POLITIKIN KULTURNI DODATAK 24.09.2016.

Субота 24. септембар 2016. година LX, број 24 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 Пи­тер Брук

Битеф су људи,

експерименти и успеси 04 50. БИТЕФ

Кореографија речи 05 УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА

Пошто Лувр?

07 20 ИСПОД 40

Енес Ха­ли­ло­вић

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Ме­ка моћ

ко­му­ни­зма Би­теф ни­је са­мо омо­гу­ћио се­лек­то­ва­ња естет­ски ра­ди­кал­них и ино­ва­тив­них пред­ста­ва и драм­ских кла­си­ка ин­тер­пре­ти­ра­них на нов на­чин већ је по­слу­жио као „по­ли­гон” за отва­ра­ње ши­рих дру­штве­них де­ба­та из­ван по­ли­тич­ке по­зор­ни­це, јер на њој то ни­је би­ло мо­гу­ће

50. БИТЕФ

Ксе­ни­ја Ра­ду­ло­вић Мира Траиловић и Јован Ћирилов Фото архив Битефа

О

сни­ва­ње Би­те­фа (1967) нео­ дво­ји­во је од кон­тек­ста кул­ тур­не ди­пло­ма­ти­је со­ци­ја­ ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је, зе­мље ко­ја се, уз све сво­је сло­же­но­ сти и про­ти­ву­реч­но­сти, мо­же сма­тра­ ти нај­зна­чај­ни­јим мо­дер­ни­стич­ким про­јек­том у ре­ги­о­ну. На­кон пр­вих по­ли­тич­ких ,,по­тре­са” у ко­му­ни­стич­ ком си­сте­му на­кон за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та, пе­ри­од ше­зде­се­тих до­ нео је не­што сна­жни­ји за­мах у по­гле­ду ли­бе­ра­ли­за­ци­је дру­штва у окви­ру мо­ но­лит­ног јед­но­пар­тиј­ског си­сте­ма. Од зна­ча­ја су, и то ви­ше­стру­ке, спе­ци­фич­ не окол­но­сти у ко­ји­ма је Би­теф осно­ ван: не са­мо умет­нич­ке, кул­ту­рал­не већ и дру­штве­не и по­ли­тич­ке. Иде­ја о осни­ва­њу ме­ђу­на­род­ног по­ зо­ри­шног фе­сти­ва­ла у Бе­о­гра­ду јав­ но је по­кре­ну­та 1964. го­ди­не, с пр­во­ бит­ном на­ме­ром да то бу­де фе­сти­вал ка­мер­них (ма­лих) аван­гард­них те­а­ та­ра. За­ни­мљи­во да је упра­во та го­ ди­на мо­жда и кључ­на за раз­вој на­ше по­сле­рат­не по­зо­ри­шне аван­гар­де: та­ да је пр­ви пут из­ве­де­но де­ло Алек­сан­ дра По­по­ви­ћа, и то два пу­та (у По­зо­ ри­шном игра­ли­шту Уни­вер­зи­те­та и у Ате­љеу 212) и пре­ми­јер­но је од­и­ гран Краљ Иби као пр­ва или ,,нул­та” пред­ста­ва спе­ци­фич­ног ате­ље­ов­ског сти­ла, ис­ко­рак из ,,око­шта­лих” фор­ ми ми­зан­сце­на, сти­ла игре, упо­тре­ бе му­зи­ке... Што је још зна­чај­ни­је, на свет­ском пла­ну то­ком исте де­це­ни­ је европ­ска и аме­рич­ка по­зо­ри­шна аван­гар­да до­се­жу зе­нит, а исто­вре­ме­ но је у ду­ху иде­је мул­ти­кул­ту­рал­но­ сти при­сут­но и на­гла­ше­ни­је окре­та­ње

не­е­вроп­ским по­зо­ри­шним фор­ма­ма, пре све­га азиј­ског кон­ти­нен­та (што ће по­том ре­зул­ти­ра­ти уно­ше­њем еле­ме­ на­та азиј­ског те­а­тра у пред­ста­ве ре­ди­ те­ља као што су Пи­тер Брук и Ари­ја­на Мну­шки­на). На по­ли­тич­ком пла­ну, по­ред спе­ци­ фич­не по­зи­ци­је Ју­го­сла­ви­је у усло­ви­ ма хлад­но­ра­тов­ске по­де­ле све­та, као и ње­не зна­чај­не уло­ге у осни­ва­њу По­ кре­та не­свр­ста­них, ју­го­сло­вен­ско ко­ му­ни­стич­ко ру­ко­вод­ство ,,ко­ри­сти” кул­тур­ну по­ли­ти­ку као ,,ме­ку моћ” (soft po­wer). Ме­ђу­тим, од по­себ­не ва­жно­сти је и оно што раз­ли­ку­је ју­ го­сло­вен­ски ко­му­ни­зам од дру­гих зе­ ма­ља ис­точ­не Евро­пе – раз­у­ме­ва­ње Ти­та и ру­ко­вод­ства да се мо­гу отво­ ри­ти раз­не дру­ге (не­по­ли­тич­ке) сфе­ ре дру­штва, а да то не угро­зи мо­но­пол пар­ти­је и др­жа­ве. Не ма­ла уло­га при­ па­да и ге­не­ра­ци­ји аван­гард­но-ори­ јен­ти­са­них пред­рат­них умет­ни­ка и ин­те­лек­ту­а­ла­ца ко­ји по­ста­ју део по­ сле­рат­не вла­сти, као и са­да већ мит­ ској јав­ној ди­пло­ма­ти­ји, ко­ја је и ну­ кле­ус кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је. Усме­на исто­ри­ја све­до­чи и да се ко­ му­ни­стич­ки функ­ци­о­не­ри на те­му осни­ва­ња Би­те­фа (,,Да ли нам тре­ба тај фе­сти­вал?”) ни­су кон­сул­то­ва­ли би­ло са ким, већ пре све­га са сво­јим те­мељ­ но обра­зо­ва­ним пар­тиј­ским ко­ле­га­ма из обла­сти кул­ту­ре (на при­мер, или по­ред оста­лих, с Му­ха­ре­мом Пер­ви­ ћем, та­да ути­цај­ним и ин­те­лек­ту­ал­но отво­ре­ним по­зо­ри­шним кри­ти­ча­рем По­ли­ти­ке). Ипак, у све­му то­ме по­себ­ но ме­сто при­па­да не­сва­ки­да­шњој лич­ но­сти Ми­ре Тра­и­ло­вић. Об­ја­шња­ва­ла

је пред­став­ни­ци­ма вла­сти да зе­мља ко­ја се отва­ра пре­ма све­ту мо­ра да има ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал. ,,Поч­ни­мо од по­зо­ри­шта”, го­во­ри­ла је (не кри­ју­ћи при том да то под­ра­зу­ме­ва и ви­со­ка фи­нан­сиј­ска сред­ства). Професор Ми­л е­н а Дра­г и­ћ е­в ић Ше­шић ис­ти­че три нај­ва­жни­ја кул­ тур­но-ди­пло­мат­ска ко­ра­ка ко­ји­ма се Ју­го­сла­ви­ја по­зи­ци­о­ни­ра по­сле ра­та: из­ло­жба са­крал­не ју­го­сло­вен­ ске умет­но­сти ко­ју ор­га­ни­зу­је Кр­ле­ жа 1953. го­ди­не у Па­ри­зу, по­кре­та­ње Би­је­на­ла са­вре­ме­не му­зи­ке у За­гре­бу 1961. го­ди­не и, нај­зад, осни­ва­ње Би­ те­фа 1967, фе­сти­ва­ла са до­вољ­но ши­ ро­ким и пре­ци­зно сми­шље­ним сло­ га­ном ,,но­ве по­зо­ри­шне тен­ден­ци­је”. То ни­је озна­ча­ва­ло са­мо ши­ро­ку мо­ гућ­ност се­лек­то­ва­ња естет­ски ра­ди­ кал­них и ино­ва­тив­них пред­ста­ва с јед­не стра­не, и ,,уме­ре­ни­је стру­је” – драм­ске кла­си­ке ин­тер­пре­ти­ра­не на нов на­чин с дру­ге већ је ,,не­у­трал­ни”, стрикт­но по­зо­ри­шни сло­ган мо­гао да по­слу­жи и као ,,по­ли­гон” за отва­ра­ ње ши­рих дру­штве­них де­ба­та из­ван по­ли­тич­ке по­зор­ни­це, јер на њој то ни­је би­ло мо­гу­ће. Ме­диј по­зо­ри­шта по­стао је и про­стор дру­штве­не еман­ ци­па­ци­је, те­ма­ти­за­ци­је ра­зних пи­та­ ња по­ли­тич­ког плу­ра­ли­зма. Али, ви­ше од то­га, осни­ва­њем Би­ те­фа не­ка­да­шња ју­го­сло­вен­ска кул­ тур­на ди­пло­ма­ти­ја је ма­кар и не­све­ сно ан­ти­ци­пи­ра­ла иде­ју ује­ди­ње­ња Ис­то­ка и За­па­да, ру­ше­ња Бер­лин­ског зи­да, и то сво­је­вр­сним би­те­фов­ским спа­ја­њем Пр­вог, Дру­гог и Тре­ћег све­ та. По­ла ве­ка на­кон осни­ва­ња Би­те­фа,

о овом фе­сти­ва­ла не го­во­ри­мо као о ,,изо­ло­ва­ном фе­но­ме­ну” срп­ске кул­ ту­ре, већ пре све­га као о ак­ту­ел­ној, жи­вој пе­де­се­то­го­ди­шњој тра­ди­ци­ји. Ју­би­лар­ни 50. Би­теф обе­ле­жен је и по­врат­ком из­вор­ном кон­тек­сту, у но­ вим и из­ме­ње­ним окол­но­сти­ма. То под­ра­зу­ме­ва и ис­ко­рак из евро­по­цен­ трич­ног окви­ра, по­вра­так нај­ши­рем ин­тер­на­ци­о­нал­ном кон­тек­сту, али овај пут не пре­зен­та­ци­јом тра­ди­ци­о­ нал­них не­е­вроп­ских умет­нич­ких фор­ ми (што је с пра­вом при­па­да­ло кон­ тек­сту вре­ме­на од пре по­ла ве­ка), већ нај­са­вре­ме­ни­јих по­зо­ри­шних об­ли­ ка Ази­је. По­ред то­га, це­ло­куп­ни глав­ ни и пра­те­ћи про­грам ово­го­ди­шњег фе­сти­ва­ла за­сно­ван је на про­бле­ма­ ти­зо­ва­њу и кри­тич­ком про­ми­шља­ њу умет­нич­ког и со­цио-по­ли­тич­ког кон­тек­ста, по­чев од раз­ма­тра­ња иде­је но­ву­ма у са­вре­ме­ном по­зо­ри­шту, у ко­ јем ви­ше не­ма оштре гра­ни­це из­ме­ђу кла­сич­ног и аван­гард­ног, до те­ма­ти­ зо­ва­ња нај­бол­ни­јих пи­та­ња ре­ги­о­на, Евро­пе и чи­та­вог све­та. И нај­зад, као што је Би­теф у сво­јим по­че­ци­ма пред­ста­вљао сво­је­вр­сни мост из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, ју­би­ лар­ни 50. фе­сти­вал тај од­нос по­ста­ вља из­ме­ђу Се­ве­ра и Ју­га. Ује­ди­ње­на Евро­па по­ди­же гра­ни­це (се­вер), а ми оста­је­мо не­где ис­под, на ју­гу европ­ ског кон­ти­нен­та, као и де­ло­ви Афри­ ке и Бли­ског ис­то­ка. Конференција „Битеф и културна дипломатија: позориште и геополитика”, Ректорат Универзитета уметности у Београду, 1. и 2. октобар

Мира Траиловић:

Истрајност и оптимизам „Ми­слим да сам се увек ру­ко­во­ ди­ла не­ким цр­та­ма сво­је лич­но­ сти, мо­же­мо их на­зва­ти по­зи­тив­ ним, јер сма­трам да има и мно­го оних ко­је то ни­су, а то је ис­трај­ ност и оп­ти­ми­зам у ис­трај­но­сти. Не во­лим да оста­вљам не­за­вр­ ше­не по­сло­ве, не во­лим да се од­ рек­нем ре­ал­них мо­гућ­но­сти ко­ је по­сто­је и тру­ди­ла сам се увек да у тим окол­но­сти­ма са­чу­вам ло­јал­ност, јер без ло­јал­но­сти не пру­жа нам ра­дост успех ко­ји је по­стиг­нут.” Из ин­тер­вјуа са Фе­лик­сом Па­ши­ћем, де­цем­бар 1988, у до­ку­мен­тар­ном фил­му „Уче­сник и све­док”, Не­над Мом­чи­ло­вић, ТВ Бе­о­град, у оквиру програма „По­ла ве­ка Би­те­фа, 40 го­ди­на Би­те­фа на фил­му”, Му­зеј Ки­но­те­ке, Ко­сов­ска 11, 30. сеп­тем­бар

24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

50. БИТЕФ

Пи­тер Брук: Кад чујем Битеф, у мисли ми навиру сећања на људе, експерименте и успехе го­ва и тр­го­ви­не, или да се, на­про­тив, ухва­те с њи­ма уко­штац и би­ју бит­ку с вре­ме­ном? Да­нас смо све­до­ци ужа­са сву­да око нас, али то не зна­чи да тре­ба да ре­а­гу­је­мо де­ти­ња­сто. Тре­ба са­ мо да отво­ри­мо Би­бли­ју, а пре то­га Ма­хаб­ха­ра­ ту, па да ви­ди­мо да су и ужас и сла­ва од­у­век би­ли при­сут­ни. Наш јед­но­ста­ван и исто­вре­ме­но све

ИНТЕРВЈУ Бо­рис Ли­је­ше­вић

У

мла­ђим го­ди­на­ма ни­сам имао при­ ли­ку да гле­дам Бру­ко­ве пред­ста­ве, па сам чи­тао ње­го­ве књи­ге ко­је су ми би­ ле до­ступ­не, по­ку­ша­ва­ју­ћи да од­го­ нет­нем шта сто­ји иза то­га што опи­ су­је. За­ми­шља­ју­ћи ње­гов „пра­зан про­стор”, гра­дио сам свој од­нос пре­ма по­зо­ри­шту. От­ кри­ва­ју­ћи Бру­ка, у ства­ри сам про­на­ла­зио се­ бе. Он је нај­бо­ље об­ја­снио при­ро­ду по­зо­ри­шта: пра­зни­ну ко­ју тре­ба да ис­пу­ни гле­да­о­че­ва има­ ги­на­ци­ја, по­так­ну­та са­мо јед­ном ре­че­ни­цом. „До­бар дан, го­спо­ди­не Ли­винг­сто­не” – и гле­ да­о­че­ва ма­шта већ ства­ра пеј­заж увер­љи­ви­ји од сва­ке сце­но­гра­фи­је. „Кад чу­јем Би­теф, у ми­сли ми на­ви­ру се­ћа­ња на љу­де, екс­пе­ри­мен­те и успе­хе”, од­го­во­рио је Брук на по­чет­ку на­шег ин­тер­вјуа по­во­дом 50. го­ди­шњи­це фе­сти­ва­ла.

Да ли ми­сли­те да је да­на­шњи гле­да­лац, ко­ ји је сва­ко­днев­но из­ло­жен нај­стра­шни­јим сли­ка­ма из свих кра­је­ва све­та и ко­га је те­ шко по­ме­ри­ти и фа­сци­ни­ра­ти, и да­ље за­ин­ те­ре­со­ван да сво­јом има­ги­на­ци­јом по­пу­ња­ ва пра­зне про­сто­ре? Све по­чи­ње и за­вр­ша­ва се пра­зни­ном. Ипак, та пра­зни­на ни­је бе­жи­вот­на већ је – као и Тво­ рац – је­дан искри­чав из­вор ко­ји бив­ству­је ван вре­ме­на и из ког по­ни­чу ти про­ме­њи­ви ослон­ ци – фор­ме, иде­је, при­сту­пи. Ми стал­но, ма­кар и на­крат­ко, мо­ра­мо стре­ми­ти ка то­ме да до­пре­ мо до пра­зни­не у се­би. Ни­шта не по­ма­же као раз­ме­на ис­ку­ста­ва – би­ло то са гру­пом, пу­бли­

ЖЕЂ ЗА НОВИМ ПРОСТОРИМА Со­ња Ву­ки­ће­вић, кореограф Шко­ло­ва­ла сам се као кла­сич­на ба­ле­ри­на, а он­ да се 1968. по­ја­вио Би­теф и про­ме­нио мој по­ глед на игру и сце­ну. Гле­да­ли смо вр­хун­ске тру­ пе из чи­та­вог све­та ко­је су на дру­га­чи­ји на­чин при­ла­зи­ле те­а­тру и то нам је да­ло сна­гу да раз­ ми­шља­мо на дру­га­чи­ји на­чин – дало нам је сло­ бо­ду. Од та­да ни­сам пре­ста­ла да га пра­тим. У по­чет­ку су до­ла­зи­ле пред­ста­ве из це­лог све­ та. То је био зла­тан пе­ри­од пу­бли­ке, ни­смо има­ ли кар­те, па је на јед­ну про­пу­сни­цу ула­зи­ло нас

Несагледив утицај

Пи­тер Брук: Све почиње и завршава се празнином Из архиве аутора

ком, на пи­ја­ци; у све­му ле­жи по­те­шко­ћа, у све­ му мо­гућ­ност. Из ва­ших ра­до­ва иси­ја­ва и осва­ја нас осе­ћа­ ње јед­но­став­но­сти и ла­ко­ће. Сти­че се ути­сак да сте ви још дав­но про­на­шли не­ку фор­му­лу или тај­ну јед­но­став­но­сти и да сте са ла­ко­ћом и ра­до­шћу ства­ра­ли, пи­са­ли, жи­ве­ли. Да ли је то та­ко би­ло? Да ли је то та­ко да­нас? На­рав­но да је те­шко. Што чо­век бо­ље гле­да, по­ те­шко­ће су ве­ће. Оне по­сто­је ка­ко би нас до­во­ ди­ле у ис­ку­ше­ње и ми им се мо­ра­мо ра­до­ва­ти

не­ко­ли­ко. До­ви­ја­ли смо се на све на­чи­не да уђе­ мо, као и ше­зде­сет од­сто пу­бли­ке. Игра­ло се у раз­ли­чи­тим про­сто­ри­ма – у фа­ бри­ка­ма, на остр­ви­ма, на бро­до­ви­ма. По­крет је ишао па­ра­лел­но са дра­мом, што је та­ко­ђе било ново. Исту те­жи­ну су има­ли му­зи­ка, текст, ви­ зу­ел­ни еле­мен­ти и по­крет. Све је то би­ло ве­о­ма уз­бу­дљи­во; Ла ма­ма и Ли­винг те­а­тар, ко­ји су нас ту­кли, па смо ма­ло бе­жа­ли, па те­а­тар из Шпа­ни­је, са глум­ци­ма ко­ ји су де­се­так ми­ну­та ви­си­ли у ба­зе­ни­ма на­гла­ вач­ке и га­ђа­ли нас џи­ге­ри­цом… све до ДВ8 и Ге­бел­са у но­ви­је вре­ме. По­че­ли смо и са­ми та­ко да раз­ми­шља­мо о сце­ ни и ства­ра­мо. Ме­ђу пр­ви­ма су би­ли Љу­би­ша Ри­стић и На­да Ко­ко­то­вић, Ха­рис Па­шо­вић, Да­ мир Зла­тар Фреј… Уз Би­теф сам се од­шко­ло­ва­ла и он ми је дао сна­гу да се изразим. На­сту­пи­ла сам са „По­мра­че­њем” и до­би­ла на­ гра­ду пу­бли­ке. Од та­да сам го­то­во сва­ке го­ди­не би­ла при­сут­на са по јед­ном пред­ста­вом, или као ко­ре­о­граф, или као играч. „Ме­де­ја”, „Маг­бет”, Каф­кин „Про­цес”, „Пти­це”, „Ха­млет”, „По­след­ њи да­ни чо­ве­чан­ства”, „Мрак лет­ње но­ћи”, ко­ји смо пра­ви­ли за време бом­бар­до­ва­ња… За „Цир­кус исто­ри­је” сам ду­го тра­жи­ла про­ стор јер ни­сам же­ле­ла да се из­во­ди у по­зо­ри­ шној ку­ти­ји. Про­стор је из­у­зет­но ва­жан, јер вам да­је иде­је. По­след­њих де­се­так го­ди­на се Би­теф углав­ном одр­жа­ва у по­зо­ри­шту, а то спу­та­ва.

Бо­рис Ли­је­ше­вић, ре­ди­тељ

„Циркус историја”, С. Ву­ки­ће­вић, 2006.

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Би­теф је за ме­не био и остао че­жња. Че­жња за дру­гим све­том. За сли­ка­ма ко­је пам­ти­мо ваљ­ да из пре­на­тал­ног пе­ри­о­да и ко­ји­ма ће­мо се по­сле смр­ти вра­ти­ти. Би­теф је мо­гућ­ност да се осе­ти пре­ду­кус тог све­та. Би­теф је пу­то­ва­ње у не­по­зна­то; у за­гр­љај они­ма ко­ји но­се по­се­бан дар. Вре­ме ка­да ће­мо би­ти гр­ље­ни и во­ље­ни ма­ штом нај­бо­љих. Ка­да ће­мо сви за­јед­но се­ди­ти у са­ли, слу­ша­ти на­ја­ву пред­ста­ве и стре­пи­ти у оном тре­нут­ку не­по­сред­но пре по­чет­ка. Тре­ пе­ри­ти од по­ми­сли шта ће се ве­че­рас до­го­ди­ ти и где ће нас од­ве­сти. И ни­ко ни­је умо­ран и не­рас­по­ло­жен. Сви гле­да­ју у за­тво­ре­ну за­ве­су с оче­ки­ва­њем.

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751. Факс: 3373-393. Електронско издање: www.politika.rs

јер нас оне те­ра­ју на­пред. Као и увек, Шек­спир је то јед­но­став­но об­ја­снио ре­чи­ма: „Би­ти спре­ ман, то је све.” До­жи­вљај по­зо­ри­шта се да­нас бит­но раз­ли­ ку­је од оног пре де­сет го­ди­на или пак пре по­ ла ве­ка. Ра­ни­је су град­ске тр­го­ве пре­ко ле­та оку­пи­ра­ли по­зо­ри­шни фе­сти­ва­ли, љу­ди су ра­до­зна­ло оче­ки­ва­ли глу­мач­ке тру­пе, а да­ нас та­ко до­че­ку­ју ту­ри­сте с фо­то-апа­ра­ти­ма. Да ли по­зо­ри­шни љу­ди тре­ба да се по­вла­че у не­ке но­ве про­сто­ре, да­ле­ко од уза­вре­лих тр­

На свет­ској ма­пи са­вре­ме­ног по­зо­ри­шта Пи­тер Брук за­у­зи­ма са­свим по­себ­но ме­сто. Увек отво­рен за екс­пе­ри­мент, али ни­кад у ње­го­вом роп­ству, овај ре­ди­тељ је пре све­га рев­но­стан тра­га­лац за су­шти­ном по­зо­ри­шта. Не­са­гле­див ути­цај на ге­не­ра­ци­је и ге­не­ра­ ци­је ства­ра­ла­ца, али и љу­би­те­ља по­зо­ри­ шта, овај ве­ли­кан оства­рио је не са­мо кроз из­у­зет­но плод­ну, се­дам де­це­ни­ја ду­гу прак­ су и ин­тен­зи­ван пе­да­го­шки рад (In­ter­na­ti­ o­nal Cen­tre for The­a­tre Re­se­arch у Па­ри­зу) већ и сна­жним, је­згро­ви­тим про­ми­шља­њем фе­но­ме­на по­зо­ри­шта (на­ро­чи­то у есе­ју Пра­ зан про­стор). Са сво­јом де­ве­де­сет и јед­ном го­ди­ном Пи­тер Брук је и да­ље жи­ва­хан и ра­дан. Ње­го­ва нај­но­ви­ја пред­ста­ва Бој­но по­ље (Bat­tle­fi­eld) три­де­сет јед­ну го­ди­ну на­кон чу­ве­не Ма­хаб­ха­ра­те по­но­во се бави овим ин­диј­ским спевом, тра­же­ћи у ње­му од­го­во­ ре за те­шко ста­ње у ко­ме се да­нас на­ла­зи на­ша пла­не­та. Т. Перић те­жи за­да­так је­сте да стре­ми­мо ка све­тлу скри­ве­ ном у та­ми. Јед­но­став­ност је ре­зул­тат су­о­ча­ва­ња са по­те­шко­ћа­ма. Уви­де­ће­мо да се јед­но­став­ност до­се­же осло­ба­ђа­њем, од­ба­ци­ва­њем ви­шко­ва, јер су ви­шко­ви, не­сум­њи­во, бес­ко­ри­сни. ¶

Оном ка­да Би­теф бу­де про­гла­шен отво­ре­ним…

Ха­рис Па­шо­вић, ре­ди­тељ

„Елијахова столица”, Б. Лијешевић, 2011.

