Svet na dlanu broj 55 by Kon Tiki Travel

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

l BESPLATAN PRIMERAK l broj 55 l FEBRUAR 2015.

Dominikanska Republika

Zemlja fatalnih privlačnosti Kraljevski gradovi Evrope

Turistički magnet za ceo svet Bangkok je jedan jedini

Prestonica sa najdužim imenom Aruba - ostrvo idealno za turiste

Da li je užitak isto što i greh

Svet na dlanu

februar 2015.

Svet na dlanu

broj

Zemlja fatalnih privlačnosti

na dlanu

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA l BESPLATAN PRIMERAK l broj 55 l FEBRUAR 2015.

Svaki delić Dominikanske Republike je na neki način raj za sebe. KonTiki je u svoj turistički osvajački poduhvat uvrstio možda i najlepši deo Dominikanske Republike, tj. njenu istočnu obalu. Na samom špicu ostrva je fascinantna Punta Kana, mesto čiji je ukras plaža Bavaro, jedna od 10 najlepših na svetu...

Prestonica medenog meseca Vodopadi na granici SAD i Kanade nisu najveći, ali su najlepši na planeti. Fascinantna slika obrušavanja vode bila je od pamtiveka inspiracija mnogim umetnicima ali i jednom od najvećih umova sveta, našem Nikoli Tesli, jer je najveći deo njegovih otkrića vezan za ovo mesto. Nijagarine vodopade godišnje u proseku poseti 12 miliona turista...

16 Raj za tri miliona turista

Kankun je san mnogih. Destinacija iz „kolekcije“ najprestižnijih letovališta čija popularnost ne jenjava. Kankun, zapravo, nudi sve. A sve je odrednica za uživanje protkano hiljadu i jednim zadovoljstvom. I uzbuđenjem...

Da li je užitak isto što i greh Aruba na svakom koraku svog kopna ali i mora, kao i u moru, nudi mnogo više. Uostalom, već posle par dana provedenih u ovom prostoru postajete svesni da je ovo po mnogo čemu magično ostrvo više nego idealno mesto za prepoznavanje sebe u sebi...

26 U carstvu kamila

Legende kažu da je Brama, jedan od Trimurtija, vrhovnih božanstava hinduističkog panteona, u svojoj božanskoj milosti iz ruke ispustio laticu cveta od koje nastalo jezero, a oko njega grad. Otuda ime Puškar (pušpa - cvet, kar - ruka)...

Sve Venecije sveta Venecija, grad izgrađen na 117 ostrva i sa 177 kanala, bila je i ostala večna inspiracija da se mnogim gradovima sveta dodeli titula severne, južne, istočne ili zapadne Venecije. Reč je o gradovima koji, takođe, imaju kanale i mostove, ali se tu svaka sličnost završava...

Svet na dlanu

februar 2015.

uflebtf{ob

Svet na dlanu

Gde se najviše putovalo u 2014. Svetska turistička organizacija (UNWTO) saopštila je da je u 2014. godini zabeležen porast od 4,7 odsto broja stranih turista u svetu. U pomenutoj godini, prema nezvaničnim podacima, broj stranih turista u svetu premašio je 1,1 milijardu. Ova organizacija takođe prognozira da će se rast u turizmu na globalnom nivou nastaviti i 2015, i da će biti bar 3,0 odsto veći u odnosu na 2014. Evropa je i prošle godine bila najatraktivnija kao destinacija. Najveći rast dolazaka stranih turista zabeležile su severna Evropa i južni Mediteran, odnosno destinacije poput Grčke, Portugalije, Španije i Malte… Region koji je imao najveći porast dolazaka stranih turista je Amerika, Severna i Južna, sa stopom rasta od 8,0 odsto, što je prema UNWTO ujedno i najbolji rezultat tog regiona za poslednjih 10 godina, odnosno od 2004. Broj stranih turista u Aziji i Pacifiku porastao je 5,0 odsto na godišnjem nivou, a glavne destinacije, poput Japana i Republike Koreje, registrovale su dvocifreni rast. Bliski istok je takođe zabeležio rast u broju stranih turista za 4,0 odsto, a Afrika za 3,0 odsto.

ibibib/// Čekam te, dole, na plaži...

Svet na dlanu Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

SLOBODAN MIĆIĆ, glavni urednik

Godina lepih iznenađenja držali smo obećanje i, verujem, prijatno vas iznenadili. “Svet na dlanu”, besplatni magazin namenjen ljubiteljima putovanja, ponovo je sa vama. Ovaj, 55. broj, siguran sam, probudiće drage uspomene i podsetiti na dane kada smo se čitajući i pišući o našim putovanjima izuzetno lepo družili. Činićemo to opet. Svakog prvog u mesecu, u poslovnicama KonTikija i naših subagenata, ali i mnogim drugim lepim i ekskluzivnim prostorima, čekaće vas novi broj vašeg i našeg “Sveta na dlanu”. Vaši zapisi sa putovanja, reportaže i putopisi, takođe i ekskluzivne fotografije, biće ukras magazina o kojem se pričalo biranim rečima. Računamo i ubuduće na vašu podršku i saradnju. Radujem se, takođe, što KonTiki, zajedno sa vama, ponovo plovi punim jedrima. Putujemo i putovaćemo u 2015. tamo gde vi to želite. Dakle, na sve meridijane sveta. Ono što vam s neskrivenom radošću saopštavam jeste da smo za sezonu pred nama pripremili i niz lepih iznenađenja. Počev od novih letnjih destinacija s programima koji će vaš odmor učiniti nezaboravnim pa sve do onih izazovnih i adrenalinskih putovanja koja su istinski doživljaj za sva čula. KonTikijeve velike i male tajne promovisaćemo uskoro. Odnosno, kako to i dolikuje našoj agenciji, na predstojećem a tradicionalnom Sajmu turizma u Beogradu. Uz obilje promotivnog materijala, susreta “oči u oči” sa našim brojnim partnerima iz celog sveta, plus mogućnost da po sajamskim cenama rezervišete željene destinacije ili avio-kartu, na našem štandu čekaće vas i ljubazne hostese s milion i jednom informacijom i odgovorom na vaša pitanja. Baš na Sajmu turizma promovisaćemo i aranžmane iznenađenja, zatim i programe putovanja za usamljene, kao i načine putovanja pod najpovoljnijim mogućim uslovima.

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 ISSN 1452-0071 magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa. KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000 februar 2015.

Svet na dlanu

Preporuke

PREPORUKE

Akaba - kraljevstvo kraljevih snova

Kada je 1965. jordanski kralj Husein zamenio sa Saudijskom Arabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanske pustinje za 12 kilometara obale južno od Akabe, osim prostora za proširenje svoje jedine luke, Jordan je dobio izlaz i na veličanstveni koralni greben Jamanieh. Ali turizam u Jordanu tada nije postojao. Priča o gostima iz celog sveta počinje 35 godina kasnije… Akaba je danas moderan grad na spoju kopnenih i pomorskih puteva koji povezuju Aziju, Afriku i Evropu. Današnji posetioci u Akabu stižu ne zarad njene duge istorije već zbog prelepog Crvenog mora. Iz dana u dan, duž obale duge 12 kilometara niču hoteli… Pored toga što je divno mesto za odmor s pouzdano lepim i sunčanim vremenom, Akaba je i izvanredna baza iz koje se lako mogu obići zanimljiva mesta u južnom Jordanu ili takozvani jordanski zlatni turistički trougao koji čine prirodno i ljudskom rukom napravljeno čudo Petra, ružičasta pustinja Vadi Ram i grebeni Akabe.

t 2015. Polazak: 05. maržnoamerička a ju Aranžman: VelikBolivija, Čile, tura - Peru, l, 22 dana Argentina i Brazi

CENA: 4.290 €

Južnoamerički svet lepote i različitosti Južna Amerika zapravo je spoj fascinantnih različitosti. Taj gotovo nestvarni dodir onovremskog i modernog načina života uokvirenog u bogatstvo tradicije i običaja, ali na mnogim mestima i mistične prošlosti, u stvari je magija kojoj se teško odupreti. Zato je bolje sve to ne zamišljati, već ono što zemlje ovog kontinenta nude posetiocu jednostavno treba doživeti. Počev od lepote onog što je Bog stvarajući svet darovao Južnoj Americi pa sve do strasti koju je nemoguće ne osetiti na ulicama Buenos Ajresa ili pločnicima Brazila...

Polazak: 1 Aranžman 0. mart 2015. : Ak 9 dana/8 aba, Jordan noćenja

CENA: od

289 €

Susret s carstvom podzemnih ril 2015. Polazak: 23. ap re - Kapadokija gradova ske tu nžman: Autobu

A ja Na 200 kilometara severoistočno 2 dana/9 noćen PP 1 od Ankare, glavnog grada Turske, sa 3* i 4*( nalazi se oblast Kapadokija. Ovaj Usluga: Hoteli monumentalni kompleks čudnovate lepote, nastao je u VI veku pre nove ere u belom kamenu, odnosno belom vulkanskom pepelu, znanom kao tuf. On se milenijumima, uz pomoć vode i vetra, menjao i postao ono što je danas – unikat, čudo prirode. Hrišćani, narod bez vojske, tražeći utočište od rimskih progona našli su ga pod kamenim svodovima Kapadokije gde su izgradili 36 podzemnih gradova i 600 crkava. Te neobične građevine od kamena dobile su ime vilenjački dimnjaci, a sam naziv Kapadokija na persijskom znači “zemlja lepih konja”.

Svet na dlanu

februar 2015.

CENA: 449 €

i ND)

Idite usporeno čuvajući dah za divljenje

Polazak: 5. m Aranžman: Evropsart 2015. avionom - Barselona ke metropole ,5 Usluga: noćenje sa dana/4 noćenja doručkom l Hotel sa 3 * Del Mar, cena: od 399 l Hotel 4* Ciutade € lla, cena: 435 €

Nigde grad nije toliko bajka niti je igde bajka toliko grad kao u slučaju blistave dijademe naslonjene na severozapadni Mediteran. Barselona je dokaz plemenitosti arhitekture kao okamenjene muzike. Zbog Gaudija, graditelja na putu sveca, možemo misliti i da je muzika arhitektura koja se pretapa u nedopričanu bajku. Zapravo, u ovom gradu je najočiglednija istina da arhitektura može biti neporecivi oblik istorije. Ali Barselona danas je i nešto mnogo više. Zato, kad stignete u prestonicu Katalonije nigde ne žurite. Idite usporeno čuvajući dah za divljenje…

CENA: od 399 €

Polazak: 20. februar 2015. eru u Varad Aranžman: Havana i odmor . 14 dana/12 noćenja bazi Usluga: Hotel 4* u Havani na oru polupansiona i 4* ili 5* po izb u Varaderu - sve uključeno

CENA: od 1.770 €

art 2015. m . 8 1 : k Indiji Polaza o p a r u t a : Velik anta), Aranžman gabad (Elora i Adz r, Auran r, Udajpu u p d o ž Mumbaj, D ikaner, 0 dana Džajpur, B gar, Leh, Delhi - 2 pina Amricar, S 090 €

CENA: 3.

Tamo gde i ljubav ima spomenik Parče raja u srcu Antila Prvi koji je ostao bez daha pred magijom Kube bio je slavni moreplovac Kristifor Kolumbo, koji je sasvim slučajno na najveće i najlepše ostrvo Velikih Antila doplovio još daleke 1492. godine. U njegovom brodskom dnevniku ostalo je zapisano: “Otkrio sam mesto koje ljudske oči nikada nisu videle niti će videti ovakvu lepotu“. Takva kakva jeste Kuba je promenila život još jednom velikanu istorije. Nobelovac, književnik Ernest Hemingvej, daleke 1932. krenuo je na Kubu u dvonedeljni lov na sabljarke i ostao - 20 godina! KonTiki Travel, ovo parče raja nudi vam na 15 dana...

Delhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki. Delhi je spoj prošlosti i budućnosti. Prometni mali dućani i arhitektura iz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju daruju upadljiv kontrast prema sjaju modernog novog Delhija čije široke aleje i vrtovi britanskog arhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspektivu… Agra se nalazi 200 kilometra južno od Delhija i danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperator šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mumtaz Mahal… Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230 kilometara od Delhija, danas nosi naziv „Pink siti“ jer je većina njegovih kuća okrečena roze bojom! Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i vanvremenskim palatama, predstavlja spoj sjajne prošlosti i bogate umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se simbol grada Hava Mahal - Palata vetrova… februar 2015.

Svet na dlanu

Meridijani sveta

arnevalsko ludovanje, kada se ceo svet okrene naglavačke, kada postajemo ono što nismo, običaj je star koliko i pagansko osećanje razdraganosti, uz posvećivanje bogovima uživanja. U starom Rimu ovi događaji bili su pod znakom dionizijskih rituala, onih u kojima su vino, svakolika razuzdanost i eros povezivali patricije i plebejce. U poznijim vekovima hrišćanstvo preuzima tu matricu, ali uvodi karnevale u verski kalendar. Tako se maskiranje, obilno piće i neumereno pražnjenje trpeze odvijaju uoči uskršnjeg posta, pa ko se nauživao, nauživao se. Reč karneval potiče od italijanskih reči carne levare, ili carne vale, što znači - zbogom meso. U srpskoj tradiciji to zbogom se zove mesojeđe, a u raznim slovenskim jezicima po pravilu označava kraj božićnih neumerenosti i početak priprema za Uskrs. Ali, za karnevale se, pre svega, vezuju proslave u kojima maskirane povorke prolaze gradom, a to je eho paganskih kultura i narodne tradicije. Reč je i o vrlo demokratskom običaju. U danima veselja mešali su se bogati i siromašni, razmenjivale se maske i odela, što se tumačilo i potrebom da se bogati približe plebsu, a da sirotinja u isto vreme stekne osećaj da nije baš sve tako crno. I tako, sve do kraja XIX veka, a onda nastupa vreme turizma i karnevala čiji smisao diktira potreba da se ljudi vesele, da budu razuzdani i neumereni i da sve to pokriju maske iza kojih se kriju ozbiljni činovnici, strogi očevi i smerne domaćice. Pravo vreme karnevala je upravo ovih dana, mada se održavaju i preko leta, jer niko ne želi da propusti priliku da se razonodi, a bogami i da zaradi. Najčuveniji se održavaju u Rio de Žaneiru i Veneciji, ali kada se pregleda mapa svetskih festivala reklo bi se da karnevala ima više nego bilo kojih globalnih praznika na svetu. Proslave pod maskama i praznici neumerenosti rođeni su u Evropi, ali su u Americi stekli pravi kultni status. U Nju Orleansu pomama traje nekoliko dana. Nekad su bogataši bacali u masu, koja je prolazila ispod njihovih prozora, bisere i druge dragocenosti. Nije šala, bar jedanput godišnje valja se „otvoriti“ da bi se ovaj grad pun socijalnih kontrasta držao pod kontrolom. Danas se simbolike radi bacaju plastične igračke. Niz Misisipi se spuštaju brodovi sa nakinđurenim „kraljevima“ i „kraljicama“, ali m n o g o važnije je da ulicama

