Teološki alati by Kršćanska sadašnjost d.o.o.

ESEJI Svezak 49

F ILO Z O F IJ A Sv e z a k 2

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 2

17.12.2020. 9:29:09

Boris Gunjević

TEOLOŠKI ALATI Postmoderni kritički augustinizam Johna Milbanka

KRŠĆANSKA SADAŠNJOST ZAGREB, 2020.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 3

17.12.2020. 9:29:09

Recenzenti: izv. prof. dr. sc. Danijel Tolvajčić dr. sc. Žarko Paić

Lektura i korektura: Petra Zoranović Grafičko uređenje i oprema: Tihomir Turčinović

Knjiga je objavljena uz financijsku potporu Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske.

Izdaje: Kršćanska sadašnjost d. o. o., Zagreb, Marulićev trg 14 Za nakladnika: Stjepan Brebrić Tisak: Kerschoffset Zagreb d. o. o. Naklada: 500 ISBN 978-953-11-1230-7 Tiskano u prosincu 2020. CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001085077.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 4

17.12.2020. 9:29:09

SADRŽAJ

O zahvalama i prijateljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 POPIS KRATICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. UZBUDLJIVA ROMANTIKA KORJENITOG PRAVOVJERJA

. . . . . . . . . . . .

Središnji teološki okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Čija ortodoksija i kakav radikalizam? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Radikalizam pravovjerja – pravovjerje radikalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Ekstremni katolicizam korjenitog pravovjerja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Od zbornika do pokreta i nazad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Autori koji su utjecali na zbornik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Zbornik nije kanonski tekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Temeljne kategorije radikalne ortodoksije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Jezik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Želja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Zajednica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Budućnost radikalne ortodoksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Prag…. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 2. KRITIČKI ALATI MILBANKOVA AUGUSTINIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Što znači kritički?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Strategije čitanja – dvije perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 5

17.12.2020. 9:29:09

Što je glazba i zašto je važna?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 De Musica kao terapijska konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 De Musica kao ontološka vizija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Ispovijedanje Deus Creator Omnium i život u vrlini. . . . . . . . . . . . . . 105 Od terapijske konstrukcije do glazbene ontologije . . . . . . . . . . . . . . . 110 Dva neoplatonistička pravca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 O Plotinovu i Porfirijevu neoplatonizmu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Jamblihov i Proklov teurgijski neoplatonizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Čitati Augustina s pomoću Dionizija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Prag…. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 3. AUGUSTINIZAM – METAFIZIKA PROTUIMPERIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Čitati Augustina danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Protupovijest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Povlašteno mjesto s kojeg tumačimo povijest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Pripovijesti o Isusu – Crkva kao metapripovijest. . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Augustinova kontrakulturalna analiza rimskog imperija. . . . . . . . . 159 Protuontologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Što problematizira protuontologija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Ontološka metasemioza odnosa – dionizirani Augustin. . . . . . . . . 179 Prisila i nedostatnost Augustinove ontologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Protuetika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 O kršćanskoj praksi u alternativnom polisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 Milosrđe – vrlina zajednice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Protuetika – onkraj svakog cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 Prag…. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 6

17.12.2020. 9:29:09

4. KRITIKA APSOLUTNOG HISTORICIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Što je apsolutni historicizam?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Foucault i njegov kategorijalni aparat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Milbankovo čitanje Nietzschea s pomoću Foucaulta . . . . . . . . . . . . . . 235 Konstruktivna kritika Foucaultove genealogije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Milbankov odgovor u smjeru progresivne teološke odgovornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 Prag… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 5. KRITIKA ONTOLOŠKE RAZLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 Što je, zapravo, ontološka razlika i zašto je to važno za teologiju?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Derrida i njegov kategorijalni aparat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 Milbankovo čitanje Derride i kritika Derridina poimanja razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Preliminarni zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Deleuzeov kategorijalni aparat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 Povijest filozofije kao arheologija metafizike razlike . . . . . . . . . . . . . . 296 Oslobađanje metafizike od tradicionalnih pojmova – skica Deleuzeova programa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 Kategorijalni aparat i njegovo funkcioniranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 Izokretanje platonizma s pomoću univočnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 Razlika – čin okrutnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Milbankovo čitanje Deleuzea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 Milbankova kritika Deleuzeova poimanja razlike – Toma Akvinski ili Duns Škot?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 Analogija propocije ili tamni nagovještaj?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 Pozicioniranje onostranog i ne-identično ponavljanje