На Би­теф сам до­ш ао пр­в и пут 1980. Био сам тек упи­сао ре­жи­ју на Ака­де­ми­ји умет­но­сти у Но­вом Са­ду; ни­сам ни­ког знао у Бе­о­гра­ ду; ни­сам имао кар­те за фе­сти­вал и уба­ци­вао сам се на раз­не „тај­не” на­чи­не на пред­ста­ве. На­рав­но, ни­ сам мо­гао са­ња­ти да ће се за са­мо три го­ди­не мо­ја пред­ста­ва игра­ти на Би­те­фу. „Јел­ка код Ива­но­вих” је

То је не­у­по­ре­ди­во. Че­ка се но­во ис­ку­ство, но­ви до­ жи­вљај, но­ви до­дир. Да нам се от­ кри­је не­што но­во. Свој­ство је Би­те­ фа да от­кри­ва оно што ни­смо зна­ли да по­сто­ји и да је мо­гу­ће. Иза тех­ но­ло­ги­је – та­мо где тех­нич­ке мо­ гућ­но­сти по­бе­ђу­је има­ги­на­ци­ја. По­глед из оно­стра­ног. Вре­ме ка­да пи­је­мо са нај­бо­љих из­во­ра, а жеђ се не га­си већ ра­сте и све си жед­ни­ји. И за­то Би­теф ства­ ра бол – јер гле­даш не­што што ти сам не мо­жеш. А по­же­лиш да бу­ деш то, да ра­диш та­ко, да стиг­неш та­мо. Би­теф је до­дир. Би­теф је за­гр­љај. Би­теф је че­жња. Че­жња да се по­све­ тиш у тај­ну. Тај­ну ства­ра­ња. Да ства­ „Буђење пролећа”, Х. Пашовић, 1987. раш и да не ди­жеш гла­ву и да не знаш ни­шта дру­го и да не по­сто­ји ни­шта ви­ше од то­га. би­ла јед­на од оних пред­ста­ва око ко­јих су се на Би­теф је од­ра­ста­ње, сум­ња у се­бе, пре­и­спи­ Би­те­фу пле­ле при­че и са­да су не­ки но­ви клин­ци ти­ва­ње, осе­ћа­ње соп­стве­не не­до­стој­но­сти пред по­ку­ша­ва­ли да упад­ну без кар­те да је гле­да­ју. тим мар­шом све­тих. На пред­ста­ву је до­шао Ма­та Ми­ло­ше­вић, је­ Би­теф је страх да ли ћу ус­пе­ти да уђем. До­ви­ дан од нај­ве­ћих ју­го­сло­вен­ских ре­ди­те­ља свих ја­ње за то згу­жва­но и не­до­сти­жно пар­че па­пи­ вре­ме­на. Био је већ у го­ди­на­ма и ни­је ви­ше ра као да је су­во зла­то. Би­теф је че­ка­ње у гу­жви ишао у по­зо­ри­ште, али мој про­фе­сор Бо­ро Дра­ пред ула­зом. Про­вла­че­ње кроз те­рет­ни, по­жар­ шко­вић га је убе­дио да до­ђе и спро­вео га је у ни, слу­жбе­ни улаз. Ла­га­ње на пор­тир­ни­ци. Са­ по­дру­ме и учи­о­ни­це Ака­де­ми­је при­ме­ње­них мо да бу­дем уну­тра ма­кар и ви­сио с пла­фо­на и умет­но­сти где смо игра­ли пред­ста­ву. За ме­не не ви­дио глум­це на по­зор­ни­ци. Са­мо уну­тра! и све глум­це из по­зо­ри­шта „Про­ме­на” ко­ји су У са­лу! Као да од то­га за­ви­си жи­вот – као да ћу игра­ли ту пред­ста­ву то што нас је гле­дао Ма­та ис­пу­сти­ти не­ку жи­вот­ну при­ли­ку. би­ло је жи­вот­но при­зна­ње! „Бу­ђе­ње про­ле­ћа” Би­теф је веч­ност ко­ја пам­ти са­мо зе­ни­те ства­ и „До­зи­ва­ње пти­ца” ко­је сам ре­жи­рао у ЈДП-у ра­о­ца. Не­у­спе­хе пра­шта и иг­но­ри­ше. би­ла су но­ва фан­та­стич­на уз­бу­ђе­ња на Би­те­фу, Веч­ност у ко­ју је оти­шао Јо­ван Ћи­ри­лов. У ко­ а игра­ње „Кра­ља Иби­ја” су­бо­тич­ког На­род­ног јој су жи­ви и Ми­ра Тра­и­ло­вић и Пан­дур и Го­чев, по­зо­ри­шта на Би­те­фу 1992. би­ло је пра­ва дра­ Гош, Пле­ша, Берт Нојман, Ма­ри­на Чу­ту­ри­ло, ма. Би­теф је и за ме­не као и за це­лу кул­тур­ну Свје­тла­на Ви­син­тин, Ог­њен­ка Ми­ли­ће­вић... Ју­го­сла­ви­ју био ре­во­лу­ци­ја. Сви они ко­ји су про­шли кроз ње­га и ко­ји ће За­хва­лан сам Јо­ва­ну Ћи­ри­ло­ву, Бе­ки Ву­чо и до­ћи. Про­шлост и бу­дућ­ност у истом тре­нут­ку. Бор­ки Па­ви­че­вић за све њи­хо­ве го­ди­не ве­ли­ког

Субота 24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

50. БИТЕФ Бес­крај­но пло­дан и­ бес­крај­но из­ра­жа­јан­ од не­по­кор­ног жи­во­та

Гра­ђа­ни кар­тон­ске ре­пу­бли­ке оба­вља­ју сво­је днев­не по­сло­ве и пла­ће­ни рад­ пре­да­но опре­зно

Че­сто се по­сма­тра као ђу­бре или сме­ће

Али они су оно што су.­ Пре­жи­ве­ли су и пре­жи­ве­ће

Као би­ло ко­ји­ гра­ђа­нин са до­дат­ном бо­ја­зни: ки­ша

Као што смо пре­жи­ве­ли не­сре­ће и ра­то­ве ко­ји нас ни­су на­у­чи­ли ни­чем бо­љем до пре­жи­вља­ва­ња

03

Али је за­пра­во об­да­ре­на из­у­зет­ним осе­ћа­ји­ма­ за дво­ди­мен­зи­о­нал­ну умет­ност

И та­ко упра­во де­лу­је­ кар­тон­ска ку­ти­ја:­ го­ло пре­жи­вља­ва­ње у не­си­гур­ним, чак опа­сним окол­но­сти­ма

Цртежи Питера Шумана за „Политику” Питер Шуман Из архиве аутора

Хлеб, лут­ке и Би­теф

П

и­тер Шу­ман, осни­вач по­зо­ри­шта Хлеб и лут­ке, по­ја­вио се пред пу­бли­ком Би­теф фе­сти­ва­ла још дав­не ’69 го­ди­ не као ау­тор из­во­ђе­ња „Ва­пај на­ро­да за ме­сом”. Овај сво­је­вр­сни пе­кар, мај­ стор лут­кар­ства, ди­си­дент и кре­а­ти­вац-ше­зде­ се­то­смаш, од струч­ног жи­ри­ја исте го­ди­не до­ би­ја Спе­ци­јал­ну на­гра­ду. Сле­де­ћи пут je до­шао ’76, ка­да je осво­јио На­гра­ду пу­бли­ке за „Опе­ру бе­ли коњ”. У ко­лум­ни из мар­та 2007. го­ди­не, Јо­ ван Ћи­ри­лов је о ње­му на­пи­сао: „А на Би­те­фу, на Би­те­фу је би­ло све­га. Ту су на са­мом ње­го­ вом по­чет­ку, го­ди­не 1969, ма­ле лут­ке мог де­ тињ­ства на­ра­сле до огром­них раз­ме­ра. Пр­вих го­ди­на Би­те­фа до­шао је Пи­тер Шу­ман са сво­јим лут­ка­ма ’Bread and Pup­pet’ са Гло­вер фар­ме у Вер­мон­ту, Но­ва Ен­гле­ска. Хлеб и лут­ке. Лут­ке

Уче­ство­ва­ли смо у су­ко­би­ма с по­ли­ци­јом, али зва­нич­на кул­ту­ра има ефи­ка­сни­ји на­чин за ућут­ки­ва­ње – то је ћу­та­ње. Ше­зде­се­те су би­ ле бун­тов­не, да­на­шње вре­ме је по­кор­но, али спрем­но на по­бу­ну у сва­ком тре­нут­ку.

Зва­нич­на кул­ту­ра има ефи­ка­сни­ји на­чин за ућут­ки­ва­ње – то је ћу­та­ње

по­бу­ње­ни­ци, ва­пај на­ро­да за ме­сом, лут­ке ше­ зде­се­то­сма­ши, лут­ке на ули­ци, као у сред­њем ве­ку, по тр­го­ви­ма и ули­ца­ма, не­у­мо­љи­ве, ка­ко то Пи­тер Шу­ман ре­че, сво­јом ’кру­то­шћу и не­ у­мо­љи­во­шћу’.”

ИНТЕРВЈУ

Ружица Ања Тадић

Ви­ше од по­ла ве­ка пред­во­ди­те „Хлеб и лут­ ке”. Шта вас мо­ти­ви­ше да на­ста­ви­те? Во­ди ме лут­кар­ска умет­ност ко­ја вам ни­ка­да не до­зво­ља­ва да по­ми­сли­те да је по­сао за­вр­шен.

На Би­те­фу сте го­сто­ва­ли ’69, а по­том и ’76. По че­му пам­ти­те фе­сти­вал? Био сам за­ди­вљен Јо­ва­ном, ин­те­ли­гент­ним раз­ го­во­ри­ма о умет­но­сти и сми­слу у ју­го­сло­вен­ском дру­штву, ко­ји су по­ти­ца­ли из ис­ку­ства ства­ра­ња умет­но­сти у тај­но­сти. Би­теф је био ме­сто на ко­ме су се са­ста­ја­ли они ко­ји су до­ла­зи­ли из та­ко­зва­ ног по­тла­че­ног све­та и ства­ра­о­ци из та­ко­зва­них сло­бод­них кул­ту­ра.

У Ва­шем ма­ни­фе­сту сте на­ве­ли да је лут­ка­р­ ска умет­ност суб­вер­зив­на, да o њој ви­ше са­ зна­је­мо из по­ли­циј­ских до­си­јеа не­го из те­а­ тар­ских хро­ни­ка. Ка­кво је дру­штво ко­ме су се обра­ћа­ле ва­ше пред­ста­ве ше­зде­се­тих, а ка­ ко гле­да­те на да­на­шње дру­штво?

Шта „Хлеб и лут­ке” при­пре­ма­ју у на­ред­ној по­ловини ве­ка? Као жи­те­љи кар­тон ре­пу­бли­ке Сје­ди­ње­них Аме­ рич­ких Др­жа­ва, на­ста­вља­мо да ши­ри­мо ње­не фи­ло­зоф­ске и по­ли­тич­ке ци­ље­ве и њен ре­во­ лу­ци­о­нар­ни по­тен­ци­јал. ¶

ра­да ко­је су учи­ни­ле да Би­теф по­кре­не истин­ ски про­грес у ју­го­сло­вен­ском те­а­тру. За­хва­лан сам и ко­ле­га­ма ко­је су их на­сле­ди­ли и учи­ни­ли да Би­теф оп­ста­не. Ипак, не би би­ло ни Би­те­ фа ни по­зо­ри­шне ре­во­лу­ци­је да ни­је би­ло Ми­ ре Тра­и­ло­вић. Не мо­же се пре­те­ра­ти у опи­су зна­ча­ја ове ве­ли­чан­стве­не же­не. Хва­ла јој за то што нас је на­у­чи­ла; што нам је отво­ри­ла ви­ди­ ке; што нас је тр­пе­ла и во­ле­ла и што је до­ве­ла свет у на­ше се­ло.

Ве­ра Ко­њо­вић, уредник програма Би­теф на фил­му Би­теф је у по­чет­ку имао мно­го пр­о­тив­ни­ка, оних ко­ји су сма­тра­ли да то што се из­во­ди на фе­сти­ва­ лу ни­је по­зо­ри­ште, да је пре­ви­ше сло­бод­но, да се не­ће одр­жа­ти. По­ка­за­ло се, ме­ђу­тим, да је Би­теф ути­цао и на нас и на по­зо­ри­ште у све­ту. До­ла­зио је Ли­винг те­а­тар, Ла ма­ма, ја­пан­ско по­зо­ри­ште, на­ци­о­нал­на по­зо­ри­шта из Афри­ке. Ли­винг, на при­мер, у по­чет­ку ни­је био при­хва­ ћен. Де­сет го­ди­на ка­сни­је про­ме­ни­ла се ат­мос­ фе­ра и по­и­ма­ње по­зо­ри­шта. Ка­да сам по­че­ла да ра­дим Би­теф на фил­му узе­ла сам сни­мак пред­ста­ве Ли­винг те­а­тра. Те го­ди­не се про­грам одр­жа­вао у фо­а­јеу Ате­љеа 212. Ни­смо има­ли до­вољ­но сто­ли­ца, пу­бли­ка је се­де­ла на ра­ди­ја­то­ри­ма, а ја сам стре­пе­ла шта ће се де­си­ти, то­ли­ко је би­ло пу­но. Исто се де­си­ло и са Бо­бом Вил­со­ном – на 10. Би­теф до­шао је са пред­ста­вом „Ајн­штајн на пла­ жи“ ко­ја тра­је ви­ше од че­ти­ри са­та. Већ по­сле дру­гог са­та са­ла је би­ла по­лу­пра­зна, пу­бли­ка је из­ла­зи­ла. Око два­на­ест са­ти би­ло нас је ма­ло у по­зо­ри­шту. Не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је сам на­пра­ ви­ла про­грам по­све­ћен Вил­со­ну и ис­пред са­ле су би­ли ре­до­ви. На­по­љу је би­ла го­ми­ла бе­сних љу­ди ко­ји су хте­ли да уђу. Ни­сам мо­гла да при­ђем шал­ те­ру да уга­сим све­тло у са­ли, Ми­ра је не­го­до­ва­ла, па је не­ко од гле­да­ла­ца уга­сио све­тло. На де­се­том Би­те­фу био је и Пи­тер Брук. Чуо је да се при­ка­зу­ју два ње­го­ва крат­ка фил­ма, до­ ку­мен­тар­ци о ње­го­вом умет­нич­ком по­ступ­ку, па је до­шао да по­гле­да. Ка­да је ви­део гу­зву на про­јек­ци­ји, за­мо­лио је да се на­ред­ног да­на ави­ о­ном до­не­се још ње­го­вих фил­мо­ва. Са­ста­вља­ју­ћи ово­го­ди­шњи про­грам уста­но­ ви­ла сам да су сним­ци ве­ли­ког бро­ја зна­чај­них пред­ста­ва или из­гу­бље­ни или ни­су ни на­пра­ вље­ни. Пред­ста­ва Пи­те­ра Бру­ка „Сан лет­ње но­ћи”, јед­на од нај­леп­ших на Би­те­фу, ни­је сни­ мље­на. Из­гу­бљен је и сни­мак „Ха­мле­та” Љу­би­ ше Ри­сти­ћа, иа­ко је пред­ста­ва ди­рект­но пре­ но­ше­на. ¶

„Ајнштајн на плажи”, Роберт Вилсон, 1976. „Сан летње ноћи”, Питер Брук, 1972.

„Он је узео за руку и одвео у замак а други су их следили”, Пина Бауш, 1979.

„Рамајана”, традиционално индијско позориште, 1967.

„Амбасадор: немачко-афрички комад са певањем”, Гинтерсдорфер/Класен, 2016. Фото Кнут Класен

50 ГО­ДИ­НА БИ­ТЕ­ФА

1976 – „Ха­млет у фар­мер­ка­ма”, ру­ски ре­ди­ тељ Ју­риј Љу­би­мов са Те­а­тром на Та­ган­ки го­ сту­је са три пред­ста­ве

1996 – Три жи­во­та Лу­си Ка­брол Те­а­тра де ла ком­пли­си­те, тран­сфор­ма­ци­ја сце­не и глу­ма­ца, пре­та­па­ње љу­ди у објек­те

1967 – Ра­ма­ја­на, ка­та­ка­ли по­зо­ри­ште из Ин­ди­је, По­сто­ја­ни Принц Јер­жи­ја Гро­тов­ског и Брех­то­ва Ан­ти­го­на Ли­винг те­а­тра – пр­ви по­зо­ ри­шни су­срет Ис­то­ка, За­па­да и Да­ле­ког ис­то­ка

1977 – Мр­тви раз­ред Та­де­у­ша Кан­то­ра – глум­ци, лут­ке и ре­ди­тељ на сце­ни; Линд­зи Кемп и Са­ло­ма Оска­ра Вајл­да, пр­во квир по­зо­ри­ште; пр­во по­ја­вљи­ва­ње Пи­не Ба­уш

1998 – Евро­пеј­ци, цр­кли да­бог­да, пр­во по­ја­ вљи­ва­ње швај­цар­ског ре­ди­те­ља Кри­сто­фа Мар­ та­ре­ла, де­ху­ма­ни­зо­ва­ни са­вре­ме­ни свет кроз по­кре­те на гра­ни­ци ко­ре­о­гра­фи­је

1969 – Ди­о­нис 69 Ри­чар­да Шек­не­ра и Бе­сни Ор­лан­до Лу­ке Рон­ко­ни­ја – осло­бо­ђе­но те­ло, по­ бу­на про­тив кон­вен­ци­ја и из­ла­зак у ван­по­зо­ри­ шни про­стор; пр­во по­ја­вљи­ва­ње Один те­а­тра

1980 – Ал­ке­сти­да Ро­бер­та Чу­ли­ја, са­вре­ме­ но чи­та­ње кла­си­ке

2003 – Но­ра То­ма­са Остер­ма­је­ра, ра­ди­кал­ на ак­ту­е­ли­за­ци­ја кла­си­ке; Бри­са­ње Кри­сти­ја­на Лу­пе, ма­ра­тон у јед­ном да­ху и Ста­љин­град­ска бит­ка Ре­зе Га­бри­јад­зеа, ве­ли­ка стра­да­ња кроз при­чу ма­лих лут­ки

1970 – Ар­ден од Фе­вер­ша­ма Ан­дре­ја Шер­ба­ на, пр­ви на­ступ тру­пе Ла ма­ма Елен Стју­арт

1982 – Ма­ра-Са­д Ја­но­ша Ача, ан­то­ло­гиј­ска пред­ста­ва ве­ли­ке ма­ђар­ске по­зо­ри­шне кул­ ту­ре 1984 – Моћ по­зо­ри­шних лу­до­сти Ја­на Фа­бра,

1972 – До­га­ђај у му­зе­ју Мер­са Ка­нин­га­ма, по­ че­ци са­вре­ме­ног пле­са на Би­те­фу; Сан лет­ње но­ћи Пи­те­ра Бру­ка, пр­во ра­ди­кал­ но чи­та­ње Шек­спи­ра

по­че­так стру­је моћ­ног фла­ман­ског те­а­тра

1973 – Кас пре­ко Бо­ден­ског је­зе­ра, пр­ви ко­ мад Пе­те­ра Ханд­кеа, јед­ног од нај­и­зво­ђе­ни­јих пи­са­ца на Би­те­фу

1992 – Би­теф под ем­бар­гом; Љу­би­ша Ри­стић и гру­па ју­го­сло­вен­ских ре­ди­те­ља са про­дук­ци­ја­ ма из Су­бо­ти­це омо­гу­ћа­ва­ју да Би­теф оп­ста­не

1974 – Пи­смо за кра­љи­цу Вик­то­ри­ју, кон­цеп­ ту­ал­на опе­ра Ро­бер­та Вил­со­на; по­че­ци ме­ђу­на­ род­не афир­ма­ци­је аме­рич­ког ре­ди­те­ља

1994 – Де­ка­ме­рон 646 Сил­ви­ја Пур­ка­ре­теа и Пер­си­јан­ци Те­о­до­ро­са Тер­зо­пу­ло­са, по­вра­так стра­них ре­ди­те­ља

1988 – Суз (О) суз Ла Фу­ра делс Ба­ус, сцен­ ски спек­такл ко­ји до та­да ни­је ви­ђен

2005 – Ера­ри­тја­ри­тја­ки Хај­не­ра Ге­бел­са, про­жи­ма­ње глу­ме, му­зуч­ког кон­цер­та и ви­део пре­но­са 2006 – Кар­го Со­фи­ја–Бе­о­град Ри­ми­ни про­то­ ко­ла, про­дор до­ку­мен­тар­ног по­зо­ри­шта и ко­ лек­тив­не ре­жи­је 2010 – Уј­ка Ва­ња Јир­ге­на Го­ша, сна­га јед­но­ став­но­сти 2016 – Ис­ко­рак из европ­ског кон­тек­ста и по­ вра­так Ази­ји

24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

50. БИТЕФ

Кореографија речи Три пле­сне пред­ста­ве на­ших умет­ни­ка на Би­те­фу све­до­че да је са­вре­ме­на пле­сна сце­на бо­га­та про­дук­ци­јом на­ме­ње­ном свим уз­ра­сти­ма ПЛЕСНИ ТЕАТАР Са­ња Кр­сма­но­вић Та­сић

И

з­бир­љи­вој пу­бли­ци Би­те­фа, по­не­кад су­мљи­ча­вој пре­ма на­шој са­вре­ме­ној пле­сној сце­ни, ове го­ди­не се пру­жа при­ли­ка да, под­стак­ну­та из­бо­ром се­ лек­то­ра или уред­ни­ка, у глав­ном про­ гра­му и два пра­те­ћа по­гле­да три пле­сне пред­ ста­ве на­ших умет­ни­ка. Ра­ди се о пред­ста­ва­ма „Са­мо мо­је” у глав­ном про­гра­му, пред­ста­ви „Вр­ сте” у про­гра­му Би­теф По­ли­фо­ни­је и пле­сној ин­тер­ак­тив­ној пред­ста­ви за де­цу „На­гла­вач­ке”, ко­ја је део Show­ca­se про­гра­ма. „На­гла­вач­ке „ је пред­ста­ва ко­ја је вре­дан ис­ ко­рак у ре­пер­то­а­ру Ма­лог по­зо­ри­шта „Ду­шко Ра­до­вић”, пра­ва по­сла­сти­ца за све оне ко­ји од по­зо­ри­шта за де­цу оче­ку­ју ви­ше од сте­ре­о­тип­ них пред­ста­ва углав­ном за­бав­ног и ква­зи еду­ка­ тив­ног ка­рак­те­ра. Пред­ста­ва је нео­бич­на, раз­и­ гра­на, у њој не по­сто­ји кла­сич­но гле­да­ли­ште и сце­на, а де­чи­ја пу­бли­ка мо­ти­ви­са­на је да и са­ма уче­ству­је у њој.

а ко­ли­ко су све чи­ни­ли због спољ­ног дој­ма и „сли­ке се­бе” на ве­ли­ком плат­ну ко­је не­пре­ста­ но по­сма­тра­ју ра­де­ћи за­да­те по­кре­те. Не чу­ди што је пред­ста­ва увр­ште­на у глав­ ни про­грам Би­теф-а на­кон што је за­слу­же­но осво­ји­ла на­гра­ду на ово­го­ди­шњем Ин­фант фе­ сти­ва­лу. „Са­мо мо­је” Ане Ду­бље­вић и Иго­ра Ко­ру­ге је пред­ста­ва на­ста­ла из ду­бо­ке ин­тро­спек­ци­је, из су­штин­ског ис­тра­жи­ва­ња и по­ни­ра­ња у се­ бе, без укра­са, кли­шеа, пле­сних тех­ни­ка и фор­ ма­ли­зма. Ли­ше­на је пред­ви­дљи­во­сти, иа­ко пре­ пу­на ре­пе­ти­ци­ја. За­ни­мљив је овај но­ви ис­ход њи­хо­вог по­све­ће­ног ис­тра­жи­ва­ња „ко­ре­о­гра­ фи­је ре­чи”. Пред­ста­ва је ин­спи­ри­са­на књи­гом Ен Цвет­ко­вић ко­ја се ба­ви ис­тра­жи­ва­њем но­ве епи­де­ми­је са­вре­ме­ног дру­штва- де­пре­си­јом. Већ сам про­стор у ко­ме се од­и­гра­ва пред­ста­ва бу­ди те­ско­бу. Ра­ди се о кла­у­стро­фо­бич­ној не­ве­ ли­кој др­ве­ној ку­ти­ји-со­би, зи­до­ва и ни­ског пла­ фо­на офар­ба­них у на­ран­џа­сту бо­ју. Пред­ста­ва на­ста­вља ис­тра­жи­ва­ње ау­то­ра гра­нич­ног про­

сто­ра пле­сне и драм­ске умет­но­сти и до­след­на је у свом ми­ни­ма­ли­зму као и пре­ци­зној иде­ји, емо­ци­ји и по­ру­ци. На кра­ју пред­ста­ве, ау­то­ри-из­во­ђа­чи, из­ла­зе­ ћи из ку­ти­је -сце­не на цр­ни под ле­пе ма­ле на­ ран­џа­сте це­ду­ље пра­ве­ћи ста­зу до пу­бли­ке. На сва­ком од ових ква­дра­ти­ћа, на­лик леп­ти­ро­ви­ ма са јед­ним кри­лом, ис­пи­са­на је јед­но­став­на ре­че­ни­ца, ис­по­вест, тај­на, стих. Пу­бли­ка уста­ је и чи­та по­ру­ке. Сце­на по­ста­је ин­тер­ак­тив­ на ин­ста­ла­ци­ја. Че­твр­ти зид не по­сто­ји, сви смо јед­но. Иа­ко је на мо­мен­те муч­но гле­да­ти, ово је пред­ста­ва ко­ју тре­ба до­жи­ве­ти јер у на­ма отва­ ра ка­на­ле ем­па­ти­је и осве­шћу­је на­шу људ­скост и по­ве­за­ност. На пр­ви по­глед мо­жда не де­лу­ је та­ко, али је у пи­та­њу су­штин­ски ан­га­жо­ва­на пред­ста­ва. Го­во­ри о дру­штву и но­вом по­рет­ку у ко­јем оту­ђе­но, пу­ни оча­ја, са­зре­ва­ју не­ке но­ве ге­не­ра­ци­је. Ово је пред­ста­ва ко­ја по­ме­ра, све­ жа, но­ва и ау­тен­тич­на. По­твр­ђу­је и став Фран­ ка Бер­нар­да Би­фоа, ита­ли­јан­ског есе­ји­сте ко­ји

