KULTURNI DODATAK 08.10.2016.

Субота 8. октобар 2016. година LX, број 26 Први број је објављен 14. априла 1957. године

02 КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

Кан­ска кро­а­зе­та­

збли­жи­ла Тур­ску и Грч­ку 04 НА МАПИ УТОПИЈЕ

Ба­ха­ми – Не­до­ђи­ја­

или Атлан­ти­да?

04 Фил­мо­ви мог жи­во­та

Кје­шлов­ски – воља за смислом 09 НАУКА

Вре­ме, тврдоглава илу­зи­ја

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА Рена Редле и Владан Јеремић, „Крхко присуство”, 2016.­ Фото Анђелко Васиљевић

Дејана Вучићевић „Још увек љубавници“, 2008.

Милован Де Стил Марковић: „Стварно ми је напунило уста/јутро”, 2013.

Ивана Ивковић „Спаваоница”, 2016. Фото Анђелко Васиљевић

Биљана Ђурђевић, „У дубоким водама”, 2016.

Раденко Милак: Double Noir 2016.

Љу­бав­ни за­нос или брак из ра­чу­на Пу­бли­ка је већ пре­за­си­ће­на агре­сив­ним ху­ма­ни­змом „ар­ти­ви­зма”, ак­ти­ви­зма у слу­жби умет­но­сти, где је по­ли­тич­ки чин ујед­но и основ­ни мо­тив са­др­жа­ја

ОК­ТО­БАР­СКИ СА­ЛОН

Алек­сан­дра Ла­зар

Љ

у­бав, ка­же фран­цу­ски фи­ло­зоф Ален Ба­дју, ни­ј е уго­в ор из­м е­ђ у дво­је са­мо­љу­би­вих. У књи­зи „По­хва­ла Љу­ ба­ви” (2012) он на­во­ди: „У да­на­шњем све­ту уо­би­ча­је­но је ве­ро­ва­ње да сви са­мо тра­же соп­стве­ну ко­рист. Љу­бав је про­тив­те­жа те ми­сли. Ако ни­је за­ сно­ва­на на раз­ме­ни уза­јам­них ин­те­ ре­са или про­ра­чу­на­та као ко­ри­сна ин­ве­сти­ци­ја, љу­бав је је­дин­стве­но по­ве­ре­ње ука­за­но слу­чај­но­сти.” По­ве­ре­ње у слу­чај­ност је хра­бар став за пре­сек са­вре­ме­не умет­нич­ке про­дук­ци­је. Али у ин­тер­пре­та­ци­ји ку­ сто­са Деј­ви­да Ели­о­та, „Љу­бав­ни за­ нос: про­ла­зна емо­ци­ја у са­вре­ме­ној умет­но­сти”, што је те­ма 56. Ок­то­бар­ ског са­ло­на, љу­бав­ни за­нос пред­ста­ вљен је као пост­па­сто­рал­ни па­ра­докс где пре­вла­да­ва­ју сум­ње, страх и бол. За­што баш љу­бав? Љу­бав је ре­то­ рич­ка фра­за ко­ри­шће­на као ад хок ор­ га­ни­за­ци­о­ни си­стем, као што је дру­ где ствар­ност (Бер­лин­ско би­је­на­ле), не­из­ве­сност (Сао Па­о­ло би­је­на­ле) и слич­но. Ове те­ме про­из­ла­зе из све­та умет­но­сти или су ин­це­сту­о­зно ге­не­ ри­са­не њи­ме (на при­мер, уло­га умет­

ни­ка у све­ту је­сте те­ма 57. Ве­не­ци­јан­ ског би­је­на­ла 2017). Ад­хо­кра­ти­ја као ор­га­ни­за­ци­о­на фор­ма (од тер­ми­на ад хок,) нај­че­шћа је фор­м ал­н а струк­т у­р а ау­тор­с ких умет­нич­ких по­став­ки. Али, док со­ло по­став­ке при­род­но пра­те и са­гле­да­ ва­ју раз­вој фор­ме и прак­се умет­ни­ка, би­је­на­ле је стил­ска ве­жба за ку­сто­се ко­ја пра­ти фор­му и прак­су тр­жи­шта. Умет­ни­ци су ак­тив­ни ства­ра­о­ци са­ др­жа­ја, док су би­је­нал­ске по­став­ке не­ми­нов­но ре­ак­тив­ни ко­лаж рас­по­ ре­ђен у ам­би­јент са ко­јим че­сто не­ ма­ју ни­шта за­јед­нич­ко. Мо­же се чак ре­ћи да би­је­на­ла слу­же као ин­сти­ту­ ци­о­на­ли­зо­ва­ни ау­то­ри­тет ад­хо­кра­ ти­је. „Љу­бав­ни за­нос” је сто­га по­ма­ ло ар­ка­диј­ски за­нос, а по­ма­ло брак из ра­чу­на. То, ме­ђу­тим, ни­је ни та­ко лош од­ нос. Из­ло­жбе од­сли­ка­ва­ју ви­тал­ност умет­ни­ка, а би­је­на­ла ви­тал­ност др­жа­ ве: и јед­ни и дру­ги има­ју сво­ју уло­гу у кул­ту­ри. Бе­о­град­ска пу­бли­ка је већ пре­за­ си­ће­на агре­сив­ним ху­ма­ни­змом ар­ ти­ви­зма, ак­ти­ви­зма у слу­жби умет­ но­сти, где је по­ли­тич­ки чин ујед­но и основ­на мо­ти­ва­ци­ја са­др­жа­ја.

С дру­ге стра­не, тран­сди­сци­пли­нар­ ност – пре­у­зи­ма­ње ре­пер­то­а­ра дру­гих на­уч­них и дру­штве­них ди­сци­пли­на под па­ском пре­мо­шћа­ва­ња си­сте­ма про­из­вод­ње зна­ња – оди­ше тр­го­ви­ном кон­цеп­ти­ма. „Љу­бав­ни за­нос” вр­ви од кон­це­па­та уви­је­них у фик­ци­је и фан­ та­зме, ре­ла­ци­о­не ми­кро­а­гре­си­је, кр­ во­лоч­ност, ем­па­ти­ју и са­о­се­ћај­ност. Су­сре­ће­мо се са при­ме­ри­ма они­рич­ ке фан­та­зи­је, оте­ло­вље­не љу­ба­ви, љу­ ба­ви пре­ма нов­цу, сло­бо­ди, иде­ји, ам­ би­ва­лен­ци­ји пре­ма по­ро­ди­ци, на­ци­ји, при­пад­но­сти; афи­ни­те­ту пре­ма еко­ло­ ги­ји, при­ро­ди и при­род­ном све­ту.

Конструисање емоција По­сто­је сла­бе тач­ке и оп­шта ме­ста. Кон­цеп­ту­ал­но-ђач­ки ху­мор Хил­де Бор­ге­манс, „Ке­ти и Мо­ра­лес” (2015), са­мо алу­ди­ра на не­што што је пре­ра­ но пре­ми­ну­ла бри­тан­ска умет­ни­ца Хе­лен Че­двик одав­но ре­а­ли­зо­ва­ла у бри­љант­ном љу­бав­нич­ком пот­пи­су у сне­гу „Piss Flo­wers” (1991–1992). „Тру­ и­зми” Џе­ни Хол­цер, па­ро­ди­ја нор­ма­ ли­за­ци­је нео­ли­бе­ра­ли­зма Бјор­на Мел­ ху­са, рав­но­те­жа и ба­ланс код Аса­ко Ши­ро­ки и „Ско­ро ни­шта” (2016) Ане Ху­шман ви­ше оди­шу ра­ци­о­нал­но­шћу

не­го емо­ци­јом.. Ви­ли­јем Кен­триџ ну­ ди па­стиш да­да­и­зма, бар ко­до­ви Ми­ ло­ва­на Де­стил Мар­ко­ви­ћа ра­ци­о­на­ ли­зу­ју кон­зу­ме­ри­зам, оба у љу­бав­ном за­но­су – ау­то­пор­тре­та. Где пре­ста­је ми­кро­ан­тро­по­ло­ги­ ја, по­чи­ње ме­та­фо­ра: Ма­ри­ја­на Хан ко­ри­сти жен­ске ма­те­ри­ја­ле, плат­но („Тка­ње је ме­та­фо­ра при­по­ве­да­ња”) и ко­су („курд­ске пле­те­ни­це су спе­ ци­фич­не као и ди­ја­лек­ти”) да до­ча­ра сен­зи­би­ли­тет ко­ме не­до­ста­је ду­би­на (гра­ви­тас). Али Ан­то­ниа Бо­жа­нић ли­же сто и ужи­ва, и то је до­вољ­но, а Ефе­мер­ке (Ја­ сна Ди­ми­тров­ска и Дра­га­на За­рев­ска) оча­ра­ва­ју емо­ци­о­нал­ном пи­сме­но­ шћу: њи­хов пер­фор­манс „Кон­тек­стор про­тив дис­кур­со­ра” (2016) и „Ле­ле ме­тод” ко­ри­сти игру ре­чи за „ва­ја­ње” ап­сур­да. „Ле­ле ме­тод је по­ку­шај да се тре­нут­но до­ча­ра од­ре­ђе­но ис­ку­ство” – пре­но­си­во реч­ју „ле­ле”, нај­че­шће ко­ ри­шће­ном реч­ју ма­ке­дон­ског је­зи­ка. „Ни­шта не мо­же из­ма­ћи мо­јим очи­ ма” (2015) Деј­ви­да Кри­пен­дор­фа ко­ ри­сти па­тос и сен­ти­мен­та­ли­зам Вер­ ди­је­ве „Аи­де” да пре­не­се емо­ци­је аси­ми­ла­ци­је и гу­бит­ка.

Наставак на другој страни

8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 02 Субота

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И ГЕОПОЛИТИКА

Кон­фе­рен­ци­ја „Би­теф и кул­тур­на ди­пло­ма­ти­ја: по­зо­ри­ шни фе­сти­ва­ли и ге­о­по­ли­ти­ка” оку­пи­ла је у Бе­о­гра­ду у не­де­љи фе­сти­ва­ла, европ­ске ми­ни­стре кул­ту­ре, струч­ ња­ке за кул­тур­ну по­ли­ти­ку и ди­пло­ма­ти­ју, те­о­ре­ти­ча­ ре, драм­ске пи­сце, умет­ни­ке… Осим зна­ча­ја са­мог Би­те­ фа и уло­ге ко­ју је има­ла Ми­ра Тра­и­ло­вић у ге­о­по­ли­ти­ци

ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих, де­ба­та се во­ди­ла и о то­ме ко­ји су то на­чи­ни на ко­ји по­зо­ри­шна умет­ност и по­зо­ ри­шни фе­сти­ва­ли да­нас мо­гу да про­пи­ту­ју по­ли­тич­ке окви­ре све­та. Број­ни уче­сни­ци ба­ви­ли су се раз­у­ме­ва­њем уло­ге кул­ту­ре и кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је на су­ро­вој свет­ ској по­ли­тич­кој сце­ни, где за­мај­ци ви­ше ни­су са­мо иде­о­

ло­шки или еко­ном­ски ин­те­ре­си, већ стра­хо­ви иза­зва­ни те­ро­ри­стич­ким ак­ти­ма, ми­гра­ци­ја­ма, на­си­љем вла­сти, ко­руп­ци­јом. Кон­фе­рен­ци­ји су при­су­ство­ва­ли и Мајкл ван Гран, драмски писац из Ју­жне Афри­ке, Сер­хан Ада, про­ фе­сор на Бил­ги уни­вер­зи­те­ту у Ис­тан­бу­лу и Мо­ни­ка Мо­кре, професор медија и комуникација из Ау­стри­је.

Кан­ска кро­а­зе­та збли­жи­ла Тур­ску и Грч­ку

У

мет­н ич­к и сен­з и­б и­л и­т ет фран­цу­ског сли­ка­ра Ле­о­пол­ да Ле­ви­ја (1882–1966), ко­ји је до­шао на че­ло Ака­де­ми­је ле­пих умет­но­сти у Ис­тан­бу­ лу 1936, где је остао це­лу де­це­ни­ју, до­ при­нео је уво­ђе­њу Тур­ске у умет­нич­ ки мо­дер­ни­зам. Овај пост­се­за­ни­ста ути­цао је ви­ше не­го мно­ги на то под­ не­бље, пи­шу Фран­соа Шо­бе и Ло­рен Мар­тен у књи­зи „Ме­ђу­на­род­ни кул­ тур­ни од­но­си” (Клио, 2014), да­ју­ћи та­ ко при­мер за то­ко­ве кул­тур­них од­но­са, ко­ји осим оног зва­нич­ног, др­жав­ног, мо­гу има­ти и лич­ни­ји, мо­жда и ути­ цај­ни­ји ка­рак­тер. У да­на­шњој Тур­ској за област кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је зва­ нич­но су за­ду­же­ни Ин­сти­тут Ју­нус Емре (вла­да га је осно­ва­ла 2007), ко­ји ши­ром све­та има 43 пред­став­ни­штва (јед­но је и у Бе­о­гра­ду) и јед­но оде­ље­

Ор­ха­ну Па­му­ку, као на­шем је­ди­ном но­бе­лов­цу, до­зво­ље­но је да има не­ку вр­сту иму­ни­те­та, пра­ва на свој лич­ни став, на сло­бо­ду да из­ра­зи сво­је ви­ђе­ње ства­ри, а да не бри­не о то­ме да ли ће би­ти го­њен, каже Сер­хан Ада

ИН­ТЕР­ВЈУ

Ми­ли­ца Ди­ми­три­је­вић

ње ми­ни­стар­ства ино­стра­них по­сло­ва Тур­ске, при­ча за „По­ли­ти­ку” Сер­хан Ада, про­фе­сор ме­наџ­мен­та у кул­ту­ри на Бил­ги уни­вер­зи­те­ту у Ис­тан­бу­лу. Ис­ти­чу­ћи да по­сто­ји не­ко­ли­ко мо­де­ла ко­је раз­не др­жа­ве при­ме­њу­ју, од оног да вла­де би­ра­ју ди­рек­то­ре ин­сти­ту­ци­ ја кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је до оног да су оне до­не­кле део не­вла­ди­ног сек­то­ра, а до­не­кле под ути­ца­јем зва­нич­не по­ ли­ти­ке, гост из Тур­ске при­ме­ћу­је да ће ову област у бу­дућ­но­сти од­ре­ди­ти две ства­ри – кри­за над­на­ци­о­нал­них ин­сти­ту­ци­ја и кри­за у од­но­си­ма на­ ци­о­нал­них др­жа­ва. Има­ју­ћи то у ви­ду, ко­је је ме­сто кул­т ур­н е ди­п ло­м а­т и­ј е да­н ас, у вре­ме у ко­јем кон­флик­ти бу­ја­ју у оном правцу о којем говори Хан­ тинг­то­н?

Ми­сли­те ли да је овај пут од­го­ва­ ра­ју­ћи ка­да је у пи­та­њу и ре­ги­он Ме­ди­те­ра­на, па и Бал­ка­на? На­ве­шћу лич­ни при­мер – јед­на од мо­ јих ба­ка на Крит је до­шла из Алек­сан­ дри­је, а де­да из јед­ног ма­лог ме­ста у Ана­до­ли­ји. Крит су на­пу­сти­ли кра­јем 19. ве­ка и оти­шли у Со­лун. Ода­тле су оти­шли у Ис­тан­бул, па у Из­мир. То је при­ча о Евро­пи – то ка­ко смо се сви на­ла­зи­ли на раз­ли­чи­тим ме­сти­ма, у раз­ли­чи­тим окол­но­сти­ма и кул­тур­ ним кон­тек­сти­ма. По­себ­но је Ме­ди­те­ ран, ко­ји се мо­же зва­ти и „мо­рем кр­ ви”, спе­ци­фи­чан део Евро­пе, иа­ко је у по­след­ње вре­ме као под­руч­је у опа­ да­њу. Мо­жда се ва­ма чи­ни да су су­ко­ би ко­је сте има­ли на Бал­ка­ну не­пре­ мо­сти­ва пре­пре­ка, али ме­ни де­лу­је да то не мо­ра да бу­де та­ко уко­ли­ко љу­ди мо­гу да пре­ва­зи­ђу сво­је уну­тра­шње кон­флик­те. Ни­је ла­ко би­ти део јед­не ве­ли­ке др­жа­ве, а он­да има­ти Сло­ве­ни­ ју, Хр­ват­ску, Ср­би­ју, сад Ко­со­во... Све је то још све­же.

