Svet na dlanu broj 57

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

l BESPLATAN PRIMERAK l broj 57 l MART 2015.

Transsibirska tura - izazov za avanturiste

Milion doživljaja duž 7.865 kilometara Jordanski zlatni trougao

Riznica uklesana u ružičasti kamen Magija grčkih ostrva

Tamo gde se legende prepliću sa stvarnošću Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše

Muzej na sedam brežuljaka

4

Svet na dlanu

februar 2015.

februar 2015.

Svet na dlanu

5

broj

57

Milion doživljaja duž 7.865 kilometara

na dlanu

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Tri države (Rusija, Mongolija i Kina), nekoliko moćnih i po mnogo čemu zadivljujućih gradova (Moskva, Jekaterinburg, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Bajkal, Ulan Ude, Ulan Bator i Peking)... Ili uz trasu pruge nešto više od 150 naselja s železničkom stanicom. Slike prirode koja se iz kupea voza s oznakom Grand Trans Siberian Express gleda...

l BESPLATAN PRIMERAK l broj 57 l MART 2015.

8 Grad mog sveta Dilemu koja me punih 15 godina muči o najlepšem gradu na svetu rešio sam za samo pet dana. Između Edinburga i Vankuvera izabrao sam Barselonu!

Nigde grad nije toliko bajka niti je igde bajka toliko grad kao u slučaju blistave dijademe naslonjene na severozapadni Mediteran. U pravu je pisac tvrdeći da je grad stvorio čoveka i njegove navike...

12 Riznica uklesana u ružičasti kamen Kada je 1965. godine jordanski kralj Husein zamenio sa Saudijskom Arabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanske pustinje za 12 kilometara obale južno od Akabe, osim prostora za proširenje svoje...

11 Bakšiš je ključ koji otvara sva vrata Egipat je jednako uzbudljiv u bilo koje doba godine. Put ove fascinantne zemlje zapravo treba krenuti s ubeđenjem da se...

14 Čajanka na Bosforu

26

Počećemo od čaja. Bliski istok, pa i malo dalje, nezamisliv je bez čaja. U Turskoj se pije pre jela, za vreme jela i posle jela. Piju ga trgovci dok čekaju mušterije ispred radnji, pije se za vreme šetnje ulicama, dok se razgovara, ili samo razmišlja. Pije se crni, jači čaj, ili elma, voćni čaj od jabuke. Služi se u staklenim čašama...

Ovde mašta može da leti Palme su uobičajen prizor duž celog Sredozemlja. Prolazimo pored njih, a da se i ne osvrnemo. Međutim, one su prvi znak posebnosti jednog ostrva i njegovog glavnog grada. One su prva asocijacija pri pomenu Palma de Majorke, glavnog grada Majorke i Balearskih ostrva...

4

Svet na dlanu

mart 2015.

32

uflebtf{ob

Svet na dlanu

Ulice u Japanu nemaju imena

istem adresa je, manje-više, svuda na svetu isti. Adresa sadrži ime ulice i svaka zgrada ima svoj broj.

Tako veoma lako možemo naći određeni objekat. Međutim, u Japanu se situacija razlikuje. Tamo ulice uopšte nemaju imena. Samo par nekih velikih ulica označene su na taj način, ali to niko ne koristi. Pre nego što pomislite da je nemoguće snaći se u sistemu bez ulica, objasnićemo vam pobliže kako to funkcioniše.

Svaki grad je podeljen u blokove. Blokovi su okruženi ulicama koje nemaju imena, te je stoga kada tražimo određeni objekat potrebno da znamo u kom se bloku nalazi. Blokovi nisu uvek poređani po specijalnom redu, te nam je za pronalazak određenog bloka nekad potreban GPS uređaj, mapa ili mobilni telefon. U Japanu postoje mape na skoro svakoj raskrsnici, te turistima nije problem da se snađu.

Kada dođete do željenog bloka, onda je potrebno da pronađete objekat koji tražite i koji takođe ima svoj broj.

Brojevi ne idu po rasporedu, već se zgradama daju onako kako se koja napravi. Tako može da se desi da brojevi idu sledećim redom 1, 3, 15, 2 i tako dalje. Stoga se često, kada se u Japanu nekome daje adresa, uvek ubaci i objašnjenje. Na primer, zubarska radnja se nalazi preko puta pijace, a sa leve strane je soliter itd…

Nama možda ovakav sistem deluje komplikovano, ali on sasvim normalno funkcioniše u Japanu i u još par susednih zemalja, koje su od Japana preuzele ovakav način adresiranja.

S

ibibib///

Early booking

Svet na dlanu

SLOBODAN MIĆIĆ,

glavni urednik

Sa nama je sve doživljaj ta nudimo novo u novoj sezoni? Predivno leto na jednom malom, ali i autentičnom grčkom ostrvu. Usidrilo se između Rodosa i Krita. Ime mu je Karpatos i idealno je za one koji traže mir u plavetnilu i mirisima Sredozemlja. I do Karpatosa, kao i svih drugih grčkih a vama dragih ostrva, ovog leta leteće se našim specijalnim čarterima. Pratili smo i želje onih koji vole kontinentalni deo ove prelepe zemlje. Posle skoro 20 godina vratili smo se na Peloponez, kolevku grčke civilizacije. Sa KonTikijem, naravno, leto možete da provedete i na čarobnom Halkidikiju, ali i Olimpskoj regiji koja je nama iz Srbije najbliže grčko more…

Egipat ili Jordan? Bilo gde da krenete nećete pogrešiti. Šarm el Šeik i Hurgada su ponos Egipta, sunce i peščane plaže zaštitni znak ove zemlje, a koralno more, dobri hoteli i gostoprimljivost pečat na vrednost turističke ponude. Jordan je na istom moru a Akaba kao jedini turistički centar sve je zanimljivija za turiste iz celog sveta najviše zbog sjajnog smeštaja i veličanstvenih peščanih plaža…

Ukoliko imate vremena predlažem da zajedno provedemo 15 dana na jednom divnom i u mnogo čemu atraktivnom putovanju. Do Moskve se leti avionom a od Moskve do Pekinga, preko Novosibirska, Krasnojarska, Irkutska i Ulan Batora, putuje se vozom.

Priznaćete, i izazovno i atraktivno…

Na Sajmu turizma informacija više tražila se za krstarenja Dunavom. Ako sebi priuštite ovaj doživljaj, a u ponudi je više varijanti ove čarobne plovidbe, doživećete sve lepote ne samo moćnog Dunava već i gradova koji su se ugnezdili na njegovim obalama… Dođite da uživamo zajedno, KonTiki Travel, to već znate, uvek daruje ono najlepše, najuzbudljivije, najatraktivnije...

Š

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail: redakcija@kontiki.rs Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 ISSN 1452-0071 magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000 mart 2015.

Svet na dlanu

5

Preporuke

Leto 2015.

Kuba

Leto u (pre)lepom zalivu Mediterana Provedite leto u Antaliji. KonTiki je samo za vas obezbedio najkomfornije i najbolje hotele u jednom od najlepših zaliva Mediterana. Peščane plaže Konjalti i Lara, toplo more i sunce koje vas miluje od jutra do mraka, bazeni za vas i vašu decu, fascinantni Bič park čiji se, preko dana atraktivni kafići, noću pretvaraju u diskoteke, duge šetnje uz obalu senovitim stazama...

Antalija nudi i šoping u velikim tržnim centrima, mir i tišinu u hotelima s hiljadu i jednim sadržajem na obodima grada, ludi provod u centru... I okruženje ovog grada, ukrašeno istorijskim spomenicima, jednako je uzbudljivo kao što će biti i vaše letovanje ukoliko čarterima KonTiki Travela krenete put grada i jedne od najlepših regija Mediterana. Tamo, gde je rođen - Sveti Nikola.

Sve boje nevinosti Kad se Kristifor Kolumbo iskrcao 1492. na Kubu, zasenjen lepotom, bujnim zelenilom i tirkiznim morem uz bele peščane plaže, zapisao je u dnevnik: “Otkrio sam mesto koje ljudske oči nikada nisu videle niti će videti ovakvu lepotu”. Isto misle i turisti širom sveta koji decenijama hrle na najlepše i najveće osrvo Velikih Antila uz Jamajku, Dominikanu i Portoriko. Sve što je svetskom turizmu dala Kuba nije ni delić onoga što može da ponudi mada mnogo kažu da je zato i veličanstvena jer je sačuvala “nevinost” pred svetskim turističkim mlinom. Upravo to je čini i intrigantnom...

Majorka

Antalija Grad u kome je sve dozvoljeno Amsterdam je na prvom mestu kada su "parti" destinacije Evrope u pitanju, ali je ujedno i jedan on najlepših i najneobičnijih gradova Evrope. Grad u kome je sve dozvoljeno, u kome se održavaju fenomenalne žurke po klubovima i diskotekama koje traju i do 9 ujutro. „Grad na vodi”, „Rembrantov grad”, „severna Venecija”, kako ga još popularno nazivaju, osvojiće vas jednostavnim i pristupačnim ljudima. Legalna droga, čuveni kofi šopovi, poznati klubovi čine Amsterdam jednom od "top parti" destinacija u svetu.

Destinacija za carski odmor Majorka je KonTikijeva ovoletošnja destinacija za carski odmor.

Direktan čarter let, hoteli sa dve i četiri zvezdice, predivne peščane plaže, bezbroj skrivenih uvalica koje zapljuskuje plavetnilo toplog mora, raznolikost pejzaža, odličan šoping, nezaboravan noćni život...

Takođe i mogućnost da uz povoljne cene koristite rent-a-car i sami obiđete ostrvo, pronađete svoj kutak za odmor ili restoran u hladovini s nacionalnim specijalitetima, hladnim pićima i zapanjujuće niskim cenama...

Majorka je ponosna i na svoj glavni grad Palmu, na staro gradsko jezgro i moderne bulevare sa bezbroj prodavnica, ali i na sve ono što je čini jednom od najprestižnijih letnjih destinacija sveta. Pridružite nam se, Majorka ima ono što drugi nemaju.

6

Svet na dlanu

mart 2015.

Amsterdam

l ČARTER LETOVI, BRZI TRANSFERI DO HOTELA l NAJBOLJI ODNOS CENA I KVALITETA PONUDE l HOTELI SA TRI, ČETIRI I PET ZVEZDICA l POGODNOSTI PRILIKOM PLAĆANJA, BESPLATAN SMEŠTAJ ZA JEDNO ILI DVOJE DECE…

Hurgada

Mali raj za velike hedoniste Sicilija, najveće italijansko ostrvo, očarava egzotičnim mirisima, jarkim bojama i čudesnom svetlošću. Smeštena na obodu Evrope i u centru Sredozemnog mora, od pamtiveka privlači avanturiste. Arhajska lepota „terra sente“, kako je nazivaju gostoprimljivi Sicilijanci, raj je za hedoniste...

Rajske plaže Jonskog i Tirenskog mora, fascinantna priroda i ljudi, živi vulkan Etna, haotičan i emocijama nabijen život na ulicama Palerma i Katanije, čine je jednom od najuzbudljivijih KonTikijevih destinacija za odmor i sva druga zadovoljstva.

Gastronomska kuhinja, dobra vina, zanosna muzika i neodoljiv šarm Sicilijanaca, učiniće vaše letovanje na ovom romantičnom mediteranskom ostrvu, prepunom iznenađenja, nezaboravnim.

Spektakli kao iz „1001 noći“ Hurgada je turistički biser Egipta. Crveno more i sunčeva svetlost, koja na pučini stvara tanku liniju između neba i mora, dar je prirode koji Hurgada nesebično deli sa brojnim gostima.

More, pesak, palme i mirisi Orijenta, načičkani bazari u kojima je cenjkanje obavezno, popularne cene vanpansionske potrošnje, restorani i barovi sa spektaklima kao iz „1001 noći”... Ako ste surfer ili volite ronjenje, obavezno letujte u Hurgadi jer onaj mistični podvodni svet nigde nije toliko očaravajući kao ovde. Jedan dan odvojite i za posetu fascinantnom Luksoru, arheološkoj prestonici Egipta. I još jedan da obiđete pustinju, jašete na kamili, družite se uz večeru s beduinima... Samo za Vas KonTiki je rezervisao najbolje među 150 hotela. Hurgada, veliko zadovoljstvo za malo para...

Azurna obala

Plavo je boja zadovoljstva Šta povezuje Nicu, Kan i Monte Karlo? Nalaze se na jugu Francuske, stecište su bogatih i slavnih, ali i mesta gde se može uživati u lepoti mora i svetski poznatim kolekcijama muzeja i galerija.

Kan, Nica, Monte Karlo... Azurna obala. Ime joj je, 1887. godine, darovao za sva vremena književnik Stefan Ližijer. Za Engleze, koji su možda i najzaslužniji što je to danas jedna od najatraktivnijih svetskih turističkih destinacija, ona je i dalje samo Francuska rivijera. Otkrili su je još početkom XVIII veka. Istina, bili su to dani kada su u svemu, zimi, uživali u brdima iznad današnje Nice, A onda su, ostala je priča, jedne hladne zime odlučili da urede obalu i naprave šetalište. Danas je to Englesko šetalište. Ostalo je ime i osam kilometara „staze“ uz obalu, uz koju su smešteni najelitniji hoteli i vile ovog mediteranskog grada. I priča o uzbudljivim lepotama Azurne obale, koju godišnje poseti 10 miliona turista i potroši oko pet milijardi evra.

Sicilija Legendarni tramvaj s brojem 28 Jedan od načina da doživite duh Lisabona je vožnja legendarnim tramvajem 28, ali i elvadorom, posebnom vrstom malih žičara koje povezuju delove grada.

Grad se sastoji od četiri glavna distrikta: najstarijeg dela Alfama, gde se nalaze stare kuće i taverne u podnožju zgrada, u kojima se uz zvukove fada služi tipična portugalska kuhinja. Gornji deo grada je Bairo Alto, koji je boemski i pesnički kraj, ali tu su smešteni i najposećeniji noćni klubovi. Donji deo grada, Baiš, predstavlja sam centar Lisabona i Kiado na kom se nalaze najpopularniji kafići.

Lisabon je bogat arhitektonskim spomenicima u gotskom, manuelinskom, baroknom, tradicionalno-portugalskom, modernističkom i postmodernističkom stilu. Tu je i čuveni kip Hrista Kralja čija je statua visoka 28 metara, a nalazi se na postolju visine od 75 metara, podignut po uzoru na onaj iz Rio de Ženeira. Na ovaj kip možete i da se popnete…

Lisabon mart 2015.

Svet na dlanu

7

Transsibirska tura - izazov za avanturiste

Milion doživljaja duž

7.865 kilometara

T

ri države (Rusija, Mongolija i Kina), nekoliko moćnih i po mnogo čemu zadivljujućih gradova (Moskva, Jekaterinburg, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Bajkal, Ulan Ude, Ulan Bator i Peking)… Ili uz trasu pruge nešto više od 150 naselja s železničkom stanicom. Slike prirode koje se iz kupea voza s oznakom Grand Trans Siberian Express gledaju širom otvorenih očiju i bez daha, deo su izazova sa insertima iz bajkovitog putovanja. Železnička pruga od Moskve do Pekinga duga 7.865 kilometara baškari se poput vijugave zmije prostranstvima mistične Rusije, ali i jednako nepreglednim i zagonetnim prostorima Mongolije i Kine...

KonTiki Travel, uvek spreman da prijatno iznenadi svoje putnike, ovu čudesnu priču pretvorio je u 16 dana doživljaja s milion i

8

Svet na dlanu

mart 2015.

Polazak 23. maja Na Transsibirisku turu kreće se 23. maja s beogradskog aerodroma na koji se u povratku sleće 17. juna. Od Moskve do Pekinga putuje se vozom. Smeštaj je u četvorokrevetnim kupeima (7 noćenja) i dvokrevetnim sobama u hotelima (8 noćenja). Od Pekinga do Beograda prevozno sredstvo je avon (sa sletanjem u Moskvi).

3.250 €

jednom slikom, ali i utiskom za sva vremena.

Priča o spajanju do tada nespojivog, o bržoj a toliko potrebnoj komunikaciji ljudi sa dve daleke i hiljadama kilometara udaljenih tačaka, kao i njihovom povezivanju u željene okvire efikasnijeg funkcionisanja privrednih i ekonomskih tokova, započela je tačno pre 124 godine. Ideja da se Transsibirskom železnicom, od Moskve do Vladivostoka, poveže evropski deo Rusije s dalekoistočnim krajevima ove prostrane zemlje je pretvorena u delo

započinjanjem gradnje 1891. Danas je Transsibirska železnica deo kompleksa koji još čine Transmandžurijska železnica (vodi do Pekinga) i Transmongolska železnica koja preko Mongolije i Ulan Batora takođe stiže na perone Pekinga. Raspadom SSSR-a ove pruge su ostale svojevrsne turističke atrakcije, jednako za strance koliko i za same Ruse. A na tom putu…

Sve počinje u raskošnoj Moskvi, prestonici Rusije ulepšanoj veličanstvenim zdanjima

Sve počinje u raskošnoj Moskvi, prestonici Rusije ulepšanoj veličanstvenim zdanjima Kremlja, Crvenim trgom, Hramom Hrista spasitelja, Univerzitetom Lomonosov, Boljšim teatrom, uzbudljivo atraktivnim metroom i ljudima fascinantne životne snage i tradicionalnog gostoprimstva Kremlja, Crvenim trgom, Hramom Hrista spasitelja, Univerzitetom Lomonosov, Boljšim teatrom, uzbudljivo atraktivnim metroom i ljudima fascinantne životne snage i tradicionalnog gostoprimstva. Iz Moskve, u avanturu od 7.865 kilometara, kreće se put Jekaterinburga, glavnog grada Uralske oblasti.

Osnovao ga je car Petar I 1723. godine. U njegovoj bogatoj istoriji krije se i strašni prst sudbine. U gradu koji je osnovao car, boljševici su na mestu današnjeg “Hrama na krvi”

streljali baš cara, ali cara Nikolaja II i njegovu porodicu. Čuvenu carsku porodicu Romanov… Ovaj grad je i bitna geografska tačka - granica je između Evrope i Azije.

Posle Jekaterinburga voz se zaustavlja u Novosibirsku, najvećem gradu Sibira i trećem po veličini gradu u Rusiji. Osnovan je 1893. kao mesto budućeg mosta na reci Ob, bitne strateške tačke za izgradnju železnice. Stari grad i danas ljubomorno čuva svu lepotu arhitekture koja je kao glavni materijal koris-

tila drvo. U novijem delu su Trg Lenjina i fascinantna zgrada Opere i baleta čija je visina zadivljujuća.

Zadivljujuća je i lepota Irkutska, grada nadomak jezera Bajkal. Autentičnost arhitekture ali i način života je ono što osvaja na prvom koraku. Fotografisanje ispred ili unutar Etnografskog muzeja na otvorenom zauvek će podsećati na ono što je Sibir bio nekad kao i šta je danas.

