Svet na dlanu broj 58

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

l BESPLATAN PRIMERAK l broj 58 l APRIL 2015.

Ekskluziva

Turska sa sedam zvezdica Majami

Latinoamerički šmek Floride Evropski gradovi

Bukurešt znači - sreća!

Izrael

Zemlja u kojoj je rođeno hrišćanstvo

4

Svet na dlanu

februar 2015.

februar 2015.

Svet na dlanu

5

broj

58

Ostrvo na kom se i bogovi zaljubljuju

na dlanu

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Posetite Rodos, upoznajte ovo prelepo grčko ostrvo i uveriti se sami koliko je jedinstveno.

Istinski je kosmopolitski centar, turistički raj kako za Grke tako i za brojne strance... Ponosi se čarobnom obalom, božanstvenim morem i fantastičnom klimom koja posetiocima omogućava da uživaju tokom cele godine...

l BESPLATAN PRIMERAK l broj 58 l APRIL 2015.

8 Dan u hladovini tamjanovog drveta

10

Marmaris je letovalište raskošne lepote na jugu maloazijskog dela kontinenta. Ušuškan u zalivu bujne vegetacije, sa prijatnom mediteranskom klimom i vrhunskim hotelima, čistim morem i prelepom peščanom plažom na koju se naslanja kilometrima dugo šetalište kroz borovu šumu...

22

Latinoamerički šmek Floride Majami, sasvim je moguće da ćete u ovom po mnogo čemu neobičnom gradu čuti i rečenicu „Madona više ne stanuje ovde“. Ali je stanovala...

Gastinjica Rosija Kroz prozor sobe „Gastinjice Rosija“ videli su se Kremlj i Crkva Vasilija Blaženog. Na listi znamenja upisao sam takođe Crkvu Hrista Spasitelja i Bogorodicu Kazanjsku, Lenjinov mauzolej i Lubjanku.

Hramovi na listi svakako su odudarali od grobnice vođe revolucije, a još više od zloglasne zgrade tajne policije...

26 Blistava perla na krovu sveta

28

Drugi, sličan njemu, jeste vozač Ciling. Izašao je iz kombija noseći khate, bele svilene šalove koje nam je Rinčin, kao znak dobrodošlice stavio oko vrata. Na dnu paučinaste tkanine utkano je: „Milost bogova“. Kasnije ću saznati da su khate neizbežne pri svakoj vrsti darivanja...

Zemlja nacionalnih parkova Kon Tikijeva grupa doputovala je u Afriku, kontinent neiscrpnih lepota i inspiracije - pravi raj za avanturiste. Ovoga puta to je Uganda, koju je Vinston Čerčil nazvao ,,biserom Afrike”, pred kojom danas konačno stoji svetlija budućnost...

4

Svet na dlanu

april 2015.

32

uflebtf{ob

Svet na dlanu

Peškiri sa čipom rešili problem

Iako zvuči grozno kad se ovako kaže, činjenica je da mnogi ljudi kao da ne mogu da odole da ne "smotaju" koji peškir kad se odmor završi i dođe vreme da se putuje kući.

Kompanija Linen Tracking Technology sad ima rešenje - minijaturni čip za svaki peškir, tako da osoblje u svakom trenutku može da locira svoje vlasništvo. U svetu već oko 2.000 hotela koristi ovu tehnologiju, ali iz kompanije ne žele da otkriju o kojim hotelima je reč, prenosi "Dejli mejl".

Kradljivci ne mogu biti kažnjeni, ali se može desiti da ih na odlasku iz hotela neko od osoblja pozove da se vrate i ljubazno ih zamoli da vrate peškire koje su poneli sa sobom… Javno poniženje ponekad je najbolji lek za nedostatak domaćeg vaspitanja.

ibibib///

Pustinjski minibus

Svet na dlanu Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000

SLOBODAN MIĆIĆ,

glavni urednik

Sve osim leta do Svemirske stanice e znam da li znate, ali i dalje je najskuplje turističko putovanje poseta Svemirskoj stanici koje košta i do 27 miliona dolara.

Od 2001. godine do danas za ovo putovanje odlučilo se samo sedam osoba. Mi ovaj aranžman nemamo u ponudi, ali ono što darujemo ljubiteljima putovanja uistinu je i izazovno i atraktivno.

Bilo bi lepo da predstojeće praznične vikende iskoristite na ovaj način. S KonTikijem možete avionom do najlepših evropskih gradova Istanbula, Rima, Praga, Pariza, Lisabona, Barselone, Moskve, Amsterdama… Ukoliko imate više slobodnih dana na raspolaganju, priuštite sebi uživanje putujući zemljama na zapadu Evrope ili u pratnji naših sjajnih vodiča obiđite fascinantne prestonice Skadinavije. Oslo, Kopenhagen, Stokholm i Helsinki, nalik su na „švedski sto” - u njima će svako naći nešto najlepše za sebe.

U obilazak Evrope možete i našim luksuznim autobusima. Konkretno do Beča ili možda Budimpešte, gradova koji su u proleće, kada se sve budi, možda i najlepši. Upravo zbog lepote prirode zadovoljstvo je doživeti magiju jezera Italije, odnosno čaroliju istih u Austriji. Za praznike možete i malo dalje, do Dubaija. Čeka vas provod za pamćenje, ali i niz drugih zadovoljstava u ovom futurističkom megapolisu. Bićete jednako srećni i ukoliko se odlučite da okusite gostoprimstvo Pekinga i Šangaja, kineskih gradova koji doživljavaju apsolutni procvat. Ukoliko ste baš umorni, predlog je da se odmorite na pravi način u spa i welness centrima Srbije i okruženja...

Kod nas je stiglo proleće, na nekim drugim meridijanima su druga godišnja doba... I ovo saznanje može putovanje da učini posebnim kao što su posebni nacionalni parkovi zapadne Amerike ili kao što su to u junu dani i noći na Kubi i u Meksiku. Ono što bi u ovoj priči mogao da bude doživljaj nad doživljajima jeste putovanje Transsibirskom železnicom od Moskve do Pekinga.

Tih sedam hiljada i nekoliko stotina kilometara uistinu su više od čarolije.

Razmišljajte i o letu i godišnjim odmorima. Naši čarteri s idealnim vremenima leta odvešće vas do letovališta u Turskoj ili na jedno od osam božanstvenih grčkih ostrva. Ovog leta možemo se družiti i u Egiptu, Jordanu, Tunisu, Italiji i Španiji ili gde god vi poželite. Mi smo tu da ispunimo sve vaše želje.

N

april 2015.

Svet na dlanu

5

Preporuke

LETO 2015.

KARPATOS

SKIJATOS

KRIT

RODOS

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

10 noćenja, avionom HOTEL OCEANIS, ND

10 noćenja, avionom SKIATHOS PALACE 4*, PP

10 noćenja, avionom ELMI SUITES 4*, AI

10 noćenja, avionom EDEN ROC HOTEL 4*, AI

od 459€

od 569€

ČARTER LETOVI, VRHUNSKI HOTELI, BESPLATAN SMEŠTAJ ZA DVOJE DECE

Antalija

Leto u zemlji sa 300 sunčanih dana ntalija, jedna od najstarijih turističkih regija u Turskoj, „obećano je mesto“ od pamtiveka. Od nekadašnje Ateleie, prkoseći uticajima brojnih civilizacija, izrasla je u prestižnu evropsku turističku destinaciju.

Oko 300 sunčanih dana i izuzetno blaga klima čine je magnetno privlačnom. Turistička naselja, Kemer na zapadu i Belek na istoku, Antalijskoj regiji s prekrasnim plažama i veličanstvenom planinom Taurus u zaleđu, uz neizbežne mirise bajkovitog istoka daruju i sva uzbuđenja savremenog življenja u danima odmora.

Lepote Antalije su i danas vidljivi tragovi brojnih civilizacija, kao i veličanstveno susretanje prošlog i ovovremenskog. U starom delu grada su uske krivudave ulice sa starim kućama koje se naslanjaju na zidine drevne tvrđave. Novi delovi Antalije nalik su savremenim evropskim gradovima... Tu su naravno i brojni hoteli, uglavnom izvan grada i nadomak prelepih plaža...

A

Sicilija

NAJBOLJI ODNOS CENE I KVALITETA

Svet na dlanu

od 815€

Neodoljive lepotice Rusije oskva je jedna od najinteresantnijih svetskih prestonica. Glavni je grad i najveći megapolis Rusije sa skoro 12 miliona stanovnika. Istovremeno je i politički, kulturni, naučni, privredni, trgovački i turistički centar ove po prostranstvu najveće države sveta.

Kremlj, Crveni trg, Ulica Arbat, Hram Hrista Spasitelja, brojni spomenici, muzeji i galerije, Univerzitet Lomonosov, Boljšoj teatar, fascinantni metro... Ovo su samo neki od simbola grada jedinstvene lepote, životne snage i tradicionalnog gostoprimstva u kome se vešto prepliće istorija i tradicija, šarm i folklor, prošlo i ovovremensko.

Izuzetan grad koji posetiocu daruje izuzetan doživljaj. Neka druga Rusija, a opet Rusija, prisutna je i u Sankt Peterburgu, gradu arhitektonske raskoši i zadivljujuće lepote.

M

MOSKVA I SANKT PETERBURG - BELE NOĆI Polasci 25.05. i 15.06, hoteli sa 4* i 5* OD 692€

Moskva

Raj za hedoniste icilija, najveće italijansko ostrvo, očarava egzotičnim mirisima, jarkim bojama i čudesnom svetlošću. Smeštena na obodu Evrope i u centru Sredozemnog mora, od pamtiveka privlači avanturiste. Arhajska lepota „terra sente“, kako je nazivaju gostoprimljivi Sicilijanci, raj je za hedoniste...

Rajske plaže Jonskog i Tirenskog mora, fascinantna priroda i ljudi, živi vulkan Etna, haotičan i emocijama nabijen život na ulicama Palerma i Katanije, čine je jednom od najuzbudljivijih Kon Tikijevih destinacija za odmor i sva druga zadovoljstva. Gastronomska kuhinja, dobra vina, zanosna muzika i neodoljivi šarm Sicilijanaca, učiniće vaše letovanje na ovom romantičnom mediteranskom ostrvu, prepunom iznenađenja, nezaboravnim.

S

6

od 575€

april 2015.

KEFALONIJA

KRF

ZAKINTOS

LITOHORO

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

ČARTER LETOVI, JUTARNJI POLASCI

GRATIS SMEŠTAJ ZA DVOJE DECE

10 noćenja, avionom IONIAN SEA HOTEL & VILLAS 3*, AI

10 noćenja, avionom FIORENTINA STUDIOS, NA

10 noćenja, avionom RAGIA STUDIO, NA

od 539€

od 239€

od 255€

DION PALACE BEAUTY & SPA RESORT 4*, PP 24.05., 8 noćenja,PP već od 169€ po osobi

Kankun

OD 165€ KRSTARENJE DUNAVOM, 3 DANA/2 NOĆENJA (BRODOM I AUTOBUSOM) KRSTARENJE SRBIJA - BUGARSKA - RUMUNIJA 8 DANA/7 NOĆENJA (BRODOM I AUTOBUSOM) HOTELI SA 4*

Dunav je mnogo više nego svedok istorije

OD 499€

a našoj planeti ne postoji reka sa toliko imena i atributa koliko je nadenuto i pripisano Dunavu. Istovremeno, malo je voda koje pripadaju tolikim narodima i jezicima kao Dunav. Za mene, to je znak gostoljubivosti i naklonosti ove moćne evropske reke prema svima koji su svijali gnezda na njegovim obalama. Na svom putovanju od Crne šume do Crnog mora veliki Dunav je u svim državama koje danas krasi bio svedok istorije, čvrsta ili nestabilna granica, iako se svojim tokom od zapada prema istoku suprotstavljao toku konvencionalnog vremena od istoka ka zapadu. To „raspeće“ Dunava, taj vodeni paradoks, nekako uvek se odražavao i na Srbiju. Neke od važnijih evropskih kultura praistorije kao da su umele bolje da iskoriste prednost ove plemenite reke nego što smo mi u stanju da učinimo. Savremena istorija obiluje podacima da je Dunav bio linija podele iako bi, po mom najdubljem uverenju, trebalo da bude suprotno. Nisu česte prilike da vam se pruži mogućnost da govorite, čak mislite, na više srodnih ili nesrodnih jezika, što Dunav neretko omogućava svojim tokom“ – zapisao je jednom prilikom književnik Svetislav Basara.

Dunavom, zato, treba ploviti. Uvek i kad god je to moguće. Ovu reku i sve što je na njenim obalama, treba doživeti da bi ovaj „vodeni paradoks“ sa svim njegovim značenjima mogli i na pravi način shvatiti.

N

OD 2830€ MEKSIKO I KUBA MEKSIKO I KANKUN - HOTEL 4* AI; HAVANA I VARADERO HOTELI SA 4* ILI 5* AI Polazak 11.06, 18 dana

Meksiko je zemlja radosti eskonačne plaže sa belim sitnim peskom i Karipsko more. Čisto s hiljadu i jednim koralnim grebenom…Meksiko, ma gde bili - u Meksiko Sitiju ili na Jukatanu - jeste zemlja radosti. Ovo bogatstvo malo ko još da ima. A na svakom koraku siromaštvo. Ili je to samo privid. Meksikanci su, definitvno, bogati siromasi. Lepo je biti sa njima i u njihovoj zemlji… A kad ova radost prođe čeka vas Kuba i uživanje uz „Gvantanameru“, „Mohito“ i „Daikiri“, uz pirinač sa crnim pasuljem, jastoge ili prasetinu na žaru i pravu kohiba cigaru. To je ono što možete da priuštite sebi u bilo koje doba godine samo i jedino na Kubi, najvećem karipskom ostrvu. Tamo se svira i zanosna salsa, uživa u klubu Tropikana, ispija piće u čuvenom hotelu Nacional ušuškanom na brežuljku Taganana, s kojeg je pogled fascinantan.

Ovo su samo fragmenti iz brojnih priča koje kazuju da upravo zato treba što pre doživeti Kubu, odnosno Havanu u svoj njenoj nevinosti dok još nije kasno... Prestonicom Kube dominiraju suprotnosti, male kuće naspram visokih uređenih zgrada, uz špansku arhitekturu koja daje nevidljiv pečat glavnom gradu. Havana je i siromaštvo kakvo se retko gde može sresti, ali siromaštvo koje životu ne može ništa...

Puno toga na Kubi zapravo počinje u Havani, ali se tu i ne završava.

Kuba je i fascinantno letovalište Varadero. More, ritam i opuštenost zadovoljiće vašu želju za provodom i zabavom... Čeka vas nezaboravan odmor doživljen pod vrelim suncem Kariba.

B

Krstarenje Dunavom april 2015.

Svet na dlanu

7

Rodos

Ostrvo na kom se i bogovi zaljubljuju

P

osetite Rodos, upoznajte ovo prelepo grčko ostrvo i uveriti se sami koliko je jedinstveno. Istinski je kosmopolitski centar, turistički raj kako za Grke tako i za brojne strance... Ponosi se čarobnom obalom, božanstvenim morem i fantastičnom klimom koja posetiocima omogućava da uživaju tokom cele godine. Ali Rodos je uvek i u svakoj prilici i nešto više.

Dobio je ime po mitskoj nimfi Rodi. Ostala je priča da se zanosna nimfa, baš ovde, upustila u ljubavnu vezu sa bogom Heliosom.

Po grčkoj mitilogiji Helios je zaštitnik Rodosa. Ostrvu je darovao blagorodne zrake, umivao ga talasima svoje svetosti, ukrasio plavetnilom, dajući mu, usput, svoju snagu i sjaj. Kao takav Rodos je izrastao u biser Dodekada s fascinantnom prirodom i neprocenjivim bogatstvom spomenika kao dokazom ljudske moći i duha... Četvrto je po veličini ostrvo Grčke neznatno udaljeno do obala Male Azije. Čini prirodnu granicu između Egejskog i

Istorija je Rodosu darovala bogato nasleđe. Spominje se u Trojanskom ratu a opisuje ga i Homer u „Ilijadi“. Prvi stanovnici bili su Minojci a potom su gospodari ostrva postali Dorani, koji su na Rodosu osnovali tri grada: Lindos, Jalisos i Kamiros...

Sredozemnog mora s obalom od 220 kilometara i prelepim peščanim, šljunkovitim ili kamenitim plažama. Rodos ima i svoju planinu s najvišim vrhom od 1.205 metara, izvore, doline, pijaću vodu i 100.000 gostoljubivih stanovnika.

I istorija mu je darovala bogato nasleđe.

Spominje se u Trojanskom ratu a opisuje ga i Homer u „Ilijadi“. Prvi stanovnici bili su Minojci a potom su gospodari ostrva postali Dorani, koji su na Rodosu osnovali tri grada: Lindos, Jalisos i Kamiros. Novi period počinje 408. godine pre n. e. Na severnom špicu, a zarad uspešnije odbrane od brojnih zavojevača, napravljen je novi grad - Rodos. Jedan od najlepših u antičkom svetu. Vrlo brzo Rodos je izrastao i u pomorski, trgovački i kulturni centar Mediterana.

Riteri Jovanovci iz osam zemalja daju novu dimenziju u istoriji Rodosa. Pristigli su na ostrvo 1204. godine i obnovili grad... Najlepše građevine Rodosa, sačuvane i do danas, potiču upravo iz tog perioda. Jovanovci su

belim mozaikom. Starim gradom dominira palata Velikog majstora, danas muzej, do koga se stiže originalnom ulicom Ipoton nastalom još u XIV veku.

Drugi po veličini grad ostrva je Lindos.

Nazivaju ga još i „najlepše selo na svetu“ verovatno zbog prelepe plaže u Zalivu apostola Pavla. Ili, moguće je, zbog kombinacije riterskih zidina i antičkog hrama iznad grada. U uskim uličicama Lindosa su smeštene mnogobrojne prodavnice sa u Grčkoj verovatno najlepšim proizvodima od karamike.

