POLITIKIN KULTURNI DODATAK 15.10.2016.

Субота 15. октобар 2016. година LX, број 27 Први број је објављен 14. априла 1957. године

03 БОБ ДИЛАН

На осматрачници

дуж целе тврђаве дуге 04 РОДЕО

Ласо око врата 05 СЛУЧАЈ МЕДЕНИЦА–

БЛАГОЈЕВИЋ

Државу на рабош правити 07 СВЕТ У ОБЈЕКТИВУ

Сусрети у Арлу

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

Дај­те де­ци са­вре­ме­ни­ке,­ да их уве­ду у кла­си­ке По­ку­ша­ји прет­ход­них го­ди­на­ да се ђа­ци­ма по­ну­де но­ви­ књи­жев­ни иза­зо­ви: „Чи­тач”­ Бер­нхар­да Шлин­ка, „72:73”­ Ми­хај­ла Пан­ти­ћа, „По­ко­ше­но по­ље” Бра­ни­ми­ра Ћо­си­ћа, „Име ру­же” Ум­бер­та Ека, де­ла Ор­ха­на­ Па­му­ка, Го­ра­на Пе­тро­ви­ћа…­ још ће са­че­ка­ти

НА­ША ТЕ­МА: ШТА СЕ ЧИ­ТА­ У ШКОЛСКОЈ ЛЕК­ТИ­РИ

Ма­ри­на Ву­ли­ће­вић

Н

е­ка­да су уче­ни­ци уз уџ­бе­ни­ке до­би­ја­ ли ком­пле­те лек­ти­ре ко­ју су чи­та­ли то­ком рас­пу­ста, а по­сле о књи­га­ма из тих ода­бра­них књи­га рас­пра­вља­ли у раз­ре­ду. Да­нас та­кви ком­пле­ти књи­ га ви­ше ни­су део ђач­ких оба­ве­за, а ли­те­ра­ту­ ра че­сто за­ви­си и од ма­што­ви­то­сти про­фе­со­ ра, ко­ји има­ју сло­бо­ду да по­је­ди­на де­ла увр­сте у школ­ски про­грам. По­ред то­га што про­фе­со­ ри мо­гу да кре­и­ра­ју и соп­стве­но „Дру­штво мр­ твих пе­сни­ка” по угле­ду на про­фе­со­ра Ки­тин­га у ту­ма­че­њу сјај­ног Ро­би­на Ви­ли­јам­са, и да­ље су ак­ту­ел­не рас­пра­ве о то­ме ка­ко у школ­ске про­ гра­ме, по­ред кла­си­ка, увр­сти­ти до­ма­ће и ино­ стра­не са­вре­ме­не пи­сце, за ко­је ће­те че­сто чу­ти да их де­ца и мла­ди во­ле да чи­та­ју. Ме­ђу њи­ма су Ја­смин­ка Пе­тро­вић, Ве­сна Алек­сић, Урош Пе­ тро­вић, Игор Ко­ла­ров, Де­јан Алек­сић, Бран­ко Сте­ва­но­вић и дру­ги. По­ку­ша­ји прет­ход­них го­ди­на да се ђа­ци­ма по­ну­де но­ви књи­жев­ни иза­зо­ви: „Чи­тач” Бер­ нхар­да Шлин­ка, „72:73” Ми­хај­ла Пан­ти­ћа, „По­ ко­ше­но по­ље” Бра­ни­ми­ра Ћо­си­ћа, „Име ру­же” Ум­бер­та Ека, де­ла Ор­ха­на Па­му­ка, Го­ра­на Пе­ тро­ви­ћа… још ће са­че­ка­ти. По ре­чи­ма Ја­смин­ке Пе­тро­вић, но­ви­не у наш обра­зов­ни си­стем до­ла­зе вр­ло те­шко и спо­ро, а ап­сурд је у то­ме што мла­ди пред­ност да­ју упра­ во но­вим са­др­жа­ји­ма. Ова на­ша на­гра­ђи­ва­на књи­жев­ни­ца про­шле го­ди­не на Ме­ђу­на­род­ ном бе­о­град­ском сај­му књи­га уче­ство­ва­ла је на три­би­ни „Кре­а­тив­ног цен­тра” по­све­ће­ној упра­во про­бле­му об­на­вља­ња школ­ске лек­ти­ ре. За­кљу­чак овог раз­го­во­ра био је тај да де­ца школ­ског уз­ра­ста тре­ба да чи­та­ју кла­си­ке, али да ће лак­ше са­вла­да­ти де­ла кла­сич­них пи­са­ца уко­ли­ко има­ју мо­гућ­ност да чи­та­ју и са­вре­ме­ не ау­то­ре.

– Ми­ни­стар­ство про­све­те би тре­ба­ло да спро­ ве­де и јед­но де­таљ­но ис­тра­жи­ва­ње о то­ме ко­је кла­си­ке де­ца во­ле да чи­та­ју. Има­мо пет­на­е­стак ак­тив­них пи­са­ца за де­цу ко­ји оби­ла­зе шко­ле и би­бли­о­те­ке у Ср­би­ји и има­ју кон­так­те са уче­ни­ ци­ма. Би­бли­о­те­ке су тре­нут­но нај­ва­жни­ја „коп­ ча” из­ме­ђу са­вре­ме­них ау­то­ра и мла­дих чи­та­ла­ ца – сма­тра Ја­смин­ка Пе­тро­вић.

Мало часова матерњег језика Слич­ног је ми­шље­ња и Де­јан Алек­сић, ко­ји наш обра­зов­ни си­стем ви­ди као гло­ма­зан и инер­тан, без из­ра­же­ног сен­зи­би­ли­те­та за че­сте про­ме­не, на­ро­чи­то ка­да је реч о школ­ској лек­ти­ри.

– Го­во­ри­мо о кла­сич­ним де­ли­ма до­ма­ће и стра­не књи­жев­но­сти, по­твр­ђе­ним у вре­ме­ну. Не­сум­њи­во је да се и да­нас у на­шој књи­жев­ но­сти, на­ро­чи­то оној на­ме­ње­ној де­ци и мла­ ди­ма, ја­вља­ју оства­ре­ња из­у­зет­не вред­но­сти, а њи­хов из­о­ста­нак из кор­пу­са лек­ти­ре са­мо је од­раз не­спрем­но­сти си­сте­ма да бр­зо ре­а­гу­је. Ма­ло пред­у­зи­мљи­ви­ји учи­те­љи и на­став­ни­ци ко­ри­сте мо­гућ­ност да­ва­ња из­бор­не лек­ти­ре уче­ ни­ци­ма, па се на тај на­чин, кат­ка­да, од­го­во­ри на по­тре­бу де­це за но­вим са­др­жа­ји­ма те вр­сте. По­не­кад сам у при­ли­ци да чу­јем ми­шље­ња де­це да су по­је­ди­не књи­ге из оба­ве­зне лек­ти­ре не­за­ ни­мљи­ве или не­ра­зу­мљи­ве. Та­ко­ђе, уко­ли­ко је од­ре­ђе­но кла­сич­но де­ло екра­ни­зо­ва­но, ве­ћи­ на ће сма­тра­ти да је до­вољ­но по­гле­да­ти филм – ка­же Алек­сић. Ка­ко уве­сти ви­ше са­вре­ме­них пи­са­ца у шко­ ле? Од­го­вор на ово пи­та­ње да­је и Зо­на Мр­каљ, пред­сед­ни­ца Дру­штва за срп­ски је­зик и књи­ жев­ност, ин­сти­ту­ци­је ко­ја од­ре­ђе­ним пред­ло­ зи­ма мо­же да ути­че на не­ке бу­ду­ће про­гра­ме лек­ти­ре, али не и на вре­ме ка­да ће до ре­ви­зи­ је про­гра­ма до­ћи. Нај­ве­ћи про­блем код нас је ма­ли број ча­со­ва срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­ сти. По ре­чи­ма Зо­не Мр­каљ, Ср­би­ја има нај­ма­ њи број ча­со­ва ма­тер­њег је­зи­ка ме­ђу зе­мља­ма у окру­же­њу, код нас је то че­ти­ри у основ­ној и три ча­са не­дељ­но у сред­њој шко­ли , а у окру­же­њу је се­дам ча­со­ва не­дељ­но.

По­ред то­га што­ про­фе­со­ри мо­гу да­ кре­и­ра­ју и соп­стве­но­ „Дру­штво мр­твих­ пе­сни­ка” по угле­ду­ на про­фе­со­ра Ки­тин­га­ и да­ље су ак­ту­ел­не­ рас­пра­ве о то­ме ка­ко­ у школ­ске про­гра­ме,­ по­ред кла­си­ка,­ увр­сти­ти до­ма­ће­ и ино­стра­не­ са­вре­ме­не пи­сце

нај­зна­чај­ни­јих на­гра­да, за­слу­жу­је ква­ли­те­том сво­јих де­ла да бу­де увр­шћен у школ­ску лек­ти­ ру. Ње­го­ва по­е­ти­ка до­вољ­но је уте­ме­ље­на на про­ве­ре­ним обра­сци­ма кла­си­ке, а исто­вре­ме­ но но­си вр­ло мо­дер­ни сен­зи­би­ли­тет и ис­ку­ства аван­гар­де. Си­гу­ран сам да та­кво шти­во при­пре­ ма и отва­ра мла­дог чи­та­о­ца за су­срет са ства­ра­ ла­штвом ко­је нам се при­ми­че из бу­дућ­но­сти. И то је ва­жна функ­ци­ја обра­зо­ва­ња у кул­ту­ри – ка­же Дра­го­љуб Кој­чић, ди­рек­тор За­во­да за уџ­бе­ни­ке. Књи­жев­ник Ми­хај­ло Пан­тић и члан жи­ри­ ја „Ни­но­ве” на­гра­де та­ко­ђе сма­тра да школ­ску лек­ти­ру тре­ба оса­вре­ме­ни­ти: – Пе­де­сет го­ди­на, од вре­ме­на ка­да сам био ђак, па све до да­нас, слу­шам при­че да на­ста­ву књи­жев­но­сти и спи­сак лек­ти­ре тре­ба про­ме­ни­ ти, од­но­сно при­ла­го­ди­ти но­вим вре­ме­ни­ма и но­вим ге­не­ра­ци­ја­ма. Ни­ко ту по­тре­бу не оспо­ ра­ва, сви има­ју при­мед­бе, ма­ло ко има при­мен­ љи­ве пред­ло­ге. За тих пе­де­сет го­ди­на књи­жев­ ност је из­г у­би­ла уло­г у и зна­чај сим­бо­лич­ки ре­пре­зен­та­тив­не фор­ме кул­ту­ре. Од сто љу­ди, са­мо тро­је, и код нас и у Евро­пи, има на­ви­ку чи­та­ња, сви оста­ли гле­да­ју фил­мо­ве, слу­ша­ју му­зи­ку, гле­да­ју те­ле­ви­зи­ју, „швр­ља­ју” не­том… Да би се не­што за­и­ста про­ме­ни­ло, по­тре­бан је кон­сен­зус шта, ка­ко и ка­да учи­ни­ти. Ве­ру­јем да ће­мо до ње­га си­гур­но до­ћи у на­ред­них пе­ де­сет го­ди­на. ¶

Глас за Енеса Халиловића – Дру­штво за срп­ски је­зик и књи­жев­ ност пред­ла­га­ло је јед­ном од прет­ход­них са­зи­ва Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­ но­ло­шког раз­во­ја по­ве­ћа­ње бро­ја ча­со­ва срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти. По­сто­ји кор­пус тек­сто­ва ко­ји се зо­ву на­уч­но­по­ пу­лар­ни, ин­фор­ма­тив­ни и оста­ли тек­ сто­ви, ме­ђу ко­је на­став­ник мо­же са­мо­и­ ни­ци­ја­тив­но да уве­де од­ре­ђе­не на­сло­ве за ко­је уо­чи да су за тај уз­раст нај­за­ни­ мљи­ви­ји. На тај на­чин пре­да­вач фор­ми­ ра би­бли­о­те­ку за од­ре­ђе­ни раз­ред, ко­ја би би­ла ак­ту­ел­на од­ре­ђе­не школ­ске го­ди­не – ка­же Зо­на Мр­каљ, до­да­ ју­ћи да Дру­штво за срп­ски је­зик и књи­жев­ност пред­ла­же да у шко­ле бу­ду уве­де­ни из­бор­ни пред­ме­ти: Је­зич­ка кул­ту­ра и Књи­жев­ност на­шег до­ба, где би би­ла чи­та­на де­ла са­вре­ме­ них пи­са­ца и да на Фи­ло­ло­ шком фа­кул­те­ту бу­де уве­ден пред­мет Књи­жев­ност дру­ге по­ло­ви­не 20. и по­чет­ка 21. ве­ка, по­што и на­ши сту­ден­ ти из­у­ча­ва­ју књи­жев­ност за­ кључ­но са пе­де­се­тим го­ди­на­ма 20. ве­ка. Ма­ту­ран­ти Тех­нич­ке шко­ле „Иван Са­рић” из Су­бо­ти­це, уз пре­по­ру­ку сво­је пр­ о­фе­сор­ке Све­тла­не Ку­лић, ода­бра­ли су ро­ман Бра­ни­сла­ва Јан­ко­ви­ћа „Су­зе Све­тог Ни­ко­ле” као сво­ју из­бор­ну лек­ти­ру, уз обра­зло­же­ње да је тај ро­ман дру­га­чи­ји од оно­га што има­ју при­ ли­ку да чи­та­ју. Све­тла­на Ку­лић још ис­ти­че да Јан­ко­ви­ћев ро­ман ну­ди но­во чи­та­лач­ко ис­ку­ ство у ко­ме и сам чи­та­лац пре­ста­је да бу­де „оби­ чан”, и по­ста­је „чи­та­лац-са­рад­ник”. Ро­ман „Су­зе Све­тог Ни­ко­ле” чи­та се у овој шко­ли, да­кле, као из­бор­на лек­ти­ра.

– Лек­ти­ра мо­ра да са­др­жи и са­вре­ме­не пи­ сце. При­ме­ра ра­ди, Енес Ха­ли­ло­вић, пе­сник и про­за­и­ста мла­ђе ге­не­ра­ци­је и ла­у­ре­ат на­ших

Драган Стојановић

15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

НА­ША ТЕ­МА: ШТА СЕ ЧИ­ТА У ШКОЛСКОЈ ЛЕК­ТИ­РИ

Лек­ти­ра за сред­њу шко­лу ста­ра че­тврт Ше­сто пе­ва­ње „Или­ја­де”,­ „Еп о Гил­га­ме­шу”, Со­фо­кло­ва­ „Ан­ти­го­на”, Бо­ка­чов „Де­ка­ме­рон”,­ Али­ги­је­ри­је­ва „Бо­жан­стве­на­ ко­ме­ди­ја” оба­ве­зни су у лек­ти­ри пр­вог раз­ре­да сред­ње шко­ле.­ У дру­гом је, на при­мер, Бал­за­ков „Чи­ча Го­рио”. Ту је и Тол­стој са „Аном Ка­ре­њи­ном” као и пр­ве­нац Дра­го­сла­ва Ми­хај­ло­ви­ћа­ „Кад су цве­та­ле ти­кве

бо­јим се да се на­ста­ва књи­жев­но­сти не пре­тво­ ри у „се­ци­ра­ње ле­ше­ва” по прин­ци­пу: „ста­ви де­ло на ка­те­дру, из­двој фраг­мен­те, мо­ти­ве, иде­ је, об­ли­ке при­по­ве­да­ња… док не из­гу­би ду­шу, етич­ку и естет­ску вред­ност” – ка­же Де­ја­на Ми­ ли­јић Су­бо­тић. На­став­ни­ци ма­хом ни­су спрем­ни на ве­ли­ке про­ме­не. Ско­ро је ра­ђе­на из­ме­на про­гра­ма Фи­ ло­ло­шке гим­на­зи­је, али је ве­ћи­на оста­ла не­так­ ну­та јер про­фе­со­ри те шко­ле ни­су хте­ли го­то­во ни­шта да ме­ња­ју. Сред­њо­школ­ска лек­ти­ра ни­је про­ме­ње­на без­ ма­ло че­тврт ве­ка. Док она тап­ка у ме­сту, у деч­ јим ру­ка­ма „па­ме­ту­ју” те­ле­фо­ни.

Хек­то­ра – слу­ша­ју сви ко је­дан – пре­до­ча­ва Бо­ шко Ми­ло­са­вље­вић, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји. Ше­сто пе­ва­ње „Или­ја­де”, „Еп о Гил­га­ме­шу”, Со­фо­кло­ва „Ан­ти­го­на”, Бо­ка­чов „Де­ка­ме­рон”, Али­ги­је­ри­је­ва „Бо­жан­стве­на ко­ме­ди­ја” оба­ ве­зни су у лек­ти­ри пр­вог раз­ре­ да сред­ње шко­ле. У дру­гом је, на при­мер, Бал­за­ков „Чи­ча Го­ рио”. Ту је и гроф Тол­стој са „Аном Ка­ре­њи­ном” као пр­

Укус деце није једини аршин

Ми­ле­ни­ја Си­мић Ми­ла­ди­но­вић

П

ро­грам срп­ског је­зи­ка за основ­ну шко­ лу сук­це­сив­но је ме­њан и усва­јан од 2004. до 2009. го­ди­не и спа­да у но­ви­је, а за сред­ње ни­је про­ме­њен од 1992. Ака­дем­ска јав­ност сма­тра да књи­ жев­но­сти 21. ве­ка тре­ба да­ти вре­ме­на да се до­ ка­же, пре не­го што упли­ва у лек­ти­ру.

– Ура­ди­ли смо не­ко­ли­ко пред­ло­га има­ју­ћи на уму и са­вре­ме­ни при­ступ на­ста­ви у ко­ји ни­ су кључ­ни са­др­жа­ји не­го ис­хо­ди. Од­би­јао их је На­ци­о­нал­ни про­свет­ни са­вет са обра­зло­же­њем да се че­ка­ју уте­ме­ље­ни стан­дар­ди. Та­ко смо се на­шли пред „џа­ком” тра­ди­ци­је књи­жев­но­сти у ко­ји би сви да на­тр­па­ју што ви­ше. Пу­ћи ће ако се не­што из ње­га не од­ва­ди – до­ча­ра­ва Де­ја­на Ми­ли­јић Су­бо­тић, са­вет­ник за срп­ски је­зик у Цен­тру за раз­вој про­гра­ма и уџ­бе­ни­ка За­во­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Об­ја­шња­ва и да по на­ло­гу Ми­ни­стар­ства про­ све­те про­гра­ме пра­ве струч­не ко­ми­си­је, са че­ ти­ри до де­сет чла­но­ва, уни­вер­зи­тет­ских про­фе­ со­ра и на­став­ни­ка из шко­ла. А он­да му­ко­трп­но из­ро­ђен пред­лог про­гра­ма за сва­ки раз­ред За­ вод до­ста­вља На­ци­о­нал­ном про­свет­ном са­ве­ту ко­ји га обич­но не усво­ји. Од­го­вор на пи­та­ње да ли ће се оса­вре­ме­њи­ва­ти лек­ти­ра, на­ша са­го­ вор­ни­ца ка­же да тре­нут­но не­ма.

– Као са­вре­ме­ни срп­ски пи­сци и да­ље се про­ у­ча­ва­ју, ре­ци­мо Киш и Пе­кић, књи­жев­не гро­ма­ де. Мно­го је ве­ли­ких пи­са­ца до­шло по­сле њих. И кад би мо­гла да се скро­ји иде­ал­на лек­ти­ра, не би има­ла сна­гу да за­ин­те­ре­су­је уче­ни­ке за чи­та­ње ако на­став­ник до њих не до­пре. Лич­но,

Две де­це­ни­је исто Уче­ни­ци у Хр­ват­ској чи­та­ју са­вре­ме­не пи­сце: Ми­ра Га­вра­на, Злат­ка Кри­ли­ћа, Бо­жи­да­ра Про­се­ња­ка, Хр­во­ја Хи­тре­ца, Ма­ју Брај­ко-Ли­ва­ко­вић, Са­њу Пи­лић, Са­њу По­лак... Ина­че, на по­пи­су је пред­ло­же­но два­де­се­так де­ла.

– Из­ме­ње­ној лек­ти­ри до­да­то је до­ста но­вих на­сло­ва, али оста­ли су и ста­ри. Но, на­жа­ лост, до­га­ђа се да учи­те­љи и да­ље ве­ћи­ном би­ра­ју ста­ре на­сло­ве. Ми­ни­стар­ство на­у­ке, обра­зо­ва­ња и спор­та и Ми­ни­стар­ство кул­ ту­ре на­пра­ви­ло је ис­тра­жи­ва­ње у шко­ла­ма о про­гра­ми­ма под­сти­ца­ња чи­та­ња, а при­ја­ вље­но је 478 про­гра­ма ко­ји по­ти­чу чи­та­ње – ка­же Сње­жа­на Бе­рак, пред­сед­ни­ца Хр­ват­ ског чи­та­тељ­ског дру­штва. По ње­ним ре­чи­ма, у сред­њим шко­ла­ма го­то­во 20 го­ди­на ни­је до­шло до про­ме­не на­став­ног пла­на и про­гра­ма, па са­мим тим ни до по­пи­са лек­ти­ре. На сна­зи је још увек про­грам из 1994/1995. го­ди­не ко­ји је ма­ње из­ме­не до­био го­ди­ну и две по­сле. Ипак, у Хр­ват­ској је при Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре фор­ми­ра­но те­ло ко­је је до­не­ло на­ци­о­нал­ну стра­те­ги­ју под­сти­ца­ња чи­та­ ња, а на ре­фор­ми школ­ства уоп­ште, па и по­пи­са лек­ти­ре, ра­ди екс­перт­ска гру­па за ре­фор­му ку­ри­ку­лу­ма. Ре­фор­ма школ­ства, ме­ђу­тим, за­у­ста­вље­на је за­то што се че­ка од­лу­ка но­ве вла­де. По ре­чи­ма на­ше са­го­вор­ни­це, пред­лог је да се на­став­ни­ци­ма да ви­ше ау­то­но­ми­је у из­бо­ру са­др­жа­ја, ме­то­да и об­ли­ка ра­да. „Ако уче­ни­ци сто­је у ре­ду да би ку­пи­ли на­ста­вак свог оми­ље­ног ро­ма­на, а не за­ни­ ма их шта ка­же ју­нак из не­ког ар­ха­ич­но пи­са­ног и те­мом за­ста­ре­лог ро­ма­на, пре­ ма ми­шље­њу да­на­шње мла­де­жи, мо­жда би упра­во из то­га мо­гли из­ву­ћи по­ру­ку”, об­ја­ шња­ва Сње­жа­на Бе­рак.

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

– Не­дав­но сам у пре­во­зу чуо да сред­њо­шко­лац вр­шња­ку на пи­та­ње да ли је про­чи­тао „Фа­у­ста” од­го­ва­ра „Ни­је лош, про­чи­тао сам до по­ла, дру­ гу по­ло­ви­ну на ин­тер­не­ту”. У сва­кој учи­о­ни­ци има ђа­ка ко­ји па­си­о­ни­ра­но чи­та­ју и оних ко­је то не за­ни­ма. Мо­ра­мо се др­жа­ти про­гра­ма, али је до­пун­ска, нео­ба­ве­зна лек­ти­ра екс­трем­но ва­ жна. Див­но је уче­ни­ци­ма чи­та­ти од­лом­ке Ба­ ри­ко­о­ве „Или­ја­де” (Але­сан­дро Ба­ри­ко „Хо­мер, Или­ја­да”), са­вр­ше­не да бу­де у лек­ти­ри. Оба­ве­ зна Хо­ме­ро­ва „Или­ја­да” у ин­те­грал­ном об­ли­ ку, у хек­са­ме­тру, ка­да се пре­до­чи ђа­ци­ма пр­ве го­ди­не вр­ло те­шко до­пре до њих. Кад узме­мо Ба­ри­ко­о­ву, умет­нич­ки иш­чи­та­ну и ис­пи­са­ну, и чи­та­мо тре­нут­ке оп­са­де или дво­бој Ахи­ла и

ви су­срет са ве­ли­ ким ро­м а­н ом у сва­к ом сми­слу, и пр­ве­нац Дра­ го­сла­ва Ми­хај­ ло­ви­ћа „Кад су цве­та­л е ти­к ве” ко­ји се увек чи­та и фан­та­стич­но се во­ли. У за­вр­шним го­ди­на­ма гим­ на­з и­ј е до­л а­з е: Каф­к ин „Про­цес”, Ан­дри­ће­ве „На Дри­ни ћу­при­ја” и „Про­кле­та авли­ја”, Хе­мин­гве­јев „Ста­рац и мо­ре”, Се­ли­

ПРИМЕР ЛЕКТИРЕ ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Драма Бранислав Нушић: Сумњиво лице Данило Киш: Ноћ и магла Вилијам Шекспир: Ромео и Јулија Молијер: Грађанин племић (одломак) Допунски избор Борислав Станковић: Увела ружа Растко Петровић: Африка (одломци) Гроздана Олујић: Гласам за љубав Милорад Павић: Предео сликан чајем(одломак о путовању Атанасија Свилара на Свету гору) Матија Бећковић: Прича о Светом Сави Душан Ковачевић: Ко то тамо пева Борислав Михајловић: Бановић Страхиња Роберт Гревс: Златно руно(одломци) Џон Селинџер: Ловац у житу Дејвид Гибинс: Атлантида Ернест Хемингвеј: Старац и море Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду. Поред драмских дела у лектиру улазе и лирика, епика и научнопопуларни садржаји.

ПРИМЕР ЛЕКТИРЕ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Лирика* Народна песма: Наджњева се момак и девојка Народна песма : Јеленче Јован Јовановић Змај: Циганин хвали свога коња Војислав Илић: Јесен Десанка Максимовић: Пауково дело Душан Радовић:Плави зец Драган Лукић: Друг другу Мирослав Антић: Јуначка песма Бранислав Црнчевић: Мрав добра срца Бранко Ћопић: Мјесец и његова бака Стеван Раичковић: Када то буде Милован Данојлић: Трешња у цвету Добрица Ерић: Свитац пшеничар и воденичар Љубивоје Ршумовић: Аждаја свом чеду тепа Избор из поезије Милована Данојлића Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма Поред лирике, у лектиру улазе драма и епика

мо­ви­ћев „Дер­виш и смрт”, Ге­те­ов „Фа­уст”, Шек­ спи­ров „Ха­млет”...

– „Се­о­бе” Ми­ло­ша Цр­њан­ског, наш „Рат и мир”, у лек­ти­ри су за тре­ћу го­ди­ну, али пр­ва књи­га. Ипак, не мо­гу да за­ми­слим да мо­ји ђа­ци за­вр­ше гим­на­зи­ју а да им не про­чи­там од­лом­ке дру­ге књи­ге „Се­о­ба”. Кад би, као оба­ве­зно, чи­та­ли ово де­ло у од­лом­ци­ма обо­жа­ва­ли би Цр­њан­ског, лек­ти­ра се не би по­јед­но­ста­ви­ла, а по­ста­ла би за­ни­мљи­ви­ја – ука­зу­је Ми­ло­са­вље­вић. Из ис­ку­ства у ра­ду са гим­на­зи­јал­ци­ма мо­гао би да при­ре­ди хре­сто­ма­ти­ју из­ у­з ет­н их при­ч а и од­л о­м а­к а ро­м а­ на, при­јем­чи­вих а не­п о­н у­ђ е­н их мно­г им сред­њ о­ школ­ци­ма.

– По­сто­је Тол­сто­је­ве при­че ко­је су не­про­чи­та­не, ге­ни­јал­не, крат­ке. Мо­па­ са­но­ве та­ко­ђе. И ли­те­рар­ни на­пи­си До­ сто­јев­ског о Тол­сто­ју или Пу­шки­ну. Чи­тао сам их ђа­ци­ма. То се слу­ша – тад 60 очи­ју гле­да не­тре­ми­це, оде­ље­ње упи­ја књи­жев­ ност отво­ре­них уста. При­руч­ник у ко­ме би се та де­ла по­ну­ди­ла де­ци мо­гао би да до­при­ не­се на­ста­ви – на­по­ми­ње про­фе­сор. У па­р а­л ел­н у, нео­б а­в е­з ну а не­за­о­би­ла­зну, лек­ти­ру за сред­њо­школ­це он је већ увр­стио „Твр­ ђа­в у” Ме­ш е Се­л и­ мо­ви­ћа.