GLOBALNE KARNEVALSKE LUDOSTI

SAMO

opušteno, A MOŽE I razuzdano

Karnevali u Veneciji i Nici

prolaze orkestri koji sviraju uzbudljiv izvorni džez. Izazovu karnevalskih događaja nisu odoleli ni severnjaci. U Mnogobrojne povorke, muzičke, baletske, pozorišne i Kvebeku se zabava odvija u ledenim kućicama, što nimalo ne liči cirkuske predstave u osnovi su bogatog programa na vrući Rio, mada ne nedostaje velika zabava. Bira se i snežna karnevala u Veneciji koji se po tradiciji održava sredinom kraljica. Rusi od 27. februara do 5. marta proslavljaju februara. Pored centralnog programa pod otvorenim nebom, Maslenicu. To je praznik ispraćaja zime kada ljudi obučeni u koji će se odvijati na Trgu Svetog Marka, na mnogim duhovite kostime šetaju ulicama, pevaju, igraju, posećuju jedni pjacetama, ulicama i mostovima posetioce će zabavljati svirači, druge i obavezno jedu palačinke - što je simbol sunca - sa akrobate, klovnovi i mađioničari. Karneval u Nici, ove godine slatkim i slanim nadevom, ali bez mesa, jer je to poslednja sedslavi svoje 130. izdanje, takođe se po tradiciji održava od mica pred veliki uskršnji post. Takođe se jedu i đevreci nanizani sredine februara pa sve do 1. marta. Vesele na štapove. Neumerenosti doprinosi votka, pa se zabava često karnevalske povorke i bogato ukrašene cvetne završava u snegu u kome se rvaju odvažni momci nagi do pojasa. platforme defiluju duž Engleskog šetališta ili Karnevalima nije odoleo ni Daleki istok. Najpoznatiji je u centrom grada u Zalivu anđela. Singapuru. Singapurski chingay („maskarada“) opisuje se kao „Mardi Gras Istoka“, a u njemu sudeluje oko 1.500 izvođača. Razuzdani spoj brazilske sambe, karipskog kalipsa, evropskog folklora, italijanskih i skandinavskih maski i engleskih kostima poneo je i naziv „karnevala među karnevalima“. Poznati su i karnevali u bivšim jugoslovenskim republikama, a posebno u Hrvatskoj. Uglavnom se održavaju leti, kao i u našoj Vrnjačkoj Banji koja se kvalifikovala za Svetsko udruženje karnevalskih gradova. Karnevalski običaji su različiti, ali sve ih povezuje vesela povorka maskiranih ljudi, sa lepim devojkama po pravilu oskudno obučenim. Kako u Brazilu, tako i u Evropi to je ostatak dionizijskih običaja u kojima eros pobeđuje strogost svakodnevice. Paganski smisao je i u oproštaju od zime i dozivanju proleća. U nekim starim civilizacijama krajem februara, ili u martu, obeležavao se i početak nove godine. Mnogi gradovi se trude da uvedu nešto originalno u svoje karnevale. Venecijanske maske su toliko popularne da se prodaju preko cele godine, a pojedini primerci imaju vrlo visoku cenu. U Santa Kruzu na Tenerifama, gde se održava jedan od najvećih svetskih karnevala, jedan dan je posvećen proslavi pod nazivom „Sahrana sardina“. Cela povorka se oblači u crninu, svi glume tugu i puštaju suze. Na kraju se spaljuje ogromna lutka sardine napravljena od kartona, a nju prave zatvorenici zatvora na Tenerifama. To deluje apsurdno, ali je toliko popularno da su se organizatori svađali sa opštinarima koji su hteli da ovaj događaj prebace iz sredine nedelje u vikend da bi bilo više ljudi iz inostranstva. Najrazuzdaniji i najslavniji evropski karneval je Evropski karnevali održavaju se od Mediterana do venecijanski. Traje dve nedelje, ali danas je više Skandinavije. Ključni dan Francuzi zovu Mardi Gras, ili Debeli festival. Još od srednjeg veka lokalne vlasti su utorak, a najpoznatiji se održava u Nici još od XIV veka. obuzdavale učesnike koji su se veselili bez mere, pa je Nemci nimalo ne zaostaju za Italijanima i Francuzima. U čak izdat i edikt po kome je zabranjeno bacati jaja, Kelnu se održava Fastnacht. Na ulice izlazi povorka maskizabranjeno je maskiran ulaziti u ženske samostane, ranih građana najčešće obučenih u klovnove i žene koje se zabranjeno je ući maskiran u crkvu, zabranjeno je šminkaju i oblače vrlo lascivno, pevajući vesele pesme. Pije se prostitutkama da na ulici nose masku, zabranjeno je pivo, ljube se i poznati i nepoznati, a deca prave balone od nositi masku van perioda karnevala itd. sapunice. Kada je Napoleon osvojio Mletačku republiku Švajcarci takođe nisu odoleli. Ne prave samo čokoladu, satove zabranio je karneval iz čiste i pare, već se i bučno vesele. U Bazelu se održava karneval koji okuljubomore… plja publiku iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, a karakteristično je da se ceo grad pretvara u neku vrstu kutije igračaka. Zima u Evropi zahvaljujući karnevalima postaje toplija, a povorke maskiranih ljudi mogu se videti i u manjim gradovima. Nećemo ih sve nabrajati, kao ni karnevale u Latinskoj Americi. Putujte, vidite i uživajte. Zimu ne čine samo ski centri, žičare i kamini sa razgorelim cepanicama. Paganski bogovi su ostavili veliko nasleđe staroj Evropi. Mlada generacija bi rekla: samo opušteno. V. Bogdanov

Karnevalski običaji su različiti, ali sve ih povezuje vesela povorka maskiranih ljudi, sa lepim devojkama po pravilu oskudno obučenim. Kako u Brazilu, tako i u Evropi to je ostatak dionizijskih običaja u kojima eros pobeđuje strogost svakodnevice

Obuzdavanje maškara

februar 2015.

Svet na dlanu

Rio de Žaneiro

Svake godine u februaru Rio postaje svetska turistička prestonica i milion putnika iz celog sveta sliva se u ovaj grad. Karneval je nešto za šta Brazil živi cele godine. Pripreme za tu jedinstvenu feštu krenu još u avgustu. Mašta se razmahne za sve: kreaciju, koreografiju, scenske efekte! Svaki ćošak, trg i uličica postaje prostor za pripremu velikog događaja

Karneval u božanstvenom gradu 10

Svet na dlanu

februar 2015.

ak i vrapci znaju za Brazil - po „sapunskim serijama“ koje uporno hrane svetsko gledalište. Ali ti isti vrapci znaju i da ova najveća južnoamerička zemlja nije poznata samo po serijama i fudbalu, već i po jedinstvenom karnevalu u „najlepšem gradu sveta“ kako mnogi nazivaju - Rio de Žaneiro - gradu razbibrige, sunca i ljubavi... Smešten u zalivu Gvanabara, s brežuljcima iza i morem ispred - Rio ima oko 2.000 plaža od kojih je najpoznatija Kopakabana. Grad je dobio ime zahvaljujući portugalskom osvajaču koji je davnih godina uplovio u ušće nepoznate reke i nazvao je Januarska reka.

Na tom mestu niče naselje, pa grad koji mnogo kasnije - posle oslobođenja od Portugalaca, postaje federacija. Bivši kolonizatori mu ostavljaju jezik i katoličku veru. I mada je zvanična prestonica Brazilija, Rio sa više od 14 miliona stanovnika nikad nije prestao da bude najveća tropska metropola i duhovni centar zemlje.

Piše: Mila Starčević putnica naše agencije Pored mnogih mesta turističkog hodočašća - najlepši su ljudi, tačnije karioke! Dugih nogu, raskošnih oblina i tena boje čokolade -

slove za najlepše žene na svetu. Baš kao desert, priču o njima ostavljam za kraj! Zima na +30C°, ali ovo je južna hemisfera, pa smo usred leta! Između niza hotela i Kopakabane proteže se dugačka Atlantik avenija, pa šetalište dugo šest kilometara. Podne. Gde bismo nego na plažu po toj vrućini! U kupaćim kostimima, s radošću u srcu, hrlimo ka zapenušanim talasima. Ali gde je svet, gde su kupači, naročito kupačice?! - pitamo meštane koji odeveni sede na klupama. „Pa, vežbaju! Naši sugrađani cele godine vežbaju rumbu, sambu, bosa novu, lambadu i druge igre - jer karneval počinje i sad su svi veoma zauzeti. A što se kupanja tiče, vidite da je samo 30 stepeni!

februar 2015.

Svet na dlanu

Obucite se i prošetajte našim ‘siudad maraviljoza’ – božanstvenim gradom!“, posavetovaše nas. Tek da nas mine želja, kvasimo noge u zapenušanim kresticama toplih talasa. Nevoljno prihvatamo savet domaćina i krećemo ka centru grada. Izbijamo na široki bulevar Lemos, s mukom se probijajući kroz uzavrelu gužvu šetača novopridošlih iz svih krajeva sveta. Pred nama je velelepni stadion Marakana. Naši muški saputnici su radosni i ushićeni; prilaze statui fudbalera postavljenoj na velikoj zemaljskoj kugli. U podignutoj ruci drži baklju. Njegov pogled stremi na brežuljke načičkane kućicama. Izgledaju bajkovito. Bajkovito! Ali, to su favele - sirotinjska naselja sa 800 hiljada ljudi. I pored toga što im je uvedena struja i voda, što su oslobođeni svih materijalnih obaveza gradske vlasti sa njima imaju problema. Najveći je što polovina stanovnika mlađa od 20 - ne radi! „Pa od čega žive?!“ „Od VAS - neopreznih stranaca! ’Pozajme’ vašu torbu, notes, novčanik… a onda se troškare i uživaju.“ U prilog ovom podatku - vozač Martinez nam je ispričao jedan interesantan detalj: „Na svom putu po Južnoj Americi papa je stigao i kod nas. Naravno, posetio je i Rio i održao misu. Na kraju boravka poželeo je da ode u favele među siromašne da ih blagoslovi. Gradski oci i papina pratnja započeše ubeđivanje da sveti otac nikako ne ide u brda gde bi mu se moglo svašta desiti. No, papa nije promenio svoju odluku. Uz silno obezbeđenje i neviđene mere zaštite uputiše se put brda. Dočeka ih masa siromašnog sveta oduševljena papinim gestom. Ganuti do suza, pokorno, i u savršenom redu, strpljivo su čekali na trenutak kada će celivati ruku svetog oca. Sve

Svet na dlanu

februar 2015.

je proteklo mirno i svečano i nije se desila baš nijedna neprijatnost. Poseta se bližila kraju, papa se oprostio od naroda koji je sišao sa brda da ga isprati. Zabačen u sedištu automobila papa je bio vidno zadovoljan - sve do trenutka kad je jedan od njegovih pomoćnika primetio da svetom ocu nedostajao prsten pečatnjak – i to na ruci koja je bila celivana! Svake godine u februaru Rio postaje svetska turistička prestonica i milion putnika iz celog sveta sliva se u ovaj grad. Karneval je nešto za šta Brazil živi cele godine. Pripreme za tu jedinstvenu feštu krenu još u avgustu. Mašta se razmahne za sve: kreaciju,

koreografiju, scenske efekte! Svaki ćošak, trg i uličica postaje prostor za pripremu velikog događaja. Na svakom koraku vidim male okrugle „stadione“ sa sedištima. Mi bismo rekli – vežbaonice. Krcate publikom i igračima koji se neprestano smenjuju. U Rio treba doći na desetak dana pre otvaranja svečanosti. Grad se tada pretvara u vulkan sa užarenim grotlom iz kojeg neprestano kulja, peni i leluja masa igrača i posetilaca - domaćih i stranih, žena, pa čak i dece. U vreme karnevala sve je zatvoreno: pošte, banke, škole i dućani. Dok parada traje, niko ni za šta ne haje. Ništa nije bitno ni hitno, sem igre, pesme i uživanja. UŽIVANJA! Karnevalska povorka, uz nezamislive ovacije oduševljenih Brazilaca, ali i stranaca, prolazi određenim ulicama dok joj je sabirno mesto na specijalno izgrađenom stadionu ili Sambadromu, sa tribinama koje primaju i do 60 hiljada ljudi. Ispred mase tih gledalaca - srećnika, prodefiluje šesnaest škola sambe ili 4.500 članova! I mada je svakom članu cilj da uđe u prvih pet - najvažnije je učestvovati! Taj veličanstveni događaj zvanično traje dva dana i dve noći, a nezvanično čak više od sedmice. Poslednja novina glasi: U završnoj i glavnoj manifestaciji karnevala u Riju mogu učestvovati i - turisti! Uslov je da dođu ranije, da nađu modelara, kreatora i šnajdera kostima. Kada ih sve isplate, tako kostimirani odlaze na Sambodrom i pridružuju se jednoj od samba garnitura. U masi od toliko igrača nekako uspevaju da se provuku. A nagrada je neprocenjiva. Ti bogati srećnici sve vreme će biti u „tesnoj“ vezi sa nedostižnim karioka-igračicama... Pusti snovi svih muškaraca planete Zemlje.

Daleke destinacije

ominikanska Republika je destinacija neponovljive lepote. Za mnoge je i putovanje iz snova. Deo je fatalnih Velikih Antila ili, još preciznije, ostrva Hispanjola iz ovog arhipelaga. Za Kolumba, koji se sa svojom flotom ovde iskrcao još 1492. godine, bilo to je „najlepše mesto koje su ljudske oči videle“. Dominikanska Republika je i zemlja idealne klime, što joj daje reputaciju raja tokom cele godine. Špic sezone ovde, dakle, ne postoji jer leto zapravo traje večno. Evropljani su najbrojniji u najvrelijim mesecima godine i tada su cene smeštaja u hotelima Dominikanske Republike za nijansu veće. Hrana, piće i sve drugo imaju istu cenu od januara do decembra. Ova destinacija jednako je atraktivna i u zimskim danima. U periodu od decembra pa sve do aprila, Dominikanska Republika i njene peščane plaže, od severa do juga, okupirane su turistima iz SAD i Evrope. Dominikanska Republika razlikuje se od

Leto koje traje 12 meseci i prelepe peščane plaže samo su delić onoga u čemu se uživa na ostrvu za koje je još Kolumbo rekao da je „najlepše mesto koje su ljudske oči videle“ okruženja, između ostalog, jer su Evropljani osvajajući novi kontinent baš ovde stvorili svoju prvu naseobinu u Americi. Dokazi za ovu tvrdnju jesu i prva katedrala, univerzitet i tvrđava smešteni u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike, odnosno Zoni Kolonijal, koja je najstariji deo grada, danas i svojevrstan grad-muzej. Kaldrmisane uske ulice, brojni spomenici i arhitektura s pečatom Španije sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim ukoliko sve obiđete. Ono što nikada nećete zaboraviti jeste i večernja šetnja obalom Malekon... Fascinacija turista ipak se svodi na ono što je delo prirode. Dominikanska Republika je zemlja fatalnih privlačnosti. Počev od devojaka koje su živi ukras ostrva, do plaža od belog peska uokvirenih s jedne strane plavetnilom mora a s druge šumom kokosa i egzotičnog bilja. Svaki delić Dominikanske Republike je na neki način raj za sebe. KonTiki je u svoj turistički osvajački poduhvat uvrstio možda i najlepši deo Dominikanske Republike, tj. njenu istočnu obalu. Na samom špicu ostrva je fascinantna Punta Kana, mesto čiji je ukras plaža Bavaro, jedna od 10 najlepših na svetu.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA

Srebro s poludragim kamenom Ukoliko se odlučite da krenete put Dominikanske Republike, nije suvišno da znate i sledeće: Razlika u vremenu je minus šest sati u odnosu na vreme u Srbiji. Službeni jezik je španski; struja 110 V (obavezno ponesite adaptere za struju od 220 V); mreža 063 ima roming. Ako imate nameru da nešto kupite, obratite pažnju na duvan, odnosno na tompuse i cigarilose odličnog kvaliteta. Turisti najviše kupuju suvenire od kože, drveta i ćilibara, kao i srebrni nakit sa poludragim kamenom „lapis azul“.

Zemlja fatalnih

privlačnosti februar 2015.

Svet na dlanu

Mauricijus - na ruti starih moreplovaca

Sve je tu,

samo

ptica dodo

ark Tven je davne 1896. godine rekao za Mauricijus: „Stiče se utisak da je prvo stvoren Mauricijus pa tek onda raj. Raj je samo njegova bleda kopija”.

Piše: Bojana Frtunić vodič Imenom koje nas tera da sanjamo i čeznemo za tim udaljenim meridijanima punim egzotike, arhipelag Maskarena, pored Mauricijusa, obuhvata i Reunion, Rodrigez i ostrvo Sveti Brendon. Iako čitav region nosi ime don Pedra Maskarenasa, čuvenog portugalskog moreplovca, mi putnici i avanturisti, željni neobičnih priča, ostajemo uskraćeni za zapažanja i opise ovog zelenog ostrva od strane prvih istraživača. Holanđani, koji su se na tle Mauricijusa iskrcali davne 1598. godine, bili su prvi koji su ostali zadivljeni raskošnim lepotama ovog tada pustog ostrva. Svoje utiske stavili su na papir i do detalja nas uputili u tadašnje stanje, ali i dalji razvoj čitavog arhipelaga. Ubrzo ostr-

vu daju ime Mauricijus po Morisu od Nasaua, vladaru Holandije. Međutim, pre nego što su sami Portugalci uopšte počeli da razmišljaju o dalekim plovidbama do tada neistraženog Indijskog okeana i pre nego što su „otkrili” današnji Mauricijus u ranom XVI veku, Arapi su već uveliko znali za postojanje arhipelaga. Bio je ucrtan na mapi arapskih moreplovaca još 1502. godine, sa glavnim ostrvom koje je nosilo naziv Dina Robin.

DANAŠNJI MAURICIJUS Francuska vladavina je obeležila XVIII vek, a Francuzi ostrvu daju ime Ile de France ili u prevodu Francusko ostrvo. Zahvaljujući idealnim lukama i skrivenim, zaštićenim lagunama, bilo je ključ unosne trgovine i glavna stanica na trgovačkoj ruti ka Indiji. Mauricijus postaje britanska kolonija 1810, a nezavisnost stiče 1968. godine.

Većina posetilaca ovog ostrva kreće na put u januaru, februaru ili martu, obično iz neke evropske metropole, sa idejom da ih nakon nekih desetak sati leta čeka neverovatno uzbuđenje u vidu davno afirmisanog visokog turizma, luksuznih hotela na idiličnim plažama belog peska, kristalno čiste tirkizne vode Indijskog okeana, nasmejanih kreolaca i prelepih kreolki, sega igračica, neobične gastronomije i šopinga za svačiji džep. Ta ideja je na mestu, jer Mauricijus sve to i jeste. Ali i još mnogo toga. Posetioci bivaju zatečeni i na samom početku osvojeni raznolikostima ostrva, mnoštvom boja, rasa, religija, tradicija, ukusa i pejzaža stopljenih u jednu toplu priču, zasigurno najinteresantniju od svih koje nam pripoveda Indijski okean. Port Luis predstavlja administrativni i poslovni centar

Bez obzira na koju se stranu zaputite, osvojiće vas prirodne lepote ovog vulkanskog ostrva poznatog po dramatičnim pejzažima prepunim kontrasta

Svet na dlanu

februar 2015.

Mauricijusa, glavni grad ostrva. Prvi savremeni turisti su zaobilazili prestonicu Mauricijusa, hrleći ka rajskim plažama koje krase čitavu obalu, što se kasnije ispostavilo kao potpuni promašaj, jer Port Luis ne samo da obiluje šarmom, aktivnošću i vedrinom već i istorijom, kako onom koju su stvarali prvi moreplovci tako i onom čiji su akteri bili kasniji kolonizatori. To je jedan šareni multietnički grad, tačnije prilika da se doživi svet u malom, ali i da se oseti harmonija među ljudima, specifičan sklad i međusobno poštovanje. Ovaj grad je počeo značajnije da se razvija u vreme francuskog guvernera Berdonea i danas ima oko 200 hiljada žitelja. Pored čuvene gradske pijace, kolonijalnih zdanja i poslovnih zgrada, neodoljiv deo gradskog ambijenta upotpunjavaju džamije, brojni hindu hramovi, kineske pagode i hrišćanske crkve. Na samoj obali je svoje mesto našao i luksuzan šoping centar, sa nebrojeno mnogo atrakcija. Port Luis krasi i tvrđava Fort Adelaide, koju su podigli Britanci. Pravo je mesto za odlične fotografije grada i pogled na luku, aktivnu i moćnu, mahom zbog izvoza šećera, glavne privredne grane na ostrvu.