Сер­хан Ада Фото Берге Арабиан

Наставак са прве стране Филм нео­спор­но ду­гу­је за­хвал­ност Вер­ди­ју, као и мо­ди па­но­рам­ског од­ у­ми­ра­ња ко­ја се све че­шће ко­ри­сти у ви­део-пер­фор­ман­си­ма (на при­мер, у „Не­у­га­си­вој ва­три” Хе­дер Ка­силс), пре­у­зе­тој из ау­то­мо­бил­ских ре­кла­ма. Ка­ме­ра нас упо­зна­је са ли­цем Хи­ам Абас, ко­ја ски­да шмин­ку уз зву­ке „Аи­ де”, а по­том от­кри­ва ка­ко око ње не­ ста­је са­ла Ке­див­ске опе­ре у Ка­и­ру, у ко­јој је Аи­да пре­ми­јер­но из­во­ђе­на 1871. На ме­сту згра­де опе­ре са­да је бе­тон­ска га­ра­жа. Кри­пен­дорф пред­ ста­вља ам­би­ва­лен­ци­ју ко­ју до­но­си бол и рас­те­ре­ће­ност над не­чим че­га ви­ше не­ма. На пу­бли­ци оста­је да то схва­ти као не­ста­ја­ње ви­со­ке (или ко­ ло­ни­јал­не) умет­но­сти пред умет­но­ шћу ули­це, као сме­ну на­ци­о­нал­них и кул­тур­них иден­ти­те­та или као сен­ ти­мен­тал­ну стил­ску ве­жбу. Ки­не­ма­то­гра­фи­ја ап­сур­да ра­да у то­ку Ра­ден­ка Ми­ла­ка, „Do­u­ble No­ir” (2016), ну­ди ин­те­ре­сант­ну ана­ли­зу струк­ту­ре филм­ског на­ра­ти­ва. Ко­ри­ сте­ћи цр­не та­бле на ко­ји­ма кре­дом цр­та, а по­том ани­ми­ра сце­не из фил­ мо­ва Хем­фри­ја Бо­гар­та, Ми­лак асо­ ци­ра на филм­ске кла­пе (ко­је вре­ме ме­ре кре­дом), кон­струк­ци­је емо­ци­је

КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА

По­ме­нуо сам у свом пре­да­ва­њу два по­себ­на слу­ча­ја, чи­је ис­ти­ца­ње мо­же по­слу­жи­ти као од­го­вор на ово пи­та­ ње. Пр­ви се ти­че Тур­ске и Јер­ме­ни­је, ко­је не­ма­ју ни­ка­кве зва­нич­не од­но­се; на­ше гра­ни­це су за­тво­ре­не. Ов­де је реч је ди­рект­ној кул­тур­ној ди­пло­ма­ ти­ји ко­ја се од­ви­ја на лич­ном ни­воу, од­о­здо. Ци­вил­на дру­штва две зе­мље ра­де већ шест го­ди­на, про­јек­ти се ре­ а­ли­зу­ју. Они чи­не ве­ли­ки на­пор, онај су­шта­стве­ни, ко­јим ће, на­дам се, ути­ ца­ти у јед­ном тре­нут­ку и на зва­нич­не ди­пло­мат­ске од­но­се. Дру­ги при­мер је сли­ко­ви­ти­ји и реч је о ин­ди­рект­ном ви­ду кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је: на Кан­ ском филм­ском фе­сти­ва­лу 1982. на­ шли су се на по­бед­нич­ком по­сто­љу за­јед­но тур­ски ре­ди­тељ Јил­маз Гу­неј („Пут”) и грч­ки ве­ли­кан Ко­ста Га­врас („Не­ста­ли”). Они се до та­да ни­су ни по­зна­ва­ли, али је њи­хо­ва за­јед­нич­ка фо­то­гра­фи­ја – а то што су се на­шли за­ јед­но у тој си­ту­а­ци­ји сма­тра­ло се до та­да не­за­ми­сли­вим – об­и­шла свет за ти­ли час. На­кон то­га мо­гло се при­ме­ ти­ти да је до­шло до по­чет­ка сма­њи­ва­ ња тен­зи­ја из­ме­ђу на­ше две зе­мље.

кроз све­тлост и сен­ку, под­се­ћа­ју­ћи на оно што оста­је сце­на­ри­зо­ва­но или не­ ви­дљи­во за по­сма­тра­ча. Вре­ме по­треб­но за се­ди­мен­та­ци­ју, упи­ја­ње и ана­ли­тич­ност све­де­но је на ми­ни­мум, па се та­ко и емо­ци­о­нал­не раз­ме­не до­ста­вља­ју на ка­ши­чи­цу. Ово пре­по­зна­ју умет­ни­це чи­та­лач­ке гру­ пе к.р.у.ж.о.к., чи­ја ин­ста­ла­ци­ја „По­ ли­ти­ке осе­ћа­ња/Еко­но­ми­је љу­ба­ви” по­зи­ва на па­у­зу за раз­ми­шља­ње или од­мор. На­жа­лост, за сто не се­да ни­ко и сце­на де­лу­је по­ма­ло ар­ха­ич­но, што под­се­ћа на прак­се са­вре­ме­не со­ци­ ја­ли­за­ци­је кроз дру­штве­не мре­же и игри­це ко­је су за­ме­ни­ле ова­кве по­ став­ке у ван­га­ле­риј­ском про­сто­ру. Ви­део-ра­д „Љу­бав” (2003) умет­ ни­це Треј­си Мо­фат је са­пу­ни­ца са тан­ком гла­зу­ром еман­ци­па­ци­је; на­ су­прот то­ме „Још увек љу­бав­ни­ци” (2008) Де­ја­не Ву­чи­ће­вић чи­не да род­ ни сте­ре­о­ти­пи де­лу­ју под­јед­на­ко ре­ тро као са­ла­та од ана­на­са и звон­ца­ре (уо­ста­лом, и звон­ца­ре и би­нар­ни сте­ ре­о­ти­пи ци­клич­но до­ла­зе и из­ла­зе из мо­де). С дру­ге стра­не, „Спа­ва­о­ни­ца” Ива­не Ив­ко­вић (2016) ин­ста­ла­ци­ја је са жи­вим му­шким бар­би­ка­ма из­ ло­же­ним пу­бли­ци као у ви­део-спо­ту из осам­де­се­тих.

Издаје: Политика новине и магазини д.о.о. Директор: Мира Глишић-Симић. Директор: Нина Самарџић. В. д. главног и одговорног уредника: Жарко Ракић. Уредник Додатка: Ана Оташевић. Графички дизајн: Илија Милошевић. Телефон: 330-1751 Факс: 3373-393 Електронско издање: www.politika.rs

Асако Широки „Орман неспособан­ да сачува иједну тајну”, 2016.

Мариана Хан, фотографија­ из рада Кандид, 2016.

По­глед је не­же­љен или се на ње­ му ин­си­сти­ра, у од­но­су на то да ли је те­ло при­ват­но или јав­но: „Пра­во ја” (2012) На­та­ли­је Мак­си­мо­ве пред­ста­ вља пор­тре­те тран­срод­них осо­ба на на­чин ко­ји још увек флер­ту­је с во­а­ је­ри­змом упр­кос нај­бо­љим на­ме­ра­ ма умет­ни­це, док ра­ди­кал­на син­те­ ти­ка те­ла у фо­то­граф­ској ин­ста­ла­ци­ји Ау­ро­ре Рај­нхард „Ве­не­ра 1–3” (2016) во­а­је­ри­зам нор­ма­ли­зу­је у кон­тек­сту екс­трем­не сек­су­а­ли­за­ци­је.

су оста­ли из 25 дру­гих зе­ма­ља. Љу­бав има и свој епи­зод­ни на­ста­вак: ка­ко се ви­део-ра­до­ви слич­но блок­ба­стер фил­ мо­ви­ма мо­гу пред­ста­ви­ти си­мул­та­но на ви­ше ме­ста, се­дам умет­ни­ца за­ сту­пље­них Ели­о­то­вом плат­фор­мом Мо­мен­тум из Бер­ли­на ко­је уче­ству­ ју на Са­ло­ну (Не­за­кет Еки­џи, Ма­ри­ ја­на Хан, Гул­сун Ка­ра­му­ста­фа, Џе­нет Ло­ренс, Са­ра Лу­де­ман, Треј­си Мо­фат, Ма­ри­ја­на Ва­си­ле­ва) пред­ста­вље­не су и из­ло­жбом „За­пра­во љу­бав” (са­мо без Хју Гран­та) у умет­нич­ком про­сто­ру Бе­та­ни­јен у Бер­ли­ну од 8. ок­то­бра до 27. но­вем­бра ове го­ди­не. Ова ку­сто­ска праг­ма­тич­ност под­ се­ћа на пре­пра­вља­ње ис­те­то­ви­ра­ног име­на јед­не љу­ба­ви да би се за­ме­ни­

Покривач за уснуло тело Љу­бав је и ста­ти­сти­ка: са­лон за­сту­па 67 умет­ни­ка, од ко­јих 46 од­сто мла­ђих од 40 го­ди­на; 66 од­сто умет­ни­ка су же­ не; 28 од­сто су срп­ски умет­ни­ци, док

Мо­ж е ли кул­т ур­н а ди­п ло­м а­т и­ ја на сли­чан на­чин да ума­њи тен­ зи­је ми­грант­ске кри­зе у Евро­пи? Евро­пља­ни има­ју свој глас, али га из­бе­гли­це не­ма­ју, ни­су у то­ме рав­ но­прав­ни... Ко­ли­ко је те­шко на­ћи ба­ланс из­ме­ ђу ме­ђу­соб­них слич­но­сти и раз­ли­ка ка­да је су пи­та­њу и по­ли­тич­ки и кул­ тур­ни иден­ти­тет Евро­пе, ја­сно су по­ ка­за­ли крах уста­ва ЕУ – ко­ји ни­ка­да ни­је усво­јен, а ко­јим је тре­ба­ло по­ сти­ћи сна­жни­ју ин­те­гра­ци­ју – и из­ бе­глич­ка кри­за, ко­ја нам се де­ша­ва и ко­јој ми­слим да Евро­па ни­је при­ сту­пи­ла на нај­бо­љи на­чин. Гра­ђе­ње зи­до­ва не мо­же би­ти ре­ше­ње. Про­ блем сте до­бро уо­чи­ли – они ко­ји до­ ла­зе у Евро­пу бе­же­ћи из раз­ли­чи­тих раз­ло­га из сво­јих зе­ма­ља не­ма­ју ни­ ко­га да их пред­ста­вља, кул­ту­ра је не­ што о че­му у овом сми­слу ни­ко и не раз­ми­шља. У овом слу­ча­ју ни­је ну­ жно да кул­тур­ну ди­пло­ма­ти­ју ко­ор­ ди­ни­ра­ју вла­де и зва­нич­ни­ци, још је бо­ље да је љу­ди у јав­ном про­сто­ру са­ ми по­кре­ну ме­ђу со­бом, укљу­чу­ју­ћи и ми­гран­те. Дијалoг мо­же да поч­не кон­фликт­oм, али мо­же да се за­вр­ши ко­ег­зи­стен­ци­јом. Пи­та­ње по­ли­тич­ке за­ви­сно­сти и не­за­ви­сно­сти у овој обла­сти та­ ко­ђе је за­ни­мљи­во. Ка­ко тур­ска вла­да по­сма­тра, ре­ци­мо, суб­ве­р­ зи­ван при­ступ ва­шег по­зна­тог пи­ сца Ор­ха­на Па­му­ка, ко­ји не­сум­њи­ во по­пу­ла­ри­ше ва­шу кул­ту­ру, али ујед­но кри­ти­ку­је др­жав­ни еста­би­ ли­шмент? С јед­не стра­не, ње­му је као на­шем је­ ди­ном но­бе­лов­цу, то до­зво­ље­но. Он је по­стао то те ме­ре јав­на лич­ност да је го­то­во ин­сти­ту­ци­ја, по­себ­но у ме­ђу­ на­род­ним кру­го­ви­ма. То му да­је шан­ су да има не­ку вр­сту иму­ни­те­та, пра­ва на свој лич­ни став, на сло­бо­ду да из­ ра­зи сво­је ви­ђе­ње ства­ри, а да бри­не о то­ме да ли ће би­ти го­њен. Да има­мо још де­се­так но­бе­ло­ва­ца, ства­ри би мо­ жда из­гле­да­ле дру­га­чи­је. С дру­ге стра­ не, чи­ни се да се вла­да не ба­ви ти­ме пре­ви­ше. Пре де­сет го­ди­на би­ло би дру­га­чи­је, али да­нас је ова­ко. ¶

ла дру­гом. Али љу­бав, на­рав­но, мо­же би­ти и по­ли­гам­на. Кри­сти­на Дра­шко­вић Боч­ков пле­ те љу­бав­ни­ци­ма аро­ма­тич­но гне­здо („Ноћ за љу­бав­ни­ке”, 2016), а ово па­ сто­рал­но бек­ство на мар­ги­ну ур­ба­ног је ујед­но и је­ди­на ин­ста­ла­ци­ја ко­ја по­ бу­ђу­је чу­ло ми­ри­са. Ју­на­ки­ње они­рич­ког трип­ти­ха Би­ ља­не Ђур­ђе­вић „У ду­бо­ким во­да­ма” (2016) бо­ра­ве у сно­ви­ђе­њи­ма ко­ја под­се­ћа­ју на ам­би­јент се­ри­је „Пра­ва крв” у ле­де­ној ин­тер­пре­та­ци­ји Пре­ ра­фа­е­ли­ћа­на, док сли­ке Ле­и­ко Ике­ му­ра у ис­тој про­сто­ри­ји но­се од­јек фан­та­зми Оди­лон Ре­до­на. Ике­му­ра по­ни­шта­ва ка­но­не ди­ја­гра­ма­тич­не пер­спек­ти­ве ја­пан­ског пеј­за­жа та­ко што од ње­га пра­ви по­кри­вач за сво­је усну­ло те­ло, тран­сфор­ми­са­но у ча­у­ру кроз ути­цај под­све­сног. У од­но­су на ово, му­шке стра­сти (Бо­ јан Фај­фрић, Си­ни­ша Ра­ду­ло­вић, Пе­тер Ју­хан­сон) де­лу­ју са­свим бе­за­зле­но. „Крх­ко при­су­ство” (2016), зид­на ин­ста­ла­ци­ја Ре­не Ра­дле и Вла­да­на Је­ре­ми­ћа, мо­жда је нај­бли­жа Ба­дју­ о­вој иде­ји о љу­ба­ви као спо­зна­ји не­ се­бич­но­сти с по­чет­ка тек­ста. Рад „ар­ ти­ку­ли­ше мо­ме­нат у ко­јем ди­на­ми­ка људ­ских те­ла на­ру­ша­ва тех­но­крат­ске од­брам­бе­не ме­ре твр­ђа­ве Евро­пе”, ка­жу умет­ни­ци, пре­но­се­ћи на зи­до­ ве му­зе­ја тра­гич­ни „марш на­де” ми­ гра­на­та кроз Евро­пу. Љу­бав као со­ ли­дар­ност, са­о­се­ћај­ност и ем­па­ти­ја са­гле­да­ва ин­ди­ви­ду­ал­но и су­бјек­тив­ но као уни­вер­зал­но ис­ку­ство. Упра­во то на­го­ве­шта­ва и но­ви по­че­так Ок­то­ бар­ског са­ло­на. ¶

Субота 8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА И ГЕОПОЛИТИКА

Из пред­ста­ве Бра­ћа по кр­ви, за ко­ју је ван Гран пси­ао сце­на­рио Фото mikevangraan.co.za

У Афри­ци нема­ кул­ту­ре по­ни­жа­ва­ња У мно­гим африч­ким др­жа­ва­ма по­зо­ри­ште има уло­гу ши­рег јав­ног до­бра, оно је ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­но (не пла­шим се да упо­тре­бим тај из­раз) ка­ко би се по­сти­гло не­што ко­лек­тив­но и дру­штве­но зна­чај­но, ка­ко би љу­де на­у­чи­ли ка­ко да се по­на­ша­ју да би спре­чи­ли раз­вој си­де, на при­мер, ка­ко би се осна­жи­ле же­не, ка­ко би се про­мо­ви­са­ла со­ци­јал­на ко­хе­зи­ја, каже Мајкл ван Гран, африч­ки драм­ски пи­сац и струч­њак Уне­ска ИН­ТЕР­ВЈУ Весна Радовановић

М

ајкл ван Гран (Ју­жна Афри­ка) је­ дан је од во­де­ћих драм­ских пи­са­ца у сво­јој зе­мљи, про­фе­сор Уни­вер­зи­ те­та у Кејп­та­у­ну, из­вр­шни ди­рек­тор Африч­ког ин­сти­ту­та за умет­ност и бив­ши ге­не­рал­ни се­кре­тар не­вла­ди­не кул­тур­не мре­же „Ar­te­rial Net­work”. Тре­нут­но је ан­га­жо­ ван као екс­перт Уне­ска за за­шти­ту и про­мо­ци­ју

Уметници­ и мигранти Умет­нич­ки про­јек­ти са из­бе­гли­ца­ма и у ве­зи са из­бе­гли­ца­ма и ми­гран­ти­ма дво­сми­сле­ни су по­ду­хва­ти али су ипак ва­жни има­ју­ћи у ви­ду њи­хов ути­цај на пу­бли­ку и на из­бе­гли­це ко­је у њи­ма уче­ству­ју ПРЕИСПИТИВАЊА

Мо­ни­ка Мо­кре Фото: Ste­fan Csáky

Т

о­ком про­те­кле де­це­ни­је би­ли смо све­ до­ци за­па­њу­ју­ће и при­лич­но про­бле­ма­ тич­не про­ме­не зва­нич­не по­ли­ти­ке пре­ ма из­бе­гли­ца­ма – то је нај­при­мет­ни­је би­ло у Ау­стри­ји. Ова про­ме­на би се мо­ гла на­зва­ти „од кул­ту­ре до­бро­до­шли­це до за­тва­ ра­ња гра­ни­ца и од­ба­ци­ва­ња из­бе­гли­ца”. Пра­тио ју је ши­рок спек­тар умет­нич­ких про­је­ка­та ко­ји су се ба­ви­ли из­бе­гли­ца­ма. Умет­ни­ци су ре­а­го­ ва­ли на зва­нич­ну по­ли­ти­ку и укљу­чи­ли мар­ги­ на­ли­зо­ва­не гру­пе. Али, ко­ли­ко су ти про­јек­ти,

но си­ро­ма­штво, са јед­не стра­не, и ре­пре­сив­ни ре­жи­ми, са дру­ге. Осим то­га, еко­ном­ски раз­вој пре­у­сме­рен је у прав­цу по­ли­тич­ких и/или еко­ ном­ских ели­та ко­ји од ње­га има­ју ко­рист, а мо­ ја зе­мља, Ју­жна Афри­ка, кла­си­чан је при­мер: 20 по­сто по­пу­ла­ци­је за­ра­ђу­је 70 по­сто бру­то дру­штве­ног про­из­во­да, док 40 по­сто при­хо­ду­ је укуп­но ма­ње од се­дам по­сто.

чен у ак­тив­но­сти мре­же од 2013, мо­гу да ка­жем да је на­ша иде­ја би­ла да кроз тран­сна­ци­о­нал­но умре­жа­ва­ње ци­вил­ног дру­штва осна­жи­мо са­ми се­бе зна­њем, прак­тич­ним ве­шти­на­ма, те­о­риј­ ским уви­ди­ма, али и со­ли­дар­но­шћу ко­ја пре­ ва­зи­ла­зи гра­ни­це ка­ко би­смо има­ли сна­жни­ји глас на свим ни­во­и­ма, и на­ци­о­нал­ном и над­ на­ци­о­нал­ном.