– Кад ге­не­ра­ци­је без из­у­зет­ка обо­жа­ва­ју Ми­ хај­ло­ви­ће­ве „Ти­кве”, за­што им не по­ну­ди­ти те­жак, су­ров, чврст али ге­ни­ја­лан „Пе­три­јин ве­нац” овен­чан „Ни­но­вом” на­гра­дом, или „Чи­ зма­ше”, или оба. За­тим, у од­лом­ци­ма „Ха­дри­ја­ но­ве ме­мо­а­ре” Мар­ге­рит Јур­се­нар. Иван Алек­ се­је­вич Бу­њин, пр­ви ру­ски пи­сац но­бе­ло­вац, пре­ћу­тан је. Ње­гов „Жи­вот Ар­се­ње­ва” ме­ђу нај­ див­ни­јим је по­ја­ва­ма свет­ске књи­жев­но­сти. Ђа­ ке би об­ра­до­ва­ли, бар у од­лом­ци­ма, и „Ан­ти­ хри­сто­ви ми­ра­кли” Сел­ме Ла­гер­леф, швед­ске књи­жев­ни­це, пр­ве же­не ко­ја је до­би­ла Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност. У па­ра­лел­ној лек­ти­ри ме­сто за­вре­ђу­ју и Ви­ли­јем Гол­динг, Вла­ди­мир Вол­ков, Мар­га­рет Атвуд, Реј­чел Сај­ферт, Гај­то Га­зда­нов... – на­бра­ја Ми­ло­са­вље­вић. Не мо­же све да ста­не у про­грам, а укус де­це не мо­же би­ти основ­ни ар­шин за кро­је­ње лек­ти­ ре. Да сред­њо­школ­ци од­лу­чу­ју та би ли­те­ра­ту­ра

Би­бли­ја и Хо­мер у од­лом­ци­ма На по­пи­су лек­ти­ре у Хр­ват­ској на­шла су се са­вре­ме­ни­ја­ књи­жев­на де­ла хр­ват­ске и свет­ске књи­жев­но­сти, ау­то­ра по­пут­ Ду­брав­ке Угре­шић, Сла­вен­ке­ Дра­ку­лић, Мар­га­рет Ди­рас,­ Јер­го­ви­ћа, Ки­ша, Му­ра­ка­ми­ја, Љо­се, Ку­ци­ја, због че­га је­ про­те­сто­ва­ло удру­же­ње­ „У име оби­те­љи” На­ђа Бо­би­чић

Ду­брав­ка Угре­шић

Миљенко Јер­го­ви­ћ

Фото Википедија

Фото Раде Крстинић

Ј

ав­но мње­ње у Хр­ват­ској се по­ла­ри­зо­ва­ло на­кон што је у фе­бру­а­ру об­ја­вљен пред­ лог На­ци­о­нал­ног ку­ри­ку­лу­ма за пред­ мет Хр­ват­ски је­зик. Ма­да тај пред­лог има пре­ко три сто­ти­не стра­ни­ца, оно што је ши­рој за­јед­ни­ци би­ло нај­за­ни­мљи­ви­је је­сте по­пис пред­ло­же­них књи­жев­них де­ла за це­ло­ ви­то чи­та­ње, ко­ји се на­ла­зи на са­мом кра­ју пу­ бли­ка­ци­је пред­ло­га. Ау­то­ри пред­ло­га по­себ­ но су на­зна­чи­ли да је реч о отво­ре­ном по­пи­су, те да учи­те­љи мо­гу за чи­та­ње иза­бра­ти и не­ке дру­ге при­клад­не тек­сто­ве, што се не од­но­си са­мо на са­вре­ме­на књи­жев­на де­ла, већ и на она ста­ри­ја. Осим кон­крет­них из­ме­на у по­пи­су књи­га, зна­чај­на је про­ме­на и у то­ме што лек­ти­ра ни­је раз­вр­ста­на по школ­ским раз­ре­ди­ма, већ у пет ци­клу­са, од ко­јих су пр­ва три на­ме­ње­на основ­ но­школ­ском уз­ра­сту, а че­твр­ти и пе­ти ци­клус сред­њо­школ­ци­ма. Осим кри­те­ри­ју­ма књи­жев­не вред­но­сти и ра­зно­вр­сно­сти пре­ма жан­ру, књи­

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о.­ Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић.­ В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић.­ Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751. Факс: 3373-393.­ Електронско издање: www.politika.rs

Сла­вен­ка Дра­ку­лић Из личне архиве

жев­ном раз­до­бљу, као и пре­ма за­сту­пље­но­сти де­ла ка­ко из на­ци­о­нал­не, та­ко и из свет­ске књи­ жев­но­сти, књи­ге на по­пи­су су би­ра­не и по кри­ те­ри­ју­ми­ма при­клад­но­сти тек­ста за уче­ни­ко­во са­мо­стал­но чи­та­ње и за доб уче­ни­ка и њи­хо­во кул­тур­но и жи­вот­но ис­ку­ство. Баш због ова два дру­га кри­те­ри­ју­ма, на по­ пи­су се ни­су на­шла ка­нон­ска де­ла по­пут Би­ бли­је, Хо­ме­ро­вих епо­ва, Дон Ки­хо­та, Ма­ру­ ли­ће­ве Ју­ди­те и Лу­ци­ће­ве Ро­би­ње. Та де­ла би се, сто­га, пре­ма овом пред­ло­г у, чи­та­ла са­мо у од­лом­ци­ма. С дру­ге стра­не, на по­пи­су, и то по­себ­но у за­вр­шном, пе­том ци­клу­су, на­шла су се са­вре­ме­ни­ја књи­жев­на де­ла хр­ват­ске и свет­ске књи­жев­но­сти, ау­то­ра и ау­тор­ки по­

пут Ду­брав­ке Угре­шић, Сла­вен­ке Дра­ку­лић, Мар­га­рет Ди­рас, Јер­го­ви­ћа, Ки­ша, Му­ра­ка­ ми­ја, Љо­се, Ку­ци­ја. На овом по­пи­су су пред­ ло­же­на и де­ла ко­ја при­па­да­ју поп-кул­ту­ри и жан­ров­ској књи­жев­но­сти, по­пут Тол­ки­но­вог Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва или ро­ма­на Бо­жић Хер­ ку­ла По­а­роа Ага­те Кри­сти, па чак и сти­хо­ви Џо­ни­ја Шту­ли­ћа, ко­ји се у свом ма­ни­ру огла­ сио и ус­про­ти­вио иде­ји да се ње­го­ви сти­хо­ви на­ђу у школ­ској лек­ти­ри. За де­сни­ча­ре оку­пље­не око удру­же­ња „У име оби­те­љи“, овај је по­пис био вр­ло про­бле­ма­ ти­чан, та­ко да су из­не­ли при­мед­бе, ко­је су се ма­хом сво­ди­ле на про­гла­ша­ва­ње не­по­доб­них књи­га, ко­је пре­ма ре­чи­ма њи­хо­ве пред­став­ни­ це Жељ­ке Мар­кић „под­сти­чу мла­де на пор­но­ гра­фи­ју“. Ме­ђу из­оп­ште­ним књи­га­ма на­ла­зе се по пра­ви­лу де­ла са­вре­ме­них хр­ват­ских ау­ то­ра и ау­тор­ки у ко­ји­ма се раз­ви­ја кри­тич­ка свест у од­но­су на нор­ми­ра­не род­не уло­ге, као и у од­но­су на до­ми­нант­не на­ци­о­на­ли­стич­ке прак­се. С дру­ге стра­не, мо­же се чу­ти да је ре­фор­му у на­ста­ви књи­жев­но­сти тре­ба­ло већ одав­но спро­ ве­сти. Та­ко­ђе, у прак­си по­је­ди­ни на­став­ни­ци и на­став­ни­це већ пре­по­ру­чу­ју сво­јим уче­ни­ ци­ма да чи­та­ју са­вре­ме­ну књи­жев­ност, не за­ др­жа­ва­ју­ћи се са­мо у окви­ри­ма пр­о­пи­са­ног. У пред­ло­гу се ин­си­сти­ра на ужи­ва­њу уче­ни­ка у тек­сто­ви­ма и на охра­бри­ва­њу њи­хо­ве са­мо­стал­ но­сти у од­лу­чи­ва­њу, али се не ула­зи у иде­о­ло­ шку кри­ти­ку ку­ри­ку­лу­ма, ко­ји сва­ка­ко и да­ље има све ма­не јед­ног на­ци­о­нал­ног ку­ри­ку­лу­ма. Ипак, ка­ко је у пи­та­њу тек пред­лог, он ће се си­ гур­но до­дат­но ме­ња­ти, и то не ну­жно на­бо­ље, пре не­го што бу­де при­хва­ћен и уве­ден у обра­ зов­ну прак­су. Ова пред­ло­же­на ре­фор­ма ни­је у то­ли­кој ме­ ри ра­ди­кал­на, ко­ли­ко је иза­зва­ла па­жње у јав­ но­сти. На њу би пре тре­ба­ло гле­да­ти као на мо­ гу­ћи по­чет­ни ко­рак ка отво­ре­ном ку­ри­ку­лу­му и ка са­вре­ме­ни­јој на­ста­ви је­зи­ка и књи­жев­но­ сти, у ко­јој се по­себ­на па­жња упу­ћу­је уче­ни­ци­ ма, чи­ме се же­ли по­сти­ћи то да им се књи­жев­ ност што ви­ше при­бли­жи. ¶

НА­ША ТЕ­МА: ШТА СЕ ЧИ­ТА У ШКОЛСКОЈ ЛЕК­ТИ­РИ

ве­ка Увек потребна ревизија – Ге­не­ра­циј­ски хи­то­ви као што су на­сло­ви Лу­из Ре­ни­сон „Цин­ге цан­ге у ак­ци­ји”, „Ан­гус тан­ге и љу­бље­ње с ва­та­њем”, „ОК је, но­сим баш ве­ли­ке га­ће­ро­не”, низ о ку­по­хо­ли­чар­ки Со­фи Кин­се­ ле, или „Прин­це­зин днев­ник” Мег Ке­бот ко­ји оку­пи­ра­ју па­жњу де­вој­чи­ца у основ­ној шко­ли, али и де­ча­ци­ма оми­ље­ни књи­жев­ни ју­на­ци Ха­ ри По­тер, Адри­јан Мол, Ар­те­мис Фа­ул тре­ба да оста­ну ван оба­ве­зног школ­ског про­гра­ма. Њи­ма је чи­та­лач­ка пу­бли­ка за­га­ран­то­ва­на. Лек­ти­ри, ко­ја уте­ме­љу­је основ­ну кул­ту­ру чи­та­ња, ре­ви­зи­ ја је увек и ре­дов­но по­треб­на. И ова ко­ја је пре пет, шест го­ди­на ино­ви­ра­на за основ­це, мо­же би­ти бо­ља. На уна­пре­ђе­ње не тре­ба да че­ка 20 го­ди­на – став је Злат­ка Гру­ша­но­ви­ћа, ди­рек­то­ ра ОШ „Вук Ка­ра­џић“ у Бе­о­гра­ду и на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка, ау­то­ра ис­тра­жи­ва­ња „До­сад­на лек­ти­ра и(ли) за­бав­на ли­те­ра­ту­ра” ко­је је пра­ ти­ло по­след­ње из­ме­не у лек­ти­ри за основ­це. Та­да су „Пр­ва бра­зда” М. Гли­ши­ћа, „Чи­ча Јор­ дан” С. Срем­ца, „До­жи­вља­ји Ни­ко­ле­ти­не Бур­са­ ћа” Б. Ћо­пи­ћа, „Ја­ма” И. Г. Ко­ва­чи­ћа, „Аго­ва­ње” И. Ма­жу­ра­ни­ћа из­ме­ште­ни са оба­ве­зног спи­ска за основ­це. На њи­хо­ва ме­ста до­шла су са­вре­ме­ ни­ја или по­пу­лар­ни­ја де­ла, ре­ци­мо „Ло­вац у жи­ту” Џ. Се­лин­џе­ра, „Ко то та­мо пе­ва” Д. Ко­ва­ че­ви­ћа, „Пре­део сли­кан ча­јем” М. Па­ви­ћа, „Ла­ мент над Бе­о­гра­дом” М. Цр­њан­ског... Лек­ти­ра одав­но не под­ра­зу­ме­ва исто­вет­не ком­пле­те де­ла за сва­ки раз­ред основ­не шко­ле, али је про­грам исти. Са­др­жи из­бор ли­ри­ке, епи­ ке, дра­ме, на­уч­но­по­пу­лар­них и ин­фор­ма­тив­ них тек­сто­ва. У том из­бо­ру су Змај, Ра­ди­че­вић, Црн­че­вић, Ћо­пић, Ми­ка Ан­тић, Ршу­мо­вић, Де­ сан­ка Мак­си­мо­вић, Ми­ра Алеч­ко­вић, Гро­зда­на Олу­јић... Уз њи­хо­ве сто­је и ра­до­ви Ег­зи­пе­ри­ ја, Ефра­и­ма Ки­шо­на, Ан­ђе­ле На­не­ти, Све­тла­ не Вел­мар Јан­ко­вић, Го­ра­на Пе­тро­ви­ћа... Али у до­го­во­ру са на­став­ни­ком основ­ци и ван пред­ ло­же­ног спи­ска мо­гу ода­бра­ти де­ла за об­ра­ду. Ко­ри­сте ту шан­су. Од ко­ри­ца до ко­ри­ца чи­та­ју књи­ге Уро­ша Пе­тро­ви­ћа, Де­ја­на Алек­си­ћа, Ја­ смин­ке Пе­тро­вић...

На осматрачници дуж целе тврђаве дуге

Урош Пе­тро­вић: Ршу­ма у ру­ке! Да Уро­ша Пе­тро­ви­ћа, јед­ног од нај­чи­та­ни­јих пи­са­ца за де­цу, над­ле­жни упи­та­ју ко­јим би де­ли­ ма са­вре­ме­ни­ка ва­ља­ло опле­ме­ни­ти оба­ве­зну ђач­ку лек­ти­ру, ре­као би „То ни­је ло­ша иде­ја, али су­бјек­ти­ван сам. Пи­тај­те де­цу! Рас­пи­тај­те се код би­бли­о­те­ка­ра у деч­јим би­бли­о­те­ка­ма. Ау­то­ре и де­ла де­ца су већ от­кри­ла, дај­те им да чи­та­ју са­вре­ме­ни­ке да их уве­ду у кла­си­ке.” „Оба­ве­зно” Пе­тро­ви­ћу не иде уз ње­го­ве на­сло­ве, де­ци оми­ље­не. „У лек­ти­ри сам у из­бор­ном де­лу. Има­ју­ ћи у ви­ду ко­ји про­це­нат де­це би­ра мо­је књи­ге и чи­та их, мо­гу би­ти по­но­сан. Де­цу тре­ба слу­ша­ти, ина­че мо­же­мо да упад­не­ мо у зам­ку, да им пре­ко ре­да да­је­мо да чи­та­ју не­што што им ни­је при­јем­чи­во. А да­нас пре­ко по­ло­ви­не де­це има по­ре­ме­ ћај го­во­ра. Она ко­ја чи­та­ју и ко­јој се чи­та док су ма­ла има­ју 30 од­сто ве­ћа по­стиг­ну­ ћа, то­ли­ко је то ва­жно! Да им већ са осам го­ди­на не из­мак­не­мо 30 од­сто ве­ће шан­ се у жи­во­ту. Мо­ра­мо их усме­ри­ти, уве­сти их у де­ла са­вре­ме­них пи­са­ца, да их ухва­ти­ мо и пре­ко оно­га што за­во­ле до­ве­де­мо до кла­си­ка. Је­дан де­чак ми је ре­као, не­ћу да ка­жем о ко­јој књи­зи ког пи­сца је реч, да је то­ли­ко спо­ра да му се чи­ни да је још ма­ло спо­ри­ја мо­гла би се чи­та­ти уна­зад. Као де­те обо­жа­вао сам ’Де­цу ка­пе­та­на Гран­ та’, где брод из­ла­зи из лу­ке на три стра­не. Де­ца да­нас тра­же бр­же при­че, уз све ува­ жа­ва­ње кла­си­ка. Мо­жда ће и књи­ге са­вре­ме­них ау­то­ра по­ста­ти кла­си­ци, то­ме се на­да­мо. Ршу­ма у ру­ке де­цо, ње­го­ва су де­ла увек све­жа”, по­ен­ти­ра Урош Пе­тро­вић. М. С. М.

Л

ек­ти­ру чи­ни скуп ода­бра­них књи­ жев­них де­ла чи­ји је из­бор усло­вљен по­сто­ја­њем књи­жев­ног и школ­ског ка­но­на, тра­ди­ци­јом ак­тив­не и ис­тра­ жи­вач­ке на­ста­ве књи­жев­но­сти, при­ о­ри­тет­ним обра­зов­ним, естет­ским, вас­пит­ним и функ­ци­о­нал­ним ци­ље­ви­ма, али и уз­ра­стом уче­ни­ка, њи­хо­вим ли­те­рар­ним сен­зи­би­ли­те­ том и чи­та­лач­ким по­тре­ба­ма. Струч­ној, као и ши­рој јав­но­сти мо­же би­ти за­ни­мљи­во да се ово ста­но­ви­ште илу­стру­је на при­ме­ру од­но­са из­ме­ђу књи­жев­ног ка­но­на, на јед­ној, и школ­ског ка­но­на и књи­жев­не лек­ти­ре у шко­ли, на дру­гој стра­ни. Уо­би­ча­је­но је да се у окви­ру на­ци­о­нал­не књи­жев­но­сти за ау­то­ре ко­ји су при­зна­ти као нај­зна­чај­ни­ји ве­зу­је по­јам књи­жев­ни ка­нон. Као над­ ре­ђен си­стем стан­дард­них вред­ но­сти, књи­жев­ни ка­нон ути­че на школ­ски ка­нон. Уну­тар оба ка­но­на („ве­ли­ког” и „ма­лог”) по­сто­ји хи­је­ра­р­хи­ја из­ме­ђу по­ја­ва у цен­тру и по­ ја­ва на мар­ги­ни си­сте­ма, али и мо­гућ­ност за њи­хо­ву ре­ин­тер­пре­та­ци­ју и пре­вред­но­ва­ње услед књи­ж ев­ них кре­та­њ а и кул­тур­них про­ ме­на из­ван си­ сте­м а. Оту­д а је у на­став­ној прак­си из­бор узор­них пи­са­ца у про­ грам­ском, школ­ском ка­но­ну усло­вљен књи­жев­ним по­ја­ ва­ма и вред­но­сти­ма уну­тар „ве­ли­ког”, књи­жев­ног ка­но­на. У овом слу­ча­ју, вред­ност де­ла и ау­ то­ра, а не вре­ме њи­хо­вог ду­жег или

„Мора да постоји неки излаз” – рече песник разбојнику, „Превише има конфузије, не могу да си олакшам муку Тајкуни пију моје вино, моју земљу копају сељаци, И нико не зна шта је вредно да се чува, а шта треба да се баци.” „Нема разлога да се нервираш”, рече разбојник сав љубазан, „Има нас много овде што знамо да је живот више виц него сан Али ти и ја смо већ видели све и то наша судбина није, јасно­ Зато немој сад да се лажемо, ионако је већ касно.” На осматрачници принчеви држе стражу дуж целе тврђаве дуге Док све жене долазе и одлазе, а исто и босоноге слуге Напољу, у даљини, дивља мачка креће да урличе­ Два јахача се ближе, ветар почиње да риче.

Са енглеског превео Мухарем Баздуљ

Од­ув­ ек сам ју­рио­ за не­чим, за би­ло­ чим што се кре­ће Од­ло­мак из књи­ге Боба Ди­лана „Хро­ни­ке”, пре­вод Де­јан Д.­ Мар­ко­вић, Ге­о­по­е­ти­ка

НО­БЕ­ЛО­ВА НА­ГРА­ДА­ ЗА КЊИЖЕВНОСТ

У

пра­во сам се вра­тио у Вуд­сток са Сред­ њег за­па­да – са оче­ве са­хра­не. На сто­лу ме је че­ка­ло пи­смо од Ар­чи­бал­да Ма­ кли­ша. Ма­клиш, пе­сник ла­у­ре­ат Аме­ ри­ке – је­дан од њих. Карл Санд­берг, пе­ сник пре­ри­је и гра­да, и Ро­берт Фрост, пе­сник мрач­них ме­ди­та­ци­ја, би­ли су дру­га дво­ји­ца. Ма­клиш је био пе­сник ноћ­ног сте­ња и жи­ве зе­ У лек­ти­ри оп­ста­ју „Ро­бин­зон Кру­со”, „До­жи­ мље. Њих тро­ји­ца, Јејтс, Бра­у­нинг и Ше­ли Но­ вља­ји То­ма Со­је­ра”, „Ор­ло­ви ра­но ле­те”, „Поп вог све­та, би­ли су џи­нов­ске фи­гу­ре, де­фи­ни­са­ли Ћи­ра и поп Спи­ра”, „Сум­њи­во ли­це”, а да се су пеј­заж Аме­ри­ке два­де­се­тог ве­ка. Они су све основ­ци пи­та­ју би­ли би из­бри­са­ни као „до­сад­ по­ста­ви­ли у пер­спек­ти­ву. Чак и ако ни­си знао ни, ду­гач­ки и ста­ро­мод­ни”. ¶ њи­хо­ве пе­сме, мо­рао си чу­ти за њих. Прет­ход­на не­де­ља пот­пу­но ме је ис­цр­пе­ла. По­но­во сам се на­шао у гра­ду сво­је ра­не мла­до­ сти, и то због раз­ло­га ко­ји ни­сам мо­гао ни да за­ ми­слим – да бих ви­део ка­ко мог оца са­хра­њу­ју. Ни са­да ни­сам у ста­њу да ка­жем оно што ни­ка­да ни­сам мо­гао ни ра­ни­је. Док сам од­ра­стао, кул­ тур­не и ге­не­ра­циј­ске раз­ли­ке би­ле су не­са­вла­ ди­ве – ни­шта дру­го до зву­ка гла­со­ва, без­бој­ног не­при­род­ног го­во­ра. Мој отац, ко­ји је увек го­ во­рио отво­ре­но и ди­рект­но, пи­тао је: „Зар ни­ кра­ћег тра­ја­ња у школ­ском про­гра­му, пред­ је умет­ник чо­век ко­ји сли­ка?” ка­да му је је­дан ста­вља основ­ни кри­те­ри­јум њи­хо­вог из­бо­ра од мо­јих учи­те­ља ре­као да ње­гов син има ду­шу за лек­ти­ру. умет­ни­ка. Из­гле­да да сам ја од­у­век ју­рио за не­ Ка­да су у не­ко­ли­ко по­след­њих го­ди­на усво­ чим, за би­ло чим што се кре­ће – ау­то­мо­би­лом, је­н е из­м е­н е про­г ра­м а на­с тав­н их пти­цом, ве­тром но­ше­ним ли­стом – би­ло чи­ме пред­м е­та, још ни­с у би­л е мо­г у­ што је мо­гло да ме од­ве­де на не­ко све­тли­је ће про­ме­не пла­но­ва и ра­ди­кал­ ме­сто, у не­ку не­по­зна­ту зе­мљу ко­ја ле­жи на ре­фор­ма про­гра­ма сред­њо­ низ­вод­но. Ни­сам знао ама баш ни­шта о школ­ског обра­зо­ва­ња јер се у не­са­вр­ше­ном све­ту у ко­ме сам жи­вео, о том пе­ри­о­ду ра­ди­ло на де­ то­ме шта све дру­штво мо­же да на­пра­ви фи­ни­са­њу ме­ђу­пред­мет­них од чо­ве­ка. и пред­мет­них ком­пе­тен­ци­ Ка­да сам оти­шао од ку­ће, осе­ћао сам ја, пред­мет­них ис­хо­да и се као Ко­лум­бо ко­ји од­ла­зи на пу­сти стан­дар­да по­стиг­ну­ћа Атлан­тик. Ура­дио сам упра­во то и био на за крај оп­ш тег сред­ кра­ју све­та – на ру­бу ве­ли­ке во­де – а са­да сам њег обра­з о­в а­њ а и се вра­тио у Шпа­ни­ју, та­мо где је све от­по­че­ло, сред­њ ег струч­н ог на кра­љи­чин двор, с по­лу­ста­кла­стим по­гле­дом, обра­зо­ва­ња. чак и с чу­пер­ком од бра­де. „А шта је с до­сто­јан­ ством”, упи­тао ме је је­дан од су­се­да ко­ји је до­ Стан­дар­ди по­ шао да ода по­шту мо­ме оцу, по­ка­зу­ју­ћи на мо­је стиг­ну­ћа усво­је­ни ли­це. То­ком крат­ког вре­ме­на ко­је сам про­вео су 2013. го­ди­не. та­мо, све ми се вра­ти­ло, сва при­твор­ност, ста­ри Kод нас се пи­ по­ре­дак ства­ри, то­бо­жњи на­ив­ци, али и још не­ та­ње лек­ти­ре ви­ што – да је мој отац био нај­бо­љи чо­век на све­ту, ше ак­ту­е­ли­зу­је не­го да је ве­ро­ват­но вре­део сто пу­та ви­ше од ме­не, пи­та­ња о кул­ту­ри чи­ али да ме ни­је раз­у­мео. Град у ко­ме је он жи­вео та­ња и свр­хо­ви­то­сти и град у ко­ме сам жи­вео ја ни­су би­ли исти. Ако на­ста­ве књи­жев­но­сти у то оста­ви­мо по стра­ни, ми смо са­да има­ли ви­ше шко­ли, ко­ја су нео­прав­ за­јед­нич­ког не­го ра­ни­је – ја сам, у ме­ђу­вре­ме­ну, да­но за­по­ста­вље­на. по­стао отац већ три пу­та – би­ло је мно­го то­га Свест о зна­ча­ју, а по­себ­но о што сам же­лео да по­де­лим с њим, да му ка­жем сло­же­но­сти чи­та­лач­ког чи­на, – по­ред то­га, са­да сам био у по­ло­жа­ју да ура­дим да­нас је ве­о­ма ре­ла­ти­ви­зо­ва­на. мно­го то­га за ње­га. За­то уче­ни­ку тре­ба по­мо­ћи да У Ар­чи­је­вом пи­сму ста­ја­ло је да би он во­лео са­вла­да те­шко­ће ко­је пра­те чи­ да се на­ђе­мо и по­раз­го­ва­ра­мо о мо­гућ­но­сти да та­ње, да на­у­чи да чи­та књи­жев­ при­ста­нем да ком­по­ну­јем не­ко­ли­ко пе­са­ма за на де­ла, да за­во­ли чи­та­ње и да по­зо­ри­шни ко­мад ко­ји он пи­ше, ко­ји се зо­ве у ње­му ужи­ва. „Бра­зго­ти­на”, а за­сно­ван је на крат­кој при­чи Сти­ве­на Вин­сен­та Бе­не­та. Ма­клиш је прет­ход­ *Про­де­кан за на­ста­ву­ но на Бро­две­ју до­био на­гра­ду То­ни за свој ко­мад Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та под на­зи­вом Џ. Б. Мо­ја же­на и ја од­ве­зли смо се и члан На­ци­о­нал­ног­ ко­ли­ма до Кон­ве­ја, у Ма­са­чу­сет­су, где је он жи­ про­свет­ног са­ве­та вео, да би­смо по­раз­го­ва­ра­ли о ње­го­вом но­вом

Из­ме­ђу ве­ли­ког­ и ма­лог ка­но­на Проф. др Љи­ља­на Ба­јић

03

Боб Дилан

Драган Стојановић

оби­ло­ва­ла тре­нут­но по­пу­лар­ним вам­пир­ским са­га­ма и еп­ском фан­та­зи­јом. Под сна­жним ути­ ца­јем ки­не­ма­то­гра­фи­је не ис­пу­шта­ју из ру­ку „Игре пре­сто­ла” Џор­џа Мар­ти­на или де­ла Тол­ ки­на, као што мла­ђи основ­ци мал­те­не на­па­мет зна­ју све де­ло­ве се­ри­ја­ла Џ. К. Ро­у­линг о Ха­ ри­ју По­те­ру.