NAJLEPŠA BOTANIČKA BAŠTA Zajedno sa Sejšelima i Madagaskarom, Mauricijus je pravi poklon za sve ljubitelje prirode, ponajviše za botaničare, biologe i zoologe. Trećina od ukupno 900 biljnih vrsta na Mauricijusu je endemska. Iako ima puno stabala kokosovih palmi, one nisu karakteristične za ostrvo. Zamenjuju ih prelepe kasaurine, stabla eukaliptusa, indijske smokve, flambojana i frandzipanija. Botanička bašta „Pamplemus”, nadomak Port Luisa, svrstana je među najlepše i najstarije na svetu i često je glavni razlog dolaska mnogih turista na ostrvo. Džinovski lokvanji, nebrojeno mnogo vrsta palmi, plavi i beli lotosi, bambusi i muskatni orasi samo su neke od atrakcija kojima se dive hiljade posetilaca tokom čitave godine. Bez obzira na koju se stranu zaputite, dominiraće prirodne lepote ovog vulkanskog ostrva sa dramatičnim pejzažima prepunim kontrasta. Za razliku od Reuniona, Mauricijus nema

aktivne vulkane, mada je vulkanska aktivnost i dalje prisutna, najčešće u formi vulkanskih jezera. Milionima godina vulkani su izbacivali gromade lave koje su kasnije farmerima stvarale problem u raščišćavanju terena za uzgajanje, uglavnom šećerne trske. Pravi potez bio je mlevenje vulkanskih gromada radi trasiranja prvih puteva na ostrvu. Iza nepreglednih polja šećerne trske uzdižu se vrhovi, često prekriveni maglom, kao staništa retkih vrsta biljaka i životinja. Među brojnim zaštićenim oblastima je i Nacionalni park „Crne reke”, poznat po retkim vrstama ptica. Međutim, simbol Mauricijusa, najčešći motiv na brojnim turističkim suvenirima jeste ptica dodo bez koje je, nažalost, Mauricijus ostao davne 1680. godine. Bile su to ptice, golubovi neletači, koje su po zapisima iz dnevnika holandskih mornara, znatiželjno na obali čekale njihove brodove. Međutim, dodo ptice su za izgladnele mornare bile slastan obrok, broj im se rapidno smanjivao i nakon nekih 30 godina bile su potpuno istrebljene. Manji delovi skeleta ove neobične ptice koji su pronađeni na ostrvu čuvaju se u muzejima Kopenhagena i Oksforda, dok je najveći deo zbirke izložen u Prirodnjačkom institutu Mauricijusa, u Port Luisu. Obilazeći gradove u unutrašnjosti, upoznajemo se sa kreativnim i maštovitim ljudima, čiji su zanati i tradicije bili nadaleko poznati i pre dolaska savremenog turiste. Ponajviše impresionira veština izrade modela brodova po kojima su čuveni u svetu. Neverovatne minijature, ali i veći modeli „Bauntija”, „Viktorije” i „Endevora”, krase police mnogobrojnih radionica i njihovih prodajnih salona. Najautentičniji suvenir je model čuvenog broda „Konfijans”, koji je zaista bio usidren u vodama kraj Port Luisa davne 1792. godine. Pri izradi se koristi tikovina i kamfor, a za neke primerke je neophodno čak 400 sati rada. Imajući to u vidu, cene nisu visoke, a vešti prodavci će vam bezbedno upakovan model doneti na aerodrom. Izuzetni su i ukrasni predmeti od bojenog stakla, čiju izradu možete i posmatrati. Zbog izazova koji se nižu jedan za drugim i avantura koje su vam nadohvat ruke, vreme na Mauricijusu prolazi neverovatnom brzinom. Bez obzira na to kakav nas luksuzni tretman i uživanje čekaju unutar izabranog hotelskog kompleksa, sam pogled na Mauricijus još iz aviona, biće nam dovoljan da donesemo pravu odluku i uputimo se u istraživanje teritorije za koju su se borile velike sile sveta.

februar 2015.

Svet na dlanu

Nijagarini vodopadi su i više od prirodnog ukrasa na granici Kanade i SAD Prvi Evropljanin koji je video Nijagarine vodopade bio je franjevački monah i istraživač Luis Henipin. Na granicu Kanade i SAD stigao je davne 1687. godine. Opčinjen onim što je ugledao, zapisao je da su vodopadi visoki čak 200 metara. Greška. Prava visina je ipak samo 55 metara...

Nijagara je kratka reka. Duga je samo 58 kilometara. Međutim, izuzetno je bogata vodom ogromne snage koja potiče iz američkih jezera Iri i Ontario spojenih ovim moćnim vodotokom. Ipak, dogodilo se i to da vodopadi presuše. Nesvakidašnja pojava zbila se u martu 1848. godine usled jakih vetrova koji su zadržali vodu u jezeru Iri, ali i leda koji je napravio prirodnu branu blizu Bafala. Bila je to prilika da stanovnici iz okolnih gradova i mesta istraže korito reke kao i ivice vodopada. Kažu da je pronađeno mnogo interesantnih stvari...

Iste godine, dakle 1848, napravljen je i prvi most za prelazak preko Nijagarinih vodopada. Bio je delo inženjera Čarlsa Eleta. Nešto kasnije, tačnije 1855, Džon Rubling je završio viseći most sa dva nivoa. Jedan za drumski, drugi za železnički saobraćaj. Bio je to i prvi viseći most na čeličnim sajlama koji je mogao da izdrži težinu železničke kompozicije.

Prvi muškarac koji se spustio niz vodopade bio je Čarls Stivens. Sve se dogodilo 11. jula 1920. Njegov pokušaj završio se neslavno. Hrastovo bure, teško 300 kilograma, snaga vode je razbila i Stivens je poginuo. Jedini deo tela koji je ikad pronađen bilo je Stivensonovo desno rame.

Rodžer Vudvord, sedmogodišnji dečak, bio je srećnije ruke. Posle nezgode na brodu koji je plovio Nijagarom, Vudvord se našao u vodi. On je prva osoba za koju se zna da je pao niz vodopad bez ikakve zaštite i da je preživeo. Od tada 9. juli 1960. godine Vudvord slavi kao svoj drugi rođendan.

Nezaposlena 63-godišnja udovica Eni Edison Tejlor upamćena ja kao prva osoba koja se spustila niz vodopade u buretu koje je sama dizajnirala. Ovaj njen poduhvat, koji joj je doneo i lepu novčanu nagradu, zbio se 1901. Sve se dogodilo za samo tri sekunde uz napomenu da je dotična dama bila neplivač. Zanimljivo je i to da je Tejlorova, 20 godina kasnije, umrla u gradu Nijagari bez prebijene pare na računu.

Svet na dlanu

februar 2015.

Prestonica medenog meseca

NEVEROVATNO ALI ISTINITO

Propast za 25.000 godina Nastali su pre 12.500 godina, krajem poslednjeg ledenog doba tako što je topljenjem velikog glečera voda iz jezera Iri potekla prema severu i oblikovala današnje jezero Ontario. Jezero čije se dno danas nalazi 100 metara ispod površine vode. Zanimljiv je i podatak da je prvobitno greben preko koga se obrušavala voda bio oko 11 kilometara severnije. Tačnije, tamo gde je danas Kvinston. Tokom vremena se ivica pomerala usled erozivnog delovanja 7.000 tona vode koja pređe preko grebena svake sekunde. Pošto se ivica pomera oko 1,2 metra godišnje, za nekih 25.000 godina će stići i do obala jezera Iri.

Vodopadi na granici SAD i Kanade nisu najveći, ali su najlepši na planeti. Fascinantna slika obrušavanja vode bila je od pamtiveka inspiracija mnogim umetnicima ali i jednom od najvećih umova sveta, našem Nikoli Tesli, jer je najveći deo njegovih otkrića vezan za ovo mesto. Nijagarine vodopade godišnje u proseku poseti 12 miliona turista

Nijagarinim vodopadima, ukrasu prirode na granici Kanade i SAD, baš i nije lako pričati. Fascinantnu sliku obrušavanja vode malo ko doživljava na isti način. Bela vodena zavesa, često ukrašena duginim bojama, nije samo grmljavina izazvana padom vode sa visine od 55 metara. Ona je, čini se, ponajviše dokaz savršenstva prirode koja nadmašuje svaku ljudskom umu znanu umetnost. Na reci Nijagari, koja je prirodna veza između severnoameričkih jezera Iri i Ontario, tamo negde na njenom 58. kilometru vodotoka, kao da ništa nije prepušteno slučaju. Tri ostrvceta Zeleno, Kozje i Ostrvo tri sestre – čine da se moćne, a do tada gotovo lenje vode Nijagare pretvore u brzake. A onda u još moćnije slapove koji se obrušavaju u ponor od 55 metara razbijajući se na dnu o stene. Tog trenutke milioni kapi vode dižu se ka nebu praveći skoro neprovidnu mrežu protkanu tonovima boja, čija se paleta menja iz trena u tren. I sve to uz grmljavinu koja na ovim prostorima odzvanja vekovima unazad nudeći u isto vreme i objašnjenje kako su zapravo Nijagarini vodopadi dobili ime. Indijanska reč „onghair“ (izgovara se on-geara) u slobodnom prevodu baš i znači – grmljavina vode. Ljubazni vodiči posetiocima obavezno prepričavaju i indijansku legendu o prelepoj Lelavali, odnosno ljubavnu priču sa srećnim završetkom. Sve počinje tako što se tamo nekada davno, nemoćna da se suprotstavi očevoj volji a namerna da sledi svoje srce, očajna Lelavali odlučuje da izvrši samoubistvo spuštajući se kanuom niz vodopade. U trenutku pada, He No,

ljubav njenog života, bog gromova koji živi u pećini ispod vodopada, uspeva međutim da je spase. Od tada, njihovi duhovi žive zajedno u pećini skrivenoj od očiju zavesom vodopada... Nijagarini vodopadi zapravo imaju tri celine. Kanadski deo je najveći i najlepši. Takođe, turistima i najpristupačniji. Zbog svog oblika ovaj deo je nazvan Potkovica. Onaj američki deo ima u stvari dve celine. Uži poznat kao „Nevestin veo“ i širi koji za posetioce i nije tako atraktivan. Ono što je na američoj strani zanimljivo jeste ogroman park sa stoletnim drvećem osmišljen po ideji arhitekte koji se pobrinuo i za izgled njujorškog Central parka. Približavajući se vodi kroz park nailazi se i na spomenik podignut Nikoli Tesli, isti kao onaj u Beogradu. Sve, naravno, nije slučajno jer su za ovaj prostor vezana mnoga otkrića jednog od najvećih umova sveta. Nijagarine vodopade možete da doživite na nekoliko načina. „Putovanje iza vodopada“ je mala avantura koja podrazumeva spuštanje do pećina. Uz uzbuđenje neizbežno je i to da se sa ovog obilaska vratite mokri do gole kože. Brodić „Služavka magle“ vas vodotokom vodi na samo nekoliko metara od podnožja vodopada. Ne strahujte, ovaj brod nikada nije imao havariju. Predlažemo i pogled sa Skilon tornja, zaštitnog znaka Nijagarinih vodopada sa vidikovcem u kojem je smešten i restoran... Na prirodnoj granici Kanade i SAD, godišnje pristigne i do 12 miliona ljudi. Zbog želje mnogih da baš tu, gde je začeta legenda o lepoj Lelavali, ili iz nekih drugih razloga, izgovore večno „da“ Nijagarini vodopadi se često nazivaju i Prestonicom medenog meseca. februar 2015.

Svet na dlanu

Severna Amerika Putovanje koje se pamti: Kalifornija - Las Vegas - Havaji

AMERIČKA

„drim“ tura

Svet na dlanu

februar 2015.

Sunčana Kalifornija sa obilaskom i potpunim doživljajem Los Anđelesa i San Franciska, boravak na Havajima i uživanje u glamuru Las Vegasa, zasigurno je putovanje kojem je teško odoleti...

alifornija, Las Vegas i na kraju Havaji. Doživljaj začinjen odmorom i uživanjem u možda najluksuznijem letovalištu na svetu. S pravom da sve što eventualno uštedite potrošite u Las Vegasu, najvećem gradu američke države Nevada i najvećem svetskom centru kockarske industrije. Spektakularni hoteli u srcu pustinje Mahove, kazina i građevine koje se mogu videti samo u Las Vegasu, sigurno će ispuniti svaki damar vašeg bića. Uostalom, to je grad u kojem se u pravom smislu te reči 24 časa uvek nešto događa, prestonica glamura, grad sreće i još više „nesreće“ za one koje gube teško ili lako zarađeno, ali i grad koji se posećuje jedino i samo zato da bi se u njemu uživalo. Las Vegas je zapravo međustanica uzbudljivog putovanja Severnom Amerikom. Priča počinje na pacifičkoj obali, u Los Anđelesu, jed-

Ples je zdravlje Havajke su prelepe, a njihov trbušni ples uz muziku koju se izvodi na „Mya-Ma“ instrumentima (polumeko drvo od kojeg se prave i brojni suveniri), osim što budi i rasplamsava sva čula, zapravo je i mala terapija. Domoroci, koji i danas više upražnjavaju alternativnu od savremene medicine, tvrde da se ovim plesom masira trbušna duplja, što obezbeđuje dobro zdravlje i dug život. Pokušajte.

nom od najatraktivnijih gradova sveta. Osnovali su ga Španci još 1781. i u sastavu Meksika bio je sve do 1846. Grad anđela, univerzitetski centar, sedište filmske i televizijske industrije... Grad večnog kalifornijskog sunca i ljudi svih boja kože, svih vera i konfesija. Vensis Bič, Santa Monika, Beverli Hils, Bulevar sumraka su oni delovi koje svaki namernik mora da vidi. Baš kao i Holivud. Drugi korak u šetnji Severnom Amerikom za samo 17 dana je boravak u San Francisku, četvrtom najvećem gradu Kalifornije. Onima koji su ga videli za sada samo na filmu prepoznatljiv je po Golden gejt mostu, strmim ulicama, ali i legendarnom zatvoru Alkatraz iz kojeg ni najuporniji nisu uspeli da pobegnu.

Sada je turistička atrakcija. Sve možda ne bi bilo tako uzbudljivo da na ovom putovanju jedna od destinacija nisu i Havaji, arhipelag koji je od najbližeg kontinenta (Severne Amerike) udaljen oko 4.000 kilometara. Havaji su 1950. godine postali pedeseta država SAD. Na tlo arhipelaga od 137 ostrva, od kojih većina nije ni do danas nastanjena, prvi je zakoračio Džejms Kuk. I on, ali i svi drugi koji su kasnije pristigli, bili su očarani rukopisom prirode koja je ova vulkanska ostrva darovala dubokim kanjonima i klisurama, bogatom vegetacijom, ali i plažama koje su svetska atrakcija. Havaji su danas stecište bogatih, ali i ljudi željnih svakovrsne zabave koje ima u izobilju.

februar 2015.

Svet na dlanu

Kankun je odrednica za uživanje

Raj za

tri miliona turista N

Tek na rastanku uistinu shvatate da ste vreme u ovom meksičkom raju proveli živeći život petom brzinom

Svet na dlanu

februar 2015.

ekadašnji pusti peščani sprud Jukatana danas je bajkovita turistička odrednica. Čine ga predivne peščane plaže, izazovno more sa talasima za jedrenje, vrhunski hoteli i zabava u trajanju od 24 časa. Kankun je san mnogih. Destinacija iz „kolekcije“ najprestižnijih letovališta čija popularnost ne jenjava. Kankun, zapravo, nudi sve. A sve je odrednica za uživanje protkano hiljadu i jednim zadovoljstvom. I uzbuđenjem. Tek na rastanku uistinu shvatate da ste vreme u ovom meksičkom raju proveli živeći život petom brzinom. I da odavno niste negde tako dobro letovali. Rođen je sasvim namerno 1984. na temeljima nevelikog ribarskog sela. Neko je u Meksiku, naime, zaključio da je prestižni Akapulko istrošen, da se u njemu oseća prezasićenost i da je zato ovom delu planete potrebno nešto novo s podosta adrenalina, što bi bez zadrške privuklo turiste iz celog sveta. Nenaseljeni a na prvi pogled očaravajući jukatanski peščani sprud bio

je idealan za bajkovito turističko naselje s hedonističkim atributima. Uloženo je mnogo novca da bi danas Kankun postao letovalište iz mašte sa oko 150 sjajnih hotela, modernim saobraćajnicama, uređenim travnatim površinama ulepšanim cvetnim alejama, ali i pravi mali grad u kojem se i danju i noću, gotovo cele godine, uvek nešto dešava. Otuda i ne čudi podatak da Kankun godišnje poseti oko tri miliona turista iz celog sveta. Glavna sezona traje od početka decembra pa sve do aprila, odnosno uskršnjih praznika kada je ovde gotovo nemoguće naći smeštaj. Međutim, ni u ostalim mesecima godine Kankun, za razliku od mnogih letovališta, nije grad duhova. Naprotiv. Vešto je osmišljen. Praktično je podeljen na dve celine. Gradsku sa modernim bulevarima, brojnim prodavnicama, restoranima... Turistička zona je smeštena na peščanom sprudu. Imena plaža su i njihov najbolji opis: Plaža mladosti, Plaža bisera, Plaža delfina, Plaža kitova, Plaža kornjača, Plaža jastoga... Pesak, pesak i tek ponegde neka mala stena. Raj za kupače, ali i za one koji vole jedrenje na dasci. Kankun je i letovalište dobrog provoda. I osmišljenog tako da s osmehom ispraznite novčanik. Na raspolaganju vam je baš sve. Jedan od ludih provoda je u velikom disko klubu na tri nivoa u kojem se uz dobru muziku nudi i mogućnost da učestvujete ili prisustvujete kojekakvim izborima. Konkretno Mis bikini. Ili izbor najlepših kupaćih gaćica. Ali, provod je i na drugim mestima. Tačnije, u mnogim lokalima organizuju se tematske žurke ulepšane takmičenjem u nazovimo ih otkačenim disciplinama. Ukoliko ste ljubitelj dobrog zalogaja, ovde vas čeka valjda sve ono što je ukras trpeza širom sveta. Ne računajući hotele, na raspolaganju vam je čak 350 restorana koje vode, što ovde s ponosom ističu, najslavniji svetski kuvari.