Rodos danas živi dva sasvim različita života: život buke i vreve u letnjoj sezoni i spokojan porodični život u zimskim mesecima. U današnje vreme malo ko se na ostrvu bavi tradicionalnim zanimanjima: ribolovom, pčelarstvom ili stočarstvom. Još manje su žene s Rodosa sačuvale ono po čemu su bile nekada poznate - tkanje i vez.

Na veliku žalost tempo savremenog života im to ne dozvoljava jer je danas na Rodosu turizam osnovna privredna grana.

ostali na ostrvu sve do 1522. kada Rodos, u čuvenoj opsadi, zauzima Sulejman Veličanstveni. Pod vlašću moćne Otomanske imperije Rodos je bio sve do 1912. godine kada ga preuzimaju Italijani. U nadi da će na Rodosu ostati za sva vremena obnovili su palatu Velikog majstora i u njoj čak postavili grb Viktora II Emanuela... Na kraju, Rodos je kao i sva ostala ostrva Dodekaneza, pripao Grčkoj. Dogodilo se to 1948. godine.

Grad Rodos, smešten na severnom špicu ostrva, verovatno je jedan od najlepših u Sredozemlju. Jako sunce obasjava ga tokom cele godine. Istočnu obalu zapljuskuje Sredozemno more a zapadnu vetroviti Egej.

Luka Mandraki smeštena je u istočnom delu grada. Na dva doka Mandrakija postavljene su figure jelena i srne. Po predanju, baš na tom mestu, stajala je čuvena figura Kolosa sa Rodosa, jedno od sedam čuda antičkog sveta.

Nedaleko odatle je i ulaz u Stari grad, sa spletom uskih uličica i brojnim palatama u koje se ulazi kroz dvorišta prekrivena crveno-

Peščane plaže i mala čuda prirode...

MINI-TURISTIČKI VODIČ

l Ukras Rodosa su i dve fascinantne peščane plaže: Zambika i Afantu. l Na Rodosu je i predivna kamenita plaža „Entoni Kvin“ na kojoj su snimane sekvence filma „Topovi sa Navarona“. l Dolina leptirova je jedan od prirodnih ostrvskih fenomena. Reč je o dolini kroz koju protiče rečica koja

na kraju svog toka pravi jezero. Od juna do početka septembra tu se razmnožavaju i žive milioni crnonarandžastih leptirova. l Skoro svim selima u unutrašnjosti ostrva dominiraju stare crkve i manastiri. l Rodos je ostrvo sa brojnim hotelima svih kategorija. l Od maja do oktobra folklorni ansambli nastupaju u većim hotelima s originalnim programima prožetim tradicijom ostrva. l Oduševiće vas veliki broj restorana s bogatstvom grčke kuhinje ali i specijalitetima iz mnogih delova sveta. l Ljubiteljima morskih specijaliteta namenjene su brojne taverne kojih ima na skoro svakom koraku. l Vinski podrumi su takođe jedan od zaštitnih znakova Rodosa. Jedno od najpoznatijih vina je „Kavalieri“. l Turiste čeka i buran noćni život sa mnoštvom barova, kafea, diskoteka, kockarnica. l U starom delu grada su prodavnice sa suvenirima i tradicionalnim proizvodima od kože (sandale, tašne, jakne), kao i brojne radnje s tkanim i vezenima proizvodima. l U gradu Rodosu je velika gradska plaža (3 km) sa ležaljkama i suncobranima čije se korišćenje naplaćuje. l Južni špic ostrva Prasonisi, idealna je za surfovanje. l Izuzetno je razvijen međugradski saobraćaj do svih značajnijih mesta i plaža. l Autobusom se može napraviti krug oko ostrva. Ova atraktivna vožnja traje oko tri sata...

april 2015.

Svet na dlanu

9

Marmaris je tursko letovalište raskošne lepote

Dan u hladovini tamjanovog drveta M

armaris je letovalište raskošne lepote na jugu maloazijskog dela kontinenta. Ušuškan u zalivu bujne vegetacije, sa prijatnom mediteranskom klimom i vrhunskim hotelima, čistim morem i prelepom peščanom plažom na koju se naslanja kilometrima dugo šetalište kroz borovu šumu, ovozemaljsko je utočište za miran odmor.

U Marmarisu je sve na korak od zadovoljstva: prirodne i kulturne lepote, živopisne prodavnice, prijatni restorani i barovi, visok komfor hotela sa najatraktivnijim sadržajima... Dodatak na lepotu i uživanje je i božanstveni gradić Ičmeler do kojeg se stiže šetnjom pored mirisnih bašti. Za brojne turiste nešto sasvim posebno je nacionalni park Ataturk sa na svetu jedinstvenom plažom u hladu tamjanovog drveta...

Marmaris je važna luka i jedno od najpopularnijih letovališta u Turskoj. Tačan datum osnivanja grada nije poznat. Međutim, ono što se pouzdano zna jeste da je iznikao na ruševinama antičkog grada Fiskusa. Jedini spomenik koji danas ukazuje na prethodna vremena je tvrđava iz XVI veka.

Drevni Fiskus bio je važna pomorska luka na putu od Anadolije preko Rodosa do Egipta.

Njegovi razbacani ostaci, ruševine iz klasičnog i helenističkog doba, vidljive su na brdu Asar Tape, kilometar i po severno od Marmarisa.

Sulejman Veličanstveni sagradio je u Marmarisu tvrđavu uoči invazije njegove moćne flote na Rodos 1552. godine. Gotovo iz iste luke krenula je i Nelsonova flota koja je 1798. godine isplovila za Egipat i u bici kod Abukira potukla Francuze...

Od 1980. godine, Marmaris počinje da se razvija u veliki turistički centar.

Pozicioniran je na spoju Egejskog i Sredozemnog mora, duboko u zalivu koji podseća na fjord. Sa severa je okružen vodama zaliva Gokova, a na jugu Sredozemnim morem.

Nasuprot je grčkog ostrva Rodos, do kojeg se feribotom stiže za tri sata.

Meštani rado preporučuju posetu spomeniku Sarijane Turbesi. Posvećen je izvesnoj Fatimi, za

čije ime je vezana neobična legenda. Pre nego što je Sulejman Veličanstveni krenuo u osvajanje Rodosa, Fatima je njegovu vojsku osvežila mlekom jedine krave koju je imala što je, po legendi, doprinelo pobedi turske vojske a zauzvrat Fatima je proglašena sveticom....

Tvrđava koju je na brdu iznad luke 1522. godine sagradio Sulejman Veličanstveni restaurirana je i danas je tu smešten Gradski muzej...

Na ulazu u luku Ičmeler, koji je danas praktično predgrađe Marmarisa, na stenovitom rtu nalazi se Amos sa ostacima helenističkih zidina...

U starom gradu Lorima, na samom kraju istoimenog poluostrva koje je u stvari linija razdvajanja Egeja i Sredozemlja, vredi pogledati ruševine impresivne ovalne tvrđave sa kulama koje prkose vremenu...

Marmaris se nalazi 95 kilometara udaljen od međunarodnog aerodroma „Dalaman“, koji je modernom saobraćajnicom povezan sa gradom. Transferi od aerodroma do grada odvijaju se brzo i bez zastoja.

Do Marmarisa se može stići i morem. Velika i moderna luka, kao i nekoliko marina, povezuju ovaj turistički centar sa mnogim gradovima Mediterana.

U samom gradu razvijena je taksi-služba sa vozilima koja vas uz dogovorenu cenu relativno brzo prebacuju do željene destinacije. Lokalno stanovništvo i brojni turisti neuporedivo više koriste linijske dolmuše (mini-bus), koji su u zavisnosti od relacije na kojoj saobraćaju različito obeleženi.

Pijačni dan, naši turisti odlično znaju šta to znači, u Marmarisu je petkom. Svratite do gradskog amfiteatra, uživaćete...

Dućani sa suvenirima u podnožju tvrđave nekada su bili menzilhane, poštanske stanice za promenu konja. Plene originalnošću enterijera i šarenilom robe...

Brojni brodići u luci nude mogućnost za jednodnevne izlete do plaža u okolini ili obližnjih ostrva. Ukoliko ste ljubitelji ronjenja, možete iznajmiti i brodove specijalno opremljene za ovu vrstu aktivnosti...

Marmaris se nalazi 95 kilometara udaljen od međunarodnog aerodroma „Dalaman“, koji je modernom saobraćajnicom povezan sa gradom. Transferi od aerodroma do grada odvijaju se brzo i bez zastoja

april 2015.

Svet na dlanu

11

EKSKLUZIVA

PRIČA O PREFINJENIM OAZAMA LUKSUZA I EKSTRAVAGANCIJE

Turska sa sedam S zvezdica

vake godine hiljade turista iz celog sveta otkriva prirodne lepote i istorijske lokalitete zemlje koja je na mapi deset najvećih turističkih sila planete. Ali to kao da je tek početak, jer Turci ne kriju nameru da budu u samom vrhu... Ono po čemu su već danas prepoznatljivi su vrhunski hoteli i hotelski kompleksi kojima se retko ko može pohvaliti...

Sve je - unikat

Z

CALISTA LUXURY Belek

12

Svet na dlanu

april 2015.

ašto je svaka od desetine zgrada hotela “Kalista” u Beleku kružnog oblika? Sasvim namerno jer, kako kažu, kružni oblik je najprirodnije središte čoveka... Ovaj hotel, u kojem vam se pruža čak i mogućnost da prošetate tepihom vrednim 850.000 dolara, sagrađen je po ideji arhitekte koji je svetu podario „Burdž el Arab“, najbolji hotel na svetu. Šta ga sve razlikuje od drugih? Možda fascinanatna lepota. Da je tako nagoveštava i njegovo ime koje je dobio po boginji lepote. Kad se svemu pridoda stil, elegancija i otmenost enterijera, u kojem je gotovo svaki komad nameštaja unikatan, jasno je zašto mnogi rado koriste njegove usluge. U sobama su naravno i komforni kreveti sa vazdušastim posteljinama, mini-bar, džakuzi...

Osim svih relaksirajućih, društvenih, kulturnih i sportskih aktivnosti, deo kompleksa ovog hotela su i luksuzne vile. U njima noćenje košta 25.000 dolara. A za te pare dobijate zidove ukrašene „Svarovski“ kristalima, pozlaćene elemente nameštaja, ličnog kuvara i masera, vaš spa centar, vaše tursko kupatilo, vašu salu za bilijar...

Usluga je naravno „ultra all inclisive“. A šta se sve dobija teško je pobrojati. Preporuka je zapravo da što pre u svemu uživate.

RIXOS PREMIUM Belek

Hotel od milijardu dolara

D

a, baš tako. Turski „Rixos Premium“, ponos prestižnog Beleka, u zvaničnoj kategorizaciji je hotel sa pet zvezdica.

U nezvaničnoj je jedan od tri na svetu sa maksimalnih sedam. To zapravo i nije hotel, već svet u malom. Toliko je prostran da je i bukvalno potreban automobil kako bi se obišao svaki njegov kutak. Okružen je jezerima, veštačkim vodopadima i baštama. Unutar ogromnog kompleksa su i replike ulica i trgova, odnosno parkova najlepših gradova sveta.

Konkretno, ukoliko niste videli Pariz evo prilike da na Jelisejskim poljima „Rixosa“ popi-

jete svoju kafu...

Ali to nije sve. Hotel ima i veliki akva-park, jedanaest restorana, dvanaest barova, deset teniskih terena sa različitim podlogama, terene za odbojku, košarku i skvoš... Naravno i centar za sportove na vodi, kao i trim stazu dužine 770 metara. Tu je i božanstven šoping centar sa najpoznatijim svetskim robnim markama... Ali pre nego se odlučite za kupovinu ne zaboravite da dok ste na plaži iz snova imate i pravo na to da vam donesu mirišljave peškire ili termalnu vodu kako biste osvežili lice.

Mislilo se i na najmlađe. Za njih je „Rixos

Premium“ sa akva-parkom kojim dominira maketa trojanskog konja visoka 25 metara iz kojeg kreće pet tobogana „grad iz snova“. Za decu je organizovan i dnevni boravak sa različitim društvenim igrama, kao i delfinarijum sa animatorima.

Spa centar je posebna priča. Dovoljno je reći kako je jedan od najboljih na svetu. I hotelske sobe su deo sveopšteg luksuza kome je podređena ideologija jednog od najskupljih svetskih hotela - hotela od milijardu dolara u kojem je jedini dodatni trošak kupanje u čokoladi.

april 2015.

Svet na dlanu

13

Jordan i Sirija, sa svojim kontrastima, magnet su za turiste iz celog sveta

Jordan je i grad Džeraš, najbolje očuvani rimski grad na svetu. Dokaz su impresivni Artemidin i Zevsov hram, rimski Forum, Hadrijanov slavoluk...

Palmira

Male velike misterije biblijskih zemalja

U

prkos činjenici da je moderni turizam osvojio skoro sve zemlje sveta i turistima priuštio zadovoljstvo putovanja čak i u najzabačenije krajeve planete, Sirija i Jordan su dugo, pre svega zbog političkobezbedonosne situacije, bile izvan turističkih tokova. Međutim, KonTiki Travel je probio led tako da i ove države, ne samo za našu turističku populaciju, više nisu „terra incognita“.

NAJVEĆA MALA ZEMLJA Sirija je zemlja za koju se tvrdi da je na njenom nasleđu nastala istorija. Zato je i nazivaju „najvećom malom zemljom sveta“. Strateški je jedinstvena. Mesto je susretanja tri kontinenta Azije, Afrike i Evrope - ali je i raskrsnica puteva između Kaspijskog jezera, Indijskog okeana, Crnog mora i fascinantne reke Nil. Kroz Siriju je nekada vodio i Put svile, od Evrope do Kine, od Palmire i Homsa do sirijskih luka na Mediteranu... U vreme vladavine Grka i Rimljana Sirija je bila ne samo kulturni već i politički centar. Postojbina je feničanskog jezika, ali i mesto rođenja monoteističke religije. Uostalom, najstarije crkve sagrađene su upravo na tlu ove zemlje.

Nadiranjem islama Damask, jedan od najstarijih gradova sveta, postao je prestonica novog carstva pod Osmanlijskim kalifatom...

Sirija je u prošlosti bila i košnica civilizacije.

Karavanski putevi koji su od plodnog Levanta vodili ka moćnoj Mesopotamiji prelazili su upravo preko njene teritorije. Najzanimljiviji primer za ovu priču je Palmira, nekada aramejski Tadmorto sa izvorom „efka“ (na aramejskom - lekoviti

14

Svet na dlanu

april 2015.

izvor), u kojoj su se karavani zaustavljali da predahnu ali i izleče umor i rane. Palmira je i grad legendarne kraljice Zanobije, koja je preuzela presto posle smrti svog muža Odonasta. Njenu lepotu krasio je i karakter energične i mudre žene.

Prvo je počela da naplaćuje takse za prolazak karavana da bi tim novcem svoj grad pretvorila u pustinjsku metropolu sa pozorištem, sudnicom i bajkovitim gradskim četvrtima. Hram aramejskog boga Baala (ono što je Zevs bio kod Grka a Jupiter kod Rimljana) bio je ukras Palmire koji su uskoro mnogi zavojevači poželeli za sebe. Najuporniji je bio ljubomorni i sujetni Aurelije, koji je posle duže opsade uspeo da ga i osvoji. Kad je grad, 130. godine pre naše ere, posetio imperator Hadrijan u njegovu čast izgrađena je Trijumfalna kapija koja od tada dominira gradom... Danas je Palmira jedno od najvrednijih areheoloških nalazišta na Bliskom istoku sa spektakularnim spomenicima jedinstvenih oblika u kojim se kombinuju aramejski, semitski, grčki i rimski uticaj.

GRAD NA ZAPADU PUSTINJE Damask je najveći grad Sirije i prestonica zemlje. Nekada poznat kao Al Šam, grad na zapadu pustinje, čudesni je spoj suprotnosti starog i novog. Na mestu nekadašnjeg hrama posvećenog bogu Hadadu, Rimljani su sagradili Jupiterov hram, najveći ikad sazidan (310 x 380 metara). U ranohrišćanskom periodu pretvoren je u Crkvu Svetog Jovana Krstitelja u kojoj se i danas nalazi sarkofag sa njegovom glavom. U osmom veku, u periodu uspona kalifata, pretvoren je u džamiju Omejada...

Malula

Petra, Jordan

Damask je danas nešto drugo. Osvaja svojom šarenolikošću, živopisnim sukovima u sklopu velikih bazara, vrevom grada u kojem se meša glas mujezina sa visokih minareta i muzika Majkla Džeksona...

Alep je drugi po veličini grad Sirije i jedan od najstarijih stalno naseljenih gradova u istoriji.

Ovde će vam rado ispričati priču kako se još Abraham utaborio na Akropolisu, mestu gde se i danas nalazi Citadela, jedna od najlepših građevina u istoriji vojne arhitekture... U Siriji obavezno posetite i Malulu. Ovaj lokalitet sa kamenim kuća-

ma uzidanim u planinu jedistven je u svetu. Njeni stanovnici i danas govore aramejskim jezikom, istim onim kojim je propovedao i Isus Hrist...

KRALJEVINA IZ BAJKE Za Jordan kažu da je „kraljevina iz bajke“. Od kraja četvrtog pa sve do sedmog veka hrišćanstvo je na njenom tlu bilo dominantna religija. U Starom zavetu pominje se čak stotinjak mesta u Jordanu..

Aman, grad na sedam brežuljaka, prestonica je ove zemlje i jedan od najstarijih gradova sveta.

Ukrašen je Omejidskom palatom sagrađenom

unutar tvrđave koja je nekada bila rezidencija rimskih namesnika. Otuda i danas vidljivi ostaci Foruma, jednog od najvećih u Rimskom carstvu...

Fascinacija je i Petra, grad isklesan u ružičastom kamenu. Po mnogo čemu je nestvaran... Ovekovečen je u filmovima iz serijala o Indijani Džonsu...