Мо­гу ли кре­а­тив­не ин­ду­стри­је да по­мог­ну раз­вој у Афри­ци и по­бољ­ша­ју ре­а­ли­за­ци­ју ци­ље­ва одр­жи­вог раз­во­ја? На­жа­лост, то је је­дан од ми­то­ва ко­је су Афри­ци про­да­ле ме­ђу­на­род­не аген­ци­је на осно­ву то­ га ко­ли­ко су кре­а­тив­не ин­ду­стри­је до­при­не­ле европ­ским еко­но­ми­ја­ма (отва­ра­ње но­вих рад­ них ме­ста, ства­ра­ње бо­гат­ства...), чак и у вре­ме­ ни­ма еко­ном­ских па­до­ва, па би сто­га Афри­ка тре­ба­ло да при­гр­ли кре­а­тив­не ин­ду­стри­је. Ве­ ћи­на африч­ких зе­ма­ља јед­но­став­но не­ма кул­ тур­ну ин­фра­струк­ту­ру, об­у­че­не ка­дро­ве и, што је нај­ва­жни­је, тр­жи­ште са рас­по­ло­жи­вим сред­ стви­ма ка­ко би кре­а­тив­не ин­ду­стри­је по­ра­сле до ме­ре ко­ја је нео­п­ход­на за озбиљ­ни­ји еко­ном­ ски ути­цај. Иа­ко је не­спор­но да му­зи­ка, по­зо­ ри­ште, филм, из­да­ва­штво, фе­сти­ва­ли и слич­но да­ју до­при­нос еко­но­ми­ји и ди­рект­но и ин­ди­ рект­но, то ни­је ни бли­зу до­вољ­но. Чак и Ју­жна Афри­ка, ко­ја је нај­ви­ше ин­ве­сти­ра­ла у кре­а­тив­ не ин­ду­стри­је, тре­нут­но има нај­ве­ћу сто­пу не­

Ко­ја је уло­га по­зо­ри­шта у раз­вој­ним по­ли­ ти­ка­ма Афри­ке? Ње­го­ва уло­га ва­ри­ра у од­но­су на то ка­ко раз­у­ ме­те де­фи­ни­ци­је раз­во­ја, а њих има мно­го. На­ ша је мре­жа раз­вој од­ре­ди­ла та­ко што га је ар­ти­ ку­ли­са­ла кроз ху­ма­ну, со­ци­јал­ну и еко­ном­ску ди­мен­зи­ју. По­зо­ри­шна прак­са, ка­ко ми ве­ру­је­ мо, тре­ба­ло би да бу­де под­у­пр­та јав­но, кроз ме­ ха­ни­зам као што је то умет­нич­ки са­вет, али и кроз тр­жи­ште. У мно­гим африч­ким др­жа­ва­ма по­зо­ри­ште има уло­гу ши­рег јав­ног до­бра, оно је ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­но (не пла­шим се да упо­тре­ бим тај из­раз) ка­ко би се по­сти­гло не­што ко­лек­ тив­но и дру­штве­но зна­чај­но, ка­ко би љу­де на­у­ чи­ли ка­ко да се по­на­ша­ју да би спре­чи­ли раз­вој си­де, на при­мер, ка­ко би се осна­жи­ле же­не, ка­ко би се про­мо­ви­са­ла со­ци­јал­на ко­хе­зи­ја. Та­ква би вр­ста по­зо­ри­шта тре­ба­ло да бу­де бес­плат­на, њу би тре­ба­ло да фи­нан­си­ра­ју аген­ци­је, вла­ди­не слу­жбе, фир­ме кроз кон­цепт кор­по­ра­тив­не од­ го­вор­но­сти. Са дру­ге стра­не, по­сто­ји и по­зо­ри­ ште ко­је слу­жи еко­ном­ском раз­во­ју, по­зо­ри­ште ко­је је кре­а­тив­на ин­ду­стри­ја – чи­ји је при­мар­ни циљ про­фит – у ко­је би се мо­гли убро­ји­ти мју­зи­ кли или стенд-ап ко­ме­ди­је. Та­квом по­зо­ри­шту до­вољ­но је тр­жи­ште и ње­му ни­је по­треб­на по­ др­шка јав­ног сек­то­ра. Афри­ка сва­ка­ко има ра­ зно­вр­сне по­тре­бе та­ко да по­зо­ри­ште не­ма јед­ну од­ре­ђе­ну уло­гу.

раз­ли­чи­то­сти кул­тур­них из­ра­за. Не чу­ди сто­га што је био је­дан од па­не­ли­ста на кон­фе­рен­ци­ ји „Би­теф и кул­тур­на ди­пло­ма­ти­ја: по­зо­ри­ште и ге­о­по­ли­ти­ка”, ко­ја је не­дав­но одр­жа­на у Бе­о­ гра­ду у вре­ме тра­ја­ња фе­сти­ва­ла. За „По­ли­ти­ку” је го­во­рио о по­ло­жа­ју кул­тур­них ин­ду­стри­ја у Афри­ци, о до­ме­ти­ма кул­тур­не ди­пло­ма­ти­је, али и о раз­ли­чи­тим уло­га­ма ко­је по­зо­ри­ште да­нас има на том кон­ти­нен­ту. До­ми­ник Мој­си, фран­цу­ски про­фе­сор и по­ ли­ти­ко­лог, сма­тра да се са­вре­ме­на Афри­ка на­ла­зи у фа­зи „кул­ту­ре по­ни­жа­ва­ња”, док не­ ки ми­сле да је реч о кон­ти­нен­ту бу­дућ­но­сти (има­ју­ћи у ви­ду убр­зан раз­вој и еко­ном­ски раст ко­ји се збио у не­ким африч­ким др­жа­ва­ ма). Ка­ко би­сте ви оце­ни­ли тре­нут­ну си­ту­а­ ци­ју у Афри­ци? Ни­сам си­гу­ран на че­му Мој­си ба­зи­ра свој од­лу­ чан став ка­да је реч о тре­нут­ној африч­кој раз­ вој­ној фа­зи ко­ју на­зи­ва „кул­ту­ром по­ни­жа­ва­ ња” (ко­ло­ни­јал­ни пе­ри­о­ди и тре­нут­на африч­ка ло­ша по­зи­ци­ја ка­да су у пи­та­њу гло­бал­на еко­ но­ми­ја, по­ли­тич­ки по­ре­дак и кул­тур­ни ути­цај од­у­век су „уни­жа­ва­ли” кон­ти­нент). Али, опет, Афри­ка је ком­плек­сан кон­ти­нент, пун ва­ри­ја­ ци­ја, са ни­ша­ма у ко­ји­ма је за­бе­ле­жен зна­ча­јан еко­ном­ски раст, ко­ји се, на­жа­лост, ни­је ефект­ но од­ра­зио на по­ље со­ци­јал­ног и дру­штве­ног раз­во­ја, кон­ти­нент у ко­јем ве­ћи­на Афри­ка­на­ца до­жи­вља­ва по­ни­же­ње чи­ји су узро­ци екс­трем­

у ства­ри, по­ли­тич­ки ути­цај­ни, ко­ји су њи­хо­ви кон­крет­ни ци­ље­ви и на ко­ји на­чин умет­ни­ци са­ра­ђу­ју са из­бе­гли­ца­ма и ми­гран­ти­ма? У ве­ћи­ни на­ци­о­нал­них др­жа­ва кул­ту­ра и умет­ност ви­ђе­ни су као ва­жан део на­ци­о­нал­ ног иден­ти­те­та. Са дру­ге стра­не, умет­ност мо­ же, та­ко­ђе, би­ти ко­ри­шће­на ка­ко би се оспо­ри­ле на­ци­о­нал­не гра­ни­це и/или оспо­ри­ли на­чи­ни на ко­ји на­ци­о­нал­не гра­ни­це има­ју функ­ци­ју ме­ ха­ни­зма ис­кљу­чи­ва­ња. А то је оно што ве­ћи­на умет­нич­ких про­је­ка­та са из­бе­гли­ца­ма и у ве­зи са из­бе­гли­ца­ма има на­ме­ру да по­стиг­не – на раз­ли­чи­те на­чи­не и за­рад раз­ли­чи­тих ци­ље­ва. При­мер јед­ног та­квог про­јек­та из­ро­дио се из кам­па­ње ко­ју је ор­га­ни­зо­ва­ла Ау­стриј­ска др­ жав­на те­ле­ви­зи­ја, у ко­јој су би­ли про­мо­ви­са­ ни ви­део-кли­по­ви у ко­ји­ма из­бе­гли­це ре­ци­ту­ ју раз­ли­чи­те пе­сме Ерн­ста Јан­дла, ре­но­ми­ра­ног ау­стриј­ског пе­сни­ка ко­ји је био ве­о­ма кри­ти­чан ка­да је у пи­та­њу ау­стриј­ска кул­ту­ра. Реч је о со­ фи­сти­ци­ра­ној кам­па­њи у ко­јој су из­о­ста­вље­ни нај­мар­кант­ни­ји ли­ко­ви ау­стриј­ске кул­ту­ре као што су Мо­царт или Климт, ко­ја се кре­ће уну­тар зва­нич­не по­ли­ти­ке. Из­бе­гли­це мо­ра­ју да упо­зна­ ју на­шу кул­ту­ру, мо­ра­ју да на­у­че је­зик, мо­ра­ју да се ин­те­гри­шу, мо­ра­ју да пре­у­зму „на­шу кул­ту­ру”. На­су­прот ар­гу­мен­ти­ма по­пу­ли­стич­ке де­сни­це, ми­гран­ти­ма је ипак омо­гу­ће­но да то учи­не. Уло­га из­бе­гли­ца у кам­па­њи је све­де­на на при­ка­зи­ва­ње оно­га што је у њи­хо­во име ода­бра­но. Дру­ги при­мер, ка­да је у пи­та­њу Ау­стри­ја, је­ сте пред­ста­ва „Шти­ће­ни­ци” по де­лу Ел­фри­де Је­ли­нек, ау­стриј­ске но­бе­лов­ке, ко­ја је при­ка­за­ на у мо­жда нај­по­зна­ти­јем ау­стриј­ском по­зо­ри­ шту – Бург­те­а­тру. Про­је­кат је до­не­кле сли­чан прет­ход­но по­ме­ну­тим бу­ду­ћи да су и ау­тор и по­зо­ри­ште вр­ло зна­чај­ни. Ипак, пер­спек­ти­ва ко­ја се ти­че из­бе­гли­ца је дру­га­чи­ја, ко­мад мо­же да се чи­та као кри­ти­ка ау­стриј­ских вла­сти ко­ју из­бе­гли­це из­го­ва­ра­ју.

03

Мајкл ван Гран Фото сајт MVD

за­по­сле­но­сти и нај­ви­ши ни­во не­јед­на­ко­сти у сво­јој исто­ри­ји. Је­дан сте од осни­ва­ча „Ar­te­rial Net­work” у Афри­ци. До ко­је је ме­ре та­кво умре­жа­ва­ње по­мо­гло раз­во­ју сект­орa кул­ту­ре у Афри­ци? Афри­ка је, у гло­ба­лу по­сма­тра­но, на кра­ју лан­ца ко­ри­сни­ка ка­да су у пи­та­њу ме­ђу­на­род­ни раз­вој и кул­тур­не по­ли­ти­ке. На­ше вла­де ма­ло па­жње обра­ћа­ју на кре­а­тив­ни сек­тор, по­себ­но у сми­ слу фи­нан­си­ра­ња, раз­во­ја и ре­гу­ла­ци­је, та­ко да област кре­а­ти­ве ви­ше по­др­жа­ва­ју ме­ђу­на­род­не аген­ци­је не­го што то чи­не др­жав­на или африч­ ка те­ла. То је ство­ри­ло исто­ри­јат за­ви­сно­сти, раз­ви­ло пси­хо­ло­ги­ју раз­вла­шће­но­сти и не­до­ ста­так са­мо­по­у­зда­ња ка­да су у пи­та­њу прак­се у и ван африч­ког кон­ти­нен­та. Иа­ко ни­сам укљу­

Из комада „Штићеници” у Бургтеатру Фото Кристијан Михалидес/CC BY SA.4.0

У пред­ста­ви ни­ти ви­ди­мо ни­ти чу­је­мо из­бе­ гли­це. Реч је о тек­сту (бри­ли­јант­ном) ау­стриј­ ске ау­тор­ке ко­ји су пред­ста­ви­ли (ре­но­ми­ра­ни) глум­ци Беч­ког бург­те­а­тра, сви су бе­ле бо­је ко­ же и не­мач­ки им је ма­тер­њи је­зик. Из то­га су се раз­ви­ла два дру­га про­јек­та – ово­ га пу­та из­бе­гли­це су би­ле ко­а­у­то­ри и глум­ци. Пр­ви чи­ни ви­ше­је­зич­ни пре­вод де­ло­ва тек­ста ове ау­тор­ке на ен­гле­ски, ур­ду, па­шту и гру­зиј­ ски. Осми­сли­ла га је асо­ци­ја­ци­ја ау­стриј­ских про­фе­со­ра у са­рад­њи са из­бе­гли­ца­ма. На­слов

Има­ју­ћи у ви­ду исто­риј­ске ве­зе Афри­ке и Евро­пе и ње­не све бли­ски­је од­но­се са Ис­то­ ком (Ки­ном и Ин­ди­јом), шта, по ва­ма, има нај­ве­ћи ути­цај на са­вре­ме­ни те­а­тар? Ко­ји су то про­бле­ми ко­ји се ја­вља­ју ка­да је у пи­ та­њу из­во­ђе­ње пред­ста­ва ши­ром кон­ти­нен­ та и ван ње­га? Не­у­мит­но је да су исто­риј­ске ко­ло­ни­јал­не ве­зе још увек нај­у­ти­цај­ни­је ка­да је у пи­та­њу са­вре­ ме­ни те­а­тар у Афри­ци. На­ци­о­нал­не кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је Европ­ске уни­је као што су то Фран­ цу­ски ин­сти­тут, Ге­те ин­сти­тут или Бри­тан­ски са­вет, ве­о­ма су ути­цај­не и пру­жа­ју африч­ком по­зо­ри­шту ре­сур­се, про­стор, ме­ђу­на­род­но ис­ ку­ство и при­ли­ку да го­сту­је у ино­стран­ству (на стра­ном тр­жи­шту). Европ­ске ам­ба­са­де та­ко­ђе су вр­ло да­ре­жљи­ве у по­др­шци по­зо­ри­шних тру­ па из њи­хо­вих зе­ма­ља ка­ко би оне го­сто­ва­ле на африч­ким фе­сти­ва­ли­ма. Ки­на има зна­ча­јан еко­ном­ски ути­цај у Афри­ци али, за раз­ли­ку од не­ка­да­шњих ко­ло­ни­јал­них го­спо­да­ра, ни­је ус­ пе­ла да на­мет­не свој је­зик та­ко да је то зна­чај­на ба­ри­је­ра у кул­тур­ној са­рад­њи и раз­ме­ни. Нај­ве­ ћи иза­зов за африч­ко по­зо­ри­ште је­су тро­шко­ви, је­зик и не­до­ста­так зна­ња. На кра­ју, ин­те­ре­си у Афри­ци та­ко­ђе ва­ри­ра­ју сход­но ге­о­по­ли­тич­ким и дру­гим ин­те­ре­си­ма...

Пре­вод са ен­гле­ског

М. Ди­ми­три­је­вић

пре­ста­ве био је оно­ма­то­пе­ја ори­ги­нал­ног на­ сло­ва ко­ма­да Ел­фри­де Је­ли­нек „Die Schut­zbe­fo­ hle­nen”, а про­је­кат се раз­ви­јао у те­сној и ин­тен­ зив­ној са­рад­њи свих уче­сни­ка. Мо­гао би да се раз­у­ме и као сна­жна и ди­рект­на фор­ма кул­тур­ ног су­сре­та уоб­ли­че­на у је­зич­ки су­срет. Дру­ги про­је­кат био је за­сно­ван на ко­ма­ду „Шти­ће­ни­ци из­во­де шти­ће­ни­ке”, а из­ве­ли су га чла­но­ви гру­па ко­ју је пред­во­ди­ла Ти­на Лиш, по­зо­ри­шна и филм­ска ре­ди­тељ­ка, и тра­жи­о­ци ази­ла ко­ји тре­нут­но жи­ве у нај­ве­ћем ау­стриј­ ском при­хват­ном цен­тру, Трај­кир­ше­ну. У овој вер­зи­ји ко­мад Ел­фри­де Је­ли­нек са­др­жи и ау­тен­ тич­на ис­ку­ства из­бе­гли­ца. У оба про­јек­та умет­ни­ци су по­ку­ша­ли да ра­де са из­бе­гли­ца­ма на истом ни­воу ка­ко би за­јед­но са њи­ма раз­ви­ли пред­ста­ву. Ме­ђу­тим, кон­цеп­те су пред­ло­жи­ли про­фе­си­о­нал­ни умет­ни­ци ко­ји су, исто­вре­ме­но, гра­ђа­ни ЕУ. По­ред то­га, они за­др­жа­ва­ју свој кул­тур­ни ка­пи­тал – име­на из­ бе­гли­ца рет­ко су по­ме­ну­та. Дру­ги по­ме­ну­ти про­је­кат до­био је на зна­ча­ју ка­да је гру­па екс­трем­них де­сни­ча­ра („Иден­ти­ тет”) пре­ки­ну­ла јед­но из­во­ђе­ње пре­ста­ве. Беч­ка град­ска скуп­шти­на је на­кон то­га по­зва­ла ау­то­ре про­јек­та да пред­ста­ву одр­же уну­тар тог зда­ња – што је био знак да се зва­нич­на ау­стриј­ска по­ли­ ти­ка не сла­же са екс­трем­ном де­сни­цом. Ипак, у ат­мос­фе­ри све ре­стрик­тив­ни­јих по­ли­ти­ка пре­ ма тра­жи­о­ци­ма ази­ла и ми­гран­ти­ма, мо­гли би­ смо да се за­пи­та­мо да ли је та­кав по­тез за­пра­во дим­на за­ве­са за та­кву по­ли­ти­ку – и да ли је по­ ли­ти­ка ис­ко­ри­сти­ла умет­ни­ке, од­но­сно да ли су они до­пу­сти­ли да бу­ду ис­ко­ри­шће­ни. Умет­нич­ки про­јек­ти са из­бе­гли­ца­ма и у ве­зи са из­бе­гли­ца­ма и ми­гран­ти­ма дво­сми­сле­ни су по­ду­хва­ти, али су ипак ва­жни има­ју­ћи у ви­ду њи­хов ути­цај на пу­бли­ку и на из­бе­гли­це ко­је у њи­ма уче­ству­ју, као и на дру­штво у це­ли­ни.

