Svet na dlanu broj 60 by Kon Tiki Travel

na dlanu SVET MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

BESPLATAN PRIMERAK  broj 60  jun 2015.

Bintan

Raj s mirisom egzotike Tasos

Perla Egeja ili šuma koja pliva Sicilija

Letovanje u Arhimedovoj postojbini Neobični gradovi sveta

Svaki stanovnik mora biti niži od 129 centimetara

Svet na dlanu

maj 2015.

Svet na dlanu

Letnji zagrljaj na „tirkiznoj obali”

Grad Fetije nalazi se na jugozapadu Anadolskog poluostrva. Zapljuskuju ga vode Sredozemnog mora i smešten je u istoimenom zalivu poznatom po 12 ostrva. Administrativno pripada provinciji Mula. Broji nešto manje od 100.000 stanovnika...

Kafana u koju je navraćao Don Kihot

Grad Toledo, nekada glavni grad španskog carstva i kraljevine Vizigota, nalazi se 70 kilometara južno od Madrida. Glavni je grad provincije Toledo i autonomne pokrajine Kastilja-La Manča. Zbog izuzetno bogatog kulturnog nasleđa je od 1986. na Uneskovoj listi svetske baštine...

Zelena prestonica Evrope

Davno sam čuo ili pročitao, ne sećam se, da je Stokholm grad kojem se vraća, metropola koja svojim osobenostima zakazuje nova viđenja. U međuvremenu, tu tvrdnju sam “potpisao” s nekoliko boravaka u otmenoj prestonici Švedske, toj “Veneciji severa”. Ono čemu naš Beograd tek teži, Stokholm je postao pre više od sedam vekova: grad na vodi. Na spoju jezera Melaren i Baltičkog mora, bistrom kao suza. Na 14 šumovitih ostrva, kao 14 izloga najlepšeg sklopa prirode i arhitekture...

Doživljaj iz grada na dnu jezera

Posle naglog i dugog uzletanja, avion je ponovo u horizontali. Dubokim glasom, pilot nas obaveštava da letimo na visini od 14. 000 metara. Gledam kroz okrugli avionski prozor: okolo i iznad mene, beskrajno plavetnilo...

Utočište kraljeva i špijuna Palacio Estoril“ je jedan od najslavnijih portugalskih hotela. Pripada lancu „Great Hotels of the World“. Sagrađen je 1930. na obali Atlantskog okeana, u srcu Eštorila, svega 30 minuta od centra Lisabona. U okviru hotelskog poseda, kojim dominiraju prelepe cvetne bašte, nalazi se i golf igralište sa 18 rupa... 4

Svet na dlanu

jun 2015.

tekdasezna

Svet na dlanu

ićić

direktor izdanja

S sati i 55 minuta. D

lo o an

S J

, D

D ,

A , A D ,

D L

, P

Dunave, Dunave...

L ,

, A

hahaha... IZ KREVETA PRAVAC NA - LEŽALJKU

Svet na dlanu

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs

olim Dunav, veliku i moćnu reku. Volim i da plovim Dunavom, da s reke ušuškan na njenim talasima gledam obale na kojima se usidrila uzbudljiva priča šta je Dunav kroz vreme i godine značio ljudima, kako ih je spajao i razdvajao, inspirisao… Vinča, Lepenski vir i Viminacijum su civilizacijske tekovine, brojne tvrđave na obali Dunava potvrde su htenja čoveka da gospodari goropadnim vodenim tokom i njegovim obalama koje su od kako se Dunav od Švarcvalda probijao ka Crnom moru značile život… Dunav je i danas reka koja razdvaja i spaja, granica i most među ljudima. I lepota kojoj je teško odoleti. Zato, ako ovog leta imate vremena i malo dobre volje, krenite sa nama na nezaboravno krstarenje Dunavom - dan, tri ili svih osam, odaberite sami. Ono što garantujem jeste doživljaj za sva čula. Put(ovanje) brodom “Aquastar Maxim” vodotokom Dunava od Beograda do Tekije i Kladova, ali i malo dalje do rumunskih i bugarskih gradova, nešto je što se nikada ne može zaboraviti… Leto je na pragu. Prve grupe uskoro kreću do odabranih destinacija i predivnih morskih plaža. Mnogi su ove godine neuporedivo više nego prethodnih iskoristili povoljnosti sajmskih popusta i prednosti drugih akcija i već (ot)platili svoja letovanja. Drugi, još biraju. Treba požuriti, neki čarter letovi su ili već puni ili skoro popunjeni. Čekaju vas odabrani hoteli s najboljim odnosom cene i kvaliteta u Turskoj, Grčkoj, Italiji, Španiji, Egiptu, na Kipru i Malti… Ili, gde vi to poželite. I ono što je najvažnije - svi čarteri iz Beograda, uglavnom, kreću u jutarnjim satima. KonTiki, naravno, ne bi bio ono što jeste da u svakoj sezoni, a ovo je godina u kojoj obeležavamo četvrt veka uspešnog rada, ne podari svojim vernim putnicima i nešto novo. Ako niste krstarili morima i okeanima sveta, pridružite nam se. Ovogodišnje ponude su više nego atraktivne baš kao što su to i naša interkontinentalna putovanja na kojima uz radoznalost do punog izražaja dolazi i vaš avanturistički duh.

Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa. Call centar: 011/ 2098 000 jun 2015.

Svet na dlanu

Preporuke

Akaba

Sicilija

Malta

Šarm el Šeik

LET 2015O.

LET 2015O. J

noćen a aviono

272€

517€

ana

noćen a aviono G

noćen a aviono

od 430€

od 470€

Majorka

Provedite leto u Antaliji. KonTiki je samo za vas obezbedio najkomfornije i najbolje hotele u jednom od najlepših zaliva Mediterana. P K L , , , B , uz obalu senovitim stazama... A , , I , , K T T M T S N

Z M

K T ,

, ,

, , P

Antalija

, P

Indija

P M

I R

valja ne treba menjati… P I L S 6

V Svet na dlanu

jun 2015.

Đ , K T T

K T

, SVET NA DLANU

Majorka

Skijatos

LET 2015O.

Kefalonija

LET 2015O.

noćen a aviono SKIATHOS PALACE 4*, PP

620€

LET 2015O.

11 dana, avionom HOTEL IPANEMA PARK 3*,PP

Becici‘

noćen a aviono IONIAN SEA HOTEL 3*, ALL

649€

499€

SOPSTVENI PREVOZ

a ol i o no cene i vali e a QUEEN OF MONTENEGRO 4*, PP

od 42€

o o o i a noć

Oman

Otputujte s KonTikijem u avanturu otkrivanja lepota najpoznatijeg egipatskog letovališta Šarm el Šeik. Na jugoistoku Sinaja, 480 K ,

K N

R K S A poluostrva s izlazom na Arapsko more i Omanski zaliv na severoistoku. N , S A O O N

, drugoj planinski tereni s jedinstvenim ekosistemom... Glavni grad Mus,

Šarm el Šeik Evropski Diznilend

S IE

, D pada, dovoljno je da posetite Pariz. D R F R Mesto gde mašta postaje stvarnost. Paja, Miki, Šilja... Ali i Asteriks, omiljene lego M , , M A , od napada zlog Zurga... jun 2015.

Svet na dlanu

Fetije - jedno od najatraktivnijih turističkih letovališta

Letnji zagrljaj na „tirkiznoj obali” G

rad Fetije nalazi se na jugozapadu Anadolskog poluostrva. Zapljuskuju ga vode Sredozemnog mora i smešten je u istoimenom zalivu poznatom po 12 ostrva. Administrativno pripada provinciji Mula. Broji nešto manje od 100.000 stanovnika. Čitavom regijom dominiraju visoki masivi planina Ak, Baba i Bej. U neposrednoj blizini Fetija su čak tri vrha preko 3.000 metara, što predstavlja prirodni kontrast u odnosu na najlepše plaže zapadne turske obale poznatije kao „tirkizna obala” zbog prelepe boje mora. Klima je sredozemna, sa dugim, toplim letima i veoma blagim zimama sa velikom količinom padavina. To je upravo i preduslov za bujnu vegetaciju po kojoj je čitava regija poznata. Turistička sezona traje od aprila do novembra. U tom periodu prosečne temperature su između 30 ºC i 35 ºC preko dana i oko 26 ºC noću. Važno je napomenuti da je vlažnost vazduha niska a temperatura mora je obično iznad 27 ºC. Idealan period za odmor u Fetijama je od početka maja do kraja septembra. Prijatni sunčani dani i izuzetno toplo more su zagarantovani. Da biste na pravi način shvatili svakodnevicu ovog letovališta nije naodmet znati i nešto iz prošlosti. Istorija ovog grada se vezuje za drevno Likijsko kraljevstvo. Glavni grad Likije je bio Ksantos, a najveće svetilište se nalazilo u gradu Leton. Drevni Likijci su imali svoje pismo, jezik, običaje i bogove. Najveći gradovi bili su udruženi u likijsku federaciju koja je predstavljala demokratsko telo. Oni su glasanjem donosili najznačajnije odluke vezane za državnu i lokalnu vlast. Likijci su se bavili poljoprivredom i trgovinom, ali su bili izuzetno cenjeni i kao profesionalni vojnici-plaćenici, koji se čak spominju i u Homerovoj „Ilijadi” kao saveznici Troje. Osvajali su ih naizmenično Persijanci i Grci, mada čitav proces potpune helinizacije počinje dolaskom Aleksandra Velikog 333. godine pre n. e. Nakon Aleksandrove smrti, Likiju preuzima Ptolomej. U drugom veku pre n. e. Likiju osvajaju Rimljani i tada cela oblast doživljava procvat. Godine 43. pre n. e. Likija postaje 8

Svet na dlanu

jun 2015.

deo najveće rimske provincije Pamfilije, koja posle Dioklecijanove podele carstva u IV veku, ostaje u sastavu Istočnog rimskog carstva. U VI veku počinju arapska osvajanja, te se sudbina Likije poklapa sa istorijom čitave Anadolije: Seldžuci, Otomansko carstvo i moderna Turska država. Antičko ime Fetija je Telmesus. Legenda kaže da se Apolon zaljubio u najmlađu ćerku kralja Agenora i

da bi lakše osvojio njeno srce, pretvorio se u umiljato štene. Kasnije su se venčali i dobili sina Telmesusa čije ime u prevodu znači„zemlja svetla”. Od desetog veka ime se menja u Makri, što na grčkom znači „daljina”. U periodu od 1923. do 1930. godine, nakon dolaska Ataturka na vlast, grčko stanovništvo biva iseljeno iz ovog dela Turske, po odluci koja je doneta u Lozani na mirovnoj konferenciji. Od tada se grad zove Fetije,

po Feti Beju, pilotu-heroju iz Prvog svetskog rata. A ako ste već stigli u Fetije, ne propustite da vidite i nešto čime se ovaj grad ponosi. U samom centru trebalo bi posetiti stari grad, grčki amfiteatar i likijske grobnice koje su svedoci nekadašnjih slavnih vremena Likijskog kraljevstva. Velika je šteta što su jaki zemljotresi u nekoliko navrata (poslednji 1967) potpuno razorili grad. Na šest kilometara udaljenosti od

centra Fetija nalazi se Kanjakoj, najveće napušteno naselje odakle se iselilo grčko stanovništvo u vreme „razmene naroda”. Zovu ga još i selo duhova u kome se mogu videti napušteni domovi i ognjišta, crkve i kapele. Moderne Fetije se iz godine u godinu šire i razvijaju, mnogo se gradi a nekretnine su posebno zanimljive Englezima koji ih kupuju i upravo ovde provode bezbrižne penzionerske dane.

Svi ljubitelji kupovine ne propuštaju posetu velikom bazaru u srcu starog grada u Fetijama, gde se sve još uvek obavlja na tradicionalan način. Uobičajeno je pogađati se za cenu, odnosno “cenkati se”, jer cene nisu fiksne. Na bazaru se mogu kupiti razni predmeti od keramike, stakla, alabastera, pamuka, svile, kožna galanterija i nakit. Takođe se nude i veoma kvalitetne kopije modela velikih imena iz sveta mode, npr. Louis Vuitton, Dior, Dolce&Gabbana ili Fendi. U užem delu centra grada se nalaze i prodavnice sa dobro poznatim aktuelnim brendovima: Benetton, Waikiki, Roxy, Mango... Većina prodavnica u gradu i na bazaru radi od devet do 22 tokom letnje sezone. Zelene pijace u Turskoj su vrlo živopisne i trebalo bi ih posetiti najmanje jednom tokom boravka. Ogroman izbor voća, povrća kao i raznih začina, lokalnih slatkiša i poslastica, probudiće sva čula. Pijačni dani u Fetijama su utorak i četvrtak a prostor gde se nalazi je u glavnoj marini. Najbolje je otići u toku prepodneva. Barova i lokala ima mnogo, nalaze se u starom gradu i u glavnoj marini, diskoteke su uglavnom u Oludenizu, koji je i centar noćne zabave za mlade, dok je stari grad mirniji. U restoranima se nude specijaliteti internacionalne i turske kuhinje. Najpopularniji restoran je Bogazici, međutim najjači utisak na turiste ostavlja riblja pijaca Han, gde se kupuje najsvežija riba i morski plodovi. Čitava pijaca je okružena malim restoranima sređenim u mediteranskom duhu, gde se kupljena hrana priprema po želji za simboličnu cenu. Regija Fetija obiluje lepim plažama, među kojima se neke vode kao najlepše u Turskoj. Oludeniz plaža je udaljena 17 kilometara od grada. Do nje se lako stiže dolmušem koji polazi iz centra Fetija. Planina Baba koja se naslanja na plažu je poznata po organizovanim skokovima paraglajdingom i letenju iznad plaže Oludeniz. Ovo iskustvo je jedno od najvećih atrakcija i turisti koji imaju dovoljno hrabrosti i avanturističkog duha je ne propuštaju. jun 2015.

Svet na dlanu

Tasos je po mnogo čemu ostrvo koje ne treba zaobići

Perla Egeja ili šuma koja pliva U ovo, kažu, najzelenije ostrvo severnog dela Egejskog mora, poznatije kao šuma koja pliva, zaljubio se odvažni mladić kraljevskog porekla Tasos tražeći svoju devojku, feničansku princezu Evropu, koju je oteo i neznano kuda odveo Zevs. Zastao je ovde, prekinuo trku i trajno ostao. Meštani ganuti tom pažnjom ostrvo nazvaše njegovim imenom. Taj zeleni dragulj danas ima oko 16.000 stanovnika nastanjenih u dvadesetak mesta, pretežno kraj mora, pored slikovitih peščanih plaža, u uvalama i zatonima. Ranije su meštani živeli u brdima, a onda su se zbog turizma približili Egeju. Za boravak turista uređeno je u lepom komforu podosta kreveta u apartmanima, bungalovima i hotelima… Glavno mesto nalazi se na severu ostrva. To je veći grad i luka Tasos, sa šest prekrasnih plaža u 10

Svet na dlanu

jun 2015.

senci borove šume. Dobro je snabdeven, sve je nadohvat ruke, posebno taverne i vinarije ispod krošnji platana. A vino je ovde tradicija duga preko tri milenijuma. Mesto je poznato i kao Limena. Po obodima ostrva izgrađen je asfaltni put, kružno oko 100 kilometara. Sve je prekriveno šumom, pretežno crnogoricom. Zato ovdašnji med, kažu specijalitet, ima mrku boju ali i izvrstan ukus. Najviši vrh ostrva nalazi se na koti 1.204 metra, a zove se Ipsarion i deli Tasos na dva dela. Istočna strana prekrivena je gustom borovom šumom, strma je i okomita, a na zapadu, bliže moru, blagi brežuljci prelaze u ravnicu gde su maslinjaci, vinogorja, voćnjaci… Na severu su povrtnjaci a uz more farme za uzgoj školjki, rakova i kraba. Ostrvo obiluje pitkom vodom. Tokovi izvora razblažuju salinitet mora na plažama. Tasos se nalazi na domaku Kavale, većeg grada

i centra Trakije. Od Soluna, istočno, udaljen je 160 kilometara. Feribot od Kavale do Tasosa ili Prinosa putuje oko jedan sat. Međutim, ukoliko se od Kavale asfaltom produži još 40 kilometara, do Keramotija, manjeg grada i luke, feribotom se na Tasos stiže za dvadesetak minuta. Trajekti iz Kavale stižu i do Limenarije, gradića na južnom rtu ostrva. Sva naselja duž obale, nove i lepe palate na sprat ili dva, sa terasama, građene su blizu mora, na pedeset ili stotinu metara od peščanih plaža ušuškanih u zelenilu. Tiho je i mirno u tim naseljima. U brdima su stare kuće i crkve, kao i vidikovci nad Egejom. Staze do naselja u brdima su asfaltirane, pa se brzo stiže u već napuštena sela. Domaćini iz ovih naselja veoma rado za goste organizuju izlete u zavičaj. Tamo ih po pravilima tradicionalnog gostoljublja, kao svoje među