Клаустрофобична кутија Ово де­ло Да­ли­је Аћин Тхе­лан­дер је бли­ско сен­ зи­би­ли­те­ту де­це два­де­сет пр­вог ве­ка на­вик­ну­те да ствар­ност и свет око се­бе де­ле са вир­ту­ел­ном ствар­но­шћу екра­на. Отва­ра се про­стор игре, где се од па­сив­них по­сма­тра­ча жи­ве игре пле­са­ча на под­ло­зи сни­мље­ној од­о­зго, по­ступ­ком већ ви­ђе­ним у са­вре­ме­ном пле­сном и драм­ском те­ а­тру, пу­бли­ка по­ла­ко ак­тви­ра и ин­три­ги­ра да и са­ма по­ста­не ак­тер пред­ста­ве. Од­ра­сли­ма пред­ ста­ва по­ста­вља низ пи­та­ња - пи­та­ње во­а­је­ри­зма, чи­ње­ња са­мо да би би­ло ви­ђе­но и сни­мље­но, бли­ско ко­дек­су ре­а­ли­ти­ја, као и гра­ђе­ње има­ ги­нар­ног ими­џа кроз сел­фи­је и кон­стант­ну лич­ ну про­мо­ци­ју пре­ко дур­штве­них мре­жа, све оно што чи­ни свет у ко­ме на­ша де­ца од­ра­ста­ју. Де­ца очи­глед­но у овој игри ужи­ва­ју, она им је бли­ска и по­зна­та. Пи­та­ње ко­је се по­ста­вља је­сте: ко­ли­ ко су за­и­ста осве­сти­ли по­крет, ужи­ва­ли у ње­му,

Исповести плесачица Ове че­ти­ри мла­де пле­са­чи­це из­у­зет­но зре­ло, а у исто вре­ме раз­и­гра­но и ин­тер­пре­та­циј­ски све­же, об­ли­ку­ју пред­ста­ву у ко­јој је од са­мог по­ чет­ка ја­сан сми­сао и на­су­шна по­тре­ба ње­ног на­ стан­ка. За не­ке од њих ово је пр­во укљу­чи­ва­ње у про­фе­си­о­нал­ни рад на­кон за­вр­ше­не шко­ле. Пред­ста­ва у сво­јој фор­ми из­бе­га­ва на­ра­тив­ну струк­ту­ру, вр­ло је са­вре­ме­на у при­сту­пу те­ми, по­не­кад и ап­стракт­на у де­ло­ви­ма где се ис­тра­ жу­је по­крет, ри­там, па­у­за, при­су­ство и из­о­ста­ нак при­су­ства, а опет не гу­би на сво­јој то­пли­ни и ду­бљем зна­че­њу. Ис­по­ве­сти ко­је пле­са­чи­це из­го­ва­ра­ју у по­ је­ди­ним де­ло­ви­ма пред­ста­ве су ин­тим­не, нео­ бич­не, по­не­кад по­ет­ске. Ко­ре­о­граф­ске де­о­ни­це има­ју сна­гу ау­тен­тич­ног, у њи­ма се ис­ку­ша­ва гра­ни­ца из­др­жљи­во­сти, да­ва­ња и по­све­ће­ња ни­ма­ло ла­ком умет­нич­ком за­на­ту. Пред­ста­ва по­чи­ње ду­гом ре­пе­ти­ци­јом кли­за­ ју­ћих пар­тер­них по­кре­та, ба­ца­ња на под и про­ кли­за­ва­ња, ко­ји­ма игра­чи­це у по­лу­мра­ку про­ ми­чу тик уз но­ге гле­да­о­ца. За­вр­ша­ва се истом се­квен­цом, али сад „мар­ки­ра­ном” , из­го­во­ре­ ном и по­ка­за­ном ру­ка­ма и пље­ском, што је уо­ би­ча­је­но у пле­сној прак­си. Пље­сак по­ста­је све че­шћи ка­ко се ски­ци­ра­ни по­крет убр­за­ва, да би се пре­то­пио у за­хвал­ни пље­сак пу­бли­ке. Од­ли­ чан дра­ма­тур­шки чвор. Ове три пред­ста­ве на Би­те­фу све­до­че да је са­ вре­ме­на пле­сна сце­на бо­га­та про­дук­ци­јом на­ ме­ње­ном свим уз­ра­сти­ма. Њи­хо­ва про­дук­ци­ја не зах­те­ва ве­ли­ка сред­ства, као код драм­ских пред­ста­ва га­ба­рит­не сце­но­гра­фи­је и број­ног ан­ сам­бла. По­тен­ци­јал по­сто­ји и по­твр­ђу­је да смо по мно­го че­му у скла­ду са свет­ским пле­сним тен­ден­ци­ја­ма, да их чак и сво­јим де­ло­ва­њем фор­ми­ра­мо. ¶

„Само моје”, Станица Сервис за савремени плес, Игор Коруга и Ана Дубљевић Фото Владимир Опсеница

Фил­мо­ви мог жи­во­та „Верујем да је било које дело добро уколико је израз човека који га је створио”, цитира Франсоа Трифо Орсона Велса на почетку своје књиге критичких текстова посвећених филмовима који су га обликовали као критичара и редитеља. Трифо критичар и Трифо филмски стваралац имао је „огромну потребу да уђе у филм”, да интимно продре у дело коме се диви како би „поново проживео стваралачки процес”, без намере да открије „истину” о делу. „Трагање за истином у уметности је као пењање уз мердевине без краја”, написао је у књизи по којој ова рубрика носи назив, а која ће постати Библија за синефиле широм света. Серија текстова која следи слави политику аутора чији је Трифо један од твораца.

Бра­зил (1985) ­ Те­ри Ги­ли­јам

ка­же:“Тре­ба по­ћи од де­пре­си­је. То је нај­по­год­ ни­ји про­стор за раз­ми­шља­ње. А на­да­све, то је је­ди­но ме­сто где се да­нас мо­же об­но­ви­ти са­о­ се­ћај­ност.„ Про­грам­ски од­бор Би­теф По­ли­фо­ни­је је ове го­ди­не од­лу­чио да је­дан дан свог че­тво­ро­днев­ ног про­гра­ма про­гла­си пле­сним да­ном. У кул­ тур­ном цен­тру REX тог да­на ће би­ти из­ве­де­на пред­ста­ва „Вр­сте” ко­ре­о­граф­ки­ње Јо­ва­не Ра­ кић Ки­сел­чић и дра­ма­тур­га Мар­ка Пе­јо­ви­ћа. Пу­бли­ка је сме­ште­на у круг, са­мим тим у бли­ ском кон­так­ту са мла­дим пле­са­чи­ца­ма са­вре­ ме­не игре Ја­ном Ми­лен­ко­вић, Ми­ном Кон­тић, На­та­шом Шмелц и Та­ма­ром Пје­вић.

Од фан­та­зи­је ка на­ту­ра­ли­зму Хи­пер­бо­ла, ок­си­мо­рон, сар­ка­зам, свој­стве­ни Ги­ли­ја­мо­вом по­ступ­ку, да­нас се прак­тич­но уки­да­ју као стил­ске фи­гу­ре, по­ста­ју­ћи ор­ган­ски део ре­ал­но­сти

Ср­ђан Ву­чи­нић

У

ути­цај­ној сту­ди­ји Лин­де Ха­чи­он По­ет ­ и­ка пост­ мо­дер­ни­зма (1988), ме­ђу про­бра­ним при­ме­ри­ ма из ар­хи­тек­ту­ре и књи­жев­но­сти, филм Бра­зил до­би­ја по­вла­шће­но ме­сто у по­ку­ша­ју ау­тор­ке да про­ту­ма­чи пост­мо­дер­ни­стич­ку умет­ност. Кон­ цепт при­су­ства про­шло­сти, не као но­стал­гич­ног вра­ћа­ ња, већ иро­ниј­ског, кри­тич­ког ди­ја­ло­га са на­сле­ђем; па­ ро­диј­ски прин­цип исто­вре­ме­ног укљу­чи­ва­ња и не­ги­ра­ња исто­ри­је; де­ло­ва­ње уну­тар кон­вен­ци­ја са на­ме­ром да се оне под­ри­ва­ју и ру­ше; пре­вла­да­ва­ње ја­за ме­ђу елит­ном и по­пу­лар­ном кул­ту­ром – све ове пре­ми­се пост­мо­дер­не мо­гу се де­таљ­но из­у­ча­ва­ти на при­ме­ру Ги­ли­ја­мо­ве дра­ма­ тур­ги­је, сце­но­граф­ског „ре­тро­фу­ту­ри­зма” и укуп­ног ре­ ди­тељ­ског по­ступ­ка. Ци­та­ти из Лан­го­вог Ме­тро­по­ли­са, Ча­пли­но­вих Мо­дер­них вре­ме­на, Еј­зен­штеј­но­ве Оклоп­ња­че По­тем­кин, као и кла­сич­них оства­ре­ња филм-но­а­ра у Бра­ зи­лу до­би­ја­ју по­све нов ква­ли­тет у из­ме­ње­ном кон­тек­сту, пре­то­пље­ни у ви­со­ким пе­ћи­ма мон­ти­пај­то­нов­ске па­ро­ди­ је и цр­но­ху­мор­не гро­те­ске. („Ци­тат ни­је пре­пис. Ци­тат је цвр­чак. Ње­му је свој­стве­на не­мо­гућ­ност да ућу­ти.”, пи­сао је Ман­дељ­штам, мно­го го­ди­на пре пост­мо­дер­ни­ста.) Ако је о пра­вој умет­но­сти реч, пред­ност кон­крет­ног де­ла ле­жи у ње­го­вој от­пор­но­сти, спо­соб­но­сти да над­жи­ви мод­ ни тренд и по­е­тич­ки кон­цепт у окви­ру ко­га је на­ста­ло. И ма­да пост­мо­дер­ни­зам да­нас при­па­да фун­ду­су про­шло­сти, Бра­зил ве­ро­ват­но де­лу­је ак­ту­ел­ни­је не­го пре три де­це­ни­ је ка­да је сни­мљен. Те­ро­ри­стич­ки на­па­ди ко­ји по­ста­ју део сва­ко­дне­ви­це ве­ли­ких гра­до­ва, као и пер­ма­нент­но ван­ ред­но ста­ње; не­ман би­ро­кра­ти­је ко­ја, по­у­зда­но гре­ше­ћи, за­ти­ре по­је­дин­ца и са­му иде­ју ин­ди­ви­ду­ал­ног; тех­нич­ки

из­у­ми пре­тво­ре­ни у нео­п­ход­не про­те­зе људ­ске вр­сте; је­зик па­ра­гра­фа ко­јим је ин­фи­ци­ран свет ин­ти­ме и ин­ди­ви­ду­ ал­ног оп­ште­ња; не­до­дир­љи­ви цен­три мо­ћи, вре­мен­ским зо­на­ма уда­ље­ни од си­ро­тињ­ских че­твр­ти ве­ћи­не – на­ве­ де­ни мо­ти­ви и при­зо­ри Ги­ли­ја­мо­вог фил­ма по­при­ма­ју не­ ку, го­то­во на­ту­ра­ли­стич­ку ди­мен­зи­ју у све­ту ко­ји је бит­но раз­ли­чит од оног из осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. А мо­жда се та, још увек не­до­вољ­но ар­ти­ку­ли­са­на раз­ли­ка из­ме­ђу ју­че­ра­шњег и овог све­та чи­ји смо са­вре­ме­ни­ци, мо­же ис­пи­ти­ва­ти упра­во уз по­моћ дис­то­пиј­ске фан­та­зи­је ка­кав је Бра­зил. Хи­пер­бо­ла, ок­си­мо­рон, сар­ка­зам, свој­стве­ ни Ги­ли­ја­мо­вом по­ступ­ку, да­нас се прак­тич­но уки­да­ју као стил­ске фи­гу­ре, по­ста­ју­ћи ор­ган­ски део ре­ал­но­сти. Чу­ве­ни Ни­че­ов афо­ри­зам („Пра­ви свет!” је по­стао бај­ка) са­да се из­о­кре­ће у Гро­те­ска је по­ста­ла пра­ви свет – а раз­ли­чи­то гле­да­ње Ги­ли­ја­мо­вог Бра­зи­ла у овом ве­ку и ве­ку за на­ма го­во­ри нам и о том „ко­пер­ни­кан­ском обр­ту”. Ни­зом алу­зи­ја и ома­жа, ре­ди­тељ не­пре­кид­но упу­ћу­је гле­да­о­ца на свој глав­ни узор, Ор­ве­ло­ву 1984. У исти мах, он тај узор не­пре­ста­но до­пу­њу­је и ме­ња, по­ле­ми­шу­ћи са њим. Про­то­тип Ги­ли­ја­мо­вог гра­да-уни­вер­зу­ма не сво­ди се са­мо, као код Ор­ве­ла, на Ста­љи­но­ву Мо­скву и Хи­тле­ ров Бер­лин. Као са­вре­ме­ник ере МТВ спо­то­ва и пр­о­ли­ фе­ра­ци­је ин­фан­тил­ног СФ спек­та­кла (у ви­ду Ра­то­ва зве­ зда), ау­тор суп­тил­ни­ју стра­ну при­че сме­шта у са­ло­не за естет­ску хи­рур­ги­ју у ко­ји­ма жен­ска ли­ца би­ју бој са про­ ла­зно­шћу, го­то­во у мит­ским раз­ме­ра­ма Ови­ди­је­вих Ме­ та­мор­фо­за; или на при­је­ме имућ­них на ко­ји­ма ор­ке­стар на­ста­вља да сви­ра и то­ком бом­ба­шких на­па­да. Без­из­ла­зни ин­фан­ти­ли­зам про­жи­ма чи­тав овај свет (ко­ји је Ги­ли­јам сце­на­ри­стич­ки кре­и­рао уз по­моћ дра­ма­ти­ча­ра То­ма Сто­ пар­да) – ли­ко­ви из­во­де сво­је ко­ми­чар­ске тач­ке и ка­да ре­ кла­ми­ра­ју пр­о­из­во­де, да­ју зва­нич­не из­ја­ве за јав­ност, или до пу­сто­ше­ња опра­вља­ју спа­ва­о­ни­це гра­ђа­на у свој­ству Глав­ног сер­ви­са. Ап­сурд­ни сплет од­вод­них це­ви, ко­ји се по­пут пи­па­ка пре­по­топ­ске не­ма­ни ши­ри и гра­на свим ен­ те­ри­је­ри­ма Бра­зи­ла, не­по­гре­ши­во асо­ци­ра на Ле­ви­ја­та­на вла­сти, тог све­ви­де­ћег и све­зна­ју­ћег мон­стру­ма, што тек са раз­во­јем ин­тер­не­та и дру­штве­них мре­жа у 21. ве­ку от­ кри­ва сво­је пра­ве по­тен­ци­ја­ле. Бра­зил је сво­је­вр­сна те­ра­то­ло­ги­ја (при­руч­ник чу­до­ви­ шта и фан­та­стич­них би­ћа, у зна­че­њу ко­је се до­не­кле по­ ду­да­ра са Бор­хе­со­вим), али и ар­хе­тип­ска љу­бав­на при­ча и они­рич­ка ви­зи­ја; као и уто­пиј­ско обе­ћа­ње не­ког бо­љег све­та, са­др­жа­но у на­слов­ној му­зич­кој ну­ме­ри, об­ра­ди пе­ сме „Аква­ре­ли Бра­зи­ла” Ари Ба­ро­за – про­сто­ра иди­лич­ не при­ро­де, не­спу­та­но­сти и чи­стог не­ба, све­га оног што је чо­ве­ку од­у­зе­то у по­след­њих по­ла ве­ка. ¶

Субота 24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА

05

Ненајављена пројекција на зидовима „Гугенхајма”

Уметничка мрежа „Заливски рад”

Протести у њујоршком „Гугенхајму” у мају 2015.

Пошто Лувр? Френк Гери је на питање ко би могао да буде идеалан инвеститор у захтевним визионарским архитектонским пројектима спремно и без ироније одговорио да је најбоље да имате беневолентног диктатора који има укуса 28. Ме­мо­ри­јал На­де­жде Пе­тро­вић Сте­ван Ву­ко­вић

Ц

е­на је пра­ва сит­ни­ца: ако да­те три­ча­ вих 525 ми­ли­о­на до­ла­ра, мо­жда и ви мо­же­те да у свом не­по­сред­ном окру­же­ њу из­гра­ди­те не­ки му­зеј ко­ји ће до­би­ти Лу­вр фран­ши­зу. Са још не­што ма­ло па­ мет­но уло­же­ног нов­ца мо­ћи ће­те да по­зај­ми­те и осо­бље и са­др­жај збир­ки па­ри­ског Лу­вра, па да у њи­ма ужи­ва­те та­мо где ва­ма од­го­ва­ра, без не­ по­треб­них пу­то­ва­ња у Фран­цу­ску. На­рав­но, ту још фа­ли и фран­ши­за Сор­бо­не, да би се кул­тур­ ним са­др­жа­ји­ма до­да­ли и обра­зов­ни, и да би се та­ко у ло­кал­ној сре­ди­ни ство­рио ка­дар ко­ји ће да исто­ри­зу­је из­ла­гач­ке про­гра­ме му­зе­ја, али и то мо­же да се сре­ди, ка­ко то већ при­ме­ром све­до­чи Кул­тур­ни ди­стрикт Са­ди­јат у Абу Да­би­ју. Та­мо се ка­пи­тал сте­чен из­во­зом фо­сил­них го­ ри­ва ин­тен­зив­но пре­та­че у кул­тур­ни и обра­зов­ ни, и за це­ну се у ства­ри и не пи­та, бит­но је са­мо да се на­ђе на­чин да се ство­ри ути­сак по­сто­ја­ња про­све­ће­не ели­те ко­ја бес­по­штед­но ра­ди на то­ ме да се и Еми­ра­ти трај­но упи­шу на ма­пу са­вре­ ме­не кул­ту­ре.

Ропство на „острву среће” У окви­ру ин­сти­ту­ци­о­нал­ног ком­плек­са ко­ји се већ го­ди­на­ма гра­ди на остр­ву Са­ди­јат, од­но­сно „остр­ву сре­ће”, ка­ко тај на­зив у пре­во­ду гла­си, на­шле су се на­ве­де­не фран­цу­ске фран­ши­зе, ко­је су јав­но по­др­жа­ли и пар­ла­мент и сви пред­сед­ни­ ци Фран­цу­ске од скла­па­ња уго­во­ра до са­да (тј. од Ши­ра­ка до Хо­лан­да). Уз њих су ту и не­ке дру­ге, не ма­ње зна­чај­не. То су Гу­ген­хајм Абу Да­би, ко­ји је ишао у па­ке­ту са Уни­вер­зи­те­том у Њу­јор­ку у Абу Да­би­ју, као и На­ци­о­нал­ни му­зеј За­јед (по фран­ши­ зи Бри­тан­ског му­зе­ја). Они су сме­ште­ни у згра­ де ко­је су про­јек­то­ва­ли Жан Ну­вел, Френк Ге­ри и Фо­стер и парт­не­ри, што уз објек­те као што је Цен­тар за пер­фор­манс, ко­ји је осми­слио и из­во­ди би­ро За­хе Ха­дид, и Му­зе­ја по­мор­ства, ко­ји је ди­ зај­ни­рао Та­дао Ан­до, обе­ћа­ва да том ди­стрик­ту пру­жи ста­тус спо­мен-пар­ка у ком се чу­ва­ју де­ла нај­чу­ве­ни­јих ар­хи­те­ка­та ка­сног про­шлог и ра­ног на­сту­па­ју­ћег ве­ка. Ло­кал­на ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ ци­ја је већ и по­че­ла та­ко да их пред­ста­вља. А ко то све гра­ди? У ка­квим окол­но­сти­ма ти рад­ни­ци жи­ве и ра­де? Ка­ко и за­што не­ки од

Протести на „Бијеналу” у Венецији 2012.

њих, услед не­људ­ских усло­ва ан­га­жма­на ко­ји­ ма су под­врг­ну­ти, ве­о­ма бр­зо де­ли­мич­но или пот­пу­но гу­бе рад­ну спо­соб­ност? То су пи­та­ња ко­ја су још на по­чет­ку свог про­јек­та по­ста­ви­ли чла­но­ви умет­нич­ке мре­же За­лив­ски рад, и још увек ис­тра­ја­ва­ју на њи­ма. Њи­хов пред­мет ис­ тра­жи­ва­ња је рад ко­ји има за циљ по­ди­за­ње ин­ фра­струк­ту­ре у по­љу умет­но­сти, а ко­ји по­чи­ва на ан­га­жо­ва­њу ми­гра­на­та, се­зон­ских рад­ни­ка из Бан­гла­де­ша, Па­ки­ста­на, Ин­ди­је и Не­па­ла, ко­ји су уве­де­ни у ду­жнич­ко роп­ство ти­ме што им при ре­гру­то­ва­њу за по­сао по­сло­да­вац пла­ти це­ну ан­га­жо­ва­ња и тран­зи­та, оба­ве­зу­ју­ћи их да тај но­вац сво­јим ра­дом вра­те. На­кон што им је у стар­ту сер­ви­ран сан о до­бро пла­ће­ном си­гур­ ном по­слу, од­у­зе­ти су им па­со­ши и сме­ште­ни су у рад­не ло­го­ре ко­ји пру­жа­ју усло­ве ис­под ми­ни­ му­ма до­сто­јан­стве­ног жи­во­та, да би их ако се по­бу­не оче­ки­ва­ли ба­ти­не и де­пор­та­ци­ја.

Солидарност уметника и радника Френк Ге­ри је не­дав­но на пи­та­ње ко би мо­гао да бу­де иде­а­лан ин­ве­сти­тор у зах­тев­ним ви­зи­ о­нар­ским ар­хи­тек­тон­ским про­јек­ти­ма спрем­но и без иро­ни­је од­го­во­рио да је „нај­бо­ље да има­ те бе­не­во­лент­ног дик­та­то­ра – ко­ји има уку­са!”. Ин­ве­сти­тор ко­ји по­др­жа­ва ње­гов про­је­кат Гу­ ген­хајм Абу Да­би са­свим је оправ­дао та­кву ква­ ли­фи­ка­ци­ју. По­чев­ши од 2014. го­ди­не, мно­ги ак­ти­ви­сти у обла­сти људ­ских пра­ва, но­ви­на­ри и ака­дем­ски ис­тра­жи­ва­чи прог­на­ни су из зе­мље или спре­че­ни да у њу уђу, док је и по­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја уну­тар Еми­ра­та ре­дов­но хап­ше­на и там­ни­че­на, али су све згра­де ко­је су осми­шље­ не са уку­сом и ди­зај­ни­ра­не на ак­ту­е­лан и те­ о­риј­ски ре­фе­рен­тан на­чин на­ста­ви­ле да бу­ду гра­ђе­не. За оне ко­је ће би­ти му­зе­ји по­че­ла је ку­по­ви­на и по­зај­ми­ца умет­нич­ких ра­до­ва. За­ лив­ски рад је, ме­ђу­тим, та­ко­ђе на­ста­вио да ин­ си­сти­ра на то­ме да не­ма умет­но­сти без сло­бо­де ства­ра­ња, и да не­ма уни­вер­зи­те­та без сло­бо­до­ ум­них сту­де­на­та. Ко­а­ли­ци­ја за­лив­ски рад на­ста­ла је на па­не­лу кон­фе­рен­ци­је ко­ју је у Беј­ру­ту 2010. ор­га­ни­зо­ ва­ло Удру­же­ње ли­ков­них умет­ни­ка Ашкал Ал­ван (у пре­во­ду: „Об­ли­ци и бо­је”). Ли­бан­ски умет­ник Ва­лид Рад ини­ци­рао је раз­го­вор на ко­ме је те­ма­ ти­зо­ва­но ста­ње људ­ских пра­ва на гра­ди­ли­шту Са­ди­јат, на осно­ву већ по­сто­је­ћих из­ве­шта­ја ко­је су раз­не ак­ти­ви­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је из те обла­сти об­ја­ви­ле о том слу­ча­ју, на­ста­вља­ју­ћи се на ини­ци­ја­ти­ву сту­де­на­та Уни­вер­зи­те­та у Њу­ јор­ку, ко­ји су из­ну­тра по­ку­ша­ва­ли да ути­чу на на­чин на ко­ји се ре­а­ли­зо­ва­ла фран­ши­за шко­ле ко­ју су по­ха­ђа­ли. За раз­ли­ку од мно­гих дру­гих па­не­ла чи­ји се ефе­кат ис­цр­пљи­вао јав­ном кон­ ста­та­ци­јом ста­ња у по­љу умет­но­сти и из­ра­жа­ва­ њем кри­тич­ког ста­ва умет­ни­ка, овај беј­рут­ски па­нел је био по­чет­на тач­ка ни­за ини­ци­ја­ти­ва ко­ју је пот­пи­си­ва­ла гру­па од 43 умет­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма су и Ханс Ха­ке, Та­ња Бру­гу­е­ра, Гре­го­ри Шо­лет и До­рис Би­тар. Већ пу­них шест го­ди­на они кон­ти­ну­и­ра­но вр­ше јав­ни при­ти­сак. У јед­ној од из­ја­ва за јав­ност, по­чет­ком 2013. го­ди­не Ко­а­ли­ци­ја за­лив­ски рад је фор­му­ли­са­ла и ми­ни­мум сво­јих зах­те­ва спрам из­во­ђа­ча ра­ до­ва и оних у чи­је име, и под чи­јом фир­мом се они из­во­де, као сле­де­ће: 1. Оба­ве­за на­док­на­де рад­ни­ци­ма за то што су пла­ти­ли по­сред­ни­ци­ма да бу­ду ре­гру­то­ва­ни за рад, у скла­ду са ло­кал­ним „ка­фа­ла” за­ко­ном, по ко­ме за сва­ког стра­ног рад­ни­ка мо­ра да га­ран­ту­ је не­ко из Еми­ра­та, што се озбиљ­но на­пла­ћи­ва­ ло и уво­ди­ло их у ду­жнич­ко роп­ство;

2. По­бољ­ша­ње из­у­зет­но ло­ших усло­ва бо­рав­ ка и жи­во­та рад­ни­ка, ко­ји угро­жа­ва­ју и њи­хо­во здра­вље и лич­ну без­бед­ност; 3. Омо­гу­ћа­ва­ње про­ме­не рад­ног ме­ста, као и осни­ва­ња син­ди­ка­та и дру­гих фор­ми за ко­лек­ тив­но пре­го­ва­ра­ње око усло­ва ра­да и на­док­на­ де за рад; 4. Омо­гу­ћа­ва­ње ства­ра­ња отво­ре­них плат­ фор­ми за ис­ка­зи­ва­ње не­за­до­вољ­ства рад­ни­ка, као и ука­зи­ва­ње на зло­у­по­тре­бе њи­хо­вог по­ ло­жа­ја, без стра­ха од до­дат­них не­га­тив­них по­ сле­ди­ца ко­је би то иза­зва­ло по њи­хов по­ло­жај спрам по­сло­дав­ца. Осо­бље Лу­вра им ни­ка­да ни­је од­го­во­ри­ло ни на јед­ну мол­бу, зах­тев ни пе­ти­ци­ју, као ни осо­ бље Бри­тан­ског му­зе­ја. Од­го­вор ни­су по­сла­ли чак ни на пи­смо ко­је је у окви­ру ак­ци­ја За­лив­

ског ра­да пот­пи­са­ло шест бив­ших, ак­ту­ел­них и бу­ду­ћих ку­сто­са До­ку­ме­на­та из Ка­се­ла, и то: Ру­ди Фухс, Ка­трин Да­вид, Окву Ен­ве­зор, Ро­ џер Бур­гел, Ка­ро­лин Кри­сов Ба­кар­џи­јев и Адам Сим­чик, па ни на пи­смо Ци­ма­ма, струч­ног удру­ же­ња му­зеј­ских рад­ни­ка, ко­је чи­ни 400 пред­ став­ни­ка му­зе­ја из 63 зе­мље. Ре­а­го­ва­ли су и у ди­ја­лог са њи­ма ушли са­мо ди­рек­тор и не­ки од ку­сто­са Гу­ген­хај­ма, али је и тај про­цес трај­но пре­ки­нут ју­на ове го­ди­не. Па ипак, чла­но­ви Ко­ а­ли­ци­је за­лив­ски рад и да­ље ко­ри­сте сво­је при­су­ ство на из­ло­жба­ма и у про­сто­ру јав­них ме­ди­ја да ин­си­сти­ра­ју на ус­кра­ће­ним пра­ви­ма рад­ни­ка и на де­ми­сти­фи­ка­ци­ји по­ли­ти­ке мо­ћи у ко­ју су се те ин­сти­ту­ци­је упле­ле. Јед­ну од плат­фор­ми за то пру­жи­ће им и 28. Ме­мо­ри­јал На­де­жде Пе­ тро­вић, ко­ји се упра­во да­нас отва­ра у Чач­ку. ¶

24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

ПРОЗОР

Ла­вов­ски део ко­би На при­ме­ру од­но­са књи­жев­ног и дру­штве­ног еста­бли­шмен­та пре­ма де­лу Во­је Чо­ла­но­ви­ћа ја­сно се ви­ди ка­ко је чвр­сто и тран­спа­рет­но од­лу­че­но да на­ша на­ци­о­нал­на кул­ту­ра за­у­век оста­не џеп­на ДВАНАЕСТИ ИГРАЧ

Ву­ле Жу­рић

Плакат за подршку прохибицији: „Усне ко­је до­так­ну ал­ко­хол не­ће до­так­ну­ти на­ше”

Лич­на исто­ри­ја­ аме­рич­ког пи­ва Аме­рич­ка про­те­стант­ска и ре­пу­бли­кан­ска ели­та ни­кад ни­је ни ми­сли­ла да је про­хи­би­ци­ја уве­де­на за њих, не­го за до­се­ље­ни­ке, ни­же кла­се, оне ко­ји не зна­ју да се кон­тро­ли­шу

Вла­ди­мир Пи­шта­ло Љу­ди ко­ји пи­ју „ба­двај­зер” и за­слу­жу­ју га.

