POLITIKIN KULTURNI DODATAK 17.09.2016.

Субота 17. септембар 2016. година LX, број 23 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 УМЕТНОСТ И КРИМИНАЛ

О ло­по­влу­ку, ван­да­ли­зму

и дру­гим тех­ни­ка­ма 04 ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ

За­слу­ге у зе­мљи ба­ба и стри­че­ва 06 БИТ ГЕНЕРАЦИЈА

Носталгија за побуном 10 ВЛАДИМИР КРАКОВ

Фор­ма­ти­ра­ни ра­дио

за вр­ли но­ви свет

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Параноја у Се­вер­ној Ко­ре­ји Схва­ти­ле смо да смо ухва­ће­не­ у мре­жу раз­ли­чи­тих про­па­ган­ди.­ Хте­ле смо да при­ка­же­мо пу­бли­ци на­чин на ко­ји оне де­лу­ју

50. БИ­ТЕ­Ф

Ти­на Пе­рић

тас на ис­пи­ту“ у ко­ме је 2014. го­ди­не на­сту­пи­ла Олга Ди­ми­три­је­вић. У пред­ста­ви у ко­јој пр­ви пут ра­де за­јед­но реч је о пу­то­ва­њу, и то у Се­вер­ну Ко­ре­ју, нај­и­зо­ло­ва­ни­ ју зе­мљу на све­ту. Уо­чи ро­ђен­да­на „оца на­ци­је” Ким Ил Сун­га, ау­тор­ке су се упу­ти­ле у овај по­ след­њи оста­так хлад­ног ра­та с иде­јом да ис­пи­та­ју иде­ју сло­бо­де у са­вре­ме­ном све­ту, у ко­ме до­ми­ ни­ра­ју нај­ра­зли­чи­ти­ји, ма­ње или ви­ше очи­глед­ ни об­ли­ци над­зо­ра, кон­тро­ле и ма­ни­пу­ла­ци­је. Уме­сто да се во­де уна­пред утвр­ђе­ним кон­цеп­ ти­ма и струк­ту­ра­ма, ау­тор­ке су се све­сно при­ ка­чи­ле на ма­три­цу жи­во­та, а за­тим пра­ти­ле ис­ ход овог пу­те­ше­стви­ја, да­ју­ћи сво­ме ис­ку­ству јед­но­ста­ван и ау­тен­ти­чан сцен­ски об­лик. Овим по­ступ­ком при­кло­ни­ле су се до­ми­нант­ној тен­ ден­ци­ји са­вре­ме­них умет­нич­ких то­ко­ва - при­ бли­жа­ва­њу умет­но­сти и жи­во­та - и ис­ко­ри­сти­ле по­тен­ци­јал са­ме ствар­но­сти да пи­ше нај­о­ри­ги­ нал­ни­је сце­на­ри­је. Ка­ко је те­као ра­д на пред­ста­ви удво­је? Ол­га: Све је по­че­ло та­ко што смо обе же­ле­ле да от­пу­ту­је­мо у Се­вер­ну Ко­ре­ју и јед­ним кли­ком ми­ша смо са­зна­ле да то уоп­ште ни­је та­ко ком­пли­ за ра­да, та­ко је на­ста­јао и сам ма­те­ри­јал. Пр­во смо са­ку­пи­ле сав ма­те­ри­јал до ко­га смо мо­гле да до­ђе­мо, у шта су спа­да­ли до­ку­мен­тар­ци (не са­мо о Се­вер­ној Ко­ре­ји већ и о фе­но­ме­ну за­пад­ ног ту­ри­зма) и ли­те­ра­ту­ра ве­за­на за ову те­му. У Ко­ре­ји смо во­ди­ли ау­дио днев­ни­ке о за­па­жа­њи­ ма то­ком пу­то­ва­ња и ску­пља­ли ви­зу­ел­не ма­те­ ри­ја­ле ко­је ко­ри­сти­мо у пред­ста­ви. Ма­ја: На­кон Ко­ре­је смо ра­ди­ли на про­јек­ту са нај­у­жом ау­тор­ском еки­пом. Игор Ко­ру­га је са на­ма ра­дио по­крет, а Ања Ђор­ђе­вић је од по­сто­ је­ћих ау­дио ма­те­ри­ја­ла из Ко­ре­је на­пра­ви­ла вр­ ло за­ни­мљи­ву звуч­ну ин­ста­ла­ци­ју. Кре­ну­ли смо од им­про­ви­за­ци­је и он­да по­ла­ко уоб­ли­ча­ва­ли ма­те­ри­ја­ле та­ко да је фи­нал­ни про­из­вод на кра­ју ис­пао мно­го ви­ше „ко­ре­о­граф­ски” не­го што смо ми­сли­ли да ће би­ти на по­чет­ку. За­пра­во ни­смо има­ли пој­ма шта ће на­ста­ти од свих тих ма­те­ри­ ја­ла и ути­са­ка ко­је смо до­не­ли из Ко­ре­је, али смо још пре не­го што смо оти­шле та­мо зна­ле да се пред­ста­ва не­ће ба­ви­ти Ко­ре­јом, већ на­ма. На­сту­па­те у ду­плој уло­зи – ре­ди­тељ­ки и из­ во­ђа­чи­ца... Ол­га: Обе смо не­дав­но има­ле ре­ди­тељ­ско ис­ ку­ство. Ма­ја је ре­жи­ра­ла „Мо­је на­гра­де” То­ма­са Бер­нхар­да у На­род­ном по­зо­ри­шту у Бе­о­гра­ду, а ја „Цр­ве­ну љу­бав” Алек­сан­дре Ко­лон­тај прет­ ход­не се­зо­не у Би­теф те­а­тру. Ма­ја: Ни из­во­ђач­ко ис­ку­ство нам ни­је стра­ но. Ол­га је у „Цр­ве­ној љу­ба­ви” има­ла ма­лу али за­па­же­ну уло­гу, а ја сам пре не­ко­ли­ко се­зо­на у Би­те­фу игра­ла у ко­ма­ду „По­сле­ди­це” ко­ји сам пи­са­ла и ре­жи­ра­ла. Ол­га: Пре­ба­ци­ва­ње из јед­не у дру­гу уло­гу је на­ пор­но али ова­ква вр­ста про­јек­та не би ни мо­гла да се дру­га­чи­је ура­ди. Дра­го­це­на је би­ла уло­га Иго­ра и Ање, ко­ји су че­сто оба­вља­ли по­сао ре­ ди­те­ља док смо ми би­ле на сце­ни.

Представа у настајању: Ма­ја Пе­ле­вић и Ол­га Ди­ми­три­је­вић Фото Раде Крстинић

С

ло­бо­да је нај­ску­пља ка­пи­та­ли­стич­ка реч на­ја­вље­на је од се­лек­то­ра као јед­ на од нај­о­ри­ги­нал­ни­јих би­те­фов­ских про­дук­ци­ја у по­след­њих 50 го­ди­на. По­ју­ри­ли смо на ли­це ме­ста да у Би­ теф те­а­тру по­гле­да­мо пред­ста­ву у на­ста­ја­њу ко­ју су осми­сли­ле и из­во­де је дра­ма­тур­шки­ње Ма­ја Пе­ле­вић и Ол­га Ди­ми­три­је­вић. Оне ни­су са­свим но­ва ли­ца на Би­те­фу – Ма­ја Пе­ле­вић је 2012. го­ди­не на­сту­пи­ла у пред­ста­ви „Они жи­ве“, осам го­ди­на на­кон што се пу­бли­ци пред­ста­ви­ла у ди­ги­тал­ном пер­фор­ман­су „Пси­хо­ за и смрт ау­то­ра“, Те­о­ри­је ко­ја хо­да. Овај умет­ нич­ки ко­лек­тив је пот­пи­сао и ко­мад „Ко­му­ни­

ко­ва­но. Зна­ле смо вр­ло бр­зо да ће­мо од то­га не­ што да на­пра­ви­мо. Ово нам је пр­ви пут да ра­ди­ мо за­јед­но, иа­ко смо већ по­ма­га­ле јед­на дру­гој на раз­ли­чи­тим про­јек­ти­ма. И по­ред то­га што је сам про­цес био зах­те­ван и на­по­ран, у иде­о­ло­шком и естет­ском сми­слу смо се на­шле на ис­тој ли­ни­ји та­ко да ни у јед­ном тре­нут­ку ни­смо има­ле ди­ле­ му у ком ће се прав­цу раз­ви­ја­ти пред­ста­ва. Да ли вас је изненадио су­срет са Се­вер­ном Ко­ре­јом? Ма­ја: Пут је тра­јао де­сет да­на и био је вр­ло ин­ тен­зи­ван. Ишле смо пре­ко ту­ри­стич­ке аген­ци­је јер је то је­ди­ни на­чин да се оде у Се­вер­ну Ко­ре­

ју. Сва­ки за­пад­ни др­жа­вља­нин та­мо има сво­је во­ди­че и пра­ти­о­це. До­жи­ве­ле смо пот­пу­но дру­ га­чи­ју вр­сту ту­ри­зма: ни­јед­ног тре­нут­ка ни­смо ус­пе­ле да ис­ко­ра­чи­мо из оно­га што нам је пру­ жа­ла ту­ри­стич­ка ту­ра, већ смо све вре­ме би­ле при­мо­ра­не да сле­ди­мо густ рас­по­ред оби­ла­за­ ка. Осе­ћа­ле смо се осу­је­ће­но јер смо би­ле спре­ че­не да уче­ству­је­мо у до­га­ђа­њи­ма у Пјон­гјан­гу. По по­врат­ку смо са­бра­ли ути­ске и упу­сти­ли се у об­ли­ко­ва­ње пред­ста­ве. Ка­ко је жив ма­те­ри­јал пре­то­чен у пред­ста­ву? Ол­га: С об­зи­ром на то да је ово био спе­ци­фи­ чан про­је­кат ко­ји је под­ра­зу­ме­вао не­ко­ли­ко фа­

Ка­ко се ова пред­ста­ва осла­ња на ваш прет­ ход­ни рад? Ма­ја: У по­след­ње вре­ме нај­ви­ше ме ин­те­ре­су­ ју ау­тор­ски про­јек­ти у ко­ји­ма не­мам од­ре­ђе­ну функ­ци­ју, као што је слу­чај са пи­са­њем или ре­ жи­јом, већ се те ства­ри про­жи­ма­ју. Овај про­је­ кат се ди­рект­но на­до­ве­зу­је на про­је­кат ко­ји сам ра­ди­ла 2012. са Ми­ла­ном Мар­ко­ви­ћем „Они жи­ве”, кад смо се учла­ни­ли у се­дам пар­ти­ја и од ма­те­ри­ја­ла то­ком тро­ме­сеч­ног „пу­то­ва­ња” кроз пар­тиј­ски жи­вот на­пра­ви­ли пред­ста­ву ко­ ја се та­ко­ђе игра­ла на Би­те­фу.

Наставак на другој страни

17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

ГРАНИЦЕ ДОЗВОЉЕНОГ

Улај краде слику, кадар из филма, 1976.

Џоел Рос, Соба 28, 1997.

О ло­по­влу­ку, ван­да­ли­зму и дру­гим срод­ним умет­нич­ким тех­ни­ка­ма Бре­нер, ко­ји је ухва­ћен ка­ко спре­јом цр­та знак до­ла­ра на Ма­ље­ви­че­вој сли­ци, пред су­дом је ре­као да је ра­дио са­мо оно што се од умет­ни­ка­ оче­ку­је, док је Улај из­ве­ден пред су­ди­је на­кон што је украо сли­ку­ из му­зе­ја и од­нео је у стан тур­ских ими­гра­на­та УМЕТНОСТ И КРИМИНАЛ Сте­ван Ву­ко­вић

Маљевич након Бренера

Мајкл Бенсон, Суђење Бренеру ­

Т

о да и умет­ни­ци кра­ду ни­је ни­ка­ква но­ вост. Кра­ли су од­у­век, че­сто сно­се­ћи озбиљ­не по­сле­ди­це. Да би ту њи­хо­ву скло­ност илу­стро­вао, То­мас Ман је у „Ис­по­ве­сти­ма ва­ра­ли­це Фре­лик­са Кру­ ла” ко­ри­стио по­дат­ке из жи­во­та грч­ког ва­ја­ра Фи­ди­је, ко­ји је у пе­том ве­ку пре но­ве ере иза­ бран да у сло­но­ва­чи и зла­ту из­ра­ди скулп­ту­ру бо­ги­ње Ати­не и осми­сли и над­зи­ре из­град­њу атин­ског Пар­те­но­на на ко­ме ће би­ти по­ста­вље­ на. Фи­ди­ја је ту пред­ста­вљен као не­ко ко је по­ крао ску­по­це­ни ма­те­ри­јал, и то не са­мо на том по­слу не­го и на из­ра­ди скулп­ту­ре Зев­са у Олим­ пи­ји, што га је ко­шта­ло сло­бо­де, па и жи­во­та. И да­нас че­сто на­и­ла­зи­мо на слич­не при­ме­ре, али не ну­жно са та­ко тра­гич­ним ис­хо­дом. Пра­ во­су­ђе је у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ло мно­го бла­же у слу­ча­је­ви­ма ка­да су умет­ни­ци у пи­та­њу, а и по­ље умет­но­сти се то­ли­ко про­ши­ри­ло да умет­ ни­ци већ де­це­ни­ја­ма ко­ри­сте раз­ли­чи­те вр­сте про­тив­прав­ног при­сва­ја­ња у про­це­су из­ра­де умет­нич­ких де­ла, твр­де­ћи да их њи­хо­ве кул­тур­ не и по­ли­тич­ке ми­си­је на то овла­шћу­ју. По­зи­ва­ју­ћи се у исто­ри­ји умет­но­сти већ са­ свим ле­ги­ти­ми­са­не ка­те­го­ри­је ре­ди­меј­да и „на­ ђе­ног објек­та”, не­мач­ки умет­ник Тим Ул­рихс је још на пре­ла­зу из ше­зде­се­тих у се­дам­де­се­те го­ ди­не про­шлог ве­ка фор­му­ли­сао тер­мин „укра­де­ ног пред­ме­та”. На сво­јим са­мо­стал­ним из­ло­жба­ ма у му­зе­ји­ма у Ви­зба­де­ну 1971. и Нир­нбер­гу 1974. из­ло­жио је пред­ме­те ко­је је по са­мо­по­слу­ га­ма крао у пе­ри­о­ду од 1969. и 1972. го­ди­не, и „умет­нич­ку кра­ђу” је про­гла­сио за „де­мон­стра­

ци­ју то­тал­не умет­но­сти”. У то вре­ме је Де­нис Опен­хајм у Зо­на­бенд га­ле­ри­ји у Њу­јор­ку из­ ло­жио 153 сво­је­руч­но укра­де­не ау­то­мо­бил­ске фел­не, са мо­ни­то­ром на ко­ме је те­као ви­део-сни­ мак њи­хо­вог ски­да­ња. Две и по де­це­ни­је ка­сни­је, на тра­гу тог ра­да су у га­ле­ри­ји Ла Па­на­де­ри­ја у Си­ју­дад Мек­си­ку Ми­ гел Кал­де­рон и Јо­шуа Окон из­ло­жи­ли сто два­де­ сет укра­де­них ау­то­мо­бил­ских ра­дио-уре­ђа­ја, гру­ пи­са­них у ком­пакт­ну, објект­ну струк­ту­ру, док је на зи­ду иза ње еми­то­ва­на ви­део-про­јек­ци­ја на ко­јој се мо­гло ви­де­ти ка­ко је­дан од умет­ни­ка ме­ тал­ном штан­глом раз­би­ја про­зор на ау­то­мо­би­лу пар­ки­ра­ном на ули­ци и ва­ди ра­дио.

Пред судом На­кон то­га, 2005. је умет­ник ко­ји на­сту­па под име­ном „Ди­вљак” у Бри­сто­лу из­ло­жио свој мо­но­ хром са­чи­њен од 36 бе­лих пред­ме­та ко­је је прет­ ход­но украо у шест ло­кал­них рад­њи, док је бу­гар­ ски умет­ник Иван Му­дов по не­до­вољ­но чу­ва­ним му­зе­ји­ма и га­ле­ри­ја­ма ки­дао фраг­мен­те ра­до­ва дру­гих ау­то­ра, да би их скла­пао у свој рад. Та­ко је у сво­је асам­бла­же угра­дио ко­ма­ди­ће ра­до­ва Јо­зе­ фа Бој­са, Нам Џун Пај­ка, Да­ни­је­ла Би­ре­на, Ја­на Фа­бра, Мај­ка Ке­ли­ја, Ан­сел­ма Ки­фе­ра, Хер­ма­на Ни­ча, као и Мр­ђа­на Ба­ји­ћа и Уро­ша Ђу­ри­ћа. По­себ­ну ка­те­го­ри­ју чи­не умет­нич­ке ак­ци­је ко­је као пред­мет кра­ђе има­ју не­ко дру­штве­но при­зна­то умет­нич­ко де­ло. За њу је па­ра­диг­ма­ ти­чан рад хо­ланд­ског умет­ни­ка Ула­ја под име­ ном „Има не­ка кри­ми­нал­на ве­за у умет­но­сти”, из­ве­ден 1976. у Бер­ли­ну, и са­чу­ван у три­де­се­

Наставак са прве стране Ни­сте иза­бра­ле пре­те­ра­но ам­би­ци­о­зну сцен­ ску фор­му, али је она ефект­на.... Ма­ја: Ни­смо же­ле­ле да пред­ста­ва бу­де не­ка вр­ста пре­да­ва­ња и ела­бо­ра­ци­је на­ших ути­са­ка јер смо и са­ме схва­ти­ле да смо ухва­ће­не у мре­ жу раз­ли­чи­тих про­па­ган­ди. Хте­ле смо да при­ ка­же­мо пу­бли­ци на­чин на ко­ји про­па­ган­да де­ лу­је кроз прак­су, а не кроз те­о­ри­ју. Ол­га­: Тра­жи­ле смо на­чин да пред­ста­ви­мо тај ком­пли­ко­ва­ни од­нос раз­ли­чи­тих и че­сто ме­ђу­ соб­но су­ко­бље­них емо­ци­ја, по­ли­тич­ких и иде­ о­ло­шких ста­во­ва и ути­ца­ја про­па­ган­де ко­ја је до­ла­зи­ла са ви­ше стра­на.

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

У том кон­тек­сту је по­зи­ци­ја не­ко­га ко по­ ти­че из бив­ше Ју­го­сла­ви­је по­себ­на: ми смо, по мно­гим кри­те­ри­ју­ми­ма, део тог за­пад­ног све­та, а опет но­си­мо тра­го­ве со­ци­ја­ли­стич­ ког ис­ку­ства и до­не­кле но­стал­ги­ју за ње­го­ вим иде­а­ли­ма? Ол­га: Ако у Се­вер­ној Ко­ре­ји ка­же­те да сте из Ср­би­је, они ће ре­ћи – то је у Евро­пи, али ако ка­же­те Ју­го­сла­ви­ја, асо­ци­ја­ци­ја им је Ти­то, „ај­рон­мен”. Ју­го­сло­вен­ско на­сле­ђе се ве­зу­је за не­свр­ста­не, по­моћ и са­рад­њу. Со­ци­ја­ли­стич­ко на­сле­ђе нас је чи­ни­ло ве­о­ма раз­ли­чи­тим од на­ ших са­пут­ни­ка, ко­ји су до­ла­зи­ли из зе­ма­ља ко­ је ни­ка­да ни­су има­ле со­ци­ја­ли­стич­ко ис­ку­ство.

