СНАГА – извршени рад у јединици времена или промена енергије у јединици времена.

СПЕЦИФИКАЦИЈА – списак појединачних предмета једне целине.

СТАНДАРДИ – технички прописи за уједначавање

величине, облика, квалитета, начина приказивања

итд. (СРПС – Српски Стандарди, ISO и др.).

СТЕПЕНИ СЛОБОДЕ – број независних координата

које у потпуности одређују положај и оријентацију

неког тела у простору.

SOLID WORKS – рачунарски програм за тродимен-

зионално пројектовање и техничко конструисање.

ТВРДОЋА – способност материјала да се одупре дејству спољашње силе која је последица контакта са неким другим мекшим или тврђим предметом. ТЕНДЕНЦИЈА – стремљење у одређеном правцу.

– ротациона машина која помоћу струје флуида (ваздуха, водене паре или неког другог гаса) претвара хемијску или унутрашњу енергију флуида у механички рад.

УГЛОМЕР – инструмент који се користи за мерење углова.

Edukapromo

– топлотни.

(енгл. Universal Serial Bus – универзална серијска магистрала) – спољашњи прикључак за разне периферне уређаје (штампач, миш, тастатуру, дигиталну камеру, модем итд.); карактерише га велика брзина и једноставност прикључења. ФАЈЛ – датотека (енгл.

ФЛЕКСИБИЛНИ СИСТЕМИ

ХАБАЊЕ

ХИДРАУЛИЧНО – када се за рад

дејство течности под притиском. Hi−Tech ИНДУСТИЈА – успоставља чврсту везу науке и производње да би се постигли што бољи резултати у пракси.

CATIA (енгл. Computer Aided Three-Dimensional Interactive Application; српски – рачунарски вођена тродимензионална интерактивна примена) – рачунарски програм за тродимензионално пројектовање и техничко конструисање.

COREL DESIGNER – технички оријентисан програм за уређивање векторске графике.

(или сат) – инструмент

[4]

[5]

[6] Икар Антоан, Шта знам о науци, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1986.

[7] Лапчевић Зоран, Техничко и информатичко образовање за 5. разред, Едука, Београд, 2018.

[8] Лапчевић Зоран, Техничко и информатичко образовање за 6. разред, Едука, Београд, 2010.

[9] Лот Фернанд, Дечије свезнање: Велика открића и проналасци, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1986.

[10] Попов Слободан и Петровић Марина, Техничко

2002.

,

за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

[11] Попов Слободан и Тешан Тања, Техничко и информатичко образовање за 6. разред

уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

[12] *** Наука и техника младима: Електротехника, Машинство, Енергетика, Кибернетика и аутоматика, Радиотехника, Микрорачунари, Конструкторство и проналазаштво, Научнотехничко стваралаштво младих Србије, Београд, 2002.

[13] *** Еnciklopedia Enkarta, Microsoft Corporation, електронско издање, 1999.

[14] *** The Kingfisher Children’s Encyсlopedia, Велика енциклопедија света, Змај, Нови Сад, 2002.

[15] Bright Michel, Burnie David, Constable Tamsin, Simons Paul, Hiljadu čuda prirode, Mladinska knjiga, Beograd, 2006.

[16] Parker Steve, Wiliams Brian, Question & Answer Encyclopedia, Emiles Kelly Publishig Ltd, Essex, 2004.

[17] Сајтови:

http://www.google.rs http://www.muzejnt.rs http://www.planeta.rs http://energetika.ibn.com http://www.hobbyvista.com http://www.all-model.com http://www.itn.sanu.ac.rs http://www.pronalazac.org http://www.mfkg.rs http://www.solidworkslaunch.com http://www.polj.uns.ac.rs http://www.vokabular.org ttp://www.samsvojmajstor.com

Edukapromo

http://www.cent.mas.bg.ac.rs http://www.metalurgija.org.rs http://www.duzs.org.rs http://www.izvorienergije.com http://www.alwayshobbies.com http://www.svastara.com http://www.internetmodeler.com http://ldd.lego.com/download/default.aspx http://www.focuseducational.com/category/ design- technology/2 http://www.focuseducational.com/product/designtechnology-mechanisms/38 http://www.corel.com/servlet/Satellite/eu/en/ Content/1150905725000

А

аксонометрија 4, 40, 42, 43, 65, 158

алат 4, 6, 7, 22, 39, 57, 58, 59, 64, 69, 93, 107, 109, 112, 114, 116, 119, 120, 126, 127, 128, 129, 130, 140, 141, 144, 146, 147, 150, 152, 154, 155, 156, 160, 162, 163, 164, 165, 166

алтернативни извори енергије 17, 18, 144

анимација 8, 42, 66, 68, 142, 164

атомски часовник 105, 162

A/D претварач 79, 81

AutoCAD 55, 58, 65, 162

Autodesk Invertor 55, 65

В

вештачка интелигенција 82, 83, 84, 85, 131, 135

вратило 116, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 139, 140, 141, 142, 162, 163, 164