Пре­вод са ен­гле­ског М. Д.

8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 04 Субота

ПУТОПИС

На Ба­ха­ми­ма је све до­пу­ште­но, све је же­сто­ко, али сву­да вла­да не­ки спон­та­ни ред и ло­ги­ка до­бре мор­нар­ске ор­га­ни­за­ци­је Фото James Willamor/cc by-sa 20

Ба­ха­ми – Не­до­ђи­ја или Атлан­ти­да?

Б

ај­ка о Пе­тру Па­ну и гу­са­ри­ма Ка­пе­та­на Ку­ке од­у­век ми је би­ла сум­њи­ва. Тај мо­ мак ми про­сто ни­је убе­дљив као ју­нак при­че о Зе­мљи Не­до­ђи­ји и тре­ба­ло је да про­ђе мно­го го­ди­на да бих до­ку­чио – за­што. Кад сам на­вод­но по­рас­тао и про­чи­тао не­ке озбиљ­не књи­ге о људ­ском по­на­ша­њу, ви­ део сам Пе­тра Па­на дру­гим очи­ма: уре­дио деч­ ко се­би жи­вот! Умео је да ле­ти, чо­ве­че – ре­кли су на­ма Фројд и Јунг шта зна­чи сан о ле­те­њу! Она­ко без по­сла, же­не и де­це да ска­ку­ће с кро­ ва на кров и да за­ви­ру­је кроз ту­ђе про­зо­ре. Био је ап­со­лут­но сло­бо­дан и нео­д­го­во­ран и у то­ме је свој­ски ужи­вао. И као да је то ма­ло, од­би­јао је да по­ра­сте и пре­се­ли се у свет од­ра­слих. Ни­ ма­ло на­и­ван тај Пе­тар Пан, али би ван бај­ке ло­ше про­шао код мно­гих же­на и још го­ре код њи­хо­ве бра­ће. Твр­де пси­хо­ло­зи да у сва­ком од нас, му­шка­ра­ца, чу­чи по је­дан Пе­тар Пан и да се сте­пен зре­ло­сти ме­ри ти­ме ко­ли­ко успе­шно успе­ва­мо да га др­жи­мо на оку. Гу­са­ри и њи­хо­ва из­ма­шта­на зе­мља су, ме­ђу­ тим, већ не­што са­свим дру­го: сад схва­там да су

Где би, ако не на Рај­ском остр­ву, ен­гле­ска кра­љи­ца, ју­жно­аф ­ рич­ки дик­та­тор (Пик Бо­та) и гло­бал­на поп зве­зда (Мајкл Џек­сон) мо­гли да бу­ду су­вла­сни­ци хо­те­ла

НА МАПИ УТОПИЈЕ

Бран­ко Ан­ђић

Фил­мо­ви мог жи­во­та „Верујем да је било које дело добро уколико је израз човека који га је створио”, цитира Франсоа Трифо Орсона Велса на почетку своје књиге критичких текстова посвећених филмовима који су га обликовали као критичара и редитеља. Трифо критичар и Трифо филмски стваралац имао је „огромну потребу да уђе у филм”, да интимно продре у дело коме се диви како би „поново проживео стваралачки процес”, без намере да открије „истину” о делу. „Трагање за истином у уметности је као пењање уз мердевине без краја”, написао је у књизи по којој ова рубрика носи назив, а која ће постати Библија за синефиле широм света. Серија текстова која следи слави политику аутора чији је Трифо један од твораца.

ми увек упра­во они би­ли глав­ни ју­на­ци при­че о Не­до­ђи­ји и по­ма­ло фе­ми­ни­зи­ра­ном Пе­тру Па­ну у оном бле­са­вом зе­ле­ном оде­лу лу­га­ра. Не мо­гу ре­ћи да сам баш отво­ре­но на­ви­јао за Ка­пе­та­на Ку­ку, али ми се ње­гов ко­стим сва­ка­ ко ви­ше сви­ђао од Па­но­вог. У то до­ба још ни­сам знао да ће се та­ко обла­чи­ти му­шки део квар­те­та АБ­БА и да им то ни­ко не­ће за­ме­ри­ти. По­сто­ји, сре­ћом, ме­сто на овом све­ту где пре­ста­је да ме му­чи та веч­на ди­ле­ма – Пе­тар Пан или Ка­пе­тан Ку­ка! – ме­сто на ко­јем су њих дво­ји­ца, у сло­зи и сим­би­о­зи, из­гра­ди­ли и са­чу­ва­ли свет по соп­ стве­ној ме­ри – пра­ву вер­зи­ју Гу­сар­ске Ре­пу­бли­ ке Не­до­ђи­је – Ба­ха­ме.

Дух непокорности Иде­ја о рај­ској оа­зи ван ово­га све­та сти­че се чим уз­ле­ти ма­ли ели­сни дво­мо­то­рац на ни­ском по­лу­ ча­сов­ном ле­ту од Ма­ја­ми­ја до На­соа (пра­вил­но се из­го­ва­ра – На­со, са крат­ко­си­ла­зним ак­цен­ том на „а”), пре­сто­ни­це на нај­ве­ћем ба­хам­ском остр­ву оп­ти­ми­стич­ког име­на – Остр­во про­ви­ денс (про­ви­ђе­ње). Док се ни­ско ле­ти пре­ко пе­га­

Ло­гос,­ ред и мит Се­ри­јал „Декалог” Кје­шлов­ског и да­нас де­лу­је као ати­пич­но, „не­са­вре­ме­но раз­ма­тра­ње”, по­вра­так ве­ри у сми­сао и хар­мо­ни­ју це­ли­не. Упра­во „во­ља за сми­слом”, ко­ја у људ­ској вр­сти твр­до­гла­во оп­ста­је (мо­жда као не­ки ата­ви­зам и бо­лест на­сле­ђе­на од пре­да­ка) чи­ни Кје­шлов­ског и два­де­сет го­ди­на на­кон смр­ти јед­ним од по­след­њих кла­си­ка филм­ске умет­но­сти Ср­ђан Ву­чи­нић

У Де­ка­лог (1989) Кши­штоф Кје­шлов­ски

ме­сто ори­ја­шке хо­ли­вуд­ске сце­но­гра­фи­је, де­се­ти­ на хи­ља­да ста­ти­ста те из­о­би­ља би­блиј­ских чу­да и ег­зо­ти­ке – Кје­шлов­ском је до­во­љан је­дан су­мор­ ни стам­бе­ни кварт у пред­гра­ђу Вар­ша­ве, у пред­ ве­чер­је кра­ха ре­ал-со­ци­ја­ли­зма, и не­ко­ли­ци­на ње­го­вих жи­те­ља, обич­них, „ма­лих љу­ди” – па да те­мељ­ни по­сту­ла­ти ју­део-хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је бу­ду не са­мо до­зва­ни и ево­ци­ра­ни у пу­ној сна­зи, већ и пре­и­спи­та­ни и ак­ту­е­ли­зо­ва­ни на кра­ју XX ве­ка. Кон­цепт по ко­јем већ са­ мом ну­ме­ра­ци­јом и те­ма­ти­ком сва­ка од епи­зо­да ТВ се­ри­је Де­ка­лог сту­па у жи­ви ди­ја­лог са јед­ном од Де­сет Бо­жи­јих за­по­ве­сти ипак ни­је оно нај­им­пре­сив­ни­је, ни оно нај­о­ри­ ги­нал­ни­је у де­лу Кје­шлов­ског. Да­ле­ко зна­чај­ни­ја је фор­ма, тач­ни­је ре­че­но све­де­ност у рас­ко­ши на­ра­тив­них и ви­зу­ ел­них сред­ста­ва са ко­јом ау­тор до де­та­ља ре­а­ли­зу­је сво­ју за­ми­сао. Из­раз по­стиг­нут зби­ја­њем. Ста­ви­ти у јед­ну сли­ку оно што би пи­сац раз­ву­као на де­сет стра­на, на­ве­де­ни по­е­ тич­ки прин­цип Ро­бе­ра Бре­со­на на­ла­зи но­ву ма­ни­фе­ста­ци­ ју, у сва­кој од епи­зо­да Де­ка­ло­га на дру­га­чи­ји на­чин. Кје­шлов­ски је го­то­во оп­се­сив­но ве­зан за твар­ни, чул­ни свет, за сва­ки грч и гри­ма­су на ли­ци­ма сво­јих ју­на­ка; ње­ го­ва ка­ме­ра бе­ле­жи све про­ме­не у при­ро­ди, као и про­ме­ ну све­тла и сен­ке ко­је но­си но­во до­ба да­на. Сва­ку епи­зо­ ду Де­ка­ло­га ра­дио је пољ­ски ау­тор са дру­гим ди­рек­то­ром фо­то­гра­фи­је, раз­ли­чи­тим сни­ма­тељ­ским по­ступ­ком. И

вог пла­вет­ни­ла ато­ли­ма по­пр­ска­ног мо­ра, ре­кло би се да је ту Аме­ри­ка ство­ри­ла се­би Ди­зни­ленд за од­ра­сле и не­ста­шне – пра­ву Не­до­ђи­ју. Мно­ ги од оних ко­ји на Ба­ха­ме до­ла­зе на не­ко­ли­ко не­де­ља у хо­тел, или на не­ко­ли­ко ме­се­ци у сво­је зла­том оп­то­че­не ви­ле, обла­че још на ае­ро­дро­му ко­стим Пе­тра Па­на и не ски­да­ју га до по­врат­ка у сво­ју ствар­ност. На ар­хи­пе­ла­гу их че­ка нео­бич­ но гу­сар­ско го­сто­прим­ство ве­штих, али ни­ма­ло снис­хо­дљи­вих ше­ре­та ко­ји зна­ју ка­ко да им узму па­ре уз обо­стра­ни сме­шак и на обо­стра­но за­до­ вољ­ство. За раз­ли­ку од ве­ћи­не ка­рип­ских остр­ ва, на рај­ским Ба­ха­ми­ма се не ку­пу­је ту­ри­стич­ ки па­кет не­го сан о сло­бо­ди и бо­гат­ству, ме­сто у еки­пи ко­ја ис­тр­ча­ва на игра­ли­ште за хи­ро­ви­ту де­цу, на­пра­вље­но у оа­зи по соп­стве­ној ме­ри. Мо­ ре из­ме­ђу три Аме­ри­ке је кр­ца­то пла­жа­ма по­пут ба­хам­ских од ко­јих ста­је дах, али оно што Ба­ха­ме из­два­ја од ком­ши­лу­ка је­су љу­ди: ли­че на ста­си­те По­ли­не­жа­не мно­го ви­ше не­го на та­ну­шне ла­тин­ ске за­вод­ни­ке или на ста­ме­не Афро­а­ме­ри­кан­це са ју­га; Ба­ха­мља­ни су ле­пи, здра­ви и у се­бе си­гур­ ни љу­ди, зва­нич­но не та­ко дав­но оса­мо­ста­ље­ни

сва­ки пут тај ми­кро­свет истог стам­бе­ног бло­ка са­гле­дан је из дру­га­чи­јег угла, у из­ме­ње­ној па­ле­ти, са дру­гом до­ми­ нант­ном бо­јом (и уз раз­ли­чи­ту му­зич­ку пар­ти­ту­ру ком­ по­зи­то­ра Збиг­ње­ва Прајс­не­ра). Сва­чи­ја жи­вот­на дра­ма, и сва­ки дан у њој по­се­ду­ју вла­сти­ти ко­ло­рит, осо­бе­ну гу­ сти­ну и оштри­ну об­ли­ка, дру­га­чи­је рас­по­ло­же­ње. По­ред свих ве­ли­ких те­ма и „про­кле­тих пи­та­ња”, по­тен­ци­јал­но упи­са­них у ка­ме­ним пло­ча­ма за­по­ве­сти са Си­на­ја, де­се­ то­слој­ни ор­га­ни­зам Де­ка­ло­га чи­ни нас осе­тљи­вим и на ова­кве, флу­ид­не оп­тич­ке ква­ли­те­те ко­је ане­сте­зи­ја сва­ ко­дне­ви­це нај­че­шће пре­да­је веч­ном за­бо­ра­ву. У исти мах, мно­го­гла­сни чул­ни ути­сци у Де­ка­ло­гу су и про­вод­ни­ци, на­го­ве­штај ви­шег, не­ма­те­ри­јал­ног по­рет­ка. На­пр­сла бо­чи­ца са ма­сти­лом ко­је се раз­ли­ва по рад­ном сто­лу ју­на­ка (у Де­ка­ло­гу 1) или ка­пи во­де ко­је се, ка­пљу­ћи са та­ва­ни­це, раз­би­ја­ју о шип­ку бол­нич­ког кре­ве­та уми­ру­ ћег (у Де­ка­ло­гу 2), или за­стра­шу­ју­ћи при­ве­зак, ма­ско­та из И-Ти-ја за­ка­че­на крај ре­тро­ви­зо­ра так­си­сте ко­ји ће сви­ ре­по би­ти уби­јен (у Де­ка­ло­гу 5) – не­ка су од опи­пљи­вих зна­ме­ња те не­пре­кид­но отво­ре­не ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу фи­зич­ког и ме­та­фи­зич­ког, три­ви­јал­ног и ми­стич­ког ни­ воа ег­зи­стен­ци­је. У та­квом ам­би­јен­ту, отво­ре­ном за сиг­ на­ле над­на­рав­ног, од­ви­ја се дра­ма про­та­го­ни­ста Де­ка­ло­ га, увек пред ег­зи­стен­ци­јал­ном од­лу­ком, у гра­нич­ним и епи­фа­ниј­ским си­ту­а­ци­ја­ма спо­зна­ња исти­не, кри­ви­це, ка­ја­ња, бо­ле­сти или бли­ске смр­ти. Твор­ци Ка­ба­ле ту­ма­чи­ли су Пе­ток­њиж­је као име Бо­ жи­је из ко­га се не сме из­ба­ци­ти ни­јед­но сло­во, ни­ти јед­на тач­ка. Јер сва­ка ин­тер­пунк­ци­ја и сва­ки глас но­се у се­би без­број зна­че­ња, оби­ље бо­жан­ског сми­сла. Не­рет­ко има­ мо ути­сак ка­ко Кје­шлов­ски схва­та ег­зи­стен­ци­ју слич­но је­вреј­ским ми­сти­ци­ма, као нео­д­ре­ди­ви ви­шак зна­че­ња, или текст чи­ји се сми­сао не да ис­црп­сти до кра­ја, по­ве­зан и хар­мо­ни­чан у сво­јим ис­по­ља­ва­њи­ма по­пут не­спо­зна­ тљи­вог али све­при­сут­ног жи­вог би­ћа. Па­ра­фра­зи­ра­ју­ћи за­кљу­чак дав­ног Ели­о­то­вог есе­ја о Џој­со­вом Ули­су, мо­же­ мо при­хва­ти­ти иде­ју да Де­ка­лог да­је об­лик и зна­че­ње не­ пре­глед­ној па­но­ра­ми бе­сми­сла и анар­хи­је ко­ји са­вре­ме­на европ­ска исто­ри­ја пред­ста­вља. На­су­прот ду­ху вре­ме­на ко­ји исти­ну и вред­но­сти план­ ски ре­ла­ти­ви­зу­је до ап­сур­да, у ко­јем је Ло­гос раз­би­јен у па­рам­пар­чад, де­гра­ди­ран у иди­о­ти­зам ре­клам­них сло­га­на и по­ли­тич­ких па­ро­ла – се­ри­јал Кје­шлов­ског и да­нас де­ лу­је као ати­пич­но, „не­са­вре­ме­но раз­ма­тра­ње”, по­вра­так ве­ри у сми­сао и хар­мо­ни­ју це­ли­не. Упра­во во­ља за сми­ слом, ко­ја у људ­ској вр­сти твр­до­гла­во оп­ста­је (мо­жда као не­ки ата­ви­зам и бо­лест на­сле­ђе­на од пре­да­ка) чи­ни Кје­ шлов­ског и два­де­сет го­ди­на на­кон ње­го­ве смр­ти јед­ним од по­след­њих кла­си­ка филм­ске умет­но­сти. ¶