. . . . . . . . . . . 336

Prag… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 7

17.12.2020. 9:29:09

6. KRITIKA ETIKE NIHILIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Etičke konsekvencije Nietzscheova perspektivizma . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Foucault, Derrida, Deleuze i nihilizam kao praktično uprizorenje razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 Jezične igre (prijestolja) i postmoderno izokretanje kategoričkog imperativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362 Postnietzscheanski nihilizam za ponavljače . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 Prag… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 DIJAGONALA – SEKVENCA – VEKTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 Dijagonala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377 Sekvenca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Vektor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403 BIBLIOGRAFIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 Primarna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 Članci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 Sekundarna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 8

17.12.2020. 9:29:09

UVOD

Naslov je ove knjige »Teološki alati« i sadržava sedam poglavlja koja čine zaokruženu cjelinu. Sedmo poglavlje ima ulogu zaključka koji ostaje otvoren za daljnje nadopune i popravke. Knjiga se može čitati od kraja ili sredine. Svako se poglavlje može čitati kao zasebni dio, ali takvo se čitanje ne preporučuje čitaču koji nije vičan teološkim raspravama. Cilj je ove knjige da sažme, predstavi i kritički preispita prvih dvadesetak i više godina iznimne akademske i aktivističke karijere Johna Milbanka, jednog od najcitiranijih suvremenih teologa u anglosaskome svijetu. Namjera nam je predstaviti misaoni horizont spomenutoga autora i njegov životni projekt koji smo opisali kao »postmoderni kritički augustinizam«. Riječ je o tome da se na jednome mjestu rekonstruiraju temeljne kategorije njegova originalno postavljenog metafizičkog sustava. Nije slučajno što smo izabrali upravo John Milbanka budući da je riječ osebujnom, posve originalnome misliocu, izrazito polemičnom autoru, teologu i filozofu koji teologiju razumijeva kao metadiskurs. Njegovo tumačenje teologije kao diskursa koji pozicionira sve diskurse izazvalo je nebrojene prijepore na početku njegove karijere kad je objavio svoje najvažnije i najopsežnije djelo Teologija i socijalna teorija. Prije godinu dana objavio je nastavak navedene knjige koji ni približno nije izazvao slične reakcije. U uvodu bi valjalo naglasiti kako je 15

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 15

17.12.2020. 9:29:09

ovo prvi rad koji sustavno problematizira njegovo cjelokupno djelo i nudi hermeneutički ključ za razumijevanje prvih dvadeset godina njegova znanstvenog istraživanja i političkog aktivizma. Jednako tako, u ovome će radu prvi put biti predstavljena njegova metodologija koja dosad nije bila problematizirana u ovakvom opsegu ni od jednog autora. Jedna od hipoteza ovog rada glasi da se u cijelosti moramo vratiti na ishodište akademskog djelovanja Johna Milbanka ako želimo shvatiti njegovu filozofsku i političku teologiju. Potrebno je pokazati kako i kada je nastao neformalni pokret radikalne ortodoksije koji je on inaugurirao sa svojim kolegama i čiji je spiritus movens bio od njegova početka. Cambridge Movement, kako je pokret isprva nazvan, bio je pokrenut pod Milbankovim spontanim vodstvom, zajedno s Grahamom Wardom i Catherine Pickstock krajem devedesetih godina prošloga stoljeća. Milbank sebe nikada nije predstavljao kao vođu pokreta, niti je kad iskazao takve ambicije. Pokret je ubrzo preimenovan u radikalnu ortodoksiju, a navodno je Catherine Pickstock prva upotrijebila taj naziv u posve autoironijskom kontekstu. Radikalna je ortodoksija nehijerarhijska i nehomogena mreža prijatelja i suputnika, koji se mahom identificiraju s anglo-katoličkom teološkom tradicijom i političkim aktivizmom koji je ozbiljno pozicioniran lijevo od političkog centra. U ovome ćemo radu pokazati kako radikalna ortodoksija želi istodobno biti teološki konzervativna i politički radikalna, a da pritom ostane vjerna anglo-katoličkoj konfesionalnoj strategiji. Milbank u tom kontekstu smatra 16