време електрификације 11

Г

гвожђе 94, 99, 162, 165

горива 5, 16, 33, 89, 95, 96, 99, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 162

Д

детаљни (радионички) цртеж 43, 162

дефинисање задатка 6, 52, 57, 146, 147, 154

дигитални сигнал 74, 75, 79, 82

дизајнирање 8, 13, 21, 52, 57, 64, 69, 154

дизалице 8, 35, 36, 38, 115, 117, 137, 147, 152, 153

дизел-мотор 140, 142, 143

динамометар 105, 162

доба електронике 11

друмска возила 29

D/A претварач 79, 81

Е

еластичност 29, 97, 99, 162

електронски часовник 105

енергетски извори 144

енергија 3, 9, 10, 12, 16, 17, 18, 19, 24, 25, 52, 57, 71, 89, 96, 115, 125, 126, 136, 137, 138, 139, 140, 142, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 154, 162, 164, 165

Ж

железница 140

З

К

кибернетика 166

кинематски парови 114, 132

клип 10, 20, 23, 25, 34, 58, 60, 63, 64, 66, 68, 106, 107, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 120, 132, 133, 124, 125, 132, 136, 139, 140, 141, 142

клипњача 123, 124, 139, 141

коленасто вратило 125, 141, 142

композит 98, 99, 150

компоновање 6, 52, 57, 146, 147, 150, 154

конструисање 13, 58, 65, 87, 88, 135, 147, 154, 160, 162, 164, 165

котирање 44, 45, 46, 51, 60

кретање 5, 8, 12, 28, 44, 66, 68, 75, 81, 107, 113, 114, 115, 116, 117, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 130, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 142, 143, 144, 146, 148, 149, 150, 151, 153, 154, 156, 157, 158, 159, 160, 163, 164, 165

Л

ланчаник 30, 66, 113, 123, 124, 125

легуре 5, 87, 93, 94,95, 97, 99, 163, 165

М

мазива 30, 95, 96, 99, 119, 141, 142

Edukapromo

маса 5, 15, 101, 102, 116, 121, 122, 125, 129, 130, 140, 144, 145, 146, 150, 164, 165

материја 5, 8, 15, 24, 47, 66, 87, 88, 89, 93,95, 97, 98, 100, 106, 115, 116, 117, 123, 124, 126, 127, 128, 130, 135, 138, 139, 143, 144, 146, 147, 148, 149, 150, 153, 155, 156, 157, 160, 161, 162, 163, 164, 165

машина 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 17, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 27, 28, 34, 35, 36, 38, 39, 40, 43, 44, 48, 51, 52, 55, 58, 62, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 74, 75, 77, 80, 86, 87, 88, 93, 94, 95, 97, 99, 101, 102, 103, 106, 108, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 144, 145, 146, 147, 148, 150, 152, 154, 155, 156, 157, 160, 162, 163, 164, 165, 166

машиноградња 39, 40, 43, 93, 126

машински материјали 5, 87, 93

мењач 23, 28, 29, 30, 31, 69, 120, 121, 122, 124, 125, 131, 133

мере заштите на раду 5, 106, 111

мерило са нонијусом 101, 105

мерна трака 105, 162

завртањ 117, 118, 125, 159

зглобови 21, 135

зупчаник 44, 66, 68, 115, 116, 119, 120, 121, 122, 124, 125, 127

И

извршни 6, 52, 57, 133, 137, 147, 149, 150, 154

индустријске револуције 11, 15

индустријски роботи 131

интерфејс 4, 8, 39, 69, 70, 72, 73, 74, 75, 80, 81, 86, 133, 134, 153, 157, 159, 160, 164, 166

механизам 3, 5, 8, 9, 10, 12, 15, 29, 30, 31, 33, 44, 55, 57, 66, 67, 68, 87, 88, 113, 115, 116, 117, 124, 125, 133, 136, 139, 141, 142, 146, 147, 148, 150, 151, 152, 154, 165

моделовање 6, 8, 87, 131, 133, 146, 147, 148, 150, 152, 153, 154, 155, 156, 160, 161

момент 5, 12, 66, 68, 87, 88, 101, 102, 103, 105, 115, 119, 120, 124, 125, 142, 162, 163, 164

монтажа 6, 11, 40, 43, 52, 57, 117, 146, 147, 151, 154, 155, 157, 161, 163

Н

напрезање 97, 99, 116, 124, 125, 163

носећа структура 147, 148, 149, 154, 161

О

облици енергије 16, 144

обновљиви извори енергије 144

обрада деформацијом 108, 159

oбрада метала скидањем струготине 144

оптерећење 5, 8, 12, 24, 66, 68, 102, 113, 116, 117, 119, 120, 122, 123, 124, 125, 132, 137, 149, 163, 164

