KULTURNI DODATAK 10.09.2016.

Субота 10. септембар 2016. година LX, број 22 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 УРБАНИ АКТИВИЗАМ

Ко­лек­тив­но скла­па­ње­

дво­ри­шта од сно­ва 04 ЦРНИ ТАЛАС

Об­ра­чун са фри­зи­ра­ном­

исто­ри­јом 07 20 испод 40:

Сли­ке и њи­хо­ви не­га­ти­ви:­

Ма­ша Се­ни­чић 10 ПОП-ЋОШЕ

Cat Po­wer у Бе­о­гра­ду

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Како спасти медије Мно­ге зе­мље су уве­ле­ сна­жне про­пи­се ка­ко би огра­ни­чи­ле мо­гућ­ност­ ула­га­ња ино­стра­них­ ак­ци­о­на­ра у ме­ди­ји­ма.­ То ни­је слу­чај у ис­точ­ној Евро­пи, каже Жилија Каже, представница млађе генерације француских економиста

чи­та­оц ­ и­ма да ку­пу­ју штам­па­но из­да­ ње. Из­гу­би­ли су на свим пла­но­ви­ма. На­су­прот то­ме, са пеј­во­лом, на­пла­ ћу­је­те од чи­та­ла­ца пре­ко прет­пла­те. По­ка­за­ло се да то во­ди уве­ћа­њу бро­ја прет­плат­ни­ка елек­трон­ског из­да­ња, а не­ка­да чак и штам­па­ног. Да ли је јаз из­ме­ђу штам­па­них и елек­трон­ских ме­ди­ја ге­не­ра­циј­ ски јаз? На то ука­зу­ју ста­ти­сти­ке. Нај­мла­ђи чи­та­о­ци су пот­пу­но окре­ну­ти ин­тер­ не­ту, док ста­ри­ји оста­ју вер­ни штам­ па­ном из­да­њу. Али ово би мо­гло да се про­ме­ни. Нај­мла­ђи су од­ра­сли у вре­ ме ка­да је ин­фор­ма­ци­ја би­ла до­ступ­на бес­плат­но на ин­тер­не­ту. Ако са­да мо­ ра­ју да је пла­те, не­ки ће се мо­жда од­лу­ чи­ти за штам­па­но из­да­ње. Нај­мла­ђи, на при­мер, ку­пу­ју у огром­ном бро­ју мукс (mo­oks), но­ва, хи­брид­на из­да­ња из­ме­ђу ма­га­зи­на, ре­ви­је и књи­ге.

ИНТЕРВЈУ Ана Оташевић

К

оме припадају новине? Они­ ма који их поседују, онима који се у њима оглашавају, онима који бране своје ин­ тересе или онима који их чи­ тају? Коме новинари треба да полажу рачуне – власницима медија или они­ ма за које пишу? У дигиталној ери, у којој се инфор­ мације размењују неслућеном брзи­ ном, проблем није разноликост ме­ дија, већ квалитет информација које производе. Квалитет информација има дирек­ тан утицај на демократију, показује у својим радовима млада звезда међу француским економистима, Жилија Каже, која је већ стекла завидну свет­ ску репутацију (и то не као жена Томе Пикетија, писца бестселера Капи­ тал у 21. веку). Професор економије на престижном париском Институту за политичке науке (Сијанс по), ова тридесетдвогодишњакиња предаје о будућности медија студентима који долазе из свих крајева света. Члан је националне економске комисије при француском министарству еко­ номије и финансија која броји четр­ наест чланова и управног одбора но­ винске агенције Франс прес. Занимање за економију медија раз­ вила је још као докторанд на Харвар­ ду, где је одбранила свој рад, да би по­ том то учинила и пред комисијом у Паризу, у којој је седео будући нобе­ ловац Жан Тирол. У књизи Спасавање медија: капита­ лизам, партиципативно финансирање и демократија која је преведена на десет језика (на српском у издању Академске књиге, преводилац Душан Јанић) раз­ вија идеју о новом, хибридном моделу медија као „непрофитних информатив­ них друштава”. Овај модел подразумева да највећи акционари поделе моћ одлу­ чивања са читаоцима и запосленима. На тај начин би се учврстило поверење читалаца и оснажила независност ре­ дакција у односу на власнике и оглаши­ ваче. То је заправо идеја о бољем, пра­ веднијем свету. Наивно? Тако не мисле новинари које Жилија Каже среће на својим турнејама по свету. На овај ин­ тервју одговорила је из Јапана. Ти­ра­жи но­ви­на не­пре­ста­но па­да­ју као и њи­хо­ва вред­ност. Оп­ста­нак штам­пе је до­ве­ден у пи­та­ње. Да ли је су­но­врат не­из­бе­жан?

Жилија Каже: Ме­ди­ји нису роба Фото Е. Маршадур

Не, ни­је не­из­бе­жан, и мо­ја књи­га го­ во­ри о то­ме. Са до­брим ре­ше­њи­ма мо­ гли би­смо да пре­ва­зи­ђе­мо кри­зу. То не зна­чи да ће би­ти ла­ко, јер је по­треб­ на по­ли­тич­ка во­ља и во­ља јед­ног бро­ ја гра­ђа­на. Уто­ли­ко пре што ова кри­за ни­је но­ ва. Ин­тер­нет је са­мо про­ду­био кри­зу до­при­но­се­ћи уру­ша­ва­њу при­хо­да од ре­кла­ма тра­ди­ци­о­нал­них ме­ди­ја. Али и пре ин­тер­не­та но­ви­не су би­ле су­о­ че­не са кон­ку­рен­ци­јом ра­ди­ја, по­том те­ле­ви­зи­је. Ни­је ла­ко про­ми­шља­ти еко­ном­ски мо­дел ме­ди­ја за­то што је, с јед­не стра­не, кон­ку­рен­ци­ја нео­п­ход­ на ка­ко би се очу­ва­ла не­за­ви­сност и ра­зно­ли­кост ин­фор­ма­ци­ја, док, с дру­ ге стра­не, пре­ви­ше кон­ку­рен­ци­је, од­ но­сно пре­ви­ше ме­ди­ја, сма­њу­је ме­диј­ ско тр­жи­ште, а са­мим тим и при­хо­де од про­да­је и ре­кла­ме, сма­њу­је сред­ ства на рас­по­ла­га­њу да би се ство­ри­ ла ква­ли­тет­на ин­фор­ма­ци­ја. Не­ки еко­но­ми­сти ми­сле да ће се сма­њи­ва­њем бро­ја но­ви­на­ра по­ ве­ћа­ти про­дук­тив­ност…

– Ти еко­но­ми­сти гре­ше и по­ка­зу­ју ве­ ли­ко не­ра­зу­ме­ва­ње обла­сти штам­па­ них ме­ди­ја, ко­ја се, на­жа­лост, још увек ма­ло из­у­ча­ва у еко­но­ми­ји. Би­ло да по­сма­тра­мо ин­фор­ма­ци­је ко­је се про­ из­во­де у но­ви­на­ма, би­ло на ин­тер­не­ ту, у штам­пи или на ра­ди­ју и те­ле­ви­ зи­ји, па и у но­вин­ским аген­ци­ја­ма, по­сто­ји ја­ка усло­вље­на ве­за из­ме­ђу бро­ја но­ви­на­ра ко­ји ра­де за не­ки ме­ диј и бро­ја из­вор­них ин­фор­ма­ци­ја ко­ је про­из­во­ди. Ма­ње но­ви­на­ра зна­чи ма­ње ин­фор­ма­ци­ја, у кван­ти­та­тив­ ном и ква­ли­та­тив­ном сми­слу. Да ли су он­лајн ме­ди­ји на пу­ту да за­ме­не тра­ди­ци­о­нал­не ме­ди­је? Не тре­ба раз­ми­шља­ти о при­ро­ди ме­

ди­ја. Не по­сто­ји с јед­не стра­не штам­ па, а са дру­ге ме­ди­ји на ин­тер­не­ту. Спа­ја­њем тра­ди­ци­о­нал­них ре­дак­ци­ ја са веб-ре­дак­ци­ја­ма исти но­ви­на­ри све че­шће си­мул­та­но ра­де за оба ме­ ди­ја. Ин­тер­нет пред­ста­вља иза­зов за тра­ди­ци­о­нал­но но­ви­нар­ство, ка­да је, на при­мер, реч о раз­ме­ни са чи­та­о­ци­ ма, бр­зи­ни ко­јом се ши­ре ин­фор­ма­ ци­је или све ве­ћем ме­сту ко­је има­ју дру­штве­не мре­же. Али ни­је реч о за­

и пре­у­зи­ма­ње њи­хо­вог са­др­жа­ја. Су­ о­че­ни са бес­плат­ним ин­фор­ма­ци­ја­ ма ме­ди­ји мо­ра­ју да се усред­сре­де на про­из­вод­њу ин­фор­ма­ци­ја ко­је има­ју ве­ли­ку до­дат­ну вред­ност. Да ли текст има исту вред­ност у но­ ви­на­ма и на ин­тер­не­ту? За­ви­си на ко­га се ми­сли. За чи­та­о­ца има исту вред­ност ако текст чи­та са сај­та штам­па­ног ме­ди­ја у ко­га ве­ру­

Ме­ди­ји би тре­ба­ло да те­же про­из­вод­њи што ква­ли­тет­ни­јих ин­фор­ма­ци­ја, а не за­ра­ди. Сва­ки чи­та­лац мо­ра да зна ко је вла­сник ме­ди­ја ко­ји пра­ти ме­ни јед­них ме­ди­ја дру­гим. У пи­та­њу је ево­лу­ци­ја про­фе­си­је под­стак­ну­та тех­но­ло­шким на­прет­ком. Ка­ко тра­ди­ци­о­нал­на штам­па мо­же да се но­си са бес­плат­ним ин­фор­ма­ ци­ја­ма на ин­тер­не­ту? Тра­ди­ци­о­нал­на штам­па се на­ла­зи у сло­же­ној си­ту­а­ци­ји у ко­јој ви­ше не успе­ва да на­пла­ти из­вор­не ин­фор­ма­ ци­је ко­је ства­ра. Не та­ко дав­но но­ви­ не ко­је би об­ја­ви­ле екс­клу­зив­ну вест мо­гле су да ра­чу­на­ју да ће бар у на­ ред­на 24 ча­са да про­да­ју ви­ше при­ ме­ра­ка; да­нас се иста ин­фор­ма­ци­ја мо­же на­ћи за све­га не­ко­ли­ко ми­ну­ та на сај­ту кон­ку­ре­на­та. По­треб­но је да се озбиљ­но по­за­ба­ви­мо пи­та­њем ин­те­л ек­т у­а л­н е сво­ј и­н е ме­д и­ј а на европ­ском ни­воу. Ве­ли­ки број тра­ди­ ци­о­нал­них ме­ди­ја погрешно ре­а­гу­је одва­ја­ју­ћи све ви­ше сред­ста­ва за пра­ ће­ње оно­га што об­ја­вљу­ју кон­ку­рен­ти

је. За ме­диј не­ма исту вред­ност, за­то што зна да је па­жња чи­та­о­ца сла­би­ ја на ин­тер­не­ту и да че­сто текст чи­та бес­плат­но. Из пер­спек­ти­ве огла­ши­ва­ ча онај ко­ји чи­та но­ви­не ви­ше вре­ди од чи­та­о­ца он­лајн из­да­ња. Раз­ви­ја­ју се но­ви мо­де­ли пла­ћа­ња на ин­тер­не­ту и на­чи­ни ка­ко да се при­ву­че чи­та­лац он­лајн из­да­ња. Да ли је бло­ки­ра­ње де­ла или чи­та­ вог са­др­жа­ја тек­ста (пеј­вол – pay­ wall) ефи­ка­сан мо­дел? То је је­ди­ни одр­жи­ви мо­дел за ме­ди­ је на ду­же ста­зе и они ко­ји су то схва­ ти­ли – по­пут Мон­да у Фран­цу­ској и Њу­јорк тај­мса – да­нас су у мно­го бо­ љој еко­ном­ској си­ту­а­ци­ји од дру­гих. Ме­ди­ји ко­ји су са­др­жај свог ли­ста по­ ну­ди­ли бес­плат­но у он­лајн из­да­њу ра­ чу­на­ли су да ће за­ра­ди­ти од ре­кла­ма; то ни­је слу­чај и ни­ка­да не­ће ни би­ ти. Они су та­ко ума­њи­ли под­сти­цај

За­што не­ки ли­сто­ви, по­пут „Њу­ јорк тај­мса”, охра­бру­ју чи­та­о­це да ку­пу­ју штам­па­но из­да­ње? За­то што чи­та­лац штам­па­ног из­да­ња „вре­ди ви­ше” са ста­но­ви­шта огла­ши­ ва­ча од чи­та­о­ца елек­трон­ског из­да­ ња. Ин­те­рес Њу­јорк тај­мса је да има што ви­ше чи­та­ла­ца штам­па­ног из­ да­ња ка­ко би по­ве­ћао при­ход од ре­ кла­ма, чак иако му иза­ђе ску­пље да се ба­ви чи­та­о­цем ко­ји је прет­пла­ћен на штам­па­но из­да­ње (це­на штам­па­ ња, ди­стри­бу­ци­је…) не­го прет­плат­ ни­ком он­лајн из­да­ња. Ме­ди­ји не мо­гу да жи­ве са­мо од ре­ кла­ма, али овај мо­дел оп­ста­је. Да ли је то илу­зи­ја? Илу­зи­ја је по­ну­ди­ти бес­плат­но чи­тав са­др­жај у он­лајн из­да­њу у на­ди да ће за­ра­да до­ћи од ре­кла­ме. То је сва­ка­ко по­ве­ћа­ло број чи­та­ла­ца (ви­ше се чи­ та­ју он­лајн не­го штам­па­не издања), али не и при­хо­де од ре­кла­ма. Не­ки ме­ди­ји на­ста­вља­ју да ну­де са­др­жај бес­плат­но на ин­тер­не­ту, на­ро­чи­то ме­ди­ји „агре­га­то­ри” ко­је мо­же­мо да де­фи­ни­ше­мо као „па­ра­зи­ти”, а ко­ји функ­ци­он ­ и­шу са ве­ом ­ а ма­ло тро­шко­ ва. Ме­ди­ји ко­ји про­из­во­де оп­ште ин­ фор­ма­ци­је, ко­ји же­ле да пла­те но­ви­ на­ре, мо­ра­ју да тра­же до­дат­не из­во­ре фи­нан­си­ја, по­чев­ши од прет­пла­те. По­след­њих де­це­ни­ја раз­ви­ле су се ме­диј­ске им­пе­ри­је, по­пут оне Ру­ пер­та Мер­до­ка ко­ја се про­те­же од Аустра­ли­је, пре­ко Ве­ли­ке Бри­та­ ни­је до САД, или Ар­ноа Ла­гар­де­ ра у Фран­цу­ској. Да ли је при­ват­ни ме­диј­ски мо­но­пол прет­ња за не­за­ ви­сне ме­ди­је? У мно­гим зе­мља­ма да­нас по­сто­ји ве­ ли­ка опа­сност за плу­ра­ли­зам ин­фор­ ма­ци­ја и не­за­ви­сност но­ви­на­ра због ве­ли­ке кон­цен­тра­ци­је мо­ћи у обла­сти ме­ди­ја. Хит­но је по­треб­но да се уве­ду – и по­шту­ју – ме­ре ко­је ће да огра­ни­ че ову кон­цен­тра­ци­ју мо­ћи. Уто­ли­ко пре што су у окол­но­сти­ма ак­ту­ел­не кри­зе ме­ди­ји ре­ла­тив­но јеф­ти­на до­ бра за ми­ли­јар­де­ре ко­ји тра­же ути­цај. Ако се ни­шта не пре­ду­зме ова тен­ден­ ци­ја ће би­ти још сна­жни­ја. Наставак на другој страни

10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

УМЕТНИК И ГРАД

Ко­лек­тив­но скла­па­ње дво­ри­шта Ка­да од кон­крет­ног­ дру­штве­ног про­бле­ма по­глед скла­ња­ју­ ко­рум­пи­ра­ни др­жав­ни­ апа­рат, не­вла­дин сек­тор­ и кор­по­ра­ци­је,­ ства­ра се ва­ку­ум­ у ко­јем умет­ни­ци мо­гу­ да ин­тер­ве­ни­шу

из си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца, че­сто са­мо са са­мо­хра­ном мај­ком, на­у­че не­што о тим­ском ра­ду, ди­сци­пли­ни и ства­ра­ла­штву. С вре­ме­ном се про­ши­рио у за­ себ­ну умет­нич­ку сред­њу шко­лу и умет­нич­ки цен­тар са так­ми­че­њи­ма и дру­ штве­но ко­ри­сним ра­дом. Фи­нан­си­ра се из ин­ди­ви­ду­ал­них до­на­ци­ја, пре­ко ин­тер­не­та и од нов­ца ко­ји до­би­је од имућ­них до­на­то­ра на школ­ској пред­ста­ ви јед­ном го­ди­шње.

УРБАНИ АКТИВИЗАМ Игор Си­мић

Извор rebuild-foundation.org

Ти­је­стер Гејтс је афро­а­ме­рич­ки умет­ник из Чи­ка­га, грн­чар ко­ји је сту­ди­рао ур­ба­ни­зам, је­ди­ни син ме­ђу де­ве­то­ро де­це од оца мај­сто­ра за кро­во­ве и мај­ ке учи­те­љи­це. Гејтс, ко­ји је од­ра­стао уз жи­во­пи­сне цр­кве­не слу­жбе цр­нач­ке за­јед­ни­це у чи­јем је хо­ру пе­вао као де­те, увек има у ви­ду ко­лек­тив и исто­ри­ ју со­ци­јал­них не­јед­на­ко­сти. Сте­као је име у све­ту умет­но­сти, па је, су­о­чен са кри­зом не­крет­ни­на у САД, ре­шио да не­што учи­ни. У ге­то­и­зи­ра­ном ју­жном де­лу Чи­ка­га ку­пио је ку­ћу ко­ју је по­том пре­у­ре­дио у ар­хив и цен­тар за кул­тур­не до­га­ђа­је афро­а­ме­рич­ке за­јед­ни­це. На­кон то­га ку­пио је згра­ду про­па­ле бан­ке из 1920. за је­дан до­лар и ре­но­ви­рао је нов­цем од про­да­је об­ве­зни­ца ко­је је лич­но на­пра­вио. Га­ле­ри­сти и ко­лек­ци­о­на­ри су ку­пи­ли сто руч­но пра­вље­них об­ве­зни­ца по 5.000 до­ла­ра, ко­је су исто­вре­ме­но мер­мер­ни умет­нич­ки пред­ме­ти и ин­ве­сти­ци­ја за ко­ју га­ран­ту­је ре­пу­та­ци­ја умет­ни­ка. Та­ко је овај про­стор је по­стао умет­нич­ки цен­тар и би­бли­о­те­ка, По­те­зи овог умет­ни­ка су у про­те­клих пет го­ди­на ожи­ве­ли че­тврт јед­ног од нај­на­сил­ни­јих гра­до­ва у САД. „Дри­мјард” (у пре­во­ду „дво­ри­ште сно­ва”) је цен­тар за умет­нич­ко обра­зо­ ва­ње де­це у Бронк­су. Про­је­кат је по­кре­нут пре два­де­сет го­ди­на са ци­љем да умет­ни­ци по­мог­ну др­жав­ним шко­ла­ма ко­је не­ма­ју до­вољ­но нов­ца за ча­со­ ве умет­но­сти. На­ста­ва из по­зо­ри­шта, по­е­зи­је, сли­кар­ства, му­зи­ке и са­вре­ме­ ног пле­са је по­мо­гла да 98 од­сто оних ко­ји су про­шли кроз „Дри­мјард” оде на фа­кул­тет, што је ван­се­риј­ски успех у овој њу­јор­шкој че­твр­ти у ко­јој са­мо пе­де­сет од­сто ђа­ка за­вр­ши сред­њу шко­лу. Овај цен­тар је омо­гу­ћио да де­ца

Н

а­пу­ште­на фа­брич­ка по­стро­ је­ња се пре­тва­ра­ју у дис­ко клу­бо­ве и ка­фее, ста­ре згра­ де по­ста­ју хип­стер­ска оку­ пља­л и­ш та са уни­к ат­н ом оде­ћом и га­ле­ри­ја­ма у че­твр­ти­ма свет­ских ме­тро­по­ла. По­ред та­квих ко­ мер­ци­јал­них по­ду­хва­та усме­ре­них на имућ­ни­је, по­сто­је и они ко­ји за циљ има­ју да прак­тич­но по­бољ­ша­ју жи­во­ те гра­ђа­на, оку­пе за­јед­ни­цу и по­бољ­ ша­ју ква­ли­тет жи­во­та. Ево не­ких ино­стра­них при­ме­ра умет­ни­ка од ак­ци­је ко­ји би да сво­јим кре­а­тив­ним ра­дом до­при­не­су до­бру ур­ба­не за­јед­ни­це.

Фото Марсело Сантос

У Ју­жној Аме­ри­ци, у фа­ве­ла­ма Ри­ја, по­ред кри­ми­на­ла и ди­ле­ра, по­сто­ји и анар­хи­стич­ка са­мо­и­ни­ци­ја­ти­ва. У фа­ве­ли Ви­џи­гал је­дан жи­тељ је очи­стио на­сла­га­ни от­пад, по­са­дио др­ве­ће и то је са­да парк и воћ­њак. Од от­па­да је на­ пра­вљен на­ме­штај. У фа­ве­ли Про­ви­ден­ци­ја се на­ла­зи Ка­за Ама­ре­ли­ја, ку­ћи­ца ко­ја је по­ста­ла ма­ла ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. По­зна­ти фран­цу­ски улич­ни умет­ ник JR (Же-Ер, Жан Рене), ко­ји по­ста­вља џи­нов­ске фо­то­гра­фи­је ме­шта­на на зи­до­ве си­ро­ма­шних че­твр­ти, пре­тво­рио је овај про­стор у фо­то­граф­ски цен­ тар ко­ји при­ка­зу­је жи­вот у фа­ве­ли.

Извор dreamyard.com

Ка­кав при­мер да­ју ме­ди­ји ко­ти­ра­ ни на бер­зи? Да то ни­је до­бар мо­дел за ква­ли­тет ин­ фор­ма­ци­ја! Ме­ди­ји ко­ји су на бер­зи су у оба­ве­зи пре­ма ак­ци­о­на­ри­ма да оства­ру­ју за­ра­ду. То их те­ра да сма­њу­ ју тро­шко­ве, да сма­њу­ју ве­ли­чи­ну ре­ дак­ци­ја, и то на ште­ту ква­ли­те­та ин­ фор­ма­ци­ја ко­је про­из­во­де. Ме­ди­ји ни­су пред­у­зе­ћа као дру­га, то су пред­ у­зе­ћа ко­ја про­из­во­де јав­но до­бро: ин­ фор­ма­ци­је. За­то ве­ру­јем да је мо­дел ко­ји од­го­ва­ра ме­ди­ји­ма мо­дел ко­ји не до­но­си про­фит.

мље ни при­ват­ним ин­те­ре­сним гру­ па­ма. Али за­бо­ра­вља­ју да ка­жу да но­ви­на­ри у том слу­ча­ју мо­гу да бу­ду из­ло­же­ни при­ти­ску ино­стра­них гру­ па… То ви­ди­мо и на при­ме­ру ме­ди­ја у Егип­ту и Ли­ба­ну ко­је др­же ино­стра­ не гру­пе. Пр­во што тре­ба да се ура­ди је­сте да се обез­бе­ди да име­на ак­ци­о­ на­ра бу­ду до­ступ­на јав­но­сти. Сва­ки чи­та­лац мо­ра да зна ко је вла­сник ме­ ди­ја ко­ји пра­ти. По­том је нео­п­ход­но да се у зе­мља­ма по­пут Ср­би­је отво­ри ди­ја­лог, као што је то учи­ње­но у дру­ гим зе­мља­ма, о уво­ђе­њу огра­ни­че­ња на уче­шће стра­них ак­ци­он ­ а­ра у ме­ ди­ји­ма.

У Ср­б и­ј и су број­н е ме­д и­ј е при­ ва­ти­зо­ва­ле ино­стра­не гру­пе, че­ сто не­мач­ке. Да ли стра­ни ка­пи­ тал до­во­ди у пи­та­ње де­мо­крат­ско функ­ци­о­ни­са­ње ме­ди­ја?

– То је ве­о­ма сло­же­но пи­та­ње. Мно­ ге зе­мље су уве­ле сна­жне про­пи­се ка­ ко би огра­ни­чи­ле мо­гућ­ност ула­га­ња ино­стра­них ак­ци­о­на­ра у ме­ди­ји­ма. То ни­је слу­чај у ис­точ­ној Евро­пи. Не­ ки чак иду та­ко да­ле­ко да ве­ру­ју да ме­ ди­ји ко­је др­же ино­стра­не гру­пе бо­ље шти­те не­за­ви­сност њи­хо­вих но­ви­на­ ра, јер се не по­ви­ну­ју ни вла­ди те зе­

Су­вла­сник ли­ста „По­ли­ти­ка” је то­ ком не­ко­ли­ко го­ди­на би­ла не­мач­ка ме­диј­ска гру­па ВАЦ, ко­ја се по­том по­ву­кла оста­вља­ју­ћи лист у кри­ тич­ној си­ту­а­ци­ји. Оче­ку­је се но­ва при­ва­ти­за­ци­ја. Ко­је су опа­сно­сти ова­квог мо­де­ла фи­нан­си­ра­ња ме­ ди­ја пу­тем при­ва­ти­за­ци­је?