Sva naselja duž obale, nove i lepe palate na sprat ili dva, sa terasama, građene su blizu mora, na pedeset ili stotinu metara od peščanih plaža ušuškanih u zelenilu

svojima, nude starim već zaboravljenim jelima, salatama, maslinama, kozjim sirom, “plemenitom” kapljicom, domaćom rakijom poznatom kao uzo ili mastika, a nađe se tu i jareće pečenje. U svim mestima kraj mora plaže su veoma lepe. More je bistro i čisto, pa još “razblaženo” sa vrha Ipsariona. Posle grada Tasosa, kao perle ređaju se naselja raskošno obasjana suncem i sa šumom u zaleđu - Makrimos, Panagija, Golden bič, Skala Potamos, Kinira, Aliki, Nunera, Patos, Pefkari, Limenarija, Kalirakis, Prinos… Turisti su svuda veoma uvaženi gosti. Mala mesta su odlično snabdevena ribom, mesom, svežim pecivom, mlečnim proizvodima, povrćem i voćem tako da gosti koji pripremaju hranu u apartmanima nemaju baš nikakvu glavobolju, ali imaju tišinu i mir, komoditet na plaži i pažnju domaćina. Pre nego što su Feničani naselili ostrvo, ovde

su kratko boravili Tračani. Bilo je to oko 2000. godine pre nove ere. Ostrvo pominje Homer u delu „Odiseja“, kada je trojanski junak Odisej lutao morima tražeći zavičaj, ostrvo Itaku. Ovde je naišao na sirene koje su očaravajuće pevale kako bi ga privukle na obalu. Ali je Odisej pre toga zapušio uši, pesmu nije čuo, te je tako izbegao zamku. Antičko pleme Parijana ovde, na Tasosu, osnovalo je koloniju oko 700. godine pre Hrista. Ostali su do početka novog milenijuma i silno su se obogatili. Blagostanje i bogatstvo stekli su trgovinom po čitavom Mediteranu, a izvozili su vino, mermer i zlato koje su na ostrvu kopali u rudnicima. Podigli su lep grad sa kulama, dok su u reljefu iznad kapije klesali mitološke likove junaka. U XII veku pre naše ere podignuta je u centru Agora sa propilejima, stoama, hramovima posvećenim

boginji Artemidi, junaku Herkulu i bogu mora Posejdonu. Severno od Agore nailazi se na veoma dobro očuvano pozorište. Tu prolazi i staza za čuvenu plažu Makriamos. U zgradi Arheološkog muzeja Tasosa smešten je, između ostalog, ogroman kip hrabrog Tasosa, koji u ruci drži ovna, dugog tri i po metra. Zgrada muzeja nalazi se pored male peščane plaže, istočno od glavnog gradskog trga u zatonu gde je „parkirano“ mnogo starih barki i čamaca. Prastanovnici Tasosa tako su lepo poslovali da su i pored Rimljana, čitava dva veka, bili uspešni trgovci na Mediteranu. Ostrvo Tasos je i jedno od prvih mesta gde je stiglo hrišćanstvo posle posete apostola Pavla, koji je ovde na Tasosu propovedao novu veru. Sagrađeno je stotinu crkvica i kapela, a kasnije je podignuto i nekoliko manastira. Srbislav Janković jun 2015.

Svet na dlanu

t o o veta - ri e odgovorom

Kafana u koju je navraćao Don Kihot

Da se grad Toledo, nekada glavni grad španskog carstva i kraljevine Vizigota, nalazi 70 kilometara južno od Madrida. Glavni je grad provincije Toledo i autonomne pokrajine Kastilja-La Manča. Zbog izuzetno bogatog kulturnog nasleđa je od 1986. na Uneskovoj listi svetske baštine. Toledo je bio, a i danas je, mesto gde se sudaraju tri kulture: jevrejska, islamska i hrišćanska, 12

Svet na dlanu

jun 2015.

te je ovaj grad bio oduvek poznat kao mesto izuzetne tolerancije. U srednjem veku u Toledu je bila velika prepisivačka škola zahvaljujući kojoj su sačuvana mnoga dela antičke nauke i književnosti. Toledo je još poznat po svojim čuvenim građanima i istorijskim ličnostima, među kojima se ističe El Greko. Kada se umorite od istorije, Toledo će vas zasladiti marcipanom, za koji se kaže

da je možda i najbolji na svetu! Između Toleda i Kordobe, u La Manči, nalazi se krčma Don Kihota čuvenog Servantesovog junaka, u kojoj je pisac provodio dosta vremena pišući poznati roman. Da je menora najrasprostranjeniji jevrejski nacionalni i religiozni simbol. Ukras je svih sinagoga, dekorativni element i čest motiv vitraža. Reč je zapravo o sedmokrakom

3 4

hram u Jerusalimu. Danas je menora glavni ukras svakog jevrejskog groba, dekorativni detalj ispred zgrade Parlamenta kao i jedan od najomiljenijih predmeta prilikom kupovine suvenira. Da plaže na Mauricijusu spadaju među najbolje na svetu. Koralni grebeni okružuju celo ostrvo, i kreiraju vodu tirkizne boje koja rajski izgleda, a kupanje na nekim mestima podrazumeva i malo talasa. Iz turističkog ugla, Mauricijus je ostrvo za najbolje bekstvo na svetu. Ljubazni ljudi, neverovatna kuhinja i kilometri peščanih plaža. Mauricijus je prelepo tropsko ostrvo, udaljeno 500 milja od istočne obale Madagaskara u Indijskom okeanu. Predivne i bezbedne plaže, kao i tropska klima sa legendarnim gostoprimstvom meštana su od ovog ostrva napravili jednu od najželjenijih destinacija na svetu. Ostrvo nije poznato samo po odmoru. Ima brojne aktivnosti kao, na primer, skuba ronjenje, vind-surfing, jedrenje, skijanje na vodi, ribolov... Mauricijus je najbolje mesto na svetu za medeni mesec. Hoteli imaju u ponudi sve za bračne parove, a posebno žele da pomognu u samoj ceremoniji venčanja. Da je Topkapi palata, grandiozno delo koje posetiocima oduzima dah, najposećenija atrakcija u Istanbulu. Izgrađena je 1478. na zahtev sultana Mehmeta II. Tokom četiri veka je služila kao rezidencija sultana. Godine 1924. je pretvorena u muzej a od 1985. je pod zaštitom

svećnjaku koji su Jevreji nosili sa sobom u vremenima višegodišnjeg lutanja po prostranstvima pustinje. Detalji koji ukrašavaju menoru su naglašeno simbolični i kroz njih se iskazuje božanska svetlost, mudrost, sudbina jevrejskog naroda i detalji iz života. Broj sedam datira iz apokaliptičnih viđenja Svetog Jovana Bogoslova. Čuvena zlatna sedmokraka menora ukrašavala je Solomonov

Uneska. Ovo jedinstveno zdanje se prostire na 70.000 m² i ima različite zgrade, bašte i odeljke. Nekada su u Topkapi palati ujedno bili univerzitet, džamija, savet i još par bitnih institucija, a u njoj je živelo 4.000 ljudi. Kao muzej, palata čuva izuzetno velike i vredne kolekcije oružja, kostima, nakita i drugih eksponata vezanih za tursku kulturu i istoriju. Najinteresantniji eksponati su ogrtač i mač proroka Muhameda i zbirka njegovog porcelana. U muzeju se čuva i peti najveći dijamant u svetu - kasikči. U palati se nalazi i harem. Kao turistička pogodnost u njoj su otvoreni i restoran, menjačnica i prodavnica suvenira. Da Jermenija, za razliku od Gruzije, ne izlazi na more. Nekada je, istina, izlazila (pre 1921), ali... Danas se graniči s Iranom, Azerbejdžanom i Turskom, odnosno Gruzijom... Ime je dobila po legendarnom junaku Aiku. Po legendi, 2492. godine pre naše ere, porazio je asirskog cara Bela i stvorio prvu državu... Jermenija je planinska zemlja bistrih reka. I čistog, razređenog vazduha. Više od 90 odsto površine zemlje je na nadmorskoj visini od 1.000 i više metara... Najviši vrh je Araghac 4.095 metara. Bez obzira na to što Jermenija leži u suptropskoj zoni, klima je umereno kontinentalna s temperaturom koja leti ne prelazi 30 stepeni... I Jermenija se ponosi bogatstvom biljnog i životinjskog sveta. Deo ovog drugog su i kornjače, podjednako kao i čuveni srebrnasti iranski medved...

jun 2015.

Svet na dlanu

6 Četiri velika nacionalna parka su ono što Jermeni rado pokazuju turistima. Konkretno, Dilažanski je park sa 102 različite vrste drveća i nešto više vrsta ptica (120). Najniža kota ovog parka ja na visini od 1.100 metara, a najviša na 2.800 metara nadmorske visine... I Jermenija ima burnu prošlost. Brojni spomenici, počev od onih iz prethrišćanske epohe pa do groblja jermenskih kneževa Noraduze, kao i onih iz novijeg doba, samo su izraz kulturnog bogatstva ovih prostora... I još jedan nesvakidašnji podatak. Statistika kaže da je čak 99 odsto pripadnika jermenskog naroda - pismeno. Da li znate da za plažu Beniras na Ibici kažu da je dobro čuvana tajna lokalnog stanovništva, što bi u prevodu značilo da ju je u potpunosti zaobišla gradnja velikih hotela, restorana, diskoteka i mesta za zabavu. Samim tim se i našla na ovoj listi idealnih plaža za odmor. Plaža Beniras se nalazi u severnom delu Ibice, nedaleko od grada San Migel. Duga je oko 160 metara, široka oko 40, sa veoma prostranim plićakom, te je samim tim pogodna za decu. Turisti ređe odlaze do ove plaže, jer je relativno nepristupačna i potrebno je poznavati lokalne puteve, ukoliko nemate detaljnu mapu ostrva. Tokom boravka na plaži možete da se zabavite vožnjom pedaline ili ronjenjem među ribama oko stene koja se uzdiže iz mora. U rustičnom baru, jedinom koji se nalazi na plaži, možete da utolite žeđ, a nekih tridesetak minuta pre smiraja dana zauzmite svoje mesto na plaži i uživajte u pogledu na sunce koje na počinak prate zvuci bongo bubnjeva koje sviraju lokalni bubnjari. Ovakvu priliku ne treba propustiti. Sećanje na zalazak sunca je najlepši suvenir koji ćete poneti sa plaže Beniras. U okolini plaže se ne nalaze hoteli i drugi objekti za goste, tako da ćete smeštaj morati da potražite u San Migelu. Pošto do plaže ne saobraćaju autobusi, jedini način da stignete do nje je automobilom ili pešačeći lokalnim prašnjavim putem. Da i Evropa ima svoj Diznilend. Dakle, ukoliko ste raspoloženi da se družite sa svojim omiljenim junacima ili možda da deo dana potrošite u igri na toboganima ili u vožnji vozićima, odnosno da na trenutak uživate u avanturama gusara ili junaka Divljeg zapada, dovoljno je da posetite Pariz. Diznilend Rizort je turistička atrakcija prestonice Francuske. Raj za vaše mališane. Mesto gde mašta postaje stvarnost. Paja, Miki, Šilja... Ali i Asteriks, omiljene lego kocke... Možete sebi priuštiti i putovanje oko sveta, posetu svemirskoj planini, neponovljivu vožnju rekom Misisipi... A ako ste„junak“, tu je i prilika da spasite svemir od napada zlog Zurga... Diznilend Rizort ima dve tematske celine: Walt Disney Park i Disneyland Park. Planirajte, dakle, da ovde ne ostanete samo jedan dan. Da iz Pariza ne biste putovali vozom, možete sebi priuštiti i boravak u jednom od sedam hotela ovog čudesnog „grada“. Suvišno je naglašavati da su svi hoteli prilagođeni deci.

Svet na dlanu

jun 2015.

Da li znate da je na nepristupačnoj i visokoj steni u Judejskoj pustinji, nedaleko od Mrtvog mora, car Irod I Veliki, sagradio za sebe i svoju porodicu sklonište kako bi se, pošto je primio judeizam, sklonio i zaštitio od razjarenih Rimljana. Za sebe i svoje sledbenike sagradio je tvrđavu opasanu dugačkim odbrambenim zidom i kulama. Unutar zidina sagrađen je dvorac, brojne stambene zgrade, sinagoga... Kada su se Rimljani približili i kada se već nazirao kraj, dogodilo se ono što niko nije mogao

ni da pretpostavi. Doneta je hrabra odluka da svi unutar zidina izvrše neku vrstu samoubistva. Žrebom je odabrano deset dželata koji su prvo ubili sve ženu i svu decu, a zatim i jedan koji je dobio zadatak da ubije sve ostale preživele i na kraju sebe samog. Zahvaljajući ovom činu Masada je i danas jevrejski simbol otpora i hrabrosti. Ovu nestvarnu priču ispričala je jedina preživela osoba u zidinama Masade, žena koja se neprimetno sakrila u cisternu za vodu i tako izbegla sigurnu smrt.

Samo u Gigatronu - kupovina uz bezbroj pogodnosti

Kupite laptop, dobijete vaučer za letovanje

okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolaže sa 27 prodajnih objekata širom Srbije, kupcima se nude brojne mogućnosti odloženog plaćanja i drugih pogodnosti. Potrebno je da odaberete vid plaćanja koji vama najviše odgovara i možete izabrati proizvod iz bogatog asortimana računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača koje Gigatron ima u ponudi. Pored odloženog plaćanja„Super na rate“, koje podrazumeva kupovinu putem kredita do 20 mesečnih rata, uz 0% učešća i 0% kamate, Gigatron je pripremio još jedan novitet. U susret sezoni letnjih odmora, Gigatron je odlučio da obraduje svoje kupce novom akcijom koju pokreće

u saradnji sa turističkim agencijama Big Blue Group i KonTiki Travel. Uz svaki kupljeni laptop računar u Gigatron prodavnicama, dobijate na poklon vaučer u vrednosti od 5.000 RSD, koji možete iskoristiti prilikom rezervacije letnjih putnih aranžmana u turističkim agencijama Big Blue Group i KonTiki Travel. Ukoliko ste dobitnik ovog vaučera, potrebno je da pozovete kontakt centar turističke agencije preko koje želite da realizujete svoj vaučer i dogovorite se o detaljima putovanja. Rezervaciju željenog putnog aranžmana je neophodno izvršiti u roku od 30 dana od datuma kupovine laptop računara u Gigatronu. Putovanje mora biti realizovano do 01. 09. 2015, a dobijeni vaučer može biti upotrebljen za sve vrste putnih aranžmana, osim za kupovinu avio-karata.

Moguće je iskoristiti maksimalno jedan poklon vaučer po jednom ugovoru o putovanju. Uz poklon vaučer je neophodno priložiti fiskalni isečak na uvid. Vaučer je nevažeći bez sva tri pečata. *Akcija ne obuhvata Asus laptop računare. Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron radnjama stičete bodove koje može iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine, a samim tim ostvariti i dodatne popuste. Maksimalni popust koji se može ostvariti koristeći bodove je 50% od ukupne vrednosti kupovine. Bodove možete iskoristiti u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj bodova. Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50. jun 2015.