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић.­ В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић.­ Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751. Факс: 3373-393.­ Електронско издање: www.politika.rs

то­ми­нут­ном филм­ском за­пи­су. Ту се мо­же ви­ де­ти про­цес у ко­ме умет­ник по гра­ду по­ста­вља ре­про­дук­ци­је сли­ке „Си­ро­ма­шни пе­сник”, би­ дер­ма­јер сли­ка­ра Кар­ла Шпи­цве­га, од­ла­зи до Но­ве на­ци­о­нал­не га­ле­ри­је, кра­де ту сли­ку и но­ си у стан тур­ских ими­гра­на­та, где је ка­чи на зид и кра­ђу те­ле­фо­ном при­ја­вљу­је управ­ни­ку га­ле­ ри­је и по­ли­ци­ји. За раз­ли­ку од ве­ћи­не ра­ни­је

Ови радови су ука­за­ли на па­ра­док­сал­ни ста­тус умет­но­сти, од ко­је се оче­ку­је да ујед­но бу­де не­спу­та­на оби­чај­ним, мо­рал­ним, па чак и прав­ним нор­ма­ма, и да бу­де укло­пље­на у сре­ди­ну ре­гу­ли­са­ну тим нор­ма­ма по­ме­ну­тих ау­то­ра, Улај је за ову ак­ци­ју из­ве­ден пред суд, и осу­ђен на за­твор­ску или нов­ча­ну ка­ зну, али је он по­ку­шао да из­бег­не обе оп­ци­је и по­бе­гао је из Не­мач­ке, па је ка­зну тек две го­ди­ не ка­сни­је пла­ти­ла ње­го­ва га­ле­ри­ја из Ам­стер­

Исте си­ту­ац ­ и­је смо инер­пре­ти­ра­ли на раз­ли­ чи­те на­чи­не. Сле­то­ви се из јед­не пер­спек­ти­ве чи­та­ју као ре­пре­си­ја, из дру­ге као де­мон­стра­ ци­ја ди­сци­пли­не и ко­лек­тив­ног ду­ха. Раз­го­ва­ ра­ли смо о то­ме ко­ли­ко је та пер­цеп­ци­ја иде­о­ ло­шки усло­вље­на. Ма­ја: На­ши са­пут­ни­ци су све ак­тив­но­сти ве­ за­не за ро­ђен­дан­ску це­ре­мо­ни­ју Ким Ил Сун­ га ту­ма­чи­ли као при­ну­ду и све вре­ме су са­жа­ ље­ва­ли љу­де ко­ји у њи­ма уче­ству­ју. Уоп­ште им ни­је па­ло на па­мет да су ту сво­је­вољ­но и да им то пред­ста­вља за­до­вољ­ство. Ол­га: То је био при­мер аро­ган­ци­је пр­вог све­ та ко­ји за­ма­гљу­је сло­же­ност си­ту­а­ци­је. Док су на­ши са­пут­ни­ци сву­да и у све­му ви­де­ли про­па­ ган­ду, култ лич­но­сти и пот­пу­ну не­сло­бо­ду, ми смо пак ви­де­ле и не­што што нас је ве­ом ­ а под­ се­ти­ло на Ср­би­ју де­ве­де­се­тих, ни­ца­ње ма­лих при­ват­них би­зни­са, раст цр­ног тр­жи­шта и низ дру­гих фе­но­ме­на. Сцен­ска игра у пр­вом де­лу пред­ста­ве ко­ја па­ ро­ди­ра нај­ра­зли­чи­ти­је фор­ме огла­ша­ва­ња и

Извор: личне колекције аутора

да­ма, и то ка­да је био ухап­шен при­ли­ком пре­се­ да­ња на Мин­хен­ском ае­ро­дро­му. А што се ти­че са­ме те сли­ке, то ни­је крај – она је по­но­во укра­ де­на са из­ло­жбе у Ко­пен­ха­ге­ну, 1989. го­ди­не, и ни­ка­да ви­ше ни­је про­на­ђе­на. Овај Ула­јев рад, као и дру­ги ра­до­ви ау­то­ра ко­ји су њи­хо­вим из­во­ђе­њем ис­про­во­ци­ра­ли ре­ак­ци­ју јав­ног ту­жи­ла­штва и сто­га до­спе­ли пред суд, би­ ће пред­ста­вље­ни на из­ло­жби под на­зи­вом „Пред су­дом”, ко­ја ће 24. сеп­тем­бра би­ти отво­ре­на у Умет­нич­кој га­ле­ри­ји „На­де­жда Пе­тро­вић” у Чач­ ку, и то као 28. из­да­ње Ме­мо­ри­ја­ла На­де­жде Пе­ тро­вић. Је­дан од сег­ме­на­та те из­ло­жбе но­си на­ зив „Умет­ник у су­ко­бу са за­ко­ном”, и у ње­го­вом окви­ру ће се по­ред Ула­ја на­ћи и ру­ски умет­ник Алек­сан­дар Бре­нер, швај­цар­ско-ау­строј­ско-аме­ рич­ки дуо „Uber­mor­gen.com” и сло­ве­нач­ки Но­ ви ко­лек­ти­ви­зем. Бре­нер је осу­ђен за ван­да­ли­ за­ци­ју Ма­ље­ви­че­ве сли­ке, а „Uber­mor­gen.com” су оп­ту­же­ни за под­сти­ца­ње на кри­вич­но де­ло и кр­ше­ње из­бор­ног за­ко­на то­ком пред­сед­нич­ких из­бо­ра у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма 2000. го­ди­не, те су се ван­па­р­нич­но на­го­ди­ли. Но­ви ко­лек­ти­ви­зем је на кра­ју про­це­са осло­бо­ђен оп­ту­жбе за увре­де те­ко­ви­на НОБ-а због об­ра­де на­ци­стич­ког пла­ка­ та ко­ји су при­ло­жи­ли на кон­курс за Дан мла­до­ сти 1987. го­ди­не. Ови ау­то­ри су све­сно и тен­ден­ци­о­зно кр­ши­ ли дру­штве­не нор­ме у свр­ху ре­а­ли­за­ци­је умет­ нич­ких ра­до­ва ко­ји су од­мах пре­по­зна­ти и при­ зна­ти од стра­не умет­нич­ких ин­сти­ту­ци­ја, те су до­би­ли ме­сто у мно­гим јав­ним и при­ват­ним ко­лек­ци­ја­ма и ту­ма­че­ни су у раз­ли­чи­тим те­о­

по­тро­шач­ког дру­штва ве­што је упо­тре­бље­ на да ука­же на то да за­пра­во сле­ди­мо фик­сне мо­де­ле ко­ји су исто то­ли­ко не­сло­бод­ни? Ма­ја: На на­шем пу­то­ва­њу сви су при­ме­ћи­ва­ ли бил­бор­де на ко­ји­ма се на­род по­зи­ва на рад, со­ли­дар­ност, јед­на­кост, али ми сву­да има­мо исте та­кве бил­бор­де на ко­ји­ма се ре­кла­ми­ра­ ју фир­ме, то јест не­ви­дљи­ву ру­ку ка­пи­та­ла. А та­мо по­сто­је и бил­бор­ди са цве­ћем, пеј­за­жи­ма ко­ји баш ни­шта не про­па­ги­ра­ју и има­ју де­ко­ра­ тив­ну функ­ци­ју. Ол­га: Кад год би на­и­шли на не­што што им је на не­ки на­чин сум­њи­во, на­ши са­пут­ни­ци су ве­ро­ ва­ли да је то ла­жно. По­ла­зе од то­га да је у Се­вер­ ној Ко­ре­ји све на­ме­ште­но за за­пад­но око, као да се цео др­жав­ни апа­рат од 5.000 љу­ди упрег­ не да би јед­ној гру­пи од де­сет ту­ри­ста при­ка­за­ ло нај­бо­љу сли­ку зе­мље! У јед­ном пар­ку су не­ ке ста­ри­је же­не, све­ча­но об­у­че­не, из­не­ле сто са по­слу­же­њем и уз му­зи­ку са ка­се­то­фо­на пе­ва­ле и игра­ле у част ро­ђен­да­на Ким Ил Сун­га. Мо­гли смо да игра­мо са њи­ма, да их фо­то­гра­фи­ше­мо, да ку­пи­мо по­слу­же­ње. На­кон што смо их усли­

ВРЕМЕПЛОВ

Субота 17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

03

Колекције народног музеја у Београду: од женскиња до грађанки (5) Ка­ко су жи­ве­ле же­не у Ср­би­ји кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка? Ка­ко су из­гле­да­ ле, ка­ко су се обла­чи­ле, шта су ра­ди­ле и ка­ко су се бо­ри­ле за свој по­ло­жај у зе­мљи ко­ја је, осло­ба­ђа­ју­ћи се осман­ ског на­сле­ђа, про­ла­зи­ла кроз по­ли­тич­

ки, дру­штве­ни, еко­ном­ски и кул­тур­ни пре­о­бра­жај? О ду­гом пу­ту еман­ци­па­ци­је же­на уну­тар ри­гид­них па­три­јар­хал­них и кон­зер­ва­ тив­них окви­ра све­до­че ра­до­ви на­ших умет­ни­ка из ко­лек­ци­је На­род­ног му­зе­ја

у Бе­о­гра­ду. Ова де­ла по­слу­жи­ла су исто­ ри­чар­ки умет­но­сти Гор­да­ни Ста­ни­шић да ре­кон­стру­и­ше ме­сто и уло­гу же­на у овој уз­бу­дљи­вој епо­хи срп­ске исто­ри­је у ко­јој су по­ста­вље­ни те­ме­љи мо­дер­ног гра­ђан­ског дру­штва.

Жен­ско пи­та­ње

Р риј­ским окви­ри­ма. На тај на­чин су ука­за­ли на па­ра­док­сал­ни ста­тус умет­но­сти у са­вре­ме­ном дру­штву, од ко­је се оче­ку­је да ујед­но бу­де не­ спу­та­на оби­чај­ним, мо­рал­ним, па чак и прав­ ним нор­ма­ма, и да бу­де укло­пље­на у сре­ди­ну ре­гу­ли­са­ну тим нор­ма­ма. У сво­јој од­бра­ни на су­ду на­кон што је ухва­ћен ка­ко зе­ле­ним ае­ро­ сол спре­јом цр­та знак до­ла­ра на Ма­ље­ви­че­вој сли­ци под на­зи­вом „Су­пре­ма­ти­зам 1920–1927 (Бе­ли крст)” у му­зе­ју Сте­де­лијк у Ам­сте­рд­ а­му, Бре­нер је ре­као да је ра­дио са­мо оно што се од умет­ни­ка оче­ку­је. О сво­јој ак­ци­ји је го­во­рио као о чи­ну „екс­пре­сив­ног ван­да­ли­зма” ко­ји је Ма­ ље­ви­че­ву сли­ку тре­ба­ло да исто­вре­ме­но по­ка­же као жр­тву све­оп­ште ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­је умет­но­ сти и да при то­ме на спе­ци­фи­чан ри­ту­ал ­ ан на­ чин ожи­ви њен из­вор­ни умет­нич­ки са­др­жај.

о­ман­ти­чар­ско рас­по­ло­же­ње и ем­па­ ти­ја по­сле­рат­ног дру­штва у це­ли­ни, са јед­не стра­не, и про­дор про­гре­сив­ них со­ци­ја­ли­стич­ких иде­ја, са дру­ге, ре­зул­ти­ра­ли су ин­тен­зив­ном ин­те­ гра­ци­јом же­на у раз­ли­чи­те јав­не по­сло­ве, њи­хо­вим ак­тив­ним при­су­ством у про­це­ си­ма еман­ци­па­ци­је у еко­ном­ском сми­слу. Нај­зад, али не и нај­ма­ње ва­жно, у сло­бо­ди штам­пе раз­ли­чи­тог про­фи­ла же­не су ви­де­ле и сво­ју но­ву шан­су за исту­па­ње у јав­но­сти. Са­свим се ло­гич­но мо­гло прет­по­ста­ви­ти да је нај­е­фи­ка­сни­је де­ло­ва­ње при­мар­но усло­ вља­ва­ло њи­хо­ву удру­же­ну ор­га­ни­зо­ва­ност и ма­сов­ност. Сва удру­же­ња, од Ко­ла срп­ских се­ста­ра и дру­шта­ва ко­је је по­кре­ну­ла На­де­жда Пе­тро­ вић, пре­ко не­по­сред­но по­сле­рат­ног Дру­штва за про­све­ћи­ва­ње же­на и за­шти­ту ње­них пра­ ва или Бе­о­град­ског дру­штва, до не­што ка­ сни­јих, по­пут Ма­ле жен­ске ан­тан­те, Удру­же­ ња сту­дент­ки­ња Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та, Жен­ске стран­ке или На­род­ног жен­ског са­ ве­за Срп­ки­ња, Хр­ва­ти­ца и Сло­вен­ки, чи­ји су про­гра­ми би­ли ја­сно ле­ви­чар­ски и фе­ми­ни­ стич­ки ори­јен­ти­са­ни, има­ју за­јед­нич­ки име­ ни­тељ: по­кре­та­ње раз­ли­чи­тих ини­ци­ја­ти­ва са ци­љем раз­ви­ја­ња, ка­ко је фор­му­ли­са­но, „ху­ма­ног, етич­ког, кул­тур­ног, фе­ми­ни­стич­ ког, со­ци­јал­ног и на­ци­о­нал­ног ра­да”.

Унапређени Маљевич

Право гласа

На­гла­ша­вао је да је ње­го­ва умет­нич­ка прак­са бли­ска Ма­ље­ви­че­вом на­сле­ђу и по­ку­ша­вао је да свој чин одво­ји од ње­му слич­них ко­ји су из­ ве­де­ни из па­то­ло­шких или стрикт­но по­ли­тич­ ких раз­ло­га. Уве­рен да по­зи­ци­о­ни­ра­њем свог чи­на у свет умет­но­сти обез­бе­ђу­је умет­нич­ки сми­сао и зна­че­ње, Бре­нер је чак сма­трао да је том Ма­ље­ви­че­вом де­лу на ко­је је на­нео слој бо­ је до­дао и но­ви се­ман­тич­ки слој. Овај „уна­пре­ ђе­ни Ма­ље­вич” је ипак ра­дом кон­зер­ва­тор­ских слу­жби вра­ћен у пре­ђа­шње ста­ње, ко­ли­ко год је то би­ло мо­гу­ће, а ау­тор ко­ји га је „уна­пре­дио” осу­ђен је на за­твор­ску ка­зну. Оста­ле су, ме­ђу­тим, две отво­ре­не ди­ле­ме око тог слу­ча­ја, обе ве­за­не за про­блем вла­сни­штва. Гру­па умет­ни­ка ко­ја је то­ком су­ђе­ња по­др­жа­ла Бре­не­ра ис­тра­жи­ла је пут ко­јим је ова сли­ка до­ спе­ла у Сте­де­лијк, и от­кри­ла да ју је Ма­ље­вич из­ла­гао у Бер­ли­ну 1927, а по­том по­ве­рио Ху­гу Ха­рин­гу на чу­ва­ње, док се не вра­ти у Бер­лин по њу. Ха­ринг ју је на­кон Ма­ље­ви­че­ве смр­ти про­ дао Сте­де­лиј­ку, иа­ко ни­је био њен за­кон­ски вла­ сник. То до­во­ди у пи­та­ње ва­лид­ност оп­ту­жбе за оште­ћи­ва­ње сли­ке као сво­ји­не тог му­зе­ја. С дру­ге стра­не, бра­ћа Чап­ман су ин­тер­ве­ни­са­ ли на Го­ји­ним гра­фи­ка­ма на вр­ло сли­чан на­чин, и то су из­ло­жи­ли 2003. го­ди­не, али са том раз­ли­ ком да су их прет­ход­но ку­пи­ли на аук­ци­ји, док је Ро­берт Ра­у­шен­берг по­ла ве­ка ра­ни­је из­ла­гао као свој рад Де Ку­нин­гов цр­теж ко­ји је из­бри­сао гу­ми­цом, али је он та­ко­ђе био у ње­го­вом вла­сни­ штву. Ова па­ра­ле­ла от­кри­ва да по­сто­је раз­ли­чи­ ти ар­ши­ни за по­кре­та­ње по­ступ­ка за оште­ћи­ва­ ње умет­нич­ких де­ла: ако су у вла­сни­штву ау­то­ра ко­ји их на ова­кве на­чи­не „уна­пре­ђу­је” оп­ту­жни­ ца не­ће би­ти по­диг­ну­та, као што је то слу­чај ка­да су у вла­сни­штву јав­не уста­но­ве. ¶

Књи­жев­ни­ца Иси­до­ра Се­ку­лић је, на при­ мер, са­ра­ђи­ва­ла са мно­гим удру­же­њи­ма ко­ја су ан­га­жо­ва­но за­сту­па­ла иде­је со­ли­дар­но­сти и пра­ва гла­са же­на, уче­ство­ва­ла у по­кре­та­њу ча­со­пи­са Жен­ски по­крет, али је по­се­бан до­ при­нос да­ла и на ме­ђу­на­род­ном пла­ну, лич­ ним уче­шћем на кон­гре­си­ма Са­ве­та же­на. У дру­гој де­це­ни­ји 20. ве­ка про­ме­ње­на фи­зи­о­ но­ми­ја жен­ских дру­шта­ва по­вла­чи за со­бом и ре­струк­ту­ри­ра­ње при­мар­них де­лат­но­сти

Иван Мудов, Фрагменти

ка­ли фо­то-апа­ра­ти­ма и оти­шли, сви су ре­кли: под­мет­ну­ли су нам ба­бе! Па­ра­но­ја има ве­ли­ке ко­мич­не по­тен­ци­ја­ле и ви то ко­ри­сти­те у пред­ста­ви. Она по прин­ ци­пу огле­да­ла по­ка­зу­је и пси­хо­ло­ги­ју за­пад­ ног чо­ве­ка. Ол­га: Па­ра­но­је има на све стра­не, овај пут нам је то по­ка­зао. Сви из на­ше гру­пе су ве­ро­ва­ли да су со­бе озву­че­не, да су сви во­ди­чи шпи­ју­ни, да је сва­ко ко вас на ули­ци по­гле­да на­ме­штен... Ма­ја: У пре­во­ду – „Тру­ма­нов шоу”. Ол­га: А ако вас не по­гле­да, ни­је сло­бо­дан. То је до­ми­нант­на ре­пре­зен­та­ци­ја Се­вер­не Ко­ре­је. Ва­ша дво­стру­ка по­зи­ци­ја по­сма­тра­ча и ак­те­ ра пру­жа­ла је мо­гућ­ност за ду­бље уви­де... Ма­ја: Иа­ко смо би­ли упо­зна­ти и при­пре­мље­ни за оно што мо­же­мо да оче­ку­је­мо, ни­смо мо­гли да пред­ви­ди­мо ка­ко ће овај пут да се од­ра­зи на нас. Ол­га: Реч је о мно­го сна­жни­јем, емо­тив­ном ни­воу, ко­ји го­во­ри о ду­бо­ко не­срећ­ном ста­њу у ко­ме се на­ла­зи наш свет да­нас. ¶

ну европ­ских ме­тро­по­ла. Же­не се тен­ден­ ци­оз­ но су­прот­ста­вља­ју пси­хо­ло­ги­ји род­не ди­фе­рен­ци­ја­ци­је за­ни­ма­ња, а Ма­га Ма­га­ зи­но­вић, не­ка­да­шња бол­ни­чар­ка у бал­кан­ ским ра­то­ви­ма, ди­пло­ми­ра­на фи­ло­зоф­ки­ња, по­ста­је пр­ва но­ви­нар­ка и пр­ва би­бли­о­те­кар­ ка у Ср­би­ји. У По­ли­ти­ци је од 1905. го­ди­не во­ди­ла ру­бри­ку „Жен­ски свет”, пре­но­си­ла раз­ли­чи­те ак­ту­ел­но­сти из све­та, ме­ђу ко­ји­ ма и оне ко­је су се од­но­си­ле на ак­тив­но­сти европ­ских си­фра­жет­ки­ња. Осно­ва­ла је Шко­ лу за рит­ми­ку и пла­сти­ку у Бе­о­гра­ду 1910. го­ди­не, спо­ји­ла тра­ди­ци­је фол­кло­ра са ба­ ле­том и мо­дер­ним пле­сом, али се, уз све то, по­себ­но ан­га­жо­ва­ла у бор­би за обра­зо­ва­ње и еман­ци­па­ци­ју же­на: „Док по­ло­жај тих жен­ ских про­ле­те­ра не­ће ни­ма­ло из­ме­ни­ти ни олак­ша­ти ба­нал­не фра­зе про­тив­ни­ка жен­ ског пи­та­ња, од­но­сно жен­ског обра­зо­ва­ња, на­ро­чи­то ова, ко­ју су го­то­во из­ба­ци­ли као из пу­шке: Же­на има свој при­род­ни по­зив и свој де­ло­круг у ку­ћи.“

али со­ци­јал­но и мо­рал­но про­ка­же­на ин­ ди­ви­дуа. У тре­ћој де­це­ни­ји 20. ве­ка же­не осва­ја­ју и но­ву не­мач­ку шко­лу за ди­зајн Ба­у­ха­ус, по чи­та­вој Евро­пи се при­кљу­чу­ју аван­гард­ним по­кре­ти­ма, умет­нич­ки ан­га­жо­ва­но пр­оп ­ а­ги­ ра­ју сво­је ста­во­ве и про­гра­ме ко­ји­ма за­го­ва­ ра­ју, из­ме­ђу оста­лог, дру­га­чи­ји ин­те­гри­тет ин­те­лек­ту­ал­ке/умет­ни­це но­вог вре­ме­на.

Исидора Секулић

Видосава Ковачевић, Ана Маринковић за штафелајем, оловка на папиру

Урош Предић, Диплома Кола српских сестара, графика у боји, 1922.

Љубомир Ивановић, У кафани, оловка на папиру

жен­ских за­дру­га – ра­ни­ја основ­на усме­ре­ња ка обра­зов­ним и ху­ма­ни­тар­ним ак­тив­но­сти­ ма усту­па­ју ме­сто ор­га­ни­за­ци­ји ра­зних кур­ се­ва, про­мо­ци­ја­ма кул­ту­ре и умет­но­сти на раз­ли­чи­тим стру­ков­ним ни­во­и­ма. Удру­же­ ње при­ја­те­ља умет­но­сти Цви­је­та Зу­зо­рић осно­ва­но је на ини­ци­ја­ти­ву Бра­ни­сла­ва Ну­ ши­ћа 1922. го­ди­не, ка­сни­је (1928) сe отва­ ра и исто­и­ме­ни па­ви­љон, у Ко­на­ку кне­ги­ње Љу­би­це, 1929. отво­рен је Му­зеј са­вре­ме­не умет­но­сти, ре­а­ли­зу­ју се мно­ге до­ма­ће и ме­ ђу­на­род­не из­ло­жбе и ма­ни­фе­ста­ци­је. Све је ви­ше же­на укљу­че­них у јав­ну умет­нич­ку сце­ну на ко­јој у јед­ном тре­нут­ку до­ми­ни­ра­ ју сли­кар­ке. Уз већ по­ме­ну­те умет­ни­це ко­је су зна­тан до­при­нос да­ле и сво­јим по­ли­тич­ким или до­бро­твор­ним, ху­ма­ни­тар­ним ан­га­жо­ва­ њем у рат­ном пе­ри­од­ у, два­де­се­те и три­де­ се­те го­ди­не 20. ве­ка обе­ле­же­не су и де­ли­ ма Ви­до­са­ве Ко­ва­че­вић, Ми­ли­це Бе­ше­вић, Зо­ре Пе­тро­вић, Де­се Гли­шић, пр­ве ва­јар­ке Ву­ке Ве­ли­ми­ро­вић, али и Ми­ле­не Па­вло­ вић Ба­ри­ли, ко­ја већ по­чет­ком три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка осва­ја умет­нич­ку сце­

Ако при­хва­ти­мо да су умет­нич­ка де­ла и пред­ста­вља­ње же­не на њи­ма би­ли ме­ђу нај­ ви­ше ра­бље­ним, ви­зу­ел­ним ре­пре­зен­ти­ма ње­не со­ци­јал­не ре­ал­но­сти, у де­ли­ма уоп­ште­ но до­ма­ћих умет­ни­ка пр­вих де­це­ни­ја 20. ве­ ка, уз под­ра­зу­ме­ва­не ин­ди­ви­ду­ал­не стил­ске ди­фе­рен­ци­ја­ци­је, у ико­но­граф­ском, жан­ров­ ском сми­слу, та­кав мо­дел сли­ка­ња/цр­та­ња же­не у стан­дард­ним ва­ри­јан­та­ма изо­ло­ва­не, тзв. ак­тив­не па­сив­но­сти у ат­мос­фе­ри спо­кој­ не „ро­ман­ти­чар­ске” до­ко­ли­це, до­ми­ни­рао је као су­штин­ски ва­лид­на ин­тер­пре­та­ци­ја ње­ ног ду­ха и те­ла.