Jordan je i grad Džeraš, najbolje očuvani rimski grad na svetu. Dokaz su impresivni Artemidin i Zevsov hram, rimski Forum, Hadrijanov slavoluk... Sve to jednostavno se mora videti. Od srca vam preporučujem ovo putovanje koje se ne zaboravlja.

Slobodan Mićić, KonTiki Travel

BALI - Hinduistička oaza među islamskim kraljevinama

Ostrvo bogova u Indonežanskom arhipelagu

Bali je autentičan i apsolutno različit od brojnih svetskih letovališta u kojima su bezlični hoteli nanizani duž obale. Možda je zato i tako privlačan.

Ako tragate za mirnim i udaljenim mestom, s jednim od najlepših pogleda na kristalno čisto more, nedaleko od Kute nalazi se plaža skrivena od većine turista koja se zove Bingin

B

ali je skoro neprimetna zelena mrlja na mapi sveta. Ostrvo bogova. Ili samo jedno od 17.000 ostrva Indonežanskog arhipelaga sa oko 20.000 hinduističkih hramova.

Iako ima svega tri i po miliona stanovnika, što je iz ekonomskog ugla zanemarljiv procenat indonežanske populacije od oko 250 miliona, Bali je zahvaljujući turizmu uz Džakartu epicentar indonežanske privrede.

Bali je autentičan i apsolutno različit od brojnih svetskih letovališta u kojima su bezlični hoteli nanizani duž obale. Možda je zato i tako privlačan. Oni koji jednom ovde dođu, rado se na Bali vraćaju. S razlogom. Stanovništvo je gostoljubivo, nasmejano i druželjubivo. Brojni hramovi i još brojnije skulpture bogova daju boravku na Baliju dimenziju više. Načičkane plantaže voća, visoravni i termalni izvori, plus kristalno čista morska voda, ukusna hrana i još puno toga čine odmor na ovom ostrvu opuštajućim i zanimljivim.

Glavni grad Balija je Denpasar, u kom su smešteni svi organi vlasti, kao i većina univerziteta, dok je kulturni centar ostrva Ubud. Iako se nalaze na svega 40 kilometara jedan od drugog, Denpasar i Ubud su se razvili u dva grada toliko različita da boravak u njima ne ostavlja utisak da ste prešli tako malu razdaljinu.

Denpasar je glavni urbani centar Balija sa populacijom od pola miliona stanovnika. U pitanju je administrativno i univerzitetsko sedište Balija, ali i centralno mesto za izučavanje tradicionalnih balinežanskih plesova. Iako se grad nalazi na obali i nema plažu poput Barselone ili Tel Aviva, na svega petnaestak minuta vožnje motorom, koji je glavno prevozno sredstvo u gotovo svim gradovima Indonezije, stiže se do nekih od najpoznatijih letovališta na svetu.

Plaže Kute, Seminjaka i Legiana prostiru se južno od grada i predstavljaju pravi raj za surfere, zbog ogromnih talasa koji ih zapljuskuju. Ali takođe i za sve one koji uživaju u odmoru u hotelima obraslim tropskim rastinjem i u blizini velikog broja restorana, SPA centara i šoping molova.

Ako tragate za mirnim i udaljenim mestom, s jednim od najlepših pogleda na kristalno čisto more, nedaleko od Kute nalazi se plaža skrivena od većine turista koja se zove Bingin. Nju uglavnom posećuju surferi, koji prateći talase oko sveta nezaobilazno posećuju Bali. Smeštaj na ovoj plaži je jednostavan i čine ga svega nekoliko kuća koje su raspoređene tako da deluju kao da lebde u vazduhu iznad mora ili vise sa stene koja se strmo podiže iznad plaže.

Ubud, gradić u kom živi svega 30.000 stanovnika, okrenut je umetnosti i meditaciji.

Skriven među pirinčanim terasama koje su jedan od simbola Balija, Ubud je magnet za turiste, ali i za sve one koji u nekom trenutku požele da se presele na Bali. Jedna od većih atrakcija locirana na obodima grada jeste Šuma majmuna, koja se smatra nekom vrstom lokalnog svetilišta. U njoj se nalazi hram mrtvih - Dalem Agung Padangtegal. Do njega se stiže nakon duže šetnje kroz šumu u kojoj ste okruženi stablima kakaoa i rambutana čiji plodovi vise iznad vaših glava. Čuvari šume su majmuni, koji će vas neumorno pratiti celim putem ukoliko sa sobom ponesete hranu.

u april 2015.

Svet na dlanu

17

Mnoštvo atrakcija Među ostalim atrakcijama koje ovo ostrvo nudi je još mnogo drugih, poput ronjenja, posete obližnjim ostrvima sa belim plažama i bogatom faunom oko morskih grebena sa prozirnom vodom, poseta jednom od dva aktivna vulkana, baštama sa orhidejama, termalnim izvorima i tako dalje...

Danas je Bali u višestrukoj opasnosti. Jedna od njih je svakako globalno zagrevanje koje preti da potopi ovo maleno ostrvo a druga opasnost jeste njegova sve veća transformacija pod naletima turista. Uprkos tome i cunamiju koji je pre nekoliko godina naneo dosta štete, Bali, kao i mnogobrojni hoteli na njemu ne silaze sa top lista najprestižnijih turističkih magazina i pregleda SPA centara sveta.

Vekovna inspiracija za legende Verovatno najlepši i najzanimljiviji hram na Baliju nalazi se uz samu obalu, nadomak grada Tabanana, 20 kilometara od Denpasara. Jedan od sedam morskih hramova, Tana Lot podignut je u XV veku na malom ostrvu-steni, koje je prema legendi hinduistički sveštenik Nirarta prepoznao kao sveto mesto. Ovaj hram, kojem je dao ime Tana Lot, što na balinežanskom jeziku znači „zemljište u moru“, namenio je obožavanju bogova mora. Danas se ne može ući u hram, a ranije je bilo moguće doći do njega u trenucima kada nastupi oseka i tako oslobodi klizavi put koji vodi do ulaza. Međutim, možete posetiti sam lokalitet, opkoljen prodavcima suvenira i turistima, osim ukoliko nemate sreće da dođete u periodu kišne sezone kada je broj prvih, a naročito drugih, značajno manji.

Od kada je nastao, ovaj hram je bio inspiracija za brojne legende. Prema jednoj od njih, ostrvce na kojem se nalazi hram čuvaju morske zmije od zlih duhova, dok najveća među njima navodno boravi u maloj pećini, obezbeđujući hram od neprijatelja koji bi mu mogli naneti štetu. Druga, romantična legenda, kaže da ukoliko posetite Tana Lot sa svojim partnerom ili partnerkom sa kojim niste u braku, vaša veza će se ubrzo nakon toga okončati, što se u slučaju autora ovih redova i dogodilo. Da li je to dokaz o istinitosti ove legende? Možda. Uostalom, nije li lepota legendi, osim u mističnosti, takođe u njihovoj neproverljivosti.

18

Svet na dlanu

april 2015.

S druge strane, u samom gradu ljubitelji tradicije, kostima i plesa mogu uživati u brojnim koncertima tradicionalnog gamelana sastavljenog od udaračkih instrumenata, kao i čitavom nizu balinežanskih plesova, kao i lutkarskog pozorišta.

Proslave na Baliju su čuvene po količini buke koju proizvode. Veliki broj ceremonija prolazi praćen tradicionalnim plesovima i muzikom gamelana koji svojom glasnošću ne samo da potpuno okupiraju prostor u kom nastupaju, već se mogu čuti i mnogo dalje od scene. Ipak, svoju Novu godinu, Njepi, Balinežani proslavljaju u potpunoj tišini. Balinežanska nova godina se obeležava krajem februara ili početkom marta prema njihovom lunarnom kalendaru, a kao uvod u Njepi, poznat pod imenom Dan tišine, u selima širom ostrva se priprema velika proslava. Ovo je jedan od najvažnijih praznika, te se njegovom pripremanju pristupa mesecima, kada svaka kuća ili grupa prijatelja počne da pravi ogo-ogo. Ta demonska statua napravljena od trske i papira često je ogromna a simbolizuje duhove i negativne elemente prisutne u selu. Tako, dan pre početka Njepija, u selu ili gradu organizuje se parada, gde svi iznesu na ulice svoju statuu i zajedno krenu u paradu do najbliže plaže. Usput se iznose i statue bogova koje svaka porodica poseduje, kao i ponude, tj. žrtve bogovima, koje su uvek biljnog porekla. Sve je praćeno glasnom muzikom i plesom. Kada parada pristigne na plažu u večernjim satima, ogo-ogo, koji su inače urađeni sa dosta truda, spaljuju se, što treba da dovede do nove ravnoteže bogova, prirode i čoveka. Nakon ovog rituala, odlazi se kućama i u šest sati sledećeg jutra počinje Njepi. Tog dana, na snagu stupa pet zabrana - zabrana rada, putovanja, paljenja vatre, telesnih uživanja i zabrana uzimanja hrane koju poštuju najreligiozniji. Ovaj dan treba da bude posvećen meditaciji i samospoznaji. Zanimljivo je i to što ni turisti nisu pošteđeni ovog pravila i što apsolutno niko ne može da izađe na ulice ili plaže tog dana. Čak je i aerodrom zatvoren i samo hitni slučajevi ili žene koje su pred porođajem mogu biti izuzeti od pravila.

Njepi se okončava idućeg dana, takođe u šest ujutru. Novi dan predstavlja dan susreta sa bližnjima i dan uzajamnog opraštanja na samom početku nove godine. Ovo iskustvo ne ostavlja ravnodušnim one koji se nađu usred njega neočekivano i pogotovo bez plana šta raditi sledećeg dana.

V. Bogdanov

Beogradski manifest - sajam svih sajmova na Beogradskoj tvrđavi od 22. do 24. maja

Najbolji povod za nezaboravan provod!

D

a li ste znali da će Beogradska tvrđava od 22. do 24. maja biti najzabavnija turistička destinacija u Srbiji? Veliki sajam manifestacija, destinacija i degustacija, u organizaciji Udruženja „Beogradski manifest“ i JP „Beogradska tvrđava“, predstaviće lepote i čari Srbije kroz nesvakidašnji susret gradova, predela, najraznovrsnijih manifestacija, festivala kulture, gastronomije, kreativnih ideja i uspešnih pojedinaca. Srbija na dlanu, sa svim svojim adutima biće gošća najstarije riznice grada, utvrđenja koje svoju uzbudljivu istoriju piše još od II veka n. e.

Gornji i Donji grad Beogradske tvrđave biće ovoga puta osvojeni šarenilom mirisa, ukusa, boja, običaja i dobrog raspoloženja.

A šta vas sve tamo čeka? Sajam je podeljen u 20 programskih celina od kojih je svaka jedinstven segment za uživanje... „Aduti Srbije“ je celina koja će nas upoznati sa bogatstvom srpskog turizma kroz živopisnu razglednicu turističkih organizacija gradova i opština koji će se takmičiti u želji da nas očaraju i ugoste. Gurmanski spektakl „Svet dobre hrane“ uvodi vas u kuhinju na otvorenom, gde se specijaliteti i delicije zbog kojih biste bili spremni da vozite nekoliko stotina kilometara, ovde uživo pripremaju. Probaćete i degustirati sva slova azbuke srpske kuhinje, a za vas hranu spremaju šampioni koji su na takmičenjima

20

Svet na dlanu

april 2015.

„Beogradski manifest“ će na jednom mestu da predstavi sve ono što nas čini jednom od najpoželjnijih destinacija u ovom delu Evrope poneli prve nagrade za kulinarsko umeće.

Tradicionalne srpske „ijade“ od slaninijade, gulašijade, pasuljijade, kupusijade pa sve do palačinkijade i ostalih poslastica biće na meniju ove svojevrsne kalemegdanske trpeze. Nećete odoleti ni najboljem voću i plodovima netaknute prirode. Dok polako osvajate Srbiju na Kalemegdanu, staza vas vodi do nekadašnjeg zamka despota Stefana Lazerevića. Na tom znamenitom mestu ulazite u „Vinski grad“, rezervisan za svetkovine, manifestacije i festivale u slavu vina i grožđa. Preko puta ovog grada, čeka vas “pozorište van kuće“ , scena na kojoj će se predstaviti tradicionalni pozorišni festivali. Tek da se zna, prvo srpsko lutkarsko pozorište „Kuku Todore“ otvoreno je u blizini. Krajem XIX veka na Malom

Kalemegdanu počinju da se organizuju prve cirkuske atrakcije, zabavni parkovi i projekcije filmova. Taj segment „Beogradskog manifesta“ nazvali smo „Svet mašte“ i namenili smo ga našim najslađim posetiocima.

Njih čeka nezaboravan provod i druženje.

Damad Ali-pašino turbe je međa između sveta mašte i filma. „Ponovo radi bioskop“, ovog puta pod krošnjama drveća, pravo je mesto da se opustite i odmorite od šetnje i pogledate filmove u izboru domaćih filmskih festivala.

Kada bismo se upustili u avanturu upoznavanja svih manifestacija u Srbiji, za to bi nam trebalo oko pet i po godina. Prema podacima turističke organizacije Srbije, u našoj zemlji se održi preko 2.000 događaja godišnje. A upravo je manifestacioni turizam glavni motiv za dolazak stranih turista u našu zemlju. Provod, lepota prirode i predusretljivost ljudi su naši najjači aduti, magični trio o kome pišu prestižni svetski vodiči. „Beogradski manifest“ će na jednom mestu da predstavi sve ono što nas čini jednom od najpoželjnijih destinacija u ovom delu Evrope. „IQ“ zona, jedna od najlepših lokacija Gornjeg grada, tik do zgrade u kojoj je smešten Zavod za zaštitu spomenika kulture, biće ambijent posvećen promociji obrazovanja u kome će mladi moći da se upoznaju sa ponudom kvalitetnih škola i univerziteta. Trijumfalni spomenik Kalemegdanske tvrđave „Pobe-

dnik“ simbolizuje pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Za vreme „Beogradskog manifesta“, on će biti oličenje kosmopolitskog duha i srpske gostoljubivosti i deliće najlepši beogradski plato sa nacionalnim turističkim organizacijama, diplomatskim predstavništvima, ambasadama u okviru celine „Stvaran svet oko nas“.

Poseta Beogradskom manifestu ne završava se turom po Gornjem gradu, on je samo početak i savršena tribina za predstave koje nas čekaju na Kalemegdanskom polju. Donji grad će oživeti baš na mestu gde su manifestacije, vašari i brojne svetkovine počele da ulaze u Beograd. To je prostor koji se prostire od Kapije Karla VI do Barutane.

Polje ili megdan Donjeg Grada biće scena

za atrakcije koje Beograd do sada nije imao prilike da vidi. Revija velikih letećih balona ekipa iz cele Evrope biće više nego uzbudljivo iskustvo za sve goste, dok će nebo nad tvrđavom biti najveća pozornica festivala.

Petnaest ekipa balonara takmičiće se u više disciplina: prelet, orijentacioni let, vezani let, dok će tačka „Night glow“ pružiti čudesan prizor u noći. Zamislite Ušće i nebo nad Kalemegdanom obasjane svetlom mnoštva šarenih balona. Spektakularne projekcije na nebu dizajniraće i ekipe profesionalaca koje se bave ispaljivanjem umetničkih vatrometa, piro-muzičkih programa i laserskih projekcija. Možemo da se pohvalimo da je predstavnik naše ekipe na prošlogodišnjem takmičenju vatrometa u svetu

osvojio drugo mesto!

Karnevali, plesni festivali razigraće Donji grad uz muziku svih žanrova i stilova, od tamburaša, gajdaša, trubača, izvornih pesama, do regea, rok'n'rola, hip hopa pa sve do elektronike i nastupa poznatih didžejeva.

Beogradski manifest povešće nas na uzbudljiv put po Srbiji. Idealna su prilika za mini break i vikend putovanje do naše prestonice koja će pružiti sasvim drugačiji doživljaj Beograda, a za Beograđane svih generacija, predlog za savršeno subotnje popodne. Počnite sa kafom u kafiću sa najlepšom panoramom na tvrđavi, pogledajte neki film, predstavu, đuskajte od jutarnjih časova, oprobajte se u jahanju, pijuckajte, mezite i opustite se sa prijateljima i porodicom.

Kao šampioni gostoljubivosti i provoda, učinićemo da se svet još više zaljubi u nas, a što je još važnije upoznaćemo Srbiju sa Srbijom na beogradskom terenu. U prilog tome ide i činjenica da je britanski list „Gardijan“ uvrstio srpsku prestonicu među deset najboljih evropskih destinacija za gradski odmor. Kao idealno godišnje doba za posetu preporučuje proleće ili jesen. Prvi veliki sajam manifestacija, destinacija i degustacija održava se u baš u tom terminu, krajem maja, a osmišljen je da svojim jedinstvenim sadržajima dominira turističkom ponudom glavnog grada.

Sinergija je neizbežna, samo treba pratiti slogan „Pojavi se - Provedi se!“ april 2015.

Svet na dlanu

21

Moć novca i istorija Majamija često su se prožimali

LATINOAMERIČKI Majami

šmek Floride

Sasvim je moguće da ćete u ovom po mnogo čemu neobičnom gradu čuti i rečenicu „Madona više ne stanuje ovde“. Ali je stanovala. Sve do razvoda i preseljenja u London. U Majamiju je živeo i legendarni modni kreator, kontroverzni Đani Versaće. U ovom gradu je i ubijen. Lokalni vodiči ne propuštaju priliku da vam pokažu gde se to dogodilo. Ispričaće vam, naravno, i kako se sve zbilo. Saznaćete i to da je stanovnik najuzbudljivijeg grada Floride bila i zanosna Glorija Estefan. Danas, s ponosom, upiru prstom u vilu Vila Smita. Ili Hulija Iglesijasa. Kad čuju da ste iz Srbije, ispričaće vam i priču da je u Majamiju igrao, ne tako davno, NBA košarku Predrag Danilović... A ako iskorače u prošlost, eto i podatka da je s vremena na vreme u ovom gradu boravio i Al Kapone. Tamo gde se on provodio, ili kontrolisao poslove, pevao je i Frenk Sintra...