Bangkok je jedan od najintrigantnijih gradova sveta

Prestonica s najdužim imenom B

Od naseobine Tonburi, osnovane 1767, stvoren je megapolis u kojem se prošlost i sadašnjost vešto prepliću. Zarad brojnih kanala kojim je ispresecan, nazivaju ga i Venecijom Istoka

angkok je zapravo internacionalno ime prestonice i najvećeg grada Tajlanda. Ono originalno, zbog čega su ovom u mnogo čemu intrigantnom gradu otvorene čak i stranice Ginisove knjige rekorda, glasi: Krun Thep Mahanakhon Amon Rattanakosian Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratehathani Burirom Undumratchaniwet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit. Pokušali ste da upamtite? Ponovili sve tri, pet, deset puta i... slaba vajda. Pomislite tek kako je klincima osnovcima koji pod obavezno moraju da nauče izvorno ime glavnog grada svoje države. Da ga napišu i izgovore. U suprotnom – kec. Kao vrata. Ili, kao stub nadzemnog metroa kojim se najbrže putuje kroz višemilionsku metropolu Tajlanda za koju uistinu niko ne zna koliko broji stanovnika. Zato je i najbolje prihvatiti onaj zvanični podatak da ih je samo osam miliona. Ili možda deset. Relativno u odnosu na ono što je precizno i tačno. A to je da Bangkok leži na samo dva metra nadmorske visine smešten u unutrašnjosti zemlje oko 15 kilometara udaljen od vrha Sijamskog zaliva. Reka Čao Praja deli ovu paradoksima okovanu naseobinu na praktično dva dela. Veneciju Istoka, kako mnogi doživljavaju Bangkok zarad brojnih kanala (klongova, izvorno). Ali i grad u kojem su prošlost i sadašnjost harmonično isprepletene. Današnji kvart Tonburi bio je nekada samo selo. I prva stranica istorije grada kroz vreme izraslog u modernu svetsku metropolu. Tamo davno, tačnije 1767. godine, Burmanci su osvajajući teritorije sve razorili. General Šanda je sebe proglasio kraljem i na mestu današnjeg Bangkoka osnovao prestonicu. Nije se

februar 2015.

Svet na dlanu

Druženje s krokodilima Tri kilometra od grada, u Tambon Taibanu, nalazi se Samut Prakan. Reč je o jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu. Farmi na kojoj se uzgaja 60.000 primeraka ove životinjske vrste čija dužina doseže i do devet metara. Ukoliko posetite ovu farmu bićete u prilici da uživate u atrakcijama koje izvode vešti i neustrašivi dreseri ovih životinja. Na istom mestu mogu se videti i slonovi, lavovi, šimpanze, zmije... Jedna od legendi kazuje da ukoliko tri puta prođete ispod slona sve želje će vam se ostvariti.

Ploveća pijaca Jedna od atrakcija je poseta plovećoj pijaci u provinciji Radžabur. Negde oko 70 kilometara zapadno od Bangkoka autobusima se stiže do „depoa“ odakle kreću čamci u malu avanturu kanalima. Posle oko 20 minuta vožnje pristižete u deo gde su čamci sa voćem i povrćem već na reci, a nešto kasnije stiže se i do cilja - platoa Damnoeu Saduak, bazara na sojenicama i sa radnjama prepunim svile, predmeta od drveta, krokodilske kože, šešira od lista banane... Cenkanje je poželjno, a cene više nego povoljne. U čamcima je i veliki izbor povrća i voća. Počev od kokosa, rambutana, papaje, guavasa do durijana, najsmrdljivijeg voća carskog ukusa.

Svet na dlanu

februar 2015.

proslavio. Njegovu vladavinu karakterisao je teror pa je kao takav ubrzo ubijen. Vlast preuzima general Čakri i pod imenom Rama I postaje prvi kralj Tajlanda... Trenutno je na vlasti Rama IX. Kao zvanična godina osnivanja grada upamćena je 1782. u kojoj je Rama I premestio prestonicu Tajlanda na levu obalu reke Čao Praja i počeo da gradi utvrđenje, sada znano kao Velika palata. Ukoliko ste raspoloženi da uživate u panorami grada, da uistinu shvatite njegovu veličinu, predlog je da svratite do Bajok Skaja, zvanično najviše građevine tajlandske prestonice sa čijeg se poslednjeg sprata pruža fascinantan pogled. A da biste upoznali puls života, navike i još mnogo toga što poput magneta u Bangkok privlači milione turista iz celog sveta, ne propustite šetnju Sijam skverom. To je, preko dana, najfrekventniji deo ovog megapolisa sa bezbroj atributa moderne svetske metropole. Lanci velikih i najpoznatijih robnih kuća i prodavnice s robom i iz najudaljenijih zemalja planete, neka vrsta su objašnjenja zašto je Bangkok u svetu znan i kao grad trgovine. Kvart Pat Pong je mali raritet. Prvo zato jer su u večernjim satima brojne uske ulice neka vrsta bazara na otvorenom gde se trguje do jedan sat iza ponoći. Ali ovaj kvart je i „kvart ljubavi i dobrog uživanja“ u kojem je sve „na izvolite“. Misli se na čulna uživanja. Odnosno seks. Uz novčanu nadoknadu imate mogućnost da budete voajer bez straha da će se neko na vas naljutiti što gledate seks uživo, ali i da u svemu aktivno učestvujete. Kažu da Nemci zbog svega toga organizuju čarter letove do tajlandskog glavnog grada. Nisu jedini. Tajlandska masaža je uostalom neka vrsta brenda ove azijske zemlje...

Dom Smaragdnog Bude Velika carska palata. Božansko utočište. Veličanstven kompleks manjih zgrada na 218.400 kvadratnih metara opasan zidinama dužine od skoro dva kilometra. To je deo Bangkoka koji turisti ne zaobilaze. Bar one delove koji su im dostupni. Rama I je 1782. podigao hram svetog Bude, najstariju relikviju Tajlanda. Smaragdni buda je 66 centimetara visoka statua izrađena od jednog komada za koji se pretpostavlja da je donet sa Kavkaza a da je delo nekog grčkog majstora. Ceremonija presvlačenja Smaragdnog Bude, kojom lično tri puta godišnje rukovodi kralj, nije samo tradicionalni ritual već je i posebna atrakcija. Za svako od tri godišnja doba Smaragdni Buda ima drugu odoru: dijamantsku tuniku koristi u delu godine kada je najtoplije, tuniku s plavim detaljima u danima kada padaju kiše, a onu od čistog zlata u najhladnijem delu godine. Panteon je hram posvećen svim vladarima. Zapravo, u njemu su smeštene figure u prirodnoj veličini svih prethodnih kraljeva, od Rame I do danas. Ali ovaj deo Velike palate nije dostupan turistima. Dusit paviljonom dominira kraljevski tron iznad kojeg je devet koncentričnih krugova koji „izviru“ jedan iz drugog i spuštaju se ka podu simbolizujući svakog od devet tajlandskih vladara. Sa balkona paviljona aktuelni kralj se jednom u godini, uvek 5. decembra, obraća naciji. U ovom paviljonu se izlažu i posmrtni ostaci kraljevske porodice. Rođena sestra aktuelnog kralja, umrla u 84. godini, bila je prošle godine izložena punih deset meseci pre nego što je sahranjena.

Grad hramova Vat Pho je najstariji i najveći hram u Bangkoku. Mesto je jedne od najspektakularnijih znamenitosti ove zemlje oslonjenog Bude. Ili, statue duge 48 i visoke 15 metara sa zlatnom ilustracijom Majke Bisera, umetnutom u podnožju njegovih stopala. Kralj Rama je u XIX veku proglasio Vat Pho obrazovnim centrom i posetioci i danas još uvek mogu da savladaju neku od lekcija o staroj umetnosti tajlandske medicine.

februar 2015.

Svet na dlanu

Singapur

Neodoljivi šarm lavljeg grada Država s podosta specifičnog u svom kosmopolitskom opredeljenju. Za ljubitelje šopinga to je pravi mali raj, ali je obavezna poseta Vrtu orhideja i Parku ptica

ingapur, grad država. Sa (pre)strogim zakonima, grad u kojem su „ustavom“ zabranjene čak i žvakaće gume. Čudno, zar ne? Ali nije to jedina slika koja bi mogla eventualno da zbunjuje. Zato, neka vas ne iznenadi ako na ulici u prolazu sretnete ljude koji u ruci nose piksle. Oni su samo nepokolebljivi pušači, ali bez prava da opušak bace na asfalt. Ukoliko to i učine, čeka ih žestoka novčana kazna i još pride sedam dana čišćenja ulica s metlom u ruci, koju dobijaju još kod sudije za prekršaje. Na neki način, sasvim razumljivo za grad koji je u svim turističkim ponudama predstavljen kao najčistiji na svetu. Ali i kao „grad budućnosti“.

Piše: Zoran Šećerov KT Travel On to uistinu i jeste. Geografski pripada srcu jugoistočne Azije i neka je vrsta mosta između istoka i zapada. Njegovo ime u prevodu znači „lavlji grad“. Palambaški princ Paramesvara, zapis iz XIII veka, video je u njemu životinju koju je opisao kao lava. Od tada je naseobina Temasek, nastala još 1102. godine, zvanično – Singapur. U Merlion parku, koji sigurno nećete zaobići ukoliko se nađete u ovom neobičnom gradu, jeste i statua simbol Singapura – lav iz čijih usta „izvire“ mlaz vode. Singapur je zapravo ostrvo razdvojeno od malezijskog kopna kanalom Selat Johor. Među četiri miliona stanovnika najbrojniji su Kinezi (77 odsto). To je i grad različitih kultura što mu daje kosmopolitski karakter. Takođe i jedna je od najvećih luka sveta. Zahvaljujući strateškom položaju, odavno je epicentar svetske trgovine. Moderni Singapur je delo

Tomasa Ralfa, sina britanskog mornarskog kapetana (1781-1826), koji mu je vizionarski odredio sudbinu. U Singapuru se ništa ne proizvodi, ali se zato sve prodaje. Pravi je mali trgovački raj. Kineska četvrt, uredna i fascinantno čista, zapravo je splet ulica s milion manjih ili većih radnji. Ali ako hoćete robu koja nije bofl i pripadate onima koji uživaju u kvalitetnom šopingu, vaša odrednica je Orčard ulica. U brojnim radnjama je sve ono što može da se kupi. Od „igle do lokomotive“, kako bi rekao naš narod. Singapur je i spoj tradicionalnog i modernog. Stari kineski hramovi, zatim i brojne građevine kao dokaz da je i ovaj prostor Azije bio britanska kolonija, raskošne palate ali i stakleni neboderi s mirisom američke arhitekture. I sve to na ostrvu dugom 42 i širokom samo 23 kilometra. Za turiste, jedna od singapurski radosti je gradski ZOO vrt sa preko 250 vrsta životinja, među kojima ima i onih čija vrsta polako odumire. Jedna od atrakcija je i vrt orhideja „Mandai Orchid Gardens“. Ne samo zato što izgleda nestvarno (napravljen je još 1951. godine), već i zbog činjenice da u njemu možete probati čak i sok od ovog cveća, ali i kupiti orhideje. Prodaju se na komad, mada ako vešti prodavci uoče vaše oduševljenje, ponudiće vam i celo drvo. Kad platite, oni će vam naravno sve lepo upakovati, odneti na aerodrom i usput obaviti sve formalnosti, kako bi bez problema napustili Singapur s ovim neobičnim suvenirom... Svratite i do Parka ptica. Pelikani vas neće ostaviti ravnodušnim. A ako panoramu ovog grada želite da upamtite za sva vremena, onda je vaš izbor brdo Faber... Uživanje je i razgledanje grada u brodiću sa reke. I još mnogo toga, zbog čega zapravo treba videti Singapur. februar 2015.

Svet na dlanu

k a t i ž u e j i l a D

Aruba - ostrvo idealno za turizam

stina je da je Aruba daleko. Čak u Južnom karipskom moru. Ili nekoliko sati avionom od Beograda uz obavezno sletanje... Ali taj mali napor je skoro zanemarljiv u poređenju sa zadovoljstvom koje namernike čeka na omalenom kopnu (30 kilometara u dužinu i 10 u širinu) okruženom vodom nadomak obala Venecuele. Sunce na Arubi miluje prirodu i ljude tokom čitave godine. Ponekad pirka i topli vetrić. Zbog prosečne temeperature od 28 stepeni, Aruba je „u igri“ svih 12 meseci. Moguće je da je turisti i zbog toga neizmerno vole. Ono što je sigurno jeste da to nije jedini razlog, jer Aruba na svakom koraku svog kopna ali i mora, kao i u moru, nudi mnogo više. Uostalom, već posle par dana provedenih u ovom prostoru postajete svesni da je ovo po mnogo čemu magično ostrvo više nego idealno mesto za prepoznavanje sebe u sebi. Sunčanje i kupanje na bajkovitim plažama samo je segment priče o svakodnevnom doživljaju. Oni koji surfuju, bolje mesto od Arube nisu mogli da izaberu. A tek oni koji vole da rone... Njih u plavetnilu morske vode čeka nestvarni kaleidoskop boja dok se s maskom na licu probijaju kroz jata sićušnih riba. Jarko obojene tropske ribe i lepote korala dostupne su i oku onih koji se ukrcaju na „glasbodemboot“, brodić sa staklenim dnom. Gledati more na ovaj način znači otkrivati ga iznutra. Aruba je i sudar oprečnosti. Arheolozi su na ovom ostrvu pronašli ostatatke naseobina koje datiraju još iz 1000. godine... U jednom delu ostrva otkrivene su i pećine, danas turističke atrakcije. U Gvadirikiri grot pećini svetlost se probija kroz pukotine na „plafonu“, što je zahvaljujući igri svetlosti i senki čini apsolutno posebnom. Najposećenija je, međutim, pećina Fontein zbog crteža drevnih naroda, dok je bez dileme najatraktivnija ona s imenom De Huliba, poznata još i kao „tunel ljubavi“. Nazvana je tako zbog ulaza u

obliku srca. Gostoljubivi domaćini s neskrivenim zadovoljstvom upoznaće vas i sa još jednom atrakcijom ostrva. Reč je o sedam prirodnih mostova koji su stvarani stotinama godina uz nesebičnu pomoć vetra i mora. Zbog vetra i mora, Aruba i jeste ostrvo turizma. Ili – ostrvo idealno za turizam. Ovu veličanstvenu istinu nisu znali, ili nisu hteli da znaju, oni koji su posle plemena iz Venecuele prvi stigli na njegovo kopno. Istorija pamti da su prvi Evropljani doplovili na ovo ostrvo 1499. godine. Stoga se ovde imena španskog istraživača Alonsa de Ojede i italijanskog moreplovca Ameriga Vespučija izgovaraju s poštovanjem... Najpre Španci a zatim i Holanđani tu su kopali zlato, a zatim ekploatisali naftu. Aruba je bila kolonija vekovima, tačnije deo Holandskih Antila od kojih se odvojila 1986. godine. Nekako istovremeno na ostrvo stiže i turizam, danas „zlato i nafta“ Arube. Lokalno stanovništvo tako ubire lepe prihode, što se ogleda ne samo kroz visok standard već i ljubaznost, odnosno iskrenu nasmejanost i prijateljsko raspoloženje prema turistima. Aruba jeste mala, ali ima veliku dušu. Na prošlost se, razumljivo, mnogo ne osvrće. Lepote prirode su nešto što se podrazumeva, a ono što Arubu čini posebnom jeste saznanje da nudi dobar provod. U brojnim restoranima i kafićima, noćnim klubovima i kazinima, život naprosto vri. Zahvaljujući prisustvu Holanđana najomiljenije piće jeste pivo, mada se za Arubu može reći i da je „leglo ruma“. Ovde se i dobro jede. Uz specijalitete svih kuhinja sveta u ponudi su i tradicionalna jela, tipična za ovaj prostor sa još specifičnijim začinima. Hranu i piće možete da dobijete i u hotelskom restoranu, hotelskoj sobi ili restoranu u gradu, ali i dok lenčarite na plaži s nogama „u čizmama“ od peska... I kad doživite sve što Aruba u svojoj nesebičnosti nudi neka vas ne iznenadi pitanje koje ćete boraveći u ovom raju Kariba možda sami sebi postaviti: „Da li je užitak isto što i greh?“.