В

– аме­рич­ка по­сло­ви­ца

и­дим чла­ни­це жен­ских удру­же­ња у ше­ши­ри­ма ка­ко пе­ва­ју у цр­кви, пре­не­ма­жу­ћи се. Оза­ре­не не­по­ко­ ле­бљи­вом ве­ром, оне ди­жу по­глед ка не­бу. Те го­спо­ђе ве­ру­ју да ће 18. аманд­ман осло­бо­ди­ти рад­нич­ку же­ну и де­ цу стра­ха од по­мах­ни­та­лог чу­до­ви­шта ко­ је је, у тре­зном ста­њу, муж и отац. Оне уз­ ди­жу па­ро­ле као што су: Усне ко­је до­так­ну ал­ко­хол не­ће до­так­ну­ти на­ше. Осна­же­не цр­кве­ним хим­на­ма и сна­гом оног ко­ме су хим­не на­ме­ње­не, да­ме се за­ла­жу за про­хи­ би­ци­ју и по­бе­ђу­ју де­мон рум. Ви­дим ше­ши­ре са ка­пу­ти­ма од тви­да. Сва­ки ка­пут но­си јед­ну се­ки­ру. Ка­пу­ти ис­то­ва­ра­ју бу­рад са швер­цо­ва­ним ал­ко­ хо­лом. Се­ки­ре уда­ра­ју у бу­рад, дра­го­це­на теч­ност ври­је кроз раз­би­је­не да­ске и оти­че у слив­ник. Це­ла ули­ца смр­ди на ал­ко­хол. Џин пр­ска кроз геј­зи­ре у пу­ко­ти­на­ма. Пи­ во ши­шти као шам­па­њац. По­ли­цај­ци тр­за­ јем из згло­ба раз­би­ја­ју о зид јед­ну по јед­ну фла­шу ви­ски­ја. Аме­рич­ка про­те­стант­ска и ре­пу­бли­кан­ ска ели­та ни­кад ни­је ни ми­сли­ла да је про­хи­ би­ци­ја уве­де­на за њих, не­го за до­се­ље­ни­ке, ни­же кла­се, оне ко­ји не зна­ју да се кон­тро­ ли­шу. Сви кр­ше пра­ви­ла. Чак и бе­ла ку­ћа има свог до­ста­вља­ча. Ви­дим гли­се­ре, бр­же од по­ли­циј­ских и пу­не ка­над­ског ви­ски­ја, ка­ко ју­ре пре­ко ве­ли­ких је­зе­ра. Бро­до­ви са ру­мом са Ка­ри­ба оста­вља­ју бу­рад да их та­ ла­си на­су­чу на пла­жу. Ве­ли­ки Гет­сби пра­ви нај­пла­вет­ни­је ба­зе­не нов­цем од швер­ца ал­ ко­хо­ла. Све­тле тру­бе и дур­но­ви­ти сак­со­фо­ ни уве­се­ља­ва­ју пи­јан­це у жу­стрим спи­ки­зи­ ји­ма. Ал Ка­по­не у Чи­ка­гу вла­да про­да­јом пи­ћа. У гра­ду Хо­мер, Не­бра­ска, ње­гов брат Џејмс Ви­ћен­цо, ко­га зо­ву Харт Два Пи­што­ ља, ло­кал­ни је ше­риф и го­ни кри­јум­ча­ре. За вре­ме про­хи­би­ци­је нај­ве­ћи про­фит је обез­бе­ђи­вао швер­цо­ва­ни ви­ски, рум или џин пра­вљен у ка­да­ма. Стра­да­ли су не­мач­ки пив­ски вр­то­ви, за­стр­ти бе­лим шљун­ком, уо­

кви­ре­ни шим­ши­ром. Пи­во је стра­да­ло, али ни­је не­ста­ло. Чи­ни се да су пре про­хи­би­ци­ је би­ла по­пу­лар­на те­шка пи­ва, чи­ја про­из­ вод­ња зах­те­ва зна­ње, па­жњу, па и вре­ме. За вре­ме про­хи­би­ци­је про­да­ва­ло се не­што што се зва­ло ско­ро-пи­во (ne­ar be­er). Пи­ва­ре су, да би пре­жи­ве­ле, про­да­ва­ле екс­тракт пи­ва, ко­ји су љу­ди са­ми мо­гли пре­тво­ри­ти у пи­во. И на­рав­но, про­из­во­ди­ли су га ма­фи­ја­ши. То је оно исто пи­во ко­је је кроз раз­би­је­не да­ске бу­ри­ћа ши­шта­ло као шам­па­њац. То но­во пи­ће, за раз­ли­ку од ра­ни­јих, те­шких, би­ло је бла­го и ли­му­на­да­сто и пра­ви­ло се бр­зо. Про­ хи­би­ци­ја је тра­ја­ла од 1920. до 1933, ско­ро три­на­ест го­ди­на. Ка­да се за­вр­ши­ла, љу­ди су мо­гли да пра­ве и ку­пу­ју шта год хо­ће. Али не! До­шло је до про­ме­не ге­не­ра­ци­ја и укус Аме­ри­ка­на­ца се про­ме­нио. Они су за­во­ле­ли ла­ко ли­му­на­да­сто пи­во. Сад су га про­из­во­ ди­ли ле­гал­но. И ако ме­не пи­та­те, и то је мо­ гло да се зо­ве ско­ро-пи­во (ne­ar be­er). И ов­де при­ча по­чи­ње да ме се ти­че. Кад сам се ја до­се­лио у Аме­ри­ку (ма­ло пре­те­ру­јем да бих ука­зао на по­ен­ту), она је би­ла пив­ска пу­сти­ња. На­род је пио оне „ми­лер лај­то­ве” и „бад лај­то­ве” и „ми­ке­ло­ бе”. Ода­ћу вам јед­ну мрач­ну тај­ну. Ја во­лим до­бре књи­ге. Али кад би ме ре­ци­мо оста­ви­ ли на пу­стом остр­ву и кад не бих имао ни­ чег дру­гог, чи­тао бих опи­се ле­де­но­пла­вих очи­ју Док Хо­ли­де­ја и че­лич­но­си­вих очи­ју Ва­ја­та Ер­па. Чи­тао бих о при­пре­ма­ма де­ би­тант­ки­ња за ба­ло­ве, са све кар­не­ри­ма и во­ла­ни­ма. Та­ко сам у Аме­ри­ци пио бо­за­ ста и ли­му­на­да­ста пи­ва. Упра­во не­где у то вре­ме а у Ка­ли­фор­ни­ји по­че­ла је екс­пло­зи­ја аме­рич­ких ма­лих пи­ во­ва­ра. Ма­ли је ре­ла­ти­ван по­јам, и мо­же да зна­чи да то пи­во пи­ју са­мо у том ре­сто­ра­ ну или да се мо­же на­ћи у свих 50 др­жа­ва, као ре­ци­мо „си­је­ра не­ва­да”, ко­ју сам у Бе­ о­гра­ду у „Бер­ли­нер” пив­ни­ци ви­део пр­ви пут про­шле го­ди­не. Вре­ме­ном ква­ли­тет и ра­зно­вр­сност ових пи­ва то­ли­ко је по­рас­тао да је те­шко по­хва­та­ти из­вр­сне про­из­во­ђа­че са­мо јед­не вр­сте, ре­ци­мо „ин­ди­ја пејл ејл”. Има их то­ли­ко до­брих (у зад­ње вре­ме на при­мер „бе хо­пи”, „фла­у­ер чајлд”, „фла­јинг џе­ни”) да их не мо­жеш по­пам­ти­ти, па мо­ раш да се кон­сул­ту­јеш с бар­ме­ном: – Шта има но­во да­нас? Сву­да су се отва­ра­ли ба­ро­ви са по 30 це­ви за то­че­ње. Ква­ли­тет хра­не у пив­ни­ца­ма је по­рас­тао. Ра­ни­је су љу­би­те­љи ви­на на пи­во­ пи­је гле­да­ли као на ни­жу ра­су. Сад се мо­же би­ти, ско­ро, ре­спек­ти­би­лан љу­би­тељ пи­ва.

– Пи­је­мо пи­ва ко­ја ни­су ло­ши­ја не­го би­ ло ко­ја на све­ту – ка­же је­дан мој аме­рич­ки при­ја­тељ. По­пу­лар­ност ма­лих пив­ни­ца из Аме­ри­ ке се пре­не­ла и на дру­га ме­ста, ви­ђао сам их у Грч­кој и, што је нај­ва­жни­је, код нас, где су ма­ла пи­ва („ка­би­нет”, на при­мер) и пив­ни­це (но­во­сад­ски „То­стер”, на при­мер) олак­ша­ла на­па­ће­ном на­ро­ду бре­ме про­из­ во­да из Апа­ти­на. Та­ко је у гло­бал­ном се­лу јед­на сто­го­ди­шња не­прав­да до­жи­ве­ла не­ што као сре­ћан крај. ¶

П

о­чет­ком сеп­тем­бра, на по­ли­це ве­ли­ ких свет­ских књи­жа­ра сти­гао је но­ви ро­ман чу­ве­ног ен­гле­ског пи­сца Ја­на Ме­кју­е­на. „Лан­си­ран“ уз уо­би­ча­је­ну ме­диј­ску пом­пу и до­че­кан из­у­зет­но по­хвал­ним кри­ти­ка­ма, нај­но­ви­ји Ме­кју­е­нов ро­ман „Ора­хо­ва љу­ска“ си­гур­но ће за­се­сти на пр­ва ме­ста бест­се­лер ли­ста и по­ста­ти гло­бал­ни књи­жев­ни хит. Ве­ру­је­мо да не­ће­мо мо­ра­ти ду­го да че­ка­мо пре­вод овог ро­ма­на на срп­ски је­зик. До­ма­ћа чи­та­лач­ка пу­бли­ка има­ла је при­ли­ку да про­чи­та ве­ћи­ну оно­га што је Ме­кју­ен до са­да об­ ја­вио, а ње­го­ви ро­ма­ни „Бе­тон­ски врт“, „Уте­ха стра­на­ца“ и „Цр­ни пси“ сва­ка­ко спа­да­ју у сам врх са­вре­ме­не свет­ске књи­жев­но­сти. Ово­га пу­та, Ме­кју­ен се од­лу­чио на не­ку вр­ сту књи­жев­ног екс­пе­ри­мен­та, јер фе­тус у ма­те­ ри­ци при­по­ве­да о на­ме­ри сво­је мај­ке да уби­је оца ње­ног још не­ро­ђе­ног де­те­та. Пре­ма књи­ жев­ним кри­ти­ча­ри­ма, ко­ји ни­су ште­де­ли ре­чи хва­ле за овај не­сум­њи­во ори­ги­нал­ни при­по­ве­ дач­ки по­сту­пак, но­ви Меј­ку­е­нов ро­ман мо­же се чи­та­ти и као нај­но­ви­ја и хи­пер­мо­дер­на вер­ зи­ја „Ха­мле­та“.

Фетус као књижевни јунак И док се та­мо­шњи ту­ма­чи са­вре­ме­не књи­жев­ но­сти по­зи­ва­ју на Шек­спи­ра, до­ма­ћи чи­та­о­ци и пре­о­ста­ли књи­жев­ни кри­ти­ча­ри би­ће у при­ли­ ци да се по об­ја­вљи­ва­њу „Ора­хо­ве љу­ске“ при­ се­те Во­је Чо­ла­но­ви­ћа и ње­го­вог ро­ма­на „Џеп­ на коб“. Во­ја Чо­ла­но­вић пре­ми­нуо је пре две го­ди­не, а по­ме­ну­ти ро­ман об­ја­вљен је са­да већ да­ле­ке 1996. го­ди­не. Чо­ла­но­вић је за свој прет­ход­ни ро­ман „Зеб­ња на рас­кла­па­ње“ до­био Ни­но­ву на­гра­ду, али је за „Џеп­ну коб“ је­два про­на­шао из­да­ва­ча. Дру­гу по­ло­ви­ну де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ве­ка до­ма­ћа књи­жев­на сце­на пам­ти као до­ба га­ше­ња нај­у­глед­ни­јих др­жав­них из­да­ вач­ких ку­ћа и ра­ђа­ња књи­жев­но­сти ко­ју да­нас нај­че­шће и по­грд­но кр­сти­мо као „во­ди­тељ­ска“, па оту­да не чу­ди што је нео­бич­ни ро­ман овог ва­ зда скрај­ну­тог пи­сца је­два сте­као пра­во да се на­ ђе у ка­та­ло­гу На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је. Ме­кју­а­но­ва „Ора­хо­ва љу­ска“ на­про­сто нас при­мо­ра­ва да се при­се­ти­мо Чо­ла­но­ви­ће­ве „Џеп­не ко­би“ и Ма­лог Збо­ра­ног Са­вр­шен­ства, или­ти Ма­Збо­Се – фе­ту­са ко­ји је и глав­ни књи­

жев­ни ју­нак овог сло­же­ног, вр­хун­ског пост­мо­ дер­ног ро­ма­на, де­ла ве­ли­ког пи­сца на­пи­са­ног пре две пу­не де­це­ни­је на јед­ном „ма­лом“ је­зи­ ку и об­ја­вље­ног у јед­ној кул­ту­ри у пер­ма­нент­ ном оси­па­њу. Умет­ност, па са­мим тим и књи­жев­ност, ни­је ни­ка­кво так­ми­че­ње и, упр­кос сил­ним топ-ли­ ста­ма и још сил­ни­јим на­гра­да­ма, де­ла вр­хун­ске вред­но­сти тра­ју и оп­ста­ју за­хва­љу­ју­ћи вред­но­ сти­ма ко­је не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе са ква­ли­те­том про­мо­тив­них кам­па­ња и бро­јем про­да­тих при­ ме­ра­ка. Та­ко­ђе, књи­жев­но ства­ра­ла­штво ни­је исто што и пи­са­ње док­то­ра­та, те се по­ја­вљи­ва­ ње истих или слич­них мо­ти­ва и при­по­ве­дач­ких по­сту­па­ка ни­по­што не сме и не мо­же ока­рак­те­ ри­са­ти као пла­ги­јат. На­про­тив, при­мер Ме­кју­е­ но­вог и Чо­ла­но­ви­ће­вог фе­ту­са као при­по­ве­да­ча и књи­жев­ног ју­на­ка упра­во по­ка­зу­је сву ле­по­ ту и ра­зно­вр­сност та­јан­стве­них и та­на­них ве­за из­ме­ђу умет­ни­ка ко­ји ства­ра­ју де­се­ти­на­ма го­ ди­на уда­ље­ни јед­ни од дру­гих, уз то до­ла­зе из раз­ли­чи­тих кул­ту­ра, а опет го­во­ре о ис­то­ме, и то ра­де на не­по­но­вљив на­чин.

Џепна култура И ту, на жа­лост, пре­ста­је сва­ка слич­ност књи­ жев­них и жи­вот­них суд­би­на Ја­на Ме­кју­е­на и Во­је Чо­ла­но­ви­ћа. Док је пи­сац „Ора­хо­ве љу­ске“, бу­ду­ћи да пи­ше на све­при­сут­ном ен­гле­ском је­ зи­ку, по­знат и при­знат у це­ло­ме све­ту, ау­то­ра „Џеп­не ко­би“ за­де­си­ла је суд­би­на ни­чим за­слу­ же­ног а та­ко те­мељ­ног па­да­ња у за­бо­рав. Али, из ове јед­на­чи­не без ијед­не не­по­зна­те не тре­ба из­ву­ћи за­кљу­чак ка­ко је за Чо­ла­но­ви­ће­ву не­срет­ну коб пре­суд­но упра­во то што је пи­сао на „ма­лом“ је­зи­ку. Ма­тер­њи је­зик не мо­же­мо да би­ра­мо, али је су­шти­на ства­ра­ња на­ци­о­нал­ не кул­ту­ре упра­во у из­бо­ру. На при­ме­ру од­но­са књи­жев­ног и дру­штве­ног еста­бли­шмен­та пре­ ма де­лу Во­је Чо­ла­но­ви­ћа ја­сно се ви­ди ка­ко је чвр­сто и тран­спа­рет­но од­лу­че­но да на­ша на­ ци­о­нал­на кул­ту­ра за­у­век оста­не џеп­на. Пи­сац ко­ји је од свог пр­вог ро­ма­на „Дру­га по­ло­ви­на не­ба“ не­дво­сми­сле­но дао до зна­ња ка­ко је на­ме­ ран да по сва­ку це­ну оста­не ве­ран ве­ли­кој иде­ ји мо­дер­но­сти, дао је пр­ви ин­тер­вју тек на­кон до­би­ја­ња Ни­но­ве на­гра­де и то не за­то што ни­је хтео да од­го­ва­ра на пи­та­ња, већ због то­га што га до та­да ни­ко ни­шта ни­је ни пи­тао. Про­сто, а по­ра­жа­ва­ју­ће – у утро­би на­шег на­ци­о­нал­ног би­ћа још јед­ном ни­је би­ло ме­ста за кли­цу не­ чег мо­дер­ног, европ­ског и свет­ског. Во­ја Чо­ла­ но­вић је­сте до­био нај­зна­чај­ни­је књи­жев­не на­ гра­де, био је пр­ви уред­ник ре­дак­ци­је На­уч­ног про­гра­ма Ра­дио те­ле­ви­зи­је Бе­о­град, али ње­го­во књи­жев­но де­ло ни­ка­да ни­је са­гле­да­но у свој ње­ го­вој мо­дер­но­сти и уни­вер­зал­но­сти. На­кон што је умро, Срп­ско књи­жев­но дру­ штво, чи­ји је Во­ја Чо­ла­но­вић био члан, пи­та­ло је град­ске оце да ли ве­ли­ки пи­сац мо­же да бу­де са­хра­њен у Але­ји ве­ли­ка­на. Од­го­вор је био брз и не­га­ти­ван. Та­ко је пи­сац збир­ке при­ча „Осмех из цр­не ку­ти­је“, те ро­ма­на „Ла­вов­ски део ни­че­ га“ и „Ода ма­њем злу“ до кра­ја ис­пу­нио коб ових на­сло­ва. Док бу­де­те чи­та­ли Ме­кју­е­но­ву „Ора­хо­ ву љу­ску“, се­ти­те се пи­сца „Џеп­не ко­би“ и сло­ бод­но се, она­ко чо­ла­но­ви­ћев­ски, осмех­ни­те при по­ми­сли ка­ко смо у књи­жев­но­сти пре­ши­ша­ли Ен­гле­зе за це­лих два­де­сет го­ди­на. ¶

ПЕСНИЧКИ РУКОПИС

Петру Крду КРИК ОНОГА КОЈИ ЋУТИ

ЛОГОС И ПОСТОЈАЊЕ

Ова се нада не може одложити пођимо заувек пођимо

Један се човек губи у свом говору и пита је ли прошао овуда мој лик

уоколо је крик онога који ћути погледај мисао моју како се тешко заокружује на почетку догађаја

стојим и гледам којег то језика речи жање овај човек на пола пута између себе и ничега ту саговорник остаје нем окрећем главу за речима што су одлепршале и чујем човека у загрљају стварности осуђеног да говори срцем Септембарски дани Петру Крдуа, Књижевна општина Вршац

Субота 24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пре­сек срп­ске књи­жев­но­сти у већ до­вољ­но на­че­том но­вом ве­ку иза­бран је нај­бе­збол­ни­ји – фор­мал­ни при­ ступ. То не зна­чи да су вред­но­сне ко­ор­ди­на­те за­не­ма­ре­ не, ма­да је по­тен­ци­јал­но оштар кри­ти­чар­ски суд све­сно

убла­жен. Занимају нас ау­то­ри чи­ји се ства­ра­лач­ки глас већ чуо у јав­но­сти и ко­ји је пре­по­знат као осо­бен, али њи­хов опус, слу­ти се, тек тре­ба да по­ка­же пу­ну зре­лост. Као би­бли­о­гра­фи­ја, и овај из­бор тра­жи ја­сно де­фи­ни­са­не

07

кри­те­ри­ју­ме, а они не мо­гу би­ти јед­но­знач­ни: то су ау­то­ри де­ла на­ста­лих на срп­ском је­зи­ку, у зе­мљи и ван ње, и срп­ ски ау­то­ри ко­ји пи­шу на дру­гим је­зи­ци­ма. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

При­ча као ве­зив­но тки­во све­та: Енес Ха­ли­ло­вић Зид је пре­пре­ка и не­по­ме­ра­ње, али чо­век у ње­му пра­ви ру­пе, да са­чу­ва те­шко сте­че­но или, још че­шће, да се до­ви­тљи­во до­ко­па оно­га што је не­ко дру­ги сте­каоо

у ли­ко­ви­ма из ро­ма­на: пе­снич­ке му­ке ства­ра­ња и спо­зна­је све­та, на јед­ној стра­ни, и бе­стид­ност, ру­го­ба, зло, на­ка­зност тог истог све­та, та­да још са кон­ту­ра­ма ра­та, на дру­гој. Јед­ном уз­етe, као ка­ме­ње из там­ног ви­ла­је­та, те­ме су мо­ра­ле да­ље да се об­ра­ђу­ју и гла­ча­ју, а тај му­ко­тр­пан рад се го­ди­на­ма пре­ли­вао у све књи­жев­не ро­до­ве, од ли­ри­ке, пре­ко дра­ме до епи­ке, гра­на­ју­ћи се да­ље у вр­сте, при­че и ро­ма­не. Ка­ко во­да не­ма ми­ра, кру­жи и вра­ћа се, по­све­ће­ност јед­ном књи­жев­ ном об­ли­ку ни­је зна­чи­ла ап­со­лут­но ис­цр­пљи­ва­ ње ње­го­вих мо­гућ­но­сти и жан­ро­ви су се сме­њи­ ва­ли, тво­ре­ћи већ оби­ман књи­жев­ни опус од пет збир­ки пе­са­ма (по­ред по­ме­ну­те, и Блуд­ни па­рип /2000/, Ли­сто­ви на во­ди /2007/, Пе­сме из бо­ле­ сти и здра­вља /2011/, Зи­до­ви /2014/), две збир­ ке при­ча (По­том­ци од­би­је­них про­са­ца /2004/,