– Опа­сност кла­сич­ног ак­ци­о­нар­ског мо­де­ла, уз на­сто­ја­ње да се оства­ри ве­ћи профит, је­сте у то­ме што се то нај­че­шће ра­ди на ште­ту ква­ли­те­та про­из­ве­де­не ин­фор­ма­ци­је. Да би се по­ве­ћа­ла рен­та­бил­ност јед­ног пред­

Наставак са прве стране

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ Директор: Мира Глишић-Симић.­ Директор: Нина Самарџић.­ В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић.­ Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393­ Електронско издање: www.politika.rs

у­зе­ћа по­сто­је два ре­ше­ња: по­ди­ћи при­хо­де или сма­њи­ти тро­шко­ве. Очи­ глед­но је да је мно­го лак­ше – крат­ко­ роч­но – сма­њи­ти тро­шко­ве, што се нај­че­шће по­сти­же от­пу­шта­њем но­ ви­на­ра, за­тва­ра­њем до­пи­снич­ких ме­ ста… Опа­сност не до­ла­зи због то­га што су ме­ди­ји „при­ват­ни” (на­спрам

До­бит­ник „Тар­не­ро­ве на­гра­де” за са­вре­ме­ну умет­ност у Бри­та­ни­ји 2015. го­ди­не је­сте ко­лек­тив „Асембл” (у пре­во­ду „скло­пи­ти”, а у ен­гле­ском зву­чи и као „ан­самбл”). Ова гру­па од осам­на­ест мла­дих ди­зај­не­ра и умет­ни­ка про­да­је умет­нич­ке пред­ме­те, а но­вац да­је у об­но­ву јав­них про­сто­ра као што су игра­ ли­шта за де­цу у Гла­зго­ву. По­мо­гли су ли­вер­пул­ској за­јед­ни­ци у ре­но­ви­ра­њу ку­ћа и отво­ри­ли цен­тар за ру­ко­тво­ри­не, а јед­ну на­пу­ште­ну бен­зин­ску пум­пу у Лон­до­ну пре­тво­ри­ли су у би­о­скоп. Они су до­каз да умет­ник не мо­ра да бу­де по­ву­че­ни са­мот­њак, већ и ре­не­сан­сни чо­век од ак­ци­је, ме­ша­ви­на кре­а­тив­но­

пар­ти­ја и по­ли­тич­ких кам­па­ња. Исто би тре­ба­ло да се ура­ди за ме­ди­је. Сва­ ки ме­диј би тре­ба­ло да јед­ном го­ди­ шње, на при­мер, об­ја­ви ли­сту сво­јих глав­них ак­ци­он ­ а­ра. Ка­да је др­жа­ва је­дан од глав­них ак­ци­о­на­ра, ка­ко да оста­не­те не­за­

За­ко­но­дав­ни апа­рат омо­гу­ћа­ва ве­ћи увид у при­ват­но фи­нан­си­ра­ње пар­ти­ја и по­ли­тич­ких кам­па­ња. Исто би тре­ба­ло да се ура­ди за ме­ди­је. Сва­ки ме­диј би тре­ба­ло да јед­ном го­ди­шње, на при­мер, об­ја­ви ли­сту сво­јих глав­них ак­ци­о­на­ра др­жав­них), већ што је њи­хов циљ про­ фит. Ме­ди­ји би тре­ба­ло да те­же про­ из­вод­њи што ква­ли­тет­ни­јих ин­фор­ ма­ци­ја, а не за­ра­ди. При­в ат­н о финансирање медија мо­­же да до­ве­де у опа­сност функ­ ци­о­ни­са­ње де­мо­кра­ти­је. У Ср­би­ји при­ват­ни вла­сни­ци че­сто кри­ју да фи­нан­си­ра­ју ме­ди­је…

– Про­блем не­тран­спа­рент­но­сти се од­ но­си ка­ко на фи­нан­си­ра­ње по­ли­тич­ ких пар­ти­ја та­ко и на фи­нан­си­ра­ње ме­ди­ја. Али за то по­сто­је за­ко­ни. У Фран­цу­ској, на при­мер, од кра­ја осам­ де­се­тих го­ди­на раз­ви­јен је чи­тав је­дан за­ко­но­дав­ни апа­рат ко­ји омо­гу­ћа­ва ве­ћи увид у при­ват­но фи­нан­си­ра­ње

ви­сни и од­у­пре­те се ди­рект­ним и још ви­ше ин­ди­рект­ним при­ти­сци­ ма ко­је ње­ни пред­став­ни­ци че­сто вр­ше на новинаре?

– По­треб­но је про­на­ћи не­ки вид др­ жав­ног фи­нан­си­ра­ња ко­ји ће то да омо­гу­ће. Узми­мо као при­мер јав­ни сер­вис. У не­ким зе­мља­ма, као што је Ита­ли­ја, пред­став­ни­ке јав­ног ауди­ о­ви­зу­ел­ног сер­ви­са име­ну­је вла­да, што зна­чи да се ме­ња­ју сва­ки пут ка­ да се про­ме­ни ве­ћи­на. По­сле­ди­ца је да су те­ле­ви­зиј­ски ка­на­ли јав­ног сер­ви­са ве­о­ма на­кло­ње­ни вла­ди. То не мо­же та­ко да функ­ци­о­ни­ше. На­ су­прот то­ме, у Фран­цу­ској и Ве­ли­ кој Бри­та­ни­ји, пред­став­ни­ке јав­ног ауди­о­ви­зу­ел­ног сер­ви­са име­ну­ју не­

за­ви­сни ор­га­ни. Ва­жно је и осми­сли­ ти ду­го­роч­но фи­нан­си­ра­ње, на при­ мер уче­шће др­жа­ве у пе­ри­о­ду од пет го­ди­на. На тај на­чин про­ме­не вла­де не мо­гу да ути­чу на фи­нан­сиј­ске оба­ ве­зе др­жа­ве. Да ли сред­ства ко­ја др­жа­ва да­је мо­ гу да га­ран­ту­ју оп­ста­нак ме­ди­ја? Ка­ква је си­ту­а­ци­ја у Фран­цу­ској, а ка­ква у дру­гим зе­мља­ма?

– Јав­не суб­вен­ци­је не мо­гу све, али мо­гу да по­мог­ну ме­ди­ји­ма. Ме­ди­ји про­из­во­де јав­но до­бро, па је нор­мал­ но да се де­лом фи­нан­си­ра­ју од нов­ца од на­шег по­ре­за, као што је, на при­ мер, слу­чај са обра­зо­ва­њем. У Фран­цу­ ској, као и у ве­ћи­ни зе­ма­ља Европ­ске уни­је, но­ви­не пла­ћа­ју ма­њи про­це­нат ПДВ-а (ну­ла од­сто у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ ји!). То је пр­ви ефи­ка­сни на­чин по­др­ шке ме­ди­ји­ма. Си­стем суб­вен­ци­ја у Фран­цу­ској је раз­ви­је­ни­ји и ме­ди­ји до­би­ја­ју ди­рект­ну по­моћ. Не ми­слим да је то до­бро ре­ше­ње, јер омо­гу­ћа­ва ин­тер­вен­ци­о­ни­зам др­жа­ве. Пред­ност тре­ба да­ти ин­ди­рект­ној по­мо­ћи, пре све­га кроз по­ре­ску по­ли­ти­ку. У Сје­ди­ ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма све ви­ ше ис­тра­жи­ва­ча и но­ви­на­ра се за­ла­же да суб­вен­ци­је ме­ди­ји­ма бу­ду мно­го зна­чај­ни­је не­го што су то да­нас (та­ мо су го­то­во не­по­сто­је­ће). Да ли фон­да­ци­је мо­гу да бу­ду мо­ дел фи­н ан­с и­р а­њ а? Ка­к ва су ис­ ку­ства ве­ли­ких свет­ских ли­сто­ва по­пут „Гар­ди­ја­на”, „Франк­фур­тер ал­ге­мај­не цај­тун­га”, „Њу­јорк тај­ мса” и „Шпи­гла”?

Субота 10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

СЦЕНА

од сно­ва

Игра

Извор assemblestudio.co.uk

сти и пред­у­зи­мљи­во­сти. „Асембл” ис­ти­че да њи­хо­во де­ла­ње не мо­же да за­ме­ни до­бро во­ђе­ње гра­да и др­жа­ве ни­ти да ре­ши стам­бе­ну кри­зу у Бри­та­ни­ји. Бли­же на­ма, у Плов­ди­ву у Бу­гар­ској, мла­ди филм­ски рад­ни­ци об­на­вља­ју на­пу­ште­ни Ки­но „Ко­смос” уз по­др­шку ар­хи­те­ка­та и умет­ни­ка. Са­знао сам за њих јер су ми по­сла­ли имејл тра­же­ћи пи­смо по­др­шке, а у при­ло­гу је сти­гао оквир­ни ар­хи­тек­тон­ски, по­слов­ни и обра­зов­ни план до 2019. го­ди­не, ка­да ће Плов­див би­ти јед­на од пре­сто­ни­ца европ­ске кул­ту­ре. За њи­хо­ве иде­је се за­ин­те­ре­со­вао фран­цу­ски ка­нал Ар­те и не­мач­ки НДР. Циљ је да то по­ста­не

Извор kinokosmos.eu

Ак­ти­ви­зам, омла­дин­ске ини­ци­ја­ти­ве и не­вла­дин сек­тор има­ли би ве­ћу по­др­шку у Ср­би­ји уко­ли­ко би да­ва­ли ре­зул­та­те ко­ји иду да­ље од по­ди­за­ња све­сти, ор­га­ни­зо­ва­ња три­би­на и штам­па­ња пам­фле­та про­ме­на, па пи­та­ње со­ли­дар­не сна­ ла­жљи­во­сти по­ста­је кључ­но. Иако не ну­де ве­ли­ку по­ли­тич­ку ре­фор­ма­ци­ју, рет­ки умет­ни­ци са кре­а­тив­ним, емо­ тив­ним, ор­га­ни­за­ци­о­ним спо­соб­но­ сти­ма и љу­ба­ви пре­ма свом гра­ду су осве­же­ње на­спрам „бла-бла-бла” про­ фе­си­о­нал­них ак­ти­ви­ста и по­ли­ти­ча­ра ко­ји ће нас или уни­шти­ти или ће би­ ти за­ме­ње­ни но­вим по­ли­тич­ким мо­ де­ли­ма. ¶

„кул­тур­ни ко­смос”, цен­тар с би­о­ско­пом, ме­ди­ја­те­ком, филм­ском шко­лом за сред­њо­школ­це и кон­фе­рен­циј­ским про­сто­ром. Ни­је, ме­ђу­тим, си­гур­но да ли ће у то­ме ус­пе­ти јер се и да­ље бо­ре за по­др­шку гра­до­на­чел­ни­ка.

– Глав­не фон­да­ци­је у ме­диј­ској сфе­ ри је­су „Гар­ди­јан” у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ ји и „Бер­телс­ман” у Не­мач­кој (у чи­ јем вла­сни­штву су ме­ди­ји у ра­зним де­ло­ви­ма Евро­пе, а при­сут­на је и у из­да­вач­ком сек­то­ру у САД). Ко­је су пред­но­сти фон­да­ци­је? Са јед­не стра­не „ин­ве­сти­то­ ри” не мо­г у да по­вра­те сво­је ин­ве­сти­ци­је у ка­пи­ та­лу, што их чи­ни трај­ним и сма­њу­је стра­хо­ва­ње но­ ви­на­ра да се не­ће до­па­сти сво­јим ак­ци­о­на­ри­ма, јер у том случају они не мо­гу да узму свој но­вац на­зад. Сма­њу­је се, да­кле, ауто­ цен­зу­ра, ка­да ни­је у пи­та­ њу ди­рект­на цен­зу­ра. Са дру­ге стра­не, евен­ту­ал­на за­ра­да се усме­ра­ва у но­ве ин­ве­сти­ци­је, што омо­гу­ћа­ва ула­га­ње у бу­дућ­ност, уме­сто да се ју­ри за крат­ ко­роч­ним про­фи­том. Мо­дел фон­да­ци­је под­ра­зу­ме­ва и да уло­же­ни ка­пи­тал не под­ле­же опо­ре­ зи­ва­њу. По­сто­ји, да­кле, ве­ли­ки под­ сти­цај за ин­ве­сти­ра­ње. До­не­дав­но је ово осло­ба­ђа­ње од по­ре­за би­ло ре­зер­ ви­са­но за до­бро­твор­не ак­ци­је у обла­ сти здрав­ства, обра­зо­ва­ња, умет­но­ сти, док су ме­ди­ји у нај­ве­ћем бро­ју би­ли из­у­зе­ти, не ра­чу­на­ју­ћи не­ке из­ у­зет­не слу­ча­је­ве. Вре­ме је да се пре­по­ зна да је про­из­вод­ња ин­фор­ма­ци­ја ко­ је су ко­ри­сне за де­мо­крат­ску расправу де­ло од јав­ног ин­те­ре­са, по­пут дру­ гих. Ко­је је огра­ни­че­ње овог мо­де­ла фи­нан­си­ра­ња пре­ко фон­да­ци­ја? Да­ нас ка­да осну­је­те фон­да­ци­ју, на­пи­ ше­те ста­тут, пр­ви ко­ји уне­су ка­пи­тал

Пла­ва мре­жа („Без на­сло­ва”, 2014– 2016) са­сто­ји се од 450 аква­ре­ла и гру­пе осли­ка­них скулп­ту­ра. У осно­ ви овог ра­да је цр­теж: иа­ко су аква­ ре­ли на­ста­ја­ли то­ком две го­ди­не, рад је про­пор­ци­он ­ ал­но кон­ци­пи­ран у од­ но­су на га­ле­риј­ски про­стор. Ди­мен­зи­ је, фор­ме и бо­ја ко­ри­сте про­чи­шће­ни и про­ми­шље­ни је­зик ла­ко­ће: рад ка­ У при­пре­ми за из­ло­жбу умет­ни­ца је уни­шти­ла де­сет рак­те­ри­шу све­тле по­вр­ши­не и отво­ре­ не фор­ме. Кон­ту­ре осли­ка­них обје­ка­ сли­ка ко­је су би­ле пре­ви­ше та оп­тич­ки по­бу­ђу­ју мо­но­лит мре­же: „довршене” да би до­шла­ све­тле кон­ту­ре жу­те ви­бри­ра­ју оцр­та­ до че­ти­ри ра­да осли­ка­на­ не тре­пе­ра­вим пла­вим про­сто­ри­ма, а с при­вид­ном ла­ко­ћом.­ за­вр­шни ути­сак је сли­чан ре­кон­струк­ ци­ји ар­хај­ске сце­не. Код се­ри­је ра­до­ва Сли­ка је у кон­стант­ном­ ма­лог фор­ма­та (та­ко­ђе „Без на­сло­ва”, про­це­су на­ста­ја­ња,­ 2014–2016) ор­на­мен­тал­на гу­сти­на бо­ а оно што је на плат­ну­ је ба­лан­си­ра опу­ште­ну ви­тал­ност ве­ тре­нут­на је бе­ле­шка­ ћих фор­ма­та на су­прот­ном зи­ду. уну­тра­шњег ста­ња Ау­стриј­ски те­о­зоф Ру­долф Штај­нер у се­ри­ји пре­да­ва­ња о кре­а­тив­ном све­ ту бо­је ко­ја су зна­чај­но ути­ца­ла на на­ У ФОКУСУ ста­ја­ње мо­дер­не ап­страк­ци­је ука­зу­је на ва­жност са­гле­да­ва­ња уну­тра­шње при­ро­де бо­је, са те­жњом да се раз­от­ Алек­сан­дра Ла­зар кри­је ме­тод ко­јим би се сли­као не са­ мо по­јав­ни не­го и уну­тра­шњи свет. Штај­нер сма­тра да пла­ва, жу­та и цр­ а­мо­стал­на из­ло­жба „При­ђи ве­на бо­ја има­ју ак­тив­ни ка­рак­тер или бли­же да не ви­диш ни­шта” ка­рак­тер све­тло­сти, док цр­на, бе­ла, Ми­ха­е­ле Вуј­но­вић у га­ле­ зе­ле­на и бо­ја бре­скве има­ју па­сив­ни ри­ји До­ма омла­ди­не (од 6. ка­рак­тер, то јест ка­рак­тер сли­ке. Жу­ до 18. септембра) но­си на­ та бо­ја иси­ја­ва на спо­ља (тра­ди­ци­о­ слов по не­на­ме­тљи­вом ра­ду скри­ве­ нал­но пред­ста­вља­ју­ћи све­тлост ду­ха), ном у мо­ру сли­кар­ско-скулп­то­рал­ пла­ва бо­ја си­ја ка уну­тра (бо­ја ду­ше), них кон­сте­ла­ци­ја. На­слов де­лу­је као док цр­ве­на де­лу­је ста­бил­но, пред­ста­ кон­цеп­ту­ал­ни кључ сли­кар­ске за­го­ вља­ју­ћи све­тлост жи­во­та. Уну­тра­шње иси­ја­ва­ње ка­рак­те­ри­ нет­ке: из­ло­же­ни ра­до­ви су на­ста­ли као ко­хе­рент­на це­ли­на и зах­те­ва­ју да стич­но је за Ми­ха­е­ли­но ко­ри­шће­ње се са­гле­да­ју за­јед­но. У ства­ра­ла­штву пла­ве, а по­себ­но се ис­ти­че у се­ри­ји Ми­ха­е­ле Вуј­но­вић и он­то­ге­ни­ја (раз­ сли­ка где су хро­мат­ске ни­јан­се исте бо­ј е по­с та­в ље­н е ис­п ред мре­же, да­ју­ћи сли­ци пул­ си­ра­ју­ћи ри­там. Ове пла­ве су бли­же хе­ле­нич­ком кла­ си­ци­зму не­го ви­зан­тиј­ској ду­хов­но­сти или хро­мат­ској гу­сти­ни Ива Клај­на: у пи­ та­њу су ла­зур­не ни­јан­се ко­ је ода­ју сен­зи­би­ли­тет про­ зрач­но­сти, јед­но­став­но­сти и све­жи­не. Ми­ха­е­ли­не сли­ке на­ста­ ју кроз ду­го­трај­ни ми­са­о­ни про­цес. У при­пре­ми за из­ ло­жбу умет­ни­ца је уни­шти­ ла де­сет сли­ка ко­је су би­ле пре­ви­ше „довршене” да би до­шла до че­ти­ри ра­да осли­ ка­на с при­вид­ном ла­ко­ћом. Сли­ка је у кон­стант­ном про­ це­су на­ста­ја­ња, а оно што је на плат­ну тре­нут­на је бе­ле­ шка уну­тра­шњег ста­ња. Михаела Вујновић, Без назива,­ уље на папиру, 2014. „При­ђи бли­же да не ви­ диш ни­шта” је у ја­сном ди­ ја­ло­гу са по­сто­је­ћим нек­ су­сом ви­зу­ел­не гра­ма­ти­ке ап­страк­ци­је. Са­вре­ме­но ко­ ри­шће­ње ге­о­ме­триј­ске фор­ ме на­ста­вља ви­ше­ве­ков­ну тра­ди­ци­ју чи­ја се мор­фо­ ло­ги­ја пра­ти од нео­лит­ског цр­те­жа, са­крал­них и ме­та­ фи­зич­ких ди­ја­гра­ма, до мо­ дер­не и са­вре­ме­не ап­страк­ ци­је. Мо­дер­на ап­страк­ци­ја је ујед­но и ми­стич­на („сфе­ рич­на му­зи­кал­ност” у сли­ кар­ству Ро­бер­та Де­ле­ни­ ја, Фран­ти­ше­ка Куп­ке или Кан­д ин­с ког; ми­м е­т ич­к о пра­ћ е­њ е то­к о­в а енер­г и­ је код Ханс Ар­па или ау­ то­м а­т и­з ма) и ре­в о­л у­ц и­ о­н ар­н о-ега­л и­тар­н а (као код Мон­дри­ја­но­вих мре­жа или Ма­ље­ви­че­вих фор­ми). М. Вујновић, Без назива, уље на платну, 2016. Код „При­ђи бли­же” по­сто­ вој сва­ког за­себ­ног ор­га­ни­зма, у овом ји слич­но двој­ство. Из­ло­жба се мо­же слу­ча­ју објек­та или сли­ке) и фи­ло­ге­ са­гле­да­ти као ре­флек­си­ја на ко­смич­ ни­ја (ево­лу­тив­ни раз­вој чи­та­ве вр­сте) ке прин­ци­пе фи­гу­ре, мно­жи­не, се­ри­ јал­но­сти, по­ла­ри­за­ци­је и ду­а­ли­те­та, тра­же под­јед­на­ку па­жњу. По­став­ка се са­сто­ји од три гру­пе из­ра­же­не кроз ма­те­ма­тич­ке и фи­ло­ обје­ка­та: нај­ве­ћу гру­пу чи­ни се­ри­ја зоф­ске обра­сце и ди­ја­гра­ме. По­сма­ аква­ре­ла на ба­зи пра­во­у­га­о­ни­ка, по­ тра­ње и пре­у­зи­ма­ње, сам­пло­ва­ње ста­вље­них у пра­вил­ну мре­жу, ис­пред и ре­микс тран­сфор­ми­са­ни су у ап­ ко­је се на­ла­зе осли­ка­ни ге­о­ме­триј­ски стракт­не фраг­мен­те ко­ји­ма умет­ни­ објек­ти де­фи­ни­са­ни и ло­ци­ра­ни мре­ ца ре­кон­стру­и­ше кон­сте­ла­ци­је свог жом иза се­бе. Дру­гу гру­пу чи­не че­ти­ уну­тра­шњег про­сто­ра. „При­ђи бли­же да не ви­диш ни­шта” ри сли­ке ко­је на­ста­вља­ју те­му обје­кат­ а­ мре­жа у две ди­мен­зи­је, док у тре­ћу ука­зу­је на про­цес на­ста­ја­ња и пр­он гру­пу спа­да­ју сли­ке ма­њих фор­ма­та ла­же­ња соп­стве­ног ис­ку­ства све­та то­ у фор­ми не­пра­вил­не мре­же. Сви ра­ на и бо­је, енер­гет­ских од­но­са из­ме­ђу до­ви се „кре­ћу” дво­смер­но, пра­те­ћи „ја­ких” и „сла­бих”, ак­тив­них и па­сив­ век­тор ге­о­ме­триј­ске ап­страк­ци­је об­ них еле­ме­на­та, а фор­ма­ли­тет мре­же ли­ка и мре­же и ис­тра­жу­ју­ћи аспек­те (ре­флек­си­ја на фор­мал­ну ор­га­ни­за­ ор­га­нич­ких ква­ли­те­та бо­је и ма­те­ри­ ци­ју све­та) би­ва над­ја­чан лу­стра­ци­јом ја­ла, ства­ра­ју­ћи хар­мо­нич­ни амал­гам ко­ја се на­зи­ре у ви­брант­ним пре­кла­ па­њи­ма фор­ме, ли­ни­је и про­сто­ра. ¶ чи­сто­те и не­пра­вил­но­сти.

на ква­драт

Ка­да од кон­крет­ног дру­штве­ног про­бле­ма по­глед скла­ња­ју ко­рум­пи­ ра­ни др­жав­ни апа­рат, не­вла­дин сек­ тор и кор­по­ра­ци­је, ства­ра се ва­ку­ум у ко­јем умет­ни­ци мо­гу да ин­тер­ве­ни­ шу. Ак­ти­ви­зам, омла­дин­ске ини­ци­ја­ ти­ве и не­вла­дин сек­тор има­ли би ве­ћу по­др­шку у Ср­би­ји уко­ли­ко би да­ва­ ли ре­зул­та­те ко­ји иду да­ље од по­ди­ за­ња све­сти, ор­га­ни­зо­ва­ња три­би­на и штам­па­ња пам­фле­та. Умет­ни­ци ко­је ова те­ма за­ни­ма не окре­ћу по­глед од си­ро­ма­штва и по­ ли­ти­ке, они су пре све­га чла­но­ви дру­ штва, а кон­крет­ни про­бле­ми су ма­те­ ри­јал за њи­хо­ву ин­тер­ди­сци­пли­нар­ну прак­су. Жи­ви­мо под окри­љем стал­ не кри­зе ка­пи­та­ли­зма и кли­мат­ских

др­же олов­ку и са­ста­вља­ју управ­ни од­ бор, ко­ји уво­ди но­ве чла­но­ве из ге­не­ ра­ци­је у ге­не­ра­ци­ју. Али они ко­ји у ње­му се­де че­сто не­ма­ју власт у сво­ јим ру­ка­ма. Ако су до­на­то­ри од­у­ста­ ли од по­вра­ћа­ја ка­пи­та­ла, ако су ре­ ши­ли про­блем на­след­ства, ако по­но­во ула­жу ди­ви­ден­ де, они ипак за­др­жа­ва­ју моћ од­лу­чи­ва­ња. То је, на при­мер, слу­чај са гру­пом „Бер­телс­ман” у Не­ мач­к ој или „Про­п у­б ли­к а” у САД. Чак и ка­да је са­став управ­ног од­бо­ра ра­зно­лик, при­ме­ћу­је­мо да че­сто по­сто­ ји од­ре­ђе­на инерт­ност, не­ до­ста­так ди­на­ми­зма и об­на­ вља­ња, што је, ме­ђу­тим, нео­п­ход­но у обла­сти ме­ди­ја (још ви­ше не­го у слу­ ча­ју му­зе­ја или уни­вер­зи­те­та). За­то у сво­јој књи­зи пред­ла­жем но­ ви мо­дел: не­про­фи­т­но информатив­ но дру­штво.