Svet na dlanu

Zelena prestonica Stokholm je grad s prefiksom nestvarnog sklopa prirode i arhitekture

avno sam čuo ili pročitao, ne sećam se, da je Stokholm grad kojem se vraća, metropola koja svojim osobenostima zakazuje nova viđenja. U međuvremenu, tu tvrdnju sam “potpisao” s nekoliko boravaka u otmenoj prestonici Švedske, toj “Veneciji severa”. Ono čemu naš Beograd tek teži, Stokholm je postao pre više od sedam vekova: grad na vodi. Na spoju jezera Melaren i Baltičkog mora, bistrom kao suza. Na 14 šumovitih ostrva, kao 14 izloga najlepšeg sklopa prirode i arhitekture. Uočila je to i EU, pa je (2010) Stokholm proglasila Zelenom prestonicom Evrope, na šta su Šveđani, globalni šampioni u ekologiji, iskreno ponosni. Oko 30 odsto površine milionskog Stokholma čine šume i parkovi, druga trećina je pod vodom, a ostatak je urbani deo sa zdanjima iz svih stoleća od utemeljenja grada, životnog dela vladara Birgera Jarla. Semenka iz koje je nikao ovaj lepotan je Gamla stan (Stari grad), najstarije gradsko jezgro, locirano na jednom od središnjih ostrva. Najčešće polazna destinacija svih turističkih tura, lavirint 16

Svet na dlanu

jun 2015.

uskih ulica sa drevnim zgradama iza čijih su lica, izboranih vremenom, bogate antikvarnice, umetničke galerije, prodavnice suvenira, kafići i restorani u kojima je nalaženje slobodnog mesta kao lutrijski dobitak. Zbog poslovične gužve, od koje odzvanja srednjovekovna kaldrma, Gamla stan je i najbolje mesto za upoznavanje karaktera Šveđana. Tu oni, najubedljivije i najbrže, pokažu svoju tolerantnost, gostoprimstvo i poznavanje stranih jezika. Sa takvim domaćinima ne može se upasti u nevolju: ne možete se izgubiti, niti propustiti priliku da vidite ono što ste naumili ili ne kupiti suvenir po volji. Uz to, ohrabrenje za svakog stranca je i podatak da Stokholm ne spada među gradove u kojima će vas vodič posavetovati da se ne šetate sa više od 20 dolara u džepu. U Gamla stanu je i niz objekata od posebnog nacionalnog značaja koje valja videti. Među njima su Stokholmska katedrala i Kraljevska palata sa oko 600 odaja koja je, ipak, samo radno mesto monarha. Jer on, s porodicom, živi izvan grada, u dvorcu Drotningholm. Kopiji versajske raskoši,

što ga, takođe, preporučuje ljudskom oku, fotografskim aparatima i kamerama namernika sa svih meridijana. Dvorski protokol ne predviđa viđenje kraljevskog para sa turistima koji im stignu pred vrata, ali do susreta s njima može doći tamo gde se najmanje nadate - u nekoj robnoj kući ili na većoj društvenoj fešti. Naime, oni među narod “silaze” češće nego neke nekrunisane glave iz državnog vrha drugih zemalja, uključujući i našu. Znamenitost Gamla stana je i Nobelov muzej, jedan od stotinak u gradu, sa podacima o dobitnicima najprestižnije svetske nagrade i njihovim delima. Preporuka: naći vremena za posetu, jer je tamo na zanimljiv način predstavljen i naš Ivo Andrić. Među muzejima, koji u podsetniku svakog turiste zaslužuju oznaku “svakako posetiti”, na prvom mestu je Muzej Vasa (Vasa museet), na ostrvu Đurgorden, najpopularniji u Švedskoj, sa oko milion posetilaca godišnje. U njegovom sklopu je i čuveni borbeni brod “Vasa”, iz XVII veka, koji je sa svojim naoružanjem, kitnjastim skulpturama,

Evrope

kraljevskim znamenjima od dragocenih metala i hiljadama drugih artefakata potonuo prilikom porinuća. Sa morskog dna izvađen je posle 333 godine “druženja” sa ribama i koralima, a nedoživljenu ratnu slavu sad mu nadomešćuje neskriveno divljenje svih generacija posetilaca. Na šumovitom Đurgordenu, gde je i veliki zoološki vrt, neizostavan je i odlazak u Skansen, prvi švedski - ali i svetski - muzej na otvorenom. Šetnja Skansenom je promenada kroz istoriju, pored drvenih kuća, starih vetrenjača i farmi iz minulih stoleća. Plovidba malim brodovima ka tim odredištima omogućava nezaboravan pogled na delove grada, poznate sa razglednica Stokholma. Za šire panoramske vidike može se odabrati neki od prestoničkih vidikovaca, poput restorana “Gondola”, na Slusenu, saobraćajnom čvorištu u gradskom epicentru. Brodovima, ispod pedesetak gradskih mostova, stiže se i do mnogih drugih destinacija, za šta karte nisu previše skupe. Pogotovo kad se ima u vidu kakav ugođaj, za oko i dušu, ima plovidba po zelenomodroj vodi okruženoj šumom i kolo-

ritnim građevinama, uz nadgledanje jata galebova. Saobraćajna žila kucavica Stokholma je razgranati metro (Tunelbana) sa stotinak stanica od centra do gradskih predgrađa. Besprekorno funkcionišu i autobusi u kojima nema gužvi ni guranja. Pa ni intervencija komunalnih policajaca koji su strah i trepet za one što nepropisno parkiraju ili, na bilo koji način, ugrožavaju zelene oaze, pešačke zone, fontane i druge javne prostore. Na usluzi gostima su, naravno, i taksisti, među kojima nema “divljaka”. Ni onih koji, osim švedskog, ne govore još barem engleski. Južno od Starog grada je Sedermalm, ostrvo koje se u novije vreme od radničkog kraja transformisalo u vrlo privlačnu turističko-umetničku oazu. Impresivan sklop starog i novog. Dragulj za turiste je Gradska kuća (Gradska većnica), smeštena u modernom središtu Stokholma, arhitektonsko remek-delo iz tridesetih godina prošlog veka. Pod njenim krovom su Zlatna dvorana, u kojoj su zabeleške o prošlosti grada na zlatnim listićima i Plava sala gde kralj, tradi-

Dragulj za turiste je Gradska kuća (Gradska većnica), smeštena u modernom središtu Stokholma, arhitektonsko remekdelo iz tridesetih godina prošlog veka. Pod njenim krovom su Zlatna dvorana, u kojoj su zabeleške o prošlosti grada na zlatnim listićima i Plava sala gde kralj, tradicionalno, organizuje prijem za dobitnike godišnjih Nobelovih nagrada, osim one za mir, koja se uručuje u Oslu jun 2015.

Svet na dlanu

cionalno, organizuje prijem za dobitnike godišnjih Nobelovih nagrada, osim one za mir, koja se uručuje u Oslu. Nedaleko od Gradske kuće, po kriterijumu lagane šetnje sa zastajkivanjima, su Kraljičina (Drotninggatan) i Kraljeva ulica (Kungsgatan) koje, sa obližnjim trgom Stureplan i još nekoliko okolnih ulica, čine zonu biznisa, pre svega bankarsko-trgovačkog. Uz šoping molove i butike svetske modne eksluzive je i paleta svega što potpada pod turističkougostiteljsku ponudu - od prodavnica brze hrane, do noćnih klubova u kojima nastupaju domaće i svetske muzičke zvezde. Dobre muzike ima, međutim, i na ulicama i po parkovima gde za bakšiš ili za svoju dušu sviraju i pevaju vrlo poznati izvođači. Mnogi tako vežbaju za koncerte koji ih očekuju, pa ih vredi poslušati. U toj zoni je i muzej posvećen slavnoj grupi ABBA, poznatoj muzičkoj švedskoj četvorci koja je osamdesetih godina prošlog veka tresla svet svojom muzikom na struju. Tu su i najraskošniji hoteli, karike najčuvenijih svetskih lanaca, lepi i skupi. Zato je, ako vam se novčanik baš ne preliva, smeštaj bolje potražiti u mnogobrojnim hostelima, pansionima ili na ukotvljenim brodovima, gde se pred cenovnicima ne diže kosa na glavi. Higijena i usluga su, naravno, vrhunske, kako i priliči zemlji u kojoj su i zatvori “sa četiri zvezdice”. Uz ovaj, jedan savet i za kupoholičare: ne pazarite odmah, jer su cene dosta “šarene”, a može da iskrsne i neka “rea”, tj. rasprodaja sa velikim sniženjima. Da je roba kvalitetna dokaz su moje kožne cipele u kojima pišem ovaj tekst, kupljene, pre tri godine, za 350 švedskih kruna (oko 35 evra).

Svet na dlanu

jun 2015.

Kad je o hrani reč, u Stokholmu (kao i u celoj Švedskoj) najbolje će proći ljubitelji ribe i morskih plodova, što se konzumira uz dosta povrća. Dimljeni losos (popularni “laks”) brend je koji bi svaki stranac trebalo (bar) da proba. Dobar osećaj za stolom izaziva i meso od losa, severnog jelena, pripremljeno po receptima savremenih kulinara, ali onih iz vikinškog doba. Prilično posna domaća kuhinja, okrenutost prirodi i posvećenost sportu čine Šveđane jednom od najzdravijih i najdugovečnijih nacija. Šveđani su vitki, elegantni, lepi. A tek Šveđanke...! Veliki broj biciklista na ulicama, po čemu Stokholm podseća na Peking iz starih filmova, za mnoge strance predstavlja iznenađenje, jer Švedsku znaju kao državu blagostanja. Okretanje pedala tamo, međutim, nije odraz standarda, nego zalog dobrog zdravlja. Zato je ceo grad “išaran” biciklističkim stazama, a popularni dvotočkaši se mogu i iznajmiti, brzo i jeftino. Nije legenda da je najpopularniji

švedski premijer Ulof Palme, ubijen u atentatu pre skoro tri decenije, na posao išao biciklom. A u bioskop pešice, bez obezbeđanja. Na jednom od tih odlazaka u bioskopsku salu, sačekao ga je, još neotkriveni, atentator. Palmeov grob, označen neobrađenom kamenom gromadom, na kojoj su samo njegovo ime i prezime, odavno je mesto hodočašća za Šveđane i mnoge posetioce Stokholma. Nalazi se u skromnoj crkvici u Sveavegen ulici, jednoj od centralnih gradskih avenija, blizu mesta gde je ubijen taj svetski priznati borac za mir i veliki prijatelj počivše Jugoslavije. Ako duže razgledanje znamenitosti Stokholma nametne potrebu za srpskim đakonijama, kalorijski jačim od švedskih, situacija neće biti beznadežna. U gradu ima restorana i sa našim specijalitetima, čiji su vlasnici Srbi iz prošlovekovnih talasa emigracije na bogati Zapad. Najčuveniji je Stamenko Kandić, koji goste dočekuje u velikom lokalu na kompleksu Olimpijskog stadiona, otvorenog 1912. godine, kada je Švedska bila domaćin letnjih OI. Dobro je doći i do stadiona i do Stamenka. Na pitanje - kad je Stokholm najlepši, različitost ukusa nudi čitavu lepezu sudova. Moj odgovor (neobavezujući za bilo koga) glasi: Stokholm je najlepši tokom midsomara, tj. sredinom leta. Kad dan skoro sasvim potisne noć i kad je u gradu - na vodi i na kopnu - najviše festivala i priredbi. Uveren, dragi čitaoče, da će vam prijati boravak u švedskoj prestonici, usuđujem se da vam, u ime domaćina uputim dobrodošlicu: Välkommen till Stockholm! Jovo Vuković, novinar

Sicilija - ostrvo vulkana

Letovanje u Arhimedovoj postojbini

LE TNJI Evropski gradovi ČARTERI i pitoreskna sela s navikama i običajima koji se vekovima ne menjaju, karakteristika su najvećeg mediteranskog ostrva

ajnovita i mistična. Ostrvo čudesne prirode i zdrave mediteranske klime. Gradovi s „ličnim pečatom“ i živopisna sela. Burna istorija i bogata kulturna baština. Ostrvo na kojem su rođeni Empedoklo i Arhimed, političar Đovani Falkone, Teokrit, pisac Luiđi Pirandelo, autor opere „Norma“ Alesandro Skarlati... Siciliju su posebnim kolorom osvetlili i proslavili njeno ime i mafijaški bosovi Vito Fero, Salvatore Đulijano, Bernardo Provenca... Ostrvo vulkana. Etna je još aktivna. Ali i sunca s nedirnutim plažama i sve bogatijom turističkom ponudom. Idealno za one koji žele mir i tišinu. Lepe plaže i čisto more. Ljudi dobre naravi. Gostoprimljivi i šarmantni. Ostrvo kontrasta. Evropski gradovi i pitoreskna sela s navikama i običajima koji se vekovima ne menjaju. Đardini Naksos je letovalište koje zadovoljava sve ukuse. U podnožju je Taormine, prve grčke kolonije iz VII veka pre nove ere. Udobni hoteli, brojni restorani, diskoteke... Taormina je romantičan grad, jedno od

Drvena kola

Trpeza Sicilije K O

Arancini ncione a a con le ar e Farsu magru n ala a i avance

I I

S P

a a a alla iciliana

najživopisnijih letovališta u Italiji. Bogata kulturna zaostavština je takođe njena osobenost. Letojani nudi mir provincijskog primorskog gradića sa dugim peščanim plažama. Obiluje

restoranima i barovima, kafićima... Taormina Mare je možda najbliža putnicima s probirljivim ukusom. Oaza je najluksuznijih hotela i sadržaja za sve one koji na letovanju traže i nešto više.

jun 2015.

Svet na dlanu

Ko do e

im ne zao ilazi ati an

MOŽDA NISTE ZNALI

Jedina država na svetu pod zaštitom Uneska

atikan je po mnogo čemu jedna od najneobičnijih država sveta. Upravo zbog toga je i rado posećena. Oni koji dođu u Rim a na obiđu i Vatikan, kao da i nisu bili u “Večnom gradu” Njen službeni naziv je Stato della Citta del Vaticano. Osnovana je 1929. godine Lateranskim ugovorom kao naslednica nekada velike i moćne papske države koja je postojala od 756. do 1870. godine. Po uređenju je izborna monarhija. Sedište je pape, poglavara Katoličke crkve, biskupa Rima i izbornog monarha Vatikana. Papu na doživotnu funkciju bira Kolegijum kardinala. On je apsolutni monarh, jedini u Evropi, i ima potpunu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast u Vatikanu. Ime Vatikan potiče od latinskog izraza Mons 20

Svet na dlanu

jun 2015.

Vaticanus, koji označava Vatikanski brežuljak. Upravo na tom brežuljku, u zapadnom delu centra Rima a nekoliko stotina metara od obale reke Tibar, smestio se sadašnji Vatikan na površini od 44 hektara. Dakle, Vatikan je najmanja država na svetu. Granice prema Italiji slede gradske zidine koje su izgrađene da bi sačuvale papu. Ukupno postoji šest ulaza, ali građani Rima i posetioci iz celog sveta mogu da koriste samo tri. Treba takođe znati i to da je Vatikan jedina država u svetu koja je u potpunosti pod zaštitom Uneska. Vatikan ima svoju telekomunikacionu mrežu, poštu, banku i radio stanicu i sve to finansira iz sredstava sopstvenog budžeta. Postoje ipak i stvari koje mora da uvozi. Konkretno, ono čime ne raspolaže ili ono što nema. Najviše novca troši

se na kupovinu drveta, vode, struje i plina. Zanimljivo je i to što Vatikan, iako je država, nema svoju vojsku. Vatikanu, zapravo, vojnu zaštitu pruža Italija. Ovde, što je takođe raritet, na postoje diplomatski pasoši a vatikanske pasoše pored pape, kardinala i 800 stanovnika još poseduju i pripadnici vojske Švajcarske… Evo još nekoliko zanimljivosti. Pismenost stanovništva u Vatikanu je 100%. A ako odlučite da kao turista obiđete baš sve, morate znati i sledeće: ukoliko želite da bar na minut vidite svaku sliku u čuvenom Vatikanskom muzeju bile bi vam potrebne četiri godine… I još nešto: brojni bankomati u Vatikanu, na kojima bez problema možete podići gotovinu imaju uputstvo na - latinskom jeziku!

jun 2015.

Svet na dlanu

ova t ri ti a atra cija

Ploveći hotel u Indijskom okeanu

e, nije reč o brodu ili plovećim hotelima najviše kategorije kako rado nazivamo atraktivne kruzere. Ovaj hotel uistinu je deo sna onih koji su priželjkivali da noć provedu usred okeana, u ovom slučaju Indijskog, okruženi lepotom plavetnila i svega drugog što daruje morsko prirodno okruženje. Reč je o hotelu koji pluta Indijskim okeanom i koji je zamišljen tako da gostima pruža maksimalan doživljaj podvodnog sveta, odnosno koralnog grebena na kojem se nalazi. I sve to u apsolutnom miru i tišini koji su garancija dobrog sna. Uz uslov da vam se spava u naletu hedonizma koji sve prati. Hotel je kreirao i osmislio tim švedskih stručnjaka iz firme „Oter Ina“. Dizajn hotela je urađen po ideji Mikaela Genberga, takođe Šveđanina. Ovo zdanje je pozicionirano negde na pola puta između Zanzibara i Tanzanije. Reč je o apartmanima koji su izgrađeni od drveta i imaju prozore na nivou mora, u ravni s morem i ispod površine mora. Sobe su dovoljno udaljene jedna od druge tako da se iz jedne ne vidi u drugu. Spuštaju se na četiri metra u dubinu mora, što znači da spavate okruženi morskim životinjama ali i u potpunom miru jer su tako izolovane da ne čujete ni jedan jedini zvuk. Ali zato sve vidite. Čak i morskog psa koji vas, ukoliko imate sreće, budi kružeći oko vaše sobe. Dvokrevetne ili jednokrevetne, jer su i jedna i druga u ponudi. Za prvu morate da izdvojite 750 evra po osobi a za drugu, naravno za jednu noć, čitavih 900 evra. Ko voli, neka izvoli!

Svet na dlanu

jun 2015.