Koliko je istinita priča o tome da je i Al Kapone bio stalni ili povremeni stanovnik Majamija, teško je proveriti. Činjenica je, međutim, da se upravo zbog kockanja u Majamiju ludovalo između 1923. i 1925. godine.

Koliko je istinita priča o tome da je i Al Kapone bio stalni ili povremeni stanovnik Majamija, teško je proveriti. Činjenica je, međutim, da se upravo zbog kockanja u Majamiju ludovalo između 1923. i 1925. godine. I da se u njemu, zarad prohibicije, baš u tim godinama alkohol točio na hektolitre 22

Svet na dlanu

april 2015.

I da se u njemu, zarad prohibicije, baš u tim godinama alkohol točio na hektolitre. Naravno, nikom nije padalo na pamet da spreči njegov nekontrolisani uvoz sa Kube ili Bahama. Tada se pričalo da polovina ljubitelja dobre kapljice u SAD živi u Čikagu a druga polovina na Floridi. Ali...

Razorni uragan i ekonomska kriza zaustavili su uzlet Majamija.

Kockarski hoteli preselili su se u Las Vegas i Atlantik siti... Činjenica je, međutim, da su se kroz vreme moć novca i istorija Majamija čudesno prožimali. Ono što povezuje, na primer, Luizijanu, Aljasku i Floridu, jeste zapravo istina da su sve tri na isti način, kao države, inkorporirane u moćnu zajednicu SAD. Najprostije rečeno, kupljene su. Za Floridu je Špancima isplaćeno pet miliona dolara... Floridu kojoj su upravo oni, Španci, nadenuli ime. Otkrili su je na dan Cvetne nedelje i zato su je nazvali Florida - „cvetna“.

Prvi stanovnici područja na kojem se danas proteže Majami bili su zapravo Tekesta Indijanci. Dolaskom Španaca bilo ih je sve manje i manje. Posle su stigli i Englezi. Istrebili su ih do kraja... Bilo je problema i sa indijanskim plemenom Seminolama. Crvenokošci, jednostavno, nisu želeli da se presele u Arkanzas i Oklahomu. Ratovali su 40 godina.

Istorija kazuje da je to bio najduži i najkrvaviji „indijanski rat“ na teritoriji SAD svih vremena. Naravno, izgubili su ga... Indijanci, kojih od 1890. na tom području više nije bilo.

Ako ste voljni da slušate o prošlosti Majamija i Floride, nezaobilazna je priča i o izvesnom Vilijemu Inglišu, koji je u vreme rata sa Seminolama obnovio plantažu svog strica na obali reke Majami... Posle su i neki drugi sledili njegov put isušujući okolne močvare. Naseobina je postajala sve veća i veća. Krajem XIX i početkom XX veka na Floridu je zahvaljujući biznismenu Henri Morisonu Flagleru stigla i železnica. Čovek je čak nameravao da putem i prugom poveže Floridu i Bahame.

Imalo se, moglo se. Ipak, nije ostvario namere. Iza njega je ostao i danas najlepši gradski hotel „Royal Pal Hotel“...

I ovo je priča o Majamiju Majami je od Beograda udaljen samo 8.824 kilometra.

Majamiju su bliži Havana, Jamajka i Bahami nego glavni grad Floride Talahasi.

Florida je najjužnija i za mnoge najlepša država SAD. Zovu je još i Sunčana država.

Klima je tropska u varijanti karipske vlažne. Sezona kiša je od maja do septembra.

Više od 60 odsto stanovništva grada koji ima oko 500.000 stanovnika rođeno je van granica SAD, što je zaista nesvakidašnji kuriozitet.

Status grada Majami je zvanično dobio 28. jula 1896. godine. Tada je imao tačno 404 stanovnika.

Sve se možda i ne bi dogodilo da železnički magnat Henri Flagler 13. aprila 1896. godine nije produžio prugu do Majamija kada je zapravo uspostavljen i redovan železnički saobraćaj sa ovim gradom.

Iste godine, 1896, Majami je dobio i prvi hotel.

Tajne koje kriju imena evropskih gradova

Bukurešt znači - sreća!

V

olite da putujete, upoznajete nove ljude, njihovu istoriju, tradiciju i običaje... A da li ste se nekada zapitali zašto se taj i taj grad baš tako zove i kako je zapravo dobio ime... U priči koja sledi saznaćete možda i ono što do sada niste znali iako ste šetali ulicama i bulevarima ovih prelepih gradova. arselona svoje ime duguje generalu Hamilkaru, ocu čuvenog Hanibala.

Hamilkar je utemeljio Barselonu, a ime grada vodi poreklo od njegovog porodičnog prezimena Barsa, što na punskom znači "munja".

B

aziv rumunskog glavnog grada Bukurešta dolazi od Bukura, istorijskog junaka koji je, prema različitim legendama, bio princ, odmetnik, ribar, pastir ili lovac, ili možda sve to. Na rumunskom jeziku "bukurija" znači "sreća".

N

amburg je ime dobio po reči "hamma", što znači "butina, zadnji deo kolena", odnosno u prenesenom značenju "savijenost, ugao".

To je referenca na njegovu lokaciju, naime podignut je na mestu skretanja reke. Druga, i manje verovatna, teorija kaže da dolazi od srednjonemačke reči "hamme", što znači "zatvoreni prostor travnjaka".

Drugi deo imena, "burg", znači "tvrđava, utvrđenje".

H

rema nemačkoj narodnoj tradiciji, Berlin je svoje ime dobio od reči "bär", što znači "medved", koji je i simbol Berlina. Ipak, prema drugoj teoriji ime grada zapravo dolazi od slovenske reči za močvaru - "berl".

P

stanbul ime duguje turskoj verziji grčke fraze "eis tan polin", što zapravo znači - "u grad". Sintagma je korišćena iz sledećeg razloga: Konstantinopolis je u toj meri bio iznad svih ostalih gradova na svetu da su ga Grci jednostavno zvali Grad, stoga su "išli u Grad".

I 24

Svet na dlanu

april 2015.

me Londona, prema jednoj teoriji, potiče od izraza "Londinium", što znači "mesto koje pripada čoveku po imenu Londinos". Međutim, ova je teorija odbačena, a drugog, zvaničnog objašnjenja za sada nema.

I

ariz se u antička vremena zvao "Lutecia Parisorum", a kasnije i "Parisii". Bio je utvrđeno naselje galskog plemena Pariza, koji su od njega napravili svoju prestonicu.

P inhen u korenu svoje reči ima izraz "mönch", što znači "monah".

Osnovali su ga benediktanci.

M

iverpul svoje ime takođe duguje dvema rečima, staroengleskoj "lifer", što znači "debela, zgrušana voda" i "pool" u značenju "bazen", što je povezano s bazenom.

L ančester, koji se ranije zvao Mamucio, današnji naziv je dobio od naziva "Mameceastre" i složenica je od reči "mamm", što znači "dojka" ili "brdo u obliku dojke", i staroengleskog "ceastre, chester", što označava rimski grad.

M

vedska prestonica Stokholm ime duguje kombinaciji reči "stäk", što znači "zaliv" (ili, možda "stock" što znači "kolac", "dići sidro", "stub", "motka") i reči "holm", što znači "ostrvo".

Š

lavni grad Norveške, Oslo, ime je najverovatnije dobio po staronordijskoj reči "os", što znači "ušće". Iako postoje i druge teorije, ova je najrealnija s obzirom na lokaciju na kojoj se mesto nalazi. Kopenhagen u prevodu znači "trgovačka luka", ime je dobio od danske reči "køber", što znači "trgovac" ili "kupac", i "havn", što znači "luka".

G

april 2015.

Svet na dlanu

25

Zapis iz knjige “Miris lošeg duvana” Dušana Miklje

Gastinjica Rosija K

roz prozor sobe „Gastinjice Rosija“ videli su se Kremlj i Crkva Vasilija Blaženog. Na listi znamenja upisao sam takođe Crkvu Hrista Spasitelja i Bogorodicu Kazanjsku, Lenjinov mauzolej i Lubjanku. Hramovi na listi svakako su odudarali od grobnice vođe revolucije, a još više od zloglasne zgrade tajne policije. Zašto sam tada izabrao da posetim tako protivrečne spomenike? Iz samo jednog razloga: svi zajedno su, nezavisno od namene, u svesti bili trajno utisnuti kao mitski prizori, koliko i hram Aja Sofije i zidine Carigrada.

Mogla je, drugim rečima, Moskva da se prerušava koliko hoće, na pomen njenog imena uvek bi se javljale iste slike. Kao simboli večnog trajanja. To svakako nije imalo nikakve veze sa novim izgledom grada koji me je istinski začudio. Mada su od mog poslednjeg boravka u Moskvi protekle cele tri decenije, nisam očekivao da će promene biti tako upečatljive. Sva znamenja prestonice, naravno, bila su na istom mestu, ali to više nije bio isti grad. Kao da sam na projekciji filma čija

26

Svet na dlanu

april 2015.

je prva polovina crno-bela a druga u koloru, boje se jednostavno nisu slagale. Fasade mastodontskih građevina nekada su bile sive, kao i odeća građana, kao i njihova lica, najzad. Za razliku od nekada takođe jednoobraznih teretnih vozila, gradom su sada tutnjali moćni automobili. Nova Moskva je odisala dinamizmom, nekom vrstom pomamne zahuktalosti koja je više priličila nekom američkom gradu, Njujorku, na primer.

Da sam ipak u prestonici Rusije, svedočila su zlatna kubeta crkava i nalickane fasade barokne Moskve. Kremlj i Crveni trg, kao njena trajna obeležja. Svaki od ovih toponima podupire priča. Bolje reći mit.

Ponekad i čudo bez kojeg se priča ne bi održala.

Diveći se raznobojnim kubetima Crkve Vasilija Blaženog koja su podsećala na šarene vašarske kolačiće, nisam, ipak, dozvolio da mi bezazlena ljupkost odvrati pažnju od krugova i u njih ucrtanih kvadrata u osnovi hrama koji su na simboličan, ali i smrtno ozbiljan, kako bi Rusi

Miris lošeg duvana Zapis Gastinjica Rosija, uz dozvolu autora, preuzet je iz knjige „Miris lošeg duvana“ Dušana Miklje u izdanju beogradske Lagune.

Pripadnik mirovnih snaga, stalni dopisnik iz afričkih i evropskih zemalja, ratni izveštač i diplomata, pisac i novinar Dušan Miklja, jedan je od najznačajnijih putnika-pisaca koji stvara na srpskom jeziku, ispisuje nesvakidašnju priču o odrastanju, putovanjima kao načinu života, istorijskim previranjima i ličnim usponima i padovima...

rekli toržestveni način, izražavali shvatanje “idealnog grada”, ne samo ovozemljskog. Nisam takođe zaboravio da je u vreme Napoleonove najezde 1812. godine crkva sačuvana samo čudom, čemu za svoj spas ima da zahvali i stoleće kasnije kada je član tada svemoćnog Politbiroa Lazar Kaganovič predlagao da se hram sravni sa zemljom jer je “na putu vojne parade”.

Crkva Hrista Spasitelja u prvobitnom vidu nije sačuvana jer je, po ličnom Staljinovom naređenju, razneta dinamitom da bi na jednom mestu nikla Palata Sovjeta. Sovjetska Vavilonska kula nikada nije izgrađena jer je tonula u zemlju, ali zato je tlo dobro podnelo novu crkvu sa starim imenom.

U Sabornoj crkvi Naše Gospe od Kazana najveća dragocenost je ikona svetiteljke koju je Kutuzov nosio u svim bitkama protiv Napoleona, sve do Pariza. Neodoljivo me je podsećala na plašt Bogorodice koji je nošen zidinama Carigrada pod opsadom. Čudotvoran plašt nije odagnao

napadače od vizantijske prestonice, ali je ikona iz skromne parohijske crkve pomogla Kutuzovu.

U grobnici Lenjina, u vidu stepenaste piramide od crvenog mermera koja je u mnogim istočnjačkim kulturama simbol večnosti, takođe sam video analogiju sa Vizantijom. Nimalo, najzad, nije bilo nezamislivo da umesto vođe revolucije u njoj počiva neki od vasilevsa.

Mračno zdanje Lubjanke zauzima ceo jedan blok. Već i sam pogled na masivne kamene zidove, gvozdene rešetke na prozorima i glomazna vrata kao na srednjovekovnom zamku, svedočio je da mnogi koji su ušli u Lubjanku nisu iz nje živi izašli. Pošto su mi i doslovno klecala kolena pod teretom takozvane “istorijske svesti”, nisam mogao da razumem kako Moskovljani kraj zloglasne tamnice prolaze mirno ili bar bez vidljive nelagodnosti.

Na pitanje šta je bila svrha Lubjanke, sama njena suština, možda je najbliži istini odgovor koji je dao jedan od njenih vrhovnih islednika: “Da odbrani carstvo vrhovnih ideja u koje se ne sme sumnjati. U čije se ime upravlja. Da ukloni, ako treba i trajno, sve koji ne veruju da je i sam vođa otelotvorena ideja. Njena jedina neprikosnovena istina”.

To me je, naravno, podsetilo na Vizantijsko carstvo. Nije li, predstavljajući samo božju volju, carigradski patrijarh, baš kao i Staljin, bio otelotvorenje jedine i vrhovne istine?

Rusko “vizantijsko nasleđe“ je, najzad, vekovima prisutno ne samo u bojarskim i carskim palatama i velelepnim ckvama već možda više u uverenju da će komunizam s vremenom prevladati u celom svetu kao jedina ispravna i žrtvovanja vredna doktrina. Zar to nije obnova vaseljenske ideje o središnjem carstvu koje kontroliše ne samo axis mundi na zemlji već i onu vertikalnu osu koja se uzdiže pravo prema nebu, o carstvu kao jedinom čvrstom uporištu i neprikosnovenom tumaču vere ili, u postreligioznom sovjetskom društvu, nepromenljivih ideoloških i političkih obrazaca?

Koliko me je ova ideja uzbudila, toliko me je, u Aleksandrijskom parku s druge strane Crvenog trga, tronuo spomenik posvećen buntovnicima od najstarijih vremena do danas. Manja kamena piramida sa uklesanim, ali i izbledelim imenima svetskih revolucionara delovala je kao spomenik utopiji koja se, uprkos nebrojenim žrtvama, nikada nije ostvarila. Imena Spartaka, Sen Žista i Robespjera, Černiševskog i Bakunjina, Panče Vile, Gramšija i Roze Luksemburg, mnoga druga koja su nekada takođe sa zanosom izgovarana, bila su izbrisana, a neka, opet, jedva čitljiva, ali sva zajedno podjednako nagrizena vremenom i zaboravom.

Sričući s naporom, s tugom sam mislio o tome koliko je mladih ljudi, boreći se za uzvišene ciljeve, postradalo. Kakva je korist bila od tolikih žrtava? Da li je smrt mladih ljudi nešto promenila? Ništa!

To je, najzad, središna tema celokupne ruske religiozne filozofije koju je u svom delu sa opsesivnom redovnošću potezao Dostojevski: ko će da plati za minule patnje i nesreće? Kome podneti račun za njih. april 2015.

Svet na dlanu

27

Tibet između oblaka i bogova

Blistava perla na krovu sveta D

„Dobro došli u Tibet! Ja sam vaš vodič, zovem se Rinčin.“ rugi, sličan njemu, jeste vozač Ciling. Izašao je iz kombija noseći khate, bele svilene šalove koje nam je Rinčin kao znak dobrodošlice stavio oko vrata. Na dnu paučinaste tkanine utkano je: „Milost bogova“. Kasnije ću saznati da su khate neizbežne pri svakoj vrsti darivanja.

Krenuli smo i za dva sata stigli u glavni grad Lasu.

Svuda oko nas su gola brda. Pusto je, nema ljudi, drveća, ni trave.

Pored vode je jak - tibetansko goveče neobičnog izgleda sa dugačkom dlakom. Kao snažnu i korisnu životinju poseduje ga svako domaćinstvo. Mužjaci služe za rad, a ženke daju masno i gusto mleko.

Tibet je pravi „frižider“, zbog svežeg i suvog vazduha hrana se nikad ne kvari.

Prolazimo pored sela napravljenog od zemlje i kamena. Umesto vrata (drvo je ovde retko), razapeta je bivolja koža. Iznad nje je žuta zavesa. Sve kuće imaju ravan krov sa molitvenim zastavicama jarkih boja i mnogo stakla zbog sunca - izvora toplote. Odžaka nema, Tibetanci se ne greju. Jedino gorivo koje služi za kuvanje su sušene „lepinje“ od jakove balege.

Ulazimo u Lasu koja leži na 3.700 metara nadmorske visine. „Ovo je glavni grad naše zemlje. Ne samo što je lep, već iz njega možete telefonirati u bilo koji deo sveta!“, kaže sa ponosom Rinčin.

Pitamo ga da li je ovde naučio engleski jezik. „U Lasi još uvek nema škola za to, a naučio sam ga u Indiji jer sam bio gardista Dalaj Lame. Osam godina živeo sam bogato, ali nije vredelo. Mučila me je nostalgija i vratio sam se u moju Lasu“.

Još 1959. godine Tibet je izgubio nezavisnost i postao deo Kine kao autonomna pokrajina. Prostire se na 1,2 miliona kvadratnih metara.

Ova planinska zemlja sa prosečnom visinom od 4.000 metara ima više od 30 vrhova preko 7.000 i 8.000 metara. Najviši na svetu je Mont Everest sa 8.848!

Lasa ima 150 hiljada stanovnika. Sa obe strane široke ulice poređani su dućani sa tezgama. Prisutni su biciklisti s prikolicama i rikše. Svaka bočna ulica vodi u podnožje nekog od brda. Zastajemo ispred našeg hotela „Sunčeva svetlost“. Iza je pustara i vrhovi pokriveni snežnom kapom. Podne, temperatura je 4º C. „Moj savet je da posle podne ležite i aklimatizujte se“, kaže Rinčin i daje nam ključeve. „Samo da ostavimo stvari i nazad na ulice La...“, nisam ni završila kad mi ponestade snage i vazduha. Torba u ruci se pretvori u olovo, noge u gvožđe, hvatam se za zid.