Bajkal, grad s prefiksom jednog od najstar-

u mart 2015.

Svet na dlanu

9

Voz na palubi broda ijih naselja na obali velikog istoimenog jezera, takođe je fascinacija posebno upečatljiva sa vidikovca “Kamen Čerskoga” odakle se sjajno vidi mesto isticanja reke Angare… Ne propustite i da uživate u onom što nudi Muzej Bajkala...

Ulan Ude je prestonica Autonomne Republike Burjatije, koja je sastavni deo Ruske Federacije. Burjati su etnička grupa slična Mongolima s bogatstvom običaja koji su nastali kao posledica različitih kulturnih uticaja. Simbol grada je manastir Ivolginskij, centar budizma u Rusiji...

Na ovom putu su i veličanstvena Mongolija i njena prestonica Ulan Bator. Priča o Mongoliji je i priča o osvajaču Džingis-kanu ali je i mnogo, mnogo više od toga. Kažu da su ovde promene dolazile sporo ali su, uprkos svemu, ipak stigle. Ulan Bator je danas moderan grad koji se pred gostom ponosi prošlošću ovekovečenom kroz priču o manastiru Gandan, centru budističke religije s mongolskim budističkim univerzitetom i bibliotekom s vrednim izdanjima…

Ulan Bator je i pretposlednja stanica na putu do cilja, do Pekinga. Mongolsko-kineska granica prelazi se kod mesta Erljan odakle se naslućuju svetla Pekinga, megapolisa nestvarnih zanimljivosti i lepota...

10

Svet na dlanu

mart 2015.

Nije trasa ove čudesne železničke pruge uvek bila ista. Menjala se i modernizovala gde god i kad god je to bilo moguće…

Od marta 1900, u vreme izgradnje pruge, vozovi su se preko Bajkalskog jezera prevozili brodom koji se zvao “Bajkal”. Lokomotiva i vagoni su se na brod ukrcavali preko tri koloseka smeštana na glavnoj palubi.

Ovaj brod je bio višenamenski. Železnica ga je koristila za prevoz vozova, korišćen je zatim i kao običan trajekt ali i kao ledolomac. Sagrađen je u engleskom Njukastlu i na Bajkal je dopremljen u delovima, u 7.000 kontejnera.

Brod “Bajkal” nije plovio samo u danima kad je led na jezeru bio predebeo. Dani odmora, ispostaviće se kobni po brod, dogodili su se i u februaru 1904. godine kada je preko jezera trebalo brzo prevesti vojnu opremu koja se koristila u rusko-japanskom ratu. Ali… Umesto broda, rastavljenu lokomotivu i sve što je bilo u vozu preko jezera su prevukli - konji. Ovaj događaj učinio je da se brzinom munje izgradi železnička obilaznica oko jezera Bajkal. Ovaj krak pruge bio je završen već u septembru 1904. pa je brod Bajkal, posle četiri godine, otišao u penziju. Ostalo je upamćeno da je ovaj ledolomac bio težak 4.000 tona…

Prolazak kroz šest vremenskih zona Na ovom putovanju, koje počinje 23. maja a završava se 16 dana kasnije, prolazi se kroz šest vremenskih zona...

Najveća železnička stanica od Moskve do Pekinga je Novosibirsk. Udaljen je od Moskve 3.336 kilometara.

Najneobičniji deo na pruzi je Angasoljanskaja petlja, sedam kilometara dugi nagib u pravcu Bajkala.

Tarnačukanskij je najduži tunel (dva kilometra) na ovoj trasi. Sagrađen je pre više od 100 godina.

Inače, na potezu od Moskve do Pekinga prolazi se kroz 15 tunela.

Najduži most na trasi je na reci Amur - 2.568 metara. Izgrađen je u periodu između 1913. i 1916.

Srušen je 1990. da bi se na istom mestu sagradio novi automobilsko-železnički most dužine 2.612 metara. Pored ovog veliki mostovi su i Zejskij, Kamskij, Jenisejskij, Obskij i Irtišskij.

Najvića nadmorska visina na ovoj deonici je Jablonovskij prevoj, koji se nalazi na 1.040 metara nadmorske visine, dok je Ugljanaja u Amurskom zalivu, sa svega četiri metra nadmorske visine, najniža tačka.

1 2 3 4 5 6

Barselona iz pera Petra Popovića

Grad mog sveta D

ilemu koja me punih 15 godina muči o najlepšem gradu na svetu rešio sam za samo pet dana. Između Edinburga i Vankuvera izabrao sam Barselonu!

Nigde grad nije toliko bajka niti je igde bajka toliko grad kao u slučaju blistave dijademe naslonjene na severozapadni Mediteran. U pravu je pisac tvrdeći da je grad stvorio čoveka i njegove navike na Aristotelovoj ideji o ”zajedničkom životu radi plemenitog cilja”.

Barselona je dokaz plemenitosti arhitekture kao okamenjene muzike. Zbog Gaudija, graditelja na putu sveca, možemo misliti i da je muzika arhitektura koja se pretapa u nedopričanu bajku.

U ovom gradu je najočiglednije da arhitektura može biti neporecivi oblik istorije.

Idem kroz Barselonu usporeno čuvajući dah za divljenje. Ta svita od mnogo stavova, komponovana od avenija i trgova, zbir tih ukusa, zvukova, boja i mirisa, adante radosti i igara koje grad nudi jeste mnogo više od običnog iskustva namernika. To je ona sveta tačka odakle se jednom krenulo ka Novom svetu i mesto gde se primerom umetnosti i mudrosti brane vrednosti Starog sveta.

Sonja Klačar, curica koju je rat izmestio iz Sarajeva, stigla je preko Beograda, Kopenhagena i Brisela dovde kao diplomirani stručnjak za marketing. Živi u starom srcu katalonske metropole gde ulice teku u gotskoj krivudavosti, radi izvan grada, ali zna dušu svake pomodne ali i

Petar Popović

klasične adrese. Mešavina energije Goge Magaš, elegancije Etele Pardo, duhovitosti Zvezdane Miljković i fatalnosti Dženane Sudžuke, ova devojka rasprostire ono Sarajevo koje nam dugo nedostaje, a ponekad i negde ume da sevne.

Tvrdi da Barselonu ne možeš upoznati za nedelju dana, ali da se zauzvrat u nju možeš neizlečivo zaljubiti. Dovoljno je prošetati bajnom Ramblom, osetiti miris mora na Barseloneti, baciti pogled sa brda Monžuk ili sa terase raskošnog Gaudijevog parka Guelj. Jesti karamel kolač u slavnoj Eskribi, sedeti u gužvi pijace Bokerija, sa džeparošima, turistima i gospodom u krčmi beogradske snajke, piti penušavo kava vino od čijih flaša je obloga dimnjaka Gaudijeve Pedrere, videti „Kamp Nou“ i zaljuljati pred istorijom ispisanom podvizima Kubale, Krojfa, Maradone, Ronaldinja pa se vešto probijati kroz groznicu subotnje noći kao Mesi. Lunjati poželjnim gradom znajući da te sa tamošnje

Avale zvane Tibidabu, više za ceo metar (512), prati večni refren Monserat Kabalje i Fredija Merkurija: Barcelona - tako divan horizont, Barcelona - kao dragulj na suncu. Zastajati pred Operom Lisej odakle je izašao Kareras, razmisliti kakva je to energija koja je svetu dala Pikasa, Miroa i Dalija, šetati niz Dijagonal uz Hajdna sa violončela Pabla Kasalsa jer ”umetnost interpretacije nije u sviranju napisanog već imaginaciji čoveka”.

Crveno kao strast jutra nad gradom i plavo kao talasi Mediterana - to je boja Barse koja je bezmerno obožavana. Evo primera: prva vest uz posetu pape posle 28 godina i zvanične mise u Sagradi familiji, ne hramu već jevanđelju po Gaudiju, osmom čudu ovog sveta, posle 128 godina od početka gradnje, jeste manja povreda neumornog Čavija.

Pikaso je u toj nelogici otkrio dokle daleko može ići. Ovde čovek ne stvara već otkriva. Svaka originalnost se sastoji samo od povratka na početak. Puls kastanjeta sa trga Katalonija, flamenko ostarelog Ciganina iz metroa kod Fontane i zavodljivi miris najlepše pijace na svetu me opominju: Onaj ko se umori od Barselone, umori se od lepote. Kakav je to čovek?

Ima tih nekih gradova koji, činjenicom da postoje, ostaju u duši kao nijedan drugi grad, pre ili kasnije. Onda razumete i Kolumba i Gaudija i Miroa i Karerasa i Čavija ili Mesija, svejedno.

Vrednost lepote je tačna cena života. mart 2015.

Svet na dlanu

11

Egipat je u svako doba godine jednako uzbudljiv

Divna, fascinantna zemlja koja zna da zarobi srce i usreći one koji u nju dođu.

More je prelepo, plavo i toplo, a ljudi nasmejani i ljubazni

koji otvara

BAKŠIŠ JE KLJUČ sva vrata

12

Svet na dlanu

mart 2015.

E

gipat je jednako uzbudljiv u bilo koje doba godine. Put ove fascinantne zemlje zapravo treba krenuti s ubeđenjem da se sve ono što je čini neobičnom i apsolutno različitom od svih drugih zemalja sveta ne može upoznati u dahu. Pre svega, ovo je podneblje specifične lepote, ali i zemlja koja zna da zarobi srce i usreći sve one koji u nju sasvim slučajno ili apsolutno namerno dođu. Jednom ili više puta gotovo da je sasvim svejedno.

Oni koji se u dobrom raspoloženju vraćaju iz zemlje faraona uglavnom izgovaraju sledeću rečenicu: „Egipat je sjajan“. Ponekad je, priznaće vam, i više od toga. To je ujedno i objašnjenje zašto iz Egipta odlazite očarani onim što ste videli i doživeli, ali i s preporukom drugima da na tu tačku planete treba otputovati širom otvorenih očiju.

Ako vam, možda, neko i preporuči da letovanje u Egiptu započnete posetom Kairu a onda odmor nastavite u Hurgadi, budite sigurni da ne greši.

Kairo nije samo prestonica već je i istorijska čitanka ove zemlje. Grad nesvakidašnje lepote, pode-

ljen na ono što je prošlost i ono što je duh savremene metropole, smešten je na obalama moćnog Nila i na njegovim ostrvima. Kairska kula, Opera, Palata arapske lige, zoološki vrt, Nacionalni muzej sa Tutankamonovim blagom... samo je delić onoga što jednostavno morate da vidite. Fascinacija je, ipak, plato Gize sa svoje tri velike piramide: Keopsova, Kefrenova i Mikerinova. Ne zaboravite da je Keopsova jedno od sedam svetskih čuda. Da njena monumentalnost nije slučajnost, shvatićete onog časa kod joj se približite ili je dodirnete... Da bi fotografijom ovekovečili vaš boravak baš na ovom mestu, zajašite i kamilu bez straha da će sa vama na leđima odjezditi u pustinju.

U Kairu ćete možda i najbolje upoznati Egipćane kao narod.

Nasmejani su, gostoljubivi, ljubazni i dobroćudni... Da su vešti trgovci uverićete se ukoliko posetite bazar Han el Halili. Autentičan je i impresivan. Cenkanje je nešto što ne možete da izbegnete. I u čemu, ako ste raspoloženi, možete čak i uživati. Slično je i sa taksijem. U Kairu ili bilo kom drugom gradu Egipta taksi nema – taksimetar. Cena vožnje je stvar dogovora. I još jedna lekcija nije suvišna: bakšiš je ključ koji u Egiptu otvara sva vrata. I zbog ovoga je boravak u Egiptu prava mala avantura.

A letovanja... Hurgada je najpopularnije letovalište Egipta sa besprekorno čistim i toplim morem. Tu je i Šarm el Šeik, Stela di Mare...

Crveno more, tirkiznoplava voda i fascinantan podvodni svet uz mogućnost bliskog susreta sa koralima pred čijom lepotom zastaje dah.

Egipat je i putovanje od Kaira do Asuana i Abu Simbela, jedrenje do Sinajskog poluostrva, krstarenje Nilom... Egipat je doživljaj i još malo više.

mart 2015.

Svet na dlanu

13

Jordanski zlatni trougao

Riznica uklesana u ružičasti kamen Takozvani jordanski zlatni turistički trougao čine prirodno i ljudskom rukom napravljeno čudo od Petre, koloritna pustinja Vadi Ram i koralni grebeni Akabe

14

Svet na dlanu

mart 2015.

K

ada je 1965. godine jordanski kralj Husein zamenio sa Saudijskom Arabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanske pustinje za 12 kilometara obale južno od Akabe, osim prostora za proširenje svoje jedine luke, Jordan je dobio izlaz na veličanstveni koralni greben Jamanieh. Turizam u Jordanu tada nije postojao. Značaj ove trampe za jordanski turizam doći će do izražaja tek 35 godina kasnije, kada je osnovana Specijalna Ekonomska Zona Akaba (ASEZ). Od tada se u Akabi užurbano radi i gradi. Od 2001. investirano je preko 20 milijardi dolara.

Akaba danas izgleda kao moderan grad, ali njena istorija vodi nas duboko u prošlost. I pre pet i po hiljada godina Akaba je imala važnu ulogu zbog svog položaja na spoju kopnenih i pomorskih puteva koji

povezuju Aziju, Afriku i Evropu. Trgovački putevi vezivali su Akabu sa južnom Arabijom i Jemenom. Nabatejce, vešte trgovce, privukao je za trgovinu strateški položaj Akabe, pa su naselili oblast oko nje, a Rimljani su svoj drum Via Nova Triana iz Damaska gradili na jug sve do Akabe odakle je išao ka zapadu putem koji je vodio do Palestine i Egipta. U islamsko doba, od VII veka, prošle su kroz Akabu velike dinastije Omajada, Abasida, Fatimida i kasnije Mameluka. U XII veku stigli su krstaši. Veliki muslimanski vojskovođa Saladin grad je osvojio 1170.

UZBUDLJIVO OTKRIĆE Krstaši su napravili utvrđenje koje je relativno dobro očuvano do danas, a jedan od poslednjih mamelučkih sultana ga je dogradio. Tokom sledećih vekova dograđivano je i menjano još nekoliko puta. Grb Hašemita, vladajuće dinastije Jordana, postavljen je iznad glavnog ulaza u utvrđenje za vreme Velikog arapskog revolta početkom 20. veka, kada su otomanski Turci napustili Akabu.

Ne tako davno, arheolozi su u Akabi otkopali ostatke građevine za koju se pretpostavlja da je jedna od najstarijih crkava na svetu. Ovo uzbudljivo otkriće dimenzija 26 x 16 metara je iz kasnog III veka, dakle nešto starije od Crkve Hristovog groba!

Ipak, većina današnjih posetilaca u Akabu ne dolazi zbog njene istorije već zbog prelepog Crvenog mora. Duž obale niču hoteli i ubrzano popunjavaju onih 12 kilometara prema granici sa Saudijskom Arabijom koje je kralj Husein dobio. Na mali akabski aerodrom svake od poslednjih desetak godina sleće sve više aviona.

Pored toga što je divno mesto za odmor s pouzdano lepim i sunčanim vremenom, Akaba je izvanredna baza iz koje se mogu lako obići mnoga zanimljiva mesta u južnom Jordanu. Takozvani jordanski zlatni turistički trougao čine prirodno i ljudskom rukom napravljeno čudo od Petre, ružičasta pustinja Vadi Ram i koralni grebeni Akabe.

PETRA JE FASCINACIJA Iako je o njoj mnogo napisano, a fotografije iz ovog fascinantnog nabatejskog grada svima su dobro poznate i lako prepoznatljive, ništa vas ne može zaista pripremiti za susret s Petrom. Petra je svetsko čudo i bez sumnje najvrednije blago i najveća turistička atrakcija Jordana.

Naseljen još od preistorijskih vremena, ovaj jedinstveni grad smešten između Crvenog i Mrtvog mora, delimično su sagradili, a delimično uklesali u stene Nabatejci, semitski narod koji je stigao s Arabijskog poluostrva i naselio se u ovom području pre više hiljada godina.

Zahvaljujući trgovačkom umeću Nabatejaca, Petra je postala važan karavanski centar na putevima svile i začina koji su povezivali Kinu, Indiju i južnu Arabiju s Egiptom, Sirijom, Grčkom i Rimom. Danas je ona jedan od najpoznatijih arheoloških lokaliteta gde se stara istočnjčka tradicija stapa s helenskom arhitekturom.

U grad se ulazi kroz Sik, uzani kanjon nešto duži od jednog kilometra koji je s obe strane zaklonjen neverovatnim vertikalnim stenama visokim preko 80 metara. Sama šetnja kroz Sik je doživljaj za sebe. Boje i oblici stena oduzimaju dah. Kada se stigne skoro do izlaza iz kanjona, ukazuje se najpoznatija i najslikanija fasada Petre – Kazneh ili Riznica.

Ova masivna fasada, 30 x 43 metra, uklesana u ružičasti kamen građena je u I veku po svoj prilici kao grobnica za važnog nabatejskog kralja. Šetnja po gradu odatle počinje.

Petru ponekad zovu izgubljenim gradom. Uprkos njenoj veličini i njenom značaju u antičko vreme, posle XIV veka ona je za zapadni svet zaista bila potpuno izgubljena. Smeštena u teško pristupačnim brdima, za nju su znali samo lokalni beduini. Čuvali su tajnu o Petri jer su sami verovali da se u njoj krije orgomno faraonovo blago, a to blago, ako ga nađu, nisu želeli ni sa kim da dele. Petru je ponovo otkrio švajcarski putnik Johan Ludvig Burkhard 1812. godine koji je probio svoj put pored opasnih beduinskih stražara pretvarajući se da je Arapin iz Indije na putu da prinese žrtvu na grobu proroka Arona.

u

mart 2015.

Svet na dlanu

15

UNESCO je 1985. uvrstio Petru u Svetsku kulturnu baštinu, a svoju holivudsku promociju ovaj nabatejski grad imao je 1989. u filmu „Indijana Džons i poslednji krstaški ratnik“. Stiven Spilberg i Harison Ford doprineli su svetskoj popularizaciji Petre gotovo isto toliko koliko i njeno proglašenje novim svetskim čudom 2007.

PUSTINJA VADI RAM Dok je Petra daleko najpoznatia znamenitost Jordana o kojoj se zasluženo mnogo i piše i priča, o Vadi Ramu ima relativno malo informacija. Mnogi turisti koji dođu u Jordan jedva da znaju da je Vadi Ram mesto koje treba posetiti i da je navodno veoma lepo. I ništa više.

Utoliko je iznenađenje veće, a oduševljenje ne izostaje, kada se čovek u ovoj planinskoj pustinji i nađe.