За кафанским столом Умет­ност Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ ве­на­ца и да­ље је оби­ло­ва­ла сли­ка­ма же­на са­да у сведенoj кућ­ној, ба­шла­ров­ској ат­мос­ фе­ри гра­ђан­ских ен­те­ри­је­ра – за ши­ва­ћом ма­ши­ном или при чи­та­њу књи­га, у шет­њи, од­ма­ра­њу на клу­пи у пар­ку/на те­ра­си или за шта­фе­ла­јем у ин­тим­но­сти (соп­стве­ног) ате­љеа... По­не­ка је ви­ђе­на и ме­ђу кар­та­ ро­ши­ма и пи­јан­ци­ма за ка­фан­ским сто­лом као (по­тен­ци­јал­но) род­но еман­ци­по­ва­на,

Ну­шић, у су­шти­ни кон­зер­ва­тив­ног ста­ва, по­вре­ме­но је у сво­јим ху­мо­ре­ска­ма „мо­ра­ли­за­тор­ски” ка­ри­ки­рао жен­ску еман­ци­па­ци­ју, што је у не­ким слу­ча­је­ви­ма би­ло ду­хо­ви­то – пре ра­та је све би­ло ду­гач­ко: ду­га сук­ња, ду­га ко­са и ду­га­чак брак; по­сле ра­та, све је крат­ко: крат­ка сук­ња, крат­ка ко­са и кра­так брак Упр­кос и да­ље при­сут­ној кон­зер­ва­тив­ној сум­њи­ча­во­сти у ре­ал­ну ефи­ка­сност со­ци­ јал­не ан­га­жо­ва­но­сти же­не, њен ути­цај уну­ тар дру­штва еви­дент­но је ком­плек­сни­ји, док су се кроз мод­не трен­до­ве са­мо ре­флек­то­ ва­ли ста­во­ви осло­бо­ђе­не гра­ђан­ке ко­јој је бли­зак мо­дел јед­но­став­не „со­ци­ја­ли­стич­ке ха­љи­не” без ика­квих кла­сних и пре­тен­ци­о­ зно жен­стве­них атри­бу­та. Ну­шић, у су­шти­ни кон­зер­ва­тив­ног ста­ва, по­вре­ме­но је у сво­јим ху­мо­ре­ска­ма „мо­ра­ли­за­тор­ски” ка­ри­ки­рао жен­ску еман­ци­па­ци­ју, што је у не­ким слу­ ча­је­ви­ма би­ло ду­хо­ви­то – пре ра­та је све би­ ло ду­гач­ко: ду­га сук­ња, ду­га ко­са и ду­га­чак брак; по­сле ра­та, све је крат­ко: крат­ка сук­ња, крат­ка ко­са и кра­так брак. Ти­пич­но жен­ски илу­стро­ва­ни ча­со­пи­си, ко­ ји са­да све ви­ше про­мо­ви­шу же­ну из­ван ку­ће, и да­ље се ди­стри­бу­и­ра­ју из европ­ских цен­та­ра али им по­вре­ме­но кон­ку­ри­шу и пр­ви до­ма­ћи – Па­ри­ска мо­да, Срп­ски­ња, Же­на. Ча­со­пи­си су атрак­тив­ни ин­фор­ма­то­ри у слу­жби мо­дер­не, тзв. но­ве же­не, би­ло да је она сту­дент­ки­ња, рад­ни­ца, слу­жбе­ни­ца, ле­кар­ка, би­ло на­став­ ни­ца, књи­жев­ни­ца или умет­ни­ца. ¶

17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

МЕРИТОКРАТИЈА

За­слу­ге у зе­мљи ба­ба и стри­че­ва Дру­штве­ни углед не­ке­ на­гра­де за­ви­си од по­ве­ре­ња­ у ње­ну пра­вед­ност ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ Пре­драг Мар­ко­вић

Н

аш ака­де­мик и вр­хун­ски умет­ник Де­ јан Де­спић нас је све сво­јим нео­бич­ ним по­ступ­ком под­ста­као на раз­ми­ шља­ње о за­слу­га­ма и на­гра­да­ма. Он је вра­тио мо­жда нај­у­глед­ни­ју на­гра­ду у зе­мљи у знак про­те­ста због не­при­лич­них на­гра­ да олим­пиј­ци­ма. По ње­му, те на­гра­де не са­мо да су не­у­ме­сне у дру­штву си­ро­ма­штва и оску­ди­це већ су не­ум ­ е­ре­не и у од­но­су на сред­ства ко­ја се из­два­ја­ју за кул­ту­ру, про­све­ту, здрав­ство... Да ли се на­ше дру­штво за­и­ста др­жи пра­ви­ла све ма­ње хле­ба и све ви­ше ига­ра и нај­ви­ше по­шту­је спорт и ра­зо­но­ду? По­сто­ ји сте­ре­о­тип­но уве­ре­ње да су Ср­би за­ви­дљив на­род ко­ ји је­два че­ка да ком­ши­ ји црк­не кра­ва, ко­ји да­ кле не мо­же да под­не­се ту­ђи успех. А са дру­ге стра­не, ра­ду­ју се ус­пе­ си­ма спор­ти­ста као да су их они са­ми сте­кли на те­ре­ну. Шта је са оста­ лим под­ви­жни­ци­ма у на­ у­ци, кул­ту­ри, умет­но­сти? По дру­гом сте­ре­о­ти­пу, Ср­би се по­но­ се сво­јим ве­ли­ким су­гра­ђа­ни­ма и су­се­ди­ма тек кад ти ве­ли­ка­ни умру. За­што спор­ти­сти има­ ју дру­га­чи­ји трет­ман и да ли је то у ре­ду?

Комунисти или Ердоган Дру­штве­ни углед не­ке на­гра­де за­ви­си од по­ве­ ре­ња у ње­ну пра­вед­ност. Срп­ско дру­штво је нај­ че­шће не­по­вер­љи­во ка­да су у пи­та­њу на­гра­де у ви­ду пла­та и по­ло­жа­ја. Оту­да стал­но зу­ре­ње у по­сла­нич­ки та­њир и ми­ни­стар­ске пла­те. Отуд стал­не сум­ње у из­бор ру­ко­во­ди­ла­ца, од нај­ви­ ших др­жав­них до ло­кал­них. Ка­же се да сва­ки Ср­бин ве­ру­је да мо­же да ру­ко­во­ди зе­мљом или ба­рем не­ким ми­ни­стар­ством или ве­ли­ким пред­ у­зе­ћем. А тек ам­ба­са­дом или кул­тур­ним цен­ тром, шта ту има да се зна? У До­ма­но­ви­ће­вој Стра­ди­ји ми­ни­стри се ба­ве са­свим дру­гим хо­ би­ји­ма од свог ре­со­ра, а ро­ђа­ци Жив­ке ми­ни­ стар­ке ве­ру­ју да су ка­дри за сва­ки др­жав­ни по­

ло­жај и по­сао. Да ли је у пи­та­њу она зло­гла­сна пар­то­кра­ти­ја, ко­ја под­ра­зу­ме­ва по­ста­вља­ње свих ка­дро­ва по пар­тиј­ском кљу­чу? У иде­ал­ном слу­ча­ју, ва­жне по­ло­жа­је по­пу­ ња­ва­ју ме­ри­то­кра­те, то јест љу­ди ко­ји вла­да­ју у скла­ду са сво­јим за­слу­га­ма. У древ­ној Ки­ни су на осно­ву Кон­фу­чи­је­вог уче­ња по­пу­ња­ва­ли др­жав­не слу­жбе са­мо они­ма ко­ји су по­ло­жи­ли је­дан од де­ве­то­сте­пе­них др­жав­них ис­пи­та. У сред­њо­ве­ков­ној Евро­пи на ме­сто у дру­штву је ути­ца­ло ви­ше по­ре­кло од за­слу­га. За­ни­мљив из­у­зе­так је би­ла Осман­ска ца­ре­ви­на, у ко­јој су врх ад­ми­ни­стра­ци­је по­пу­ња­ва­ли ја­њи­ча­ри, по­ ре­клом ро­бо­ви без игде иког. Успон На­по­ле­ о­на је озна­чио до­ла­зак но­вог вре­ме­на у ко­ме је ма­ле­ни офи­цир са ма­ле­ног остр­ва, ко­ји чак ни­је са­свим Фран­цуз, мо­гао да, по­мо­ћу сво­јих за­слу­га, за­го­спо­да­ри Фран­цу­ском и Евро­пом. Мо­дер­на дру­штва у на­че­лу по­др­жа­ва­ју ме­ри­ то­кра­ти­ју, ма­да у ствар­но­сти постојe си­сте­ми по­др­шке ко­ји да­ју не­спорт­ску пред­ност по­вла­ ште­ни­ма. То су по­том­ци бо­га­тих, обра­зо­ва­них, ути­цај­них и до­бро по­ве­за­них. Ипак, ка­да се син

ЧИ­ТА­ЛИ­ШТЕ

У пост­ко­му­ни­зму је про­блем у то­ме што пар­ти­је рас­по­ла­жу са ма­ло­број­ним ка­дро­ви­ма, по­не­кад иза­бра­ним на не­ја­сан на­чин (дре­ча­ње на ми­ тин­зи­ма, ле­пље­ње пла­ка­та, сли­ка­ње и дру­же­ње са во­ђа­ма). Ме­ђу­тим, ме­ри­то­крат­ски кри­те­ри­ јум за на­пре­до­ва­ње је по­чео да се рас­па­да још у до­ба со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је. Нај­бо­ље фир­ме су по­че­ле да ре­гру­ту­ју де­цу сво­јих за­по­сле­них. Чи­тав је­дан ве­ли­ки обра­зов­ ни си­стем је ша­љи­во на­зван ин­сти­тут „Отац и

Драган Стојановић

син”. Не­по­ти­зам, у бу­квал­ном пре­во­ду „не­ћа­ ки­зам”, је­сте ста­ри­ји и ја­чи си­стем за до­де­лу по­ ло­жа­ја и на­гра­да од пар­то­кра­ти­је. Он је нај­сна­ жни­ји ка­да се удру­жи са пар­то­кра­ти­јом. Ро­ђа­ци, ку­мо­ви, де­ца, де­вој­ке и мом­ци су још бли­жи ср­ цу и ка­за­ну ка­да се учла­не у исту пар­ти­ју. Ту се вра­ћа­мо на спор­ти­сте. У не­ми­ло­срд­ним свет­ским так­ми­че­њи­ма не по­ма­жу ни кум ни мо­ мак. Сви гле­да­ју сва­ки се­кунд на­пре­до­ва­ња ка свет­ском вр­ху. Да ли то ва­жи за дру­ге по­ло­жа­је у зе­мљи, укљу­чу­ју­ћи умет­нич­ке на­гра­де, ака­де­ми­ ју и уни­вер­зи­тет? О по­ли­тич­ким по­ло­жа­ји­ма не тре­ба тро­ши­ти ре­чи. За­то ни­ко не за­ви­ди спор­ ти­сти­ма. За­то глад­ним пен­зи­о­не­ри­ма не сме­та зла­то у ко­је се пре­тва­ра њи­хов зној. За­то ни­је та­чан сте­ре­о­тип о за­ви­дљи­вим Ср­би­ма. Ка­да је ја­сно за­што је не­ко за­слу­жио на­гра­ду, про­се­чан Ср­бин би му дао и по­след­њу сво­ју кра­ву. ¶

од­бе­глог оца из Ке­ни­је и па­сто­рак Ин­до­не­жа­ ни­на Ба­рак Ху­се­ин Оба­ма уз­диг­не до нај­ви­шег по­ло­жа­ја на све­ту, то је ве­ли­ки сим­бол ме­ри­ то­кра­ти­је. Те­ор ­ е­ти­ча­ри за­ве­ре ће ре­ћи да је он са­мо фа­са­да, ма­ри­о­не­та у ру­ка­ма скри­ве­них цен­та­ра мо­ћи. За дру­штве­ну по­ру­ку то ни­је ни ва­жно. Он је жи­ви сим­бол Де­кла­ра­ци­је не­за­ ви­сно­сти, ко­ја ка­же да су сви љу­ди ство­ре­ни јед­на­ки са пра­вом на жи­вот, сло­бо­ду и по­тра­ гу за сре­ћом. У мо­дер­ној Ср­би­ји не по­сто­ји плем­ство. Бо­га­ти и обра­зо­ва­ни су се по­ја­ви­ли ка­ сно, а он­да су ко­ше­ни у свет­ским ра­ то­ви­ма, а по­себ­но по­сле ре­во­лу­ци­ је. Ре­во­лу­ци­о­нар­ни ре­жим је хтео да ство­ри но­во дру­штво јед­на­ких. Ме­ ђу­тим, би­ли су му по­треб­ни зна­ње и струч­ност, та­ко да углав­ном ни­је ди­рао

Институт „Отац и син”

Кор­мак Ма­кар­ти

Мо­нах Са­и­гјо

Ја Џа­си

Кр­ва­ви ме­ри­ди­јан

Пла­нин­ска ку­ћи­ца

По­вра­так ку­ћи

Пре­вео с ен­гле­ског Го­ран Ка­пе­та­но­вић Де­ре­та, 2016.

Пре­вео с ру­ског Пе­тар Ву­ји­чић Та­не­си, 2016.

Пре­ве­ла с ен­гле­ског­ Ду­брав­ка Срећ­ко­вић Див­ко­вић Ла­гу­на, 2016.

или ве­чер­ње цр­ве­ни­ло на за­па­ду

Са­ња До­ма­зет

су ус­по­ста­ви­ли мо­жда нај­ме­ри­то­крат­ски­ји ре­ жим у нас. Обич­но би у тре­ћем раз­ре­ду гим­на­ зи­је при­ми­ли у пар­ти­ју не­ког ис­так­ну­тог ђа­ка и омла­дин­ца (ре­ђе омла­дин­ку). Он­да би га не­ го­ва­ли и обра­зо­ва­ли за раз­не ду­жно­сти. Че­сто су по­др­жа­ва­ли и обич­не ам­би­ци­о­зне рад­ни­ке, као ме­та­ло­стру­га­ра Ива­на Стам­бо­ли­ћа, ко­ји се сам обра­зо­вао уз рад. То је био пар­то­крат­ски ре­жим, у ко­ме је, ме­ђу­тим, ка­дров­ска осно­ва би­ла ми­ли­он­ска, јер је пар­ти­ја има­ла не­ко­ли­ ко ми­ли­о­на чла­но­ва.

„по­ште­ну ин­те­ли­ген­ци­ју”. Удар ре­пре­си­је је био усме­рен на по­слов­не љу­де и по­ли­ти­ча­ре. На хи­ља­де су па­ле као жр­тве ре­жи­ма, док је стре­ ља­но че­ти­ри про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та (је­дан од­сто), а око пет од­сто је от­пу­ште­но. О то­ме су пи­са­ли мла­ди исто­ри­ча­ри Пон­џић, Ми­ли­ће­ вић и Цвет­ко­вић. У по­гле­ду от­пу­шта­ња, ко­му­ни­сти су би­ли бла­ жи од Ер­до­га­на. Ве­ли­ка је за­блу­да да су ко­му­ни­ сти по­ста­вља­ли са­мо по­лу­пи­сме­не љу­де на по­ ло­жа­је. Пр­во, че­сто би ге­не­рал­ни ди­рек­тор био пар­ти­зан­ски ге­не­рал, а ње­гов по­моћ­ник струч­ њак или чак ста­ри вла­сник. Дру­го, не тре­ба пот­ це­њи­ва­ти ме­на­џер­ски ка­па­ци­тет вој­ско­во­ђа. Во­ди­ти хи­ља­де љу­ди из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти у стра­шној кла­ни­ци на­шег Дру­гог свет­ског ра­та пре­ва­зи­ла­зи сва­ку шко­лу ме­наџ­мен­та и мар­ ке­тин­га. И да­нас у САД ви­со­ки офи­ци­ри рат­ ни ве­те­ра­ни ужи­ва­ју ве­ли­ки углед у по­слов­ном све­ту. Ни­је ли Пе­тре­ус ве­ли­ки играч и у на­шим ме­ди­ји­ма? Осим то­га, ко­му­ни­сти су во­ле­ли да уче. Уве­че су уз ло­гор­ске ва­тре про­у­ча­ва­ли, до­ ду­ше ма­ло­број­не, бро­шу­ре и тек­сто­ве. Ка­сни­је

„Ноћ кад си се ро­дио. Три­де­сет тре­ће. Ле­о­ни­ди, та­ко су се зва­ли. Бо­же, ко­ли­ко је зве­зда па­да­ло. Тра­жио сам та­му, ру­ пе у не­бу. Ме­две­ди у пла­ме­ну. Мај­ка, мр­тва већ че­тр­на­ест го­ди­на, у сво­јој је утро­би га­ји­ла ство­ра ко­ји ће јој до­ћи гла­ве. Отац ни­кад не из­го­ва­ра ње­но име, де­чак га не зна. На овом све­ту има се­стру ко­ју ви­ше ни­кад не­ће ви­де­ти. Гле­да, блед и пр­љав. Не уме ни да чи­та, ни да пи­ше, а у ње­му већ кли­ја на­кло­ност ка без­ум­ном на­си­љу. Сва се исто­ри­ја ви­ди на том ли­цу: де­те, отац чо­ве­ков. С че­тр­на­ест бе­жи. Ви­ше не­ће ви­де­ ти ле­де­ну ку­хи­њу у та­ми пред зо­ру. Пот­па­лу, ка­за­не. Од­ла­зи на за­пад чак до Мем­фи­са, као уса­мље­ни пут­ник у том рав­ ном и па­сто­рал­ном кра­јо­ли­ку. Црн­ци на по­љи­ма, мр­ша­ви и по­ви­је­ни, пр­сти им по­пут па­у­ко­ва ме­ђу ча­у­ра­ма па­му­ка. За­ се­ње­на аго­ни­ја у ба­шти…” Иа­ко је Кор­мак Ма­кар­ти до­био Пу­ли­це­ро­ву на­гра­ду за „Пут”, а по ње­го­вом ро­ма­ну „Не­ма зе­мље за стар­це” бра­ћа Ко­ен сни­ми­ла су култ­ни филм на­ гра­ђен број­ним оска­ри­ма, „Кр­ва­ви ме­ри­ди­јан” ипак ва­жи за ње­го­во нај­ин­три­гант­ни­је де­ло. Ова књи­га по све­му је дру­га­чи­ја. То је апо­ка­лип­ти­чан ве­стерн ро­ман, лир­ска оди­се­ја, гру­ба, вар­вар­ска, „но­ва ми­то­ло­ги­ја Ди­вљег за­па­да ис­при­ча­на мил­то­нов­ским сја­јем је­зи­ка, dan­ se ma­ca­bre та­ло­га људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је где ем­па­ти­ја и љу­ бав ско­ро да и не по­сто­је и ко­ја нам по­ка­зу­је да осва­ја­ње аме­рич­ког За­па­да ни­је био ни­ма­ло хе­рој­ски по­ду­хват”. Ми­ ри­си овог ро­ма­на су зној, ал­ко­хол, крв, ду­ван­ски дим. Култ ко­ји вла­да ју­на­ци­ма овог де­ла је мек­сич­ки култ Све­те Смр­ти (San­ta Mu­er­te). Глав­ни ју­нак је че­тр­на­е­сто­го­ди­шњак ко­ји се при­кљу­чу­је бан­ди су­ро­вих ло­ва­ца на ин­ди­јан­ске скал­по­ве. На свим ре­ле­вант­ним ли­ста­ма нај­зна­чај­ни­јих де­ла на­пи­са­ них на ен­гле­ском је­зи­ку у XX ве­ку ова књи­га има са раз­ло­ гом ис­так­ну­то ме­сто.