Iza mene je Petar, torba mu kod nogu, a ruka na grudima. Čitava večnost treba da konačno uđemo u prostoriju sa staklenim zidom.

Ležem uz osećaj da nestajem, tonem... „Visinska bolest!“, kao s druge planete čujem Petrov glas.

Sutradan je sve bilo u redu ako izuzmem da su sve vreme boravka moji nokti bili boje indiga, što me neprestano bolela glava, curila krv na nos i tresla zima. Ali ovo su Himalaji! „Hotel nema nikakvo grejanje“, kažemo Rinčinu. „Grejanje je suvišno, jer temperatura u Lasi nikad ne pada ispod -15º C!“, odgovorio je.

Još od prvog dana boravka na Tibetu moj stalni pratilac je glad za vaz-

duhom i hladnoća koja je ponekad prelazila u osećaj smrzavanja. „Ovo niko nema, ovo nigde drugde ne postoji, posle OVOG ja ništa više ne moram da vidim!!!“, uzviknula sam gledajući palatu POTALA zimsku rezidenciju Dalaj Lame. „Blistava perla na krovu sveta“ leži na Crvenom brdu i kupa se u jutarnjem suncu tog aprilskog dana.

Sagrađena još 640. godine (visoka 130 metara), diči se svojim kosim zidovima. Silna želja da se popnem do nje potire gušenje, zamor i „sa srcem u grlu“ preko 1.000 stepenica stižem do ogromnih drvenih vrata sa mesinganim zvekirom.

Vrhovni verski poglavar Tibeta je Dalaj Lama (a politički Pamčen Lama). Poslednji, 14. Dalaj Lama, još uvek je u izgnanstvu dok drugi živi u Pekingu. Samo manji deo palate otvoren je za posetioce (treba

mesec dana da se uđe u svaku odaju). Ulazeći, uronila sam u neki drugi svet, nestvaran, tajanstven... Svet polutame, svet zastao u nekom veku, tajanstven, nedokučiv...

Bosonogi obilazimo, u svakoj odaji je lamaistički učenik ogrnut samo tankim narandžastim platnom. Pri treperavoj svetlosti sveće, dan za danom čuvaju neprocenjive relikvije Potale. O tri metra debele zidove, tamne od dima, okačene su tanhe sa religijskim motivima.

Izlazimo. Pred nama je panorama grada Lase sa svim prstenovima starim jezgrom aristokratskih kuća od kamena. Imaju samo dva sprata - jer pogled može biti uperen samo GORE, u Svevišnjeg! Na pločniku su žene sa robom za prodaju. Ogrlice, narukvice, pojasevi od srebra, a sve što prodaju odmah možemo videti na njima.

Lasa ima 150 hiljada stanovnika. Sa obe strane široke ulice poređani su dućani sa tezgama. Prisutni su biciklisti s prikolicama i rikše. Svaka bočna ulica vodi u podnožje nekog od brda.

Zastajemo ispred našeg hotela „Sunčeva svetlost“. Iza je pustara i vrhovi pokriveni snežnom kapom. Podne, temperatura je 4º C

april 2015.

Svet na dlanu

29

Tibetanke su visoke, rumene, sa crnom kosom. Imaju vrlo neobične frizure. Kosa podeljena na sredini, upletena je u bezbroj pletenica koje obavijaju potiljak pričvršćene nekim ukrasom. Kratki kaput oblače samo na jednu ruku, nose duge suknje i ravne cipele. Interesantne su, vrlo stidljive i plene svojom jednostavnošću. Decu nose na leđima u marami čiji su krajevi zakačeni ukrasnom kopčom. Kod nekolicine žena sevnuo bi zlatan zub kao statusni simbol.

Sunce ovde rano zađe, a sa prvim sumrakom nestaju ulični prodavci, smenjuju ih drugi. Iza širom otvorenih vrata počinje da cvrči, kuva i prži se večera. U blizini je pijaca, glavni artikal je beli luk veličine pesnice. Tu su i džakovi sa suvim gljivama, raznim korenjem, prosom i ječmom kao osnovnom žitaricom. Na tezgi su reš pečene kokošije noge, malo dalje isto - samo presne. Kažu da su delikates! Iza pijace mirišu „listići“ premazani seckanim lukom sa ljutim prelivom.

Terensko vozilo usporava - pred nama je najviši prevoj Laska-La na 5.220 metara visine. Od hladnoće me ne štiti ni nekoliko slojeva džempera i čarapa (surova klima skraćuje ljudski vek - ovde je prosečna starost 55-60 godina).Tibetanaci imaju problema sa glavoboljom i disanjem. Skrećemo sa puta i zaustavljamo se ispred kuće ograđene visokim zidom. „Tingri, ovde ćemo prespavati!“, saopštava nam Rinčin. „Gde to..?“, pitamo. „U hotelu!“, kaže i pokazuje na kuću ispred.

Umesto vrata je razapeta koža. Iza - tama. Ne vidim nikoga, samo hodnik i veliki ključ koji neko pruža. Soba ima prozor preko celog zida.

S one strane stakla je gola pustara, oštar vetar od prašine pravi kovitlac, bespuće unedogled... Pomišljam da se svakog časa može pojaviti Džingis-kan sa svojom hordom... No, on ostaje u istoriji Tibeta a mi oblačimo sve što smo poneli i ležemo pod tanko ćebe očekujući san.

Uzalud! Zavesa navučena na prozor sve vreme leluja od oštrog naleta vazduha, što svojim ledenim dahom obavija moju glavu, leđa, ruke... „Čim stignemo u Nepal, ozdravićeš“, promuklim glasom govori Petar, a zna da je ispred nas dug put sa dva prevoja i - Lalung-La odakle se vidi Mont Everest!

Penjali smo se nekoliko sati i zaustavili na nevelikom platou odakle se najbolje vidi najviši vrh sveta. Začudo, nisam osećala uzbuđenje jer sa

30

Svet na dlanu

april 2015.

visine od 4.000 metara ispred nas je samo ostatak od 4.800. Za Mont Everest Rinčin ponosno ističe da je najviši (8.848 n. m.) na planeti!

Dok kamere zuje, čujem još jedan zvuk. Ubrzo se pojavljuje plavi kamion i zaustavlja se baš ispred našeg vozila. Pozadi, ispod cirade pojaviše se lica muškaraca bele puti i svetlih očiju. „Piše Beograd...“, reče jedan na srpskom jeziku ovde, na kraju sveta, u himalajskom bespuću na kom ne sretosmo nikog izuzev karavan jakova. Osećam radost. „Jeste li i vi iz Jugoslavije?“, pitamo. „Nekad bili...“, odgovori kratko i povuče se. Kamion odlazi, čovek diže ruku i mahnu nam.

Posle devet sati vožnje stižemo na granicu Tibeta i Nepala. Opraštamo se sa Cilingom i Rinčinom i posle 970 kilometara dugog putovanja prelazimo na drugu stranu. Još jednom se okrećem da pogledom obuhvatim zemlju koju sam celog života želela da posetim.

Lama, Potala, jak - to je Tibet. Osoben, jedinstven. Dalek, tajanstven i nedokučiv. Srećnici su oni koji ga dožive.

Mila Starčević, putnik KonTiki Travela

Samo u Gigatronu, kupovina uz bezbroj pogodnosti

U

okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolaže sa 27 prodajnih objekata širom Srbije, kupci imaju na raspolaganju brojne mogućnosti odloženog plaćanja. Potrebno je da se odlučite za vid plaćanja koji vama najviše odgovara i možete izabrati proizvod iz bogatog asortimana računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača koje Gigatron nudi.

Novost je da od sada možete odabrati Super kredit i kupovati po neverovatnim uslovima -

svim Gigatron kupcima, Raiffeisen banka daje mogućnost kupovine putem kredita do 12 mesečnih rata, uz 0% učešća i 0% kamate!

Ovaj kredit će vam biti odobren istog dana i to samo uz ličnu kartu. Pored toga, svim kupcima smo odobrili mogućnost plaćanja čekovima građana u roku do 300 dana od datuma kupovine, bez učešća i sa 0% kamate u svim Gigatron prodavnicama. Kupac sam bira broj rata, datume dospeća rata na naplatu kao i visinu iznosa na čeku.

Prilikom svake kupovine u Gigatron radnjama stičete bodove koje može iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine, a samim tim ostvariti i dodatne popuste. Maksimalni popust koji se može ostvariti koristeći bodove je 50% od ukupne vrednosti kupovine. Bodove možete iskoristiti u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj bodova.

Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50.

april 2015.

Svet na dlanu

31

Uganda

Zemlja

nacionalnih parkova 32

Svet na dlanu

april 2015.

Poznato je da je Uganda zemlja raskošne prirode i bogatstva biljnog i životinjskog sveta sa nekoliko izvanrednih nacionalnih parkova.

Posetili smo Kibale šumu površine 766 kvadratnih kilometara u oblasti Kigeza, poznatoj kao ,,Švajcarska Afrika”

K

onTikijeva grupa doputovala je u Afriku, kontinent neiscrpnih lepota i inspiracije - pravi raj za avanturiste. Ovoga puta to je Uganda, koju je Vinston Čerčil nazvao “biserom Afrike”, pred kojom danas konačno stoji svetlija budućnost.

Vozimo se kroz Kampalu, koja podseća na neke od afričkih prestonica u kojima smo već boravili. Kao glavni grad zemlje, to je centar političkog, kulturnog i intelektualnog života i njen privredni pokretač, grad sa puno zelenila, novih, modernih građevina i srdačnog stanovništva. Šetnja gradskim ulicama danas ne predstavlja nikakav problem jer je potpuno bezbedan od 1986. godine, tačnije od pobede armije nacionalnog otpora Joveri Musevinija, današnjeg predsednika Ugande.

Da je Uganda zemlja koja sve više nalazi svoje mesto u svetskim turističkim programima, govore i Kasubi grobnice, koje smo posetili.

Nalaze se na listi svetske kulturne baštine, a građene su 1881. za vreme Mutesa I, 30. kabuka kralja Buganda dinastije. Pored grobnica, tu se nalazila i palata koja je dominirala celim brdom. Grobnice i palata građene su na tradicionalan način od organskih materijala - drveta, slame i trske. Predstavljaju savršen primer arhitektonskog dostignuća. Buganda kraljevina od 52 klana je najveća od svih postojećih u današnjoj Ugandi. Imala je najviše uticaja u novijoj istoriji zemlje kada je 1962. kralj Mutesa

II postao prvi predsednik, a Obote ministar spoljnih poslova. Uskoro je sebe proglasio za predsednika, a Idi Amina za ministra vojske, koji je 1971. izvršio puč i započeo eru terora, straha i ubijanja. Tada je stradalo između 300 i 500 hiljada ljudi, pobijeno je mnogo intelektualaca i proterano 70 hiljada Azijata, što je naišlo na osudu sveta.

Put nas je vodio u jedini Bahai hram u Africi gde su ljudi svih vera dobrodošli na molitvu i

meditaciju u skladu sa glavnim ciljevima ove sekte - ostvarenje jedinstva svih religija i celog ljudskog roda. Zatim smo obišli Namugongo hram mučenika, interesantnu gvozdenu konstrukciju u tradicionalnom stilu - jedno od najsvetijih mesta u Ugandi. Tu je 1886. preko dvadeset tek pokrštenih Ugandijaca bilo živo spaljeno po naredbi kralja Mvanga II, koji je zahtevao da se odreknu religije belih ljudi. Na brdu Numirembe, nalazi se najstarija anglikanska katedrala iz 1892. Danas je to impozantna građevina u koju se vernici pozivaju na službu udaranjem u bubnjeve. Religija u Ugandi, kao i u ostalim afričkim zemljama, igra važnu ulogu u svim sferama života. Dve trećine stanovništva su hrišćani, nešto manje od trećine su animisti koji veruju u moć prirodnih sila i u duhove, a ostali su muslimani, Siki, Indusi...

Uganda je danas zemlja koja se sve više otvara za strane turiste jer realno ima šta da pokaže. Ugandijci su vrlo talentovan narod za razne umetnosti, pa smo obišli i pijacu suveni-

u

april 2015.

Svet na dlanu

33

ra sa zaista lepim predmetima umetničkih zanata koji se izrađuju ručno od prirodnih materijala, tako da za ovakvu kupovinu nikada dovoljno vremena...

Uganda je jedna od deset zemalja kroz koju prolazi ekvator, što joj određuje klimu: uvek je toplo, sem na većim visinama, vlažno, sa sušnim i kišnim periodima. Zauzima površinu od 236.580 kvadratnih kilometara i ima oko 25 miliona stanovnika. Kada se iz Kampale krene ka zapadu i dođe do sela, može se shvatiti da je zemlja prolazila kroz burnu i krvavu istoriju, naročito od sticanja nezavisnosti. Siromaštvo je jedna od činjenica sadašnjice. Ipak, narod se bori da prevaziđe nedaće, što se da zaključiti po njihovom dobrom raspoloženju i ljubaznosti.

Lokalna pijaca je uvek sjajno mesto za bliži kontakt sa stanovništvom. Simpatična je bila stidljivost, ali i ljupkost devojaka i devojčica koje su išle u školu jer je osnovno obrazovanje obavezno.

Poznato je da je Uganda zemlja raskošne prirode i bogatstva biljnog i životinjskog sveta sa nekoliko izvanrednih nacionalnih parkova.

Posetili smo Kibale šumu površine 766 kvadratnih kilometara u oblasti Kigeza, poznatoj kao ,,Švajcarska Afrika”. Tu žive razne vrste manjih sisara i primata, među kojima su i retke vrste majmuna kao crveni kolumbus i sitatunga. Naišli smo na ogromnog, snažnog crnobelog kolobusa, koji kao da je želeo da nam pokaže neke od svojih bravura. Nema sumnje, impresionirao nas je svojim skokovima. Ipak, najpoznatije su šimpanze i još deset vrsta primata. Primati Kibale su predmet mnogih izučavanja. Postoji 12 vrsta, od kojih su tri vrste noćni, a ostali su vrlo aktivni u toku dana.

Uganda je poznata kao zemlja sa najvećim

34

Svet na dlanu

april 2015.

brojem primata u svetu. Poseta nacionalnim parkovima mora se najaviti mesecima unapred da bi se dobila dozvola a pri ulasku se potpisuje prihvatanje kodeksa ponašanja. Probijanje kroz gustu šumu u pratnji rančera je nezaboravno iskustvo. Uz sve mirise i zvuke divljine nestane i najmanji strah, naročito kada posle upornog traganja naiđete na šimpanze koje su jele voće, čije su koštice lukavo iskoristili da nas gađaju.

Vožnja kroz jugozapadni deo Ugande dovela nas je do interesantnog događaja u jednom mestu gde su bili lokalni izbori na kojima pravo glasanja imaju i žene koje glasaju odvojeno od muškaraca! Zanimljiv je tradicionalan način obraćanja žena muškarcima: starijima, kao i mužu i svekru - klečeći, ali se to po gradovima takoreći izgubilo. Posmatrali smo lepu skupinu žena obučenih u nacionalnu nošnju gomes, koja je dostojanstveno obavila građansku dužnost.

Zatim smo u oblasti Ankole naišli na neobična goveda sa retko dugačkim rogovima koja se daju devojkama u miraz, a često su predmet međuplemenske krađe.

Put nas je konačno vratio na jugoistok zemlje, gde smo doživeli neku sasvim drugu Ugandu. Stigli smo u Entebe, koji je glavna kapija Ugande jer se tu nalazi jedini međunarodni aerodrom. Grad je udaljen oko 25 kilometara od Kampale i prostire se na obalama jezera Viktorija. Bio je prestonica za vreme britanskog protektorata, da bi tek 1962. izgubio svoj status u korist Kampale. Danas je lepa mešavina starog i novog, sa puno zelenila, a u njemu se i dalje nalaze brojne vladine zgrade kao i predstavništva stranih firmi. Hotel u Entebeu, moderan, nov, koji sasvim odudara

od celog ambijenta, verovatno je rezultat potreba turizma koji je u povoju. Za vreme našeg kratkog boravka u gradu, najviše nas je impresionirao gradski taksi na motociklima.

Ubrzo smo se našli na jezeru Viktorija. Za mnoge ljude sveta je pojam voziti se tim čuvenim jezerom, koje se samo jednim delom nalazi na teritoriji Ugande. Pored Ugande, jezero pripada Keniji i Tanzaniji. To je najveće jezero Afrike sa površinom od 68.800 kvadratnih kilometara i drugo po veličini slatkovodno jezero na svetu. Viktorija jezero je i izvor najdužeg ogranka reke Nil, to jest Belog Nila. Čamac nas je dovezao do ostrva Ngamba, na kome se nalazi veliko utočište za šimpanze. Šimpanze pripadaju porodici velikih bezrepih majmuna u ekvatorijalnoj zoni Afrike. Danas je to ugrožena vrsta i pod zaštitom je međunarodnog prava. Ovaj centar je otvoren 1998. u cilju spasavanja mladunaca čiji su roditelji bili ubijeni od strane lovokradica, prodati zološkim vrtovima ili završili kao kućni ljubimci. Šimpanze imaju najviši procenat genetskih sličnosti sa čovekom, čak 98,4 odsto, više nego i gorile. Šimpanze su visoko razvijena društvena bića i žive u grupama od 20 do 100 članova. Svaka grupa ima svog vođu koji je ,,alfa” mužjak. Životni vek im je 50 godina. Vole voće, najomiljenija im je smokva, ponekad jedu insekte, jaja i ptičija gnezda. Vrlo retko ubijaju i jedu druge majmune.