Predivna klima, kilometarske peščane plaže, nestvaran ekosistem, predivne boje Karipskog mora, bescarinska šoping zona,vrhunski hoteli i brojna mesta za provod već dve decenije magnet su za turiste iz celog sveta.

Oranjestad je glavni grad Arube. Ime, priznaćete, asocira na Holandiju i kraljevsku dinastiju ove evropske zemlje. Ulice nestvarnog kolorita, izgrađene su u holandskom i španskom stilu. Fasade su pastelnih boja i tipične su i za sva ostala ostrva Antila. Za ljubitelje šopinga uz par gradskih ulica načičkanih prodavnicama preporučuju se i tri velika šoping mola do kojih se lako stiže čak i peške.

Jedna od turističkih atrakcija ostrva je i tipična stara vetrenjača. Izgrađena je 1804. u Holandiji da bi se posle toga deo po deo brodom transportovao na Arubu. Rekonstruisana je početkom 1960. i danas je pretvorena u restoran. Od tipičnih nacionalnih jela preporučujemo da probate kozje meso sa povrćem, pileće meso ili morske plodove s holandskim sirom i propržene komade ajkule. Čorba od iguane je „lek“ a supa od iste životinje specijalitet. Kao dezert predlažemo pržene banane. Oficijelni jezici na Arubi su holandski i papijamento. Ovaj drugi je izvorni jezik i neobičan je miks portugalskog, španskog, holandskog i engleskog...

februar 2015.

Svet na dlanu

ZEMLJA SA DVA OFICIJELNA JEZIKA

1 2 3 4 5 6 7

Aruba je jedna od najatraktivnijih i najposećenijih turističkih destinacija na području Kariba...

Puškar - Indija

Ispred mene su prolazile indijske žene prateći svoja dnevna poslušanja, potpuno nesvesne toga koliko su divne. Sariji zaslepljujućih boja, čudnovat nakit, teret na glavi i graciozan hod, skromnog su vodiča (mene) u treptaju oka pretvorili u modnog fotografa

U carstvu kamila B

io je mrkli mrak kada se nas nekoliko „odlučnih“ okupilo oko čaja i kafe u velikom šatoru kampa. Namera nam je bila da pre izlaska sunca odemo u samo središte vašara kamila i tako životinje i njihove vlasnike „uhvatimo na legalu“. Bili smo u Puškaru, država Radžastan - Indija. Ovde smo došli da vidimo i doživimo veliki festival, najstariji te vrste u Aziji. Moram, zaista, sa ponosom da kažem da smo bili prva organizovana grupa iz Srbije, sigurno i iz regiona, koja se zaputila na ovu stranu indijskog potkontinenta.

Piše: Nebojša Jojić vodič Legende kažu da je Brama, jedan od Trimurtija, vrhovnih božanstava hinduističkog panteona, u svojoj božanskoj milosti iz ruke ispustio laticu cveta od koje nastalo jezero, a oko njega grad. Otuda ime Puškar (pušpa - cvet, kar - ruka). Uistinu, maloj varoši koja se pružila uz obale jezera, starost nije moguće utvrditi. Smatra se da je to jedno od najstarijih naselja Indije, mesto gde se nalazi drevni Bramin hram, možda jedina svetinja te vrste u ovoj ogromnoj zemlji. Svake godine ovde se održava festival ili vašar

Svet na dlanu

februar 2015.

koji postoji ovde toliko dugo, da se njegovo poreklo izgubilo u magli prohujalih vremena. To je svetovna i duhovna svečanost koja počinje cenkanjem i poslovnim dogovorima stočara, a završava se ritualnim kupanjem stotina hiljada vernika u vodama svetog jezera. To je festival muzike i igre, eksplozija boja i lepote, kome se Indusi raduju, za njega doteruju i raskošno oblače. Posle nešto više od nedelju dana, duhovni vrhunac svečanost dostiže u noći punog meseca - Purnime, u Kartika mesecu Saka - Hindu kalendara (kraj oktobra ili početak novembra). Tada bezbroj malih sveća na splavovima od pruća ili lišća banane zaplovi površinom jezera Puškar, prenoseći božanstvu dobre želje i poruke srca. Mi smo želeli da među kamilama i kamilarima dočekamo sunce i tako započnemo četvrti dan festivala. Prevoz od udobnog kampa do vašara bio je „domaći“ - kamilje zaprege, dvokolice sa ravnom platformom, zastrtom ćilimima i prekrivene baldahinom. Ponosno uzdignutih vratova, kao da znaju koliko su raskošno ukrašene, kamile su lagano i graciozno napredovale prema odredištu. Vodič je zaustavio naš mali karavan u podnožju jednog uzvišenja i poveo nas uzbrdo. Sve je bilo prekriveno šatori-

ma i logorskim vatrama oko kojih su sedeli ili čučali tek probuđeni ljudi, ispijajući prvi jutarnji čaj. Naravno, uz hiljade kamila! Zvuci i mirisi jutra, čangrljanje činija i metalnih servisa, ljudski žagor, grleno glasanje kamila, po koji udaljeni ton indijskih gusala i stih narodne pesme, vlažna prašina, dim nargila i cigareta, aroma tipičnih začina i jela i vonj stoke, stopili su se u ošamućujući kaleidoskop osećanja koji smo halapljivo upijali. Polako, napredujući uzbrdo, naša mala grupa rasula se naokolo „istražujući“ okolinu i trudeći se da napravi što bolje fotografije. Popeli smo se na vrh bežuljka upravo u svitanje, kada se sunčev disk pomaljao iza obližnjeg visa menjajući kolorit, hrabreći i poslednje uspavane stočare da izmile ispod šarene ćebadi i nahrane svoju grbavu marvu. Prizor ispod nas bio je neverovatan! Dokle pogled seže, na području velikom kao čitava dva Kalemegdana, šepurilo se, bezbrižno žvakalo, nervozno frktalo, sapeto skakutalo ili ležeći odmaralo, na desetine hiljada kamila. Između njih, u grupicama, sedeli su Radžputi, njihovi vlasnici ili kupci, na glavama noseći ogromne turbane drečavih boja koji su podsećali na nekakve hipi pečurke, nikle posle magične kiše. Da prizor bude još groteskniji, iznad tog gali-

februar 2015.

Svet na dlanu

matijasa ljudi i životinja, lebdelo je nekoliko velikih turističkih balona. Onda su nam poslužili čaj, udobno smo se zavalili u plastične stolice tek otvorene, montažne čajdžinice i sve je postalo pastoralno lepo i nekako smirujuće. Preplavio nas je taj čudni osećaj koji stranac ume da doživi na ovim prostorima, osećaj dubokog duhovnog mira, neobjašnjive sreće, dok ga okružuje gusti, ključali đuveč indijske stvarnosti. Posle dobrog doručka, pojačani ostatkom grupe, ponovo smo krenuli u „istraživanje“. Tada smo otkrili da kamile nisu jedini četvoronošci u ponudi. Na vašaru postoji odvojeno područje za goveda i još jedno, za predivne, rasne konje. Radžastan je država dijagonalno podeljena na plodnu i pustinjsku oblast. Upravo iz te pustinje vode poreklo ovi lepotani sa blago na unutra zakrivljenim ušima. Gaze brzim, sit-

Svet na dlanu

februar 2015.

nim kasom dok ih zainteresovani kupci „probaju“. Posmatrajući njihove idealne proporcije, setio sam se drevnih arapskih priča. Jedna pripoveda kako je Bog odapeo zlatnu strelu od koje je nastao arapski konj, a druga, pak, tvrdi da je Tvorac uhvatio pustinjski vetar i od njega stvorio konja i beduina da budu jedno... Mora biti da sličnih legendi ima i u Radžastanu, jer konji su epski lepi. Probijajući se kroz prašinu i gužvu, stigli smo do velikog stadiona gde se tokom festivala održavaju različita takmičenja i predstave. Dresura konja, mađioničari, žongleri, plesačice i konkurs za najlepšu kamilu, ponešto za svačiji ukus. Ja sam u potrazi za osveženjem prihvatio poziv na čaj ljubaznog vlasnika obližnje prodavnice. Seo sam na hoklicu koja je bila

nasred ulice i posle samo nekoliko minuta shvatio da posmatram modnu reviju i to iz prvog reda. Ispred mene su prolazile indijske žene prateći svoja dnevna poslušanja, potpuno nesvesne toga koliko su divne. Sariji zaslepljujućih boja, čudnovat nakit, teret na glavi i graciozan hod, skromnog su vodiča u treptaju oka pretvorili u modnog fotografa. Treba spomenuti rikše, stare bicikle, sadue iscrtanih lica u oskudnoj odeći boje šafrana, ogromne turbane i negovane duge brkove ispod njih, opuštene svete krave i ponekog dosadnog uličnog prodavca, da bi slika glavne ulice Puškara u vrelini podneva bila potpuna. Putujući po svetu, često nalazim zadovoljstvo u posmatranju slučajnih prolaznika. Puškar je to uživanje digao na viši nivo. Zato oduševljeno kličem: VELIČANSTVENA INDIJA!

Sa vama i na egzotičnim destinacijama U okviru GIGATRON prodajnog lanca u prilici ste da pronađete veliki asortiman proizvoda računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača uz standardno sjajne uslove plaćanja. Najinovativnija IT rešenja biće od velike pomoći na svim vašim putovanjima i sve to uz fenomenalne uštede. Možemo vam izdvojiti veliki broj akcijskih proizvoda koji iz dana u dan osvežavaju Gigatron ponudu. Gde god da se uputite Gigatron je spreman da vam ponudi rešenje u vidu laptop ili tablet računara, mobilnog telefona, digitalnog fotoaparata, GPS navigacije, kao i ogroman izbor dodatne opreme koja će pronaći odgovarajuću namenu u izvršavanju vaših svakodnevnih poslovnih zadataka ili u momentima opuštanja na nekoj egzotičnoj destinaciji. Svim svojim kupcima Gigatron nudi brojne mogućnosti odloženog plaćanja, a na vama je da iskoristite vama najpogodniju. Prilikom svake kupovine u Gigatronu stičete bodove koje može iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine, a samim tim i ostvariti dodatni popust.

STOMAČNE TEGOBE NA PUTOVANJU

PROBIOTIC FORTE - POUZDAN SAPUTNIK NA SVIM DESTINACIJAMA!

U susret putovanjima, pričamo o onim manje prijatnim stvarima koje nas mogu zadestiti, a to su stomačne tegobe - najčešći zdravstveni problem sa kojim se susrećemo na putovanju. Postoji nekoliko osnovnih saveta kojih se treba pridržavati, kako bismo sprečili pojavi neprijatnih stomačnih tegoba. l povećati brigu o higijeni, l piti samo flaširanu vodu, a od napitaka su bezbedni i čajevi, kafa i flaširani sokovi bez kockica leda, l jesti samo sveže pripremljena jela, l sveže voće i povrće jedite samo oprano i oljušteno, l izbegavati sir, sladoled ili jogurt lokalno napravljene, a mleko pre konzumiranja obavezno kuvati. Medjutim, ako se putnička dijareja ipak javi, kao i kod svi drugih dijareja, neophodno je da se uzima što više tečnosti da bi se izbegla dehidratacija, a narušenu ravnotežu u našem probavnom sistemu najbolje mogu da uspostave probiotski preparati. Najnoviji probiotski preparati osim probiotskih bakterija sadrže i probiotski kvasac – S. Boulardi, koji predstavlja prvu liniju odbrane od patogenih

mikroorganizama, jer vezuje štetne bakterije i njihove toksine i pospešuje njihovo izbacivanje iz organizma. Jedini takav preparat na našem tržištu koji sadrži tri soja probiotskih bakterija i probiotski kvasac (S. boulardii), tj. optimalnu kombinaciju koja obezbeđuje dvostruki nivo odbrane creva od štetnih mikroorganizama i brže, efikasnije delovanje jeste Probiotic forte, Ivančić i sinovi. Stomačne tegobe se mogu u velikoj meri izbeći ako se 3-5 dana pre puta, i zatim dalje svakog dana na putovanju, unosi potrebna količina korisnih probiotskih mikroorganizama. Zbog osobine da se ne moraju čuvati u frižideru, Probiotic Forte kapsule se uvek mogu nositi na putovanja i na ovaj način se možemo osigurati da nam neplanirani stomačni problemi ne upropaste dane odmora. S obzirom na činjenicu da Probiotic Forte obnavlja crevnu floru neophodno ga je koristiti i prilikom primene antibiotika. Međutim, antibiotici deluju ne samo na bakterije koje uzrokuju upalu već i na “dobre” bakterije u crevima. Da bi se smanjilo ošte¬ćenje „dobrih“ bakterija, dok pijete antibiotik, obavezno uzimajte i Probiotic Forte kako biste obnovili crevnu floru i sprečili nastanak dijareje.

februar 2015.

Svet na dlanu

Slike starog Egipta

o v t s n a č o is v o v o g Nje J

ednostavno se nisu usuđivali da ga nazovu pravim imenom. Ono koje su mu nadenuli, verovali su, štitilo ih je od zla. I od njegovih urokljivih očiju. Ublažavalo je užas koji je ostajao u duši posle svake priče koju bi o njemu ispredali. A nisu mogli da odole, morali su da pričaju o njemu. Takve grozote, govorili bi, pomažu u vaspitanju dece. Oni su ga voleli i poštovali kao što se poštuju i vole božanstva. Možda su od njega malo više zazirali... A kako i ne bi, kada je ogroman, jak i zastrašujući.

Piše: Ana Nikolina Ursulesku putnica naše agenije A opet, nije zgodno bilo priznati da se sa Sobekom nije igrati. Pa to je božanstvo koje štiti Ra svaki put kada Sunčevoj barci preti opasnost od letećih nebeskih riba koje su začarale ko zna koje zle veštice! Njegovo visočanstvo Krokodil! On nas je doveo do Kom Omba, luke gde se ukrštaju svi putevi. Oni koje dolaze iz prašnjavih pustinja istočno od Nila, peskovitih poseda božanskog Seta i oni koji dovde prate reku čak od izvorišta, tamo gde se ona rađa, pod nogama visokog Kilimandžara... Luka nas je dočekala sunčana, lepa i mirisna kao što devojka dočekuje prosce, nudeći sve najbolje što ima. Bogata devojka, jer Nubija je na par koraka odavde, sa uvek za plovidbu spremnim tovarom drveta ili kamena. Sa dragocenim metalima koji samo čekaju da ih se Egipćani domognu. Da se domognu bogatstva neophodne im, voljene, vredne zavisti zemlje Kuš. Zavodljiva devojka, ova luka! Već me je opčinila. Nikakvo čudo što su u ta drevna vremena trgovci često zveckali oružjem da bi stigli do nje, ili da bi je zaštitili, kada su već dobili dozvolu da joj priđu. Gore je hram. Vidi se sa ovog mesta koje nas je zarobilo. Stići ćemo i do hrama... Strpljenja... Trenutno nas na mestu zadržava minijaturno seoce sa svojim tradicionalnim kućama, malo doteranim za turiste, sa niskim stočićima, dugačkim drvenim klupama, asurama i grnčarijom koju neprestano slikaju turisti sa pet-šest ukotvljenih brodova, što su se stuštili tu, diveći se svemu i svačemu. U maloj avliji još manje kuće kukuruzom hran-

Svet na dlanu

februar 2015.