На­и­ђу кат­кад ова­кве збир­ке по­е­зи­је, срећ­ни уде­ли чу­да и тру­да, где је пре­во­ди­лац осе­тио пе­сни­ка и на све­тлост срп­ ског је­зи­ка из­нео све ни­јан­се сли­ка из пе­сни­ко­вих на­пи­ са. Са­и­гјо (1118-1190), „Онај ко­ји иде на За­пад”, кла­сик је ја­пан­ске по­е­зи­је, мај­стор тан­ке. Би­о­гра­фи­ја му је за­го­нет­ на, сти­хо­ви про­бра­ни, бо­га­ти бо­ја­ма, рас­ко­шном, сим­фо­ нич­ном ти­ши­ном. Ево пе­са­ма где је и бе­ли­на на стра­ни­ци исто­вре­ме­но и пут и про­стор и глас… Са­и­гјо је ро­ђен у вој­ нич­кој по­ро­ди­ци у мла­до­сти је био у гар­ди и чу­вао цар­ску па­ла­ту. Чи­ни се да је, пре све­га, чу­вао ме­се­че­ву сен­ку. Књи­ гу „Пла­нин­ска ку­ћи­ца” чи­ни око 1500 пе­са­ма, а овај из­бор на­чи­нио је Пе­тар Ву­ји­чић. То су пе­сме о пе­сни­ку пут­ни­ку ко­ји ко­ра­ча кроз жит­на по­ља и гу­сто ши­праж­је, где му ста­ бљи­ка свла­чи слам­на­ти ше­шир, о те­лу во­ље­не, бе­лом као пи­рин­ча­на хар­ти­ја, ко­је се не­пре­кид­но по­ја­вљу­је у сва­ком сну, те пе­сник про­кли­ње сва­ко бу­ђе­ње, о ду­гом љу­бав­ном че­ка­њу, са ру­ка­ви­ма мо­крим од су­за, ка­да се пе­сник мо­ли да ноћ ни­ка­да не пад­не, па да, иа­ко за­луд че­ка, ма­кар че­ка „од бе­ле до бе­ле све­тло­сти”, јер у та­ми је и бол ја­чи…Ов­о је књи­га о ви­шња­ма у цве­ту; пе­сник пе­ва о то­ме ко­ли­ко му је жао свих оних ко­ји ће их са­мо ви­де­ти, а ни­ка­да удах­ну­ти, жао му је то­пле рас­ко­ши ми­ри­са и бо­лу­је не­ми­нов­ни тре­ ну­так ка­да ће у та­ла­се опа­да­ти ла­ти­це на­слу­ћу­ју­ћи не овај, већ дру­ги све­та. Пе­сник при­зна­је да је то­ли­ко ду­го зу­рио у пла­нин­ске ви­шње у цве­ту да је ду­шу из­ну­рио про­ле­ћем, као и да се олуј­ни облак и ви­шње у цве­ту из да­љи­не баш ни нај­ ма­ње не раз­ли­ку­ју. Са­и­гјо но­ћу по­сма­тра цве­то­ве уно­ха­не и ка­же да су вар­љи­ви­ји од ме­се­чи­не „као да но­ћу не­ко бе­ли плат­но”. У ова су­ра вре­ме­на, без по­е­зи­је и ра­до­сти, оскуд­ на у ду­хов­ним да­ро­ви­ма, ле­ко­ви­ти су сти­хо­ви о ме­се­ци­ма ду­гих ки­ша, сре­ћи због пу­ног ме­се­ца, док звук зри­ка­ва­ца, у све хлад­ни­јој но­ћи, по­ста­је све да­љи и да­љи…

По­сле овог ро­ма­на спи­са­те­љи­цу Ја Џа­си на­зва­ли су у Аме­ ри­ци на­след­ни­цом То­ни Мо­ри­сон. „По­вра­так ку­ћи” пи­сан је у скла­ду са по­сло­ви­цом да је „по­ро­ди­ца као шу­ма: ако си из­ван ње, гу­ста је; ако си у њој, ви­диш да сва­ко др­во има соп­стве­ни по­ло­жај…” Ово де­ло са­жи­ма го­то­во три ве­ка исто­ри­је, на два кон­ти­нен­та, „у је­дин­стве­ну при­чу лир­ског ка­зи­ва­ња. Ја Џа­си за­хва­та ду­бље и од са­ме исто­ри­је. Срж ње­не при­че чи­ни грех ко­ји су по­чи­ни­ли пре­ци у свом не­про­ ми­шље­ном схва­та­њу мо­ћи, ока­јан кроз стра­да­ње по­то­ма­ка. Ње­ни ју­на­ци, но­се­ћи у се­би не­сми­ре­не ду­хо­ве број­них по­ ко­ле­ња, вра­ћа­ју се сво­јој отаџ­би­ни он­да ка­да су из­но­ва од­ луч­ни у то­ме да је не из­да­ју. У цен­тру зби­ва­ња су по­лу­се­стре Ефи­ја и Еси, ро­ђе­не у раз­ли­чи­тим се­ли­ма у Га­ни у 18. ве­ку. Ефи­ја је скло­пи­ла брак са бо­га­тим Ен­гле­зом и жи­вот про­во­ ди у ода­ја­ма зам­ка у Кејп Ко­у­сту. И не слу­ти да има се­стру, Еси, ко­ја у там­ни­ци истог тог зам­ка че­ка да је тран­спор­ту­ ју до Злат­не оба­ле и са сто­ти­на­ма дру­гих ро­бо­ва, по­ша­љу у Аме­ри­ку. Жи­во­ти Ефи и Еси иду су­прот­ним пу­та­ња­ма. Све то од­је­ки­ва­ће кроз се­дам ге­не­ра­ци­ја по­то­ма­ка ове две же­не. Ефи­ји­ну по­ро­ди­цу по­ву­ћи ће вр­тлог не­пре­кид­ног пре­ви­ра­ња пле­ме­на Фан­ти и Асан­те, као и бри­тан­ских ко­ло­ни­за­то­ра. Еси­ну де­цу оче­ку­је роп­ски жи­вот на план­та­жа­ма па­му­ка у Ми­си­си­пи­ју, а за­тим, кад се за­вр­ше Гра­ђан­ски рат и Ве­ли­ка ми­гра­ци­ја, од руд­ни­ка у Ала­ба­ми, суд­би­на ће их во­ди­ти до џез клу­бо­ва у ко­ји­ма је­че сак­со­фо­ни и до опи­јум­ских ку­ћа у ко­ји­ма по­ср­ћу ови­сни­ци у Хар­ле­му, где ва­зда спо­ро сви­ће и где су зо­ре увек мрач­не и ду­ге. Не­ко­ли­ко људ­ских суд­би­на у овом ро­ма­ну успе­ва да осли­ка су­шти­ну исто­ри­је 18. ве­ка. Упе­ча­тљи­во, пу­но­крв­но шти­во.

Субота 17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ФОТО ПРИЧА

05

Ис­точ­на Ср­би­ја­ – из­ме­ђу овог­ и оног све­та

Жељко­ Синобад Ни­шта од ово­га ни­је ре­жи­ра­но. Ра­ни­је, ка­да бих за­ми­шљао фо­то­гра­фи­ ју, оно што сам же­лео да по­стиг­нем не би се оства­ри­ло. Он­да бих то мо­рао да ре­жи­рам, а то ни­је до­ку­мен­тар­на фо­то­гра­фи­ја. Ка­да ју­ ри­те фо­то­гра­фи­ју ко­ју сте за­ми­сли­ли, то вас огра­ни­чи да ви­ди­те оно што се за­и­ста де­ша­ва око вас. А жи­вот је мно­го за­ни­мљи­ви­ји не­го што мо­же­те да пред­ви­ди­те. Апа­рат је нон-стоп уз ме­не. Чак и ка­да ми ни­је на оку, као да гле­ дам кроз ње­га. Све вре­ме по­ сма­трам. Оно што ни­је ру­ тин­ски је­сте оно што осе­ћам. До­пу­штам да сви ути­сци из окру­же­ња уђу у ме­не и он­да ре­аг­ у­јем им­пул­сив­но. То је у ве­зи са не­чим што ми је у под­све­сти, за чим тра­гам. Тру­дим се увек да бу­дем што не­при­мет­ни­ји, или то­ли­ко при­ме­ тан да они ко­је фо­то­гра­фи­шем ви­ше не обра­ћа­ју па­жњу на ме­не. И те ка­ко ме ин­те­ре­су­је шта сли­кам и шта же­лим да по­стиг­нем са фо­то­гра­фи­јом. Фо­то­ гра­фи­ја ни­кад ни­је не­у­трал­на. У сва­кој фо­то­ гра­фи­ји има и ме­не. ¶

Би­стри­ца, сeoска сла­ва: Ста­ри­це гле­да­ју де­вој­ке ко­је игра­ју, об­у­че­не у бе­ле ха­љи­не. Ов­де ни­је ва­жан до­га­ђај, већ из­ра­зи ли­ца, њи­хов од­нос пре­ ма пред­ме­ту ко­ји по­сма­тра­ју. Тра­жим да укло­пим њи­хо­ве емо­ци­је са мо­јим емо­ци­ја­ма.

Ћу­му­раш, Ку­че­во: Ка­ко да при­ка­жеш чо­ве­ка ко­ји цео жи­вот ло­жи др­ва, пра­ви ћу­мур? Ру­ка ко­ја др­жи штап ко­јим бу­ши ру­пе, цр­ни нок­ти, сти­сак, ви­ ше го­во­ри о ње­му не­го да сам фо­то­гра­фи­сао ли­це. Пе­сни­ца ме че­сто про­га­ ња, то је јак и су­ге­сти­ван сим­бол, мо­же да има ви­ше зна­че­ња.

Жа­гу­би­ца – обла­че­ње ду­ха на Пе­тров­дан: Ме­шта­ни ве­ру­ју да је на Пе­тров­дан онај свет нај­бли­ жи овом све­ту, да је нај­лак­ша ко­му­ни­ка­ци­ја са по­кој­ни­ци­ма. Ово је по­ро­ди­ца чи­ји су бли­ски умр­ли те го­ди­не. Из­не­ли су им оде­ло, ци­пе­ле, ча­ра­пе, ла­вор, пе­шкир и са­пун, све што им је по­треб­но на оном све­ту. Ис­ку­ка­ју се, по­жа­ле што их не­ма, очи­та­ју ба­ја­ли­цу, а он­да се обу­ку у ова оде­ла и кре­ну по се­лу. Култ мр­твих је ов­де због жи­вих.

Хо­мољ­ски да­ни у Ку­че­ву: Овај пор­трет ни­сам на­пра­вио због ње­го­вих бо­ра и шу­ба­ре већ због ли­ста на ко­ме сви­ра. Та­ко до­бро сви­ра да су ње­го­ву му­зи­ку ко­ ри­сти­ли у јед­ном фил­му.

Се­ло Ду­бо­ко, Зла­ти­бор­ски округ – ис­те­ри­ва­ње ду­хо­ва: Ово се­ло је на­ста­ло од љу­ди ко­ји су од­не­кле про­те­ра­ни. Ве­за са за­гроб­ним жи­во­том у ис­точ­ној Ср­би­ји ву­че ко­ре­не из па­га­ни­зма. На фо­ то­гра­фи­ји су три кра­ља и три кра­љи­це ко­ји ис­те­ру­ју ду­хо­ве уз ри­ту­ал­ну му­зи­ку, оби­чај ко­ји је на пу­ту да из­у­мре.

Тру­ба­чи, ве­се­ље у Би­стри­ци: Жи­те­љи ис­точ­не Ср­би­је су вр­ло про­сто­ду­шни и отво­ре­ни, за раз­ли­ку од за­ пад­не Ср­би­је где ва­жи из­ре­ка „И жед­ног би пре­вео пре­ко во­де”. Ср­дач­ни су и го­сто­љу­би­ви, што је оста­ло још од вре­ме­на ка­да су кроз Ср­би­ју про­ла­зи­ли пут­ни­ци на­мер­ни­ци, па је оби­чај био да се уго­сте.

Из­вор то­пле во­де по­ред Пе­тров­ца на Мла­ви: Фо­то­гра­фи­ја је на­ста­ла у зи­му, са­мо што ни­је би­ло сне­га. Ду­вао је ве­тар па се не ви­ди па­ра. Го­ди­на­ма ту цу­ри во­да од 42 сте­пе­ на, а не­ко се се­тио па на­пра­вио ба­њу. Пре­ко ле­та је пу­но љу­ди ко­ји се ту ба­ња­ју.

17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

бит­ни­ци

Бит ге­не­ра­ци­ја: но­стал­ги­ја за по­бу­ном На ула­зу на из­ло­жбу је­ ве­ли­ким сло­ви­ма ис­пи­са­на чу­ве­на из­ја­ва Џе­ка Ке­ру­а­ка: „Све ми при­па­да јер сам си­ро­ма­шан” – про­во­ка­ти­ван и смео став у кон­тек­сту хлад­ног ра­та, ма­кар­ти­је­ве ере и ан­ти­ко­му­ни­стич­ке хи­сте­ри­је ко­ја је тих го­ди­на вла­да­ла у Аме­ри­ци

ИЗЛОЖБЕ

Бо­рис Пе­тро­вић

Ц

ен­трал­но ме­сто на из­ло­жби по­све­ће­ној бит­ни­ци­ма, „Beat Generation”, у Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти у Па­ри­зу, у Цен­тру „Пом­пи­ду” (од 22. јуна до 3. октобра), има­ ју пи­сци и пе­сни­ци ко­ји ва­же за гу­руе по­ кре­та – Џек Ке­ру­ак, ау­тор култ­ног ро­ма­на „На пу­ ту”, Ален Гин­сберг, нај­по­зна­ти­ји по по­е­ми „Ур­лик”, и Ви­ли­јам Бо­ро­уз, чи­ји је чу­ве­ни ро­ман „Го­ли ру­ чак” ка­сни­је пре­то­чен у јед­на­ко ва­жан филм. Ис­пр­ва оспо­ра­ва­ни и цен­зу­ри­са­ни, бит­ни­ци су пре­ра­сли у сво­је­вр­сни кул­ту­ро­ло­шки фе­но­мен ко­ ји је обе­ле­жио аме­рич­ку кул­ту­ру у дру­гој по­ло­ви­ ни два­де­се­тог ве­ка. Екс­пе­ри­мен­тал­ним по­ступ­ком у умет­но­сти, хра­ бро­шћу у ис­тра­жи­ва­њу је­зи­ка, ја­сно де­фи­ни­са­ним по­ли­тич­ким ста­во­ви­ма и по­ли­тич­ком ан­га­жо­ва­но­ шћу утр­ли су пут чи­та­вој ге­не­ра­ци­ји ко­ја је до­би­ ла име бит ге­не­ра­ци­ја. За­ла­га­ли су се за ан­ти­ра­си­ стич­ка, ан­ти­хо­мо­фоб­на и ли­бе­рал­на схва­та­ња, што је у Аме­ри­ци че­тр­де­се­тих, пе­де­се­тих и ше­зде­се­тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка био ве­ли­ки ис­ко­рак. На ула­зу на из­ло­жбу је ве­ли­ким сло­ви­ма ис­пи­ са­на чу­ве­на из­ја­ва Џе­ка Ке­ру­а­ка: „Све ми при­па­да

1

јер сам си­ро­ма­шан” – про­во­ка­ти­ван и смео став у кон­тек­сту хлад­ног ра­та, ма­кар­ти­је­ве ере и ан­ти­ко­ му­ни­стич­ке хи­сте­ри­је ко­ја је тих го­ди­на вла­да­ла у Аме­ри­ци. Овај став је у са­мој ср­жи бит­нич­ке по­е­ ти­ке. Си­ро­ма­шни не­ма­ју ве­зе, не­ма­ју око­ве, мо­гу да лу­та­ју и бу­ду сло­бод­ни. За­то што не­ма­ју ни­шта, мо­гу да има­ју све. Сле­ди ду­гач­ка рол­на ку­ца­ног тек­ста, ин­те­грал­ на вер­зи­ја чу­ве­ног Ке­ру­а­ко­вог ро­ма­на „На пу­ту”. Стра­ни­це су спо­је­не у не­пре­кид­ну тра­ку – бу­ји­ца ре­чи као да је ис­ку­ца­на у јед­ном да­ху. Го­то­во да не­ ма ис­прав­ки, вра­ћа­ња уна­зад, бри­са­ња. Ве­ли­ки зна­чај бит­ни­ци су при­да­ва­ли сни­ма­њу и ком­по­но­ва­њу зву­ко­ва пу­то­ва­ња, при­ро­де, чи­та­ ња, раз­го­во­ра, ре­ци­то­ва­ња, мо­но­ло­га и укла­па­њу све­га у (не)склад­ну це­ли­ну. Са­ла у ко­јој су из­ло­ же­не пи­са­ће ма­ши­не, маг­не­то­фо­ни, гра­мо­фо­ни, ка­ме­ре ко­ји­ма су се слу­жи­ли, сто­га та­ко и из­гле­ да. Фо­то­гра­фи­је при­ка­зу­ју умет­ни­ке на пу­ту, у при­ро­ди, на бен­зин­ским пум­па­ма, у јеф­ти­ним ре­сто­ра­ни­ма и мо­те­ли­ма и скром­ним, тро­шним ста­но­ви­ма. Бит­ни­ци бе­ле­же на­из­глед не­ва­жне тре­нут­ке, пор­тре­ти­шу рад­ни­ке, та­ко­зва­не обич­не

© Bernard Plossu

2

љу­де, оп­се­сив­но по­све­ћу­ју­ћи па­жњу све­му оно­ ме што про­ми­че оку умет­нич­ког еста­бли­шмен­та и њи­хо­ве пу­бли­ке. Крат­ки фил­мо­ви у бит­нич­кој про­дук­ци­ји, спо­ то­ви Бо­ба Ди­ла­на, ко­ји је био бли­зак по­кре­ту и на ко­га је Гин­сберг из­вр­шио од­лу­чу­ју­ћи ути­цај, као и сни­мак њи­хо­ве по­се­те Ке­ру­ак ­ о­вом гро­бу за­у­зи­ ма­ју цен­трал­ни део из­ло­жбе. Про­јек­ци­је на­мер­но ни­су звуч­но изо­ло­ва­не, те се зву­ци и све­тлост раз­ ли­чи­тих фил­мо­ва ме­ша­ју у по­ку­ша­ју да се до­ча­ра уза­вре­ла ат­мос­фе­ра епо­хе, за­ди­мље­них џез клу­бо­ ва, пре­пу­них же­ле­знич­ких ста­ни­ца, ма­лих ста­но­ва тан­ких зи­до­ва (у ко­ји­ма су бит­ни­ци жи­ве­ли и ства­ ра­ли), у ко­ји­ма не­пре­ста­но бру­ји и од­је­ку­је жи­вот дру­гих ста­на­ра. Осе­ћа­ње огром­не сло­бо­де ко­ју пру­жа на­из­глед бес­крај­но аме­рич­ко про­стран­ство и на ње­му пут, „ма­ли чо­век” ко­ји се не устру­ча­ва од аван­ту­ре, ко­ ји хо­ће да пу­ту­је и ис­тра­жу­је, кључ­ни су еле­мен­ти раз­ба­ру­ше­ног ства­ра­ла­штва бит ге­не­ра­ци­је ко­је ова из­ло­жба ис­ти­че. Осе­ћа­ње дра­ма­тич­но раз­ли­чи­то од па­ра­но­ид­не и кла­у­стро­фо­бич­не ма­кар­ти­је­ве епо­хе, ко­је је до­брим де­лом и ре­ак­ци­ја на њу. ¶

© John Cohen/ L. Parker Stephenson Photographs, New York

4 © John Sampas, Executor, The Estate of Jack Kerouac

6

3

П

© Estate of Bob Thompson; Courtesy of Michael Rosenfeld Gallery LLC, New York, NY

о­сто­је они ко­ји уна­пред на­ пи­шу сво­је би­о­гра­фи­је и он­ да ства­ра­ју и жи­ве ру­ко­во­ де­ћи се њи­ма, а има оних ма­ло­број­них умет­ни­ка чи­ ји је сам жи­вот умет­ност, па ства­ра­ју она­ко ка­ко жи­ве и ди­шу. Та­ква је би­ла ка­та­лон­ска сли­кар­ка над­ре­а­ли­зма Ре­ ме­ди­ос Ва­ро, нео­бич­на и јо­гу­на­ста ју­ на­ки­ња ро­ма­на Ме­сец у ка­ве­зу (у пре­ во­ду на­ше из­у­зет­не хи­спа­нист­ки­ње Бо­ја­не Ко­ва­че­вић Пе­тро­вић), ко­ја са сво­јом мно­го­стру­ко на­гра­ђи­ва­ном ау­тор­ком Ку­бан­ком Сое Вал­дес чи­ни део бли­ста­вог књи­жев­ног са­зве­жђа и не­рас­ки­ди­во се­стрин­ство, мо­гу­ће са­ мо код ве­ли­ких пи­са­ца ко­ји кр­вљу и ме­сом ожи­вља­ва­ју сво­је ју­на­ке. Књи­жев­на три­ло­ги­ја о да­ро­ви­тим же­на­ма над­ре­а­ли­зма, сли­кар­ки Ре­ме­ ди­ос Ва­ро, фо­то­граф­ки­њи До­ри Мар, ку­би­стич­кој му­зи Па­бла Пи­ка­са, и ве­ ли­кој ку­бан­ској књи­жев­ни­ци Ли­ди­ ји Ка­бре­ри ни­је са­мо веч­на при­ча о Пиг­ма­ли­о­ну и ње­го­вом мо­де­лу ни­ ти ска­ска о љу­ба­ви као же­ни­ном жи­

Же­на ко­ја ло­ви зве­зде Јунакињa Сое Вал­дес­ ви­ди се­бе као су­пер­и­ор­но би­ће, хе­ро­и­ну ко­ја се ра­ђа под нео­бич­ним, го­то­во­ мит­ским окол­но­сти­ма ПРИКАЗ

Љу­би­ца Ар­сић

5

© Centre Pompidou, MNAM-CCI/Adagp, Paris, 2016

вот­ном про­јек­ту за ко­ји је спрем­на да се жр­тву­је. Јунакињa Сое Вал­дес ви­ди се­бе као су­пер­и­ор­но би­ће, хе­ро­и­ну ко­ја се ра­ ђа под нео­бич­ним, го­то­во мит­ским окол­но­сти­ма. Нео­бич­не же­не пре­ до­ча­ва­ју соп­стве­ну по­себ­ност (при ра­ђа­њу Ре­ме­ди­ос из­ла­зи пр­во по­ сте­љи­ца, па тек он­да бе­ба), ру­ше­ћи сте­ре­о­ти­пе ве­за­не за жен­ске ли­ко­ве, сла­бе, угње­те­не, осе­тљи­ве, не­срећ­не, сен­ти­мен­тал­не же­не. Оне пре­у­зи­ ма­ју суд­би­ну Оди­сеј­ке ко­ја бе­жи са свог остр­ва, осу­ђе­на на уса­мље­ност, ин­тро­верт­ност, пре­на­гла­ше­ну окре­ ну­тост се­би и сво­јим чу­ли­ма. Сое Вал­дес сме­шта сво­ју ле­ко­ви­ту ју­на­ки­њу Ре­ме­ди­ос, име­ња­ки­њу оне ко­ју ће Мар­кес у Сто го­ди­на са­мо­ће на­хра­ни­ти ко­ма­ди­ћи­ма мал­те­ра, же­ ну де­вој­чи­цу (ка­кве је сли­ка­ла на­ша Ми­ле­на Па­вло­вић Ба­ри­ли), ле­по­ти­цу ор­лов­ског про­фи­ла и рас­ко­шне гри­ве у ка­вез вре­ме­на с по­чет­ка два­де­се­тог ве­ка – вре­ме­на ко­је је не­по­врат­но про­ шло, ка­да се жи­вот у умет­но­сти чи­нио

© Estate of Wallace Berman/ galerie frank elbaz, Paris

1. Бернар Плоси: Мексико, 1966, 2. Џон Коен: Роберт Френк, Алфред Лесли и Грегори Корсо, 1959, 3. Боб Томпсон: Лероа Џонс са породицом, 1964, 4. Џек Кероак: На путу, оригинални рукопис, 1951, 5. Етор Сотсас: Нил Касади, Лос Гатос, Калифорниа, 1962, 6. Балас Берман: Без назива (Ален Гинсберг), 1960.