Ка­пи­лар­не по­ја­ве /2006/), два ро­ма­на (Еп о во­ди /2012/ и Ако ду­го гле­даш у по­нор /2016/) и две књи­ге драм­ских тек­стoва (In vi­vo /2004/ и Ке­ мет /2009/). Би­о­гра­фи­ја бе­ле­жи и са­ку­пљач­ки рад (За­го­нет­ке /2015/, са Ел­мом Ха­ли­ло­вић) и уред­нич­ки (ча­со­пис Сент). Да ли је ово оби­ље тек­ста за­у­зда­ло дав­но про­бу­ђе­ну те­го­бу? Од со­не­та, ко­ји су са дру­гим ри­ма­ма ис­пу­ни­ ли Блуд­ног па­ри­па, пре­ко сло­бод­ног сти­ха Ли­ сто­ва и Пе­са­ма бо­ле­сти и здра­вља, оку­пља се исто­риј­ска и пе­снич­ка тра­ди­ци­ја, не­пре­кид­но до­но­се­ћи и са­мо­и­спи­ти­ва­ње: „Ко­ли­ко во­де од ки­ша не­ста­не / Ко­ли­ко ма­ло сти­хо­ва оста­не // Па опет, др­зак, / же­лим да пе­вам” („Пуж у вре­ ме су­ше”, Пе­сме бо­ле­сти и здра­вља). Збир­ка Зи­ до­ви зна­чи­ла је са­свим но­во, хра­бро тре­ти­ра­ње пе­сни­штва, пу­шта­ју­ћи га да се от­кри­је кроз низ бро­је­ва и је­дан је­ди­ни мо­тив: зид. Али то ни­је пр­ви пут да на­и­ла­зи­мо на зи­до­ве. Има их и у Ка­пи­лар­ним по­ја­ва­ма, про­зним цр­ти­ца­ма, ко­је су прет­ход­но опи­са­ним „по­том­ци­ма од­би­је­них про­са­ца”, ра­зно­ли­ким бож­ја­ци­ма, му­че­ни­ци­ма и про­би­све­ти­ма но­во­па­зар­ског кра­ја до­да­ли и Ем­пе­до­кла, Ива­на Цан­ка­ра и дру­ге, па и ју­на­ ке ба­сни, мно­же­ћи да­ље при­ме­ре про­зне фор­ме. Зид је кључ­ни мо­тив и у дра­ми Ке­мет, нео­че­ки­ ва­но уро­ње­ној у свет ста­рог Егип­та. Зид је пре­ пре­ка и не­по­ме­ра­ње, али чо­век у ње­му пра­ви ру­пе, да са­чу­ва те­шко сте­че­но или, још че­шће, да се до­ви­тљи­во до­ко­па оно­га што је не­ко дру­ги сте­као. Мо­гу­ће да је то све што се и мо­же по­сти­ ћи тек по­не­ка ру­па у не­про­бој­ном окру­же­њу. Све­ко­ли­ко свет­ско пе­сни­штво, исто­ри­ја, фи­ ло­зо­фи­ја, ре­ли­ги­ја, мо­ра­ју се при­зва­ти ка­ко би по­мо­гли у раз­у­ме­ва­њу све­га оног што се на све­ ту ви­ди, а што мо­же да иза­зо­ве ва­пај или бес ко­ ји он­да не зна шта би дру­го не­го на­о­штри олов­ку да све по­за­пи­су­је. Од­би­је­ни про­сци из исто­и­ ме­не збир­ке, ме­та­фо­ра за обич­не љу­де, чи­је је

прет­ке, пре­ма оквир­ној при­чи, од­би­ла прин­це­ за удав­ши се за пе­сни­ка, без­на­де­жно су осу­ђе­ни да гла­ви­ња­ју у про­сто­ру пре­у­ском за чо­ве­ка, где прав­да сти­же са­мо ако је осве­та, где ба­ца­ње чи­ ни на дру­ге за­ли­чи на узи­ма­ње суд­би­не у сво­је ру­ке, а љу­бав је сла­ба трав­ка ко­ја крат­ко ник­не на пр­ља­вом пу­ту. Ако се ду­го гле­да у тај пан­де­ мо­ни­јум, ла­ко се уо­чи ап­сурд, али се за­то све оста­ло сли­ко­ви­то, соч­но, на­хра­ње­но на сна­жној тра­ди­ци­ји на­род­ног ка­зи­ва­ња, мо­же при­ка­за­ти, кроз при­чу или драм­ске цр­ти­це (In vi­vo). Да ли су сви по­зва­ни пе­сни­ци и фи­ло­зо­фи за­и­ста и по­мо­гли, те­шко је ре­ћи, али по­ме­ну­ та фол­клор­на тра­ди­ци­ја је пру­жи­ла мо­жда нај­ по­у­зда­ни­ју гра­ни­цу ко­ја спа­ја ствар­но и из­ма­ шта­но – пре­да­ње. Ка­ко би­ва, пре­да­ње до­каз о сво­јој исти­ни­то­сти на­ла­зи у са­мом по­сто­ја­њу од­ре­ђе­ног пој­ма, то­по­ни­ма и та­ко не­рас­ки­ди­во спа­ја про­шлост и са­да­шњост, ствар­ност и фан­ та­сти­ку, исти­ну и лаж. Tо је нај­зад, циљ це­лог спи­са­тељ­ског по­ду­хва­та: уо­чи­ти ве­зе, тра­жи­ти обра­зац у си­ли бе­сми­сле­них, ма­хом ру­жних до­ га­ђа­ја. Ро­ман Еп о во­ди кроз при­чу о тра­ја­њу јед­ ног пле­ме­на ожи­вљу­је пре­да­ња, али и до­но­си од­ јек ста­ре ле­ген­де о по­то­пу, оса­вре­ме­ње­не, жи­ве и ак­ту­ел­не. Ре­кло би се, је­ди­но је при­ча ка­дра да по­ве­же свет. Про­фе­сор Си­пац из По­но­ра ни­је је­ди­ни „фи­ ло­зоф” у овом ро­ма­ну, још два ју­на­ка – отац и брат на­ра­тор­ке, по­ма­ло су за­ла­зи­ли у си­гур­ност и ле­по­ту књи­га ко­је са­др­же љу­бав пре­ма му­дро­ сти. Не до­пу­шта жи­вот сва­ко­ме да о ње­му ми­ сли, тек по­не­ко успе, као про­фе­сор чуд­ног име­ на (си­пац, жи­жак) ко­ји раз­ла­же да­ту ма­те­ри­ју ко­ли­ко мо­же. Ипак, ње­го­ва уло­га је нај­ви­ше у то­ме да омо­гу­ћи дру­го­ме да ис­при­ча сво­ју при­ чу, да јој да ко­мен­тар, по­ку­ша да по­ен­ти­ра, за­о­ кру­жи и ни­шта ви­ше. Ис­па­да он та­да по­ма­ло и сме­шан, али при­ча је оста­ла. ¶

дје­ца, обру­ка­смо се, ни­ка­ко да по­ша­ље­мо љу­де, да тра­жи­мо по­ми­ре­ње...” „Па ја при­чам да тре­ба да се оде...”, прав­да се све­ кар, ви­дим сад ја – она се про­ти­ви­ла, од­ла­га­ла. „Пра­ви чо­вјек не­ма шта да при­ча, не­го пра­ви чо­вјек за­вр­ша­ва оба­ве­зе!” Су­тра­дан, по­сла­ли све­кар и све­кр­ва сво­ја два чо­вје­ка код мо­јих, на ми­ре­ње. Оти­шао је­дан све­ кров ро­ђак, по­ли­ца­јац што је че­сто свра­ћао к на­ ма, и је­дан све­кр­вин ро­ђак, по­зна­ти ка­фан­џи­ја из гра­да. По­пи­ли ка­фу и тај оби­чај се по­што­вао. Би­ло је не­кад слу­ча­је­ва да ро­ди­те­љи мла­де не­ ће да се по­ми­ре, јед­но­став­но не­ће ни да при­ча­ју са њом, љу­ти су, а мо­ји су, на­рав­но, пре­срет­ни, знам ја, чу­ли су да сам у бо­га­ту ку­ћу ушла. Знам и ка­ко жељ­ку­ју да им до­ђем. Е, ка­ко је све­кр­ва са­зна­ла исти­ну о Еду, та­ко се ме­ни уми­ља­ва. И то ка­ко? Кре­ну­ли ми мо­ји­ма, а она уто­ва­ра. На­ку­по­ва­ла да­ро­ве: јам­бо­ли­је, пе­ шки­ре, мик­сер, соб­не па­пу­че, ки­ло ка­хве, дви­је по­ сте­љи­не, мом оцу пан­та­ло­не, а мо­јој мај­ци ма­те­ ри­јал за сук­њу, ра­ха­тло­кум; на­ру­чи­ла и шам­пи­ту. Ето, и шам­пи­та уђе код мо­јих – об­ра­до­вах се ја. Ми до­ђо­смо у Еро­зи­ју, кад, има­мо шта ви­дје­ти – по­ли­ци­ја. Гу­жва. Би­ла ту­ча код Ву­те у стрип­ тиз ба­ру. Пу­ца­ли се, нач­па­ра­ли. При­ча­ју ком­ ши­је: је­дан мр­тав, дво­ји­ца из­бу­ше­на. Уђо­смо, а мо­ји срећ­ни. Ту и мој брат, Са­фет, мој ми­ли и не­срећ­ни, иза­шао из за­тво­ра. Су­жањ. Гр­лим мај­ку, гр­лим оца. Пла­чем. Са­фет пла­че. То­ком ве­че­ри уђем код Са­фе­та у со­бу. Са­фе­те, бра­те мој ли­је­пи, ни­сам ти мо­гла у по­ сје­ту. По­чео си да се дро­ги­раш! Све ми је ја­сно! „Не­ћу ви­ше”, ка­же Са­фет. Не­мој бра­те, не­мој, та­ко ти му­ке ова два ро­ба што су нас хра­ни­ла, не­мој то. Ре­че да не­ће. Ех, бо­ље ти је на би­цикл да се осло­ниш не­го на за­ кле­тву нар­ко­ма­на. Мо­ја мај­ка ула­зи код Са­фе­та у со­бу. На­крат­ ко. Ка­же ми: „Зна­ла сам да ћеш се уда­ти. Оно ју­ тро кад си из­ла­зи­ла, кад си ме по­љу­би­ла у че­ло, осје­ти­ла сам. Ни­сам хтје­ла ни­шта да те упи­там, па­мет­на си ти.” И ка­же мо­ја мај­ка: „А што ти је до­бра све­кр­ ва, фи­на не­ка же­на. Шта нам је све на­ку­по­ва­ла – ни­кад се не мо­же­мо оду­жит. Е, мо­раш да је по­ шту­јеш ви­ше не­го ме­не!” Мај­ка сад ка­же, за мо­ју све­кр­ву, као отац кад је ре­као да тре­ба Ли­са ви­ше да по­шту­јем од ње­га. Ех, мај­ко, не знаш ти ко­ја је то ми­лет­ни­ца, при­шни­ца и при­тво­ри­ца. „Шу­ти, је­зик за зу­бе! Ни­је та­ко!”, ка­же ми мај­ка. А те­шко јој и ово да ми ка­же, али, ре­че ми. Ону на­ру­кви­цу што сам за­бо­ра­ви­ла у кре­ве­ту, Са­фет је украо – не­ма је.

„Све че­га се до­че­па, он кроз нос уба­ци, а по­ сли­је по­вра­ти”, ка­же мај­ка, а Са­фет са­гао гла­ву. Не­ће ви­ше, ка­жем ја, а жао ми ону на­ру­кви­цу. У ку­ћи, гр­лим и љу­бим мог Еда. И опет ни­шта. Он би по­бје­гао из кре­ве­та, са­мо да има куд, од исти­не би по­бје­гао. Ех, са­мо да ми би још крај му­жа да се учи­ним же­ном. Би­ће и Едо сре­тан кад оба­ви то са мном. Мо­жда ме ни­шта не­ће пи­та­ти, мо­жда не­ћу ни мо­ра­ти да му ис­при­чам ка­ко ме је Ли­со оште­тио ме­ђу фар­мер­ка­ма. Јед­ног ју­тра, са­ме све­кр­ва и ја, а она ми ка­же ка­ко ће ми пла­ти­ти по­прав­ку зу­ба. „Та­ко ли­је­ па не­вје­ста, да ти не ви­чу по на­ро­ду ка­ко си до­ шла с та­ра­ба­ма. Ни­је то за нас ску­по”, ре­кла ми је, ку­по­ва­ла ме. А што се не­ви­но­сти мо­је ти­че, све је то нор­ мал­но, по­ру­чу­је ми све­кр­ва. Пла­ши се она да ја не одем из ку­ће и да по гра­ду не рас­тру­бим ка­ко ми њен син ни­је ни­шта мо­гао. „Све ћу ја да уде­сим, мо­жда си ти мно­го твр­да, уде­си­ћу ја све, са­мо да то лак­ше иде.” Ја ћу­тим. Ми­слим се, шта ли је то при­пре­ми­ ла? Опет, ра­чу­нам, мо­жда ће ме по­ве­сти не­ком ље­ка­ру, ка­ко би ме тај про­бу­шио не­ком игли­ цом. То ће би­ти до­бро, ље­кар ће ви­дје­ти да сам про­ход­на, а на­пла­ти­ће бу­ше­ње ко­је ни­је оба­ вио, а Едо, кад му се ћеф­не да бу­ши – не­ка бу­ ши до­кле хо­ће. Ве­че­ра­мо. Све­кар, све­кр­ва, Едо и ја. При­ча­мо ка­ко је си­ноћ би­ло код мо­јих. Те­ле­ви­зор укљу­ чен. Ви­је­сти. Све­кар уз­ди­ше. Пла­ши се да ће ста­ти тр­го­ви­на сто­ком. Ави­о­ни по­ли­је­ћу. По­ чео рат. Бом­бар­до­ва­ње. А на­ша ку­ћа бли­зу ка­сар­не. Мо­жда је про­шло пет­на­е­стак да­на од по­чет­ ка бом­бар­до­ва­ња, мо­жда ни то­ли­ко, кад, уђе мо­ја све­кр­ва од­не­куд у ку­ћу, ус­пла­хи­ре­на, ка­ же ње­ном чо­вје­ку и мом чо­вје­ку, а свом си­ну: „Ку­ку, ми­чи­те се но­ћас, са­мо се скло­ни­те! Би­ ће сва­шта!” „Шта?”, пи­та­ју све­кар и мој Едо. „Ре­че ми јед­на ком­ши­ни­ца, брат јој офи­цир па зна, но­ћас ће вој­ска да за­ре­ди по ку­ћа­ма, све му­ шкар­це го­ни­ће на Ко­со­во. Та­ква на­ред­ба сти­гла. Не­ће ни пи­тат ко је слу­жио вој­ску. Узе­ће сва­ког ко­ји се бри­је. Скла­њај­те се вас дво­ји­ца!” И све­кар и мој Едо се упла­ши­ше, а све­кар ка­ же: „Ни­је ми за ме­не, ал’ не мо­гу ово ди­је­те да пу­стим у по­ги­би­ју.” „Но­ћас то кре­ће! Скла­њај­те се!” А ја се упла­ших, и за мог Са­фе­та, бра­та мог ли­ је­пог и не­срет­ног. Ми­слим се, он ми је сла­ба­шан као ма­сла­чак, умро би и од пе­ша­че­ња при­је не­го што би га на­шли ме­так или бом­ба. Све­кар и Едо узе­ли мог Са­фе­та, оти­шли у пла­ни­ну све­кро­вом ор­та­ку ко­ји је тр­го­вао сто­

ком. Са­кри­ли се. По­сли­је су при­ча­ли, ни­кад ту ноћ не­ће за­бо­ра­вит, спа­ва­ли у сла­ми, на шта­ ли. А под њи­ма ри­ка­ла го­ве­да. Са­кри­ли се, ока скло­пи­ли ни­су. Е ни ја ту ноћ не­ћу за­бо­ра­вит, док сам жи­ва.

20 испод 40: Пор­тре­ти срп­ских пи­са­ца Дра­га­на Сто­лић

У

нај­но­ви­јој књи­зи Ене­са Ха­ли­ло­ви­ћа (1977), ро­ма­ну Ако ду­го гле­даш у по­ нор, укр­шта­ју се два при­по­ве­дач­ка гла­ са, на­из­глед пот­пу­но раз­ли­чи­та и не­ спо­ји­ва на сва­ки на­чин. Је­дан при­па­да смрт­но бо­ле­сној де­вој­ци ко­ја на­ту­ра­ли­стич­ки ис­црп­но пре­но­си сво­ју жи­вот­ну при­чу, пре­пу­ну соп­стве­ног ја­да и ту­ђег га­да, а дру­ги про­фе­со­ ру фи­ло­зо­фи­је, са ко­јим су се ње­ни пу­те­ви слу­ чај­но укр­сти­ли. Са­ма ју­на­ки­ња кон­ци­зно ка­же да је ње­на при­ча, за раз­ли­ку од ње­го­ве – кра­ће, за­ни­мљи­ви­је и ша­љи­ве – „кост без ме­са, го­ла исти­на”. Про­фе­сор Си­пац сво­јим го­то­во афо­ри­ стич­ним и анег­дот­ским „при­ло­зи­ма” по­ку­ша­ва са сва­ке стра­не да до­мет­не ко­нач­не исти­не, док она из­ли­ва че­мер свог ис­ку­ства. Нео­би­чан је овај пар, али он нас, као у не­ком му­ње­ви­том спу­шта­њу пре­ма сре­ди­шту зе­мље, асо­ци­ја­тив­но во­ди све до пр­ве Ха­ли­ло­ви­ће­ве књи­ге, дав­но об­ја­вље­не збир­ке пе­са­ма Сред­ње сло­во (1994), не­сва­ки­да­шње зре­ле за гим­на­зиј­ ске да­не. У њој су, ме­ђу дру­гим те­ма­ма, нај­ин­тен­ зив­ни­је си­ја­ле две, чи­ји се еле­мен­ти на­слу­ћу­ју

„Ако дуго гледаш у понор” (од­ло­мак из романа) „Да ни­си опет до­би­ла?”, жац­ну ме све­кр­ва. Ни­сам. „Па до­бро, мо­жда ово­га мје­се­ца оста­неш.” Чи­сто сум­њам. „Е па ти сум­њај, па ти се не­ће ни де­сит. Ко год сум­ња, сум­ња га раз­је­де.” Ја не про­го­ва­рам. „Што сте ви, са­да­шње же­не, чуд­не. Сум­њам да ћу да оста­нем труд­на. Сум­њам! Сум­њам! А ка­ко сум­њаш? А што да сум­њаш?” Е ту ми на­до­ђе. Па ка­ко ћу остат труд­на кад ни­сам спа­ва­ла с чо­вје­ком? Она се за­гле­да у ме­не па не мо­же ни а да из­го­ во­ри, а ја по­но­вих исте ри­је­чи. Па ка­ко ћу остат труд­на кад ни­сам спа­ва­ла са чо­вје­ком? „Шта?” Гле­дам је пра­во у очи, па ве­лим – ни­сам спа­ва­ ла са чо­вје­ком. Ни­јед­ном ни­смо спа­ва­ли. Ни­јед­ ном. Ра­зу­мјеш ли ти, жен­ска гла­во? Ни­јед­ном. Њој ис­па­де шо­ља из ру­ку, про­су се чај по но­га­ ма, по­па­ри је. Она ври­сну као зми­ја кад је по­жар су­стиг­не. Ско­чих ја да јој кр­пом обри­шем кућ­ну ха­љи­ну и но­ге, а она пу­сти­ла глас. Чи­ни ми се, ви­ше ку­ка од исти­не не­го од вре­лог ча­ја. „А ка­ко?”, пи­та ме она. Ла­ко. Едо је умо­ран, мно­го ра­ди... ето, пи­тај га. Е кад јој то ре­кох, она се ухва­ти за гла­ву. За­ бо­ра­ви но­ге по­па­ре­не. Тек у не­ко ври­је­ме, смо­ гла је сна­ге да ка­же: „Па до­бро, про­ћи ће то, то је тре­нут­но.” Е кад ја ни­сам оста­ла труд­на, то ни­је би­ло тре­ нут­но. А кад је њен син­чи­на у пи­та­њу – то је тре­ нут­но. Ја Еда во­лим и хо­ћу да че­кам. Он ми је ср­це дао, а све­кр­ва сад не­ка ли­је­чи сво­је ср­це. Ле­гла она, по­пи­ла та­бле­те, у гла­ви јој раз­не ше­ме. Бо­лу­је. Там­ну­је. До­ђо­ше све­кар и Едо с пу­та. Ја при­ста­ви­ла ве­ че­ру и лак­ше ми ср­цу. А све­кр­ва мо­ра да оспе паљ­бу, па на не­срећ­ног све­кра. „И ти си ми не­ки отац! Уме­сто ди­је­те да оста­ виш крај же­не, да ма­ло про­ше­та­ју, а ти га рас­тр­ же по пу­те­ви­ма, за сто­ком”, ка­же она. А све­кар се прав­да, не зна он шта је иза бр­да. „Ти си на­ви­као да ра­диш с во­ло­ви­ма, а ово ти ни­је во. Ово је син!” Све­кар шу­ти. Ни­шта не ка­пи­ра. „И хај­де по­ку­пи љу­де, ша­љи их Неј­ри­ном оцу и мај­ци. Ша­љи! Ево по­ла го­ди­не ка­ко су се узе­ла

Фото Еди Матић

Из књи­ге дра­ма „Ин ви­во” ЉУ­БА­ВИ Ја­сон и Те­сеј ше­та­ју по Еури­пи­до­вом че­лу при­је пр­вих чи­но­ва Хи­по­ли­та и Ме­де­је. ЈА­СОН: ...па да, а ка­ко је Хи­по­лит? ТЕ­СЕЈ: До­бро је, хва­ла на пи­та­њу, ра­сте – и Фе­дри је из­у­зет­но драг. ЈА­СОН: На­дам се да ће га Фе­дра при­хва­ти­ти као сво­је ди­је­те. ТЕ­СЕЈ: Као и сва­ка мај­ка.

Из књи­ге „Зи­до­ви” ПРО­ЗОР НА ЗИ­ДУ Ро­ђен у иде­ал­ном дру­штву, бес­плат­но сам

до­био со­бу у ко­јој ћу тра­ја­ти. Тра­жио сам до­зво­лу – да про­би­јем је­дан

од че­ти­ри зи­да, да на­чи­ним про­зор. Ре­ко­ше да ста­вим сли­ку во­ђе – она је про­зор

у сви­јет. Пи­тао сам сва че­ти­ри зи­да ко­ји мо­же из­др­жа­ти ра­ну, јер ка­ним ек­сер за­ку­ца­ти. И сва че­ти­ри зи­да се ја­ви­ше као до­бро­вољ­ци. Ре­ко­ше: Бо­ље но­си­ти сли­ку во­ђе, не­го би­ти зид за уза зид.

Кад сам ока­чио сли­ку – про­го­во­ри во­ђа

са сли­ке. Охол, тра­жио је да по­зла­тим рам. У инат во­ђи, укло­них сли­ку са зи­да.

И угле­дах пра­зни­ну. То сам схва­тио као умјет­ност: пра­зни­на се ука­за­ла као сли­је­пи про­зор, али со­ба, са сва

че­ти­ри зи­да, ста­де се це­ре­ка­ти. Пи­тао сам – шта ти је, со­бо? Ни­сам ја со­ба. Ја сам ће­ли­ја.

24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Француска 3, тел. 2620-946 www.narodnopozoriste.rs Ве­ли­ка сце­на 29. 9. у 19.30 – Ла­бу­до­во је­зе­ро, ба­лет П. И. Чај­ков­ског. Го­сту­је Ба­лет Др­жав­ног ака­дем­ ског те­а­тра из Је­ка­те­рин­бур­га (Ру­си­ја) ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКО ДРАМ­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ Кра­ља Ми­ла­на 50, тел. 3061-900 www.jdp.rs Сце­на „Љу­ба Та­дић” 24. 9. у 20 – Ха­млет, р. А. По­пов­ски 26. 9. у 19.30 – Ур­не­бе­сна та­ма, р. Д. Да­ вид Пар­жи­жек (50Би­теф16, Бург те­а­тар, Беч, Аустри­ја) 27. 9. у 20 – Го­спо­ђи­ца, р. Г. Сто­ја­но­вић 28. 9. у 20 – Раз­би­је­ни кр­чаг, р. И. Вук Тор­би­ ца (са ен­гле­ским ти­тлом) 29. 9. у 20 – Но­ра!, р. С. Три­шић (50Би­теф16, Show ca­se; са ен­гле­ским ти­тлом) 30. 9. у 20 – Та­ко је мо­ра­ло би­ти, р. Е. Са­вин БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Милешевска 64, тел. 2837-000 www.bdp.rs Нова сцена 24. 9. у 20.30 – Мо­је де­те, р. А. Ђор­ђе­вић 25. 9. у 20.30 – Игра па­ро­ва, р. М. Краљ ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 Светогорска 21, тел. 3247-342 www.atelje212.rs

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ Умет­ни­ци: К. Алек­си-Мес­хи­шви­ли, Л. Ба­ла­ди, А. Бланк, Х. Бор­гер­манс, А. Бо­жа­нић, Ј. Че­кић, К. Дра­шко­вић Боч­ков, Б. Ђур­ђе­вић, С. Еде­фалк, Н. Еки­џи и Ш. Мар­кус, Ефе­мер­ки, Б. Фај­фрић, М. Хан, Џ. Хол­цер, А. Ху­шман, Л. Ике­му­ра, С. Илић, И. Ив­ко­вић, Т. Ја­ни­чић, П. Ју­хан­сон, Ј. Кандл, Г. Ка­ра­му­ста­фа, В. Кен­триџ, Ф. Клоц, И. Ко­вач, Д. Кри­пен­дорф, к.р.у.ж.о.к. чи­та­лач­ка гру­па, Џ. Ло­ренс, В. Ле­ван­дов­ски, С. Ли­де­ман, Д. Мар­ко­вић, М. Де­стил Мар­ко­вић, Н. Мак­си­ мо­ва, Б. Мел­хус, А. Ми­ла­ди­но­вић, Р. Ми­лак, О. Ми­ли­са­вље­вић, Т. Мо­фат, Н. Ни­ко­лић, В. Пе­рић и М. Пе­рић, С. Фи­липс, С. Пи­ро­го­ва, Р. Ра­дле и В. Је­ре­мић, С. Ра­ду­ло­вић, А. Рajнхард, А. Ру­би­ ку, А. Са­ва­дов, Т. Шма­ле, Л. Се­лан­дер, А. Ши­ ро­ки, С. Не­на Ско­ко, Д. Со­ла­ков, Ј. Ста­но­је­вић, С. Сјун, М. То­мић, Ј. Трп­ко­вић, М. Ва­си­ле­ва, А. Ве­пре­ва, Д. Ву­чи­ће­вић, Ј. Фу­донг Пра­те­ћи про­грам Ор­га­ни­за­тор за­др­жа­ва пра­во про­ме­не про­ гра­ма. Све про­ме­не би­ће об­ја­вље­не на сај­ту www.oktobarskisalon.org Дворана Културног центра Београда Коларчева 6 24. 9. у 13 – Уметност и дизајн: на примерима изложби 56. октобарског салона, изложбе Балаган, Бијенала у Кијеву, Сиднеју и још ... Разговор између Дејвида Елиота, кустоса, писца, професора модерне и савремене уметности и кустоса 56. октобарског салона и Џонатана Барнбрука, графичког дизајнера и аутора визуелног идентитета 56. октобарског салона. Разговор на енглеском језику у 15 – Контекстор против Дискурсора, Ефемерки, перформанс/псеудо-предавање. На енглеском језику Музеј града Београда у 16 – Кandid (Кандид) – Маријана Хан, перфоманс

Сце­на Ми­ра Тра­и­ло­вић 25. 9. у 20 – Мре­шће­ње ша­ра­на, А. По­по­вић 27. 9. у 19.30 – Са­жа­ље­ње. По­вест о ма­шин­ ка­ма – БИ­ТЕФ фе­сти­вал, го­сту­је Ша­у­би­не, Бер­ лин, Не­мач­ка 29. 9. у 20 – Пи­ја­ни – И. Ви­ри­па­ев 30. 9. у 20 – По­мо­ран­џи­на ко­ра – М. Пе­ле­вић

Центар за културну деконтаминацију Бирчанинова 21 у 18 – Нисам твој непријатељ (I’m not your enemy), пројекције видео радова Бјорна Мелхуса и разговор са уметником. Разговор води Александра Секулић, уредница програма ЦЗКД-а. Разговор на енглеском

Сце­на Пе­тар Краљ 24. 9. У 20.30 – Че­ка­о­ни­ца, Б. Ли­је­ше­вић; Б. Ди­ми­три­је­вић 25. 9. у 20.30 – Вол­во ка­ми­о­ни, Е. Лу 26. 9. у 20.30 – Че­ка­ју­ћи Го­доа, С. Бе­кет 27. 9. у 20.30 – Стру­јо­сек, А. Ра­ди­во­је­вић 29. 9. у 20.30 – Кон­сте­ла­ци­је, Н. Пејн 30. 9. у 20.30 – По­мо­ран­џи­на ко­ра, М. Пе­ле­вић

Музеј града Београда 25. 9. у 13 – Maja Ћирић, историчарка уметности, стручно вођење кроз изложбу; у 13.30 – Маријана Хан, разговор са уметницом, након чега следи перформанс Кandid. Разговор на енглеском.

ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18; тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 24. 9. у 20 – Ca­ba­res ca­ba­rei, З. Со­ко­ло­вић 26. 9. у 20 – Ко­шта­на, Б. Стан­ко­вић, В. Ми­ тро­вић 27. 9. у 20 – Не­мам да пла­тим и не­ћу да пла­ тим, Д. Фо, М. Ја­го­дић 28. 9. у 20 – Ја­смин на стран­пу­ти­ци, Љ. Ла­ шић, В. Ла­зић 29. 9. у 20 – Пр­ва пар­ни­ца, Б. Ну­шић, М. Ми­ си­ра­ча 30. 9. у 20 – Др Фе­лер, Д. Мар­ја­но­вић 1. 10. у 20 – Ца­ци­јев успо­ме­нар (смех до су­ за), М. Ми­ха­и­ло­вић МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 24. 9. у 17 – Цар је го!, р. М. Краљ 25. 9. у 12 – Ан­дер­се­но­ви ку­ва­ри, р. Д. То­до­ ро­вић 27. 9. у 10.30 – Ноћ у Мер­ли­но­вом зам­ку, р. С. Ро­дић Јан­ко­вић 28. 9. у 10.30 – Стра­шне при­че бра­ће Грим, р. М. Гор­дон 30. 9. у 10.30 – Цар је го!, р. М. Краљ Ве­чер­ња/Ти­нејџ сце­на 29. 9. у 20 – Ми­ља­ко­вац, то јест Но­ви Зе­ланд, р. М. Ма­ној­ло­вић ПОЗОРИШТЕ ПУЖ Радослава Грујића 21, тел. 2438-036 pozoristepuz@sbb.rs 24. 9. у 12 и 17 – Го­спо­дар пе­сме, р. С. Алек­сић 25. 9. у 12 и 17 – Злат­на тор­та за злат­ну прин­ це­зу, р. А. Деј­вис 30. 9. у 18 – Џи­нов­ска тор­та, р. С. Алек­сић ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 24. 9. у 12 – Пи­но­кио, А. Тол­сто­ја – Е. Бо­ри­ со­ве у 17 – Је­же­ва ку­ћи­ца, Б. Ћо­пи­ћа 25. 9. у 12 – До­го­ди­ло се у Лут­ко­ву, Ј. Пе­ра у 17 – Реч­на си­ре­на, Т. Ва­ло­ва 28. 9. у 17 – Ayana­su Wo­ven, го­сто­ва­ње по­зо­ ри­шта из Ја­па­на ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298 тел. 2418-524 www.panteatar.rs 24. 9. у 17 – Цр­вен­ка­па 25. 9. у 12 – Ла­зи­на ро­ђен­дан­ска жур­ка; у 17 – Са­ми у ку­ћи ТЕАТАР 78 Ресавска 78, тел. 3615-307 www.teatar78.com 28. 9. у 19 – У ор­га­ни­за­ци­ји па­ле­стин­ске ам­ ба­са­де у Бе­о­гра­ду, би­ће одр­жа­но па­ле­стин­ско кул­тур­но-умет­нич­ко ве­че. До­ма­ћин ве­че­ри ће би­ти ње­го­ва ек­се­лен­ци­ја ам­ба­са­дор, го­спо­ дин Мо­ха­мед Наб­хан. Пред­ви­ђен је про­грам са сле­де­ћим са­др­жа­јем: про­јек­ци­ја крат­ко­ме­ тра­жног фил­ма, ре­ци­тал па­ле­стин­ске по­е­зи­је, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја, смо­тра тра­ди­ци­о­нал­не но­шње на­ро­да Па­ле­сти­не. ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 24. 9. у 12 – Вук и три пра­се­та, пред­ста­ва за де­цу 29. 9. у 20 – На­ши да­ни, пред­ста­ва 30. 9. у 20 – При­ма­до­не, пред­ста­ва 1. 10 у 20 – Из­ви­ња­ва­мо се, мно­го се из­ви­ ња­ва­мо, пред­ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20, нeдeљoм зaтвoрeнo 56. ок­то­бар­ски са­лон/Љу­бав­ни за­нос До 6. 11. 2016. Му­з еј гра­д а Бе­о ­г ра­д а, Ре­с ав­с ка 40б, Бе­о ­ град Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да, га­ле­ри­је Арт­гет, Ли­ков­на и Pod­ro­om, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 и Трг ре­пу­бли­ке 5 Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља 12-20 ч., по­не­ дељ­ком за­тво­ре­но Се­лек­тор/ку­стос 56. ок­то­бар­ског са­ло­на: Деј­ вид Ели­от (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја)

Културни центар Београда Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6 29. 9. у 18 – Стручно вођење кроз изложбу Музички програм, тел. 2622-058 Током септембра и октобра, „Концерти у галерији” КЦБ-а у Италијанском институту за културу Галерија Италијанског института за културу Palazzo Italia, Кнеза Милоша 56 Концерт у Галерији у сарадњи са Радио Београдом 202 26. 9. у 20 – И. Дражевић, клавир, у 21 – Б. Ђорђевић, клавир. Књижевно-трибински програм, тел. 2621-137 Ликовна галерија Културног центра Београда, Кнез Михаилова 6 Десничини сусрети 2016. и хрватско-српски/ српско-хрватски интеркултурализам Манифестација у организацији Института за књижевност, Београд и Филозофског факултета, Загреб 25. 9. 11–13 – Шетња (не)оствареним Београдом Владана Деснице Фоаје Дворане Културног центра Београда Коларчева 6 27. 9. 18.30–20.30 – Научна конференција: Политике непријатељства. У сарадњи са Институтом за филозофију и друштвену теорију, Београд. Панел дискусија: Повратак националних граница и пораст екстремизма у Европи. Учествују: Ј. Бакић, Р. Халили, Г. М. Тамаш, Љ. Спасовска, Н. Владисављевић и М. Гиберно. Moдераторкa: А. Захаријевић. Програм на енглеском језику Филмски програм, тел. 2621 174 Дворана Културног центра Београда Коларчева 6 у 17 – Другачији отац (САД) 2016, у 19 – Дневник машиновође (Србија) 2016, у 21 – The Beatles: Eight Days A Week – Године битлманије (Велика Британија, САД) 2016. ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 24. 9. 16–20 Хол са­ле Аме­ри­ка­на – „Жи­ве књи­ ге”. Ор­га­ни­за­ци­ја: „Чи­ка Бо­ца” – Удру­же­ње ро­ди­ те­ља – ста­ра­те­ља де­це ле­че­не од ра­ка и ДOБ.

24. 9. у 13 Пла­то Ми­ла­на Мла­де­но­ви­ћа у слу­ ча­ју ки­ше Клуб ДОБ – Кон­церт: KKQ трио 25. 9. 16–19 Аме­ри­ка­на – „Са­јам аме­рич­ких ко­ле­џа и уни­вер­зи­те­та”.

27. 9. у 19 Клуб ДОБ – Ци­клус ти­би­на Из­да­ вач­к е ку­ћ е Ad­m i­ral Bo­o ks. Пред­с та­в ља­њ е књи­ге „Мо­ре­на – во­да ко­ји но­си све” Алек­ сан­дре Цимпл 27. 9. у 21.30 Ве­ли­ка са­ла – Пред­ста­ва „Ам­ба­ са­дор”, не­мач­ко-африч­ки ко­мад са пе­ва­њем. Ауто­ри: Гин­тер­сдор­фер/Кла­сен. 50. БИ­ТЕФ 28. 9. у 19 Аме­ри­ка­на – Про­мо­ци­ја ро­ма­на „Ти и ја, Ан­ђе­ла” Вла­ди­ми­ра Ар­се­ни­је­ви­ћа. Уче­ству­ју: В. Ар­се­нић, књи­жев­ни кри­ти­чар; Б. Ро­сић, но­ви­ нар и пи­сац и аутор. Во­ди: Д. Ми­ло­вић-Бу­ха 29. 9. у 19 Три­бин­ска са­ла – Ци­клус три­би­ на „Ма­њин­ска чи­та­ња по­ли­ти­ке”. Те­ма „По­ ли­ти­ке сли­ке – гло­бал­ни те­а­тар, над­зи­ра­ње и над­гле­да­ње” 29. 9–2. 10. у 19 и 21 Ве­ли­ка са­ла – Bel­gra­de In­die 2016 – „Фе­сти­вал не­за­ви­сног аме­рич­ ког фил­ма” 30. 9. у 20 Клуб ДОБ – Кон­церт: KILL + Mor­te In­can­de­scen­te + го­сти 30. 9. у 21 Аме­ри­ка­на – Кон­церт: Slim Ces­sna’s Auto Club (Den­ver, CO, U.S.A.) СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Лет­ња сце­на 24. 9. у 21 – Пе­тра Ле­о­на Ма­ти­ша квар­тет, џез кон­церт 25. 9 у 21 – Кон­церт Ду­ње Да­чић – До­јо Сва­ке су­бо­те и не­де­ље од 11 до 15 Лет­ња сце­н а: Скцо­в а бес­п лат­н а шко­л а стри­п а и илу­стра­ци­је Фо­рум 28. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Ма­ри­ја Кне­же­вић: Тех­ни­ ка ди­са­ња, раз­го­вор по­во­дом збир­ке пе­са­ма Ли­ков­ни про­грам 28. 9. у 13 Happy cen­tar – Press кон­фе­рен­ци­ја Са­ло­на стри­па 2016.

29. 9.

14. ме­ђу­на­род­ни са­лон стри­па, све­ча­но отва­ра­ње 15–22 Happy cen­tar – Бер­за стри­па у 18 – Отва­ра­ње из­ло­жби Са­ло­на 2016: Срећ­на га­ле­ри­ја: Кон­курс 2016 – из­ло­жба на­ гра­ђе­них ра­до­ва; ма­ла са­ла – Кон­курс 2016 – из­ло­жба нај­ус­ пе­ли­јих ра­до­ва Га­ле­ри­ја: Брајн Тал­бот (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја), ре­ тро­спек­тив­на из­ло­жба го­ста Са­ло­на Ве­ли­ка са­ла: Из исто­ри­је срп­ског стри­па: Ку­ зње­цов и Со­ло­вјев – Два ча­роб­ња­ка бе­о­град­ ског кру­га, аутор из­ло­жбе Зо­ран Ђу­ка­но­вић Но­ви про­стор: Пе­тар Ме­сел­џи­ја (Ср­би­ја/Хо­ лан­ди­ја): Од стрип ква­дра­та до сли­ке, ре­тро­ спек­тив­на из­ло­жба го­ста Са­ло­на Га­ле­ри­ја Цир­кус: Гра­ди­мир Сму­ђa – до­бит­ник При­зна­ња за до­при­нос срп­ском стри­пу, до­ку­

мен­тар­на из­ло­жба; у 18.30 Пра­те­ћи про­грам / Ко­сплеј Са­ло­на 2016; у 20 Ве­ли­ка са­ла – Це­ре­мо­ни­ја све­ча­ног отва­ра­ња са­ло­на и до­ де­ла на­гра­да 30. 9.

11–22 Happy cen­tar – Бер­за стри­па; у 16 Ве­ли­ка са­ла – При­зна­ње са­ло­на за нај­ бо­љег из­да­ва­ча до­ма­ћег стри­па 2015/2016: System co­mics, Бе­о­град, про­мо­ци­ја из­да­ва­ча; у 16.45 Ве­ли­ка са­ла – Жан-Лик Истин, Де­ јан Не­на­дов: Ле­ген­да о ИСУ, Ко­ми­ко, 2016, пред­ста­вља­ње ин­те­грал­ног из­да­ња три­ло­ги­ је и раз­го­вор с на­шим про­сла­вље­ним ауто­ром Де­ја­ном Не­на­до­вим; у 17.30 Ве­ли­ка са­ла – Алем Ћу­рин: Лист во­де – Атлан­ти­да, про­мо­ци­ја ал­бу­ма; у 18.15 Ве­ли­ка са­ла – Мо­дестy стри­по­ви и Mo­ desty co­mics у кон­тек­сту до­ма­ћег стрип­ског из­да­ва­штва, Жи­ка Там­бу­рић, уред­ник, са ауто­ ри­ма и кри­ти­ча­ри­ма; у 19 Ве­ли­ка са­ла – Бра­јан и Ме­ри Тал­бот (Ве­ли­ ка Бри­та­ни­ја), пред­ста­вља­ње го­сти­ју Са­ло­на; у 20 Га­л е­р и­ј а – Бра­ј ан и Ме­р и Тал­б от (Ве­ ли­ка Бри­та­ни­ја), пот­пи­си­ва­ње ал­бу­ма; у 20 Ве­ли­ка са­ла – Хе­ле­на Кла­ко­чар: Про­шлост – са­да­шњост – бу­дућ­ност и но­ве фор­ме де­ ло­ва­ња, илу­стро­ва­но пре­да­ва­ње/про­јек­ци­ ја ани­ми­ра­них фил­мо­ва; у 20.45 Ве­ли­ка са­ла – Про­мо­ци­ја нај­но­ви­јих стрип из­да­ња Хе­ле­ не Кла­ко­чар; у 21.15 Ве­ли­ка са­ла – До­ку­мен­тар­ни филм: Бе­шум­на кре­та­ња Хе­ле­не Кла­ко­чар СКЦ Но­ви Бе­о­гре­ад 26. 9. у 18 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­град – Ка­ли­ гра­фи­ја, пре­да­ва­ње/ра­ди­он ­ и­ца Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442, www.dksg.rs По­зо­ри­ште 29. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ла – Standup: Иван То­мић & Ма­ри­а­на Аран­ђе­ло­вић & Ср­ђан Ол­ман Ли­ков­ни про­грам До 30. 9. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба: Нус­по­ја­ве – Ни­ ко­ла Мар­ко­вић До 30. 9. Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба: Ми­стер Мор­ген – Игор Хоф­ба­у­ер Филм­ски про­грам 27. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Да­ни сло­вач­ког фил­ ма „Пти­чи­це, си­ро­чи­ћи и лу­да­ци”, р. Ј. Ја­ку­би­ ско, Че­хо­сло­вач­ка, 1969. Фо­рум 26. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Пред­ста­вља­ње књи­ге Да­ви­да Да­ши­ћа: „Исто­ри­ја ди­пло­ма­ти­је”. Уче­ ству­ју: Ђ. Ло­пи­чић, М. Па­јић и аутор 28. 9. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пре­ да­ва­ње: „Сми­сао ег­зи­стен­ци­је, кри­за ху­ма­ни­ зма и ре­ли­ги­ја”. Го­во­ри: З. Ви­до­је­вић 29. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње: „Култ пре­ да­ка – Шин­то­и­зам и бу­ди­зам у ја­пан­ској ду­хов­ ној и све­тов­ној тра­ди­ци­ји”. Го­во­ри: Д. Па­јин Књи­жев­ност 30. 9. у 20 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пред­ ста­вља­ње књи­ге: „Др­жав­ни не­при­ја­те­љи” Ми­ шел Уел­бек и Бер­нар-Ан­ри Ле­ви. Уче­ству­ју: Т. Пан­чић, В. Д. Јан­ко­вић и И. Бевц Му­зи­ка 26. и 27. 9. у 20 Лет­ња сце­на/Ве­ли­ка са­ла – Фе­сти­вал блуз бен­до­ва Ака­дем­ски филм­ски цен­тар 26. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – До­ку­мен­тар­ни филм „Гле­да­ју­ћи смрт: Вој­ска у но­ћи игу­а­ле”, р. C. Crec­ko, Мек­си­ко, 2016. Би­бли­от­ е­ка 29. 9. у 18 Чи­та­о­ни­ца Е – Пре­да­ва­ње: „Ин­ фор­ма­ци­о­на пи­сме­ност 1 – Осно­ве пре­тра­ жи­ва­ња ли­те­ра­ту­ре”. Пре­да­вач: О. Вуч­ко­вац, би­бли­от­ е­кар До 30. 9. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­ га „Са­вре­ме­ни ру­ски ро­ман”. Аутор: Раст­ко Мар­ко­вић ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Ра­дост Евро­пе 2016 26–30. 9. Ма­ла са­ла – Дoк чeкaмo го­сте „Те­ сла – Чи­ста енер­ги­ја”, при­прем­ни про­грам за ор­га­ни­зо­ва­не гру­пе осно­ва­ца пред 47. ме­ђу­ на­род­не су­сре­те де­це Евро­пе „Ра­дост Евро­ пе 2016”. Му­зич­ко-сцен­ски про­грам 24. 9. у 18 Ве­ли­ка са­ла – Ауди­ци­ја за „Ма­лу шко­лу мју­зи­кла”.

30. 9. у 11 Ве­ли­ка са­ла – Ме­ђу­ге­не­ра­циј­ска са­рад­ња Кул­тур­но-обра­зов­ни про­грам 25. 9. у 16 Књи­жа­ра Del­fi – Сту­дент­ски кул­тур­ ни цен­тар – Тај­на ба­ки­не шкри­ње, у окви­ру про­ гра­ма Деч­ји да­ни кул­ту­ре, у ор­га­ни­за­ци­ји La­gu­ ne, књи­жа­ре Del­fi и ком­па­ни­је Dexy Co Kids ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар, тел. 2637-609 29. 9. у 18 Ма­ла са­ла – Ноћ ис­тра­жи­ва­ча. Ко­ји је нај­по­зна­ти­ји не­у­спех свих вре­ме­на? Тер­мо­ ди­на­ми­ка у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. Пре­да­вач М. Ми­ло­ва­но­вић, aсистен­т Фа­кул­те­та за фи­ зич­ку хе­ми­ју у Бе­о­гра­ду; у 18.45 Ма­ла са­ла – Ноћ ис­тра­жи­ва­ча. Љу­ди и ми­кро­ор­га­ни­зми – мо­же­мо ли јед­ни без дру­ гих? Пре­да­вач др В. Бе­шко­ски, до­цент Хе­миј­ ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду; у 19.30 Ма­ла са­ла – Раз­го­вор о књи­зи Ми­ро­ љу­ба Јев­ти­ћа Ње­гош и ислам. Уче­ству­ју: др М. Лом­пар, др З. Јев­то­вић и аутор Га­ле­ри­ја До 8. 10. – Из­ло­жбе ра­до­ва на па­пи­ру и од па­ пи­ра Да­не­ле Мо­ра­ри под на­зи­вом Игра­ли­шта Цен­тар за му­зи­ку, тел. 2626-591 Ве­ли­ка дво­ра­на 25. 9. у 11 – Базар четири ветра – M. Ле Ру Обрадовић, гитара, Т. Андријић, сопран, С. Вујић, баритон, А. Латковић, виолончело, Д. Миљковић, клавир Музичка галерија 28. 9. у 18 – Хор Ars Vocalis УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 26. 9. у 12 – Но­ви број ча­со­пи­са Дра­ма. Го­ во­ре: М. Ше­вар­лић, др Р. В. Јо­ва­но­вић, С. Ср­ дић, Ж. Ај­да­чић, М. Но­ва­ко­вић, П. Бог­да­но­вић Ци, Ј. Дју­же­ва; у 18 – Пор­трет књи­жев­ни­це Сто­јан­ке Пет­ко­ вић Ра­де­но­вић. Го­во­ре: проф. Др М. Д. Иг­ња­ то­вић, Л. Дра­гић и аутор­ка 27. 9. у 18 – Ја­дран­ка Ла­јо­вић: Свет­ник (ро­ ман). Го­во­ре: М. Се­лић, Т. Кре­со­вић и аутор­ ка 29. 9. у 18 – Не­за­бо­рав­не ме­ло­ди­је Бо­ри­са Би­зе­ти­ћа (ду­пли CD: 1970–1980). Бо­рис Би­зе­ тић, по­ро­ди­ца, при­ја­те­љи, го­сти. Уред­ник и во­ ди­тељ свих про­гра­ма: М. Ву­ка­ди­но­вић КЦ ЧУКАРИЦА Тургењевљева 5, тел. 3552-678 www.kccukarica.rs Књи­жев­ни про­грам 26. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­га по­е­зи­је „Са из­во­ра ду­ше” и „До­дир љу­ба­ви” Ма­ри­не Ми­ ло­са­вље­вић 28. 9. у 19 – Књи­жев­но ве­че по­све­ће­но де­чи­јој ли­те­ра­ту­ри Бра­ни­сла­ва Бра­не Црн­че­ви­ћа

Ли­ков­ни про­грам 27. 9. у 19 – Из­ло­жба „Исто­ри­ја пи­сма” у окви­ ру ма­ни­фе­ста­ци­је Да­ни европ­ске ба­шти­не. Му­зич­ки про­грам 26–30. 9. – XX Му­зич­ки су­сре­ти „Је­сен на Чу­ ка­ри­ци”.

26. 9. у 20 – „Му­зи­ка мла­до­сти” – мла­ди та­ лен­ти МШ „Ва­тро­слав Ли­син­ски” 27. 9. у 20 – „Тан­го кроз вре­ме” – Ан­самбл „Ли­бер­ква­тро” 28. 9. у 20 – Д. Сре­те­но­вић – хар­фа, М. Ни­ко­ лић Сто­ја­но­вић – фла­у­та 29. 9. у 20 – „Бах – им­пе­ра­тив за не­про­ла­ зност”. Ј. Ра­до­ва­но­вић – кла­вир 30. 9. у 20 – „На рас­кр­сни­ци све­та” – Трио Бал­ кан­ске жи­це КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 24. 9. у 18 – Пред­ста­вља­ње „Удру­же­ња љу­би­ те­ља пле­са” 26. 9. у 16 – Пред­ста­вља­ње Удру­же­ња „Ко­ ворт” из Ко­ва­чи­це – пред­ста­вља­ње сли­кар­ ства на­и­ве 27. 9. у 18 – Обе­ле­жа­ва­ње ме­ђу­на­род­ног да­ на ту­ри­зма – за­јед­но са ТОБ-ом и дру­штвом „Ска­дар­ли­ја” 28. 9. у 19 – „Ска­дар­лиј­ски ли­те­рар­ни мо­за­ ик” му­зич­ко-по­ет­ски про­грам, за­јед­но са Ма­ ти­цом исе­ље­ни­ка 29. 9. у 19 – O сво­јим об­ја­вље­ним де­ли­ма ка­ зу­ју: Фи­лип Да­вид; Мир­ја­на Ма­рин­шек Ни­ко­ лић, аутор­ка про­јек­та 30. 9. у 18 – „Пе­сма и игра као жи­вот”, ве­че ром­ске по­е­зи­је, пе­са­ма и ига­ра ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом, 11-19 ч.)