Svega 70 kilometara deli Akabu od Vadi Rama. Kada se prema pustinji krene, čim se izađe s područja grada, auto-put nas vodi uzbrdo. I zaista, ova pustinja površine od 720 kvadratnih kilometara nalazi se na 900 metara nadmorske visine, a njena ogromna brda od peščara i granita prelaze 1.700 metara. Džebel Ram sa svojih 1.754 metra dugo je čak bio smatran najvišim vrhom Jordana dok tu „titulu“ nije preuzeo Džebel Um Adaami (1832 m) na jugu zemlje, u blizini saudijske granice.

Uprkos holivudskoj predstavi, pustinja nije samo oblast nepreglednog peska. Štaviše, samo jednu trećinu svetskih pustinja čine peščane pustinje, dok su dve trećine pustinja planine i visoravni. Geografi pustinju definišu kao područje koje dobija manje od 250 mm kiše godišnje.

Prema ovome, Vadi Ram jeste pustinja. Sastoji se od niza dolina koje se prostiru u pravcu sever–jug. Duž dolina pruža se pustinjski pejzaž od crvenkastog peska i kamenja i strmih vertikalnih brda koja su erodirala u meki peščar tokom poslednjih 50 miliona godina. Uzani kanjoni i tesnaci zadiru duboko u brda, a mnogi od njih čuvaju crteže i znakove koje su ljudi pustinje urezivali u kamen hiljadama godina.

Beduinska plemena i danas kao nekada naseljavaju Vadi Ram i nji-

16

Svet na dlanu

mart 2015.

hovi veliki tamni šatori deo su pustinjskog pejzaža. Beduinke su zadužene za tkanje ovih „kuća od dlake“, kako ih zovu. Tkanina od kozije dlake se skuplja kada se pokvasi, pa zimi šator pruža bolju zaštitu zbog svog gustog tkanja. Kada je suvo, ova tkanina se opusti i izgleda kao da je svuda rupičasta i vazduh kroz nju lako struji. U Vadi Ramu danas živi sedam plemena beduina od kojih su najbrojniji pripadnici plemena Zalabija. Do nedavno oni su svi živeli nomadskim životom, dok je danas svega sedam procenata stanovnika Jordana sasvim nomadsko. Pleme Zalabija u velikoj meri je zaslužno za razvoj turizma u Vadi Ramu. Upravo pripadnici ovog plemena organizuju ture džipovima ili na kamilama kroz pustinju.

Na teritoriji Vadi Rama danas živi oko 5.000 ljudi. Lokalno stanovništvo je veoma ponosno na svoje beduinske korene. Izuzetno su gostoljubivi i ne treba propustiti priliku da se poseti neki od njihovih šatora. Kafa je znak dobrodošlice i uvek se priprema unapred; njoj se doda malo kardamoma i pusti se da stoji neko vreme. Kada gost stigne, ona se ceremonijalno sipa u fildžane i pije u jednom gutljaju. Gostu će se ponuditi i druga šoljica, a prihvatanje treće znači da gost sebe smatra članom porodice i da je spreman i da se bori za nju ukoliko bude potrebno! Gost će uvek biti primljen u šatoru, ali ako je došao da razgovara o poslu ili ukoliko razgovor postane previše ozbiljan, i domaćini i gosti izaći će iz šatora ponevši jastuke i čaj ili kafu sa sobom i nastaviće razgovor napolju. Beduin ne razgovara ni o novcu ni o poslu unutar šatora. Dobri maniri su beduinima izuzetno važni, a najveći greh je posvađati se s nekim unutar šatora. Naravno, od stranaca se ne očekuje da poznaju finese komplikovanog beduinskog bontona, pa im se opraštaju mnogi prekršaji, čak i onaj kada svoja bosa stopala okrenu direktno ka domaćinu!

Pustinju Vadi Ram ponekad zovu Mesečevom dolinom, a poznata je i kao pustinja Lorensa od Arabije. Ona zaista jeste mesto gde su boravili emir Faisal bin Husein i britanski oficir T. E. Lorens, poznatiji kao Lorens od Arabije, tokom arapske pobune protiv Otomanskog carstva za vreme Prvog svetskog rata i priče o tome odavno su utkane u lokalni folklor. Neka od popularnih turističkih mesta u pustinji nazvana su po Lorensu, ali pitanje njihove autentičnosti ostaje ipak otvoreno.

Do Petre i do Vadi Rama stiže se iz Akabe lako. Upravo relativna blizina ove dve turističke atrakcije doprinose popularnosti Akabe kao destinacije za letovanje, ali to nije sve. Jednodnevni ili dvodnevni izleti mogu se praviti i do glavnog grada Jordana Amana, do Mrtvog mora, do Madabe, grada mozaika, i planine Nebo odakle je Mojsije gledao obećanu zemlju, pa i do Jerusalima. Uz toplo Crveno more, dobre hotele i peščane plaže, pred Akabom je svetla budućnost.

Piše: Ana Kron, turistički vodič KT Travela

Na putu svile

Taškent, prestonica Uzbekistana, jedan je od najvećih gradova Centralne Azije ali i veoma atraktivna nova destinacija za turiste iz celog sveta

U gnezdu

Džingis-kana U

zbekistan. Decenijama jedna od brojnih država nekadašnjeg SSSR-a.

Mnogima zarad režima decenijama nedostupna danas je neka vrsta izazova ponajpre za one s avanturističkim duhom u sebi. Deo je Centralne Azije prepoznatljive po prirodnim lepotama i istorijskom bogatstvu.

TAŠKENT: Jedan od najvećih starih gradova ovog dela sveta. Prestonica Uzbekistana sa tri miliona stanovnika od ukupno 24 koliko broji ova zemlja. Izvorno - kameno naselje. Možda je to nekada i bio ali razorni zemljoteres u kojem je 300.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom je mnogo toga promenio. Takođe i sovjetska vlast koja je na ruševinama izgradila rogobatne „spomenike“ u socrealističkom stilu. Ipak, posle 1991. mnogo toga se izmenilo. Počeo je da niče moderan grad, mada nisu zaboravljeni ni detalji u stilu tradicije i religije ovog naroda.

Taškent je bio i ostao značajni ekonomski, religijski i kulturni centar. Na sreću, taj svet izgubljen u prošlosti, ponovo će ugledati svetlost dana otvaranjem „puta svile“ u saradnji sa UNESCO-om. Ali i pre nego što se to dogodi mnogo je onog što turisti u Taškentu gledaju širom otvorenih očiju.

TIMOR AMUR: U srcu grada, u centralnom parku, nalazi se impozantan spomenik posvećen Timur Amoru, najvećem uzbeku ove zemlje.

Istorijski kontroverzna ličnost. Znana je njegova devetogodišnja, histerična ali i trijumfalna kampanja po Iranu, Iraku i istočnoj Turskoj pa i severnoj Indiji. Svuda je otimao i pljačkao, a umetnike i zanatlije dovodio u svoju prestonicu Samarkand. I bez obzira što su svi njegovi osvajčki pohodi upamćeni po potomcima krvi, pri-

grabio je sebi epitet izuzetno kulturnog i religioznog čoveka.

LJUDI: Već na prvom koraku prepoznaćete ono što zapravo krasi Uzbekistance. Reč je o ljudima velike ljubaznosti, predusretljivosti i gostoljubivosti. Za sebe kažu da su potomci Džingis Kana, koji su u osvajačkim pohodima u 15.veku stigli do današnjeg Uzbekistana i tu svili svoje gnezdo. Krasi ih i naglašen ponos. Kada žele da se pohvale strancima ističu da kod njih postoji šest vrsta zlata: belo - pamuk; meko astragan; plavo - prirodni gas; crno - nafta; čisto - ruda zlata i pravo – spomenici i ljudi.

MUZEJ LEPIH UMETNOSTI: Građevina u tradicionalnom stilu koja zarad čudesnih dekoracija i bogatog duboreza predstavlja atrakciju sama za sebe. Muzej poseduje bogatu zbirku keramike, nameštaja, nakita i tekstila. Uz muzej postoji i radionica veza i tkanja čuvenih ćilima, dostupna oku turista. Zanimljivo je da su boje koje se koriste za ćilime prirodne i da se prave od šafrana, ljuske luka, oraha, majorana i hibiskusa.

KORSU PIJACA: Jedna od atrakcija, naročito za strance, jeste gradska pijaca sa obiljem svakojake robe. Od voća i povrća do umetničkih rukotvorina. Lubenice su lepe i slatke, zahvaljujući klimi u ovoj zemlji istovremeno rađaju smokve i maline, a koštunjavog voća je u izobilju. Od mesa najviše se jede konjsko i ovčije.

Trpeze su im pune i prepune naročito, kažu, kad imaju goste. U Uzbekistanu postoji i izreka da je „gost veći od oca“. Ono što gost treba da zna jeste da se u posetu ne ide praznih ruku, kao i da se ne očekuje zahvalnost domaćina za poklon jer se on (pokon) više smatra božjom milošću nego velikodušnošću gosta. mart 2015.

Svet na dlanu

17

Zapis sa puta po Iranu

Kruna teža od cara P

re ulaska u avion, stjuardesa iranske kompanije svakoj putnici je poklonila maramu. Divan gest, komentarišu neke koketno stavljajući ih preko ramena. “Ne tako! Povežite ih preko glave da se nijedan pramen kose ne vidi. MORAMO ih nositi sve vreme boravka”, kaže nam vodič i ignoriše naše negodovanje. Iranke su odevene u crne dugačke čadore, samo im vidim lice.

Jedna se upravo smešta na sedište do mene.

Uočavam brižljivo našminkane oči, ruž na usnama, rumenilo na obrazima: “Ja sam Nur”, predstavi se. “Drago mi je što dolazite u turističku posetu mojoj zemlji, za odeću ne brinite, strancima se “gleda kroz prste”. Naše žene samo u svojim stanovima mogu da nose haljine. Na ulici i javnom mestu prekrivene su

18

Svet na dlanu

mart 2015.

tamnom odorom - ni prvo dugme ispod vrata ne sme biti otkopčano!”

Stjurdesa donosi ručak - piletinu sa ribizlama izuzetnog ukusa.

Na teheranskom aerodromu nas dočekuje Kalim, Iranac rumenih obraza koji će nam biti domaćin na putu od severa do juga Irana.

Prestonica Teheran leži na obroncima snegom pokrivene planine Zagoroz. Trg Homeini je žila kucavica i poslovni centar grada. Zgrade sivih, neuglednih fasada “žive” samo prizemnim delom u kojem su smešteni dućani, zlatare, butici. Gore su razbijena stakla, razvaljeni prozori.

Sve balkoni “krase” rogobatne kutije klima uređaja - jedini znak prisustva stanara.

Zub vremena, iračko-iranski rat, zemljotres, priliv velikog broja stanovnika iz

svih krajeva zemlje, čine ovu 10-milionsku prestonicu neprivlačnu. Barem na prvi pogled. “Čeprkajući” otkrivamo lepše lice: zelene četvrti, čajdžinice po brežuljcima, jedinstvene muzeje, univerzitete, bazar, džamije ili prelepu Azadi kulu na ulazu u Teheran. Prefinjenog orijentalnog stila, sagrađena je za vreme šaha Reza Pahlavija, a povodom 2.500 godina Persijskog carstva.

U Arheološkom muzeju dobijamo prve podatke o Persiji - jednoj od najstarijih civilizacija sveta.

“Budite strpljivi!”, kaže nam Kalim, “O našoj slavnoj istoriji uverićete se na licu mesta - među zidinama Persepolisa!”

Iran je bojažljivo otškrinuo vrata turizmu. Još uvek nenaviknuti na strance, jasna i otvorena pogleda posmatraju kako smo odeveni, način na koji pričamo, smejemo se. Prijatni su i predusretljivi, brkati i crnokosi, izgledom podsećaju na Arape.

“Ako TO kažete - uvredili biste nas. Mi smo Persijanci i govorimo persijskim jezikom. Od Arapa smo primili pismo, veru i običaje”, uzbuđeno kaže naš iranski vodič Kalim. I dodaje: “Iran pripada najstarijoj civilizaciji jugozapadne Azije.U njemu žive ŠIITI koji su za razliku od SUNITA, liberalniji prema ženi - ona pohađa školu, studira, zapošljava se, vozi automobil – u braku je jedina supruga svog muža.”

Prestonica Teheran leži na obroncima snegom pokrivene planine Zagoroz. Trg Homeini je žila kucavica i poslovni centar grada.

Zgrade sivih, neuglednih fasada “žive” samo prizemnim delom u kojem su smešteni dućani, zlatare, butici Izlazimo ispred prelepe Golestan palate sagrađene za vreme Gađar dinastije. Služila je samo za krunisanje šaha dinastije Pahlavi. Za nju je vezana interesantna priča.

Poslednji kralj Zand, napao je svog rivala Gađara Prvog. Skinuo ga je sa prestola i - kastrirao. Ali sreća je prevrtljiva, Gađar Prvi “staje na

noge”, osvaja vlast i opet postaje kralj. Nije se zadovoljio ubistvom svog neprijatelja već mu je telo sahranio ispod glavnog stepeništa palate – DA BI GA GAZILI svi koji dođu i obiđu ovo jedinstveno mesto!

Na dnu parka je palata sa mermernim tronom, ukrašena je mozaikom od parčića ogledala i blješti čak i na sumornom teheranskom danu. Iz daljine, kao jato ptica ispred nas doleprša grupa iranskih devojaka. Mlade i razigrane opkoljavaju nas sa pogledima divljenja uperenim u našu koloritnu odeću. Moja žuta marama im zaokuplja pažnju, jedva savlađujem želju da im je poklonim.

Poslednjeg dana u Teheranu odlazimo u posetu jedinstvenom Muzeju nakita. Širokim stepenicama uranjamo u polutamu ružičastih prostorija.

Prvi talas divljenja izlivamo veličanstvenom kraljevskom prestolu nazvanom “Paunov tron”.

Na sve strane su staklene vitrine; ukoliko im se priđe milimetar od predviđenog, istog časa pisne sirena i senzorski programirani uređaji na toplotu tela. Prolazimo pored najvećeg rubina, brilijanta čija vrednost je procenjena kao celokupno blago muzeja. Broševi, narukvice, čaše, pribor za jelo, fotelje, ukrasi za konje, šatula za nakit od tirkiza. Pored raskošnih dijadema carice Farah Dibe Pahlavi, opštu pažnju zaokupljala je velika i raskošna kruna koju su nosili

Reza-kan i Mohamed Reza Pahlavi. Napravljena od brilijanata, safira, smaragda i rubina iznosila je - 4,5 kilograma. Pošto je bila preteška za carevu glavu, okačili bi je iznad prestola i vladar je sedao ispod nje. Nije udobno sedeti nepomično u istom položaju, pa je car naručio da mu se napravi lakša (1,5 kg dragulja)…

Opijeni izlazimo na teheranske ulice, sveži povetarac duva sa planine. Izbijamo na neveliki trg. Po niskoj kamenoj ogradi, mnogi na tronošcima, jedan do drugog sede daktilografi.

Ne smeta im saobraćajna buka, užurbani prolaznici ni radoznali turisti. Sa pažnjom i predano, povremeno gledajući papir u ruci mušterije, vešto prekucavaju tekst. Nedaleko od njih je sedela grupa brkajlija, povremeno umačući u so, u slast su jeli - zelene džanarike..

Preko puta je teheranski bazar dugačak 16 kilometara sa velelepnom Šahovom džamijom.

Kad dođe vreme, vernici ostavljaju svoje pokretne i nepokretne tezge i ulaze na molitvu.

Mimo nas prolaze zabrađene žene, u prvi mah deluju tajanstveno i nedokučivo da nije vragolastog i radoznalog pogleda zelenih očiju. Jači nalet vetra podigne kraj čadora i otkrije visoke potpetice i džins pantalone sa modernim 'zvoncaricenogavicama'.

Nadlećemo provinciju Pars, u podnožju golih planinskih masiva, baš kao oaza, pojavljuje se grad Širaz. Aerodrom ima otvorene kupole, kroz njih mart 2015.

Svet na dlanu

19

struji topli vazduh i meša se sa mirisom peska i još nekim, neprepoznatljivim, opojno-slatkastim…

“Muškarci neka idu na glavni, a žene na sporedni izlaz”, kaže Kalim. Nežniji pol iskaza nezadovoljstvo, koje se otkravi kad uronismo u beskrajno zelenilo parkova i cvetnih trgova i slavuja. Kažu da ih ovde ima najviše.

I mada ovaj grad-kolevka kraljevske civilizacije i persijske istorije leži na 1.500 metara nadmorske visine temperatura vazduha je 380C. Obilazimo Paunov skver - iza džinovskog ptičijeg tela je raskošan rep maštovito kreiran od prirodnog cveća. Stižemo pred naš hotel. Zove se “Eran” što znači “raj”. Na rajskom je mestu pošto je u blizini tvrđave, starog jezgra i čuvenog širaskog bazara Hakiim.

Između cvetnih leja obilazimo mauzolej persijskog poete Hafiza. Iznad dugačke vodene površine ogleda se oblak i spomenik pesnika sreće, uvek je pevao o životnim radostima, neuhvatljivim predskazanjima, slutnji. Kroz vazduh pun opojnog mirisa provlači se zvuk setne otegnute melodije.

Ispod razgranatog stabla divlje ruže nalazi se nekoliko stolova. Uvučene niše u zidu prekrivene su persijskim ćilimima. Oni koji sede u njima kao da ne primećuju ostali svet. Podvijenih nogu uvlače dim iz nargila. Iznad njih zalazeće sunce zlati ivice visokog zida i upliće se u krošnju divljake. Nargile kruže između tri mlade Iranke, puše sa uživanjem. Senke nestaju u obroncima golih brda. Širaz menja svoju šarenu haljinu za svečani večernji čador.

Sledeće jutro u Širazu posvećujemo iranskoj pijaci. Lagano šetamo ispod elegantnih kolonada Vaakil bazara. Između bezbroj uzanih prolaza, iznenada pred nas iskrsnu nestvarno lep Trg pomorandži.

Maleni prostor je popločan kaldrmom i podseća na senovitu baštu. Okružen je ljupkim radnjicama iznad kojih je kružna terasa okupana rumeno-zlatnim predsutonskim zrakom. Na sredini bašte je plitki bazen sa fontanom; oko njega su stabla rascvalih narandži. Prijatnoslatkasti miris lebdi iznad polivene kaldrme.

Tišinu remete uzvici brkatog bozadžije, s bokalom u ruci opseda brojne turiste u njihovoj neprekidnoj i besciljnoj šetnji…

Sunce se skriva iza krovova, senke postaju duže, noć ovde dolazi kasno. Izlazimo na tople pločnike pune ljudi. Širaz osvaja na prvi pogled, Širaz je grad šarma, ljupkosti, duše i večno ucvetalih narandži. Čini se, da sve što manjka sadašnjoj prestonici, u ovoj, bivšoj, bogato se preliva... U persijskom trajanju gde se sve meri milenijumima, Širaz spada u mlađe gradove.

Priroda ga je obdarila blagom klimom, istorija mu poklonila mir i tako je postao i ostao prestonica poezije i lepote…

U rano jutro napuštamo usnuli grad. Topli pustinjski vetar povremeno dune i laticama ruža prekrije snene ulice.