Субота 8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

СЦЕНА од бри­тан­ске кру­не, али у ства­ри од­у­век свет за се­бе; бо­ље ре­ћи, мно­го про­те­клих ве­ко­ва кад су Ба­ха­ми, а на­ро­чи­то њи­хо­ва пре­сто­ни­ца На­со би­ ли нај­ве­ће гу­сар­ско цар­ство и дру­га ку­ћа Дреј­ка, Мор­га­на, Пла­во­бра­дог (ко не во­ли се­ри­ју „Цр­на је­дра” ... Сто­ти­на­ма го­ди­на ка­сни­је, Ба­хам­ци и да­ље но­се у кр­ви тај дух не­по­кор­но­сти иза­зи­ва­ ча мо­ра и пре­ко­мор­ских ца­ре­ви­на, по­нос кро­ти­ те­ља та­ла­са и ло­ва­ца на бла­го. Жи­ве уто­пи­ју и Ста­рог и Но­вог све­та, не при­па­да­ју­ћи ни­јед­ном од њих; љу­ди на­вик­ну­ти на соп­стве­ни ар­шин, у оа­зи-при­бе­жи­шту аван­ту­ри­ста, ма­шта­ра и чу­да­ ка. Ни­је чу­до што су дан-да­нас Ба­хам­ци на­да­ле­ко по­што­ва­ни као нај­бо­љи ро­ни­о­ци, нај­бо­љи спа­ си­о­ци ха­ва­ри­са­них бро­до­ва, нај­вич­ни­ји по­мор­ ци кад ор­ка­ни пре­тво­ре оке­ан­ско пла­вет­ни­ло у па­кле­не по­но­ре. У књи­га­ма и на „Ви­ки­пе­ди­ји” мо­же се про­чи­ та­ти ка­ко су Ба­ха­ми по­ста­ли др­жа­ва од гу­сар­ског уто­чи­шта. Ус­пут су при­ма­ли од­бе­гле ро­бо­ве са ју­жњач­ких план­та­жа САД, али и њи­хо­ве по­ра­ же­не га­зде кад је Се­вер за­у­век уки­нуо фе­у­дал­ну го­спо­шти­ну Ју­га; при­ма­ли су бле­де бри­тан­ске пу­сто­ло­ве ко­ји­ма је до­зло­гр­дио кве­кер­ски мо­ рал, али и екс­цен­трич­не бо­га­та­ше ре­ше­не да из­ гра­де соп­стве­не ра­је­ве та­мо где их ни­ко у то­ме не­ће спре­ча­ва­ти (на­про­тив!), кри­јум­ча­ре ру­ма и ви­ски­ја, план­та­же­ре па­му­ка, са­ња­ре свих бо­ја и ра­са – и са сви­ма се ме­ша­ли. Та­ква је и ар­хи­ тек­ту­ра: бо­је ку­ћа под­се­ћа­ју на бра­зил­ску Ба­и­ју или на До­ми­ни­кан­ску Ре­пу­бли­ку, ма­те­ри­јал на Ка­ри­бе, стил град­ње на Ен­гле­зе и по­ма­ло на јед­ но­став­ну от­ме­ност ју­жњач­ких ви­ла Лу­и­зи­ја­не. Има­ју соп­стве­ну му­зи­ку (и исто­и­ме­ну игру) – „џан­ка­ну“ – под­јед­на­ко раз­ли­чи­ту од ла­тин­ских рит­мо­ва али и од ја­мај­чан­ског ре­геа и аме­рич­ ког кан­три­ја. Има­ју и свој је­зик, не­ки ве­о­ма чу­ дан ен­гле­ски у ко­јем је обра­ћа­ње же­на­ма са miss lady из­раз крај­ње уч­ти­во­сти; чак и свој по­се­бан жар­гон па­тоа, по­ма­ло на­лик ста­ром ха­и­ћан­ском је­зи­ку. Има­ли су чак и сво­је по­себ­не за­јед­ни­це, др­жа­ве у др­жа­ви, где су се бо­га­ти хи­пи­ци, чу­да­ ци, со­ци­јал­ни ре­фор­ма­то­ри игра­ли То­ма­са Мо­ ра, а Ле­нон, Џе­гер & ко. глу­ми­ли скром­ност љу­ љу­шка­ју­ћи се на тре­мо­ви­ма на­из­глед скром­них ку­ћи­ца на спла­во­ви­ма, на остр­ву симп­то­ма­тич­ ног име­на – Рај­ско остр­во – пре­ко пу­та лу­ке На­ соа ко­ју ве­чи­то за­кла­ња­ју ви­ше­спрат­ни гра­до­ви на во­ди – кр­ста­ши ко­ји као да пло­ве у ме­сту. Кад би Дрејк, Мор­ган и Пла­во­бра­ди мо­гли да­нас да ви­де Ба­ха­ме, ве­ро­ват­но би се са из­ве­ сном не­ве­ри­цом и са за­до­вољ­ством сло­жи­ли да су њи­хо­ви сно­ви о иде­ал­ној за­јед­ни­ци ко­нач­но оства­ре­ни – и то, гле чу­да!, у окви­ри­ма за­ко­на; то је бо­га­та ре­пу­бли­ка гу­сар­ских си­но­ва ко­ји су по­ра­сли уме­сто Пе­тра Па­на и уло­жи­ли свој на­пор, рад и но­вац у ту­ри­зам и бан­кар­ство, али ко­ји су уз све то за­др­жа­ли не­ста­шност, страст ка пре­ко­мер­но­сти, ру­му, игри, пе­сми, от­по­ру пре­

ма свим за­бра­на­ма и огра­ни­че­њи­ма. Кад је на Ба­ха­ми­ма не­што љу­то, он­да су­зе уда­ра­ју на очи, а кад је слат­ко – као нај­бо­љи слат­киш ко­ји сам у жи­во­ту оку­сио, чу­ве­ни нек­тар gu­a­va duff – он­да је то сласт и по! А кад се пи­је, happy ho­ur тра­је 24 са­та, уз ште­дру по­моћ за­ко­на ко­ји је про­гла­сио Ба­ха­ме бес­ца­рин­ском зо­ном за ал­ко­хол­на пи­ћа. Кад се уга­ђа ду­ши и те­лу, то се чи­ни отво­ре­но и не­спу­та­но, али кад из­би­је кав­га, сви су бр­зи на но­жу. На пла­жа­ма Кејбл би­ча, Еле­у­те­ре, Би­ми­ ни­ја, пре­пре­ден осмех по­зи­ва на аван­ту­ру, не на страх, и то је оно што до­шља­ка ве­зу­је за Ба­ха­ме ви­ше но за дру­ге ан­тил­ске ра­је­ве. Ниг­де се не ка­же, али по­ста­је очи­глед­но: на Ба­ха­ми­ма је све до­пу­ште­но, све је же­сто­ко, али сву­да вла­да не­ки спон­та­ни ред и ло­ги­ка до­бре мор­нар­ске ор­га­ ни­за­ци­је: Ба­ха­ми су ме­сто на све­ту где сло­бо­да ни­је лош си­но­ним за анар­хи­ју. Где би, ако не на Рај­ском остр­ву, ен­гле­ска кра­љи­ца, ју­жно­а­фрич­ ки дик­та­тор (Пик Бо­та) и гло­бал­на поп зве­зда (Мајкл Џек­сон) мо­гли да бу­ду су­вла­сни­ци хо­ те­ла где су одав­но пре­ста­ли да бро­је зве­зди­це ко­ји­ма се ме­ри лук­суз и око чи­јег под­вод­ног ка­феа пли­ва­ју кр­во­жед­не ај­ку­ле?

Му­зи­ка­ пу­ште­на­ кроз вре­ме „Ра­дост по­нов­ног су­сре­та” Ање Ђор­ђе­вић и Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је КОНЦЕРТИ Зо­ри­ца Пре­ма­те

Сан о благу и слободи Ба­хам­ски ка­рак­тер мо­жда нај­бо­ље од­ра­жа­ва­ју два кључ­на му­зе­ја у На­соу – гу­сар­ски и ро­бов­ ски – по­све­ће­ни, у ства­ри, истим љу­ди­ма ко­ји су са­зда­ли сво­ју уто­пи­ју на дво­стру­ком сну: сто­ ти­на­ма го­ди­на, бив­ши ро­бо­ви су са­ња­ли сло­бо­ ду, а гу­са­ри бла­го; да­нас има­ју ту­ри­зам и бан­ке – рас­плет не мо­же би­ти до­след­ни­ји. Мо­жда ни­је са­мо Ку­ки­на и Па­но­ва Не­до­ђи­ ја кри­ва што де­ли­мич­но сум­њам у ствар­ност док се из На­соа во­зим на Рај­ско остр­во. Кад је ствар­но по­че­ла ба­хам­ска уто­пи­ја? Ко­ли­ко ду­го мо­же да из­др­жи је­дан сан? На ду­бо­ком мор­ском дну око Би­ми­ни­ја по­чи­ва­ју уред­но ис­кле­са­не че­твр­та­сте ка­ме­не пло­че из ан­тич­ких да­на ко­ је ли­че на остат­ке древ­не аго­ре; има озбиљ­них љу­ди ко­ји твр­де да је ту по­то­ну­ла пра­ва, је­ди­ на Атлан­ти­да. Ви­ше од хи­ља­ду го­ди­на ка­сни­је, сна­га дру­ге уто­пи­је до­ве­шће Ко­лум­бо­ве ка­ра­ ве­ле до пр­вог коп­на но­ве зе­мље – на Ба­ха­ме. По­сле су сно­ви по­ста­ли ма­ње еп­ски, ви­ше те­ ле­сни и по­роч­ни­ји. Мо­ја же­на и ја ве­че­ра­мо из­вр­стан од­ре­зак од дел­фи­на. Њој ста­је за­ло­гај у гр­лу. Те­шим је да их ов­де има пре­ви­ше па је по­вре­ме­но до­зво­ље­но да се ло­ве ка­ко би се ус­ по­ста­ви­ла еко­ло­шка рав­но­те­жа. Ов­де ни­ко не спа­са­ва Ви­ли­ја, не­го га за­ли­ва ру­мом и ви­ски­ јем. Ба­хам­ска бај­ка је у су­шти­ни су­ро­ва. По­сле ве­че­ре, мо­ја же­на узи­ма је­дан до­лар и уба­цу­је га у слот-ма­ши­ну. По­вла­чи ру­ку јед­но­ру­ког џе­ка ко­ји из­ба­цу­је два ме­тал­на до­ла­ра. По­ку­пи их и ка­же ми: „Сад сам узе­ла је­дан до­лар Џек­со­ну/ Ели­за­бе­ти/Бо­ти.” Др­жи је­дан нов­чић у ша­ци. Има­мо до­каз да Ба­ха­ми по­сто­је. ¶

Ружа за Ха­у­арда Гри­фитса Фото Марко Ђоковић

О

р­ке­стар Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је је и на свом дру­гом кон­цер­ту ове се­зо­ не пре­ми­јер­но од­сви­рао де­ло ко­је је, спе­ци­јал­но за ту при­ли­ку, по­ру­чио од јед­ног до­ма­ћег ау­то­ра. Оства­ре­ње „Ра­дост по­нов­ног су­сре­та” на­ше ком­по­зи­тор­ке сред­ње ге­не­ра­ци­је Ање Ђор­ђе­вић је у су­бо­ту 30. сеп­тем­бра отво­ри­ло и пр­ви кон­церт из ци­клу­ са „За аван­ту­ри­сте”, ко­јим је упра­вљао из­вр­сни бри­тан­ски ди­ри­гент Ха­у­ард Гри­фитс. Ово је и пр­ва ор­ке­стар­ска ком­по­зи­ци­ја ау­тор­ ке на­кон ње­ног ди­плом­ског ра­да „От­ми­ца Евро­ пе” из сре­ди­не де­ве­де­се­тих, јер се она од та­да углав­ном ба­ви­ла ка­мер­ним и во­кал­ним фор­ма­ ма, од опе­ре и кан­та­те, па до сон­га и још кра­ћих ми­ни­ја­ту­ра за по­тре­бе по­зо­ри­шне му­зи­ке. Ода­ тле и нео­би­чан на­зив овог де­ла ко­је, по ре­чи­ма

05

ком­по­зи­тор­ке, тре­ба да сим­бо­ли­зу­је, па и тон­ ски су­ге­ри­ше, струк­ту­ру и емо­тив­ни свет јед­ног дру­штве­ног ри­ту­а­ла: по­нов­ног су­сре­та дво­је до­ бро­на­мер­них и ле­по вас­пи­та­них љу­ди. У ши­рој пер­спек­ти­ви, „Ра­дост по­нов­ног су­сре­та” мо­гла би да се од­но­си и на ду­го оче­ки­ва­но сми­ре­ње тен­зи­је из­ме­ђу упра­ве Фил­хар­мо­ни­је и срп­ских ком­по­зи­то­ра, су­срет кроз му­зи­ку ко­ји ће и јед­ ној и дру­гој стра­ни до­не­ти са­мо ко­ри­сти. Ања Ђор­ђе­вић је у ово де­ло уне­ла и не­што од свог алу­зив­ног по­зо­ри­шног го­во­ра: му­зи­ка је спо­рог тем­па, бла­гих са­зву­ка ко­ји се ме­ња­ју уред­ ним хар­мон­ским рит­мом, оства­ре­на у по­зна­том по­стре­пе­ти­тив­ном ма­ни­ру као ве­дри и ми­ло­ звуч­ни ра­стер пе­дал­них и ости­нат­них тра­ка, ко­је, да­кле, и чи­не ње­но звуч­но тки­во. Ма­кро­фор­ма је луч­на, из­ви­ре из ти­ши­не, уз­ра­ста то­ком де­се­так ми­ну­та до емо­тив­но-ди­на­мич­ког вр­хун­ца, ко­ји се, при кра­ју, на­гло вра­ћа на по­чет­ну ат­мос­фе­ ру и ко­ло­рит пре не­го што му­зи­ка у пот­пу­но­сти утих­не. Ни­шта пре­ви­ше екс­пли­цит­но, на­ме­тљи­ во, ни­ти гран­ди­о­зно, већ јед­но­ста­ван и то­пао му­ зич­ки оти­сак су­сре­та ко­ји, по де­ли­кат­ним на­зна­ ка­ма ау­тор­ки­ног пи­сма и оп­штој ат­мос­фе­ри, као да је пост­мо­дер­на ре­пли­ка Ма­ле­ро­вог Ада­ђе­та у ка­мер­ни­јој емо­тив­ној си­ту­а­ци­ји. Ања Ђор­ђе­вић је сво­ју му­зи­ку пу­сти­ла кроз вре­ме не са­мо на су­пер­по­зи­ци­ји и укла­па­њу ости­на­та (стално понављање тонских фигура, прим.ред.) и пе­да­ла по­др­жа­них ја­сним то­нал­ ним струк­ту­ра­ма већ ју је усме­ри­ла и јед­ном ве­о­ ма спо­ром и раз­ли­ста­ном ме­ло­диј­ском ли­ни­јом, по­ве­ре­ном ви­о­ли­на­ма, ли­ни­јом ко­ја је у функ­ ци­ји „кан­тус фир­му­са” це­ле звуч­не на­ра­ци­је, као сна­жни тај­ни сим­бол ау­тор­ки­не по­е­ти­ке. Још је­ дан тај­ни сим­бол овог по­ет­ског го­во­ра то­но­ви­ма је и ости­на­то со­ло-фла­у­те, ко­ја ве­зе сво­ју крат­ку звуч­ну ман­тру од са­мог по­чет­ка па до за­вр­шет­ ка ком­по­зи­ци­је. Као да се око тог бе­зна­чај­ног и ма­ле­ног фла­ут­ског мр­мља­ња оку­пља це­ло­куп­на му­зи­ка, као да из ње­га та­јан­стве­но из­ви­ре, он јој да­је по­ет­ски сми­сао, и, са ње­го­вим ис­па­ра­ва­њем у је­дан је­ди­ни тон – де­ло не­ста­је у ти­ши­ни. Ова­ко усме­ре­ном и сна­жном, а не­на­ме­тљи­ вом и при­кри­ве­ном деј­ству по­ет­ске чи­сто­те тре­ ба при­до­да­ти и ве­дри и све­тли ор­ке­стар­ски ко­ ло­рит, по­вре­ме­не ефек­те искри­ца и бли­ста­ња, као и емо­тив­но бо­га­ти, дра­ма­тур­шки од­лич­но по­ста­вље­ни екс­пре­сив­ни вр­ху­нац ком­по­зи­ци­ је. Ње­ну не­ве­ли­ку, пре­глед­ну и ра­за­бра­ну пар­ ти­ту­ру ди­ри­гент Гри­фитс је ту­ма­чио пре­ци­зно и са осе­ћа­јем за ме­ру ду­гач­ке гра­да­ци­је, а му­зи­ ча­ри од­сви­ра­ли узор­ном ја­сно­ћом. Не­дво­сми­сле­ни му­зич­ки зна­ко­ви ве­се­ле, сми­ ре­не и уре­ђе­не ве­дри­не, ме­лан­хо­ли­је и уте­хе, бе­ се­де нам да се Ања Ђор­ђе­вић ра­до­ва­ла овој му­ зи­ци док ју је пи­са­ла и да то не­ма ни­ка­кве ве­зе са ствар­но­шћу у ко­јој по­це­па­ни жи­во­ти и ра­зо­ре­ни су­сре­ти не за­ра­ста­ју ова­ко ле­по и пот­пу­но. ¶

Же­не иза и ис­пред ка­ме­ре Про­прат­ни про­гра­ми су хра­бри­ји, у њи­ма има про­сто­ра за но­ве ау­то­ре и екс­пе­ри­мент 54. Њу­јор­шки филм­ски фе­сти­вал

су и „Ре­тро­спек­ти­ве”, „Ис­тра­жи­ва­ња” и „Про­јек­ци­је”. У овом по­след­њем, ко­ ји је окре­нут но­вим мо­гућ­но­сти­ма у свет­ском фил­му, пр­ви пут у по­след­њих де­се­так го­ди­на по­ја­вио се филм из на­ шег под­не­бља – срп­ско- бо­сан­ска ко­ про­дук­ци­ја „Сви гра­до­ви се­ве­ра” Да­ не­та Ко­мље­на, пред­ста­вљен као „ти­ха еле­ги­ја о из­гу­бље­ним уто­пи­ја­ма. „Овај нео­би­чан филм на крај­ње све­ден и за­ го­не­тан на­чин, без ди­ја­ло­га, кроз по­

гло­бал­ног те­ро­ри­зма, ра­та и ми­гра­ци­ је ста­нов­ни­штва, фе­сти­вал пр­ви пут отва­ра до­ку­мен­тар­ни филм. Сна­жан, иза­зо­ван и че­сто ири­тан­тан по­ли­тич­ ки до­ку­мен­та­рац „13.” Аве Ду Вер­неј до­во­ди у пи­та­ње иде­је о ра­си­зму, пра­ во­су­ђу, основ­ним људ­ским пра­ви­ма и до­сто­јан­ству. Те­ма фил­ма су пре­пу­ни за­тво­ри у САД ко­ји су при­ва­ти­зо­ва­ ни и та­ко по­ста­ли из­во­ри де­бе­ле за­ ра­де. Ова­кво ста­ње је по­себ­но до­бро

Ма­ја Хер­ман Се­ку­лић

зне, сем у слу­ча­ју ка­зне због зло­де­ла, не сме да по­сто­ји у Сје­ди­ње­ним Др­ жа­ва­ма”, а ко­мер­ци­ја­ли­зо­ва­ни аме­ рич­ки за­тво­ри су пу­ни но­вих ро­бо­ ва, углав­ном цр­на­ца. Филм нас во­ди кроз исто­ри­ју роп­ства од Гри­фи­то­вог „Ро­ђе­ња јед­не на­ци­је” до мо­дер­ног су­жањ­ства у аме­рич­ким за­тво­ри­ма да­на­шњи­це. Те­ма 54. Њу­јор­шког филм­ског фе­ сти­ва­ла су и же­не – ре­ди­тељ­ке, ау­тор­

По­ред већ по­ме­ну­те ре­ди­тељ­ке до­ ку­мен­тар­ног фил­ма Аве Ду Вер­нај, на про­гра­му је и ори­ги­нал­на ко­ме­ди­ ја „То­ни Ерд­ман” не­мач­ке ау­тор­ке Ма­ рен Аде, о од­но­су оца и кће­ри. Аде је исто та­ко из­вр­стан ре­жи­сер као што је и пи­сац сце­на­ри­ја. На кон­фе­рен­ци­ји за штам­пу је на­гла­си­ла ва­жност бли­ ске са­рад­ње са глум­ци­ма и до­при­нос њи­хо­вих им­про­ви­за­ци­ја у овом фил­ му. „То­ни Ерд­ман” је по ми­шље­њу кри­ ти­ке ре­во­лу­ци­о­на­ран у свом при­сту­пу жан­ру.