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 16

17.12.2020. 9:29:09

kako je važno otići i korak dalje te se usuditi misliti ono što još nije bilo teološki mišljeno, a to je zagovaranje sinteze ekonomsko egalitarnog radikalizma i etičko-komunitarnog konzervativizma koji će on nazivati »plavim socijalizmom« ili »politikom paradoksa«. Ako želim predstaviti Milbankov projekt na početku je potrebno naglasiti da je riječ o izrazito ambicioznom pothvatu. Dakako, riječ je o njegovu životnom projektu koji nije ni približno dovršen, a čije će temeljne kategorije, metoda, misaoni horizont i organizacijska struktura biti opisane u ovom istraživačkom radu. U šest poglavlja bit će pokazano kako Milbank nastoji posve iznova protumačiti cjelokupnu povijest modernizma i to u posve alternativnome genealoškom ključu koji će opisati kao »manjinsko izvješće« modernizma. To se tumačenje modernizma razlikuje od onog »većinskog« Hegelova i nalikuje onome što je Vico imao na umu pišući svoju voluminoznu Novu znanost. Milbank je uvjeren kako postoji jasna razlika između Hegelove »protestantske« i Vicove »katoličke« pripovijesti kao što postoji jednaka razlika između »plotinovske« i »proklovske« povijesti na koji se nadoveziju milbankovski rekonstruirana »franjevačka« i »dominikanska« povijest. Upravo će ovo mjesto »između«, ovaj metaxu, kao posredovanje i »proširena analogija« biti važno za razumijevanje Milbankova ambicioznog projekta. Postmoderni kritički augustinizam alternativna je metafizička genealogija modernizma čije ćemo temeljne kategorije opisati, a zatim i pokazati kako su one ugrađene u Milbankovu viziju stvarnosti. Zato ćemo se na početku ovog 17

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 17

17.12.2020. 9:29:09

rada složiti s Milbankovm sljedećom tvrdnjom. »Danas nam je teologija tragično prevažna.«1 Milbankova zamisao proizlazi iz vrlo jednostavne rečenice koja glasi »jednom nije bilo sekularnog«. To je jedna od najcitiranijih njegovih rečenica kojima počinje i završava njegov opus magnum Teologija i socijalna teorija. »Jednom nije bilo sekularnog ... izum sekularnog započinje negdje u jedanaestom stoljeću.«2 Nastanak onog što nazivamo sekularno pripovijest je koju nije potrebno pobijati racionalnim argumentima jer to zapravo nije ni moguće. Nastanak sekularnog potrebno je prepričati, ponuditi ljepšu priču koja će bit estetski i sadržajno uvjerljivija i ljepša. Ova knjiga teži predstaviti Milbankovu priču, koliko god ta priča bila složena, zahtjevna i mjestimično hermetična. Upravo zato što je riječ o metapripovijesti, Milbank tu priču nije mogao napisati sam. Zato mu je bila pomoć cijelog jednog pokreta i mreže prijatelja koji dijele zajednički metafizičku dispoziciju i senzibilitet. Trebala im je radikalna ortodoksija. Možda i nama danas treba mala doza radikalnosti i pravovjerja. Neka čitatelj odluči ili kako je evanđelist Marko u svojem evanđelju tako lijepo rekao: »Neka onaj koji čita shvati.« Cambridge, sredinom ljeta, 2017.