Svaki stanovnik mora biti niži od 129 centimetara S asvim je moguće da vam se grad u kome živite, iz ovog ili onog razloga, ne dopada. Rado biste se preselili, ali gde? Nudimo vam priču o najneobičnijim gradovima na svetu. Naravno, ne morate tamo da se selite, mada dok o svemu razmišljate nije naodmet da znate da postoje i ovakvi gradovi. Dakle... Brazilski grad Kandido Godo ima samo 6.641 stanovnika. Ono što je zanimljivo jeste podatak da u gradu živi čak 700 blizanaca. I stopa rađanja blizanaca u ovom gradu je 1.000 puta veća od globalnog proseka. Stanovnici ovog brazilskog grada tvrde da se ništa ne događa slučajno i svoju sudbinu objašnjavaju pričom da je nacistički lekar Jozef Mengele, šezdesetih godina prošlog veka, ženama davao “lekove” koji su uzrokovali rađanje ovolikog broja blizanaca... Džibsonton je na Floridi. Ima malo više od 14.000 stanovnika, ali kakvih. Reč je o penzionisanim artistima, ljudima koji su ceo svoj radni vek proveli radeći u cirkusima. A tamo gde su ljudi iz cirkusa tu je i menažerija, takođe penzionisana, pa u dvorištima njihovih kuća slobodno šetaju slonovi i majmuni… Prvi stanovnici ovog neobičnog grada bili su cirkuske zvezde Al Div i njegova supruga Dženi. On je bio visok 2,4 metra a ona 76 centimetara... U američkoj državi Pensilvaniji postoji grad po imenu Sentralija. Zapravo, postojao je jer je to danas naseobina sa samo 10 stanovnika. Svi ostali su posle vatre koja se 1962. zapalila u napuštenom rudniku, i koja će prema predviđanjima stručnjaka tinjati još punih 200 godina, napustili grad zbog curenje sumpora koji oslobađa neprijatan miris. U Brazilu postoji grad u kojem većinu stanovništa čine žene. Žene su još 1891. godine i osnovale ovaj grad s imenom Kordeiro. U stvari, osnovala ga je jedna žena koja je iz svog doma proterana zbog preljube. Danas grad broji 600

stanovnika a nekoliko muževa i sinova starijih od 18 godina, zbog pravila koja važe u ovom gradu, prisiljeno je da svakodnevno na posao odlazi u grad koji je od Kordeira udaljen čitavih 100 kilometara. Monovi, u američkoj državi Nebraski, među neobične gradove sveta stigao je zahvaljujući činjenici da ima samo jednog stanovnika. Tačnije stanovnicu. Kada je 2004. umro Rudi Ajler, njegova suruga Elza ostala je sama. Međutim, nije sedela skrštenih ruku. Raspisala je izbore i posle izbora sebe proglasila - gradonačelnikom. Koristeći stečena prava, dodelila je, takođe sama sebi, i dozvolu za točenje alkohola... Egipatski grad Monsajt Naser ima nešto više od 260.000 stanovnika i poznat je kao “grad smeća”. U njemu zapravo žive ljudi koji se bave skupljanjem smeća u Kairu a koje se deponuje u njihovom gradu. Zvuči gotovo neverovatno da stanovnici ovog grada čak 90% otpada recikliraju, što je verovali ili ne četiri puta više nego što ijedna kompanija za recikliranje na svetu može da ostvari. Da li možete da zamislite grad u kome svi stanovnici nose plinske maske. Takav grad postoji u Japanu. Ima skoro 3.000 stanovnika i zove se Mijakejima. Reč je o istoimenom ostrvu na kome se često oglašavaju sirene, jer aktivni vulkan konstantno izbacuje otrovne gasove. Između 2000. i 2005. godine grad i ostrvo, zbog stalnih erupcija, napustili su brojni stanovnici, uz napomenu da je i danas trećina ostrva i dalje nedostupna i za život neupotrebljiva. Postoji i grad u kome stanovnici danju žive u pećinama, odnosno podzemnim hodnicima rudnika opala. Reč je o australijskom gradu Kuber Pedi sa 1.600 stanovnika, koji su zbog visokih temperatura prinuđeni da dan provode u rudnicima. Na površinu izlaze tokom noći kada je hladnije. Vreme često provode igrajući golf palicama i

eo i ni gradovi veta

lopticama koje svetle u mraku. Kineski grad Kunming ima tri miliona stanovnika. Za Kinu ništa neobično ali samo na prvi pogled. Da biste postali stanovnik ovog grada uslov je da morate biti niži od 1,29 metara. Grad su, inače, i osnovali ljudi patuljastog rasta da bi ga od 2009. godine pretvorili u atraktivnu turističku destinaciju i od tada se oblače kao likovi iz svima dobro znanih bajki. Svojevrsna atrakcija je i američki grad Vilidž u saveznoj državi Florida. Deo njegove svakodnevice su neobična pravila koja zapravo imaju snagu zakona za 50.000 tamošnjih stanovnika. Jedna od normi je da je mlađima od 19 godina zabranjen život u gradu. Zatim, da svaki dom mora imati bar jednu osobu stariju od 55 godina... Odnos muškaraca i žena u ovom gradu je 1: 10 i ono što ga čini apsolutno neprivlačnim za stanovanje jesu česte pojave polnih zaraznih bolesti, što je na neki način i razumljivo jer je ovo grad sa najrazvijenijim crnim tržištem vijagre... jun 2015.

Svet na dlanu

Strast zvana cigara

Tompus sa oznojene butine kubanske device?!

socijacija na Kubu, bar za mene kao strastvenog pušača, jeste i cigara. Čudesni tompus. Legenda kaže da se pravi na oznojenoj butini kubanske device. Da li je baš tako? Vredi proveriti, pogotovo ako vas od čudesne Kube deli još samo par sati leta. U tom iščekivanju da stjuardesa konačno saopšti kako „za nekoliko minuta slećemo u Havanu“ prisetio sam se i likova onih čiji je život bez topusa bio nezamisliv. Konkretno, Čerčila koji je u svemu neumereno uživao. Ili Tita koji je držeći „Kastrov poklon“ palcem s jedne strane i kažiprstom, srednjim prstom a ponekad i domalim prstom s druge strane cigare, samo potvrđivao teoriju da uživanje u cigarama podrazumeva i veliku dozu hedonizma. Možda me ove misli ne bi ni morile da je u avionu bilo dozvoljeno pušenje. Ali kako nije, onda mi je na pamet pao i čudesni Mark Tven i njegova još opskurnija rečenica: „Ako nije dozvoljeno konzumirati cigarete u raju, tamo ne želim da idem“. 24

Svet na dlanu

jun 2015.

Preslišavao sam se i na šta su mi rekli da obratim pažnju prilikom kupovine cigara na Kubi. Prvo, naglasili su, proveri pečate na dnu kutije. Originalna kutija ima deklaraciju Republike Kube i tri pečata. Prvi pečat je pečat Kompanije Habanos SA. Na kutijama starijim od 1994. umesto Habanosa stoji Cubatabaco. Drugi pečat: Hecho en Cuba, znači „izrađeno na Kubi“. I treći: Totalmente a mano. Ovaj pečat potvrđuje da su cigare ručno rađene. I onda prvi šok. Rekli su nam da Kuba danas ima 40 fabrika duvana, ali da se samo u šest cigare prave ručno. Na butini kubanske device?! Avaj. Fabrika „Partagas“, koju smo posetili i u kojoj je zabranjeno fotografisanje, ima 700 zaposlenih. Od toga 65 odsto su žene koje i zaista savijaju cigaru na butini. Ali garantujem iskustvom 50-godišnjaka, nisu device. Ipak, tajnu kubanskih cigara sam otkrio... Naravno, delimično. Pričali su mi da ona, tajna, leži u toplom tlu Pinar del Rija, glavnom uzgajalištu duvana na Kubi. Zatim, da se duvan uzgaja na crvenkastoj zemlji regiona Vuelta Abajo i da klima igra ve-

liku ulogu u celoj priči. Odnosno da sklad između klime i zemljišta čini Kubu najpogodnijom zemljom za uzgajanje duvana svetski poznate klase. I još su nam ispričali i da je seme kubanskog duvana posejano u Dominikanskoj Republici, Nikaragvi i Meksiku dalo začuđujući rezultat: žetva je bila totalno drugačija. Na licu mesta uverio sam se i šta znači ručno rađena cigara. Da bi bila ona prava spoljni omotač, unutrašnji omotač i centralni deo moraju biti uklopljeni po ukusu, starosti i aromi. U delu fabrike koji se naziva „galero“ radi više od 300 profesionalaca koji dnevno, za osam sati, naprave po 120 cigara. Ljudi koji uvijaju tompuse zovu se „torcederosi“ i rade u velikoj sobi sedeći u klupama nalik na školske. Pred njima su sortirani listovi duvana. Oni koji čine centralni deo slažu se lepezasto po dužini. Tako se u cigari stvara niz malih prolaza kroz koje mogu da struje vazduh i dim. Uloga unutrašnjeg omotača je da održava čvrstinu cigara a ima i bitan uticaj na aromu i

Sanduci humidori Č

N O

, N

, ,

Odlaskom na daleke Antile i lično sam se uverio da niko bolje ne razume uzgajanje, preradu i pripremanje cigara od Kubanaca. Za sve je krivo toplo tlo Pinar del Rija

Pribor i pravila P

, O P

način na koji cigara gori. Spoljni omotač ima najdelikatniju ulogu. To su svilenkasti listovi koji uz poseban buke mnogo znače i za lepotu cigare. Posle žetve i sušenja listovi za spoljni omotač idu na fermentaciju a onda moraju i da odleže najmanje dve godine pre nego što se upotrebe... Posle komplikovane izrade, cigare prolaze kroz rigoroznu kontrolu i sortiraju se po boji. Zatim se na njih stavljaju prestenovi (etikete koje se lepe smesom vode i brašna) i pakuju se u tradicionalne kutije od kedrovine. Kurs motanja cigara traje devet meseci. Uz platu, svaki motač ima pravo i na tri tompusa dnevno. Takođe i na besplatu muziku. Naravno, kubansku. U „Partagasu“ non-stop, za vreme rada, svira muzika. Zarad bolje produktivnosti, radnicima se svakodnevno čitaju i vesti iz dnevnog lista „Granma“, ali i ljubavne novele. Zašto baš ljubavne, nismo dobili odgovor. Zato smo saznali da su najbolje kubanske cigare „Cohiba“, „Montecristo“, „Bolivar“... I ne samo kubanske. Zoran Šećerov jun 2015.

Svet na dlanu

Bintan je sve više prestižni indonežanski turistički centar

Raj

s mirisom egzotike

Svet na dlanu

jun 2015.

esar je vrh starog i davno ugašenog vulkana. Najviša je kota indonežanskog ostrva Bintan. Izazov je i atrakcija za sve brojniju turističku klijentelu koja poslednjih godina hrli na najveće od 3.200 ostrva arhipelaga Riau. Ukras Bintana su i egzotične plaže. Ubedljivo najlepša je ona s imenom Trikora. Od marta do novembra sve su idealne za kupanje a od novembra do marta, dakle u mesecima kada ih osim mora zapljuskuju i monsunske kiše, jednako su atraktivne i gotovo idealne za ljubitelje ronjenja i surfinga. Osim hotela s dovoljno bogatom ponudom da se zadovolji potreba i najprobirljivijih turista, domaćini su se potrudili da prelepu prirodu ukrase i resursima koji donose novac. U marinama Bintana su vezovi za najskuplje jahte i jedrilice. Ipak, „rudnik novca“ su fantastičani spacentri i idealan golf teren. Uostalom, dobro je znano da onaj ko igra golf ima i... Sve ovo samo kazuje da ostrvo više nije ono što je nekad bilo. U trgovačkom smislu bilo je centar ovog velikog

indonežanskog arhipelaga. Sve dok nije izgubilo bitku sa Singapurom... Bintan je bio i centar prostitucije u ovom delu sveta, ali je država odlučnim merama ovoj vrsti trgovine stala na put.... Bintan, uz sve, ima i mali aerodrom mada većina turista u ovaj raj pristiže feribotom. Glavni grad ostrva, Tanjung, udaljen je od Singapura samo 40 kilometara. Pored toga što je i dalje velika trgovačka luka, Tanjung je i centar kulture, posebno islamske. Dnevno čak sedam redovnih feribot linija, vožnjom koja traje nešto manje od sat vremena, povezuje ova dva grada. Tanjung, mudro osmišljen, čine moderni deo i staro gradsko jezgro. Domaćini vas rado upućuju da obiđete Masjid Sultan džamiju i jednako zanimljiv budistički hram. Predložiće vam i fotografisanje ispred monumentalnog spomenika, visokog 28 metara, nacionalnog heroja Radža Hadži Fisibilaha. On je 1784. poginuo u borbi protiv Holanđana, koji su na ovom ostrvu nasledili Britance. Prvi zavojevači Bintana bili su zapravo Portugalci. Indonezija

je kao država tek 1819. godine počela da ulaže novac u razvoj ovog ostrva, u svetu znanog i po fantastičnim proizvodima od drveta sa veoma popularnim cenama. U Tanjungu, ali i ostalim naseljima ostrva Bintan, možete da kupite i nadaleko čuveni indonežanski batik, kao i proizvode od sedefa... I kuhinja je nešto zarad čega vredi posetiti ovaj raj u Južnokineskom moru. Specijaliteti od morske ribe su izazov i za najveće gurmane. Zbog ovog gastronomskog užitka mnogi bogati Singapurci često dolaze na Bintan. Isplati se jer su cene iz kategorije izuzetno jeftinih... I pored toga što je ovo muslimanska zemlja i što stanovnici Bintana ne piju alkohol, gostima je dostupan. Ne samo u hotelima već i u brojnim prodavnicama. I još nešto što treba znati. Indonežanski rupiji i singapurski dolar su ravnopravno sredstvo plaćanja... Ako vas sve lepote Bintana umore, predlažemo vam i izlet brodom do malih uglavnom nenaseljenih ostrva arhipelaga Rijan.

Ugašeni vulkan i prelepe plaže ukras su najvećeg indonežanskog ostrva u arhipelagu Riau. Od Singapura je udaljeno samo 40 kilometara ili manje od sat vožnje modernim feribotima

jun 2015.

Svet na dlanu

Put na Bali

Svet vođen duhovima

zaludan je svaki pokušaj da upotrebim jednu jedinu reč kojom bih prijateljima i budućim putnicima opisala Bali. Kao deo malih sundskih ostrva, Bali je vulkanskog porekla, a okružuju ga interesantna ostrva Lombok, Sumbava, Flores, Timor i Sumba. Zajedno sa njima, ostrvo Bali leži na staroj trgovačkoj ruti između Evrope, Bliskog istoka, Indije i Kine. Samim tim, bilo je i svedok neverovatno zanimljive istorije. Legende i priče iz davne prošlosti Balija veoma su interesantne, naročito one koje nas vraćaju u 14. vek, u period kraljevstva Madzafita, ujedno i najmoćnijeg kraljevstva Jugoistočne Azije tog doba. Madzafiti su oblikovali kulturu koja je na Baliju opstala do današnjeg dana, uključujući arhitekturu, ples, glumu, beleške pisane kavi pismom, slike i reljefe. Međutim, uprkos istoriji koja kao da pritiska 28

Svet na dlanu

jun 2015.

sa svih strana, svaki posetilac biva očaran kontrastima koji dominiraju ostrvom, jedinstvenošću pejzaža, smirenošću i gracioznošću uvek nasmejanih Balinežana, selima što se poput kutijica nižu duž puta, hramovima koji se poput divova zaštitnika uzdižu iz tropske vegetacije ne bi li domaćine i ceo svet podsećali na večitu borbu dobra i zla i kosmičku energiju. I konačno religijom, koja je sve već pomenuto uobličila, koja je utkana u svaki segment života na ostrvu i koja nas svojom harmoničnošću osvaja i tera da joj se povinujemo, barem na kratko. Zanimljivo je da Bali, iako pripada Indoneziji, zemlji sa najviše muslimana na svetu, čuva i neguje hinduizam. Balinežanski hinduizam nema samo elemente šivaitskog kulta, već su se u verovanje umešali animizam, natprirodne sile i neki elementi budizma. Prastari poljoprivredni i planinski kultovi reflektuju se kroz brojne hramove i seosku arhitekturu, kao i kroz same ruralne rituale.