Krokodil imo mladunče kamile, sasvim bespomoćno i belo kao sneg, znak da nema više od šest meseci - objašnjava jedan od retko ljubaznih domorodaca. Već sam primetila poglede ovdašnjih ljudi. Podozrive. Nestrpljive. Nezadovoljne. Ne bih volela da zaostanem za grupom, mada mi objašnjavaju da im je mentalitet, kao i koža, drugačiji od mentaliteta i kože ljudi iz Delte. Pravo da vam kažem, i nisu mi isto tako lepi kao oni na koje sam navikla. I tu odlučim da preskočim aperitiv na terasi koja vrbuje svojim mirisnim, začinjenim, gastronomskim čudima... Pričaju oni koji nisu odoleli da je kuhinja fantastična, a takve su i cene... Gore, iznad nas, hram koji su sagradili Ptolomeji. Stepenice, stepenice... Ovaj hram je dvostruk. Njegova arhitektura je dvostruka. Sale, svetilišta, sobe, dvorišta, sve je to u potpunoj simetriji, duplirano za dva božanstva: Horusa Starijeg, koji, sokolovim okom, a i kandžama sokola, bdi nad božanskim Ra, i Sobeka, krokodila, gospodara voda. Nevidljiva linija odvaja (a možda spaja?) dva krila istog hrama. Dvostrukog hrama. Kao što je dvostruka kruna Egipta. Kao što je dvostruk svet, koji je svoje drugo lice sakrio duboko u nedra zemlje. Kao što nebo danju uzima u naručje Sunčevu barku, a noću blede obraze Meseca. Priča se da su u davna vremena baš zato ovde dolazili proroci i spavali dotičući čelom stranu hrama. Čekali su da im snove ispune Horus i Sobek i njihove priče o nadolazećim

Nije zgodno bilo priznati da se sa Sobekom nije igrati. Pa to je božanstvo koje štiti Ra svaki put kada Sunčevoj barci preti opasnost od letećih nebeskih riba koje su začarale ko zna koje zle veštice

vremenima. A nisu samo proroci ovde tražili utočište. Božanski mir bi ovde nalazili i umorni putnici i bolesnici. Nesrećnici i trudnice... Uvek bi se za svakoga tu našlo parče hleba i dobra reč. I nećete se začuditi ako vam kažem da su u ovom hramu obitavali najiskusniji lekari i najbolji apotekari. Da su tu vršene operacije i spravljani lekovi koji i danas zadivljuju svet. Još

tada su ti drevni poznavaoci anatomije govorili da je ljudsko telo podeljeno na trideset i šest delova i da sve treba poznavati i za sve se treba pobrinuti. Sva sreća te je u to doba nad svakim od trideset i šest delova čovekovog tela bdilo po jedno božanstvo... Sve to i dan-danas piše na zidovima hrama. Treba samo znati odgonetnuti znakove. No, mene najviše zanima Sobek. Bog krokodil. Omražen. Voljen. Poštovan. Podvodni demon i bog plodnosti. Vrhovni vladar jezera, reka i močvara. A Egipćani su verovali da puno krokodila u slatkoj vodi znači sreću. Možda zbog toga što je poplava Nila za njih značila bolju žetvu. A možda je sasvim tačna i pretpostavka da su ljudi Sobeka poštovali iz straha. Verske knjige, kažu oni koji su ih proučavali, govore o njemu čas kao o prijatelju, čas kao o neprijatelju Ozirisa. Kako da se tu čovek snađe? A onda, da te još više zbuni, dolazi vreme šeste dinastije koja Sobeka poistovećuje sa bogom Sunca. I legenda kaže kako je Sobek demijurg, tvorac sveta, božanstvo nastalo na početku Vremena, iz tečnog, vodenastog Haosa. Mada se ni tu legenda ne završava, već priča o tome kako je od njegovog znoja nastao Nil. Sobek-krokodil je zagospodario moćnom rekom od prvog dana i, ako ćemo verovati spomenutoj legendi, od njegove hirovitosti je zavisio život u vodama i na obalama Nila. Od njegovog raspoloženja zavisio je život u Egiptu. Vladari iz dvanaeste i trinaeste dinastije nosili su Sobekovo ime. A među Grcima se raširila priča kako Egipćani u veštačkom jezeru u Krokodilopolisu, čuvaju svetog krokodila. Nude mu najfiniju hranu, meso i kolače i poje ga u izobilju slatkim vinom. A sveti krokodil se šepuri svestan svoje neizmerne lepote, sa zlatnim naušnicama sa kojih vise kristali i narukvicama na prednjim nogama. I još su govorili kako su Egipćani svete krokodile balzamovali nakon smrti i u svetim kovčezima odnosili u donje odaje lavirinta gde su čuvani kao najsvetije mošti i gde ni slavni Herodot nije imao pristup! Čovek je oduvek znao gde se završavaju njegove sopstvene moći. I naslućivao gde počinju moći bogova. Zato mu valjda nikada nije bilo naročito teško da se pokori nebesima i obori pogled pred božanskom voljom. februar 2015.

Svet na dlanu

Romantična prošlost kraljevskih gradova Evrope

Turistički magnet za ceo svet

Svet na dlanu

februar 2015.

tari evropski gradovi tradicionalno su najveći turistički magneti na svetu. San svakog Amerikanca ili Japanca, a u novije vreme i Kineza, jeste da posete ove dragulje starih kultura i njihove arhitektonske znamenitosti. Evropski gradovi su oduvek bili privlačni i za naše turiste koji po tradiciji najradije njih pohode, a posebno ako se radi o kraćim turama. Nije ni čudo, Evropa nudi zabavu, šoping, muzeje, dvorce, gastronomska čudesa, a glavni gradovi po pravilu imaju čar starinskog osećaja za romantiku.

PARIZje grad ljubavi, istorije i arhitekture, umetnika i mode. Čuvena francuska kuhinja nadaleko je znana, kao i ukusi dobrih francuskih vina. Važi za najromantičniji grad na svetu, a za njega se pored ljubavi i mode, vezuju i parfemi, vina, konjak. Poznat je kao grad koji živi 24 sata, sa burnim noćnim životom. Najbolji noćni klubovi su baš u Parizu. Prepoznatljiv je po Konkordu, najlepšem trgu na svetu, aveniji Šanzelize, muzeju Luvr, Trijumfalnoj kapiji, Versaju, Operi Garnije, Mulen ružu, Ajfelovoj kuli. Za zaljubljene, romantična plovidba Senom je predivno iskustvo za ceo život. Pariz godišnje poseti oko 30 miliona turista. Mnogi od njih se vraćaju više puta jer su uspomene iz glavnog grada Francuske večne.

AMSTERDAM je na prvom mestu kada su „parti“ destinacije u pitanju, ali je ujedno i jedan on najlepših i najneobičnijih gradova Evrope. Grad u kome je sve dozvoljeno, u kome se održavaju fenomenalne žurke po klubovima i diskotekama. „Grad na vodi“, „Rembrantov grad”, „severna Venecija”, kako ga još popularno nazivaju, osvojiće vas jednostavnim i pristupačnim ljudima. Čuveni kofi-šopovi i poznati klubovi čine Amsterdam jednom od viđenijih „top parti“ destinacija u svetu. Uz sve lepote i neobičnosti ovog grada na kanalima, turistima sa probranijim ukusom nude se i posete muzejima, vožnje brodovima i posete pijaci cveća. Ne zaboravimo da je Holandija zemlja lala i drugog cveća koje se gaji kao umetnička vrednost.

PRAG, jedna od najjačih „parti“ destinacija, idealno je mesto za ljubitelje stare Evrope sa svojim muzejima, prekrasnom baroknom arhitekturom, mostovima i tradicionalnim pivnicama. Stari grad na obalama reke Vltave ne može nikoga da ostavi ravnodušnim. Ovo zlato u srcu Evrope, sa hiljadu tornjeva, čipkastih fasada, grad alhemičara i magije čeka da ga otkrijete i doživite. Glavni grad Češke Republike je i moderna metropola sa izvanredno sačuvanim istorijskim objektima. Prag je pun života. Pulsira gotovo 24 časa dnevno, očarava posetioce, slikare, fotografe, pesnike... Idealno je mesto za zaljubljene i one koji žele da se zaljube, ali i za putnike koji nameravaju da ožive kraljevsku prošlost starog kontinenta.

BARSELONA je mediteranska metropola specifične arhitekture, fudbala, noćnog života, muzike i hrane. Ona je osobena, jedinstvena i prepoznatljiva zahvaljujući, pre svega, katedrali Sagrada Familiji, fascinantnom i nedovršenom delu poznatog španskog arhitekte Antonija Gaudija, zatim Parku Guelj – mestu gde je čuveni arhitekta živeo poslednjih 20 godina svoga života. Jedno od najprivlačnijih mesta je šetalište Las Ramblas, ulica koja će vas oduševiti, a nalazi se između Trga Katalonije i luke. Barselona je glavni grad pokrajine Katalonije i drugi grad po veličini u Španiji, jedna od glavnih luka Mediterana. Grad sa sopstvenim jezikom, karakterom i istorijom. Grad koji možete razgledati nedeljama, uživati u njegovim peščanim plažama i planinama. Nalazi se na obalama Mediterana, u dolini koja je okružena morem na istoku, planinama Sijera de Koljserola na zapadu, rekom Ljobregat na jugu i rekom Besos na severu.

RIM se ne zaobilazi, u Rim se putuje s namerom. Zarad svoje prošlosti, čudesne arhitekture i osobenog šarma, ali i niza drugih specifičnosti, svrstao se u one gradove u kojima je istorija ovekovečena na neki poseban način. Smatra se da je Rim osnovan 753. godine pre nove ere. Tri hiljade godina postojanja pretvorile su, gotovo diskretno, italijansku prestonicu u fascinantan muzej na sedam brežuljaka s četvrtima ukrašenim umetničkim remek-delima i nedokučivom maštom graditelja bez obzira na periode u kojima su stvarali i gradili. I za običnog smrtnika duhovni doživljaj su i Panteon i Koloseum sa Carskom palatom, ali i Rimski forum, crkva Santa Marija del Popolo, čudesni trgovi ukrašeni fontanama, prekrasne palate, zelene oaze, romantična mesta, ulice za kupovinu, picerije i restorani, ljudi s osmehom dobrodošlice... Ipak, i pre svega, Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše. Ako je tako, a jeste, onda ga treba videti i doživeti.

februar 2015.

Svet na dlanu

Iz beležnice naših putnika i reportera

Sve Venecije sveta V

enecija, grad izgrađen na 117 ostrva i sa 177 kanala, bila je i ostala večna inspiracija da se mnogim gradovima sveta dodeli titula severne, južne, istočne ili zapadne Venecije. Reč je o gradovima koji, takođe, imaju kanale i mostove, ali se tu svaka sličnost završava. Venecija je zauvek ostala u snovima svih onih koji su je videli makar jedanput u životu. Vekovima nestvarno živi kao niz dragulja potopljenih u more. Gde god da se baci pogled ugleda se neka raskošna palata, kuda god da se krene prelaze se mostići, stiže se na malene pjacete ili na raskošni Trg svetog Marka. Kubeta na crkvama presijavaju se na suncu, a kanali nežno dodiruju temelje zgrada koje pamte vreme raskoši, moći i bogatstva. Venecija danas beznadežno tone u lagune iz kojih je izrasla. Spasavanje ovog grada je jedan od najvažnijih zadataka savremenog sveta. Kada bi nestao, bilo bi to kao da se u paramparčad razbiju Kineski zid ili egipatske piramide. Naša civilizacija doživela bi opštu amneziju u kojoj se gube najlepši darovi prošlosti. Venecija ima neobičan život koji se ne završava samo u okvirima ovog grada. Gotovo na svim stranama sveta nastajale su naseobine na kanalima po kojima se odvijao saobraćaj kao da je reč o ulicama. Po pravilu, one su poređene sa Venecijom. Čak je po jednom predlogu iz 1924. godine Novi Beograd trebalo da se izgradi na kanalima, tako da se Dunav i Sava povežu sa nizom potoka koji se danas ne vide. To bi bila Venecija u Beogradu i možda je šteta što ta ideja nije ostvarena. Nijedan grad na svetu nema toliko pandana kao Venecija. Teško da bi se za Šangaj moglo reći da je dalekoistočni Njujork, ili za Sidnej da je australijski London. Jedino je Pariz davno

Svet na dlanu

februar 2015.

pre Drugog svetskog rata imao repliku u Bukureštu, kao i kasnije Bejrut. Zajedničko im je bilo samo to što su u to vreme bili gradovi zabave, a ne zbog arhitekture i položaja. Blede replike su i gradovi koji se kao Rim prostiru na sedam brežuljaka, i tu je kraj. Pođimo redom. AMSTERDAM. Ovaj holandski grad još zovu Severna Venecija. Takođe ima kanale, ali oni su u obliku koncentričnih polukrugova povezanih poprečnim vezama. Ima i mostove i vodene tramvaje, kao i svoj osobeni šarm, ali nema duh tajne i romantike kao njegov italijanski uzor.

STOKHOLM isto tako živi na vodi između niza ostrva. Prva asocijacija mnogih putnika koji dođu u ovaj grad jeste da podseća na Veneciju. Stokholm ima svoju specifičnu lepotu i mir, ali niko neće reći za neki sličan grad u svetu da liči na švedsku prestonicu, kao što će primetiti da ova liči na italijansku lepoticu.

Gotovo na svim stranama sveta nastajale su naseobine na kanalima po kojima se odvijao saobraćaj kao da je reč o ulicama. Po pravilu, one su poređene sa Venecijom...

EL GUNA u Egiptu skoro da je izgrađena na Crvenom moru. Turistima je predstavljaju kao Veneciju u Egiptu zbog toga što je izgrađena u laguni, ima kanale i kao ukras lepe vile tamošnjih bogataša i filmskih zvezda.

SANKT PETERBURG. Za nekadašnju rusku prestonicu, takođe, često se kaže - Severna Venecija. Po broju kanala i mostova konkuriše italijanskom uzoru, ali ima drugačiju lepotu. Budući da je na severu, ima specifičnu klimu i poznate bele noći, mada se događa da se i kanali u Veneciji zamrznu kao da se ruska zima spustila do Jadrana.

BANGKOK kao grad na Dalekom istoku, takođe, malo podseća na Italiju. Sličnost sa Venecijom je velika zbog kanala po kojima se odvija saobraćaj džunkama a ne gondolama, kao i po tome što je na ovim vodenim saobraćajnicama prisutna živa trgovina poput one u nekadašnjoj Mletačkoj republici.

VENECIJA NA FLORIDI više je luka za jahte, vile i hotele, ali kako ima ostrvca i kanale, mada ne u velikom broju, dobila je ime po uzoru. VENECUELA, država u Južnoj Americi, dobila je ime po Veneciji jer su prvi doseljenici videli da lokalni stanovnici, Indijanci, imaju čamce nalik gondolama, pa su bez mnogo razmišljanja ovu zemlju nazvali Venecuela, odnosno Mala Venecija. MAKAO ne liči na Veneciju, ali ovaj azijski Las Vegas nije odoleo pravoj Veneciji. Napravljena je minijaturna replika italijanskog grada kako bi se turisti zabavili. GANVI je u Beninu. Za razliku od gradova koje pominjemo, u ovom slučaju radi se o siromašnom gradiću bez arhitektonskih znamenitosti. Na mapi sveta beleži se kao Venecija u Africi.

LAS VEGAS, takođe, nije odoleo čarima prave Venecije. Kao u Makau, napravljena je replika Trga svetog Marka i okolnih zgrada, ima i kanala i gondola, sve kao u onoj autentičnoj, ali novo i umanjeno. Zamalo da zaboravimo da je jedan kraj Beograda svojevremeno dobio naziv Bara Venecija, ali to je druga priča. Prava Venecija je sa svojim kanalima, mostovima, gondolama, staklom iz Murana, karnevalom i festivalima inspiracija za sva vremena. Jedinstvena je, a nastala je iz nevolje kada su se pred najezdom varvara u njene lagune sklonili stanovnici severne Italije. V. Bogdanov

februar 2015.

Svet na dlanu

Putovanje

Nemojte TAKSIJEM u

lavlje Ä?eljusti

e, nikad nećete imati priliku da vas u taksiju vozi Robert de Niro. Mada, kada je reč o kultnim filmovima poput „Taksiste“ Martina Skorsezea turisti često ne odvajaju stvarnost od fikcije pa traže od vodiča da ih vode na mesta poznata iz filmova. Neće vas voziti čuveni filmski junak, ali hoće mnogi od stotine hiljada taksista koji rade ovaj posao na svim kontinentima. Na svetu su najpoznatiji žuti njujorški taksiji koje voze uglavnom Latinoamerikanci i Indusi i londonski sa visokim krovom da bi gospoda sa cilindrom mogla lako da se smeste, ali mi ćemo vam predstaviti i mnoge druge.

Piše: Vladimir Lazarević U ovim vozilima se ćuti i gleda kroz prozor, ćaska sa brbljivim vozačem, svađa, doteruje sa pogledom u malo ogledalo, pardon, vodi se i ljubav na zadnjem sedištu, ali se najčešće prevozi od tačke A do tačke B sa namerom da to bude što brže, što udobnije i što jeftinije. Prvi gradski taksi bio je sa konjskom zapregom, a prvi taksista zvao se Nikola Sovaž, koji je 1640. godine prijavio svoju firmu pariskim vlastima. Od početka istorije taksi usluga tarife su bile sumnjive, a taksisti skloni naplaćivanju od oka. Zbog toga je u Londonu 1891. godine uveden prvi taksimetar. Ta sprava ne pomaže uvek, pa je opreznost prilikom naplate obavezna, a posebno, da izvinite, u Beogradu. O taksi uslugama na gotovo svim kontinentima razgovaramo sa našim vodičima koji krstare svetom i susreću se sa različitim načinima prevoza u gradovima, sa običnim i čudnim taksistima i cenovnicima koji vam troše živce, sitniš, a u nekim slučajevima ostajete i bez centa u džepu. Počnimo priču o cenama. „U Evropi i velikim gradovima Amerike taksi je relativno skup, ali je u azijskim i afričkim zemljama taman po meri običnog turiste. Primera radi, u Minhenu vas prevoz od aerodroma do hotela u širem centru grada košta oko 70 evra, u Njujorku na sličnoj destinaciji oko 70 dolara. U Ulan Batoru, glavnom gradu Mongolije to isto ćete platiti 25 evra i to bez cenkanja. U evropskim zemljama se ne isplati vožnja na kratkim relacijama zbog naplate polaska, pa se preporučuju samo duže ture. Takođe, mora da se vodi računa da li je taksista uključio dnevnu ili noćnu tarifu. Ako se ne obrati pažnja, po danu ćete se voziti kao noću, a to znači i do 50 odsto skuplje“, savetuju oni. Američki taksisti još od ranih decenija prošlog veka imaju loše iskustvo sa razbojništvom, pa su danas vozači od putnika strogo odeljeni staklom. „Ja volim da se vozim na prednjem sedištu, a to je u Americi

Taksi, dolmuš, tuk-tuk, rikša, sve je to isto: prevozi vas od tačke A do tačke B. Sve ostalo su samo nijanse. Važno uputstvo - budite oprezni kada pregovarate sa taksistima, a u taksimetar verujte samo ako imate prethodne informacije o cenama

nemoguće“, kaže jedan od vodiča. „Meni su zanimljivi taksisti u arapskom svetu i na Dalekom istoku. Često su vrlo pričljivi, a to je dobro jer sam tamo putovao taksijem na dužim relacijama. Dogodilo mi se na Tajlandu da sam tražio uzgajalište tigrova i to beba tigrova. Dogovorio sam cenu, ali kada smo stigli videlo sam da je to rezervat za odrasle tigrove. Taksista je rekao samo da nema problema, okrenuo vozilo i prešao još 10 kilometara dok nije našao ono što tražim. Nije za tu vožnju hteo ništa da naplati.“, govore dalje naši sagovornici. U velikim svetskim metropolama možete da tražite određenu marku automobila, ili vozača koji zna engleski, ili španski. U Egiptu taksisti kruže i neprestano trube pozivajući vas, pa je to pomalo dosadno. Na Kubi turisti vole šmek pedesetih godina, pa je skuplje voziti se taksijem američkom limuzinom iz pedesetih godina nego nekim običnim novije proizvodnje.

u februar 2015.