во. За ма­ле ак­ци­о­на­ре, ре­ци­мо ис­под 10 од­сто, пра­во гла­са ће се уве­ћа­ва­ти зна­чај­ни­је од уло­же­ног ка­пи­та­ла и, су­ прот­но, за нај­ве­ће ак­ци­он ­ а­ре, из­над 10 од­сто, пра­во гла­са ће се по­ве­ћа­ти са­мо за тре­ћи­ну са уло­же­ним ка­пи­та­лом. Ра­ди се о то­ме да се осна­жи ути­цај нај­ма­њих ак­ци­о­на­ра, би­ло да су то но­ ви­на­ри, за­по­сле­ни или чи­та­о­ци и да се огра­ни­чи све­моћ ми­ли­о­не­ра ко­ји има­ју не­ис­црп­не из­во­ре. Иде­ја је да се дру­га­чи­је ус­по­ста­ви рас­по­де­ла ка­ пи­та­ла и мо­ћи уну­тар ме­диј­ског дру­ штва. Ме­ди­ји јед­но­став­но не мо­гу да бу­ду у вла­сни­штву ми­ли­о­не­ра са ду­ бо­ким џе­пом. Овај хи­брид­ни мо­дел отва­ра пут ме­ди­ји­ма не­за­ви­сним од спољ­них ак­ци­о­на­ра, огла­ши­ва­ча и вла­сти, али за­ви­сним од сво­јих чи­та­ ла­ца, за­по­сле­них и ко­ри­сни­ка. Реч је о еко­ном­ском мо­де­лу при­ла­го­ђе­ном ди­ги­тал­ној ре­во­лу­ци­ји и иза­зо­ви­ма 21. ве­ка, ко­ји исто­вре­ме­но узи­ма у об­ зир пи­та­ње де­мо­кра­ти­је и об­но­ве.

Тај но­ви мо­дел је хи­брид из­ме­ђу фон­д а­ц и­ј е и ак­ц и­о ­н ар­с ког дру­ штва, по угле­д у на ве­л и­к е уни­ вер­зи­те­те. Еко­но­ми­ја зна­ња, ко­ја под­ра­зу­ме­ва по­ре­ске и за­кон­ске олак­ши­це, мо­гла би да се при­ме­ ни и на ме­ди­је?

– У не­про­фи­т­ном информативном дру­штву ко­је пред­ла­жем рас­по­де­ла мо­ћи је мно­го ујед­на­че­ни­ја, јер ма­ ли до­на­то­ри, ко­ји су да­нас пре­ма мо­ де­лу пар­ти­ци­па­тив­ног фи­нан­си­ра­ња (crowd­fun­ding) са­мо до­на­то­ри, по­ста­ју ма­ли ак­ци­о­на­ри. Сва­ко ула­га­ње ка­пи­ та­ла, да­кле, омо­гу­ћа­ва гла­сач­ко пра­

У ко­јим еко­ном­ским и по­ли­тич­ким окол­но­сти­ма је овај мо­дел при­мен­ љив? Овај мо­дел је сву­да при­мен­љив! На­ рав­но да је лак­ше спро­ве­сти га у де­ мо­кра­ти­ја­ма у ко­ји­ма вла­да по­шту­је не­за­ви­сност ме­ди­ја не­го у зе­мља­ма у ко­ји­ма се др­жа­ва сна­жно ме­ша у рад ме­ди­ја, као што је са­да слу­чај у Пољ­ској и Тур­ској. Пред­ста­ви­ла сам га у број­ним зе­мља­ма где су ме­диј­ске сло­бо­де угро­же­не, по­пут Егип­та. Упр­ кос то­ме што не­ће би­ти ла­ко спро­ве­ сти га, но­ви­на­ри ве­ру­ју да је то до­бар модел за бу­дућ­ност. ¶

03

С

10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ФИЛМ

Об­ра­чун са фри­зи­ра­ном исто­ри­јом Но­ви ју­го­сло­вен­ски филм­ раз­гра­ђу­је ­кон­стру­и­са­ну­ исто­риј­ску сли­ку ка­кву­ су при­ка­зи­ва­ли­ пар­ти­зан­ски фил­мо­ви

ЦРНИ ТАЛАС (3)

Невенка Станковић „Три”: рушење кодова партизанског филма

Ц

р­ни та­лас је увео но­ве те­ме у ју­го­сло­ вен­ски филм, ме­ђу ко­ји­ма су те­ме сва­ ко­дне­ви­це и исто­ри­је би­ле нај­ва­жни­је за раз­у­ме­ва­ње од­но­са мла­дих ау­то­ра пре­ма дру­штве­ној ре­ал­но­сти. У дру­гој по­ло­ви­ни ше­зде­се­тих ови ре­ди­те­љи су за­по­че­ли бор­бу про­тив по­јед­но­ста­вље­ног и у мно­гим аспек­ти­ма кон­стру­и­са­ног пред­ста­ вља­ња исто­ри­је. Жа­нр по­знат као пар­ти­зан­ски филм слу­жио је као плат­фор­ма за про­мо­ви­са­ње гран­ди­о­зних епо­пе­ја из На­род­но­ос­ ло­бо­ди­лач­ке бор­бе. Ју­го­сло­вен­ска ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја се 1948. го­ди­не, по­сле рас­ки­да с Ру­си­ма, окре­ну­ ла мо­дер­ни­зму као ре­пре­зен­та­тив­ном узо­ру у свим обла­сти­ма кул­ту­ре, укљу­чу­ју­ћи ар­хи­тек­ ту­ру, књи­жев­ност и ви­зу­ел­не умет­но­сти. На ме­ ђу­на­род­ној сце­ни су хте­ли да се пред­ста­ве као отво­ре­на по­ли­тич­ка струк­ту­ра, да би у би­по­лар­ ној хлад­но­ра­тов­ској ат­мос­фе­ри успе­шно оп­ста­ ја­ли у рав­но­те­жи из­ме­ђу СССР-а и За­па­да, док је на до­ма­ћој по­ли­тич­кој сце­ни тре­ба­ло по­др­ жа­ва­ти пред­ста­вља­ње исто­ри­је на на­чин ко­ји ће им до­де­ли­ти не са­мо глав­ну не­го и екс­клу­зив­ну уло­гу оних ко­ји су бра­ни­ли зе­мљу то­ком Дру­гог свет­ског ра­та. За­да­так пар­ти­зан­ских фил­мо­ва је био да на­ста­ве да пред­ста­вља­ју пр­о­шлост на ис­ кљу­чив и јед­но­стран на­чин. На­ста­нак и тра­ја­ње жан­ра пар­ти­зан­ског фил­ма по­кла­па се с пе­ри­ о­дом у ко­ме је Ти­то био пред­сед­ник и вр­хов­ни ко­ман­дант ору­жа­них сна­га, од кра­ја ра­та 1945.

па све до смр­ти 1980. го­ди­не. По­след­њи пар­ти­ зан­ски филм, Пар­ти­зан­ска еска­дри­ла (1979), при­ча о пар­ти­зан­ској ави­ја­ци­ји у ре­жи­ји Хај­ ру­ди­на Кр­вав­ца, сни­мљен је са­мо го­ди­ну да­на пре Ти­то­ве смрт. Мо­дел ко­ји је осно­ва за пар­ти­зан­ске фил­мо­ ве је­сте мо­дел по­је­дин­ца, ко­ји, иа­ко ће га то ску­по ко­шта­ти, кон­тро­ли­ше до­га­ђа­је у ко­ји­ма се за­те­као. Оства­ре­ње ко­је сво­јим кон­цеп­том ру­ши те основ­не ко­до­ве пар­ти­зан­ског фил­ма је Пе­тро­ви­ћев филм Три (1965), ко­ји ула­зи у ин­тим­ну пси­хо­ло­ги­ју ли­ка бор­ца, пар­ти­за­на, ко­ји је не­мо­ћан пред до­га­ђа­ји­ма ко­је не раз­у­ме и на ко­је не мо­же да ути­че, као што је бе­сми­ сле­на смрт де­вој­ке ко­ју по­ку­ша­ва да спа­се на кра­ју фил­ма. Бе­же­ћи од опа­сно­сти, отво­ре­но по­ка­зу­је страх. Ре­ди­тељ гра­ди при­чу кроз бо­ гат­ство ви­зу­ел­них де­та­ља ра­зно­ли­ких пеј­за­жа кроз ко­је се кре­ће глав­ни ју­нак. Три је на­гра­ ђен за нај­бо­љу ре­жи­ју на Пул­ском фе­сти­ва­лу 1965, у Кар­ло­вим Ва­ри­ма је 1966. го­ди­не је осво­јио пр­ву на­гра­ду, а 1967. го­ди­не је био је­ дан од пет фи­на­ли­ста као ју­го­сло­вен­ски пред­ став­ник за Оска­ра. Док Пе­тро­вић ис­тра­жи­ва­њу те­ме ра­та у фил­ му Три при­сту­па с тач­ке гле­ди­шта глав­ног ли­ ка, филм За­се­да (1969) Жи­во­ји­на Па­вло­ви­ћа про­ди­ре у срж зва­нич­ног на­чи­на пред­ста­вља­ ња исто­ри­је и ње­го­ве ве­ро­до­стој­но­сти. Ау­тор у ње­му ис­тра­жу­је те­му стра­хо­вла­де при­ли­ком

Фил­мо­ви мог жи­во­та „Верујем да је било које дело добро уколико је израз човека­ који га је створио”, цитира Франсоа Трифо Орсона Велса на почетку­ своје књиге критичких текстова посвећених филмовима који су­ га обликовали као критичара и редитеља. Трифо критичар и Трифо филмски стваралац имао је „огромну потребу да уђе у филм”,­ да интимно продре у дело коме се диви како би „поново проживео стваралачки процес”, без намере да открије „истину” о делу. „Трагање за истином у уметности је као пењање уз мердевине­ без краја”, написао је у књизи по којој ова рубрика носи назив,­ а која ће постати Библија за синефиле широм света.­ Серија текстова која следи слави политику­ аутора чији је Трифо један од твораца.

ус­по­ста­вља­ња но­ве вла­сти не­по­сред­но по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, кроз на­ту­ра­ли­стич­ке сце­ не на­си­ља ко­је гле­да­о­це увла­че у ми­са­о­ни свет жр­та­ва. Ре­ди­тељ при­ка­зу­је до­га­ђа­је у јед­ној ва­ ро­ши­ци на ис­то­ку Ср­би­је од до­ла­ска пар­ти­за­ на. Од­у­зи­ма­ње жи­та се­ља­ци­ма чи­ја де­ца гла­ду­ ју, ма­ни­пу­ла­ци­ја мла­ди­ма, од ко­јих тра­же да се по­ви­ну­ју но­вим пра­ви­ли­ма да би мо­гли да уче­ ству­ју на му­зич­ким и ба­лет­ским при­ред­ба­ма, при­ме­ри су мал­тре­ти­ра­ња ко­јем су из­ло­же­ни жи­те­љи, док се у по­за­ди­ни на­ста­вља­ју ра­штр­ ка­не бит­ке у гра­ђан­ском ра­ту из­ме­ђу пар­ти­за­ на и чет­ни­ка. Исто­риј­ске до­га­ђа­је ау­тор при­ка­зу­је кроз љу­ бав­ну при­чу из­ме­ђу пар­ти­за­на Иве и Ми­ли­це, ћер­ке сит­ног бур­жу­ја и вла­сни­ка ло­кал­не рад­ ње. Иди­лич­на љу­бав мла­дог па­ра у пр­вом пла­ ну је у оштром кон­тра­сту са до­га­ђа­ји­ма ко­ји се око њих од­ви­ја­ју, као у сце­ни уби­ја­ња ко­ја се од­ ви­ја пред њи­хо­вим очи­ма у дру­гом пла­ну. Звук пу­ца­ња је је­ди­ни звук ко­ји на­ру­ша­ва иди­лич­ни при­зор. Тај не­пре­ки­нут ка­дар ста­тич­не ка­ме­ ре јед­на­ко оштро при­ка­зу­је вр­ло при­бли­же­ни пр­ви план и уда­ље­ну по­за­ди­ну. Овај тип ка­дра има соп­стве­ну на­ра­тив­ну струк­ту­ру, с ни­зом раз­ли­чи­тих еле­ме­на­та са­др­жа­них у ка­дру ду­ бин­ске оштри­не, као што су ме­сто до­га­ђа­ња, ми­зан­сцен и ли­ко­ви. Ме­та пар­ти­за­на ни­су би­ли са­мо њи­хо­ви не­ при­ја­те­љи – чет­ни­ци и пред­рат­но гра­ђан­ство –

Си­нег­до­хе ег­зи­стен­ци­је Да ли је Тар­ков­ски у огле­да­лу спа­зио­ лик Инг­ма­ра Берг­ма­на и ње­го­ве Пер­со­не, ко­ја је ду­хов­на бли­зна­ки­ња „Но­стал­ги­је”?

Ср­ђан Ву­чи­нић

С

Но­стал­ги­ја (1983) Ан­дреј Тар­ков­ски

„Заседа”: деконструкција механизма власти

пон­та­но и не­пред­ви­ди­во, пре­део Но­стал­ги­је ши­ ри се са ви­дљи­вог на не­ви­дљи­ви свет: на успо­ме­ не глав­ног ју­на­ка (Олег Јан­ков­ски), ње­го­ве сно­ ве-ре­ми­ни­сцен­ци­је и фан­та­зме ве­за­не за ру­ски за­ви­чај. Ти су сно­ли­ки при­зо­ри ма­хом ста­тич­ни и не­ми, пра­ти их са­мо при­гу­ше­ни фол­клор­ни на­пев, гла­ со­ви же­на ко­ји ат­мос­фе­ру ру­ског се­ла пре­но­се у кра­јо­лик сред­ње Ита­ли­је. Тар­ков­ског ов­де за­ни­ма она по­себ­на вр­ста сно­ва та­блоа, ли­ше­них рад­ње и ре­чи, у ко­ји­ма јед­на сли­ка и звук ко­ји је пра­ти мо­гу чи­ни­ти си­нег­до­ху ег­зи­стен­ци­је, жи­ви лик чи­та­ве про­шло­сти и до­та­да­шњег жи­во­та сне­ва­ ча. Тај не­ми пре­део сно­ви­ђе­ња по мно­го че­му је бит­ни­ји (и ре­чи­ти­ји) од то­скан­ског пеј­за­жа ко­јим на ја­ви пи­сац Гор­ ча­ков ту­ма­ра. Сно­ви­ђе­ње мо­ти­ви­ше буд­ног ју­на­ка, го­то­ во сва ње­го­ва емо­ци­о­нал­на ста­ња, жуд­ње и лу­та­лач­ки не­ мир. Ма ка­ко фра­гил­не гра­ђе, сно­ви су је­ди­на кон­стан­та, чвр­ста упо­ри­шна тач­ка око ко­је се про­теј­ски не­у­хва­тљи­ва пли­ма жи­во­та кре­ће и за­до­би­ја не­ки сми­сао (на сли­чан на­ чин сно­ли­ка се­ћа­ња кон­сти­ту­и­шу иден­ти­тет и ја­ву глав­ног ју­на­ка и у Ива­но­вом де­тињ­ству, као и у Огле­да­лу). У гра­ђе­њу филм­ске сли­ке Тар­ков­ски је не­сум­њи­во ин­спи­ ри­сан и по­себ­ном уло­гом ико­не у ру­ском сред­њо­ве­ков­ном сли­кар­ству, „обр­ну­том пер­спек­ти­вом” ико­но­ста­са (о ко­јој је пи­сао бо­го­слов и фи­ло­зоф Па­вле Фло­рен­ски) – ко­ја на­во­ди по­сма­тра­ча да за­ђе у дру­ги свет, да од­шкри­не вра­та оно­стра­ ног и усп­не се „од ли­ка ка пр­во­ли­ку”. Ка­дро­ви­ма ду­гач­ких ход­ни­ка, ули­ца, сте­пе­ни­шта на рим­ском тр­гу; од­шкри­ну­тих вра­та, отво­ре­них про­зо­ра и хо­тел­ских огле­да­ла – објек­тив ка­ме­ре у Но­стал­ги­ји као да план­ски те­жи што ве­ћем про­до­

не­го и они из њи­хо­вих ре­до­ва. Под­му­кло уби­ ство Зе­ке, јед­ног од дво­ји­це ви­со­ко ран­ги­ра­них пар­ти­зан­ских офи­ци­ра, од ру­ке ње­го­вог са­бор­ ца и дру­га, пар­ти­зан­ског ка­пе­та­на – за­да­је за­вр­ шни уда­рац Иви, ко­ји на кра­ју фил­ма отво­ре­но из­ра­жа­ва сво­је раз­оч ­ а­ра­ње ре­во­лу­ци­јом. Па­вло­ви­ћев филм ни­је до­че­кан с оду­ше­вље­ њем. По­сле крат­ког пе­ри­о­да при­ка­зи­ва­ња у Бе­ о­гра­ду био је ис­кљу­чен из до­ма­ће ди­стри­бу­ци­је и при­ка­зан са­мо на Филм­ском фе­сти­ва­лу у Пу­ ли 1969. го­ди­не. Ју­го­сло­вен­ске вла­сти су овај филм, ко­ји је 1969. на Филм­ском фе­сти­ва­лу у Ве­не­ци­ји на­гра­ђен Злат­ним ла­вом, до­жи­ве­ле као ди­рект­ну прет­њу. Филм ни­је био зва­нич­но за­бра­њен, али ни­је био ни при­ка­зи­ван – ње­га су бун­ке­ри­са­ли. Те­ма фил­ма је уз­не­ми­ри­ла др­жав­ ни врх јер се ба­ви­ла до­га­ђа­ји­ма ко­ји су се од­ви­ ја­ли у пе­ри­од­ у до­ла­ска ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма на власт ко­ји су др­жа­ни у нај­ве­ћој тај­но­сти. Филм За­се­да де­кон­стру­и­ше ме­ха­ни­зме вла­ сти, а филм Три ме­ха­ни­зме и уста­ље­не ко­до­ве пар­ти­зан­ских фил­мо­ва на по­сре­дан на­чин ко­ји ху­ма­ни­зу­је уче­сни­ке пар­ти­зан­ског ан­ти­фа­ши­ стич­ког от­по­ра уво­де­ћи еле­мен­те пси­хо­ло­шке ана­ли­зе по­је­дин­ца у тој бор­би. Но­ви ју­го­сло­вен­ски филм раз­гра­ђу­је кон­стру­ и­са­ну исто­риј­ску сли­ку ко­ју су вла­да­ју­ће струк­ ту­ре гра­ди­ле и про­мо­ви­са­ле у де­це­ни­ја­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та да би оп­ста­ле на вла­сти ко­ ја је би­ла не­вољ­на да се по­ли­тич­ки ме­ња. ¶

ру у ду­би­ну, ка „дру­гом све­ту” чи­ја су глав­на зна­ме­ња ов­де они­рич­ке ви­зи­је – све до над­ре­ал­ног при­зо­ра та­ли­јан­ске ка­ те­дра­ле у чи­јем под­нож­ју се уз­ди­же ру­ска се­о­ска ку­ћа. Не са­мо што се про­стор на­ста­вља у не­до­глед­ну ду­би­ ну, већ се и ју­нак отва­ра ка не­слу­ће­ној ко­му­ни­ка­ци­ји са дав­ном про­шло­шћу (у ли­ку ком­по­зи­то­ра Со­снов­ског из 18. ве­ка, чи­ји жи­вот из­уч ­ а­ва), као и са из­оп­ште­ном, не­ по­жељ­ном стра­ном са­да­шњо­сти (у ли­ку су­ма­ну­тог про­ ро­ка До­ме­ни­ка). Но­стал­ги­ја ру­ског пи­сца за до­мо­ви­ном тек је спољ­на ма­ни­фе­ста­ци­ја ме­та­фи­зич­ке но­стал­ги­је за је­дин­ством, гла­ди за Ап­со­лу­том, ко­ја је пре­ма Тар­ков­ском ујед­но и је­ди­ни пра­ви из­вор умет­нич­ког ства­ра­ња. На­ста­ вља ли Гор­ча­ков До­ме­ни­ко­ву ју­ро­ди­ву ми­си­ју, или је он тек ин­кар­на­ци­ја Ру­са Со­снов­ског ко­ји је јед­ном дав­но у Ита­ли­ји тра­жио ле­ка за сво­ју но­стал­ги­ју? Лик До­ме­ни­ка (Ер­ланд Јо­зеф­сон) упе­ча­тљи­ви је ре­пре­ зент ју­ро­ди­вих, су­ма­си­шав­ших исти­не или Бо­га ра­ди, ко­ји на­се­ља­ва­ју по­след­ње фил­мо­ве Тар­ков­ског. На зи­ду апо­ка­ лип­тич­ног ен­те­ри­је­ра До­ме­ни­ко­ве опу­сто­ше­не ку­ће сто­ји ис­пи­са­но 1+1=1. Том ра­чун­ском опе­ра­ци­јом овај бив­ши про­фе­сор ма­те­ма­ти­ке на тра­гу је фи­ло­зо­фи­је под­зе­мља ју­на­ка До­сто­јев­ског; а чи­та­вим сво­јим би­ћем, све до чи­на са­мо­спа­љи­ва­ња, он је опо­нент ра­ци­он ­ ал­ном све­ту „та­ко­ зва­них здра­вих ко­ји су овај свет до­ве­ли на руб про­па­сти”. Пре­ко ју­на­ка ка­кав је До­ме­ни­ко, или Алек­сан­дер у Жр­тво­ ва­њу, или Во­дич кроз за­бра­ње­ну Зо­ну у Стал­ке­ру, Тар­ков­ ски уз­ди­же до кон­крет­ног, жи­вог об­лич­ја сво­је уве­ре­ње да сре­ћа ни­је нај­ва­жни­ја ствар у људ­ском жи­во­ту. Да се ми­си­ ја чо­ве­ко­ва на зе­мљи не са­сто­ји у оства­ре­њу сре­ће и ужи­ ва­ња, већ, по­све не­схва­тљи­во за за­пад­ни ум – у ис­ку­пље­њу те­шког и оп­те­ре­ћу­ју­ћег ду­га, ка­да је реч о ства­ра­оц ­ у; или у жр­тво­ва­њу вла­сти­тог соп­ства, и у те­ур­ги­ји (бо­го­чи­ње­ њу, оп­ште­њу са ви­шим си­ла­ма) ако је у пи­та­њу по­је­ди­нац из ко­га је про­го­во­ри­ла исти­на. На­о­ко ап­сурд­ним, те­ур­гиј­ ским рад­ња­ма про­же­та су по­след­ња два фил­ма Тар­ков­ског: у Но­стал­ги­ји то је пр­о­но­ше­ње упа­ље­не све­ће кроз ис­пра­ жње­ни ба­зен ко­јим Гор­ча­ков ис­пу­ња­ва До­ме­ни­ков за­вет; а у Жр­тво­ва­њу упор­но за­ли­ва­ње осу­ше­ног ја­пан­ског др­ ве­та, све до тре­нут­ка ка­да оно про­цве­та. Ка­да у јед­ној сце­ни Но­стал­ги­је ју­нак у огле­да­лу уме­сто вла­сти­тог, спа­зи лик свог ду­хов­ног са­бра­та и двој­ни­ка До­ ме­ни­ка, до­жи­ве­ће­мо то и као сво­је­вр­сно ау­то­по­е­тич­ко при­зна­ње. Да ли је Тар­ков­ски у огле­да­лу спа­зио лик Инг­ ма­ра Берг­ма­на и ње­го­ве Пер­со­не, ко­ја је ду­хов­на бли­зна­ ки­ња Но­стал­ги­је? Да, био је то ве­ро­ват­но Берг­ман, онај ко­јег је Тар­ков­ског це­нио ви­ше од свих дру­гих филм­ских умет­ни­ка. ¶

Субота 10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

МОЗАИК

05

Од­ла­зак ин­тер­нет си­ле­џи­је Ка­ко је је­дан тај­кун­ из Си­ли­ци­јум­ске до­ли­не­ из осве­те из­ну­дио га­ше­ње „Гов­ке­ра”, сај­та ко­ји је­ исто­вре­ме­но био бар­јак­тар нај­бо­љег и нај­го­рег­ у он­лајн но­ви­нар­ству ДИ­ГИ­ТАЛ­НОМ АВЕ­НИ­ЈОМ Ми­лан Ми­шић

сом јав­но­сти, али је по­том до­шло до обр­та: Хо­га­ну су у по­моћ при­ско­чи­ ле круп­не и ску­пе адво­кат­ске звер­ке, чи­ји су ар­гу­мен­ти и прав­ни ма­не­ври оја­ча­ли по­зи­ци­ју ту­жи­о­ца и у крај­ њем ис­хо­ду до­ве­ли до од­лу­ке по­ро­те да „Гов­кер” Хо­га­ну, на име од­ште­те за пре­тр­пље­не ду­шев­не и дру­ге бо­ ло­ве, ис­пла­ти ре­корд­них 140 ми­ли­ о­на до­ла­ра. Тек на­к над­н о је от­к ри­в е­н о да је ра­чун по­бед­нич­ког адво­кат­ског ти­ ма на­м и­р ио Пи­тер Тил, тај­к ун из Си­ли­ци­јум­ске до­ли­не, ко­ме се „Гов­ кер” за­ме­рио још 2007, обе­ло­да­нив­ ши да је геј. Тил, је­дан од осни­ва­ча „Пеј-Па­ла”, био је због то­га гне­ван, али ни­је хтео

то­га ра­дио у „Фај­нен­шел тај­мсу”), био је пи­о­нир оно­га што је да­нас све­при­ сут­но: „но­ви­нар­ства из ка­на­ли­за­ци­ је” ко­је не раз­ли­ку­је чи­ње­ни­це од из­ ми­шљо­ти­на и гла­си­не од ствар­но­сти – или за ту раз­ли­ку не ма­ри.