Kao što je religija esencijalni deo života meštana, tako su i pirinčana polja esencijalni deo balinežanskog pejzaža. Terasasta pirinčana polja su karakteristična za sva ostrva arhipelaga, ali su na Baliju najbrojnija Tradicionalna verovanja, obredi i festivali vode Balinežane od rođenja pa do smrti. Religiozni običaji određuju arhitekturu hrama, plan grada, strukturu kuće i podelu odgovornosti među ukućanima. Balinežani koriste izraz „sekala-niskala”, vidljivo-nevidljivo, odnosno ideju da je čitav fizički svet vođen duhovima. Bogovi i demoni, poštuju se i slave svuda, sa ponudama od cveća i hrane koje posetilac zapazi na svakom koraku. Velike stene, drveće i drugi delovi prirode moćnog izgleda smatraju se takođe za mesto počivanja

nevidljivih bića. Kako bi se duhovi zadržali blizu, svetilišta se prave na samom tom mestu, nekada u izdubljenom stablu drveta ili u samoj steni. Na Baliju, ostrvu pirinčanih polja, najviše se poštuje hindu boginja prosperiteta Devi Šri, kao zaštitnica useva. Slavi se na poljima, a mesto poštovanja i ostavljanja ponuda obično je neki skriveni kutak obradive površine gde se nalazi i mali hram napravljen od bambusa. Balinežanska pura, javni hram, jeste sveto mesto gde vernici prizivaju hindu božanstva. Ovi hramovi imaju specifičan koncept gradnje koji se zasniva na glavnoj stazi sa čije se leve i desne strane nižu građevine od kojih svaka ima svoju namenu i važnost. Bitno je da se ne odstupa od principa gradnje more – planina, što znači da je ulaz u hram uvek okrenut ka moru, a najsvetije mistično mesto hrama, ka unutrašnjosti ostrva, odnosno ka svetim planinama. Na Baliju ima nekoliko desetina hiljada hramova. Kažu i oko 200 hiljada, uključujući male seoske, odnosno kućne hramove. Rasuti su po čitavom ostrvu, ali su oni najveći i najvažniji uglavnom u središnjem delu Balija. Na zidovima hramova prisutna je izuzetno bogata dekoracija sa scenama mahom iz „Ramajane“, velikog indijskog epa. Kao što je religija esencijalni deo života meštana, tako su i pirinčana polja esencijalni deo balinežanskog pejzaža. Terasasta pirinčana polja su karakteristična za sva ostrva arhipelaga, ali su

“Kada je ostrvo Bali bilo spremno za naselja, ,B G , kutovao je sa svojim drugim ja o potrebi za D U , U , T

, , ,B

na Baliju najbrojnija. Pored pirinča, mogu se videti i plantaže kafe, vanile, duvana i citrusa. Čuvajući i nudeći turistima ono što vekovima ostaje nepromenjeno, specifične, nama strane i mistične tradicije i rituale, Bali danas promoviše i moderan turizam, kombinujući hotelske komplekse koji zadovoljavaju i najistančaniji ukus putnika, prelepe plaže Indijskog okeana, gastronomiju par ekselans, spa centre svetskog glasa, neobičnu muziku udaraljki i folklor, rukotvorine naivnih slikara i drvodelja. Ostrvo je godinama vodeća destinacija za

venčanja iz snova, ali isto tako savršeni svet omiljen među brojnim slavnim ličnostima. Čarobna atmosfera i šarm ostrva doprineli su da uprkos razornom cunamiju 2004. godine, Bali 2008. godine poseti više od dva i po miliona gostiju. Visoka turistička sezona na Baliju je period od decembra do februara, mada su turističke posete kontinuirane, tokom čitave godine. I dok je Denpasar glavni administrativni centar Balija, Kuta predstavlja prestonicu turizma, mesto popularno po restoranima nacionalne i internacionalne kuhinje, prodavnicama suvenira, ali i šoping centrima sa robom najpoznatijih svetskih brendova. Kuta je idealno mesto za noćni provod za svačiji ukus, a obližnja plaža Džimbaran pruža nezaboravni zalazak sunca uz vrhunske riblje specijalitete. Svi koji su ga posetili slažu se da je ostrvo magično. Neki tu magiju vide u prirodi koja se igrala na najlepši mogući način. Neki opet smatraju da kultura i običaji prednjače. Bez obzira na sve, pored kofera punih interesantnih sitnica, osećaj zadovoljstva i sreće je nešto što sa Balija ponese svaki turista. Činjenica da smo makar na kratko bili deo jednog tako dalekog, savršeno skladnog sveta motiv je da se putovanja nastave i da se koferi uvek drže na vidnom mestu, a želja da se Bali vidi makar još jedanput u životu ostaje neizbežna. Piše: Bojana Frtunić

jun 2015.

Svet na dlanu

Šri Lanka - biser Indijskog okeana

Zemlja izobilja i drevnih mitova N

egde iza horizonta, tamo gde vode Indijskog okeana zapljuskuju kopno južne Azije, leži čudesna zemlja Šri Lanka. Većini je poznatija po svom kolonijalnom imenu Cejlon. Kao suza odvojena od Indije, ova ostrvska država privlači mnoge putnike, avanturiste i ljude željne putovanja kroz vreme i mitove dalekih svetova. Njeno ime možete pronaći u drevnim hronikama, starim epovima o stvaranju sveta, pesmama i muzici, ali takođe i u šoljici čaja na vašem stolu, 30

Svet na dlanu

jun 2015.

onog koji s pravom nosi epitet jednog od najboljih na svetu. Možda pomalo zapostavljena i zaboravljena, ova zemlja iznenadi svojom lepotom svakog putnika koji prođe njenim putevima, džunglama, brojnim hramovima, pećinama, planinama i jezerima. Upravo to je i bio razlog zašto se grupa turista agencije KonTiki Travel i zaputila na svojevrsnu ekspediciju kroz priče, boje, zvukove i slike ove magične zemlje. Šri Lanka našeg vremena je zemlja sa nekih

dvadeset miliona stanovnika. Oni žive na ostrvu koje se tokom proteklih milenijuma, u geološkoj igri stvaranja sveta kakvog ga danas znamo, odvojilo od Indijskog potkontinenta i stvorilo takozvanu „suzu Indije”. Mnogim narodima bila je poznata pod raznim imenima, a ime Cejlon dali su joj Britanci. Današnji naziv Šri Lanka je dobila tek 1971. godine, ali samo ime seže daleko u prošlost, još u vreme velikog hindu epa „Ramajana“, gde se u tekstovima pominje kao Lanka, zemlja plodnosti i izobilja.

Šri Lanka našeg vremena je zemlja sa nekih dvadeset miliona stanovnika. Oni žive na ostrvu koje se tokom proteklih milenijuma, u geološkoj igri stvaranja sveta kakvog ga danas znamo, odvojilo od Indijskog potkontinenta i stvorilo takozvanu „suzu Indije”. Mnogim narodima bila je poznata pod raznim imenima, a ime Cejlon dali su joj Britanci. Današnji naziv Šri Lanka je dobila tek 1971. godine, ali samo ime seže daleko u prošlost, još u vreme velikog hindu epa „Ramajana“, gde se u tekstovima pominje kao Lanka, zemlja plodnosti i izobilja

RAMIN MOST

Utemeljenost ovih priča iz„Ramajane“ možemo lako pronaći ako pogledamo geografsku kartu cele oblasti. Ostaci takozvanog Raminog mosta mogu se jasno videti na snimcima načinjenim iz svemira. Sa zapadne strane ostrva, u Bengalskom zalivu, moreuz poznatiji kao prolaz Palk odvaja Šri Lanku od kopnenog dela Azije, tačnije od Indije. Širina mu je 50 kilometara i predstavlja najmanju razdaljinu do azijskog kontinenta. Negde

Hram na steni U mestu Dambula je hram podignut na steni S nalaze 153 statue Bude uklesane u stene i preko 2.100 kvadratnih metara zidnog B gioznim temama.

kod današnjeg ostrva Manar i mesta na kopnu Rameskaram, nekada je postojala kopnena veza koja je tokom vekova dobila ime Ramin most, po glavnom junaku starih indijskih epova. Hronike kažu da se do XV veka moglo pešice stići sa ostrva u Indiju. Veliki ciklon, 1480. godine, razorio je zemljouz i presekao ovaj prirodni most ostavivši ga da kao sećanje živi samo kroz priče. Sletevši u Kolombo, glavni grad Šri Lanke i početnu tačku našeg putovanja, dočekala nas je uobičajena vreva gradova u Aziji. Prvi susret, prvi utisak u dodiru sa ovim gradom uvek je mešavina zvukova, boja, kao i tropske vreline vazduha ispunjenog egzotičnim mirisima dalekog sveta. Pravo ime grada na jeziku sinhalezi, zvaničnom jeziku države, jeste Kola-amba-tota, što u prevodu znači „luka sa olistalim mango drvećem”, ali je tokom vekova prešlo u današnje ime Kolombo. jun 2015.

Svet na dlanu

KOLOMBO

Široke avenije sa zelenilom i parkovima u jakom su kontrastu sa mnogobrojnim bočnim ulicama punim užurbanih ljudi, trgovina i restorana u kojima jede lokalno stanovništvo i pijacama sa robom iz celog sveta. Nekada važna luka za trgovce iz celog sveta, Kolombo i danas predstavlja jedan od trgovačkih centara regiona. Neke od očuvanih kolonijalnih zgrada u svoj lepoti arhitekture, kao i nekoliko izuzetno modernih novijih zdanja, sagrađenih po uzoru na velike svetske gradove, svedoče o želji Kolomba da ostane u ekonomskim tokovima sveta. Nasuprot tome, mnogobrojni hramovi posvećeni Budi i hramovi hindu vere, koja uz budizam predstavlja drugu zvaničnu religiju ostrva, pružaju mir i harmoniju tako potrebnu u tempu današnjeg života. Krenuvši ka unutrašnjosti Šri Lanke, vođeni željom da obiđemo mnogobrojne hramove i lokacije koji govore o izuzetno bogatoj istoriji ostrva, vozili smo se neko vreme kroz plantaže i bujnu vegetaciju. U središnjem delu, na mnogobrojnim brdima i planinama, nekadašnji kraljevi gradili su svetilišta, podizali raskošne palate, pravili vrtove i tako uzdizali svoja kraljevstva, a priče o njima širile su se daleko izvan granica Šri Lanke.

DEVICE IZ SIGIRIJE

Jedna od najimpozantnijih priča na ovoj turi svakako je Sigirija, čudesno mesto o kome bi se mogle napisati knjige. Sigirija u osnovi predstavlja ogromnu magmatsku stenu visine 200

Svet na dlanu

jun 2015.

metara, smeštenu usred ravnice. Na njenom je vrhu jedna kontradiktorna ličnost, kralj Kasjapa, podigao u V veku raskošnu palatu sebi i svojim ženama. Hronike beleže da ih je imao oko 500, a mnoge od njih oslikane su na zidovima pećina u samoj steni i danas predstavljaju svetsku kulturnu baštinu vanredne lepote. Poznate su pod imenom „device iz Sigirije“ i ostalo ih je očuvano samo dvadesetak. Boravak u mestu Polonaruva, našoj sledećoj lokaciji, bio je povratak u doba jednog od namudrijih kraljeva Šri Lanke koji je vladao u XI veku. Kralj Parakramabahu bio je čovek ispred svog vremena i sagradio je veličanstveni grad na području današnje Polonaruve. Danas pod zaštitom organizacije Unesko, ovaj kompleks palata, hramova, kanala i vrtova zaista vas vraća u staro doba sjaja nekadašnjih kraljeva. Možda jedna od najprepoznatljivijih slika sa Šri Lanke, a svakako najčešći motiv, jesu nadaleko čuvene statue Bude u steni,

Sirotište slonova Na našem putu stigli smo do mesta Pinavela, poznatijem po tome što je tu smešteno sirotište slonova, jedinstveno u svetu. Os, sa konceptom zaštite slonova i specijalnog O nekadašnjih 36.000 slonova, koliko ih je do L , , ,

poznate pod imenom Gal Vihara. Centralna tačka naše posete ostrvu bilo je mesto Kendi i hram Budinog zuba, kao i prisustvovanje godišnjoj svetoj procesiji na ulicama ovog grada. Kendi je 250 godina bio prestonica kraljeva Šri Lanke, sve do osvajanja od strane Britanaca, 1815. godine. Danas je to važan grad u oblasti kulturnog i političkog života i veliki turistički centar na ostrvu. U Kendiju je smeštena i Dalada Maligava, hram Budinog zuba, u kome se čuva najveća relikvija na ostrvu, a i jedna od najvećih svetinja budističkog sveta uopšte. Originalni Budin zub, preostao nakon njegove kremacije, posle mnogih burnih događaja, prenet je u IV veku u Kendi, gde se i danas čuva. Jednom godišnje, iznosi se zlatna kutija u kojoj je smešten i pronosi se ulicama grada na leđima slona, u specijalnoj i veličanstvenoj procesiji. Sama procesija je zaista izuzetan doživljaj, a grupa putnika KonTiki Travela imala je jedinstvenu priliku da joj prisustvuje u večernjim časovima, kada svečanost dostiže svoj vrhunac. Iskustvo koje se pamti! Nakon svojevrsne ekspedicije po istoriji i kulturi ostrva, završili smo svoje putovanje odmorom na obali Indijskog okeana u poznatom letovalištu Kalutara. Bila je to jedinstvena prilika da saberemo mnogobrojne utiske, pričamo o proživljenom i evociramo događaje i magičnu privlačnost ove zemlje. Napuštajući je, poneli smo sa sobom lepotu novih saznanja, priča i legendi. Poneli smo deo Šri Lanke, ovog bisera Indijskog okeana. Srđan Injac, vodič

Neograničen saobraćaj se odnosi na odlazne pozive i sms ka mrežama Telekom Srbija grupe, internet u okviru mreže m:tel Crna Gora i sve dolazne pozive. Detaljnije o ponudi na www.mts.rs

Koristi još povoljnije minute, poruke i Internet uz nove Evropa roming pakete. A uz m:tel Crna Gora roming pakete razgovaraj, šalji poruke i surfuj Internetom bez ograničenja. Aktiviraj svoj paket putem mts vodiča na *100# ili *797# i spremi se za nezaboravno leto.

Danas je čitav svet tvoj svet. www.mts.rs

0800 100 100

jun 2015.

Svet na dlanu

a i

tovanja o

noj Americi

osle naglog i dugog uzletanja, avion je ponovo u horizontali. Dubokim glasom pilot nas obaveštava da letimo na visini od 14.000 metara. Gledam kroz okrugli avionski prozor: okolo i iznad mene, beskrajno plavetnilo. Tajna i nedokučiva VASIONA. Pogled nadole zaustavlja se na ogromnom masivu Anda sa tamnoljubičastim, skoro pretećim vrhovima koji probijaju oblake. U jednom trenutku u meni se stvara osećaj da svi zajedno predstavljamo jedva vidljivu, beznačajnu, skoro ništavnu tačkicu u tom magličastom beskraju iznad i tamnoj gromadi ispod. Stižemo u Peru iz Kolumbije posle nekoliko sati leta. U Limi ćemo boraviti samo jedan dan, pošto prvo idemo za Kusko i Ande. Tek u povratku predviđena su tri dana za razgledanje prestonice Perua. Hotel u Limi je na samoj obali Pacifika u rezidencijalnoj četvrti Miraflores. Čim smo se smestili, upozorili su nas: “Ako šetate od hotela do obale, postoji petnaest procenata mogućnosti da budete opljačkani; ako šetate samo pedeset metara dalje, postoji petnaest odsto da ne budete opljačkani!” Pošto smo se oglušili o savet i detaljno razgledali i jedan i drugi kraj, sudeći po iskustvima ostalih iz grupe, mi smo pravim čudom ostali intakta. Krećemo na jedan od lokalnih aerodroma odakle letimo za Kusko. Pogled na aerodromsku zgra34

Svet na dlanu

jun 2015.

er ili tamo gde lete

Doživljaj iz grada na dnu jezera

du deluje deprimirajuće: najobičnija niska kuća sa četiri velika otvora bez vrata, kroz koja prolazimo bez ikakve provere. Izlazimo na pistu pa prema čudesno malim avionima, oguljene plavobele boje, sa naslonjenim niskim stepenicama uz koje se upravo penju žene seljanke u neobičnim nošnjama. Kosa, obično skupljena na potiljku, pokrivena je šeširom koji malo zaklanja lice širokih rumenih jagodica, sitnih crnih očiju, tamnocrvenih usana iza kojih proviruju jaki, često nepravilno raspoređeni zubi. Obučene su u kratke i naborane suknje do kolena, tako da im noge izgledaju nesrazmerno tanke prema širokom telu. Pošto se vraćaju sa pijace, nose sa sobom velike pletene korpe sa neprodatom robom. Jedna od njih je puna petlića crvenih krestica, čije je kukurikanje odzvanjalo po avionu. Bezbroj dečjih glava sa tršavom kosicom vire iz nosiljki od krpara obešenih na leđima majki dok ulaze u skoro

već pun avion. Pored korpi, nađe se tu i poneka vreća krompira koja zakrči ionako uski prolaz. Letimo iznad sive mase mora. Avion igračka skreće naglo levo, put brda sa uskim, igličastim i nedokučivim vrhovima koji probijaju oblake. Više ništa ne primećujem, ni ciku, ni zagušIjiv vazduh, ni muku u stomaku, ni opšti metež: pa čak ni golovratu kokicu koja čuči na sedištu ispred mene. Pomno gledam, naprežući se da nešto vidim, kroz zaprljano staklo avionskog prozora koje samo potvrđuje podatak da je zadnja kiša u Limi pala pre osamnaest godina. Ipak, vidim zelene obrise Anda i moj davno sanjani san postaje stvarnost. Smenjujući se jedan s drugim, vrhovi se stapaju stvarajući impozantne gromade gusto obrasle zelenilom. Avion se penje sve više i sada se vrhovi sužavaju. Postaju špicastiji, uži i bez zelenila. Krilo prolazi uz sami vrh. Beo je, gladak i sjajan kao džinovska igla. Vidim na