20

Svet na dlanu

mart 2015.

Pred nama je put, a na njegovom kraju, baš kao biser krune - Persepolis - prestonica Persije, jedne od najstarijih civilizacija sveta.

S radošću deteta krećem joj u susret...

Persija obiluje markantnim istorijskim ličnostima: Kir, Kambiz, Darije, Kserks. Kao nezaobilazna figura, tu je i Grk, Aleksandar Veliki.

Kraljevi dinastije Ahemenida, bili su ga utemeljili, a poslednji ga - uništio.

U jutro bez i jednog oblaka, širokim i uzanim stepenicama, zakoračismo u Ulaz svih Nacija, istovremeno uranjajući u tajnu nekadašnjeg carstva i njegove prestonice. Uzbuđenje što stojim na istom mestu na kome su nekada čekali i gosti Darija Prvog, osujećeno je osećanjem malog i sitnog u odnosu na kolosalne kamene blokove ulaza.

Na 18 metara visokim stubovima su kapitoli sa figurom bika. Sa unutrašnje strane velelepne kapije dominiraju kolosalne figure krilatih konja sa čovečijom glavom. Ova tri simbola predstavljaju biće pametno kao čovek, snažno kao orao, i vispreno kao konj. Obe figure na licu imaju dugačku bradu (vide se čak i kovrdže!) pa se smatra da su kroz njih prikazani likovi persijskih vladara. Prvi put vidim uklesana slova čuvenog klinastog pisma: vavilonsko, elemitsko i persijsko.

Slušajući priču o isčezlom carstvu, moj pogled luta zaustavljajući se na unutrašnjoj strani kamena. Tupim i oštrim predmetom, na njemu su uklesane reči: “Stenli-Njujork-1830... Bil-‘70...

Luis,Sejroža, Perez”... Na izvestan način vređaju, štrče i odskaču ta, ovovremenska obeležja u tragu minulog... Zato im okrećem leđa i predajem se Kalimu i njegovoj priči o Persiji na vrhuncu moći kada je carstvo brojalo oko 40 miliona stanovnika.

U to vreme je zemlja zauzimala teritorijalno prostranstvo Grčke, Turske, carstva kao što su

Fenikija, Plestina, deo Egipta, Asirsko i Vavilonsko carstvo, Avganistan, Pakistan, severni deo Indije...

Kir Veliki, ujedinio je istočno-iranska plemena i Mediju i prvi krenuo u osvajačke pohode. Šireći sopstveno carstvo u njemu je stvorio čitav konglomerat raznih naroda, jezika i vere.

Miroljubiv i dobar vojskovođa, bio je još bolji diplomata; kao čovek širokih shvatanja i razumevanja uvažavao je tuđu religiju, pa čak i sam učestvovao u ceremonijama prinošenja žrtve bogovima druge vere.

U periodu svoje vladavine, čuveni car Darije Prvi, (između 521-490. pre n.e.) nastavio je da jača i teritorijalno širi granice Persije. Zemlju je podelio na satrapije, (provincije) sagradio brojne i velelepne palate, doveo najbolje umetnike isve što bi se u svetu pokazalo dobrim odmah donosio i primenjivao u Persiji. Ovaj persijski vladar je bio obožavan od svog naroda, u njegovo vreme, kovan je i prvi persijski novac koji se zvao “darik”.

U neprestanoj težnji da osvaja, Darije Prvi, kreće na antičku Grčku.

Ali, (490pre n.e.) u bici kod Mratona ovaj veličanstveni vojskovođa doživljava poraz.

Njegovi naslednici pokušavaju da nastave politiku čuvenog predhodnika. Izmrcvarena ratovima, oslabljena unutrašnjim nemirima, poljuljana Persija postaje sve bespomoćnija. Na istorijsku scenu stupa Aleksandar Makedonski i osvaja je (IV-ti vek p.n.e.) Posle raspada njegove imperije Persiju su osvojili Parćani, da bi tek pod dinastijom Sasanida konačno “stala na čvršće noge” i ponovo osnovala svoju državu.

Nažalost, ne zadugo. Već u sedmom veku (652) napali su je Arapi. Nemilosrdno su uništavali sve što je bilo persijsko. No, poslednji udarac je bio najžešći.

Na Iransku teritoriju, pored pisma oni donose svoju veru - islam.

FRIKOM GOTOVA JELA - IDEALAN IZBOR ZA SAVRŠEN OBROK

LASAGNE BOLOGNESE

PAELLA

Samo viljuška ti treba K

SPAGHETTI BOLOGNESE

ompanija Frikom pripremila je iznenađenje za sve svoje verne kupce i predstavila tri nova proizvoda, gotova jela lazanje bolonjeze, paelju i špageti bolonjeze. Specijaliteti dve najomiljenije svetske kuhinje, španske i italijanske, od sada su dostupni svim pravim gurmanima i mogu se pripremiti za samo nekoliko minuta.

Svi ljubitelji paelje od sada mogu uživati u bogatstvu ukusa, kao i u savršenoj kombinaciji pirinča i plodova mora: lignjama, škampima i dagnjama.

Smrznute Frikom lazanje i špageti bolonjeze, mogu se pripremiti na veoma jednostavan i brz način i predstavljaju savršen izbor za ručak ili večeru. Frikom lazanje, vrhunski obrok od ukusnog goveđeg mesa, paradajz pelata i bešamel sosa, sada mogu spremiti svi u mikrotalasnoj pećnici ili rerni za kratko vreme. Špageti bolonjeze su još jedno ukusno italijansko jelo koje se priprema za nekoliko minuta. Napravljene od goveđeg mesa i paradajz sosa, zadovoljile bi očekivanja i najzahtevnijih gurmana. Frikom gotova jela su idealan izbor za savršen obrok!

mart 2015.

Svet na dlanu

21

Izgubljeni gradovi sveta Nekada su postojali gradovi kojih danas više nema. Nema ih ni u atlasima, auto-kartama... Izgubljeni su ili bolje rečeno zatrpani.

Međutim, ostaci većine ovih gradova su pronađeni. Danas su svedoci kulture i načina života naroda koji su ih izgradili PETRA (Jordan)

O

staci Petre, grada uklesanog u monumentalne crvene stene u južnom Jordanu, jedan su od najčuvenijih spomenika starog sveta. Petra je grčka reč za stenu, a Arapi su je zvali Vadi Masu, što znači Mojsijeva dolina. Iako je ova teritorija bila naseljena još u gvozdeno doba, na značaju dobija tek od četvrtog veka pre nove ere. Smeštena među planinama, idealno mesto za skrivanje i organizovanje vojnih snaga, Petra postaje glavni grad šireg područja. Zahvaljujući vezi sa važnim trgovačkim putevima, ovaj jordanski grad potpada pod jak grčki uticaj. Na vrhuncu moći u Petri je živelo između 30.000 i 40.000 stanovnika.

Kada su u trećem veku rođena nova trgovačka središta i glavni grad premešten u Basru, Petra je sve više gubila na značaju. Pod Arapima grad je doživeo ubrzanu propast, da bi u XIII veku bio potpuno napušten. Interesovanje za Petru obnovio je švajcarski istraživač i veliki poznavalac Istoka Johan Ludvig Burkhard 1812. godine. Njegovim stopama nastavio je škotski umetnik Dejvid Roberts, koji je svetu otkrio fascinantno mesto u obliku amfiteatra okruženo stenama.

22

Svet na dlanu

mart 2015.

MAČU PIKČU (Peru)

M

eđu mnogobrojnim ostacima koji svedoče o izvanrednim dostignućima naroda Inka, drevne civilizacije koja je naseljavala Ande, posebno se ističu teško dostupni ostaci grada Maču Pikču. Za razliku od obližnjeg grada Kuska, za koji se zna da je bio prestonica carstva i da je opustošen tokom španske najezde, oko Maču Pikčua pletu se mnoge tajne. Danas se još uvek sa sigurnošću ne zna kada su podignute njegove monumentalne zidine i čemu su služile. Pretpostavlja se da je Maču Pikču iznikao oko 1450. godine, a da je napušten sto godina kasnije, kada je carstvo drevnih Inka pokleklo pred naletom španskih osvajača. Mesto koje je 400 godina pokrivao veo zaborava ponovo je otkrio američki istraživač i istoričar Hiram Bingam 1910. godine. Ruševine Maču Pikčua pronađene su na visini od 3.100 metara između dva andska vrha, usred bujnog zelenila koje „navodnjava“ reku Urubambe. Naučnici su se pitali zašto su Inke sagradile monumentalni kompleks baš u tom vlažnom području nadomak amazonske prašume. Prema jednom tumačenju, nastojali su da zaštite stanovnike glavnog grada od napada suseda, gradeći strateško utvrđenje neobičnog sastava. Bingam i drugi istraživači verovali su da je Maču Pikču bio ogroman manastir u kome su živele „sunčane device“, devojke koje su bile zadužene da zabavljaju vladare Inka. Najnovija istraživanja ukazuju da je to bilo sveto mesto povezano sa posmatranjem zvezda. I stručnjaci i laici zadivljeni su veličinom zidina izgrađenih od ogromnih blokova granita. Osim zapanjujuće tehnike gradnje, Maču Pikču zadivljuje poljoprivrednom tehnikom. U to vreme korišćen je precizan sistem navodnjavanja. Genijalne Inke preuzele su prastare zamisli, osavremenile ih i prilagodile sopstvenim uslovima, postavljajući na noge jednu od najimpresivnijih civilizacija na planeti.

u mart 2015.

Svet na dlanu

23

ANGKOR (Kambodža)

V

eličanstveni hramovi u Angkoru, središtu kmerske imperije, jedinstven su spoj domaće tradicije obožavanja predaka i hinduističkog ideala kosmičke planine. U okviru te tradicije jeste i verovanje da vladar gradi svoj hram u kome je smešten lingam (kamen koji simbolizuje kralja), izraz njegove moći i božanskog bića. Izrastanje Angkora vezuje se za kralja Jajavarmana II, koji se proglasio za univerzalnog monarha ili „boga kralja“. Kmersko carstvo opstalo je do 1431. godine kada su ga opustošili vladari sa teritorije današnjeg Tajlanda. Sećanje na grad je iščezlo. Tek u XIX veku francuski prirodnjak Anri Maut opisuje Angkor u svojoj knjizi o putu oko sveta, čime obnavlja interesovanje naučne javnosti za drevnu civilizaciju. S obzirom na to da je svaki vladar bio dužan da izgradi kanale za navodnjavanje, hram precima u čast i planinu svetilište za „svoju dušu“, u Angkoru su bile smeštene mnoge građevine. Stari grad se prostire na površini od za to vreme neverovatnih 150 kvadratnih kilometara u blizini današnjeg grada Sijem Repa. Veličanstveni Angkor Vat smatra se remek-delom kmerske umetnosti i označava građevinu koja je okružena dubokim kanalom ispunjenim vodom. Ovaj najveći religiozni objekat na svetu simbolizuje kosmičku planinu koja izranja iz praiskonskog okeana i boga kralja kao gospodara vode. Najzagonetnija građevina kmerske arhitekture je Bajon, koji objedinjuje divlju šumu tornjeva i hram.

24

Svet na dlanu

mart 2015.

POMPEJA (Italija)

T

og 24. avgusta 79. godine stanovnike Pompeje probudilo je zloslutno, duboko podrhtavanje tla. Vulkan Vezuv je već nekoliko dana bio loše volje. Iznad njega se uzdizao ogroman, crni oblak dima. Najgori strahovi građana su se ostvarili nekoliko sati kasnije; bogovi su Pompeji okrenuli leđa. Hiljade ljudi izgubili su život ugušeni smrtonosnim gasom koji je izbijao iz pukotina Vezuva ili su stradali ispod zdanja koja su se rušila kao kule od karata.

O njihovom užasnom stradanju svedoče tela sklupčana u bolnom grču koja su vekovima kasnije otkrili arheolozi. Pompeja je zbrisana sa lica zemlje, a ista sudbina zadesila je još tri obližnja mesta. Niko se nije vratio u grad koji je u potpunosti zaboravljen, iako je potresan opis tog strašnog događaja Plinija Mlađeg opstajao kroz vekove. Zaboravljena je i lokacija na kojoj je Pompeja izgrađena. Tek u toku iskopavanja koje je organizovao Karlo Burbonski 1748. godine pronađeni su prvi ostaci Pompeje. Danas predstavlja jedno od najslavnijih arheoloških nalazišta na planeti. Potresno uverljivo svedoče o kulturi i načinu života u gradu koji je nestao u jednom trenutku, okamenjen za večnost. U njemu nailazimo na najpotpunija saznanja o rimskoj kući, od ukrasa do predmeta za svakodnevnu upotrebu.

Pronađeni su brojni natpisi, izborni plakati i grafiti koji dočaravaju život u ovom bogatom gradu sve do prvog razornog zemljotresa koji ga je 79. godine pogodio.

Istanbul dragulj Istoka

Čajanka na Bosforu P

očećemo od čaja. Bliski istok, pa i malo dalje, nezamisliv je bez čaja. U Turskoj se pije pre jela, za vreme jela i posle jela. Piju ga trgovci dok čekaju mušterije ispred radnji, pije se za vreme šetnje ulicama, dok se razgovara, ili samo razmišlja. Pije se crni, jači čaj, ili elma, voćni čaj od jabuke. Služi se u staklenim čašama u obliku cveta lale. Čitalac se, naravno, pita zbog čega ovaj putopis iz Istanbula počinje čajankom. Odgovor je jednostavan. U sećanju putnika uvek ostaju neke male senzacije, događaji koje bagatelišemo na licu mesta, a onda ih godinama vučemo po memoriji. Grandiozni utisci se svode na jednostavne rečenice poput: Aja Sofija je fantastična, Bosfor i Kapali čaršija je nešto što se ne zaboravlja.

Istanbul je kao ogromna staklena čaša u obliku lale. U njemu se doživljavaju čudesa Istoka, odsanjaju se grčki mitovi, otomanske misterije i vizantijski sjaj. Na kraju sve se sabere u pregršt uspomena koje traju i prepliću se. Ovaj grad koji je izgrađen na dva kontinenta, kao nekakav urbani kolos sa Rodosa, s jednom nogom u Evropi, a s drugom u Aziji ima hiljade lica. Pokušajmo da otkrijemo bar neka.

Na početku beše Vizas, ili Bizas. Grčki kralj koji je ovde osnovao naseobinu. Dotle i odatle putovale su trgovačke lađe, a biće da su se i Argonauti ovde odmarali na početku avanture traganja za zlatnim runom. Od tog grada Vizantiona nastao je i Konstantinopolj i Carigrad

26

Svet na dlanu

mart 2015.

i Istanbul. U onoj ogromnoj čaši koja je danas široka 200 kilometara izmešale su se kulture i milenijumi.

Istanbul može da se razgleda na različite načine. Jedan od najboljih je da se započne na Zlatnom rogu. To je poluostrvo koje zatvara nekadašnju glavnu luku koja je u vizantijsko vreme pregrađivana ogromnim lancem da neprijatelj ne bi brodovima dospeo do zidina grada. Danas preko rukavca prelazi nekoliko mostova na kojima su načičkani pecaroši u nadi da će uloviti kakvog bosforskog vodenog džina.

Zanimljivo je da je Leonardo Da Vinči davno projektovao most na ovom mestu, ali njegov nacrt je upotrebljen mnogo severnije u Norveškoj. Ispod mostova su restorani, a odasvud miriše pržena riba. I dok posmatrate stari i novi deo Istanbula, pred očima vam se odvija neverovatno živ vodeni saobraćaj. Gužva je kao na Slaviji u podne jer Turci, kao i turisti koriste brodove za svakodnevni prevoz. Nigde više na svetu kao ovde ne može da vam se dogodi da živite na jednom kontinentu, a radite na drugom.

Ko nije video Plavu džamiju, a boravio u Istanbulu ima neku grešku u glavi ili u organizaciji putovanja. Plava džamija ili Sultana Ahmeta ima šest visokih elegantnih minareta i jedina je takva džamija u Turskoj.

Unutrašnjost je dekorisana plavim keramičkim pločicama po kojima je dobila ime. Pločice su ukrašene islamskim cvetnim dezenima, a noseći

U gradu koji se prostire na dva kontinenta doživljavaju se čudesa Istoka, odsanjanju grčki mitovi, otomanske misterije i vizantijski sjaj

stubovi su neverovatno masivni. Plava džamija je trebalo da bude odgovor na dotadašnju veličanstvenost Aja Sofije.

Ovoga puta nećemo reći ni reč o Crkvi Svete mudrosti, odnosno džamiji Aja Sofija, ali se upućujemo u kompleks Topkapi palate, koja je bila zvanična rezidencija turskih sultana sve do XIX veka. Danas je palata pretvorena u muzej i pored objekata napravljenih u orijentalnom stilu u prostorijama se nalazi i veliki broj izuzetno vrednih predmeta od zlata ukrašenih dragim kamenjem. Pored nakita, ukrasa, predmeta za svakodnevnu uporebu u Topkapi palati se čuvaju i religijske relikvije među kojima je i dlaka s brade proroka Muhameda. Zbog takvih dragocenosti obezbeđenje je na veoma visokom nivou.

Svaki novi dan na Bosforu morao bi da bude praznik za sebe. Može da se krstari duž grada, da se pogledaju prekrasne vile, ili veštačko ostrvo koje je privatno vlasništvo fudbalskog kluba Galatasaraj, ali pravi izazov je poseta palati Dolmabahče. To je jedna od najraskošnijih palata Evrope iz koje se najkraće vladalo carstvom, ali je zato možda i najluksuznija ostavština starih vremena. Vodič će vas upozoriti da se pridržavate pravila kretanja i ponašanja, jer obezbeđenje čine policajci u civilu, s obzirom na to da je palata državno vlasništvo. Sam prolaz kroz kapiju već nagoveštava da ulazite u nešto posebno; veliki redovi turista iz čitavog sveta, stroga kontrola, navlačenje plastičnih kesa na cipele, pa

opet redovi... Fotografisanje je dozvoljeno, ali se plaća i ne sme se koristiti blic, a dodirivanje predmeta ili bilo kojeg dela enterijera strogo je zabranjeno. Među prvim prizorima najjači utisak ostavlja prostranost soba, izobilje zlatnih predmeta i zlatne ornamentike, bogata dekoracija zidova, kristalni lusteri između kojih je jedan težine četiri tone. Kroz čitavu palatu se prolazi veoma brzo, vodič usput priča, a obezbeđenje propušta grupu po grupu iz sobe u sobu. Obilazi se i nekoliko prostorija sultanovog harema, inače ih ima trideset, plus kupatila. Posebna pažnja posvećuje se sobi u kojoj je preminuo Kemal Ataturk, prvi turski predsednik i čovek koji je od Turske napravio modernu i jaku državu.