Смртна пресуда „Гов­кер” је исти­на об­ја­вљи­вао и из­ ван­ред­не ис­тра­жи­вач­ке тек­сто­ве ко­је су хва­ли­ли „ин­сти­ту­ци­о­нал­ни” ме­ди­ ји по­пут „Њу­јорк тај­мса” и „Вол­стрит џор­на­ла” (као на при­мер, за­и­ста бри­ љан­тан чла­нак о фри­зу­ри До­нал­да Трам­па – до­ка­зао је да је она по­ла при­род­на, по­ла ве­штач­ка, да ко­шта 60.000 до­ла­ра, док је тро­шак ње­ног ме­сеч­ног одр­жа­ва­ња 3.000), али ње­

кли­ко­ви (од­но­сно број по­се­ти­ла­ца и број стра­ни­ца ко­је они отво­ре) до­но­се (огла­ши­вач­ке) до­ла­ре и ути­цај. Глад за кли­ко­ви­ма је по­ста­ла при­ ну­да ко­ја бло­ге­ре – но­ви­на­ре он­лајн ме­ди­ја – те­ра да оно што пи­шу не бу­де са­мо за­ни­мљи­во, не­го и сен­за­ци­о­нал­ но, кон­тро­верз­но, па и нео­д­го­вор­но и не­и­сти­ни­то. При­род­на ме­та су би­ле по­зна­те лич­ но­сти: по­ли­ти­ча­ри, би­зни­сме­ни, глум­ ци, естра­да, па и дру­ги но­ви­на­ри. Да би се о њи­ма не­што ис­ко­па­ло, „Гов­ке­ро­ ви” бло­ге­ри су про­че­шља­ва­ли оп­скур­ не сај­то­ве, ко­ри­сти­ли ано­ним­не имеј­ ло­ве, оно што би по­ха­ра­ли ха­ке­ри… „Је­ди­на свр­ха об­ја­вљи­ва­ња не­че­га је да се по­ве­ћа са­о­бра­ћај”, об­ја­шња­вао

С

а­хра­на је оба­вље­на 22. ав­ гу­ста, а о по­кој­ни­ку се још пи­ше са­свим у скла­ду са оним што је, то­ком ње­го­ вих не­што ма­ње од 14 го­ди­ на жи­во­та, за­и­ста био: све нај­бо­ље и све нај­го­ре. „Гов­кер” („Gaw­ker” – име­ни­ца из­ве­ де­на из гла­го­ла чи­је је зна­че­ње „бле­ ну­ти”, ту­по зу­ри­ти у не­што), блог ко­ ји је по­кре­нут у ја­ну­а­ру 2003, био је нај­по­пу­лар­ни­ји од осам сај­то­ва под кро­вом „Гов­кер ме­ди­ја”, пр­ве ис­кљу­ чи­во ди­ги­тал­не ме­диј­ске ку­ће, чи­ји ће по­слов­ни мо­дел и уре­ђи­вач­ка на­ че­ла (или од­су­ство истих) по­том ко­ пи­ра­ти мно­ги. У убр­за­ном рас­пле­ту ко­ји је по­чео пре­су­дом су­да на Фло­ри­ди у мар­ту ове го­ди­не, „Гов­кер ме­ди­ја” је по­кре­ нуо сте­чај­ни по­сту­пак, да би га у ав­ гу­сту, за 135 ми­ли­о­на до­ла­ра, ку­пи­ла ком­па­ни­ја „Ју­ни­вижн ко­му­ни­кејшн”, ко­ја је од­мах са­оп­шти­ла да за­тва­ра нај­по­пу­лар­ни­ји сајт из ко­лек­ци­је: gaw­ker.com­. Раз­ло­зи за смрт­ну пре­су­ду хва­ље­ном и још ви­ше кри­ти­ко­ва­ном он­лајн ме­ ди­ју су мно­го­број­ни, али је пре­суд­но би­ло то што је пре­ла­зе­ћи све гра­ни­це тра­ди­ци­о­нал­не ме­диј­ске ети­ке на­и­шао на про­тив­ни­ка ко­ји се по­ка­зао ја­чим.

Освета тајкуна По­че­так кра­ја би­ло је об­ја­вљи­ва­ње пор­но­граф­ског ви­део-сним­ка чи­ји је ак­тер био зве­зда аме­рич­ког про­фе­ си­о­нал­ног рва­ња Халк Хо­ган. Хо­ган је због то­га пре­са­вио та­бак и „Гов­ кер” ту­жио за на­ру­ша­ва­ње при­ват­ но­сти – не­што на шта су ме­наџ­мент и но­ви­на­ри „Гов­ке­ра” би­ли већ би­ ли огу­гла­ли. Пр­ве две суд­ске ин­стан­це су ту­жбу од­ба­ци­ле, сма­тра­ју­ћи да је Хо­ган јав­ на лич­ност, због че­га је об­ја­вљи­ва­ње ње­го­ве ин­ти­ме оправ­да­но ин­те­ре­

Мелодрама из Силицијумске долине: Халк Хоган, Ник Дентон и Питер Тил Фото Wikimedia

да се пар­ни­чи, ка­ко се не би до­дат­ но екс­по­ни­рао. Ту­жбу Хал­ка Хо­га­на је ме­ђу­тим схва­тио као при­ли­ку да осве­ту сер­ви­ра по­сред­но. Пре­су­да су­да на Фло­ри­ди, у Там­пи, где је Хо­ган ло­кал­ни ју­нак, пре­се­дан је не са­мо по ре­корд­ној сво­ти, не­го и због то­га што је спу­сти­ла гра­ни­це иму­ни­те­та ме­ди­ја у име сло­бо­де из­ ра­жа­ва­ња. До овог слу­ча­ја не­пи­са­но суд­ско пра­ви­ло је на­и­ме би­ло да не­ка јав­на лич­ност прак­тич­но не мо­же да до­би­је спор са не­ком ме­диј­ском ку­ћом због об­ја­вљи­ва­ња не­че­га из свог при­ват­ног жи­во­та. То је, ме­ђу­тим, у по­след­њих де­се­так го­ди­на би­ва­ло у све ве­ћем не­ скла­ду са но­вим при­ли­ка­ма на ме­диј­ ској сце­ни ко­је је до­нео ин­тер­нет. „Гов­кер” је био нај­ве­ћи и по мно­ го че­му нај­кон­тро­верз­ни­ји бар­јак­тар тих про­ме­на. Ње­гов осни­вач, бри­тан­ ски но­ви­нар Ник Ден­тон (ко­ји је пре

гов во­де­ћи прин­цип је био да су „да­ на­шње гла­си­не су­тра­шње ве­сти”. Ден­тон је схва­тио да је глад за пи­ кан­те­ри­ја­ма слав­них и моћ­них не­у­ то­љи­ва и пр­ви је ко­ји их је ин­сти­ту­ ци­о­на­ли­зо­вао у но­вин­ску фор­му, ко­ја по­чи­ва на ње­го­вом (сва­ка­ко тач­ном) уве­ре­њу да је вер­зи­ја тек­ста ко­ју но­ви­ на­ри из­но­се је­дан дру­гом у ка­фа­ни, уз пи­ће, мно­го за­ни­мљи­ви­ја од оне ко­ја осва­не у но­ви­на­ма. По­шао је и од на­ла­за Хар­вард­ског ин­сти­ту­та за ис­тра­жи­ва­ње јав­но­сти да тра­ди­ци­он ­ ал­ним ме­ди­ји­ма ве­ру­је тек сва­ки де­се­ти Аме­ри­ка­нац у до­бу из­ме­ђу 18 и 34 го­ди­не. Да би то про­ме­нио, Ден­тон је увео прин­цип да је „вест све што је ин­те­ре­ сант­но”, ма шта то би­ло и ма ко­га по­ га­ђа­ло. „Гов­кер” је, др­же­ћи се то­га, об­ ја­вљи­вао и оно што дру­где ни­је мо­гло да бу­де об­ја­вље­но. Глав­ни циљ је био да се на не­ки текст „клик­не”, јер са­мо

је уве­ли­ко до­при­не­ло све­до­че­ње ње­го­ вог глав­ног уред­ни­ка, ко­ји је том при­ ли­ком ре­као да је био све­стан у ко­ли­кој ме­ри ће об­ја­вљи­ва­ње пор­но­граф­ског сним­ка по­го­ди­ти Хал­ка Хо­га­на, као и да му ни­је би­ло ва­жно да ли је на (ина­ че мут­ном) сним­ку за­и­ста он. Упи­тан по­том ко­ји сни­мак сек­са не би об­ја­вио, из­ја­вио је да би то био „онај на ко­јем је де­те”. На пот­пи­та­ње „ис­под ко­ли­ко го­ди­на”, хлад­но је од­ го­во­рио: „че­ти­ри”.

Глобална депонија Од­ла­зак „Гов­ке­ра” не оста­вља пра­зни­ ну: ин­тер­нет је да­нас пре­пун след­бе­ ни­ка и ими­та­то­ра ко­јих је на свим ме­ ри­ди­ја­ни­ма. Па и у на­шој бло­гос­фе­ри:

Исти­на ни­је ва­жна ни та­ко­зва­ним ме­ди­ји­ма еста­бли­шмен­та, ко­ји чи­та­оц ­ е ва­ра­ју ти­ме што им као ве­сти сер­ви­ра­ју по­ли­тич­ке из­ја­ве и кор­по­ра­тив­на са­оп­ште­ња ко­ја се сва­ко­днев­но фа­бри­ку­ју и спи­ну­ју, са крај­њим ре­зул­та­том да се „на кра­ју не­де­ље не зна ни­шта ви­ше не­го што се зна­ло на по­чет­ку”

је Ден­тон. По­твр­да за ис­прав­ност свог кон­цеп­та би­ла је чи­ње­ни­ца да је 2014, ка­да је био на вр­хун­цу, „Гов­кер” имао 300 но­ви­на­ра, ско­ро 40 ми­ли­о­на чи­та­ ла­ца ме­сеч­но и со­ли­дан про­фит. Оно што је одр­жа­ва­ло ње­го­ву по­пу­ лар­ност у све ве­ћој ме­ри су би­ле ве­сти ко­је су пред­ста­вља­ле ме­диј­ско мал­ тре­ти­ра­ње од­ре­ђе­них лич­но­сти, по­ не­кад и у фор­ми сво­је­вр­сне кам­па­ње. У ко­јој ме­ри је то пре­ла­зи­ло ме­ру еле­ мен­тар­ног уку­са, по­ка­за­ло је не­дав­но исме­ва­ње олим­пиј­ског так­ми­ча­ра у бр­зом хо­да­њу ко­ји је имао „пр­об­ ле­ме са столицом” то­ком тр­ке (због ко­јих је у јед­ном мо­мен­ту ко­ла­би­рао). Овај и мно­ги дру­ги при­ме­ри би­ли су по­вод да „Ко­лум­би­ја џор­на­лизм ри­вју”, ча­со­пис јед­ног од нај­по­зна­ти­јих фа­кул­ те­та за но­ви­нар­ство, блог gaw­ker.com­ про­гла­си за „си­ле­џи­ју ин­тер­не­та”. Смрт­на пре­су­да „Гов­ке­ру” на­пи­са­ на је то­ком су­ђе­ња на Фло­ри­ди и њој

обра­ти­те па­жњу ка­квим се све сми­ ца­ли­ца­ма ве­ћи­на до­ма­ћих ме­диј­ских сај­то­ва слу­жи да би вас на­ма­ми­ла да клик­ће­те по њи­хо­вим све ба­нал­ни­јим ве­сти­ма, углав­ном пре­у­зе­тим са гло­ бал­них де­по­ни­ја ко­је­шта­ри­ја. Ово про­ши­ре­ње гра­ни­ца ме­диј­ ских сло­бо­да иг­но­ри­са­њем свих об­ зи­ра (што по­твр­ђу­ју не са­мо он­лајн, не­го и те­ле­ви­зиј­ски са­др­жа­ји), сва­ ка­ко не­ће би­ти за­у­ста­вље­но суд­ски из­ну­ђе­ним бан­кро­том „Гов­ке­ра”. Јер Ник Ден­тон је у пра­ву ка­да твр­ди да је он са­мо до екс­тре­ма до­вео оно што је ре­ал­ност: да исти­на ни­је ва­жна ни та­ко­зва­ним ме­ди­ји­ма еста­бли­шмен­ та, ко­ји чи­та­о­це ва­ра­ју ти­ме што им као ве­сти сер­ви­ра­ју по­ли­тич­ке из­ја­ ве и кор­по­ра­тив­на са­оп­ште­ња ко­ја се сва­ко­днев­но фа­бри­ку­ју и спи­ну­ју, са крај­њим ре­зул­та­том „да се на кра­ју не­де­ље не зна ни­шта ви­ше не­го што се зна­ло на по­чет­ку”. ¶

Фе­сти­вал нај­ду­жег да­ха Ћи­ри­лов ме је звао у по­ноћ­ и натерао да се обучем и дођем­ по награду, а онда ми је шапнуо­ да је вратим, јер још није била довршена, каже Хај­нер Ге­белс

У СУСРЕТ БИТЕФУ

Борка Требјешанин

Х

ај­нер Ге­белс, не­мач­ки ре­ди­тељ и ком­ по­зи­тор, осве­до­че­ни је би­те­фо­вац. То­ком бо­га­те ка­ри­је­ре ис­пре­пле­та­не му­зи­ком и сцен­ским илу­зи­ја­ма, број­ ним пре­да­ва­њи­ма и ра­ди­о­ни­ца­ма ко­ ри­стио је крат­ки пре­дах да то­ком про­те­клих го­ ди­на го­сту­је у Бе­о­гра­ду, на Би­те­фу. Био је, по­ред оста­лог, ла­у­ре­ат „По­ли­ти­ки­не” на­гра­де за нај­ бо­љу ре­жи­ју на 39. Би­те­фу за по­став­ку пред­ ста­ве „Ера­ри­тја­ри­тјак”, овен­чан је гран-при­јем „Ми­ра Тра­и­ло­вић” али и Спе­ци­јал­ном на­гра­ дом за из­у­зе­тан до­при­нос на по­љу по­зо­ри­шне умет­но­сти... Би­те­фов­ска пу­бли­ка са па­жњом је пра­ти­ла и до­ку­мен­та­рац Мар­ка Пе­руа „Ис­ку­ ство ства­ри – Хај­нер Ге­белс” ко­ји је ове­ко­ве­чио ње­гов не­сва­ки­да­шњи сцен­ски опус.

по­но­во об­у­чем и до­ђем на це­ре­мо­ни­ју, на ко­јој сам се по­ја­вио у по­лу­сну. И док сам при­мао ве­ли­ ку и те­шку скулп­ту­ру, Ћи­ри­лов ми је шап­нуо да ћу мо­ра­ти да је вра­тим, јер још ни­је би­ла до­вр­ше­ на... Вра­тио сам се у хо­тел без ње, али сре­ћан!

Ка­кво ме­сто има овај фе­сти­вал за вас? Бе­о­град, од­но­сно Би­теф по­се­тио сам до са­да пет пу­та пред­ста­вља­ју­ћи сво­је пред­ста­ве, уче­ ству­ју­ћи на ра­ди­о­ни­ца­ма, кон­цер­ти­ма... Но­сим број­не успо­ме­не, сна­жне сли­ке и ве­о­ма бо­га­те лич­не су­сре­те ко­је не же­лим да за­бо­ра­вим. Би­ теф сма­трам не са­мо јед­ним од фе­сти­ва­ла „нај­ ду­жег да­ха”, ко­ји је оп­ста­јао чак и у по­ли­тич­ки те­шким вре­ме­ни­ма, већ и као фе­сти­вал ко­ји је по­ште­но пред­ста­вљао екс­пе­ри­мен­те у из­во­ ђач­ким умет­но­сти­ма, ко­ји је ко­ри­стио ста­тус фе­сти­ва­ла да би пру­жио мо­гућ­ност умет­ни­ци­ ма да се фо­ку­си­ра­ју и на умет­нич­ка ис­тра­жи­ ва­ња, а не са­мо на пред­ста­вља­ње. Бо­ра­ве­ћи на овом фе­сти­ва­лу ни­ка­да ни­сам имао ути­сак да Би­теф се­бе сла­ви. Тек са­да би тре­ба­ло да сла­ ви­те: Че­сти­та­мо! Дру­жи­ли сте се са Јо­ва­ном Ћи­ри­ло­вим ис­пи­ су­ју­ћи за­јед­но исто­ри­ју „но­вих по­зо­ри­шних тен­ден­ци­ја”. По че­му пам­ти­те те су­сре­те? Во­лео сам ње­го­во ин­си­сти­ра­ње! Ка­да смо се пр­ ви пут сре­ли, то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, већ је хтео да до­ве­де мо­је пред­ста­ве на Би­ теф, али то ду­го ни­је ус­пе­ло да се оства­ри. Ипак, Јо­ван ни­је од­у­ста­јао, све док се ко­нач­но ни­су сте­кли усло­ви – го­то­во де­сет го­ди­на ка­сни­је! А то је са фе­сти­ва­ли­ма и њи­хо­вом ди­на­ми­ком ве­ о­ма рет­ко, јер фе­сти­ва­ли увек тра­га­ју за но­вим име­ни­ма. Ни­сам мо­гао да го­сту­јем на Би­те­фу са сво­јом пред­ста­вом „Ера­ри­тја­ри­тја­ка”, ко­ја је на­ гра­ђе­на два пу­та те го­ди­не у Бе­о­гра­ду.

Нај­пре сте ком­по­но­ва­ли му­зи­ку за по­зо­ри­ ште, филм и ба­лет, а за­тим сте по­че­ли да ре­ жи­ра­те сво­је пред­ста­ве. Ка­кав је тај умет­ нич­ки спој? Тру­дим се да не ра­дим јед­но те исто и то ми омо­ гу­ћа­ва да са дис­тан­це по­сма­трам свој рад. Док сам у по­чет­ку ком­по­но­вао за дру­ге ре­ди­те­ље и ко­ре­ог­ ра­фе, по­чео сам да кре­и­рам соп­стве­на ра­ диј­ска де­ла, за­тим сам по­чео да ком­по­ну­јем му­ зи­ку за ан­сам­бле и ве­ли­ке ор­ке­стре. При­лич­но ка­сно, у сво­јим че­тр­де­се­тим, усу­дио сам се да поч­нем да ре­жи­рам. Ка­сни­је сам се при­хва­тио и за­дат­ка да пре­да­јем и од­не­дав­но сам по­стао ку­ра­тор ве­ли­ког фе­сти­ва­ла за из­во­ђач­ке умет­ но­сти у Не­мач­кој – тре­нут­но ра­дим на ви­деоин­ста­ла­ци­ја­ма. Та­ко да от­при­ли­ке сва­ких се­дам го­ди­на от­кри­вам не­што но­во. Хај­нер Ге­белс Фото Зоран Кршљанин

Ка­да сам до­шао са пред­ста­вом „Штиф­те­ро­ве ства­ри” не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је, оти­шао сам на спа­ва­ње у обли­жњи хо­тел по­сле пред­ста­ве, а фе­ сти­вал­ски жи­ри је и да­ље раз­ма­трао ко ће до­би­ти гран при „Ми­ра Тра­ил ­ о­вић”. Ни­сам оче­ки­вао да ћу по­но­во до­би­ти ту на­гра­ду. Ћи­ри­лов ме је звао у по­ноћ: опет ин­си­сти­ра­ју­ћи! На­те­рао ме је да се

По­зо­ри­ште се по­след­њих де­це­ни­ја пре­се­ли­ ло у ин­ду­стриј­ске ха­ле, ам­би­јен­тал­на окру­ же­ња, тр­го­ве, лу­ке. Ко­ли­ко је про­стор ва­жан у те­а­тру? Ако се про­стор по­сма­тра као ин­те­грал­ни део пред­ста­ве, а не са­мо као де­кор или ку­ли­са, он­да он мо­же има­ти из­у­зе­тан ути­цај на де­ло.

Наставак на шестој страни

10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

У вре­ме­ну злих ду­хо­ва У Ра­фа­е­лов жи­вот и кре­вет­ се уву­кла Је­ми­ма и ни­шта ни­је мо­гао про­тив по­жу­де­ ко­ја се шу­ња­ла па­ро­хиј­ским­ до­мом по­пут са­ти­ра ТЕКСТАЗЕ

Ср­ђан Те­шин

Р

ад­ња ро­ма­на Вуч­је но­ћи сло­ве­нач­ког ау­ то­ра Вла­да Жа­бо­та, у ко­ме се ис­пи­ту­је за­о­став­шти­на па­ган­ског у са­вре­ме­ном све­ту, ка­ко је при­ме­ти­ла Та­ма­ра Кр­стић, па­да у вре­ме ко­је огра­ни­ча­ва­ју вла­сти па­пе Ур­ба­на VII (1590) и Ур­ба­на VI­II (1623– 1644). То кад па­пу Ур­ба­на глав­ни ју­нак на­зо­ве Вр­ба­ну­сом, мо­же да пред­ста­вља смер­ни­цу чи­ та­оц ­ у да се опре­де­ли „ко је с на­ма, а ко про­тив нас”, јер се у име­ну вр­хов­ног по­гла­ва­ра цр­кве скри­ва име Вр­бан, на­зив за па­ган­ског де­мо­на, ста­ри­јег од хри­шћан­ства. Вуч­је но­ћи су ро­ман ко­ји су­прот­ста­вља хри­шћан­ство па­ган­ској при­ ро­ди, а ве­ру­ју­ћег по­је­дин­ца усме­ра­ва про­тив па­ ган­ског ко­лек­ти­ва. Али, да кре­не­мо ре­дом. Ор­гу­ља­ша, цр­кве­ња­ка, зво­на­ра и про­па­лог сту­ден­та му­зи­ке Ра­фа­е­ла Ме­де­на цр­кве­не вла­ сти по­сла­ле су у Вр­бје са за­дат­ком да при­пре­ ми све за жуп­ни­ков до­ла­зак. Ота­да је про­шло до­ста вре­ме­на и по­пи­је­но је пре­ви­ше ра­ки­је. На том ме­сту ни­је има­ло о че­му да се ми­сли: сви ње­го­ви не­ка­да­шњи сно­ви су про­па­ли. „И они о му­зи­ци, да. Све је оти­шло у про­паст. Та

Наставак са пете стране Про­сто­ри од вас зах­те­ва­ју да им се за­и­ста по­ све­ти­те. Ка­сни­је, ка­да кре­не­те са пред­ста­вом на го­сто­ва­ња, и да­ље је ви­дљи­во где и под ка­ квим усло­ви­ма је де­ло на­ста­ја­ло. Мно­ги од мо­јих ра­до­ва су се раз­ви­ја­ли у ин­ду­стриј­ским пр­о­сто­ри­ма, а они и да­ље има­ју дух тог ам­би­ јен­та, чак и ка­да се при­ка­зу­ју у по­зо­ри­шти­ма или опе­ра­ма. Пу­бли­ка све ви­ше уче­ству­је у пред­ста­ва­ма... Ка­ко ви­ди­те ме­сто ре­ди­те­ља у савременом по­зо­ри­шту? То је исти­на. Умет­ни­ци не мо­ра­ју да има­ју „иде­ је” и „фан­та­зи­је”, они би пре тре­ба­ло да отво­ре про­стор за ма­шту гле­да­ла­ца. Ре­зул­тат ни­је део мо­је лич­не ви­зи­је, већ за­јед­нич­ки про­цес, у ко­ јем сви у ти­му има­ју глас. Тер­мин „ком­по­зи­тор” не од­но­си се са­мо на ком­по­но­ва­ње звуч­ног све­ та, већ и на ком­по­но­ва­ње гла­со­ва при­јем­ни­ка, све­тло­сти и зву­ка ди­зај­не­ра, му­зи­ча­ра, из­во­ђа­ ча, тех­ни­ча­ра итд... Сма­тра­те да умет­ник мо­ра да при­ку­пи ре­ фе­рен­це, осми­сли са­др­жај де­ла, па тек он­да при­сту­пи ре­а­ли­за­ци­ји. Да ли је мо­гу­ће пот­ пу­но раз­у­ме­ва­ње ау­то­ро­вих за­ми­сли? Умет­ност се ио­на­ко не сво­ди на раз­у­ме­ва­ње. Пу­бли­ка на ве­о­ма раз­ли­чи­те на­чи­не „раз­у­ме” мо­је ра­до­ве, и сви су пот­пу­но у пра­ву! Чак и да­ ма ко­ја ми је при­шла у Бе­о­гра­ду по­сле из­во­ђе­ ња „Штиф­те­ро­вих ства­ри” у Бе­о­гра­ду и ре­кла: „Ви­де­ла сам Бо­га...” Ва­жи­те за мир­ног, не­на­ме­тљи­вог, пре­ци­зног умет­ни­ка. Шта данас у умет­нич­ком сми­слу за­о­ку­пља ва­шу па­жњу? Мо­жда се и не укла­пам у опис, јер знам да бу­дем и ве­о­ма лењ. Тре­нут­но сам на од­мо­ру у се­вер­ ним пре­де­ли­ма Не­мач­ке, во­зим би­цикл, хо­дам, пли­вам. Мо­ја па­жња је тре­нут­но за­о­ку­пље­на – чак и у умет­нич­ком сми­слу, ја то не одва­јам од жи­во­та – др­ве­ћем, је­зе­ри­ма, бр­ди­ма, обла­ци­ма, а ју­че и зву­ком пти­ца ко­је су на­да мном по­ле­ те­ле са др­ве­та. У раз­ли­чи­тим фа­за­ма жи­во­та би­ли сте ра­ ди­кал­ни ле­ви­чар­ски рок му­зи­чар, џез му­ зи­чар, ау­тор звуч­них ин­ста­ла­ци­ја... Шта је сле­де­ће? Још увек не знам. Ни­сам ду­го ком­по­но­вао, мо­ жда про­на­ђем мир да се то­ме по­све­тим у бу­дућ­ но­сти. ¶

КЊИГЕ ве­ли­ка обе­ћа­ња, те ве­ли­ке ми­сли, по­ни­зна по­ бо­жност, љу­бав, ве­ра и чар спа­са – чак и сам Бог.” Прет­ход­ни жуп­ник Ле­о­полд Ср­нец је, тек та­ко, из­не­на­да не­стао. Се­ља­ни су при­ча­ли да га је мо­чвар­ни ђа­во узео под сво­је. Ра­фа­ел бе­со­ муч­но пи­је и до­са­ђу­је се. Он­да у ме­сто сти­же ње­гов про­фе­сор Азар Мих­њик, вр­хун­ски струч­ њак за те­ор ­ и­ју му­зи­ке, страх и тре­пет кон­зер­ ва­то­ри­ју­ма, с Је­ми­мом, мла­дом, та­лен­то­ва­ном уче­ни­цом од не­ких се­дам­на­ест го­ди­на, ка­ко би пре­у­зе­ли бри­гу о цр­кви. Ра­фа­ел зна да се ти ма­ то­ри по­ква­ре­ни јар­че­ви за­љу­бљу­ју у баш та­кве на­ив­не де­вој­чур­ке.