Svet na dlanu

„Taksi je važan instrument turističkog poslovanja. Zbog toga zemlje u koje dolazi mnogo stranaca vode računa o raznim detaljima. U Grčkoj, na Kipru, Jordanu, ili Izraelu, pa i drugim zemljama postoje taksi linije poput gradskog saobraćaja. Taj taksi je skuplji od autobusa, ali jeftiniji od običnog taksija. U Marseju nas je taksi vozio po ceni autobuske karte i sve vreme je pričao kao turistički vodič. Njegova priča je bila zanimljiva i životna, a ne profesionalna kao kada idete sa vodičem. U Arapskim Emiratima ako prelazite iz jednog u drugi nemojte očekivati da će vas čekati taksi koji vas je tu dovezao. Na povratku morate da uzmete vozilo iz zemlje u kojoj ste se našli. Razne lokalne prilike, takođe, moraju da se uzmu u obzir. U Jerusalimu kada je praznik sabat neće vas voziti Jevreji, a oni će ređe da vas voze i u arapski deo ovog grada. Obrnuto, Arapi voze u jevrejske kvartove“, priča jedan naš sagovornik. Nikad nije imao neke dramatične događaje u taksiju, ali ima i primere dobročinstva. Jednom prilikom u Jerevanu pozlilo je našem putniku. Prebačen je u bolnicu zbog predinfarktnog stanja. Posle tri dana je na svoj rizik napustio bolnicu da bi našao naš hotel i krenuo dalje. Kada je taksista čuo o čemu je reč nije hteo ništa da mu naplati. Kao iskusan vodič, zna da je savršena taksi usluga u Singapuru i Dubaiju. Svi vozači su uniformisani, nikad nema nikakve prevare, taksiji su čisti kao apoteke. Ali, u mnogim afričkim zemljama ona preporučuje da se raspitate kod lokalnih stanovnika kolike su cene taksija da vam kao strancu ne bi previše naplatili. Tako je bilo u Keniji. Budući da je safari u ovoj zemlji vrlo popularan, verovatno će vam pasti na pamet da iz Najrobija odete u rezervat. Ali taksisti tamo ne smeju da voze iz bezbednosnih razloga. To je dozvoljeno samo specijalnim vozilima. Drugim rečima, nije preporučljivo da vas lav vidi u taksiju. „Neki delovi sveta su problematični, poput Bliskog istoka. U blizini Tabe su granice nekoliko zemalja. Do granice za Izraelom možete da se dovezete taksijem, onda se pešice ide preko granice i tu čeka izraelski taksi. Isto je i sa Jordanom. Bez obzira na problem i to je vrsta avanture kakve priželjkuju turisti.“ Taksi usluga u Turskoj je sasvim različita od, recimo, engleske gde je sve predvidivo i uredno. Iako Turci vode mnogo računa o turizmu, njihovi taksiji mogu da budu i malo ulubljeni, a u istom vozilu može da vam se dogodi da zateknete još putnika. Recimo, da taksista poveze ženu ili dete. „Dodavanje putnika“ usput može da vam se dogodi u Grčkoj i

Svet na dlanu

februar 2015.

Turskoj, ali i to je deo zabave, jer morate da gledate u taksimetar i da se malo bavite matematikom. Ipak je moguće da vas taksista časti u Atini za Božić, a to se događalo i na Kipru, pa i u Latinskoj Americi, u Buenos Airesu. Skandinavske zemlje su u svemu uredne. U Norveškoj nema zaustavljanja taksija na ulici, oni koriste samo taksi stanice za prikupljanje putnika, ali je zato u Buhari u Uzbekistanu taksista sklon vožnji okolo naokolo, ali to znamo i iz Beograda. Zbog takvih stvari Kon Tikijevi vodiči obaveštavaju putnike o tarifama i pravcima da ne bi uzalud trošili pare. „Često putujem i zbog toga često koristim taksi. U Beogradu mi se nikad nije dogodilo da platim istu cenu od aerodroma u Surčinu do kuće, kakvi god da su taksimetri ili dogov-

ori“, kaže naš sagovornik. „Ali nije taksi samo onaj žuti, ili bilo kakav na četiri točka. Čuvena rikša se iz Indije preselila i na zapad. Tako da danas možete taksijemrikšom da se vozite po Hamburgu ili San Francisku. Tuk-tuk je takođe taksi-rikša, ali sa motorom, a na Tajlandu postoji linijski taksi na kamionetu sa drvenim klupama. U Turskoj se koristi i dolmuš, mali autobus, ali taj način prevoza nije karakterističan samo za ovu zemlju. U Mombasi su osim mene bili i lokalni stanovnici koji su išli sa pijace. Držali su kokoške u krilu i torbe sa povrćem.“ U islamskim zemljama poput Emirata, ukoliko je linijski taksi pun muškaraca ne primaju ženu ili je, ako vide da je strankinja, smeste sasvim napred. Vožnja taksijem može da bude i zadovoljstvo i avantura, ali je svuda potreba. Jedini savet je da se obrati pažnja na taksimetar i da pokušate da ne budete naivni. Možda je neko od naših čitalaca imao veće probleme sa taksistima, ali naš vodič kaže da mu se na brojnim putovanjima nikad ništa ozbiljno nije dogodilo. A za sve one koji su imali nerviranja zbog taksija evo i utešnog vica koji kruži internetom: Čak Noris nikad ne poziva taksi, taksi mu uvek dođe sam.

Magija

I ovo je turizam

slovenačkih termi

ČATEŽ

OLIMIJA

erme Čatež, sa jednim od najvećih vodenih parkova u Evropi, izuzetno su privlačna porodična turistička destinacija 365 dana u godini. Boravak je moguć u hotelima, apartmanima, kampu, Gusarskom zalivu ili Indijanskom selu. Gosti mogu uživati u vodenim atrakcijama na približno 12.000 m2 otvorenih i zatvorenih bazena, opuštati se u wellness centrima, oprobati se u brojnim sportovima, te se na zimskoj Termalnoj rivijeri zabavljati surfovanjem na talasima. Terme Čatež nude lečenje reumatskih, neuroloških i ginekoloških oboljenja, stanja nakon operacija i bolesti probavnog trakta.

jajna wellness ponuda sa najprestižnijim wellnessom Orhidelia, odlični zdravstveni programi, vodeni doživljaji, opuštanje u svetu sauna, mogućnost rekreacije, čist vazduh i tišina, čine mozaik preporoda organizma u Termama Olimija. Lekovitu vodu iz ovih krajeva poznavali su još Kelti i Rimljani, a vodu u lekovite svrhe najbolje su koristili monasi iz reda Svetog Pavla iz Olimlja. Voda blagotvorno

LAŠKO

isteriozna snaga laških termalnih izvora bila je poznata još starim Rimljanima. Od tada pa sve do danas, kad se Lečilište Laško razvilo u jedno od najsavremenijih centara zdravstvenog i wellness turizma, termalna voda iz Laškog brojnim je ljudima pomogla da vrate zdravlje i sačuvaju dobro stanje organizma. Bogata istorija i 156-godišnja tradicija… Na

deluje na reumatska oboljenja, kožne bolesti, smetnje u arterijskom protoku, stanja nakon operativnih zahvata i ozleda na kostima i mišićima. Svako ovde može pronaći mesto za razonodu, razmišljanje i odmor. Prirodno lekovito sredstvo Termi Olimija je termalna voda sa temperaturama od 24 do 36 stepeni Celzijusa. Crpi se sa izvora, do dubine od 520 metara na području kampa Natura i termalnog parka Aqualuna.

temeljima lekovitih termalnih izvora izgrađen je savremeni i kvalitetan centar zdravstvenog i wellness turizma. Kako bi doživljaj wellness filozofije i filozofije zdravog života bio apsolutno upotpunjen, 2008. godine otvoren je Wellness Spa Centar sa novim atraktivnim programa zasnovanim na raznolikosti i kvalitetu a sa ciljem da gosti dobiju više nego što očekuju. februar 2015.

Svet na dlanu

Čitajte na odmoru KAIN Žoze Saramago POVEST ČOVEČANSTVA JE POVEST NJEGOVOG NESPORAZUMA S GOSPODOM, NITI ON RAZUME NAS NITI MI RAZUMEMO NJEGA. „S gospodom bogom nema šale“ glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom zaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju... Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca.

MARTINA VELIKA ZAGONETNA AVANTURA Uroš Petrović Pridružite se Marti u velikoj zagonetnoj avanturi! Ovoga puta ona će vas povesti na let balonom do skrivenog rečnog arhipelaga prepunog misterioznih prepreka i izazova, nepredvidivih likova i skrovitih kapija koje otvaraju samo tačni odgovori na teško dokučive zagonetke. Na tom putu zelenokosa devojčica će steći opasnu, moćnu suparnicu i u borbi sa njom morati da zaviri unutar sebe i tu otkrije jednu veliku tajnu, koju nikada ranije nije uspevala da prepozna. Rešenja se mogu čitati samo pomoću ogledala, a neočekivani kraj ove knjige, prvi put u istoriji pisanog slova, nateraće vaš um da donese jednu odluku, nezavisno od onoga šta svesno želite! Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike.

NAJVEĆE TAJNE I MISTERIJE SRBIJE Aleksandar Saša Ignjatović Kao novinar prošpartao sam Srbijom uzduž i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu stizale mene. Malo se kad dogodilo da ono što sam napisao nisam i sam doživeo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobičajenih, svakodnevnih tema vodio me ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noći, kojima sam tumarao pokušavajući da pronađem smisao u onome što mi se događalo. I kada mi se u Maletini kraj Đunisa tlo treslo pod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslušnost u ponoć, na mostu koji vodi ka selu Bistrica, i kada sam slušao neopisive zvuke iz kamenih katedrala Đavolje varoši, i dok sam se umivao vodom sa Đurđevdanskog izvora kod manastira Gornjak... nisam mogao (ni želeo) da sakrijem poštovanje prema silama koje upravljaju prirodom na način nedokučiv našem nejakom razumu.

PISMA IZ TAJNOG GRADA Ivan Ivačković Na margini glavne teme - muzike - Ivačković govori o društvu i slomu morala, ne samo kod nas nego i u svetu. Predstavljajući neke od svojih omiljenih grupa i izvođača, on piše o tri generacije: sopstvenoj, koja je sedamdesetih „ginula“ na prvim žurkama slušajući naivne pop singlove, a devedesetih ginula na frontovima krvavog jugoslovenskog rata, zatim onoj koja je odrasla devedesetih „uz finale ratnog plej-ofa između Užičke republike i Ravne gore“ i, najzad, onoj koja je stasala pod lažnim, zubatim suncem kakvo je nad Srbijom izašlo 5. oktobra 2000. Kroz formu pisama i dnevničkih beležaka, izrazito sentimentalan kada govori o zlatnim danima popularne muzike i svoje generacije, ali i nepotkupljivo oštar kad secira anomalije devedesetih i novog milenijuma, Ivačković ovde ispisuje neke od svojih najboljih tekstova.

ZAKOTRLJAJ ME OKO SVETA Snežana Radojičić Kad se knjiga Zakotrljaj me oko sveta prvi put pojavila, čitaoci su, gotovo u neverici, masovno pohrlili na njenu promociju. Hteli su da se uvere da li je zaista jedna žena s Balkana, kao što piše u ovom romanu, krenula na dalek put biciklom, sa saputnikom koji joj je bio gotovo potpuni stranac. Iako je u pitanju priča puna obrta, njenoj dramatičnosti dodatno doprinosi činjenica da je zasnovana na istinitom događaju. Snežana i Brajan su mesece proveli između Slovačke, Poljske, Ukrajine, Srbije i Turske, upuštajući se u uzbudljive epizode sa lokalnim stanovništvom, što je njihovu neizvesnu avanturu putovanja učinilo još neizvesnijom. Bez mnogo novca, često bez udobnog prenoćišta - u šatoru, kod nepoznatih ljudi, ponekad i bez ikakvog konačišta - dvoje junaka zajednički sazrevaju u uslovima potpuno različitim od onih na koje su bili navikli. Ostvarujući svoj životni san putovanja oko sveta, Brajan bodri Snežanu da prekorači svoje dotadašnje granice, pa ona s vremenom stiče mudrost koju će sažeti u nekoliko reči: sve što čovek ima jeste ovaj trenutak, sada. Ipak, razlike u mentalitetu dvoje glavnih junaka i teške okolnosti s kojima se sreću nameću pitanja da li će dvoje putnika ostati zajedno, hoće li Snežana odustati ili će smoći snage da nastavi dalje sama…

Svet na dlanu

februar 2015.

Razonoda AUTOR MILENKO MIJATOVIĆ

ŠATORSKO NASELJE

MUZIČKOSCENSKO DELO

ŠUMSKI DEMON IZ GRČKE MITOLOGIJE

TROPSKI PAPAGAJ

RADOVAN OD MILJA

ATOMSKA TEŽINA

ŽENA ZETSKOG KRALJA JOVANA VLADIMIRA UREĐAJ, MAŠINA PUŠČANO ZRNO, TANE

UOPŠTAVATI (LAT.) SREBRO PRETENDENTI

NEPOSREDNO UZ, KOD

ELEKTRON PROBATI JELO ILI PIĆE

ARKANZAS PLANINA SA SLIKE NAJVIŠI DEO NAŠ FRANCUSKI PLANINE SA ATLETIČAR, PISAC, KLOD SLIKE GORAN

FUDBALSKI KLUB IZ MARSELJA

OZNAKA ZA MANGANOKSID

ATLETSKO DRUŠTVO

RADIJUS

ŽENE IZ MAROKA HEMIJSKI ELEMENT, METAL

VELIKA REKLAMNA SLIKA TRAGIČNO NASTRADALA ŠVEDSKA MINISTARKA

POLICAJAC (IZRAZ) MAGISTAR DECIMALNA BROJKA LOGARITMA PREMA

NEDUŽNO AUTOMOTO DRUŠTVO (SKR.) KASAPIN

ČAS INICIJALI GLUMICE MIHIĆ

KRUPAN GMIZAVAC ZAJEČAR GRAD U ITALIJI PROPAGANDNI LISTIĆ

SPAVATI (DEČJI IZRAZ) DEO OTPLATE DUGA KIJAVICA (MED.) LOKVA

ZATVORSKA SOBICA KNJIŽEVNICA, PERL MASA ISTEKLA IZ VULKANA

GRAD U AZERBEJDŽANU TEŽAK DRVENI ČEKIĆ, BAT CEV SA TRI ELEKTRODE

ŠKOTSKI FIZIČAR, DŽEJMS DEO TELA, ŠIJA

26. I 20. SLOVO AZBUKE

MESTO KOD LJIGA SEMITSKI BOG PLODNOSTI

VRSTA ZAPREŽNIH KOLA (TUR.) IME PISCA DIKLIĆA

PLATINA UZGAJIVAČI LALA LETNJE OLIMPIJSKE IGRE (SKR.) IME PISCA ČAPEKA

UČESNIK SINJSKE ALKE IGRAĆA KARTA,. AS UŠTAVLJENA OVČJA KOŽA DVOJE

VEĆE PESNIČKO DELO, SPEV ARMIRANI BETON

AMPER DRŽAVNO UREĐENJE, REŽIM

NIŠ NEOTESANA STABLA

DOMAĆA ŽIVOTINJA VEĆI PLOVNI TOK

RAZRED (SKR.)

UKRASNA BILJKA, KRASULJAK LIČNA ZAMENICA

DEO KUPATILA

AMERIČKI ŠAHISTA, LUBOMIR VLADAR U BANOVINI

PITOMAC VOJNE AKADEMIJE NAŠ PISAC, DUŠAN

AONAC, ŽIVAHNA AONJANIN FRANCUSKA IME OPERSKE PEVAČICE IGRA NEŽDANOVE

KARAT

BESPOSLIČARENJE LITAR FILM BRANKA PLEŠE

REŠENJE: KOSARA, APARAT, METAK, PRI, AG, ARK, E, K, AON, PANO, MAROKANKE, ANA LIND, PANDUR, NEVINO, MANTISA, Č, AMD, KROKODIL, IM, PIZA, NANATI, ĆELIJA, RINITIS, ESEKU, BAK, NI, A, VAT, MLAT, BA, PT, VRAT, ARABA, LOI, R, KRAVA, ALKAR, HR, IRA, KAVALEK, EPOS, BELA RADA, AKADEMAC, NERAD, BARANIN, LILIKA

februar 2015.

Svet na dlanu

Bugarska nudi ono što drugi ne mogu

Snežno carstvo

u komšiluku B orovec i Bansko su ski-centri kojima se s razlogom ponose naši istočni susedi. U mnogo čemu idealni tereni, kako za početnike tako i za one koji imaju viška adrenalina, plus veliki broj sunčanih dana i istina da za nas sve i nije tako daleko, razlozi su koji vas mogu opredeliti da nekoliko zimskih dana, ili nedelja, provedete u susednoj Bugarskoj.

BANSKO Jedan od zimskih centara Bugarske u kojem sezona traje od decembra do sredine aprila. Staze, ukupne dužine 20 kilometara, prekrivene su snegom debljine skoro dva metra. Gradić u podnožju planine Pirin, osim što je izazov za one koji preko dana uživaju na belom pokrivaču, jednako je primamljiv i za ljubitelje dobrog provoda. Brojni hoteli sa ponudom za svačiji džep čine Bansko atraktivnim za turiste iz cele Evrope. Jedna od njegovih prednosti je i činjenica da je od sofijskog aerodroma udaljeno samo 160 kilometara.

