Svet na dlanu broj 59

na dlanu SVET MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK  broj 59  maj 2015.

Koh Samui

Ostrvo s pogledom na raj Španija

Magična reč - Ole! Zakintos

Cvetna bašta u obliku potkovice Čile

Crveni kolibri u cvetu biberovca

POKLANJA VAUČER www.gigatron.rs

UZ KUPOVINU LAPTOP RAČUNARA*

5.000 RSD u vrednosti od

za letnje paket aranžmane u organizaciji turističkih agencija Big Blue Group ili KonTiki Travel.

U SARADNJI SA TURISTIČKIM AGENCIJAMA BIG BLUE GROUP I KONTIKI TRAVEL

2

Svet na dlanu

maj 2015.

*AKCIJA NE OBUHVATA ASUS LAPTOP RAČUNARE

E

maj 2015.

Svet na dlanu

3

Merak danju, dernek noću

Jugozapad Turske i Egejsko more. Na obali - Bodrum.

Biser Karijske rivijere. Grad sa starom lukom na moru i modernom, vazdušnom na koju dnevno sleti (ili sa nje odleti) skoro sto aviona iz celog sveta. Otuda i pitanje da li je onda slučajnost to što Bodrum zovu „turski Sen Trope“.

Magnet je za hedoniste, ali je i stvar prestiža...

8

Od raja na zemlji do carstva monaha

Halkidiki je poluostrvo na severu Grčke sa najlepšim plažama u toj oblasti koje se protežu uz obalu u dužini od 500 kilometara.

Duboko u Egejsko more zadiru „tri prsta“ ovog poluostrva (Kasandra, Sitonija i Atos ili Sveta gora)...

10

Cvetna bašta u obliku potkovice

12

Ostrvo u južnom delu Jonskog mora tek prispelog putnika prijatno iznenadi, pored nekoliko drugih fenomena, fascinantno jarkom svetlošću. Sve stvari i predmeti u vidokrugu pregledni su do najsitnijih detalja. Vazduh je uvek kristalno čist, a tu preglednost ne narušava čak ni strujanje toplih sunčevih zraka, niti isparenje iz mora...

Magična reč - Ole!

Španija, šarmantna i harizmatična. Uvek i u svakom trenutku zagolicaće sva vaša čula, rasplamsaće strasti i osloboditi maštu...

Zemlja suprotnosti i različitosti, moderna i arhaična u isto vreme. Zemlja sieste i fieste, tolerancije i hedonizma, umetnosti i putenosti, kraljevstvo sa buntovnim pokrajinama. Zemlja koja čuva tradiciju, ali je ne okamenjuje - u njoj je sve dozvoljeno i sve moguće... Španija nudi razigran svet boja, čarobnih mirisa, ukusa i zvuka i otvara gotovo utopijske prostore jednakosti...

16

Crveni kolibri u cvetu biberovca

32

Četiri sata traje let od Lime, glavnog grada Perua, do Santjaga de Čile u koji smo krenuli. Negde na polovini puta tišinu preseče dubok glas pilota koji nam reče da upravo nadlećemo dolinu Naske...

Simboli neizmerne ljubavi

Pošto je poznato da ljubav pokreće svet, nije bilo teško naterati srca zaljubljenih muškaraca da svojim voljenim i lepšim polovinama sagrade građevine u čije temelje je uzidana i njihova neizmerna ljubav...

4

Svet na dlanu

maj 2015.

44

tekdasezna

Svet na dlanu

P

direktor izdanja

M P

T I I D

o odan Mićić

A

V

,

V

, ,

,

,

L L

,

,

VV

P ,

, ,

K

L

, ,

A ,

, , V

,

V

hahaha...

SLEPI PUTNICI

Svet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 magazin „Svet na dlanu“.

Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000

U službi vaših želja

P

utujemo, družimo se ali i osluškujemo jedni druge. Ponosni smo kada nas hvalite, još više se radujemo kada nam sugerišete gde biste voleli da putujete, odnosno šta Vam se na putovanjima koja organizujemo dopalo. Naravno, kao i šta je to što bi trebalo da unapredimo kako bi vam putovanja u našoj organizaciji ostala u nezaboravnom sećanju.

U poslednje vreme stiglo je nekoliko pohvala na adresu naših vodiča. Kazujete da su sjajno obavili posao na interkontinentalnim putovanjima koja, kako saopštavate, možda i ne bi imala tako naglašenu dimenziju uspešnosti da na njima nisu bili i sjajni KonTikijevi vodiči... Ono što mogu da obećam jeste da će i ubuduće biti tako, jer KonTiki zaista u vodičkoj službi ima vrhunske znalce i profesionalce.

Potrudili smo se da izađemo u susret i onima koji zarad želje da što više vide imaju nameru da Evropu upoznaju na autobuskim turama.

Sve ovo nazivam nekom vrstom povratka interesovanja za BAS TURE koje su nekada bile hit putovanja upravo zbog toga što su u sebi imale i taj doživljaj više. Ono što sada nudimo, uz putovanje luksuznim autobusima i bez noćnih vožnji, jesu uglavnom evropske ture od sedam do 15 dana sa kojih se vraćate s brdom utisaka. Poštovaćemo ovu vašu želju i u vremenima koja dolaze...

Mnogi od vas su odlučili gde će na letovanje.

U nekim hotelima i na nekim destinacijama skoro da su popunjena sva mesta, pogotovo za one prve letove. Ali bez panike. I ovog leta nudimo na desetine sjajnih hotela na obalama Mediterana, ali i drugim toplim morima.

Pratite pažljivo i naše akcije jer je to prilika da na odmor odete i sa pristojnom uštedom. Ono što me raduje jeste veliko interesovanje za odmor na guletima. Sami po sebi su atrakcija a kombinacija letovanja „sedam plus sedam“ (prvi deo na guletu a drugi u nekom od hotela u Marmarisu ili okruženju) pravi je ovosezonski hit. Baš kao što je to i krstarenje Dunavom za koje KonTiki ima ekskluzivu. Ne zaboravite da ovog leta, svake subote, ne plovimo samo do Đerdapa. Naš brod odvešće vas i do Bugarske i Rumunije. A zašto baš tamo uverite se sami. Ono što pouzdano znam jeste da naša putovanja uvek nude doživljaj više. maj 2015.

Svet na dlanu

5

Preporuke

Rodos

Krit

Krf

Kefalonija

LET 2015O.

LET 2015O.

LET 2015O. R R

V

LET 2015O.

R

R R

11 dana, avionom MITSIS PETIT PALAIS 4*, PP

V

R

R R

11 dana, avionom PELA MARIA HOTEL 3*, All

od 699€

V

R

R R

11 dana, avionom SCHERIA BEACH HOTEL 2*, ND

od 535€

R

11 dana, avionom LAZARATOS HOTEL 2*, najam

od 325€

U

V

od 329€

Transsibirska tura

D

S

,

O

N

A

,S

L

P

K

F

K

,

,

, A

K T

T

,

I

V

T

R

K

,I

,M ,B

,U

K M

,

, J U ,U

E

B

P ,

M

P

K T

T

M

,

R

K

, N T

, S

,

,

Skiatos Bodrum

T B E B

, ,

,

, , ,

Svet na dlanu

P

K T UB

maj 2015.

,

,

,

,

6

,

B

O

, ,

,

,

,

M ,

,

Majorka

Sicilija

LET 2015O.

Bodrum

LET 2015O.

Jordan - Akaba LET 2015O.

LET 2015O. R R

V

R R

11 dana, avionom IPANEMA PARK ARENAL 3*, PP

V

R R

11 dana, avionom SAN PIETRO HOTEL 3*, PP

od 575€

E

od 599€

N

B

E

I

od 1.048€

od 287€

Kefalonija

,

M

P

T B

,

10, 11 ili 12 dana, avionom AMIR PALACE HOTELS, ND

S

D P

GRATIS SMEŠTAJ ZA DVOJE DECE

8 dana, avionom RIXOS PREMIUM 5*, UAl

Svaki dan je kao praznik O

V

B

,

B

, D

A

,

B

S

K

,

Š

, ,

K

A

, S

,

M I ,

K T V I

K T

N

, N M P

K

K

,

, K

I

Borakaj Malta

Č M

T

F

L M D

K M ,M

,R S J S

A

,A ,N K K T T K

S

D

,Š

M P

,F

,B

P

A T

,I

,

Š maj 2015.

Svet na dlanu

7

Turski Bodrum jedan je od bisera Karijske rivijere

Merak danju, dernek noću Prvi utisak o Bodrumu se svodi na rečenicu „neformalan dnevni i uzbudljiv noćni život“.

Ali fascinantna je i istorija ovog danas turističkog megapolisa.

Još u antičko vreme bio je znan kao bogati i elegantni Halikarnas.

Rado su ga pohodili Kleoptara i Marko Aurelije. U njemu je rođen i grčki istoričar Herodot, a antički grad Halikarnas je bio jedno od sedam svetskih čuda

8

Svet na dlanu

maj 2015.

Merak danju,

J

ugozapad Turske i Egejsko more. Na obali - Bodrum. Biser Karijske rivijere. Grad sa starom lukom na moru i modernom, vazdušnom na koju dnevno sleti (ili sa nje odleti) skoro sto aviona iz celog sveta. Otuda i pitanje da li je onda slučajnost to što Bodrum zovu „turski Sen Trope“. Magnet je za hedoniste, ali je i stvar prestiža. Kako za imućnije Turke tako i za evropsku elitu predvođenu filmskim zvezdama.

Svi oni znaju da ih uz obilje sunca i divne plaže u Bodrumu čeka još i ono što Turci zovu dernek. Od jutra do zore. Klub „Halikarnas“ je simbol te priče jer se baš tu, svake noći, uz dobru muziku i vrhunska pića istovremeno zabavlja i po 5.000 ljudi.

Prvi utisak o Bodrumu se svodi na rečenicu „neformalan dnevni i uzbudljiv noćni život“. Ali

Dolmuši UB , S

,

M

,

T ,

P

Z

fascinantna je i istorija ovog danas turističkog megapolisa. Još u antičko vreme bio je znan kao bogati i elegantni Halikarnas. Rado su ga pohodili Kleoptara i Marko Aurelije. U njemu je rođen i grčki istoričar Herodot, a antički grad Halikarnas je bio jedno od sedam svetskih čuda. Danas u istoimenom muzeju možete da vidite grob kralja Mauzola. Tu je i tvđava Svetog Petra koja takođe pleni pažnju radoznalih. Istina je i to da je pečat grada njegova neobična prošlost. U jednom trenutku, daleko od puteva, bio je stecište turskih disidenata, umetnika i marginalaca... Duh tog vremena i način njihovog života i danas je prisutan u uličicama starog grada s bezbroj prodavnica ili lepih mesta za predah u hladovini, uz uvek prisutan osmeh ljubaznih domaćina.

Kažu da je danas redovan gost Bodruma, u kojem su sva zdanja visoka samo jedan sprat, najbogatiji fudbaler sveta Kristijano Ronaldo... I ne samo on. Bodrum, uz sve drugo, ima i reputaciju centra turske umetničke populacije zahvaljujući svojoj prijateljskoj i boemskoj atmosferi. Sad je dakle jasno da su ljudi ono što Bodrum čini posebnim. Ne morate, međutim, biti bogataš da biste uživali u čarima „turskog Dubrovnika“, kako ga još zovu. Ovde se najviše ceni dobro raspoloženje i sve što je napravljeno „sazidano“ je tako da gostu, bez obzira koliko novca ima, pre svega, daruje zadovoljstvo. Brojni hoteli na poluostrvu su i bukvalno za svačiji džep. Kategorisani su s dve,

dernek noću tri, četiri i pet zvezdica s ponudom, od noćenja s doručkom do „ultra all inclusive“... Većina hotela ima jedan, dva ili više bazena, a sve plaže su peščane s bezbroj suncobrana, ležaljki ili minderluka s baldahinima na kojima se osećate baš kao beg. A kad dođe noć... Duga šetališta pored mora, kafići i restorani sa izuzetnom ponudom i cenama koje su apsolutno prihvatljive, osvetljeni tereni za brojne sportove. I - muzika. Od one koja

je začinjena vrhunskim trbušnim plesom do one koja se sluša u najboljim diskotekama sveta. Jutro u Bodrumu takođe može biti lep izazov. Ako vam vaš vodič ponudi mogućnost posete pijaci pamuka - obavezno otiđite. Predložiće vam i da vidite manufakturu zlata. Kupićete, uz cenjkanje, lepe primerke ovog plemenitog metala. Bodrum ima i fabriku ratluka. Ako je posetite, zasladiće vam dan, baš kao i boravak u Bodrumu - letovanje!

K K T

T

V L

A

,

,

O

B

,

E

P ,

S

-

,

N B

B ,

,

, UB ,

maj 2015.

Svet na dlanu

9

Halkidiki - poluostrvo raskošne lepote

Od raja na zemlji do carstva monaha

H

alkidiki je poluostrvo na severu Grčke sa najlepšim plažama u toj oblasti koje se protežu uz obalu u dužini od 500 kilometara. Duboko u Egejsko more zadiru „tri prsta“ ovog poluostrva (Kasandra, Sitonija i Atos ili Sveta gora) sa jedinstvenim kompleksima hotela za sve vidove odmora. Odlično opremljene marine, golf tereni, idealni uslovi za jedrenje, uz kazina i raskošne noćne programe, dodatak su na uživanje gostiju Halkidikija koji čuva svoj neponovljivi kolorit već mnogo vekova.

Kasandra je raj na zemlji. Naselja na ovom prstu su sačuvala ekološku nit pa se ova zona, s pravom, smatra jednom od najboljih za odmor u Grčkoj.

Kasandra je najzapadniji krak poluostrva i najbliža je Solunu. Njena očaravajuća priroda, velelepne peščane plaže, stene i useci prekriveni borovom šumom, privlače pažnju velikog broja turista.

10

Svet na dlanu

maj 2015.

Po grčkoj mitologiji, u staro vreme ovde su boravili Titani, deca bogova (sinovi i kćerke boga neba Urana i boginje zemlje Geje). U bici sa Titanima bog mora Posejdon je izgubio svoj trozubac.

Na mestu gde se održala bitka, nastala su tri kraka, tri današnja „prsta“ Halkidikija Živopisna naselja Afitos, Kriopigi, Polihrono, Hanioti, Pefkohori utapaju se u zelenilo oivičeno beskrajnim peščanim plažama i svako od ovih naselja ima neku svoju osobenost.

Sitonija, srednji od tri kraka, jedinstveni je ugao zemlje sastavljen od visokih planina i zlatnih plaža, mnogovekovne istorije i savremenog života i sve to na samo sat vožnje od Soluna. Najveća znameni-

tost su ostaci nekadašnjeg antičkog grada Toroni.

Sitonija je „park Halkidikija“. Idealno mesto za one koji na odmoru priželjkuju vrhunski smeštaj u okruženju nedirnute prirode. Peščane plaže, mali zalivi i svežina borovih šuma je ono što čeka turiste.

Treći prst, Agios Oros, po svemu je poseban.

Na njemu je smeštena jedinstvena pravoslavna monaška republika koja već više od hiljadu godina

N

njige

j n

Budimo zajedno budni uz knjigu

P

osle velikog uspeha koji je „Noć knjige“ ostvarila u decembru prošle godine i ovog juna, po dvanaesti put, biće organizovana regionalna manifestacija koja promoviše kulturu čitanja. Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi. Sada već tradicionalna manifestacija „Noć knjige“ održaće se sredinom juna 2015. godine, od 17 do 24 sata, u svim knjižarama Delfi i klubovima čitalaca koji se nalaze u Beogradu i u još 22 grada u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Manifestacija će se održati pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija.

Izdavačka kuća Laguna sa produkcijom većom od tri stotine objavljenih naslova

godišnje s pravom se naziva jednom od najvećih izdavačkih kuća u zemlji i regionu. U okviru knjižarskog lanca Delfi posluje dvadeset devet knjižara, kao i najveća virtuelna prodavnica u regionu, www.delfi.rs.

Manifestacija „Noć knjige“, pokrenuta 2009. godine, postala je najposećenija kulturna manifestacija koju za sedam sati poseti više od 50.000 ljubitelja dobre knjige.

Pored ponude – više od 50.000 naslova – i ove godine pripremamo fantastične popuste, poklone, promocije, nezaboravna druženja sa najpoznatijim domaćim autorima, a to je samo deo iznenađenja ove manifestacije.

Budimo zajedno budni uz knjigu.

živi po crkvenim kanonima i u duhu vizantijskog vremena. U manastirskim riznicama se čuva neprocenjivo bogatstvo, dragocenosti, ikone i rukopisi.

Atos zovu i carstvo monaha. Praznik za ljudsko oko su mnogobrojni vizantijski manastiri tajanstveno ušuškani u listopadnim šumama, zalivima ili doslovno „obešeni“ na nepristupačnim stenama.