Вр­ба­но­ва пе­рут Про­фе­сор је по­ста­вљен за хо­ро­во­ђу у жу­пи Вр­ бје, а Ра­фа­ел је пре­ме­штен на ви­ше ме­сто по­ моћ­ни­ка хо­ро­во­ђе. Већ пр­ве но­ћи ко­ју је про­ вео с Мих­њи­ком и Је­ми­мом би­ло му је ја­сно да се не­што про­бу­ди­ло из ду­бо­ке та­ме и да не­ће ста­ти док не до­ђе по сво­је. С тим ми­сли­ма је су­тра­дан кре­нуо пут се­ла да се­ља­ке при­до­би­је за ве­жбе хо­ра. У Аги­ној бир­ти­ји се по­ме­шао с дру­гим пи­ја­ним ли­ци­ма. Мујц, при­лич­но на­цвр­ца­ ни гост, у каф­ки­јан­ској ат­ мос­фе­ри при­ча му о то­ме ка­ко је ста­рог Гре­фли­на, го­ спо­да­ра жу­пљан­ске шу­ме, за­ча­ра­ла мла­да и жи­вах­на же­на. „За­ча­ра­ла га је. Вр­ба­ но­ва пе­рут, а шта би дру­го... То жен­ске оп­сед­не и за­по­ сед­не. То са­мо жен­ске мо­ гу да на­ђу. Уда­те. Она­кве ко­ј и­м а њи­хов чо­в ек код ку­ће ни­је до­во­љан.” Та пе­ рут оста­је та­мо где се Вр­ бан оче­ше по­пут не­ка­квог пр­ља­вог си­вог ло­ја. По­сле то­га жен­ска ко­јој је та пе­рут на­ме­ње­на не зна шта ра­ди. Не­што је го­ни, про­га­ња, стал­но јој про­ди­ре у ми­сли, не до­зво­ља­ва јој да спа­ва или да ра­ди би­ло шта дру­го, све док не за­ча­ра му­жа по­мо­ћу Вр­ба­но­ве пе­ру­ти. У Вуч­јим но­ћи­ма не­ма ни­јед­ног жен­ског ли­ ка ко­ји од­у­да­ра од го­то­во ми­зо­ги­не сли­ке по­ хот­не, ла­сцив­не, раз­врат­не, блуд­не, по­мам­не, раз­у­ла­ре­не, стра­стве­не, ска­ред­не, пер­верз­не и не­ва­ља­ле же­не. У Евро­пи је осу­ђе­но и спа­ље­ но око 50.000 „ве­шти­ца” због сек­су­ал­них од­но­ са с ин­ку­би­ма, ђа­во­ли­ма ко­ји су има­ли ле­де­но

хлад­не пе­ни­се, али и због оп­ште­ња са су­ку­би­ма, жен­ским ђа­во­ли­ма. Же­не су, да­кле, стра­да­ва­ле због то­га што су су­је­вер­ни му­шкар­ци ве­ро­ва­ли да су има­ле сно­шај с ђа­во­лом (Вр­ба­ном). Оту­ да та ве­за из­ме­ђу блуд­ни­це и ђа­во­ли­це у ро­ма­ ну Вуч­је но­ћи. А ко је Вр­бан? Се­ља­ни ве­ру­ју да се он по­ја­ вљу­је у то­ку вуч­јег вре­ме­на, то јест вуч­јих но­ ћи. Вуч­је но­ћи су мо­тив из сло­вен­ске ми­то­ло­ ги­је. То је два­на­ест но­ћи око Бо­жи­ћа, зим­ског сол­сти­ци­ју­ма, кад је моћ све­тло­сти нај­ни­жа, а моћ та­ме нај­ви­ша. Та­да на Зе­мљу, у отво­ре­ни свет жи­вих, до­ла­зе зле, хтон­ске и за­гроб­не си­ ле и ус­по­ста­вља­ју власт. То­ком вуч­јих но­ћи, по ста­ром ве­ро­ва­њу, би­ло је опа­сно ићи у мрак. Та­ ко би гла­си­ла упро­шће­но опи­са­на ми­то­ло­шка по­за­ди­на овог од­лич­но на­пи­са­ног ро­ма­на у од­ лич­ном пре­во­ду. Ра­фа­е­лу је би­ло ја­сно да ће због су­је­вер­ја се­ ља­на са­ста­вља­ње хо­ра би­ти мно­го зах­тев­ни­

Фото Срђан Живуловић Бобо

ји за­да­так не­го што је пред­ви­ђао. Шан­ке­ри­ца Ана му је ре­кла да се при­ча да је у Вр­бју не­ка­ да жи­ве­ла ве­шти­ца ко­ја и да­ље до­ла­зи то­ком вуч­јих но­ћи. Ви­ше од ове тврд­ње, из­не­на­ди­ло га је оно што је пи­са­ло на це­ду­љи ко­ју му је да­ ла: „Пр­о­фе­сор на­ме­ра­ва да вас уби­је!” Ра­фа­ел ни­је мо­гао да по­ве­ру­је у про­чи­та­но, јер је про­ фе­со­ра по­зна­вао одав­но: сту­ди­рао је код ње­га, шта­ви­ше, због ње­га је и на­пу­стио кон­зер­ва­то­ ри­јум (пре би он ње­га мо­гао да уби­је због про­ па­лих сно­ва). По шан­ке­ри­ци, про­фе­сор мо­же би­ти и сам Вр­бан, јер су Је­ми­ма и он пар и ра­

до се по­ја­вљу­ју за­јед­но. Ра­фа­ел тад још ни­је био си­гу­ран у то да ли су они де­мо­ни, али је спо­знао да се у љу­ди­ма про­бу­ди­ло не­што па­ ган­ско, там­но. У Ра­фа­е­лов жи­вот и кре­вет се уву­кла Је­ми­ма; ни­шта ни­је мо­гао про­тив по­жу­де ко­ја се шу­ња­ ла па­ро­хиј­ским до­мом по­пут са­ти­ра. Али сва­ки ђа­во има сво­ју ђа­во­ли­цу, они су пар, то су ду­ хо­ви ко­ју уђу у чо­ве­ка и же­ну, ко­ји он­да сик­ћу, гу­де, пе­ва­ју и пле­шу ми­мо њи­хо­ве во­ље. Про­ тив јед­ног та­квог са­ти­ра се Ра­фа­ел бо­рио у се­ би. Те си­ле пре­у­зи­ма­ју власт над чо­ве­ком и он та­да по­бег­не у са­мо­ћу, зна­ју­ћи да не мо­же ни­ шта ви­ше да ура­ди.

Сатир и нимфа Ка­да су Мих­њик и Је­ми­ма од­лу­чи­ли да уче­ ству­ју у ко­сти­ми­ра­ним по­кла­да­ма по­зна­тим под име­ни­ма Бар­ба­ри­но или Но­ћи бе­ле ву­чи­ це, Ра­фа­е­лу је по­ста­ло ја­сно да су се пр­о­те­ра­ни де­мо­ни вра­ти­ли, да су ста­ ри, пр­ља­ви бо­го­ви уста­ли и пре­у­зе­ли власт у Вр­бју. Ма­ске су спа­ле: Мих­њик и Је­ми­ма су за­и­ста са­тир и ним­фа. Слу­шао је ка­ко но­ ћи­ма ста­рац гр­гља и ре­жи, а цу­ра гр­ца, је­чи и пи­ску­ та­во се ки­ко­ће. Ра­фа­ел ни­ је био си­гу­ран у то да ли је жи­вот ми­лост, јер се по­не­ кад учи­ни као ка­зна. А ње­ го­ва ка­зна је би­ла та што му Вла­да Жа­бо­та, ­ се­ља­ни, на од­бо­ру, ни­су по­ „Вуч­је но­ћи”, ве­ро­ва­ли на реч ка­да је оп­ Архипелаг,­ ту­жио Мих­њи­ка и Је­ми­му еди­ци­ја Сто­ да су ве­штац и ве­шти­ца. сло­вен­ских­ Ме­ђу­тим, уско­ро му је по­ ро­ма­на, 2015, ста­ло ја­сно да су се се­ља­ни, пре­вод Ана Ри­сто­вић уз по­моћ ово дво­је, ма­ски­ ра­ли у ђа­во­ле, пла­ши­ли га и збу­њи­ва­ли ме­ђу вр­бо­вим др­ве­ћем и од­ве­ли га у кре­вет по­хот­не, ста­ре Гре­ флин­ке. На­сео је као нај­ве­ћа бу­да­ла. У пи­та­њу је нај­о­бич­ни­ја се­о­ска је­ре­тич­ка за­ве­ра про­тив ње­га, цр­кве и ње­них за­ко­на. У ду­ша­ма се­ља­ка ти­ња кле­тва и пе­че мр­жња. Они ће због при­кри­ве­ног бе­са и зла пре ве­ро­ ва­ти у Вр­ба­на не­го у бо­га. У си­ро­ма­штву и бе­ди љу­ди још са­мо мо­гу да мр­зе јед­ни дру­ге. Ра­фа­е­ ло­ва хра­брост про­бу­ђе­на ра­ки­јом те­ра­ла га је на де­ло­ва­ње, али уза­луд, ни­ко ни­је же­лео да га слу­ ша. Све ће на кра­ју пре­кри­ти снег, хлад­на и бе­ла са­мо­ћа и ћу­та­ње. До но­вих вуч­јих но­ћи. ¶

Ничега новог пред флет-скрином Поезија се чита не би ли се­ побегло од телефона, рачунара,­ ТВ програма и свих ствари које­ чине наш живот испразним ЗАШТО­ ПЕСНИЦИ

Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

ста­ра фор­ма, баш она­ква ка­ква је, при­хва­ти но­ ве ре­чи са­мо за­то што су но­ве? За­хва­љу­ју­ћи овој крај­ње тра­ди­ци­о­нал­ној фор­ми, пој­мо­ви ко­је Зу­ ба­но­вић ко­ри­сти мо­гли би по­ста­ти до­ступ­ни­ји мо­дер­ни­јим пе­снич­ким об­ли­ци­ма. Ов­де би се тре­ба­ло се­ти­ти Рил­кеа ко­ји го­во­ри о то­ме ка­ко во­ли но­ве, нео­бич­не ре­чи, ко­је „Кроз пе­сму иду као да се бо­је / Јер пр­ви пут су у пе­сма­ма сад.” Пе­сма „За­јед­но а са­ми” го­во­ри о мла­ди­ћу и де­вој­ци ко­ји уме­сто да ко­му­ни­ци­ра­ју јед­но са дру­гим док се­де не клу­пи – гле­да­ју у сво­је та­бле­ те. То га, ме­ђу­тим, не на­во­ди да их кри­ти­ку­је, да ка­же ка­ко су мла­ди оту­ђе­ни јед­ни од дру­гих, већ да се се­ти ка­ко он и су­пру­га се­де ис­пред све­ тлог екра­на и не го­во­ре у со­би „што се жи­во­том

О

д са­мих по­че­та­ка Зу­ба­но­ви­ће­ва по­ е­зи­ја од­ли­ко­ва­ла се но­ви­на­ма на те­ мат­ском пла­ну, а тра­ди­ци­о­нал­ним по­ступ­ком. Ма­ло шта се про­ме­ни­ло до да­нас. Оста­ју­ћи ве­ран го­то­во кла­ сич­ном ка­тре­ну, Зу­ба­но­вић го­во­ри о мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма, сел­фи­ји­ма, ста­ту­си­ма, елек­трон­ ској по­шти, спорт­ским кла­ди­о­ни­ца­ма и слич­ но. Пре­по­зна­тљив звук, спе­ци­фич­ни обр­ти ре­чи ко­је тра­ди­ци­о­нал­на фор­ма ну­ди, ства­ра­ју не­де­ фи­ни­сан осе­ћај код чи­та­о­ца. С јед­не стра­не, тре­ ти­ра­ње са­вре­ме­них те­ма у ар­ха­ич­ном ма­ни­ру де­лу­је као па­ро­ди­ја, а с дру­ге пе­сме за­др­жа­ва­ју са­свим озби­љан тон. На­и­ме, Зу­ба­но­вић ма­ло шта ра­ди да би кла­ сич­ну фор­му оса­вре­ме­нио. Чак је и, за ње­га ка­ рак­те­ри­стич­но, из­ба­ци­ва­ње ри­ме на кра­ју стро­ фе ов­де да­ле­ко ре­ђе. Исто­вре­ме­но, не­ки де­та­љи из са­вре­ме­ног жи­во­та ко­је ко­ри­сти де­лу­ју при­ лич­но не­бит­но за са­му су­шти­ну по­е­зи­је. То што да­нас не­ко­ме оста­вља­мо елек­трон­ску адре­су уме­сто ствар­не не по­вла­чи са со­бом ни­ка­ква ме­та­фи­зич­ка пи­та­ња. Фо­то-апа­рат на те­ле­фо­ну та­ко­ђе. Је­ди­но ако би се то ти­ца­ло оп­ште глу­по­ сти љу­ди да ви­ше во­ле да до­ку­мен­ту­ју тре­ну­так не­го да у ње­му ужи­ва­ју, али то је ста­ра те­ма. А Зу­ба­но­вић се чак њом и не ба­ви. За ње­га је реч сел­фи са­мо за­ме­на за реч ауто­ пор­трет („Сел­фи на Бај­ло­ни­ју”), та­ко да се мо­дер­ ни­за­ци­ја ових пе­са­ма за­сни­ва го­то­во ис­кљу­чи­во на ре­чи­ма. Не зна­чи ли то да Зу­ба­но­вић же­ли да

Из личне архиве

там­ни”. Не би ли се чо­век мо­гао вра­ти­ти и да­ље кроз вре­ме и ре­ћи да су се љу­ди оту­ђи­ли јед­ни од ду­гих ка­да су сва­ко за се­бе по­че­ли да чи­та­ју књи­ге или да игра­ју кар­те уме­сто да се гле­да­ју у очи? Жи­вот сва­ке сле­де­ће ге­не­ра­ци­је ста­ри­ јој из­гле­да бе­сми­сле­ни­је. Мо­жда и је­сте бе­сми­ слен, али то не зна­чи да је жи­вот ко­ји је ста­ри­ја ге­не­ра­ци­ја жи­ве­ла имао сми­сла. По­зи­ци­ја ста­ри­јег чо­ве­ка, ко­ји по­сма­тра­ју­ћи вре­ме у ко­ме се за­те­као спо­зна­је се­бе, цен­трал­ на је те­ма ове књи­ге. У пе­сми „Ку­хињ­ска пи­та­ ња” лир­ски су­бје­кат де­фи­ни­ше се­бе ка­та­ло­гом ства­ри ко­је се на­ла­зе у ку­хи­њи или су не­ста­ле из ње („Не­ко је од­нео са сто­ла спис / Ра­чу­на за мај: ко је пре­нео ру­ко­пис / Из ма­лог ор­ма­на у дру­гу со­бу”) и сво­јим ста­вом о њи­ма („Ску­па је ова са­ ла­та и не­ма пра­ва / Да се то­ли­ко ше­пу­ри по сто­

лу”). На кра­ју спо­зна­је да у све­му то­ме не мо­же ви­ше про­на­ћи се­бе: „Сви зна­ци хо­ро­ско­па зна­ци су кра­ја. / Где су то на­о­ча­ре? Где сам то ја?” Ипак, нај­зна­чај­ни­ји део ове књи­ге, као и до­ са­да­шње Зу­ба­но­ви­ће­ве по­ез­ и­је, чи­не пе­сме на­ пи­са­не у сти­лу бо­дле­ров­ског ше­та­ча ко­ји хва­та сли­ке из сва­ко­днев­ног жи­во­та. Та­ко је у пе­сми „Зим­ске ди­ле­ме” да­та сли­ка мач­ке и пти­це чи­ је „кри­ло ви­си, али не кр­ва­ри” ко­је се гле­да­ју у пат по­зи­ци­ји („Да ли да прх­не и та­ко се пре­да? / Да ли да за­бо­ра­ви не­за­слу­жен плен?”). Пе­сма „Пар­це­ле” (ко­ја се мо­жда не на­ла­зи слу­чај­но под бро­јем 33) опи­су­је гро­бо­ве као пар­це­ле, на­лик они­ма ко­је при­па­да­ју жи­ви­ма („По­што под ка­ме­ном би­ће као ме­ђу све­том”). Пе­сма „Трам 2., 8:45 АМ” го­во­ ри о бес­кућ­ни­ку ко­ји спа­ ва у трам­ва­ју и чи­ји смрад сме­та оста­лим пут­ни­ци­ма „Све док се не отво­ре вра­ та: тек / То­ли­ко да зи­ма не бу­де уза­луд.” Град­ски мо­ти­ви у овим пе­сма­ма, ма­да са­свим са­ вре­м е­н и, ни­м а­л о се не про­ти­ве тра­ди­ци­о ­н ал­н ој фор­ми. То је због то­га што Слободан се оне не сво­де на пу­ку те­ Зубановић, ма­ти­за­ци­ју не­ког еле­мен­ Старац и песме, Краљево 2015. та са­вре­ме­ног жи­во­та, већ се ти­чу жи­во­та у це­ло­сти. У исто­ри­ји по­е­зи­је ам­би­јент се вре­ме­ном ме­њао, а тех­нич­ке но­ви­не су у њу ула­зи­ле тек као део тог ам­би­јен­та, а не са­мо­стал­ ни мо­ти­ви. Увек је би­ло и пе­са­ма ко­је су пе­ва­ле о но­вом оруж­ју, ауто­мо­би­ли­ма, елек­трич­ном осве­тље­њу, али та­кве пе­сме ни­су оп­ста­ле. Сво­ је ме­сто, оне да­нас има­ју са­мо у нај­до­сад­ни­јим по­гла­вљи­ма исто­ри­ја књи­жев­но­сти. По­е­зи­ја се чи­та не би ли се по­бе­гло од те­ле­ фо­на, ра­чу­на­ра, ТВ про­гра­ма и свих ства­ри ко­ је чи­не наш жи­вот ис­пра­зним. Уво­де­ћи пој­мо­ ве ко­је озна­ча­ва­ју на­шу сва­ко­дне­ви­цу, али не те­ма­ти­зу­ју­ћи их, Зу­ба­но­вић ба­лан­си­ра из­ме­ђу ши­ре­ња срп­ског пе­снич­ког во­ка­бу­ла­ра и пи­са­ ња о су­штин­ском. Упра­во на тај на­чин тре­ба и чи­та­ти ње­го­ве пе­сме, као по­ку­шај да се по­ка­же да се у по­ез­ и­ји ме­ња­ју са­мо ре­чи, оста­ло оста­је исто. ¶

Субота 10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пре­сек срп­ске књи­жев­но­сти у већ до­вољ­но на­че­том но­вом ве­ку иза­бран је нај­бе­збол­ни­ји – фор­мал­ни при­ ступ. То не зна­чи да су вред­но­сне ко­ор­ди­на­те за­не­ма­ре­ не, ма­да је по­тен­ци­јал­но оштар кри­ти­чар­ски суд све­сно

убла­жен. Занимају нас ау­то­ри чи­ји се ства­ра­лач­ки глас већ чуо у јав­но­сти и ко­ји је пре­по­знат као осо­бен, али њи­хов опус, слу­ти се, тек тре­ба да по­ка­же пу­ну зре­лост. Као би­бли­о­гра­фи­ја, и овај из­бор тра­жи ја­сно де­фи­ни­са­не

07

кри­те­ри­ју­ме, а они не мо­гу би­ти јед­но­знач­ни: то су ау­то­ри де­ла на­ста­лих на срп­ском је­зи­ку, у зе­мљи и ван ње, и срп­ ски ау­то­ри ко­ји пи­шу на дру­гим је­зи­ци­ма. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

Сли­ке и њи­хо­ви не­га­ти­ви: Ма­ша Се­ни­чић Пе­сни­ки­ња све­сно­ ста­је на ма­ле, кли­ма­ви­ ка­мен ау­то­и­ро­ни­је,­ ко­ји је од­јед­ном по­стао­ ка­мен те­ме­љац

са­ну струк­ту­ру, она от­кри­ва озбиљ­ну по­све­ће­ност пе­снич­ком по­слу. Да је та­ко, све­до­чи и иза­бра­ни мо­то збир­ке, фраг­мент из де­ла Ита­ла Кал­ви­на Ко­ сми­ко­ми­ке (1965). Кал­ви­но­ва по­и­гра­ ва­ња уни­вер­зал­ним те­ма­ма пар екс­е­

све­му при­ђе под окри­љем не­ке стро­ге фор­ма­ти­ра­но­сти, што је про­на­ђе­но у бес­пре­кор­но по­ре­ђа­ним, гра­ма­тич­ки ис­прав­ним об­ли­ци­ма, где сва­ка це­ли­ на но­си на­зив јед­ног гла­гол­ског вре­ме­ на. Вре­ме­на, па и гла­гол­ска, асо­ци­ра­ју

20 испод 40:­ Пор­тре­ти српских ­ ­ пи­са­ца Дра­га­на Сто­лић

П

о­ред пе­снич­ких при­ло­га у пе­р и­о ­д и­ц и, Ма­ш а Се­н и­ чић (1990) ау­тор je и јед­не збир­ке пе­са­ма, али не би­ло ка­кве. Реч је о збир­ци Оке­ ан, ко­јом је мла­да пе­сни­ки­ња (нај­мла­ ђа ме­ђу овим „мла­ђим”, то јест оним „ис­под 40”) уче­ство­ва­ла на кон­кур­ су за пр­ву пе­снич­ку књи­гу у окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је Ди­со­во про­ле­ће за 2015. го­ди­ну, ка­да је, без ика­кве ди­ ле­ме жи­ри­ја, глат­ко од­не­ла на­гра­ду „Мла­ди Дис”. На­гра­де су под­сти­цај­ не, по­не­кад и оп­те­ре­ћу­ју­ће, али ни­ је реч о то­ме, већ о по­тен­ци­ја­лу ко­ји не­чи­је де­ло но­си. Ка­да је он до­вољ­но упе­ча­тљив, ла­ко је по­ве­ро­ва­ти да ће и убу­ду­ће би­ти про­дук­ти­ван. Збир­ка Оке­ан ни­је мо­гла да про­ђе не­ за­па­же­но, без об­зи­ра на кон­кур­се и на­ гра­де. Те­мат­ски раз­у­ђе­на, а фор­мал­но укло­пље­на у уна­пред стро­го де­фи­ни­

смрт I

плакаћу док једемо, да ти се смучим док жваћем сузе у храни или сузе уместо хране, тешко ћу их сварити као што варим млеко. плакаћу поново док ти се не смучим, онда ме можда будеш питао где сам то била данас а мислићеш – зашто плачеш и ја ћу ти рећи да сам била свуда помало а мислићу – доста више са оброцима, прогнозама и тиме шта то има ново; данима се питам само шта то има да је опстало и новости су ми досадне као вашке на туђој глави, а њу не сматрам својом бригом ни овако II данас нисам била на гробљу а желим да одем већ данима, данас је још и сијало сунце које се лепше наслања на мермер него на асфалт и пуне излоге. не брини, не верујем да ћу те срести тамо, али немам ни где друго да замолим за тишину у граду који дише на ауспухе и чека да га неко сажваће као ја оне сузе од малопре, или је то ипак била храна; на гробљу станују многе смрти које не познајем што се, уосталом, не разликује претерано од улица које посећујем чешће и недопустиво безазленије III поводом тражења немогућности или жеље да припадам било где или тога што сам попила много вина, неко ми је јуче рекао – чувај тај немир, а ја сам помислила – неће он нигде, до сад му није

Фото Немања Кнежевић

ланс – ко­смос, вре­ме, по­сто­ја­ње – ко­ја су, ме­ђу­тим, све­сно и са­мо­за­до­вољ­но кли­зну­ла у ко­мич­но, да­ла су сми­сао лич­ним, спе­ци­фич­ним, тра­ги­ко­мич­ ним бор­ба­ма пе­сни­ки­ње са соп­стве­ ним жи­вот­ним му­ка­ма, не­по­зна­ни­ца­ ма и, на­рав­но, па­ра­док­си­ма. На јед­ној стра­ни сто­је лич­на не­си­гур­ност, ис­кр­ за­на се­ћа­ња на де­ло­ве де­тињ­ства, хлад­ ни та­ла­си дав­них, до­не­кле ути­ша­них стра­хо­ва, али је ис­тра­јан по­ку­шај да се