WMS, 1. TST, 441.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 18

17.12.2020. 9:29:09

1. UZBUDLJIVA ROMANTIKA KORJENITOG PRAVOVJERJA

»To je uzbudljiva romantika pravovjerja. Nikad nije bilo ništa tako pogibeljno ili tako uzbudljivo kao što je pravovjerje.«3 Zašto započinjemo knjigu o teologu Johnu Milbanku pozivajući se na Chestertonov klasični tekst Uzbudljiva romantika pravovjerja? Kakva je veza između Chestertona i Milbanka, i kako je književnik, novinar i obraćenik na katolicizam utjecao na teologa, filozofa i utemeljitelja pokreta radikalne ortodoksije. Obojica autora javno su raspravljali s poznatim ateistima svoga vremena. Obojica su napisali knjige o Tomi Akvinskom kojeg smatraju jednim od najvažniji mislilaca u povijesti. Nadalje, obojica dijele sličnu političku viziju društva u kojoj Crkva nije samo okupljalište pojedinačnih duša na društvenoj margini. Obojica zastupaju vrlo bliske etičke stavove te smatraju kako su priče o vilama, vitezovima i detektivima ključne za razumijevanje kršćanske vjere. Chesterton nije utjecao samo na Milbankovu teologiju, nego na pokret koji je Milbank zajedno s 3

Chesterton 2004: 123. 19

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 19

17.12.2020. 9:29:09

prijateljima i studentima utemeljio. Kao što ćemo vidjeti za pokret radikalne ortodoksije, kao i za jednog od njihovih neformalnih predvodnika Milbanka, nema ništa tako lijepog i romantičnog kao što je to kršćansko pravovjerje. Milbankovo radikalno ortodoksno razumijevanje kršćanske vjere u ovome radu predstavit ćemo i protumačiti kao njegov životni projekt. Neće biti pretjerano ako na početku kažemo kako Chestertonovo veliko djelo stoji u pozadini svega onoga što radikalna ortodoksija kao pokret jest. Zato ćemo pokazati kako se suodnose pokret radikalne ortodoksije i djelo Johna Milbanka koje smo jednostavno okarakterizirali kao postmoderni kritički augustinizam. Milbankova misao kao i cijelo njegovo djelo nastalo je u paradigmi teološkog pravovjerja u verziji s Cambridgea. To je pravovjerje, kao što je rečeno, za njega kao i Chestertona istodobno romantično, uzbudljivo i pogibeljno. Za Milbanka je to ujedno i najjednostavniji način da se okarakterizira projekt i teološki senzibilitet korjenita pravovjerja. To znači da moramo pokazati što je to romantično, uzbudljivo i pogibeljno u pravovjerju kako ga promišlja jedan od najvećih teologa današnjice. Radikalna ortodoksija nastala je kao anglokatolička akademska inicijativa na Sveučilištu Cambridge krajem devedesetih godina prošloga stoljeća. Zajedno s autorima koji se identificiraju s pokretom mogli bismo je opisati kao metafizičku viziju, senzibilitet, kulturnu politiku i hermeneutičku dispoziciju.4 Paradoksalno rečeno, na djelu je heterogeni 4

Usp. Pickstock 2000: 63, usp. Oliver 2009: 3–27.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 20