U unutrašnjoj dekoraciji korišćeni su najskuplji materijali. Sve što je žuto je zlato, svi ukrasni kamenčići su drago kamenje: dijamanti, rubini, safiri. Parketi su urađeni od mozaika nekoliko vrsta drveta ručno slaganih, a zidove krase i slike poznatih evropskih majstora sa temama turskog osvajanja od vremena pre pada Vizantije pa do dana kada je palata i nastala. Dvorišta su za razliku od Topkapi palate u evropskom stilu sa fontanama i urbanizovanim cvetnim alejama, a na fasadi se takođe vidi uticaj evropske klasične arhitekture.

U Istanbul se ne ide samo jedanput. Odlazi se i dolazi. A utisci su različiti, kao i uglovi gledanja. Ovoga puta pričali smo o čaju i zlatu, ali to je Istok.

V. Bogdanov

mart 2015.

Svet na dlanu

27

Magija grčkih ostrva

Tamo gde se legende prepliću sa stvarnošću

K

rit je ostrvo u Mediteranu a Krićani narod koji svoju snagu i ponos crpi iz tradicije. A tamo gde je tradicija tu su i mitovi. Upravo na Kritu su nastali neki od najfascinantnijih. Naravno, grčkih.

Jedan od njih u bliskoj je vezi sa rođenjem vrhovnog boga Zevsa. I danas se priča i prepričava kako je Kronus, sin Urana i Gaje, bio oženjen svojom sestrom Reom, koja mu je rodila puno dece. Kronus ih je međutim sve ubio jer mu je otac rekao da će ga ubiti jedno od njegove dece. Rea nije mogla da podnese gubitak dece pa je došla na Krit kad je shvatila da je trudna i rodila Zevsa u pećini smeštenoj na visokim planinama... Danas tu pećinu obilaze turisti.

Smeštena je na brdu Dikteon i najpoznatija je među 3.000 pećina na Kritu...

Krit je, opet po legendi, nastao pre nekoliko miliona godina kada je Egeida, kontinent koji je povezivao Grčku sa Malom Azijom, potonuo u vode Sredozemnog mora. Danas je Krit najveće ostrvo Grčke i peto po veličini u Mediteranu (Sicilija, Sardinija, Korzika, Kipar...). Njegov ukras i možda najvredniji biser. Priroda je, stvarajući ga, bila izdašna darujući Kritu visoke i gorde planine,

28

Svet na dlanu

mart 2015.

duboke klance pune svežine, jedinstvene pećine, prostranstva bogate i obradive zemlje s milion i jednom maslinom, bujnu vegetaciju, raznoliku obalu od nepristupačne do one s predivnim plažama, spokojno more i blagu klimu...

Usidrio se na beskraju tirkiznog Mediterana između tri kontinenta da bi od svakog poprimio nešto: kosmopolitski duh Evrope, smiren azijski način života protkan tradicijom, afrički vruć vetar...

Krit danas jednako je drevan koliko i savremen, toliko privržen tradiciji i isto toliko okrenut budućnosti, tako privlačan i tako ekscentričan, tako užurban i tako prostodušan...

Dakle, dolazak na Krit nije samo uživanje u suncu i blagodetima mora na čuvenim ostrvskim plažama. Na Kritu je rođena minojska civilizacija, na ovom ostrvu je sagrađeno oko 350 manastira i crkava. Zadivljujućim ikonama, delima vrhunskih majstora, izdvajaju se vizantijske bogomolje.

Nekada davno Krit se ponosio i svojom školom ikonografije a danas istinom da je na ovom ostrvu svoje stvaralaštvo počeo čuveni slikar Domenikos Teotokopolos, u svetu poznat kao El Greko.

Njegovu rodnu kuću iz XVI veka, u mestu Fodele,

ljubitelji umetnosti ne zaobilaze... Krit je takođe i zavičaj dva slavna kompozitora, Mikisa Teodorakisa i Manosa Hadžidakisa, oca književnog Grka Zorbe, takođe i filmskog stvaraoca Nikosa Kakojanisa, koji je Zorbu ekranizovao...

Turističke atrakcije Krita su i tvrđave iz turskog i venecijanskog doba: Heraklion, Retimno, Paleohora, Frankokastelo... Domaćini će vam predložiti i da obavezno vidite Muzej u Heraklionu za koji kazuju da je jedan od najčuvenijih arheoloških muzeja u svetu. Poseban doživljaj je obilazak Samarićanske doline. Reč je o najdužoj evropskoj klisuri čiju lepotu možete da doživite jedino ukoliko ste spremni da pešačite 15 kilometara.

Obilazak ostataka Knososa, u preistorijskom vremenu najvažnijeg grada Krita, posebna je dimanzija boravka na ovom mediteranskom ostrvu. Palata Knosos je sagrađena, pretpostavka je, oko 1700. godine pre n. e. U osnovi je pravougaonog oblika na površini od oko 20.000 kvadratnih metara. Imala je preko 1.000 soba, zadivljujuće dobar drenažni sistem, predivne travnjake, lavirint... A kad se pomene lavirint

Krit je najveće ostrvo Grčke i peto po veličini u Mediteranu, njegov ukras i možda najvredniji biser. Ostrvo je nastalo pre nekoliko miliona godina kada je Egeida, kontinent koji je povezivao Grčku sa Malom Azijom, potonuo u vode Sredozemnog mora

počinje još jedna lepa mitska priča... Minos, kralj Knososa, oženio je Pasifaju, kćerku Heliosa i nimfe Kriti. Da bi se osvetio Minosu što nije žrtvovao mladog belog bika i time dokazao da je pravi kralj za Krit, Posejdon je naterao Pasifaju da se zaljubi u mladog bika. Tako se rodio Minotaur, čudovište sa glavom bika i telom čoveka. Minotaur je živeo u Lavirintu, građevinu koju je specijalno za njega napravio Dedal...

Krit, međutim, nije samo ostrvo prelepih mitova. Nije ni samo turizam. Krićani su znani i kao sjajni zemljoradnici, odnosno stočari. Masline i maslinovo ulje, jednako kao i vino i sir sa ovog grčkog ostrva nadaleko su čuveni. Krićani su i majstori mnogih zanata. Turistima su dragi suveniri tkanice i vezene rukotvorine, odnosno originalni keramički i juvelirski proizvodi...

Mnogo je razloga zašto treba putovati na ovo ostrvo i još više zašto na njemu provesti odmor.

Dane pune komoditeta sa odličnim hotelima, koji raspolažu i sa po nekoliko bazena napunjenih morskom vodom, dopunjuje božanstvena kuhinja sa svim mogućim vrstama ribe i dosta povrća koje podjednako prija i ako vas posluže jagnjetinom ili jaretinom, koja takođe

u sebi ima miris ovdašnje izuzetno bogate flore.

Kažu da se na Kritu dugo živi i da je vitalnost i dugovečnost stanovnika upravo posledica kvalitetne ishrane.

U administrativnom smislu Krit se sastoji iz četiri oblasti: Hanja, Retimno, Heraklion i Lasiti.

Njegove obale duge su 1.100 kilometara a čak 115 kilometara su plaže. Na jednoj od njih je i princ Čarls zaprosio ledi Di...

Svaki od kritskih gradova, ma koliko da su slični, priča je za sebe. Heraklion je najveće turističko naselje ostrva sa luks hotelima, dobrim plažama i još lepšim mestima za provod.

Heraklion ima i međunarodni aerodrom i to je objašnjenje što sva putovanja počinju i završavaju ovde... Agio Nikolaos (65 kilometara istočno od Herakliona) smestio se u prelepom prirodnom zalivu Mirabel. Njegovo obeležje je čuveno slano jezero Almiri oko kojeg je izgrađen centar grada...

Ostrvce Elafonisi (78 kilometara od Hanje) personifikacija je raja. Priča da je reč o ostrvu tišine s obiljem boja i svetlosti, živopisnih peščanih dina sa čistim morem i plažom prepunom kedrova i ljiljana... I Hanja, podno brda Kasteli, ima u sebi predivne ostatke prošlosti ali

i bezbroj prirodnih lepota koje brojni osvajači nisu mogli da unište. Njen ukras danas su živopisne ulice, neprirodno uske, sa zgradama krivih zidova i šarenih fasada, niskim prozorima i živopisnim žaluzinama... Male taverne, raspoloženi ljudi, dobro vino... U Hanji je možda i najupečatljivija priča o tome ko je sve kroz istoriju osvajao Krit. Jedna bogomolja izgrađena je 1320. kao katolička crkva, da bi u vreme vladavine Turaka bila pretvorena u džamiju i konačno 1919. godine u pravoslavnu crkvu što je i danas... Džamija Kučuk Hasan je ostala netaknuta a njeni minareti i danas su najuočljiviji u gradskoj luci... Uživaćete i u Retimnu. Ne samo što ga ukrašavaju predivne duge peščane plaže i tirkizno more, već što u svakom trenutku nudi i doživljaj više. Grad nastao u minojskom periodu (1350-1250. pre n. e.) često je rušen i paljen... Zahvaljujući Mlečanima poprimio je renesansne obrise... Rimondi fontana, Trg Platanos, Velika vrata na početku Antistaseos ulice, venecijanska luka s tvrđavom... Uske ulice, radnje i radnjice, autentični restorani s atmosferom koja garantuje uživanja za sva čula, dobronamerni i vedri ljudi... mart 2015.

Svet na dlanu

29

Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše

Muzej na sedam brežuljaka

Večni grad neprestano očarava svojom istorijom, remek-delima graditeljstva i toplim mediteranskim duhom

R

im se ne zaobilazi, u Rim se putuje s namerom. Zarad svoje prošlosti, čudesne arhitekture i osobenog šarma, ali i niza drugih specifičnosti, svrstao se u one gradove u kojima je istorija ovekovečena na neki poseban način.

Smatra se da je Rim osnovan 753. godine pre nove ere. Blizance Romula i Rema, sinove Marsa i vestalske device, proterao je njihov zli stric pa ih je, kaže legenda, othranila vučica. Oni su kasnije osnovali suparnička naselja na Palatinu. Suparništvo se pretvorilo u mržnju i u jednoj svađi Romul ubija Rema posle čega njegov deo grada, Rim, počinje da se širi i razvija...

Rim je danas moderna evropska prestonica sa aerodromom, metroom, širokim bulevarima i mnogim drugim osobenostima milionskog megapolisa. U turističkim prospektima, u zavisnosti od toga kako ga je ko doživeo, odrednice za Rim su i „Večni grad“, zatim „Grad sedam brežuljaka“ ili „Apostolski prag“...

Tri hiljade godina postojanja pretvorile su, gotovo diskretno, italijansku prestonicu u fascinantan muzej na sedam brežuljaka s četvrtima ukrašenim umetničkim remek-delima i nedokučivom maštom graditelja bez obzira na periode u kojima su stvarali i gradili. I za običnog smrtnika duhovni doživljaj su i Panteon i Koloseum sa Carskom palatom, ali i Rimski forum, crkva Santa Maria del Popolo, čudesni trgovi ukrašeni fontanama, prekrasne palate, zelene oaze, romantična mesta, ulice za

30

Svet na dlanu

mart 2015.

kupovinu, picerije i restorani, ljudi s osmehom dobrodošlice...

Ipak, pre svega, Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše. Ako je tako, a jeste, onda ga treba videti i doživeti.

Felini i Paparaco Naravno, Rim je ovekovečen i na celuloidnoj traci. Ništa čudno ako se zna da ovaj grad ima i svoj filmski studio, čuvenu Činečitu, u kojem je snimljeno na desetine sjajnih filmova.

Rim iz 50-ih godina, kada se u njemu okupljao svetski džet-set, ovekovečen je u Felinijevom “Slatkom životu” u kojem je genijalni Marčelo Mastrojani ostvario jednu od svojih najboljih uloga. Profesija fotoreportera dobila je ime po liku Paparaca koji fotografiše filmske zvezde u ondašnjim rimskim kafeima. Filmom s imenom “Rim” Felini je napravio i čudesan omaž gradu koji je toliko voleo.

Vitorio de Sika se večnom gradu odužio ostvarenjem “Kradljivci bicikla”, a Roberto Roselini filmom “Rim, otvoreni grad”. Za romantičnu komediju “Praznik u Rimu”, Odri Hepbern je dobila Oskara za ulogu buntovne princeze... Pogledajte, ako niste, film Nanija Moretija “Dragi dnevniče”, videćete i u njimu Rim.

Bogati Vatikan Grad država, omeđen zidinama i okružen Rimom. Najmanja država sveta. Prostire se na oko 50 hektara i ima približno 800 stanovnika.

Središte je katoličke crkve i njenog poglavara - pape. Stvorena je Lateranskim ugovorom iz 1929. kao naslednik moćne Papske države.

Bogatstvo Vatikana je nemerljivo. Unutar zidina ovog grada države je i bazilika Svetog Petra, zatim fascinantna Sikstinska kapela, kao i brojne odaje koje su oslikali majstori poput fra Anđelika, Rafaela ili Pinturikija.

Deo Vatikana su i brojni muzeji s kolekcijama egipatskih, grčkih, etrurskih i rimskih antikviteta. Jedan od ukrasa najmanje države sveta, bez dileme, jeste Sikstinska kapela. Sagradio ju je Đovani de Dolči (između 1475. i 1483) po nalogu Siksta IV. Slikarsko ukrašavanje započeto je 1481. Ovaj deo posla poveren je najboljim majstorima italijanskog renesansnog slikarstva. Svod, koji je oslikao genijalni Mikelanđelo, jedno je od najlepših umetničkih dela na svetu.

Od Getea do Tvena Lepotom Rima bili su inspirisani i brojni poklonici pisane reči. Mnogi su u njemu proveli i deo života, ali je mnogo više onih koji su mu posvetili svoje pesme ili romane.

Nemački pesnik Volfgang Gete (1749-1832) prvo je Rim posetio kao turista da bi posle pune dve godine (1786-1788) i živeo u ovom gradu u iznajmljenoj sobi na korzu. Danas je ova zgrada muzej. Zanimljiv je i podatak da je njegova knjiga “Putovanje po Italiji” godinama kasnije bila neka vrsta vodiča turistima koji su dolazili u ovu zemlju da proučavaju njenu prošlost i uživaju u lepoti Apeninskog poluostrva.

Natalijen Hotorn, američki književnik (1804-1864), fascinaciju skulpturama u Kapitolskim muzejima iskoristio je kao motiv svog poslednjeg romana “Mermerni faun”.

Deo svog književnog opusa Rimu je posvetio i Alberto Moravija, italijanski pisac savremenog doba (1907-1990). Čari i život večnog grada opisao je u nekoliko svojih nezaboravnih dela: “Rimske priče”, “Rimljanka”, “Čočara, Ravnodušni”...

Rim se javlja i u opusu Lorda Bajrona, velikog pesnika iz doba romantizma, koji je zapisao i sledeće: „Legenda kaže da ako se uzme malo

peska iz Koloseuma i stavi pod jastuk, živi se večno, jer ako nestane Koloseum, nestaće i Rim, a ako on nestane - nestaće i svet“.

Večni grad nije zaobiđen ni u delima američkog pisca Gora Vidala koji je decenijama živeo u Italiji, u Rimu i okolini Napulja.

Mark Tven (1835-1910) večni grad je posetio samo jednom i to kao turista. I tih nekoliko dana bili su čudesno inspirativni jer je u delu “Nevini u inostranstvu” Rim predstavio iz posebnog ugla.

Njegovi utisci obojeni satiričnim tonovima i danas se u ovom gradu rado citiraju.

Novčić za sreću Ogromna (25,9 metara visoka i 19,8 široka) i kitnjasta Fontana di Trevi je prepoznatljivo obeležje Rima, ali i jedna od najvrednijih rimskih skulptura iz perioda baroka. Delo je arhitekte Nikole Salvija. Fontana di Trevi zapravo označava kraj akvadukta Akva Vergine koji je sagradio Agripa (19. godine pre n. e.) na izvoru koji je slučajno otkrila jedna devojka.

Maestralno je uklopljena u pozadinu Palate Poli čija se veličanstvena fasada i Fontana di Trevi doživljavaju kao celina.

Reljef s desna strane prikazuje devicu koja otkriva izvor koji i danas napaja fontanu, a od kojeg je Avgust (reljef s leve strane) sagradio akvadukt. Tu su našli mesta i bogati barokni ukrasi koji na sebi svojstven način ulepšavaju fontanu kao celinu. Nekada davno iz ove fontane pila se voda za sreću.

Film „Tri novčića u fontani“ ovekovečio je ritual bacanja novčića da bi se ostvarile želje. Postoji verovanje da ukoliko preko ramena u Fontanu di Trevi ubacite jedan novčić, vratićete se u Rim. Ukoliko ubacite dva, upoznaćete i zaljubiti se u najlepšu Rimljanku ili najlepšeg Rimljanina. Tri novčića već „garantuju“ brak...

I Felinijev film „Sladak život“ doprineo je popularnosti Fontane di Trevi u celom svetu. Zapravo scena kada se slavna diva Anita Ekberg kupala u njoj postala je deo filmske istorije.

mart 2015.

Svet na dlanu

31

Sve lepote Majorke

Ovde mašta može da leti

P

alme su uobičajen prizor duž celog Sredozemlja. Prolazimo pored njih, a da se i ne osvrnemo. Međutim, one su prvi znak posebnosti jednog ostrva i njegovog glavnog grada. One su prva asocijacija pri pomenu Palma de Majorke, glavnog grada Majorke i Balearskih ostrva.

Ime su joj nadenuli stari Rimljani. Zvali su je Palmaria, što znači „palma pobede“. Ima još nešto. Palme su ovde u simbiozi sa ljudima.

Njišu se u istom ritmu, tačnije ritmu muzike za ples. Nošene su i istim vetrom koji šapuće dobrodošlicu.

Kroz vekove Majorka je bila tačka ukrštanja osvajačkih želja i ratničkog koplja mnogih naroda. Danas se nad njom ukrštaju vazdušni putevi mnogih avio-kompanija koje ovde dovode turiste. Prvi čarter avion sleteo je na Majorku 1950. godine i od tada na ovom ostrvu počinje masovni turizam. I još uvek traje.

Ovde je život zatreperio još u praistoriji. O tome svedoče tragovi naselja iz paleolitskog doba. Zatim su došli stari Rimljani i osnovali prve gradove, preteče današnjih - Polentia (današnja Alkudija) i Palmaria (današnji glavni grad Palma de Majorke). Ono što su Rimljani izgradili, Vandali su opustošili a zatim su to isto Vizantinci popravili. Mavari su se najduže zadržali, živeli su ovde više od 500 godina, što je bilo sasvim dovoljno da ostave prepoznatljiv

32

Svet na dlanu

mart 2015.

pečat. Ostrvo im je u XIII veku oteo Đaume I Osvajač i pripojio ga aragonskoj kruni. Pet stotina godina kasnije, 1716. godine Majorka postaje deo španske provincije Baleari, koja odgovara današnjim Balearskim ostrvima.