Субота 15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

ко­ма­ду. Ма­клиш је пи­сао сна­жне пе­сме, био је чо­век не­пре­су­шних ду­би­на. Он је био у ста­њу да узме ствар­не лич­но­сти из про­шло­сти, љу­де по­пут кра­ља Чар­лса, или Мон­те­зу­ме и Кор­те­са кон­ки­ста­до­ра, и да их не­жним до­ди­ром твор­ца до­ве­де пред тво­ја вра­та. Сла­вио је сун­це и ве­ли­ ко не­бо. Би­ла је то за­и­ста при­клад­на при­ли­ка да се упо­зна­мо. Сва­ко­днев­ни до­га­ђа­ји, све то фо­ли­ра­ње у кул­ ту­ри, за­ро­бља­ва­ли су ми ду­шу – ис­пу­ња­ва­ли ме га­ђе­њем – уки­да­ње гра­ђан­ских пра­ва и уби­ја­ње по­ли­ти­ча­ра, по­ди­за­ње ба­ри­ка­да, па­до­ви вла­да, сту­дент­ски ра­ди­ка­ли и де­мон­стран­ти про­тив пан­ду­ра и син­ди­ка­та – ули­це ко­је екс­пло­ди­ра­ ју, же­сти­на ки­пу­ћег гне­ва – кон­тра­ко­му­не – ла­ жљи­ви, буч­ни гла­со­ви – сло­бод­на љу­бав, по­крет про­тив нов­ца – све то за­јед­но. Био сам ре­шен да се скло­ним ван до­ма­ша­ја све­га то­га. Са­да сам био по­ро­ди­чан чо­век, ни­сам же­лео да бу­дем на том груп­ном пор­тре­ту. Ма­кли­шо­ва ку­ћа ста­ја­ла је не­што ма­ло из­над јед­ног шар­мант­но ста­рин­ског се­ла, на ти­хом пла­нин­ском пу­ту ои­ви­че­ном пла­нин­ским ло­ во­ром – све­тло ли­шће ја­во­ра на­го­ми­ла­но око при­ла­зне ста­зе. Би­ло је ла­ко пре­ћи пре­ко уског пе­шач­ког мо­ста ко­ји је во­дио до се­ни­це под др­ ве­ћем и ре­кон­стру­и­са­не ка­ме­не ко­ли­бе с мо­дер­ ним ку­хињ­ским уре­ђа­ји­ма, Ма­кли­шо­вог рад­ ног про­сто­ра. Па­зи­ку­ћа нас је увео, а ње­го­ва же­на нас је по­слу­жи­ла ча­јем, ре­кла не­што љу­ ба­зно и за­тим оти­шла. Мо­ја же­на је оти­шла с њом. По­гле­дао сам уна­о­ко­ло по тој про­сто­ри­ји. Ба­што­ван­ске чи­зме у јед­ном углу, фо­то­гра­фи­је на рад­ном сто­лу и у ра­мо­ви­ма на зи­ду. Цве­ће с там­ним ста­бљи­ка­ма и с укра­сним тра­ка­ма – кор­пе пу­не цве­ћа, ге­ра­ни­ју­ми, цве­ће ле­пе го­ спо­ђе – бе­ли стол­њак, сре­бр­не по­су­де, пре­леп ка­мин – кру­жне сен­ке... ста­бла у пу­ном цва­ту с оне стра­не про­зо­ра. Те фо­то­гра­фи­је от­кри­ле су ми ка­ко Ма­клиш из­гле­да. Ту је би­ла јед­на ама­тер­ска фо­то­гра­фи­ ја на ко­јој се он ви­део као де­чак на осе­дла­ном по­ни­ју, с не­ком же­ном са ше­ши­ри­ћем на гла­ ви, ко­ја др­жи узде. Оста­ле фо­то­гра­фи­је – Ар­ чи са сво­јом кла­сом на Хар­вар­ду – ње­го­ва фо­ то­гра­фи­ја са Јеј­ла и као ка­пе­та­на ар­ти­ље­ри­је у Пр­вом свет­ском ра­ту – на јед­ној дру­гој фо­ то­гра­фи­ји, он у не­ком ма­лом дру­штву ис­пред Ај­фе­ло­ве ку­ле – ње­го­ве фо­то­гра­фи­је сни­мље­не у Кон­гре­сној би­бли­о­те­ци – на јед­ној фо­то­гра­ фи­ји он се­ди за сто­лом с из­да­вач­ким од­бо­ром ча­со­пи­са „Фор­ту­не”. На јед­ној дру­гој, он до­би­ја Пу­ли­це­ро­ву на­гра­ду, а ту је би­ла и јед­на ње­го­ ва фо­то­гра­фи­ја с не­ким адво­ка­ти­ма из Бо­сто­ на. Чуо сам ка­ко не­ко до­ла­зи ка­ме­ном по­пло­ ча­ном ста­зом, а он­да је ушао Ар­чи, при­шао ми и пру­жио ми ру­ку. Имао је ау­ру гу­вер­не­ра, вла­да­ра – сва­ки ње­ гов де­лић оди­сао је вој­нич­ким ау­то­ри­те­том – џен­тлмен аван­ту­ри­стич­ког ду­ха, чи­је је др­жа­ње би­ло ис­пу­ње­но ка­рак­те­ри­стич­ном са­мо­у­ве­ре­ но­шћу оних пле­ме­ни­те кр­ви. Не гу­бе­ћи ни тре­ нут­ка, од­мах је пре­шао на ствар. По­но­вио је не­ ко­ли­ко ства­ри ко­је је ре­као у свом пи­сму. (Он је у ње­му по­ме­нуо не­ке сти­хо­ве у јед­ној од мо­ јих пе­са­ма, у ко­јој сам по­ста­вио Т. С. Ели­о­та и Езру Па­ун­да да се сим­бо­лич­но бо­ре у ко­манд­ ном утвр­ђе­њу.) „Па­унд и Ели­от би­ли су пре­ве­ ли­ки ско­ла­сти­ци, зар не”, ре­као ми је он. Оно што сам ја знао о Па­ун­ду би­ло је да је он био сим­па­ти­зер на­ци­ста у Дру­гом свет­ском ра­ту и да је на ита­ли­јан­ском ра­ди­ју го­во­рио про­тив Аме­ри­ке. Ни­ка­да га ни­сам чи­тао. Т. С. Ели­от ми се до­па­дао. Он за­слу­жу­је да га чи­та­ју. Ар­чи је на­ста­вио: „По­зна­вао сам их обо­ји­цу. Чвр­сти љу­ди. Мо­ра­мо за­јед­но да их про­ђе­мо. Ја­сно ми је шта ми­сли­те кад ка­же­те да се они бо­ре у ко­ манд­ној твр­ђа­ви.” ¶

15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

МЕРИДИЈАНИ

Ла­со око вра­та Пр­ви и нај­ва­жни­ји ути­сак са ро­деа је осе­ћа­ње не­у­пит­ног по­но­са ко­је из­би­ја ка­ко из уче­сни­ка, та­ко и из пу­бли­ке. Би­ло би бе­сми­сле­но­ об­ја­шња­ва­ти би­ло ко­ме­ од при­сут­них да ро­део ни­је аме­рич­ки изум, да је био знат­но ду­же при­су­тан­ у шпан­ској кул­ту­ри не­го­ у аме­рич­кој, као и да је­ ка­у­бој, осо­ви­на аме­рич­ког на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, за­пра­во увоз из Ар­ген­ти­не­ и Мек­си­ка ПУ­ТО­ПИС

тра­ди­ци­ја рва­ња са би­ко­ви­ма. Исту ак­ тив­ност на­ла­зи­мо и у дру­гим ме­ди­те­ ран­ским зе­мља­ма, све до древ­ног крит­ ског оби­ча­ја рва­ња са би­ком, што је, прет­по­ста­вља се, би­ла јед­на од олим­ пиј­ских ди­сци­пли­на у ста­рој Грч­кој. Исто­ри­ја ро­деа је да­кле ве­за­на за европ­ску кул­ту­ру, те за ла­тин­ски (да­ кле шпан­ски) део Аме­ри­ке. У пи­та­њу је, ме­ђу­тим, је­дан од нај­сна­жни­јих и нај­пре­по­зна­тљи­ви­јих сим­бо­ла Сје­ди­ ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, да­кле ан­ гло­фо­ног де­ла Аме­ри­ке.

У бојама заставе Пр­ви и нај­ва­жни­ји ути­сак са ро­деа је осе­ћа­ње не­у­пит­ног по­но­са ко­је из­би­ ја ка­ко из уче­сни­ка, та­ко и из пу­бли­ ке. Би­ло би бе­сми­сле­но об­ја­шња­ва­ти би­ло ко­ме од при­сут­них да ро­део ни­је

аме­рич­ки изум, да је у (не та­ко) раз­ ли­чи­тим об­ли­ци­ма био знат­но ду­же при­су­тан у шпан­ској кул­ту­ри не­го у аме­рич­кој, јед­на­ко бе­сми­сле­но ко­ли­ ко и об­ја­шња­ва­ти да је ка­у­бој, осо­ви­на аме­рич­ког на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, за­пра­во увоз из Ар­ген­ти­не и Мек­си­ка (га­у­чос и ва­ке­ро). По­нај­ма­ње би би­ ло сми­сле­но ис­ти­ца­ти да се одр­жа­ва као ве­о­ма ва­жна аме­рич­ка те­ко­ви­на на те­ри­то­ри­ји ко­ја је ра­ни­је би­ла део Мек­си­ка (у пи­та­њу је на­рав­но Тек­сас), а чи­ји се ста­нов­ни­ци да­нас сма­тра­ју нај­ве­ћим од свих Аме­ри­ка­на­ца. По­нос је, да­кле, осе­ћа­ње ко­је про­ жи­ма цео спек­такл. Ути­сак се на­ме­ће већ на са­мом по­чет­ку ма­ни­фе­ста­ци­је. Ка­у­бој, об­у­чен у бо­је аме­рич­ке за­ста­ ве по­ја­вљу­је се у аре­ни но­се­ћи ве­ли­ку аме­рич­ку за­ста­ву да са­слу­ша све­ча­но

ин­то­ни­ра­ње аме­рич­ке хим­не ко­је пра­ ти хор­ско пе­ва­ње пу­бли­ке. Хим­на још ни­је за­вр­ше­на а он већ кру­жи у га­ло­ пу на оп­ште оду­ше­вље­ње при­сут­них. Пу­бли­ка ужи­ва у спек­та­клу и пот­пу­но му се пре­да­је, ма ко­ли­ко ико­но­гра­фи­ја би­ла сте­ре­о­тип­на, а сцен­ска по­став­ка скром­на. Не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка ка­сни­је у па­у­за­ма из­ме­ђу ди­сци­пли­на, ка­у­бој ће но­си­ти ре­кла­ме спон­зо­ра уме­сто аме­рич­ке за­ста­ве... На­ја­вљи­вач по­здра­вља би­зни­сме­не, по­ро­ди­це, че­сти­та ро­ђен­да­не, свад­бе... Го­ве­че ис­тр­ча­ва у аре­ну, да би га ја­ хач ухва­тио ла­сом, си­шао са ко­ња, по­ ди­гао и из све сна­ге ба­цио на­зад на зе­мљу (об­ја­шње­ње ис­ку­сног по­сма­ тра­ча је да се жи­во­ти­ња на овај на­чин оша­му­ти да би се лак­ше са­вла­да­ла), уве­зао, и оста­вио та­ко нај­ма­ње шест

Бо­рис Пе­тро­вић

У

ла­зак у ро­део ха­лу је на­ја­ва мно­г их кон­т ра­д ик­тор­н их ути­са­ка ко­ји ће усле­ди­ти. На сре­ди­ни пре­ди­мен­зи­о­ ни­ра­ног ам­ба­ра са аре­ном од ута­ба­не зе­мље на­ла­зи се огро­ман трак­тор ис­так­нут сна­жним фо­ку­си­ра­ ју­ћим све­тлом, док је оста­так аре­не у мра­ку. Пу­бли­ка од­у­да­ра од пред­ста­ве о ка­у­бој­ској, ан­гло­фо­ној и бе­лој Аме­ ри­ци. До­ста је Ази­ја­та, Афро­а­ме­ри­ ка­на­ца, Ла­ти­но­а­ме­ри­ка­на­ца, ра­сна и ет­нич­ка сли­ка је ша­ро­ли­ка. Су­прот­но оче­ки­ва­њу, у пу­бли­ци ни­су сви об­у­че­ ни као ка­у­бо­ји – ту су го­ти­ча­ри, ро­ ке­ри, пан­ке­ри, хип­сте­ри... Ро­део је и по­ро­дич­на ак­тив­ност, па су ту мно­ги па­ро­ви са де­цом. Као спорт ро­део је стар ско­ро две­ста го­ди­на, знат­но ста­ри­ји од ве­ћи­не дру­ гих спор­то­ва ко­ји су до­би­ли об­лик тек кра­јем де­вет­на­е­стог ве­ка. На­стао је као у Шпа­ни­ји, да би се за­тим раз­ви­јао на те­ри­то­ри­ја­ма под шпан­ским ути­ца­јем (Мек­си­ко, де­ло­ви Ла­тин­ске Аме­ри­ке, Тек­сас, а по­том и Ка­на­да, Но­ви Зе­ланд, Ау­стра­ли­ја). Из­вор­но је у пи­та­њу уса­ вр­ше­на ве­шти­на нео­п­ход­на за рад за сто­ком. Исто­ри­ја ро­деа се­же у ше­сна­ е­сто­ве­ков­ну Шпа­ни­ју, где је по­сто­ја­ла

Родео је стар око 200 година Фото Jay Phagan/CC BY 2.0

се­кун­ди. Ако се жи­во­ти­ња не осло­бо­ ди, ак­ци­ја је ус­пе­ла. Не­рет­ко се де­ша­ ва да се жи­во­ти­ње озбиљ­но по­вре­де, па и уби­ју или да ја­ха­чи бу­ду зба­че­ни са бе­сних ко­ња или би­ко­ва са озбиљ­ ним по­сле­ди­ца­ма.

Деца јуре говече На­си­ље је са­став­ни део ро­деа. По­сле му­шких ди­сци­пли­на, до­ла­зе жен­ске, исто­вет­но хва­та­ње го­ве­че­та ла­сом и јур­ња­ва од бу­ре­та до бу­ре­та. По­том до­ла­зе деч­је ак­тив­но­сти. Де­ца ис­тр­ ча­ва­ју и по­ку­ша­ва­ју да ухва­те и са­ вла­да­ју од­ве­за­но го­ве­че. Об­у­зи­ма ме ути­сак не­ве­ри­це пред при­зо­ром де­це од три до де­вет го­ди­на ко­ја ју­ре упла­ ше­но го­ве­че ко­је по­ку­ша­ва да се од­ бра­ни и по­бег­не. Ве­ћи­на спор­то­ва ко­ји су да­нас по­пу­ лар­ни су до­би­ли фор­му то­ком де­вет­ на­е­стог ве­ка. Ан­тро­по­ло­зи ве­ру­ју да во­де по­ре­кло из ри­ту­а­ла. Прет­по­став­ ка је да се у нај­ра­ни­јем об­ли­ку ра­ди­ло о рат­ним ве­жба­ма (рва­ње, ба­ца­ње ко­ пља, и слич­не ди­сци­пли­не) или о опо­ на­ша­њу прак­тич­них де­лат­но­сти (лов, ри­бо­лов, кро­ће­ње жи­во­ти­ња). С вре­ме­ ном су ове ак­тив­но­сти пре­ра­сле у ри­ту­ ал, све­ти об­ред – спорт је за ста­ре Гр­ке био пре све­га све­тог ка­рак­те­ра – да би по­том, су­прот­ним про­це­сом есте­ти­за­ ци­је ри­ту­а­ла и ми­та, из­гу­би­ле оре­ол и по­ста­ле „про­фа­на” ак­тив­ност, за­ба­ва. То ни­је слу­чај са ро­де­ом ко­ји и да­ ље по­сто­ји у истом об­ли­ку. Слич­но је са спорт­ским ло­вом и ри­бо­ло­вом, али спорт­ски лов­ци се ти­ме не ба­ве из ну­жде, већ из хо­би­ја, док су ве­шти­не пред­ста­вље­не на ро­деу и да­ље сва­ко­ днев­ни по­сао ка­у­бо­ја. У по­ре­ђе­њу са дру­гим спор­то­ви­ма, ро­део ни­је уоб­ ли­че­на и есте­ти­зо­ва­на ак­тив­ност. Мо­ жда је због то­га оду­ше­вље­ње пу­бли­ке уто­ли­ко ве­ће и не­по­сред­ни­је. Ро­део се на­ла­зи на соп­стве­ном из­ во­ру. За раз­ли­ку од спор­то­ва код ко­ јих мо­же­мо са­мо да на­га­ђа­мо из ког су ри­ту­а­ла на­ста­ли, сте­кли па из­гу­би­ ли оре­ол све­ти­ње, ов­де не­ма ме­ста та­ квим прет­по­став­ка­ма. За раз­ли­ку од спор­то­ва ко­ји су се раз­ви­ли у Евро­пи, ко­ја већ ве­ко­ви­ма про­жи­вља­ва свој (за­ми­шље­ни) крај, ро­део се укла­па у иде­ју Аме­ри­ке као (ве­чи­то) Но­вог све­та, но­ве шан­се, но­вог по­чет­ка. ¶

Неизвесност – цена слободе Од­ло­мак из књи­ге „Цар­ство”, Ема­ну­ел Ка­рер, Ака­дем­ска књи­га, Но­ви Сад

П

ошто се Богу свидело да искуша моју веру, одлу­ чио сам да не бежим од искушења. Хоћу да га про­ живим у потпуности. Хоћу да се у мени, новопе­ ченом, понови сучељавање Христа и Демона. Ниче је врло добар у улози Демона. Најбољи је. Човек пожели да се сложи с њим. Ужасава ме и оча­ рава док ми шапуће на уво да хтети, на чему ја себи за­ мерам, постати славан или моћан, хтети бити обожаван од себи сличних, или бити веома богат, или освојити све жене, можда јесу крупне аспирације, али барем се односе на реалне ствари. Одвијају се на терену на којем се може добити или изгубити, победити или бити побеђен, док је унутрашњи живот по хришћанском моделу пре свега опробана техника којом човек себи прича приче којима не прети никаква опасност да буду оповргнуте и, шта год да се догоди, остајете занимљиви у сопственим очима. Наивност, кукавичлук, таштина је мислити да све што нам се догађа има неки смисао. Све тумачити као иску­ шење којем Бог свакога излаже ради обећаног спасења, као да је реч о трци с препонама. Душама се, каже Ниче, суди – и насупрот ономе што тврди Христос, треба да се суди – на основу њихове способности да себи не при­ чају приче, да воле стварност, а не утешне фикције које јој придодају. Суди им се на основу количине истине коју су у стању да поднесу. Међутим, Симон Вејл каже: „Христос воли да се истина цени више од њега, јер је он, пре него што је постао Хрис­ тос, био истина. Ако се окренемо од њега да бисмо крену­ ли ка истини, нећемо прећи дуг пут пре него што поново паднемо у његово наручје.” Врло добро. Прихватам изазов. Изложићу се ризику. От­ варам нови фајл, изгубљен као и онај први, и поново узимам исти наслов, до којег очигледно држим: Становиште про­ тивника. Томе посвећујем пет сати, свако послеподне. Годину дана раније, у разговору са својим пријатељем Ликом Феријем, тврдио сам да је немогуће предвидети не само шта ће нам будућност донети него ни шта ћемо ми

постати, шта ћемо мислити. Лик је тврдио супротно, да је он сигуран, на пример, да никада неће постати члан На­ ционалног фронта. Одговорио сам му да и ја у то сумњам за себе, али да не бих могао бити тако сигуран и да, коли­ ко год ми поменути пример био мрзак, неизвесност пос­ матрам као цену своје слободе. Хришћанска вера код мене није изазивала исту одбојност као Национални фронт, али бих се једнако изненадио да ми је неко рекао да ћу се јед­ ног дана преобратити. А то се ипак догодило. Догодило се као да сам закачио неку болест – мада, заиста, нисам при­ падао ризичној групи – и да је први симптом те болести то што је доживљавам као оздрављење. Дакле, предлажем себи да посматрам ову болест. И да о томе водим дневник, што је могуће објективније. Паскал каже: „Узмимо за пример отворени рат који се води између људи, у којем свако треба да заузме страну и нужно се определи или за догматизам или за пиронизам. Онај ко буде мислио да је остао неутралан биће првораз­ редни пирониста.” Пирониста, ученик филозофа Пирона, значи скептик. Што би се данас рекло релативиста. То значи, када Исус тврди да је он истина, слегнути раменима као Понтије Пилат и одговорити: „Шта је истина?” Колико мишљења, толико истина. Па добро. Нећу се претварати да сам не­ утралан. На свој догматизам бацићу пироновски поглед. Испричаћу своје преобраћење као што је Флобер опи­ сао стремљења Госпође Бовари. Ставићу се у кожу чове­ ка какав нипошто не бих желео да постанем: неког ко је изгубио веру, а онда је са дистанце разматра. Вратићу се мешавини пораза, мржње према себи и паничног страха од живота, која ме је навела да верујем. И можда тада, тек тада, нећу више себи причати приче. Можда ћу имати пра­ во да кажем као Достојевски: „Ако ми докажу, а плус б, да Христос није у праву, остајем уз Христа.” * Франсоа Самјуелсон, мој агент, рекао ми је једног дана: „Не пишеш последње три године, делујеш несрећно као нико твој, нешто треба радити. Зашто не би написао неку биографију? Писци обично пишу биографије када су у

кризи. Некога то откочи, што, наравно, зависи и од теме, а ја, свакако, могу да ти обезбедим добар уговор.” Што да не? Биографија је скромнији пројекат него ве­ лики роман који не могу прежалити, али је узбудљивији од телевизијских сценарија. Можда је то добар начин да се употреби таленат који ми је Господ дао, а опет, он више воли да га расипамо него да га не трошимо. У своју свеску забележио сам ову реченицу из Библије: „Оно што можеш урадити својом руком, уради” (то би се могло прочитати, данас сам тога свестан, као позив на мастурбацију), тако да сам задужио Франсоу да ми нађе издавача заинтересо­ ваног за живот Филипа К. Дика. Написао сам белешку о свом предлогу која се овако за­ вршавала: „Изазов је посматрати Филипа К. Дика као при­ мер заблуделог мистика. Али говорити о заблуделом мис­ тику подразумева да постоје прави мистици, дакле прави субјекат мистичког сазнања. То је религиозно становиште. Ако то не желимо и радије усвојимо агностичко станови­ ште, морамо прихватити да можда постоји извесна раз­ лику у људском и културолошком достигнућу, рецепцији и респектабилности, али не и у природи, између Светог Павла, Мајстора Екхарта или Симон Вејл, с једне стране, и једног сиротог, просветљеног хипика као што је Дик. Он сам је био савршено свестан овог проблема. Писац фик­ ције, и то најоткаченије научне фантастике, био је убеђен да само пише извештаје. Последњих десет година свог живота, мучио се с једним бескрајним, недефинисаним извештајем који је он називао Егзегеза. Та Егзегеза имала је за циљ да нас обавести о једном његовом искуству које је он, у зависности од расположења, тумачио као сусрет с Бо­ гом (’Страшно је’, каже Свети Павле, ’пасти у руке живог Бога’), као продужено дејство дрога које је узимао током живота, као инвазију ванземаљаца на његов мозак или као чисто параноидну конструкцију. Упркос великим напо­ рима које је улагао, никада није успео да повуче границу између фантазма и божанског откровења – под условом да таква граница уопште постоји. Постоји ли? То је, пра­ во говорећи, немогуће просудити, те се по себи разуме да ја нећу о томе одлучивати. Али испричати Диков живот значи обавезати се да се приђе тој тачки. Кружити око ње, најпажљивије могуће. То бих веома волео да урадим.” ¶

ПРЕИСПИТИВАЊА

Нол­те ­– и­сто­ри­чар­ ко­ји је го­во­рио о оно­ме­ о че­му су дру­ги ћу­та­ли Пре­ве­ли­ки ин­те­рес за не­мач­ку на­ци­стич­ку про­шлост, од­но­сно за Хо­ло­ка­уст, пре­ма Нол­теу, има за по­сле­ди­цу скре­та­ње па­жње са дру­гих на­ци­стич­ких зло­чи­на, (еу­та­на­зи­ја, зло­чи­ни пре­ма ру­ским за­ро­бље­ни­ци­ма), али и са пи­та­ња са­да­шњи­це (зло­чи­ни у Ви­јет­на­му­ или Ав­га­ни­ста­ну). ЛИЧНОСТИ Ду­шан До­ста­нић

С

ре­ди­ном ав­гу­ста, у де­ве­де­сет и тре­ћој го­ди­ни, пре­ми­нуо је фи­ ло­зоф и исто­ри­чар Ернст Нол­те (1923-2016). Ка­да сам га про­шле го­ди­не по­се­тио у ње­го­вом до­му у Бер­ли­ну, вра­та ми је отво­рио ста­ри­ји го­ спо­дин ко­ји се кре­тао по­мо­ћу шта­па, али чо­век ве­дрог ду­ха рас­по­ло­жен за раз­го­ вор. Ни­је про­пу­стио да по­ме­не ка­ко је се­ дам­де­се­тих го­ди­на ау­то­мо­би­лом пу­то­вао кроз Ср­би­ју и ка­ко се се­ћа по­се­те Ко­сов­ ској Ми­тро­ви­ци. Иа­ко фор­ма­лан у оп­хо­ ђе­њу, па­жљив у из­бо­ру ре­чи, оба­зрив и у из­ве­сном сми­слу су­здр­жан зра­чио је ср­ дач­но­шћу. Ни­је же­лео да на­па­да сво­је по­ зна­те не­при­ја­те­ље, ни­ти да се ба­ви оп­ту­ жба­ма, не­го се за­др­жао на кон­ста­та­ци­ји да се са њи­ма не сла­же. Код ње­га ни­је би­ ло гор­чи­не, ни­ти же­ље за над­му­дри­ва­њем. За­до­во­ља­вао се ти­ме да ње­го­ви ар­гу­мен­ти го­во­ре са­ми за се­бе. Све је то ука­зи­ва­ло на са­мо­ди­сци­пли­но­ва­ног чо­ве­ка, ко­ји се на­ кон на­шег раз­го­во­ра вра­тио у сво­ју рад­ну со­бу ка­ко би на­ста­вио са по­слом. Изо­ла­ци­ју је под­но­сио до­сто­јан­стве­но у ти­ши­ни свог бес­пре­кор­но уре­ђе­ног ста­на. Скрај­нут од глав­ног то­ка не­мач­ке ин­те­лек­

сна­жни­ја” иа­ко не као узор не­го као стра­ ши­ло. Пре­ве­ли­ки ин­те­рес за не­мач­ку на­ ци­стич­ку про­шлост, од­но­сно за Хо­ло­ка­уст, пре­ма Нол­теу, има за по­сле­ди­цу скре­та­ње па­жње са дру­гих на­ци­стич­ких зло­чи­на, (еу­та­на­зи­ја, зло­чи­ни пре­ма ру­ским за­ро­ бље­ни­ци­ма), али и са пи­та­ња са­да­шњи­це (зло­чи­ни у Ви­јет­на­му или Ав­га­ни­ста­ну). Ово „не­про­ла­же­ње про­шло­сти” оме­та рад исто­ри­ча­ра за ко­је је ина­че пот­пу­но ле­ ги­тим­но да пре­и­спи­ту­ју цр­но-бе­ле сли­ке су­ко­бље­них са­вре­ме­ни­ка, те да ра­ни­је по­ став­ке под­вр­га­ва­ју ре­ви­зи­ји. Нол­те, ме­ђу­ тим, не­ма на­ме­ру да ре­ха­би­ли­ту­је Тре­ћи рајх, не­го тра­жи да се „под­ву­че цр­та”, од­ но­сно да се до­га­ђа­ји из ра­та ста­ве у исто­ риј­ски кон­текст. По­ста­вља пи­та­ње да ли је „Ар­хи­пе­лаг Гу­лаг” из­вор­ни­ји фе­но­мен од Ау­шви­ца, од­но­сно ни­је ли бољ­ше­вич­ко кла­сно уби­ство ло­гич­ки и фак­тич­ки прет­ хо­ди­ло на­ци­стич­ком ра­сном уби­ству? У том сми­слу он сна­жни­је на­гла­ша­ва те­зу о по­сто­ја­њу „ка­у­зал­ног нек­су­са” из­ме­ђу ко­ му­ни­зма и фа­ши­зма. Нај­јед­но­став­ни­је ре­ че­но Нол­те у за­о­штре­ном об­ли­ку за­сту­па те­зу да без ко­му­ни­зма не би би­ло ни фа­ ши­зма, ко­ји је, ка­ко је и ра­ни­је твр­дио, у су­шти­ни је­дан об­лик ан­ти­ко­му­ни­зма. При то­ме бољ­ше­вич­ко уби­ство бур­жо­а­зи­је не сма­тра „стра­шни­јим” од на­ци­стич­ког за­ ти­ра­ња Је­вре­ја, ни­ти бри­ше раз­ли­ке из­ме­ ђу на­ци­зма и бољ­ше­ви­зма. Нол­те је увек под­вла­чио раз­ли­ку из­ме­ђу кла­сно и ра­ сно ин­спи­ри­са­них зло­чи­на. Мо­ра­то­ри­јум на по­ста­вља­ње та­квих пи­та­ња у Не­мач­кој сме­тао му је због диг­ни­те­та на­у­ке и ње­ног пра­ва на пи­та­ња. Па­ху­ља је по­кре­ну­ла ла­ви­ну. Ха­бер­мас је Нол­теа на­звао „апо­ло­гет­ским исто­ри­ча­ рем” ко­ји же­ли да пре­ки­не не­мач­ко окре­ та­ње пре­ма За­па­ду ко­је је за­по­че­ло на­кон 1945. го­ди­не, при че­му су кри­ти­ча­ри ин­ си­сти­ра­ли на те­о­ри­ји о по­себ­ном не­мач­ ком исто­риј­ском пу­ту. Они ко­ји су бра­ни­ ли Нол­теа би­ли су у ма­њи­ни, а ве­ћин­ски кри­ти­ча­ри има­ли су при­ви­ле­го­ван по­ло­ жај у дру­штву. Нол­те­о­ви по­што­ва­о­ци ис­ Нол­те у за­о­штре­ном­ об­ли­ку за­сту­па те­зу­ да без ко­му­ни­зма­ не би би­ло ни фа­ши­зма, ко­ји је, ка­ко је и ра­ни­је­ твр­дио, у су­шти­ни­ је­дан об­лик­ ан­ти­ко­му­ни­зма