17.12.2020. 9:29:09

bricolage koji se sastoji od konkretnih interdisciplinarnih materijala kao što su neoplatonistička participativna ontologija, Augustinova iluminativna epistemologija, patrološka i ranosrednjovjekovna egzegeza, kulturna refleksija, liturgijska estetika, politička i »postmoderna« teorija. Za sebe kažu kako žele »artikulirati utjelovljenije, participativnije, estetičnije, erotičnije, društvenije, pa i platonskije kršćanstvo«.5 Iz navedenoga je jasno kako je riječ o ambicioznoj i važnoj filozofsko-teološkoj inicijativi koja još nije ispunila plan koji je pred sebe postavila. Upravo će na početku ovoga rada biti objašnjeno što je to radikalna ortodoksija, kako je nastala i koji su joj ciljevi zbog toga što želimo pokazati kakav je utjecaj na nju izvršio Milbank i kako je on u međuvremenu razvijao svoju misao, a o njoj će u ovome radu biti ponajviše riječi. Prvo poglavlje podijeljeno je na četiri dijela. U prvome dijelu opisat ćemo što je karakteristično za teološki okvir radikalne ortodoksije koristeći se istraživanjima autora koji se smatraju dijelom pokreta. Naša je namjera da u osnovnim crtama predstavimo karakteristične smjernice pokreta, a da se pri tom izbjegnu nepotrebne i površne generalizacije koje su proteklih godina stvorile relativno plošnu sliku o njima, stoga i ne čudi što i Milbank prigovara kako je bilo riječi o karikiranju cijele inicijative. U drugome dijelu ovoga poglavlja opisat ćemo putanju od nastanka zbornika Radikalna ortodoksija – Nova teologija do momenta kada je akademska inicijativa bila artikulirana kao 5

RONT 1999: 3. 21

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 21

17.12.2020. 9:29:09

senzibilitet i pokret.6 Dodatni razlog zbog kojega je potrebno predstaviti i razmotriti ono što je napisano u zborniku leži u činjenici da nam to može poslužiti za razumijevanje početnih pozicija i vizije pokreta, unatoč tome što RONT nije imao namjeru biti manifest pokreta i takav nema kanonski status. U trećemu djelu ovoga poglavlja bit će riječi o trima temeljnim kategorijama radikalne ortodoksije, a to su jezik, želja i zajednica. Spomenute kategorije bit će u cijelosti predstavljene onako kako su protumačene u knjigama autora koji su svoja djela objavili u biblioteci nakladničke kuće Routledge naslovljenoj »Radikalna ortodoksija«. Korjeniti pravovjerci, njihovi prijatelji i simpatizeri jednoglasno se slažu kako su jezik, želja i zajednica temeljne kategorije cijeloga projekta. Te temeljne kategorije pomažu nam kao neke paradigme da u cijelosti razumijemo pokret u nastajanju i viziju koju njegovi pristalice zagovaraju. U posljednjem, četvrtom dijelu ovoga poglavlja govorit će se o tome kako danas nakon petnaestak godina izgleda ta spontana akademska inicijativa i što je od nje ostalo. Jednako tako, u zaključku ovog poglavlja bit će govora o tome kakva je budućnost radikalne ortodoksije i što se može očekivati od autora koji se identificiraju s projektom, a koji je, prema njihovim riječima, još u nastajanju. Tu ćemo se uglavnom pozivati na radove i intervjue troje glavnih i najproduktivnijih autora, a to su Milbank, Pickstock i Ward te ćemo zajedno s njima pokazati kako oni anticipiraju vlastitu viziju i perspektivu koju su osmislili. 6

Usp. RONT 1999.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 22

17.12.2020. 9:29:09

Središnji teološki okvir »Središnji teološki okvir radikalne ortodoksije sastoji se od ‘participacije’ koju je izgradio Platon, a koju je iznova razvilo kršćanstvo. Protivna takvom okviru bila bi svaka alternativna konfiguracija koja bi na silu osiguravala teritorij neovisan o Bogu. Takva alternativna konfiguracija (pod različitim krinkama) može voditi samo u nihilizam. Dakle, participacija odbija svaki pričuvni ili stvoreni teritorij, dok istodobno osigurava integritet konačnim stvarima. Ideja je da svaka disciplina bude uokvirena teološkom perspektivom: u protivnom te će se discipline definirati kao područja odvojena od Boga, koja će doslovno biti utemeljena u ništavilu.«7 Milbank govori kako je radikalna ortodoksija pokret posredovanja i protesta. Bilo da je riječ o intelektualnom, ekumenskom, kulturnom ili političkom posredovanju, bilo da je riječ o protestu protiv inzistiranja na čistoj vjeri ili čistom razumu tipičnom za modernu postkantovsku teologiju. Pickstock navodi kako je njihova namjera »obnoviti razumijevanje vremena i utjelovljenja u odnosu na naše tumačenje stvarnosti kako bismo pojmili mnogostrukost povijesti i analognu objavu transcendentne istine koja prebiva vječno, a promatrana je s naše pozicije (…).«8 Radikalna ortodoksija ponajprije se suprotstavlja teologiji koja funk7 8