Tužna strana ovog utočišta je groblje svih onih bića koja nisu mogla da izdrže nedaće i torture kojima su bila izložena. Jasno se vide i sprave kojima su bila mučena. Sreća je što postoje ovakvi centri za zaštitu već ugroženih vrsta, u Africi ih ima 17. Ovo je jedan deo priče o Ugandi.

Piše: Marija Škiljaica Mićić

Najpoznatija bečka ulica 1. maja slavi 150. rođendan

Ringštrase B raskošni simbol carskog grada

eč je carski grad i jedna od najstarijih metropola Evrope.

Prestonica zadivljujuće prošlosti i raskošne sadašnjosti. Grad Marije Terezije i Franje Josifa, barokne umetnosti, secesije, bečkih klasičara i valcera.... Grad predivnih zdanja i još mnogo toga što je ovu evropsku prestonicu činilo posebnom.

Ovog proleća Beč će slaviti ime svoje najprepoznatljivije ulice, rođendan bulevara koji je simbol grada. Istorija kazuje da je austrijski car Franja Josif, 1. maja 1865. godine, svečano otvorio Ringštrase, ulicu dugu 5,3 kilometra.

Dovoljno dugu da se na njoj nađu brojna monumentalna zdanja koja su nastala u periodu između 1860. i 1890. godine.

Kada je car 1857. godine naradio izgradnju poznate ulice, plemićke i građanske porodice požurile su da duž bulevara podignu svoje raskošne vile. Mnoge od tih privatnih palata mogu se i danas razgledati, ali uglavnom spolja.

Stilovi kojima su zdanja u ulici Ringštrase građena su se mešali, pa su imitirane brojne arhitektonske forme prethodnih epoha.

U bulevaru Ringštrase su predstavljene najznačajnije arhitektonske vrednosti grada poput Državne opere izgrađene u neorenesansnom stilu, zatim zgrade Parlamenta i Gradske kuće (flamanska gotika), Burgteatar (novi barok), zdanja Bečkog univerziteta (neorenesansa), Muzej primenjene umetnosti, Bečka berza i Votiv-crkva (nova gotika), podignuta u drugoj polovini XIX veka.

Posebno se izdvajaju Muzej istorije umetnosti i Prirodnjački muzej, oba izgrađena u neorenesansnom stilu. Oni ne samo da čuvaju umetnička i prirodna blaga, već su prava arhitektonska remek-dela. Graditelji koji su ostavili trag u bečkoj Ringštrase su Teofil fon Hanzen, Karl Frajher fon Hazenauer, Gorfrid Zemper, Hajnrih fon Ferstel i Fridrih fon Šmit. Neobičan prstenast oblik bečke Ringštrase poslužio je i kao primer za izradu suvenira posebne vrste, tzv. bečkog prstena koji ima oblik ove ulice. Ideja za izradu prstena potiče od dizajnera Zigfrida Baumgartnera.

36

Svet na dlanu

april 2015.

Rodos

FRIKOM STRAUSS

PROSLAVI NEŠTO SVAKI DAN! životu slavimo samo velike stvari a pritom često zaboravljamo da život čine sitnice. Zbog malih stvari koje nam život čine lepšim, svaki dan je dobra prilika za slavlje.

Strauss sladoledi – Vanila, Čokolada, Jafa torta, Cheesecake i Strauss Kapri, najbolji su izbor da takva slavlja učinimo još slađim.

Ukoliko želite da podelite posebne trenutke sa najbližima ili samo želite da uradite nešto posebno za sebe i druge, uživajte u svim Strauss ukusima, svaki dan. Prepustite se savršenoj harmoniji Strauss ukusa i ne zaboravite da proslavite nešto svaki dan.

U

april 2015.

Svet na dlanu

37

200

Dobro došli u Gras, francuski grad parfema

G

ras je šarmantni gradić u Primorskim Alpima u Francuskoj, koji se nalazi na oko 40 minuta vožnje od Kana. Izgrađen je na strmim liticama miomirisne Provanse, pa ukoliko ste rešili da se zaputite do samog centra i prošetate njegovim uskim uličicama očekuje vas pravo planinarenje.

Autor: Sandra Raičević-Petrović Izvršna urednica Punmiris.com i Fragrantica.com www.punmiris.com i www.fragrantica.com

Od glavne autobuske i železničke stanice Grasa, koje se nalaze u podnožju gradića, očekuje vas 200 stepenica i veoma strm uspon do samog centra smeštenog na 350 metara nadmorske visine.

Poseta ovom divnom gradiću, doneće sasvim nova iskustva, naročito ako ste ljubitelj parfеma ili jednostavnije rečeno, ukoliko uživate u mirisima.

Grad Gras se smatra svetskom prestonicom parfima i od XVIII veka do danas poznat je po parfimerijskoj industriji. U Francuskoj je jedan od glavnih centara ove industrije, a mnogi parfimeri koji su danas veoma poznati u svetu trenirani su upravo u ovom gradu ili su bar ovde proveli neko vreme.

Njegova fenomenalna lokacija daruje povoljnu klimu za uzgajanje svih kultura koje su po kvalitetu poznate u celom svetu. Gras se prostire na obroncima planine koja uživa sve klimatske blagodeti Azurne obale. Iz samog centra grada pruža se fantastičan pogled ka Kanu i moru.

Veličina ovog malenog gradića je u samoj proizvodnji koja dostiže grandiozne brojke na svetskom nivou. Gras proizvodi čak dve trećine prirodnih aroma koje se koriste u parfimerijskoj delatnosti u Francuskoj, kao i arome za prehrambenu industriju.

Na putu do samog centra, ukoliko dolazite pešice, uživaćete u arhitekturi i žutonarandžastim fasadama koje se raduju suncu. Balkoni su većinom ukrašeni cvećem i nose dah nekog davnog vremena. Uličice su uske i neočekivano strme.

Ono što je najvažnije za našu priču jesu parfemi. Mnoge uvažene porodične parfimerije koje svoju tradiciju prenose novim pokolenjima,

38

Svet na dlanu

april 2015.

stepenica do hiljade mirisa

izlažu i prodaju svoje proizvode upravo u Grasu.

U samom centru lako ćete pronaći imanje sa muzejom i laboratorijom „Fragonar“ kao i još dve „Fragonar“ prodavnice i manji muzej na početku glavne uličice koja donosi mnogo mirisnih uživanja.

Pored ove parfimerijske kuće, svoje mirise predstavljaju i „Galimar“ i „Molinar“, ali i mnoge druge porodične parfimerije čije ćete mirise moći da probate upravo u šetnji uskom centralnom ulicom. „Fragonar“ je kuća osnovana 1926. godine. Ime je dobila po uvaženom slikaru rođenom u Grasu Žan-Onore Fragonaru (1732-1806). Osim u čast umetnika, ovo ime na svoj način obeležava umetnička dostignuća tog doba i predstavlja vezu između umetnosti i tradicije koju ova kuća istinski neguje već godinama. Osnivač Parfimerije Fragonar je Eženi Fiš.

Donji sprat „Fragonara“ prikazuje tradiciju i

stari način spravljanja mirisa, dok se na gornjem nalazi postavka tradicionalnih nošnji i sama prodavnica sa mirisima i proizvodima raznih preparata za telo gde zaista možete probati sve što vam se dopada. „Fragonar“ svake sezone, u skladu sa svojim tematskim fokusom predstavlja nove mirisne kolekcije koje slave miris i lepotu prirodnih sirovina. Tako je obeležio godinu mimoze, na primer, da bi posle toga u svom sjaju predstavio blistavi i neodoljivi cvet narandže!

Prekrasne i veoma povoljne toaletne vode (100 ml - 20 evra) nude čiste i fine esencije limuna, cveta narandže, verbene, frezije, vetivera, dok kompozicije određenih izdanja možete probati u nekoliko koncentracija po takođe prihvatljivim cenama.

Neki od mirisa mogu se naći i po cenama od 12 evra (Mimosa, Riviera Bleu, Riviera Riviera...).

Dragocene bočice ispunjene pure perfume koncentracijama od 30 ml, dostupne su u luksuznim zlatastim bočicama po ceni od 45 evra.

Ljubazno osoblje parfimerije izaći će vam u susret u istraživanju i odabiru mirisa, kao i pratećeg asortimana za negu tela i mirisa za kuću.

U glavnoj ulici postoje još dve prodavnice sa istim asortimanom. Pored njih, mogu se naći i privatne parfimerije sa brojnim mirisima takođe veoma povoljnih cena a odličnog kvaliteta. Ako ste ljubitelj mirisnih sapuna ili potpurija, mogu vam reći da ćete sigurno naći proizvode za sebe u ulici koja miriše gde god da se okrenete i prođete.

Cene sapuna kreću se od jednog evra pa naviše, a arome koje će vam prvo ponuditi sadrže miris lavande, cveta narandže, jasmina, ljubičice, mimoze i centifolija ruže kojima se ponose. Pored klasičnog oblika sapuna, dostupni su i oni u obliku srca, ružica, detelina, raznih cvetova, veoma ljupki i veoma mirisni.

Sigurna sam da ćete odabrati neki za sebe,

Fenomenalna lokacija daruje povoljnu klimu za uzgajanje svih kultura koje su po kvalitetu poznate u celom svetu. Gras se prostire na obroncima planine koja uživa prijatnu klimu Azurne obale. Iz samog centra grada pruža se fantastičan pogled ka Kanu i moru

nemoguće im je odoleti! „Galimar“ svoju prodavnicu ima u Palati Kongresa (Palais de Congres) u samom centru.

Bela velelepna zgrada u svom prizemlju nudi fantastičan izbor proizvoda. Parfemi, toaletne vode, sapuni, mirisi za kuću, kolekcije za telo, očaraće sve ljubitelje mirisa svojim aromama i dizajnom.

Cene su takođe veoma pristupačne, a proizvodi neodoljivi!

Izuzetno ljubazna prodavačica, pokazala mi je i predstavila najpopularnije mirise kuće i ponudila nekoliko mirisa na bazi mandarine koje sam da zadovoljstvom testirala. Kompozicije mirisa su jasne, čiste i veoma kvalitetne, slojevite, bogate i vešto iznijansirane, što samo dokazuje tradiciju i kvalitet ove kuće.

Sapuni u obliku limuna odmah su privukli moju pažnju kao i mini-setovi sa različitim mirisima, koji mogu biti prikladan poklon istraživačima parfimerije. Setovi sadrže šest bočica različitih mirisa u koncentraciji pure perfume od po 15 ml i dostupni su po ceni od 53 evra. Čisti parfemi u bočicama od 100 ml mogu se nabaviti po ceni od 54 evra, parfemske vode od 100 ml po ceni od 35 evra, dok se toaletne vode u bočicama od 100 ml mogu nabaviti po ceni od 20 evra. Pored bočica od 100 ml postoje i veće bočice (edt od 1 litra po ceni od 60 evra). Cene ukrasnih sapuna i proizvoda za telo su takođe

veoma pristupačne. „Galimar“ je kuća osnovana 1747. godine.

Osnivač je Žan de Galimar, Lord of Seranon, dobri prijatelj Getea. Dvor francuskog kralja snabdevan je upravo njihovim proizvodima (parfemima, pomadama i maslinovim uljem).

Već 250 godina „Galimar“ neguje svoju tradiciju kvaliteta i nudi proizvode koji sadrže dragocene esencije jasmina, cveta narandže, tuberoze, lavande i ruže spravljene i dobijene na tradicionalan način.

Pored prodavnice u samom centru, možete zakazati i posetu fabrici gde će vam pokazati muzej u kome su prikazani muzejski primerci proizvoda, samu laboratoriju i objasniti proces proizvodnje mirisa - estrahovanje aroma iz cveća, drveta, bilja...

U samoj fabrici nalazi se i prodavnica gde se može odabrati nešto iz bogatog asortimana „Galimara“, kao i „Studio des Fragrances“ gde možete sami kreirati svoj miris uz pomoć stručnjaka iz kompanije. „Molinar“ je treća velika kuća poznata u Grasu, osnovana 1849. godine a veoma cenjena u Francuskoj i širom sveta. Svoju internacionalnu reputaciju stiče kvalitetom svojih proizvoda i znanja koja se prenose generacijama. Jedan od njenih parfemskih bisera je slavna „Habanita“.

Saradnja sa „Rene Lalique“ i „Baccarat“ pozna-

ta je još od davnina, sa ciljem i željom da se za prva soliflore (monotematska) izdanja jasmine, rose i violet naprave prikladne luksuzne bočice.

Upravo ove bočice moći ćete da vidite u izložbenom prostoru na samom ulazu u „Molinar“.

Poseta „Molinaru“ učiniće vas bogatijim za upoznavanje sa "sapunskom sobom", destilerijom, salonom „Des Cremes“ i galerijom u kojoj možete saznati više o istoriji Provanse. Takođe, sve proizvode moći ćete da probate i kupite u njihovoj prodavnici.

Pored obilja mirisa i predivne panorame ka Azurnoj obali, Gras krasi i Muzej parfema International Museum of Parfum, divne bašte, vile i zdanja. Šetnja uskim uličicama i upoznavanje sa istorijom i tradicijom ovog ljupkog gradića ostavlja dubok utisak svim posetiocima i poklanja jasnu i jedinstvenu sliku svakom ko se dotakne i uživa u čarima parfimerije, podjednako važnu i stvaraocima i poštovaocima parfemske umetnosti.

Ukoliko planirate posetu Grasu, obavezno prošetajte i do Saracen kule, monumentalne kapije gradskog hotela, Placassier crkve izgrađene 1644. godine ili do Musée d'Art et d'Histoire de Provence.

Neka vas prati sunce i vode prekrasni mirisi!

Dobro došli u Gras! april 2015.

Svet na dlanu

39

Azurna obala

Plavo je boja zadovoljstva

K

an, Nica, Monte Karlo...Azurna obala. Ime joj je, 1887. godine, darovao za sva vremena književnik Stefan Ližijer. Za Engleze, koji su možda i najzaslužniji što je to danas jedna od najatraktivnijih svetskih turističkih destinacija, ona je i dalje je samo „Francuska rivijera“.

Otkrili su je još početkom 18. veka. Istina, bili su to dani kada su u svemu, zimi, uživali u brdima iznad današnje Nice, A onda su, ostala je priča, jedne hladne zime odlučili da urede obalu i naprave šetelište. Danas je to „Šetalište Engleza“. Ostalo je ime i osam kilometara „staze“ uz obalu uz koju su smešteni najelitniji hoteli i vile ovog mediteranskog grada. I priča o uzbudljivim lepotama Azurne obale koju godišnje poseti 10 miliona turista i potroši oko pet milijardi evra.

NICA - Grci su je zvali Nikaea. Isto ime koristili su i Rimljani. Deo Francuske zvanično je postala 1860. Grad iz tri dela. Različita i po fizionomiji ali i funkciji: stari deo grada, Simez – staro rimsko regionalno središte i novi

urbani deo. Nica je i poluostrvo Kap-Fera sa luksuznim turističkim naseljem.

Pariz ima najveći aerodrom u Francuskoj.

Nica, drugi po veličini. U ovom gradu je i najveći broj muzeja. Naravno, posle Pariza.

Nica ima i nekoliko pozorišta, operu, univerzitet i dve kongresne palate... Nica je i grad festivala ali i karnevala. Onaj posvećen cveću je jednako uzbudljiv koliko i posećen.

Sva ova dešavanja odišu posebnošću koja se iskazuje kroz južnjačku vedrinu i prisnost.

Između ostalog i to je objašnjenje zašto ovaj grad s oduševljenjem i tokom cele godine posećuju turisti iz celog sveta.

Nica je i grad detalja. Treba ih videti. I doživeti. Zaliv anđela se proteže celom dužinom obale Nice. Veruje se da su mu ime dali ribari jer se u njihovim mrežama pojavljivala jedna vrsta neofanzivne ajkule čija krila podsećaju na krila anđela...

Atrakcija je i hotel “Negresko” osnovan još 1912. Priča je čudesna. Rumun Anri Negresko stigao je u Pariz kao 15-godišnjak. Prvo je

živeo i radio u Parizu, zatim u Monaku... Prvi kapital stekao je u Nici. Bio je direktor jednog od kazina. Zarađeni novac uložio je u hotel na čije se zdanje, kao ahitekta, potpisao Eduard Niman u svoje vreme najbolji među najboljima u svojoj struci. Ali to nije kraj priči. Pol i Žan Ogije su 1957. otkupili zgradu hotela i preuredili je u palatu galeriju u kojoj su i danas izložena dela najpoznatijih umetnika sveta.

Hotel “Negresko” ima devet salona, 600 soba, salu s imenom „Zaliv anđela“, 70 butika, privatnu plažu...

U Nici se nalazi i najveća ruska crkva izvan matice. Reč je o bogomolji Svetog Nikole za koju je kamen temeljac postavljen još 1912.

Mnogi je znaju i kao Rusku crkvu koja je sagrađena sredinom 19. veka kapitalom Aleksandre Fjodorovne, udovice Nikole I, koja je godinama posećivala Nicu u danima dugih ruskih zima... Posle dužeg sudskog spora, evropski međunarodni sud proglasio je ovu crkvu vlasništvom Rusije.

Ljubitelju umetnosti rado posećuju Muzej

Matis. Čuveni slikar živeo je decenijama u ovom prelepom gradu lečeći se od bronhitisa.

U njegovom muzeju danas je stalna postavka sa 68 crteža i slika... Ne zaobilazi se ni Muzej savremene umetnosti sa kolekcijom od preko 400 dela američke i evropske avangarde. Ako se u pravom trenutku nađete na pravom mestu uživaćete na ovom prostoru i u tematskim izložbama. U letnjoj sezoni posetioci su bili u mogućnosti da, između ostalog, upoznaju slikarstvo Aboridžina...

Ukoliko želite da vidite Nicu kao na dlanu, ne propustite odlazak na brdo Parc d Chatean.

Ono što vidite pamtićete ceo život.

KAN - Grad festivala. Od Nice je udaljen 35 kilometara. Prvi put se pominje u 10. veku. Ime je dobio od reči kana što u prevodu znači trska.