Imam osećaj da je Kusko na kraju sveta. Čini mi se da u Kusku mogu dodirnuti nebo, dohvatiti oblak, duboko udisati sveži mirisni vetar sa Anda. U Kusku jedino ne mogu da gledam u sunce, isuviše je blizu, isuviše veliko. U ovoj zemlji sunce je BOG a Bog se ne može videti ni dodirnuti

njemu svaku boru, pukotinu i ispupčenje. Tek mi je sada jasno zašto se vozim avionom igračkom. Da je samo malo širi, ni slučajno ne bi mogao da prođe između glečerskih vrata. Počinjemo da se spuštamo, blago rečeno sunovraćujemo, prema braon-zeleno-žutim poljima koja proviruju između providnih oblaka. Kada se ustremismo prema pisti, sve sa dna aviona poče da se diže nagore uz vrisku, kokodakanje i

sveopšti metež u kome je najvažnije bilo hvatanje korpi u vazduhu. PISTU NISAM uspela da vidim, ali smo je i te kako osetili. Obuhvatajući glave rukama, odskačemo od sedišta kao da idemo po najdžombastijem makadamskom putu. Opšta gužva na izlasku. Neki nemaju vremena da sačekaju stepenice, već iskaču vešto se dočekujući na noge. Izađosmo na prijatan ranoprolećni vazduh. Osvrnuh se oko sebe: svuda okrugla brda, ispod njih

kuće sa crvenkastim krovovima. Najveća, ispred koje se nalazi ogromna bara, za koju treba veština da se pređe i ostane suv, aerodromska je zgrada. Tu nas čeka autobus. Slično avionu, autobus je mali, kratak sa zaobljenom haubom i velikim farovima. Krenusmo širokim putem uz oblake prašine, koja će biti naš stalni saputnik do kraja putovanja. “Dobro došli u Kusko!”, kaže devojka koja nam se predstavlja kao lokalni vodič. Vrlo je slična svojim sunarodnicima Kečua lndijancima, koji čine najveći procenat stanovništva Kuska i okoline. Rumenih obraza, što je karakteristično za narode koji žive na velikim nadmorskim visinama, uz širok osmeh, s Ijubavlju priča o svom gradu, prvoj prestonici Perua, koju je Pizaro, španski osvajač napustio zbog klime. Nije mu odgovarala pa se preselio na more, u Limu, koja je od tada glavni grad Perua. Ono što vidim kroz prozor daje mi osećaj da je vreme stalo od kako su Španci otišli. Sav u braon tonovima od prašine, jer je upravo sušni period. Kuće su niske, pravljene od ćerpiča, tek poneka je okrečena. Grad se nalazi na dnu nekadašnjeg jezera i ima oko dvesta hiljada stanovnika. Sem centralnog trga i dve-tri ulice koje su asfaltirane, sve ostale su uske, utabane i idu gore-dole. Stare kuće, možda one iste iz doba Pizara, nadnose se jedna nad drugu. Gonjen zlatnom groznicom, Pizaro je stigao u ovaj grad sa malom trupom vojnika na konjima koje su domoroci videli prvi put u svom životu. Inke, narod koji je tu živeo, dočekao ga je dobronamerno. Svestan nadmoćnosti Inka, Španac je pozvao njihovog kralja na dogovor. Čim je došao, Pizaro ga je zarobio. Videći nezajažljivost Španaca, kralj Inka mu je ponudio punu sobu zlata za sopstvenu slobodu. Pizaro pristade, ali kad je soba bila napunjena do vrha, ubio je kralja i nekoliko stotina njegovih vojnika. Nastade neopisivo krvoproliće. Kao pobednici tako ostadoše Španci, dok su se Inke povukle visoko u Ande, gde ih osvajači nikad nisu pronašli. Zadnje uporište nestalog naroda zove se MAČU PIKČU. Posetićemo ga posle dva dana provedena u Kusku. Smešteni smo u jedan od dva hotela tipično španske arhitekture, sa okruglim dvorištem i fontanom sa nekoliko nivoa odakle se sliva voda. U jednom od salona smo i pijemo čaj od KOKE. Mnogi iz naše grupe zapanjeni odbijaju čaj-drogu i glasno se čude nama koji pijemo. Sa površine mora, za dva sata smo stigli na tri hiljade osam stotina metara nadmorske visine, što predstavlja stres za organizam pa zato svi imamo iste tegobe: teško disanje, umor, lupanje srca... Ali sve to kao čarobnim štapićem nestade posle dve šolje bledožute tečnosti. U pitanju su samo tri listića, ubeđuju domaćini “neverne Tome”, koji uporno vrte glavom teturajući se do svojih soba gde se strmoglavljuju u krevete. Mi, čili i odmorni, sami krećemo u razgledanje grada. Imam osećaj da je Kusko na kraju sveta. Dok duboko udišem sveži mirisni vetar sa Anda, čini mi se da mogu dodirnuti nebo i dohvatiti oblak. Ovde jedino ne mogu da gledam u sunce, isuviše je blizu, isuviše je veliko... U ovoj zemlji sunce je BOG a Bog se ne može videti ni dodirnuti. jun 2015.

Svet na dlanu

Kusko leži na 3.750 metara nadmorske visine. Autobusom se penjemo na tvrđavu iznad grada koja je na 4.000 metara nadmorske visine. Put je strm i prašnjav. Iznenađena gledam guste redove iz zemlje izniklih agava kaktusa ispred niskih kuća od zemlje! Saznajemo da je ovde u visinama Anda pravi kuriozitet ako u nekoliko godina ponekad padne sneg. Temperatura u Kusku nikada nije ispod nule! Postoje dve sezone: kišna i sušna i obe pogoduju uzgajanju poljoprivrednih kultura. Na proplancima sa sočnom i niskom travom primećujem neobične životinje. Lama i alpaka životinje koje ovim narodima znače isto što i nama ovce i krave. Možda zbog izgleda, lamu još zovu južnoamerička kamila. Glava joj je slična našoj kozi sa velikim mekim ušima i pitomim pogledom na dugačkom vratu i prividno velikom telu zbog bogatog gustog krzna. Povremeno ga šišaju i onda bude upola manja. Alpaka, slična lami, samo je manja i srazmernija. Sa grančicom u ruci prilazim jednoj od najvećih lama. Gleda me odozgo i počinje da gricka ponuđenu grančicu. Dok sam je milovala, liznu mi obraz kao znak zahvalnosti. Lamina dlaka je najcenjenija u svetu i od nje se prave ćebad, tkaju štofovi i odevni predmeti. Ljudi ovoga podneblja upotrebljavaju je za skladištenje poljoprivrednih proizvoda jer je otporna na vlagu i hladnoću pa tako i oni ostaju dugo sveži. Takođe, od lame koriste mleko i meso koje najčešće suše usoljeno. Konačno dolazimo na cilj našeg puta, zelenu zaravan sa visokim kamenim zidovima koji predstavljaju temelje tvrđave SASKVAČAMAN. Izlazeći iz autobusa, zakoračujemo prema jednoj od mnogih tajni koje nas čekaju na ovom putu. Postoje dve pretpostavke u vezi njenog nastanka: jedna je da je to utvrđenje koje je služilo kao zaštita Kuska od neprijatelja, druga da je Saskvačaman hram sunca, pošto se nalazi na tako visokom mestu. Jedinstven je u svetu po načinu građenja: kameni blokovi, glatkih i blago zaobljenih uglova od kojih su neki visoki devet metara, široki oko pet, a teški do pet stotina tona. slagani su i uklapani jedan na drugi bez ikakvog vezivnog materijala između, jer graditelji nisu znali za malter. Koristeći srebro koje su imali u izobilju, glačali su ivice i uglove da bi bili ravni tako da u međuprostor ne može da stane ni vrh tanke igle, u šta smo se lično uverili. Narod koji je podigao ovu tvrđavu nestao je, dok zidovi i dalje stoje kao stožeri prkoseći vremenu i čuvajući tajnu. Stojeći ispred ogromnog i visokog temelja, osećam se sićušna. Razmišljam: odakle su i kako doneti ovi blokovi kada Inke nisu znale za točak? Kakve su bile prostorije tvrđave od koje su ostali samo niski zidovi? Pretpostavlja se da je kamenje tih zidova bilo manje i da su ih stanovnici Kuska uzimali i odnosili u grad kako bi pravili kuće i crkve. Svake godine u junu na tvrđavi Saskvačaman se održava tradicionalni praznik Inka. INTI RAIMI ili SVEČANOST SUNCU. Praznično odeveno u najlepšu odeću živopisnih boja, stanovništvo se zahvaljuje Bogu za završetak uspešne žetve i pune ambare. Pre početka svetkovine poste, a noć uoči samog praznika svi se okupljaju u podnožju zidina 36

Svet na dlanu

jun 2015.

čekajući prve sunčeve zrake. Dočekuju ih srećnim uzvicima, pesmom. muzikom i životinjskim žrtvama. Veselje se nastavlja uz jelo i piće od fermentisanog kukuruza. Dočekuje nas sveže i mirisno jutro sa najplavljim nebom na svetu. Ulazimo u autobus koji će nas voziti na celodnevni izlet u jedno od svetskih čuda i zadnje uporište Inka - MAČU PIKČU. Stajemo na jednoj zaravni. Oko nas, tamni preteći vrhovi Anda. Pažljivo gledam niz liticu na čijem dnu kao uska žuta pantljika vijuga divlja plahovita reka Urubamba. Nekoliko tačkica oko nje predstavlja selo Pisak, poznato po pijaci na kojoj se jednom nedeljno skupljaju meštani okolnih sela. Kada smo počeli da se spuštamo sve oko nas se promeni. Suvu travu zamenilo je nisko žbunje i poneko listopadno drvo. Sa žestokim pištanjem u ušima, silazimo u selo Oljetampas, odakle nije daleko najviša železnica na svetu kojom ćemo produžiti prema našem cilju. Upadamo u prašinu četvrtastog seoskog trga: okružuje ga četiri-pet kuća sa tri strane i kaldrmisani prostor ispred svake. Na tom uzvišenom mestu sede žene sa korpama, deca i nekoliko šugavih kučića. Jedna od najviših kuća, poduprta je gredom u obliku slova “T” pošto se opasno nagnula

prema trgu. Na uglu, gde zavija kaldrmisana staza u brdo, nalazi se bakalnica sa gomilom otpadaka. Najviše Ijudi sede baš ispred te gomile. Neuredni, u iznošenoj odeći i bosonogi, skučeni su u prostoru između brda i rečice čiji huk čujemo. Ubeđena sam da misle da ne postoji nijedan drugi svet sem ovog njihovog. Ali taj drugi svet i te kako postoji, jer je znak svoga postojanja ostavio čak i ovde u bespuću, na jednom od krajeva sveta, u srcu Anda. Na kući poduprtoj gredom stoji velika crvena tabla na kojoj krupnim slovima piše “COCA COLA”. Nastavljamo put ostavljajući velike oblake prašine. Krošnje drveća slične eukaliptusu nadnose se na obe strane puta. Posle nekoliko krivina, izbijamo na čistinu na kojoj stoji voz sa samo dva vagona jako žute boje. Pod utiscima i slikom sela pred očima, penjem se visokim stepenicama u vagon. Istog trena noge mi upadoše u nešto meko. Saplićući se, ostajem bez daha od onoga što vidim. To nije voz, to je luksuzno namešten salon, čiji kupe neodoljivo podseća na one iz romana Agate Kristi ili minijatumi Orijent ekspres. Crveni tepih je između fotelja koje se okreću u pravcu kretanja voza, a uz njih stoji okrugli stočić sa vaznom punom svežih orhideja. Na prozorima zavese sa istim mebl štofom kao na udobnim foteljama. Prijatno

iznenađeni, govorimo svi uglas, dok kroz razmaknute zavese mimo nas promiče egzotično rastinje uz poskakivanje planinske rečice čiji huk probija metalne zidove žutog voza. Čudim se da smo u tropima, mada su ovo Andi koje je bliski mu sused ekvator obukao u gusto zeleno odelo. Udobno zavaljena, uživam u belim, roze i Ijubičastim cvetovima andskih orhideja, koje svoje prelepe glavice okreću ka nama kao da zaviruju u prozore voza. STOP! Dalje nema pruge, nema puta. Opet pomisao da sam na kraju sveta. Iza zaustavljenog žutog voza je crveno ofarbana greda na tankim nogama i zeleni gustiš kroz koji proviruje ogolela stena. Mesto se zove “Punta Ruinas”. Od “mesta” vidimo samo jednu baraku ispred koje su poređani džipovi-kamiončići koji, kako nam kažu, najuspešnije mogu da savladuju “lakat” krivine u koje ulazimo tek što smo seli. Čini mi se da idemo uz samu ivicu puta. Mislim da će svakog momenta točak skliznuti i zato sve čvršće stežem šipku sedišta ispred. Gusta neprohodna džungla je svuda oko nas. Od nje se svakodnevno brane radnici za održavanje puta. Penjemo se sve više, provalija ispod sve je dublja. Onog trenutka kada sam stala na ivicu zaravni, prizor o kojem sam nekada samo sanjala zbrisa

strah, strepnju i umor. Pitam se u neverici da li sam to zbilja JA, tu na Andima, među kondorima koji kruže iznad glava, JA, kojoj pred nogama leži grad jednog nestalog naroda, neke druge civilizacije? Više od uzbuđenja nego od visinske razlike dišem teško. Zadržavam dah slušajući priču o senima Ijudi koji su nestali. Kada, kako, zašto? Hiljadu devesto i neke, ugledni profesor Jelskog univerziteta iz Amerike Hiram Bingam počinje da se bavi izučavanjem nestalih naroda i civilizacija. Pošto su ga naročito interesovale Inke, često je dolazio u ove krajeve, mešao se sa Indiosima koji su mu pričali da su nailazili na kameni grad duboko u džungli. Posle dugotrajne potrage, 1911. godine, profesor Bingam dolazi konačno do epohalnog otkrića. Indiosi koji su bili u njegovoj ekspediciji, radeći na raščišćavanju džungle koja je pokrivala grad, stalno su žvakali lišće koke jer im je nadoknađivala snagu. Pri tome su neprestano ponavljali dve reči: Maču Pikču, što je na kečua jeziku značilo - staro brdo. Profesor je prihvatio te dve reči za ime lokaliteta koje je postao jedno od svetskih čuda. Pretpostavlja se da je grad imao oko deset hiljada stanovnika. Smešten je na ustalasanoj visoravni koju je priroda ogradila sa sve tri strane dubo-

kom provalijom na čijem dnu teče reka Urubamba. Četvrtu stranu zatvara špicast greben koji ne dozvoljava pristup. Grad se sastoji iz dva dela: gornji gde su živeli bogati, i donji, gde je živela posluga i siromašniji sloj naroda Inka. Zidan je po istom sistemu slaganja blokova za koje se ne zna odakle su doneseni. U toku istraživanja članovi ekspedicije su u kulama i brojnim prostorijama kuća nalazili delove nameštaja, mnogobrojne posude od zlata i srebra, pa čak i sitan nakit na stolovima od kamena, što je navodilo naučnike na pretpostavku da je taj narod iznenada napustio svoje domove i svoj grad. Misterija je ostala a mnoge od pronađenih stvari su prenesene u Ameriku. U udubljenju jedne stene, pronašli su sto šezdeset tri skeleta od kojih su sto pedeset bili ženski, što potkrepljuje teoriju o KĆERIMA SUNCA. Izabrane device, najlepše devojke, povlačile su se u određene prostorije gde nijedan čovek nije mogao da ih vidi. Tim činom, smatrano je da su udate za Boga Sunca kome su ostajale verne do kraja života. Ova pretpostavka povlači drugu, da je Maču Pikču bio verski centar, za razliku od onih koji misle da je bio uporište i pribežište od španskih osvajača. Takođe, u velikim kamenim građevinama-mauzolejima, otkrivene su mumije aristokrata obavijenih tkaninom protkanom srebrnim i zlatnim nitima. Koračam uskom ulicom popločanom glatkim kamenom koja vodi uzbrdo, ka grebenu. Priroda ili čovek? Ko je na suženom vrhu napravio terasasta polja na tolikoj visini gde su verovatno samo kondori mogli da dolete. Da li samo kondori? Stojim ispred čuvena “Tri prozora” napravljena od ogromnih blokova “bespojnica”. Kroz jedan od njih vidim ceo donji grad, sa uskim uličicama i niskim kućama. Sada mi svaki dalji korak predstavlja napor i izaziva žestoko lupanje srca, bubnjanje u ušima i kratke vapajuće uzdahe. Sedamo u vozila i vraćamo se istim putem sa “lakat” krivinama, ne gledam ni levo ni desno, ruke mi mirno leže na krilu, pogled mi je odsutan a u glavi kovitlac. Na pruzi, ispred crvene rampe. čeka žuti voz. Ispred voza, grupa bosonogih žena sa hrpom šarenih džempera za prodaju. Niko od nas ne odoleva iskušenju i svako sa džemperom u ruci, do kože mokri od kiše, iz blata i džungle, iz sveta tajni, ponovo ulazimo u svet civilizacije. Voz-salon nas ovog puta odvodi pravo u Kusko. Obavija nas tamna tropska noć. Odjednom voz stade i ugasiše se svetla. Kroz iznenadnu tišinu, istoga trenutka kada kroz prozore ispod nas ugledasmo na hiljade treperavih svetiljki Kuska, razliše se zvuci divne prepoznatljive peruanske pesme “Kondorov let”. Svi bez daha uživamo i uz predivne zvuke gledamo u tu svetlost levo, desno, gore, dole, odakle pomešana i spojena sa zvezdama svetluca. Čarolija traje do poslednjeg akorda pesme. Kada se svetla upališe, voz krenu prema stanici. Pored svega doživljenog u toj jedinstvenoj zemlji, taj kratki trenutak ostao je u nama zauvek. Mila Starčević jun 2015.