као „по­кре­тан пра­зник”, а сам умет­ник Ле­са­ме Ли­ме, ко­ји је ре­мек-де­лом Па­ ра­ди­со на­пра­вио ба­рок­ни спо­ме­ник не био сла­вљен по­пут ме­си­је. Па­ри­ски круг над­ре­а­ли­ста са га­здом са­мо троп­ском ра­ју пре­пу­ном еро­са већ Бре­то­ном на че­лу – опи­сан у ро­ма­ну је Еден­ски врт из­гра­дио у рас­ко­шном као на­о­пач­ке из­вр­нут ја­ха­ћи ком­плет ра­сти­њу је­зи­ка, сво­је­вр­сном рај­ском при­бе­жи­шту пре­мре­же­ном са ви­дљи­вим ша­во­ви­ма и ли­ја­на­ма асо­ци­ја­ци­ја, сли­ка гру­бим пре­ги­би­ма ко­ји жу­ и скри­ве­них зна­че­ња. ља­ју и те­ра­ју у лу­ди­ло, ди­ви У свом па­ри­ском жи­во­ту се сли­кар­ки Ре­ме­ди­ос Ва­ро – Сое Вал­дес је она да­ма с јед­ при­зна­је јој да­ро­ви­тост и по­ но­ро­гом на го­тич­ким та­пи­ ма­ло је се при­бо­ја­ва. Ре­ме­ се­ри­ја­ма из му­зе­ја Кли­ни, ди­ос је пре­пу­ње­на по­су­да из ко­је, по­пут Рил­кеа оп­чи­ње­ ко­је ку­ља­ју над­ре­а­ли­стич­ка ног сим­бо­ли­ком ове сред­ сно­ви­ђе­ња, пре­ли­ва­ју се ко­ њо­ве­ков­не го­спе, по­ми­ње у шма­ри и бун­ца­ња. Она је не­ сво­јим књи­га­ма. Алу­ди­ра­ за­си­та ним­фа жељ­на ле­пих ју­ћи на сти­хо­ве Џо­на До­на му­шка­ра­ца, мо­же да их во­ Сое Вал­дес, ли тро­ји­цу исто­вре­ме­но, али „Ме­сец у ка­ве­зу”, да ни­је­дан чо­век ни­је остр­ во, ова за­го­нет­на, уса­мље­ она је и ка­вез у ко­јем је за­то­ превела­ на же­на са чу­ве­них та­пи­ чен Ме­сец, жен­ски прин­цип с шпанског­ Бо­ја­на Ко­ва­че­вић­ се­ри­ја до­ка­зу­је су­прот­но. про­мен­љи­во­сти. Пе­тро­вић, За­гле­да­на у при­пи­то­мље­ Рас­ко­шну гра­ђу сво­јих Лагуна, 2016. не троп­ске жи­во­ти­ње она ро­ма­на о из­у­зет­ним же­на­ма Сое Вал­дес не пре­тва­ра у сла­ду­ња­ву го­спо­да­ри на свом остр­ву се­ћа­ња, ма­ књи­жев­ну ши­ру. У књи­жев­ном на­сле­ лом осве­тље­ном коп­ну ко­је плу­та на ¶ ђу по­то­мак је ве­ли­ког Ку­бан­ца Хо­сеа там­ном мо­ру за­бо­ра­ва.

Субота 17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

07

Драги Џек „Иза­бра­на пи­сма” Џе­ка Ке­ру­а­ка­ и Але­на Гин­сбер­га, пре­вод­ с ен­гле­ског Му­ха­рем Ба­здуљ­ (из нео­бја­вље­ног ру­ко­пи­са­ ко­ји почетком октобра из­ла­зи­ у из­да­њу из­да­вач­ке ку­ћа Клио) *** Џек Ке­ру­ак [Мексико Си­ти, Мексико] Але­ну Гин­сбер­гу [Сан Фран­ци­ско,­ са­ве­зна др­жа­ва Калифорнија]

26. сеп­тем­бар 1956. (Ве­ли­ки по­здрав за Пи­те­ра) Дра­ги Але­не, Ево ме да­кле – Упра­во сам (у сво­јој та­ван­ској ће­ли­ји) ис­пи­сао (уз све­тлост све­ће) пр­во ту­жно озбиљ­но по­гла­вље „Ан­ђе­ла у све­ту” ко­ји се ба­ ве на­шим по­след­њим пе­ри­о­дом у Сан Фра­ну и с чи­ме ћу да че­кам три-че­ти­ри го­ди­не док не об­ја­вим дру­ге ства­ри, јер ће би­ти ин­тен­зив­но ди­вље и лич­но – Све о те­би, ме­ни, Пи­те­ру, Гре­ го­ри­ју, Лаф­ка­ди­ју, Ни­лу итд, ан­ђе­ли­ма, итд, са не­ви­дљи­вим кри­ли­ма ко­ја не по­ма­жу – (и мо­јом ви­зи­јом сре­бр­них кр­сто­ва ко­је сам ви­део). Нил ме ис­пра­тио са оним сво­јим пр­ља­вим ха­ ши­шом и ско­ро ме упла­шио на смрт сво­јом же­ ле­знич­ком нер­во­зом („Не­мој да се из­ла­жеш!” ша­пу­ће из пут­нич­ког ку­пеа док ло­ко­мо­ти­ва те­ рет­ног во­за за­о­кре­ће и осве­тља­ва ме) – Ина­ че бих се од­мах укр­цао на те­рет­ни с пе­смом. Угла­вом, ка­ко ви­диш, ипак сам сти­гао, па то и ни­је ва­жно?

Але­не, же­лим да знаш да ми је жао што ти не­ ко вре­ме ни­сам ве­ро­вао, сад ти и ве­ру­јем и во­ лим те пот­пу­но, чак ми се и сви­ђаш, за­то не бри­ ни – Ти си му­че­нич­ки тип од су­ште до­бро­те ко­ји но­си ма­ску зло­ће, из му­че­нич­ких раз­ло­га. Иди око­ло и ре­ци тим про­па­ли­ца­ма да имаш до­бро ср­це – Знам да си по­хо­тљи­вац, али зар ни­смо сви – (то се до­и­ма као зло кад имаш при­кри­ве­ не мо­ти­ве тра­га­ча за сек­сом али ја ра­дим исто са де­вој­ка­ма) – упра­во сам по­је­бао пре­ле­пу пет­ на­е­сто­го­ди­шња­ки­њу за 48 цен­ти, ре­ци Пи­те­ру – Зо­ве се Ро­за, Упо­зна­ћу Пи­те­ра с њом – Ако до­ђе­те, До­ла­зи­те ли? Ка­ко тач­но из­гле­да наш план за од­ла­зак у Евро­пу? Ми­слим да ћу ја да по­ђем по­што ми се Мек­ си­ко ви­ше не сви­ђа, тре­бао сам оста­ти у Фри­ску због Лајф ма­га­зи­на, код ових Му Ин­ди­ја­на­ца не­ма ни­ка­квих ви­бра­ци­ја – Еспе­ран­ца је по­лу­ де­ла од бар­би­ту­ра­та па је по­ку­ша­ла да пре­ту­че ме­не и Би­ла – А и Бил је по­лу­део па се упи­шао у мом кре­ве­ту, јад­на бу­да­ла (био сам бе­сан) – Гро­зни пр­ви да­ни. Шта да ра­дим? Из­гу­бљен сам у свет­ској но­ ћи. Во­лео бих да одем у Евро­пу, да, али хај­де да бу­де­мо опре­зни у ве­зи Тан­ге­ра, Ара­пи ће вр­ло бр­зо по­же­ле­ти да уби­ја­ју бел­це. Ја мо­жда не бих по­шао с то­бом у то па­кле­но шта­кор­ско ле­гло. Хтео бих да је­дем хлеб и сир на па­ри­ским ман­ сар­да­ма, да идем у му­зе­је и ка­те­дра­ле, да пи­јуц­ кам у ка­фан­ским ба­шта­ма на тро­то­ар ­ и­ма. Ни­сам се чуо с мај­ком и то ме бри­не. Као да сам се ро­дио у но­вом све­ту пу­ном мр­жње, да­нас, ве­че­рас, ове не­де­ље. Не раз­у­мем ни­шта. Ре­као сам Ни­лу да би тре­ба­ло да во­ли Гре­го­ри­ја, али он га не во­ли. Пи­сао сам Кри­ли­ју и из­ви­нио му се због то­га што сам ре­као Дан­ка­ну да на­би­је ру­ жу се­би у ду­пе. Ја­ви ми де­фи­ни­тив­не пла­но­ве. Нил же­ли да те во­зи ова­мо, то би би­ло нај­бо­ље а и Ни­лу тре­

„Иза­бра­на пи­сма” су из­бор из обим­не пре­пи­ске Ке­ру­а­ка и Гин­сбер­га ко­ји су уре­ди­ли Бил Мор­ган и Деј­вид Стан­форд. Пре­пи­ска по­чи­ње 1944. го­ди­не, кад Ке­ру­ак има 22, а Гин­сберг са­мо 18 го­ди­на и тра­је све до 1963, шест го­ди­на пре Ке­ру­а­ко­ве пре­ра­не смр­ти. У пред­го­во­ру за књи­гу Мухарем Ба­здуљ при­ме­ћу­је ко­ли­ко су обо­ји­ца од ра­ не мла­до­сти по­све­ће­ни жи­во­ту и књи­жев­но­сти, ко­ли­ко мно­го чи­та­ју и ко­ли­ко им по­е­зи­ја зна­чи, ко­ли­ко по­ла­жу на ва­жност жи­вот­ног ис­ку­ства, ко­ли­ко им је ста­ло да бли­жњих и до при­ја­те­ља, ко­ли­ко ве­ру­ју у се­бе са­ме, ско­ро до ни­воа осе­ћа­ња да има­ју ми­си­ју, ми­си­ју да из­ме­не аме­рич­ку књи­жев­ност. Ис­по­ве­да­ ју се је­дан дру­гом што ау­то­по­е­тич­ки, што о љу­бав­ним ис­ку­стви­ма, што о де­ло­ ва­њу опи­ја­та. По­не­кад се и спо­реч­ка­ју, углав­ном због по­вре­ђе­не су­је­те, али

ба од­мор ми­слим (од Орал­ног Ро­берт­са). Про­ ве­ри­ћу ко­ли­ко ко­шта­ју брод­ске кар­те до Фран­ цу­ске из Ве­ра Кру­за. Жао ми је што ни­сам Бог – Же­лео бих да сам Бог. Учи­нио бих да се сви­ма по­ја­ве кри­ла и пре­тво­рио свет у рај – за­што че­ ка­ти? Шта је ово сра­ње? Твој брат, Џек Ален Гин­сберг [Сан Фран­ци­ско, са­ве­зна­ др­жа­ва Калифорнија] Џе­ку Ке­ру­а­ку­ [Мексико Си­ти, Мексико]

ок­то­бар 1956. Тар­нер те­рас 5. СФ Кал. Дра­ги Џек, По­ша­љи пе­сме или про­зу Гре­го­ри­ју за И. Е. [Кембриџ ривју]: об­ја­ви­ће Ви­ле­на, Снај­де­ра, ме­ не, те­бе итд. За­вр­ша­вам с по­слом ов­де пр­вог но­вем­бра, мо­ та­ћу се још ма­ло око­ло (не ве­ру­јем да ће ме ви­ ше сла­ти на пло­вид­бу) до два­де­сет тре­ћег или та­ко не­ка­ко због по­ет­ске ве­че­ри са Гре­го­ри­јем. Он­да кре­ћем за Мек­си­ко. Све под усло­вом да ме ипак хит­но не по­ша­љу на мо­ре с по­шиљ­ком ди­на­ми­та. По­чео сам да при­мам ду­га пи­сма пу­на ди­вље­ ња од Па­ри­кин­со­на са сја­јем у очи­ма и ти­по­ва из Њу­јор­ка о Ур­ли­ку. Је­си ли ви­део чла­нак из Њу­јорк тај­мса од 2. сеп­тем­бра – Не се­ћам се? Да, ми­слим да си мо­рао прет­по­ста­вљам. Оти­ шао си пре две не­де­ље. Агх! Му­ка ми је од це­ ле ства­ри, та­ко ја ми­слим о то­ме, фа­мо­зном ау­

тор­ству, као срећ­ни пра­зни сан. В. К. Ви­ли­јамс пи­ше да је ужи­вао у тек­сту и чи­тао га „мла­дим умет­ни­ци­ма” у Њу­јор­ку и ка­ко су они би­ли оду­ ше­вље­ни и ка­ко им је то би­ло „са­вр­ше­но по уку­ су” и ка­ко је ку­пио још пет при­ме­ра­ка да их де­ ли мла­ди­ма. Ма­да, ле­по је то. Ми­слим да сам се до­бро осе­ћао због то­га. То се све ти­че пре­у­ зи­ма­ња про­пор­ци­ја „то­га” у вла­сти­том жи­во­ту на се­бе. Би­ће ми дра­го кад об­но­вим ор­ган­ски кон­такт са Ба­ро­у­зом. Ша­љем ти и пи­смо Слат­ког Прин­ца Кри­ли­ ја. Он ми пи­ше и ша­ље ми при­хеф­та­не крат­ке не­ра­зу­мљи­ве пе­сме – ба­рем их ја не раз­у­мем, углав­ном у сва­ком слу­ча­ју. Мо­жда се до­ве­зем до­ле са Гуи де Ан­гулом, Гре­го­ри­јем и Пи­те­ром – и они ће до­ћи – и Ла­ ман,ци­јом? По­здра­ви за Гар­ве­ра. Ре­ци му да сам му по­слао књи­гу с пот­пи­сом. Пи­тер и ја ни­смо ус­пе­ли да се ушу­ља­мо у Ларк (Жан д’Арк) до Џу­ли Хе­рис па смо јој оста­ви­ ли лу­дач­ку по­ру­ку да ни­смо ус­пе­ли да за­о­би­ђе­ мо ан­ђе­ле на вра­ти­ма и мо­же ли да сре­ди на­ма дво­ји­ци да уђе­мо? Она нам је пре­ко ме­на­џе­ра по­сла­ла пи­смо са бес­плат­ним кар­та­ма и бес­ пла­тан про­грам од јед­ног до­ла­ра и по­зив­ни­цу да се по­сле ви­ди­мо – што и је­смо – Пи­тер ће ти опи­са­ти. Са Гуи (она је осе­тљи­ва она има не­ку сме­ жу­ра­ну цр­ве­ну ко­жу сме­жу­ра­не чуд­не гру­ди – стра­шно – за­то је та­ко до­сто­јан­стве­на и по­ву­ че­на, па­ти, апарт­на је) овог ви­кен­да ћу да се од­ве­зем до Биг Су­ра и мо­жда од­се­сти у ње­ној по­ро­дич­ној ку­ћи и по­се­ти­ти Хен­ри­ја Ми­ле­ра на ку­па­ли­шту у не­де­љу ују­тро и ужи­ва­ти у веч­ но­сти пеј­за­жа. Ви­ди­мо се за мо­жда ме­сец да­на. Гре­го­ри пи­ ше ду­ги лу­дач­ки за­твор­ски ур­лик. Ален

бр­зо се ми­ре. Уче­ста­лост пи­са­ма ве­о­ма ва­ри­ра, у за­ви­сно­сти че­сто и од то­га ко­ли­ко вре­ме­на про­во­де за­јед­но. У не­де­ља­ма и ме­се­ци­ма кад се ин­тен­зив­но дру­же, пи­сма су са­мо за­чин раз­го­во­ри­ма. Кад су раз­дво­је­ни, пи­сма за­ме­њу­ју раз­го­вор. Обо­ји­ца мно­го пу­ту­ју, па су пи­сма по­вре­ме­но пу­то­пи­си. Обо­ји­ца су пе­сни­ци и кад по­ку­ша­ва­ју да не бу­ду, па су пи­сма по­не­кад на­лик на по­е­ме. Та­ко­ђе, у овим пи­сми­ма сре­ће­мо це­лу пле­ја­ду зна­чај­них и ма­ње зна­чај­них пи­са­ца и умет­ни­ка ко­ји су обе­ле­жи­ли аме­рич­ку и гло­бал­ну сце­ну дру­ге по­ло­ви­не два­де­се­тог ве­ка. У том је сми­слу ова књи­га и сво­је­вр­сна умет­нич­ка хро­ни­ка пр­вих де­це­ни­ја на­ кон за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та.

ГАЛЕРИЈА

ПЕСНИЧКИ РУКОПИС

Бо­ри­вој Ве­змар АКО ЈЕ ТО ЉУ­БАВ

Никола Марковић, из циклуса „Чувари пламена”, или „Више ватре у слику, или слику у ватру”, угљен и пастел на папиру, 2015.

Ех, ка­ко ли смо се са­мо бе­стид­но во­ље­ли, сје­ћаш се? До ју­че још смо се из­бљу­ва­ни и усра­ни ву­ца­ ра­ли по сте­пе­ни­шти­ма Аде и луч­кој па­у­чи­ни ски­ да­ли јумф, до­ти­чу­ћи се тек овлаш, усна­ма, ни не ми­сле­ћи шта би на то ре­као Јунг, или ка­да би­смо се по то­а­ле­ти­ма јеф­ти­них ми­ри­са раз­вла­чи­ли, ње­ жно­шћу об­у­зе­ти ко зло­ду­хом од ког су нам ле­ђа тр­ ну­ла, и док усти­ју на­пу­ње­них спер­мом ни­си мо­гла на­глас оно чу­ве­но „ха­ре... ха­ре”, али ти је за­то пје­ ва­ло ср­це, и ка­да си ми из­ми­шља­ла о так­си­сти­ма, и о ин­струк­то­ри­ма во­жње ко­ји су те узи­ма­ли ус­пут, стра­га, осло­ње­ну о кр­жља­во др­во на ис­пу­ше­ном ноћ­ном пар­кин­гу, а ја сли­нио и свр­ша­вао и при­је но што бих от­коп­чао дуг­ми­ће са фар­ме­ри­ца, сје­ ћаш се? „Still Lo­ving You” на ра­ди­ју у ко­ли­ма, под Ку­лом Не­бој­ша, ма­шта­ња о Ко­па­ка­ба­ни, о твом прин­цу од чо­ко­ла­де ко­ји је мо­гао шест пу­та за­ре­ дом, и ја, пи­ја­ни Ка­ли­ме­ро, дру­штво за ки­нин, ра­ ме за пла­ка­ње, уви­јек по­у­зда­но. Или он­да ка­да сам умо­чио стар­ке у Ду­нав, ду­шу у шпи­ри­тус, док се обал­ски ре­дар при­бли­жа­вао од­оз­ го ко ка­кав Или­ ја, или др­во у остр­ву, усред да­на, на Ка­ли­шу, и гру­ па ту­ри­ста у да­љи­ни док сам још дах­тао, оно исто под ко­је сам оти­шао са уми­шље­ном Је­вреј­ком да бих те за­бо­ра­вио, а до­био тек храм ко­ји се спу­шта на зе­мљу, и гроб ко­ји се пе­ње у не­бо, „два у је­дан”, ни­шта, у ни­шта лек­ци­ју, или он­да, кад сам те че­ ре­чио сред ас­фал­та Цви­ји­ће­ве, ко рас­пе­ту Ме­на­ду мо­јих же­ља, па на Бу­ле­ва­ру, у са­о­бра­ћа­ју згу­сну­ том, оно­га слав­ског пред­ве­чер­ја, ка­да сам во­зио са кур­цем у тво­јим усти­ма, по­ку­ша­ва­ју­ћи да ис­кон­ тро­ли­шем сми­јер, бр­зи­ну, коч­ни­це, на­лет сје­ме­на, свој жи­вот, а све је би­ло на иви­ци пу­ца­ња, ех, ка­ко смо се бе­стид­но во­ље­ли, ако је то би­ла љу­бав, ка­ко већ ре­че пје­сник?