30. 9. у 13 Све­ча­на са­ла – Отва­ра­ње из­ло­жбе из збир­ке Пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је „Вој­во­ да Пе­тар Бо­јо­вић – зна­ме­ња сла­ве и ча­сти” и из­ во­ђе­ње мо­но­дра­ме „На та­љи­га­ма у веч­ност” Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Со­по­ћан­ска ви­ђе­ ња”, у са­рад­њи са Кул­тур­ним цен­тром из Но­ вог Па­за­ра Кул­тур­но-умет­нич­ки про­грам, тел. 3349-536 27. 9. у 19 Све­ча­на са­ла – Све­ча­на ака­де­ми­ја по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 25 го­ди­на од по­ги­би­ је на­род­ног хе­ро­ја Ми­ла­на Те­пи­ћа и вој­ни­ка ЈНА Сто­ја­ди­на Мир­ко­ви­ћа, Удру­же­ње рат­них до­бро­во­ља­ца 1912–1918, њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца. Про­мо­ци­је књи­га, тел. 3349-536 28. 9. у 12 Атри­јум – Про­мо­ци­ја збор­ни­ка „Пр­ ви свет­ски рат – Ср­би­ја, Бал­кан и ве­ли­ке си­ле”. Го­во­ре: др С. Ру­дић, доц. др А. Жи­во­тић, проф. др А. Ра­сто­вић, пот­пу­ков­ник др М. Мил­кић СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 26. 9. у 20 – Је­л е­н а Лен­голд: „Раш­ч а­ра­ни свет” (књи­га при­ча) и „Иза­бе­ри јед­но ме­сто” (иза­бра­не пе­сме). Уче­ству­ју: Д. Лу­чић, В. Бај­ че­та, Г. Бо­жо­вић и аутор­ка АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Би­о­скоп Ака­де­ми­је 28 До 28. 9. у 20.30 – The Be­a­tles: Eight Days a We­ek – Го­ди­не битлма­ни­је Сце­на Ака­де­ми­је 28 29. 9. у 20 – Љу­бав у до­ба ко­ка­и­на, С. Ми­ лој­ко­вић 30. 9. у 20 – Са­мо да знаш ко­ли­ко те во­лим, Д. Ан­ђић

ГАЛЕРИЈЕ ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org 25. 9. у 19 – Oтварање из­ло­жбе Са­вре­ме­на ита­ли­јан­ска гра­фи­ка Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ме: 11-20, су­бо­том 10-16 ч. Галерија РтС Таковска 10, тел. 321-2020 Из­ло­жбе­ни хол РТС Oд 24. 9. до 7. 10. – „БИ­ТЕФ у РТС” Га­ле­ри­ја РТС 29. 9. у 19 – Из­ло­жба сли­ка Ми­о­дра­га Пе­тро­ ви­ћа (1888–1950) „Ро­ман­тич­ни пе­сник шу­ма­ диј­ског не­ба”. Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 27. 9. – Ми­ха­и­ло Па­у­но­вић, скулп­ту­ре 28. 9. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе, Вла­дан Тер­ зић, сли­ке. Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 4. 10. – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је Да­ни европ­ ске ба­шти­не из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „Чу­ка­ри­ца из­ме­ђу тра­ди­ци­о­нал­ног и са­вре­ме­ног” Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 Рад­но вре­ме пон.–пет. 14-19, су­бо­та 11-14 26. 9. у 19 – Oтварање са­мо­стал­не из­ло­жбе цр­те­жа и аква­ре­ла Не­нада Илића „Флу­ид­ност, пре­о­бра­жа­ји”. ГАЛЕРИЈА 212 Влајковићева 25, тел. 33 73 299 www.galerija212.co.rs До 30. 9. – Из­ло­жба Цвет­ка Ла­ин ­ о­ви­ћа „Осва­ ја­ње бе­ли­не”

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs Одељење уметности 27. 9. у 17 – Герoнтолошки центар Београд и БГБ организују програм: „Поезијада” – сусрет одабраних учесника Поетског конкурса „Златни стих” у оквиру 14. фестивала стваралаштва старијих „Златно доба” 28. 9. у 19 – Дани европске баштине 2016 „Пионири српског филма – браћа Савић”. Предавач: Д. Ивановић, филолог 29. 9. у 19 – Институт Конфуције и БГБ организују предавање поводом обележавања Светског дана Института Конфуције: „Институти Конфуције и један пут – један појас”. Предавач: А. Новачић, публициста Галерија Атријум 27. 9. у 13 – Стручно вођење кроз изложбу „Омаж Јелисавети Начић”. Све заинтересоване посетиоце кроз изложбу ће провести ауторка Наташа Марковић

Ноћ истраживача 30. 9. 16–20 – Програм „Лов на благо” – радионица од густине до суштине: решавање задатака и могућност освајања награда Библиотека „Свети Сава” у Земуну Петра Зрињског 8 26. 9. у 18 – Предавање: „О Цинцарима”. Предавач: Л. Kона 28. 9. у 18 – Предавање: „Препознајмо и сачувајмо наслеђе”. Предавач: Е. Радоњић Живков Змај Јо­ви­на 1/II спрат За­ви­чај­но оде­ље­ње Би­бли­от­ е­ке гра­да Бе­о­гра­да Из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја 26. 9–8. 10. радним данима од 9 до 19 Изложба: „Летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку” БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5, тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs Ма­тич­но оде­ље­ње Или­је Га­ра­ша­ни­на 5, тел. 3242-418 28. 9. у 18 – Пред­ста­вља­ње књи­ге при­ча „Бе­ са­ни” Го­ра­на Стој­чи­ћа 28. 9. у 19 – „Ча­јан­ка у 7 код Бо­ји­ћа – Ме­ди­ји и књи­жев­ност” 29. 9. у 19 – Ве­че по­све­ће­но књи­жев­ном ства­ ра­ла­штву Ива­на Ива­но­ви­ћа, ауто­ра ро­ма­на „Ари­за­ни”, „Цр­ве­ни краљ”, „Вре­ме спор­та и ра­зо­но­де”... Гост: И. Ива­но­вић, аутор НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242 www.nb.rs 26. 9. у 12 Ин­фор­ма­ци­о­ни цен­тар ЕУ – Три­би­ на: „Са­вре­ме­на европ­ска књи­жев­ност у пре­ во­ду”. Уче­сни­ци: В. Ба­јац, З. Ха­мо­вић, Д. Та­ дић, А. Ву­ко­ма­но­вић и А. Шур­ба­то­вић 26. 9. у 19 – „Свет раз­го­во­ра – по­во­дом 80 го­ди­на Ми­ло­ша Јев­ти­ћа и 40 го­ди­на ко­лек­ци­ је Од­го­во­ри”. Уче­ству­ју: проф. др Д. Та­на­ско­ вић, проф. Б. Дра­шко­вић, ака­де­мик П. Пи­пер, ака­де­мик М. Вук­са­но­вић и проф. др Г. Ми­ла­ ши­но­вић 28. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње нај­но­ви­је књи­ге ака­ де­ми­ка Вла­де­те Је­ро­ти­ћа „Хри­шћан­ство и ислам”. Уче­ству­ју: проф. др Д. Та­на­ско­вић и аутор БИБЛИОТЕКA САНУ Кнеза Михаила 35, тел. 2027-164 www.sanu.ac.rs 27. 9. у 13 – Збор­ник ра­до­ва Пр­ви бал­кан­ски рат 1912–1913; Глас Оде­ље­ња исто­риј­ских на­у­ка СА­НУ (по­све­ћен ака­де­ми­ку Вла­ди­ми­ру Сто­јан­че­ви­ћу); го­во­ре М. Вој­во­дић, Љ. П. Ри­ стић, А. Ра­сто­вић и М. Вук­са­но­вић

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­но су за­тво­ре­ не за по­се­ти­о­це Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­ фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка До 2. 10. – Да­ни европ­ске ба­шти­не. Оби­ла­зак му­зе­ја, струч­на во­ђе­ња и сви про­гра­ми то­ком тра­ја­ња ма­ни­фе­ста­ци­је су бес­плат­ни 24. 9. у 12 – Ра­ди­о­ни­ца „Но­ви му­зеј – но­ва по­ став­ка” на­ме­ње­на де­ци 3–7 го­ди­на. Ну­ди са­ зна­ња о На­род­ни­ом му­зе­ју и про­стор за ис­ка­ зи­ва­ње де­чи­јих же­ља и оче­ки­ва­ња. Оба­ве­зно при­ја­вљи­ва­ње на edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs 24. 9. у 17 и 27. 9. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 24. 9. у 18 – Три­би­на „Чи­је је кул­тур­но на­сле­ђе”. Јав­ни раз­го­вор струч­ња­ка и по­се­ти­ла­ца о кул­тур­ ном на­сле­ђу и ње­го­вом ме­сту у да­на­шњи­ци.

25. 9. у 12 – Ра­ди­о­ни­ца „Но­ви му­зеј – но­ва по­ став­ка” за де­цу 7–10 го­ди­на. Ну­ди са­зна­ња о На­род­ни­ом му­зе­ју и про­стор за ис­ка­зи­ва­ње де­чи­јих же­ља и оче­ки­ва­ња. Оба­ве­зно је при­ ја­вљи­ва­ње на edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs 30. 9. 17–22 – Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја у „Но­ћи ис­тра­жи­ва­ча”. Оби­ла­зак по­став­ке и ра­ди­о­ни­ ца „Бу­ко­ви Бр­ци” 30. 9. 17–22 – Но­ћ ис­тра­жи­ва­ча – На­род­ни му­зеј на Ка­ле­мег­да­ну ре­а­ли­зу­је из­ло­жбу на отво­ре­ном „Ар­хе­о­ло­шко пу­то­ва­ње вре­ме­ном и про­сто­ром” На­ја­ва груп­них по­се­та на 060/8075035 и edu­ ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – пе­так 10–17, че­твр­так, су­бо­та 12–20, не­де­ља 10–14 (улаз бес­платан), по­не­дељ­ком за­тво­ре­но МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10–17, чет. 10– 18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­град­ских ку­ ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­ фи код кне­ги­ње Љу­би­це 30. 9. у 14 Са­ла под сво­до­ви­ма – У оквиру Дана европске баштине предавање „Звоноливачке породице Пантелић и Поповић” предавач И. Келемен Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10–17, чет.

12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Радно време: уто., сре., пет., суб. 10–17, чет.

12–20, нед. 10–14 Стална поставка До 2. 10. – Дани европске баштине 2016. Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 12–18, суб., нед. 10–18 ч., тел. 060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб 12–20, нед 10– 14 ч. Стал­на по­став­ка Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10-18, суб. 12-20, нед. 10– 14 ч. Стал­на по­став­ка Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10–17 са­ти; не­ де­ља 9-17 са­ти Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку

По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ја­то­вић, из­ ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ског му­зе­ја Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­тра­ја­ва­ње хра­ мо­ва, фо­то­граф­ска све­до­чан­ства ет­но­граф­ ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ ле­не Са­вић Из­ло­жбе Пи­смо и тра­ди­ци­ја – нат­пи­си на ет­ но­граф­ском пред­ме­ти­ма, ауто­ра Вје­ре Ме­дић, ви­шег ку­сто­са ЕМ 26–30. 9. – Ам­ба­са­да НР Ки­не, Ин­сти­тут Кон­ фу­ци­је у Бе­о­гра­ду и Ет­но­граф­ски му­зеј у Бе­ о­г ра­д у, по­в о­д ом про­с ла­в е свет­с ког Да­н а Ин­сти­ту­та Кон­фу­ци­је, ор­га­ни­зу­ју Ци­клус ки­ не­ског фил­ма: 26. 9. у 19 – Бит­ка код Цр­ве­не сте­не (2008) 27. 9. у 19 – Бит­к а код Цр­в е­н е сте­н е 2 (2009), 28. 9. у 19 – Мо­ђ ин – из­г у­б ље­н а ле­г ен­д а (2015) 29. 9. у 19 – При­та­је­ни ти­гар скри­ве­ни змај (2000) 30. 9. у 19 – При­та­је­ни ти­гар, скри­ве­ни змај – Мач суд­би­не (2016) Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036–114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­ трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја До 24. 9. – Из­ло­жба Пра­ви­ти и пи­ти ра­ки­ју, ауто­ра Јо­си­фа Ва­ци­ћа 24. 9. у 18 – Ам­ба­са­да НР Ки­не, Ин­сти­тут Кон­ фу­ци­је у Бе­о­гра­ду и Ет­но­граф­ски му­зеј у Бе­о­ гра­ду, по­во­дом про­сла­ве свет­ског Да­на Ин­ сти­ту­та Кон­фу­ци­је, ор­га­ни­зу­ју у Ма­на­ко­вој ку­ћи пре­да­ва­ње Ви­но у ста­рој Ки­ни. Пре­да­ вач је про­фе­сор Ра­до­слав Пи­шић МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Доситејева 2, тел. 328-44-73 muzej@narodnopozoriste.rs Из­ло­жбе Пр­ва по­став­ка, аутор Зо­ри­ца Јан­ко­вић Мла­ди ко­сти­мо­гра­фи (М. Тав­чар, М. Стан­ко­ вић, К. Сте­па­но­вић, Ђ. Јок­си­мо­вић) Рад­но вре­ме (по­не­де­љак – пе­так) 10–15 ч. и од 18.30 до кра­ја по­след­ње па­у­зе на Ве­ли­кој сце­ни, су­бо­том од 18 до кра­ја по­след­ње па­у­зе на Ве­ли­кој сце­ни, не­де­љом не ра­ди МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­ гра­фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 24. 9. у 13 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ти­ кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Ства­ра­ње умет­но­сти – умет­ник у за­ пад­но­а­фрич­ком дру­штву” 25. 9. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­ зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­ат­ ив­на ра­ди­о­ни­ ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст 4–12 го­ди­на) 26. 9. у 18 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ти­ кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Тај­на зна­ња и об­ре­ди пре­ла­за на­ро­да за­пад­не Афри­ке” 27. 9. у 18 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ти­ кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Ре­ли­ги­ја или ма­ги­ја? Тра­ди­ци­о­нал­на ве­ро­ва­ња код за­пад­но­а­фрич­ких на­ро­да” 28. 9. у 18 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ти­ кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Ако знаш го­во­ри­ти, знаш пе­ва­ти; ако знаш хо­да­ти, знаш пле­са­ти” 29. 9. у 18 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ ти­кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­став­ку: „Дру­штве­ни ста­тус код на­ро­да за­ пад­не Афри­ке” 29. 9. у 20 – Happyning Ко­љ е Ми­ћ е­в и­ћ а: „Африч­ка ле­ген­да” 30. 9. у 18 – Да­ни европ­ске ба­шти­не: Прак­ти­ кум 2016 – те­мат­ска во­ђе­ња кроз стал­ну по­ став­ку: „Ви­зу­ел­ни иден­ти­тет Му­зе­ја африч­ке умет­но­сти: ар­хи­тек­ту­ра, ди­зајн и стал­на по­ став­ка” Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Бес­плат­на во­ђе­ња кроз ком­плекс Му­зе­ја исто­ри­је Ју­го­сла­ви­је Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ње на ен­ гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: 10–20 ч., осим по­не­дељ­ком ка­ да је Му­зеј за­тво­рен за по­се­ту. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај Про­је­кат Пре(по­зна­ва­ње) – Му­зеј 25. мај (по­ во­дом 40 го­ди­на од смр­ти Ми­ха­и­ла Ми­ке Јан­ ко­ви­ћа, ар­хи­тек­те). Ауто­ри: Не­да Кне­же­вић, ди­рек­тор­ка МИЈ и Ма­ри­ја Ђор­го­вић, ку­сто­ ски­ња МИЈ Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја 10–20 – Про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та 10–14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ ке са шта­фе­та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­став­ци ко­ ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 12–20 ч. До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ч. До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ч. Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 10–20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­ сти­ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 10. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­ сти­је Обре­но­вић” До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­ не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” 25. 9. у 12 – Кул­тур­но-обра­зов­ни про­грам „У го­сти­ма код кне­за Ми­ло­ша” за де­цу 6–12 г. Ре­ зер­ва­ци­ја ме­ста на на те­ле­фон 2660-422 Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­фо­не: 3287242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља 10-18 ч. До де­цем­бра из­ло­жба „Ро­го­ви – бор­бе­но зна­ ме­ње си­са­ра” аутор­ке Је­ле­не Јо­ва­но­вић

ПАНОРАМА

Дам­ба­ро­во­ пра­ви­ло Ко­ли­ко љу­ди у свом ме­сту ста­но­ва­ња до­бро по­зна­је­те и ко­ли­ко њих би­сте мо­гли осло­ви­ти по име­ну и пре­зи­ме­ну? Ни­ка­да ви­ше од 15 АНТРОПОЛОГИЈА Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

В

1 – Де­таљ ста­кле­ног зи­да; 2 – Јед­на од ба­шта ко­ја се на­ла­зи на сва­ком спра­ту; 3 – Ен­те­ри­јер днев­ног бо­рав­ка; 4 – Пре­сек кроз обје­кат и осно­ва 2. спра­та

Ста­кле­на ку­ћа­ у Хи­ро­ши­ми Но­ва ге­не­ра­ци­ја мла­дих ја­пан­ских мај­сто­ра ар­хи­тек­ту­ре по­ста­ла је узор ар­хи­тек­ти­ма у све­ту АРХИТЕКТУРА У СВЕТУ И КОД НАС Ми­хај­ло Ми­тро­вић

М

но­ги ће са осе­ћа­њем не­ла­го­де по­ сма­тра­ти илу­стра­ци­ју 1 пи­та­ју­ћи се да ли је то мо­жда не­ка­ква ку­ћа. По­ го­то­во што до­ла­зи из Ја­па­на и не­ма ни­ка­кве ве­зе са на­шим гра­ди­тељ­ ством. У Ја­па­ну не­гу­ју мо­дер­ну ар­хи­тек­ту­ру на нај­ви­шем ни­воу. Про­пор­ци­о­нал­но гле­да­но, по број­ним на­се­љи­ма, гру­па­ци­је ма­њих по­ро­дич­ них ку­ћа су до­ми­нант­не у од­но­су на на­се­ља са ве­ли­ким згра­да­ма. Ако са не­ке ви­со­ке тач­ке ба­ ци­те по­глед на око­ли­ну, ви­де­ће­те мо­ре ма­лих при­зем­них ку­ћа из ко­га про­ди­ру но­ве ви­со­ке згра­де. Ти­пич­но је да су ма­ње згра­де нај­че­шће пра­вље­не од др­ве­та са не­у­о­би­ча­је­ним ве­за­ма ко­је их чи­не кон­цеп­ту­ал­но осо­бе­ним и не­по­ но­вљи­вим на дру­гим те­ре­ни­ма. Ту се спа­ја­ју зе­мља, ку­ћа, зе­ле­ни­ло и не­бо у је­дин­стве­ну па­ но­ра­му. Ме­ђу тим ма­лим ку­ћа­ма има и ста­рих са бла­го за­лу­че­ним кро­во­ви­ма, а има их све ви­ ше нај­о­бич­ни­јих, гра­ђе­них без ика­квих пре­тен­ зи­ја. Из те гра­ди­тељ­ске ба­шти­не но­ве згра­де гра­ђе­не су од бе­то­на и др­ве­та на нај­про­фе­си­о­ нал­ни­ји на­чин, као да су их гра­ди­ли пре­ци­зни ме­ха­ни­ча­ри. У дру­гој по­ло­ви­ни про­шлог ве­ка у Евро­пи и САД сту­пио је на гра­ди­тељ­ску сце­ну но­ви стил на­зван бру­та­ли­зам. Ја­пан­ци су га од­мах при­хва­ ти­ли и да­ли му свој на­ци­о­нал­ни пе­чат. Бе­тон­ ски сту­бо­ви у брит бе­то­ну су та­ко са­вр­ше­но из­ ли­ве­ни да се на њи­хо­ве иви­це мо­же по­се­ћи као но­жем. Бру­та­ли­зам се про­ши­рио по све­ту, али ни­ко ни­је као Ја­пан­ци до­сти­гао та­кво са­вр­шен­ ство. Они су из­не­дри­ли низ сјај­них ар­хи­те­ка­та на че­лу са Кен­зом Тан­ге­ом. Из­гра­ди­ли су по Ја­ па­ну, али и по све­ту, низ гра­ђе­ви­на ко­је у исто­ ри­ји ар­хи­тек­ту­ре за­у­зи­ма­ју во­де­ће ме­сто. По­ред Тан­геа ста­са­ла је ге­не­ра­ци­ја вр­хун­ ских свет­ских ар­хи­те­ка­та. Ту су из­ме­ђу оста­

лих: Ан­до, Ка­ва­са­ки, Ку­ро­ка­ва, Исо­за­ки, Ма­ е­ка­ва, Су­зу­ки, Ва­та­на­бе. Ова но­ва ге­не­ра­ци­ја мла­дих мај­сто­ра ар­хи­тек­ту­ре по­ста­ла је иде­ал ар­хи­тек­ту­ре у све­ту. Свој ин­те­рес су пре­не­ли са Кор­би­зи­јеа на Тан­ геа и има­ли до­ста успе­ха јер им је ја­пан­ска ар­ хи­тек­ту­ра би­ла узор и сред­ство да се одво­је од до­сад­ног мо­дер­ни­зма. Ка­да су Тан­ге и ње­го­ве ко­ле­ге по­ста­ли по­пу­лар­ни у све­ту, ка­да се игла на ком­па­су окре­ну­ла пре­ма Ис­то­ку, ин­те­рес за Кор­би­зи­јеа је опао, а ја­пан­ска ар­хи­тек­ту­ра је из­би­ла на во­де­ће ме­сто у све­ту. При­мер је гра­ђе­ви­на Op­ti­cal Glass Ho­u­se ар­ хи­тек­те, про­јек­тан­та Хи­ро­ши На­ка­му­ра. Гра­ђе­ви­на се на­ла­зи у цен­тру Хи­ро­ши­ме у квар­ту На­ка и сво­јом ар­хи­тек­ту­ром при­вла­чи па­жњу про­ла­зни­ка, по­себ­но ста­кле­ном фа­са­ дом за ко­ју се не би мо­гло ре­ћи да је део стам­ бе­не ку­ће. Али она то ипак је­сте, на нов на­чин. Сва­ки стан има ве­ли­ку зе­ле­ну по­вр­ши­ну у ко­ ју је мо­гу­ће са­ди­ти ви­со­ко зе­ле­ни­ло. Сва­ки врт има гра­нич­не ста­кле­не зи­до­ве ко­ји га шти­те од бу­ке, ча­ђи, от­па­да, ра­зних ин­ста­ла­ци­ја и за­ви­ ри­ва­ња у су­сед­не ста­но­ве. Исто­вре­ме­но до­при­ но­се при­род­ној вен­ти­ла­ци­ји и укљу­чу­ју се у но­ ви си­стем гре­ја­ња. Ова стам­бе­на згра­да је у ства­ри не­ко­ли­ко ин­ ди­ви­ду­ал­них ку­ћа сло­же­них јед­на до дру­ге на до­ сад не­по­знат на­чин. Ста­кле­не опе­ке спе­ци­јал­но су на­ру­че­не за овај про­је­кат. Те­жи­на ста­кле­них зи­до­ва из­но­си 13 то­на, а укуп­но их има 6.000. Ста­кле­ни зид ко­ри­стио је Вал­тер Гро­пи­јус на култ­ној згра­ди Ба­у­ха­ус 1928. го­ди­не у Де­са­уу, а у но­ви­је вре­ме Жан Ну­вел на по­слов­ној згра­ ди „Кар­ти­је” у ср­цу Па­ри­за, са­мо пот­пу­но дру­ га­чи­је. На јед­ној пар­це­ли где су све згра­де на гра­ђе­вин­ској ли­ни­ји, Ну­вел је сво­ју згра­ду по­ ву­као ду­бо­ко у крај пар­це­ле да не би оште­тио ве­ге­та­ци­ју. Да би се очу­ва­ла гра­ђе­вин­ска ли­ ни­ја, Ну­вел је на тој гра­ни­ци из­гра­дио моћ­не ста­кле­не па­ное ко­ји ре­флек­ту­ју са јед­не стра­не мо­ћан парк, а са дру­ге по­зна­ту и ам­би­ци­о­зну ку­ћу „Кар­ти­је”. Ста­кле­ни зид код Кар­ти­јеа је пот­пу­но про­ви­ дан, док је зид На­ка­му­ре не­про­ви­дан да би се ла­ким и ле­пим ма­те­ри­ја­лом га­ран­то­ва­ла изо­ ло­ва­ност и при­ват­ност ста­на­ра. У ве­ли­ком бро­ју ин­ди­ви­ду­ал­них по­ро­дич­них ку­ћа, увек има про­сто­ра за но­ве тра­го­ве, са но­ вим са­др­жа­ји­ма, но­вим ди­зај­ном и ком­фо­ром у ен­те­ри­је­ру. Све ово би тре­ба­ло да про­мо­ви­ше но­ву кул­ту­ру ста­но­ва­ња. ¶

е­ћи­на жи­во­ти­ња до­бро по­зна­је је­дин­ке са ко­ји­ма жи­ви, али је осим при­ма­та, као и чла­но­ва по­ро­ди­ца ко­ња, сло­но­ва, дел­фи­на и ка­ми­ла, ма­ло њих спо­соб­но за при­вр­же­ност, јер по пра­ви­лу жи­ве у не­ста­бил­ним за­јед­ни­ца­ма. До­бро по­ве­за­не и ве­ће гру­пе при­ма­та има­ју сло­је­ви­ту струк­ту­ру – као гла­ви­ца цр­ног лу­ка. Нај­бо­ље по­ве­за­не и до­ми­нант­не је­дин­ке, нај­ви­ ше њих пет, чи­не је­згро, око ко­га се све вр­ти и ко­ ме сви те­же. У пр­вим сло­је­ви­ма има обич­но око 15 је­дин­ки, док је на пе­ри­фе­ри­ји до пе­де­сет. Слич­на је, али да­ле­ко са­вр­ше­ни­ја ор­га­ни­за­ ци­ја и у за­јед­ни­ца­ма љу­ди. За за­јед­нич­ки жи­вот љу­ди у ве­ли­ким гру­па­ма нео­п­ход­но је по­зна­ва­ ње и по­што­ва­ње сло­же­не струк­ту­ре за­јед­ни­це. Већ де­ца схва­та­ју ме­ђу­соб­не од­но­се у за­јед­ни­ ци, сво­јих дру­га­ра Мар­ка и Јан­ка на при­мер. Кад из­ву­ку за­кљу­чак да су Мар­ко и Јан­ко при­ ја­те­љи, зна­ју да ни­ка­ко не би би­ло до­бро да за­ тра­же Мар­ко­ву по­моћ уко­ли­ко су се на­ме­ри­ла на об­ра­чун са Јан­ком. Ни­жи при­ма­ти, су­прот­но ово­ме, раз­у­ме­ју са­мо свој од­нос пре­ма не­ко­ме, али не и ње­гов од­нос са тре­ћим чла­ном за­јед­ ни­це. Од­ра­сли пра­те ме­ђу­соб­не од­но­се ве­ли­ког бро­ја љу­ди, јер њи­хов мо­зак има ви­шак ка­па­ци­ те­та, тј. ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја слу­жи да би се схва­ ти­ли од­но­си у мно­го­чла­ној за­јед­ни­ци. За то је нео­п­ход­на ког­ни­ци­ја, тј. мен­тал­на спо­соб­ност сти­ца­ња и ко­ри­шће­ња зна­ња, раз­у­ме­ва­ња и чи­ та­ња ми­сли дру­гих. По­вр­ши­на пре­фрон­тал­ног де­ла мо­жда­не ко­ре (пред­њи део че­о­ног ре­жња)