Ернст Нол­те Фото carolynyeager

ту­ал­не јав­но­сти био је во­љан да раз­го­ва­ра са сви­ма ко­ји су хте­ли са њим да раз­го­ва­ ра­ју. Ње­го­ви не­при­ја­те­љи су са­ми ода­бра­ ли да ви­ше не го­во­ре са њим, не­го о ње­му, док је Нол­те до кра­ја био спре­ман да отво­ ре­но при­ча о све­му оно­ме о че­му су дру­ги ћу­та­ли. По­што­ва­о­ци су твр­ди­ли да се под­ ра­зу­ме­ва да вре­ди раз­го­ва­ра­ти са Нол­те­ ом. Про­гла­шен је кон­тро­верз­ним, а био је сло­бо­до­у­ман. До кра­ја жи­во­та тра­жио је са­го­вор­ни­ке, а не след­бе­ни­ке, из­бе­га­ва­ју­ ћи ве­зи­ва­ње за не­ку гру­пу или иде­о­ло­ги­ју. Се­бе је ви­део као исто­ри­ча­ра иде­о­ло­ги­ја, а не као иде­о­ло­га. Ве­ли­ку по­пу­лар­ност сте­као је књи­гом Фа­ши­зам у сво­јој епо­хи. Због по­ку­ша­ја да пре­вла­да не­до­стат­ке оно­га што се у СР Не­ мач­кој сма­тра­ло глав­ним то­ком те­о­ри­је о фа­ши­зму, ука­зи­ва­ња на не­ис­то­рич­ност те­ о­ри­ја о то­та­ли­та­ри­зму, упо­тре­бе ге­не­рич­ ког пој­ма фа­ши­зам, као и свог ин­те­ре­са за Марк­са, Нол­теа у то вре­ме сма­тра­ју за ле­ ви­ча­ра. До сре­ди­не осам­де­се­тих Нол­те об­ ја­вљу­је чи­тав низ кључ­них књи­га ве­за­них за исто­ри­ју 20. ве­ка. Та­да до­ла­зи до про­ме­ не у Нол­те­о­вој ка­ри­је­ри, а ње­го­во мо­жда нај­ва­жни­је де­ло, Европ­ски гра­ђан­ски рат 1917–1945, оста­ло је у сен­ци но­вин­ског члан­ка „Пр­о­шлост ко­ја од­би­ја да про­ђе” об­ја­вље­ног у Франк­фур­тер ал­ге­мај­не цај­ тун­гу. Ти­ме је за­по­че­ла та­ко­зва­на сва­ђа исто­ри­ча­ра, као и на­па­ди и иг­но­ри­са­ње Нол­теа. У по­ме­ну­том члан­ку Нол­те при­ ме­ћу­је да на­ци­стич­ка про­шлост Не­мач­ ке „од­би­ја да про­ђе”, „по­ста­је све жи­вља и

ти­чу да на­пад ни­је био уте­ме­љен на исто­ риј­ским ар­гу­мен­ти­ма, те да му се за­ме­ра­ло оно што ни­је ре­као од­но­сно мо­гућ­ност да се из ње­го­вих ста­во­ва из­ве­ду ре­ви­зи­о­ни­ стич­ки за­кључ­ци. Та­да је Нол­те свр­стан ме­ ђу де­сни­ча­ре ма­да је иде­о­ло­шки ипак нај­ пре био ли­бе­рал. Те­зе ко­је су ше­зде­се­тих ва­жи­ле за ле­ви­чар­ске, осам­де­се­тих су схва­ та­не као де­сни­чар­ске. Сва­ђа ме­ђу исто­ри­ ча­ри­ма пре­тво­ри­ла се у бор­бу за ду­шу бер­ лин­ске ре­пу­бли­ке. На­кон сва­ђе исто­ри­ча­ра Нол­те на­ста­вља да пи­ше, те об­ја­вљу­је ви­ше од де­сет књи­га из исто­ри­је и фи­ло­зо­фи­је. У ка­сни­јим ра­до­ви­ ма по­кла­ња па­жњу исла­ми­зму сма­тра­ју­ћи га тре­ћим по­кре­том про­тив тран­сцен­ден­ци­је (по­сле ко­му­ни­зма и фа­ши­зма) са те­жњом за свет­ском до­ми­на­ци­јом. Ипак, ехо сва­ђе пра­тио га је и на­кон што је бор­ба окон­ча­на. Ка­да му је 2000. го­ди­не до­де­ље­на на­гра­да за на­у­ку Кон­рад Аде­на­у­ер по­но­во су се ја­ ви­ли гла­со­ви про­те­ста, ме­ђу ко­ји­ма је би­ла и Ан­ге­ла Мер­кел, ли­дер та­да опо­зи­ци­о­не Хри­шћан­ско-де­мо­крат­ске пар­ти­је под чи­ јим окри­љем је на­гра­да и уте­ме­ље­на. На осно­ву це­ло­куп­ног Нол­те­о­вог опу­са мо­же се ре­ћи је да био ви­ше не­го исто­ри­ чар. Мо­жда и ва­жни­је од то­га, био је то чо­ век и на­уч­ник од ин­те­гри­те­та, ко­ји се ни­је по­ви­јао за ду­хом вре­ме­на, по­ча­сти­ма и на­ гра­да­ма, не­го је оста­јао ве­ран свом ста­ву, шти­те­ћи и пра­во дру­гих на сло­бо­ду ре­чи и ис­тра­жи­ва­ња. *ис­тра­жи­вач са­рад­ник у Ин­сти­ту­ту­ за по­ли­тич­ке сту­ди­је

Субота 15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

05

Др­жа­ву­ на ра­бош пра­ви­ти

до­га­ђа­ји на­шли су се, та­ко, је­дан до дру­гог. Раз­ ли­чи­ти су на­чи­ни на ко­је је ус­кра­ћи­ва­ње из­бо­ра у за­слу­же­но зва­ње од­јек­ну­ли у јав­но­сти – про­ фе­сор Ме­де­ни­ца је, као по­зо­ри­шни кри­ти­чар, че­сто при­су­тан на стра­ни­ца­ма днев­не штам­пе и отуд се о то­ме го­во­ри­ло у ме­ди­ји­ма, док је про­ фе­сор­ка Бла­го­је­вић лич­ност чи­је се име пре­по­ зна­је у ужим, ар­хи­тек­тон­ским кру­го­ви­ма, и то мо­жда ви­ше у ино­стран­ству не­го у Ср­би­ји. Го­ ди­на­ма је, из­ме­ђу оста­лог, ра­ди­ла у би­роу За­хе Ха­дид. Са­мо у про­шлој го­ди­ни об­ја­ви­ла је две зна­чај­не књи­ге: Ити­не­ре­ри: Мо­дер­на и Ме­ди­ те­ран – тра­го­ви­ма ар­хи­те­ка­та Ни­ко­ле До­бро­ ви­ћа и Ми­ла­на Зло­ко­ви­ћа (Бе­о­град: Слу­жбе­ни Два „слу­ча­ја” ових да­на до­да­ју­ гла­сник и Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет) и Do­bro­vić уље на ва­тру и да­ље уни­жа­ва­ју­ in Du­brov­nik: A Ven­tu­re in Mo­dern Ar­chi­tec­tu­re, на­ше уни­вер­зи­те­те – чи­ње­ни­ца је­ са Кру­но­сла­вом Ива­ни­ши­ном и Вол­фган­гом Та­ да арх. Љи­ља­на Бла­го­је­вић ни­је­ ле­ром (Ber­lin: Jo­vis). Ње­на књи­га Мо­дер­ни­зам иза­бра­на за ре­дов­ног про­фе­со­ра­ у Ср­би­ји: не­до­сти­жне мар­ги­не бе­о­град­ске ар­ на Ар­хи­тек­тон­ском фа­кул­те­ту­ хи­тек­ту­ре 1919–1941 у из­да­њу MIT Press, не­ Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и да је, сум­њи­во нај­зна­чај­ни­јег свет­ског из­да­ва­ча ака­ дем­ске ли­те­ра­ту­ре, је­ди­на је сту­ди­ја те вр­сте не­што ка­сни­је, исто до­жи­вео Иван при­сут­на у све­ту ви­ше од де­сет го­ди­на. Пре­да­ Ме­де­ни­ца, ван­ред­ни про­фе­сор ва­ња по по­зи­ву др­жа­ла je на уни­вер­зи­те­ти­ма Фа­кул­те­та драм­ских умет­но­сти. Хар­вард, Јејл и Њу­јорк, као и на Умет­нич­кој ака­ Опа­сност за ака­дем­ску за­јед­ни­цу де­ми­ји у Бе­чу... Би­ла је го­сту­ју­ћи про­фе­сор на да­нас не до­ла­зи из­ну­тра Уни­вер­зи­те­ту Јејл у Аме­ри­ци (2009. и 2010. го­ ди­не). То су ре­фе­рен­це са ко­ји­ма се мо­же упо­ ре­ди­ти ма­ло ко у да­на­шњој ака­дем­ској за­јед­ ОСВРТ ни­ци Ср­би­је. По­др­шка љу­ди од стру­ке (ко­ја ни­је би­ла ни­шта ма­ња но у слу­ча­ју ко­ле­ге са ФДУ) не са­мо да се ни­је „про­би­ла” до ме­ди­ја, не­го ни­је ува­же­на ни на адре­са­ма ко­је су би­ле оба­ве­зне да је узму у об­зир. Пр­о­фе­си­о­нал­на би­о­гра­фи­ја Ива­на Ме­де­ни­ це, по­др­жа­на сту­дент­ском ева­лу­а­ци­јом, ни­је Ми­ле­та ма­ње им­пре­сив­на. Ар­гу­мен­ти­ма ко­је су фа­кул­ те­ту и јав­но­сти пре­до­чи­ле ње­го­ве ко­ле­ге са Ка­ Про­да­но­вић те­дре за филм­ску и ТВ ре­жи­ју не­ма се шта до­да­ ти – они по­га­ђа­ју су­шти­ну ства­ри. Об­ја­шње­ње за о­ло­жај ака­дем­ске за­јед­ни­це у дру­ уз­др­жа­не гла­со­ве ко­ле­га мо­гло би се про­на­ћи у штву ни­је ла­ко од­ре­ди­ти – на­рав­но да чи­ње­ни­ци да је Ме­де­ни­ца у ду­гом пе­ри­о­ду строг је она ин­те­грал­ни и за бу­дућ­ност од­лу­ и ком­пе­тен­тан по­зо­ри­шни кри­ти­чар. Умет­ни­ чу­ју­ћи део дру­штва, али, са дру­ге стра­ ци сла­бо под­но­се кри­ти­ке – то је по­зна­та ствар. не, сто­ји по­ма­ло из­дво­је­на у од­но­су Али, мо­ра се ре­ћи да је ко­нач­ну од­лу­ку ов­де до­ на ма­ти­цу зби­ва­ња у по­ли­тич­ком жи­во­ту. Ау­то­ не­ла уну­тра­шња ко­ро­зи­ја ака­дем­ске ин­сти­ но­ми­ја уни­вер­зи­те­та те­ко­ви­на је европ­ске ци­ ту­ци­је оли­че­на у чи­ње­ни­ци да се из­бор­но ве­ће ви­ли­за­ци­је и око то­га, чи­ни се, не­ма спо­ре­ња. схва­та при­лич­но нон­ша­лант­но. За­да­так уни­вер­зи­те­та, на­ро­чи­то оних де­ло­ва Те­шко је одо­ле­ти ис­ку­ше­њу и не се­ти­ти се ко­ји се убра­ја­ју у ху­ма­ни­стич­ке сег­мен­те, ни­је јед­не епи­зо­де са по­чет­ка књи­ге „Жи­зни­о­пи­са­ да по­вла­ђу­је по­ли­ти­ча­ри­ма не­го, на­про­тив, да ни­ја мо­ја” Ни­ћи­фо­ра Нин­ко­ви­ћа, пр­вих га­лант­ не­пре­кид­но по­ста­вља не­при­јат­на пи­та­ња, а све них ме­мо­а­ра срп­ске књи­жев­но­сти. Мла­ди Ни­ у ци­љу здра­ви­је бу­дућ­но­сти на­ро­да. Чак и вла­ ћи­вор до­ла­зи на „пре­сли­ша­ва­ње” код кне­за сто­др­шци дру­шта­ва ко­ја се не би мо­гла опи­са­ти Си­ме Мар­ко­ви­ћа и го­спо­да­ра Мла­де­на Ми­ло­ као де­мо­крат­ска га­је из­ве­стан ре­спект пре­ма ва­но­ви­ћа (код он­да­шњег пред­сед­ни­ка и за­ме­ни­ тој из­дво­је­ној по­зи­ци­ји нај­ви­шег обра­зо­ва­ња. ка пред­сед­ни­ка Пра­ви­тељ­ству­ју­шћег со­вје­та) у То, ме­ђу­тим, ни­је ва­жи­ло де­ве­де­се­тих: пам­ти се згра­ду бив­ше те­ки­је у Ви­шњи­ће­вој у ко­јој је по­ из­ја­ва Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа по ко­јој за ње­га ред се­ди­шта Со­вје­та би­ла и ре­зи­ден­ци­ја До­си­ не­ма раз­ли­ке из­ме­ђу уни­вер­зи­те­та и по­љо­при­ те­ја Об­ра­до­ви­ћа. Оп­ту­жен је да је украо оруж­је вред­не за­дру­ге. Ипак, у тој де­це­ни­ји кне­зу код ко­јег је ра­дио а он га је, ака­дем­ска за­јед­ни­ца по­ка­за­ла је из­ за­пра­во, са­мо скло­нио да га ба­ха­ти ве­сну чвр­сти­ну – от­пор пре­ма на­ка­ кнез не би убио и та­ко ре­шио про­ зном за­ко­ну до­не­том кра­јем де­ка­де блем за­о­ста­лих ду­го­ва. Кнез Си­ма осло­бо­дио је, до­не­кле, уни­вер­зи­тет га пи­та ода­кле је – у Ср­би­ји кључ­но спољ­ног при­ти­ска. пи­та­ње и да­нас, два ве­ка на­кон Ка­ Опа­сност за ака­дем­ску за­јед­ни­ ра­ђор­ђа. Из До­бри­на­ца срем­ски­ цу да­нас не до­ла­зи са те стра­не већ је, од­го­ва­ра оп­ту­же­ни Ни­ћи­фор. Уз из­ну­тра. соч­ну псов­ку кнез за­кљу­чу­је да су Умно­жа­ва­ње пла­ги­ра­них ра­до­ва, „све те Шва­бе ђа­во­ли”, те да ће их ло­ше при­кри­ве­на тр­го­ви­на ди­пло­ он све око­ва­ти и обе­си­ти. Да не бу­ Књига Љиљане ма­ма, сум­њи­ве шко­ле са још сум­њи­ де за­бу­не „Шва­бе” су сви су­на­род­ни­ Благојевић­ ви­јим акре­ди­та­ци­ја­ма или без њих ци ро­ђе­ни се­вер­но од Са­ве и Ду­на­ва. „Мо­дер­ни­зам­ – све је то уру­ши­ло углед ви­со­ког у Ср­би­ји:­ Са­че­кав­ши да се раз­го­вор ма­ло не­до­сти­жне­ школ­ства у на­шој зе­мљи. То­ме тре­ба сми­ри при­сут­ни До­си­теј по­чи­ње да мар­ги­не­ до­да­ти и бру­тал­ну ко­мо­ди­фи­ка­ци­ју на­бра­ја ко­ји су све кне­зо­ви у афек­ бе­о­град­ске­ зна­ња пред ко­јом се по­ви­ја­ју и етич­ ту про­ли­ли крв сво­јих пи­са­ра, што за ар­хи­тек­ту­ре­ ки по­сту­ла­ти уни­вер­зи­тет­ске за­јед­ со­фром, што ван ње... И та­ко је­дан 1919–1941”­ ни­це, што ни­је фе­но­мен све­ден на од дру­го­га по­би­ти све пи­са­ре, па ће­ у из­да­њу MIT Press на­шу сре­ди­ну, на­про­тив он је, ка­ко те по­сле зе­мљу с ра­бо­шом др­жа­ти. се то сад ве­ли, гло­ба­лан. А ни­ка­ква зе­мља с ра­бо­шом ни­ти Два „слу­ча­ја” ових да­на до­да­ју уље на ва­тру и се др­жа­ла ни­ти се др­жа­ти мо­гла! да­ље уни­жа­ва­ју на­ше уни­вер­зи­те­те – чи­ње­ни­ца Он­да они сви ућу­та­ше – пи­ше Ни­ћи­фор. И ви­ је да арх. Љи­ља­на Бла­го­је­вић ни­је иза­бра­на за дим на њи­о­вим ли­ца­ма да се од стар­ца на њи­о­ ре­дов­ног про­фе­со­ра на Ар­хи­тек­тон­ском фа­кул­ вом гад­ном пре­су­жде­ни­ју са­свим по­сра­ми­ше. те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и да је, не­што ка­ А ко ће се да­нас по­сра­ми­ти? сни­је, исто до­жи­вео Иван Ме­де­ни­ца, ван­ред­ни *Ау­тор је сли­кар и пи­сац, про­рек­тор про­фе­сор Фа­кул­те­та драм­ских умет­но­сти. По Уни­вер­зи­те­та умет­но­сти у Бе­о­гра­ду не­че­му слич­ни, али ипак не са­свим упо­ре­ди­ви

П

Немања Николић, Double Noir, Октобарски салон (у прошлом броју Додатка назив овог рада погрешно је приписан раду Раденка Милака „Фантомска госпођа”)

15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

Страница из стрипа „Валкира”

ИЗЛОГ

Из стрипа „Wunderwaffen”

Стрип у до­ба кри­зе На фран­цу­ском тр­жи­шту стри­па све ма­њи ко­лач се де­ли на све ви­ше мр­ви­ца, што ме­ња при­ступ из­да­ва­ча и ау­то­ра. О то­ме све­до­че не­ки од ве­ли­ких ау­то­ра фран­цу­ске стрип сце­не­ са на­шег под­не­бља

„Кар­та­го” (Cart­ha­go), а тре­нут­но у Ср­ би­ји про­мо­ви­ше до­ма­ће из­да­ње стри­ па „Арс маг­на” (Ars Mag­na). Он све­ до­чи о то­ме да се ста­ње у фран­цу­ској стрип про­дук­ци­ји го­ди­на­ма за­о­штра­ ва; из­ме­ђу фи­нан­сиј­ске кри­зе и хи­ пер­про­дук­ци­је, сви уче­сни­ци утак­ми­ це су су­о­че­ни са ти­ме да се све ма­њи ко­лач де­ли на све ви­ше мр­ви­ца. „Из­ да­ва­чи игра­ју на си­гур­но, раз­гра­на­ ва­ју­ћи успе­шне на­сло­ве, чи­та­ни се­ ри­ја­ли до­би­ја­ју спин-оф на­став­ке, а ФЕНОМЕНИ ре­но­ми­ра­ни ау­то­ри, за ко­је се сма­тра да ће за со­бом по­ву­ћи вер­ну пу­бли­ Па­вле Зе­лић ку, ан­га­жо­ва­ни су да убри­зга­ју све­жу крв у ста­ре на­сло­ве.” Јо­ва­но­вић ис­ ти­че да се исто­вре­ме­но по­ку­ша­ва са ран­цу­ска, зе­мља ко­ја је из­ убр­за­ва­њем про­дук­ци­је да би се пре­ ди­гла стрип до ни­воа де­ве­ те­кла кон­ку­рен­ци­ја и ишло уко­рак са те умет­но­сти, до­жи­вља­ва рит­мом бр­зих ме­ди­ја, фил­мо­ви­ма и по­след­њих го­ди­на кри­зу ТВ се­ри­ја­ма. Они цр­та­чи ко­ји то мо­ стрип из­да­ва­штва, ко­ја је гу да из­ве­ду сти­му­ли­са­ни су да ра­де иза­зва­ла и зна­чај­ну тран­сфор­ма­ци­ју бр­же и ви­ше, а дру­ги­ма се све че­шће ну­ди мо­дел „за­др­жа­ног“ об­ја­вљи­ва­ уре­ђи­вач­ких политикa. Ми­лан Јо­ва­но­вић је из­у­зет­но чи­тан ња, та­ко што ау­тор ура­ди чи­тав се­ри­ ау­тор у Фран­цу­ској (се­ри­ја­ли „Тај­не” јал пре не­го што је у про­да­ју пу­штен (Sec­rets), „Џеј­сон Брис” (Ja­son Bri­ce), пр­ви ал­бум. „На­рав­но, има и оних ко­

Ф

О при­чи­ и оно­ме што јој прет­хо­ди Жу­ри­ћев при­по­ве­дач нам­ не­пре­ста­но ну­ди да иза­ђе­мо­ из­ван са­ме при­че, а сна­гом­ свог при­по­ве­да­ња све­ вре­ме нас др­жи у њој ЛА­У­РЕ­А­ТИ: АН­ДРИ­ЋЕ­ВА НА­ГРА­ДА Алек­сан­дар Јо­ва­но­вић

И

з­дво­је­на из број­них књи­га при­по­ве­ да­ка, об­ја­вље­них 2015. го­ди­не, Тај­ на цр­ве­ног зам­ка Ву­ле­та Жу­ри­ћа при­ дру­жи­ла се злат­ном при­по­ве­дач­ком ни­зу срп­ске књи­жев­но­сти оба­сја­ном Ан­дри­ће­вим име­ном. То је за­слу­жи­ла ко­ли­ко вред­но­шћу по­је­ди­нач­них оства­ре­ња то­ли­ко и ка­рак­те­ри­стич­ним, већ пре­по­зна­тљи­вим по­ ступ­ком ко­ји их про­жи­ма и об­је­ди­њу­је. Са­ста­вље­на од пет­на­ест при­ча, пи­са­них раз­ли­ чи­тим по­во­ди­ма (укљу­чив и ко­лек­тив­не те­мат­ске збир­ке сво­га из­да­ва­ча), мо­жда и са раз­ли­чи­тим ам­би­ци­ја­ма, ко­је се – те­мат­ски и по по­ступ­ку, ка­ ко би се то ма­ло ста­рин­ски ка­за­ло – при­сно др­же и дру­же ме­ђу за­јед­нич­ким ко­ри­ца­ма. На стра­ни­ца­ма ове књи­ге по­ја­вљу­ју се и не­ста­ ју, у ве­ћим или ма­њим уло­га­ма, мно­ге зна­чај­не лич­но­сти на­ше исто­ри­је и кул­ту­ре про­шло­га ве­

ји се­би мо­гу да при­у­ште ко­мот­ни­ји рад, у за­ви­сно­сти од ре­но­меа и зна­ча­ ја ко­ји има­ју на сце­ни и тр­жи­шту. До­ га­ђа се исто што и увек у вре­ме кри­зе – сред­њи слој из­у­ми­ре, а си­ту­а­ци­ја се по­ла­ри­зу­је из­ме­ђу два екс­тре­ма“, ка­ же овај ау­тор. Ми­ло­рад Ви­ца­но­вић Ма­за, стрип умет­ник из Лак­та­ша, Ре­пу­бли­ка Срп­ ска, оли­че­ње је ова­квог мо­де­ла јер је за шест го­ди­на ра­да пот­пи­сао ско­ро два­де­сет ал­бу­ма на ви­со­ко­ти­ра­жним се­ри­ја­ли­ма. „Мо­жда је то ма­ње умет­ нич­ки при­ступ ко­ји не да­је де­ла за­ ди­вљу­ју­ће ле­по­те већ од­го­ва­ра тр­жи­ шној ди­на­ми­ци“, ка­же он. Се­ри­ја­ли се за­вр­ша­ва­ју пре не­го што је пу­бли­ка сти­гла да их оце­ни. Из­у­зе­так од тог пра­ви­ла је „Wun­ der­waf­fen“ ко­ји по­сле де­сет на­ста­ва­ ка још не по­су­ста­је. Не­ко­ме ко је на­ ви­као да ра­ди је­дан ал­бум го­ди­шње је ја­ко те­шко да ра­ди на ви­ше про­је­ка­та исто­вре­ме­но. Од ка­да је по­бе­дио на кон­кур­су из­ да­вач­ке ку­ће Гле­на 2001. го­ди­не са се­ри­ја­лом „То­чак“ („La Ro­ue“, сце­

ка: Јо­сип Броз Ти­то, Ро­до­љуб Чо­ла­ко­вић, Сло­ бо­дан Пе­не­зић Кр­цун, Вла­ди­мир На­зор, Курт Валд­хајм, Ми­лан Огри­зо­вић, Иво Ан­дрић, Бо­ра Стан­ко­вић, Ми­лош Цр­њан­ски, Вељ­ко Пе­тро­вић, Ста­ни­слав Ви­на­вер, Пе­тар Ко­чић, Ша­бан Бај­ра­ мо­вић у мо­гу­ћим или по­ме­ре­ним су­сре­ти­ма и си­ту­а­ци­ја­ма. Жу­ри­ћа по­себ­но ин­те­ре­су­је Ју­го­ сла­ви­ја, ње­ни по­ли­ти­ча­ри и пи­сци, њен кул­тур­ ни и сим­бо­лич­ки сми­сао, оно што је би­ла у вре­ ме­ну и што би да­нас мо­гла би­ти у се­ћа­њу. Оту­да у свој при­по­ве­дач­ки фо­кус че­сто хва­та баш оне мо­мен­те у ко­ји­ма се – на је­дан или дру­ги на­чин – укр­шта­ју по­ли­ти­ка и кул­ту­ра у јед­ном ис­ко­ше­ ном огле­да­лу, ко­је је и сâмо чест мо­тив ове про­зе. Жу­рић не по­се­же за де­ми­то­ло­ги­за­ци­јом или де­ ми­сти­фи­ка­ци­јом сво­јих ју­на­ка, од ко­јих је мно­ге сре­тао у чи­тан­ка­ма и уџ­бе­ни­ци­ма то­ком шко­ло­ ва­ња или у род­но­ме гра­ду пред­о­дре­ђе­ном – а то са­да, ка­да се све све­де, не ви­де са­мо још љу­ди ко­ је је у пот­пу­но­сти по­је­ла ју­го­сло­вен­ска иде­о­ло­ ги­ја – да бу­де узор­ни екс­пе­ри­мент за­ми­шље­ног уто­пиј­ског про­сто­ра, са из­ве­сним тра­гич­ним кра­јем. Уз ма­ло до­зво­ље­ног уоп­шта­ва­ња, Жу­рић узи­ма, тач­ни­је гра­ди оне си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма је јед­на иде­о­ло­шка, кул­тур­на или по­е­тич­ка па­ра­ диг­ма у не­ста­ја­њу, а дру­га се тек слу­ти или при­ зи­ва. Сто­га су ње­го­ви ју­на­ци у да­тим си­ту­а­ци­ја­ ма, исто­вре­ме­но, и уче­сни­ци, и глум­ци, и лут­ке без мно­го ути­ца­ја на соп­стве­но кре­та­ње. Већ је пре­по­зна­тљи­ва ау­то­ро­ва по­е­ти­ка и ње­ гов при­по­вед­ни по­сту­пак у са­вре­ме­ној срп­ској про­зи. Без жур­бе, а, ми­слим, и без ве­ли­ке по­тре­ бе да се име­ну­је тер­ми­ни­ма као што су, на при­ мер, пост­мо­дер­но при­по­ве­да­ње или па­сти­ши­зо­ ва­ње (ма­да би сва­ка­ко ука­зи­ва­ли на од­ре­ђе­на свој­ства), ни­је те­шко уо­чи­ти да се ње­го­во при­ по­ве­да­ње сна­жно по­кри­ва ра­зно­ли­ком зна­њи­ма и број­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма пре­ло­мље­ним кроз ње­му свој­стве­ну тач­ку гле­ди­шта. И то пот­пу­но рав­но­прав­но, без об­зи­ра на сво­је по­ре­кло, би­ ло да је реч о ли­ко­ви­ма и њи­хо­вим по­ступ­ци­ма или, пак, о вр­сти кул­ту­ре из ко­је узи­ма оно што

на­рио Го­ран Скро­бо­ња, адап­та­ци­ја Вла­ди­мир Ве­со­вић), Дра­жен Ко­ва­ че­вић ра­ди за фран­цу­ске из­да­ва­че, а стри­по­ви му се, као и Јо­ва­но­ви­ћу, на­ кнад­но пре­во­де на срп­ски. То је слу­ чај са још увек ак­ту­ел­ним ал­бу­мом „Вал­ки­ра“. „Не­ки од нај­ве­ћих из­да­ва­ ча, по­пут Дел­ку­ра и Гле­не, на­сто­је да све ве­ћим бро­јем из­да­ња за­у­зму што ви­ше про­сто­ра на по­ли­ца­ма књи­жа­ра и рад­њи спе­ци­ја­ли­зо­ва­них за стрип. Ово зву­чи су­ро­во и ин­ду­стриј­ски и за­и­ста пре­во­ди овај по­сао из за­нат­ ске и умет­нич­ке сфе­ре у чи­сто ко­мер­ ци­јал­ну и при­мо­ра­ва ау­то­ре да услед убр­за­ња сни­жа­ва­ју ква­ли­тет, по­пут са­вре­ме­не му­зич­ке или хо­ли­вуд­ске про­дук­ци­је. Та­ко, ме­ђу­тим, из­о­ста­је же­ље­ни ефе­кат. Про­да­ја не ра­сте, већ из­гле­да да и да­ље опа­да.” Игор Кор­деј, хр­ват­ски стрип умет­ ник, јед­но од ве­ли­ких име­на свет­ског стри­па, за свој до­при­нос фран­цу­ској кул­ту­ри до­био је пре­сти­жно при­зна­ ње Ви­те­за ре­да умет­но­сти и књи­ жев­но­сти. Он сма­тра да је ве­ћи број на­с та­в а­к а на по­ј е­д и­н им се­ри­ја­ли­ма са­мо од­раз ха­ о­тич­ног ста­ња на тр­жи­шту. „Ста­ри, што не зна­чи да је и до­бар ре­цепт, је­сте да се то­ком еко­ном­ске кри­зе – а оне на­сту­па­ју сва­ких де­се­ так го­ди­на – иде на си­гур­ но, и да се до из­не­мо­гло­сти му­зу до­бри ста­ри се­ри­ја­ли и ’про­в е­р е­н и’ кон­ц еп­т и. Чи­ста из­да­вач­ка инер­ци­ ја. Ни­ко од из­да­ва­ча ни­је у вре­ме­ни­ма кри­зе спре­ ман да екс­пе­ри­мен­ти­ше, да тра­жи но­ве иде­је и кон­ цеп­те. И сва­ка­ко да кван­ти­ тет иде на­у­штрб ква­ли­те­та. Та­ко је од­у­век би­ло.“ Пред цр­та­че се по­ста­вља ди­ле­ма да ли да убр­за­ва­ју рад ка­ко би „из­ба­ци­ли“ три или ви­ ше ал­бу­ма го­ди­шње или да оста­ну на свом стан­дард­ном рит­му у по­ку­ша­ју очу­ва­ња ета­бли­ра­ног ста­ту­са ква­ли­ тет­ног и од­го­вор­ног цр­та­ча. Цр­та­чи ко­ји успе­ва­ју да на­пра­ве ба­ланс ква­ ли­те­та и бр­зи­не у нај­бо­љој су по­зи­ци­ ји, ка­же Ко­ва­че­вић. „За оста­ле, оста­ју две оп­ци­је. Пр­ва је да се укло­пе у на­ мет­ну­ту игру, а то је да узму уче­шће у та­ко­зва­ним кон­цепт се­ри­ја­ли­ма“, на ко­ји­ма ра­ди ви­ше цр­та­ча, ко­ло­ри­ ста и сце­на­ри­ста, „или да по­ку­ша­ју да на­ђу ан­га­жма­не на про­јек­ти­ма, oneshot ал­бу­ми­ма или ми­ни се­ри­ја­ли­ма код из­да­ва­ча ко­ји­ма хи­пер­про­дук­ци­ ја ни­је при­о­ри­тет.“ Јо­ва­но­вић ис­ти­че још не­ке спе­ци­ фич­но­сти кон­цепт се­ри­ја­ла. „У не­ким