17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Милешевска 64, тел. 2837-000 www.bdp.rs Нова сцена 17. 9. у 20.30 – Не играј на Ен­гле­зе, р. М. Ма­ној­ло­вић ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 Светогорска 21, тел. 3247-342 www.atelje212.rs Сце­на Ми­ра Тра­и­ло­вић 21. 9. у 20 – Јесења соната, И. Бергман – претпремијера 22. 9. у 20 – Јесења соната, И. Бергман – премијера 23. 9. у 20 – Јесења соната, И. Бергман 24. 9. у 20 – Мрешћење шарана, А. Поповић Сце­на Пе­тар Краљ 17. 9. у 20.30 – Констелације, Н. Пејн 21. 9. у 20.30 – Мизери, С. Кинг 23. 9. у 20.30 – Лице, А. Галин 24. 9. У 20.30 – Че­ка­о­ни­ца, Б. Ли­је­ ше­вић; Б. Ди­ми­три­је­вић ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18; тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 17. 9. у 20 – Опа­сна игра, Б. Ну­шић, В. Ми­тро­вић 20. 9. у 20 – Ка­ко су по­ги­ну­ли Мир­ ко и Слав­ко, по мо­ти­ви­ма Х. Пин­те­ ра и Т. Сто­пар­да, М. Пр­ље­та 22. 9. у 20 – Не знаш ти њиг, М. Бећ­ ко­вић, С. Ја­у­ко­вић 23. 9. у 20 – Ка­ко вре­ме бр­зо про­ ла­зи, Б. Ну­шић, М. Ми­си­ра­ча 24. 9. у 20 – Ca­ba­res ca­ba­rei, З. Со­ ко­ло­вић МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 17. 9. у 17 – Ка­ме­ни цвет, р. Н. Ми­ ли­во­је­вић 18. 9. у 12 – Цир­кус Ма­рио & Не­та, р. Д. То­до­ро­вић 20. 9. у 10.30 – Књи­га лу­та­ња, ко­ре­ о­гра­фи­ја Д. Аћин Те­лан­дер 21. 9. у 10.30 – Књи­га лу­та­ња, ко­ре­ о­гра­фи­ја Д. Аћин Те­лан­дер 23. 9. у 20 – Цар је го!, р. М. Краљ, пре­ми­је­ра ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 17. 9. у 12 – Пе­тар Пан, И. Бо­јо­ви­ћа, у 17 – Пе­пе­љу­га, Ш. Пе­роа 18. 9. у 12 – Ру­жно па­че, И. Бо­јо­ви­ћа у 17 – Бај­ка о ри­ба­ру и ри­би­ци, А. С. Пу­шки­на ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298 тел. 2418-524 www.panteatar.rs 17. 9. у 17 – Пи­пи Ду­га Ча­ра­па у кви­ зи­о­не­ру 18. 9. у 12 – Пе­пе­љу­га 17. 9. у 17 – Мно­го бри­ге ни око че­га ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 17. 9. у 12 – Ту­жно па­че, пред­ста­ ва за де­цу 17. 9. у 20 – Stand Down са Не­бој­ шом Ми­ло­ва­но­ви­ћем, пред­ста­ва 20. 9. у 20 – Ке­ро­ви, пред­ста­ва 22. 9. у 20 – Да, то су би­ли да­ни Не­ бој­ше Ду­га­ли­ћа и Бо­ри­са Пин­го­ви­ ћа, му­зич­ко-по­ет­ски ка­ба­ре 23. 9. у 20 – Обич­но ве­че, пред­ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12–20, нeдeљoм зaтвoрeнo 56. ок­то­бар­ски са­лон / Љу­бав­ни за­нос 23. 9– 6. 11. 2016. Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, Ре­сав­ска 40б, Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да, га­ле­ри­ је Арт­гет, Ли­ков­на и Pod­ro­om, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 и Трг ре­пу­бли­ке 5 Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља 12– 20 ч. По­не­дељ­ком за­тво­ре­но. Се­лек­тор/ку­стос 56. ок­то­бар­ског са­ло­на: Деј­вид Ели­от (Ве­ли­ка Бри­ та­ни­ја) Умет­ни­ци: К. Алек­си-Мес­хи­шви­ли, Л. Ба­ла­ди, А. Бланк, Х. Бор­гер­манс, А. Бо­жа­нић, Ј. Че­кић, К. Дра­шко­вић Боч­ков, Б. Ђур­ђе­вић, С. Еде­фалк, Н. Еки­џи и Ш. Мар­кус, Ефе­мер­ки, Б. Фај­фрић, М. Хан, Џ. Хол­цер, А. Ху­ шман, Л. Ике­му­ра, С. Илић, И. Ив­ко­ вић, Т. Ја­ни­чић, П. Ју­хан­сон, Ј. Кандл, Г. Ка­ра­му­ста­фа, В. Кен­триџ, Ф. Клоц,

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ И. Ко­вач, Д. Кри­пен­дорф, к.р.у.ж.о.к. чи­та­лач­ка гру­па, Џ. Ло­ренс, В. Ле­ван­ дов­ски, С. Ли­де­ман, Д. Мар­ко­вић, М. Де­стил Мар­ко­вић, Н. Мак­си­мо­ва, Б. Мел­хус, А. Ми­ла­ди­но­вић, Р. Ми­лак, О. Ми­ли­са­вље­вић, Т. Мо­фат, Н. Ни­ко­ лић, В. Пе­рић и М. Пе­рић, С. Фи­липс, С. Пи­ро­го­ва, Р. Ра­дле и В. Је­ре­мић, С. Ра­ду­ло­вић, А. Рajнхард, А. Ру­би­ку, А. Са­ва­дов, Т. Шма­ле, Л. Се­лан­дер, А. Ши­ро­ки, С. Не­на Ско­ко, Д. Со­ла­ ков, Ј. Ста­но­је­вић, С. Сјун, М. То­мић, Ј. Трп­ко­вић, М. Ва­си­ле­ва, А. Ве­пре­ ва, Д. Ву­чи­ће­вић, Ј. Фу­донг Пра­те­ћи про­грам Про­грам отва­ра­ња Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 пла­то ис­пред Кул­тур­ног цен­тра Бе­ог­ ра­да 23. 9. у 18 – Hatchet (Се­ки­ра), Не­за­ кет Еки­џи (Тур­ска), пер­фор­манс Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, Ре­сав­ска 40б у 19.30 – Све­ча­но отва­ра­ње у 20 – kan­did (кандид) – Ма­ри­ја­на Хан (Не­мач­ка), пер­фо­манс. Ли­ни­је, ре­до­ ви, ко­ло­не (Спа­ва­о­ни­ца) – Ива­на Ив­ ко­вић (Ср­би­ја), ам­би­јен­тал­на ис­та­ла­ ци­ја про­мен­љи­ва у вре­ме­ну; Ни­ка­да не­ћу пре­ста­ти да во­лим те – Де­јан Мар­ко­вић (Ср­би­ја), пер­фор­манс Му­зич­ки про­грам тел. 2622-058 То­ком сеп­тем­бра и ок­то­бра, „Кон­ цер­ти у га­ле­ри­ји” КЦБ-а у Ита­ли­јан­ ском ин­сти­ту­ту за кул­ту­ру Га­ле­ри­ја Ита­ли­јан­ског ин­сти­ту­та за кул­ту­ру, Pa­laz­zo Ita­lia, Кне­за Ми­ло­ ша 56 19. 9. у 20 – Го­ди­шњи кон­церт сту­де­ на­та и уче­ни­ка хар­мо­ни­ке из кла­се проф. Д. Ра­кић; про­грам: Дер­бен­ко, Вла­сов, Се­мјо­нов, Ку­сја­ков...; у 21 – Б. Па­нић, со­пран и М. Па­нић, те­ нор; кла­вир­ски са­рад­ник: Ј. Бо­жић; про­грам: Вер­ди, Пу­чи­ни, Ле­он­ка­ва­ ло, Чај­ков­ски Еду­ка­тив­ни про­грам Фо­а­је Дво­ра­не КЦБ-а, Ко­лар­че­ва 6 18. 9. 15.30–17 – Отва­ра­ње из­ло­ жбе ра­ди­о­ни­це АР­ТЕ­ДУ 9 ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 17. 9. у 13 Клуб ДОБ – Ци­клус бес­ плат­них ма­ти­не кон­це­ра­та „Џез за џ”. Бенд Qu­an­tum Fi­eld (Но­ви Сад).

17. 9. у 20 Клуб ДОБ – Кон­ц ерт: бенд Pa­ce­ma­ker. Го­сти: Ре­ге Фо­ка и Ха­рам­бенд 19. 9. од 9.30 Аме­ри­ка­на – Кон­фе­ рен­ци­ја „Пакт за мла­де – Ја­ча­ње парт­нер­ста­ва за под­сти­ца­ње за­по­ шља­ва­ња и ин­клу­зи­је мла­дих”.

20. 9. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње из­ ло­жбе „Ане­ку­ме­на” Је­ле­не Ми­цић.

20. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Све­ча­на пре­ ми­је­ра до­ку­мен­тар­ног фил­ма Оспо­ ре­на се­ћа­ња и за­мр­зну­ти кон­фликт/ Сце­на­рио и ре­жи­ја Ни­ко­ла Кне­же­ вић/ По­кро­ви­тељ­ство: На­ци­о­нал­на за­ду­жби­на за Де­мо­кра­ти­ју – НЕД.

21. 9. у 19 Три­бин­ска са­ла – Три­би­ на „Би­о­е­тич­ки прин­ци­пи и еко­ло­шка ин­те­ли­ген­ци­ја у са­вре­ме­ним еду­ка­ тив­ним про­гра­ми­ма”. Ор­га­ни­за­ци­ја Би­о­е­тич­ко дру­штво Ср­би­је и ДОБ.

22. и 23. 9. 10–20 ДОБ – XIV је­се­њи фе­сти­вал здра­вља Бе­о­град 2016/ Глав­ни про­мо­тер фе­сти­ва­ла др На­ да Ма­цу­ра. СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Му­зич­ки про­грам 17. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Со­ли­стич­ ки кон­церт Дар­је Са­мо­фа­ло­ве, кла­ са Н. Ми­тро­вић, ва­нр. проф.

19. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт Ан­сам­бла за но­ву му­зи­ку Гра­ди­ли­ ште; уче­ству­ју – А. Ра­до­ва­но­вић (ме­ цо­со­пран), М. Не­на­до­вић (фла­у­та), В. Клен­ков­ски (кла­ри­нет), М. Не­шко­вић (ви­о­ли­на), С. Сре­те­но­вић (ви­о­лон­че­ ло и елек­трич­но ви­о­лон­че­ло), Н. Хоф­ ман (кла­вир и МИ­ДИ кла­ви­ја­ту­ра) 20. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кла­вир­ски ре­си­тал – Ро­ман­ти­зам и по­строман­ ти­зам, Б. Ђор­ђе­вић, кла­вир, Б. Ђор­ ђе­вић, кла­вир Лет­ња сце­на – ба­шта СКЦ-а 17. 9. 11–15 – СКЦ-ова бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­стра­ци­је за по­ ла­зни­ке уз­ра­ста до 15 го­ди­на 17. 9. у 20 – 3 + 3 / Нас тро­је плус вас тро­је, по­ет­ско-му­зич­ко ве­че; по­зи­ју чи­та­ју – Ј. Алек­сић, М. Ми­ло­са­вље­ вић и Д. Лу­чић сви­ра­ју – НАС ТРО­ЈЕ 19. 9. у 20.30 – Шпан­ски гра­ђан­ски рат на фил­му, про­јек­ци­је ин­се­ра­та кроз ди­ску­си­ју са пу­бли­ком 20. 9. у 20.30 – Прав­на има­ги­на­ци­ ја у филм­ском на­ра­ти­ву, раз­го­вор уз филм­ске ин­сер­те 22. 9. У 21 – Аку­стич­ни бенд Кри­ лат и бео 23. 9. У 21 – Кон­церт гу­дач­ког квар­ те­та Ма­е­сто­со Фо­рум плус + 22. 9. у 19 Ве­ли­ка са­ла – Цен­тар за про­мо­ци­ју на­у­ке – Хо­ме­о­па­ти­ ја, три­би­на СКЦ Но­ви Бе­о­град 20. 9. У 19 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­ град – Сло­бо­дан Ма­рин­ко­вић – Све­ тло и објек­ти, из­ло­жба

22. 9. у 18 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­ град – Сан о гра­ду – Бе­о­град пре­сто­ ни­ца Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, пре­да­ вач – др Зла­та Вук­са­но­вић-Ма­цу­ра, дипл. инж. арх.

23. 9. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­ о­град – Ри­зич­на по­на­ша­ња адо­ле­ сце­на­та и мла­дих, го­во­ри – др Сла­ ђа­на Дра­ги­шић-Ла­баш, со­ци­о­лог Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442 www.dksg.rs Ли­ков­ни про­грам 13. 9. у 18 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Отва­ ра­ње – Го­ди­шња из­ло­жба Ли­ков­ног сту­ди­ја за мла­ђи уз­раст ДКСГ.

20. 9. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње: Из­ло­ жба: Нус­по­ја­ве – Ни­ко­ла Мар­ко­вић.

22. 9. у 20 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Отва­ ра­ње: Из­ло­жба: Ми­стер Мор­ген – Игор Хоф­ба­у­ер – Про­грам фе­сти­ва­ ла Но­во До­ба. Филм­ски про­грам 17. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ ла – Омаж Мај­клу Ћи­ми­ну „Ло­вац на је­ле­не”, ул. Ро­берт де Ни­ро, Кри­сто­ фер Во­кен. САД, 1978.

18. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ ла – Омаж Мај­клу Ћи­ми­ну „Го­ди­на зма­ја”, ул. Ми­ки Рур­ке, Џон Ло­ун, САД, 1985.

21. 9. у 20 Ма­ла са­ла – Фе­сти­вал до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва Европ­ска са­рад­ња: Филм­ска при­ча, „По­топ”, р. Ј. Јов­чић, Ср­би­ја, 2016.

22. 9. у 20 Ма­ла са­ла – Фе­сти­вал до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва Европ­ска са­рад­ња: Филм­ска при­ча, „У по­тра­ зи за сном”, р. М. Ми­тро­вић, Ср­би­ја, БиХ, Хр­ват­ска, 2015.

23. 9. у 20 Ма­ла са­ла – Фе­сти­вал до­ ку­мен­тар­них фил­мо­ва Европ­ска са­ рад­ња: Филм­ска при­ча, „Кем­бриџ”, р. Е. Трај­ко­ва, Бу­гар­ска, 2015. Фо­рум 19. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње: „Уни­вер­зал­ни кар­тел и крај ка­пи­та­ ли­зма”. Го­во­ри: Љ. Кља­кић 21. 9. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ ла – Пре­да­ва­ње: „Ми­грант­ске тра­ се, Ср­би­ја и бли­ско­и­сточ­на кри­за. Го­во­ри: С. Јан­ко­вић Му­зи­ка 19. и 20. 9. у 20 Лет­ња сце­на/Ве­ли­ ка са­ла – Бунт рок фе­сти­вал и ДКСГ пред­ста­вља­ју: Фе­сти­вал не­а­фир­ми­ са­них бен­до­ва Ми­ћу­нов ћо­шак 22. 9. у 19 Клуб књи­жа­ра Ма­ги­стра­ ла – Пре­да­ва­ње: SWING. Пре­да­вач М. Ри­стић Оста­ло 23. 9. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ ла – Пред­ста­вља­ње књи­ге Ра­ди­не Ву­че­тић: „Мо­но­пол на исти­ну” Би­бли­о­те­ка До 30. 9. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га „Са­вре­ме­ни ру­ски ро­ ман”. Аутор: Раст­ко Мар­ко­вић ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар, тел. 2637-609 20. 9. у 19.30 Ма­ла са­ла – Раз­го­вор о мо­но­гра­фи­ји Здрав­ка Ву­чи­ни­ћа Пре­ драг Пе­ђа Ми­ло­са­вље­вић. Уче­ству­ју: др Р. Бо­жо­вић, Д. Јо­ва­но­вић Да­ни­ лов, М. Мр­кић Остро­шки и аутор 22. 9. у 18 Ма­л а са­л а – Ци­к лус Под­сти­цај ис­тра­жи­вач­ким и кре­а­ тив­ним иде­ја­ма мла­дих. Ма­ка­зе и (ге­но)ми: бу­дућ­ност до­ла­зи ра­ни­је. Пре­да­вач П. Ђу­рић, сту­дент Би­о­ло­ шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду Га­ле­ри­ја 20. 9. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе ра­ до­ва на па­пи­ру и од па­пи­ра Да­не­ле Мо­ра­ри под на­зи­вом Игра­ли­шта. Цен­тар за му­зи­ку, тел. 2626-591 Ве­ли­ка дво­ра­на 17. 9. у 20 – Bass Pas­sion Fe­sti­val, Н. Ва­си­лић, кон­тра­бас 18. 9. у 11 – Bass Pas­sion Fe­sti­val, Љ. Ла­зић, кон­тра­бас и го­сти 18. 9. у 20 – Bass Pas­sion Fe­sti­val, Р. Гар­си­ја Фонс , кон­тра­бас, Д. Пе­ња До­ран­тес , кла­вир Му­зич­ка га­ле­ри­ја 21. 9. у 18 – Д. Сре­то­вић, кла­вир. Ор­га­ни­за­тор: Цен­тар за му­зи­ку КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 17. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге афо­ри­за­ма „Је­дан за све” ан­то­ло­ ги­је Го­ра­на Ра­до­са­вље­ви­ћа 19, 20, 21. 9. у 17 – Кул­тур­но- за­ бав­но пред­ста­вља­ње пен­зи­о­не­ра оп­шти­не Ста­ри град 21. 9. у 19 – „Срп­ска ли­ра” кон­церт ста­рих срп­ских на­род­них и умет­нич­ ких пе­са­ма из 19. ве­ка у из­во­ђе­њу Дра­га­н а Мла­ђ е­н о­в ић и Мар­ч е­л е Фран­че­ско 22. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње пе­снич­ ке књи­ге Је­ле­не Ми­ло „Ти­ши­на од бо­ла и не­про­бо­ла” 23. 9. у 18 – Кон­церт уче­ни­ка МШ „Мо­кра­њац” у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге „По­ глед кроз на­сле­ђе 1965–2015” За­

во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Кра­ље­во ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом 11–19 ч.) Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Со­по­ћан­ ска ви­ђе­ња”, у са­рад­њи са Кул­тур­ ним цен­тром из Но­вог Па­за­ра. Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Су­сре­ ти” у са­рад­њи са Му­зе­јом на­ив­не и мар­ги­нал­не умет­но­сти из Ја­го­ди­не и Арт брут – Аут­сај­дер арт цен­тром. Му­зич­ки про­грам, тел. 3349-536 21. 9. у 20 Све­ча­на са­ла – „Пра­знич­ ни го­спо­јин­ски кон­церт”. Уче­сни­ци: Ме­шо­ви­ти хор Вој­ске Ср­би­је; во­кал­ ни ан­сам­бли „Ве­зак” из Сур­чи­на и „Alliluia” из Бе­о­гра­да; Ка­мер­ни ме­ шо­ви­ти хор „Све­ти Си­ме­он Ми­ро­то­ чи­ви” из Бе­о­гра­да 22. 9. у 20 Све­ча­на са­ла – Кон­церт „Ве­че опер­ских ари­ја”, Умет­нич­ки ан­с амбл Ми­н и­с тар­с тва од­б ра­н е „Ста­ни­слав Би­нич­ки” СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 19. 9. у 20 – Јо­ван Хри­стић у Ан­то­ ло­гиј­ској еди­ци­ји Де­сет ве­ко­ва срп­ ске књи­жев­но­сти, при­ре­ди­ла Бо­ја­ на Сто­ја­но­вић Пан­то­вић. Уче­ству­ју: Д. Ха­мо­вић, И. Кро­ња, Т. Кр­стић и Б. Сто­ја­но­вић Пан­то­вић

ГАЛЕРИЈЕ ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org До 24. 9. – Из­ло­жба гра­фи­ка из ци­ клу­са Pro­fi­le pic­tu­res ауто­ра Сте­фа­ на Ико­ни­ћа Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ ме: 11–20, су­бо­том 10–16 ч. Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 20. 9. – Са­мо­стал­на из­ло­жба: Ни­ко­ла Ла­зић „Ге­о­ме­три­ја злат­не ни­ти” Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10–20, су­бо­том 10 –15 ч. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ХА­ОС До­си­те­је­ва 3, тел. 2627-497 www.gal­lerycha­os.com Рад­но вре­ме: Сва­ким рад­ним да­ ном, сем не­де­ље 12–20 ч.