Po grčkoj mitologiji, u staro vreme ovde su boravili Titani, deca bogova (sinovi i kćerke boga neba Urana i boginje zemlje Geje). U bici sa Titanima bog mora Posejdon je izgubio svoj trozubac. Na mestu gde se održala bitka, nastala su tri kraka, tri današnja „prsta“ Halkidikija.

Planina Atos, visine 2.033 metra, dobila je ime po jednom od Titanovih naslednika. Prvi „prst“, još u 4. veku pre n. e., po makedonskom kralju Kasandrosu.

Do tada se zvao Palini.

Sitonija je nazvana po gigantu Sitonu. maj 2015.

Svet na dlanu

11

a int s

anstvena a a

ira i e eni a

ns

Cvetna bašta u obliku potkovice Zakintos je od obale zlatnog Peloponeza udaljen 17 nautičkih milja, ali je izvanredno povezan trajektnim linijama iz mesta Kilini.

Dobre su i avionske veze iz Atine direktno za Zant. Aerodrom je nadomak grada, a letovališta u okruženju pa se brzo stiže.

Tokom duge letnje sezone organizuje se avio-saobraćaj čarter avionima od Beograda do Zakintosa, a let traje oko jedan sat

12

Svet na dlanu

maj 2015.

r

O

strvo u južnom delu Jonskog mora tek prispelog putnika prijatno iznenadi, pored nekoliko drugih fenomena, fascinantno jarkom svetlošću. Sve stvari i predmeti u vidokrugu pregledni su do najsitnijih detalja. Vazduh je uvek kristalno čist, a tu preglednost ne narušava čak ni strujanje toplih sunčevih zraka, niti isparenje iz mora.

I noći su ovde svetle i jasne. Sa somotnog neba hiljade zvezda razbija koprenu noći. To svetlo kao da lekovito deluje - opušta organizam, ublažava napete nerve, podstiče lepo raspoloženje, vedrinu i osmeh, pa i samu pomisao na nekakvu melanholiju. Po tim blagotvornim stimulacijama možda je ostrvo i neki klimatski fenomen. Tek, ovde je svima lepo. Sasvim dovoljno za stabilnost duha i romantične misli na odmoru. A zbog tog se, uostalom, putuje na letovanje.

Zakintos u arhipelagu Jonskog mora i Korintskog zaliva nalazi se u grupi od 118 ostrva, a naseljeno je tek svako četvrto. U tom svetu okruženom vodom, od severa prema jugu, izdvaja se sedam velikih i poznatih, lepih i privlačnih ostrva sa bogatom prošlošću i tradicijom. Kao sedam veličanstvenih to su Krf ili Kerkira, Pahos, Lefkada, Itaka, Zakintos ili Zant, Kitera na domaku južnih rtova Peloponeza.

Zakintos je od obale zlatnog Peloponeza udaljen 17 nautičkih milja, ali je izvanredno povezan trajektnim linijama iz mesta Kilini.

Dobre su i avionske veze iz Atine direktno za Zant. Aerodrom je nadomak grada, a letovališta u okruženju pa se brzo stiže. Tokom duge letnje sezone organizuje se aviosaobraćaj čarter avionima od Beograda do Zakintosa, a let traje oko jedan sat.

Na Zakintosu živi 35.000 stanovnika. Žitelji se bave pretežno agrarom (masline, vinogradi, južno voće), ribarstvom i turizmom. To je šumovito ostrvo. Najveći vrh je Vraćos, 758 metara od mora. Posebnu lepotu na obali uz more predstavljaju visoki beli klifovi, stene nastale erozijom mora, dok su u podnožju predivne plaže, sa sitnim beličastim šljunkom, do kojih se stiže brodićima. Ima dosta modroplavih pećina, a najlepša je otkrivena 1987.

Iznad pećine kameni svodovi podsećaju na mostove, dok pri dnu večito šumi more, penuša i preliva se preko kamena... U zatonima su velike i duge plaže, prekrivene uglavnom vlažnim peskom, dok su u zaleđu stoletne šume sa krošnjama granatim kao otvoreni suncobrani. Pored obale izgrađen je niz turističkih naselja sa hotelima, restoranima, terasama, apartmanima i bungalovima, sportskim terenima i bazenima, a sve je to ušuškano u cvetne bašte, bukete jakih boja.

I kada se kreće duž ostrva uzanim i krivudavim ali asfaltiranim putevima, svuda se sreće samoniklo cveće. Oleandri, kaktusi, pinije, kamaj 2015.

Svet na dlanu

13

melije i aspalatosi prelivaju se u duginim bojama na suncu. Deluju kao splavovi, podsećaju na rečne kaskade, ali ostrvu - između plantaže vinograda, maslina i južnog voća - ti ukrasni i bajkoviti buketi daju romantičan izgled.

Zahvaljujući geografskom položaju u ovom delu Mediterana, Zakintos je tokom vekova imao značajnu ulogu u istoriji Starog kontinenta. Pominje se prvi put u doba Homera, prema kome je prvi doseljenik i rodonačelnik ostrva bio sin Dardanosa iz Arkadije u zapadnom Peloponezu, brdovite pokrajine između Olimpije i Mikene. Bilo je to tri veka pre Trojanskog rata. U X veku pre Hrista ostrvo masovnije naseljavaju žitelji Peloponeza, veoma napredna i ugledna civilizacija. Učestali, ali katastrofalni zemljotresi rušili su čitava naselja i gradove, znamenja i hramove, gotovo do temelja. Kasnije dolazi vlast Filipa Makedonskog. Rimljani stižu u drugom veku pre naše ere. Renesansa, čitav milenijum, nastaje sa Vizantijom. A zatim stiže Venecija 1386. godine i okupira ostrvo sve do 1797. Ipak, to je bilo doba procvata i napretka, usvojen je i urbanistički i građevinski stil lepog grada na severu Jonskog mora. Na Zakintosu, u međuvremenu, kratko su se zadržavali, ali su ostala znamenja - Goti, Arapi, Varvari, Saraceni, gusari, Franci, Turci, Francuzi, Austrougari, Rusi i Britanci. Ostrvo je tek 1864. konačno oslobođeno i pripojeno matici Eladi, a žitelji Zakintosa tek tada su se našli među svojima.

U to doba okupatori su nastojali da utisnu svoju kulturu i civilizaciju. Iz doba Venecije ostale su divne palate, lepe crkve, a zvonik kod manastira posvećenog Svetom Dionisiosu, zaštitniku grada, podseća na veliki toranj Crkve Svetog Marka u Veneciji. Živelo se tada u ritmu Mletačke republike. Ostala je ljubav prema muzici, festivalima i karnevalima i održala se do danas. Sa nekoliko muzičkih festivala Zakintos privlači međunarodnu pažnju, dolaze na gostovanja najpoznatije operske i baletske kuće, poznati muzičari, pevači, pozorišta iz cele Evrope.

Ostrvo i grad Zakintos najviše je stradalo u vreme katastrofalnog zemljotresa 1953. kada je skoro sve srušeno do temelja, osim crkve i zvonika Svetog Dionisiosa. Na temeljima je podignut novi grad, ali isti kao što je bio i pre zemljotresa, sa lepim palatama u venecijanskom stilu, zgradama na dva i tri sprata sa velikim prozorima i raskošnim balkonima, ulicama popločanim tesanim kamenom.

Kad se posmatra sa mora, grad Zakintos u obliku potkovice, deluje kao cvetna bašta, a vrtovi kao slapovi spuštaju se sa obližnjeg brežuljka prema moru. Glavna promenada je pored mora, u luci gde je najviše ribarskih i izletničkih lađa, a gde se okupljaju meštani.

Na kamenu uz šetalište ljudi krpe mreže, čiste ribu, farbaju brodiće, nešto uvek posluju i 14

Svet na dlanu

maj 2015.

majstorišu. Na drugoj strani marine i šetališta su taverne i kafići sa velikim nadstrešnicama, radnje sa privlačnom luksuznom robom, među njima majstori raznih zanata, zlatari, grnčari, užari, nekoliko robnih kuća, prodavnice voća i povrća. Na kraju šetališta prema istoku otvara se veliki i lep trg gde se nalaze palate gradonačelnika, muzej, biblioteka, nacionalna banka i Crkva Svetog Nikole. U manjem parku usred ovog okruženja nalazi se spomenik velikom pesniku Elade Dionisiosu Solomonu, koji je živeo i stvarao u XIX veku, dok njegovo ime nosi aerodrom na Zakintosu.

Ostrvo se najbolje upozna ako se krene brodićem kružno oko Zakintosa. To je plovidba od šest do osam sati sa posetom skoro egzotičnim plažama. To su, pre svega, Laganas, Gekakas, Dafni, Kalamaki, Keri, gde su klifovi najviši i gde su podvodne pećine, pa plaža Navagio, a najlepše su na ostrvcetu Maratonis.

Zakintos je ostrvo gde se, svakog leta, kada su najtopliji dani u godini, pare kornjače, od pamtiveka. Ta divna ljupka stvorenja sa svih krajeva Mediterana isključivo stižu ovde. Na Zakintosu im je najtopliji vlažan pesak u kome polažu jaja. Plivaju u parovima. Kada izađu na obalu, mužjak perajima iskopa jamu duboku oko četrdesetak centimetara. Onda ženka polaže jaja. Mužjak zatim oplodi jajašca i zatrpa rupu. Tada je posao obavljen. Oni kreću nazad u svoja staništa, ali na Zakintos svakog leta od juna do septembra nepogrešivo stižu. Kornjače žive dugo, čitav vek i više. Kod krupnih kornjača prečnik oklopa je oko jedan metar, a težine se kreću između 60 i 80 do 100 kilograma. Ovde na Zakintosu najviše zalaze na pesak plaža Laganas, Kalamaki, Garakas, a omiljeno mesto im je ostrvce Maratonis.

U vreme parenja kornjača, kareta kareta, promeni se ritam Zakintosa. Avioni ne sleću na aerodrome posle prve koprene noći da ih zvuci bučnih motora ne bi ometali i poremetili čitav ritual. Na hotelskim terasama i u baštama restorana muzika se utiša do najmanjeg broja decibela. Utihnu kasetofoni u stanovima i apartmanima. Bučnim vozilima na putevima pored plaže gde se pare kornjače zabranjen je saobraćaj. Propisi su strogi za svako uznemiravanje i buku koja ometa karete. O tome posebno vode računa ekolozi, koji osnivaju i manje patrole svojih članova da obilaze plaže.

To su, ipak, samo forme i upozorenje turistima.

Za meštane Zakintosa vreme parenja kornjača postalo je kult. Oni najbolje znaju šta im valja činiti i svojski se trude da ništa ne ometa taj plemeniti biološki čin na njihovom ostrvu. U pitanju je ugled dobrih domaćina. Otuda i ta pažnja jer - rađaju se karete.

Boravak na Zakintosu prilika je da se obiđe Kefalonija i Itaka, na Peloponezu Olimpija i Mikena, Epidaurus i Korint, stigne i do Atine, metropole Elade...

Srbislav Janković

maj 2015.

Svet na dlanu

15

anija

ra ni

a

š i

i

Magična reč Ole!

Š

panija, šarmantna i harizmatična. Uvek i u svakom trenutku zagolicaće sva vaša čula, rasplamsaće strasti i osloboditi maštu...

Zemlja suprotnosti i različitosti, moderna i arhaična u isto vreme. Zemlja sieste i fieste, tolerancije i hedonizma, umetnosti i putenosti, kraljevstvo sa buntovnim pokrajinama. Zemlja koja čuva tradiciju, ali je ne okamenjuje - u njoj je sve dozvoljeno i sve moguće... Španija nudi razigran svet boja, čarobnih mirisa, ukusa i zvuka i otvara gotovo utopijske prostore jednakosti i ravnopravnosti... Procenite sami šta je to...

I svakako uzviknite: Olé!

Dve najčuvenije reči u Španiji su siesta i fiesta!

Siesta je period popodnevnog odmora. Zastupljen je u velikom delu Španije. Obično je to vreme od 13.30 do 16.30 kada se pravi pauza na poslu i odlazi na ručak. U Španiji je to deo dana kada morate biti tihi ukoliko prolazite ulicama gde ljudi stanuju, pogotovo u manjim mestima.

Tišina je obavezna, a ako to ne poštujete može se desiti da vas sa prozora zaliju kofom punom vode.

Fiesta je svakako najpopularnija reč u ovoj zemlji. I ne samo reč. Najomiljeniji deo dana kod Španaca jeste zabava - fiesta! Fiesta, najkraće rečeno, predstavlja odlazak u provod, zabavu, noćni život... Fiesta nije samo provod u smislu 16

Svet na dlanu

maj 2015.

Španija je poznata po dobrom provodu. Zabavlja se u Madridu, Barseloni, Palma de Majorki, Ibici, Marbelji... A srce Španije je Andaluzija. Celim putem uz more ide čuveni auto-put Mediterana - A7 dug 1.300 km, koji se pruža od granice Francuske do granice sa Portugalijom

ispijanja ogromne količine alkohola, đuskanja i seksa. Ima u svemu i nešto više od toga... Kada krenete na špansku fiestu morate da shvatite da te večeri ne postoje problemi, ne postoji ništa što bi kočilo vaše dobro raspoloženje i zadovoljenje svih čula. Postoji zapravo jedan jedini cilj a to je - dobar provod!

Na fiestu se obično kreće oko ponoći, ne ranije, jer se pre toga po tradiciji večerava. Pravila ne postoje, izlaze svi od 15 do 70 godina. Za uživanje nije bitno koliko ste stari. Bilo da imate 15, 25, 30, 45 ili 60 godina, potreba za fiestom je uvek tu! Razlika je samo u načinu provoda...

Dok će stariji obično posle večere otići u neki bar gde se sluša španska, latino muzika i prepustiti se laganom uvijanju tela, mlađi se sastaju na ulicama ili trgovima u blizini diskoteka, nalickani i sa plastičnim čašama u rukama, žestokim pićem (uglavnom rum i koka-kola) da bi oko 01.00 krenuli ka diskotekama gde se najviše sluša house muzika i igra se do jutra. Pravilo jeste - na prvom mestu uvek ide društvo. Uvek tako počinje, tek posle se traže parovi! Tačnije pred jutro, oko 4.00, odnosno pred zatvaranje klubova. A kako to, u stvari, izgleda?! Prilično jednostavno: samo priđete nekome ko vam se sviđa, pitate: „Si o no?“ i to je to, nema tu neke velike mudrosti!

Ako vam kažu no, odete dva metra dalje i opet ispočetka! Za sebe uvek možete da nađete nekog Alehandra ili Ana Mariju, šta god volite. Naredni dan sledi glavobolja, ali to nije toliko ni bitno jer su svi uživali. Najbitnije od svega - tračevi i prepričavanja ko je šta radio, i sa kim, ne postoje!

Cilj je bila samo dobra zabava i ništa više. Španija je poznata po dobrom provodu. Za-

bavlja se u Madridu, Barseloni, Palma de Majorki, Ibici, Marbelji... A srce Španije je Andaluzija. Celim putem uz more ide čuveni auto-put Mediterana - A7 dug 1.300 km, koji se pruža od granice Francuske do granice sa Portugalijom.

Andaluzija pruža mnogo: ako ste raspoloženi da uživate na moru, da se kupate, otiđite u Kosta del Sol (Obala sunca)... Prvo ćete sresti milion Engleza koji su okupirali ovaj deo Španije, pokupovali vile, sagradili golf terene, pa je stoga poznat i kao Kosta del Golf. Iako su ovde preko dvadesetak godina, ne znaju ni jednu jedinu reč španskog osim „hola“ (zdravo), a pri tom nisu sigurni ni šta to znači! Nema ni potrebe, odu u banku - svi pričaju engleski, odu kod lekara - i tamo isto, naravno jer su i oni isto Englezi! Da je ovaj deo poznat kao elitni, govori i podatak da je 2010. godine ovde mesto za svoj odmor izabrala upravo prva dama Amerike - Mišel Obama! Ona je boravila u Andaluziji nedelju dana sa svojom najstarijom kćerkom i iako su je svi u Americi kritikovali zbog toga što je propustila muževljev rođendan, ona se prepustila španskim čarima...

Jedan dan je odvojila čak i za Alhambru i odlazak u pećine Granade, posmatrala flamenko nastup, sebe počastila skupocenim nakitom sa cifrom od 10.000 evra... Iz Marbelje je odletela na Majorku, u grad Palmu, gde se nalazi kraljevski letnjikovac, sastala se sa kraljevskim parom na ručku, uživala u tradicionalnim jelima (probala gaspaćo), nakon čega je odletela u Ameriku... Iako je svoju posetu najavio i njen daleko poznatiji suprug, ipak je u poslednjem momentu, navodno zbog brojnih obaveza, odustao.

Ako odete do Malage, može vam se desiti da

sretnete Antonija Banderasa. On je rođen ovde i vrlo često zna da navrati u svoj rodni grad...