од та­квих про­је­ка­та се про­сла­ви­ло не­ ко­ли­ко цр­та­ча са ових про­сто­ра, Игор Кор­деј на се­ри­ји ’Тај­на исто­ри­ја’, Ми­ ло­рад Ви­ца­но­вић Ма­за на се­ри­ја­лу ’Wun­der­waf­fen’ или Бо­јан Ко­ва­че­вић, Ле­о­нид Пи­ли­по­вић и Ми­ро­љуб Ми­ лу­ти­но­вић Бра­да кроз ’Дан Д’ (’Jo­ur J’). За­јед­нич­ко за сва три на­ве­де­на на­сло­ва је да се ра­ди о ’укро­ни­ја­ма’, при­ча­ма о па­ра­лел­ној исто­ри­ји, жан­ ру ко­ји је у Фран­цу­ској вр­ло по­пу­ла­ ран.“ Ви­ца­но­вић ка­же да ни­је у пи­та­ њу ре­кон­струк­ци­ја, већ да на осно­ву сце­на­ри­ја ства­ра свој уни­вер­зум ко­ ји ли­чи на тра­же­ни, у слу­жби што бо­ љег при­ча­ња при­че. И Кор­деј је са­ гла­сан да је „ал­тер­на­тив­на исто­ри­ја жа­нр ко­ји је по­стао по­пу­ла­ран и на фран­цу­ском тр­жи­шту ре­ла­тив­но свеж још по­чет­ком ми­ле­ни­ју­ма, и ево сад, на­кон пет­на­ест го­ди­на још увек се му­ зе и тран­ши­ра у без­број ва­ри­јан­ти.“ Ипак, он сма­тра да је ствар „из­ан­ђа­ ла и да тре­ба ићи но­вим пу­те­ви­ма и жан­ро­ви­ма, али из­да­ва­чи не де­ле то ми­шље­ње. Тре­нут­но се ни­шта не ме­ ња, осе­ћа се за­дах уста­ја­ло­ сти“. Кор­деј за­кљу­чу­је да пер­ спек­ти­ва ни­ј е сјај­н а, на­ про­тив. „Да­нас је на фран­ цу­ском тр­жи­шту глав­ни­на пу­бли­ке сре­до­веч­на, она ко­ја је ку­по­ва­ла стри­по­ве и пре 20–30 го­ди­на. То су, сма­тра се, по­у­зда­ни куп­ци, из та­ко­зва­ног сред­њег сло­ ја, са со­лид­ном ку­пов­ном мо­ћи, али они ста­ре и има их све ма­ње. Мла­да пу­бли­ ка се ухва­ти­ла игри­ца и још ко­је­че­га што ни­је стрип. И то је глав­ни про­блем – ако из­да­ва­чи не на­ђу на­чин да при­ву­ку мла­ду ге­не­ра­ци­ју, стрип тр­жи­шту у Фран­цу­ ској јед­но­став­но пре­ти ла­ га­но од­у­ми­ра­ње, ко­је мо­же по­тра­ја­ти го­ди­на­ма, али тај про­цес је већ у то­ку.“ Ко­ва­че­вић, ипак, ис­ти­че све зна­чај­ни­ју тен­ден­ци­ју – ве­ћи број ма­лих из­да­ва­ча са ша­ро­ли­ком по­ну­ дом стри­по­ва ко­ји ин­си­сти­ра­ју на до­бром сце­на­ри­ју и цр­те­жу. „Раз­ви­ ја се и ’pa­ra bd’ тр­жи­ште, ко­је озна­ча­ ва оно што иде ’па­ра­лел­но уз стрип’, лук­су­зна из­да­ња, екс либрисe, фи­гу­ ри­це, по­сте­ре, а ту су и спе­ци­ја­ли­зо­ ва­не рад­ње, га­ле­ри­је, ко­лек­ци­о­на­ ри ори­ги­нал­них та­бли, илу­стра­ци­ја и цр­те­жа, што има ве­ли­ки ути­цај на фран­цу­ском тр­жи­шту стри­па“, ка­же он. „На цр­та­чу, сце­на­ри­сти, ко­ло­ри­ сти оста­је да од­лу­чи ко­јим ће прав­ цем кре­ну­ти, а из­бо­ра још увек има”, закључује овај аутор, ¶

му тре­ба. Оту­да ње­го­ви ју­на­ци не ву­ку ни­ка­кве них кон­вен­ци­ја, од­но­сно дор­ћол­ски Бе­о­град, сен­ке из прет­књи­жев­ног жи­во­та из ко­јег сту­па­ већ умор­ни и от­пи­са­ни Бо­ра Стан­ко­вић, Ви­ ју у ове при­че, а, са дру­ге стра­не, од­мах по­ред на­вер са сво­јим па­ро­ди­ја­ма Стан­ко­ви­ћа и Ан­ ак­ти­ви­ра­ња не­ких од ка­нон­ских тек­сто­ва сто­је дри­ћа (при че­му, пан­то­ло­гиј­ска би­о­гра­фи­ја Ива по­зна­ти сти­хо­ви пе­са­ма по­пу­лар­не кул­ту­ре. То­ Ан­дри­ћа мо­же би­ти да је би­ла под­сти­цај за за­ ме тре­ба до­да­ти по­се­бан сми­сао за ди­ја­лог, као и вр­ше­так при­че) – бит­ни су мо­мен­ти ове при­че ме­лан­хо­лич­но-иро­ниј­ски тон (ко­ји по­не­кад иде при­сти­гли у њу из два­де­се­тих го­ди­на про­шло­ до гра­ни­ца па­ро­ди­је), ка­рак­те­ри­сти­чан за го­то­ га ве­ка. Али, ни­су они узе­ти пре­вас­ход­но ра­ди во све при­че ко­је се нај­че­шће за­вр­ша­ва­ју се­ман­ увер­љи­во­сти при­по­ве­да­ња, че­му Жу­рић и не те­жи, не­го да ство­ре јед­ну на­из­глед пре­по­зна­ тич­ки из­у­зет­но отво­ре­ном по­ен­том. У ове при­че ста­ло је мно­го то­га. Са­мо два, тек тљи­ву, а за­пра­во по­ме­ре­ну и леб­ди­ву си­ту­а­ци­ју, са­же­то на­зна­че­на, при­ме­ра. Пр­ви је дру­га при­ча са јед­ном је­ди­ном чвр­стом и не­по­ме­ри­вом ре­ у књи­зи „Пел­но ме сам“. За ње­ну осно­ву Жу­рић че­ни­цом. То је пр­ва ре­че­ни­ца „Пу­та Али­је Ђер­ узи­ма исе­чак из ствар­не би­о­гра­фи­је јед­ног од зе­ле­за“ („У ха­ну, код ви­ше­град­ске ђу­мру­ка­не, нај­зна­чај­ни­јих пе­ва­ча ци­ган­ске му­зи­ке Ша­ба­на са­ку­пи­ло се, ма­ло-по­ма­ло, до­ста пут­ни­ка“) ко­ Бај­ра­мо­ви­ћа и ње­го­во ро­би­ја­ње на Го­лом ото­ јом се за­вр­ша­ва „Агра­мер­ски до­ми­но“: оно што ку 1954. го­ди­не. Али, то ни­је онај Го­ли оток, не­ оста­је по­сле све­га ни­су ре­чи, њих има пре­ви­ше и бе­зна­чај­не су, не­го де­ло. Као да је го по­стин­фор­мби­ров­ски, и раз­лог ни­је Жу­ри­ћев при­по­ве­дач све вре­ме за­чу­ иде­о­ло­шки, не­го љу­бав­ни. Суп­тил­ни ђен рас­ко­ра­ком из­ме­ђу из­гло­бље­них ху­мор, уно­ше­ње у опис пеј­за­жа сти­хо­ лич­них суд­би­на и си­ту­а­ци­ја, са јед­не ва из по­зна­те дал­ма­тин­ске шан­со­не, стра­не, и из њих про­и­за­шлих вред­но­ по­ре­ђе­ња пр­о­и­за­шла из на­ше филм­ сти књи­жев­них де­ла, са дру­ге стра­не. ске ико­но­гра­фи­је, по­ти­ски­ва­ње за­ Та за­чу­ђе­ност је за­штит­ни знак ње­го­ твор­ских и на­гла­ша­ва­ње спорт­ских ве про­зе, ка­ко у Тај­ни цр­ве­ног зам­ка, мо­ме­на­та у ро­би­ја­шком жи­во­ту, уки­ та­ко и у Ре­пу­бли­ци Ћо­пић. да­ју спо­ља­шњу дра­ма­ти­ку и во­де ка Мо­же ли емо­ци­о­нал­ни и се­ман­тич­ му­клом, те­скоб­ном и све про­жи­ма­ју­ ки по­тен­ци­јал јед­ног ми­ну­лог дру­ ћем осе­ћа­њу – пел­но ме сам / на ро­би­ штва и ко­лек­тив­ног се­ћа­ња на ње­га ји сам / од­но­сно, за­тво­рен сам – ко­је Ву­ле Жу­рић,­ да до­пре до мла­ђег чи­та­о­ца? Ко­ли­ко ће глав­ни ју­нак тек ка­сни­је из­ра­зи­ти „Тај­на цр­ве­ног му­зи­ком у јед­ној од сво­јих пр­вих и зам­ка”, „Ла­гу­на”, ће и обра­зо­ва­ни­ји чи­та­лац осе­ћа­ти по­тре­бу да тра­га за по­да­ци­ма о Жу­ нај­зна­чај­ни­јих пе­са­ма, узе­тој за на­ Бе­о­град, 2015. ри­ће­вим ју­на­ци­ма, бар за је­дан ко­рак слов ове при­че. Дру­га је „Агра­мер­ски до­ми­но“, нај­пре об­ја­ да­ље од Ви­ки­пе­ди­је? Или ће се про­сто пре­пу­ вље­на у збир­ци при­ча Зе­маљ­ски ду­го­ви / Иво Ан­ сти­ти чи­та­њу и при­по­вед­ном за­ма­ху да га во­ дрић у при­чи. Жу­ри­ћев Ан­дрић је онај на кра­ју ди? Шта би у то­ме слу­ча­ју био ње­гов до­би­так, а и по­сле Пр­вог свет­ског ра­та, у сво­јим по­след­ шта би из­гу­био? Од­го­вор на ово пи­та­ње – ко­је се њим за­гре­бач­ким и пр­вим бе­о­град­ским ме­се­ци­ раз­ли­чи­тим по­во­ди­ма и у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ ма. Дру­же­ње са Ивом Вој­но­ви­ћем Ми­ро­сла­вом ма по­ста­вља мо­же би­ти од­у­век – ни­је лак. Јед­но Кр­ле­жом, је­дан хо­ти­мич­ни су­срет са Кса­ве­ром је из­ве­сно: Жу­ри­ћев при­по­ве­дач нам не­пре­ста­ Шан­до­ром Ђал­ским и по­зна­ти Ан­дри­ћев ко­ но ну­ди да иза­ђе­мо из­ван са­ме при­че, а сна­гом мен­тар, упо­зна­ва­ње агра­мер­ске кул­ту­ре и ње­ свог при­по­ве­да­ња нас све вре­ме др­жи у њој. ¶

ФОТО ПРИЧА

Свет у објек­ти­ву

Субота 15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

07

Дон Ме­ка­лин, „У рано јутро” – Дон Ме­ка­лин је је­дан од нај­ва­ жни­јих ен­гле­ских рат­них фо­то­гра­ фа. Сво­јим апа­ра­том све­до­чио је о ра­то­ви­ма у Ви­јет­на­му, Би­ја­фри, Ис­точ­ној Ир­ској, Ли­ба­ну и Цен­ трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци. Ни­је, ме­ђу­тим, пре­ста­јао да се ин­те­ре­ су­је за жи­вот рад­нич­ких по­ро­ди­ца у сво­јој зе­мљи. Ова фо­то­гра­фи­ја је на­ста­ла јед­ног ју­тра 1963. го­ди­не у фа­бри­ци на се­ве­ро­за­па­ду Ен­гле­ ске. Цр­но-бе­ла фотографија осликава жи­вот у ин­ду­стриј­ским кра­је­ ви­ма зе­мље. Овај стил налазимо и у његовим приказима ру­рал­них пеј­за­жа Со­мер­се­та, где да­нас жи­ ви, као и у приказима ру­ше­ви­на­ Пал­ми­ре или Але­па ко­је су оста­ле иза Ислам­ске др­жа­ве.

Зу­ми­ра­ње нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих тре­ну­та­ка „Су­сре­та у Ар­лу”, ко­ји сва­ке го­ди­не у овом фран­цу­ском про­вин­циј­ском­ гра­ду оку­пља­ју нај­бо­ље свет­ске фо­то­гра­фе

Спе­ци­јал­но из Ар­ла Ви­сенс Ба­та­ја

Јан Мор­ван, „По­при­шта” – Фран­цуз Јан Мор­ван је још је­ дан про­сла­вље­ни рат­ни фо­то­ граф ко­ји је сво­јим објек­ти­вом ове­ко­ве­чио иран­ско-ирач­ки рат, су­ко­бе у Ав­га­ни­ста­ну, Ру­ ан­ди и на Ко­со­ву. Од 2004. го­ ди­не оби­ла­зи оно што је оста­ ло од по­при­шта су­ко­ба. На фо­то­гра­фи­ји је не­ка­да­шња ски­ ја­шка ста­за на Јахорини. Сни­ мље­на је 2014. го­ди­не и, за раз­ли­ку од дру­гих ме­ста на ко­ ји­ма су чо­век или при­ро­да пре­ кри­ли тра­го­ве бор­би, ов­де су они још ви­дљи­ви.

Ла­и­ја Аврил, „О абор­тус ту­ри­зму” – Мар­та, По­ља­ки­ња ко­ја у ја­ну­а­ру 2015. има 29 го­ди­на, кре­ће на пут у Сло­вач­ку да би абор­ти­ра­ла, јер је у Пољ­ској ова хи­рур­шка ин­тер­вен­ци­ја до­зво­ље­на са­мо уко­ли­ко је мај­ка у опа­сно­сти, уко­ли­ко фе­тус по­ка­зу­је зна­ке не­пра­вил­ног раз­во­ја или уко­ли­ко је труд­но­ћа последица насиља. Пут је пла­ти­ла 445 евра, њен мо­мак ни­је уче­ство­вао. На­ ци­о­нал­на скуп­шти­на Пољ­ске је усво­ји­ла за­кон ко­ји за­бра­њу­је абор­тус чак и у ова два по­след­ња слу­ча­ја и ко­ји пред­ви­ђа пе­то­го­ди­шњу за­кон­ску ка­зну за мај­ку уко­ли­ко се под­врг­не абор­ту­су. Ово је јед­но од мно­гих све­до­чан­ста­ва ко­ је је мла­да фо­то­граф­ки­ња из Бар­се­ло­не Ла­и­ја Аврил за­бе­ле­жи­ла у се­ри­ји до­ ку­мен­тар­них, исто­риј­ских и ге­о­граф­ских ра­до­ва на те­му абор­ту­са и ми­зо­ги­ ни­је. Из­ло­жба ко­ја је при­ву­кла нај­ви­ше па­жње у Ар­лу. Се­ба­сти­јан Лиф­шиц, „Лош род” – То­ком Пр­вог свет­ског ра­та за­ тво­ре­ни­ци у Не­мач­кој обла­ чи­ли су се у же­не ка­ко би се из­ба­ви­ли из ло­го­ра. О то­ме све­до­чи ова фо­то­гра­фи­ја на ко­јој су два фран­цу­ска вој­ ни­ка сни­мље­на у ло­го­ру Ке­ ниг­сбрик 1915. го­ди­не. Она при­па­да из­у­зет­ној ко­лек­ци­ји па­ ри­ског ре­ди­те­ља Се­ба­сти­ја­на Лиф­ ши­ца ко­ја об­у­хва­та пе­ри­од од кра­ја 19. ве­ка до ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка у Евро­пи и САД. Ко­лек­ци­ја при­ка­зу­је ка­ ко се то­ком не­дав­не исто­ри­је кри­ло сек­су­ал­но опре­де­ље­ње. Ин­тим­ност фо­ то-апа­ра­та омо­гу­ћа­ва осло­ба­ђа­ње. Је­дин­ствен по­глед.

Јо­ан Фонт­ку­бер­та, „Са­мо пла­ во не­бо” – Ау­тор поставке Ме­ ла­ни Бе­ле ује­ди­ни­ла је два­ де­се­так умет­ни­ка око теме назване по пе­сми Ир­ви­на Бер­ ли­на из 1926. го­ди­не о Њу­ јор­ку. Фотографи се са вре­ мен­ске дис­тан­це враћају на рушење ку­ла Свет­ског тр­го­вин­ ског цен­тра 11 сеп­тем­бра. Је­ дан од њих је Ка­та­ло­нац Јо­ан Фонт­ку­бер­та, бив­ши ди­рек­тор „Су­сре­та у Ар­лу”, ко­ји је 2005. го­ди­не на­пра­вио фо­то­гра­фи­ ју ко­ја се уре­за­ла у свест љу­ди ши­ром пла­не­те. Насловљена је „Гуглграм: 11-S NY” и са­чи­ ње­на је од 8.000 фраг­ме­на­та на ко­ји­ма су ис­пи­са­не ре­чи: „Бог”, „Ја­хве” и „Алах”. Кри­сти­јан Мар­клеј, „Пу­за­ју­ћа ре­ кла­ма” – Овај фо­то­граф из Ка­ли­ фор­ни­је је је­дан од са­вре­ме­них умет­ни­ка ко­ји нај­бо­ље приказују ме­ ђу­деј­ство умет­но­сти: сли­кар­ства, скулп­ту­ре, ви­деа, му­зи­ке и пер­фор­ ман­са. У ау­дио-ви­зу­ел­ној ин­ста­ла­ ци­ји „Пу­за­ју­ћа ре­кла­ма”, ко­ја је сни­ мље­на у Лон­до­ну, сли­ке опу­ша­ка, ра­зних кап­су­ла, жва­ка и оста­лих от­ па­да­ка са плоч­ни­ка про­јек­то­ва­не су на зи­ду, за­јед­но са си­лу­е­та­ма по­ се­ти­ла­ца из­ло­жбе, ко­ји по­ста­ју део град­ске сре­ди­не.

Жо­ао Пи­на, „Опе­ра­ци­ја ’Кон­дор’” – Фо­то­гра­фи­ја је на­ста­ла то­ком јед­ ног од су­ђе­ња ар­ген­тин­ским ге­не­ ра­ли­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у вој­ној дик­та­ту­ри (1976–1983). Сни­мље­ ни то­ком про­це­са из 2012. го­ди­не, бив­ши вој­ни­ци ко­ји ће уско­ро би­ти осу­ђе­ни кри­ју ли­ца. Фо­то­гра­фи­ја је део ра­да Пор­ту­гал­ца Жо­ао Пи­не о опе­ра­ци­ји „Кон­дор” у вре­ме де­сни­ чар­ских ма­ри­о­нет­ских ре­жи­ма у ју­ жној Аме­ри­ци, у ко­јој је по­ги­ну­ло и не­ста­ло хи­ља­де љу­ди. У Бра­зи­лу, Ар­ген­ти­ни, Бо­ли­ви­ји, Чи­леу, Уру­ гва­ју и Па­ра­гва­ју вој­не вла­сти су се об­ра­чу­на­ва­ле са по­ли­тич­ким про­ тив­ни­ци­ма у кр­ви. У овој се­ри­ји фо­ то­гра­фи­ја при­ка­за­ни су цен­три за му­че­ње, оде­ћа и лич­ни пред­ме­ти жр­та­ва, пор­тре­ти пре­жи­ве­лих. Нео­ п­хо­дан рад на се­ћа­њу.

Малик Сидибе, „Афри­ка поп” – На­кон сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти у африч­ким зе­ мља­ма по­пут Ма­ли­ја раз­ви­ла се же­ља за уче­шћем у по­ли­тич­ком, дру­штве­ном и кул­тур­ном жи­во­ту. Ко­му­ни­зам је био јед­ на мо­гућ­ност. Ова зе­мља по­сла­ла је на Ку­бу гру­пу од де­сет мла­дих му­зи­ча­ра да се фор­ми­ра­њу у рит­му Ка­ра­и­ба. Фран­цу­ ски про­ду­цент Ри­шар Ме­ни­је по­шао је њи­ хо­вим тра­гом и про­на­шао по­след­њег из те гру­пе о ко­ме при­пре­ма филм. У ме­ђу­ вре­ме­ну је про­на­шао фо­то­гра­фи­је Ма­ли­ ка Си­ди­бе, фотографа из Малија ко­ји је умро про­шлог апри­ла, на ко­ји­ма је при­ ка­зан Ба­ма­ко се­дам­де­се­тих го­ди­на. Још јед­на из­ло­жба у овој се­ри­ји је „По­ву­ци ми брус”, ко­ја је за те­му има­ла филм­ску ин­ ду­стри­ју у Ни­ге­ри­ји, и „Но­ли­вуд”, ко­ју су ку­сто­си пред­ста­ви­ли као илу­стра­ци­ју но­ вих фо­то­граф­ских тен­ден­ци­ја на африч­ ком кон­ти­нен­ту. Фотографије Rencontres Arles

15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Француска 3, тел. 2620-946 www.narodnopozoriste.rs Ве­ли­ка сце­на 15. 10. у 19.30 – На­бу­ко, опе­ра Ђ. Вер­ди­ја 16. 10. у 19.30 – Хен­ри Ше­сти, дра­ма В. Шек­ спи­ра 17. 10. у 19.30 – Чу­до у Шар­га­ну, дра­ма Љ. Си­ мо­ви­ћа 19. 10. у 19.30 – У су­срет пра­зни­ку по­клон кон­ церт Бе­о­гра­ду омла­дин­ског ор­ке­стра Бе­ло­ру­си­ је и Ср­би­је 21. 10. у 19.30 – Тру­ба­дур, опе­ра Ђ. Вер­ди­ја (са го­сти­ма) Сце­на „Ра­ша Пла­о­вић” 15. 10. у 20.30 – Бе­ла ка­фа, ко­ме­ди­ја А. По­по­ви­ћа 16. 10. у 20.30 – Би­зар­но, цр­на ко­ме­ди­ја Ж. Ху­ ба­ча 17. 10. у 20.30 – Ла­жа и па­ра­ла­жа, ко­ме­ди­ја Ј. С. По­по­ви­ћа 18. 10. у 20.30 – Же­нид­ба, ко­ме­ди­ја Ни­ко­ла­ја В. Го­го­ља 19. 10. у 20.30 – Књи­га дру­га, дра­ма Б. Ну­ши­ћа 20. 10. у 20.30 – Си­ра­но, дра­ма Е. Ро­ста­на 21. 10. у 20.30 – Бе­ла ка­фа, ко­ме­ди­ја А. По­по­ви­ћа ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКО ДРАМ­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ Кра­ља Ми­ла­на 50, тел. 3061-900 www.jdp.rs Сце­на „Љу­ба Та­дић” 16. 10. у 20 – Под жрв­њем, р. Егон Са­вин – пре­ ми­је­ра 17. 10. у 20 – Под жрв­њем, р. Егон Са­вин 18. 10. у 20 – Ха­млет, р. Алек­сан­дар По­пов­ски 19. 10. у 20 – Под жрв­њем, р. Егон Са­вин 20. 10. у 20 – Уно­сно ме­сто, р. Егон Са­вин 21. 10. у 20 – Раз­би­је­ни кр­чаг, р. Игор Вук Тор­би­ца 22. 10. у 20 – Уобра­же­ни бо­ле­сник, р. Ја­гош Мар­ ко­вић (са ен­гле­ским ти­тлом) Сту­дио ЈДП 18. 10. у 20.30 – What the fuck are we do­ing he­re?, р. Ма­ја Ма­лет­ко­вић (не­за­ви­сна про­дук­ци­ја Mik­ser Ho­u­ se, пред­ста­ва је на ен­гле­ском је­зи­ку без пре­во­да) 19. 10. у 20.30 – Слу­чај­на смрт јед­ног анар­хи­сте, р. М. Ма­лет­ко­вић БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Милешевска 64, тел. 2837-000 www.bdp.rs Ве­ли­ка сце­на 17. 10. у 20 – Ге­не­ти­ка па­са, Драм­ски те­а­тар Ско­пље 20. 10. у 20 – Чо­век, звер и вр­ли­на, р. Егон Са­вин 22. 10. у 20 – Ан­ђе­ли чу­ва­ри, р. Вељ­ко Ми­ћу­но­вић Но­ва сце­на 15. 10. у 20.30 – Ро­смер­схолм, р. Ива­на Ба­ле­ тић – пре­ми­је­ра 16. 10. У 21.00 – Па­ра­зи­ти, р. Ти­ја­на Ва­сић 18. 10. у 20.30 – Бер­лин­ски зид, р. Ми­лан Не­ шко­вић 19. 10. у 20.30 – Ру­лет – плес, р. Мар­ко Жи­вић ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 Светогорска 21, тел. 3247-342 www.atelje212.rs Сце­на Ми­ра Тра­и­ло­вић 15. 10. у 20 – Ка­фа и ци­га­ре­те – по­здрав из Бе­о­ гра­да, М. Кне­же­вић, по­све­ће­но фил­му Џи­ма Џар­ му­ша Cof­fee and Ci­ga­ret­tes 16. 10. у 20 – По­мо­ран­џи­на ко­ра, М. Пе­ле­вић 17. 10. у 20 – Ег­зи­би­ци­о­ни­ста, О. Ј. Тра­вен 20. 10. у 20 – Пи­ја­ни, И. Ви­ри­па­ев 21. 10. у 20 – Је­се­ња со­на­та, И. Берг­ман Сце­на Пе­тар Краљ 15. 10. у 20.30 – Кон­сте­ла­ци­је, Н. Пејн 17. 10. у 20.30 – Че­ка­кју­ћи Го­доа, С. Бе­кет 20. 10. у 20.30 – При­мор­је, Е. Ол­би 21. 10. у 20.30 – Стру­јо­сек, А. Ра­ди­во­је­вић Позориште на Теразијама Теразије 29, 322-9943 www.pozoristeterazije.com Ве­ли­ка сце­на 15. 10. у 19.30 – МАМ­МА МИА!, мју­зикл у ре­жи­ ји Ј. Ра­ди­во­је­ви­ћа 16. 10. у 19.30 – Свит Че­ри­ти, мју­зикл у ре­жи­ји М. Ву­ко­бра­то­ви­ћа 18. 10. у 19.30 – Зо­на Зам­фи­ро­ва, мју­зикл у ре­ жи­ји К. Мла­де­но­ви­ћа 19. 10. у 19.30 – Чи­ка­го, мју­зикл у ре­жи­ји К. Мла­де­ но­ви­ћа – 250. из­во­ђе­ње и 10 го­ди­на од пре­ми­је­ре 20. 10. у 19.30 – Ци­га­ни ле­те у не­бо, мју­зикл у ре­ жи­ји Вла­де Ла­зи­ћа 21. 10. у 19.30 – Грк Зор­ба, му­зич­ка дра­ма у ре­ жи­ји Ми­ха­и­ла Ву­ко­бра­то­ви­ћа ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР Милана Ракића 38, тел. 2417-687 www.zvezdarateatar.rs Сцена Данило Бата Стојковић 15. 10. у 19.30 – Клаустрофобична комедија, Д. Ковачевић 17. 10. у 19.30 – Јулије Цезар, В. Шекспир, гостовање НП Сомбор, Град театар Будва, ЦЗК Свилајнац 19. 10. у 19.30 – Велики талас, И. Амадеи 20. 10. у 19.30 – Пасивно пушење, Н. Ромчевић 21. 10. у 19.30 – Кумови, Д. Ковачевић Нова сцена 16. 10. у 20 – Воз, К. Макарти 18. 10. у 20 – Боинг–Боинг, М. Камолети 19. 10. у 20 – Савршен крој, В. Ђурђевић 20. 10. у 20 – Бајка о позоришту, В. Ђурђевић ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18; тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 15. 10. у 20 – Ја­смин на стран­пу­ти­ци, Љ. Ла­шић, В. Ла­зић 16. 10. у 20 – Ца­ци­јев успо­ме­нар (смех до су­за), М. Ца­ци, Ми­ха­и­ло­вић 17. 10. у 20 – Др фе­лер, Д. Мар­ја­но­вић 18. 10. у 20 – Ка­ра­ма­зо­ви, Ф. До­сто­јев­ски, В. Ла­зић 19. 10. у 20 – Вре­ме ча­сти и по­но­са, М. Жи­во­ји­ но­вић, Б. Пу­ле­тић 20. 10. у 20 – Генерална проба Нушића, Б. Нушић, М. Прљета 21. 10. у 20 – Опасна игра, Б. Нушић, В. Митровић ОПЕРА И ТЕАТАР МАДЛЕНИАНУМ Земун, Главна 32, тел. 316 27 97 Ма­ла сце­на 17. 10. у 20 – Фри­да Ка­ло, дра­ма И. Ву­јић МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 15. 10. у 17 – На­гла­вач­ке, ко­ре­о­гра­фи­ја К. Ле­ви и Д. Аћин Те­лан­дер 16. 10. у 12 – Књи­га лу­та­ња, ко­ре­о­гра­фи­ја Д. Аћин Те­лан­дер 18. 10. у 10.30 – Књи­га лу­та­ња, ко­ре­о­гра­фи­ја Д. Аћин Те­лан­дер 19. 10. у 10.30 – На­гла­вач­ке, ко­ре­ог­ ра­фи­ја К. Ле­ ви и Д. Аћин Те­лан­дер 21. 10. у 10.30 – Ка­пе­тан Џон Пиплфокс, р. М. Ми­лин­ко­вић ПОЗОРИШТЕ „БОШКО БУХА” Установа културе „Вук Караџић” Булевар краља Александра 77а Сце­на за де­цу 15. 10. у 17 – Ма­га­ре­ће го­ди­не, р. М. Ма­ној­ло­вић 18. 10. у 12 – Ча­роб­њак из Оза, р. С. Ко­при­ви­ца 20. 10. у 11 – Зве­здар­ски ви­тез, р. Ђ. Те­шић Ве­чер­ња сце­на 18. 10. у 20 – Крч­ма­ри­ца Ми­ран­до­ли­на, р. Ј. Ра­ ди­во­је­вић ПОЗОРИШТЕ ПУЖ Радослава Грујића 21 тел. 2438-036 pozoristepuz@sbb.rs 15. 10. у 17 – Цр­вен­ка­па, р. С. Алек­сић 16. 10. у 12 и 17 – Иви­ца и Ма­ри­ца, р. С. Алек­сић