Od srednjeg do 19. veka bio je ribarsko mesto, a od 19. sastajalište bogatih. Danas Kan ima jednu od najluksuznijih marina u kojoj su usidrene najluksuznije jahte iz celog sveta.

Jedna od vrednosti ovog grada na Azurnoj obali je i čuvena plaža La Kroazet. Kažu da ko

se ovde nije sunčao i kupao nije ni bio na Azurnoj obali.

Ipak, prva aocijacija na Kan je jedan od najprestižnijih filmskih festivala na svetu. Prvi je održan 1946. godine. Od tada pa sve do danas sačuvao je imidž glamuroznog skupa i želje mnogih da u prisustvu oduševljene mase i filmskih fanova prošetaju crvenim tepihom koji preko 24 stepenika vode do – slave.

Zaštitni znak festivala je „Zlatna palma“ dodeljena pobedniku festivala prvi put 1955. godine.

Ono što nas čini ponosnim jeste saznanje da je naš Emir Kusturica bio dvostruki pobednik, a takvih je u svetu malo, ovog prestižnog filmskog festivala.

MONTE KARLO - Najveći grad Kneževine Monako. Posle Vatikana druge najmanje države sveta sa samo 30 hiljada stanovnika. Grad bogatih koji zarad čudesno male poreske stope baš u bankama ove Kneževine čuvaju svoj novac.

Slovi za jedno od najbogatijih mesta Evrope.

Grad kazina, kockarnica, glamura... Grad koji

nije suđen običnim smrtnicima. Oni koji su se ipak usudili da prošetaju njegovim ulicama kažu da ga zapravo treba videti i u njemu ništa ne dirati jer se i najmanji pokret – plaća! Cena najobičnije kafe, primera radi, jeste skromnih 10 evra. U prevodu, u njemu nema mesta za ljude bez para.

Bogatstvo i raskoš su zapravo odrednice Monte Karla i Monaka u celini. Ime porodice Grimaldi, koja je vladala Monakom od 1295. do 1509. godine izgovara se s uvažavanjem.

Lepo je znati da su stanovnici ovog grada zapravo predstavnici 123 nacije sveta što ga takođe čini posebnim.

Ako već odlučite da vidite i ovaj deo Azurne obale obiđite i katadralu u kojoj je sahranjena nezaboravna Grejs Keli čija je udaja za princa od Monaka izazvala tektonske poremećaja širom sveta... I prinčev dvor je otvoren za posetioce, vredi obići i Napoleonov muzej.

A u maju... Najveći deo staze „Krug Monaka“ je u Monte Karlu koji ljubitelji Formule 1 ne zaobilaze u danima Velike nagrade.

Sve što možda niste znali o Izraelu

I

zrael ima posebno mesto u verskom životu Jevreja. Sveta je i obećana zemlja ovog naroda razasutog planetom. Na od Boga jevrejskom narodu obećanoj zemlji rođeno je hrišćanstvo, ali su sagrađena i najveća svetilišta i mesta hodočašća. U zemlji Izraelu su i grobnice najvećih jevrejskih predaka, kao i mesto polaganja Zavetnog kovčega sa Deset božjih zapovesti.

Izrael je danas moderna zemlja izuzetne prirodne lepote, velelepne istorijske i kulturne baštine.

JERUSALIM Davne 1004. godine pre naše ere jevrejski kralj David sagradio je „grad mira“ ili Jerusalim. Grad koji je punih šest vekova bio ne samo prestonica već i politički centar države. Posetioci Jerusalima danas obavezno posećuju Brdo hrama, mesto gde je nastala i utemeljena jevrejska religija. Ali Jerusalim je i Zid plača, brdo Sion s grobnicom cara Davida, u njegovom okrilju je i grobnica kralja Heroda i pramajke Rahele, Solomonovi stubovi, Sveto groblje na Maslinovoj gori...

TEL AVIV Tel Aviv je posle Jerusalima najveći izraelski grad. Nastao je 1909. godine na rubu drevnog grada Jafe s kojim je 1950. povezan u celinu. Ima sve karakteristike moderne urbane celine.

Ekonomski je i kulturni centar zemlje, privredno središte ali i grad u kojem su svoje velelepne poslovne centre izgradile brojne i vrlo prestižne kompanije iz celog sveta.

Smešten na obali Sredozemnog mora, s brojn-

42

Svet na dlanu

april 2015.

im peščanim plažama, atraktivnim barovima, tržnim centrima i drugim sadržajima, Tel Aviv je danas i izuzetno turistički zanimljiv tako da ga iz godine u godinu posećuje sve više ljubitelja lepih i atraktivnih putovanja.

karakteristika je i otpornost ove vrste na veliku hladnoću.

MRTVO MORE

Solomon je bio kralj Izraela. Bog mu je darovao mudrost i moć pa su svi kraljevi, od istoka do zapada, padali ničice pred njim. Imao je nekoliko hiljada žena, sedam stotina supruga, tri stotine naložnica... Međutim, voleo je samo jednu. Njeno prisustvo značilo je uzbuđenje za njegovu dušu i telo, ona je bila njegov nemir i neiscrpna inspiracija. Pred njom, njegova veličina naprasno bi gubila moć. Uostalom, zbog Balkide, kraljice Etiopljana ili kraljice od Sabe, izgubio je i razum. Zbog kraljice i žene koja je bila voljena i koja je znala da voli. Solomonu je posle razuzdanih noći ispunjenih ljubavnim zadovoljstvima darovala i sina. Legenda još kaže da je zaljubljeni Solomon posle toga kraljici od Sabe darovao ama baš sve što je poželela.

Na „dubini“ od 400 metara ispod nivoa mora smestilo se slano jezero koje je prirodna granica između Izraela i Jordana. Zbog velike koncentracije soli, nedostatka životinjskog sveta i vrlo oskudne flore, ovo jezero je dobilo ime i Mrtvo more. Od ostalih mora najviše ga različitim čini mineralni sastav vode. Zanimljivo je da se u njemu ne može roniti ali ni potonuti u njegovu vodu, pa je zato plutanje po površini pravo zadovoljstvo. Zbog mnogih karakteristika smatraju ga unikatnim prirodnim lečilištem. Danas su na obalama Mrtvog mora locirana dva moderna medicinska stacionara i nekoliko sjajno osmišljenih zona za odmor.

Jedna od zanimljivosti je i podatak da se u oblasti Mrtvog mora nalaze dva biblijska grada, Sodoma i Gomora. Po predanju, ove gradove uništio je Bog zbog grehova njegovih stanovnika.

JAFA POMORANDŽE

REKA JORDAN

Ceo svet zna za Jafa pomorandže. Izraelci ih još zovu i „Shamouti“ po oblasti s nepreglednim plantažama u kojoj se najviše gaje, uz tradiciju dugu čak 120 godina. Po mnogo čemu nalik su na one koje se uzgajaju u okolini španskog grada Valensija, ali su neuporedivo slađe, što uvećava njihovu potražnju.

Karakterističnog su ovalnog oblika, prepoznatljive već na prvi pogled i sa jakom aromom. Boja im je svetlonarandžasta. Jedna od

Sveta reka koja svojim vodotokom spaja Izrael, Palestinu i Jordan i uliva se u Mrtvo more.

Sa svojom najvećom pritokom Jarmuk značajan je vodotok Arapskog poluostrva. Na obali reke Jordan, u neposrednoj blizini Galilejskog jezera, Sveti Jovan Krstitelj, krstio je Isusa Hrista. Na istom mestu mnogi hodočasnici danas pristupaju istom obredu. Obale reke Jordan poznate su i po mnogim arheološkim spomenicima iz epohe ranog paleolita pa sve do krstaških ratova.

SOLOMON I KRALJICA OD SABE

Zemlja u kojoj je

rođeno hrišćanstvo VIA DOLOROSA

KUMRAN

Via Dolorosa ili „put suza“ je jedna od najstarijih ulica u Jerusalimu. Po Bibliji, njenom kaldrmom, prošao je Isus Hristos pre nego što je razapet na Golgoti. Na ovaj događaj danas podseća crkva Svetog groba, jedno od svetih mesta hrišćana.

Via Dolorosa obeležena je sa 14 stajališta.

Svako od njih predstavlja neko od mesta Hristovog stradanja. Poslednjih pet je unutar crkve. Hodočasnici iz celog sveta obilaze ovo mesto. U danima najvećih crkvenih praznika iz obližnje Jerusalimske patrijaršije, po tradiciji, kreće litija ka hramu. Ne njenom čelu je lično patrijarh.

Na severozapadnoj obali Mrtvog mora leže, zaboravljeni i napušteni, 2.000 godina stari ostaci grada Kumrana. Neseljavan je još od helenskog perioda, ali je procvat doživeo za vreme vladavine Rimljana.

Ostaci ovog grada pronađeni su 1946. sasvim slučajno zahvaljujući 15-godišnjem beduinu koji je, čuvajući svoje stado, u praznim i mračnim pećinama pronašao više od 600 ćupova sa rolnama papirusa. Proučavanjem je ustanovljeno da su to biblijski rukopisi i delovi Biblije stariji od svih do tada poznatih. Otkrićem ovih rukopisa osvetljeno je Isusovo vreme, kao istorijski veoma važan period. Jezik na kojem su delom pisani otkriveni rukupisi ponudio je novu građu za proučavanje. Posebno interesovanje naučnika i istoričara ponudila je veza između Kumranskih rukopisa i perioda ranog hrišćanstva. Otkriveno je, naime, da ovi rukopisi sadrže mnoge hrišćanske ideje i pre rođenja Hrista.

Hram knjige, pri Izraelskom muzeju u Jerusalimu, čuva danas neke od ovih rukopisa.

MENORA Menora je najrasprostranjeniji jevrejski nacionalni i religiozni simbol. Ukras je svih sinagoga, dekorativni element i čest motiv vitraža. Reč je zapravo o sedmokrakom svećnjaku koji su Jevreji nosili sa sobom u vremenima višegodišnjeg lutanja po prostranstvima pustinje. Detalji koji ukrašavaju menoru su naglašeno simbolični i kroz njih se iskazuje božanska svetlost, mudrost, sudbina jevrejskog naroda i detalji iz života. Broj sedam datira iz apokaliptičnih viđenja Svetog Jovana Bogoslova. Čuvena zlatna sedmokraka menora ukrašavala je Solomonov hram u Jerusalimu. Danas je menora glavni ukras svakog jevrejskog groba, dekorativni detalj ispred zgrade Parlamenta, kao i jedan od najomiljenijih predmeta prilikom kupovine suvenira.

MASADA Na nepristupačnoj i visokoj steni u Judejskoj pustinji, nedaleko od Mrtvog mora, car Irod I Veliki, sagradio je za sebe i svoju porodicu sklonište kako bi se, pošto je primio judeizam, sklonio i zaštitio od razjarenih Rimljana.

Sagradio je tvrđavu opasanu dugačkim odbrambenim zidom i kulama. Unutar zidina sagrađen je dvorac, brojne stambene nastanbe, sinagoga...

Kada su se Rimljani približili i kada se već nazirao kraj, dogodilo se ono što niko nije

mogao ni da pretpostavi. Doneta je hrabra odluka da svi unutar zidina izvrše neku vrstu samoubistva. Žrebom je odabrano deset dželata koji su prvo ubili sve ženu i svu decu, a zatim i jedan koji je dobio zadatak da ubije sve ostale preživele i na kraju sebe samog.

Zahvaljujući ovom činu Masada je i danas jevrejski simbol otpora i hrabrosti. Ovu nestvarnu priču ispričala je jedina preživela osoba u zidinama Masade, žena koja se neprimetno sakrila u cisternu za vodu i tako izbegla sigurnu smrt.

KOŠER Na hebrejskom jeziku košer u doslovnom prevodu znači „pripremljeno“. Reč je o hrani pripremljenoj u skladu sa strogim jevrejskim zakonima čije konzumiranje dozvoljava Tora. U zavisnosti od opštine razlikuje se i košer. Za one koji su najreligiozniji sačinjena su pravila koja se zovu „glat košer“.

Postoje tri vrste košer hrane: mesna, mlečna i neutralna. Strogo je zabranjeno mešanje mesne i mlečne hrane, ali je zato dozvoljeno konzumiranje neutralne sa mesnom, odnosno mlečnom.

Za pripremanje ove vrste hrane postoje određeni alati i posebni noževi za klanje stoke. Prilikom pripremanja košera uz kuvara, kao neka vrsta posmatrača, po pravilu je rabin ili lice koje je on imenovao, kako bi se nadgledao proces pripreme. Jevrejska kuhinja se zasniva na čitavom nizu strogih pravila i brojnih zabrana, odnosno starozavetnih propisa. Košer je i reč koja se koristi kako bi se opisale i naglasile sve pomenute zabrane. april 2015.

Svet na dlanu

43

MALEVELIKEZANIMLJIVOSTI!

Globus

Ako je samo jedna noga…

Videli ste mnoge spomenike širom sveta, među njima i mnogo “konjanika” ali za jedno pravilo, verujemo, niste znali. A to je…

Ako je konju samo jedna prednja noga podignuta, osoba je umrla od rana zadobijenih u borbi, a ako su konju sve četiri noge na zemlji, osoba je umrla prirodnom smrću.

Originalni način uštede

„American Airlines”, jedan od najvećih avio-prevoznika sveta, daleke 1987. godine na originalan način uspeo je da uštedi 40.000 dolara. A kako…

Tako što je vadio po jednu maslinku iz svake salate koja je služena u prvoj klasi…

Koka-Kola je bila…

Koka-Kola je gazirano bezalkoholno piće i istoimena multinacionalna kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu u kojem je Džon S. Pemberton 8. maja 1886. prodao prvo izdanje ovog pića napravljeno od sirupa i gazirane vode.

Ovo ste, pretpostavljamo, znali.

Ali zato niste da je Koka-Kola u originalnoj verziji bila - zelena!

44

Svet na dlanu

Najstariji aerodrom na svetu Međunarodni aerodrom “Kingsford Smit”, u sidnejskom predgrađu Maskot, najstarija je vazdušna luka na svetu. Otvoren je 1920. kao aerodrom Sidnej. Godine 1953. ime je promenio u Međunarodni aerodrom “Kingsford Smit” (australijski avijatičar).

Sa nešto više od 30 miliona putnika godišnje ovaj aerodrom istovremeno je najfrekventniji i najveći u Australiji. Na njemu su danas smeštene i baze Kvantasa…

Samo za kartaroše

Na dugim putovanjima jedan od vidova zabave je i kartanje. A svaki “špil” ima i svoja četiri kralja.

Zanimljivo je da svaki kralj u kartama predstavlja jednog velikog kralja iz istorije. Konkretno - pik: kralj David; tref: Aleksandar Veliki; srce: Karlo Veliki i karo: Julije Cezar.

april 2015.

Malta ili priča kako izgleda život u snu

Dve boje plavo A

ko ikada poželite da vam život izgleda kao u snu, otiđite na Maltu. Fizički je mala, ali je beskrajno velika u onome što pruža. Savršena je kombinacija svega dve boje - tamnoplavo more i beskrajno prostranstvo nasuprot, kao od lego kockica složenih, kućica. Zadivljuje oker boja krečnjaka od kojeg su napravljene i one iz daleke prošlosti, ali i kuće i hoteli nove gradnje. Nema odstupanja. Pomislio bi čovek da je sve uštogljeno, dok se prvog jutra ne probudi na ovom predivnom ostrvu.

Miris mora, sunce koje, utisak je, takođe prima boju kućica kako bi se bolje uklopilo, još lepše obasjalo i učinilo da se ljudi prepuste izobilju što Malta skriva duboko u sebi. I još nešto što je utisak: Malta je raznolikost svega.

U Sliemi, prelepom gradiću, plaže su stenovite. Grad mladih. Pogotovo leti jer se baš tu nalazi jedna od najprestižnijih škola jezika na svetu. Škola ima i svoju plažu, tu je i bazen, ako neko više voli, mada malo njih može da odoli

predivnom Mediteranskom moru...

Nasuprot Slieme je La Valeta - prestonica i riznica lepote. Turisti ne zaobilaze Katedralu Svetog Jovana koju je oslikao jedan od malteških vitezova, čuveni Karavađo. Isto važi i za kuću koja se po izgledu ne razlikuje od drugih. Priča kaže da je baš u njoj lukavi Napoleon ljubazno zatražio prenoćište da bi narednog dana pokorio Maltu.

Kakva burna istorija grada koji je kroz vekove bio uništavan ratovima ili skrnavljen od brojnih osvajača. Uprkos svemu, La Valeta je i dalje zadržala duh, tradiciju i lepotu. Sa Gornje terase, prelepog vidikovca, pruža se pogled na veliku luku koji oduzima dah. Turisti rado obilaze i Palatu velikog majstora u kojoj se i danas nalazi Malteški parlament. Svojom veličanstvenošću, Valeta fascinira.

Da li postoji još neko mesto na

Malti koje može da konkuriše prestonici?

Naravno! To su Mdina i Rabat. Mdina, s razlogom nazvana Grad tišine, najstariji je grad na Malti i bivša prestonica. Teško je zamisliti da u XXI veku postoji grad u kojem nema saobraćaja? U Mdini ga nema. Tišina je zadivljujuća. Rabat, predgrađe Mdine, čuven je po mnoštvu katakombi. Kakve li se tajne tek tamo skrivaju?

U Plavoj pećini dobija se odgovor da li je zaista moguće da na jednom mestu more ima tirkiznu i indigo boju? Brodić, poznat kao malteški luzu, turiste vozi u pećinu. Kad sve vidite odgovor glasi: zaista je moguće!

Vredi videti i ostrvo Komino. Ono nije naseljeno, na njemu je samo jedna plaža i mnogo turista. I neverovatna Plava laguna.

U Beogradu, posle sna odsanjanog na Malti, pokazujem prijateljima fotografije sa odmora. Oni koji ne znaju gde sam bila pitaju gde je slikano. „Pa, na Malti“ - odgovaram. „Zaista, izgleda da je slikano u raju!“.