Majorka svoje ime duguje latinskom nazivu „insula maior“ što znači „veliko ostrvo“ jer je najveće u Balearskom arhipelagu. Već oko pola veka Majorka predstavlja nešto više od samog imena. To je poseban univerzum – kosmopolitski raj u kome se sjedinjuju jezici, vere i rase. Majorka, to je stanje uma. Granice i pravila ponašanja nisu definisana. Beg iz adrenalinskog načina života u fantaziju stvarnog života. Ovde mašta može da leti.

Na Majorku dolazimo noseći u prtljagu uredno spakovan život s planom da ga ovde raspakujemo u život bez plana. Ovde važi poznato samurajsko pravilo: „nemam plan, moj plan je prilika“. I zaista, prilike nas vode i zaustavljaju na neočekivanim mestima. Ne znamo gde ćemo osvanuti, kao ni da li ćemo se negde zaustaviti. Sutrašnji dan je već neka druga priča. Ovde i vozovi idu bez voznog reda, kao stari voz na relaciji Palma - Soljer (Soller). Staje tamo gde se pogled spontano zaustavi. I to uvek na najlepšim mestima.

Zabava je faktor oko koga se celokupni život okreće i koncentriše. U to ime podignuti su mnogi noćni klubovi i diskoteke - hramovi dobrog zvuka.

Najveći i najmoderniji u Evropi. Njihov slogan glasi „Ovde se noć nikada ne završava“. Eksplozija zvuka, ali i života. Najpoznatiji su: Paća (Pacha) i Tito’s ako volite dobar soul i bluz, ovo je pravo mesto za vas. Nekada su ih ovde slušali Rej Čarls i Marlena Ditrih. Sledite njihov ukus! Oba se nalaze u ulici Paseo Maritimo u glavnom gradu Palma de Majorke. Zatim noćni klub BCM u Magalufu, diskoteke Riu Palace i Zorbas u Plaja de Palmi, noćni klub

Na Majorku dolazimo noseći u prtljagu uredno spakovan život s planom da ga prepakujemo u život bez plana. Ovde važi poznato samurajsko pravilo: „nemam plan, moj plan je prilika“ Virtual club u prirodnoj pećini u Iljetasu (Illetas), Joy Palace u El Arenalu.

Cene ulaznica variraju od 20 do 50 evra. U njima glavnu reč vode di-džejevi svetskog glasa. Oni vladaju atmosferom koju dopunjuju specijalni programi.

Za one koji više vole zvuk flamenka, preporučujemo noćni klub Son Amor u plemićkom zamku iz XVI veka u blizini Palme. Ako ste ekscentrik i volite vanserijske doživljaje, dođite u Zmajevu pećinu u Porto Kristo na neobičan koncert klasične muzike. Neobičan je, između ostalog, zbog ambijenta u kome se održava. U pećini kraj najvećeg podzemnog jezera na svetu - Martelovog jezera, u fascinantnom osvetljenju, remek-delu Karlosa Bigasa, gudački kvartet odsviraće vam kompozicije velikana klasične muzike. Zatim ćete zaploviti jezerom...

Oni koji su u potrazi za Arkadijom, zemljom mira i sreće, pronaći će je u Palma Novi i Pagueri. U njima se misli odmaraju poput broda u luci. Oni koji žele da budu viđeni u džet-set društvu ili bolje rečeno da prođu pored njega, treba da odu u Iljetas (Illetas) i El Arenal. Iljetas je rezidencijalno predgrađe glavnog grada Palme, udaljeno četiri kilometra od centra. Nekada letnjikovac bogatih, danas je kompleks luksuznih hotela na rtu koji se strmo spušta u more sa kamenim uvalama. El Arenal se nalazi u velikom peščanom zalivu Plaja de Palma, dugom devet kilometara, gde se smaragdno zelenilo mora i bleštava belina peskovitih plaža grle u plesu talasa.

Ako tragamo za prapočecima majorkanskog turizma, naći ćemo ih u Valjdemosi (Valldemosa), malom mestu udaljenom deset kilometara od Palme. Za ovo mesto vezuje se priča koja plete svoj put kroz vreme i uvija se oko slavnih imena. Priča počinje davne 1838. godine. Tada su ovde Frederik Šopen i Žorž Sandova iznajmili sobu u kartuzijanskom manastiru iz XIV veka, proveli u njemu jednu zimu i stvorili neka od svojih najlepših dela. Tako su oni svetu otkrili Majorku, dok su mudri Majorkanci prepoznali svoju šansu. Prostrli su crveni tepih i privukli slavne. A oni su privukli sve ostale.

Ne moramo ići u Holivud da bismo sreli Majkl Daglasa. Možemo ga sresti u Valjdemosi ispred njegove kuće ili u restoranu Costa Noro koji vodi. Ako ne njega, onda bar možemo osetiti njegovu harizmu.

Svaki narod osmisli, kreira i lansira ponešto po čemu će ga drugi prepoznati i pamtiti. Majorkanci u tome nisu želeli da zaostaju. Izmislili su majonez („ali

oli“ majorkanski) koji je nazvan po ovom ostrvu. Prvi su kreirali kultivisane bisere još u XIX veku. Od njih su stvorili ime - „majorika“ (mahorika) ili „mallorcan pearls“, sinonim su za kvalitet u čitavom svetu. Njihova prestonica je Manakor. Iznedrili su i lansirali u sportsku orbitu Rafaela Nadala. Napravili su „ensaimadu“, endemsku poslasticu koja „raste“ samo ovde, čije je poreklo izgubljeno u tami vekova. Tvorac ovog slatkog peciva punjenog raznim kremovima ostao je sporan, dok su mišljenja podeljena: Arapi ili Jevreji.

Majorkanska kultura išarana je stilovima. Na ovu stilsku razvnovrsnost uticali su i piratski upadi drugih kultura. Ogledalo stilova nalazi se u glavnom gradu Palma de Majorci. Gotska katedrala La Se (La Seu) iz XIII veka predstavlja simbol grada. Nacionalni muzej, palata Almudaina, neverovatan je spoj islamskog i gotskog stila. Srednjovekovni zamak Belver u gotskom stilu na brdu iznad grada sagradio je u XIV veku aragonski kralj Đaume II od Majorke. Nekada kraljevsko utvrđenje, danas je muzej posvećen katalonskom umetniku Huanu Mirou. Palata La Lonja u gotskom stilu važi za zdanje sa jednom od najlepših fasada i enterijera u gradu. Stvorio ju je arhitekta Sagrera u XV veku. Danas je u njoj Muzej umetnosti.

Pored različitih kulturoloških stilova, Palma je obeležena i modnim novitetima. Nije uzalud proglašena „gradom luksuza“. Naselile su je najpoznatije svetske i domaće modne kuće. Majorka je poznata po industriji kože i obuće. Preporučujem vam sledeće brendove proverenog kvaliteta: Jaime Mascaro, Kollflex i Looky.

I pre nego što bacite poslednji pogled iz aviona na Majorku, proverite svoj prtljag. Da li ste spakovali sve ono što po vama čini Majorku? Svoje srce ne morate proveravati. U njemu je zatočena u inspirativnom, vanvremenskom pakovanju.

Dovezenski Snežana

mart 2015.

Svet na dlanu

33

Lice i naličje grčkog ostrva Karpatos

Lepota za oko, mir za dušu i telo K

arpatos je ostrvo u istočnoj Grčkoj iz grupacije Dodekaneza, usidreno u plavetnilu Sredozemlja na podjednakoj udaljenosti od Krita i Rodosa. Duga sunčana leta i srednje razuđena obala sa brojnim malim uvalama i plažama, uz nedirnutu prirodu i autentičan biljni i životinjski svet, čine ga sve privlačnijim za turiste koji traže oazu mira na suncu Mediterana.

Mali aerodrom s mogućnošću da primi većinu aviona približio je ovo ostrvo svetu, ostrvo koje je naseljeno još u vreme praistorije i koje je zarad svog položaja bilo izloženo osvajačima što daje posebnu crtu njegovoj bogatoj istoriji. Glavno mesto na ostrvu je gradić Ligadija odakle sve počinje i sve se završava.

Karpatos spada u manje naseljena ostrva. Grci su kao narod najbrojniji a ono što je zanimljivo broj stanovnika na ovom ostrvu, za razliku od drugih, ne smanjuje se. Poslednjih godina se čak i uvećava jer brojni Grci, povratnici iz SAD, ulažu novac u zavičaj, odnosno ostrvo kojim dominiraju brojni zasadi maslina i vinove loze...

Uprkos svemu, Karpatos se i dalje diči pričom o netaknutoj prirodi.

34

Svet na dlanu

mart 2015.

To je i njegova tajna zašto ga rado i sve više posećuju turisti. Izgrađeno je i dosta hotela, barova, restorana kao i tradicionalnih taverni ali sve zajedno nije promenilo lik ostrva. Koliko je stanovništvo verno tradiciji dokaz su i kuće sagrađene uglavnom od tesanog šarenog kamena i sa balkonima prepunim svežeg cveća... Lepota za oko su i sela ovog ostrva.

Mala i pitoreskna sa tavernama koje odišu prisnošću. U ovaj deo priče uverićete se i sami ukoliko se u vreme ručka ili večere nađete u nekoj od opisanih taverni...

Istorija ostrva je posebna priča. Danas mnogi Karpatos poistovećuju sa drevnim gradom Potideom. Na brdu Osej iznad glavne ostrvske luke nalaze se ruševine drevnog Akropolja dok mesto Arkas, jedno od najstarijih naselja na ostrvu, liči na muzej na otvorenom.

Posebna priča su plaže. Egzotične su i peščane sa prirodnom hladovinom u zaleđu. Raj za plivače uz napomenu da ovo ostrvo, na pojedinim delovima, zbog povoljnog vetra nudi doživljaj i za ljubitelje surfovanja...

Karpatos treba doživeti. Ono što nudi jeste savršen odmor u miru i tišini a na korak od zadovoljstava koja svaki odmor čine posebnim.

Kupujte i putujte sa GIGATRONOM okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolaže sa 27 prodajnih objekata širom Srbije, možete pronaći veliki asortiman proizvoda računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača. Gde god da se uputite Gigatron je spreman da vam ponudi rešenje u vidu laptop ili tablet računara, mobilnog telefona, digitalnog fotoaparata, GPS navigacije, kao i veliki izbor dodatne opreme koja će vam biti od pomoći u svakom trenutku, bilo da ste na poslu ili ispod palme na nekoj od egzotičnih destinacija.

Svim svojim kupcima Gigatron nudi brojne mogućnosti odloženog plaćanja. Novost je da od sada možete odabrati Super kredit i kupovati po neverovatnim uslovima - svim Gigatron kupcima, Raiffeisen banka daje mogućnost kupovine putem kredita do 12 mesečnih rata,

U

uz 0% učešća i 0% kamate!

Pored toga, svim kupcima smo odobrili mogućnost plaćanja čekovima građana u roku do 300 dana od datuma kupovine, bez učešća i sa 0% kamate u svim Gigatron prodavnicama.

Prilikom svake kupovine u Gigatron radnjama stičete bodove koje može iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine, a samim tim ostvariti i dodatne popuste. Maksimalni popust koji se može ostvariti koristeći bodove je 50% od ukupne vrednosti kupovine.

Bodove možete iskoristiti u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj bodova.

Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50.

mart 2015.

Svet na dlanu

35

Indija je zemlja koju karakteriše neverovatan spoj različitosti

Život između snova, legendi i stvarnosti Delhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki

D

elhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki.

Od 28 država koliko broji Indija, ova tri grada, svaki na oko 250 kilometara udaljen jedan od drugog, nalaze se u tri razičite države. Agra je smeštena u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Utar Pradeš, Džajpur je deo Radžastana, dok je Delhi u istoimenoj državi.

Delhi je spoj prošlosti i budućnosti. Raskoš boja, prometni mali dućani i arhitektura iz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju, čine upadljiv kontrast prema sjaju modernog novog Delhija čije široke aleje i vrtovi britanskog arhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspektivu. Pored hotela, restorana i klubova na svetskom nivou, ovde možete posetiti i najstariju džamiju u Indiji, kao i živopisne prometne pijace

36

Svet na dlanu

mart 2015.

na kojima se mogu kupiti ručno rađeni predmeti iz svih delova Indije.

Mnogo je mesta koje vredi posetiti u Delhiju: opservatorija Džantar Mantar, zgrada Parlamenta, Nacionalni muzej, Crvena tvrđava, hram Birla Mnadir, najveća džamija u Indiji Džama Masdžid, svetski urađeni tržni centri i, naravno, Gandi Smriti, mesto gde je izvršen atantat na „oca nacije“ - Gandija. Na zidovima rezidencije u kojoj je živeo, postavljeni su njegovi najvažniji govori i rečenice koje su postale temelj indijske demokratije. Mahatma Gandi bio je najzaslužniji za dogovor postignut sa Britancima - da se bez ijednog ispaljenog metka prepusti vlast i okonča dugogodišnja okupacija. Međutim, jedan hinduistički fanatik ubio ga je ispred kuće gde su obeleženi njegovi poslednji koraci...

Jedan od simbola Delhija takođe je Bahai ili Lotus hram završen 1986. Zamišljen je kao hram koji objedinjuje sve vere, mesto na kome svi ver-

nici mogu da se pomole, a na njima je da odluče kome! Bilo kakav razgovor unutar hrama je zabranjen. Fasada hrama obiluje mnoštvom detalja, ali dominira 27 džinovskih belih mermernih latica zatvorenog lotosa, položenih na 9 lokvi, koje simbolizuju 9 sjedinjujućih spiritualnih puteva Bahai vere (monoteistička religija koja propagira spiritualno jedinstvo čitavog čovečanstva). Zbog svog specifičnog izgleda, mnogi ovaj hram porede sa velelepnom sidnejskom operom.

Agra se nalazi 200 kilometra južno od Delhija i danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi, Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperator šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mumtaz Mahal.

Kako nije mogao da prežali njenu smrt prilikom 14. porođaja, odlučio je da joj sagradi najlepši nadgrobni spomenik. Ali Tadž Mahal je postao mnogo više od toga! Kao jedno od prihvaćenih svetskih čuda, Tadž se smatra i za jednu

od najlepših građevina na svetu.

Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula. U njoj se nalazi Moti Masđid - Biserna džamija, jedna od najlepših džamija na svetu.

Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230 kilometara od Delhija, danas nosi naziv „Pink siti“ jer je većina njegovih kuća okrečena roze bojom! Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i vanvremenskim palatama, predstavlja spoj sjajne prošlosti i bogate umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se simbol grada Hava Mahal - Palata vetrova.

Ono što Džajpur takođe čini jako privlačnim su njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzeća.

U malim dućanima možete povoljno kupiti sari i šarene materijale, papuče od kamilje kože, simpatične svilene cipele ili predmete od lakiranog drveta i bakra. Drago kamenje koje još mora da se brusi, izvozi se iz Džajpura u sve delove sveta, pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni juveliri.

mart 2015.

Svet na dlanu

37

Čitajte na odmoru DEVEDESETE Vanja Bulić Lepa sela lepo gore je povest sazdana od slika, bez morbidnih opisa i jezičkih egzibicija, najkraćim putem stiže do čitaočevih emocija.

Njeni junaci nisu psi rata, već zanatlije, profesori, penzioneri, studenti, poneka usijana glava, ali svi ljudi od deset prstiju koje je usud rata sveo samo na jedan – onaj na obaraču. Ovo je i knjiga o njihovim nastojanjima da podnesu rat kao što se podnosi bolest od koje se malo ko izleči. Ratna sreća je roman o Srbiji u vreme povratka sa ratišta i prilagođavanja ratnika na život u miru, priča o ratnim profiterima koji su u rat krenuli kao golje a vratili se kao bogataši naučeni da se bave biznisom po ratnim pravilima: nasilno, prevarama, u duhu novog morala i nestanka starih normi ponašanja... Zadah belog je slika posrnuća jedne porodice u koju, nošena krilima rata, ulazi droga. Knjiga je inspirisana istinitim događajima, kada je droga mogla da se kupi iza svakog kioska na ulici, a njeni glavni junaci su žestoki momci sa beogradskog asfalta i povratnici sa ratišta. Lažni moral ulice i lažni patriotizam upotpunjuju poslovi iza kojih ostaju leševi uglavnom mladih ljudi, nespremnih da se uhvate u koštac sa izazovima jednog turbulentnog vremena.

EMOCIONALNI VAMPIRI Dr sci. Albert Dž. Bernstin Zabijte kolac u srce emocionalnih vampira u vašem životu.

EMOCIONALNI VAMPIRI: Možda vrebaju u vašoj kancelariji, vašoj kući ili na internetu. Možda su članovi vaše porodice, kruga prijatelja ili kolega na poslu. Možda čak s njima delite i postelju. Bistri, daroviti i harizmatični, oni osvajaju vaše poverenje i vaša osećanja – a zatim vam isisavaju svu emocionalnu energiju.

Dr Albert Dž. Bernstin, autor bestselera i ubica emocionalnih vampira, otkriva vam tajne koje će vas zaštititi od ovih mračnih stvorenja.

Podrobno opisujući čitav niz tipova osoba s poremećajem ličnosti, Bernstin vam ukazuje na to kako da uočite vampire u svom životu i obezbeđuje vam široku lepezu odbrambenih strategija koje će sigurno sprečiti ove krvopije da vas izmožde i iscede.

IVER Oto Oltvanji Pisac popularnih trilera Saša vodi devojku Miju, autorku dečjih knjiga i ilustratorku, na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojom porodicom. U pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćni klan umetnika, čije su četiri generacije muzičara, slikara, glumaca i književnika manje ili više vešti manipulatori koji vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje.

I dok daje sve od sebe da im se dopadne, Mia se usput trudi da ignoriše sve učestalije znakove da se glava porodice, najuspešniji pevač šlagera u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji Rob Vitas ponaša neobičnije i od onoga kako je predstavljen u tabloidima. Mia će otkriti da on decenijama ljubomorno čuva tajnu o porodičnom prokletstvu i raskolu unutar familije, a da su Vitasovi podeljeni krvavim rivalitetom još od 19. veka.

U romanu Iver na videlo isplivavaju stogodišnje tajne, spletke i neobuzdane strasti. Iver je istovremeno porodična saga i uzbudljiv psihološki triler pun obrta u kojem ćete uživati do poslednje stranice.

NA VRATIMA ISTOKA Viktor Lazić „Ne postoje strane zemlje, postoje samo strani ljudi.“ Lao Ce Plesanje po žeravici u Bugarskoj, u Turskoj među Kurdima, u kolu sa sledbenicima Svetog pauna i susret sa jednim od vođa Islamske države u Iraku, snaga gruzijskog vina, kupanje među ratnim ruševinama u Abhaziji, zatočeništvo u Južnoj Osetiji u ćeliji poprskanoj krvlju, molitva u drevnim hrišćanskim crkvama u Jermeniji, naftna kupka u Azerbejdžanu, snovi o nezavisnosti Adžarije, Pridnjestrovlja, Gagauzije i regiona koje retko koja mapa poznaje, verenički izlet u Černobilj, provod u Drakulinom dvorcu...