организација рада 55

ортогонална пројекција 4, 40, 41, 42, 43, 48, 58, 65, 163, 164

осовина 75, 81, 119, 124, 125, 139, 141, 157, 159, 163, 164

осцилације 124, 163, 165

ото мотор 141

П

паралелни порт 4, 70, 72, 77, 78, 79, 86, 163, 164

погон 6, 8, 11, 12, 14, 29, 30, 33, 39, 43, 55, 58, 60, 65, 70, 73, 75, 80, 87, 93, 113, 115, 119, 120, 122, 124, 126, 128, 129, 132, 133, 135, 136, 137, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 146, 147, 148, 150, 153, 154, 155, 156, 157, 159, 160, 164

погон робота 6, 132, 135

презентација 7, 64, 65, 68, 76, 155, 160, 163, 164

преносник 29, 31, 52, 57, 66, 67, 68, 99, 113, 115, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 132, 147, 149, 154, 164

пресек 4, 40, 44, 45, 46, 48, 49, 51, 89, 125, 163, 164

природа 5, 8, 10, 15, 18, 21, 23, 24, 26, 51, 89, 90, 91, 113, 144, 162, 163, 164, 165

производне машине 5, 8, 13, 58, 87, 126, 128, 130

пропулзори 142, 143, 144, 145

простор 4, 12, 15, 19, 20, 23, 33, 39, 40, 43, 58, 60, 65, 89, 120, 132, 144, 150, 162, 164

прототип 52, 57, 128, 129, 151, 152, 164

професија 3, 13, 164

ProEngineer 55, 58, 65, 164

Р

радни предмет 51, 105, 111, 131, 132, 166, 168

рационално коришћење енергије 148

рачунарска симулација 158

редуктор 119, 120, 121, 125, 132, 148, 149, 153, 157, 159

сила 5, 12, 55, 66, 68, 89, 95, 101, 102, 103, 106, 107, 113, 114, 115, 119, 124, 125, 126, 127, 128, 130, 136, 137, 138, 141, 144, 162, 163, 164

скица 40, 43, 44, 52, 57, 154, 155, 157, 164

склопни цртеж 40, 43, 52, 56

снага 5, 113, 117, 119, 120, 123, 124, 125, 136, 139, 140, 142, 162, 163, 164

софтвери за цртање 57, 58, 64, 65

степени слободе кретања 125, 132, 133, 134

SolidWorks 55, 65, 164, 166

Т

техника 3, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 23, 24, 26, 28, 30, 32, 34, 36, 38, 40, 42, 44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 62, 64, 66, 68, 70, 72, 74, 76, 78, 80, 82, 88, 90, 92, 94, 96, 98, 100, 102, 104, 106, 108, 110, 112, 113, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126, 128, 129, 130, 131, 132, 134, 135, 136, 138, 140, 142, 144, 146, 150, 152, 154, 156, 158, 160, 162, 164, 166

Edukapromo

ременик 7, 66, 91, 92, 102, 118, 119, 122, 124, 125, 130, 135, 145

ресурси 5, 8, 9, 23, 25, 26, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 94, 96, 98, 100, 102, 104, 106, 108, 110, 112, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126, 128, 130, 132, 134, 136, 140, 142, 144, 164, 165

робот 6, 8, 11, 12, 14, 39, 56, 81, 86, 87, 98, 126, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 146, 147, 153, 154, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 164

роботика 6, 11, 14, 86, 87, 131, 135, 164

ротација 124, 125, 132, 133, 135, 140

С

самообразовање 53

саобраћајни систем 27

серијски порт 70, 72, 74, 78, 86, 164

технички цртеж 4, 39, 40, 43, 44, 51, 55, 58, 60, 61, 65, 163, 164, 165

технологија 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 16, 18, 20, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 30, 32, 34, 36, 38, 39, 40, 42, 44, 45, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 62, 64, 65, 66, 68, 69, 70, 71, 72, 74, 76, 78, 80, 82, 87, 88, 90, 91, 92, 94, 96, 98, 100, 102, 104, 106, 108, 110, 112, 113, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126, 128, 129, 130, 132, 134, 136, 138, 140, 142, 144, 146, 147, 148, 150, 152, 154, 156, 158, 160, 162, 164, 165, 166

топлотни мотори 6, 139, 140, 143, 144

точак 10, 27, 75, 113, 114, 121, 124, 125, 137, 157, 159

транспортери 8, 36, 37 транспортне машине 12, 27, 28

турбина 136, 137, 138, 139, 140, 142, 143, 144, 145, 165

У

управљање по затвореној спрези 75, 80, 81

управљање по отвореној спрези 75, 80, 81

управљање рачунаром 39, 80, 81, 86, 128, 135, 166

управљање роботима 6, 133

Ф

фазе конструисања 147

флексибилни системи 165

Х

хидраулични мотори 6, 132, 136, 144, 154

Ц

циклограми кретања 132, 135

Catia 55, 58, 65, 165, 166

CorelDESIGNER 58, 65

Ч

часовник 103, 104, 105, 162, 165

челик 5, 93, 94, 101, 116, 119, 121, 122, 164, 165

чврстоћа 97, 99, 114, 116, 124, 151, 165

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.