Година глумица

О

во­го­ди­шња се­лек­ци­ја 54. Њу­јор­шког филм­ског фе­ сти­ва­ла (од 30. сеп­тем­бра до 16. ок­то­бра) сво­јом ра­зно­вр­ сно­шћу од­ра­жа­ва тре­нут­но ста­ње на­шег све­та и на­ше све­сти. Нај­ва­жни­ји и нај­ста­ри­ји филм­ски фе­сти­вал у овом гра­ду обе­ле­жа­ва по­ че­так је­се­ни и но­ве кул­тур­не се­зо­не, по­ред отва­ра­ња опер­ске се­зо­не у Ме­ тро­по­ли­тан опе­ри, та­ко­ђе у Лин­колн цен­тру. У глав­ном про­гра­му је до­ста фил­ мо­ва ко­ји су већ на­гра­ђе­ни, од Ал­ мо­до­ва­ра до Да­ни­је­ла Блеј­ка, као и не­ко­ли­ко свет­ских и аме­рич­ких пре­ ми­је­ра. Оче­ку­ју се чак два фил­ма Џи­ ма Џар­му­ша, ко­ји је по­ред Ву­ди Але­ на пра­ви њу­јор­шки ре­ди­тељ. Ту је и ду­бо­ко по­тре­сна дра­ма „Ман­че­стер по­ред мо­ра” њу­јор­шког пи­сца и ре­ ди­те­ља Ке­не­та Ло­рен­га­на са Кеј­си­јем Афле­ком (бра­том Бе­на Афле­ка). Про­прат­ни про­гра­ми су хра­бри­ји, у њи­ма има про­сто­ра за но­ве ау­то­ре и екс­пе­ри­мент. „Ко­вер­ген­ци­ја” је по­ све­ће­на тех­но­ло­шким ино­ва­ци­ја­ма , „Фо­кус на до­ку­мен­тар­це” ис­кљу­чи­во крат­ком до­ку­мен­тар­ном фил­му, а ту

„13.” (Анђела Дејвис) Фото Њу­јор­шки филм­ски фе­сти­ва­л

вре­ме­ну на­ра­ци­ју ко­ја ни­је очи­глед­но по­ве­за­на са рад­њом, без би­о­гра­фи­ја и бли­жег ге­о­граф­ског од­ре­ђе­ња, го­во­ри о јед­но­став­ном, изо­ло­ва­ном жи­во­ту два, по­том три, чо­ве­ка у на­пу­ште­ном ле­то­ва­ли­шту не­где на (не­ком) мо­ру. На на­ма је да за­кљу­чи­мо да ли је то за вре­ме или по­сле ра­то­ва.

Уставни амандман У го­ди­ни у ко­јој се одр­жа­ва­ју нај­не­о­ бич­ни­ји пред­сед­нич­ки из­бо­ри у исто­ ри­ји САД, ко­ју обе­ле­жа­ва еска­ла­ци­ја

опи­са­но у бест­се­ле­ру Ми­шел Алек­ сан­дре, „Но­ви Џи­ми Кроу: Ма­сов­но за­тва­ра­ње у вре­ме сле­пи­ла за бо­ју ко­ же”, ко­ја је ујед­но је­дан од нај­ва­жни­ јих са­го­вор­ни­ка у фил­му, уз ле­ви­чар­ ку Ан­ђе­лу Деј­вис и кон­зер­ва­тив­ног по­ли­ти­ча­ра Њу­та Гин­гри­ча. Ње­ним чи­та­о­ци­ма ова те­ма је по­зна­та, али за ве­ћи­ну гле­да­ла­ца је но­ва, шо­кант­ на и ин­спи­ра­тив­на. Филм је на­зван по 13. аманд­ма­ну аме­рич­ког уста­ва по ко­ме „ни роп­ ство, ни не­до­бро­вољ­но слу­же­ње ка­

Филм „Из­ве­сне же­не” аме­р ич­к е ре­д и­т ељ­к е Ке­ли Рај­хард, ра­ђен по крат­ким при­ча­ма аме­ рич­ке спи­са­те­љи­це Меј­ ли Ме­лој, го­во­ри о ис­ пре­пле­та­ним суд­би­на­ма три же­не ко­је упе­ча­тљи­ во игра Ло­ра Дерн и ње­не мла­ђе ко­ле­ги­ни­це – Ми­ шел Ви­ли­јамс и Кри­стен Стју­арт. Ке­ли Рај­нхард је по­ред убе­дљи­ве на­ра­ци­ „Манчестер на мору” (Кајл Честер и Кејси Афлек) је сво­јом ка­ме­ром ус­пе­ Фото Claire Folger Courtesy of Amazon Studios and Roadside Attractions ла да нам до­ча­ра ле­по­ту при­ро­де под бес­ко­нач­ ке, али и про­та­го­нист­ки­ње зна­чај­ног ним не­бом Мон­та­не ко­ја је нео­дво­ји­ бро­ја фил­мо­ва ово­го­ди­шње се­лек­ ва од њи­хо­вих суд­би­на. ци­је. Фе­сти­вал је из Ка­на пре­нео це­ По­ред ре­ди­тељ­ки, ово је и го­ди­ лу те­тра­ло­ги­ју фил­мо­ва о же­на­ма и на глу­ми­ца јер све ви­ше же­на пра­ви уло­зи се­ћа­ња и про­шло­сти у њи­хо­вом фил­мо­ве о же­на­ма. Фран­цу­ска ди­ жи­во­ту. У фил­му Пе­дра Ал­мо­до­ва­ра ва Иза­бел Ипер је пред­ста­вље­на са „Џу­ли­је­та”, у оства­ре­њу бра­ће Дар­ два но­ва фил­ма, а мла­да а већ култ­на ден „Не­по­зна­та де­вој­ка”, у фил­мо­ви­ зве­зда Кри­стин Стју­арт по­ја­вљу­је се ма Оли­ве­ра Аса­ја­са „Лич­ни ку­пац” у чак три фил­ма, ко­ја све­до­че о та­лен­ и Кле­бе­ра Мен­дон­са Фил­ха „Аква­ ту ове глу­ми­це ко­ја се од хо­ли­вуд­ских ри­јус”, че­ти­ри ју­на­ки­ње се на че­ти­ри ме­га­хи­то­ва о вам­пи­ри­ма окре­ну­ла стил­ски и те­мат­ски осо­бе­на на­чи­на ни­ско­бу­џет­ном умет­нич­ком фил­му, бо­ре са оста­ци­ма про­шло­сти. бри­жљи­во би­ра­ју­ћи уло­ге. ¶

8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 06 Субота

КЊИГЕ

Страх од го­лих зи­до­ва У ро­ма­ну кла­си­ка ма­ке­дон­ске књи­жев­но­сти Пе­тра М. Ан­дре­ев­ског (1934–2006) „По­след­њи се­ља­ци” у два­де­сет шест по­гла­вља сме­њу­ју се ре­а­ли­стич­ни опи­си те­шког се­о­ског жи­во­та с опи­си­ма пси­хо­ло­шких ста­ња ју­на­ка ко­ји сви од­ре­да из­гле­да­ју по­ма­ло кри­ви због то­га што су не­срећ­ни Тек­ста­зе

се­о­ског жи­во­та с опи­си­ма пси­хо­ло­шких ста­ња ју­на­ка ко­ји сви од­ре­да из­гле­да­ју по­ма­ло кри­ви због то­га што су не­срећ­ни. Ан­дре­ев­ски је жи­вот љу­ди на се­лу са­жео у сле­де­ћем: „Исти­на је и то да су сви љу­ди раз­ли­чи­то ро­ђе­ни, али да су са­ мо се­ља­ни про­кле­ти: да им нај­ве­ћа ра­дост бу­ ду зе­мља и сто­ка, а му­ка – је­ди­но за­до­вољ­ство. И увек јед­но те исто... Јад­ни они, пре­жа­ље­ни од жи­во­та, а ипак осу­ђе­ни да га жи­ве по не­кој на­ви­ци.” Се­ља­ни има­ју по­се­бан до­жи­вљај ре­ ал­но­сти, ко­ја се не мо­же одво­ји­ти од све­та ко­ јим вла­да­ју чу­де­са, ма­ђи­је, кле­тве и су­је­вер­ ја; го­то­во да је сва­ки до­га­ђај усло­вљен ве­ром у оно­стра­но.

Кад живи завиде мртвима

Ср­ђан В. Те­шин

Б

у­ду­ћи да би ро­ман о се­лу, по­пут па­сто­ ра­ле – свог слав­ног драм­ског прет­ход­ ни­ка, тре­ба­ло да сла­ви ра­дост жи­во­та на се­лу и по­љи­ма, ње­го­ву по­кре­тач­ку сна­гу би мо­ра­ле да чи­не љу­бав и при­ ро­да, као уни­вер­зал­не си­ле ко­је вла­да­ју све­ том и по­кре­ћу љу­де. Ипак, ро­ман кла­си­ка ма­ ке­дон­ске књи­жев­но­сти Пе­тра М. Ан­дре­ев­ског (1934–2006) По­след­њи се­ља­ци (пре­вод Ри­сто Ва­ си­лев­ски, Ар­хи­пе­лаг, еди­ци­ја Сто сло­вен­ских ро­ма­на), иа­ко већ у на­сло­ву ну­ди об­ја­шње­ње о оно­ме што ће ис­под ње­га да сле­ди, о се­лу го­во­ри као о про­кле­том ме­сту ко­је на­ста­њу­ју твр­до­гла­ ви, сво­је­гла­ви, ћу­дљи­ви, по­за­ва­ђе­ни, злоб­ни и са­мо­љу­би­ви љу­ди, ко­је на де­ла­ње по­кре­ћу стра­ хо­ви, а спу­та­ва­ју не­сре­ће. Рад­ња овог ро­ма­на ко­ји ин­си­сти­ра на гру­бим, ру­жним и су­ро­вим на­ту­ра­ли­стич­ким де­та­љи­ма, од­и­гра­ва се у не­и­ме­но­ва­ном ма­ке­дон­ском се­ лу у ком жи­ве са­мо ста­ри. У два­де­сет шест по­ гла­вља сме­њу­ју се ре­а­ли­стич­ни опи­си те­шког

А у шта дру­го и мо­гу да ве­ру­ју по­след­њи се­ља­ ци, ста­ри, бо­ле­сни, по­лу­лу­ди и за­бо­ра­вље­ни од свих? Нај­че­шћа пи­та­ња ко­је по­ста­вља­ју је­сте: за­што смо де­цу ра­ђа­ли, за­што смо се са­мо­ка­ жња­ва­ли и по­сто­ји ли не­ко ко не мр­зи ста­ре? Кад Те­о­фил по­ку­ша­ва да об­ја­сни же­ни Вар­ва­ри због че­га су се из чи­ста ми­ра ухва­ти­ли у ко­ло и за­и­гра­ли, он ка­же: „Ни због че­га смо ра­ђа­ли де­цу, ни због че­га смо их оче­ки­ва­ли, ни због че­га смо игра­ли. А и све што ра­ди­мо у жи­во­ту, до­да­је, из­гле­да да је ни због че­га.” Ни­су де­ца кри­ва што не во­ле сво­је ро­ди­те­ље, већ ро­ди­те­ љи ко­ји су их ра­ђа­ли. Опра­шта­ју са­мо они ко­ ји мо­гу да во­ле. Љу­бав и мр­жња до­ла­зе из истог ме­ста, због то­га их је по­не­кад те­шко раз­ли­ко­ва­ти. Ан­дре­ ев­ски сли­ка чи­та­ву га­ле­ри­ју су­ма­си­шав­ших се­ ља­на: Ог­њен Ке­за­ров­ски цео жи­вот но­си јед­но те исто оде­ло ко­је су­ши та­ко што га вла­жног обла­чи на се­бе и тр­чи се­лом док се на ње­му не осу­ши, Ко­виљ­ка Па­чев­ска, си­ро­ти­ца ко­ју сва­ко­ днев­но ту­че лу­ди Не­дељ­ко, а она си­на Бла­го­ја, Ге­ра­сим Го­ло­гу­зов, ко­ји ни­је си­ла­зио с же­не с ко­јом је оп­штио кад год би га сти­гло те­ра­ње као у ка­кве жи­во­ти­ње, а ту су и гро­теск­не се­о­ске лу­ де Јор­дан Мр­мља­ков­ски, Нај­дан Бли­зан­ков­ски и Тра­јан Јен­де­ков­ски, као и се­о­ска са­вест Ца­ра Пе­трев­ска. Ипак, око­сни­цу при­по­ве­да­ња чи­ ни рас­плет жи­вот­них суд­би­на Те­о­фи­ла и Алек­

са Же­же­вог, као и Вар­ва­ре Же­же­ве и Со­лун­ке Зен­гов­ске, ко­ју сви у се­лу зо­ву Ву­чи­ца. Алек­со, во­ље­ни мла­ђи син Те­о­фи­ла и Вар­ва­ ре, ра­ди као шу­мар и тај­но по­се­ћу­је Со­лун­ку, ко­ја му ра­ђа де­цу. На пи­та­ње се­ља­на чи­ја су де­ ца, Со­лун­ка би од­го­ва­ра­ла: „Ву­чи­ја!” А тај дво­ но­ги вук, спа­сао ју је си­ло­ва­ња, убив­ши дво­ји­цу шу­ма­ра, Ре­вир­ног и Цр­ног, ко­је је по­врх све­га и мр­тве оса­ка­тио. „Алек­со Же­жев већ ду­же вре­ ме­на ни­је био исти чо­век. Био је из­гу­био сва­ки осе­ћај за грех и ми­ло­ср­ђе. Сти­цао се ути­сак да је чо­век по­ди­вљао и да га ни­ко ни­чим не мо­же од­вра­ти­ти.” У по­те­ру за Алек­сом кре­ће чи­та­во се­ло, пред­во­ђе­но вој­ском и ми­ли­ци­јом, а у по­ те­ри је и Те­о­фил, че­стит, али на­пра­сит чо­век, од оне вр­сте ко­ја нај­ви­ше стра­да због свог ка­рак­те­ ра. То­ком по­те­ре Те­о­фил се при­се­ћа сво­јих му­ка ка­да га је то­ком ра­та, је­дан срп­ски офи­цир га­ зио ко­њем, а бу­гар­ски га ту­као и те­рао да игра као меч­ка. Ни­шта бо­ље ни­ је ни да­нас, ми­сли Те­о­фил: „Не­ка­да се бар зна­ло: јед­ни ти псу­ју ’мај­ку бу­га­ра­шку’, дру­ги ти псу­ју ’ма­ми­цу ср­ бо­ман­ску’, а ти се не љу­тиш на њих. Ка­жеш се­би: са­мо не­мој­те да ми псу­је­те мај­ ку ма­ке­дон­ску, а с ту­ђим мај­ка­ма ра­ди­те шта зна­те. Али за ове знаш да ти не псу­ју ту­ђу, не­го тач­но тво­ Пе­тар М. ју мај­ку.” Ан­дре­ев­ски На овом при­ме­ру се ви­ди „По­след­њи се­ља­ци”, пре­вод ка­ко Ан­дре­ев­ски не па­да у Ри­сто Ва­си­лев­ски, зам­ку об­ја­шња­ва­ња со­ци­ Ар­хи­пе­лаг, јал­не по­за­ди­не при­по­ве­ 2016. сти, јер при­по­ве­да из пер­ спек­ти­ве (ан­ти)ју­на­ка, ко­ји не ви­де да­ље од свог но­са, па би би­ло пот­пу­но по­гре­шно да им у уста ста­вља ре­чи ко­ји­ма би ту­ма­чи­ли дру­штве­ну зби­љу и не­га­тив­но исто­ риј­ско на­сле­ђе. Те­о­фи­лов од­го­вор на све не­во­ље ко­је су за­де­си­ле ње­го­ву по­ро­ди­цу ста­је у ман­ тру: „Да ви­диш, да не по­ве­ру­јеш!”, ко­ју не­пре­ ста­но по­на­вља. Он, ре­ци­мо, ви­ди Со­лун­ки­ну де­

цу, али не же­ли да по­ве­ру­је у то да су она ње­го­ва уну­чад, већ ко­пи­ла­ни ко­ји ни­су ње­го­ва крв. Алек­со, прек по­пут оца, у сва­ком ви­ди не­ при­ја­те­ља; свет у ком жи­ве Алек­со и Те­о­фил се мо­же раз­у­ме­ти са­мо ако се при­хва­ти прин­цип да сва­ко сва­ког на­па­да без ми­ло­сти. По­те­ре за Алек­сом су по­вра­ти­ле уве­ну­ли жи­вот љу­ди у се­ лу. Алек­со сва­ки дан жи­ви као по­след­њи, јер и он као и сва­ки чо­век има сво­је бре­ме ко­је но­си на сво­јим ле­ђи­ма. Ка­да је у за­се­ди, на­кон го­ди­ на ја­ло­ве по­те­ре, уби­јен Алек­со Же­жев, се­ља­ни су зна­ли да су оста­ли без сво­је при­че ко­ја их је уз­ди­за­ла из­над све­га оно­га што су би­ли до та­ да. Њи­хов жи­вот ни­кад ни­је имао та­кав зна­чај и сми­сао, јер су Алек­со­ви под­ви­зи за­пра­во би­ли њи­хо­ви под­ви­зи. Они, иа­ко жи­ви, са­да за­ви­де мр­тви­ма. У се­ло, по­пут уби­је­ног Алек­са Же­же­ вог, још са­мо мр­тви до­ла­зе да бу­ду са­хра­ње­ни. А са­мо су мр­тви до­бри и осло­бо­ђе­ни свих гре­ хо­ва. Жи­ви увек има­ју ве­ли­ке ци­ље­ве, са­ња­ју о не­ка­квој сре­ћи ко­ја им је по­треб­на, али кад се ње до­мог­ну, по­ста­ју још не­срећ­ни­ји.