Knjiga putovanja kao stalne avanture duha, neutaživa potreba za otkrićima, jedna čudesna etapa u neprekidnoj potrazi Viktora Lazića za ljudskošću i lepotom.

TAJNA CRVENOG ZAMKA Vule Žurić Najnovija zbirka priča jednog od naših najznačajnijih savremenih pripovedača potvrđuje Žurićevu sposobnost da na malom prostoru izgradi uverljive književne svetove sazdane na ruševinama naše nedavne prošlosti, u kojima bezuspešno tražimo kamen temeljac za svetliju budućnost. Sportskim jezikom rečeno, Žurić je i ovoga puta sastavio najbolju reprezentaciju književnih likova koji zahvaljujući piščevoj mašti i umeću daju sve od sebe u ispunjavanju sopstvenih sudbina.

Tako mnoge poznate ličnosti u srpskoj povesnici XX veka postaju pouzdani svedoci neobične stvaralačke energije Vuleta Žurića i potvrđuju posebnost njegovog autorskog glasa, a čitalačkoj publici priređuju vrhunsku književnu predstavu.

Duhovito, razigrano, originalno štivo koje se do kraja ne ispušta iz ruke!

38

Svet na dlanu

mart 2015.

Razonoda AUTOR MAČVANIN

LITAR

GRAD U AUSTRALIJI

VESEO

KONJSKI ITALIJANSKA DRŽAVA NA POKRIVAČI, GLUMICA, BLISKOM ISABAIJE ANA TOKU (TUR.)

GRAD U SAD KRUPAN GLODAR VODOPADI SA SLIKE IŠČEKIVANJA

BIVŠI SLOVENAČKI HOKEJAŠ TRS VINOVE LOZE

LISTOPADNO DRVO

RADIJUS

SMOTANI LISTOVI DUVANA PRIMENJIVANJA VRLJAV, RAZROK RADIO AMATER (SKR.)

NANULE ROD SVITAK TKANINE (MN.) KUBANSKI BOKSER, GILBERT

UVODILAC INOVACIJA NI U KOJE VREME NAŠ GLUMAC, PREDRAG

IME GLUMICE KIDMAN ISTURENA OSMATRAČNICA (VOJ.)

OPUS

8. I 20. SLOVO AZBUKE SUBOTICA GRAD U NEMAČKOJ IVOV ŠUMARAK, IVAK

AĆIMOVA IMENJAKINJA SLUŽBA EKONOMA PENZIJA (LAT.) FABRIKA SVILE

TELUR IZVEDENA REČ (GRČ.)

KOLA ZA SPAVANJE I RUČAVANJE FUDBALER, ĐUZEPE

VAROŠ U RUMUNIJI LATINSKO MUŠKO IME, TITUS

PREMA HELENSKA BOGINJA NORA IND. ELEKMAŠINA (SKR.) GRČKA METROPOLA

DARIVAOCI VRSTA GRGEČA BELGIJSKI MUZIČAR, EŽEN

NAZIV BRDA ILI PLANINE (GRČ. MN.)

ENERGIJA IRIDIJUM ARGENTIN- MESTO KOD VALJEVA SKA FUDLIČNA ZABALSKA ASOCIJACIJA MENICA

ZAČINITI SOLJU

ŽIVOTINJA (LAT.)

RUDARSKI INSTITUT (SKR.) ATLETSKI KLUB (SKR.)

ČASOVI SILICIJUM

BIVŠA RUSKA TENISERKA PODRAŽAVANJE

KONTINENT AUTORKA NA KOME SE NALAZE ARANŽVODOPADI MANA SA SLIKE

IME FILOZOFA MARKSA KONJSKI BRZOHOD STRUČNJAK ZA GEODEZIJU

NAIZGLED ZAČINSKA VILJKA, ANASON

RADIJUM

VANADIJUM

FLAŠE OD DRVNA INPOLA LITRA, DUSTRIJA POLITRE (SKR.)

GRAD U MAKEDONIJI FRANCUSKI UZVIK

PROSTAK (POKR.)

AMPER

REČ ISTOG KORENA, ALI RAZLIČITOG ZNAČENJA

NIŠTA (TUR.) UPITNA ZAMENICA

ŽENSKI PEVAČKI GLAS

KALIJUM RAZRED

GLAVNI GRAD GANE

REŠENJE: LARAMI, DABAR, NADANJA, IVOJAN, JASEN, ALTIČ, GEAKOHRIDKAS, ANAOKOCIGARE, RA, KLOMPE, ERAV, INOVATOR,ROLNE, NIKOL, NIKAD, ŽR, ISO, AĆIMA, ESEN, V, TE, EMERITURA, OP, KSR, NIVA, KA, DAROVATELJI, IEM, ORONIMI, OKAN, E, POSOLITI, TAOR, ANIMAL, SATI, RI, DINARA SAFINA, K, IMITACIJA, AKRA

mart 2015.

Svet na dlanu

39

Kenija

Kada se kaže Kenija, u ušima odjekuju reči - divljina, savana, kraljevstvo lavova.

U velikoj meri, tako i jeste. Mi smo se uputili u dva najčuvenija nacionalna parka ove zemlje, a to su Masai Mara i Nakuru 40

Svet na dlanu

mart 2015.

P

ut u Keniju je veliki izazov za svakog zakletog ljubitelja turističkog avanturizma. Sa grupom radoznalaca koja napušta hladnu, zimsku Evropu odlazim u blizinu ekvatora, u zemlju čije su savane mešavina lepote i opasnosti. Očekivala sam mnogo, a dobila sam mnogo više.

Početak januara je u ovoj zemlji prepun mira.

Prošle su kiše, smirila se priroda, a životinje su pomalo uspavane. Klima je savršena. Danju je temperatura oko 24 stepena, a noću samo desetak manje. Ipak, domaćini svojim gostima daju termofore kako bi boravak u šatorima bio ugodniji. Ti šatori su deo neobičnog turističkog sela koje je zbog divljih životinja diskretno ograđeno rovovima i žicom da se priroda ne bi „uvredila”.

Kenija je oduvek bila pogodna za život.

Naseljena je još u vreme dalekih predaka ljudi, da bi se kasnije ovde našla razna afrička plemena, arapski osvajači, pa kolonijalne sile. U ovoj istočnoafričkoj zemlji živi oko 40 etničkih grupa, iz čega i neobavešten čitalac može da zaključi da je Kenija desetinama godina bila poprište različitih sukoba. Danas je to miran kraj sveta koji turisti rado posećuju, a Kenijci znaju koliko im oni znače jer je turizam, osim proizvodnje kafe i čaja, najvažnija privredna grana ove zemlje.

Kada se kaže Kenija, u ušima odjekuju reči divljina, savana, kraljevstvo lavova. U velikoj meri tako i jeste. Mi smo se uputili u dva najčuvenija nacionalna parka ove zemlje, a to su Masai Mara i Nakuru. Avantura je počela kod jezera Nakuru. Ovde se tokom cele godine okupljaju ogromna jata ružičastih flamingosa. Uz milione flamingosa, mogu da se vide i kormorani, pa i ptice selice od kojih su mnoge zbog zime ovde stigle i iz naših krajeva, kao i mi turisti.

Pre nego što smo zanoćili, obilazili smo okolinu u džipovima. To je bila prilika da se prvi put susretnemo sa pravom, divljom Afrikom. U okolini su pasla stada gnua, a zbog blizine velike vode ovde su stigli nosorozi, žirafe, zebre, antilope i krda bufala. Majmuni su nam sve vreme bili nadohvat ruke. Nisu opasni, ali su dosadni i pravi, vešti lopovi. U trenutku je jedan od njih nepogrešivo našao kesu sa keksom i pobegao sa plenom. Posle toga smo mnogo pažljivije vodili

računa o našim stvarima. Prenoćili smo na 1.700 metara nadmorske visine u komfornim kućicama, gotovo kao u hotelu. Noć je bila tajanstvena i ispunjena nepoznatim zvucima i mirisima. To je bila Afrika koju smo očekivali, nadahnuti opisima iz knjiga i filmskim slikama.

U Nacionalni park Masai Mara uputili smo se sutradan. Stižemo u kraljevstvo lavova i plemena Masai. Safari se organizuje dva puta dnevno. Od 7 do 10 sati pre podne kada životinje idu na pojila i od 4 do 6 sati po podne. Već posle toga se u simpatičnim zverima, koje smo posmatrali iz prilične blizine, budi lovački instinkt, pa se nikome ne preporučuje da se uveče nađe u savani. Uostalom, sve i da hoćete, rendžeri vam neće dozvoliti da napustite obezbeđeno turističko selo.

Preko dana sve to izgleda pomalo nestvarno. Iz džipova smo posmatrali porodicu lavova koja se izležavala na suncu. Na nas uopšte nisu obraćali pažnju. Slon nam je pružao surlu, a gepard se izležavao na grani usamljenog drveta. Gotovo da ga nismo ni primetili. Pažnju nam je skrenuo rendžer jer se gepard sasvim priljubio uz stablo, samo mu je rep visio kao neka grana. Bio je toliko lenj da nije hteo čak ni da pogleda divlju svinju koja se muvala blizu njega.

Lavlja porodica je zaista izgledala kao da je cela savana njihova. Otac lav je ležao na steni, posmatrao okolinu i treptao na suncu kao velika maca.

Lavići, njih sedmoro, šetali su se blizu majke i

takođe nisu obraćali pažnju na nas došljake.

Verovatno su mislili - plen kao i svaki drugi, ali za sada hvala na ponudi, nismo gladni.

Rendžeri su nas upozorili da ne bacamo hranu i da budemo tihi jer koliko god da se zveri prave da nas ne vide, ako bismo ih uznemirili, udaljile bi se. Jedan vodič nam priča kako je ovde nedavno boravila grupa turista iz celog sveta, pa i iz Srbije. Sa njima su bili i čuveni snimatelji serijala „National geographic” i „Discovery Channel”. Bilo je vreme parenja lavova, pa su svi očekivali da snime taj prizor. Kamermani i snimatelji su strpljivo gledali grupu lavova, a tišina je bila potpuna. Onda je jedan lav prišao lavici i započeo ljubavnu igru. U trenutku kada je naskočio, jednom našem turisti se ote uzvik: „To, lave!” Lav se okrenuo i kao pravi gospodin udaljio. Snimatelji su pobesneli jer su izgubili ceo dan u napetom čekanju.

Išli smo i na izlet do granice sa Tanzanijom, na reku Maru. Nilski konji i krokodili su se mirno brčkali, a stada gnua i antilopa su pasla u okolini.

Naš kenijski vodič nam kaže da ta stada imaju i po milion i milion i po goveda. Kada se zapute ka reci, u njoj nestane bar 100 hiljada gnua. Udave se ili budu žrtve krokodila.

Najneobičniji su nilski konji. Kada uđu u reku, naprave krug da bi mladunci bili u sredini.

Krokodili ne napadaju odrasle primerke koji su teški i do sedam tona. Gnui su očigledno naivniji,

u

Specijaliteti Turisti imaju priliku da, osim klasične internacionalne kuhinje, okušaju i lokalne specijalitete. Bili smo posluženi jelima sa mesom od krokodila, noja i antilope.

Krokodilsko meso čine komadi pečeni u ulju.

U prvom trenutku to mi je zamirisalo na naše čvarke, ali kasnije se oseti specifičan ukus.

Meso antilope se koristi za spravljanje neke vrste paprikaša sa jakim i ljutim začinima.

Meso noja podseća na piletinu. Služi se u obliku steka sa salatom. Ovaj specijalitet, takođe, zahteva ljute začine. mart 2015.

Svet na dlanu

41

Selo u savani Boravak turista u Keniji strogo je kontrolisan zbog njihove bezbednosti. Turističko selo u savani pravi je raj o kome Bantu ili Masai narod ne može ni da sanja. Gosti su smešteni u luksuzne šatore koji su dodati uz zidani deo u kome su kuhinja i kupatilo.

Tako se uz punu udobnost ima i osećaj da ste deo savane. Samo selo ima restoran, prodavnice, bazene, salu sa kaminom, TV, bar… Ceo kompleks je opasan žicom visokom četiri metra kroz koju je puštena struja. S obe strane te ograde je dubok jarak, a sve je vešto kamuflirano tako da se ne stiče utisak da ste izvan prirode. Kroz tu žicu ne mogu da prođu ni velike zmije i jedino povremeno stradaju neoprezni majmuni.

Zanimljivo je da se brzo nauče pameti, pa više ne prilaze ogradi ni članovi njihove porodice. Čuvari vode računa i o krupnijim životinjama, poput retkog belog nosoroga. Čim se približe, pucaju u vazduh da ih oteraju.

Boravak u ovom selu je bezbedan, a uslovi kao u najboljim hotelima. Nije ni čudo, safari u Keniji je veliki turistički zalogaj i velika atrakcija. Dolazi se sa svih strana sveta, pa se strogo vodi računa da nikome ne fali ni dlaka sa glave.

42

Svet na dlanu

mart 2015.

pa stradaju, ali i to je deo prirodne selekcije.

Boravak u savani ostaće kao nezaboravna uspomena. Međutim, nas je put vodio i u Mombasu. Tamo smo stigli avionom. Ovaj grad je kao vrlo živ trgovački centar važna raskrsnica još od IX veka. Nalazi se na obali Indijskog okeana, samo 250 kilometara od ekvatora, pa je klima vrlo teška za Evropljane. U vazduhu je ogromna vlažnost, tako da su nam majice stalno bile mokre. Pored starog dela grada je i turistička zona, a kolonija belaca živi u kućama ograđenim vrlo visokim ogradama. Kažu nam da je to za svaki slučaj i da je život u ovom prilično siromašnom gradu bezbedan.

Na mene je snažan utisak ostavio boravak u selu plemena Masai. Iako se misli da su Masai najznačajnija etnička grupa, mnogobrojniji su Kikoju i Bantu.

Ulaz u selo u kome smo boravili naplaćuje se 20 dolara, a poglavica nam kaže da je taj novac namenjen deci koja se školuju. Pitamo kako idu u školu, jer čujemo da je ona najbliža udaljena čak sedam kilometara, i to putem kroz savanu punu divljih životinja. „Pešice”, kaže nam poglavica. „Pa kako se čuvaju od zveri”, pitamo zapanjeni, jer je nama turistima strogo zabranjeno da se udaljavamo. „Nose luk i strelu”, dobijamo objašnjenje. Pa kada meni sada neko kaže da se teško školovao, ili da je bio đak pešak, odmah ću

se setiti malih Masai đaka.

U selu je priređena i folklorna predstava.

Onako visoki i tanki, Masai ratnici su izveli ples posvećen lovu, mada je danas lov u Keniji zabranjen. Njihovu muziku čine bubnjevi i ritam koji vas prosto omamljuje. Plesači u crvenim nošnjama obrijani do glave skaču iz mesta i do metar u visinu, što izgleda gotovo nestvarno.

Seoske kuće su male i u njima žive zajedno ljudi, koze i ovce. Razumljivo, jer su tu domaće životinje zaštićene od lavova i geparda. To je način života koji traje vekovima i nikakva najezda turista to ne može da promeni.

U Keniji je čarobna reč „džambo”. Znači i hvala, i zdravo, i molim. Svi viču - džambo, pa i mi kada smo shvatili da je to deo specifične etikecije. Za uspomenu smo poneli nekoliko predmeta od plemenitog drveta. Izrađuju divne skulpture, posude i ukrase, najviše od abonosa i ružinog drveta. Ova zemlja ima top-5 životinja po kojima je najčuvenija. To su slon, zebra, lav, nosorog i velike mačke poput jaguara. Sve imaju svoju repliku u drvetu.

Napuštamo Keniju, a iza nas ostaju savana, jezera i reke. Kažemo „džambo” jer ćemo se vraćati. Čekaće nas oni lavovi koji mirno podnose turiste kao da znaju da od njihove lepote i strpljenja zavisi nacionalni dohodak ove afričke zemlje.

Maja Miljković

Najbolji svetski slatkiši

T

uristi se na putovanju ili odmoru lako prepuštaju čarima inostranih kuhinja. Naročito ako je u pitanju nešto slatko. Većina svetskih destinacija ima bar po jedan svoj specifičan slatkiš. Ako se nađete u nekoj od dole navedenih zemalja, obavezno probajte...

Amerika Svima omiljeni čizkejk Čizkejk je forma slatkiša koji je pravljen i korišćen na trpezama širom Evrope još od 1400. godine, ali u Njujorku postoji zasebna istorija ovog proizvoda. Čizkejk je doživeo besmrtnost zahvaljujući "Lindis" restoranu u Midtaunu, koji je otvorio Leo Lindeman 1921. godine. Najpopularniji period čizkejka bio je sredinom četrdesetih godina kada je bio najomiljeniji slatkiš Njujorčana.

Azija “Sago gula melaka”

Belgija Vafli sa malo šećera

Napravljen od saga, palminog šećera i kokosovog mleka ovaj tradicionalni desert retko se služi van domova.

"Gula melaka", palmin šećer u osnovi, igra krucijalnu ulogu ukusa u slatkišu koji je poznat pod imenom "Sago gula melaka", koji se može naći u par azijskih restorana, a najviše u onima u Melaki.

Jednostavan način da raspoznate lokalce od turista je način na koji naručuju vafle, kolač koji podseća na našu verziju poznatu kao "bakin kolač". Lokalni stanovnici Brisela nikada ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i slične dodatke na vafle, već ponekad samo šećer u prahu. Briselski vafli su veći od običnih, i jedu se isključivo u gostionicama.

Istanbul Bekirov “lokum” Ali Muhidin Haki Bekir je bio jedan od najpoznatijih poslastičara u Otomanskoj imperiji. Došao je u Istanbul sa planine Kastamoni 1777. godine i otvorio radnju u Starom gradu, gde je izumeo "lokum" za ostatak sveta poznat kao ratluk ili turkiš dilajt. Danas lokalni stanovnici kupuju ratluk od raznih preprodavaca, a glavna poslastičarnica Ali Muhidin Haki Bekira danas se nalazi blizu bazara začina.

Italija Sladoled za istoriju

Portugal “Pastel de Nata” Sa svakim zalogajem "portugalskog slatkog" jedete parče istorije.

Njihova industrija slatkiša je kristalizovana kada su Arapi doneli šećer u zemlju. U srednjem veku monahinje su pravile slatkiš "Konventualis" u prevodu "osuđenički slatkiš". Najpoznatiji je "Pastel de nata" kolač. Od 1837. poslastičarnica "Antiga Confetaria de Belem" pružala je stanovnicima nezaboravan ukus, pečen na 200 stepeni Celzijusa.