Banderas je jedna od dve čuvene osobe koje su rođene u Malagi, druga je Pablo Pikaso. Iako to Francuzi sa knedlom u grlu priznaju, on je rođen ovde i zahvaljujući njegovoj familiji koja je poklonila gradu veliki deo njegovih slika, otvoren mu je muzej.

Trebalo bi da obiđete Malagu, Sevilju, Granadu, Kordobu, da osetite pravu Španiju... Nezaobilazno je i mesto Ronda gde se nalazi najstarija arena za održavanje borbe bikova i gde je Madona snimila spot „Take a bow“... Da obiđete sve znamenitosti ovog dela Španije, gledate najbolji flamenko nastup, borbe bikova, divite se svim tim stvarima... Svakako ništa ne može da zameni osmeh i toliku radost i volju za životom koju poseduju stanovnici Andaluzije. Poznati kao veseli, skoro svi sa polupromuklim glasom kao da će svakog momenta da vam zapevaju flamenko, uvek nasmejani, svakako će učiniti da se ovde osećate kao da ste u svom domu... Zgodni, nižeg rasta, tamnoputi, sa tamnim očima, lepim osmehom i harizmatičnom energijom koju poseduju potpuno se uklapaju u ambijent u kojem žive...

Ako su Katalonci i Baskijci poznati kao radni, vredni i organizovani, Andalužani odstupaju od takvih pravila... Veseli, ne tako radni, uvek spremni za zabavu... Imaju i manifestaciju - Sveta nedelja (Semana Santa), koja se održava svake godine krajem aprila.

Nedelji ludorija, kako je često nazivaju, oni se vrlo raduju. Tokom cele godine se pripremaju za sedam dana uživanja. Iako sam festival ima vrlo religiozni karakter (u svakom gradu u Andaluziji kreću se povorke sa statuama Bogorodice), ipak je ovaj festival maj 2015.

Svet na dlanu

17

mnogo poznatiji po svom karnevalskom karakteru - po pesmama i igri, kao i ogromnoj količini hrane i alkohola u kojima se uživa. Nezaposlenost je ovde velika. Čak 20 procenata stanovništva je bez posla, ali to ne remeti apsolutno ni na koji način uživanje u životu...

Pozivnica za Kanare, uz lepo kupanje, jeste uživanje u prirodnim lepotama i lepim ženama u bilo koje doba godine. Uglavnom sve misice Španije su dolazile sa Kanarskih ostrva, ali za žene je preporuka da ih izbegavaju! Vlada fama da najružniji Španci žive upravo tamo, sem onih koji su otišli sa kopna tražeći posao u turizmu.

Prelepe plaže, mir i mnoštvo pripadnika džetseta srešćete na Menorki i Formenteri. Kada posetite ostrvo Formentera više nećete imati želju da idete ka plažama Dominikane. Svake godine se brojne španske i svetske poznate ličnosti odmaraju na ovom malom, ali atraktivnom ostrvu. Do njega se najlakše dolazi sa ostrva Ibice.

18

Svet na dlanu

maj 2015.

Menorka takođe obiluje prelepim plažama i mnoštvom zelenila. To je vrlo elitno ostrvo, savršeno za odmor porodica i „high-class“ putnika. Ono je prilično ravno u odnosu na ostala ostrva Baleara, a u centralnom delu duva specifični vetrić. Postoji šala da su Menorčani malo luckasti zbog tog vetra koji je poznat kao loco!

Svetski poznato ostrvo o kojem svi pričaju jeste Ibica (Eivissa). Svi najpoznatiji svetski di-džejevi i pevači svakodnevno imaju koncerte u čuvenim diskotekama: Pacha, Amnesia, Bora-Bora... Iako ulaznice nisu ispod 50 evra, svako veče diskoteke su pune... Sve je dozvoljeno! Sve! Mada se atmosfera puno promenila u poslednjih desetak godina, dolazi mnoštvo porodica sa decom. Ipak pečat ovog ostrva uvek je tu - titula fenomenalnog provoda!

Ibica je postala poznata po hipicima koji su došli na ovo ostrvo šezdesetih godina iz SAD bežeći od regrutacije zbog odlaska u vijetnamski rat. Nastanili su se ovde i vrlo brzo Ibica je

dospela na naslovne strane svih novina, a nakon toga su počeli da se otvaraju klubovi i diskoteke.

Iako danas hipika ovde ima veoma malo, vrlo su popularne i nezaobilazne hipi pijace, posvećene njihovom načinu života i raznim suvenirima. Dok ste na ovoj teritoriji običaj je da imate sve belo na sebi - todo en blanco.

Ibica u dva pojma - noću odlične fieste, a danju kupanje na prelepim plažama kojih ima u izobilju.

Na kraju ovog kratkog putopisa kroz modernu Španiju je najlepše mesto - Majorka (Mallorca).

Ostrvo sa hiljadu lica, kako ga nazivaju, gde je svaki kraj drugačiji, svako mesto je priča za sebe, različito i neponovljivo... Glavna predrasuda vezana za Majorku jeste da je to ostrvo koje poseduje samo lepe plaže, milion pijanih Engleza i Nemaca, malo turističko mesto Palmu za koje su svi čuli i to je to! Da, ima mnoštvo pijanih Engleza i Nemaca, ali postoje mesta koja su građena specijalno za njih. Prelepih plaža ima takođe mnogo, kao i malih, intimnih uvala, gde svako može naći ono što želi. Ako ste ljubitelj gužvi na plaži, ako tražite mesta gde odlaze porodice sa decom, gde su samci koji traže parove, ako ste nudisti ili pak želite da ste sami na plaži - Majorka sve to ima! Kao i stara tradicionalna sela, savršena za pronalaženje mira, planinu Tramuntana sa zaštićenim i retkim vrstama životinja (čuven je zaštićeni jarac sa velikim rogovima), prelepe vidikovce, fenomenalnu hranu - tipičnu majorkansku ili uopšte špansku, noćne provode... „El Corte ingles“ - veliki lanac španskih robnih kuća uvek je tu, u bilo kom delu Španije. Pripremite kreditne kartice. Jednostavno Majorka za sve - Mallorca para todos..

A Palma... Subjektivno, najlepši grad u Španiji.

Grad koji ima 400.000 stanovnika, a ne samo jedno obično malo turističko mesto po već uvreženom mišljenju. To je grad koji živi tokom cele godine. Mala Barselona, kako je često nazivaju, prepuna je znamenitosti koje privlače pažnju, kao što je katedrala koju je u jednom trenutku rekonstruisao čuveni Gaudi. I arhitekta Migel Barselo rođen je na ovom ostrvu. Ostaci iz muslimanskog perioda, mnoštvo uskih uličica i svega ostalog što vidite prosto vam neće dati da izađete iz ovog grada. Palma nema lepu plažu, jer je to velika luka i svi koji ovde žive odlaze na one obližnje (nedeljom je na plažama najveća gužva, to je neradni dan i dan kada se svi lokalci tradicionalno posle ručka prepuštaju moru...), ali zato ima prelepih trgova - onih koji služe za osluškivanje tišine ili zvuke Davida Bisbala, uz neko lepo piće kao i onih živahnih ispunjenih turistima...

Klaudija Šifer, Boris Beker, Majkl Daglas samo su neki od poznatih koji svoje vile imaju na ovom ostrvu... I naša Ana Ivanović takođe ima svoju vilu u mestu Son Vida koju je kupila pre nekoliko godina i gde vrlo često navraća. I kad god da dođe naglašava: „Svoj život ne mogu da zamislim nigde drugde sem u Španiji, i to na Majorki“...

Boško Krivokuća, vodič KonTiki Travela

njige

t

isi

se anj

šana

i je

Koliko jezika govoriš...

I

zreka “koliko jezika govoriš toliko vrediš” mora da je nastala na Mauricijusu. Na ovom majušnom ostrvu usred Indijskog okeana, naseljenog Afrikancima, Kinezima, Indusima, Kreolcima, potomcima prvih belih doseljenika i pirata, čuje se francuski, engleski, tamilu, telugu, urdu i smeša kineskih i domaćih dijalekata. Da uveravanja domorodaca na nekoj vrsti izlomljenog francuskog kako poznaju pola tuceta stranih jezika ne treba ipak previše ozbiljno shvatati, zaključio sam već na prvom koraku.

Na pitanje koliko je daleko glavni grad Port Luj od aerodroma, taksi vozač je spremno odgovorio kako je prošla sezona kiša. Udovoljavajući mom interesovanju za vreme, rekao je kako su priobalne vode bogate ribom, a na molbu da me odveze do najbliže pošte, poveo me je u razgledanje šire okoline. Siti smo se tako napričali, sve dok nisam shvatio da govorenje i razumevanje ne moraju obavezno da budu u međusobnoj vezi.

Da je upravo tako uverio sam se i na drugom kraju Afrike, u Angoli. Kada sam na pitanje lokalnih zvaničnika izjavio kako sam - baveći se novinarskim poslom - boravio takođe u Africi i Aziji,

U Rio de Žaneiru sam u razgovoru sa vozačem taksija koristio mešavinu italijanskog i španskog, dok je on uzvraćao na portugalskom. Na uzajamno zadovoljstvo, savršeno smo se razumeli

zvanični prevodilac je - ne trepnuvši - preveo na portugalski kako radim za časopis “Afrique-Asie” (pomenuti časopis je u to vreme zaista izlazio u Parizu). Svi moji napori da objasnim kako nisam dopisnik rečenog časopisa ostali su uzaludni jer je prevodilac ostajao neumoljivo pri svojoj verziji.

U Etiopiji čak ni sjajno poznavanje amharskog nije dovoljno. Za to nije krivo samo neznanje prevodioca već i skriveno značenje ovog drevnog jezika čije se dvosmislenosti bez odgonetanja ne mogu razumeti. Tako, ako pri slučajnom susretu jedan prolaznik kaže drugom kako odlično izgleda ovaj će se sve do kuće pokunjeno pitati šta sa njim nije u redu. Amharski jezik zbog toga često upoređuju sa voskom i zlatom, što znači da se do skrivenog blaga, odnosno zlata, može doći tek kada se istopi vosak.

Za one koji nisu vični topljenju, dovoljno je i poštovanje nekih jednostavnih pravila. Ako ne znate jezik zemlje u kojoj ste, govorite onaj koji znate. U Rio de Žaneiru sam u razgovoru sa vozačem taksija koris-

tio mešavinu italijanskog i španskog, dok je on uzvraćao na portugalskom. Na uzajamno zadovoljstvo, savršeno smo se razumeli.

Svi Srbi koji pokušavaju da govore ruski i svi Rusi koji pokušavaju da govore srpski, znaju da je to istina. Kada se, drugim rečima, vrate na maternje jezike, sve teškoće u sporazumevanju prestaju.

Ako ni to ne pomaže, a ne znate nijedan strani jezik, preostaje jedino da iste reči što glasnije i što učestalije ponavljate. Za to mogu da jemče mnogi naši trgovci u arpskim zemljama kojima se uporno oslovljavanje partnera kao “zemljaka” na kraju isplatilo. Verovali ili ne, nije bilo mnogo njih koji ih posle kraćeg ili dužeg izdiranja nisu razumeli.

Postoje, nažalost, i mesta gde je nemoguće da se razaberu reči, ma koliko se glasno izgovarale.

To su aerodromi i autobuske i železničke stanice na kojima za razumevanje obaveštenja o polascima i odlascima ne pomažu ne samo strani jezici, već ni uši kao u slona. Razmišljajući zbog čega je tako, zaključio sam da oni koji ih daju mora da se hrane metalnim opiljcima.

maj 2015.

Svet na dlanu

19

ve n št

rag ini

se ni

i

its i

Veličanstvene slike „Zlatnog grada” R

ekli su mi da je Prag grad iz bajke. I da je jedan od najlepših gradova Evrope. Uistinu i jeste. Nisam imala zadovoljstvo da se popnem na ono brdo iz legende, da prepoznam možda isto ono što je videla princeza Libuša kada je naredila da se dole, baš tu a na obalama Vltave, napravi njen grad iz snova i da se zove - Prag. Ali da je to danas češka prestonica u međuvremenu i postala, mislim grad iz Libušinih snova - jeste.

Prag, međutim, ne bi bio to što jeste da nije bilo Karla IV, cara Svetog rimskog carstva. U XIV veku, u vreme njegove vladavine, ovaj grad je bio na vrhuncu moći. Karlo je u Pragu osnovao i prvi univerzitet u Evropi, danas poznat kao Karlov univerzitet. Pored starog grada, Karlo je osnovao i novi. Zahvaljujući njemu renovi-

20

Svet na dlanu

maj 2015.

ran je i ulepšan ionako lepi Praški zamak. I zamak Višehrad je dobio novo ruho. Za vreme njegove vladavine izgrađene su i mnoge crkve uključujući i velelepnu Katedralu Svetog Vida.

Sagradio je i mnoštvo drugih građevina koje su i danas ukras Praga. Zlatnog Praga! Podigao je Karlo i Karlov most, povezao sasvim namerno dve obale moćne Vltave, načinio od mosta ikonu grada i od grada - ikonu! Šetnja Karlovim mostom, sagrađen je 1357. godine, osim veličanstvenog pogleda na Prag koji se sa njega pruža, predstavlja i šetnju kroz istoriju. Most s kulama na oba kraja je ukrašen i sa 30 statua… Ono što posle svega sa sigurnošću znam jeste da moja prva poseta prestonici Češke Republike neće biti i poslednja.

Prag je zaista veličanstven.

Šetnja Karlovim mostom, sagrađen je 1357. godine, osim veličanstvenog pogleda na Prag koji se sa njega pruža, predstavlja i šetnju kroz istoriju. Most s kulama na oba kraja je ukrašen i sa 30 statua...

Mitski grad. Geografski je na pola puta između Beča i Berlina. Grad na sedam brda od kojih je svako krunisano divnim zamcima i crkvama...

Jedan grad, milion utisaka. I divnih priča.

Praški zamak je sedište vlasti još od IX veka. U jednom od najvećih zamkova ikad izgrađenih čuva se blago čeških kraljeva. Palata Šternberg je mnogo mlađa. Izgrađena je u XVIII veku. U njoj je danas Nacionalna galerija sa veličanstvenim delima starih majstora. Već pomenuta Katedrala Svetog Vida (izgrađena 1344) doživljaj je za oči baš kao što je to i kapela u kojoj je grobnica Svetog Vaclava. Zidovi ove kapele su ukrašeni divnim slikama i optočeni dragim kamenjem…

U Starometskim namjestima su najlepše zgrade u Pragu. I sve su pod pod zaštitom Uneska, što pametnom dovoljno govori. Dominiraju

Gradska većnica i Crkva Svetog Nikole. Tu je i astronomski sat “Orloj”. Kad kazaljke označe pun sat započinje šetnja apostola, što je za turiste više od doživljaja… Ali Prag nije samo savršena lepota ulica, trgova, mostova… Prag je i kosmopolitski centar, grad dobro raspoloženih ljudi. Ulice su čiste, nema bačenih papirića, smeća… Pušenje je zabranjeno u svim lokalima, hotelima, pa čak i na ulicama. Cigareta se na ulici može zapaliti samo uz kantu za smeće.

Ima još jedan dobar razlog zašto Prag treba posećivati kad god je to moguće. Poseban doživljaj vas čeka u nacionalnim restoranima. Posle šetnji s osmehom mnogi od lokalnih specijaliteta uz čašu čuvenog češkog piva nestvarno prijaju. Ako mene pitate, onda obavezno naručite gulaš ili čuvene knedličke...

Jelena Čvorović maj 2015.

Svet na dlanu

21

Pogled u istoriju: Hotel Danieli Venecija

Mesto svadbe prve kraljice dinastije Nemanjić G

odine gospodnje 1207. ili 1208. (niko nije siguran) u gradu Veneciji, jedan par je izgovorio „Da“. Mladoženja je imao otprilike 42 godine, a nagizdana mlada, pretpostavlja se, negde oko 14 leta iza sebe. Pričalo se da je to bio njegov treći ulazak u bračnu luku... Nasuprot suzdržanom gospodinu stajala je nevesta prepuna nade i strepnje...

Venecija je bila uzbuđena zbog pompeznog venčanja. Bio je to najveći društveni događaj od povratka osvajača Carigrada koji su sa ponosom u lođi fasade Bazilike Svetog Marka 1204. postavili bronzane konje, suvenire iz novog Latinskog kraljevstva. Veličanstvenoj proslavi venčanja prisustvovali su najbogatiji i najugledniji patriciji Mletačke republike. Još tada se znalo da je to važan društveni događaj o kome će se još dugo pričati... Ostala je i priča da su se mladenci, posle dugih banketa, govora i prijema, ukrcali na lađu koja je otplovila prema Dalmaciji.

Iz Dalmacije su put nastavili do Raške.