Надметање са животом Је­ди­на на­да по­след­њих се­ља­на је да Алек­со Же­ жев, у ства­ри, још ни­је мр­тав. Или да, бар, ни­је до­ вољ­но мр­тав, да би био бр­зо за­бо­ра­вљен. И већ су по­че­ли да ве­ру­ју да је он по­но­во по­бе­гао, али ово­ га пу­та мно­го да­ље од свих. Али, би­ло је ка­сно, умре­ће сви и ви­ше ни­ког не­ће оста­ти у пу­стом се­лу осим лу­дог Го­ше­та, ко­ји ни­је мр­тав, али ни­је ни жив. Ан­дре­ев­ски мај­стор­ски за­о­кру­жу­је ро­ма­ неск­ну це­ли­ну, ко­ја за­по­чи­њем сли­ком ком­би­ја, ко­ји до­ла­зи да по­де­ли хлеб „све не­ким са­мо­ни­ клим из­дан­ци­ма из ис­пљу­ну­тих се­мен­ки не­ког про­ху­ја­лог жи­во­та”, у се­ло у ко­је ви­ше не за­ла­зе ни Ци­га­ни, а за­кљу­чу­је сце­ном у ко­јој исти во­ зач не­мо сто­ји пред оро­ну­лим, пу­стим ку­ћа­ма у ко­ји­ма ви­ше не­ма ни ку­че­та ни ма­че­та. Пе­тре М. Ан­дре­ев­ски је на­пи­сао уз­бу­дљив и дир­љив ро­ман о смр­ти се­ла, ко­је је у про­паст оте­ра­ло оно ани­мал­но и на­стра­но што је од­вај­ ка­да чу­ча­ло у се­ља­ци­ма. Ово је те­ста­мен­тар­на про­за о они­ма ко­ји су се над­ме­та­ли ла­жи­ма са жи­во­том и у том над­ме­та­њу из­гу­би­ли. ¶

Гла­со­ви у пе­сми У по­е­зи­ји од­вај­ка­да по­сто­ји рат из­ме­ђу пе­сни­ка и кри­ти­ча­ра. Кри­ти­чар ва­зда сми­шља но­ве пој­мо­ве и ме­то­де да про­ту­ма­чи пе­сме. Пе­сник ва­зда те ме­то­де про­ве­ра­ва на сво­јим пе­сма­ма и тек ка­да ви­ди да се њи­ма пе­сма не мо­же про­ту­ма­чи­ти пу­шта је у свет ЧЕ­МУ ПЕ­СНИ­ЦИ

Ни­ко­ла Жи­ва­но­вић

Ш

та пе­сник има од свог пи­ са­ња? Пи­шу ли се пе­сме за чи­та­о­це? Пи­шу ли се за бу­дућ­ност? Ко­ја је на­ гра­да за пе­снич­ки труд? Пи­та­ња ко­ја су мно­ги пе­сни­ци по­ста­ вља­ли и да­ва­ли раз­не од­го­во­ре. Оту­да је зна­чај­ни­је и вред­ни­је што је Си­мон Си­мо­но­вић на та пи­та­ња умео ле­по, ори­ги­нал­но и оп­ти­ми­стич­ки да од­го­ во­ри: „Не дан­гу­би ре­ша­ва­ју­ћи за­го­ нет­ку (...) Пра­ви је / Час, ма ко­ли­ко бо­ле­ћив, про­чи­тај сво­ју / Пе­сму као да ни­је тво­ја. И то је то.” („Нит омот нит спис, и обр­ну­то.”) Си­мо­но­ви­ће­ва по­е­зи­ја не­рет­ко се за­сни­ва на јед­но­став­ној, ко­му­ни­ка­ тив­ној на­ра­ци­ји. Као да су у пи­та­њу жа­нр сли­ке он опи­су­је сви­ра­ње де­ча­ ка и де­вој­чи­це на ви­о­ли­ни и ви­о­лон­ че­лу („Слат­ка му­ка”); по­се­ту гро­бо­ви­ ма ро­ди­те­ља („Али, бо­ме”); циц­ма­цу ко­ја му је сле­те­ла на нос („Ци­ца­ма­ ца”). По­себ­но су за­ни­мљи­ве пе­сме ко­је го­во­ре о бо­ле­сти. На по­чет­ку пе­сме лир­ски су­бје­кат про­чи­та у но­ ви­на­ма („Стрес с ди­јаг­но­зом”) или

си­ту­а­ци­ја, ње­го­ве пе­сме не из­ба­цу­ју ни оно слу­чај­но ка­за­но, из­го­во­ре­но, по­ви­ка­но. Не­ка­кве не­по­ве­за­не ре­пли­ ке чи­ји је кон­текст са­мо на­зна­чен. И то ре­пли­ке као што је: „Исе­ли­ћу те из ку­ће, гла­ве, из сто­ма­ка” („Из днев­ни­ ка”). У пе­сми „Лу­та­ње у два гла­са” чу­ ју се гла­со­ви дво­је љу­бав­ни­ка али не­ ма ни на­зна­ке лир­ског су­бјек­та. Ова пе­сма де­лу­је слич­но као пе­сме по­пут „Ожи­ља­ка”, жен­ски глас над­ја­ча­ва му­ шки и има по­след­њу реч: „Про­сци су, уту­ви, / Од­ра­ди­ли сво­је.” По­себ­но су сло­же­не пе­сме „Љу­бав­ Испричана драма на из не­ко­ли­ко де­ло­ва” и „Опет ка­ Ипак, ова ко­му­ни­ка­тив­ност Си­мо­но­ сно”. У њи­ма је ни­за­њем, што на­ра­ ви­ће­ве по­е­зи­је иде са­мо до­не­кле. Го­ тив­них фраг­ме­на­та, што управ­ног то­во је пра­ви­ло да се у ње­го­вим пе­ го­во­ра, ис­при­ча­на це­ла ма­ла дра­ма. сма­ма по­ја­ви не­ка­кав управ­ни го­вор. Чи­ни се да, пре­ска­чу­ћи ве­зив­не де­ Тај управ­ни го­вор при­па­да не­и­ден­ ло­ве, да­ју­ћи не­по­ве­за­не ре­пли­ке и ти­фи­ко­ва­ном го­вор­ни­ку, ко­ји са лир­ си­ту­а­ци­је, Си­мо­но­вић же­ли да оно ским су­бјек­том ус­по­ста­вља ди­ја­лог, су­штин­ско у пе­сми при­бли­жи јед­но тач­ни­је од­го­ва­ра му, ства­ра ан­ти­те­ дру­го­ме. Ве­зив­но тки­во би ту би­ла зу оно­ме што лир­ски су­бјект из­но­си, смет­ња, там­пон зо­на. Си­мо­но­ви­ће­ва по­е­зи­ја, не­ко­ли­ко ње­го­ва реч је по­след­ња. Нек као при­ мер по­слу­жи кра­ћа пе­сма „Ожиљ­ци”. го­ди­на уна­траг, по­е­зи­ја је опра­шта­ У пр­вом тро­сти­ху лир­ски су­бје­кат се ња, од­ја­ва, по­ку­ша­ја да се за­о­кру­жи жа­ли ка­ко су уну­тра­шњи и спо­ља­шњи је­дан пе­снич­ки опус. Ни књи­га „Низ ожиљ­ци за­ме­ни­ли ме­ста. У дру­гом га во­ду” ни­је из­у­зе­так. Ме­ђу­тим, ка­рак­ те­ри­стич­но је за Си­мо­но­ви­ глас упо­зо­ра­ва да их не чач­ ћа да је ви­ше за­о­ку­пљен те­ ка јер се не зна ко­ји ће би­ти ма­ма бо­ле­сти или га­ше­ња опа­сни­ји ка­да за­гно­је: „Пу­ љу­бав­них од­но­са (па чак сти да те / Из­не­на­де, је­ди­но и сек­су­ал­не не­мо­ћи, као у су они тво­ји.” пе­сми „На­дла­ни­це у град­ Овај глас се мо­же схва­ти­ ском пре­во­зу”) не­го што се ти као уну­тра­шњи глас лир­ ба­ви те­мом смр­ти. Пи­та­ ског су­бјек­та (ка­жу да је оно ње смр­ти се је­два ту и та­мо ти ко­је се обра­ћа­мо кад го­ про­ву­че. Мо­жда се упра­во во­ри­мо са со­бом бог) или за­то из­два­ја пе­сма „Пев ле­ под­свест или чак ко­мен­тар ши­нар­ке, на ув­це”, у ко­јој у са­мог пе­сни­ка ко­ји на­кнад­ Си­мон Си­мо­но­ управ­ном го­во­ру ле­ши­нар­ но пи­ше ко­мен­та­ре на сво­ вић, „Низ во­ду”, Танеси, Бе­о­град ка ка­же лир­ском су­бјек­ту да је пе­сме и ис­пра­вља сво­ју 2015. не се­че нок­те: „Ис­тру­ли­ће тво­ре­ви­ну. То су све прет­ по­став­ке. Чи­ње­ни­ца је, ме­ђу­тим, да и она­ко за го­ди­ну-дв­е, / Оста­ће је­ди­но је у овим пе­сма­ма упра­во том дру­гом цр­но ис­под њих.” Она ће га из­у­да­ра­ти гла­су да­то да ка­же оно нај­ва­жни­је. Он да се он, „опа­ме­ти (спре­ми)”. је лир­ски, ми­са­он, по­ле­мич­ки, али ни­ ка­да на­ра­ти­ван. На­ра­тив­не де­ло­ве из­ Незавидан посао го­ва­ра са­мо лир­ски су­бје­кат. Да ли је то за­то што нок­ти ра­сту по­ По­сто­ји, ме­ђу­тим, још јед­на вр­ста сле смр­ти па спре­ми­ти се за ле­ши­на­ управ­ног го­во­ра у Си­мо­но­ви­ће­вим ра зна­чи пре­ста­ти се­ћи нок­те? И да ли пе­сма­ма. Пре­у­зе­те из сва­ко­днев­них опа­ме­ти­ти се зна­чи умре­ти? Је ли жи­

чу­је на те­ле­ви­зи­ји („О бо­ле­сти ко­ју са­мо што ни­сам...”) не­ку вест ко­ја га уз­не­ми­ри. Схва­та­ју­ћи не­што о сво­јој бо­ле­сти што ни­је знао, ваљ­да пре­по­ зна­ју­ћи не­ки симп­том или по­ста­ју­ћи све­стан ње­не без­на­де­жно­сти, он по­ чи­ње да фи­зич­ки осе­ћа бол. Цео го­ вор о то­ме је ко­ми­чан, са­свим ли­шен па­те­ти­ке, и са­мим тим је опис осе­ћа­ ња озбиљ­ни­ји, ау­тен­тич­ни­ји: „Кад се све, на кра­ју, са­бе­ре, / Не­што и оду­зме, пре­ле­жао сам мно­ге / Бо­ле­сти, ову не­ згра­пу ни­сам, ни­ти ћу.”

вот бу­да­ла­шти­на, па је чо­век, тек ка­да умре, па­ме­тан? Та пи­та­ња ова пе­сма не по­ста­вља екс­пли­цит­но. Она су асо­ ци­ја­ци­је при­ли­ком јед­ног чи­та­ња. То не зна­чи да су са­свим слу­чај­на. Рас­по­ ред де­та­ља и из­бор ре­чи ко­је Си­мо­но­ вић ко­ри­сти на­во­де на та­кве по­ми­сли. За­пра­во, са­мо та­кво чи­та­ње отво­ре­ них пе­са­ма по­пут ових је ле­ги­тим­но. Њи­хо­ва струк­ту­ра ни­је про­из­вољ­ на, на­про­тив. Али оне под­ра­зу­ме­ва­ју

учи­та­ва­ња ко­ја ће да ожи­ве ту струк­ ту­ру. Оту­да је пи­са­ти о ова­квим пе­ сма­ма не­за­ви­дан по­сао. У по­е­зи­ји од­ вај­ка­да по­сто­ји рат из­ме­ђу пе­сни­ка и кри­ти­ча­ра. Кри­ти­чар ва­зда сми­шља но­ве пој­мо­ве и ме­то­де да про­ту­ма­чи пе­сме. Пе­сник ва­зда те ме­то­де про­ ве­ра­ва на сво­јим пе­сма­ма и тек ка­да ви­ди да се њи­ма пе­сма не мо­же про­ту­ ма­чи­ти пу­шта је у свет. Си­мо­но­вић је из­ра­зи­ти при­мер та­квог пе­сни­ка. ¶

У понедељак, 10. октобра у 19 часова у Галерији Графички колектив­ отвара се изложба цртежа Похвала анонимусу Два,­ сликара Момчила Моме Антоновића

Субота 8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

КЊИЖЕВНОСТ

За пре­сек срп­ске књи­жев­но­сти у већ до­вољ­но на­че­том но­вом ве­ку иза­бран је нај­бе­збол­ни­ји – фор­мал­ни при­ ступ. То не зна­чи да су вред­но­сне ко­ор­ди­на­те за­не­ма­ре­ не, ма­да је по­тен­ци­јал­но оштар кри­ти­чар­ски суд све­сно

убла­жен. Занимају нас ау­то­ри чи­ји се ства­ра­лач­ки глас већ чуо у јав­но­сти и ко­ји је пре­по­знат као осо­бен, али њи­хов опус, слу­ти се, тек тре­ба да по­ка­же пу­ну зре­лост. Као би­бли­о­гра­фи­ја, и овај из­бор тра­жи ја­сно де­фи­ни­са­не

07

кри­те­ри­ју­ме, а они не мо­гу би­ти јед­но­знач­ни: то су ау­то­ри де­ла на­ста­лих на срп­ском је­зи­ку, у зе­мљи и ван ње, и срп­ ски ау­то­ри ко­ји пи­шу на дру­гим је­зи­ци­ма. Прилози који следе су писани трагови рецепције њихових почетака.

Мо­гућ­но­сти и пре­и­мућ­ства је­зи­ка: Бо­јан Ва­сић Пе­сни­ци­ма оста­ју ре­чи ко­је се твр­до­гла­во др­же се­бе, сво­га зву­ка, гла­сов­ног скло­па, и то­га да је њи­хо­во зна­че­ње про­мен­љи­во, по­крет­но, не­сми­ре­но

а­ко из­гле­да по­е­зи­ја ко­ја не опи­су­је свет, не об­ја­шња­ва га, ко­ја од­луч­но сто­ји на нео­д­ре­ди­вој, про­мен­љи­вој гра­ни­ци из­ме­ђу све­та и је­зи­ка, тра­ же­ћи у том аморф­ном ослон­цу из­вор енер­ги­је? „Густ, уси­ја­ни креч­њак, те­ла још из­ бо­ра­ног ока­ме­ње­ним по­кре­ти­ма во­де, тре­ну­ так пре то­пље­ња – то је пра­ва је­зич­ка сли­ка.” Овај ци­тат се на­ла­зи та­мо где се јед­на по­е­ти­ка на­мер­но по­ста­ви­ла: по­но­во у сам пе­снич­ки ис­ каз, у „кре­та­ње кроз не­из­ве­сно­сти ко­је по­ста­ју ре­чи” („Се­дам не­спо­ра­зу­ма”, 13, 2013). Да ли се по­е­зи­ја мо­же про­ту­ма­чи­ти, да ли се од­го­не­ та као ениг­ма? Не­ма те­о­ри­је. Од­но­сно – те­о­ ри­је не­ма. Бо­јан Ва­сић (1985) у сво­јим ау­то­ по­е­тич­ким тек­сто­ви­ма и бе­ле­шка­ма од­ба­цу­је про­грам, ма­ни­фест­ни из­раз, али бе­ле­жи, ко­ли­ ко је мо­гу­ће при­бли­жно, де­ло­ве оно­га што је си­ ла пи­са­ња и по­ка­зи­ва­ња „Ре­ал­ног”. Про­блем је, ипак, што те тек­сто­ве не мо­же­мо ла­ко да чи­та­ мо, јер при­па­да­ју не­кој вр­сти екс­клу­зи­ве. Они су до­сле­дан при­мер оно­га што еди­ци­ја „Caché” пред­ста­вља: скри­ве­ни су, не­ви­дљи­ви за ин­сти­