Svet na dlanu

februar 2015.

Dva u mnogo čemu vrhunska ski-centra su zaštitni znak zemlje koja je sve omiljenija destinacija među ljubiteljima zimskih sportova

Ovaj ski-centar nudi i mogućnost nezaboravnog uživanja u slobodnom vremenu. Brojni restorani i kafane u nacionalnom stilu, uz bogat i po cenama vrlo prihvatljiv meni, deo su ponude kojom se ljubazni domaćini ponose.

BOROVEC Bugarski ski-centar o kojem se možda i najviše zna. Smešten je na severnim padinama planine Rila i gotovo da je u „predgrađu“ Sofije (73 kilometra). U XIX veku bio je mesto za uživanje bugarskih careva koji su u Borovecu organizovali lov na životinje. Danas je to atraktivan ski-centar sa sezonom od novembra do maja. Raspolaže sa 52 kilometra prelepih staza svih kategorija sjajno povezanih mrežom ski-liftova koji bez poteškoća mogu da prevezu i 10.000 skijaša na sat.

I Švajcarska je ski-raj

Norveške cipele za sneg Idealan je za porodično zimovanje jer raspolaže i stazama za decu, ali i onim za majstore, pa i skijaše profesionalce. U ponudi su i staze za biatlon i snoubord, takođe vrhunski pripremljene. Smeštajni kapaciteti zadovoljavaju sve potrebe i ukuse. Luksuzniji hoteli gostima nude i zatvorene bazene, saune, kao i niz drugih sadržaja... I cene su više nego prihvatljive, čak i za one koji se ne mogu pohvaliti da im je sasvim svejedno koliko će novca da potroše za zimski odmor.

Posle Skandinavije, Švajcarska je prva zemlja u kojoj je skijanje postalo stvar kulture življenja

ir, čokolada, satovi... Sve je to asocijacija na Švajcarsku jednako koliko i skijanje koje je na padine ove alpske zemlje stiglo tačno 1880. godine. Tako bar tvrde u svemu precizni Švajcarci koji su skije, kad su ih prvi put videli, nazvali „norveškim cipelama za sneg“. Od tada počinje i pomama za ovim sportom koji je danas u Švajcarskoj deo kulture življenja. Švajcarci odavno ubiru podosta novca od ovog sporta, ali i zimskog turizma u celini. Takođe i onog što ljubiteljima skijanja nude u svojim brojnim ski-centrima. Zapravo, zimski turizam je jedna od najprofitabilnijih grana privrede ove zemlje. Ova vrsta turizma, bar što se Švajcarske tiče, „rođena“ je u Davosu. Prelepom mestu koje su kao ski-centar otkrili Englezi. Ljubazni domaćini saopštiće vam još jednu malu tajnu

kojom se pred strancima ponose. Oni tvrde da je alpsko skijanje (slalom, veleslalom, spust...) nastalo baš tu, na ski-stazama u bližoj ili daljoj okolini i stazama na kojima je zaista uživanje provoditi vreme na snegu. Onih uređenih danas je čitavih 370 kilometara. Različitih su konfiguracija, što znači da su jednako atraktivne i za one koji prvi put staju na skije ali i za one koji su majstori ovog sporta ili čak i profesionalci. U Davosu su vam dostupne i staze za porodično skijanje, one za sankanje i trčanje na skijama. Naravno i za snoubording koji je u ekspanziji. Da bi zimska čarolija u Davosu bila kompletna uz vrhunski i mora se priznati za nas malo i preskup ski-užitak, tu su i drugi sadržaji počev od restorana s diskretnim šarmom pa sve do diskoteka u kojima se luduje do dugo u noć. februar 2015.

Svet na dlanu

Globus

Čoripan (Južna Amerika)

Doner kebab

Prvi put je napravljen u Argentini, ali je omiljen širom Južne Amerike. Sastoji se od hrskavog hleba unutar koga je specijalna kobasica sa čimčuri ili pebre sosom.

(Turska)

Čip buti (Velika Britanija)

Dirligens natmad

Čip buti predstavlja samo pomfrit koji se stavi u hleb sa kečapom ili sosom. Zanimljiva kombinacija dolazi iz Velike Britanije.

(Danska) Ime se prevodi kao “veterinarska ponoćna užina”, šta god to značilo. Izgleda prilično skandinavski. Na parče hleba se stavi komad slane govedine i malo njihove paštete.

Magareći burger (Kina) Magareći burger je poslastica u Kini. Tu su zelena salata i paprika, a hleb je neobično hrskav i topi se u ustima. Kinezi imaju poslovicu koja kaže: „Na nebu se jede meso od zmaja, a na Zemlji meso od magarca“. Tako da zaključujemo da je sendvič vrlo slastan.

Doner kebab je prilično popularan širom Evrope. U posebno napravljen pita hleb se stavi specijalno sečeno meso, i obično paradajz, luk, zelena salata, krastavci ili čili.

Pan-bagnat (Francuska)

Katsu-sando

Otmeni francuski sendvič u kom se nalaze tunjevina, razno povrće, kuvano jaje i maslinovo ulje (nikada majonez). Hleb je napravljen od specijalne vrste kiselog testa.

(Japan) Minimalistički sendvič sa odreskom svinjetine (japanski specijalitet) i seckanim kupusom.

Kaja tost (Singapur) U tanko sečeni hleb se stavlja kaja, a to je smesa od kokosa i šećera. Ponekada se doda i jaje. Neobična kombinacija.

Vada pav

Gatsbi

(Indija)

Fišbreten

(Južna Afrika)

Vegetarijanska brza hrana. Smesa od krompira sa jakim začinima, popularna u Indiji.

(Nemačka)

Glavni sastojak sendviča je prženi krompir. Sendvič je ogroman, dovoljan da se četiri osobe najedu od njega, pa ga često i naručuju grupe ljudi.

Hrskave rolnice hleba sa ribom (uglavnom kisela haringa) i sirovi luk. Riba se ponekad potopi u sos.

Medianoke (Kuba) Popularna užina na Kubi. Sadrži svinjsko pečenje, šunku, senf, sir i kisele krastavce. Sve se stavlja u slatkasti hleb.

Svet na dlanu

februar 2015.

Put oko sveta sa sendvičima

Pismo nezadovoljnog turiste

Kako sam pobedio nezadovoljstvo I

ščekivao sam sletanje aviona koje je stjuardesa kompanije Fly Dubai najavila za tridesetak minuta, pri brzini od 917 kilometara na čas, na visini od 9.861 metra, posle 4,14 sati noćnog leta. Najzad. Jedva sam shvatio šta je tim nerazgovetnim glasom htela da saopšti dama u elegantnoj svetlosivoj uniformi sa crvenkastom maramicom vezanom oko vrata, čiji je posao da se smeši čak i kad avion beznadežno pada (što inače nije bio slučaj jer ne biste čitali ovaj tekst). Njen glas mi još odzvanja u ušima kao kad lonče bacite niz stepenice. Malo pre toga, ona je na mađarskom sa putnikom koji je sedeo ispred mene, lomila nerazumljive slogove na suglasnike, čiju kombinaciju svakako nisam mogao da shvatim. Da nisam imao znak za vezivanje pojasa koji je ponovo zasvetleo iznad glave i osetio da se avion spušta, ne bih ni naslutio da je kraj leta. Isprekidan tanak glas, nejasnih slogova jedino sam tako razumeo. U stvari, ja sam već dugo očekivao sletanje pa sam gotovo, u neznanju i nerazumevanju onoga što sam čuo sa razglasa unutar avio-kabine, bio siguran da je u pitanju najava sletanja.

Piše: Jovanča Mićić A i već mi je bilo dosadilo da gledam u televizorčić na uzglavlju sedišta ispred mene na

kome sam igrao pasijans (kompjutersku verziju) proteklih nekoliko sati, sve dok mi se nisu izgubile papilarne linije na jagodicama prstiju. Da je po sletanju na aerodrom trebalo da mi provere otiske prstiju, bio bih nepoznat u svim policijskim kartotekama sveta! Toliko mi je naime, do utrnuća jagodica na prstima obe ruke, trebalo da bar jednu igricu završim uspešno! Teško, sa mukom dođoh do kraja puta, uz dva-tri preznojavanja, noćnim letom a trebalo je i vratiti se iz te budućnosti u sadašnjost. Razmišljao sam da li sam ja na tom letu bio razmaženi turista? Nije mi odgovaralo mnogo toga. Sedišta su bila tako blizu kao da se vozim

japanskom kompanijom iz Liliputanije. Shvatao sam surovo profesionalno ponašanje avio-prevoznika da napravi konfiguraciju sedišta u avionu po meri koja mu je odgovarajuća za isplativost leta a na uštrb komoditeta putnika. Pogotovu onih koji su tražili konfekcijske velike međubrojeve zbog potrebne dužine pantalona. Moja kolena su našla jedino utočište u leđima putnika koji je sedeo u redu ispred mene. Spas sam video u odupiranju kolenima u ivice sedišta da bih odvratio saputnika da slučajno ne spusti svoje sedište. Prestanak te borbe nagoveštavali su, rekoh već, nejasni slogovi elegantne stjuardese, verovatno Mađarice. Zelena grana je bila na vidiku. Kelneri i kelnerice u

avionu su započeli još jedan krug guranja kolica sa pićem. Za razliku od drugih avio-kompanija, ovoga puta piće nije bilo besplatno tokom leta. Svejedno je bilo onome ko ga očekuje, sok od jabuke, đus, instant kafa sa malo mleka, paradajz sok ili bilo šta drugo, morao je osveženje da plati i da čak dobije fiskalni račun. Nije to kao nekad kod naše domaće, mučeničke avio-kompanije koju niko nije hteo da kupi. Nije bilo na poklon ni sendviča, taman bio to samo onaj sa dva tost hlepčeta, šunkom sečenom pre dva dana, pakovanjcem kikirikija i suvim kolačićem koji je možda bio dobro spremljen pre dva zalaska sunca. Ostao sam gladan i pored tople piletine i nekakvog mrljavog krompira sa pečenim plavim patlidžanom. Moglo je još štošta da se naruči. U repu aviona je bio bunker sa metalnim boksovima, iz kojih je dežurni kuvar-stjuart dobijao narudžbinu, vadio iz odgovarajućeg bunkera sa šifrom sadržinu, podgrevao u mikrotalasnoj rerni i potom servirao putniku jelo. I u ekspres restoranima se može naći svežije jelo i bolja usluga jer se tamo ništa ne podgreva već sve stoji na liniji, pa gost vidi šta naručuje. Ovde su za klopu bili presudni pomalo namešteni osmesi, stroga realnost i novac kao preduslov sitog stomaka. Kakvog je ukusa bilo to podgrejano jelo na desetak i više hiljada metara, zapravo nisam hteo da znam. Drugi su uslovi tržišta. Nisam baš bio gladan na toj nadpustinjskoj visini! Pitao sam se da li je ona naša kompanija bila siroče zbog socijalističkog pristupa putnicima da imaju svi sve besplatno tokom leta, zbog ljubaznosti osoblja kod kojeg se mogao videti i loše ispeglan šav na pantalonama ili možda i pukla čarapa, ili što je ipak, razgovetno najavljivano ono što putnike čeka? Možda se nisu na vreme uklopili u svetske tokove ili su zaboravili da pobeđuju uvek oni koji daju gol više nego što prime pojeli ih preveliki troškovi? Svejedno je: meni koji sam ostao žedan i gladan i njima koji nikada neće propasti zbog dotacija, čak i onda kada im propeleri zarđaju. Strahu koji sobom nosi avio-let svakome kome to nije rutina, ponekad nije potrebno bilo šta dodati. Zato sam se i pitao šta i ko me natera da letim nepoznatom kompanijom čiji „nerazgovor“ u kabini nisam razumeo, onoj koja mi ne daje da pijem ili jedem tokom leta onako kako sam navikao, gde sam sedeo onako kako sam morao a ne kako nalaže biologija? A, pljoska sa meni odgovarajućim tečnim gorivom ne može da se unese! Na kraju svega, stigao sam. Na to me je nat-

erala želja da vidim kako se troši morska, slana voda za proizvodnju jednog miliona litara slatke vode dnevno. Ta voda je inače, dva puta skuplja od litre benzina, koji košta oko 26,00 dinara. A i sam poželeh, u trenutku slabosti, da se popenjem na vidikovac, na 124. od 160 spratova zgrade, ukupne visine 828 metara, na čijem vrhu se nalazi bar za dvoje koji mogu da se značajno rashlade jer tamo vetar duva brzinom od oko 190 kilometara na čas, na zgradi koja ima ukupno 57 liftova, koji idu brzinom od po 13 metara u sekundi. Najbrže dizanje na svetu! Htedoh da vidim šta se napravi od neka-

da najpoznatije oblasti, u svetskim razmerama, u kojoj se trgovalo tamjanom, vrstom smole koja se dobijala iz drveta, vrednijom od zlata, jedinom stvari koju su poznavale i koristile sve religije sveta. Kakav god da je bio i koliko god da je tražen, trgovina tamjanom ipak nikome nije donela bogatstvo na tim prostorima, sve dok se ne pojavi crno tečno blagostanje 60-ih. Ali ni tada ne bi prosperiteta jer su Britanci naftu demokratski koristili do 80-ih. Ona je doprinela da se sagradi hotel „Atlantis“, čija je zgrada duga 1,5 kilometar, koji je primio prve turiste posle svečanog otvaranja 2008. godine uz vatromet sa 716 lokacija u gradu, u prisustvu 3.000 zvanica, čiji gosti smešteni u ukupno 1.500 soba imaju priliku i da se dive akvarijumu

u kome se nalazi 10 miliona tona vode, sa apartmanima čiji su zidovi od vode. Do njega se, na Palmu Džumeira stiže tunelom ispod mora, sa 10 različitih prilaznih puteva, vozeći se kroz naselje izgrađeno na tom veštačkom ostrvu od peska koji je izbacivan sa brodova posebnim pumpama i po 12 sati dnevno tokom gradnje. Tamo su sagrađene skupocene vile koje su se prodavale na aukcijima, tako da je samo na prvoj koja je organizovana, za samo za 45 minuta bilo prodato 500 vila. Nudila mi se mogućnost da vidim kako se na ulici može kupiti zlato na aparatima kao što se kod nas prodaje voda ili pivo, ili da se vozim automatskim metroom koji je otvoren 9.09.2009. godine u 9 sati, 9 minuta i 9 sekundi, za čiju izgradnju je ruska kompanija naplatila 28 biliona dirhama, pored koga ipak, na svakog stanovnika dođu po tri automobila. Mogao sam da vidim zemlju koju čini 97 odsto pustinje u kojoj se organizuje safari, pa turisti u neznanju pristanu da ih voze po dinama, goredole, ukrivo, nadesno pa nalevo, sve do ivice prevrtanja, a oni izbezumljeni ječe i cvile... Stani, burazeru...! I tako na raznim jezicima, osim na onom pravom. Mene je neki Hamer 2, četvrtaste ploče napred i nazad na šasiji sa oznakom I Dubai 1033, vozio po dinama kao krompirić koji je ispao iz džaka u kamionu koji tumara tek preoranom njivom... Da ne nabrajam dalje čuda i neočekivanosti! Sve to u Dubaiju, u jednom od sedam emirata koji čine Ujedinjene Arapske Emirate, drugom po veličini i snazi, jednom od zemalja islama, što u prevodu sa arapskog jezika znači - predati se Bogu. Sva čudesa u neshvatljivim brojkama i tehnološkim dostignućima! Zemlja u kojoj se ne plaća porez. Čuh i videh tuđa dela, i više nego što napisah. Posle boravka na obali Persijskog zaliva, posle svega doživljenog, utisci su ostali u sećanju. S vremenom će izbledeti i biti potisnuti nekim novim čudima. Pa i nezadovoljstvo povratkom će postati stvar prošlosti. A šta će ostati trajno? Ostaće slika i zadovoljstvo onom pobedom u pasijansu u vremenu nezadovoljstva letom, u vremenu gole borbe za prizemljenjem, dok sam odlazio i dok sam se vraćao. To je moje delo, sitno koje sam osetio pod pocrvenelim prstima. Koliko god da sam bio impresioniran nesvakidašnjim tuđim delima, brojevima i doživljajima, ipak je najveće zadovoljstvo bilo ono malo. Moje! februar 2015.

Svet na dlanu

NOV PREMIUM PROIZVOD

Frikom

VAM PREDSTAVLJA ČOKOLADNI SOUFFLÉ u Frikom je pripremio pravo iznenađenje za sve ljubitelje slatkih poslastica i predstavio nov premium proizvod Soufflé punjen čokoladom sa sladoledom vanile.

u Soufflé predstavlja savršenu kombinaciju lepo pečenog

testa spolja i sočnog i kremastog čokoladnog nadeva koji se nalazi u srcu poslastice, dok sladoled od vanile koji se služi uz kolač upotpunjuje užitak.

u Priprema savršenog Soufflé-a nije jednostavna, jer zahteva preciznost, pažnju i vreme, ali sada uz nov Frikomov proizvod priprema ove poslastice traje samo nekoliko minuta.

u Frikom Soufflé, koji se sastoji od dva kolača i čašice sladoleda od vanile, predstavlja idealnu poslasticu za sve posebne prilike. Podelite trenutke uživanja sa voljenima ili prijateljima uz Frikom Soufflé i uživajte u ukusu savršenog dezerta! 50

Svet na dlanu

februar 2015.

Svet na dlanu