Mladoženja, veliki župan Stefan Nemanjić, bio je zabrinut za opstanak svoje mlade dinastije u smutnim vremenima, odnosno kada je velika Vizantija poklekla pod napadima krstaške vojske. Ovim političkim brakom obezbedio je sebi krunu od pape i tako postao prvi kralj Raške Stefan Prvovenčani.

Nevesta koja je tada bila pored njega, nije znala baš mnogo o zapletima sudbine koja je dovodi u ovu stranu zemlju. Ona je Ana Dandolo. Njen deda je dužd Enriko Dandolo, slepi čovek koji je bio jedan od inspiratora četvrtog krstaškog pohoda, u kome su se Venecijanci obrušili na Carigrad, osvojili ga, temeljno opljačkali i osnovali Latinsko carstvo. Ratni plan je uspeo, no duždu to više nije bilo važno, jer je izgubio život u pohodu. Sahranjen je uz počasti u poraženom Carigradu, u Crkvi Svete Sofije.

Udajom, Ana Dandolo je postala prva kraljica dinastije Nemanjić. Svečanost krunisanja dogodila se 4. januara 1217, kada je njen muž iz ruku svog brata Svetog Save primio krunu.

Ana je nadživela prvog srpskog kralja, svog supruga čitavih četrdeset godina. Podarila je Raškoj dva muška deteta od kojih je jedan postao arhiepiskop Sava II, a drugi kralj Uroš I. Sahranjena je u Sopćanima oko 1264. godine.

Iznad njenog sarkofaga je veličanstvena freska

22

Svet na dlanu

maj 2015.

Venecija je bila uzbuđena zbog pompeznog venčanja. Bio je to najveći društveni događaj od povratka osvajača Carigrada koji su sa ponosom u lođi fasade Bazilike Svetog Marka 1204. postavili bronzane konje, suvenire iz novog Latinskog kraljevstva koja prikazuje Anu Dandolo na odru sa finom zlatnom dijademom i svetačkim oreolom oko glave.

A šta se događala u Veneciji? Venecijanska familija Dandolo napravila je svoju rezidenciju 1400. godine u neposrednoj blizini Duždeve palate i Trga Svetog Marka. Do tog vremena ova patricijska porodica ponosila se bogatim i uglednim precima od kojih su četvorica bili na položaju velikog dužda Mletačke republike.

Palata je bila u njihovom vlasništvu do 1536. kada su je prodali porodici Griti. Zatim su se menjali vlasnici: porodica Mikele, Močenigo i Bernardo...

A onda je Đuzepe Dal Niel, po nadimku Danieli, 1822. otkupio prvi sprat, a dve godine kasnije i celu palatu. Danieli je napravio hotel koji i danas nosi njegovo ime. Zdanje je dobilo kao dodatak palatu Casa Nuova iz XIX veka, koja je 1906. povezana mostom sa rezidencijom duždeva Dandolo. Poslednji dodatak hotelskom zdanju datira iz 1848. To je takozvani Daneilino.

Pored duždevog apartmana i luksuznih soba, hotel se ponosi i barom Dandolo koji je jedan od 20 najboljih barova Italije već godinama. Za rafinirane gastronome tu je i restoran Terrazza Danieli sa pogledom na venecijansku lagunu od koga zastaje dah.

Hotel Danieli pripada lancu Luxury Collection Resort. Po oceni CNN-a slovi za jedan od pet vrhunskih venecijanskih hotela.

Idealno je lociran u samom srcu Venecije na 200 metara od Trga Svetog Marka, na Riva degli Schiavoni (Riva Slovena), nazvanoj tako po trgovcima iz Dalmacije koji su tu prodavali svoju robu.

Danieli hotel je oduvek bio oaza luksuza, izuzetno mesto za medeni mesec, godišnjice, kraći ili duži boravak u Veneciji, u vreme karnevala ili bilo kom drugom periodu godine.

Spisak slavnih ljudi koji su ovde boravili je zaista impozantan. Hotel je bio omiljen među velikim evropskim umetničkim ličnostima kao što su Gete, Vagner, Čarls Dikens, lord Bajron, Žorž Sand, Pegi Gugenhajm, Leonard Bernštajn, Harison Ford, Stiven Spilberg...

Delovi filma „Turista“ sa Džoni Depom i Anđelinom Džoli snimljeni su u apartmanu hotela Danieli 2010. godine.

Snežana Stojiljković, vodič KonTiki Travela

Koktel Belini O dobrim starim vremenima, vladarima, osvajanjima i ljubavnim romansama, najbolje se konB , K B Đ Ć K Ć B Z B Z , , S , Z K

maj 2015.

Svet na dlanu

23

Sve boje Kube

Simboli raspevanog ostrva su cigare, muzika, kokteli, Hemingvej i možda najlepše plaže na svetu

Večni osmeh

Havane

H

avana je centar kulturnog života zemlje, dom većine institucija, kompanija, preduzeća i ličnosti iz kulturnog i javnog života ostrva. Zaštićena svojevrsnom obalom, divnim prostranim plažama i koralnim grebenima sa fascinantnom arhitekturom, pre 27 godina je proglašena svetskom baštinom i stavljena pod zaštitu Uneska.

Unutrašnji stari deo grada čini jezgro koje okružuju moderna naselja nastala na obodima prstena koji čini srce stare Havane. Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti. Male kuće naspram visokih, uređenih zgrada, uz špansku arhitekturu daju najvidljiviji pečat glavnom gradu.

Najpoznatiji deo grad je Vedado, čijim ulicama dominiraju pozorišta, barovi i, čini se, stalno otvoreni klubovi jer Havana nikada ne spava.

Najčuvenija ulica je La Rampa, čiji pločnici oslikani raznim motivima u kombinaciji sa šarenim granitom ostavljaju poseban utisak. Ako posetilac krene Prado Promenadom, putem pored mora ići će čuvenim šetalištem Malekon sa koga se pruža najlepši pogled na grad.

Siromaštvo je takvo da se retko gde može sresti nešto slično, ali je to siromaštvo koje životu ne može ništa. Salsa koja se čuje na svakom koraku praćena je nasmejanim licima. U početku mislite da su ti osmesi odbrana od teškog života, možda grč ili način da se teškoće lakše podnesu. Ne, to su osmesi onih koji se raduju životu u tom trenutku - o sledećem se ne brine. Osmeh bi trebalo da bude osnovni simbol Kube. To je teško shvatiti, ali je tako. Malo paelje s pasuljem i eventualno ribom, čaša ruma, muzika i ho, ho život je sladak, kako kažu prodavačice na improvizovanoj pijaci.

NOĆNI ŽIVOT - Muzika je svuda i u svakom trenutku. Osušena tikva napunjena semenkama, gitara, bubanj, bilo koja kombinacija, i evo radosti, ali i izazova za zanosni pokret tela. I preko dana, a posebno uveče, u većini restorana svira

živa muzika koja privlači kao magnet. Kako je većina namenjena turistima, to je uglavnom repertoar „Buena Vista Social Club“, Reja Kudera, koji je kubano zvuk učinio planetarno popularnim.

Za ljubitelje noćnog života kubanski domaćini preporučiće svetski poznate kabaree i klubove: „Tropikanu“, „Parisijen“ u hotelu „Nacional“, „Habakana kafe“ u hotelu „Melia Kohiba“, „Turkuino“ u hotelu „Habana Libre“ i „Salon Roho“ u „Kapri Horizontes“ hotelu. Ljubitelji bolera treba da posete „Dos Gardenijas“, fanovi džeza „La zora“ u „El Kuervo“, afrokubanska muzika sluša se u „El Gran Palenke“, a kubanski rok u „El Patio de Maria“.

NACIONAL - Čuveni kubanski hotel „Nacional“ sagrađen je 1930. godine na brežuljku Taganana, odakle se pruža predivan pogled. Hotel prožima kubanski duh, sa seviljskim mozaicima i skupocenim materijalima za dekoraciju, dok plafon oslikava katalonsku arhitekturu sa cvetnim motivima. Poznat je po tome što se u njemu do pobede revolucije nalazio čuveni kazino koji je vodio američki gangster Laki Lućano. Čest gost bio je Al Kapone, ali i poznati glumci, pevači i političari.

EL FLORIDITA - Upravo ovde je 1930. godine barmen Konstante napravio originalni koktel „Daikiri“ sa belim rumom, šećerom, limunom, maraskinom i ledom. Kumovao mu je Ernest Hemingvej, čiji je ovo bio omiljeni bar za života na Kubi, pa je bista s njegovim likom, rad Fernanda Boada, postavljena na omiljenoj mu barskoj stolici.

TROPIKANA - Najčuveniji noćni klub na Kubi, a možda i u svetu, nalazi se u Marijano oblasti, predgrađu Havane, gde su boravile mnoge legendarne ličnosti kao što su Žozefina Beker, Net King Kol i druge. Nastao je 1939. godine na farmi bogataša Trufina, čija je udovica pretvorila svoje imanje usred fantastične tropske šume u najčuvenije noćno sastajalište Kube.

HEMINGVEJ - Privučen ribolovom na sabljarke, veliki američki pisac Ernest Hemingvej zaljubio se u Kubu već tokom svoje prve posete 1932. godine. Odseo je u hotelu „Ambos Mundos“ u staroj Havani, gde je i napisao svoj čuveni roman „Za kim zvona zvone“. Proveo je 20 godina na Kubi, u toku kojih je nastala većina njegovih dela, pa i roman „Starac i more“ inspiri-

san životom lokalnog ribara Gregorija Fuentesa sa kojim je na brodu „Pilar“ lovio sabljarke.

Bio je prijatelj sa Fidelom Kastrom, koji mu nije zamerio ranije druženje sa bivšim predsednikom Batistom, a Nobelovu nagradu dodelio je stanovnicima Kohimara sa kojima je živeo, ali na kraju i umro. Vila je pretvorena u muzej i sačuvana kao autentičan ambijent u kome je pisac živeo, sa osam hiljada knjiga, trofejima, pa čak i brdom literature kraj toaleta u kojem je obožavao da čita. Hemingvej je postao još jedan deo mita o Kubi, ali i mamac za turiste koji hrle u njegovu kuću kako bi videli stvari velikog pisca i brod „Pilar“, koji je restauriran i prenesen u dvorište.

KOKTELI - Osnova svih čuvenih koktela je najkvalitetniji kubanski rum po kojem je Kuba poznata još od XVI veka. Rum je alkoholno piće dobijeno destilacijom fermentisanog soka šećerne trske i melase kao proizvoda šećera.

Proizvode se tri vrste ruma: ekstra stari, stari zlatni i svetli suvi. Najpoznatiji kokteli su „Daikiri“, „Kuba Libre Mojito“, „Kubano“, „Ernest Hemingvej specijal“ i „Golden sends“.

CIGARE - Kristifor Kolumbo je duvan i štapiće od duvana doneo kao svoje prvo otkriće, ali je dugo trebalo da i ostatak sveta prihvati ovu nezdravu naviku. Kuba proizvodi najbolje cigare na svetu a kombinacija minerala u zemljištu temperature od 23 stepena i stepen vlažnosti vazduha predstavljaju najpogodnije tlo za uzgajanje duvana, pa su zato „Havana“ i „Kohiba“ najpoznatije i najskuplje cigare na svetu.

VARADERO - Varadero se nalazi na dugom i uskom poluostrvu Hikakos Peninsula, koji je odvojen od ostrva kanalom. Plaže sa sitnim belim peskom poput brašna pozivaju u bistro tirkizno more i odmor u bujnom zelenilu. Postoji i desetine malih uvala u kojima možete uživati daleko od vreve i buke turista kao da ste sami na svetu. Zato je Varadero i najpopularnija destinacija za medeni mesec koji mladencima ostaje u sećanju čitavog života. Duž 22 kilometra plaža raspoređeni su restorani u kojima se igra i peva do jutra. Postoje i pećine sa indijanskim crtežima, vodopadi koji su prava turistička atrakcija, kao i ekološki park koji se pruža na 360 hektara.

Dejan Kovačević maj 2015.

Svet na dlanu

25

Koh Samui - uzbudljiva destinacija u Sijamskom zalivu

Ostrvo s pogledom

K

oh Samui je ostrvo u Sijamskom zalivu.

Treće je po veličini ostrvo Tajlanda ili centar arhipelaga sa 85 uglavnom nenaseljenih ostrva razbacanih u beskraju plavetnila Tihog okeana. Najstariji podaci o ostrvu Koh Samui (koh na lokalnom jeziku znači: ostrvo) datiraju iz VI veka naše ere. Zna se i to da ga je dinastija Ming prva ucrtala u geografsku kartu. Naravno, kinesku. U Drugom svetskom ratu okupirali su ga Japanci. Još decenijama posle toga, zahvaljujući spletu pre svega političkih okolnosti, ovo ostrvo je bilo u nekoj vrsti izolacije da bi tek 70-ih godina XX veka počelo da živi drugi lepši život. Sa nekoliko bungalova skrivenih na egzotičnim plažama u hladovini kokosovog drveta, gotovo neplan26

Svet na dlanu

maj 2015.

ski je postalo diskretni raj (belo)svetskih boema, avanturista, pesnika... Nešto kasnije je u katalozima lepih putovanja obeleženo kao apsolutno novo i fascinantno turističko mesto da bi danas bilo svrstano u najprestižniju turističku odrednicu s hiljadu i jednim čarobnim doživljajem.

Ovo prirodnim lepotama ukrašeno tajlandsko ostrvo ne može se pohvaliti nekim posebnim prostranstvom. Iz ptičje perspektive asocira na nepravilno ucrtan krug na pučini okeana. Sa dužinom od 25 i širinom od 21 kilometra, uzbudljiva je ostrvska destinacija ponajpre zarad

Koh Samui pleni egzotičnošću. Zbog brojnih stabala, gotovo šuma, nazivaju ga još i „kokosovo ostrvo“. Sa kontinenta do aerodroma Samui, jedinog na ostrvu, leti se oko sat vremena.

A onda vas čeka nešto čemu se ni u snu niste nadali

na raj onog što mu je priroda ostavila u nasleđe.

Veličanstveni vodopadi u unutrašnjosti, pre svih Namuang, zatim živopisne lagune sa nestvarnim plažama prekrivenim belim peskom i još puno toga slika su jedinstvenog šarma Koh Samuija. Oko 45.000 stanovnika nekada je ovde preživljavalo zahvaljujući lovu ribe ali i eksploataciji kaučkovca, odnosno kokosa... Od devedesetih godina prošlog veka započinje era turističkog buma. I njihov neuporedivo lepši život.

Koh Samui pleni egzotičnošću. Zbog brojnih stabala, gotovo šuma, nazivaju ga još i „kokosovo ostrvo“. Sa kontinenta do aerodroma Samui, jedinog na ostrvu, leti se oko

sat vremena. A onda vas čeka nešto čemu se ni u snu niste nadali. Umesto moderne i klimatizovane bar jednospratnice, po izlasku iz aviona, susrećete se sa najobičnijom daščarom bez vrata i prozora koja je zapravo aerodromska zgrada. Sve primate, naravno, uz osmeh jer ovo ostrvo i jeste zbog mnogo čega božanski dar netaknute prirode. A ako dopustite sebi da već na prvom koraku zalutate pogledom negde u daljinu, zasigurno je da ćete se „sudariti“ sa velikom statuom Bude. Smeštena je na prirodnom uzvišenju i s obzirom na visinu (12 metara) vidljiva je skoro sa svake tačke ostrva.

Važna sveta mesta su još i hram Laem Sor i još više onaj s mumijom monaha u vertikalnom položaju smeštenom u staklenom boksu.

Naton, na jugozapadu, više gradić nego grad, prestonica je Koh Samuija. Glavna ulica i bukvalno je centar oko kojeg se sve vrti. S arhitekturom koja neodoljivo podseća na kinesku, ali i sa brojnim prodavnicama, restoranima i barovima istinska je atrakcija za sve brojnije namernike. Kako je Tajland i kulinarski raj, boravak ovde je i više nego dobra prilika

da uživate u jelima omamljujućih ukusa. Ali uživanja, istina drugačijih, ima i na drugim mestima. Zato ne propustite da posetite bar jedan od brojnih centara za masažu. Možete da birate. Od klasične preko tajlandske do one sa vrućim kamenjem. Ili možda masaže biljem i toplim morskim travama... Iako su kazne drakonske, bar u važećim zakonima, nemojte da se iznenadite ukoliko vam prodavci, po pravilu uvek ispod tezge, ponude neki od opijata. Ili steroide ako primete da ste naumili da svoje telo ulepšate masom od mišića... Novac možete potrošiti uživajući i u tajlandskom boksu ili plaćajući časove meditacije.