Svet na dlanu

z njige

to i i o ećanj

ana

i lje

Ispražnjene Ali Babine pećine

a indijske prostore rastojanje od dve stotine kilometara tek je liliputanski iskoračaj. Dovoljan, ipak, da nas vrati u prošlost kada se prestonica mogulskih imperatora naizmenično selila od Delhija do Agre. Za došljaka iz Evrope, hodočašće “kraljevskim putem” je, pre svega, prilika da se oslobodi predrasude kako je za vožnju autobusom neophodno da drum bude slobodan. U Indiji, naprotiv, vozilo tutnji kroz gustu masu naroda kojoj je drum takođe konačište i svratište. Pošto do Agre niko nije zgažen, sklon sam da poverujem da je materija, kako to tvrde znamenite škole indijskih filozofa, možda samo privid. Od toga me opet odvraća kobra koju svirač na fruli izmamljuje iz pletene košare. Previše je opipljiva da bih posumnjao u njenu ovozemljsku stvarnost. Neprestano iskušavana duhovna postojanost, u Sikandri je ponovo na probi. Kao u svim čarolijama i ovde je prolaz kroz vratnice od crvenog peščanika dovoljan da prašnjave horizonte zameni zelenim cvetnim vrtom. Pošto sam se uz put nagledao zemaljskih potleušica, mermerni mauzolej Akbara Velikog doživljavam kao opsenu čula. Prostrani travnati tepih, po kome se šepure paunovi, potkrepljuje utisak da se upokojenim vladarima ostavlja više

Svet na dlanu

jun 2015.

prostora nego njihovim podanicima. Za spomenik jednom od utemeljivača velike mogulske imperije nije se štedelo. U potvrdu toga dovoljno je podsetiti da je jedan od najčuvenijih dijamanata svih vremena, Kohinor, bio ugrađen u ležište Akbarovog sarkofaga. Običaj utiskivanja dragog kamenja u stubove i zidove sreće se i u drugim hramovima na putu do Tadž Mahala. Za jednu od najbezočnijih manifestacija taštine u istoriji, galaksije dragulja poslužile su samo kao vezivno tkivo. Na ukrase danas podsećaju jedino ožiljci u zidovima. Ispražnjene Ali Babine pećine su, ipak, sačuvale mnogo od svoje lepote. To se u prvom redu odnosi na Tadž Mahal, koji zajedno sa piramidama ubrajaju u jedno od svetskih čuda. Spomenik od belog mermera gradilo je punih sedamnaest godina dvadeset hiljada neimara iz Persije, Turske, Italije i Francuske. Mnogo je pisano o lepoti ovog mauzoleja od koga je lepša priča o njegovom nastanku. Prema istorijskim hronikama možda najdragocenija mogulska građevina na tlu Italije nastala je iz čiste ljubavi. Podigao ju je kralj Šahdžahsan

u spomen na lepu suprugu, umrlu na porođaju. Za razliku od drugih kraljevskih grobnica, koje su nikle iz osionog nemirenja sa prolaznošću, Tadž Mahal je otelotvorenje smirenosti i nežnosti. Ljubav se u Indiji, dakle, izražava ne samo poezijom već i velelepnim spomenicima, a poslednjih decenija i filmom. Možda najveća filmska proizvodnja na svetu bavi se samo mnogobrojnim varijacijama jednog istog sižea: kako savladati prepreke koje na putu mladim i uz to siromašnim ljubavnicama nameću mračne sile i opasna sudbina. Za razliku od stvarnosti, na filmu se sve dobro završava, čime se i objašnjava blagonaklonost gledalaca prema pričama koje traju i po pet časova.

Konkurs

e t j a Slik išite e i p naš e za ovin n

Uspomene nemaju rok trajanja

onkurs za najbolju fotografiju i reportažu ušao je u novi ciklus od godinu dana. Imate priliku da vaše uspomene iz ličnog albuma i zapise sa putovanja šaljete našoj redakciji. Objavljivaćemo najbolje, a u decembru opet nagrađujemo fotografe i pisce. Nemojte da posustajete, jer su naši čitaoci sa velikim zadovoljstvom čitali vaše reportaže, a „Svet na dlanu“ je imao ekskluzivne fotografije koje su odisale ličnim emocijama. Putujte širom otvorenih očiju. Svet je lep, neobičan i slikovit. Pamtite doživljaje, ali i beležite vašim foto aparatom slike stotine gradova, plaža, istorijskih spomenika, egzotičnih mesta. Sve su to uspomene koje nosite sa sobom, ali i vredan dokumentarni materijal koji bismo rado objavili u „Svetu na dlanu“. Takođe pišite onako kako prijateljima prepričavate događaje sa putovanja. Napravite kvalitetan izbor, nemojte da šaljete fotografije s privatnim sadržajem i

potrudite se da budu u elektronskoj formi i visokoj rezoluciji. Najmanje 300 DPI za one koji se razumeju u kompjutersku terminologiju. Važno je i da ispišete legendu sa osnovnim podacima. Pošaljite ih našoj redakciji i učestvujte na konkursu za najbolje fotografije svetskih putnika. Reportaže ne mogu da imaju više od 7.000 karaktera. Nemojte da zaboravite da ostavite i Vaše osnovne lične podatke kao što su broj telefona i adresa. KonTiki će nagraditi najbolje, a svaku objavljenu fotografiju ostalih učesnika na konkursu, autorizovaćemo i smestiti u galeriju uspomena, ali se neće posebno honorisati. Rezultati konkursa biće objavljeni u decembarskom broju „Sveta na dlanu“, 2015. godine. Svoje radove šaljite na e-mail adresu: redakcija@kontiki.rs Ukoliko želite da konkurišete sa više radova, možete da donesete CD u našu poslovnicu.

jun 2015.

Svet na dlanu

Put na Istok

Gruzija na granici Evrope i Azije

Manastiri na obroncima Kavkaza i evropski doživljaji u glavnom gradu Tbilisiju. Odmor u najpoznatijem gruzijskom zimskom centru Gudauri na 2.500 metara nadmorske visine

rebiramo po sećanju. Šta se zna o Gruziji i Jermeniji, zemljama u koje svoje putnike vodi KonTiki? Malo, ili ništa. Ararat, konjak, J. V. Staljin, pa Sergej Paradžanov, nar, grožđe... Ovoga puta izostavljamo asocijacije na politiku, sukobe i nacionalne traume. Dovoljno malo da se uputimo u ove zemlje između Kaspijskog i Crnog mora, tamo gde je u davna vremena stajala „Kapija naroda“ kroz koju su nadirala azijska plemena, uključujući i Južne Slovene čiji su se potomci, eto, našli na tom putu hodočasteći kao moderni nomadi. Zanimljivo je da u ove dve zemlje srpske agen-

Svet na dlanu

jun 2015.

cije nisu vodile svoje putnike već 20 godina, a Kon Tiki to čini prvi put. Let do Tbilisija nije dug, mada se vreme gubi u čekanju na aerodromima. Putovanje avionom je najbolji način da se vidi Kavkaz iz ptičije perspektive, odakle su i antički bogovi gledali mučenika Prometeja, prikovanog na stene. Najzad, sletanje u Tbilisi. Moderan grad sa tragovima eklektičke arhitekture socijalističkog perioda, ali i sa zgradama od lepo obrađenog drveta, sa balkonima i terasama. Tbilisi je stari grad, ali vrlo evropski i lepo uređen. Rustaveli je glavna avenija sa divnim pozorištem i operom, ima mnogo muzeja, ali i butika sa najboljom za-

padnom robom, kao i knjižara. Put nas vodi dalje. Reč je o pravoj avanturi. Na obroncima Kavkaza, 2.180 metara iznad mora, nalazi se manastir Kazbegi iz XI veka. Pod zaštitom je Uneska. Od stajališta autobusa do manastira „samo” je šest kilometara, ali trud se isplati. Put preseca glavni lanac Kavkaza kao nevidljiva granica između Evrope i Azije. To je bio početak. Na ovom putu videli smo oko 30 manastira i crkava, ali ni u jednom nismo konačili. Odmor smo našli u najpoznatijem gruzijskom zimskom centru Gudauri, na 2.500 metara nadmorske visine.

G T

P T ,

Sledio je povratak u niže predele i obavezna poseta mestu Gori, gde je rođen generalisimus Staljin. Tu je njegova rodna kuća pretvorena u muzej i vagon voza. To je, takoreći, „plavi voz“ sovjetskog vođe. Naše hodočašće se nastavlja do gradića Kutaisi, koji je bio stara prestonica Gruzije. Tu se nalazi katedrala Bagrati iz XI veka. Iako su je Turci srušili još u XVIII veku, našla se pod zaštitom Uneska kao deo svetske kulturne baštine. Iz stare prestonice vraćamo se u sadašnju. Opet smo u Tbilisiju, koji nam se sada čini kao naš dom u Gruziji. Ali avantura tek predstoji.

A , S

, ,

Posle dva dana putujemo u David Garedžu polupustinjsku oblast, poznatu po istoimenom manastirskom kompleksu. Manastir je u VI veku osnovao David, jedan od svetih sirijskih sveštenika. Sastoji se iz dva dela: Lavra i Udabno. Manastir Garedža vekovima je bio značajan religiozni i kulturni centar poznat po školi slikarstva. Lavra je otvorena za turiste, a posećuje se i crkvica, kao i ostaci zidina. Udabno je fantastično. To su manastiri na vrhu planine koji su danas napušteni. Nekadašnji monasi su koristili prirodne pećine koje su dograđivali i islikavali. Tamo smo dospeli kao pravi planinari. Nema

staza već korak po korak, sa kamena na kamen. Otprilike sat pešačenja, a sa tog visa litice se protežu sve do Azerbejdžana. Mnogi to izgovaraju i kao Azerbajdžan. Tu je i granica između Gruzije i Azerbejdžana. Posle smo bili i u Telaviju u provinciji Kaheti. U tom delu sveta živelo se još od bronzanog doba, a hrišćani su ovde podigli nebrojeno crkava i manastira. Poznat je Šuamti, manastirski kompleks iz V veka, pa katedrala Alvaredi iz XI veka, ali i značajan arhitektonski kompleks iz XVI veka Gremi. Obišli smo i Signagi, kraljevski grad okružen zidinama sa 23 kule. jun 2015.

Svet na dlanu

Moj najveći Maximo ikada

Malina Cake Uživanje u ovom sladoledu inspirisanim omiljenim dezertom “Malina cake” počinje od žutog krem fila sa prelivima od bele čokolade i maline i nastavlja se kombinacijom sladoleda ukusnog biskvita i komadića maline. Bogati sos maline prožima novi Maximo do samog dna.

Maximo Extra Malina Cake je odličan izbor za maksimalan užitak!

Svet na dlanu

jun 2015.

Da vam se letovanje ne pretvori u bolovanje D Mr ph. Nenad Milivojević

olasku leta i toplijih dana podjednako se raduju i stari i mladi. Došlo je vreme da se realizuje dugo planirani odlazak na more, planinu, banju… Pored svakako važnih detalja u torbi, kao što su odgovarajuća garderoba, kozmetika za zaštitu od sunca, zdravstvena knjižica ili osiguranje ako putujete u inostranstvo, treba misliti i o maloj putnoj apoteci koja nas može spasiti od nekih uobičajenih putničkih tegoba. Kao prvo, ponesite svu svoju akutnu i hroničnu terapiju. Ukoliko imate problema sa mučninom tokom puta, imajte uz sebe tablete protiv povraćanja. Većina putnika na promenu sredine reaguje prvo stomakom. Toplije vreme pogoduje bržem razvoju patogenih bakterija i virusa koji se naročito dobro nastanjuju u namirnicama, hrani, vodi za piće i predmetima opšte upotrebe. Ukoliko se ne pridržavamo osnovnih higijenskodijetetskih načela (sveže pripremljena hrana, detaljno pranje voća i povrća, higijena ruku) rizikujemo da unesemo štetne bakterije i viruse koji izazivaju stomačne tegobe. U crevima nosimo korisne, prijateljske bakterije, koje još zovemo probiotskim. Ukoliko se ravnoteža između dobrih i loših bakterija poremeti, dolazi do pojave nadimanja, grčeva, bolova u stomaku i proliva koji zaista mogu da upropaste letovanje. Jedini način da vratimo narušenu ravnotežu jeste unos probiotskih bakterija u odgovarajućem broju. Probiotic kapsule kompanije Ivančić i sinovi u svom sastavu sadrže 5 milijardi probiotskih bakterija. Samo jedna kapsula dnevno sprečiće nastanak stomačnih tegoba. Preporučuje se preventivna primena Probiotic kapsula 5 dana pre odlaska na put i sve vreme dok ste na putu. Sa druge strane, često se desi da naš stomak na putovanju jednostavno stane i dolazi do zastoja u pražnjenju creva, odnosno pojave zatvora. Ova neprijatnost dovodi do nadutosti i bolova u stomaku, a osećaj nervoze i napetosti je redovni pratilac opstipacije. Da bi se problem rešio neophodan je dodatni unos biljnih vlakana iz semena azijske bokvice. U našim apotekama se može nabaviti dijetetski preparat Laxomucil/Laxomucil forte, koji sadrži upravo ova biljna vlakna. Laxomucil je proveren i klinički dokazan preparat namenjen regulisanju neuredne probave. Biljna vlakna iz Laxomucila vezuju veliku količinu vode, bubre u crevima i na taj način dovode do razmekšavanja stolice i do povećanja zapremine

rane i opekotine. Deluje protivupalno i smanjuje crvenilo, a takođe ubrzava zarašćivanje rane bez stvaranja ožiljnog tkiva. Pored spoljašnje zaštite, veoma je važna i unutrašnja zaštita kože od sunca u vidu antioksidanata. Beta bronz je preparat koji sadrži kombinaciju beta karotena, likopena i vitamina E. Beta karoten i likopen su biljni pigmenti koji, pored toga što zahvaljujući moćnom antioksidantnom dejstvu pružaju zaštitu koži, stimulišu pigmentaciju, što stvara osnovu za zdravo sunčanje i preplanulost, uz dobru zaštitu. Za optimalno dejstvo Beta-Bronz treba uzimati po jednu kapsulu 7-10 dana pre izlaganja suncu i svakodnevno tokom sunčanja. Ukoliko se sa upotrebom nastavi i nakon sunčanja, bronzani ten će se dugo održati. Nadam se da su saveti bili korisni i da smo vam pomogli u odabiru preparata koji bi trebalo da nađu mesto u vašoj putnoj apoteci, a sve pod sloganom: Da vam se letovanje ne pretvori u bolovanje.

crevnog sadržaja. Time se ubrzava peristaltika i podstiče fiziološko pražnjenje creva bez neželjenih efekata (čupanje u crevima, grčevi, bolovi) koje imaju agresivni laksativi. Važno je napomenuti da primenom Laxomucila možete normalno obavljati sve aktivnosti i niste vezani za toalet. Izbegavajte sunčanje u periodu od 11 do 16 časova. Upotreba krema sa zaštitnim faktorom je obavezna. Ukoliko se ipak desi da izgorite na suncu, kožu možete brzo regenerisati Ivančić gelom za rane i opekotine. On je pogodan kao deo svake kućne apoteke jer se njime mogu tretirati i rane, ogrebotine, posekotine i opekotine koje nastaju u domaćinstvu (pegla, šporet). Gel je po dejstvu antiseptik, sprečava infekciju

jun 2015.