20. 9. у 20 – Отва­р а­њ е Из­л о­ж бе цр­те­жа (ра­до­ва на па­пи­ру и плат­ну ком­би­но­ва­ним тех­ни­ка­ма) под на­ сло­вом Кон­струк­ти и кон­зу­мен­ти цр­но­гор­ског умет­ни­ка Рат­ка Ода­ ло­ви­ћа, увод­на реч Љи­ља­на Сли­ јеп­че­вић

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs Галерија Атријум 21. 9. у 19 – Отварање изложбе: „Омаж Јелисавети Начић – првој дами српске архитектуре и заборављеној градитељки Београда”. Аутор изложбе: Наташа Марковић. Одељење уметности 24. 9. 9–14.30 – Међународни скуп: „Десничини сусрети 2016 – поводом 110 година од рођења Владана Деснице”. Скуп организују: Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу – Центар за компаративнохисторијске и интеркултурне студије и Институт за књижевност и уметност у Београду БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5, тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs Ма­тич­но оде­ље­ње Или­је Га­ра­ша­ни­на 5, тел. 3242-418 23. 9. у 18 – Пред­ста­вља­ње књи­ ге Зо­ри­це Кр­сто­вић „Све­тлост над дла­ном”. У про­гра­му уче­ству­ју: Р. Вла­хо­вић, В. Цвет­ко­вић, М. Пи­ли­ по­вић и аутор­ка

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­о­це

Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­ до­ви­ћу дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ ског је­зи­ка 17. 9. у 12 – Ра­ди­о­ни­ца за де­цу од 10 до 14 го­ди­на Пор­трет кроз ка­ри­ка­ту­ ру у Му­зе­ју Ву­ка и До­си­те­ја. Оба­ве­зно је при­ја­вљи­ва­ње на m.to­mic­@na­rod­ ni­muyej.rs Број ме­ста је огра­ни­чен 17. 9. у 17 и 20. 9. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 20. 9. у 18 – Пр­ва у ни­зу од три Ра­ ди­о­ни­це ен­ка­у­сти­ке. Ин­тер­ак­тив­ни про­грам на­ме­њен од­ра­сли­ма. Оба­ ве­зно је при­ја­вљи­ва­ње на eduka@ narodnimuzej.rs 26. 9. у 10 – Вођење кроз музеј на енглеском језику 26. 9. у 12 – Музеј за баке, деке и унуке. Представљање музејске поставке у складу са афинитетима различитих генерација. Најава групних посета­ на 060/8075035 и­ eduka@narodnimuzej.rs Радно време: уторак – петак 10–17, четвртак, субота 12–20, недеља 10– 14 (улаз бесплатан), понедељком затворено МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Током трајања Дана европске баштине, 2016. године бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда, осим у Музеј Иве Андрића, биће у петак 23. 9. Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10–17, чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це 30. 9. у 14 Са­ла под сво­до­ви­ма – У оквиру Дана европске баштине предавање: предавање „Звоноливачке породице Пантелић и Поповић” предавач Иван Келемен Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб.

10–17, чет. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Радно време: уто., сре., пет., суб.

10–17, чет. 12–20, нед. 10–14 Стална поставка Од 23. 9. до 2. 10. – Дани европске баштине 2016. Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–16, чет. 12–18, суб., нед. 10–18 ч., тел.

060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб 12–20, нед 10–14 ч. Стал­на по­став­ка До 22. 9. – Eк­склу­зивно је из­ло­жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­та)” Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10–17 са­ти; не­де­ља 9–17 са­ти Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ ског му­зе­ја 20. 9. у 13 – Све­ча­но обе­ле­жа­ва­ње 115 го­ди­на Ет­но­граф­ског му­зе­ја, до­ де­ла На­гра­де Бо­ри­во­је Дроб­ња­ко­ вић за жи­вот­но де­ло и отва­ра­ње из­ ло­жбе Пи­смо и тра­ди­ци­ја – нат­пи­си на ет­но­граф­ском пред­ме­ти­ма, ауто­ ра Вје­ре Ме­дић, ви­шег ку­сто­са ЕМ Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036–114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­ кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја До 24. 9. – Из­ло­жба Пра­ви­ти и пи­ти ра­ки­ју, ауто­ра Јо­си­фа Ва­ци­ћа 24. 9. у 18 – Ам­ба­са­да НР Ки­не, Ин­ сти­тут Кон­фу­ци­је у Бе­о­гра­ду и Ет­но­

граф­ски му­зеј у Бе­о­гра­ду, по­во­дом про­сла­ве свет­ског Да­на Ин­сти­ту­та Кон­фу­ци­је, ор­га­ни­зу­ју у Ма­на­ко­вој ку­ ћи пре­да­ва­ње Ви­но у ста­рој Ки­ни. Пре­ да­вач је про­фе­сор Ра­до­слав Пи­шић МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19, тел. 2626-630 www.mpus.org.rs 22. 9. у 19 – Oтварање изложбe Не­ да Спа­со­је­вић – глу­ми­ца са тај­ном, аутор Мир­ја­на Ода­вић, му­зеј­ски са­ вет­ник МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­ на у не­де­љи, 10–18 ч. Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­ зим”, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ ри­не Ра­до­вић Ми­ни-из­ло­жба: „Афри­ка кроз сим­ бо­ле – кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це гра­фи­ ке”, ра­до­ви по­ла­зни­ка лет­њег кур­ са МАУ. По­себ­ни про­гра­ми 18. 9. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) 23. 9. у 18 – „Прак­ти­кум 2016” – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Лов на пред­ме­те: о са­ку­ пљач­кој ак­тив­но­сти брач­ног па­ра Пе­чар”, во­ди сту­дент­ки­ња ет­но­ло­ ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је: Алек­сан­дра То­до­ро­вић Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Бес­плат­на во­ђе­ња кроз ком­плекс Му­зе­ја исто­ри­је Ју­го­сла­ви­је Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч.

– Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ва, осим по­не­дељ­ком ка­да је Му­зеј за­ тво­рен за по­се­ту. Сва­ког пр­вог че­ тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај Про­је­кат Пре(по­зна­ва­ње) – Му­зеј 25. мај (по­во­дом 40 го­ди­на од смр­ ти Ми­ха­и­ла Ми­ке Јан­ко­ви­ћа, ар­хи­ тек­те). Ауто­ри: Не­да Кне­же­вић, ди­ рек­тор­ка МИЈ и Ма­ри­ја Ђор­го­вић, ку­сто­ски­ња МИЈ Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја од 10 до 20 – Про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма и ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та од 10 до 14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ћа-упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­ фе­та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­ став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 12–20 До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­ зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 10–20 Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­ вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 10. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ ти ди­на­сти­је Обре­но­вић” До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­ па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­ за Ми­ло­ша”Груп­не по­се­те се за­ка­ зу­ју на те­ле­фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља 10–18 ч. До де­ц ем­б ра из­л о­ж ба „Ро­го­в и – бор­бе­но зна­ме­ње си­са­ра” аутор­ке Је­ле­не Јо­ва­но­вић

Субота 17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Не­са­вла­ди­ви ин­стинк­ти И по­ред све па­жње ко­ју по­кла­ња­мо ка­ко би­смо у со­ци­јал­но­ оме­ђе­ном про­сто­ру из­бе­гли не­што по­пут, не­дај­бо­же, гла­сног пу­шта­ња ве­тра, зе­ва­ња, шту­ца­ња или че­ша­ња због из­не­над­ног не­сно­сног свра­ба, та­кви тре­ну­ци се кат­кад де­ша­ва­ју. Ис­под мир­не по­вр­ши­не те­ла­ не­пре­кид­но кљу­ча­ју ин­стинк­ти че­ка­ју­ћи при­ли­ку да се из­ба­ве­ и по­ја­ве на по­вр­ши­ни, што им увек успе­ва

медицина

Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић Фото m01229/CC BY 2.0

В

е­тро­ви су не­за­о­би­ла­зни у раз­ма­тра­њу нео­бич­них и не­кон­тро­ли­са­них ак­ци­ ја на­шег те­ла. По­ве­ћа­но ин­те­ре­со­ва­ ње за ком­по­зи­ци­ју ми­кро­фло­ре у на­ шем ди­ге­стив­ном пу­ту до­при­не­ло је и те­мељ­ни­јем про­уч ­ а­ва­њу про­дук­ци­је ве­тро­ва, на­ро­чи­то са струч­не, га­стро­ен­те­ро­ло­шке стра­ не. По­вре­ме­ни ве­тро­ви су не­из­бе­жни и зна­ци су до­брог ва­ре­ња хра­не. Мла­ди их до­бро кон­ тро­ли­шу, јер има­ју до­бре сфинк­те­ре, док ста­ ри­ји­ма то ма­ло те­же успе­ва. С дру­ге стра­не, за ве­тро­ве по­сто­ји и езо­те­рич­ни ин­те­рес бу­ду­ћи да се од­ли­ку­ју раз­ли­чи­тим то­на­ли­те­ти­ма, по­ пут гла­со­ва при­ли­ком из­го­ва­ра­ња ре­чи, што зву­чи при­лич­но фри­вол­но. Али, до­бро. Ха­рин­ ге ко­му­ни­ци­ра­ју ме­ђу со­бом ко­ри­сте­ћи при­ лич­но чуј­не ве­тро­ве што при­вла­чи ки­то­ве ко­ји бр­зо до­ла­зе по ру­чак, во­ђе­ни зву­ци­ма ха­рин­ ги­них фла­ту­са. Зе­ва­ње је не­што што сви сма­тра­мо са­свим нор­ мал­ним и при­род­ним, али не­при­лич­ним. Јед­ на од вр­ло нео­бич­них осо­би­на зе­ва­ња, по­ред оста­лих, је­сте ње­го­ва за­ра­зност или бо­ље ре­ћи пре­но­си­вост. Кад ви­ди­мо не­ко­га ко зе­ва, на­ше те­ло из­ми­че кон­тро­ли, јер га на то при­си­ља­ва не­све­сни и не­за­у­ста­вљив не­у­ро­ло­шки про­цес. За­ми­сли­мо не­ко­га чи­ја су уста ши­ром отво­ре­ на, очи пре­тво­ре­не у пу­ко­ти­не док исто­вре­ме­ но ду­го увла­чи ва­здух, а ко­ји мо­ме­нат ка­сни­је

под при­ти­ском из ње­го­вих гру­ди из­ла­зи ла­ко пре­по­зна­тљив звук. Се­квен­ца опи­са­них до­га­ ђа­ја на­зва­на је зе­ва­њем, што је­сте не­ма­што­ви­ то, али је илу­стра­тив­но. Зе­ва­ње је до те ме­ре за­ ра­зно да вас об­у­зи­ма већ при по­гле­ду на не­ког ко зе­ва, или док слу­ша­те раз­го­вор на ту те­му. Ви­ше од по­ло­ви­не по­сма­тра­ча не­ке ви­део-пре­ зен­та­ци­је зе­ва­ња без зву­ка већ у пр­вом ми­ну­ту по­чи­ње да зе­ва.

Свет­ски ре­корд у шту­ца­њу Из ево­лу­ци­о­не пер­спек­ти­ве по­сма­тра­но, спон­ та­но зе­ва­ње је пра­ста­ра ре­ак­ци­ја ко­ја се до­га­ђа свим кич­ме­ња­ци­ма. За­ра­зно је са­мо ме­ђу си­са­ ри­ма ко­ји жи­ве у за­јед­ни­ца­ма, по­пут шим­пан­зи, па­са и чо­ве­ка. Ме­ђу­тим, иа­ко се зе­ва­ње мо­же ре­ги­стро­ва­ти и ви­де­ти и док је плод у ма­те­ри­ци, де­ца по­чи­њу да зе­ва­ју ре­а­гу­ју­ћи на ро­ди­тељ­ско зе­ва­ње тек од че­твр­те или пе­те го­ди­не жи­во­та. Уко­ли­ко ва­жна осо­ба зе­ва, он­да зе­ва­ју и пот­чи­ ње­ни – као знак ло­јал­но­сти. Шту­ца­ње по­чи­ње из­не­над­ним, крат­ким, не­ вољ­ним и арит­мич­ним уди­са­њем ва­зду­ха због гр­ча ди­ја­фраг­ме и ме­ђу­ре­бар­них ми­ши­ћа, а на­ кон не­пред­ви­ди­вог вре­ме­на, на трен се за­вр­ша­ ва за­тва­ра­њем по­клоп­ца ла­ринк­са, што је пра­ ће­но сви­ма по­зна­тим, оштрим –„хик“. Шту­ца­ње је ениг­ма­тич­ни чин, јер се ја­вља још од осме не­де­ље са­зре­ва­ња пло­да у ма­те­ри­ци. Нај­ве­ћу

уче­ста­лост по­сти­же из­ме­ђу де­се­те и три­на­е­сте не­де­ље, а по­том пре­ста­је. Сва­ко по­не­кад шту­ца, али има не­срећ­ни­ка ко­ји­ма је шту­ца­ње не­пре­ кид­на мо­ра и ко­ји шту­ца­ју – без пре­ки­да – по 48 са­ти или ду­же. Му­шкар­ци су де­вет пу­та че­шће жр­тве не­пре­кид­ног шту­ца­ња не­го же­не. Свет­ ски ре­кор­дер у хро­нич­ном шту­ца­њу је Чар­ли Озборн, аме­рич­ки зе­мљо­рад­ник, ко­ји је не­пре­ кид­но шту­цао 67 го­ди­на и шту­ца­ју­ћи за­вр­шио свој нео­би­чан жи­вот. Сре­ћом, шту­ца­ње се пре­ ки­да то­ком спа­ва­ња. Ге­не­ра­тор шту­ца­ња у мо­жда­ном ста­блу има уло­гу ко­ре­ог­ ра­фа мно­штва не­у­ро­ло­шких и ми­ шић­них ком­по­нен­ти ко­је сту­па­ју у ак­ци­ју од тре­нут­ка кад до њих при­стиг­ну сти­му­лу­си из ис­тег­ну­тог же­лу­ца и на­дра­же­ног јед­ња­ка због ха­ла­пљи­вог гу­та­ња ове­ћих ко­ма­да хра­не. По­ ред тра­ди­ци­о­нал­них три­ко­ва про­тив шту­ца­ ња, ко­ји углав­ном не по­ма­жу, у но­ви­је вре­ме се по­ка­за­ло да шту­ца­ње пре­ста­је ка­да се с ми­ кро­фо­ном у ру­ци ста­не пред не­срећ­ног шту­ цав­ца. На де­лу је сна­га дру­штве­ног ути­ца­ја на пре­кид шту­ца­ња.

Ка­ко се раз­вио го­вор Свраб је пра­во му­че­ње и ни­је без раз­ло­га на­ шао ме­сто у Дан­те­о­вом па­клу. Ипак, он има и сво­је вр­ли­не. На­ша ко­жа је пр­ва ли­ни­ја од­бра­ не про­тив бак­те­ри­ја, ви­ру­са и мно­штва че­сти­

ца из ва­зду­ха. Свраб је во­дич пре­ма угро­же­ном ме­сту ко­је свр­би, а че­ша­ње иза­зи­ва олак­ша­ње и за­до­вољ­ство. Че­ша­ње је нај­ин­тен­зив­ни­је због ек­це­ма, псо­ри­ја­зе, али и због бо­ле­сти ти­ро­ид­ не жле­зде, ди­ја­бе­те­са и не­у­ро­па­ти­ја. Свраб је за­ра­зан и нај­бр­же се ши­ри то­ком при­ка­зи­ва­ња ви­део-ма­те­ри­ја­ла о ва­шка­ма или не­ким дру­гим иза­зи­ва­чи­ма свра­ба. Го­лиц­љи­вост је не­што из­у­зет­но у не­у­ро­ло­ шком, пси­хо­ло­шком и прак­тич­ном зна­че­њу, иа­ко се че­сто сма­тра деч­јом лу­до­ри­јом. Пре све­га, тре­ба по­че­ти од то­га да не мо­же­мо да го­ ли­ца­мо са­ми се­бе. То је пра­ва сре­ћа, јер би­смо у про­тив­ном це­лог жи­во­та би­ли жр­тве бе­сми­ сле­не ре­ак­ци­је на­шег те­ла и још бе­сми­сле­ни­ јег сме­ја­ња. Не­у­ро­ло­шки про­цес ко­ји оне­мо­гу­ћа­ва го­лиц­ љи­вост по­сле са­мо­до­ди­ри­ва­ња омо­гу­ћа­ва нам раз­ли­ко­ва­ње нас са­мих од дру­гих. Го­ли­ца­ње омо­гу­ћа­ва пре­вер­бал­но спо­ра­зу­ме­ ва­ње одој­че­та са мај­ком и оста­ли­ма из по­ро­ди­це. Оно је код од­ра­слих не­у­ро­ло­шки про­гра­ми­ра­на си­му­ла­ци­ја бор­бе и део је игре пред сек­су­ал­но ужи­ва­ње. Убр­за­но и ја­ко ди­са­ње и зву­ци ко­ји се ја­вља­ју у тим при­ли­ка­ма пред­ста­вља­ју за­чет­ке сме­ха из ко­га се раз­вио го­вор. Пр­во је би­ло „панпан“, као и са­да, кад се шим­пан­зе ме­ђу­соб­но го­ ли­ца­ју, он­да је до­шло „ха-ха“ ме­ђу љу­ди­ма, што је био увод за по­ја­ву го­во­ра. ¶

По­клон за ра­ста­нак Хо­мо­са­пи­јен­си су од­ не­ан­дер­та­ла­ца на­сле­ди­ли ге­не ко­ји ­у­зро­ку­ју­ бо­ле­сти

зна­чи да би тре­ба­ло да су не­по­вољ­не осо­би­не ис­ко­ре­ње­не, а да су до­бре оп­ ста­ле. И то је до­не­кле та­ко. По­ка­за­ло се да су не­ки де­ло­ви ху­ма­ног ге­но­ма за­шти­ће­ни од ути­ца­ја не­ан­дер­та­ла­ца, што ука­зу­је на то да је при­род­на се­лек­ ци­ја не­у­тра­ли­са­ла штет­не ге­не. Дру­ги де­ло­ви, у ко­ји­ма би ДНК не­ан­дер­та­ла­ ца тре­ба­ло да бу­де од по­мо­ћи, пу­ни су њи­хо­вих, на­сле­ђе­них ге­на. Ме­ђу­тим, оно што је ло­ше за са­вре­ме­ног чо­ве­ка не зна­чи да је би­ло и за њи­хо­ве прет­ ке, лов­це са­ку­пља­че пло­до­ва. Не­ки од ових ге­на за но­си­о­це пред­ста­вља­ју ри­ зик од го­ја­зно­сти у све­ту пу­ном ма­ сних и слат­ких гриц­ка­ли­ца.

ЕВО­ЛУ­ЦИ­ЈА Ми­ли­ца Мом­чи­ло­вић

О

сим ако се не от­кри­је да су ство­ре­ња по­пут Је­ти­ја или Ве­ли­ког сто­па­ла ствар­на, је­ди­на људ­ска вр­ста у мо­ дер­ном све­ту је хо­мо­са­пи­ јенс. И то тек од­не­дав­но. Хо­мо­са­пи­ јенс је у сво­јој 200.000 го­ди­на ду­гој исто­ри­ји де­лио пла­не­ту са не­ан­дер­ тал­ци­ма ко­ји су жи­ве­ли у Евро­пи и цен­трал­ној Ази­ји и де­ни­со­ван­ци­ма ко­ји су жи­ве­ли у ју­го­и­сточ­ној Ази­ји. Не­ан­дер­тал­ци, ве­ћи и те­жи од хо­ мо­са­пи­јен­са, из­ум ­ р­ли су пре не­ких 40.000 го­ди­на. Да ли су их ис­тре­би­ли мо­дер­ни љу­ди или су не­ста­ли услед кон­ку­рен­ци­је пред­мет је ве­чи­те рас­ пра­ве. У сва­ком слу­ча­ју уста­но­вље­но је да су од­но­си из­ме­ђу две вр­сте би­ли ви­ше од обич­ног ри­вал­ства. Пре де­се­ так го­ди­на ис­тра­жи­ва­чи су от­кри­ли да је­дан до че­ти­ри од­сто ДНК мо­дер­них Евро­пља­на има не­ан­дер­тал­ско по­ре­ кло. Да­кле, са­свим је ја­сно да је би­ло ме­ђу­соб­ног па­ре­ња у древ­ним вре­ме­ ни­ма. Оно што је ма­ње ја­сно је­сте ка­ кав је ефе­кат на­сле­ђе­ног ДНК. ДНК не­ан­дер­тал­ца ни­је јед­но­став­ но на­ћи, тре­ба га из­дво­ји­ти из фо­си­ ла, и то оних до­бро очу­ва­них. За­тим су нео­п­ход­на оп­се­жна ге­не­тич­ка те­ сти­ра­ња ве­ли­ког бро­ја љу­ди ка­ко би се от­крио ути­цај чак и ма­лог де­ла ге­ но­ма не­ан­дер­та­ла­ца. Цео про­цес је

Размена генетичког материјала

ду­го­тра­јан и скуп. Ипак, та­кво по­ре­ ђе­ње је не­дав­но на­пра­вио тим ко­ји је пред­во­ди­ла Ко­рин Си­мон­ти са Ван­ дер­билт ин­сти­ту­та за ге­не­ти­ку у Те­ не­си­ју, у САД. Њи­хов рад је не­дав­но об­ја­вљен у ча­со­пи­су „Са­јенс”.