Sva letovališta Koh Samuija su na istočnoj i severnoj obali. Oni koje traže raj od plaža mogu da biraju: Čareng, Lamaj, Bobhut, Menam, Hoa Thang... Ima ih još, naravno. Čareng, s reputacijom tajlandskog San Tropea, uz sve znan je i po burnom životu... Ipak, da ne preterujemo. Za sve ono što se ovde može videti dovoljna je i rečenica: apsolutno egzotično ostrvo s prelepim plažama i komfornim hotelima, ali i ostrvo gde vas i sa malo para čeka pregršt uzbuđenja.

Zoran Šećerov maj 2015.

Svet na dlanu

27

a an je

sve

se an i ne

i an

Zemlja gde izlazi sunce

N

ihon no Koku je ime Japana u originalu i doslovno znači „zemlja gde izlazi sunce“.

Arheološka otkrića nude dokaz da je Japan bio naseljen ljudima još pre 500.000 godina, dakle u starijem kamenom dobu. Geografski pripada istočnoj Aziji s preciznom lokacijom u zapadnom rubu Pacifičkog okeana. Reč je, zapravo, o zemlji ostrva. Četiri velika (Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjošu) okružena su velikim brojem malih, kao i grupom udaljenih pod imenom Okinava.

Prva snažna japanska država datira iz osmog veka. Bila je skoncentrisana oko carskog dvora u gradu Nara. Kasnije se carski dvor seli u Kjoto (u prevodu glavni grad) i tada u stvari započinje „zlatno doba“ klasične japanske kulture... I zemlje čudesne istorije koja danas, zarad mnogo toga, golica maštu i budi znatiželju ljubitelja putovanja iz celog sveta.

Aktuelni car Japana je Akihito. Preuzeo je vlast posle smrti svog oca Hirohita 1989. godine i tako službeno postao 125. vladar Japana. Po ustavu koji je na snazi, car nema nikakvu moć i praktično je samo ceremonijalni lider. Za Japance je simbol države i nacionalnog jedinstva.

Japan se nalazi u vulkanskoj zoni, u takozvanom Pacifičkom vatrenom krugu. Na svim ostrvima česta su podrhtavanja tla i povremene vulkanske aktivnosti. Razorni zemljotresi, čiji su rezultat često cunami talasi, događaju se i nekoliko puta u jednom veku. Poslednji zemljotres s razornim posledicama zbio se 2004. godine.

Zbog svega toga i način gradnje u ovoj zemlji je

28

Svet na dlanu

maj 2015.

specifičan. Zgrade duž ulica nisu spojene, već su razmaknute kako bi se smanjio uticaj podrhtavanja tla i omogućilo svakoj građevini da se nesmetano pomera nekoliko centimetara levo ili desno.

Tokio je metropola Japana. Sastoji se zapravo od 26 gradova, šest gradića i osam sela koji su tokom vremena postali celina. Ovo je i grad u kojem živi oko 35 miliona ljudi. Istovremeno je i centar svetske tehnologije koji se u mnogo čemu približio prizorima iz dela naučne fantastike.

To je i grad viševekovne tradicije. Ljubazni domaći podsetiće vas da je još u VII veku u današnjoj japanskoj prestonici izgrađen prvi budustički hram.

S ponosom pokazuju i na tvrđavu grada Edo, kako se nakad davno zvao Tokio. Izgrađena je sredinom XVII veka.

Svoje sadašnje ime Tokio je dobio 1869. godine kada je imperator Meiđi svoje sedište iz Kjota preselio u ovaj grad. Za istoriju Japana ista godina je značajna i zbog toga što je to datum kada je ukinuta vlast šoguna i kada je car postao jedini vladar.

Ginza je deo grada sa najviše prodavnica, restorana i noćnih klubova. Svaka robna marka koja nešto predstavlja u svetu ima svoj prostor u Ginzi.

Nekada je to bila čuvena kovnica srebrnjaka po čemu je Ginza i dobila ime. Posle razornog zemljotresa (1923), ovaj deo grada pretvoren je u trgovačku četvrt.

Ginza je poznata i po najskupljem zemljištu na svetu. Kvadratni metar građevinske parcele u ovom delu Tokija često prelazi cenu od 100.000 američkih dolara.

Akihabara je najveći „elektronski buvljak“ na svetu ili gradska četvrt u kojoj možete da kupite sve što pripada asortimanu kompjuterske, audio i video opreme. Na istim tezgama moguće je pazariti i puno toga drugog, pa čak i odeću. Prodavci svoju robu nude glasnim reklamiranjem i izvikivanjem cena. Naravno, kako i dolikuje svetskom centru elektronike, svi glasovi su snimljeni i emituju se glasno što ovaj deo Tokija čini nesnosno bučnim.

Jokohama. Nekada davno ribarsko selo, zatim velika luka i na kraju grad koji je prvi u Japanu poprimio uticaj zapadnih zemalja sveta. To je i grad u kojem su štampane prve japanske novine, ali i deo prestonice u kojoj su prvi put ulice bile osvetljene lampama na gas. Zvanično, Jokohama je predgrađe glavnog grada u kojem živi tri miliona stanovnika. Od centra Tokija udaljena je tridesetak kilometara i još 1927. povezana je redovnom, brzom i udobnom metro linijom.

Kjoto je grad koji se ne zaobilazi prilikom putovanja u Japan. Sa 17 velikih hramova deo je svetske kulturne baštine. Jedan od najimpresivnijih je Kiđomizu. Sagrađen je još u VIII veku a potpuno renoviran u XV i XVII. Zamak Niđo je arhitektonski biser prepoznatljiv zarad bogate dekorativne umetnosti momojama perioda. Primer rane kamakura arhitekture je Sanjusangen, nacionalni spomenik iz XII veka, koji je u isto vreme i istinska riznica kulture. Razgledanje podrazumeva obilazak hrama Heian, sagrađenog 1895. godine u čast 1.100-godišnjice Kjota.

Nacionalni kulinarski specijalitet Japana je suši.

Retki su oni koji doputuju u ovu čudesnu zemlju a da ne probaju jelo koje je japanske kuvare proslavilo širom sveta.

Suši su zapravo valjkasto oblikovani zalogaji pirinča pomešanog sa najrazličitijim vrstama morske ribe a umotani u neku od mnogobrojnih morskih trava bez kojih je japanska kuhinja nezamisliva.

Postoje dve vrste ovog specijaliteta: nagiri i hosomaki. Prvi ima oblik ćevapa i sevira se na pirinču na koji se prethodno nanese malo sirćeta, japanskog rena i na vrh se stavi riba po izboru. Hosomaki su rolnice obložene algama. Pirinač pomešan sa sirćetom, seckanim povrćem i ribom urola se i isecka na nekoliko delova, Posle svakog sušija, odnosno jednog zalogaja, pojede se list đumbira kako bi se neutralisao ukus a usta pripremila za sledeći zalogaj.

Japan se nalazi u vulkanskoj zoni, u takozvanom Pacifičkom vatrenom krugu. Na svim ostrvima česta su podrhtavanja tla i povremene vulkanske aktivnosti. Razorni zemljotresi, čiji su rezultat često i cunami talasi, događaju se i nekoliko puta u jednom veku.

Poslednji zemljotres s razornim posledicama zbio se 2004. godine

maj 2015.

Svet na dlanu

29

Kapri S

vim ljubiteljima Kapri sladoleda kompanija Frikom je pripremila posebno iznenađenje Kapri čašicu koja vam donosi vaš omiljeni sladoledni ukus u novoj formi.

Kapri čašica je kombinacija vanile i osvežavajuće jagode u srcu sladoleda, sa prelivom od čokolade i jagode.

Kapri čašica je idealna kada poželite da se opustite i prepustite trenucima slatkog uživanja.

30

Svet na dlanu

maj 2015.

Samo u GIGATRON prodavnicama

Kupite laptop, dobijete vaučer za letovanje

U

susret sezoni letnjih odmora, Gigatron je odlučio da obraduje svoje kupce novom akcijom koju pokreće u saradnji sa agencijama Big Blue Group i KonTiki Travel. Uz kupljeni laptop računar u Gigatron prodavnicama, dobijate na poklon vaučer u vrednosti od 5.000 RSD, koji možete iskoristiti prilikom rezervacije letnjih putnih aranžmana u turističkim agencijama Big Blue Group ili KonTiki

Travel. Ukoliko ste dobitnik ovog vaučera potrebno je da pozovete kontakt centar turističke agencije preko koje želite da realizujete svoj vaučer i dogovorite se o detaljima putovanja. Rezervaciju željenog putnog aranžmana je neophodno izvršiti u roku od 30 dana od datuma kupovine laptop računara u Gigatronu. Putovanje mora biti realizovano do 1.9.2015, a dobijeni vaučer može biti upotrebljen za sve vrste putnih aranžmana,

osim za kupovinu avio-karata. Moguće je iskoristiti maksimalno jedan poklon vaučer po jednom ugovoru o putovanju. Uz poklon vaučer je neophodno priložiti fiskalni isečak na uvid. Vaučer je nevažeći bez sva tri pečata.

Uživajte na relaksirajućim destinacijama koje vam nude Big Blue i KonTiki. Lep provod i ugodan put želi vam Gigatron. Ne zaboravite vaš novi laptop. *Akcija ne obuhvata Asus laptop računare.

POKLANJA VAUČER

UZ KUPOVINU LAPTOP RAČUNARA*

5.000 RSD u vrednosti od

za letnje paket aranžmane u organizaciji turističkih agencija Big Blue Group ili KonTiki Travel.

U SARADNJI SA TURISTIČKIM AGENCIJAMA BIG BLUE GROUP I KONTIKI TRAVEL

*AKCIJA NE OBUHVATA ASUS LAPTOP RAČUNARE

maj 2015.

Svet na dlanu

31

ie

e ja

j j je sve r ga ije neg

stat

ne

eri e

Crveni kolibri u cvetu biberovca

Č

etiri sata traje let od Lime, glavnog grada Perua, do Santjaga de Čile u koji smo krenuli. Negde na polovini puta tišinu preseče dubok glas pilota koji nam reče da upravo nadlećemo dolinu Naske. Sa visine na kojoj letimo, mogu se videti misteriozne i do danas nedefinisane linije i crteži džinovskih dimenzija. Kao po komandi, svi prelazimo na stranu aviona odakle se bolje vidi prizor koji se ne zaboravlja.

Imam osećaj da nadlećemo neku vrstu aerodroma sa zrakasto ukrštenim pistama. Vidim ih besprekorno jasno kako se pružaju kilometrima, kao da ih je neko džinovskog rasta precizno i geometrijski špartao. Objašnjavaju nam da su to izdubljene linije donjeg dela zemlje pampe, žuto-bele boje, koje se jasno ističu na tamnom kontrastu površinskog sloja pustinjskog peska.

Mnogi su pisali o ovoj pojavi: od Morisona, Denikena, Klarka do Marije Rajh, jedne od najupornijih naučnica koja je život posvetila proučavanju ovih crteža u želji da odgonetne tajnu.

Crteži koji se protežu od južnog Perua pa sve do pustinjske pokrajine Anafagosta u Čileu, otkriveni su slučajno prilikom građenja auto-puta

32

Svet na dlanu

maj 2015.

kroz te krajeve. Sa osmatračnica, koje su pritom pravljene, radnici su ih uočili i time pokrenuli traganje za otkrivanjem zagonetke koja još uvek budi razne pretpostavke, nagađanja i maštu.

Uzbuđena, jer sam doživela prizor o kome sam samo čitala, uz kovitlac misli koje sevaju a pritom fizički skoro odsutna, jedva osećam dodirivanje muževljeve ruke i glas kojim me poziva da ponovo pogledam kroz prozor. Opet misterija, pomišljam mehanički se naginjući dok moj pogled obuhvata samo smeđu i golu zemlju bez igde ičega.

“To je Atakama pustinja”, nekoliko puta mi ponavlja muž.

Tek tada se, priljubljena uz malo avionsko staklo, zagledam u bespuće i golet najsurovije i najsuvlje pustinje na svetu. Izgleda kao niz zaobljenih brda prekrivenih glatkom, smeđom tkaninom.

Uglavljena je između andskih Kordiljera i pacifičke obale na visini od 2.500 metara. Ne pamti se kada je pala zadnja kiša u pustinji u kojoj se ne nalazi ništa živo! Ali, zato ona sadrži nešto po čemu je zemlja Čile, na čijoj se teritoriji proteže, prva u svetu: šalitru neophodnu u poljoprivredi, za konzerviranje mesa, u medicini i pirotehnici.

Avion leti ivicom pustinjskih brda s jedne strane, i Pacifika, čiji se penušavi i pobesneli talasi razbijaju o jalove pustinjske grebene. Kažu da na istoku, gde pustinja prelazi u visoravan Puna de Atakama, postoje bogati rudnici srebra i gvožda. To me uverava da u prirodi sve ima svoju ravnotežu. U trenutku kada je avion, odvajajući se od obale, skrenuo prema kopnu, u moju punu glavu tek viđenog i doživljenog, useli se jedna misao, kratka i nepredvidljiva, koja me nagna da istog časa glasno zapitam: “Koliko smo SADA daleko od kuće?”

Kao da je i on to isto mislio, moj muž odmah odgovori: “Najmanje osam sati vremenske razlike!”

Omanjeg, crnpurastog čoveka vodič nam predstavi kao lokalnog vodiča koji će biti sa nama za sve vreme boravka u Čileu. Ime mu je bilo Alehandro.

“Da li neko u autobusu govori španski?”, pita naš vodič.

“Niko...”, odgovaramo začuđeni pitanjem.

“Pa, šta da radimo: Alehandro govori španski, ne zna engleski. Vi ne govorite španski, kako ćemo se sporazumevati?”. ..

Crteži koji se protežu od južnog Perua pa sve do pustinjske pokrajine Anafagosta u Čileu, otkriveni su slučajno prilikom građenja auto-puta kroz te krajeve.

Sa osmatračnica, koje su pritom pravljene, radnici su ih uočili i time pokrenuli traganje za otkrivanjem zagonetke koja još uvek budi razne pretpostavke, nagađanja i maštu “Ne brinite, ja govoli srpski jezik dlagi moji, ja vaš zet a moja zena zivi u Novi Sad...”, izdeklamova Alehandro.

“Ooooo....”, otegoše se uzvici olakšanja i simpatija za našeg zeta, mada nismo znali da li je to bio ili je još uvek. Svejedno, jer od tog trenutka naš simpatični Čileanac, ne ostavljajući mikrofon neprekidno se i svojski trudio da nas o svemu što smo videli iscrpno obavesti. Niko do tada, a ni kasnije u drugim zemljama, nije uspeo za tako kratko vreme da strancu prezentuje svoju zemlju uzduž i popreko, kao taj govorljivi, rodoljubivi i u poeziju zaljubljeni Čileanac!

Pa, da krenemo sa Acom, kako ga neki od naših odmah familijarno nazvaše.

“Ovde se potpuno opustite, u ovoj zemlji vam se ništa neprijatno neće dogoditi: nosite tašne, nakit, aparate, kamere. U ovoj zemlji je

sve drugačije nego u ostalim zemljama Južne Amerike!”, govorio je ubedljivo, dok smo svi još uvek nesvesno, čvrsto stezali svoje stvari.

Santjago je grad koji na prvi pogled osvaja lepotom, blistavošću i toplinom. Grad bezbrojnih parkova, raskošnih i negovanih palata, grad lepih ljudi, žena svetlih očiju i plave kose, grad koji pre podseća na neki severnoevropski grad, nikako na grad Južne Amerike. Žuto, skoro zlatasto lišće rane jeseni još više pojačava impresiju dok se vozimo strogim centrom prema hotelu “Karera” smeštenom na trgu gde je i predsednička palata.

Kroz Santjago prolazi reka Mapočo, koja deli grad na deo gde žive bogati i deo gde žive siromašni. Čileanski domoroci su se zvali Mapući. Njihova borba protiv španskih osvajača trajala je oko četiri stotine godina. Danas ih ima malo, blizu 420.000, i uglavnom su zaposleni kao posluga

ili u raznim zanatskim delatnostima. I kao iz Perua, Kolumbije i Bolivije, Španci su zlato, srebro, gvožde i šalitru odneli u Španiju sa kojom Čile danas održava vrlo bliske odnose.

Pešice dolazimo do Trga Arme na kome se nalazi ogromna, patinom obložena katedrala sagrađena u španskom stilu, ružičastobela zgrada pošte i veliki park sa raskošnom fontanom koja deli trg od Paseo Ahumeda pešačke zone. Odatle, trotoarom u mozaiku besprekorne čistoće, ređaju se radnje iz čijih blistavih izloga blešti ekskluzivna roba. Ulica je puna lepo obučenog sveta, pa nam glave lete čas na levu, čas na desnu stranu a muške i pozadi za lepim Čileankama. Pažljivo slušamo Alehandra, koji nas neumorno “bombarduje” pričom.

“Kada završimo razgledanje, imam za vas jedno iznenađenje a pošto je to iznenađenje maj 2015.