Svet na dlanu

Pogled u istoriju: Hotel “Palacio Estoril”

007 koktel Omiljeni Bondov martini , N ,

Svet na dlanu

, ,

jun 2015.

Utočište kraljeva i špijuna P

alacio Estoril je jedan od najslavnijih portugalskih hotela. Pripada lancu „Great Hotels of the World“. Sagrađen je 1930. na obali Atlantskog okeana, u srcu Eštorila, svega 30 minuta od centra Lisabona. U okviru hotelskog poseda, kojim dominiraju prelepe cvetne bašte, nalazi se i golf igralište sa 18 rupa. Ono što je neobično jeste istorija ovog hotela. Tokom Drugog svetskog rata u kojem je Portugalija bila neutralna, Hotel „Palacio Estoril“ se pretvorio u nezvanični centar evropske monarhije u egzilu zbog čega je celo mesto dobilo nadimak Obala kraljeva. Hotel je bio druga kuća španskih, italijanskih, francuskih, bugarskih i rumunskih kraljevskih familija zbog čega je i danas omiljeno mesto za odmor njihovih potomaka. Kao uspomena na boravak krunisanih glava, 2011. godine napravljena je „Kraljevska galerija“ sa fotografijama evropskih monarha koji su u njemu odsedali. U međuvremenu, šarm i elegancija Hotela „Palacio Estoril“, privukao je kao goste i mnoge slavne evropske umetnike, književnike, sportiste, glumce, političare... Pored hotela je i legendarna kockarnica „Casino Estoril“, a hotelski „Bar Estoril“ bio je tokom rata i omiljeno sastajalište britanskih i nemačkih špijuna. Stoga je običaj da svi gosti koji zađu u bar popiju martini u stilu Džejmsa Bonda alijas Duška Popova, koji je ovde živeo u specijalnoj misiji dok su borbe besnele Šon Koneri širom sveta. Duško Popov, jugoslovenski

TOP SECRET

Recept za nevidljivo mastilo Za ovu špijunsku majstoriju potreban je sok

Ono što je neobično jeste istorija ovog hotela. Tokom Drugog svetskog rata u kojem je Portugalija bila neutralna, Hotel „Palacio Estoril“ se pretvorio u nezvanični centar evropske monarhije u egzilu zbog čega je celo mesto dobilo nadimak Obala kraljeva biznismen, bonvivan i trostruki špijun, bio je jedan od najomiljenijih gostiju. „Lep je i šarmantan, velikodušan, duhovit, harizmatičan! Ovaj mladi čovek, koji kao magnet privlači lepotice, sklon je kockanju, brzim kolima i šampanjcu.“ Tako su Popova opisivali oni koji su ga viđali u Hotelu „Palacio „Estoril“, ne sluteći da je pred njima jedan od najhrabrijih i najuspešnijih tajnih agenata svih vremena. Imao je tri špijunska imena: Ivan za Nemce, Tricikl za Britance i agent Duško za jugoslovensku vladu u izbeglištvu. O njemu je napisano 36 knjiga a u dosijeu FBI je 2.870 stranica o njegovim aktivnostima.

Iz riskantne ratne igre Duško Popov je izašao ne samo sa glavom na ramenima, već i sa dva ordena - nemačkim Gvozdenim krstom i Ordenom Britanske imperije. Popov se rodio 10. jula 1912. u Titelu. Nešto kasnije porodica se preselila u Dubrovnik jer je otac želeo da sinovi steknu evropsko obrazovanje. Duško je školovan u Engleskoj i Francuskoj, u kojoj je i završio srednju školu. Pravni fakultet upisao je u Beogradu da bi se 1936. obreo u Frajburgu na doktorskim studijima. Tada ga je i uhapsio Gestapo, jer je prkoseći sve jačem nacističkom pokretu uporno odlazio sa prijateljem na čaj u jevrejski kafe. Uz dosta muke i bezbroj intervencija s najvišeg

Junak Flemingovog romana I

S N

T ,

B D P

, N

E N ,

, K

I N

Duško Popov P

P T

S P

N , D

B A D

B P

, ,

, T

V dom u razmeri 1:3. Duško je svoje nevidljivo mastilo pripremao u velikom stilu: koristio je Č potom suši oko sat vremena. P , P

nivoa, izvukao se iz zatvora. Nešto kasnije prijatelj sa fakulteta Johan Džebsen, predložio mu je da uđu u opasan poduhvat kao dvostruki špijuni i tako doprinesu padu Trećeg rajha. Duško je tada imao 28 godina. Priključio se britanskoj obaveštajnoj službi i dobar deo rata je proveo na putovanjima između Lisabona i Londona sa zadatkom da dostavlja lažne informacije Nemcima. Njegova uloga je bila presudna u operaciji„Fortitud“ pred iskrcavanje saveznika u Normandiji. Uspeo je da ubedi pretpostavljene da će napad saveznika biti u Kaleu, gde su Nemci poslali sedam divizija... Jedini neuspeh je doživeo u SAD kada FBI sa Huverom na čelu nije poverovao u njegovu analizu i predviđanje japanskog napada na Perl Harbur. Po završetku Drugog svetskog rata Popov je radio kao advokat. Nekoliko godina proveo je i u Kelnu na poslovima vezanim za posleratnu obnovu Zapadne Nemačke. Učestvovao je, 1951, i u organizaciji Pariskog ugovora o ekonomskoj saradnji evropskih zemalja iz koga je 1993. izrasla Evropska unija. Do kraja života (Popov je preminuo 1981) ostao je veran svom stilu. Živeo je u Opiju pored Kana na Azurnoj obali, vozio je lepe automobile i priređivao raskošne prijeme za svoje mnogobrojne prijatelje. Veliki plejboj se dva puta ženio. Prva supruga je bila Francuskinja, a druga, Džil Jansen, Šveđanka koja je bila čak trideset godina mlađa od njega. Snežana Stojiljković jun 2015.

Svet na dlanu

Andrićgrad ili Kamengrad - novi detalj na razglednici

Ogrlica od uspomena i emocija

ve je počelo može se reći ne tako davno. Ideja o gradu od kamena, između Drine i Rzava, obnarodovana je krajem 2010. godine. Gradnja je počela na Vidovdan, 28. juna. 2012. uz očaravajuće zvuke Beogradske filharmonije, da bi dve godine kasnije, na isti dan, ovaj u mnogo čemu poseban grad u gradu širom otvorio svoje kapije za sve dobronamerne posetioce. Upriličena je, kako to i dolikuje, mala svečanost s presecanjem crvene vrpce, kao i dobrodošlica zvanicama uz hleb i so. Tada su zapravo i napisani prvi redovi jedne nove priče ili epohe koju ovaj grad tek treba da proživi. Kamengrad jeste inspirisan delima nobelovca Ive Andrića i likovima iz njegovih romana, ali je i mnogo više od toga. Moglo bi se reći da je i vizija o Višegradu sa sofisticiranom umetničkom notom kroz koju je predstavljena epoha i vreme. Na svemu je i vizionarski pečat, ali čini se još više emocija Emira Kusturice, koji je sve osmislio i sagradio ličnim sredstvima uz nesebičnu pomoć Opštine Višegrad i Vlade RS. Danas je Kamengrad jedinstvena turistička atrakcija, ali i kulturna institucija. Leva ruka legendarnog mosta na Drini ili ćuprije koju zna i prepoznaje ceo svet. I kao što ćuprija spaja dve obale Drine, Kamengradu pripade takođe uzvišeni čin da poveže sve višegradske epohe. Da li je u tome uspeo i koliko gotovo da i ne treba pričati. Lica onih koji ga posete, obiđu i osete deo njegove apsolutno posebne atmosfere, sasvim dovoljno kazuju. Bez obzira što ga, čini se, ljudi uprkos svemu različito doživljavaju, on je već sad nestvarno delotvoran za sva čula. Na samom ulazu širi se gorostasni kameni

svod. U Ulici Mlade Bosne, na kapiji, nalazi se suvenirnica sa proizvodima od keramike. Šolje se mnogima sviđaju, naročito one sa Andrićevim porukama, mislima... Ljubazna prodavačica ne krije zadovoljstvo zbog nove razglednice Višegrada. Zaključuje da je i čaršija probeharala od kako je napravljen kameni grad. I dalje čitam utiske sa lica ljudi oko mene. I oči prodavačice sijaju sjajem zadovoljstva, na njoj je primetna i neka vrsta ponosa što je i sama deo te priče. Biranim rečima iskazuje zahvalnost i Kusturici. Nema u svemu ni grama kurtoazije ali ima razmišljanja da je možda baš on, mag filma, sam brižljivo birao zaposlene koji će osmesima kompletirati izgled grada. Kiša, nenadana, smanjuje broj posetilaca ali kako se razvedrava tako se broj ljudi u Kamengradu povećava. Vodi ih znatiželja, dolaze i zapitkuju ljubaznog momka iz obezbeđenja kuda i kojim putem da pođu. Mudar je, a zar mudrost nije odlika većine Andrićevih junaka, ne žuri već i sam pita a kad sazna ono što hoće, ljude upućuje na pravo mesto. Nama preporučuje da

Kamengrad jeste inspirisan delima nobelovca Ive Andrića i likovima iz njegovih romana, ali je i mnogo više od toga. Moglo bi se reći da je i vizija o Višegradu sa sofisticiranom umetničkom notom kroz koju je predstavljena epoha i vreme 46

Svet na dlanu

jun 2015.

se osvežimo i kafu popijemo u kafeu „Goya“. Pun pogodak, ukus domaće crne upotpunjava boravak u kafeu na Trgu Nikole Tesle. Krećući se kamenim korzom, nailazimo na spomenik Ive Andrića. U nastavku ponosito stoji još jedan velikan naše istorije - Petar Petrović Njegoš. Na Trgu Nikole Tesle je i poslastičarnica “Secesija”. Krupne urmašice i ledene kocke. Tufahije namiguju. Kažu da su ovde tulumbe neprikosnovene, a kolač od sira sa kuglama sladoleda daruje poseban ugođaj čulima. I njihova kafa je domaća i odlična. Prija uz sitnu kišu po prozoru. Ogromne fotografije Putina, Če Gevare, Fidela Kastra, Gandija i Džeronima čine prostor originalnim, dok vinjete na fenjerima daju ambijentu prijatan ton. “Secesija” se naglo ispunila gostima. Čuje se ijekavski milozvuk. Spomenik Andriću pomno gleda kroz okna prozora. Ili smo se mi gosti zagledali u njega. Može biti i jedno i drugo. Ivo je ozbiljan, zagledan u pod i večito sa rukama u džepovima. Nenametljivom pojavom i ozbiljnim, gotovo zabrinutim likom skulptor je uspeo da ga ovekoveči u kamenu. Nastavlja da živi tiho, kakav je i bio. U samoj blizini poslastičarnice je kino sala, bioskop. Zavodljivo mami na posetu, kako svo-

ZAPIS O VIŠEGRADU

V D

, S

, T ,

, M

V P P

G N

, N

UPRIJA P O , , ,

M ,

, ,

jim nazivom “Dolly Bell”, tako i raznolikom ponudom filmova... U krajnjem delu kompleksa stoji crkva posvećena caru Lazaru i kosovskim mučenicima. Prostrana je i fine arhitektonske fizionomije. Krasi je jednostavnost, odiše mirom i miomirisima. Negde u pozadini čuju se razni jezici, dok muškarac srednjih godina objašnjava značenje imena crkve i značaj cara Lazara za srpsku istoriju. Prva liturgija u ovoj crkvi služena je na Vidovdan 2013. godine. Drina se talasa u pozadini slike dok se kamen utiskuje u zidine grada u gradu. Popodnevno sunce se polako probija kroz oblake. Sija se, poput sunca, i površina Drine... Čudan mir je svuda oko nas. Dostojanstven i ispunjen nekom uzvišenošću koju ni ovozemaljska stvarnost ne narušava. Dokaz je i pogled na pab “Kod Švejka”. Pivo je, kažu, baš tu najbolje, a večernje ispijanje pivopijama je poseban gušt. Za kratko vreme postao je neizbežno mesto za izlazak gradske raje i posetilaca. Ko god dovede gosta u Andrićgrad, odvešće ga pravo „Kod Švejka“. Ali da bi se tamo stiglo, neohodno je proći ulicama i trgovima Kamengrada ili Andrićgrada... Grada u kome i svaki kamen ima - emociju! Ljupka Katana jun 2015.

Svet na dlanu

Čitajte na odmoru ANĐEO ATENTATA Svetislav Basara

A S

, , ,

OKLOPNO SRCE Ju Nesbe P

, ,

S S

M ,

M , ,

ORHANOVO NASLEĐE Alin Ohanesjan K

O ,

N K

T K A

, L

OSMEH ZA SVAKI DAN Jelica Greganović ,

D J

, ,J

UO ,

E S

K O

Svet na dlanu

jun 2015.

N ,

RECEPT ZA LJUBAV Kejti Ford

R K

A J

, S

, Mirjana Marinšek Nikolić, književnica , , D Gordana Vlajić, književnica

, P

, G

AUTOR: MAČVANIN

UPITNA ZAMENICA

IME BIVŠEG FUDBALERA SMAJIĆA

EKSPLOZIJA

STOTI DEO DOLARA

NAJVIŠI CILJ, UZOR

OČNI POKLOPCI

VRSTA VOJNE JEDINICE

FALINKE TERMALNO LEČILIŠTE SA SLIKE

POPRSJE

LITAR PRISTALICA PANIRANIZMA

BORBENI POKLIČ

KILOPOND SLIKE UREZANE U DRVETU

KARAT

GRAD U KOME SE ONO NALAZI

PALILAC MINA

OGRAĐEN PROSTOR ZA SVINJE

PAPIRNI UBRUS ZA BRISANJE POSLE JELA

VRSTA PAMUČNE TKANINE (TUR.)

ELEKTRONSKI CENTAR (SKR.)

OVE GODINE (SKR.) U VISINE, KA ZVEZDAMA (LAT.)

ARGON REKA U BRAZILU

ROMAN SALI GRIN NIŠ

JEVREJSKI PROROK

ZAPALJIVA MATERIJA, HIDRAZIN BROJ (SKR.)

SITNI ISECKAN KUPUS

PINTERI, KAČARI OML. RADNA BRIGADA (SKR.)

VRSTA GUŠTERA

AJKULA VAROŠ U AUSTRIJI

ŽIVAC

FRANCUSKI PISAC, ŽAN NEKADAŠNJI SEOSKI STAREŠINA

6. I 20. SLOVO AZBUKE

ZRNASTO TESTO EPSKA POEZIJA

KONTO (SKR.) IME MUZIČARA KUPERA

ELEKTRON

BRICA MESTO KOD OSIJEKA IZDAV. SAVET (SKR.) BRAZILSKI ODBOJKAŠ, DANTE

AMERIČKA AVIO-KOMPANIJA ČUVENI FILMSKI PAS

FRANCUSKI PRIRODNJAK, ŽAN-BAPTIST BIVŠI FRANCUSKI FUDBALER, BAZIL MODEL „OPELA”

UZVIK U KORIDI

6. I 1. SLOVO AZBUKE ZASEBNI DELOVI GLEDALIŠTA

POTKROVLJA

ISTA SLOVA IME PEVAČICE MAJLS

PROPAGANDNA PORUKA PRAŽITELJ NOVOG ZELANDA

VITOMIR OD MILJA

AUSTRIJA BIRO, KANCELARIJA (ENG.) VELIKA RIBARSKA MREŽA IME SLIKARA RJEPINA

SUŠTINA NEČEGA VELIKA RIBARSKA MREŽA

VRHUNSKI SPORTISTA

ZAISTAVITI SE 2. I 16. SLOVO AZBUKE

UGLJENIK

NIŽA PLEMIĆKA TITULA AMPER

ŽITELJI ANKARANA

LAUFER

LEK PROTIV BOLOVA U ŽELUCU

DUGOVRATA ŽIVOTINJA SILICIJUM

ŽITELJ SELA, SELJAK AZOT

REČNI RIBARI

REŠENJE: KAPCI, ODRED, MANE, BISTA, URA, L, K, KP, OG, AR, AMOS, BELA VRANA, RIBANAC, DIAMIN, ANOLIS, BAČVARI, NERV, MORSKI PAS, ĐR, EKAR, TARANA, E, KTO, BERBERIN, LAMARK, PAA, IS, OLE, BOLI, NJA, TT, VITA, REKLAMA, A, AS, SMISAO, ALOV, C, STATI, ŽIRAFA, BARON, SELJANIN, ANKARANI, ALASI

jun 2015.

Svet na dlanu

maj 2015.

Svet na dlanu