RONT 1999: 3. Pickstock 2000: 64. 23

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 23

17.12.2020. 9:29:09

cionira kao autistični sociolekt Crkve, kao i teologiji koja neupitno prihvaća pretpostavke politički isforsiranog modernog sekularizma. U odnosu na različite oblike moderne teologije dvadesetog stoljeća, radikalna ortodoksija manje je prilagodljiva autonomnim stvarnostima sekularnog diskursa, dok istodobno više teži posredovanju, participaciji i paradoksu ne želeći pritom pokrstiti nihilizam, kako to čini suvremena negativna teologija jednog Derride. Neuspjeh da se negativna teologija pokrsti, Milbank opisuje kao dekadenciju moderne teologije koja se odrekla neoplatonističke participativne ontologije, koja je ključna za razumijevanje radikalne ortodoksije. Svijet postoji zato što veoma specifično participira u Bogu. Participacija nije identitet, što znači da naše biće nije identično s Božjim bićem. Sve dok se pridržavamo tog jednostavnog pravila, ne uzimamo udjela u svijetu kako bismo od njega načinili objekt štovanja ili bezgranična iskorištavanja. To je ujedno naša zaštita od idolatrije, zaštita od želje za vladanjem i nasiljem od kojeg nas može očuvati jedino pravilno razumijevanje metafizičke participacije. Participacija pretpostavlja istinski odnos našeg bića koje pravilno razumijemo jedino u odnosu spram Boga. To je Božji kreativni način pri kojem On daje bitak svijetu. Zato radikalna ortodoksija teologiju ne ograničava na čistu egzegezu Biblije prema vlastitoj logici, niti teologiju vidi kao jedno od korisnih proteza u službi crkvenog učiteljstva. Njihova je namjera radikalizacija takvih suprotstavljenih pozicija kako bi posredovanjem došli do artikulacije vlastite treće opcije, stoga neće čuditi kako je pojam »trećost« za Mil24

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 24

17.12.2020. 9:29:09

banka od iznimne važnosti. Unatoč sekularnom naviještanju smrti Boga i teologije mrtvoga Boga korjeniti pravovjerci »žele rekonfigurirati teološku istinu.«9 Ward je to precizno sažeo sljedećim riječima: »Meni se čini da je radikalna ortodoksija uključena u čitanje znakova vremena na sljedeći način: Ona gleda u ’prostore’ u koje smo investirali dosta kulturnog kapitala kao što su – tijelo, seksualnost, odnosi, želje, slikarstvo, glazba, grad, prirodno, političko – i čita ih u pojmova gramatike kršćanske vjere. Gramatike koja zbraja postojeća vjerovanja. Stoga radikalna ortodoksija svoj zadatak mora vidjeti ne samo kao teologiziranje, nego sama mora biti teološka – što znači da mora participirati u otkupljenju Stvorenja, tako da bude uključena u okupljanje diferenciranih logoi u Logos.«10 Čija ortodoksija i kakav radikalizam?

Pogledajmo kako korjeniti pravovjerci tumače paradoksalnost teološkog diskursa koji je istodobno »radikalan« i »ortodoksan«. Ortodoksno podrazumijeva predanost vjeroispovjednim formulama koje su definirane na ekumenskim koncilima i koje su situirane u matrici sveopće patrističke teologije i prakse koja je svoju kompleksnu usustavljenost doživjela u ranom srednjem vijeku. Ortodoksno se također razumijeva kao praktični teološki model koji probija i nadilazi uske kon9

RONT 1. Ward 2000: 103.

Boris Gunjevic - TEOLOSKI ALATI.indd 25

17.12.2020. 9:29:09