на лич­но вре­ме ко­је сва­ко од нас има и збир­ка са­др­жи утка­ну жи­вот­ну при­чу ко­ја се про­те­же од слу­чај­но­сти до­ла­ска на свет („Рађањe”), фраг­мен­тар­но за­ пам­ће­ног де­тињ­ства („Ода је­ди­ном мо­ ру ко­је по­сто­ји”), иза­зов­не са­да­шњо­ сти, са не­раз­ре­ше­ним и не­из­ре­че­ним ме­ђу­људ­ским од­но­си­ма („Ко је ко”) и са­свим из­ве­сне бу­дућ­но­сти („Смрт”). И као што је Кал­ви­но отво­рио ко­ смо­ло­ги­ју да би јој се под­смех­нуо, то

падало на памет да се раздвојимо чак ни за време трајања филма, а камоли ручка или мучне вожње аутобусом. да будем искрена, најтеже се ипак растајемо ноћу IV питам се понекад на коју се страну окрећеш када спаваш и како изгледаш када се пробудиш, переш зубе, чачкаш нос, бираш шта ћеш да обучеш прескочиш приметиш или заборавиш, па и у свим другим тренуцима који су ван унапред осмишљених планова и обавеза, те припадају искључиво теби, а не распоредима часова V волела бих да сам авион, не због летења – јер авион не зна за друго – већ да бих видела како је то када је невероватно мала вероватноћа да пропаднеш VI а то, када переш зубе, да ли ти крваре десни и да ли знаш за онај непријатан осећај страха када се саплетеш па помислиш да ћеш умрети или да ће ти се смрскати глава и поиспадати сви ти зуби или се макар сломити до пола и онда се више нећеш смејати, али шта има везе, дуго те и овако нико није видео како се смејеш користећи целу целцату вилицу VII питала ме данас кроз смех, ако бих се убила, који бих дан у недељи одабрала за тако нешто; ја кажем – као прво, никад се не бих убила, као друго, сигурно недељу по подне, а то јер и даље умишљам да нису сви дани једнаки

јест да би том објек­ти­ви­те­ту су­че­лио је­дан ма­ли, збу­ње­ни, људ­ски, а опет на по­се­бан на­чин ап­со­лут­ни и не­при­ко­ сно­ве­ни су­бјек­ти­ви­тет, и у жи­вот­ном ци­клу­су ко­ји пра­ти пе­снич­ка збир­ка Оке­ан очи­та­ва се по­себ­но по­зи­ци­о­ни­ ра­на лич­на ори­јен­та­ци­ја ко­ја не­пре­ кид­но ба­лан­си­ра из­ме­ђу све­до­че­ња и не­зна­ња. На­по­ре­до са да­тим сли­ка­ма, сле­де њи­хо­ва опо­вр­га­ва­ња, не­га­ци­ је или ре­ла­ти­ви­за­ци­је. Ни­је мо­гу­ће узе­ти би­ло шта без за­др­шке, уз све­ тлост се од­мах ве­зу­је и ње­го­ва сен­ка. Тај под­сме­шљи­ви глас, као двор­ска лу­да, не до­пу­шта да се ми­сао опу­сти, а да се пред­ста­ва ока­ме­ни. Не­ко „не знам”, „ни­је”, „не­ће”, или бар „мо­жда” увек се за­ле­пи уз при­каз, као да ма­ло по­ква­ри, а за­пра­во упот­пу­ни. Би­ло ко­ји сег­мент ствар­но­сти мо­ра би­ти пре­кри­вен фил­те­ром де­па­те­ти­за­ци­је и пре­и­спи­ти­ва­ња или ба­рем не­си­гур­ но­сти ко­ја се све­сно при­хва­та, ко­ја се во­ли и са ко­јом је нај­зад ег­зи­стен­ци­ја нај­по­у­зда­ни­ја. По­не­кад је та ко­пре­на про­у­зро­ко­ва­на вре­мен­ском или про­ стор­ном уда­ље­но­шћу: ако је то сли­ка из де­тињ­ства, она је, раз­у­ме се, не­ја­ сна и про­мен­љи­ва („Ае­ро­план”), ако је сли­ка са­да­шњо­сти, она је пре­пла­ вље­на не­по­зна­ни­ца­ма. За­то у „Пре­ зен­ту” чи­та­мо пе­сме о чу­до­ви­шти­ма ко­ја до­ла­зе у по­се­ту, о то­ме ка­ко је ку­ ћа по­при­ште где ше­та­ју стран­ци, а ми смо ти ко­ји се на­ста­њу­ју код дру­гих („Ја­ну­ар”, „На­ста­њи­ва­ње”, „Ку­ћа”). Пе­сни­ки­ња вр­ло све­сно ста­је на ма­ ли, кли­ма­ви ка­мен ау­то­и­ро­ни­је, ко­ ји је од­јед­ном по­стао ка­мен те­ме­љац. Та­ко у пе­сми „Слу­чај­но”, љу­бав­ни до­

VIII смрт је када ми сунце кроз ролетне бије у очи усред предавања које не слушам и мислим да га не слушам јер сам гладна, а руке ми још увек миришу на мандарине које сам слистила мислећи како не постоји само глад за ужинама или предјелима већ и глад за тим да ме неко расплаче или, још боље, ошамари IX смрт је када вежем косу у коњски реп да бих истрчала из куће, да не бих каснила, да бих видела у одразу да ми је раздељак

погрешан па убеђивала себе да ће се за то побринути

ветар; смрт су заноктице и конац који вири из џемпера који везујем за нешто што се није ни догодило јер тад није била зима, јер тад није била зима

X јуче ми је неко рекао – чувај тај немир, а ја помислим на ТА пећи, комоде тешке као живот и даљинске управљаче који ничим не управљају јер чиме то па може да се управља. умањујем се постепено за све што помислим у вези са тобом и срозам се напослетку до величине дугмета, знаш оног, што изгледа као да је изливено од карамеле на капутима људи који изгледају као да су изливени од времена; срозам се, дакле, до величине натпросечног дугмета, али мораш да знаш – то дугме је најмање смрт од свих других поменутих ствари XI остала сам код куће јер ми се остајало, то видим као највиши чин сопственог одрастања; то, и што се суздржавам да не једем нар док

га чистим него сачекам да га из чиније целог саспем низ грло и смрскам зубима десетине зрнаца само да бих после хтела још

жи­вљај, по­тен­ци­јал­но сла­ду­њав, ла­ко и од­луч­но се спу­шта у под­но­шљи­ви­ју опо­рост, и чу­ју се сти­хо­ви ко­ји за­зву­ че као пе­снич­ки cre­do: „а од кључ­не ва­жно­сти је / да из­ми­шљам.” Збир­ка Оке­ан не са­др­жи пе­сму под истим на­зи­вом, али до­ти­че овај по­јам, при­лич­но не­по­ко­ле­бљи­во („Ма­хо­ви­ на”, „Пи­та­ла ме шта ће­мо су­тра”). Оке­ ан је оно што је код Кал­ви­на ко­смос, не­пре­глед­но, веч­но окру­же­ње у окви­ ру ко­јег са­мо при­вре­ме­но и про­стор­но огра­ни­че­но мо­же­мо има­ти не­што што ће нам ли­чи­ти на кон­тро­лу: „зар ти ни­ ка­да ни­сам ре­кла да се на ме­сто шу­ме / ти­хо и по­сте­пе­но до­вла­че та­ла­си?” Пе­сме об­ја­вље­не у ин­тер­нет ча­со­ пи­су Агон (бр. 33, 2016), обjeдињенe на­сло­вом „Угло­ме­ри и смрт”, на­ја­вљу­ ју но­ву збир­ку, ко­ја, из­гле­да, на­ста­ вља утвр­ђе­ним пу­те­ви­ма. Овај не­ве­ ли­ки из­бор са­др­жи и крат­ке, го­то­во афо­ри­стич­не пе­снич­ке це­ли­не („Пре­ до­стро­жност”), јет­ку кри­ти­ку оп­ште­ при­хва­ће­них по­сту­ла­та („Тра­ди­ци­ја”) или сим­бо­лич­ни до­жи­вљај љу­ба­ви ко­ја је стра­шна и не­из­ве­сна ко­ли­ко и при­влач­на („Шмир­гла”). На пу­ту до на­ред­не књи­ге вре­ба­ју зам­ке, од по­на­вља­ња, „ис­то­сти”, че­му се и са­ма пе­сни­ки­ња под­сме­ва („Бу­дућ­ност”), до ла­ког кли­за­ња у формалнo савр­ шенствo на­у­штрб искре­но­сти. Осно­ ва­на сум­ња у овом слу­ча­ју пре­ла­зи у ра­зло­жну на­ду да до то­га не­ће до­ћи, те да ће се ба­ланс из­ме­ђу кри­тич­ког про­ми­шља­ња ствар­но­сти, спо­соб­но­ сти за фор­мал­ну до­вр­ше­ност, али и отво­ре­но­сти пре­ма но­вим пе­снич­ким ис­ку­стви­ма ла­ко про­на­ћи. ¶

XII ово није песма, ово је небодер коме, чему: датив не припадати појединачно људима једнако је незахвално као не припадати политичким партијама, самопрокламованим друштвима, нацијама, већинама или мањинама: неће те звати на скупове, неће ти слати разгледнице, неће знати шта од тебе да очекују, а непредвидивост је камен у ципели, камен у џепу, камен у бубрегу, камен у сваком случају; не припадати људима једнако је смешно као припадати им, само мање напорно и тужно празницима традиција заборавити своје родитеље који су заборавили њихове родитеље да би се подсетило на немар родитеља њихових родитеља који су сопствене родитеље и тако даље; напослетку, направити децу која ће направити вечеру након чега ће нас се, лепо васпитана, елегантно отарасити; нико ни на кога не личи, разуме се, а послушност је одлика лењих и немаштовитих; похваљујем главно јело и питам те да ли се сећаш како смо се играле породице; наздрављаш у то име и вадиш револвер, вичеш: неизмерно ми је драго што смо потекле из исте материце

10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18;­ тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 15. 9. у 20 – Ца­ци­јев успо­ме­нар (смех до су­за), M. Ми­ха­и­ло­вић 16. 9. у 20 – Аме­ри­ка­нац у Бе­о­гра­ ду, Б. Ну­шић, В. Ми­тро­вић 17. 9. у 20 – Опа­сна игра, Б. Ну­шић, В. Ми­тро­вић МАЛО ПОЗОРИШТЕ­ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 16. 9. у 10.30 – Ан­дер­се­но­ви ку­ва­ ри, р. Д. То­до­ро­вић ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 10. 9. у 12 – Је­же­ва ку­ћи­ца, Б. Ћо­ пи­ћа – ре­при­за 11. 9. у 12 – Три пра­се­та, Б. Мрк­ ши­ћа ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298 тел. 2418-524, www.panteatar.rs 10. 9. у 17 – Ја сам се за­љу­би­шка ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 16. 9. у 20 – Из­ви­ња­ва­мо се, мно­го се из­ви­ња­ва­мо, пред­ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org 10. 9. у 13 Клуб ДОБ – Ци­клус бес­ плат­них ма­ти­не кон­це­ра­та „Џез за џ”. Кон­церт бен­да Ho­u­se of Ja­de 10–16. 9. у 19 и 21 Ве­ли­ка са­ла и Аме­ри­ка­на – Фе­сти­вал му­зич­ког фил­ма Pаralel Vi­sion. Ор­га­ни­за­ци­ ја: ДОБ, Pa­ra­lel – бе­о­град­ски фе­сти­ вал суб­кул­ту­ре & Vi­si­o­nary Thin­king. По­др­шка: Ми­ни­стар­тсво кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

10. 9. у 21 Аме­ри­ка­на – Кон­церт: Tav Fal­co’s Pant­her Burns (Memp­his, TN, USA) 11. 9. у 21 Аме­ри­ка­на – Кон­церт: Cat Po­wer 13. 9. у 19 Три­бин­ска са­ла – Ци­клус окру­глих сто­ло­ва о за­бра­ње­ним те­ ма­ма срп­ског и ју­го­сло­вен­ског стри­ па: Сред чет­ки­ца, ба­јо­не­та... Те­ма: Ах­тунг, беј­би! – Срп­ски стрип и не­ мач­ки ка­пи­тал у 21. ве­ку. Мо­де­ра­тор и уред­ник ци­клу­са: Зо­ран Сте­фа­но­ вић, исто­ри­чар поп-кул­ту­ре и пи­сац 15. 9. 11–13 Три­бин­ска са­ла – Три­ би­на по­во­дом Свет­ског да­на бор­бе про­тив Лим­фо­ма. Пре­да­вач Ass dr sci. med. Дар­ко Ан­тић, спе­ци­ја­ли­ ста ин­тер­не ме­ди­ци­не, Кли­ни­ка за хе­ма­то­ло­ги­ју, КЦ Ср­би­је. Удру­же­ ње обо­ле­лих од лим­фо­ма Ли­па у са­рад­њи са Срп­ском лим­фом­ском гру­пом и ДОБ 15. 9. у 17.30 Хол Ве­ли­ке са­ле – Пра­ те­ћи про­грам Фе­сти­ва­ла му­зич­ког фил­ма Pаralel Vi­sion. Три­би­на „По­ сто­је ли да­нас филм­ски идо­ли”. Уче­ сни­ци: др Ива­на Сте­па­но­вић Илић, пси­хо­лог, и Дра­ган Ам­бро­зић, од­го­ вор­ни уред­ник про­гра­ма До­ма омла­ ди­не Бе­о­гра­да 16. 9. у 18 Клуб ДОБ – Пред­с та­ вља­ње стрип ауто­ра из Ре­пу­бли­ке Срп­ске и из­да­ња стрип удру­же­ња „Де­ве­та ди­мен­зи­ја” из Ба­ња Лу­ке. Про­грам у окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је „Да­ни Срп­ске у Ср­би­ји” СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Лет­ња сце­на, ба­шта 10. 9. 11–15 – СКЦ-ова бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­стра­ци­је за по­ ла­зни­ке уз­ра­ста до 15 го­ди­на 10. 9. у 21 – Џез кон­церт Flow Mo­ tion; на­сту­па­ју: Вла­дан Вељ­ко­вић – кла­вир; Алек­сан­дар Пе­тро­вић – ги­та­ра; Ми­ли­ца Бо­жо­вић – кон­тра­ бас; Ми­лош Гр­ба­ти­нић – буб­ње­ви 11. 9. у 19.30 – Пред­с та­в ља­њ е СКЦ-ове бес­плат­не ра­ди­о­ни­це фо­ то­гра­фи­је 12. 9. у 19 – She­ma пси­хо­те­ра­пи­ ја: пред­ста­вља­ње шко­ла пси­хо­те­ ра­пи­је 14. 9. у 19 – Два по­ет­ска гла­са: Гор­ да­на Ђи­лас и Ми­лу­ни­ка Ми­тро­вић 15. 9. у 20 – Жи­во­јин Ће­лић: Ку­ћи­ца за пти­це; уче­ству­ју: Јев­ге­ни­ја Дју­ же­ва – пе­сник, Алек­сан­дар Ла­зић – глу­мац, Са­ша Бла­го­је­вић – ги­та­ра, Ми­ли­ца Јак­шић – ви­о­лон­че­ло 16. 9. у 20.30 – Ми­лош То­мић: Без­ ве­зни фил­ма­џи­ја 17. 9. у 20 – 3 + 3 / Нас тро­је плус вас тро­је: По­ет­ско-му­зич­ко ве­че;

КЊИГЕ/ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ по­зи­ју чи­та­ју: Ја­на Алек­сић, Ми­ли­ ца Ми­ло­са­вље­вић и Да­ни­ло Лу­чић Сви­ра­ју: Нас тро­је Фил­мфо­рум 13. 9. у 20 Ма­ла са­ла – Прав­на има­ ги­на­ци­ја у филм­ском на­ра­ти­ву, раз­ го­вор уз филм­ске ин­сер­те Му­зич­ки про­грам 14. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Из­над не­ба, ве­че аутор­ске му­зи­ке Да­ли­де Гр­му­ ше; го­сти: Ана Сте­фа­но­вић, кла­вир; Алек­сан­дра Ла­ти­но­вић, ви­о­ли­на; Кри­сти­на Ни­ки­то­вић, ви­о­лон­че­ло 15. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт сту­де­на­та Сту­диј­ског про­гра­ма за кла­вир, кла­са Де­ја­на Сто­ши­ћа, ва­ нр. проф.

16. 9. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Со­на­те за ви­о­ли­ну и кла­вир, уче­ству­ју: Ми­на Алек­сић, ви­о­ли­на, и Ја­сми­на Ра­ко­ вић, кла­вир Фо­рум плус + 15. 9. у 18 Но­ви про­стор – Ра­ди­ о­н и­ц а асер­т ив­н е ко­м у­н и­ка­ц и­ј е; тре­нинг во­ди Је­ле­на Спре­мо, пси­ хо­лог; при­ја­ве на e-mejl: je­le­na.spre­ mo.psi­ho­log@g­mail.com 16. 9. у 19 Ма­ла са­ла – The­a­tre Wit­ hin the Con­text... and Not Just The­a­ tre / По­зо­ри­ште у кон­тек­сту... И не са­мо по­зо­р и­ш те, пред­ста­в ља­ње збор­ни­ка

Ка­ла­бић, Ми­љ ур­ко Ву­ка­ди­н о­в ић и аутор 15. 9. у 18 – До­ро­теа Пан­те­лић: Чи­ та­ње нас зла­ти (кри­тич­ки тек­сто­ви и ре­цен­зи­је) Го­во­ре: Бал­ша Рај­че­ вић, Дан­ко Сто­јић и Мир­ја­на Но­вок­ мет. M. Ћо­со­вић, кла­вир, и М. Ми­ ла­но­вић, ги­та­ра 16. 9. у 11 – Кон­фе­рен­ци­ја за штам­ пу: 53. бе­о­град­ски ме­ђу­на­род­ни су­ срет пи­са­ца у 19 – Љи­ља­на Бу­ла­то­вић: Сре­бре­ ни­ца. Уче­с тву­ј у: Дра­ган Ву­ј и­чић, Сло­бо­дан Дра­ги­че­вић, Мо­мир Ла­ зић и аутор­ка

Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442, www.dksg.rs

ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs

По­зо­ри­ште 15. 9. у 20 Лет­ња по­зор­ни­ца/Ве­ли­ ка са­ла – Пре­зен­та­ци­ја ра­ди­о­ни­це са­ вре­ме­ног пле­са ДКСГ „Тра­га­ње за по­ кре­том”. Аутор­ка: Са­ња Цвр­ко­тић Ли­ков­ни про­грам До 17. 9. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Гра­ фич­ка ко­ло­ни­ја мла­дих” 13 9. у 18 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Отва­ ра­ње Годишњe из­ло­жба Ли­ков­ног сту­ди­ја за мла­ђи уз­раст ДКСГ. Филм­ски про­грам 10. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ ла – Мла­ди дух Евро­пе: „Ве­ћи­на ду­ ша ко­је ов­де жи­ве”, р. Игор и Иван Бу­ха­ро­вул, Ма­ђар­ска, 2016 16. 9. у 20 Ам­фи­те­а­тар/Ве­ли­ка са­ла – Омаж Мај­клу Ћи­ми­ну „Ка­ли­бар 20 за спе­ци­ја­ли­сту”, ул. Клинт Ис­твуд, Џеф Бри­џис, САД, 1974. Увод­на реч: Го­ран Тер­зић, филм­ски кри­ти­чар Књи­жев­ни про­грам 13. 9. у 19 Клуб – књи­жа­ра Ма­ги­ стра­ла – Гост ДКСГ из Бу­е­нос Ај­ре­ са: Бран­ко Ан­ђић. Уче­ству­ју: Бо­ја­на Ко­ва­че­вић Пе­тро­вић, Не­над Ша­по­ ња и аутор 15. 9. у 19 Клуб – књи­жа­ра Ма­ги­ стра­ла – Три­би­на: „Је­да­на­ест да­на – Ми­сте­ри­о­зни не­ста­нак Ага­те Кри­ сти”, Џа­ред Кејд. Уче­ству­ју: Вла­ди­ сла­ва Гор­дић Пет­ко­вић и Срећ­ко Ми­ло­ва­но­вић Фо­рум 12. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ ње: „Бал­кан, Тур­ска и Бли­ски ис­ ток”. Го­во­ри: Ми­ро­љуб Јев­тић 14. 9. у 19 Клуб – књи­жа­ра Ма­ги­ стра­ла – Пре­да­ва­ње: „Старт-ап по­ сло­ви и мо­гућ­но­сти ин­ве­сти­ра­ња”. Го­во­ри: Љи­ља­на Трај­ко­вић Му­зи­ка 14. 9. у 20 Лет­ња сце­на/Ве­ли­ка са­ ла – Кон­церт: SAL­SA Y PUN­TO Ми­ћу­нов ћо­шак 15. 9. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ ње: „Исто­ри­ја џе­за 1”. Пре­да­вач Ми­ћун Ри­стић Би­бли­о­те­ка До 15. 9. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га „Чарлс Ди­кенс”. Аутор: Раст­ко Мар­ко­вић 16–30. 9. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­ жба књи­га „Са­вре­ме­ни ру­ски ро­ ман”. Аутор: Раст­ко Мар­ко­вић

Ли­ков­ни про­грам,­ тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом 11-19 ч.)

14. 9. у 19.30 Ма­ла га­ле­ри­ја – Отва­ ра­ње из­ло­жбе „Со­по­ћан­ска ви­ђе­ ња”, у са­рад­њи са Кул­тур­ним цен­ тром из Но­вог Па­за­ра. Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Су­сре­ ти” у са­рад­њи са Му­зе­јом на­ив­не и мар­ги­нал­не умет­но­сти из Ја­го­ди­ не и Арт брут – Аут­сај­дер арт цен­ тром. Кул­тур­но-умет­нич­ки про­грам,­ тел. 3349-536 13. 9. у 19 Све­ча­на са­ла – Све­ча­ на ака­де­ми­ја по­во­дом фор­ми­ра­ња Пр­ве срп­ске до­бро­во­љач­ке ди­ви­зи­ је, Удру­же­ње рат­них до­бро­во­ља­ца 1912–1918, њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца.

ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Га­ле­ри­ја 10. и 11. 9. 10–18 – Ме­ђу­на­род­на из­ло­жба Ле­го кре­а­ци­ја и Ра­ди­о­ни­ це за де­цу и мла­де, у ор­га­ни­за­ци­ји клу­ба „Бе­о­коц­ка” ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5, www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар,­ тел. 2637-609 15. 9. у 19.30 Ма­ла са­ла – Књижевно вече Aфоризам је много у малом Афористичарскe групе Универзитет. Учествују: др Жарко Анђелковић, др Живко Кулић и др Ђорђе Оташевић Га­ле­ри­ја До 17. 9. – Изложба цртежа Нестварни пејзажи Светлане Јовановић УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА­ СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 13. 9. у 18 – Дра­ган Ко­ла­ре­вић: Ма­ со­ни и са­ра­јев­ски атен­тат (опе­ра­ тив­ни ро­ман). Го­во­ре: Ср­ба Иг­ња­ то­вић, Зо­ран Д. Не­не­зић, Ра­до­ван

КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 10. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње умет­ ни­ка и са­рад­ни­ка гра­фич­ке шко­ле „Ор­фе­лин” 13. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње ро­ма­ на „ Стрел­ци из ма­гле” Ни­ко­ле Те­ о­фи­ло­ви­ћа 14. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње умет­ ни­ка и са­рад­ни­ка гра­фич­ке шко­ле „Ор­фе­лин” 15. 9. у 19 – Ве­че по­све­ће­но Ра­ду Дра­ин­цу 16. 9. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе ру­ ског умет­ни­ка Иго­ра Шир­шко­ва

РУ­СКИ ДОМ Кра­љи­це На­та­ли­је 33,­ тел. 2642-178 www.ru­ski­dom.rs 15. 9. у 19 Ве­ли­ка са­ла – По­ет­скому­зич­ко ве­че. По­е­зи­ја за чи­та­ње и пе­ва­ње „Лов на ву­ко­ве” Вла­ди­мир Ви­соц­ки. Из­бор и пре­вод: Ми­ли­во­ је Ба­ћо­вић СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 12. 9. у 20 – Раз­го­в о­р и с раз­л о­ гом: Ми­ха Ма­ци­ни „Из­бри­са­на”. Уче­ству­ју: Зла­то­је Мар­ти­нов, Дра­ га­на Бо­ја­нић Ти­јар­до­вић и Дра­го­ рад Ко­ва­че­вић 16. 9. у 20 – Ве­че с Вар­гом. Уче­ству­ ју: Кши­штоф Вар­га, Ми­ли­ца Мар­кић и Па­вле Ћо­сић АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Би­о­скоп Ака­де­ми­је 28 До 14. 9. у 20.30 – Су­бу­ра Га­ле­ри­ја Ака­де­ми­је 28: 14. 9. у 19 – „Је­сен 2016”, из­ло­ жба сли­ка Ли­ков­ног клу­ба „Ђу­ро Са­лај” Удружење­ музичких уметника Србије Теразије 26, тел. 2688-142 www.umus.org.rs 11. 9. у 11 Ве­л и­ка дво­р а­н а Ко­ лар­че­вог уни­вер­зи­те­та – Кон­церт Ире­не Јо­си­фо­ске, ви­о­лон­че­ло, до­ бит­ни­це На­гра­де УМУ­С-а за нај­у­ спе­шни­ју мла­ду умет­ни­цу у 2015. го­ди­ни до 30. го­ди­не

ГАЛЕРИЈЕ ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­но вре­ме: рад­ним да­нима 10– 20, су­бо­том 10–15 Из­ло­жба До 15. 9. – „Ви­зан­тиј­ско гра­ди­тељ­ ство као ин­спи­ра­ци­ја срп­ских не­и­ ма­ра но­ви­јег до­ба”, ор­га­ни­за­то­ри: Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­ сти – Га­ле­ри­ја на­у­ке и тех­ни­ке и Срп­ски ко­ми­тет за ви­зан­то­ло­ги­ју, аутор из­ло­жбе проф. др Алек­сан­ дар Ка­ди­је­вић, са­рад­ни­ци ауто­ра: Алек­сан­дра Или­јев­ски и Иван Р. Мар­ко­вић

Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 20. 9. у 19 – Са­мо­стал­на из­ло­ жба: Ни­к о­л а Ла­з ић „Ге­о ­м е­т ри­ј а злат­не ни­ти” До 15. 9. – Kонкурс за из­ла­га­ње у „Га­ле­ри­ји ’73” за 2017. го­ди­ну Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10–20, су­бо­том 10–15 ч. Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 Рад­но вре­ме пон. – пет. 14–19, су­бо­ та 11–14 ч.