Субота 24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

09

од­ре­ђу­је спо­соб­ност раз­ми­шља­ња и до­но­ше­ња ра­ци­о­нал­них од­лу­ка, али ути­че и на број чла­ но­ва у функ­ци­о­нал­ној и про­дук­тив­ној за­јед­ни­ ци. Про­пор­ци­ја ево­лу­ци­о­но нај­мла­ђег де­ла мо­ жда­не ко­ре „нео­кор­тек­са” и оста­лог де­ла мо­зга љу­ди из­но­си 4:1 – тро­стру­ко је по­вољ­ни­ја не­го код шим­пан­зи, а 12 пу­та не­го код оста­лих си­ са­ра. То об­ја­шња­ва за­што за при­ма­те иде­а­лан број чла­но­ва за­јед­ни­це из­но­си 50–60, док је за љу­де тај број 150. Ста­нов­ни­ци гра­до­ва по­пут Београдa, Лон­до­на, Пе­кин­га и мно­гих дру­гих су­сре­ћу се са хи­ља­да­ма осо­ба. Али ко­ли­ко од њих до­бро по­зна­ју и ко­ли­ко њих би мо­гли да осло­ве по име­ну и пре­зи­ме­ну? Ни­ка­да ви­ше од 150. Ми не­ма­мо ког­ни­тив­не ка­па­ци­те­те да би­ смо одр­жа­ва­ли од­но­се са без­број љу­ди. По­ку­шај про­це­не ве­ли­чи­не кру­го­ва по­зна­ни­ ка и бро­ја при­ја­те­ља ни­је лак. Ро­бин Дан­бар, про­фе­сор ево­лу­ци­о­не ан­тро­по­ло­ги­је и пси­хо­ ло­ги­је на Окс­фор­ду, ба­ви се још од осам­де­се­тих про­це­ном бро­ја љу­ди ко­ји се ме­ђу со­бом сма­тра­ ју до­брим по­зна­ни­ци­ма. Утвр­дио је да уко­ли­ко не­ко по­ку­ша да пре­ко сво­јих при­ја­те­ља по­ша­ље 150 по­је­ди­нач­них по­ру­ка пре­ко лан­ца љу­ди, су­ о­чи­ће се са сле­де­ћом си­ту­а­ци­јом: пр­ви уче­сник у екс­пе­ри­мен­ту у по­чет­ку ла­ко на­ла­зи при­ја­ те­ље, али ка­ко се екс­пе­ри­мент на­ста­вља, не­где око 150. по­ру­ке – те­шко на­ла­зи љу­де ко­је мо­же да за­мо­ли за услу­гу без на­док­на­де. Два слич­на екс­пе­ри­мен­та из­ве­де­на у САД по­ка­за­ла су да сва­ки чо­век по­зна­је от­при­ли­ке око 135 осо­ба. То је са­свим очи­глед­но бли­зу ма­гич­ног бро­ја од 150 љу­ди ко­је до­бро по­зна­је­мо. Пр­ва се­ла на Бли­ском Ис­то­ку, око 5000 го­ ди­на пре но­ве ере, има­ла су по 150 ста­нов­ни­ ка. Ме­ђу­тим, ка­сни­је, у ве­ћим за­јед­ни­ца­ма по­ пут пле­ме­на, би­ло је из­ме­ђу 1.500 и 2.000 љу­ди, што је мак­си­мал­ни број чла­но­ва ко­ји­ма се мо­гу упам­ти­ти име­на. Број чла­но­ва брат­ства у јед­ ном ме­сту по пра­ви­лу је око 150. Они зна­ју ко је с ким у срод­ству, а ко ни­је. Свако од њих би мо­ гао да вас во­ди пет ге­не­ра­ци­ја уна­зад, до ба­би­не ба­бе, или до оне вре­мен­ске тач­ке до ко­је не­ко од чла­но­ва гру­пе пам­ти за­јед­нич­ке прет­ке. Кад се ре­ли­ги­о­зне за­јед­ни­це узму као при­мер, ви­ди се да у цр­кву ре­дов­но од­ла­зи у про­се­ку 150 вер­ни­ка ко­ји се ме­ђу­соб­но по­зна­ју. У вој­сци је је­ди­на са­ма се­би до­вољ­на је­ди­ни­ца још од 17. ве­ка би­ла че­та, тј. 150 бо­ра­ца. То је мак­си­мал­ни број осо­ба с ко­ји­ма мо­же­мо да ус­по­ста­ви­мо пра­ ви од­нос и да ра­чу­на­мо на њи­хо­ву по­у­зда­ност. Ис­тра­жи­ва­чи јав­но­сти утвр­ди­ли су да је про­се­ чан број не­чи­јих он­лајн при­ја­те­ља на „Феј­сбу­ ку” око 150. ¶

24. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА мост са поп-ре­ге из­ме­ном рит­ма, па ле­пр­ша­ве, све­тле им­про­ви­за­ци­је, на ал­ту и кла­ви­ру. Ла­буд се из­вио из­над уз­бур­ка­не во­де. „Su­i­te Part III” (Иг­ња­то­вић) не­знат­но је на­пе­ ти­ја, за­хва­љу­ју­ћи нер­во­зним по­те­зи­ма Ми­лу­ти­ но­ви­ћа, ко­ји ће по­сле Иг­ња­то­ви­ћа и Бу­ла­то­ви­ћа и сам пре­у­зе­ти глав­ну реч. Ну­ме­ра ко­нач­но иде у „fa­de-out”, те­ра­ју­ћи нас да по­ми­сли­мо да ни­ка­да не­ће да је за­вр­ше. „Va­jan­do Sam­ba” је за­то пре­ра­ но го­то­ва, по­сле са­мо два ми­ну­та – мо­жда и као по­ру­ка да јој се на­да­мо у жи­вој раз­ра­ди.

Џез-фанк вожња

„Жи­вот умно­го­ме ли­чи на џез – нај­бо­љи је кад им­про­ви­зу­јеш”, ре­као је јед­ном Џорџ Гер­швин, да би де­це­ни­ја­ма ка­сни­је Лу­ка, Фи­лип, Пе­тар и Пре­драг – Qza­ma Qu­ar­tet, да­ме и го­спо­до!

– баш те ре­чи слав­ног ком­по­зи­то­ра узе­ли за соп­стве­ни ма­ни­фест. Па та­ко и ре­цен­зи­ја њи­

Квар­тет на­ста­вља да нас ко­тр­ља у ну­ме­ри „5 Rolls”, ко­ју пот­пи­су­ју и Иг­ња­то­вић и Бу­ла­то­вић. То је џез-фанк во­жња ко­ја на­ста­вља да одр­жа­ва по­зи­тив­ну на­пе­тост. Иг­ња­то­вић у со­ло де­о­ни­ци спрет­но на­пу­шта окви­ре глав­ног то­на­ли­те­та, не до­зво­ља­ва­ју­ћи да се угне­зди­мо у си­гур­но­сти ла­ ких ре­ше­ња. Пра­ва ну­ме­ра за во­жњу на не­ком ду­гом и рав­ном ауто-пу­ту... Пр­ви мир­ни­ји ам­би­јент ну­ди тек по­че­так дру­ ге по­ло­ви­не про­гра­ма, Иг­ња­то­ви­ће­ва ну­ме­ра „No Clue”. Ме­ђу­тим, не­ка вас то не за­ва­ра – овај бенд не­ће уро­ни­ти у ба­ла­ду, већ ће је са­мо на­го­ ве­сти­ти. Док Лу­ка тек не­што раз­ву­че­ни­је сви­ра, са ду­жим то­но­ви­ма и ма­ло бол­ни­јим уз­ле­ти­ма, хо­вог де­би­тант­ског оства­ре­ња не ли­чи на оне Пе­тар и Пре­драг су и да­ље нер­во­зни, а Фи­лип ка­кве сте на­ви­кли да чи­та­те на овим стра­на­ стр­пљи­во раз­ла­же ва­ло­ви­те хар­мо­ни­је. По­том опет раз­и­гра­ва­ју фан­ки, са­да са шме­ ма. Са­став је ра­за­пет из­ме­ђу Ср­би­је и Аме­ри­ке – Пе­тар је у Бо­сто­ну, Фи­лип у Њу­јор­ку, Пре­ ком Кон­го скве­ра у рит­му Ми­лу­ти­но­ви­ћа и Бу­ драг и Лу­ка су у Бе­о­гра­ду. Ал­бум не­ће­те на­ћи ла­то­ви­ћа. Ко­нач­но је у пр­вом пла­ну и Кр­ста­јић, у рад­ња­ма – же­ле­ли су да га сни­ме и из­да­ју без као увод­ни­чар у бр­за из­ла­га­ња и свих оста­лих ичи­је по­мо­ћи и без фир­ме, па не мо­гу да га пу­ – ну­ме­ра „Ne­ver Mind” не­ма ве­ћих пре­тен­зи­ја сте у кла­сич­ну про­да­ју. Ко­нач­но, при­ча о њи­ма осим да вам раз­мр­да ко­ле­на, као пра­во фи­на­ле не­ког кон­церт­ног на­сту­па. Рас­ нео­дво­ји­ва је од при­че о сце­ни па­ли­ти до кра­ја, или до буб­ња, ко­ја је бље­сну­ла у бе­о­град­ском за до­бро рас­по­ло­же­ње у кли­мак­ клу­бу „Че­ка­о­ни­ца” то­ком че­ти­ су ве­че­ри. ри го­ди­не че­ка­ња на лифт ко­ Ипак још ни­је го­то­во, мо­жда и ји стал­но ста­је, али „го­то­во си­ због то­га што су две по­след­ње ну­ гур­но кре­не”, да­кле и о Мак­су, ме­ре сни­ма­не ка­сни­је, па им је Угље­ши, Ми­ло­шу јед­ном и дру­ при­па­ло да за­вр­ше ал­бум. „A Free гом, Раст­ку, Fish in Oil...

Sho­o­ter” као да је двој­ник цр­но­гор­ Ал­бум „Por­tra­it in Black and ског ла­бу­да, са ефект­ним упли­ви­ма Whi­te” са­др­жи осам ком­по­зи­ кла­си­ке и еп­ским со­лом Бу­ла­то­ви­ ци­ја Иг­ња­то­ви­ћа и Бу­ла­то­ви­ћа ћа у џе­ре­тов­ској рас­пу­ште­но­сти. у укуп­ном тра­ја­њу од 45 ми­ну­ На­ста­ви­ће, на­рав­но, Иг­ња­то­вић са та. Сни­мљен је у Со­фи­ји и Но­вом од­је­ком пар­ке­ров­ске ле­пр­ша­во­сти Са­ду де­цем­бра 2014. и ју­на 2015. Qzama Quartet у не­до­са­ња­ној бу­дућ­но­сти. го­ди­не. Пр­во сни­ма­ње оба­вље­но – „Portrait in Black Фи­нал­на те­ма „Ada” во­ди нас је не­по­сред­но пред Кр­ста­ји­ћев and White” пра­во у Њу­јорк де­ве­де­се­тих, у од­ла­зак на сту­ди­је, а дру­го ка­да (Самиздат) тро­ч е­т вр­т ин­с ком так­т у ко­ј и бенд већ ни­је био ак­ти­ван. Све­ де­ни, али из­у­зет­но ефек­тан омот и пре­лом из­у­ озна­ча­ва пра­зник, и са ду­хом Хар­гру­ва, Ред­ма­ зет­них фо­то­гра­фи­ја Ива­на Ма­си­ћа ура­ди­ли су на и Мек­брај­да, као ве­сни­ка овог џез вре­ме­на. Са осме­хом на ли­цу и то­на­ма по­зи­тив­не енер­ги­ Иво Мар­ти­но­вић и Нин­ко­вић Ти­јан-Бо­рис. Из­да­ње отва­ра Бу­ла­то­ви­ће­ва те­ма „Mon­te­ је у сто­ма­ку, не­ма дру­ге не­го да по­но­во пу­сти­те ne­grian Swan”. Ње­гов увод­ни кла­вир озву­ча­ва Play. Ето џе­за у Ср­би­ји пред обе­ле­жа­ва­ње сто­тог по­дрх­та­ва­ње кри­ла ла­бу­да пре не­го што их ра­ ро­ђен­да­на жан­ра: ухва­тив­ши ко­нач­но ко­рак са ши­ри у пу­ној ле­по­ти. Хи­три по­тез гу­да­ла, па би­ џе­зом Ве­ли­ке ја­бу­ке, ве­дар и мо­ћан че­ка да га ¶ стре чи­не­ле, и он­да пе­сма алт сак­со­фо­на. Слат­ки гу­та­те са сла­шћу.

Ис­кљу­чу­јеш их. Пре­ли­ста­ваш му­зи­ку ко­ја је до­ спе­ла у твој ком­пју­тер то­ком ви­кен­да. Је­ди­но њу пу­шташ у со­бу тих да­на. Раз­ми­шљаш да ли је без­бед­но да пу­стиш но­ви ал­бум Ни­ка Кеј­ва „The Ske­le­ton Tree”, ко­ји још увек ни­си пре­слу­ шао. Кејв је краљ не­ла­го­де и ни­си си­гу­ран ко­ ли­ко ће ти при­ја­ти. На­ро­чи­то ако имаш у ви­ ду да је пло­ча на­то­пље­на ње­го­вим бо­лом због тра­гич­ног гу­бит­ка си­на у ју­лу про­шле го­ди­не.

до­го­ди­ла. Он то не ра­ди ди­рект­но, али ат­мос­фе­ ра по­вла­чи прст из­ме­ђу ре­до­ва. Ник Кејв је по­чео рад на ал­бу­му пре смр­ти си­на, али је сни­ма­ње окон­ча­но на­кон то­га. Ни у јед­ној пе­сми се не по­ми­ње ди­рект­но тра­гич­ ни до­га­ђај, али нам је ја­сно да је по сре­ди не­што ве­ли­ко. Би­ло да Кејв у spo­ken word ма­ни­ру ре­ ци­ту­је сти­хо­ве („Je­sus Alo­ne”, „Rings of Sa­turn”), би­ло да их пе­ва гла­сом пу­ним бо­ла ко­ји убр­за­ва

Филип Булатовић, Петар Крстајић, Предраг Милутиновић и Лука Игњатовић – Qzama Quartet

Лабуд изнад узбуркане воде Прича о Qzama Quartet неодвојива је од приче о сцени која је блеснула у београдском клубу „Чекаоница” током четири године чекања на лифт који стално стаје, али „готово сигурно крене”

ЏЕЗ СКИЦЕ

Војислав Пантић

Б

убњарa Предрагa Милутиновићa сам пр­ви пут уочио на кон­цер­ту Ју­ре­та Пу­ кла у Но­вом Са­ду, ле­та 2012. го­ди­не. Са 22 го­ди­не био је убе­дљи­во нај­мла­ђи у еки­пи ко­ја је до­че­ка­ла сло­ве­нач­ког ко­ ле­гу, па ипак до­вољ­но спре­тан да се упу­сти у вр­ле­ти пост­кол­треј­нов­ских по­ли­рит­ми­ја ко­је је из­ла­гао ве­шти сак­со­фо­ни­ста. Ме­сец да­на ка­ сни­је, у бенд га је по­звао Ва­сил Ха­џи­ма­нов. Го­ди­ну да­на ра­ни­је, ба­си­ста Пе­тар Кр­ста­јић на­пу­нио је 16 го­ди­на и од­сви­рао два кон­цер­та са дру­га­ри­ма из сред­ње шко­ле на пра­те­ћем про­ гра­му Бе­о­град­ског џез фе­сти­ва­ла. А већ 2014, са шко­ла­ри­ном за Бер­кли у џе­пу, одр­жао је два на­ сту­па у глав­ном про­гра­му фе­сти­ва­ла и по­себ­но је пред­ста­вљен гру­пи од 26 ино­стра­них но­ви­на­ ра на не­дељ­ном руч­ку у Ска­дар­ли­ји.

Ник Кејв: ого­ље­но ср­це

Ни пи­ја­ни­ста Фи­лип Бу­ла­то­вић ни­је био пу­ но­ле­тан ка­да се пр­ви пут му­вао по еми­нент­ној бе­о­град­ској ма­ни­фе­ста­ци­ји. По­сле ра­ди­о­ни­це са чла­но­ви­ма не­мач­ког сту­дент­ског ор­ке­стра „Wind Mac­hi­ne” по­ку­пио им је про­пу­сни­це и по­ де­лио дру­га­ри­ма из шко­ле да се на­ред­них да­на сло­бод­но ше­та­ју по До­му омла­ди­не и уче пр­ве ва­жне лек­ци­је од три Деј­ви­да – Хо­лан­да, Либ­ ме­на и Ма­ре­ја. Сак­со­фо­ни­ста Лу­ка Иг­ња­то­вић био је кли­ња про­фе­со­ра Не­бе­та Иг­ња­то­ви­ћа, бар­да кла­си­ке и ве­ли­ког љу­би­те­ља Битлса, кад се сти­дљи­во по­ја­вио у сак­со­фон­ској ли­ни­ји Биг бен­да РТС-а сре­ди­ном две­хи­ља­ди­тих. Ка­да се ка­сни­је са ди­ пло­мом вра­тио из Ам­стер­да­ма, Гијoм Ор­ти га је, као је­ди­ног Ср­би­на, по­вео на тур­не­ју Европ­ ског ан­сам­бла сак­со­фо­на по­сле ра­ди­о­ни­це ауди­ ци­је у Бе­о­гра­ду. Пред сам по­че­так ле­та 2011, мла­ди ар­хи­тек­та Мар­ко Бер­кеш пр­ви пут се по­пео на кров оро­ ну­лог БИГЗ-а ле­ген­дар­ног Дра­ги­ше Бра­шо­ва­на да ста­ру рад­нич­ку кан­ти­ну пре­тво­ри у оазу но­ вог срп­ског џе­за. „Стан­ко­ви­ће­ви” по­ле­тар­ци су за ка­ље­ње до­би­ли по­не­де­љак, да би по­сте­пе­но пре­ла­зи­ли у тер­ми­не бли­же кра­ју сед­ми­це. Та­ко до­ла­зи­мо до ствар­ног по­чет­ка ове при­че...

Између Србије и Америке

Принц таме

Ни у јед­ној пе­сми се не по­ми­ње ди­рект­но тра­гич­ни до­га­ђај, али нам је ја­сно да је посре­ди не­што ве­ли­ко ПОП-ЋОШЕ Вла­ди­мир Ско­ча­јић

Д

о­ђу не­ка­да да­ни ка­да сил­но же­лиш да све бу­де дру­га­чи­је. Та­да ти се обич­но не при­ча ни са ким. Ис­кљу­чиш те­ле­ фон. Све­јед­но ти је да ли пљу­шти или си­ја сун­це. Не идеш да­ље од обли­жње про­дав­ни­це. Не при­ме­ћу­јеш не­ку по­себ­ну раз­ ли­ку из­ме­ђу по­дне­ва и по­но­ћи, осим што у овом дру­гом слу­ча­ју го­ри лам­па. Те­ле­ви­зор ти је по оби­ча­ју уга­шен јер те одав­но не за­ни­ма „ка­ко нам до­бро иде”. На ра­ди­ју ио­на­ко не­ма ни­чег сем сте­рил­них, фор­ма­ти­ра­них плеј­ли­ста ко­је ми­ри­шу на де­тер­џент. Осе­ћаш да ти је хлад­но. Узи­маш по­кри­вач. И да­ље ти је хлад­но. Пи­паш че­ло и ви­диш да не­ маш тем­пе­ра­ту­ру. По­чи­њеш да сум­њаш у вла­ сти­те осе­ћа­је. Он­да осе­тиш не­ла­го­ду и нер­во­ зу. Ни­је ти баш нај­ја­сни­је ка­ко су се оне уву­кле у твој стан, с об­зи­ром на то да су обе бра­ве на вра­ти­ма за­кљу­ча­не још од ју­че. Ср­це ти убр­за­ но лу­па. Имаш ути­сак да ти сва­ким от­ку­ца­јем гла­ва пул­си­ра у ње­го­вом рит­му. По­чи­њу да те нер­ви­ра­ју ве­се­ле пе­сме уз ко­је си си­ноћ за­спао.

шкри­пи и пи­шти, као сви они Кеј­во­ви ур­ли­ци с по­чет­ка осам­де­се­тих док се дру­жио са рас­ка­ ла­шном Ли­ди­јом Ланч и за­ми­шље­ним Ви­мом Вен­дер­сом. Она је на­ста­ла као ау­то­ро­ва по­тре­ ба да са­гле­да се­бе на­кон зе­мљо­тре­са по­сле ког ње­го­ва не­дељ­на ју­тра ви­ше ни­ка­да не­ће би­ти иста. Као што ка­же у треј­ле­ру за до­ку­мен­та­рац ко­ји пра­ти ал­бум, у огле­да­лу ви­ди свој лик, али до­бро зна да из­ну­тра ви­ше ни­је исти. А оно што се са­да на­ла­зи уну­тра је упра­во ово – „The Ske­le­ton Tree”.

Фо­то: Ке­ри Бра­ун

Ка­ко те ових да­на ђа­во по­зна­је бо­ље од мно­ гих, ре­шио је да ти опет не да ми­ра. Ву­че твој прст ка дуг­ме­ту плеј и Ник Кејв по­чи­ње свој ла­мент. Или твој.

Онострани звуци То­ком сле­де­ћих че­тр­де­се­так ми­ну­та, у твом све­ ту не по­сто­ји ни­шта осим му­зи­ке Ни­ка Кеј­ва. Она је хер­ме­тич­на, мрач­на, ин­тро­верт­на, бе­сна и не за­ни­ма је до­па­дљи­вост би­ло ко­је вр­сте. Док је слу­шаш по пр­ви пут, ни­си ни све­стан ко­ли­ ко је слич­на тво­јим да­ни­ма ми­мо све­та. Она је Ни­ко­ва на­су­шна по­тре­ба да из­ба­ци из се­бе оно што га је про­ме­ни­ло на­кон тра­ге­ди­је ко­ја му се

цир­ку­ла­ци­ју („I Need You”), би­ло да ми­кро­фон де­ли са дан­ском опер­ском ди­вом („Dis­tant Sky”) или по­ку­ша­ва да се се­ти ду­го­ва ко­ји до­ђу на на­пла­ту у не­дељ­но ју­тро („The Ske­le­ton Tree”), као дан је ја­сно да му се по гла­ви мо­та­ју ства­ри по­сле ко­јих чо­век не оста­је исти. Том осе­ћа­њу до­при­но­се „оно­стра­ни” зву­ци ко­је про­из­во­ди ви­о­ли­ни­ста Во­рен Елис, нај­кре­а­тив­ни­ји члан „The Bad Se­eds” од кад је гру­пу пре се­дам го­ди­ на на­пу­стио ги­та­ри­ста Мик Хар­ви. Још од сво­јих пан­кер­ско-аван­гард­них да­на у бен­ду „The Birt­hday Party”, Кејв ни­је сни­мио ал­ бум ко­ји ово­ли­ко не ма­ри за шмин­ку и пар­фе­ме. Ова пло­ча је си­ро­ва као ми­кро­фо­ни­ја у ко­јој све

Иа­к о се то­к ом це­л е ка­р и­ј е­р е Кејв ба­вио там­ном стра­ном чо­ ве­ко­ве пси­хе (не зо­ву га слу­чај­ но „прин­цом та­ме”), чи­ни се да ду­го ни­је на ис­кре­ни­ји на­чин из­н ео сво­ј е емо­ц и­ј е. То што оне ни­с у на пр­в у лоп­т у, са­м о лак­ше омо­гу­ћа­ва да се иден­ти­ фи­ку­јеш са ње­го­вим де­мо­ни­ма. Ако пак не­маш баш ни­ка­кве де­ мо­не, он­да ти ве­ро­ват­но Кеј­во­ ва му­зи­ка зна­чи ко­ли­ко и ње­ му тво­је ми­шље­ње о ква­ли­те­ту ове пло­че. Ка­да слу­шаш „The Ske­le­ton Tree” у да­ни­ма док же­лиш да је све дру­га­чи­је, пре­ста­јеш да осе­ ћаш хлад­но­ћу, не­ла­го­ду и нер­ во­зу. Рад ср­ца се вра­ћа у нор­ма­ лу, а гла­ва ко­нач­но пре­ста­је да се де­фор­ми­ше од ње­го­вих от­ку­ца­ја. Пре­ста­јеш да сум­њаш у сво­ја осе­ћа­ња. Уз ове ме­лан­хо­лич­ не ме­ло­ди­је на ли­цу ти се не­ће по­ја­ви­ти осмех, не­ћеш по­ми­сли­ти да ће сви про­бле­ми не­ста­ти са­мо за­то што би био ред да ску­пе пр­ње и оду (они ио­на­ко обич­но има­ју ви­ше ве­зе са ре­ша­ ва­њем не­го не­ста­ја­њем). Ме­ђу­тим, вре­ме­ном ћеш има­ти осе­ћај да си до­шао не­где где те ни­ ко не­ће ди­ра­ти, где је то­пло и где ти је удоб­но чак и на др­ве­ној сто­ли­ци са на­пр­слим на­сло­ ном. Имаш осе­ћај да си про­на­шао дом, и то баш онај у ко­ме је све дру­га­чи­је. Сум­њам да ће ова го­ди­на из­не­дри­ти још је­дан ал­бум ко­ји ће би­ ти у ста­њу то да ура­ди. ¶