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ 21. 10. у 18 – Цвр­чак и мрав, р. А. Здрав­ко­вић – прет­пре­ми­је­ра ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 15. 10. у 12 – Прин­це­за на зр­ну гра­шка, Ј. Штре­де у 17 – Је­же­ва ку­ћи­ца, Б. Ћо­пи­ћа 16. 10. у 12 – Три пра­се­та, Б. Мрк­ши­ћа у 17 – Бај­ка о ри­ба­ру и ри­би­ци, А. С. Пу­шки­на 19. 10. у 10.30 – Принц жа­б ац, В. Бој­д е­в а-Т. Ва­ло­ва 21. 10. у 10.30 – Ру­жно па­че, И. Бо­јо­ви­ћа ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298 тел. 2418-524 www.panteatar.rs 15. 10. у 17 – Са­ми у ку­ћи 16. 10. у 12 – Пе­тар Пан 16. 10. у 17 – Бај­ка о му­дром пра­се­ту ТЕАТАР ЛЕВО Ресавска 11, тел. 3233-002 www.teatarlevo.com 16. 10. у 20.30 – Ла­ри Томп­сон, У. Шће­па­но­вић и Л. Вал 20. 10. у 20.30 – Чо­век, звер и вр­ли­на, Ј. Љу­бе­ но­вић 21. 10. у 19 – У зр­ну сми­сла, по­ет­ски те­а­тар (сло­ бо­дан улаз) ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 15. 10. у 12 – Принц Мар­ци­пан, лут­кар­ска пред­ ста­ва за де­цу 15. 10. у 20 – Ке­ро­ви, пред­ста­ва 17. 10. у 20 – Из­ви­ња­ва­мо се, мно­го се из­ви­ња­ ва­мо, пред­ста­ва 18. 10. у 20 – При­ма­до­не, пред­ста­ва 19. 10. у 20 – Брач­ни пре­вр­тљив­ци, го­сту­ју­ћа пред­ста­ва 20. 10. у 20 – Да, то су би­ли да­ни, Н. Ду­га­ли­ћа и Б. Пин­го­ви­ћа, му­зич­ко-по­ет­ски ка­ба­ре 21. 10. у 20 – Stand down са Н. Ми­ло­ва­но­ви­ћем, пред­ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР БЕ­О­ГРА­ДА Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6, тел. 2621-469 www.kcb.org.rs Ликoвни прoгрaм, тeл. 2622 926 Рaднo врeмe гaлeриja свaкoг дaнa 12-20, нeдeљoм зaтвoрeнo 56. ок­то­бар­ски са­лон/Љу­бав­ни за­нос До 6. 11. 2016. Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, Ре­сав­ска 40б, Бе­о­град Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да, га­ле­ри­је Арт­гет, Ли­ ков­на и Pod­ro­om, Кнез Ми­ха­и­ло­ва 6 и Трг ре­пу­ бли­ке 5 Рад­но вре­ме: уто­рак – не­де­ља 12-20 ч., по­не­дељ­ ком за­тво­ре­но Се­лек­тор/ку­стос 56. ок­то­бар­ског са­ло­на: Деј­вид Ели­от (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја) Умет­н и­ц и: К. Алек­с и-Мес­х и­ш ви­л и, Л. Ба­л а­д и, А. Бланк, Х. Бор­гер­манс, А. Бо­жа­нић, Ј. Че­кић, К. Дра­шко­вић Боч­ков, Б. Ђур­ђе­вић, С. Еде­фалк, Н. Еки­џи и Ш. Мар­кус, Ефе­мер­ки, Б. Фај­фрић, М. Хан, Џ. Хол­цер, А. Ху­шман, Л. Ике­му­ра, С. Илић, И. Ив­ко­вић, Т. Ја­ни­чић, П. Ју­хан­сон, Ј. Кандл, Г. Ка­ра­му­ста­фа, В. Кен­триџ, Ф. Клоц, И. Ко­вач, Д. Кри­пен­дорф, к.р.у.ж.о.к. чи­та­лач­ка гру­па, Џ. Ло­ ренс, В. Ле­ван­дов­ски, С. Ли­де­ман, Д. Мар­ко­вић, М. Де­стил Мар­ко­вић, Н. Мак­си­мо­ва, Б. Мел­хус, А. Ми­ла­ди­но­вић, Р. Ми­лак, О. Ми­ли­са­вље­вић, Т. Мо­фат, Н. Ни­ко­лић, В. Пе­рић и М. Пе­рић, С. Фи­липс, С. Пи­ро­го­ва, Р. Ра­дле и В. Је­ре­мић, С. Ра­ду­ло­вић, А. Рajнхард, А. Ру­би­ку, А. Са­ва­дов, Т. Шма­ле, Л. Се­лан­дер, А. Ши­ро­ки, С. Не­на Ско­ко, Д. Со­ла­ков, Ј. Ста­но­је­вић, С. Сјун, М. То­мић, Ј. Трп­ко­вић, М. Ва­си­ле­ва, А. Ве­пре­ва, Д. Ву­чи­ће­ вић, Ј. Фу­донг Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да 15. 10. у 13 – Те­мат­ско во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: М. Вуч­ко­вић, Из­ви­ђа­ње те­ре­на (филм­ски на­ра­ти­ви) 13–16 – КЦБ ра­ди­он ­ и­ца за мла­де, во­ди А. Не­дељ­ ко­вић, умет­ни­ца и струч­на са­рад­ни­ца за еду­ка­тив­ не про­гра­ме у Кул­тур­ном цен­тру Бе­о­гра­да 16. 10. у 13 – Струч­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: Д. Љу­бе­но­вић, исто­ри­чар­ка умет­но­сти и тим Ок­то­ бар­ског са­ло­на: раз­го­вор са умет­ни­ци­ма В. Пе­ ри­ћем, М. Пе­рић и Н. Ни­ко­ли­ћем 13–16 – КЦБ ра­ди­он ­ и­ца за мла­де, во­ди А. Не­дељ­ ко­вић, умет­ни­ца и струч­на са­рад­ни­ца за еду­ка­тив­ не про­гра­ме у Кул­тур­ном цен­тру Бе­о­гра­да 20. 10. у 19 – Ни­ка­да не­ћу пре­ста­ти да во­лим те – Де­ јан Мар­ко­вић (Ср­би­ја), пер­фор­манс (при­зе­мље) 21. 10. у 18 – Ак­ти­ва­ци­ја чи­та­лач­ког кут­ка – Чи­ја је из­ло­жба? – ди­ску­си­ја. Про­грам чи­та­лач­ке гру­пе к.р.у.ж.о.к.; Гру­па к.р.у.ж.о.к. у са­рад­њи са чла­но­ ви­ма ре­дак­ци­је Де­Ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ја умет­но­сти Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да 20. 10. у 18 – Струч­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: Ка­ та­ри­на Ра­ду­ло­вић и Гор­да­на До­брић, и тим Ок­то­ бар­ског са­ло­на Му­зич­ки про­грам, тел: 2622-058 То­ком сеп­тем­бра и ок­то­бра, „Кон­цер­ти у га­ле­ри­ји” КЦБ-а у Ита­ли­јан­ском ин­сти­ту­ту за кул­ту­ру Га­ле­ри­ја Ита­ли­јан­ског ин­сти­ту­та за кул­ту­ру, Pa­ laz­zo Ita­lia, Кне­за Ми­ло­ша 56 Кон­церт у Га­ле­ри­ји у са­рад­њи са Ра­дио Бе­о­гра­ дом 202 17. 10. у 20 – Дан­ка Ни­ко­лић, ви­о­ла, и Ми­ли­ца Илић, кла­вир; про­грам: Нокс, Ми­јо, Хин­де­мит; у 21 – Ана Сте­фа­но­вић, кла­вир; го­шће: Да­ли­да Гр­ му­ша, кла­вир, Је­ле­на Пе­ја­но­вић, ви­о­ли­на, Не­ни­ ца Та­тић, ви­о­ли­на; про­грам: Григ, Ви­ли­јамс, Сте­ фа­но­вић... Филм­ски про­грам, тел. 2621 174 До 19. 10. У 17 – Кућ­на не­га (Че­шка, Сло­вач­ка) 2015, 92` У 19 – Још је­д ан тан­го (Не­м ач­ка, Ар­г ен­т и­н а) 2015, 85` У 21 – Је­сен са­му­ра­ја (Ср­би­ја) 2016, 117` Књи­жев­но-три­бин­ски про­грам, тел. 2621-137 Фо­а­је Дво­ра­не Кул­тур­ног цен­тра Бе­ог­ ра­да, Ко­ лар­че­ва 6 21. 10. у 19 – Пре­да­ва­ње: Има ли Европ­ска уни­ја моћ тран­сфор­ма­ци­је? Ка­пи­та­ли­зам, де­мо­кра­ти­ ја и мо­дер­ни­за­ци­ја европ­ске пе­ри­фе­ри­је. Пре­да­ вач: Вол­фганг Штрек ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org Од 15. до 16. 10. Аме­ри­ка­на од 15 – IV Фе­сти­вал крат­ког под­вод­ног фил­ма „Не­чуј­но 4”/Асо­ци­ја­ци­ ја ро­ни­лач­ких ин­струк­то­ра и ДОБ 17. 10. Три­бин­ска са­ла у 11 – Ци­клус пре­да­ва­ ња по­све­ћен уна­пре­ђе­њу здра­вља мла­дих/Шта је иму­ни­тет, И за­што нам је он ва­жан? Го­во­ри: др Мир­ја­на Ми­ћо­вић, пе­ди­ја­тар До­ма здра­вља Ста­ри град 18. 10. Клуб ДОБ у 19 – Ad­mi­ral Bo­oks на Бе­о­град­ ском сај­му књи­га 2016. Го­сти на три­би­ни: Алек­ сан­дра Цимпл, Алек­сан­дра Ма­рин­ко­вић, Го­ран Скро­бо­ња, Дра­ган Јо­ви­ће­вић и Зо­ран Ра­па­јић 18. 10. Три­бин­ска са­ла у 19 – Про­мо­ци­ја фо­то­мо­ но­гра­фи­је „Ми­лу­ти­но­вић-и”. Уче­ству­ју: Све­та Дра­ го­вић, Имре Са­бо, Дра­ган М. Ба­бо­вић, Све­тла­на Вуј­чић, Иван Ми­лу­ти­но­вић, Зо­ран Ми­лу­ти­но­вић 18 . 10. Га­ле­ри­ја у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе фо­то­ гра­фи­ја „Нео­че­ки­ва­на одр­жи­вост” Ива­на Пе­тро­ ви­ћа. Из­ло­жба тра­је до 30. ок­то­бра 2016. Од 18. до 20. 10. Ве­ли­ка са­ла у 20 – Филм­ски фе­ сти­вал „Пољ­ска филм­ска је­сен”. Ор­га­ни­за­ци­ја: Ам­ба­са­да Пољ­ске у Ср­би­ји и ДОБ 19. 10. Глав­ни хол у 19 – Про­мо­ци­ја књге пе­са­ма – Бо­јан Мар­ја­но­вић: Из­ме­ђу два ра­та. Kњижарa Бе­о­по­лис и ДOБ 20. 10. Аме­ри­ка­на од 12 до 15 – Окру­гли сто: „Ди­ ги­тал­но чи­та­ње – ди­ги­тал­но пи­са­ње, но­ве гра­ни­ це”. Ор­га­ни­за­то­ри: Аустриј­ски кул­тур­ни фо­рум Бе­о­град, Фран­цу­ски ин­сти­тут у Ср­би­ји, Go­et­he-ин­ сти­тут Бе­ог­ рад, Ита­ли­јан­ски ин­сти­тут за кул­ту­ру у Бе­о­гра­ду, Ин­сти­тут Сер­ван­тес у Бе­о­гра­ду 21. 10. Три­бин­ска са­ла у 19 – Три­би­на „Зна­чај фи­зич­ке ак­тив­но­сти за осо­бе са хе­мо­фи­ли­јом”. Го­во­ри проф. мр Да­мјан Де­вић. Би­о­е­тич­ко дру­ штво Ср­би­је и ДОБ

СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Фо­рум плус + 17. 10. у 18 Но­ви про­стор – О анк­си­о­зно­сти и па­ ни­ци без стра­ха, ра­ди­о­ни­ца 18. 10. у 19 ве­ли­ка са­ла – Шко­ла ин­те­лек­ту­ал­них ве­шти­на, пре­да­ва­ње; пре­да­вач Игор Ра­кић, осни­ вач Шко­ле ин­те­лек­ту­ал­них ве­шти­на 20. 10. 15–18 ма­ла са­ла – Кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца: Зна­њем до бу­дућ­но­сти Му­зич­ки про­грам 17. 10. у 20 ве­ли­ка са­ла – Ма­ја Ма­ри­јан, кла­вир, со­ли­стич­ки кон­церт; про­грам: L. van Be­et­ho­ven, F. Liszt Фил­мфо­рум 18. 10. у 20 ма­ла са­ла – Је­дан жи­вот, јед­на ка­ри­је­ ра: Јо­ван­ка Бје­го­је­вић, при­ка­зи­ва­ње тв до­ку­мен­ тар­ца уз увод ре­ди­те­ља Ми­о­дра­га Бо­ги­ћа Форум 19. 10. у 19 ма­ла са­ла – Зо­ран Авра­мо­вић: Књи­ жев­на рас­кр­шћа (иден­ти­тет, Ан­дрић, Цр­њан­ски), про­мо­ци­ја књи­ге; уче­ству­ју: Же­ли­драг Ник­че­вић, Во­јо Ко­ва­че­вић и аутор

21. 10. у 19.30 – Гвоздени рефрен – скулптуре АЛЕКсандра Глигоријевића. Учествују: академик М. Бећковић, А. Пусловић, Д. Јовановић Данилов и аутор. Уредник и водитељ: М. Вукадиновић КЦ ЧУКАРИЦА Тургењевљева 5, тел. 3552-678 www.kccukarica.rs Те­а­тар на Чу­ка­ри­ци 19. 10. у 20 – „Не­мам ди­пло­ме, имам си­ли­ко­не” – Стенд ап ко­ме­ди­ја 20. 10. у 20 – „Бра­ко­ло­ми­је” , Игрaју: Кaлинa Ковaчевић, Бојaнa Стефaновић, Ненaд Стој­ме­но­вић, Алексaндaр Срећ­ко­вић Кубурa Деч­ја сце­на 16. 10. у 12 – „Чу­ва­ри осме­ха” – мју­зикл за де­цу 18. 10. у 10 – „Па­жљив­ко” 19. 10. у 14 – „Је­же­ва ку­ћи­ца” – Сту­дио „БИС!” Књи­жев­ни про­грам 17. 10. у 19 – Три­би­на „Су­срет с пи­сцем”. Гост: Ма­ти­ја Бећ­ко­вић Ли­ков­ни про­грам До 24. 10. – Са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ка Је­ле­не Пе­ру­ћи­це под на­зи­вом „Де­вој­ка у цр­ве­ном”

/ Вре­ме је до­ступ­но, ака­дем­ске сли­кар­ке Љи­ља­ не Бур­саћ Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 15. 10. од 11 до 19 – Умет­нич­ка ра­ди­о­ни­ца за де­ цу – МИШ у СУ­ЛУЈ-у/Ма­ла илу­стра­тор­ска шко­ла. Про­грам во­ди аутор про­јек­та – Ми­ли­ца Стој­шин и умет­ни­ци и ли­ков­ни пе­да­го­зи – Све­тла­на Јо­ва­но­ вић, Пре­драг Ло­ја­ни­ца и Бран­ко Ка­та­но­вић 17. 10. у 19 – Oтворенe заједничкe изложбe Дра­ га­не Пај­ко­вић До­диг и Ире­не Би­је­лић Го­ре­њак – АКТ. Из­ло­жба ће тра­ја­ти до 29. 10. 2016. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ХА­ОС До­си­те­је­ва 3, тел. 2627-497 www.gal­lerycha­os.com Рад­но вре­ме: Сва­ким рад­ним да­ном, сем не­де­ље, од 12 до 20 ча­со­ва 18. 10. у 20 – Отва­ра­ње из­ло­жбу фран­цу­ске умет­ ни­це фо­то­гра­фи­је Ев Мор­крет – ак­то­ве на ко­ји­ма су ин­тер­ве­ни­са­ли дру­ги умет­ни­ци цр­те­жом или ко­ла­жом. Из­ло­жбу отва­ра ди­рек­тор Фран­цу­ског ин­сти­ту­та Жан Ба­тист Ки­зен

Ли­ков­ни про­грам 20. 10. у 19 Га­ле­ри­ја – Из­бор 2/2, го­ди­шња из­ло­ жба Ди­зајн сек­ци­је УЛУ­ПУДС 2016.

Му­зич­ки про­грам 21. 10. у 20 – Со­ли­стич­ки кон­церт Алек­сан­дре Ри­стић – со­пран

БИБЛИОТЕКЕ

СКЦ Но­ви Бе­о­град Бу­ле­вар Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа 152/А 18. 10. у 19 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­град – Зо­ран Ра­до­њић: Ат­мос­фе­ра ду­ше, из­ло­жба сли­ка

КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs

БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs

15. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње пе­снич­ке књи­ге Алек­сан­дра Ан­ти­ћа „Пе­сме о ни­че­му и сва­че­му” 18. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге есе­ја „Трип­тих за ге­ни­ја” Вла­ди­ми­ра Ме­де­ни­це, фи­ло­зо­фа 19. 10. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во” – сво­ја (не)об­ја­ вље­на де­ла чи­та и ко­мен­та­ри­ше Жељ­ко Об­ра­до­ вић са во­ди­тељ­ком ци­клу­са Мир­ја­ном Ма­рин­шек Ни­ко­лић 21. 10. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе „Тра­гом та­лен­та” II асо­ци­ја­ци­је спор­та, здра­вља и кул­ту­ре „Дор­ћо­ ли­ја­да”. Да­ни асо­ци­ја­ци­је тра­ју до 27. 10. 2016. Од 11 ча­со­ва одр­жа­ва­ће се умет­нич­ке ра­ди­о­ни­це

Оде­ље­ње умет­но­сти 17. 10. у 19 – Три­би­на „Ни­ко­лај Тим­чен­ко – не­га­ тор или апо­ло­ге­та: О Кр­ле­жи­ном ан­га­жма­ну”. Уче­ ству­ју: Ј. Пеј­чић, Д. Бе­дов, Г. Те­шић, М. Не­нин 19. 10. у 19 –Три­би­на по­во­дом књи­ге ауто­ра Јо­ ви­це Тр­ку­ље „Не­по­доб­ни про­фе­сор: слу­чај Сте­ ва­на Ђор­ђе­ви­ћа. Уче­ству­ју: Б. Ра­кић, Ј. Тр­ку­ља, С. Ђор­ђе­вић 20. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге „Хро­ни­ка прог­ на­них Кра­ји­шни­ка” ауто­ра Са­ве Штрп­ца. Уче­ству­ју: Ј. Ивић, М. Гу­лић, Ч. Ан­тић, С. Об­ра­до­вић и аутор 21. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње пу­бли­ка­ци­је про­јек­та WO­NET (Жен­ска мре­жа за бу­дућ­ност Евро­пе). Уче­ ству­ју: Б. Ми­ло­са­вље­вић, ко­ор­ди­на­тор про­јек­та WO­NET и М. Та­дић, ко­ор­ди­на­тор­ка про­јек­та Euro­ pe for Ci­ti­zens – Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Кан­це­ла­ ри­ја за са­рад­њу са ци­вил­ним дру­штвом

Ре­до­ван про­грам Сва­ке су­бо­те и не­де­ље од 11 до 15 Срећ­на га­ ле­ри­ја; СКЦ-о­ва бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­ стра­ци­је Сва­ке су­бо­те од 11 Но­ви про­стор: СКЦ-о­ва бес­ плат­на шко­ла фо­то­гра­фи­је Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179, тел. 2691-442 www.dksg.rs По­зо­ри­шни про­грам 17. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Ро­смер­схолм, ре­ди­тељ­ ски тим: Ана Кон­стан­ти­но­вић и Иван Ба­ле­тић 20. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Изуј се, р: Пе­тар Ри­ стов­ски 21. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Књи­га дру­га, р: Ан­ђел­ ка Ни­ко­лић Ли­ков­ни про­грам 18. 10. у 19 Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Мо­бил­ни, Зо­ри­ слав Па­ун­ко­вић, јед­но­днев­на пре­зен­та­ци­ја фо­ то­гра­фи­ја До 31. 10. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба ра­до­ва на­гра­ђе­них ауто­ра са XVI­II Би­је­на­ла сту­дент­ске гра­фи­ке Ср­би­ је. Ауто­ри: Де­ја­на Ђур­ђе­вић (ФЛУ Бе­о­град), Иван Пе­рак (АУ Но­ви Сад), Лу­ка Сто­и­са­вље­вић (ФИ­ЛУМ Кра­гу­је­вац) и Бе­а­та Хек­то­ва (Ака­де­ми­ја при­ме­ње­ них умет­но­сти, Беч) Му­зич­ки про­грам 18. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт: Real Pja­no Trio Фо­рум 17. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Пред­ста­вља­ње књи­ге Пре­дра­га Кр­сти­ћа „Куд пло­ви овај брод”.

19. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пре­да­ ва­ње: Ра­до­ви о Аме­ри­ци и срп­ско-аме­рич­ким од­ но­си­ма. Го­во­ри: Ђор­ђе Ло­пи­чић Књи­жев­ност 18. 10. у 20 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пред­ ста­в ља­њ е де­б и­т ант­с ког ро­м а­н а Са­њ е Са­в ић: Нео­штри­не. Уче­ству­ју: Ни­на Гу­гле­та, Ја­на Ву­ко­ вић и аутор­ка 20. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Раз­го­вор о „Са­тан­тан­го” Ла­сло Кра­сна­хор­каи. Плус: дво­је­ зич­на књи­га Мар­ка Чу­ди­ћа Че­ти­ри огле­да о Ла­слу Кра­сна­хор­ка­и­ју. Бо­нус про­грам: ин­сер­ти из фил­ ма Бе­ле Та­ра Са­тан­тан­го. Уче­ству­ју: Мар­ко Чу­дић и Алек­сан­дар Шур­ба­то­вић Филм­ски про­грам 21. 10. у 20 Ма­ла са­ла – До­ку­мен­тар­ни филм „Ис­под Хра­ста”, р: Сло­бо­дан Си­мој­ло­вић, Ср­би­ ја, 2016. Го­сти: Љу­бин­ко Је­лић, пе­сник, Сло­бо­дан Си­мој­ло­вић, ре­ди­тељ. Увод­на реч: проф Јо­ван Де­ лић са Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Ми­ћу­нов ћо­шак 18. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње: Би-Бап. Пре­ да­вач Ми­ћун Ри­стић Би­бли­о­те­ка 21. 10. у 19 Чи­та­о­ни­ца Е – Пре­да­ва­ње: Про­зор Шан­га­ја: Ки­на у бо­ја­ма. При­пре­ми­ла и во­ди: Ма­ ри­на Поп-Це­нић 17–30. 10. Хол Би­бли­о­те­ке – Из­ло­жба књи­га: „О бро­до­ви­ма и мор­на­ри­ма – Пу­то­пи­сна књи­жев­ност о мо­ру и пло­вид­би”. Аутор Раст­ко Мар­ко­вић Ака­дем­ски филм­ски цен­тар 19. 10. у 20 Ма­ла са­ла – Ом­ни­бус филм: Про­сто­ ри из­ме­ђу гра­до­ва ДЕЧЈИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Таковска 8, тел. 32-42-011 www.dkcb.rs Ли­ков­ни про­грам XVI­II Ме­ђу­на­род­ни ли­ков­ни кон­курс „Ра­дост Евро­ пе”, из­ло­жба на­гра­ђе­них ра­до­ва, Га­ле­ри­ја, Атри­ јум и Ма­ла са­ла ДКЦБ Бе­о­град, рад­ним да­ни­ма од 10 до 22 ча­са Му­зич­ко сцен­ски про­грам 20. 10. у 17 Ве­ли­ка са­ла – 21. Ре­пу­блич­ки фе­ сти­вал деч­јег му­зич­ког ства­ра­ла­штва ФЕ­ДЕ­МУС 2016, „Де­ца ком­по­зи­то­ри” 21. 10. у 20 Ма­ла са­ла – „У пот­па­лу­бљу” В. Ар­се­ ни­је­ви­ћа, р. И. Јев­то­ви­ћа Кул­тур­но обра­зов­ни про­грам 19. 10. у 12 Би­бли­о­те­ка – Клуб чи­та­ла­ца, пред­ста­ вља­ње при­руч­ни­ка за вас­пи­та­че и ро­ди­те­ље „Ја мо­гу” аутор­ке Ве­ри­це Јеч­ме­нић ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар, тел. 2637-609 19. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Ци­клус Aмерички пред­ сед­нич­ки из­бо­ри 2016. го­ди­не. Aмерички пред­ сед­нич­ки из­бо­ри 2016. го­ди­не – окол­но­сти; по­ло­ жај и уло­га пред­сед­ни­ка; спољ­на и без­бед­но­сна по­ли­ти­ка САД и из­бо­ри 2016; кан­ди­да­ти. Уче­ству­ ју: др Дра­ган Р. Си­мић, др Иво Ви­ско­вић, ма Ми­лан Кр­стић, мр Дра­ган Жи­во­ји­но­вић и мо­де­ра­тор ма Сте­ван Не­дељ­ко­вић 20. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Ци­клус Гот­фрид Вил­хелм Лајб­ниц – 300 го­ди­на од смр­ти. О осно­ва­ма Лајб­ ни­цо­ве ин­фи­ни­те­зи­мал­не ме­то­де. Пре­да­вач др Ми­о­драг Ра­шко­вић, на­уч­ни са­вет­ник Ма­те­ма­тич­ ког ин­сти­ту­та у Бе­о­гра­ду у 19.30 Ма­ла са­ла – Раз­го­вор о књи­зи Крин­ке Ви­ да­ко­вић Пе­тров Ser­bian Ame­ri­cans. Hi­story, Cul­tu­ re, Press (Срп­ски Аме­ри­кан­ци. Исто­ри­ја. Кул­ту­ра. Штам­па). Уче­ству­ју: др Мак­сим Ва­си­ље­вић, др Ири­неј До­бри­је­вић, др Ду­шан Ива­нић и аутор­ка Га­ле­ри­ја До 29. 10. – Изложбa Ђур­ђе Си­вач­ки Сли­ке и цр­те­жи Цен­тар за му­зи­ку, тел. 2626-591 15. 10. од 16 до 20 – Са­јам му­зи­ке. Улаз сло­бо­дан 16. 10. од 11 до 15 – Са­јам му­зи­ке. Улаз сло­бо­дан Ве­ли­ка дво­ра­на 16. 10. у 11 – Ци­клус: Ко­лар­чев по­ди­јум ка­мер­не му­зи­ке Кон­церт/Шо­пе­нов фест. Улаз сло­бо­дан УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/ 17. 10. у 12 – Ча­со­пис „Код 21” (бр. 3 и 4). Уче­ ству­ју: Д. Бо­шко­вић, А. Та­сић, Н. Цве­јић, Д. Жи­ва­ но­вић, З. Ка­ра­јић у 16 – Рат­ко Ка­та­ли­на: Три ра­та Рат­ка Ка­та­ли­не (ис­по­вест). Го­во­ре: др М. Опа­чић, др Н. Ран­ђе­ло­ вић и аутор 18. 10. у 12 – До­бри­ца Ми­ли­ће­вић: Зво­на Је­се­њи­ на (сту­ди­ја). Уче­ству­ју: Р. Ан­дрић, Ж. Ђор­ђе­вић, В. Црн­ко­вић. Сти­хо­ве ка­зу­је; Р. Ђу­ри­чин у 18 – Искра Пе­не­ва – Не­где из­ме­ђу (пе­сме). Го­ во­ре: В. Б. Ше­ће­ров­ски, Л. Ла­зић, М. Ли­лић Јеф­ ти­ми­је­вић, Ј. Ри­стић и аутор­ка 20. 10. у 12 – Иза­бра­не дра­ме Дра­га­на То­ми­ћа. Го­во­ре: М. Ше­вар­лић, Б. Су­вај­џић, Р. Пут­ник, С. Ку­трич­ки у 19 – Ср­ђан Ки­син: На­пу­кла зе­мља (про­за). Увод­ на реч : М. То­хољ. Уред­ник и во­ди­тељ: М. Ву­ка­ ди­но­вић

ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом, од 11 до 19 ча­со­ва) Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба из збир­ке пред­сед­ ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је „Вој­во­да Пе­тар Бо­јо­вић – зна­ме­ња сла­ве и ча­сти” Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба цр­те­жа и гра­фи­ка Кар­ла Ко­ра­ба, у са­рад­њи са Ам­ба­са­дом Аустри­је

Га­ле­ри­ја Атри­јум До 22. 10. – Отво­ре­на из­ло­жба „1 2 3 цр­те­жи”, аутор­ке Дра­га­не Дра­гу­ти­но­вић

Про­мо­ци­је књи­га, тел. 3349-536 19. 10. у 14 Све­ча­на са­ла – Про­мо­ци­ја књи­ге „Реч­ на фло­ти­ла 1915-2015”, Б. Ан­тић и Д. Спа­со­је­вић

19. 10. у 19 – Ве­че Све­сло­вен­ског књи­жев­ног дру­ штва – Но­ви ра­до­ви 20. 10. у 19 – Про­мо­ци­ја ро­ма­на „Џем од кај­си­ ја” Ми­ро­сла­ве Ђу­шић Не­дељ­ко­вић. Раз­го­вор во­ ди Кар­ло Астра­хан 21. 10. у 19 – Про­мо­ци­ја умет­нич­ког ства­ра­ла­ штва Мир­ја­не Мар­ко­вић, пе­сни­ки­ње из Срем­ске Ми­тро­ви­це и Стје­пе Бр­бо­ре, умет­нич­ког фо­то­гра­ фа из Ду­бров­ни­ка

СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 17. 10. у 20 – Ко­ља Ми­ће­вић „Му­зич­ки ро­ман”. Уче­ству­ју: К. Ми­ће­вић и М. Ми­ло­ше­вић (обоа) 21. 10. у 20 – Ми­ло­ван Мар­че­тић „Вра­та од ро­мо­ ра”. Уче­ству­ју: В. Пав­ко­вић, Б. Ва­сић и аутор УК ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ Булевар краља Александра 77а тел. 408-75-05 www.ukvuk.org.rs Сце­на Култ 15. 10. у 20 – Не окле­вај, им­про­ви­зуј, р. С. Ка­ ра­но­вић 16. 10. у 20 – Ане­лис, р. Ј. Па­вић 21. 10. у 20 – Ко још је­де хлеб уз су­пу?, р. Т. Ма­нић АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Биоскоп Академије 28 13–19. 10. у 20.30 – По­себ­на Сце­на Ака­де­ми­је 28 15. 10. у 20 – Сто­јан­ка ужи­во, С. Си­мо­но­вић 16. 10. у 20 – Има­мо до­ја­ву, С. Ги­цић 18. 10. у 20 – Пла­сти­ка, С. Ко­при­ви­ца 20. 10. у 20 – При­ча се по гра­ду, С. Ко­при­ви­ца 21. 10. у 20 – За­бра­ње­но во­ће, Б. Чак­ши­ран Де­чи­ја сце­на 16. 10. у 12 – Крц­ко Ора­шчић, А. Ни­ко­лић 22. 10. у 17 – Шу­ма чу­да, М. Алек­сић Кон­цер­ти 15. 10. у 22.30 – Bel­gra­de Funk Com­bo 20. 10. у 22 – Ca­ve Dogs – Nick Ca­ve Tri­bu­te 21. 10. у 22.30 – Blu­es Brot­hers mu­sic by Blu­es Ses­sion band

ГАЛЕРИЈЕ Галерија САНУ Кнез Михаилова 3, тел. 20-27-244 www.sanu.ac.rs Кон­цер­ти 17. 10. у 18 – Ли­ди­ја Ма­тић, кла­вир. На про­гра­му: Шу­берт, Про­ко­фјев, Шо­пен 20. 10. у 18 – Ма­ти­ја Јо­цић, кла­вир. На про­гра­му: Кле­мен­ти, Шу­берт, Шо­пен ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­н о вре­м е: рад­н им да­н ом 10–20, су­б о­т ом 10–15 Из­ло­жба 20. 10. у 18 – Све­ча­но отва­ра­ње из­ло­жбе По­ла ве­ка спек­тро­ско­пи­је на Сту­дент­ском тр­гу. Ор­га­ ни­за­то­ри: Хе­миј­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­ о­гра­ду, Цен­тар за хе­ми­ју, ИХТМ Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти – Га­ле­ри­ја на­у­ке и тех­ни­ке. Из­ло­жба је отво­ре­на до 5. но­вем­бра 2016. ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org До 22. 10. – Из­ло­жба Мом­чи­ла Мо­ме Ан­то­но­ви­ћа По­хва­ла ано­ни­му­су II Стал­на про­да­ја гра­фи­ка Рад­но вре­ме: 11–20, су­бо­том 10–16 ч. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 17. 10. – Oтворена је из­ло­жба Алек­сан­дра Ле­ ке Мла­де­но­ви­ћа под на­зи­вом Панк ар­хе­о­ло­ги­ја – по­след­ње по­глав­ље 20. 10. у 19 – Oтвара се из­ло­жба Љи­ља­не Сто­ја­но­ вић под на­зи­вом Ви­бра­ци­је све­тло­сти Галерија РтС Таковска 10, тел. 321-2020 Га­ле­ри­ја РТС До 15. 10. – Из­ло­жба сли­ка Ми­о­дра­га Пе­тро­ви­ ћа (1888–1950) „Ро­ман­тич­ни пе­сник шу­ма­диј­ ског не­ба” Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs Из­ло­жбе До 18. 10. – Из­ло­жба сли­ка Ве­сне Ми­лу­но­вић Од 19. до 25. 10. – Из­ло­жба Др­во арт шко­ле Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић” Ма­ли ка­ле­мег­дан 1, тел. 26-21-585 Из­ло­жбе До 24. 10. – Из­ло­жба Дми­триј Нал­бан­дјан Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 18. 10. – Са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ка: Ма­ша Ђу­ри­чић Џу­џе­вић „Ре­фрак­ци­ја иден­ти­те­та – пор­ тре­ти Ма­ше Ђу­ри­чић” До 1. 11. – Са­мо­стал­на из­ло­жба Ti­me is ava­i­la­ble

БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5, тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242 www.nb.rs | нб.срб 18. 10. у 12 – Пор­трет исто­ри­чар­ке проф. др Су­ за­не Ра­јић, по­во­дом об­ја­вље­них књи­га „Спољ­на по­ли­ти­ка Ср­би­је” и „Алек­сан­дар Обре­но­вић”, у из­да­њу Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге. Го­во­ре: проф. др Ра­дош Љу­шић, др Ја­сми­на Ми­ла­но­вић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић и проф. др Су­за­на Ра­јић 20. 10. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­бе „Гра­фич­ки ом­ни­ бус: Љу­бо­мир Ива­но­вић, Ми­ха­и­ло С. Пе­тров, Ђор­ ђе Ан­дре­је­вић Кун.” Ауто­ри: Љи­ља­на Ба­шић, Ма­ ри­ја Бог­да­но­вић и Сла­вен По­па­ра

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­но су за­тво­ре­не за по­ се­ти­о­це због гра­ђе­вин­ских ра­до­ва Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­ џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу дво­ји­ци ре­фор­ма­то­ ра срп­ског је­зи­ка 15. 10. у 17 као и 18. 10. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 15. 10. у 12 – Одр­жа­ће се ра­ди­о­ни­ца „Пор­трет кроз ка­ри­ка­ту­тру” за де­цу уз­ра­ста 10-14 го­ди­на оба­ве­ зно при­ја­вљи­ва­ње на m.to­mic­@na­rod­ni­mu­zej.rs На­ја­ва груп­них по­се­та на 060 8075035 и edu­ka­@ na­rod­ni­mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак, сре­да, пе­так од 10 до 17 ч; че­твр­так, су­бо­та од 12 до 20 ч.; не­де­ља од 10 до 14 ч (улаз бес­план­тан); по­не­дељ­ком за­тво­ре­но МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це Кне­за Си­ме Мар­ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10–17, чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­фи код кне­ги­ње Љу­би­це 15. 10. у 19 – Отварање изложбе Благо Сингидунума – из Збирке за антику Музеја града Београда, аутори др С. Крунић и М. Игњатовић, поводом Дана Музеја града Београда Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10-17, чет. 12– 20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа, Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Затворен за посету због реконструкције Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10-16, чет. 12–18, суб., нед. 10–18 ч., тел. 060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка До 23. 10. – Eк­склу­зивно је из­ло­жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­та)”. Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Рад­но вре­ме: чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штру­ма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10-17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10–17 са­ти; не­де­ ља 9-17 са­ти Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ја­то­вић, из­ло­ же­на у клу­бу Ет­но­граф­ског му­зе­ја До 22. 10. – Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­тра­ја­ва­ње хра­мо­ва, фо­то­граф­ска све­до­чан­ства Ет­но­граф­ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ле­не Са­вић Из­ло­жбе Пи­смо и тра­ди­ци­ја – нат­пи­си на ет­но­ граф­ском пред­ме­ти­ма, ауто­ра Вје­ре Ме­дић, ви­ шег ку­сто­са ЕМ Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036-114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­ но­бал­кан­ског под­руч­ја

До 21. 10. – Из­ло­жба Цар на че­ти­ри тро­на – Жи­ вот­ни пут Кар­ла IV у 14 та­ча­ка. Из­ло­жбу ор­га­ни­ зу­је Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Че­шке у са­рад­њи са Ет­ но­граф­ским му­зе­јом 19. 10. у 18 – У окви­ру пре­те­ћег про­гра­ма из­ло­ жбе Цар на че­ти­ри тро­на – Жи­вот­ни пут Кар­ла IV у 14 та­ча­ка би­ће при­ка­зан филм о Кар­лу IV, Сла­ сти оца до­мо­ви­не Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља 10-20 Из­ло­жбе Та­ма Из­ло­жба по­кре­ће низ пи­та­ња као што је ап­со­лут­ но по­ве­ре­ње у на­у­ку и у му­зе­о­ло­шку прак­су, ар­ те­фа­ка­та, као и тек­сту­ал­них ле­ген­ди Све­тлост Из­ло­жбом је пред­ста­вље­на исто­ри­ја на­уч­них раз­ ма­тра­ња, као и на­уч­ни­ци ко­ји су ис­тра­жи­ва­ли све­ тлост те до­ка­зи­ва­ли ње­но по­сто­ја­ње, при­ро­ду, при­ме­ну и зна­чај у про­сто­ру и вре­ме­ну Фе­сти­вал С.У.Т.Р.А. Фе­сти­вал пред­ста­вља умет­ни­ке, ин­сти­ту­ци­је, кон­ цеп­те и про­јек­те, ко­ји ис­тра­жу­ју ве­зу умет­но­сти, на­у­ке и тех­но­ло­ги­је Про­грам 15. 10. у 17 – Ин­тер­ак­тив­на му­зи­ка, Све­тла­на Ма­ раш, ра­ди­о­ни­ца 18. 10. у 19 – Цен­тар за про­мо­ци­ју на­у­ке, пре­ зен­та­ци­ја 19. 10 у 19 – Не­у­ро­на­у­ке: За­што во­ли­мо тан­го?, Ми­ле­на Чу­кић, пре­зен­та­ци­ја и екс­пе­ри­мент 21. 10. у 19 – Мо­гу ли ма­ши­не да ми­сле?, Ми­ља­ на Ми­ло­је­вић, пре­да­ва­ње Стал­не по­став­ке Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ри це­ли­не: то­чак-ма­ши­на-мо­ тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ра и број Су­бо­том и не­де­љом мо­гућ­ност ку­по­ви­не свих му­ зеј­ских из­да­ња уз 50% по­пу­ста Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­ние ин­тер­ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­ зи­вом Про­ши­ре­на ствар­ност На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ра­них да при­бли­ же по­ја­ве и фе­но­ме­не из астро­но­ми­је, ма­те­ма­ти­ ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је и ло­ги­ке, да на за­ба­ван на­чин и кроз игру под­сти­чу на раз­ми­шља­ ње и раз­ви­ја­ју ма­шту Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, 3234-261 Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ће­на не­ка­да­ шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља. Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­на по­став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља од 10 до 20 МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Доситејева 2, тел. 328-44-73 muzej@narodnopozoriste.rs 15. 10. у 12 – Отво­ре­на вра­та Чи­та­ли­ште – по­зо­ри­ште 17. 10. у 19.30 – Страх од љу­ба­ви, мо­но­дра­ма по ро­ма­ну Л. Јо­ва­но­вић у из­во­ђе­њу драм­ске умет­ ни­це С. Ја­у­ко­вић Из­ло­жбе Пр­ва по­став­ка, аутор Зо­ри­ца Јан­ко­вић Жи­ван Са­ра­ман­дић – Срп­ски Ша­ља­пин, аутор Дра­ ган Сте­во­вић. Из­ло­жба оства­ре­на у са­рад­њи са Слу­жбе­ним гла­си­ком МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ Господар Јевремова 19, тел. 2626-630 www.mpus.org.rs У току – Изложба Неда Спасојевић – глумица са тајном, аутор Мирјана Одавић, музејски саветник МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­н а по­с тав­ка Му­з е­ј а: „Умет­н ост за­п ад­н е Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­ шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­гра­ фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 16. 10. 11-13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца: „По­ру­ ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ ња гла­ве”, (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) 16. 10. 14-15 –Је­се­њи курс Сва­хи­ли је­зич­ких ра­ ди­о­ни­ца. Про­мо­тив­ни тер­мин! Број ме­ста огра­ни­ чен: оба­ве­зно при­ја­вљи­ва­ње Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Бес­плат­на во­ђе­ња кроз ком­плекс Му­зе­ја исто­ ри­је Ју­го­сла­ви­је Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ње на ен­гле­ ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: 10-20 ч., осим по­не­дељ­ком. Сва­ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај Про­је­кат Пре(по­зна­ва­ње) – Му­зеј 25. мај (по­во­дом 40 го­ди­на од смр­ти Ми­ха­и­ла Ми­ке Јан­ко­ви­ћа, ар­ хи­тек­те). Ауто­ри: Не­да Кне­же­вић, ди­рек­тор­ка МИЈ и Ма­ри­ја Ђор­го­вић, ку­сто­ски­ња МИЈ Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја од 10 до 20 – Про­јек­ци­ ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та 10–14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ке са шта­фе­та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 1220 До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­ хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ча­со­ва До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ча­ со­ва Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2, тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 1020 Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­сти­ ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 10. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­сти­је Обре­но­вић” До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” Груп­не по­се­те се за­ка­зу­ју на те­ле­фо­не: 3287-242 (за Трг Н. Па­ши­ћа) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља 10-18 ч. До де­цем­бра из­ло­жба „Ро­го­ви – бор­бе­но зна­ме­ ње си­са­ра” аутор­ке Је­ле­не Јо­ва­но­вић

Субота 15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Жи­вот­ни ри­там У под­не је нај­ве­ћа­ ефи­ка­сност ср­ца и крв­них су­до­ва, као и оста­лих­ ми­ши­ћа те­ла, одр­жа­ва­ју­ћи се та­ко до ве­чер­њих са­ти, док мен­тал­на сна­га опа­да­ с ду­жи­ном вре­ме­на­ у ко­ме смо буд­ни

ФИ­ЗИ­О­ЛО­ГИ­ЈА

Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

гле­дан ци­клус чи­не на­из­ме­нич­но спа­ ва­ње и буд­но ста­ње, а по­ред њих је и мно­штво дру­гих ци­клу­са, због ко­јих, у су­шти­ни, ор­га­ни­зам би­ло ко­га од нас ни­је исти у под­не и у по­ноћ. До са­да ни­је иден­ти­фи­ко­ван чул­ни ор­ ган за осе­ћа­ње вре­ме­на, по­пут оних ко­ји до­ди­ром, ми­ри­сом и уку­сом, рас­ по­зна­ју фи­зич­ку и хе­миј­ску при­ро­ду око­ли­не.

ли­ра­ју се у зад­њем де­лу ну­кле­у­са си­ ве мо­жда­не ма­се у ко­ме се на мо­ле­ ку­лар­ном ни­воу из­ра­чу­на­ва ду­жи­на про­те­клог вре­ме­на. Про­блем с овим мо­де­лом је­сте то што осим што зна­ мо ка­ко се пер­це­пи­ра вре­ме, ни­је си­ гур­но да ли је ну­кле­ус и пејс­меј­кер 24-ча­сов­ног днев­ног рит­ма и ка­ко се из­ра­чу­на­ва вре­ме тра­ја­ња и про­ме­на по­је­ди­них фа­за рит­ма. Хор­мон спа­ва­ња, ме­ла­то­нин и ње­ Хормонска ритам секција го­ва функ­ци­о­нал­на су­прот­ност, орек­ Оно што је утвр­ђе­но и про­ве­ре­но је­ син, има­ју уло­гу ри­там сек­ци­је у ве­ли­ сте ма­ју­шна гру­дви­ца, ну­кле­ус, си­ ком ор­ке­стру ко­јим ди­ри­гу­је ну­кле­ус ве мо­жда­не ма­се, тик из­над ме­ста на из­над оп­тич­ке рас­кр­сни­це. Нај­ве­ћи ко­ме се укр­шта­ју ле­ви и де­сни оч­ни број те­ле­сних ће­ли­ја упра­вља се по жи­вац. За ту гру­дви­цу на ба­зи мо­зга соп­стве­ном мо­ле­ку­лар­ном ча­сов­ни­

ри у зо­ру. Ће­ли­је у же­лу­цу из ко­јих се осло­ба­ђа хор­мон до­брог апе­ти­та зва­ ни гре­лин, под стро­гом су кон­тро­лом 24-ча­сов­ног ци­клу­са и за­то се ни­ка­да не­ће­те про­бу­ди­ти у два ују­тро да би­ сте не­што пре­за­ло­га­ји­ли. Ло­кал­ни ци­клу­си ни­су у пот­пу­но­ сти не­за­ви­сни од цен­трал­ног ча­сов­ ни­ка на ба­зи мо­зга, ко­ји као ди­ри­гент не­пре­кид­но ша­ље сиг­на­ле на осно­ву ко­јих сви чла­но­ви би­о­ло­шког ор­ке­ стра зна­ју кад је на њих ред да ис­по­ље сво­ју до­ми­на­ци­ју. Уко­ли­ко ди­ри­гент из не­ког раз­ло­га ни­је на сце­ни, на при­мер, због по­вре­де гла­ве и мо­зга, пи­јан­ства или деј­ства не­ког од нар­ ко­ти­ка, на­ро­чи­то ко­ка­и­на, ор­ке­стар

тра, а по­том по­сте­пе­но ра­сте до­сти­ жу­ћи свој мак­си­мум око 19.00 са­ти. Кон­цен­тра­ци­ја те­сто­сте­ро­на je нај­ ве­ћа око 9.00 пре под­не, и одр­жа­ва се та­ко до 15.00 са­ти у ко­је вре­ме је и адре­на­лин на нај­ви­шем ни­воу. Син­ те­за те­сто­сте­ро­на је ко­ли­чин­ски пр­о­ мен­љи­ва и за­ви­си од го­ди­на жи­во­та, али се по­сле 19. го­ди­не ду­го не ме­ња и де­це­ни­ја­ма се мо­же одр­жа­ти на мла­ да­лач­ком ни­воу. У не­ким слу­ча­је­ви­ма има га до­вољ­но и око осам­де­се­те, уко­ ли­ко по­сто­ји од­го­ва­ра­ју­ћа сек­су­ал­на сти­му­ла­ци­ја. Ме­ђу­тим, днев­ни ри­там му је кон­стан­тан и уко­ли­ко не­ка ста­ ри­на раз­ми­шља о сек­су не би тре­ба­ло да окле­ва и че­ка ноћ. По­под­не је за те ства­ри од­лич­но вре­ме.

Сове и шеве

У

мо­дер­ном све­ту жи­во­ти љу­ ди од­ви­ја­ју се, хте­ли они то или не, по дик­та­ту вре­ме­на. Чак и у све­ми­ру не­ки за­ми­ шље­ни ча­сов­ник у ва­си­он­ ском бро­ду због огром­не бр­зи­не кре­ та­ња бро­да иде на­пред, бар та­ко не­што про­из­и­ла­зи и оп­ште и спе­ци­јал­не те­ о­ри­је ре­ла­тив­но­сти. Ме­ђу­тим, уну­ тра­шњи ча­сов­ник астро­на­у­та оста­је не­про­ме­њен, осим мо­жда, на мо­ле­ ку­лар­ном ни­воу. Нај­бо­љи при­мер за то је ра­чу­ни­ца ко­ја је из­ве­де­на у част ру­ског астро­на­у­та и ма­шин­ског ин­же­ ње­ра Сер­ге­ја Кон­стан­ти­но­ви­ча Кри­ ка­љо­ва, по­сле ње­го­вог де­фи­ни­тив­ног ате­ри­ра­ња 1991. го­ди­не и опре­де­ље­ ња, за зе­маљ­ске, ин­же­њер­ске по­сло­ве. Он је од 1988. до 1991. у шест све­мир­ ских ми­си­ја про­вео укуп­но 803 да­на. Због бр­зи­не ко­јом се кре­ћу ва­си­он­ ске ста­ни­це он је то­ком сво­јих ле­то­ва под­мла­ђен 23 ми­ли­се­кун­де. У зе­маљ­ским усло­ви­ма на­ше те­ло функ­ци­о­ни­ше у стал­ном днев­ном ци­клу­су ко­ји се, осим под при­ну­дом раз­ли­чи­те вр­сте, ни­ка­да не ме­ња. То­ ком 24-ча­сов­ног пе­ри­о­да до­жи­вља­ ва­мо фи­зич­ке и мен­тал­не про­ме­не у тач­но оме­ђе­ном пе­ри­о­ду, и та­ко смо при­пре­мље­ни за оба­вља­ње оче­ки­ва­ них за­да­та­ка. Нај­бо­ље по­зна­ти и очи­

ми­сли се да је по­кре­тач 24-ча­сов­ног рит­ма и да као глав­ни сен­зор до­би­ја из мре­жња­че оба ока ин­фор­ма­ци­је о све­тло­сти и та­ми, а он­да их еми­ту­је ре­гу­лар­ним нер­вним и хор­мон­ским пул­се­ви­ма, до сва­ке ће­ли­је у те­лу. Ин­фор­ма­ци­је из мре­жња­ча аку­му­

ку ко­ји од­ре­ђу­је ка­да ће се до­го­ди­ти нај­ви­ши и нај­ни­жи сте­пен ње­не ак­ тив­но­сти. На при­мер, „маст ће­ли­је“ из си­сте­ма иму­ни­те­та, ко­је до­во­де до за­па­ље­ња, нај­ак­тив­ни­је су ра­но из­ју­ тра, што об­ја­шња­ва због че­га су по­ре­ ме­ћа­ји иму­ни­те­та, по­пут аст­ме, нај­го­

Здравље деце

Овај уџ­бе­ник је све­о­бу­хва­тан, и у скла­ду са нај­но­ви­ јим на­уч­ним са­зна­њи­ма и са про­ме­на­ма у струк­ту­ри мор­би­ди­те­та и мор­та­ли­те­та, по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­ је но­во­ро­ђе­ном де­те­ту, раз­во­ју у ра­ном де­тињ­ству, здрав­стве­ним про­бле­ми­ма адо­ле­сце­на­та, на­след­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма ме­та­бо­ли­зма, здрав­стве­ним про­бле­ми­ ма де­це са по­себ­ним по­тре­ба­ма у здрав­стве­ној за­шти­ ти и ор­га­ни­за­ци­ји и са­др­жа­ју здрав­стве­не за­шти­те ПРИ­КАЗ УЏБЕНИКA на при­мар­ном ни­воу. У увод­ном де­лу, у знат­но ве­ ћем оби­му не­го у до­са­да­шњој уџ­бе­нич­кој ли­те­ра­ту­ ри, де­таљ­но је при­ка­зан на­ста­нак и исто­риј­ски раз­ Не­вен­ка Рон­че­вић вој пе­ди­ја­три­је у Евро­пи и у на­шој зе­мљи. Но­ви­ну пред­ста­вља­ју по­гла­вља о фи­зи­кал­ној те­ра­пи­ји и ре­ ха­би­ли­та­ци­ји, де­ло­ва­њу чи­ни­ла­ца спо­ља­шње сре­ди­ Ср­би­ји ско­ро три де­це­ни­је ни­је би­ло уџ­ не, не­кла­си­фи­ко­ва­ним ста­њи­ма, ди­јаг­но­стич­ким и бе­ни­ка на на­шем је­зи­ку за по­сле­ди­плом­ те­ра­пиј­ским про­це­ду­ра­ма. Мен­тал­ном здра­вљу по­ ско уса­вр­ша­ва­ње ле­ка­ра из обла­сти пе­ди­ све­ће­но је знат­но ви­ше про­сто­ра не­го до са­да, сход­ ја­три­је. Ле­ка­ри на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји би­ли но ра­сту­ћем уче­шћу по­ре­ме­ћа­ја мен­тал­ног здра­вља у су упу­ће­ни на уџ­бе­нич­ку ли­те­ра­ту­ру из струк­ту­ри мор­би­ди­те­та. Зна­лач­ки су од­бра­не те­ме из ино­стран­ства и на до­ма­ће пе­ри­о­дич­не пу­бли­ка­ци­ хи­рур­шких ди­сци­пли­на, у скла­ду са ге­слом да „пе­ди­ је. Ова­ква си­ту­а­ци­ја под­ста­кла је Удру­же­ње пе­ди­ја­ ја­три­ја ни­је спе­ци­јал­ност, већ це­ло­куп­на ме­ди­ци­на та­ра Ср­би­је да, у са­рад­њи са ка­те­дра­ма пе­ди­ја­три­је јед­ног жи­вот­ног до­ба ко­јег од­ли­ку­је раст и раз­вој“. Ве­о­ма је зна­чај­но што је у свим по­гла­вљи­ма, осим ме­ди­цин­ских фа­кул­те­та у Ср­би­ји, при­сту­пи из­ра­ди та­квог уџ­бе­ни­ка. Сто­га се овај уџ­бе­ник пе­ди­ја­три­је, нај­че­шћих бо­ле­сти и по­ре­ме­ћа­ја, ука­за­но на рет­ке глав­них уред­ни­ка про­фе­со­ра др Ра­до­ва­на Бог­да­но­ бо­ле­сти ко­је збир­но има­ју зна­ча­јан удео у обо­ле­ва­ њу и смрт­но­сти де­це. Мно­га по­гла­вља би ви­ћа и про­фе­со­ра др Не­дељ­ка Ра­дло­ви­ћа, се по свом ква­ли­те­ту мо­гла, са­свим за­слу­ до­че­ку­је са ве­ли­ким ин­те­ре­со­ва­њем, не­ же­но, на­ћи у нај­ре­но­ми­ра­ни­јим уџ­бе­ни­ стр­пље­њем и олак­ша­њем. ци­ма све­та за ле­ка­ре на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји Уред­ни­ци су са­гле­да­ли да је нео­п­ход­но из пе­ди­ја­три­је и за педијатрe. да сви ле­ка­ри ко­ји у на­шој зе­мљи бри­ну о И по­ред то­га што је у пи­са­њу уџ­бе­ни­ка здра­вљу де­це и адо­ле­сце­на­та има­ју исто­вет­ уче­ство­вао ве­ли­ки број ау­то­ра, са раз­ли­ на по­ла­зна зна­ња, што су по­сти­гли за­хва­љу­ чи­тим при­сту­пом у пи­са­њу тек­ста, уџ­бе­ ју­ћи ан­га­жма­ну еми­нент­них струч­ња­ка са ник пред­ста­вља је­дин­стве­ну це­ли­ну. Овај свих ме­ди­цин­ских фа­кул­те­та у зе­мљи. Па­ уџ­бе­ник, по зна­ча­ју ма­те­ри­је ко­ји тре­ти­ жљи­вим из­бо­ром ау­то­ра, уред­ни­ци су обез­ ра као и по свом са­др­жа­ју и на­ме­ни, си­ бе­ди­ли тек­сто­ве ви­со­ког на­уч­ног, струч­ног „Пе­ди­ја­три­ја­ гур­но ће пред­ста­вља­ти из­у­зе­тан до­при­ и прак­тич­ног ква­ли­те­та. У из­ра­ди овог уџ­ – Уџ­бе­ник за по­сле­ди­плом­ско нос струч­ној оспо­со­бље­но­сти пе­ди­ја­та­ра бе­ни­ка уче­ство­вао је 121 ау­тор. уса­вр­ша­ва­ње и дру­гих ле­ка­ра ко­ји се ба­ве здрав­стве­ном При са­ста­вља­њу уџ­бе­ни­ка ко­ри­шће­ни су ле­ка­ра”,­ про­гра­ми по­сле­ди­плом­ског уса­вр­ша­ва­ња Ака­дем­ска ми­сао,­ за­шти­том де­це и адо­ле­сце­на­та и пред­ста­ вља исто­риј­ско де­ло за на­шу ме­ди­ци­ну. из пе­ди­ја­три­је на ме­ди­цин­ским фа­кул­те­ти­ Бе­о­град, 2016. Уџ­бе­ник ће до­при­не­ти да се усво­је и ускла­ ма у Ср­би­ји и са­гле­да­не сва­ко­днев­не по­тре­ бе пе­ди­ја­та­ра и дру­гих ле­ка­ра ко­ји бри­ну о здра­вљу де док­три­нар­ни ста­во­ви пе­ди­ја­та­ра и дру­гих ле­ка­ра де­це и адо­ле­сце­на­та у на­шој зе­мљи. Ма­те­ри­ја је по­ ко­ји бри­ну о здра­вљу де­це и адо­ле­сце­на­та на те­ри­ де­ље­на у 38 по­гла­вља и об­у­хва­та це­ло­куп­ну ме­ди­ци­ то­ри­ји це­ле Ср­би­је. Да су ме­ђу жи­ви­ма, Ам­бро­жић, Ру­жи­чић, Та­со­ ну де­тињ­ства и адо­ле­сцен­ци­је. Уџ­бе­ник је са­чи­њен по угле­ду на нај­по­зна­ти­је свет­ вац, Чу­пић, Ми­ле­тић и дру­ги ве­ли­ка­ни на­ше пе­ди­ ске уџ­бе­ни­ке пе­ди­ја­три­је, као што су Нел­со­нов, Ру­ ја­три­је би­ли би по­но­сни на уред­ни­ке и ау­то­ре овог дол­фов и Фор­фа­ров, ко­ји су од­лич­но при­хва­ће­ни ка­пи­тал­ног де­ла. ме­ђу пе­ди­ја­три­ма на на­шим про­сто­ри­ма већ ви­ше *Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет­ де­це­ни­ја. Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду

У

на­ста­вља с ра­дом, али без син­хро­ни­ за­ци­је, та­ко да се рит­мич­ност рас­па­да и ре­гу­лар­ни днев­ни ци­клус не­ста­је. На­ше фи­зич­ко и мен­тал­но ста­ње ва­ри­ра­ју то­ком да­на. Те­ле­сна тем­ пе­ра­ту­ра по­сте­пе­но па­да од по­но­ћи па на­да­ље, нај­ни­жа је око 4.30 из­ју­

И бр­зи­на ре­ак­ци­је на раз­ли­чи­те сти­ му­лу­се ко­ји се мо­гу ви­де­ти, чу­ти и осе­ти­ти нај­бр­жа је око три по под­не. Бр­зи­на ре­ак­ци­је на звук старт­ног пи­ што­ља у атлет­ским ди­сци­пли­на­ма је бит­на за ис­ход тр­ке. Она се сма­тра уро­ђе­ном осо­би­ном, што би зна­чи­ ло да је или има­мо или је не­ма­мо. У при­бли­жно исто вре­ме нај­ве­ћа је и ефи­ка­сност ср­ца и крв­них су­до­ва, као и оста­лих ми­ши­ћа те­ла (одр­жа­ ва се до ве­чер­њих са­ти), та­ко да је ра­ зу­мљи­во за­што се по под­не одр­жа­ва­ ју нај­ва­жни­је те­ни­ске, сприн­тер­ске и ска­кач­ке при­ред­бе. С дру­ге стра­не, спо­соб­ност из­во­ђе­ња сло­же­них мен­ тал­них за­да­та­ка и до­но­ше­ња ва­жних од­лу­ка опа­да с ду­жи­ном вре­ме­на у ко­ме смо буд­ни. Има мно­го љу­ди ко­ји ни­су син­хро­ ни са до­ми­нант­ним днев­ним ци­клу­ сом ве­ћи­не. Не­ки су као пти­це, на­ ро­чи­то ше­ве, бу­де се у пра­ско­зор­је, а ле­жу у кре­вет чим пад­не мрак, за раз­ ли­ку од оних ко­ји као со­ве ни­су ни за шта спо­соб­ни у пре­по­днев­ним са­ти­ ма, али за­то по под­не узи­ма­ју мен­тал­ ни за­лет и нај­бо­ље ра­де уве­че – до ка­ сно у ноћ. И по­ред те арит­ми­је, они ни­су у де­фи­ци­ту спа­ва­ња, што је нај­ ва­жни­је за нор­мал­но функ­ци­о­ни­са­ње те­ла и ду­ха. ¶

ПЕСНИЧКА КЊИГА

Горан Станковић *** (ЖИВОТ ТИ ЈЕ К’О ПЛАНИНЕ ПРОКЛЕТИЈЕ) Масовне су демонстрације незапослених у Вавилону. Неограничена празнина, блештава светла и равне, глатке површине ствари Неће донети модернизацију, развој, напредак, нагло обогаћивање. Неће. Жао ми је људи на демонстрацијама у Вавилону. Трбушасти, проћелави, прегажени, они су со земље. Ружни људи и ружне жене су со земље. Они су капитализам, Они су најбоље и најгоре што се десило, у Србији се ништа друго није ни десило. Ми живимо к’о у Вегасу, у хотелу Екскалибур, холови су огромни, блештави, У ходницима тмуша, у собама јад и буђ. Ми смо гомила будала, али имамо Маске и звончиће, маске од папира, звонца од снова. Ми смо со ове земље Када се испосни, ми смо новорођенчад света, ми сада држимо банку. Ми тежимо триста тона и имамо сто вагона. И појели смо два крокодила. И једног слона и део камиона и облака тмастих нагутали се сити. А ипак смо тако лаки, безмирисни, као на врховима планина Проклетија. *** (АНЂЕЛЕ ГОРКИ ПРАЗНИНЕ И СНАГЕ) Шта друго у ова времена: На мермерним литицама читао сам Под Олимпом, а на сићевачким стенама Станислава Лема. А мој народ никако да пронађе ни скит ни футурораму. Ствари морају да се построже, јер урнисаће нас тај популизам. Жртве ћемо приносити у вину и ракији, ко Брехт цигаре чурити. Илуминиране књиге ћемо читати, музику слушати ноћу. Тако ћу и ја преживети доба са премало људи а превише ћуди, Док не дође закон крут и кренемо сви скупа на далеки југ. Јер мој народ припада племству, јер рођењем сви њему припадну. И нико не сме да га бије и отима му парицу, крваву слободицу. И живот свој ћу дати да утихну они чиновници гроктави, наопаки. И нека сви мржњом испрате ме, нека кажу авантуриста је то. Ја сам навикао, бити против свију. Поздравио вас Дедић Арсен. Из књиге „Лик ствари које долазе”, Повеља, Краљево, 2016

15. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Карпаћо­ од цвекле најбоље паше уз џезираног Бетовена Ако „Оду ра­до­сти“ до­жи­вља­ваш као­ про­сла­ву и ра­дост, див­но је по­ку­ша­ти­ да се осе­ћаш исто док је сви­раш­ на пот­пу­но су­про­тан на­чин,­ каже Дитер Илг, контрабасиста

ЏЕЗ СКИЦЕ

Во­ји­слав Пан­тић

K

Ка­ко сте од­лу­чи­ли да за­поч­не­те са се­ри­јом ал­бу­ма на ко­ји­ма би­ сте тре­ти­ра­ли кла­сич­ну му­зи­ку је­зи­ком џе­за? По­че­ци мог му­зич­ког обра­зо­ва­ња ве­за­ни су за кла­си­ку. У три­на­е­стој го­ди­ни сам по­же­лео да сви­рам кон­ тра­бас, а у ше­сна­е­стој да по­ста­нем џез му­зи­чар. Сту­ди­рао сам кла­си­ку на ба­су исто­вре­ме­но оби­ла­зе­ћи џез ра­ди­он ­ и­це и сви­ра­ју­ћи са раз­ли­чи­ тим бен­до­ви­ма. А он­да, пре де­сет го­

ди­на схва­тио сам да је оста­ла са­мо јед­на ме­ло­ди­ја ко­ју увек сви­рам ка­ да ве­жбам бас – чу­ве­на бас пар­ти­ту­ ра из Вер­ди­је­вог „Оте­ла“. Тад ми је би­ло ја­сно да мо­рам да пре­ве­дем ту ме­ло­ди­ју и дру­ге де­ло­ве опе­ре у мој свет џе­за. Ни­сте пр­в и џе­з ер ко­ј и се уплео у об­ра­де кла­си­ке. Да ли су ра­ни­ ји при­ме­ри, по­пут Жа­ка Лу­си­јеа, има­ли ефе­кат на Ваш рад? Углав­ном не. Ина­че, ка­да сам био ти­ неј­џер, јед­ном сам се је­два про­био кроз ду­бо­ки снег до кон­церт­не дво­ ра­не у на­шем ма­лом гра­ду, да слу­шам Лу­си­је­ов кон­церт. Ка­да сам сти­гао та­ мо, ни­је би­ло ни­ко­га, са­мо па­пир за­ ле­пљен на ула­зу на ко­ме је пи­са­ло – да­на­шњи кон­церт је от­ка­зан. За­што баш Бе­то­вен? Док сам ра­дио аран­жма­не за Ваг­не­ров „Пар­си­фал“, из­не­на­да сам ухва­тио се­ бе ка­ко му­млам Бе­то­ве­но­ву „Оду ра­ до­сти“, на текст Фри­дри­ха Ши­ле­ра, из Бе­то­ве­но­ве 9. сим­фо­ни­је. Ме­ло­ди­ја се пер­фект­но сла­га­ла пре­ко ако­ра­да јед­ не од глав­них те­ма У „Пар­си­фа­лу“. Та­ да сам по­же­лео да ухва­тим ви­ше Бе­то­

У јед­ном дру­гом три­ју ис­тра­жи­ва­ ли сте спој не­мач­ке фолк му­зи­ке и џе­за... У по­чет­ку је му­зи­ку чи­нио са­мо је­дан тон. Сто­ти­на­ма го­ди­на уна­зад фолк му­зи­ка је би­ла осно­ва за ком­по­зи­то­ ре да до­ђу до соп­стве­них иде­ја. По­ себ­но су ком­по­зи­то­ри кла­сич­не му­ зи­ке ко­ри­сти­ли на­род­не ме­ло­ди­је да би ство­ри­ли соп­стве­ни је­зик. У мом фолк про­јек­ту имао сам ги­та­ру уме­ сто кла­ви­ра. По­же­лео сам да она ими­ ти­ра ста­ри звук ла­у­те, сли­чан фол­ку оног вре­ме­на.

За­што баш Вер­ди и Ваг­нер, и за­ што баш опе­ра? По­зна­вао сам њи­хо­ва де­ла из шко­ ле. Жи­ве­ли су у исто вре­ме, је­дан се­ вер­но, дру­ги ју­жно од Ал­па. Ваг­нер је умро у Ве­не­ци­ји, где се ро­дио Вер­ ди. До­па­да ми се Вер­ди­је­во за­ни­ма­ње за агри­кул­ту­ру – знаш ли да је имао сво­ју фар­му? Раз­у­мео се у хра­ну и во­ лео ори­ги­нал­ни Кјан­ти. За­пра­во ни­ сам не­ки фан опе­ре, али сам у њу ушао сви­ра­ју­ћи бас ли­ни­је. Уоп­ште узев, Вер­ди­је­ве ме­ло­ди­је, по­себ­но ари­је, су ме­ло­дич­ни­је, док су Ваг­не­ро­ве ви­ше ато­нал­не чак и уну­тар функ­ци­о­нал­не хар­мо­ни­је. Оба прин­ци­па су ми јед­на­ ко за­ни­мљи­ва.

Сни­ми­ли сте и ал­бум са му­зи­ком за со­ло кон­тра­бас, по­вре­ме­но и на­ сту­па­те са­ми. Ко­ли­ко је те­шко да та­кав про­грам бу­де при­хва­ћен? И, шта ва­ма зна­чи бас? Бас је мој дру­ги глас. Без ње­га мо­жда и не бих ода­брао да бу­дем му­зи­чар. Про­грам за со­ло кон­тра­бас је те­жак, али за­ба­ван. Мо­раш да во­диш ра­чу­на на то да се кон­фрон­ти­раш са­мо сам са со­бом, да при­чаш са со­бом. Ако то ра­диш му­зи­кал­но, сви ће мо­ћи да ужи­ва­ју.

Шта је био нај­ве­ћи иза­зов са Бе­то­ ве­но­вом му­зи­ком? Иза­зов у из­два­ја­њу ну­ме­ра из кла­сич­ ног опу­са је увек ма­ње-ви­ше сли­чан. Про­блем је био шта да ода­бе­рем из ње­го­вог ве­ли­ког опу­са. Ина­че, по­сто­ ји ини­ци­јал­на про­ме­на у до­жи­вља­ју му­зи­ке ка­да про­ме­ниш по­став­ку ин­ стру­ме­на­та. Ства­ри ко­је си знао по­ ста­ну стра­не или но­ве са­мо због из­ ме­шта­ња из по­чет­ног упо­ри­шта. Али не тре­ба да се пла­шиш. Ја се увек тру­ дим да то учи­ним не­жно и не пре­ви­ше очи­глед­но, да про­ме­на бу­де глат­ка.

Сви­ра­ли сте са пред­став­ни­ци­ма ви­ше ге­не­ра­ци­ја не­мач­ких му­зи­ ча­ра, од Ал­бер­та Ман­гел­сдор­фа и Вол­фган­га Да­у­не­ра, пре­ко Кри­сто­ фа Ла­у­е­ра до Рај­не­ра Бе­ма. Шта се про­ме­ни­ло од 60-их до да­нас? Као и сву­да, број му­зи­ча­ра је не­ве­ро­ ват­но по­рас­тао. Мно­го је сјај­них мла­ дих му­зи­ча­ра. Ка­да сам по­чео про­фе­ си­о­нал­ну ка­ри­је­ру, био сам нај­мла­ђи, а сад сам нај­ста­ри­ји у сво­јој гру­пи, па ни у дру­гим бен­до­ви­ма ви­ше ни­сам ме­ђу мла­ђи­ма. Дис­ко­граф­ске ку­ће да­ нас ула­жу ве­ли­ку енер­ги­ју да по­гу­ра­ ју мла­де сна­ге. Не­ка­ко ти се учи­ни да се ра­чу­на­ју са­мо мла­ди ла­во­ви и ста­ ре ле­ген­де. А ипак, мо­ра­ју се пра­ви­ти ни­јан­се – ни­шта се ни са чим не мо­же упо­ре­ђи­ва­ти.

„Ода ра­до­сти“ мо­же да по­слу­жи као са­вр­ше­ни при­мер ва­шег ори­ ги­нал­ног по­ступ­ка. Уме­сто про­сла­ ве и ра­до­сти, она је спо­ра и слат­ка. За­што? Ако „Оду ра­до­сти“ до­жи­вља­ваш као про­сла­ву и ра­дост, див­но је по­ку­ша­ти да се осе­ћаш исто док је сви­раш на пот­ пу­но су­про­тан на­чин. По­не­кад во­лим да успо­рим жи­вот и ста­вим до­ста ше­ ће­ра у мо­ју ка­фу или чај. Му­зич­ки, са­ мо ра­дим оно што ми пад­не на па­мет.

Ак­тив­но во­ди­те соп­стве­ни са­став, али има­те и огром­но ис­ку­ство као пра­ти­лац. Шта је у то­ме раз­ли­чи­ то а шта слич­но? У мом бен­ду сам ја за­ду­жен за све, као што је не­ко дру­ги за све за­ду­жен у свом бен­ду. И по­што сам сам се­би агент и ме­на­џер и по­слов­ни са­вет­ник, ја се пи­там за све. То је дру­гим љу­ди­ ма по­не­кад те­шко да раз­у­ме­ју – чак и они­ма ко­ји су про­фе­си­о­нал­ци у џе­зу или у му­зич­ком би­зни­су уоп­ште.

онтрабасиста Ди­тер Илг сте­ као је по­себ­ну па­жњу из­да­ њи­м а за мин­хен­с ки ACT Mu­sic, нај­пре об­ја­вљу­ју­ћи ал­бу­ме ин­спи­ри­са­не де­ли­ма Ваг­не­ра и Вер­ди­ја, а по­том и ал­бум „Mein Be­et­ho­ven“, ко­ји ће пред­ста­ ви­ти на џез фе­сти­ва­ли­ма у Кра­гу­јев­ цу и Бе­о­гра­ду. За­др­жа­ва­ју­ћи ме­ло­ дич­ност Бе­то­ве­но­вог де­ла и до­да­ју­ћи му рит­мич­ку ра­зно­вр­сност, сло­бо­ду и ин­тер­ак­ци­ју ка­рак­те­ри­стич­ну за џез ан­сам­бле, Илг успе­ва да на­ђе пра­ви ба­ланс из­ме­ђу два му­зич­ка све­та. Ме­ ђу број­ним при­зна­њи­ма, три пу­та је до­био и на­гра­ду EC­HO JAZZ, за нај­ бо­љег не­мач­ког кон­тра­ба­си­сту.

На омо­т у ал­б у­м а на­п и­с а­л и сте „Без Бе­то­ве­на би да­на­шња му­зи­ ка зву­ча­ла дру­га­чи­је“. Шта је то што џе­зе­ри нај­ви­ше мо­гу да на­у­ че од ње­га? Увек тра­жи­ти но­ве пер­спек­ти­ве уну­ тар се­бе. Ура­ди­ти не­што мо­дер­но са по­што­ва­њем пре­ма тра­ди­ци­ји. Бе­ то­вен је стал­но ис­тра­жи­вао ка­ко да дâ соп­стве­ни пе­чат сви­ра­њу кла­ви­ ра, раз­вио је но­ве фор­ме за гу­дач­ки квар­тет, чак и чи­нио ве­о­ма мо­дер­не хар­мон­ске и ме­ло­диј­ске ис­ко­ра­ке за оно вре­ме.

Фото Till-Brönner

ве­но­ве му­зи­ке – ре­зул­тат ће­те уско­ро чу­ти у Кра­гу­јев­цу и Бе­о­гра­ду.

„IF You Go Away”:­ пе­сма ко­ја пи­ше ро­ма­не

Шта би­сте нам пре­по­ру­чи­ли да се сер­ви­ра уз „Mein Be­et­ho­ven“? И ко­је пи­ће? Шта год вам па­ло на па­мет си­гур­но ће ва­ља­ти. Мо­жда кар­па­ћо од цве­кле и не­ко де­ли­кат­но бе­ло ви­но? ¶

Уметност је у једноставности

ПОП-ЋОШЕ Вла­ди­мир Ско­ча­јић Ка­дар из до­ку­мен­тар­ца о Ско­ту Во­ке­ру „30 Centyry Man”

К

Не сти­ди­те се да јав­но ка­же­те да сте мај­стор за ку­ва­ње. Пи­са­ли сте чак и ко­лум­ну са ку­ли­нар­ским ре­ цеп­ти­ма у ма­га­зи­ну Jazz Thing! Шта нај­ви­ше во­ли­те и да ли сте про­ба­ли срп­ске спе­ци­ја­ли­те­те? Не пи­шем тре­нут­но за Jazz Thing, али по­вре­ме­но на­пи­шем не­што за свој веб­сајт. Због те стра­сти имао сам сре­ћу да упо­знам мај­сто­ре ку­ва­ ња и со­ме­ли­је­ре, за­љу­бље­ни­ке у хра­ ну ши­ром све­та. Ни­сам баш ло­вац на хра­ну, али сам увек био за­ин­те­ре­со­ ван за ло­кал­не спе­ци­ја­ли­те­те. За­то ме вр­ло за­ни­ма да про­бам ва­шу ку­хи­њу, по­себ­но не­пре­тен­ци­о­зне ства­ри али ви­со­ког ква­ли­те­та. Је­два че­кам!

под се чу­је са­о­бра­ћај. Чу­је се си­ре­на мо­то­ра ко­ ји во­зи Луј де Фин и ње­го­во псо­ва­ње на фран­цу­ ском. И сре­ћан је јер мо­же да псу­је, да она­ко из пет­них жи­ла из­ву­че „Мер­де”. Мо­же, јер ни­је у фил­му, већ на ули­ци. Њих дво­је га чу­ју и сме­ју се. Пло­ча пре­ска­че баш на оном „је­се­њем” де­лу пе­ сме и Скот се чу­је ка­ко пе­ва „If you go away / As I know you will / You must tell the world / To stop tur­ ning, tur­ning, tur­ning, tur­ning, tur­ning, tur­ning….” Она па­жљи­во но­жним пр­сти­ма ди­же иглу и по­ме­ ра је на­пред. Он се мр­шти и ка­же јој да ће та­ко да оште­ти пло­чу. Она се сме­је и ка­же да је то ра­ди­ ла већ мно­го пу­та и да не бри­не, да ће му ку­пи­ти дру­гу, је­ба­ла га пло­ча. Сад се он сме­је.

Не­кад је до­вољ­но да је пре­слу­шам са­мо јед­ном и ја­ве­ ми се ли­ко­ви, за­пле­ти, трам­ва­ји, по­стељ­не, су­зе, кро­шње,­ се­ма­фо­ри, пар­ко­ви и не­де­ље. А он­да је пре­слу­шам­ опет и до­би­јем ин­спи­ра­ци­ју за још је­дан ро­ман,­ и то пот­пу­но дру­га­чи­ји

ао кли­нац сам обо­жа­вао оне ко­ме­ди­ је о фран­цу­ским жан­дар­ми­ма из Сен Тро­пеа са Лу­јом де Фи­ном. Обич­но су их еми­то­ва­ли не­де­љом по­под­не на пр­вом про­гра­му, а по­сле њих је ишао цр­таћ. И то не оби­чан цр­таћ, већ онај ду­га­чак, од 15 ми­ну­та. Не­кад је био Спорт Би­ли, не­кад Тар­зан. У ства­ри, фил­мо­ве Лу­ја де Фи­на у по­ чет­ку ни­сам под­но­сио – за­пра­во сам их за­во­ лео „из му­ке”. Ни­сам мо­гао да до­че­кам се­дам са­ти и да ви­ дим ка­ко је Спорт Би­ли над­му­дрио Ван­ду. И он­ да се не­стр­пљи­во на­цр­там ис­пред те­ле­ви­зо­ра још у пет, кад су обич­но по­чи­ња­ле те ко­ме­ди­је. Иа­ко ми ти фил­мо­ви баш и ни­су би­ли сме­шни, гле­дао сам их. Пре све­га су ме при­ву­кле слат­ке ци­це. А у сва­ком фил­му их је би­ло бар не­ко­ли­ко. И то оне пра­ве „frenchy”. Са пу­ним усна­ма и са тра­ком у ко­си. Скоц­ка­не по по­след­њој мо­ди из ’67. Са два пред­ња зу­ба ма­ло ве­ћа од оста­лих 30 (отац пе­ва­ча гру­пе The Stro­kes је ка­сни­је из­гра­

Ак­тив­но са­ра­ђу­је­те са Ти­лом Бре­ не­ром, су­пер­ста­ром не­мач­ког џе­ за. Ка­кво је то ис­ку­ство? Он из­гле­да мно­го бо­ље од ме­не, бо­ље се обла­чи и не мо­же да про­ђе ули­цом а да га љу­ди не пре­по­зна­ју. Бар то је мој лук­суз: док хо­дам ули­цом ни­ко ме не оме­та да ра­дим шта год же­лим. Осим то­га, он је сја­јан тру­бач ко­ји има ди­ван ме­лан­хо­лич­ни сми­сао за лир­ ску екс­пре­си­ју.

дио це­лу мод­ну аген­ци­ју „Елит” на де­вој­ка­ма са та­квим ли­ци­ма). Ком­би­на­ци­ја тих пре­див­ них же­на, оних жу­тих ау­то­мо­би­ла „ди­ја­на” без кро­ва, ве­чи­то сун­це и мо­ре Сен Тро­пеа, би­ли су до­вољ­ни да ми др­же па­жњу до цр­та­ћа. Кре­ве­ље­ ња Лу­ја де Фи­на и ње­го­вих дру­га­ра ни­су ме баш им­пре­си­о­ни­ра­ла у по­чет­ку (та­да сам сма­трао да је Џе­ри Лу­ис из­ми­слио ко­ме­ди­ју за ове тра­па­ ве Фран­цу­зе). С вре­ме­ном сам их, ме­ђу­тим, за­ во­лео. По­ста­ли су ми сим­па­тич­ни ти ап­сурд­ни за­пле­ти, пре­те­ра­ни ге­го­ви и Лу­је­во нер­ви­ра­ње. И ка­сни­је, ти фран­цу­ски жан­дар­ми су ми би­ли ве­ћи гушт од цр­та­ћа.

Мансарда у Сен Тро­пеу Кад год ли­шће у пар­ку ис­под мо­је те­ра­се по­ жу­ти, ин­тен­зив­но слу­шам му­зи­ку Ско­та Во­ке­ ра. И то оног с кра­ја ше­зде­се­тих. Пр­ва че­ти­ри ал­бу­ма. Пе­сма ко­ја ме увек ра­ста­ви на нај­сит­ ни­је де­ло­ве је „If You Go Away”. Ори­ги­нал­но је из­во­ди Жак Брел и зо­ве се „Ne Me Qu­it­te Pas”.

Об­ра­ђи­ва­ли су је мно­ги, од Френ­ка Си­на­тре и Да­сти Спринг­филд, пре­ко Ху­ли­ја Игле­си­ја­са и То­ма Џон­са, до Бар­бре Стреј­сенд и Ар­се­на Де­ ди­ћа (ње­го­ву „Не­мој по­ћи сад” та­ко­ђе обо­жа­ вам). Ипак, ова Ско­то­ва вер­зи­ја ми је нај­дра­ жа. Ваљ­да за­то што сам њу пр­во чуо. И што сам ду­го ми­слио да је то ње­го­ва пе­сма. А чуо сам је баш у вре­ме док сам от­кри­вао фил­мо­ве Лу­ја де Фи­на, јед­не ок­то­бар­ске не­де­ље. Иа­ко је знам на­па­мет, још увек се је­жим на не­ке де­ло­ве. По­себ­но ме про­др­ма онај део где се при­ кљу­че гу­да­чи. Кад их чу­јем, увек сам имао ути­сак да про­ле­ће сти­же пр­во у ову пе­сму, па тек он­да ме­ ђу кро­шње у Про­ле­тер­ских бри­га­да, да­нас Крун­ ској. И још увек ми се ја­вља­ју жи­ве сли­ке док је слу­шам. У гла­ви ми је ман­сар­да на не­ком пот­кро­ вљу. На мо­ру. Мо­жда баш у Сен Тро­пеу. Му­шка­ рац и же­на ле­же го­ли на кре­ве­ту. Она је на­сло­ње­ на на зид, ње­не но­ге у ње­го­вом кри­лу, а он ле­жи на кре­ве­ту и пу­ши. На пла­фо­ну со­бе је на­цр­та­но др­во. Жа­лу­зи­не на те­ра­си су по­лу­о­тво­ре­не. Ис­

Ма­ло је пе­са­ма ко­је су у ста­њу да ова­ко филм­ ски до­ча­ра­ју не­ке сце­не. То је због то­га што „If You Go Away” но­си то­не емо­ци­ја. Ти Бре­ло­ви сти­хо­ви ко­је је пре­пе­вао Скот, не­што су нај­по­ тре­сни­је што је на­пи­са­но у по­пу­лар­ној му­зи­ци. Та­ко јед­но­став­ни, а та­ко ве­ли­ки. Уо­ста­лом и оне нај­за­ра­зни­је ме­ло­ди­је ко­је су оп­ста­ле де­це­ни­ја­ ма и ко­је да­нас зо­ве­мо евер­гри­ном у пр­ви мах баш та­ко зву­че – јед­но­став­но. А за­пра­во су све осим то­га. Не ка­же се џа­бе да је умет­ност у јед­ но­став­но­сти. Те­шко ми је да иза­бе­рем оми­ље­ ну пе­сму ко­ју пе­ва Во­кер (не­ка­да­шњи му­зич­ки уред­ник на ра­ди­ју Сту­дио Б Сло­ба Ко­њо­вић би пот­пу­но раз­у­мео мо­ју ди­ле­му), али ме­ђу три нај­дра­же сва­ка­ко спа­да ова. Не­кад је до­вољ­но да је пре­слу­шам са­мо јед­ ном и да по­же­лим да на­пи­шем цео ро­ман. Ја­ве ми се ли­ко­ви, за­пле­ти, трам­ва­ји, по­сте­љи­не, су­ зе, кро­шње, се­ма­фо­ри, пар­ко­ви и не­де­ље. А он­ да је пре­слу­шам опет и до­би­јем ин­спи­ра­ци­ју за још је­дан ро­ман, и то пот­пу­но дру­га­чи­ји. Све то на осно­ву не­што ма­ње од 300 се­кун­ди му­зи­ке. Знам хи­ља­де пе­са­ма, али за на­бра­ја­ње та­квих пр­сти дру­ге ру­ке ни­су нео­п­ход­ни. Мно­го во­лим Лу­ја де Фи­на, Ско­та Во­ке­ра и пе­сму „If You Go Away”. За­пра­во, са­мо то сам хтео да вам ка­жем. ¶