Svet na dlanu

33

meni izuzetno drago, ostavljam ga za kraj, baš kao desert! Posle perioda komunizma, kada je bio živ predsednik Aljende koga je volela masa siromašnih ljudi, posle puča 1975, vlast u zemlji preuzima general Pinoče. Upravo se nalazimo ispred predsedničke palate pa vam dajem malo vremena za snimanje i slikanje!”, završava privremeno naš vredni vodič.

Nalazimo se na omanjem okruglom trgu, okruženom parkom sa tri strane, dok celu četvrtu stranu zauzima predsednička palata. Zdanje je na dva sprata sa uskim visokim vratima. Sa obe strane lučnog ulaza, nalazi se balkon iza kojeg se vide staklena dvokrilna vrata. U toj prostoriji se nalazio predsednik Aljende kada su se pojavili helikopteri koji su, lebdeći u visini balkona, izrešetali ceo zid pri čemu je predsednik ubijen.

Alehandro nam daje interesantan podatak da je ispod celog trga, stepeništa i velikog travnjaka, napravljen bunker sa tajnim prolazima u slučaju opasnosti po predsednika. Oglasiše se zvona sa katedrale kratkom, melodičnom zvonjavom od čijeg dubokog tona zatreperi žutocrveno lišće u krošnjama.

Sunčan i lep dan izmamio je brojne šetače.

Nežnog tena, otmenog držanja tela, svetlooke sa lepom svilenkastom kosom, prolaze Čileanke. Žena u Čileu je na pijedestalu. Svaka koja može sebi to da dozvoli, ima služavku a retko koja od njih je zaposlena. Izuzetno cenjena i poštovana od strane muškog roda, ona treba da na prvom mestu bude žena i majka, doterana, negovana i uvek nasmejana i raspoložena. U ovoj zemlji, žena je predmet obožavanja, žena je svetinja. U sve to smo se mogli odmah i lično uveriti, gledajući ih kako prolaze mimo nas. Kao neki krhki ukrasi, nežne, prozračne, samosvesne i zadovoljne.

34

Svet na dlanu

maj 2015.

Prolazimo pored grupe mladića koji sede na trotoaru. Dve gitare i lepa južnoamerička pesma provlači se pored staklenih izloga uzdižući se prema bokastim zelenim balkonima, pa još gore prema čistom nebu. Prolazimo pored velikog fudbalskog stadiona na koji nam Alehandro skreće pažnju da je poznat po filmu Koste Gavrasa “Nestali”, koji se snimao na njemu. Malo kasnije prolazimo pored još jednog koji po izgledu ne zaostaje za prvim.

Sa brda San Kristobal, odakle se pruža pogled na ceo grad, vraćamo se nazad u centar grada gde ostavljamo autobus i peške dolazimo u stari deo grada. Oko nas su niske porodične kuće sa baštama i malim vrtom punim ranojesenjeg cveća. Na sredini jedne kratke i uske uličice, Alehandro se zaustavi i stade ispred nas.

“Iznenađenje!”

Zabačene glave, zatvorenih očiju, oduševljeno i nadahnuto, počinje priču o čoveku, bliskom prijatelju nekadašnjeg predsednika Aljendea, velikom patrioti, prognaniku i pesniku nad pesnicima Južne Amerike Pablu Nerudi. U svakoj od svojih pesama, pevao je o ljubavi, pevao je o otadžbini, poniženim, obespravljenim. Mada je Nobelovu nagradu dobio još 1971. godine, nigde ne postoji njegov spomenik, ni ulica sa njegovim imenom. Čim je vojska preuzela vlast, Nerudu, mada na samrti, stavljaju u kućni pritvor sa potpunom zabranom veze sa spoljašnjim svetom. Samo dvadeset dana kasnije, pridružio se pesnik svome prijatelju Aljendeu, žaleći što nije umro pre njega.

S leve strane nalazila se bela kockasta kućica sa plavom bojom oko vrata i prozora. Uzanim kamenim stepenicama, penjemo se do kamenom popločanog trema pokrivenom već žutim lišćem loze. Kroz drvena dvokrilna vrata ulazimo u neve-

liku prostoriju gde je smeštena biblioteka. Prozor prema ulici je otvoren i kroz tanku lepršavu zavesu vidim crvene krovove kuća preko puta i tamnozeleno okruglo brdo iznad njih. Na sredini sobe stoji Alehandro. Izraz lica mu odaje duboko poštovanje i tihim, jedva čujnim glasom, recituje stihove, jedne od mnogobrojnih soneta svoga pesnika: “... knjigo kamena postolje puzavicom prevrnuto. Za greben prikovan južni vetar grožđe poleglo po kipovima vodopad nepomičan od tirkiza...”

Sutradan u autobusu za Valparaizo vlada potpuna tišina. Svi spavaju. Tek kad autobus poče naglo da silazi, sila teže učini svoje i usnula tela počeše da se batrgaju između sedišta i poda.

Mnoge glave, raščupane i sa poluotvorenim očima, pojavljivale su se iznad sedišta glasno se pitajući gde su. Ali čim su izašli, sveži vazduh koji je duvao sa zapenušanog mora razbistri i najmamurnije.

Valparaizo je najveća trgovačka i vojna luka Čilea. Neobičan je položaj grada koji počinje na brdskoj zaravni odakle se spušta nadole, prema obali, gde se nalazi glavni trg ovog primorskog grada. Od trga sve ulice vode uzbrdo.

Prolazimo Muzej i nekoliko zgrada sa kitnjastim fasadama, da bismo kroz veliku dvokrilnu kapiju jedne od njih ušli pravo u žičaru. Provlačimo se mimo lepo uređenih balkona sa obe strane odakle vire dečije glavice sa velikim radoznalim očima. Sa strane vode uske stepenice koje vijugaju nadole, ispod staklene kabine prema trgu. Oivičene su neobičnim plamenocrvenim žbunovima. Mali trzaj i kabina se zaustavi na zaravnjenom platou. Sa široke pošljunčsne staze izbijamo na asfaltni put.

Sada se nalazimo iznad trga i crvenih krovova

sa jedne strane i tamne mase mora sa druge. Prvo prolazimo pored velike, skroz u staklu, Palate lepih umetnosti koju je sazidao jedan od naših zemljaka. Visoka metalna ograda polazi od ogromnog stabla biberovog drveta sa drvenom klupom ispod. Sitna, zelena, smeđa i crna zrna pucaju pod nogama. Mnogi od naših saputnika uzimaju najtamnija zrna sa klupe i stavljaju ih u džepove.

Na jednom od stubova koji se smenjuju sa ukrasnom ogradom duž puta, velikim belim slovima na plavoj ovalnoj tabli piše: JUGOSLOVENSKO ŠETALIŠTE: Ispred i iza, nižu se vile bogatih ljudi od kojih su mnoge vlasništvo naših.

Vraćamo se uskom krivudavom stazicom dole, prema morskoj obali. Opet mi nozdrve zagolica miris bibera. Ne, nije to onaj u džepu nego niski, mladi žbun kome je neko slomio vrh. Zagledam tražeći njegov cvet, kada nešto malo, lepršavo, iznenada i strelovito projuri mimo mene nestajući iz vidokruga. KOLIBRI, pomišljam i dah mi zastaje od ushićenja da to može biti najmanja ptica na svetu. Zaustavljam se i skoro ne dišući, čekam. Trud se isplatio: tri, jedan za drugim su na isti način došli. Lebde svaki uz svoj cvet koji jedva vidim. Njihova majušna krila neprestano lepršaju, dok drže kljun poput igle u cvetu. Tako gube silnu energiju pa su primorani da od jutra do mraka piju nektar iz cvetova. Ovaj, kojeg uspevam da pratim, veličine je bumbara i crvene boje. Inače ih ima u takvim bojama kakve priroda može podariti samo svojim ljubimcima. Kažu da postoji oko trista vrsta kolibrija koji uglavnom žive u tropima. O tom malom, izuzetno ljupkom stvorenju, najlepše je rekao američki biolog Oure.

“Postoji li neko ko ne bi zastao pun divljenja, kada ugleda jednu od ovih ljupkih ptičica kako lepršavo trepćući, klizi vazduhom da bi iznenada

kao začarana zastala i opet poletela blešteći s cveta na cvet kao da je i sama deo nebeske duge”...

Trčeći silazim na obalu gde me čeka grupa sa Alehandrom. Mada je sunčano, talasi su visoki i tamni. Alehandro priča da Čile nema lepe plaže, da mu je obala visoka i stenovita a što je najgore, temperatura mora u najtoplijem periodu ne prelazi šesnaest stepeni tako da se malo ko kupa.

Opet smo u autobusu, ali vrlo kratko. Ljutkast, skoro nadražujući miris širi se po unutrašnjosti, pa nastaje kolektivno kijanje od nabubrelih džepova biberovog zrna.

“Da li neko od vas kuva supu?”, pita šaljivo Alehandro i otvara prozore kroz koje lete zelene i crne bobice.

Nekoliko kilometara od Valparaiza, nalazi se mondensko letovalište Vinja del Mar. Liči na veliki lepo uređen park sa bujnim, brižljivo negovanim zelenilom, sunčanim satom, kazinom i alejom palmi kroz koje paradiraju fijakeri. Mesto se nalazi uz samu obalu čije su plaže nasute nanetim peskom. Ogromni kameni blokovi postavljeni su duboko u moru polukružno, kao štit od talasa. Uz put, koji je oivičen niskim palmama, nalaze se mnogobrojni restorani, potpuno prazni, sa vlasnicima koji su nas čežnjivo gledali. Ali, mi idemo dalje.

Put vodi uz samu ivicu mora. Izmedu Vinje i ribarskog sela koja je naša poslednja tačka i gde nas čeka ručak, autobus staje na jednoj uzvišici i svi silazimo dole, ka morskoj uvali punoj stena o koje se razbijaju talasi. Tek kada sam došla skoro do same vode, vidim mnoštvo morskih lavova koji plivaju, leže na steni ili se batrgajući premeštaju sa mesta na mesto. Alehandro nam priča da svake godine dolaze u isto vreme, na isto mesto, za vreme parenja baš u ovu uvalu

na Pacifiku. Sve te životinje, od kojih su neke dugačke i po četiri metra i po pola tone teške, sa neobičnom crvenkastom, retkom dlakom na glavi, neverovatno vešto se odupiru snazi morskih talasa od čije buke se apsolutno ništa ne čuje. Po građi tela su slične tuljanu, svojom veličinom i uvek razjapljenim ustima izazivaju strah kod nekih od naših saputnica koje nisu smele ni da siđu do uvale. Sve vreme su nam nešto dovikivale mlateći rukama prema autobusu, tako da smo odmah posle bezuspešnog fotografisanja krenuli dalje.

Selo u koje stižemo je malo i ljupko. Smešteno je u dubokom, plitkom i mirnom zalivu sa mnoštvom ribarskih čamaca koji su se blago ljuljuškali po površini. Skoro na svakom od njih nalazio se jedan ili više pelikana sa već napunjenim kesama ispod kljuna. Iznad njih, letelo je bezbroj belosivih galebova. Samo su oni narušavali mir svojim kliktanjem. U kafanici sa jednostavnim u plavo ofarbanim stolovima, dobijamo jelo od testa sa sirom i drugo sa morskim plodovima za koje nagađamo šta su. Vrlo je ukusno kao i čuveno čileansko belo vino. Svi mnogo raspoloženiji, posle ručka šetamo pored obale na kojoj stoji grupa ribara. Vreme polaska se približilo.

Dok izlazimo iz sela, ribari mašu za nama.

Obilazimo zaliv tik uz morsku obalu. Sa rukom izbačenom kroz prozor, vidim u vodi iza čamca okrugli vrh male stene koja izviruje iz mora. Na njoj, neverovatno i čudno, izraslo drvce sa skoro bezlisnom krošnjom! Proturam glavu kroz prozor da bih ga što duže gledala. Od čega živi i kako je izniklo iz stene, to usko, tanko drvce, koje kao da predstavlja simbol uzane i dugačke zemlje u kojoj se nalazi?!

Mila Starčević, putnica KonTiki Travela maj 2015.

Svet na dlanu

35

MALEVELIKEZANIMLJIVOSTI!

Globus

36

Svet na dlanu

MINI REČNIK

To je to što nije suvišno znati TICKETING - izdavanje avio-karata E-TICKET(etix) - elektronska karta FARE - cena, tarifa DISCOUNTED FARE - cena sa popustom TIME TABLE - red letenja AIRCRAFT TYPE - tip aviona FLIGHT TIME - vreme trajanja leta TIME LIMIT - rok za kupovinu karte CANCELATION - storniranje rezervacije REBOOKING - promena datuma putovanja REROUTING - promena destinacije UPGRADING - doplata do skuplje tarife ili klase DEPARTURE - poletanje, polazak aviona ARRIVAL - sletanje, dolazak aviona DELAY - kašnjenje aviona CANCELED - otkazan let UNACCOMPANIED MINOR (UM) - deca od 5-12 godina koja putuju sama, na check inu ih čeka stjuardesa CHECK IN - neophodna procedura pre ulaska u avion, kada se putnik na šalteru prijavljuje na let, predaje svoj prtljag, daje avio-kartu na uvid (ukoliko karta nije u elektronskom obliku) i uzima boarding pass.

BOARDING PASS / CARD - propusnica sa kojom putnik ulazi u avion. Na njoj se nalaze podaci o broju putnikovog sedišta, klasi i gejtu na kome se nalazi avion.

GATE - parkirno mesto aviona. Na boarding passu piše broj gejta gde se nalazi putnikov avion. Najčešće 30 minuta pre poletanja aviona potrebno je da se putnik pojavi kod gejta radi finalne provere ručnog prtljaga.

BAGGAGE / LUGGAGE - prtljag. Može biti ručni ili onaj koji se predaje prilikom CHECK IN-a u avion.

maj 2015.

HAND BAGGAGE / LUGGAGE - ručni prtljag - putnik ga može poneti sa sobom u avion. Uvek treba voditi računa o veličini i ne preterivati prilikom pakovanja ove vrste prtljaga, a takođe i o njegovom sadržaju (strogo je zabranjeno unositi u avion: zapaljive materije, hemikalije, oružje, peroreze, makaze, turpije za nokte…)

OVERSIZE BAGGAGE / LUGGAGE - spada u ručni prtljag, ali mu je veličina veća od propisane. Prilikom ulaska u avion predaje se posadi aviona, a nakon sletanja na destinaciju može se naći na šalteru „OVERSIZE BAGGAGE / LUGGAGE“ OWERWEIGHT - prekomerna težina prtljaga koja se konstatuje prilikom CHECK IN-a. Najčešće propisana težina prtljaga koji se može predati u avion je 20 kg po putniku. Za svaki prekomerni kilogram, putnik mora dodatno da plati.

OVERBOOKING - termin koji označava prekoračenu popunjenost aviona i pokazuje da je izvršen veći broj rezervacija u odnosu na raspoloživi kapacitet.

WAITING LIST - prilikom kupovine avionske karte putnik, zbog popunjenosti aviona, može biti stavljen na waiting listu (lista

U AVIO-SAOBRAĆAJU čekanja), što znači da je avion popunjen i da će putnik moći da ostvari svoje putovanje samo ako neko od već postojećih putnika otkaže svoje putovanje.

APT TAX - aerodromska taksa. Svaki aerodrom je ima. Najčešće se plaća zajedno sa kartom, ali može sa plaćati i na samom aerodromu.

SECURITY TAX - sigurnosna taksa TRANSIT - Najčešće prilikom dužih putovanja može se desiti da putnik mora da promeni avion. Tranzit je pojam koji predstavlja prelaženje sa jednog leta na drugi.

Tada je putnik u mogućnosti da koristi usluge restorana, kafea, duty free shopa i svega ostalog u zavisnosti od veličine i opremljenosti aerodroma.

CLASS - klase u avionu razlikuju se po kvalitetu usluge FIRST CLASS - prva klasa, ujedno i najbolja. Putnici ove klase su smešteni na samom početku aviona, imaju veća i udobnija sedišta, bolji kvalitet usluge (hrane, pića), pre poletanja aviona mogu se opustiti u posebnim prostorijama na aerodromima predviđenim za ovu klasu, a prilikom menjanja aviona, na daljim destinacijama, mogu sebi priuštiti da se osveže u džakuziju, istuširaju, presvuku… Ovu klasu imaju samo neke avio-kompanije.

BUSINESS CLASS - biznis klasa. U pojedinim avio-kompanijama, kada ne postoji first class ovo je najbolja klasa. Podrazumeva sličan kvalitet usluga kao i prva klasa, a od avio-kompanija zavisi nivo tog kvaliteta.

ECONOMY CLASS - ekonomska klasa.

Predstavlja najčešće korišćenu klasu.

Kvalitet usluge u ovoj klasi se može razlikovati u zavisnosti od avio-kompanije, ali ne sme odstupati od propisanih standarda. Za razliku od prve i biznis klase, korisnicima usluga ekonomske klase nije omogućen luksuz posebnih prostorija pre poletanja aviona, i u tranzitu. Shodno usluzi, cena karte u ekonomskoj klasi je najniža.