Tokom renesanse u Firenci, u XVI veku, dva kuvara napravila su sladoled za istoriju. Ruđeri, koji je u kulinarski svet ušao preko dezerta zabaljione (šlag od žumanca, šećer i slatko vino) i voća, smatra se ocem italijanske đelato kulture. Stanovnici Firence shvataju svoj đelato ozbiljno. Postoji tri vrste ovog vrhunskog sladoleda: „Galateria di Neri” (oštrijih ukusa, gorgonzola i sl.). „Galateria Vivoli” (samo u tubama, najčešće se nalazi na pijaci) i “Grom” (novopečeni, sa dosta organskih sastojaka). mart 2015.

Svet na dlanu

43

Velika jabuka - svetska pozornica hiljadu čuda

M

oje treće njujorško jutro osvanulo je u prepoznatljivom ritmu dobovanja kapljica kiše na prozorima.

Kiše koja će, ispostaviće se ubrzo, biti moj verni pratilac tokom čitavog dana. Baš onakve kiše koju ponajmanje želite za svog saputnika. Neumorne, dosadne kiše nepromenjenog ritma i intenziteta, kiše koja odlaže sve redom od Nacionalnog prvenstva u bejzbolu do Otvorenog turnira u tenisu. Sve osim mojih planova, jer ja vremena za to nemam. Predano praćenje vremenske prognoze, uprkos razočarenju zbog njenog ostvarenja, ipak me je pripremilo za dan kakav mi predstoji.

Fokus mog današnjeg obilaska jesu atrakcije koje krasi zajednički ključni epitet - pod krovom. Iako će vas na tom putu ostaviti „suve glave“, podzemna svakako nije jedna od onih na kojima biste se rado našli po kišnome danu. Vlaga je na momente nepodnošljiva, kao i neprijatan miris koji se širi iz njenih mračnih tunela, pojačavajući se drastično sa svakim naletom ustajalog vazduha pred vozovima koji iz njih neprestano cirkulišu. Ipak, ni slutila nisam koliko će baš taj detalj moj doživljaj grada učiniti potpuno mističnim. Iznad zemlje, ventilacioni otvori na površini pločnika, kroz koje sva

Magija kišnog dana u Njujorku. Prirodnjački muzej ostavlja posetioca bez daha. Istorija svemira pod krovom.

Rokfeler centar sa statuom Titana koji na plećima nosi Zemlju šalje poruku o moći i samosvesti mlade nacije zapara probija ka tlu, sumornom sivilu mokrih ulica dodaju taj suptilni trag izmaglice koju razbija kišnica sa rubova ulica, potisnuta točkovima tako prepoznatljivih gradskih taksija. Sumorna atmosfera naročito naglašava njihov kolorit, čineći savršen kontrast žutim odrazima što kroz kovitlava isparenja pronose posebnu živost njujorškim ulicama.

Scena kakvu sam sa radošću posmatrala na umet-

Šetnja po kiši Petom avenijom 44

Svet na dlanu

mart 2015.

ničkim fotografijama sa štandova uličnih prodavaca duž Pete avenije. Sada i uživo, prkoseći veselim kišobranom u boji ciklame, ispod koga sam sakrila nepokolebivu želju da ovaj dan, u inat vremenu, učinim za pamćenje. Koračajući preko rešetaka nad otvorima iz kojih je topao vazduh kuljao van, u mislima sam oživljavala legendarnu scenu „neposlušne“ haljinice Merilin Monro iz „Sedam godina vernosti“.

Definitivno podiže raspoloženje!

Prva stanica na današnjem putu bio je prestižni Prirodnjački muzej (American Museum of Natural History), jedna od top 5 atrakcija u gotovo svakom izdanju vodiča za turiste. Posle prilično skromnog utiska iz prethodnog „muzejskog“ iskustva, ovaj put očekivanja su bila postavljena visoko. Zgodno smešten na zapadnom rubu Central parka, masivnim površinama u staklu prosto je pozivao lepotu okružujuće prirode unutra, čineći celokupan doživljaj izloženih postavki kompletnim. Doživljaj koji, bez trunke preterivanja, naprosto ostavlja bez daha.

Preplavljena očaravajućom lepotom sveta kroz koji sam lagano klizila, nisam mogla da prikrijem ushićenje. Eksponati u takozvanim dijaramama delovali su toliko životno, da se u trenutku gubio svaki doživljaj barijere, čineći da se bez zadrške osetite delom tog čarobnog sveta. Pogled u oči pritajene lavice u šiblju afričke savane, učiniće da se osetite poput plena, dok će vas već u narednom momentu doživljaj vinuti visoko u planinske goleti, poput pravog alpiniste nagrađenog za trud neponovljivim pogledom na gnezdo veličanstvenog kondora i ptiće otvorenih usta u iščekivanju svežeg ulova ribe u kandžama majke. Šetnja kroz ekosisteme podjednako uverljivo poneće vas kroz sve krajeve planete baš kao da ste tamo, a uzbudljivo putovanje kroz vreme pružiće vam zadovoljstvo upoznavanja sa najranijim precima ljudske vrste i druženje sa savremenicima drevnih civilizacija i fascinantnih kultura od naroda tople Okeanije pa sve do Inuita sa Severnog pola.

Starosedeoci kontinenta predstavljeni su sa posebnom pažnjom, čemu sam se naročito radovala. Od nošnji do dečjih igračaka. Savršeno. Potpuno nova dimenzija otvoriće vam se sa vratima prostranog hola u kojem su svoje stanište pronašli fosilni ostaci i skeleti dinosaurusa, nenametljivo i slikovito dočaravajući svoju priču iz vremena kada je svet izgledao potpuno drugačije. Susret sa njima otvoriće vam sasvim nove perspektive, iznova navodeći na preispitivanje sopstvenog pojma veličine.

Ukoliko vas to ne pokoleba, šetnja kroz takozvani „Rose center“ zasigurno hoće. U njemu je svoju stalnu postavku pronašla izložba posvećena 13 miliona godina dugoj istoriji svemira. Ne samo da je centar dobio međunarodno priznanje za svoju kolekciju eksponata, od planetarijuma sve do fascinantnih prikaza galaksija, zvezda i planeta, već je za svoje moderno zdanje, po svemu potpuno impozantno (zanimljivo, plafon je viši od onog koji krasi čuvenu Grand Central železničku stanicu, a stakleni zidovi, najveći u državi, sačinjeni su od najprozirnijeg kristalnog stakla) zasluženo poneo titulu jednog od

najsmelijih arhitektonskih obeležja grada. Sjajan primer arhitekture u službi nauke. Fascinaciju upotpunjuju i tehnološka dostignuća najnovije generacije, a kreativno osmišljen pristup posetiocima prosto poziva na istraživanje i pokreće inspiraciju. Upravo to nosim kao najjači utisak. Baš taj pragmatični pristup koji čitav niz najrazličitijih doživljaja svakom posetiocu servira kao na tacni, na način koji budi radoznalost, podstiče interakciju i svaku želju za saznanjem pretvara u neponovljivo i nezaboravno iskustvo. Jesam li već pomenula zabavu u svemu tome? Zaista, punog srca mogu da stanem iza svojih reči da ovo je najbolje iskustvo koje jedan muzej može da pruži. Na listi svetskih dragulja u domenu, epitet „naj“ pripada mu uz sve počasti. Dok su me masivni zidovi od stakla podsetili na kišu koja ne prestaje, shvatila sam da je vreme da se polako rastajem od ovog čarobnog mesta.

Već je bilo vreme ručku, a kišni dan samo je detalj pride koji će mojoj misiji zalepiti epitet „nemogućeg“. Iako se, ne bez razloga, učini da restorana ima na svakom ćošku, sa ponudom gastronomskih užitaka sa svih meridijana planete, od sušija do sarme, kultura obedovanja van kuće učiniće da potraga za pristojnim mestom u nekom od njih, baš u pomenuto vreme i bez prethodne rezervacije, bude upravo to - mission impossible.

Suočena sa činjenicom, zadovoljila sam se prilikom da svoj obrok konzumiram praktično s nogu, naslonjena na šank beskrajno šarmantnog restorana francuske kuhinje „Vin et Fleurs“. Priliku za kraći predah, uz uživanje u pikantnom ukusu Croque monsieur čarolije na tanjiru, radosno sam podelila sa dragim prijateljem. Ponovni susret u zemlji u kojoj smo oboje stranci, svako na svoj način, samo je jedan u nizu momenata koje ću sa posebnom iskrom u srcu vezati u svom sećanju za dan u kojem sam istinski uživala celim svojim bićem. Uz želju da nam se putevi ponovo ukrste ma gde nas život sutra

odveo, vreme je došlo da krenem dalje. Čuvena robna kuća Macy’s, koja se raskalašno raširila preko čitavog bloka, do skoro je bila najveći objekat te vrste na svetu. Iako to više nije, reklama je ostala. I reputacija, dakako. Jedno je sigurno, velika je toliko da biste u njoj lagano mogli izgubiti tri čitava dana. I dovoljno da se, kao specifičan fenomen grada, nađe na mojoj današnjoj listi. Starog kova, sa departmanima podeljenim po vrsti artikala, pregledno i ko na dlanu nudila je mogućnost kupovine po principu sve marke na jednom mestu. Ja sam svoj užitak pronašla u vožnji originalnim drvenim pokretnim stepenicama, što vode u omiljeni mi i nezaobilazni deo svake tržnice – takozvani food court. Tajming nije mogao biti bolji, jer mi je osećaj sitosti sa tek svršenog ručka, omogućio da kroz šareni svet kulinarskih đakonija prođem upravo tako - sitih očiju, birajući samo one koje su prethodno iskustvo mogle da oplemene suptilnim slatkim užitkom.

Rokefeler centar, mesto koje svojom veličinom čini sponu Pete i Šeste avenije, moje je sledeće odredište. Sve u vezi sa velelepnim zdanjem neminovno nameće imperativ raskoši i bogatstva, na

u mart 2015.

Svet na dlanu

45

verodostojan način opravdavajući sinonim koji povezujemo sa prezimenom Rokfeler. Bronzana statua Atlasa, čuvenog Titana iz grčke mitologije, daje verni nagoveštaj monumentalnosti centralnog hola koja vas zaslepi sa prvim korakom kojim kročite u njega. Upravo taj prikaz polučoveka, poluboga, osuđenog da na plećima nosi teret sveta, najbolje dočarava citat koji mi se, poput magneta, urezao u sećanje: „Na pravom ste mestu, ovo je tačka iz koje se podiže svet“. Smelost izrečenog potkrepljena je impozantnim prizorima iz vremena industrijalizacije, oslikanim na visokim zidovima ulaznog hola, sa potpisom Serta umesto Rivere, veličajući doba uspona nove ekonomske sile sveta. Ipak, najprepoznatljiviji simbol raskošnog kompleksa smešten je u srcu kaskadne fontane, iz koje se veličanstveno uzdiže sav blistav u zlatu, noseći vatru u ruci. Čuveni leteći Prometej. Prizor koji razgoni sivilo kišnoga dana, i nudi utehu za propuštenom prilikom da se uživa u panorami sa platforme na vrhu zdanja koju, ne prestajući da me uveseljavaju svojom pragmatičnošću, Amerikanci nazivaju sasvim slikovito „The Top of The Rock“. Ovoga puta, „The top“ je ostao skriven u izmaglici. Šetnja niz Petu aveniju, uz zavirivanje u luksuzno dekorisane izloge radnji, vodila me je do narednog simbola, čuvene Gradske biblioteke. Nakon što sam mokri kišobran zgodno zbrinula u ponuđenu mi futrolu, nastavila sam svoju šetnju kroz mermerno predvorje, posmatrajući svedoke prošlih vremena duž zidova i tavanica istorijskog zdanja. Prava uvertira za moje naredno odredište. Grand Central terminal, najveća železnička stanica na svetu (bar prema broju platformi) još jedan je od savršeno očuvanih simbola jednog sasvim drugačijeg doba koje će vas očarati svojim suptilnim šarmom. Velelepna po svemu, krasi je sasvim drugačija nota raskoši, ta prefinjena elegancija visokih tavanica i kamenih fasada oplemenjenih zidovima od tifani stakla, kroz koje

46

Svet na dlanu

mart 2015.

pogled doseže sve do kolonade uzdignutih zastava pred prepoznatljivim sedištem Ujedinjenih nacija.

Nenametljivo oslikana tavanica centralnog hola, sa prizorom zvezdanog neba prikazanog „naopačke“, prenosi umetničku viziju njenog tvorca, Đovanija Smeraldija, u nastojanju da dočara božiji pogled na nebesa. Oslonjena na kamenu ogradu, na vrhu prostranog stepeništa, u mislima sam skliznula u prošla vremena. Oblaci koji su zaklonili sunce, vetrom nošena morska izmaglica i kiša koja satima ne prestaje odnoseći svu vedrinu boja sa sobom, celom doživljaju dodali su suptilni trag mistike, neponovljivi pečat koji me je gurao sve više u prizore poput onih davno zarobljenih na filmskoj traci čuvenog klasika „Bilo jednom u Americi“. I bilo je opet, baš sada i baš ovde.

Potpuno vanvremenski doživljaj.

Nisam mogla ni da naslutim koliko će mi upra-

vo taj neželjeni saputnik, ta uporna, dosadna, sumorna kiša, upriličiti sasvim novi, jedinstveni i po svemu neodoljivi šarm grada sa hiljadu lica.

Ipak, najveće iznenađenje, kako to obično biva, skrivalo se na samom kraju. Dok je dan polako odmicao, sa posebnim nestrpljenjem žurila sam ka ulici Brodvej gde se „najbolji mjuzikl na svetu“, kako ga nazivaju (nadam se sa pravom jer su me ulaznice, kupljene mesecima unapred, koštale malo bogatstvo), spremao da počne. Već sam ulaz u teatar nagoveštavao je da očekivanja neće biti izneverena. Luksuzno dekorisano predvorje sijalo je u zlatu, protkano motivima jednog od najčuvenijih ostvarenja iz Diznijeve magične radionice. Kralj lavova. Ne krijem da sam poput malog deteta ushićeno iščekivala dizanje teške crvene zavese.

Kada je moćni vokal zaparao vazduh, sa prvim taktovima tako prepoznatljive melodije, šou je konačno počeo. Uvodna numera „Circle of life“ praćena razigranom čarolijom performera u živopisnim kostimima stanara afričke savane veselih boja prenesena je toliko spektakularno, ostavljajući publiku u potpunom zanosu. Magija kostima, scenografije, plesa i vokala koji su se smenjivali u uzbudljivoj igri osećanja i iščekivanja, oplemenila mi je srce istinskom dečjom radošću, radošću koja me i danas nesmanjene snage obuzme kad god prizovem sećanja na ovaj čarobni moment u vremenu.

Potpuno neponovljivo! Toplina koju sam ponela iz dvorane bila je pravi trag sunca u danu koji sam ostavila za sobom. Danu koji sam sebično ukrala od noći, obasjana eksplozijom svetla u hiljadu boja u centru svih zbivanja, na uzbudljivom i fascinantnom Tajms skveru. Nisam mogla ni slutiti bolji način da se oprostim od grada koji mi je doneo toliko radosti i uživanja. Ohrabrena neprocenjivim iskustvom, veselila sam se novom jutru što dolazi.

Onim što sam ostavila za sobom, moje putovanje, zapravo, tek je počinjalo. Biljana Vuksanović

Malula

mart 2015.

Svet na dlanu

47

Rogaška Slatina već 400 godina je evropska “in” destinacija koju su nekada posećivali i carevi i kraljevi, da bi danas prerasla u savremeni kompleks za sadržajima kojima je teško odoleti

48

Svet na dlanu

mart 2015.

Mesto zdravlja u zemlji lepote R

ogaška Slatina je mesto u koje se mnogi zaljube već na prvi pogled. Vekovni parkovi i pročelja prestižnih a i danas savremenih hotela doživljaj su za sva vremena. Okolna brda i nebo, uz lepotu prizora, daruju ovom prostoru i specifične klimatske uslove.

Zbog odlične geografske pozicije, Rogaška Slatina je od nastanka tačka spajanja različitih kultura. Baš te nijanse različitosti iskazuju se kao izvor novih inspiracija na brojnim kulturnim i društvenim događajima. Od Ljubljane je udaljena svega 100 kilometara, 60 od Maribora i 80 od Zagreba.

Unikatna lekovita mineralna voda Donat Mg, magnezijumom najbogatija voda na svetu, iz izvora u Rogaškoj Slatini je vekovima nepresušan izvor zdravlja. Svojom jedinstvenošću je uticala i na razvoj medicinskog znanja, ali i banjskog turizma.

Osim svetski poznate mineralne vode, zaštit-

ni znak Rogaške Slatine su i ništa manje poznat rogaški kristal, zatim u svetu priznata kozmetika Afrodita i još iz detinjstva, nama svima, omiljena - Cockta.

Rogaška Slatina, više od 400 godina, privlači svojom lepotom i darovima prirode ljude željne zdravlja i boravka u atmosferi opuštajućeg okruženja. Mnogi su je rado posećivali i po nepisanom pravilu uvek joj se vraćali. Okupljala je evropsku elitu - kralj Aleksandar, car Franc Jozef, grof Atems, Napoleonov brat, kompozitor Franc List, ban Petar Zrinski...

Terme SPA Rogaška, sa svojim renoviranim hotelima, biserom Rogaške Slatine, Grand Hotelom Rogaška (4*), Hotelom Styria (4*), Hotelom Strossmayer (4*), Hotelom Slovenija (4*) i teniskim hotelom Grand Slam (4*), atraktivnim bazenskim kompleksom sa termalnom vodom Rogaška Riviera, wellness centrom Vis Vita, kao i vrhunskim zdravstvenim i ugostiteljskim znanjem, spadaju među najbolje slovenačke ponuđače doživljaja koje traže savremeni svetski ljudi.

Hoteli (4*), koji zajedno sa cvetnim parkom čine srce Rogaške Slatine, svim gostima garantuju vrhunsku udobnost i potpuno ostvaranje želja.

Wellness centar Vis Vita, u sklopu hotela, rasprostire se na više od 2000 kvadratnh metara, nudi gostima mogućnost uživanja u bazenu za relaksaciju sa whirlpoolima, fitness studio, bezbroj masaža, saune, ledenu sobu. U wellnessu se brinu za aktivnost tela, zdravlje duha i lični odmor sa jednodnevnim ili višednevnim programima. Posebno se za svakog gosta, ukoliko izrazi tu želju, osmišljava individualni wellness program, koji je prilagođen željama i potrebama svakog gosta.

Rogaška Slatina, sa svojom blagom klimom i prelepom okolinom, nudi velike mogućnosti za brojne sportske aktivnosti. Uz kupanje i plivanje u bazenima Rogaške Riviere, moguće je i igranje tenisa (na otvorenim terenima i u dvorani), košarke, odbojke, zatim vožnja biciklom, kao i igranje golfa na bližnjim terenima (Olimje, Ptuj), pecanje, šetanje ili planinarenje, plus skijanje na skijalištima u blizini.

mart 2015.

Svet na dlanu

49

50

Svet na dlanu

februar 2015.

februar 2015.

Svet na dlanu

51