Zamislila sam se nad fotografijama: zaista su slikane u raju!

april 2015.

Svet na dlanu

45

Čitajte na odmoru DUH POBUNE Luka Mičeta „Svi pisci sa kojima je Luka Mičeta razgovarao zapravo su buntovnici – neki otvoreni i bučni, neki skriveni i tihi, ali sve ih ujedinjuje nepristajanje na zablude, mitove i licemerje vremena u kome žive. A ni to vreme nije bilo koje vreme – svi razgovori u knjizi vođeni su tragičnih devedesetih, ratnih godina dvadesetog stoleća…

Polazište buntovništva uvek sadrži sastojak gneva, u slučaju pisaca u ovoj knjizi i te kako opravdanog – ali sam gnev, za pobunu pronađenog smisla, svakako nije dovoljan. Samo buntovnik koji istinski promišlja svoju pobunu, potkrepljujući je širinom pogleda i dubinom uvida, dokazima i znanjem, može dovesti gnev pobune do uspešnog kraja – do mudrosti.

I neka to bude merilo pomoću kojeg valja ocenjivati vrednosti višeglasja u ovoj knjizi – iskaza robusnog rokera Dušana Prelevića, pisca antiratnog očajanja mladog pokoljena Vladimira Arsenijevića, nepokorne i zamišljene Mirjane Novaković, nad usponima i padovima srpske istorije sagnute Svetlane Velmar- Janković, uvek ljutitog i gnevnog Svetislava Basare... Iz pogovora prof. dr Aleksandra Ilića.

ISUSOVI MEMOARI Vuk Drašković ...Proču se, ubrzo, i da su svi iz Donje Čemernice bačeni u jamu, u nekoliko jama, jer je bilo jama koliko i priča, i da je šumar Rifat preživeo.

Jedna čobanica, Srpkinja, u svakoj priči imala je drugačije ime, čula ga kako ječi u jami, spustila mu uže, izvukla ga nekako, sakrila ga u neku pećinu, tu ga, u potaji, hranila i pojila. Otišao je nekud, niko ne zna gde. ...Moj Hanibal je rođen u Donjoj Čemernici, ali on niti je musliman niti je pravoslavac, on je pas, samo pas, i pametniji je od svih vas. ...Majke, očevi, bake i dedovi izgubljenih jedinaca vešali su crne barjake na kuće, a na kućna vrata dovlačili trnje. Poštovan je strašni običaj da se, trnjem na kućnom pragu, objavi da je nestao sin jedinac i da će, i te porodice i kuće, da nestane.

Hromi foto-reporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka, Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara...

KIM I TINTIN Kristijan Ajzert Kristijan Ajzert je 1988. kao učenik u Istočnom Berlinu prvi put čuo za tobogan u duginim bojama, koji je vlastodržac Kim Il Sung napravio u Pjongjangu. To je ostavilo tako snažan utisak na njega da je posle dvadeset pet godina zajedno s najboljom prijateljicom, prgavom foto-reporterkom Tan Hoang, rešio da ostvari svoj dečački san i krene u potragu za tim toboganom. Rezultat je bio uvrnut – i komičan.

Odmor u Severnoj Koreji pun je iznenađenja: auto-putevi na kojima nema automobila, hoteli kojima nedostaje peti sprat, ples na najopasnijoj granici na svetu uz zvuke pesme Suze ne lažu.

U potrazi za legendarnim toboganom, Kristijan i Tan proputovali su 1.500 kilometara kroz državu Kim Džong Una, i to pod stalnom prismotrom tajne policije. Stanovali su u hotelskim sobama sa automatom za sladoled i skrivenim uređajima za prisluškivanje; divili se očaravajućim aranžmanima napravljenim od cveća i raketa. I svaki put su uspevali da bace pogled iza kulisa sistema.

PO CENU SNOVA Aleks Kapi Tri istorijske ličnosti u ovom romanu mogle su se sresti samo jednom: u novembru 1924. na Glavnoj železničkoj stanici u Cirihu – gde priča počinje... Mladi pacifista Feliks Bloh studira atomsku fiziku kod Hajzenberga u Lajpcigu, buntovna Laura d’Oriano odlučna je da postane uspešna pevačica, a student umetnosti Emil Žiljeron prati čuvenog arheologa Šlimana u Troju, gde oslikava vaze i restaurira freske.

Ali vremena se menjaju, nacisti dolaze na vlast, sprema se Drugi svetski rat. Životni putevi tri junaka se razilaze, ali njihove sudbine ostaju na čudan način povezane. Mladić koji je sanjao o svetskom miru završava u Americi gde učestvuje u projektu izgradnje Atomske bombe. Nesuđena pevačica sada je saveznička špijunka u fašističkoj Italiji. A student umetnosti postaje najveći falsifikator svih vremena. Aleks Kapi gradi uzbudljivu priču preplićući fikciju i brižljivo istražene biografije svojih junaka koje su okolnosti primorale da, odustajući od svojih snova, obezbede svoje mesto u istoriji...

PREDIVNE RUŠEVINE Džes Volter U zabačeno seoce na obali azurnoplavog Ligurskog mora, daleke 1962, doputovala je još neproslavljena mlada glumica. Vlasnik jedinog hotela u mestu, Paskvale, zaljubljuje se u tu divnu Amerikanku. Ona je njegov san o lepoj ženi, o Americi i svetu izvan litica što okružuju njegovo selo. No ona je smrtno bolesna, i ona voli drugog. Na papiriću koji je donela sa sobom napisano je ime nekog čoveka, i to je... …Majkl Din! Slavni ali već istrošeni producent, s kancelarijom u filmskom gradu Univerzalovogstudija, pokušava uz pomoć svoje asistentkinje Kler da se iščupa iz desetogodišnje stvaralačke krize. I dok bezuspešno pokušavamo da pogodimo kakva to ljubavna veza od pre bezmalo pedeset godina povezuje Majkla Dina i divnu Amerikanku, Kler sklapa pogodbu sa sobom: ili će joj sudbina tog dana doneti makar jednu pristojnu filmsku prezentaciju, ili će promeniti posao. A onda, kad se u poslednjem času bude vratila u svoju kancelariju da uzme nešto što je zaboravila…

Upoznajući nove likove kao što su lokalni mafijaši, ambiciozni budući producent Šejn Viler, Ričard Barton (i nezaobilazna Liz Tejlor!), ribari Porto Vergonje, divni, tužni nesuđeni pisac Alvis Bender, propali muzičar Pet, lepa Amedea...

46

Svet na dlanu

april 2015.

Razonoda AUTOR: BAR MALO MAČVANIN

ŠKOTSKA SEDLARI, RODOVSKA REMENARI ZAJEDNICA

ADRESA (SKR.)

POZORIŠTE

FUDBALSKI KLUB IZ MILANA

TRAŽITI, ZAHTEVATI AMERIČKI GLUMAC, KARL ROMAN LAJOŠA ZILAHIJA TELUR ŽITELJI MESTA BELA REKA

TEKSTILNA BILJKA KUĆNI BIFE ZADNJI DEO NEČEGA

OČNI (SKR.) FRANCUSKA GLUMICA, IZABEL GRAD SA SLIKE GRAD U NIGERIJI

BIVŠI GRČKO ITALIJANSKI OSTRVO NA DRŽAVNIK, KOM JE GRAD SA SLIKE ĐUZEPE

RADIJUM

OD POČETKA (LAT.)

VODONIK VIDIK AUTOMATSKA PUŠKA (SKR.)

VARNICA

ISTOK AMERIČKA GLUMICA („SJAJ U TRAVI”)

MODEL „OPELA” IME ISTORIČARA RUVARCA

DELOVI HEKTARA

IME BIVŠEG FUDBALSKOG GOLMANA DASAJEVA RADNIK U BOLNICI GRUPA NARODA U GANI

TREĆI PADEŽ ŠPANSKA POZORIŠNA PREDIGRA DOGOVORENI SUSRET

SREBRO

STANOVNIK KOTORA NAR.-OSLOBODILAČKI RAT (SKR.)

AMERIČKA SVEMIRSKA AGENCIJA NEMAČKI FUDBALER, MIHAEL. JORDANKA IZ AMANA

ŠVAJCARAC IZ SIONA PREDNJA STRANA KOVANICE

STAR KUHINJSKA POSUDA SA TUČKOM KATARINA OD MILJA 14. I 7.

SLOVO AZBUKE

UKRAŠENA TAVANICA (LAT.) SPORTSKA JEDRILICA

ZVUČNI ILI DRUGI ZNACI ODLIVATI TEČNOST

NATRIJUM PEVAČICA DRAGICA RADOSAVLJEVIĆ

VRSTA VRBE IME STRELKINJE BINDER 6. I 1.

SLOVO AZBUKE NAŠ SLIKAR, MARKO

PRIJATELJ (FR.) MASA ISTEKLA IZ VULKANA

STARO IME NOTE „DO” HELENSKI PESNIK FALINKA, NEDOSTATAK MEDIJANA TREĆA NEPOZNATA U JEDNAČINI

NAŠ SLIKAR, LEON LITAR

MONARHIJA

PUSTINJAK, ISPOSNIK

OPŠTINSKA LIGA (SKR.) ŽITELJI BIVŠEG IVANGRADA

NEMAC IZ BAVARSKE EKONOMSKI BIRO (SKR.)

PROPALICA, SKITNICA

REKA U ENGLESKOJ

ITALIJA ZAOBLJENOST

INDUSTRIJSKO TRGOVINSKI CENTAR (SKR.)

GLAVNI GRAD DŽORDŽIJE (SAD)

REŠENJE: ISKATI, MALDEN, ARARAT, LAN, TE, OČ, BAR, IPER, I, OL, I, ISKRA, HORIZONT, BARABA, BAVARAC, ARI, OPELKADET, DATIV, BOLNIČAR, AG, LOA, SIGNALI, NASA, KOTORANIN, TARNAT, NA, IVA, A, SIONAC, ĐA, UT, MATOR, KAMARAD, AVAN, LAKUNAR, M, NEN, KATARINICA, KRALJEVINA, KOEN, ASKETA, ATLANTA

april 2015.

Svet na dlanu

47

Jesen u Italiji

Toskana kao rajski vrt B

uongiorno, Italia. Ne sećam se da li sam prilikom prošle posete Rimu ubacio novčić u Fontanu di Trevi ali, eto, vratio sam se. Ova zemlja prošlosti i sadašnjosti ima sve što putnik može da poželi. Lepote predela, istorijske spomenike, divnu kuhinju i specifičan stil koji prožima sve od ponašanja, oblačenja, arhitekture i dizajna do načina života.

Kada razmišljam o Italiji to je nešto što mi prvo padne na pamet. Spomenike ima i Grčka, divne restorane svi veliki gradovi sveta, takođe i muzeje, lepe parkove, šetališta… Ali Italija ima stil i način života na kome joj mogu pozavideti svi, pa i oni mnogo bogatiji.

Sećam se dijaloga iz filma „Treći čovek” kada Orson Vels kaže svom prijatelju: „Italija je imala Bordžije i velike zavere, ratove, atentate, razne katastrofe, ali je stvorila renesansu. Švajcarska živi u miru stotinama godina i stvorila je samo sat sa kukavicom, ku-ku”. Ta Italija danas čuva i nezaboravan osećaj za lepo i fino trošenje slobodnog vremena. Porodice, pojedinci, prijatelji odlaze u restorane, piju vino, razgovaraju... I bogati i siromašni imaju onu šarmantnu mediteransku opuštenost, a govore možda najmelodičnijim jezikom na svetu. Ostalo je antička i hrišćanska Italija, renesansa i moderan dizajn. U pohode toj Italiji krenuo sam početkom oktobra, a vratio sam se sa utiskom koji sam upravo opisao.

Moje putovanje započelo je u pravo vreme, kad su blagi i sunce i ljudi. Dobar izbor, kako to kažu konobari ma šta da odaberete.

Prva stanica - Venecija. Odsedam u mestašcu koje se zove Lido de Jesolo. Odatle stižem brodom u glavnu turističku luku Mletačke republike. Riva dei Skiavoni. Ovu, slovensku rivu Mleci su podigli na drvenim stubovima posečenim u Dalmaciji. Ima Crnjanski jedan stih: „Kakav je to Slaven bio na rivi dei Skiavoni”. Melanholičan stih, kao što je i Venecija lepa poput renesansnog cveta koji nastaje u mašti umetnika. Taj osećaj sugerišu stare fasade, koje u dodiru sa vodom povlače tamne senke, pogledi na kupole crkava sa oreolom od jata golubova i gondole koje klize ispod mostova. Veneciju čine i brojni turisti, suveniri koji se sele u kućne vitrine po celom svetu, renesansni prozori iz kojih lepršaju tanke zavese na slanom vetru.

Video sam most Rialto, Most uzdisaja, Trg svetog Marka, pio espreso kod „Floriana”. Vozio sam se i gondolom. Ali nije se čulo: O sole mio. To je grad koji ponosito tone u Jadransko more iz koga je izronio u V veku pred naletom Huna na Apeninsko poluostrvo. Tone aristokratski u najlepšem odelu sa nakitom koji polako nestaje u laguni.

Druga stanica - terme Monte Katini. Mala, udobna banja u koju Firentinci dolaze na odmor. Nalazimo se u Toskani. Nastavljamo za San Diminijano, srednjovekovni gradić na vrhu brda koji je nekad imao slavnih 14 kula.

Toskana je kao rajski vrt. Divni vinogradi, blago zata-

48

Svet na dlanu

april 2015.

lasan predeo, ušuškana seoca i manji gradovi… Jesen je, pa je priroda u zlatnožutim i smeđim bojama. U jednoj tratoriji pijem kjanti uz sir sa lokalnih imanja.

Treća stanica - Rim. Caput mundi (prestonica sveta), La citta eterna (večni grad), Limen apostolorum (apostolski prag), La citta dei sette colli (grad sedam brežuljaka), ili najkraće moguće - Roma. Vratio sam se, sada sam već siguran da sam ipak bacio taj sudbonosni novčić u Fontanu di Trevi. Čujem da turisti ubacuju toliko novčića da ih sakupljaju malim bagerima. Tu su milioni evra u metalu. Nijedna fontana na svetu ne zarađuje toliko.

Glavni grad Italije je doživljaj koji se pamti. Posećujem antičke i hrišćanske spomenike, Vatikan i Vatikanski muzej, divim se Mikelanđelovim radovima. Za ovu priliku ne opisujem ni crkvu Svetog Petra, ni Sikstinsku kapelu. O tome su drugi već sve rekli. Rim je kao Botičelijeva školjka iz koje se rađa Venera. Ali strpljenja malo. Tu slavnu sliku ću videti u Firenci.

Najzad - Firenca. Služi me lepo vreme. Grad na reci Arno.

Prestonica renesanse. Gde god da se pogled uputi ugleda se nešto lepo. Obilazim katedralu Santa Maria del Fiore.

Provlačim se ulicama opkoljenim divnim zgradama za koje stručnjaci kažu da su po stilu između kasne gotike i renesanse. Preovladava plemenita boja cigle. Firenca nije veliki grad. Ima samo nešto više od 300 hiljada stanovnika, ali je kao i svi stari gradovi severne Italije puna muzeja i spomenika. Nezaobilazna je skulptura Davida, a na Mikelanđelov grob u bazilici Santa Kroče ide se kao na hodočašće. Čujem da je u Firenci rođen italijanski fudbal. Igrali su ga još pre 300 godina na jednom trgu. Nije to bio fudbal u današnjem smislu te reči. Dve ekipe su valjale neku ogromnu loptu, pa ko koga odgura preko crte. Ali, poslovni Italijani su od toga napravili turističku atrakciju.

Organizuju i utakmice. Kažu da se tada, pre 300 godina, rodio Kalčo. Niti je to Kalčo niti fudbal, ali je veselo.

Stižem u Veronu. Grad Romea i Julije. Da nije bilo Šekspirove tragedije, Verona bi bila samo jedan od lepih italijanskih gradova. Ovako je grad ljubavi i treperave zaljubljenosti. Turisti posećuju Julijin balkon, ostavljaju ceduljice sa ljubavnim porukama na jednom zidu. Ovde je sve u znaku turizma. Potomci zavađenih porodica Montegi i Kapuleti žive u miru. Žive od turizma. Ali Veronu čini i velika arena iz prvog veka u kojoj se održavaju svetski slavne operske predstave. To je događaj koji okuplja hiljade gledalaca, a na sceni se pojavljuju samo najveće zvezde operske umetnosti. Ovaj grad to zaslužuje, a to što su gladijatore zamenili debeljuškasti tenori nikome ne smeta.

Vraćam se kući. Pored mene, jednom beogradskom ulicom prozujala je „vespa“. To je deo Italije u nama. Iza mene ostaje zlatnožuta Toskana, mostovi Venecije i Firence, fontane Rima. A ja dođoh, videh i, naravno, opet ću doći.

Zoran Arsenović

Italija, to je stil Şivota i osećaj za lepo. Slovenska melanholija u fascinantnoj Veneciji i put u Rim. Plemenite boje Firence i mit o ljubavnicima iz Verone

april 2015.

Svet na dlanu

49

50

Svet na dlanu

februar 2015.

ST VAR LI^NE URINOKULTURE

Uro-vaxom® - jedini oralni lek za prevenciju urinarnih infekcija po preporuci Evropskog udruženja urologa* t Kapsule koje ja~aju prirodni imunitet organizma protiv Ešerihije koli t Klini~ki dokazan tokom više od 30 godina primene t Prakti~no doziranje jednom dnevno Pre upotrebe detaljno pro~itati uputstvo!

O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Urobitrat® - biljni instant ~aj za osobe sklone infekcijama i stvaranju peska i kamena u mokra}nim putevima t Deluje protivupalno i pospešuje izbacivanje te~nosti iz organizma t Prijatnog ukusa, pogodan za svakodnevnu primenu t Kao dopuna antibiotskoj terapiji

* European Association of Urology Guidelines on Urological Infections 2013

februar 2015.

Svet na dlanu

51