Izvor: hellenatravel.rs

Konkurs

e t j a Slik išite e i p naš e za ovin n

K

Uspomene nemaju rok trajanja

onkurs za najbolju fotografiju i reportažu ušao je u novi ciklus od godinu dana. Imate priliku da vaše uspomene iz ličnog albuma i zapise sa putovanja šaljete našoj redakciji. Objavljivaćemo najbolje, a u decembru opet nagrađujemo fotografe i pisce.

Nemojte da posustajete, jer su naši čitaoci sa velikim zadovoljstvom čitali vaše reportaže, a „Svet na dlanu“ je imao ekskluzivne fotografije koje su odisale ličnim emocijama.

Putujte širom otvorenih očiju. Svet je lep, neobičan i slikovit. Pamtite doživljaje, ali i beležite vašim foto aparatom slike stotine gradova, plaža, istorijskih spomenika, egzotičnih mesta. Sve su to uspomene koje nosite sa sobom, ali i vredan dokumentarni materijal koji bismo rado objavili u „Svetu na dlanu“. Takođe pišite onako kako prijateljima prepričavate događaje sa putovanja.

Napravite kvalitetan izbor, nemojte da šaljete fotografije s privatnim sadržajem i

potrudite se da budu u elektronskoj formi i visokoj rezoluciji. Najmanje 300 DPI za one koji se razumeju u kompjutersku terminologiju. Važno je i da ispišete legendu sa osnovnim podacima. Pošaljite ih našoj redakciji i učestvujte na konkursu za najbolje fotografije svetskih putnika.

Reportaže ne mogu da imaju više od 7.000 karaktera. Nemojte da zaboravite da ostavite i Vaše osnovne lične podatke kao što su broj telefona i adresa.

KonTiki će nagraditi najbolje, a svaku objavljenu fotografiju ostalih učesnika na konkursu, autorizovaćemo i smestiti u galeriju uspomena, ali se neće posebno honorisati.

Rezultati konkursa biće objavljeni u decembarskom broju „Sveta na dlanu“, 2015. godine.

Svoje radove šaljite na e-mail adresu: redakcija@kontiki.rs Ukoliko želite da konkurišete sa više radova, možete da donesete CD u našu poslovnicu.

maj 2015.

Svet na dlanu

37

Zapis putnice KonTiki Travela iz poljskog grada Krakov

K 1. Š 2. N 3. K 4. D 5. F 6. J 7.

8. Š 9. U

V

K

S S J

R

N

V K

V

P

10. P

,

11. P 12. A

IV

E

K

K , N

,

Pivo na

kraljevskom trgu

G

rupa je na stanici. Stigli smo. Jutro je.

Rezak poljski vazduh i magla mute prvu sliku grada. Odvajamo se od grupe i krećemo u samostalno istraživanje.

Tako je najbolje!

Prve korake pravimo ispod samog brda Vavel.

Nižu se kilometri betona koji neosetno prelaze u kaldrmu. Bajkoviti izgled studentskog centra Poljske, širina, raznolikost vekova, svakakvog sveta i jezika, na trenutak ostavljaju bez daha.

Stigli smo do glavnog, a ujedno i najpoznatijeg krakovskog Glavnog trga. Mnoštvo ljudi rasuto je po pločniku, poput figura na šahovskoj tabli.

Odjednom, prolete golub i smesti se u jato već razbacano po tlu. Odnekud, nailazi beli fijaker sa tek venčanim mladencima. Svadbeni fijaker vuku 38

Svet na dlanu

maj 2015.

beli konji. Neka manifestacija je u toku. Čuje se muzika dok grupa entuzijasta demonstrira zumbu. Slici se priključuje zvuk zvona katedrale.

Susreću se stari drugari. Svi su došli u kraljevski grad.

Uskačemo u prvi kafe, autentični krakovski kutak za mlade. Generacija mladih pivopija – tzv. generacija „Y“, svi do jednog sede zagledani u „smart“ telefone, tablete i aplikacije. Kako istražiti grad, gde dobro jesti, šta videti... Sve je na „smartu“. Opremljeni, pridružujemo se sredini kafea.

Naručujemo piće i vadimo telefone, gledajući gde se tačno nalazimo. Konačno da isprobamo to čuveno poljsko pivo! Kažu da je najbolje ono kuvano. Protestujem sa šoljom kafe. Ona je ista – svuda! Ipak, miris napitka se širi. Pogrešna pro-

cena! Kuvano pivo, sa parčetom pomorandže i đumbira, uopšte nije loše. Naprotiv! Rezak ukus se gubi, ostaje aroma sa primesama gorkog.

Sviđa mi se.

Prolazeći kroz veliki park, sa skulpturama iz perioda romantizma i gotike, stižemo do velikog tržnog centra, a kako nam kupovina nije prioritet produžavamo dalje. Krećemo tramvajem, poput onih naših socijalističkih. Stari vozač brka, kao da je pobegao iz Srbije. Velika široka zgrada leži na sredini trga, natkrivajući market. Nacionalni muzej skriva ogromne slike Jana Matejka, čuvenog poljskog slikara rođenog u Krakovu.

Dominantne boje otkrivaju epizode iz života kraljevskih porodica. Svakako ga treba posetiti.

Mlečni barovi su svuda po centru. Lokalci idu,

pa moramo i mi. Hrana jeftina i ukusna, domaća.

Pristajemo da nas iznenade. U jevrejskoj četvrti su najbolje zapekanke, jedan od specijaliteta Poljske. Polutke hleba, izdubljene po sredini i napunjene mesom, povrćem i nadevima po želji, zapečene tako da krcka, posebno su voljena lokalna hrana sa ulice. Zastajemo pored pijace gde se prave. Red je ogroman. Čekamo. Ljudi se tiskaju da sačekaju svoje parče. Beskućnik izdvaja poslednju paru, kulturno čekajući u redu.

Ko je u Krakovu, ne treba da žali cipele, naročito u jevrejskoj četvrti. Od sablasnog predgrađa Krakova, kakav je bio tokom Drugog svetskog rata, nastao je studentski centar i glavno odredište mladih entuzijasta i preduzetnika. Mapa je svakako rekvizit koji treba koristiti. Prateći lavirint nekog prošlog vremena, prelazimo reku Vislu i zalazimo u četvrt u kojoj se upravo snima set za neki film.

U međuvremenu, izlazimo na jednoj od stanica tramvaja, u delu koji nas iznenađuje poznatim prizorima iz pojedinih filmova, recimo iz čuvene „Šindlerove liste“. Nailazimo na ogromnu kat-

edralu ispred koje se skupila grupa ljudi. Nešto čekaju. Odlučujem da istražim slučaj! Ulazim u katedralu. Upravo počinje katoličko venčanje.

Dolaze mladenci i ceremonija kreće. Sveštenik najpre pozdravlja prisutne, izgovarajući pevljive molitve. Atmosfera je svečana, svi se smeškaju i čekaju romantični trenutak davanja zaveta.

Sveštenik proglašava mladence venčanim.

Mladoženja ljubi mladu, suptilno je naginjući ka podu, ne bi li dočarao bajkovitost događaja.

Pabovi nas osvajaju svojom autentičnošću i bojama. Osećamo se kao kod kuće. Opuštena atmosfera i pivo koje se može naći za šest zlota ne propušta se uz utakmicu. U nekadašnjem magacinu visokih zidova sa drvenim gredama, koji je svojevremeno bio fabrika, pijemo kuvano belo vino i pivo uz koje se služi čašica sirupa od šljive.

Tople boje i narandžasta svetlost lampi izbijaju sa svih strana. Privlači pažnju autobus preko puta, pretvoren u restoran, pun gladnih koji su se našli u jevrejskoj četvrti. Već smo pojeli zapekanke.

Slovenska krv izbija iz jezika sličnog srpskom.

Pretežno svetle puti, kose i očiju, naginju severu, a otvorenost mladih i oduševljenje kada čuju da ste iz Srbije razbija tabue i opuštena priča može da počne. Pri upoznavanju grada imali smo sreće. U pabu na ćošku započinjemo priču sa grupom mladih. Jedan od njih se nudi da nam pokaže grad i dobre klubove. Vodi nas na mesta koja nisu na turističkoj mapi. Najpre pab na ćošku, u blizini trga, pa klub gde se okuplja alternativna ekipa. Dobra muzika, opuštena priča i globalne teme, utisak su večeri. Čokolaterija na ćošku kao iz bajke čini se kao razuman završetak boravka u Krakovu. Svih oblika i boja, sa jagodama, pomorandžom, lešnicima, paprikom... ne znamo za koju pre da se odlučimo. Obećavamo da ćemo opet doći sa većim društvom. Ipak je ovaj grad - kao stvoren za grupne posete i beskrajne rasprave uz kuvano pivo.

Završavamo istraživanje tamo gde smo ga i počeli, u podnožju brda Vavel. Sa zapadne strane krije zmajevu pećinu i statuu zmaja. Skriva legende ovog grada. Traži novu posetu. Ljiljana Katana maj 2015.

Svet na dlanu

39

Beogradski manifest - festival svih festivala od 22-24. maja

Cela Srbija u srcu

Kalemegdana 40

Svet na dlanu

maj 2015.

D

a li je moguće doživeti najbolje iz Srbije na jednom mestu za tri dana? Da, moguće je. Srce Beograda, Kalemegdanska tvrđava, od 22-24. maja postaje Srbija u malom. „Beogradski manifest“, prvi festival manifestacija, degustacija i destinacija, predstaviće lepote i čari naše zemlje kroz najraznovrsnije turističke atrakcije, koje polako ali sigurno osvajaju srca svetskih putnika. To su naši raskošni predeli, znamenitosti gradova, bogato istorijsko nasleđe i nacionalna kuhinja kojoj ni sit ne može odoleti. To su naši proslavljeni festivali i svetkovine koje su magnet za turiste, dobar provod kao najpoznatiji nacionalni atribut... Sve to i mnogo više biće predstavljeno na jedinstvenom prazniku festivala po prvi put na Gornjem i Donjem gradu Kalemegradske tvrđave u organizaciji udruženja „Beogradski manifest“ i JP „Beogradska tvrđava“.

Turisti i Beograđani uživaće u gastronomskim performansima šampiona koji su za svoja kulinarska umeća osvojili trofeje, nagrađivanim filmovima domaćih filmskih festivala, atmosferi najpoznatijih muzičkih festivala u zemlji, karnevalima plesa koji će razigrati tvrđavu, dok je najmlađim gostima namenjen „Svet mašte“, kutak zabave i kreativne igre. Provod za sva čula drugo je ime „Beogradskog manifesta“, koji će pored ovog raznolikog sadržaja premijerno predstaviti i dve spektakularne atrakcije: Festival velikih letećih balona i Festival vatrometa.

KONJI, FIJAKERI I VITEZOVI

Malo ko je imao priliku da na ovim prostorima doživi impresivne prizore piromuzičkih vatrometa na nebu!

Multimedijalni ili piromuzički vatrometi su i dalje novost u Srbiji. Za razliku od običnih vatrometa koji uključuju samo vizuelne efekte, piromuzički vatrometi predstavljaju senzacionalan spoj zvučnih i vizuelnih doživljaja koji nas ostavljaju bez daha

Ambijent Donjeg grada Beogradske tvrđave oživeće uz jedinstvenu zonu festivala posvećenu jednom od najplemenitijih sportova na svetu konjičkom sportu i konjarstvu.

Istorija modernih konjičkih trka u Srbiji počela je tačno pre 152 godine. Zabeleženo je da je knez Mihailo Obrenović organizovao u Beogradu prve galopske trke na kružnoj stazi, a najvažnija konjička trka utemeljena je 1935. kraj Careve ćuprije u znak sećanja na kralja Aleksandra, ubijenog u atentatu u Marseju 1934. godine. Na tom mestu 1920. osnovan je beogradski Hipodrom, zvanično najstariji sportski objekat u prestonici.

Posetioci „Beogradskog manifesta“ uživaće u atraktivnim programima koji će sa Hipodroma biti preseljeni na Beogradsku tvrđavu.

Upoznaćemo najcenjenije kasače, galopere, ugostićemo vitezove od sedla i mamuza, predstavnike požarevačkih „Ljubičevskih igara“ - festivala konjičkog sporta i veština. Posebna turistička atrakcija biće revija fijakera koja će sa Donjeg grada krenuti u povorci u obilazak centra Beograda uz pratnju tamburaša. Najmlađim posetiocima biće interesantna mala škola konjičkog sporta koja će pružiti osnovne informacije o uzgoju ovih plemenitih životinja. Na licu mesta videće kako se konji hrane, timare, potkivaju, dresiraju, a moći će uživo da se upoznaju sa saračkim zanatom i starom tehnikom ručne obrade kože i šivenja.

A kako konji leče? „Hipoterapija“, posebna vrsta fizikalne terapije, osmišljena je pre svega za lečenje osoba sa invaliditetom i njena pozitivna dejstva ogledaju se u poboljšanju fizičkih smetnji, otežanog kretanja, nedostatka koordinacije, kao i na psihološkom i emocionalnom planu ozdravljenja.

Sve ovo su razlozi da ne propustite nesvakidašnji provod u druženju sa konjima koji će vas zabaviti i razgaliti!

VATROMET DOBROG RASPOLOŽENJA!

Malo ko je imao priliku da na ovim prostorima doživi impresivne prizore piromuzičkih vatrometa na nebu! Multimedijalni ili piromuzički vatrometi su i dalje novost u Srbiji. Za razliku od običnih vatrometa koji uključuju samo vizuelne efekte, piromuzički vatrometi predstavljaju senzacionalan spoj zvučnih i vizuelnih doživljaja koji nas ostavljaju bez daha. Za sada su u Srbiji ispaljena samo četiri ovakva vatrometa, ali ovakav vizuelno-muzički spektakl u našoj prestonici doživećemo u okviru festivala na Kalemegdanu i to u režiji dobitnika 2. nagrade u svetskom takmičenju ispaljivanja vatrometa, našeg sunarodnika Danila Ljevnajića. „Zar ne vidiš da gorim“ je ime zone posvećene pirotehničkim atrakcijama koja će nas dodatno obradovati programima specijalnih laserskih projekcija i akrobacijama sa vatrom.

BEOGRADSKI BAL BALONA

Baloni imaju čudesno dejstvo na ljude. Impozantne veličine, vedrih boja, krstareći nebom po sunčanom danu izgledaju kao da su preneti sa slikarskog platna među oblake. Sada zamislite takvu sliku nad Kalemegdanom!

Deset gostujućih ekipa balonara iz Evrope zajedno sa našim balonarskim klubom prirediće nezaboravni doživljaj tokom tri dana festivala.

Balonarstvo je najstarija letačka grana koja beleži svoj prvi let u I veku pre n. e. u Kini. Da li ste znali da je Srbija pre 100 godina imala dva balona i bila jedna od četiri zemlje u svetu koja se mogla pohvaliti ovom letilicom u posedu? Danas kada imamo samo jedan koji se nalazi u vlasništvu pilota Srđana Srdića, ostaje da se pohvalimo njegovim uspesima, inicijativom i istrajavanjem u želji da balonarstvo zaživi u Srbiji. „Leti, leti“ ime je zone „Beogradskog manifesta“ koja će obuhvatiti najveći deo Donjeg grada Beogradske tvrđave, a na kojoj će se pored revije velikih balona predstaviti padobranci, modelari i motorni zmajevi. Tokom prepodnevnih časova sva tri dana trajanja festivala, posetioci će moći da prate takmičenje ekipa u preciznom letenju i uživaju u igri balona nad Beogradom. Takođe, imaće priliku da osmatraju balone iz blizine tokom aktivnosti vezanog leta, koji simulira podizanje balona i njegovo spuštanje na tlo. Magija se dešava kada zađe sunce i kada počinje igra sa vatrom.

I neka nešto ostane iznenađenje....

Vidimo se na „Beogradskom manifestu“ od 2224. maja! maj 2015.

Svet na dlanu

41

U poseti Carskom selu

Puškinovi nezaboravni

P

rva asocijacija - raskošno remek-delo Bartolomeja Rostrelija, barokni Katarinin dvorac ka kome hrle turisti iz celog sveta da bi se, među mnogobrojnim dragocenostima, divili rekonstruisanoj ćilibarskoj sobi, izgubljenoj u vihorima Drugog svetskog rata, za kojom se decenijama bezuspešno tragalo.

Druga asocijacija - mesto blizu Peterburga iz koga su na put bez povratka odvedeni car Nikolaj II Romanov i njegova porodica. Treća asocijacija - Imperatorski licej u kome je šest godina stanovao i sticao obrazovanje velikan ruske i svetske književnosti, A. S. Puškin.