12. 9. у 19 – Отва­ра­ње са­мо­стал­ не из­ло­жбе мр умет­но­сти Све­тла­ не Јо­ва­но­вић под на­зи­вом CO­LO­ UR­FUL. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА 212 Влајковићева 25, тел. 33 73 299 www.galerija212.co.rs 13. 9. у 19 – Отварање изложбе Цветка Лаиновића „Освајање белине”.

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00, www.bgb.rs Одељење уметности 14. 9. у 19 – Представљање књиге „Милован Ђилас као парадигма” аутора Љубомира Ђукића Ђиласа. Учествују: Ратко Божовић, Чедомир Чупић, Јагош Ђуретић и аутор 16. 9. у 19 – Представљање књиге „Образовање ученика изузетних способности: научне основе и смернице за школску праксу” ауторки Ане Алтарас Димитријевић и Сање Татић Јаневски. Учествују: Зоран Аврамовић, директор ЗУОВ, Славица Максић, Бланка Богуновић, Немања Глинчић, Сузана Деретић и ауторке Галерија Атријум До 17. 9. – Отворена је изложба „Сликовна путовања по Светој Гори. Света Гора на акварелима и дигиталним цртежима Дага Патерсона и Тима Вајнера”. Кустос изложбе: Анастасиос Дурос. Организатори: Светогорски центар из Солуна, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске из Београда, Хиландарски одбор САНУ, Српски комитет за византологију и Библиотека града Београда, уз подршку Града Београда БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5,­ тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs Ма­тич­но оде­ље­ње­ Или­је Га­ра­ша­ни­на 5, тел. 3242-418 14. 9. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге Вик­то­ра Ра­ду­на Те­о­на „Крв и ру­жа” 16. 9. у 18 – Пред­ста­вља­ње ча­со­пи­ са „Кул­тур­ни мо­за­ик” 16. 9. у 19 – Бо­ји­ћев по­ет­ски ку­так НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242, www.nb.rs Цен­трал­ни хол НБС – У току је из­ло­ жба „Свет срп­ске ру­ко­пи­сне књи­ ге” ко­ју су при­пре­ми­ли ар­хе­о­гра­фи из На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је по­ во­дом обе­ле­жа­ва­ња пет и по де­це­ ни­ја Оде­ље­ња за ар­хе­о­гра­фи­ју БИБЛИОТЕКA САНУ Кнеза Михаила 35, тел. 2027-164 www.sanu.ac.rs 13. 9. у 13 – Ми­ле­та Бу­ку­ми­рић: Оно­ма­сти­ка цен­трал­ног Ко­со­ва; Оно­ма­то­ло­шки при­ло­зи, књ. 22; го­во­ре А. Ло­ма, С. Ре­ме­тић, Ј. Ра­ дић и М. Вук­са­но­вић

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ ме­но су за­тво­ре­не за по­се­ти­о­це. Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја­ Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21,­ тел. 2625-161 Oсновна по­с тав­ка му­з е­ј а по­с ве­ ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 10. 9. у 17 и 13. 9. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 11. 9. у 18 – Радионица за децу од 7 до 10 година Пупин међу звездама организује се у оквиру изложбе „Пупин” у Историјском музуеју Србије са циљем представљања изложених слика из легата Михајла Пупина који се чува у Народном музеју.

15. 9. у 20 – На концерту „Записи пред сан” наступиће награђивани уметник на хармоници Марко Лукић. Концерт се реализује у са-

радњи са организацијом „Културни елемент”. На програму ће бити композиције Баха, Скарлатија, Рахмањинова и др. Н а ­ј а ­в а г р у п ­н и х п о ­с е ­т а н а 060/8075035 и edu­k a­@ na­r od­n i­ mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так 10-17; че­твр­так, су­бо­та 12–20; не­ де­ља 10–14 ч. (улаз бес­план­тан).; по­не­дељ­ком за­тво­ре­но МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це, Кне­за­ Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10-17, чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­ град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це. До 11. 9. – У Са­ли под сво­до­ви­ма, из­ло­жба „Атос Све­та го­ра” из Збир­ ке ма­на­сти­ра Си­мо­но­пе­тра са Све­ те го­ре. Из­ло­жба је ре­а­ли­зо­ва­на у окви­ру 23. ме­ђу­на­род­ног Кон­гре­са ви­зан­тиј­ских сту­ди­ја Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа­ Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб.

10–17, чет. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа­ Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Му­зеј је за­тво­рен за по­се­ту због ре­ кон­струк­ци­је Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча­ Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 12–18, суб., нед. 10–18 ч., тел.

060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа­ Кра­ља Ми­ла­на 21/IV,­ тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12– 20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка До 22. 9. – Eк­склу­зивно је из­ло­жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­та)” Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић­ Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12– 20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра­ Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штур­ма 33,­ тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ­ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак – су­бо­та 10– 17; не­де­ља 9–17 ч. Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­к лон-збир­ка Се­к е Ми­ш е­в ићМи­ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­ граф­ског му­зе­ја До 12. 9. – Из­ло­жба Не­ви­дљи­ва нит, аутор­ке Гор­да­не Бре­лих, ди­ пло­ми­ра­не ко­сти­мо­граф­ки­ње Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­тра­ ја­ва­ње хра­мо­ва, фо­то­граф­ска све­ до­ч ан­с тва ет­н о­г раф­с ког му­з е­ј а, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ле­ не Са­вић 11. 9. у 20 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ ци­је „Да­ни Срп­ске у Ср­би­ји”, Омаж Ја­дран­ки Сто­ја­ко­вић; филм Мла­де­ на Ми­тро­ви­ћа и кон­церт Алек­сан­ дре Ђо­ко­вић уз прат­њу Мил­ке Мар­ ко­вић 13. 9. у 18 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­ је „Да­ни Срп­ске у Ср­би­ји”, Про­грам Му­зе­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Филм Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа „Пу­то­ва­ње Вр­ба­ ском ба­но­ви­ном” (1937) и из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „Бањa Лукa у до­ба Вр­ ба­ске ба­но­ви­не” 14. 9. у 20 – У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­ је „Да­ни Срп­ске у Ср­би­ји”, кон­церт Гу­дач­ког ор­ке­стра Ба­ња­луч­ке фил­ хар­мо­ни­је Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка­ Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа­ – Ма­на­ко­ва ку­ћа, Га­ври­ла­ Прин­ци­па 5, тел. 3036–114, ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­ руч­ја Из­ло­жба Пра­ви­ти и пи­ти ра­ки­ју, ауто­ ра Јо­си­фа Ва­ци­ћа Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ ља 10–20 ч. Стал­не по­став­ке Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та

из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ ри це­ли­не: то­чак – ма­ши­на – мо­тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ ра и број Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­не ин­тер­ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­зи­ вом Про­ши­ре­на ствар­ност На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ ра­них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ ме­не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ке Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског­ ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, 3234-261 www.mu­zejnt.rs Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ ће­на не­ка­да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­ те и здра­вља Сталнa по­став­ка Ме­д и­ц и­н а у Ср­б и­ј и кроз ве­к о­в е – стал­на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ ља 10–20 ч. МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­ на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­ неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­ та­ри­не Ра­до­вић Ми­ни-из­ло­жба: „Афри­ка кроз сим­ бо­ле – кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це гра­фи­ ке”, ра­до­ви по­ла­зни­ка лет­њег кур­ са МАУ. По­себ­ни про­гра­ми 11. 9. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Бес­плат­на во­ђе­ња кроз ком­плекс Му­зе­ја исто­ри­је Ју­го­сла­ви­је Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ ђе­ње на ен­гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч.

– Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: од 10 до 20 ча­со­ва, осим по­н е­д ељ­к ом ка­д а је Му­з еј за­тво­рен за по­се­ту. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај Про­је­кат Пре(по­зна­ва­ње) – Му­зеј 25. мај (по­во­дом 40 го­ди­на од смр­ ти Ми­ха­и­ла Ми­ке Јан­ко­ви­ћа, ар­хи­ тек­те). Ауто­ри: Не­да Кне­же­вић, ди­ рек­тор­ка МИЈ и Ма­ри­ја Ђор­го­вић, ку­сто­ски­ња МИЈ Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја 10–20 – Про­ јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма и ка­ ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та 10–14 – Пра­те­ћи про­ грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­фе­ та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­ став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11,­ тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 12–20 ч. До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­ зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ ком од 17 ча­со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру­ Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2,­ тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­ не­дељ­ка 10–20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­ вић – ди­на­сти­ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 12. – Те­мат­ска из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­ фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак)

Субота 10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Ни­ко као ти Кад се на­ђе­те у гу­жви и освр­не­те око се­бе, рет­ко­ ће се де­си­ти да не­ком­ при­ђе­те ми­сле­ћи да је ваш ста­ри по­зна­ник и за­поч­не­те раз­го­вор. Уистину, кад се љу­ди ма­ло бо­ље по­гле­да­ју, ви­ди се да је сва­ко од њих пра­ви прав­ца­ти уни­кат

по­сто­је две осо­бе истог ми­ри­са. Да ли је мо­гу­ће да сва­ка од се­дам ми­ли­јар­ди осо­ба има свој и са­мо свој ми­рис? Не­ дав­но ис­тра­жи­ва­ње ис­пар­љи­вих ор­ ган­ских ма­те­ри­ја у зно­ју, ко­је чи­не 5.000 раз­ли­чи­тих ки­се­ли­на, ал­ко­хо­ ла, ке­то­на и ал­де­хи­да, по­ка­за­ло је да се од свих њих са­мо 44 до­вољ­но ме­ђу­ соб­но раз­ли­ку­је та­ко да ла­ко фор­ми­ ра­ју не­чи­ји ин­ди­ви­ду­ал­ни хе­миј­ски про­фил ко­ји би мо­гао би­ти по­у­здан ко­ли­ко и оти­сци пр­сти­ју.

си. На мо­ле­ку­лар­ном ни­воу, раз­ли­ка од 0,5 од­сто је огром­на и пред­ста­вља јак га­рант не­по­ду­дар­но­сти две осо­бе, па чак и јед­но­јај­ча­них, то јест иден­ тич­них бли­за­на­ца. Иа­ко су јед­но­јај­ ча­ни бли­зан­ци у тре­нут­ку оплод­ње јај­не ће­ли­је спер­ма­то­зо­и­дом пот­пу­но исти, њи­хо­ви ге­но­ми по­том по­ста­ју раз­ли­чи­ти, та­ко да су до кра­ја жи­во­та јед­на­ки на дру­га­чи­ји на­чин.

Ми­ри­с и ко­ра­к

ГЕНЕТИКА Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

Н

а све­ту да­нас жи­ви се­дам ми­ли­јар­ди љу­ди, а за ко­ ју го­ди­ну би­ће их чи­та­вих де­сет. У по­след­њих 50.000 го­ди­на, по по­у­зда­ним про­ це­на­ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­ за­ци­је, жи­ве­ло је и умр­ло око 100 ми­ ли­јар­ди љу­ди и сви су они би­ли ме­ђу со­бом и слич­ни и не­по­гре­ши­во раз­ ли­чи­ти. Огро­ман је број ва­ри­ја­ци­ја ар­хе­ти­ па, у би­о­ло­ги­ји озна­че­ног као хо­мо сапиjенс. Ге­ни ви­ше ни­су но­вост у би­ о­ло­ги­ји, као ни мо­ле­ку­лар­на струк­ту­ ра ДНК, ко­ју су 1953. го­ди­не на­уч­ној јав­но­сти де­мон­стри­ра­ли но­бе­лов­ци Џејмс Вот­сон и Френ­сис Крик. Че­ тр­де­сет осам го­ди­на ка­сни­је, у из­ве­ шта­ју ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Људ­ ски ге­ном” (у те­лу љу­ди, у је­дру сва­ке ће­ли­је, ње­ном ДНК, на­ла­зи се по је­ дан при­ме­рак ге­но­ма) сто­ји то­ме да је ДНК љу­ди 99,5 од­сто исто­ве­тан, док из раз­ли­ке од 0,5 од­сто про­ис­ти­че бес­ крај­но мно­го раз­ли­чи­тих фи­зич­ких и мен­тал­них осо­би­на ко­је нас чи­не дру­ га­чи­јим. Да ли је та­ко ма­ла раз­ли­ка до­вољ­на да про­у­зро­ку­је ша­ро­ли­кост осо­би­на те­ла и ду­ха ко­ја по­сто­ји ме­ ђу љу­ди­ма? Је­сте, и у те­о­ри­ји и у прак­

Ли­це ја­сно по­ка­зу­је шест глав­них емо­ци­ја – из­не­на­ђе­ње, страх, љут­њу, пре­зир, ту­гу и сре­ћу. Ли­це је део гла­ ве ре­ла­тив­но ве­ли­ке по­вр­ши­не вр­ло сен­зи­тив­не и по­кре­тљи­ве ко­же на ко­ ме су бли­зу јед­на дру­гом чу­ла ви­да, слу­ха, ми­ри­са и уку­са. Ли­це ме­ња сво­ ју кон­фи­гу­ра­ци­ју, на­ро­чи­то у ко­му­ни­ ка­ци­ји, и ис­по­ља­ва сен­зи­би­ли­тет свог вла­сни­ка. Ма­ле про­ме­не на по­вр­ши­ ни че­ла, по­ло­жај обр­ва, оч­них ка­па­ка, обра­за, но­са, уса­на и ви­ли­це до­вољ­ни су да пре­по­зна­мо кад је не­ко упла­шен, а пре­тва­ра се да је љут или да је ја­ко из­не­на­ђен иа­ко је ја­сно да ни­је. Ипак, пре­по­зна­ва­ње љу­ди по из­ гле­ду ли­ца ни­је ап­со­лут­но си­г ур­ но јер око се­бе увек има­мо двој­ни­ ке или, што би ре­кли Аме­ри­кан­ци, „до­пел­ген­ге­ре” (из­раз је не­мач­ки, Doppelgänger, али је оми­љен у аме­ рич­кој пси­хо­ло­ги­ји). Но­ви­је ис­тра­ жи­ва­ње у Нор­ве­шкој и ана­ли­за ви­ше хи­ља­да му­шких и жен­ских ли­ца го­во­ ри да 92 од­сто љу­ди има сво­је двој­ни­ ке (на­ђе­не у ра­чу­нар­ским ба­за­ма по­ да­та­ка) ко­је је не­мо­гу­ће раз­ли­ко­ва­ти па­жљи­вим по­сма­тра­њем, ан­тро­по­ло­ шким ме­ре­њи­ма, а ни уз по­моћ нај­но­ ви­јих софт­ве­ра. Оти­сци пр­сти­ју су не­што о че­му се одав­но мно­го зна. Ду­го су би­ли нај­ си­гур­ни­ји до­каз не­чи­јег иден­ти­те­та. За­то и ни­је из­не­на­ђе­ње кад се за њих ка­же да су она­кви ка­кве их од­ре­де ге­ ни. Ме­ђу­тим, док је плод у ма­три­ци, ње­го­ва це­ла по­вр­ши­на, као и ша­ке са пр­сти­ма, из­ло­же­ни су при­ти­ску уну­

Кри­ву­ље гла­са као отисак прста

Фото Елис Мекена-Џонсон/CC BY 2.0

тра­шњег де­ла зи­да ма­те­ри­це и ам­ни­ он­ске теч­но­сти. За­то на­бо­ри ко­же на вр­хо­ви­ма пр­сти­ју ни­су са­мо по­сле­ди­ ца ути­ца­ја ге­на. По­чет­ком 2012. го­ди­ не иден­ти­фи­ко­ва­не су му­та­ци­је због ко­јих осо­бе из пет раз­ли­чи­тих по­ро­ ди­ца има­ју пот­пу­но глат­ку ко­жу на це­лој по­вр­ши­ни пр­сти­ју, па не оста­ вља­ју оти­ске. Су­прот­но уо­би­ча­је­ном ве­ро­ва­њу, на­бо­ри на вр­хо­ви­ма пр­сти­ ју не по­ве­ћа­ва­ју, већ сма­њу­ју тре­ње из­ме­ђу ко­же и пред­ме­та у ру­ци. Хо­да­ње и по­кре­ти ус­прав­ног те­ ла од­ли­ку­ју сва­ког од­ра­слог чла­на људ­ског ро­да и ма­ло су се про­ме­ни­ ли у про­те­клих ми­ли­он и по го­ди­на.

Мо­де­ран ра­зу­ман чо­век, на­стао пре 200.000 го­ди­на, ана­том­ски је уоб­ли­ чен, с тим што су се до­дат­но од­и­гра­ ле са­мо про­ме­не ви­си­не. То­ком де­ тињ­ства ход се ме­ња, а кад раст те­ла пре­ста­не, на на­чин хо­да ути­чу ду­жи­на но­гу и ши­ри­на ку­ко­ва. Још 1970. го­ ди­не по­ка­за­но је да се на осно­ву хо­да у 90 од­сто слу­ча­је­ва мо­гу пре­по­зна­ти осо­бе ко­је сте ра­ни­је ви­де­ли, ма­кар и кра­јич­ком ока. Да­нас се већ пра­ве мо­ бил­ни те­ле­фо­ни ко­ји функ­ци­о­ни­шу са­мо уко­ли­ко се ход њи­хо­вих вла­сни­ ка по­ду­да­ра са ме­мо­ри­са­ним. Ми­рис раз­ли­чи­тих љу­ди је не­што што пси од­лич­но ра­за­зна­ју: за њих не

Уши ни­су јед­на­ке ни на чи­јој гла­ви, а ка­мо­ли упо­ре­ђе­не са уши­ма на ту­ ђи­ма гла­ва­ма. Уво чо­ве­ка на­ста­је из шест ма­лих квр­га ко­је се по­ја­вљу­ју на боч­ним стра­на­ма гла­ве, око пет не­де­ ља на­кон за­че­ћа, а он­да се по­сте­пе­но спа­ја­ју јед­не с дру­ги­ма. Ге­ни дик­ти­ ра­ју из­глед ува у це­ли­ни, али без фи­ них де­та­ља. Оти­сак ува ни­је по­у­здан до­каз не­чи­јег иден­ти­те­та у по­ли­циј­ ској про­ве­ри. Ду­жи­ца ока и ње­на бо­ја, иа­ко пот­ пу­но исте ме­ђу не­ким чла­но­ви­ма по­ ро­ди­це, пот­пу­но се раз­ли­ку­ју. Си­стем рас­по­зна­ва­ња ду­жи­це ко­ри­шћен на ае­ро­др­о­ми­ма за­не­ма­ру­је ње­ну бо­ју и тек­сту­ру и кон­цен­три­ше се на де­та­ље. То су жле­бо­ви и гре­бе­на­ста уз­ви­ше­ња ду­жи­це и на­су­мич­но ра­се­ја­не бра­он­ ка­сте „фле­ки­це” ко­је се од­лич­но ви­де на по­себ­ним ае­ро­дром­ским ске­не­ри­ ма. Те „фле­ки­це” ни­су плод ути­ца­ја ге­на, већ са­мо слу­чај­но­сти. Због то­га и не по­сто­је две јед­на­ке ду­жи­це ни­ти оба јед­на­ка ока. Кри­ву­ље сни­мље­ног гла­са, ра­да ср­ца и ак­тив­но­сти ор­га­на за ми­шље­ ње ни­ка­да ни­су исте, већ су за сва­ку осо­бу ти­пич­не ко­ли­ко и оти­сак пр­ста. Кад се ма­ло бо­ље по­гле­да, сре­ћа је да су ге­не­тич­ке раз­ли­ке са­мо 0,5 од­сто. Шта ли би би­ло да су ве­ће – са­мо за не­ко­ли­ко сто­тих? Мо­жда ра­то­ви ни­ ка­да не би пре­ста­ја­ли, а мо­жда би би­ ло и ис­тре­бље­них. Се­ти­мо се ка­ко су за­вр­ши­ли не­ан­дер­тал­ци! ¶

Европ­ски стил Ве­шта Пор­то­ге­зи­је­ва ру­ка­ иде­ал­но је укло­пи­ла џа­ми­ју­ у рим­ски ам­би­јент

АР­ХИ­ТЕК­ТУ­РА У СВЕ­ТУ И КОД НАС

Ми­хај­ло Ми­тро­вић Па­о­ло Пор­то­ге­зи­, Бол­ни­ца Све­тог Ђо­ва­ни­ја у Ри­му Из личне архиве

П

ре не­ки дан про­чи­тао сам у „По­ли­ти­ ци” ин­тер­вју јед­ног ар­хи­тек­те са слу­ чај­ним про­ла­зни­ком ко­ји га је пи­тао ко­ли­ко и ко­јих сти­ло­ва има код нас и ког је сти­ла згра­да пред ко­јом су се су­ сре­ли. Aрхит­ек­та му је од­го­во­рио са че­ти­ри ре­ чи: „Има са­мо је­дан стил.” Ни­је то пр­ви пут да сам чуо слич­ну де­фи­ни­ци­ју. Исти­на вр­ло рет­ко, мо­жда и за­то што се о ар­хи­тек­ту­ри ре­ла­тив­но ма­ло пи­ше и го­во­ри. Ве­ли­ки број на­ших љу­ди је вр­ло не­ин­фор­ми­сан о ар­хи­тек­ту­ри. Из­не­на­ ди­ла ме је екс­пли­цит­ност пи­та­ња. У пр­ви мах пре­шао сам на дру­гу те­му, а он­да ми се у свест вра­ти­ло пи­та­ње. За­кљу­чио сам да је од­го­вор ко­ ли­ко та­чан то­ли­ко и не­та­чан. Спон­та­но сам се опре­де­лио за Бу­ри­да­но­вог пра­ти­о­ца, ко­ји је си­ но­ним нео­дл ­ уч­но­сти. Пра­ро­ди­те­љи су ан­тич­ки сти­ло­ви: дор­ски, јон­ски, ко­ринт­ски, а у но­ви­је вре­ме ба­рок­ни, се­це­си­ја, бру­та­ли­зам итд. Дор­ски на пр­вом ме­

сту, ар­хи­тра­ван са упа­дљи­вим сту­бо­ви­ма ко­ји су но­си­ли сва­ки ар­хи­трав­ни еле­ме­нат. По­што ни­је би­ло под­у­пи­ра­ча из­ме­ђу два сту­ба, сва те­жи­на је пре­ба­че­на на моћ­не ка­ме­не сту­бо­ве. Сва де­ко­ ра­тив­ност та­кве кон­струк­ци­је на­шла се у ка­ме­ ним ре­ље­фи­ма нај­че­шће ан­тич­ких рат­ни­ка. Да би стуб ви­зу­ел­но био што лак­ши, он је по обо­ду био из­ду­бљен зуп­ча­стим ка­не­лу­ра­ма. Ри­мља­ни, ко­ји су сле­ди­ли дор­ски стил, ре­во­ лу­ци­о­нар­но су од­ба­ци­ли ар­хи­трав и уве­ли лук као глав­ни но­се­ћи еле­ме­нат, што је олак­ша­ло из­глед гра­ђе­ви­не. Де­та­љи су оста­ли при­бли­жно исти, осим што је, услед рас­те­ре­ће­ња кон­струк­ ци­је, уме­сто дор­ског уве­ден јон­ски стуб са да­ ле­ко ви­ше де­ко­ра­тив­них еле­ме­на­та. Оба сти­ла од­ли­ку­је пре­ци­зна ге­о­ме­три­ја. Ни­је би­ло про­ из­вољ­но­сти у фор­ми­ра­њу глав­них стил­ских еле­ ме­на­та. Зна­ло се ме­трич­ки пре­ци­зно ко­ли­ко, на при­мер, по­лу­преч­ни­ка од­го­ва­ра ње­го­вој ви­си­ ни, где су им и ка­кви ка­пи­те­ли, про­че­ља ве­на­

ца, сто­пе, не­по­гре­ши­во чи­сте ге­о­ме­три­је без ика­квих од­сту­па­ња. Ка­ко је те­кла исто­ри­ја усле­дио је низ дру­гих основ­них сти­ло­ва као што су ро­ман­ски, ре­не­сан­ сни, гот­ски, се­це­си­ја, све до нај­но­ви­јег бру­та­ли­ стич­ког основ­ног сти­ла. Сви ови основ­ни сти­ло­ ви при­па­да­ју јед­ном за­јед­нич­ком сти­лу ко­ји је све ин­те­гри­сао у од­ред­ни­цу ве­ли­ки европ­ски стил. Кла­сич­не ар­хи­тек­ту­ре су се одр­жа­ле до да­ на­шњих да­на, у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма и дру­га­ чи­јем дру­штве­ном кон­тек­сту ко­ји под­ра­зу­ме­ва ве­ли­ку ин­ди­ви­ду­ал­ну сло­бо­ду, нео­п­ход­ну да би ар­хи­тек­та мо­гао да сле­ди сво­је ви­зи­је. До­бар при­мер је де­ло зна­чај­ног рим­ског ар­хи­ тек­те Па­о­ла Пор­то­ге­зи­ја (Бол­ни­ца Све­тог Ђо­ва­ ни­ја у Ри­му), ко­ји је не са­мо ве­ли­ки ар­хи­тек­тон­ски ства­ра­лац већ и ува­жа­ва­ни исто­ри­чар ар­хи­тек­ту­ ре са из­у­зет­ним ме­ђу­на­род­ним угле­дом. Пор­то­ге­зи при­па­да гру­пи ар­хи­те­ка­та ко­ја не­гу­је соп­стве­ни они­рич­ни стил. Сва­ки ње­гов