Природна селекција Ка­ко не би ра­ди­ли ску­пе и ду­ге ге­ не­тич­ке те­сто­ве, док­тор­ка Си­мон­ти и ње­не ко­ле­ге ко­ри­сти­ли су по­дат­ке Елек­трон­ског ме­ди­цин­ског до­си­јеа и Ге­но­мич­ке мре­же и та­ко до­би­ли увид у ме­ди­цин­ску исто­ри­ју и ге­но­ти­по­ве на хи­ља­де љу­ди. Иза­бра­ли су 28.416

Neanderthal Museum, Mettmann

осо­ба ко­ји­ма су пре­ци Евро­пља­ни, упо­ре­ди­ли су њи­хо­ве ге­но­ме са ге­не­ тич­ком ин­фор­ма­ци­јом до­би­је­ном из фо­си­ла но­жног пр­ста же­не не­ан­дер­ тал­ца ко­ји је про­на­ђен у пе­ћи­ни у Ру­ си­ји 2010. го­ди­не. От­кри­ли су 135.000 де­ло­ва ДНК мо­дер­ног чо­ве­ка за ко­је ве­ру­ју да по­ти­чу од не­ан­дер­та­ла­ца. У ра­ни­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма на­ђе­но је да је ДНК не­ан­дер­та­ла­ца уо­би­ча­јен за де­ло­ве ге­но­ма ко­ји су у ве­зи са не­ ким бо­ле­сти­ма, пре све­га са де­пре­си­ јом, ср­ча­ним те­го­ба­ма, али и се­бо­ре­ ич­ном ке­ра­то­зом или бра­да­ви­ча­стим про­ме­на­ма на ко­жи.

Ана­ли­зи­ра­ни по­да­ци су укљу­чи­ли осо­бе ко­је па­те од ових ста­ња па је би­ ло мо­гу­ће на­пра­ви­ти по­ре­ђе­ње. На­ ђе­но је да су од­ре­ђе­ни де­ло­ви ДНК не­ан­дер­та­ла­ца у ве­зи са сва три по­ ме­ну­та обо­ље­ња. До­дат­но, тим је до­ шао до ин­те­ре­сант­ног от­кри­ћа у ве­зи са ге­ни­ма не­ан­дер­та­ла­ца. Има­ли су скло­ност ка го­је­њу, али и по­ре­ме­ћа­је згру­ша­ва­ња кр­ви. На пр­ви по­глед де­лу­је да ДНК не­ан­ дер­та­ла­ца ни­је баш срећ­но на­след­ство за мо­дер­ног чо­ве­ка, али то ни­је та­ко. Че­тр­де­сет ми­ле­ни­ју­ма је до­вољ­но вре­ме­на да ево­лу­ци­ја да ре­зул­тат. То

Али, у све­ту где то­га не­ма, ка­ко је не­ка­ да би­ло на се­вер­ним ге­о­граф­ским ши­ ри­на­ма, где су се сре­ли мо­дер­ни љу­ди и не­ан­дер­тал­ци, ови ге­ни су би­ли од по­мо­ћи у по­сном пе­ри­о­ду. Да­нас ДНК не­на­дер­тал­ца као да је до­вео са­вре­ме­ ног чо­ве­ка у ри­зик од не­у­хра­ње­но­сти иза­зва­не не­до­стат­ком ти­а­ми­на, ви­та­ ми­на из гру­пе Бе, ко­ји је од ви­тал­ног зна­ча­ја за ме­та­бо­ли­зам угље­них хи­ дра­та. Пре јед­ног ми­ле­ни­ју­ма, ка­да ра­ фи­ни­са­ни угље­ни хи­дра­ти ни­су по­сто­ ја­ли, на­сле­ђе­ни ге­ни не­ан­дер­та­ла­ца, ко­ји су би­ли пре­вас­ход­но ме­со­жде­ри, има­ли су ви­ше сми­сла. Да­нас у све­ту у ко­ме су пре­ра­ђе­не жи­та­ри­це по­ста­ ле основ­на на­мер­ни­ца у ис­хра­ни тај сми­сао се гу­би. Док­тор­ка Си­мон­ти и ко­ле­ге пре­гле­ да­ли су број­не ме­ди­цин­ске кар­то­не ко­ји по де­фи­ни­ци­ји са­др­же са­мо по­ дат­ке о бо­ле­сти­ма. Ево­лу­ци­ја под­ра­ зу­ме­ва раз­ме­ну ге­не­тич­ког ма­те­ри­ја­ ла. ДНК не­ан­дер­та­ла­ца да би оп­стао ово­ли­ко ду­го мо­ра да има не­ку функ­ ци­ју за оне ко­ји су га на­сле­ди­ли. Али ка­кву? То је тај­на ко­ју да­ља ис­тра­жи­ ва­ња тре­ба да ра­све­тле. ¶

17. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МОЗАИК

Фор­ма­ти­ра­ни ра­дио за вр­ли но­ви свет По­сто­ји још је­дан из­вор при­хо­да­ за до­ма­ће ра­дио-ста­ни­це, о че­му ни­ко од ра­диј­ских љу­ди не же­ли­ јав­но да про­го­во­ри – стра­на­ аген­ци­ја за му­зич­ка ау­тор­ска­ пра­ва ко­ја ов­да­шњим ра­ди­ји­ма­ пла­ћа од­ре­ђе­ну су­му за еми­то­ва­ње утвр­ђе­них ли­ста пе­са­ма­ ко­је су у њи­хо­вом вла­сни­штву,­ a ко­је ста­ни­ца на­кон то­га еми­ту­је­ на­ред­них го­ди­ну да­на укруг

нај­ве­ћу ку­пов­ну моћ и при­ла­го­ђа­ва сво­је про­ гра­ме уку­су ове циљ­не гру­пе, укљу­чу­ју­ћи и му­ зи­ку ко­ју еми­ту­је. Крај­њи циљ је при­ву­ћи огла­ ши­ва­че и за­ра­ди­ти што ви­ше од ре­кла­ма, ко­је су глав­ни из­вор при­хо­да.

Оаза носталгије

ПОГЛЕД СА СТРАНЕ Вла­ди­мир Кра­ков

О

ве го­ди­не на­вр­ша­ва се сто го­ди­на од осни­ва­ња пр­ве ра­дио-ста­ни­це КДКА, ко­ја је по­че­ла са еми­то­ва­њем про­гра­ ма за пу­бли­ку у Вил­кин­сбур­гу, у Пен­ сил­ва­ни­ји сре­ди­ном 1916. го­ди­не. За­хва­љу­ју­ћи ра­ди­ју као ме­ди­ју по­пу­лар­на кул­ту­ра је сте­кла по­пу­лар­ност – у пр­вом ре­ду поп му­зи­ка. У на­ше кра­је­ве ра­дио се до­се­лио сра­змер­но бр­зо – Ра­дио Бе­о­град по­чео је са еми­то­ва­њем пр­о­гра­ма 1924. го­ди­не. И упра­во Ра­дио Бе­о­град је, сти­ца­јем окол­но­сти, лан­си­рао пр­ви пра­ви европ­ски му­зич­ки хит. То ни­је ура­дио срп­ски ни ју­го­сло­вен­ски Ра­дио Бе­о­град, већ оку­па­ци­ о­ни Sol­da­ten­sen­der Bel­grad – ра­дио на­ме­њен не­ мач­ким вој­ни­ци­ма, са јед­ним од нај­ја­чих пре­ дај­ни­ка у та­да­шњој Евро­пи.

„Лили Марлен” на Радио Београду Ди­рек­тор оку­пи­ра­ног Ра­дио Бе­о­гра­да Карл Хајнц Рај­нтген ку­пио је на је­сен 1941. го­ди­не, то­ ком од­су­ства у Бе­чу, не­у­глед­ну и не­по­зна­ту пло­ чу, штам­па­ну у све­га се­дам­сто при­ме­ра­ка – Ла­ле Ан­дер­сен „Ли­ли Мар­лен”, за­јед­но са још не­ко­ ли­ко на­сло­ва. Због оску­ди­це у не­мач­ким гра­мо­ фон­ским пло­ча­ма Ра­дио Бе­о­град је по­чео да еми­ ту­је „Ли­ли Мар­лен” ви­ше пу­та днев­но. Пе­сма се ве­о­ма до­па­ла не­мач­ким вој­ни­ци­ма ши­ром Евро­

пе и Афри­ке, ко­ји су сла­ли број­на пи­сма Ра­ди­ју Бе­о­град са зах­те­ви­ма за еми­то­ва­ње пе­сме. „Ли­ ли Мар­лен” је та­ко по­ста­ла пр­ва гра­мо­фон­ска пло­ча про­да­та у ми­ли­он­ском ти­ра­жу. Овај мо­дел на­стан­ка ра­диј­ског хи­та по­но­вљен је још без­број пу­та то­ком по­сле­рат­них де­це­ни­ ја. Иза ње­га сто­ји лич­ност ми­сте­ри­о­зна по­пут Ча­роб­ња­ка из Оза зва­на му­зич­ки уред­ник, го­ спо­дар му­зи­ке ко­ја се чу­је из ра­дио-апа­ра­та. Му­ зич­ки уред­ник је кре­а­тив­на, ау­тор­ска лич­ност, ко­ја ак­тив­но уче­ству­је у му­зич­ком жи­во­ту сре­ ди­не и фор­ми­ра њен му­зич­ки укус. Ра­диј­ски ау­ то­ри по­пут Ни­ко­ле Ка­ра­кла­ји­ћа, Сло­бе Ко­њо­ ви­ћа, Вла­де Јан­ко­ви­ћа Џе­та, Жи­ки­це Си­ми­ћа, Ср­ђа­на Ан­ђе­ли­ћа и мно­гих дру­гих ути­ца­ли су на кул­тур­ни про­фил пу­бли­ке. Зна­чај му­зич­ких уред­ни­ка се ви­ди тек са­да, ка­да су го­то­во про­те­ра­ни са ра­ди­ја, иа­ко су не­ ка­да би­ли омра­же­ни ме­ђу му­зи­ча­ри­ма го­то­во као му­зич­ки про­ду­цен­ти. Са из­у­зет­ком про­гра­ ма ко­је еми­ту­је Ра­дио Бе­о­град, прак­тич­но све ра­дио-ста­ни­це у Ср­би­ји еми­ту­ју не­про­мен­љи­ ве ли­сте од по не­ко­ли­ко сто­ти­на истих пе­са­ма ко­је се вр­те укруг. Нај­че­шће је реч о пе­сма­ма из пе­ри­о­да 1970– 2000, са на­гла­ском на по­след­ње две де­це­ни­је про­шлог ве­ка. Ко и за­што спре­ча­ва ов­да­шњи ра­дио у оба­вља­њу јед­не од основ­них кул­тур­них

ми­си­ја – еми­то­ва­њу му­зи­ке ко­ја се да­нас ства­ра и ње­них ау­то­ра? Пр­ви део од­го­во­ра ле­жи у про­це­су зва­ном фор­ма­ти­ра­ње ра­ди­ја. То је на­ма на­ша тран­зи­ ци­ја да­ла – као и сви дру­ги ме­ди­ји, ни ра­дио ви­ше ни­је гла­си­ло рад­них љу­ди и гра­ђа­на са свр­хом да их про­све­ти и ин­фор­ми­ше. Ра­дио је са­да еко­ном­ски су­бјект пре­пу­штен сти­хи­ја­ма нео­ли­бе­рал­ног тр­жи­шта, ду­жан да по­слу­је са до­бит­ком и оп­ста­не на тр­жи­шту. Фор­ма­ти­ра­ ни ра­дио обра­ћа се де­лу по­пу­ла­ци­је ко­ји има

Ра­дио је еко­ном­ски су­бјект пре­пу­штен сти­хи­ја­ма нео­ли­бе­рал­ног тр­жи­шта

Б

Фото Фил­мпро­дук­ти­он Франк­фурт

Енио Мо­ри­ко­не: нај­ве­ћи филм­ски ком­по­зи­тор свих вре­ме­на Му­зи­ка је ту да пра­ти филм, али ако сте чу­ли да не­ко ка­же ка­ко је­ тај филм гле­дао са­мо због му­зи­ке, ве­ли­ке су шан­се да је ту­ уме­шао пр­сте слав­ни рим­ски ком­по­зи­тор

ПОП-ЋОШЕ

Вла­ди­мир Ско­ча­јић

По­сто­ји још је­дан из­вор при­хо­да за до­ма­ће ра­ дио-ста­ни­це о че­му ни­ко од ра­диј­ских љу­ди не же­ли јав­но да про­го­во­ри – стра­на аген­ци­ја за му­зич­ка ау­тор­ска пра­ва ко­ја ов­да­шњим ра­ди­ ји­ма пла­ћа од­ре­ђе­ну су­му за еми­то­ва­ње утвр­ ђе­них ли­ста пе­са­ма ко­је су у њи­хо­вом вла­сни­ штву, ко­је ста­ни­ца на­кон то­га еми­ту­је на­ред­них го­ди­ну да­на укруг. Ин­те­рес вла­сни­ка ау­тор­ских пра­ва је на­пла­та та­ко­зва­них ма­лих пра­ва од ов­ да­шњих ор­га­ни­за­ци­ја по­пут Со­ко­ја, чи­ме се до­ дат­но оси­ро­ма­шу­ју срп­ски му­зич­ки ау­то­ри. Чи­ та­о­ци­ма пре­по­ру­чу­је­мо да про­у­че од­ред­ни­цу payola на „Ви­ки­пе­ди­ји”. У овом про­це­су стра­да но­ва до­ма­ћа му­зич­ка про­дук­ци­ја ко­ја оста­је без ра­ди­ја као ва­жног ме­ди­ја. Ра­дио, ко­ји ви­ше не при­хва­та и не пра­ ти но­во­на­ста­лу до­ма­ћу му­зи­ку, по­ста­је оа­за но­ стал­ги­је за „до­брим ста­рим вре­ме­ни­ма” и „до­ бром ста­ром му­зи­ком”, што ре­зул­ти­ра ве­о­ма осла­бље­ном по­се­том кон­це­ра­та но­ве му­зи­ке, и не­ве­ро­ват­ним бро­јем мла­дих на кон­цер­ти­ма „до­брих ста­рих” бен­до­ва. Је­ди­но ме­сто где се мо­же чу­ти но­ва му­зи­ка про­из­ве­де­на у Ср­би­ји су ра­дио-ста­ни­це на ин­тер­не­ту, о ко­ји­ма ће­мо пи­са­ти у не­ком од на­ред­них из­да­ња. ¶

и­ло је про­хлад­но зим­ско ве­ че 14. фе­бру­а­ра 2009. Че­као сам ау­то­бус број 17 на Ду­ша­ нов­цу. Око ме­не су про­ла­зи­ ли кре­а­тив­ни љу­бав­ни­ци ко­ ји су но­си­ли цве­ће сво­јим дра­га­на­ма, што је оби­чај ко­јим се сва­ке го­ди­не обе­ле­жа­ва „пра­зник цве­ћа­ра” 14. фе­ бру­а­ра. Кре­нуо сам код при­ја­те­ља на Но­ви Бе­о­град. У диск­ме­ну сам имао му­зи­ку из фил­ма „Си­не­ма Па­ра­ди­зо” чи­ји је ау­тор слав­ни Енио Мо­ри­ко­не. Не­мам оби­чај да слу­шам филм­ску му­ зи­ку, али из „не­ког” раз­ло­га сам на­ пра­вио пре­се­дан те ве­че­ри. Се­дам­на­е­сти­ца је про­ла­зи­ла по­ред Бе­о­град­ске аре­не, а ја сам знао да је ау­тор му­зи­ке ко­ја ми је у диск­ме­ну уну­тра. Он, плус ор­ке­стар од сто­ти­ нак љу­ди. Мо­жда су баш тог мо­мен­та сви­ра­ли од­јав­ну те­му Ђу­зе­па Тор­на­ то­ра из тог кла­си­ка, мо­жда евер­грин из не­ког Ле­о­не­ов­ ог фил­ма или мо­жда не­што са­свим тре­ће. Не­што пре Но­ве го­ди­не сам остао без по­сла, та­ко да сам тај 14. фе­бру­ар до­че­као без пре­би­је­не па­ре у џе­пу. Је­ два да сам имао за ба­те­ри­је за диск­мен. По­ку­ша­вао сам да се скр­пим са ло­вом за Ени­ов кон­церт, али ни­је ишло. Већ сам био у ду­го­ви­ма. По­зајм­љи­ва­ње за не­што што ни­су ра­чу­ни и што спа­да у до­мен „за­ба­ве” ни­је до­ла­зи­ло у об­зир чак ни ме­ни ко­ме је му­зи­ка мно­го ви­ ше од за­ба­ве. Ре­као сам се­би да сам мно­го ста­ри­ји од ма­лог То­та из „Си­ не­ма Па­ра­ди­за” и да ћу си­гур­но пре­ жи­ве­ти нео­д­ла­зак на кон­церт. Ру­ку на ср­це, то ни­је био пр­ви ве­ ли­ки кон­церт ко­ји сам про­пу­стио (а ве­ро­ват­но ни по­след­њи), али има­ју­ ћи у ви­ду да ће Мо­ри­ко­не у но­вем­бру на­пу­ни­ти 88 го­ди­на, сум­њам да ће ми се опет пру­жи­ти при­ли­ка да га гле­дам док ди­ри­гу­је. И по­ред то­га, се­дам го­ ди­на ка­сни­је ди­шем, хо­дам, спа­вам, је­дем, не­кад се сме­јем и ве­ћи део вре­ ме­на из­гле­дам као да у ме­ни још увек има жи­во­та. И још увек ми­слим да је Енио Мо­ри­ко­не нај­ве­ћи филм­ски ком­по­зи­тор свих вре­ме­на. Као не­ко ко ви­ше во­ли ал­бу­ме а не пе­сме, је­дан од раз­ло­га за­што ни­сам

ве­ли­ки љу­би­тељ филм­ске му­зи­ке је­ сте то што она вр­ло рет­ко функ­ци­о­ ни­ше ван фил­ма. Са­унд­трек нај­че­ шће има пре­ко 20 ком­по­зи­ци­ја ко­је тра­ју по ми­нут, два или чак кра­ће – та­ман ко­ли­ко и сце­на у ко­јој се чу­ ју. Мно­ге од тих ме­ло­ди­ја са­вр­ше­но па­шу док гле­да­те филм, али ка­да их слу­ша­те у сво­јој со­би на при­мер, осе­ ћа­те да не­што фа­ли. Не­ки ком­по­зи­ то­ри су у ста­њу да на­пра­ве ме­ло­ди­ ју ко­ја ни­је са­мо ве­за­на за по­крет­не сли­ке, већ мо­же­те да ужи­ва­те у њој иа­ко ни­ка­да ни­сте гле­да­ли филм за ко­ји је на­пи­са­на. Мо­ри­ко­не­ов­ е ме­ло­ ди­је оста­ју уре­за­не ду­бо­ко у се­ћа­њу, по­пут фо­то­гра­фи­ја из по­ро­дич­ног ал­бу­ма или пр­вог по­љуп­ца на пла­ жи у Ма­кар­ској. Од­у­век сам нај­ви­ше од­ле­пљи­вао на ком­по­зи­то­ре ко­ји спа­ја­ју умет­ност и поп ме­ло­ди­је на на­чин на ко­ји то ра­де Барт Ба­ка­рак и Хен­ри Ман­чи­ни, но за раз­ли­ку од њих, Енио је жан­ров­ски мно­го ра­зно­вр­сни­ји и ком­плет­ни­ ји. И мно­го ду­го­веч­ни­ји. Ак­ти­ван је шест де­це­ни­ја и ути­цао је на му­зи­ча­ ре из све­та по­па и ро­ка, џе­за, кла­си­ке, бо­са­но­ве, аме­ри­ка­не, па чак и елек­ тро­ни­ке. Чак се и аван­гард­ни му­зи­ ча­ри угле­да­ју на Мо­ри­ко­неа (по­себ­ ну па­жњу за­слу­жу­је ње­го­ва са­рад­ња са гру­пом Grup­po di Im­prov­vi­sa­zi­o­ne Nu­o­va Con­so­nan­za). Го­то­во да не по­ сто­ји му­зич­ки пра­вац у ком се Мо­ри­ ко­не ни­је опро­бао и у ком ни­је оста­ вио тра­га, а не­ке ње­го­ве ме­ло­ди­је и аран­жма­ни пре­ва­зи­ла­зе фил­мо­ве за ко­је су на­ста­ли. Му­зи­ка је ту да пра­ ти филм, али ако сте чу­ли да не­ко ка­ же ка­ко је тај филм гле­дао са­мо због му­зи­ке, ве­ли­ке су шан­се да је ту уме­ шао пр­сте упра­во овај слав­ни рим­ски ком­по­зи­тор. Енио је још увек жив, здрав и још увек са сво­јим ор­ке­стром одр­жа­ва кон­цер­те по Евро­пи. Ако сви­ра бли­ зу вас, не­мој­те би­ти смо­та­ни по­пут ме­не и не­мој­те се са се­мен­ка­ма у џе­ по­ви­ма и ње­го­вом му­зи­ком у уши­ма шу­ња­ти по­ред са­ле где ди­ри­гу­је. Ви­ де­ти и чу­ти ње­го­ва де­ла ужи­во при­ ли­ка је ко­ја се не про­пу­шта. ¶