Kada stignu ovde i užurbanim korakom krenu ka Katarininom dvorcu, turisti će proći pored parkića u kome se nalazi najromantičniji spomenik velikom pesniku podignut 1900. godine. Skulptor akademik R. R. Bah prika42

Svet na dlanu

maj 2015.

zao je mladog pesnika u licejskoj uniformi kako zamišljeno sedi na tipičnoj klupi carskoseoskih vrtova. Ako vodič ne uvede turiste u parkić, može se desiti i da ne primete tvorca „Evgenija Onjegina“.

Isto tako, ukoliko ne zastane i ne pokaže skromnu zgradu spojenu sa Katarininim dvorcem, uz objašnjenje da je to čuveni Licej koji je otvorio i čiji je pokrovitelj bio lično car Aleksandar I, strani posetioci će produžiti dalje. Velika šteta, jer Licej kazuje priču o ambicijama Aleksandra I tokom prvih deset godina vladavine, kada je ulagao u nove projekte. Jedan od njih bio je rad na stvaranju obrazovne ustanove za sinove aristokratskih porodica koji će zauzimati važna mesta u državnoj službi. Dvanaest generacija završilo je Licej, ali prva generacija dala je najviše poznatih ličnosti u svetu nauke, kulture

i umetnosti. Zvezda je, svakako, bio Puškin, potomak „Arapina Petra Velikog“.

Za zgradu Liceja određen je bivši kneževski depadans, koji je po carevom naređenju 1811. preuredio i potrebama škole prilagodio poznati arhitekta V. P. Stasov.

Danas posetioci mogu da uživaju u ambijentu u kome su učili Puškin i njegovi licejski drugovi, među kojima je bilo pesnika i prevodilaca, generala, učesnika u ratovima protiv Turske i Persije, ministara, dekabrista, admirala, kompozitora romansi po Puškinovim stihovima...

Posebno svečana atmosfera vlada u Velikoj dvorani u kojoj su se polagali ispiti. Trpezarija je, takođe, na prvom spratu. Velika učionica sa skamijama poređanim u polukrug, u kojoj su studente razmeštali u skladu sa postignutim uspehom na svakih mesec dana, izaziva osmeh.

Danas posetioci mogu da uživaju u ambijentu u kome su učili Puškin i njegovi licejski drugovi, među kojima je bilo pesnika i prevodilaca, generala, učesnika u ratovima protiv Turske i Persije, ministara, dekabrista, admirala, kompozitora romansi...

školski dani Studenti Liceja dobijali su široko obrazovanje. Pored maternjeg ruskog, učili su francuski, jezik evropske aristokratije, latinski tokom svih šest godina, politehničke nauke, istoriju, geografiju, matematiku i fiziku. Obavezan predmet je bilo i crtanje, a posebna sala služi kao izložba radova nekadašnjih đaka. Izložen je i crtež „Pas sa pticom u zubima“, čiji je autor Aleksandar Puškin. Uostalom, ljubitelji „Bronzanog konjanika“ sigurno znaju da je na marginama pesnik često crtao likove svojih junaka!

Odmah pored učionice crtanja, nalazi se polukružni muzički salon. U njemu se i sviralo i pevalo, jer zna se da su još stari mudraci tvrdili da muzika razvija čovekoljublje, dobrotu i iskrenost kod mladih. Sve učionice smeštene su na drugom spratu, a na poslednjem, trećem, nalazio se dugačak hodnik iz koga se ulazilo u

30 malih spavaonica. Svaki student imao je svoj sobičak, veoma skroman, u kome je bio krevet, komoda, pisaći sto i umivaonik. Soba broj 14 je mesto svojevrsnog hodočašća - u njoj je živeo Aleksandar Sergejevič od oktobra 1811. do kraja juna 1817. godine.

Puškin je voleo Carsko selo, svoj Licej u koji je rado dolazio na proslave godišnjica osnivanja ove ustanove, pa je odabrao da leto i jesen posle ženidbe 1831. provede tu sa svojom mladom lepom suprugom Natalijom Gončarovom.

Iznajmio je kuću u blizini Liceja u kojoj se danas nalazi muzej „Letnjikovac Puškina“. Među zidovima žuto-bele drvene kuće, Puškin je napisao svoju najlepšu bajku „Bajku o caru Saltanu“, čuvene „Pripovetke Belkina“ i maestralno „Pismo Onjegina Tatjani“, koje je naknadno ubacio u već završenu poemu „Evgenije Onje-

gin“. Atmosfera ovog muzeja odiše spokojem i bračnom srećom. O tom kratkom periodu svog života pesnik je napisao: „Oženjen sam i srećan sam; samo jednu želju imam, da se ništa u mom životu ne promeni - ništa bolje dočekati neću“.

Sa ushićenjem sam gledala radni kabinet pesnika u sredini koga se nalazi sto sa nemarno razbacanim rukopisima, perima, mastionicom i presom za hartiju. Kao da je na kratko izašao da se prošeta sa Natalijom i čim se vrate, nastaviće da piše ...

Carsko selo je bilo omiljeno mesto za odmor čitave plejade ruskih carica i careva. Parkovi, dvorci i objekti za zabavu pravi su mamac za one željne raskoši i pompe, kako nekada, tako i sada. Ali ono što vam dodirne dušu jesu uspomene vezane za najomiljenijeg pesnika ruskog naroda.

Zorana Trifković-Hinić, vodič KonTiki Travela maj 2015.

Svet na dlanu

43

a

i aĹĄt s sa i ani a

a a

v ra j

avi

ise i vrt vi

avi n

Simboli neizmerne V

V

V

S

P

T

,

D N

,

,

N

D

,

A

K

B

, V

V

A

M

II

S A

,

I

M ,

,

D

,

A

N V

S

K ,

,

,

V

A

,

D N

T

,

B

N D B

M

,

N N

R ,K N

A

T J

,L

, D

M

U

A , P

T

M

K N A

S

M

, K

D

D R

,

M

D

D

P

D

T

T

L

Svet na dlanu

,

F ,

,

D ,

,

P

I M

E U ,D

Ĺ

44

,

, ,

, T

, M

K

A

K

N K

ljubavi

št je nat a j av re e svet nije i teš naterati sr a a j jeni š ara a a sv ji v jeni i e ši vina a sagra e građevine ije te e je je i ana i nji va nei erna j av a s nasta e i eđ sta i re ivne građevine t a a a a i i v r a j avi na ri Ne i v r i s ign ti ast te iv jeni j avi s je ini i ra a jenja a re in t r anti n ri

Dvorac ljubavi Dvorac ljubavi ili Lastino gnezdo nalazi se na K P J S A N

A M R

D ,

K

,

Š

S D O

J K D

,

,

Svet na dlanu

45

Najviše građevine sveta

Piramide i stambene kule S tremljenje visinama je večna strast graditelja.

Od Vavilonske kule i egipatskih piramida, od dosezanja neba vrhovima gotskih katedrala i najzad gradnjom obeliska i kula, sve do velelepnih poslovnih zgrada i hotela na kraju prošlog i početkom ovog milenijuma, vladari, bogataši i takozvani investitori uz pomoć čarobnjaka arhitekture postizali su efekat moći, lepote i strahopoštovanja.

Svetsko takmičenje u građenju najviših zgrada počelo je pre gotovo četiri milenijuma. Faraon Džoser je 2700. godine pre nove ere izgradio piramidu visoku 62 metra. Sto godina kasnije rekord je već bio 105 metara. Reč je o Sneferovoj „Crvenoj piramidi“.

Keopsova piramida u Gizi dostigla je visinu od 146 metara, mada je s vremenom zbog erozije izgubila sedam metara. Ovaj rekord je trajao od 2570. godine pre nove ere do 1311. godine nove ere, kada je podignuta katedrala Device Marije u Linkolnu, Engleska. U Talinu 1549. godine gradi se katedrala Svetog Olafa, da bi do 1647. godine, kada je izgrađena katedrala u Strazburu, podignuto nekoliko velelepnih građevina koje su bile više po nekoliko metara jedne od drugih.

Ali, čak ni čuvena katedrala Notr Dam u Parizu, visoka 151 metar, kao ni prethodne nisu mnogo prevazilazile Keopsovo remek-delo.

A onda, dolazi do prave graditeljske eksplozije sa novim materijalima. U Parizu se 1889. godine podiže Ajfelov toranj, visok 300 metara. Amerikanci se upuštaju u trku 1930. godine kada se gradi Krajslerov oblakoder visok 319 metara, a vrlo brzo ga nadvisuje Empajer Stejt Bilding sa 381 metrom. Tek 1967. godine ruši se ovaj rekord podizanjem televizijske kule Ostankino u Moskvi, visokoj 540 metara. Rekord se vraća na američki kontinent kada se u Torontu 1975. godine podiže CN Tower, zgrada visoka 553 metra sa antenskim sistemom na vrhu.

Kule bliznakinje u Kuala Lumpuru sa 451 metrom bile su blizu rekorda, kao i

46

Svet na dlanu

maj 2015.

zgrada Svetskog finansijskog centra u Šangaju visoka 474 metra, a onda se sve vraća na početak, na Bliski istok. U Dubaiju je podignut Burdž Dubai ili Burdž Kalifa visok 828 metara. Slavna Keopsova piramida, čudo starog sveta, niža je 5,6 puta.

Novi materijali omogućuju da se izgrade čitavi gradovi iznad oblaka. Ta nova čuda sveta već odavno su i turističke znamenitosti.

Keopsova piramida, Empajer Stejt Bilding, Ajfelova kula, Ostankino i Burdž Dubai su standardne mete turista iz celog sveta. Ali, da biste se popeli na vrh neke od ovih građevina mora da se plati ulaznica.

Karta za lift do vrha Ajfelovog tornja je 13 evra, pa kada se to sabere sa oko sedam miliona posetilaca godišnje dobije se vrtoglava zarada potrebna za održavanje. Burdž Dubai naplaćuje posetu 30 dolara i tek počinje da puni kasu.

Na taj način ove zgrade „zarađuju”, ali i sprečavaju preterane gužve.

Burdž Dubai visok 828 metara nadvisuje slavnu Keopsovu piramidu, čudo starog sveta, 5,6 puta

Neograničen saobraćaj se odnosi na odlazne pozive i sms ka mrežama Telekom Srbija grupe, internet u okviru mreže m:tel Crna Gora i sve dolazne pozive. Detaljnije o ponudi na www.mts.rs

Koristi još povoljnije minute, poruke i Internet uz nove Evropa roming pakete. A uz m:tel Crna Gora roming pakete razgovaraj, šalji poruke i surfuj Internetom bez ograničenja.

Aktiviraj svoj paket putem mts vodiča na *100# ili *797# i spremi se za nezaboravno leto.

Danas je čitav svet tvoj svet. www.mts.rs

0800 100 100

maj 2015.

Svet na dlanu

47

Čitajte na odmoru A TAKO JE DOBRO POČELO Branko Rosić D

L

,

B ,D N

M

,

N

N

D

,

N

L

,

, M

,

A

M ,

,

,

,

N

Č

PRIČE S DIJAGNOZOM Marko Vidojković U P T

I

,

, ,

,

V ,

,

U

,

, ,

K

,

V

,

, P

RASTANAK SA ZANZIBAROM Lukas Hartman Nesvakidašnja porodična saga i priča o zabranjenoj ljubavi K

E

R

R ,

S

Z

A

Z

B

N

U

E

,

,

N N

I

M

,

R

,

Z

STO DANA SREĆE Fausto Brici Nemam nikakvih zasluga zbog kojih bih bio zvanično upamćen i koje bi opravdale mermernu ploču s mojim imenom na nekoj zgradi. Ploču pored koje bi neko prošao i rekao: „Pogledaću na Vikipediji ko je bio ovaj Batistini!“ Imam, međutim, ženu i dvoje dece koje volim, divne prijatelje, tim momaka koji bi dali život za mene. Pravio sam greške, praviću ih i ubuduće, ali i ja sam učestvovao u slavlju. I ja sam bio tu. Doduše, u nekom uglu, nisu mene slavili, ali sam bio tu. Jedino mi je krivo što sam počeo da živim tek kad sam otkrio da umirem.

S , L B S T

L

SVETLO U PROZORU Lusinda Rajli

S SADAŠNJOST E ,

,

PROŠLOST L P P

Svet na dlanu

maj 2015.

,

,

M P ,

48

, M

P S K

F ,

,

K

F

,

J

, F

K

E

,K D

AUTOR: MAČVANIN

2. I 25.

SLOVO AZBUKE

PLANINA NA KOJOJ SE NALAZI LOKALITET SA SLIKE

MERA ZA HARTIJU

ENGLESKI ŠAHISTA, DŽONATAN

AUSTRALIJSKI TORBARSKI MEDVED

INDIJSKA NOVINSKA AGENCIJA

IME GLUMICE KATIĆ

TITULA STAROEGIPATSKOG VLADARA

OVOGA DANA SPOMENIK PRIRODE SA SLIKE LANTAN FINANSIJSKA POTPOMOGNUTOST

UČENIK

NAŠA AFIRMACIJA NEPRECIZAN, POGREŠAN

AKADEMIJA NAUKA (SKR.)

UŽI PREDEO UZ NEKI VODENI TOK

GEM, NESIT

NAČIN ZIDANJA CIGLAMA

ARMIJSKI (SKR.)

METAR

VANADIJUM NAMERA. NAUM

SLAVNI FUDBALSKI GOLMAN, VLADIMIR

PRLJATI SE BLATOM IVICA IND, DŽEPNA MARAMICA JEDNO DRUŠTVENO UREĐENJE

GRAD U HOLANDIJI

IZRAĐIVAČI RUKAVICA REFORMATOR (ARAP.)

STRANO ŽENSKO IME

ŽITELJ BANATA ZLATO (ENG.)

BUBULJICA

JEDNO ALEUTSKO OSTRVO ALKALOID IZ OPIJUMA

PESMA „TROPIKO BENDA” VRSTA ZEMLJIŠTA IZRAZ U HOKEJU SORTA CRNOG GROŽĐA

OZNAKA ZA NEPOZNATU OSOBU

ORGANIZACIJA RADA (SKR.) STARA MERA ZA TEČNOST

UZVIK, AMA PATAK (ENG.)

AMPER NEDOVOLJNO PEČEN

PALADIJUM SEOSKA PODRUČJA

MUZIČARI KOJI PRIDAJU PAŽNJU MELODIJI METAR SUPARNIŠTVO (LAT.) JEDAN OD KENTAURA IME GLUMICE VITERSPUN 9. I 7. SLOVO AZBUKE

UZDE UPITNA ZAMENICA

ONO ŠTO SE IZDVAJA OD NEČEGA

FRANCUSKO ŽENSKO IME

DODACI PROIZVODIMA

2. I 22.

SLOVO AZBUKE GRAD U ITALIJI

IME KOMPOZITORA HAČATURJANA

DVOJE

ZAJEDNO, SKUPA PASTIR U BAČIJI

MESTO NA ĐERDAPU IZGUBLJENE BITKE

OSUŠEN PLOD VOĆKE

NEPOSREDNO UZ, PRI

DINAR ANTIČKA DRŽAVA U AZIJI

NOBELIJUM RIBAR KOJI LOVI MANIĆE

MERAČ PRITISKA GASOVA AR, ARTILJ. REZER. (SKR.)

MEMBRANA

SEVER

ATLETSKI KLUB (SKR.)

VRSTA ŠINSKOG VOZILA

ĆUD, KARAKTER TONA

MOTORNI ČAMCI (ITAL.)

REŠENJE: BRANKA, FARAON, DANAS, ĐAK, LA, AN, DA, V, NO, D, OPNA, MANOMETAR, BEARA, KALJATI SE, ALKMAR, KANARIS, LIA, RUKAVIČARI, AKNA, BANAĆANIN, ATKA, PARANOJA, NN, BULI, OR, SA, S, KARATAŠ, BT, A, SPARUTAK, MA, PD, KOD, MELODIČARI, ARAM, RIVALITET, PAR, RIZ, KAJASI, IZUZETAK, NARAV, NINET, MOTORINI

maj 2015.

Svet na dlanu

49

50

Svet na dlanu

maj 2015.

ST VAR LI^NE URINOKULTURE

Uro-vaxom® - jedini oralni lek za prevenciju urinarnih infekcija po preporuci Evropskog udruženja urologa* • Kapsule koje ja~aju prirodni imunitet organizma protiv Ešerihije koli • Klini~ki dokazan tokom više od 30 godina primene • Prakti~no doziranje jednom dnevno =

Pre upotrebe detaljno pro~itati uputstvo!

O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom. * European Association of Urology Guidelines on Urological Infections 2013

= =

Urobitrat® - biljni instant ~aj za osobe sklone infekcijama i stvaranju peska i kamena u mokra}nim putevima • Deluje protivupalno i pospešuje izbacivanje te~nosti iz organizma • Prijatnog ukusa, pogodan za svakodnevnu primenu • Kao dopuna antibiotskoj terapiji

maj 2015.

Svet na dlanu

51