обје­кат пред­ста­вља но­ви ко­рак у ар­хи­тек­ту­ри. Је­дан та­кав обје­кат је ком­плекс џа­ми­ја у Ри­ му. Тек ка­да ви­ди­те да не при­па­да европ­ској ар­хи­тек­ту­ри, за­пи­та­те се ком основ­ном сти­ лу при­па­да. Струч­ња­ци­ма је ја­сно да при­па­ да ислам­ској ар­хи­тек­ту­ри. Са­мо што је ве­шта Пор­то­ге­зи­је­ва ру­ка иде­ал­но укло­пи­ла џа­ми­ју у рим­ски ам­би­јент. Овај текст ни­ка­ко не оспо­ра­ва ак­ту­ел­не ста­ во­ве из те­о­ри­је основ­них сти­ло­ва. На­про­тив, ње­гов за­да­так је да отво­ри мо­гућ­ност да се сту­ ди­је о сти­ло­ви­ма да­ље раз­ви­ја­ју у ко­рист на­ру­ чи­ла­ца и ар­хи­те­ка­та. Европ­ски стил је моћ­но ста­бло из ко­га се гра­ на­ју ра­ни­је на­бро­ја­ни основ­ни сти­ло­ви. Ар­хи­ тек­та­ма је дао мо­гућ­ност да, осло­бо­ђе­ни нор­ми, ше­ма и при­си­ле, сло­бод­но ства­ра­ју. Због то­га би чак и Бу­ри­да­нов пра­ти­лац то ви­ђе­ње по­др­жао. Сло­бо­да ства­ра­ла­штва је пр­ви пред­у­слов ства­ ра­ња у сва­кој умет­но­сти. ¶

10. септембар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

П

о­глед на алп­ске гле­че­ре са те­ра­се кон­ гре­сног цен­тра ма­гич­ни је мо­ме­нат ко­ји у Сал­фел­де­ну до­жи­вља­ва­мо из го­ ди­не у го­ди­ну. Кок­тел на ко­ме је Хел­ ге Хин­те­ре­гер, про­јект­ни ме­на­џер Ау­стриј­ског му­зич­ког ин­фор­ма­тив­ног цен­тра, пред­ста­вио но­ве на­де џе­за, а ор­га­ни­за­то­ри но­ ву се­ри­ју пит­ких сто­них ви­на са ети­ке­том џез фе­сти­ва­ла (Гру­нер Вел­ти­нер, Цвај­гелт, Бла­у­бур­ гер), био је до­бар увод у отва­ра­ње ко­је тра­ди­ци­ о­нал­но по­чи­ње до­ма­ћим пр­о­јек­том. У пе­так у по­ла се­дам све је мир­но. Сун­це је ко­нач­но за­ма­кло иза пла­ни­на, зе­ле­но-жу­та бо­ ја па­шња­ка пре­ли­ва се у там­но­пла­ву бо­ју чи­ стог не­ба у су­мрак. Пу­бли­ка по­ла­ко при­сти­же са „Град­ске сце­не”, на ко­јој их је за­гре­јао ри­ там ма­лиј­ског ба­ла­фо­ни­сте Ма­ма­дуа Ди­ја­ба­ теа. Док кок­тел-мај­стор стр­пљи­во рас­по­ре­ђу­ је зр­на бо­ров­ни­це и ли­сти­ће на­не по ча­ша­ма на пул­ту, про­сто­ри­ју ис­пу­ња­ва ми­рис ко­ба­си­ ца ко­је ће шеф ку­хи­ње слу­жи­ти са пи­кант­ним со­сом и ка­ри­јем. Тач­но у се­дам гонг са тр­га озна­ча­ва по­че­так. Ау­стриј­ске ју­но­ше Sha­ke Stew, под вођ­ством Лу­ ка­са Кран­цел­бин­де­ра, пред­ста­вља­ју по­ја­ча­ње ње­го­вог ма­тич­ног три­ја Ma­rio Rom’s In­ter­zo­ne. Ин­спи­ра­ци­ју пру­жа­ју кри­ми-за­пле­ти То­ма­са Пин­чо­на у ро­ма­ну „Скри­ве­на ма­на”, са ко­ји­ма се Лу­кас хва­та ду­пли­ра­њем рит­ми­ча­ра и до­да­ ва­њем сак­со­фо­ни­ста, об­ли­ку­ју­ћи ди­на­мич­ну ак­ ци­ју, свој­стве­ну њи­хо­вој мла­да­лач­кој сна­зи.

Да­ни­је­л Ро­зен­бу­м

До су­сре­та мла­дог ла­ва Еми­ла Па­ри­зи­је­на (со­пран сак­со­фон) са ста­рим ма­чо­ром Јо­а­ки­ мом Ку­ном (кла­вир) ума­ло да ни­је до­шло због ка­шње­ња буб­ња­ра Ма­ри­ја Ко­ште. При­по­мо­гао је ипак ис­ку­сни Вол­фганг Рај­зин­гер, гром­ко ис­ пра­ћен ка­да се Ко­шта ипак ство­рио на би­ни по­ сле дру­ге ну­ме­ре. Па­ри­зи­јен и Кун су сму­ти­ ли ме­ланж хип­но­тич­ких рит­мич­ких ко­ма­да и опој­них лир­ских сег­ме­на­та, укр­шта­ју­ћи со­ла са Ма­ну­ом Ко­ђом (ги­та­ра) и ве­те­ра­ном Ми­ше­лом Пор­та­лом (бас кла­ри­нет). Ве­че је за­вр­ше­но про­сла­вом лу­ди­ла Хер­ма­на Блун­та, ле­ген­дар­ног Сан Ра. Имиџ бра­да­тог ђил­ ко­ша са рас­коп­ча­ном ко­шу­љом сак­со­фо­ни­сте/ ли­де­ра То­ме де Пур­кве­ри­ја ма­е­страл­но је ишао уз енер­ги­ју рит­ми­ча­ра; га­ла­ма ду­ва­ча оправ­да­ ла је на­зив про­јек­та овен­ча­ног на­гра­дом за ал­ бум го­ди­не у Фран­цу­ској – су­пер­со­нич­но!

То­ме­ка Рид

Једре конобарице и фри-џез дивљакуше

Сто­ри­ја­о љу­ба­ви и смр­ти Још же­шћи био је нор­ве­шки са­став Kro­ko­fant. Мла­да трој­ка спа­ја ре­тро енер­ги­ју бри­тан­ског про­гре­сив­ног ро­ка (Cre­am, Co­los­se­um, King Crim­son) са на­па­дач­ким со­ла­жа­ма у бо­ја­ма Хен­ дрикс-блу­за и ис­точ­не ег­зо­ти­ке. Из­над ри­фо­ва ка­кви би се до­па­ли и ме­тал­ци­ма, Јер­ген Ма­ти­ сен (сак­со­фон) и Том Ха­слан (ги­та­ра) ло­же нас ва­тре­ним вра­то­ло­ми­ја­ма. Ка­мер­ни из­раз фран­цу­ског че­ли­сте Вен­са­на Кур­тоа са сак­со­фо­ни­сти­ма Да­ни­је­лом Ерд­ма­ ном и Ро­би­ном Фин­ке­ром ви­ше би од­го­ва­рао ин­ти­ми клу­ба „Нек­сус” не­го из­ла­ску на цр­ту по­ бе­сне­лим ко­ле­га­ма. Ипак, нај­бле­ђи ути­сак оста­ вља бенд од ко­га се нај­ви­ше оче­ки­ва­ло, сек­стет Мар­ти­ја Ер­ли­ха. Као да му је пре­јак из­бор са­рад­ ни­ка (Џек Вол­рат, Реј Ан­дер­сон...) учи­нио ме­ две­ђу услу­гу, на­лик ску­пим ба­скет ти­мо­ви­ма у ко­ји­ма тре­нер ви­ше бри­не о рас­по­де­ли ин­ди­ви­ ду­ал­не ми­ну­та­же не­го о сна­зи ко­лек­ти­ва. Су­бо­та по­чи­ње злим је­зи­ци­ма до­ма­ћи­на: ка­ жу ми да је трио Edi Nulz ан­га­жо­ван са­мо за­хва­ љу­ју­ћи Адел Ној­ха­у­зер, ма­ми ги­та­ри­сте Џу­ли­ја­ на и ме­га­зве­зди ау­стриј­ске те­ле­ви­зи­је (по­ка­зу­ју ми је на те­ра­си). Ипак, ни­је та­ко. Мом­ке са­мо ви­ше ра­ду­је гег пан­кер­ске јед­но­став­но­сти не­го ис­тра­жи­ва­ње џез реч­ни­ка и оштра ко­лек­тив­на свир­ка уме­сто ин­ди­ви­ду­ал­них из­ле­та. Трио Chi­ri до­но­си но­ви сал­фел­ден­ски екс­цес. Ау­стра­лиј­ски џе­зе­ри Скот Тин­клер и Сај­мон Бар­кер от­кри­ли су ко­реј­ског пе­ва­ча Бе Ил Дон­ га по­ред во­до­па­да на пла­ни­ни Чи­ри, где је сим­па­ тич­ни де­бе­љу­ца се­дам го­ди­на ве­жбао тра­ди­ци­о­

Хен­ри Ба­тлер, Сти­вен Берн­стин и Hot 9

Фотографије Tim Dic­ke­son

Елик­сир веч­не сре­ће Ка­да сам ка­сни­је при­шао­ да им че­сти­там на сјај­ном спо­ју­ рок и џез емо­ци­је, чуо сам још­ за­ни­мљи­ви­ји де­таљ – све их је­ учио наш ги­та­ри­ста и ком­по­зи­тор Ми­ро­слав Та­дић

37. Jazzfe­sti­val Sa­al­fel­den 2016, 25–28. ав­густ (2)

Екс­клу­зив­но из Сал­фел­де­на

нал­но пан­со­ри пе­ва­ње. Раз­у­ме­мо бол у сто­ри­ја­ма о љу­ба­ви и смр­ти, уз екс­пре­сив­ни ур­лик Дон­га, мах­ни­то буб­ња­ње и ве­што ра­сви­ра­ну тру­бу. Мла­да че­лист­ки­ња То­ме­ка Рид удру­жи­ла нас је у ова­ци­ја­ма. Му­зи­ку од­ли­ку­је на­пред­но ту­ ма­че­ње цр­них ко­ре­на спи­ри­ту­а­ла и блу­за, са окре­пљу­ју­ћим осве­же­њи­ма из аван­гард­ног џез реч­ни­ка. Оп­се­сив­на тен­зи­ја као сна­жно сред­ ство квар­те­та уз­ра­ста у ду­гом про­то­ку ну­ме­ра. По­себ­не по­хва­ле за­слу­жу­је ги­та­рист­ки­ња Ме­ри Хал­вор­сон, ве­што ба­лан­си­ра­ју­ћи из­ме­ђу (њој свој­стве­ни­јих) са­вре­ме­ни­јих фор­ми и (зах­те­ ва­них) тра­ди­ци­о­нал­ни­јих бо­ја. У па­у­зи се при­дру­жу­јем ве­се­лој бан­ди Сти­ве­на Берн­сти­на. От­кри­ва­ју ми тај­ну у ве­зи с квар­те­том Да­ни­је­ла Ро­зен­бу­ма: Ма­рио Штајдл је по­звао не­ по­зна­те ка­ли­фор­ниј­ске мом­ке са­мо на осно­ву ју­ тјуб сним­ка на ко­ји је слу­чај­но на­ле­тео! Ка­да сам ка­сни­је при­шао да им че­сти­там на сјај­ном спо­ју рок и џез емо­ци­је, чуо сам још за­ни­мљи­ви­ји де­ таљ – све их је учио наш ги­та­ри­ста и ком­по­зи­тор Ми­ро­слав Та­дић, ко­га искре­но обо­жа­ва­ју.

Cat Po­wer: ин­ди рок ико­на у Бе­о­гра­ду

Да ли вам је па­ло на па­мет да љу­ди ко­ји гле­да­ју кроз про­зор за­пра­во не гле­да­ју на­по­ље, већ у се­бе? ПОП-ЋОШЕ Вла­ди­мир Ско­ча­јић Фото Микаела Розато

Љ

у­ди ко­ји во­ле да гле­да­ ју кроз про­зор не ва­ же за нај­по­пу­лар­ни­је осо­бе у дру­штву. Не­ ко их до­жи­вља­ва као во­а­је­ре, пер­верз­ња­ке, дру­ги ми­сле да ки­би­цу­ју пра­зан стан за пљач­ку, тре­ ћи их са­жа­ље­ва­ју јер су уса­мље­ни, че­ твр­ти им се мр­ште јер не гле­да­ју сво­ја по­сла, а пе­ти их не под­но­се за­то што и они ра­де то исто. Ме­ђу­тим, да ли вам је не­кад па­ло на па­мет да не­ки од њих гле­да­ју ком­ши­ју ка­ко шлај­фу­је на пар­ кин­гу, а у ства­ри ви­де свог оца на бол­ нич­ком кре­ве­ту? Дру­ги гле­да­ју де­цу док игра­ју шко­ли­це, а ви­де се­бе у за­ ди­мље­ном клу­бу ка­ко јој без му­ца­ња са­оп­шта­ва­ју ко­ли­ко им се сви­ђа. Тре­

ћи­ма је по­глед од­лу­тао на ком­ши­ни­ цу ко­ја про­сти­ре веш, а ис­пред очи­ју им је ко­нач­ни об­ра­чун са ше­фом ког је по­ста­ви­ла вла­да­ју­ћа стран­ка. Че­ твр­ти из­гле­да­ју као да бро­је она три го­лу­ба на гра­ни осми пут за­ре­дом, док сми­шља­ју чи­ме да ри­му­ју „љу­бав” у пе­сми ко­јој ће јој по­кло­ни­ти. Да ли вам је па­ло на па­мет да љу­ ди ко­ји гле­да­ју кроз про­зор за­пра­во не гле­да­ју на­по­ље, већ у се­бе? Не­ки од њих си­гур­но са­мо сни­ма­ју згод­не ци­це ко­је из­ла­зе из про­дав­ни­це, али мно­ги их уоп­ште не ви­де. То су љу­ди ко­ји тра­же се­кунд ти­ши­не у све­ту пу­ ном бу­ке, ко­ји сто пу­та ме­ре пре не­ го што исе­ку. То су љу­ди ко­ји­ма гла­ва не слу­жи са­мо за кли­ма­ње и ши­ша­ње.

Они се се­ћа­ју, пла­ни­ра­ју, ка­ју се, ра­ чу­на­ју, ства­ра­ју, раз­ми­шља­ју. Тре­ба има­ти то у ви­ду ка­да се сле­де­ћи пут на­мр­шти­мо на ону ба­бу из при­зе­мља за ко­ју смо убе­ђе­ни да спа­ва по­ред бе­ ле за­ве­се са жу­том фле­ком.

Cat Po­wer је у јед­ном ин­тер­вјуу ре­ кла ка­ко мно­го во­ли да гле­да кроз про­ зор и да су се мно­ге ње­не пе­сме ро­ди­ ле баш ту. Ка­ко и сам во­лим да гле­дам кроз про­зор, тач­ни­је да се­дим на те­ ра­си, тад ми че­сто кроз гла­ву про­ђу сли­ке за­ми­шље­не Шан Мар­шал. Ви­ дим је ка­ко са про­зо­ра гле­да огром­но ја­то пти­ца, а у ства­ри сми­шља сти­хо­ве ко­ји­ма ће за­ко­па­ти се­ћа­ње на бив­ше мом­ке. Ви­дим је ка­ко на свом бал­ко­ ну отва­ра пе­то пи­во, по­глед јој је за­

У не­де­љу су ме бу­ди­ли на­род­ња­ци ау­стриј­скоита­ли­јан­ског сек­сте­та In Com­pa­nia, блех-ор­ке­ стар Ау­стриј­ских же­ле­зни­ца и је­дре ко­но­ба­ри­ це у алп­ским на­род­ним но­шња­ма на про­план­ку ис­пред ку­ће у ко­јој сам од­сео. Кон­цер­ти у бр­ди­ ма су тра­ди­ци­ја фе­сти­ва­ла и пред­ста­вља­ју пра­ву увер­ти­ру у пре­пу­шта­ње џез ча­ро­ли­ја­ма. А у кон­гре­сном цен­тру од­мах је би­ло же­сто­ко, уз ин­стру­мен­тал­не ег­зи­би­ци­је мла­де Пор­ту­гал­ке Су­за­не Сан­туш Сил­ва (тру­ба) и ис­ку­сне Дан­ки­ње Ло­те Ан­кер (сак­со­фо­ни). Обе сит­не, а баш дрч­не, ис­пред тро­ји­це уз­др­жа­них му­шка­ра­ца сим­па­тич­ но су пр­ко­си­ле род­ним пред­ра­су­да­ма. Мир­ни­ји на­ста­вак у во­да­ма нор­ве­шког фол­ка три­ја Ер­лен­ да Ап­не­се­та био је у сјај­ном кон­тра­сту са фри-џез ди­вља­ку­ша­ма. Европ­ски џез цр­пи на­дах­ну­ће у фол­клор­ној тра­ди­ци­ји, а аспект им­про­ви­за­ци­је јед­на­ко је свој­ствен и јед­ном и дру­гом жан­ру. Кач­ке­ти на гла­ва­ма Кур­та Ро­зен­вин­кла (ги­та­ ра), Кри­са Спи­да и Ен­дру Д’Ан­ђе­ла (сак­со­фо­ни) ви­зу­ел­но опи­су­ју бај­ку зва­ну Hu­man Feel. Са Џи­мом Бле­ком за буб­ње­ви­ма, не­ка­да­шњи сту­ дент­ски бенд са Бер­кли­ја ла­ко пре­но­си ра­дост по­нов­ног оку­пља­ња. Слу­ша­мо по­кре­тљи­ву, али зах­тев­ну му­зи­ку ути­цај­них ли­де­ра да­на­шње џез сце­не Аме­ри­ке. По­том бли­ста­ју европ­ски ли­де­ ри: Ан­дре­ас Ше­рер (во­кал), Лу­ћа­но Бјон­ди­ни (хар­мо­ни­ка), Ка­ле Ка­ли­ма (ги­та­ра) и Лу­кас Ни­ гли (буб­ње­ви) сла­ве раз­ли­чи­тост ин­ди­ви­ду­ал­ но­сти, у још јед­ном про­гра­му ко­ме је не­мо­гу­ће од­ре­ди­ти жан­ров­ски из­раз. Ек­ста­тич­ни во­кал, дрх­та­ва хар­мо­ни­ка, ма­ни­ја­кал­на ги­та­ра и раз­ и­гра­ни бу­бањ уз­ди­жу нас ка кли­мак­су. А ње­га до­но­се Хен­ри Ба­тлер, Сти­вен Берн­стин и Hot 9. Као да смо у до­ли­ни ис­под Ал­па опи­са­ли пун круг, ето нас ко­нач­но на из­во­ру џе­за. У ма­шти Берн­сти­на тра­ди­ци­ја Њу Ор­ле­ан­са елик­сир је веч­ не сре­ће ко­ји ће овај ман­гуп мо­дер­ног џе­за ис­пи­ ти са пај­то­си­ма, па рас­па­ли­ти свинг овог вре­ме­на, пун аван­гард­них хар­мон­ских ви­ро­ва и пер­верз­ них им­про­ви­за­ци­ја. Сле­пи чи­ка Хен­ри ко­нач­но об­ја­вљу­је по­след­њи плес и ето још јед­ног шпа­ли­ ра ор­га­ни­за­то­ра кроз ко­ји од­ла­зи­мо у ноћ уз хор апла­у­за. Са­мо удру­же­ни чи­ни­мо ово ме­сто ве­ли­ ким џе­зер­ским ра­јем. Во­ји­слав Пан­тић

му­ћен, а оно ма­ло све­сти ко­је ни­је по­ пла­вио ал­ко­хол гри­зе са­вест што је от­ка­за­ла си­ноћ­њи кон­церт. Ви­дим је ка­ко по­ла по­пи­је­не фла­ше тог пе­тог пи­ва ба­ца кроз про­зор. Док је фла­ша још у ва­зду­ху, она од­јед­ном по­ста­је све­сна шта је ура­ди­ла и ста­вља ру­ку пре­ко уста. Али ка­ко је че­ти­ри ују­тру, уме­сто не­чи­је гла­ве, фла­ша па­да на бе­тон. Раз­би­ја се у три­ста де­ло­ва. Шан се чвр­сто др­жи за огра­ду она­ко пи­ја­ на, гле­да у раз­ли­ве­но пи­во и за­пли­ ће је­зи­ком док из­го­ва­ра: „Eno­ugh is eno­ugh, you mot­her­fuc­ker!” Од­ла­зи у со­бу, се­да за кла­вир и док гле­да кроз про­зор у ју­тро ко­је сви­ће, ра­ђа­ју се пр­ви так­то­ви пе­сме „Li­ved in Bars”. За Cat Po­wer сам пр­ви пут чуо 1996. О њој сам та­да знао са­мо да је сни­ми­ла два ал­бу­ма са Сти­вом Ше­ли­јем из Со­ ник ју­та. То је би­ла ви­ше не­го до­вољ­на пре­по­ру­ка. Ка­да сам пре­слу­шао ал­бу­ ме „De­ar Sir” и „Myra Lee” жи­вот ми се ни­је про­ме­нио, али ка­ко сам тад био до гу­ше у не­уз­вра­ће­ним љу­ба­ви­ма и де­ пре­сив­ним сти­хо­ви­ма Мар­ка Ај­це­ла, при­ву­кла ме је ме­лан­хо­лич­на ат­мос­фе­ ра ње­них пе­са­ма. А ка­да се две го­ди­не ка­сни­је по­ја­вио „Moon Pix”, већ ме је ухва­ти­ла „cat-po­wer-o-ma­nia”. Ни­сам пре­ста­јао да слу­шам ту ка­се­ту да­ни­ма. Би­ло је пе­са­ма и за пла­ка­ње и за ђу­ска­ ње. Та­да сам пр­ви пут ви­део ка­ко из­гле­ да, у спо­ту „Cross Bo­nes Style”. Да сам био ма­ло мла­ђи, ве­ро­ват­но би ми ле­те­ ли они леп­ти­ри по сто­ма­ку. А ва­ла тих го­ди­на су и има­ли по че­му да ле­те. Шан је нео­до­љи­ва јер во­ли да се игра и не­ма про­блем да се ме­ња. Не­ ка­да је би­ла ту­жна и уса­мље­на де­ вој­чи­ца ко­ја сни­ма ба­ла­де у по­дру­ му, он­да је по­ста­ла ин­ди ико­на, па је сни­ми­ла со­ул хит „Li­ved in Bars” ко­ја

се сви­ђа чак и они­ма ко­ји ми­сле да је ин­ди рок тер­мин за не­ку му­зи­ку из Ин­ди­је (пе­сма ко­ја го­во­ри о ње­ном ко­нач­ној по­бе­ди у бор­би про­тив ал­ко­ хо­ла), да би на по­след­њем ал­бу­му екс­ пе­ри­мен­ти­са­ла са елек­тро­по­пом. Ка­ко то да Шан не из­ла­зи из фри­жи­ де­ра и не про­да­је де­се­ти­не ми­ли­о­на пло­ча ка­да је та­ко ле­па и пра­ви та­ко див­ну му­зи­ку? Од­го­вор има ве­зе са љу­ди­ма ко­ји гле­да­ју кроз про­зор. Дру­ штво ко­је ју­ри за нов­цем и ам­би­ци­ја­ ма ва­зда ће „гле­да­че кроз про­зор” до­ жи­вља­ва­ти као чу­да­ке и љу­де на сво­ју ру­ку. Раз­ми­шља­ње и пре­и­спи­ти­ва­ње да­нас ни­је дру­штве­но при­хва­тљи­ва ак­тив­ност, ма ко­ли­ко вас убе­ђи­ва­ ли у су­прот­но. Да је та­ко, ми­сли­те да би вам на ТВ ишло оно што вам иде, на­сло­ви по пор­та­ли­ма би­ли оно­ли­ ко „шо­кант­ни”, а оне не­срећ­не во­ди­ тељ­ке би на­зи­ва­ли пи­сци­ма? Та­ко и му­зи­ка Cat Po­wer зах­те­ва ма­ло ви­ше ак­тив­но­сти од пра­ња про­зо­ра, џо­ги­ ра­ња и ис­про­ба­ва­ња но­ве ха­љи­не у тр­жном цен­тру. Но, то за њу и ни­је та­ко ло­ше. Ње­не пло­че слу­ша та­ман оно­ли­ко љу­ди ко­ли­ко тре­ба и осим му­зи­ке не мо­ра ни­шта ви­ше да ра­ди. Још увек има сло­бо­ду да ста­не на про­ зор (уз со­кић или чај), гле­да ка­ко сун­ це сме­њу­је ме­сец и на ги­та­ри сми­шља ме­ло­ди­ју ко­ју ће­мо за ко­ју го­ди­ну вр­ те­ти до из­не­мо­гло­сти. А то се је­ди­но ра­чу­на у том на­шем све­ту чу­да­ка. Упра­во та Cat Po­wer сви­ра су­тра 11. сеп­тем­бра у бе­о­град­ском До­му омла­ ди­не, и то пр­ви пут у Ср­би­ји. Без об­ зи­ра на то да ли се осе­ћа­те дру­штве­но при­хва­тљи­во или не, не­мој­те до­зво­ ли­ти да из дру­ге ру­ке са­зна­је­те ка­ко је би­ло на „јед­ном од нај­бо­љих кон­це­ ра­та у Бе­о­гра­ду ове го­ди­не”. ¶