ту­ци­о­нал­не окви­ре, из­да­вач­ке об­ра­де, ка­та­ло­ де­ча­ке, а од њих се ши­ри пре­ма не­ка­квим исто­ шке ин­фор­ма­ци­је. Пу­бли­ка­ци­је су умно­же­не, риј­ским објек­ти­ви­те­ти­ма. Про­стор и вре­ме по­ а не из­да­те, раз­де­ље­не, не про­да­те. Ипак, ако је ста­ју по­ли­го­ни на ко­ји­ма се укр­шта­ју од­сја­ји не­што „caché” оно би мо­гло да бу­де и „tro­uvé” оних ста­кле­них, ср­чи­них, ми­кро­це­ли­на, ко­је (фр. про­на­ђе­но), са­мо не тре­ба да бу­де „in­di­spo­ че­сто пре­ла­ма­ју са­мо пра­зни­ну. Нео­бич­но, али цен­трал­ни ци­клус ко­ји при­па­да се­лу („Ру­рал”) ni­ble” (фр. не­до­ступ­но). Сва сре­ћа те пр­ва Ва­си­ће­ва збир­ка Ср­ча (2009) хра­бро раш­чи­ња­ва оно што је тра­ди­ци­о­нал­но то ни­је. Про­ми­шље­ни рас­по­ред, где ни­шта ни­ при­па­да­ло де­скрип­ци­ји или па­сто­ра­ли. Опис је је пре­пу­ште­но слу­ча­ју, при­ме­ћен је у кри­ти­ци не­мо­гућ, иа­ко нам се чи­ни да по­сто­ји, а већ сле­ (Вар­ја Бал­жа­лор­ски Ан­тић, по­го­вор дво­је­зич­ де­ћи ци­клус по­ка­зу­је и за­што: јер му по­е­зи­ја не ном из­да­њу Sr­ča / Čre­pi­nje, 2015). Oсам ци­клу­са до­зво­ља­ва и не­пре­кид­но се вра­ћа се­би са­мој, те од пет пе­са­ма са пра­вил­но, рит­мич­но рас­по­ре­ де­ца „пре­ска­чу огра­ду сти­ха”, а ва­тра уме­сто по­ ђе­ним це­ли­на­ма (сва­ка два ци­клу­са пре­ки­ну­ ен­те пуц­ке­та по ко­жи. Опо­вр­га­ва­ње про­стор­новре­мен­ских ко­ор­ди­на­та пот­пу­но та јед­ним „lo­o­se re­a­ding”), до­се­жу се оствaрује у по­след­њем ци­клу­ го­то­во драм­ску ком­по­зи­ци­ју ко­ја су ка­да на сце­ну сту­па но­ви ју­ има екс­по­зи­ци­ју, за­плет, и ко­ја, нак: Ма­ти­ја Гу­бец („то име вар­ са пе­ри­пе­ти­ја­ма, од кул­ми­на­ци­ ни­чи као коч­ни­ца”, Ic­tus, 2012). је иде ка рас­пле­ту. Та­ко је збир­ка Гу­бе­цу, као исто­риј­ској фи­гу­ри, ин­те­гри­са­ла темељнa књи­жев­на у ану­ли­ра­њу кон­ти­ну­и­те­та по­ по­ла­зи­шта, а да је исто­вре­ме­но ма­же и мо­тив ли­пе, еле­мент ма­ до­бра­но дез­ин­те­гри­са­ла ма­те­ри­ гиј­ско-ри­ту­ал­ног и веч­ног. Је­зик, ју на ко­ју се пе­сни­штво осла­ња: да­кле, сам ства­ра но­ве ак­си­о­ме, свет ко­ји по­сто­ји и је­зик ко­јим се ван­вре­мен­ске и све­при­сут­не ко­је тај свет ис­ка­зу­је. И јед­но и дру­го су и са­ме кон­стру­и­са­не. Је­зик се, је рас­фор­ми­ра­но, раз­би­је­но, у па­ уз то, и по­и­гра­ва со­бом, те сва­ки рам­пар­чад, и тре­ба по­но­во ство­ Фото УБ „Светозар Марковић” час за­зву­чи дру­га­чи­је: код Ва­си­ ри­ти мо­за­ик од кр­хо­ти­на. Пр­ва ћа не­ма ве­за­ног сти­ха, али има збир­ка, због свих ква­ли­те­та на­ гра­ђе­на „Мла­дим Ди­сом” и „Ма­ти­ће­вим ша­ али­те­ра­ци­ја, по­на­вља­ња истих су­гла­сни­ка или лом”, на­че­ла је и пи­та­ње мо­гућ­но­сти да се тај су­гла­снич­ких гру­па, што ће по­ста­ти си­гур­ни по­сао из­ве­де до кра­ја. Сва­ко ко је ика­да по ку­ пра­ти­лац и у ка­сни­јим збир­ка­ма. Та­ко у, за са­да ћи ску­пљао кр­хо­ти­не – ср­чу, зна да увек оста­не по­след­њој књи­зи Де­тро­ит (2014) чи­та­мо сти­ не­ки ко­ма­дић ко­ји пре­тек­не, пер­фид­но за­ву­чен хо­ве: „ва­зду­шном пу­шком / про­стре­ли­ли пла­ стич­не ча­ше / пре­о­ста­ле са се­стри­ног ро­ђен­ у нај­да­љи угао. „При­ча” ко­ја се гра­ди на овим осно­ва­ма по­ да­на”. Је­зик се мо­жда игра сво­јом функ­ци­јом чи­ње од не­си­гур­но­сти, тро­шно­сти, ка­да је лир­ озна­ча­ва­ња, до­во­де­ћи је стал­но у пи­та­ње, али ски глас све­стан „про­му­кло­сти је­зи­ка по­е­зи­је”, не мо­же да се од­рек­не зву­ка. Че­сти­це ствар­но­сти мо­ра­ју да про­ми­ну ту и где вла­да­ју из­ло­мље­ност и рас­пр­ска­ност, али при­ча иде да­ље и оцр­та­ва но­ве мла­де жи­во­те, та­мо и си­стем­ски се рас­пр­шу­ју баш он­да ка­да

за насипом не морају да постоје баш облак или предратна румунска кућа

инсекти који успевају да ми укажу тек на промену правца ветра и комешање сасвим очекиваних звукова на изломљеност мог одраза доле на реци

20 испод 40: Пор­тре­ти срп­ских пи­са­ца Дра­га­на Сто­лић

К

сва стварност је једноставна и трошна сазидана од белог набоја водене паре наравно да у ткиву осећам наносе њених чињеница никотин нафтне мрље погрешне исхране свестан сам промуклости језика поезије тога да су данас невидљиви тек кртице трулеж и подземни живот биља док прелазим насип из напукле коре говора и вида ипак успевају да излете некакви инсекти сиви и нимало налик на анђеле

валтер, далеко у нама

очију твојих да није не би било неба у простору твог тела тог простора у простору не би било празнине неурона жилица воље а измењиве су опет само чињенице: чело којим притискаш прозор и пчеле почетак маја та марамица омотана знојавом шаком и валтер док изнова отима воз време до наредног блока реклама ти си ту готово несхватљива и тамна као миљацка само миришеш поступаш и почињеш

 више нико нема разлога да ћути срушени су зидови гледамо као инсекти разбуђени прстеном тек запаљеног

лишћа свет постаје мањи за гинеколошком интервенцијом животиње остају мирни

дворишни апарати пакујемо мале играчке од пластике или обојеног метала шведска гори као цигарета у соби продавачице са угла ментино уље леди се под сутоном алкохола ветар њише посмртнице кривични поступак корак

граничне полиције зима и дечији дланови додирује те мртва и топла зечија кожа нечије заушке дишу нема разлога да се прећути све оно што се може рећи

телом слепило опијање слободан пад гипке зглобове чува божији сигуран стисак у прозору усни консултантске фирме лебди:

паралелна реплици на немачком уместо душе изговарајући речи које ми мало значе: маркале drang nach osten геноцид речи јарких боја које те отварају јер значиш бар колико и товар дизелгорива колико и потиштеност трагови рата остајући ипак и чињеница осветљена зујањем зрака пчелама почетком маја у шаци стежући све влажнију марамицу остајући ипак ту унутра у стану напољу је лугер полена константно уперен у твоје лице

губец чита липама окупљеним у дворишту матеј 27;29 страдање христово из снаге његовог тела ритмично израстају речи брадавице изнад левог ока гранају се бркови пружа патрљак неког

само скочи мехури радосних вести у беспрекорно прозрачној

синтакси берзанских извештаја тихе обале својим дугим длановима придржавају дрхтаје

мостова из очију река расту врбе фискални рачуни кутије цигарета

амбалаже викенда живот на који су првомајски излетници заборавили

оставио их је за собом матица мути одразе облика меким смећем дечаци заслепљени лавином откуцаја када оловка тенисера остави кратки траг на знојавој лоптици плићаци реклама пуне се подневом све оно увезано напетим тетивама и неумољивим соком

отиче низ време десно се тискају тела под пријатним хлором градског

купалишта стаклене филијале свежа половна возила обријан бес говоре: можемо више можемо више јер нема разлога промет који се топи позива на благи опрез над учмалим градом ветрови већ полако испробавају

хаљине застава патролна кола опет на старом месту

по­ми­сли­мо да смо угле­да­ли не­ки обрис. Збир­ка ко­ја је усле­ди­ла по­сле Ср­че, пр­ва ме­ђу „при­кри­ ве­ним” – То­ма­то (2011), рас­по­ре­ђу­је, при­вид­но на­су­ми­це, тек­сто­ве ис­пи­са­не, са­ку­пље­не, ци­ти­ ра­не па ижвр­ља­не, јер то је по­но­во не­ка вр­ста дра­ме, у при­лог че­му го­во­ре и так­са­тив­но на­ве­ де­ни „мо­гу­ћи гла­со­ви” на по­чет­ку. У њој је по­но­ во исто­ри­ја, ре­фе­ри­са­на на раз­ли­чи­те на­чи­не, чак и про­стом фо­то­гра­фи­јом. Она, ре­ци­мо, при­ ка­зу­је дво­ји­цу при­пад­ни­ка чу­ве­не на­ци­стич­ке тен­ков­ске ди­ви­зи­је, оли­че­ња СС ма­ши­не­ри­је уни­шта­ва­ња. По­сто­ји ипак не­што дру­го што у том зби­ру ре­чи из­ви­ре, по­ја­ви се ни­от­ку­да и под­се­ти на се­бе: јед­но не­за­о­би­ла­зно, не­при­ко­ сно­ве­но „ја”. Оно је на са­мом по­чет­ку То­ма­та, оно је су­ве­ре­но и у по­е­ми 13 (2013): „јер у ја сам увек / као код ку­ће”. Све оста­ло је, ка­же тај су­ бјект, здро­бље­но „у ово са­да и / сто­ји”. На­ци­зам је ис­по­ља­ва­ње зла, а оно се у не­ким збир­ка­ма за­гле­да по­дроб­ни­је. У Ic­tu­su, на при­ мер, у по­е­ми „Бе­ле ба­ри­ка­де” пу­то­ва­ње по зе­ мљи­ном ша­ру и вр­лу­да­ње по исто­риј­ском то­бо­ га­ну, где је Ма­ти­ја Гу­бец сим­па­тич­ни са­пут­ник, успо­ри се код пре­и­спи­ти­ва­ња зла. Чи­ни се да је тој не­до­у­ми­ци по­све­ћен и чи­тав Де­тро­ит, ка­ да се свој­ски ши­ри по­ет­ска мре­жа, про­ду­жа­ва­ ју сти­хо­ви, нео­бич­но упле­те­ни чво­ро­ви ре­чи, да би се об­гр­ли­ло оно Ре­ал­но уза­вре­лог, ин­ду­ стриј­ског гра­да, по­но­са ка­пи­та­ли­зма. Ма­ло то­ га ле­пог, мно­го то­га обе­сми­шље­ног, и слу­ти се, уза­луд се тру­ди­мо да то не до­жи­ви­мо као зло, већ као не­што обич­но. По­сто­ји мо­гућ­ност да се пру­жи ак­ти­ви­стич­ки од­го­вор, у сти­хо­ви­ма ко­ји отва­ра­ју ову збир­ку: „ви­ше ни­ко не­ма раз­ло­га да ћу­ти”. Вре­ме, ка­же по­след­њи стих, не­ка се „оста­ ви вар­ва­ри­ма”. Пе­сни­ци­ма он­да, ваљ­да, оста­ју ре­чи ко­је се твр­до­гла­во др­же се­бе, сво­га зву­ка, гла­сов­ног скло­па, и то­га да је њи­хо­во зна­че­ње про­мен­љи­во, по­крет­но, не­сми­ре­но. ¶

прста изгубљеног у буни као тврд и заобљен комад меса који придржава странице и речи се заиста преламају о тај рустичан зимски призор као о стакло лако као врела ражана погача његовог даха заслепљујући миришући на куке и гробља које још треба прећи да би се проговорило језиком липа губец чита о градовима који кипте о јудеји и беди задружних зграда тамних од влаге од упорних залазака спомињући трафостанице маркса и правду која пуца при сваком јачем мразу знајући да тек липе олистају с пролећа једине поново једине исте и губец бруси свој говор упућен њима трошећи тајне бункере разлога реторику подземних склоништа апострофирајући богове челика арматуру и хумус разлагање хербицида све време ипак свестан пораза и стално мислећи на маховину на удове и ускршње блато на мирис свог већ усијаног меса

Из збирке „Срча”

улице препуне празних ствари како говорити тамним рукама извежбаним осмесима

наметљивим неравнинама истовремено приметити све и ништа корпорације сагласне са неумољивим декретима нашег

тела и коже ваздух бриди од општег климања главом да да да док они у ноћи шапућу о ноћи док носеве фабрика расеца невидљива рука пропадања не осећаш ли како се све оно неизговорено полако топи у

топлој пљувачки реци да младице гласа пробијају се из процепа на јефтиној мајици или скупе кошуље телефонирају дуго и одвозе се у

сумрак зашто да само стојиш између срушених зидова говори слободно и реци: да реци да да

Из збирке „Детроит”

8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 08 Субота

ПОЗОРИШТА НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Француска 3, тел. 2620-946 www.narodnopozoriste.rs Ве­ли­ка сце­на 8. 10. у 19.30 – Кра­љи­ца Мар­го, ба­лет на му­зи­ку Г. Бре­го­ви­ћа 10. 10. у 19.30 – То­ска, опе­ра Ђ. Пу­чи­ни­ја 11. 10. у 19.30 – Ива­нов, дра­ма А. П. Че­хо­ва (прет­пре­ми­је­ра) 12. 10. у 19.30 – Ива­нов, дра­ма А. П. Че­хо­ ва (пре­ми­је­ра) 13. 10. у 19.30 – Отва­ра­ње X ин­тер­на­ци­о­нал­ ног сим­по­зи­ју­ма ко­ло­прок­то­ло­га 14. 10. у 19.30 – Ива­нов, дра­ма А. П. Че­хо­ва Сце­на „Ра­ша Пла­о­вић” 8. 10. у 12 – Ар­тлинк фе­сти­вал мла­дих та­ле­ на­та. Кон­церт ту­ба и кла­вир са Брук­нер кон­ зер­ва­то­ри­ју­ма из Лин­ца, Аустри­ја; у 20.30 – Френ­ки и Џо­ни, ро­ман­тич­на ко­ме­ ди­ја Т. Мек Не­ли­ја. На­род­но по­зо­ри­ште у Бе­ о­гра­ду и На­род­но по­зо­ри­ште Сом­бор 9. 10. у 20.30 – Ма­ли брач­ни зло­чи­ни, дра­ ма Е. Е. Шми­та 10. 10. у 20.30 – Ста­кле­на ме­на­же­ри­ја, дра­ ма Т. Ви­ли­јам­са 11. 10. у 20.30 – Мо­је на­гра­де, аутор­ски про­ је­кат М. Пе­ле­вић/С. Бе­штић ко­про­дук­ци­ја 12. 10 у 20.30 – Ма­ли брач­ни зло­чи­ни, дра­ ма Е. Е. Шми­та 13. 10. у 20.30 – Зли ду­си, Т. М. Ри­го­нат 14. 10. у 20.30 – Не­спо­ра­зум, дра­. А. Ка­ми­ја ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКО ДРАМ­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ Кра­ља Ми­ла­на 50, тел. 3061-900 www.jdp.rs Сце­на „Љу­ба Та­дић” 9. 10. у 20 – За­пи­си из под­зе­мља, р. Ана Ђор­ђе­вић Сту­дио ЈДП 9. 10. у 20.30 – Хи­сте­ри­ја, р. Иван Ву­ко­вић 13. 10. у 20.30 – Слу­чај­на смрт јед­ног анар­ хи­сте, р. Ма­ја Ма­лет­ко­вић 14. 10. у 20.30 – Зло­чин и ка­зна, р. Ана То­ мо­вић БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ Милешевска 64, тел. 2837-000 www.bdp.rs Ве­ли­ка сце­на 10. 10. у 20 – Те­ро­ри­зам, р. С. Три­шић, пре­ ми­је­ра 11. 10. у 20 – Те­ро­ри­зам, р. С. Три­шић 14. 10. у 20 – Сви­рај то по­но­во, Сем, р. М. Ма­ној­ло­вић Но­ва сце­на 8. 10. у 20.30 – Игра па­ро­ва, р. М. Краљ 11. 10. у 20.30 – Дер­виш и смрт, р. С. Ћу­стић 12. 10. у 20.30 – Жи­вот је пред то­бом, р. В. Ми­ћу­но­вић 13. 10. у 20.30 – Мле­ко, р. Ђ. Те­шић 15. 10. у 20.30 – Ро­смер­схолм, р. И. Ба­ле­ тић, пре­ми­је­ра ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212 Светогорска 21, тел. 3247-342 www.atelje212.rs Сце­на Ми­ра Тра­и­ло­вић 8. 10. у 20 – Мре­шће­ње ша­ра­на, А. По­по­вић 9. 10. у 20 – Слав­на Фло­ренс, П. Квил­тер 10. 10. у 20 – Је­се­ња со­на­та, И. Берг­ман 13. 10. у 20 – Ав­густ у окру­гу Осејџ, Т. Летс Сце­на Пе­тар Краљ 8. 10. у 20.30 – Кон­сте­ла­ци­је, Н. Пејн 10. 10. у 20.30 – Ли­це, А. Га­лин 11. 10. у 20.30 – Стру­јо­сек, А. Ра­ди­во­је­вић 13. 10. у 20.30 – Ће­ла­ва пе­ва­чи­ца, Е. Јо­не­ско 14. 10. у 20.30 – Вол­во ка­ми­о­ни, Е. Лу Позориште на Теразијама Теразије 29, 322-9943 www.pozoristeterazije.com Велика сцена 8. 10. у 19.30 – Продуценти, мјузикл у режији Ј. Радивојевића 9. 10. у 19.30 – Виктор Викторија, мјузикл у режији М. Вукобратовића 11. 10. у 19.30 – Женидба и удадба, мјузикл у адаптацији и режији М. Вукобратовића 12. 10. у 20 – Неки то воле вруће, мјузикл 15. 10. у 19.30 – МАМMА МIА!, мјузикл у режији Ј. Радивојевића 16. 10. у 19.30 – Свит Черити, мјузикл у режији М. Вукобратовића ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР Милана Ракића 38, тел. 2417-687 www.zvezdarateatar.rs Сцена Данило Бата Стојковић 8. 10. у 19.30 – Пасивно пушење, Н. Ромчевић – премијера 11. 10. у 19.30 – Клаустрофобична комедија, Д. Ковачевић 12. 10. у 19.30 – Пасивно пушење, Н. Ромчевић 14. 10. у 19.30 – Сузе су ОК, М. Бобић Мојсиловић Нова сцена 9. 10. у 20 – Воз, К. Макарти 13. 10. у 20 – Воз, К. Макарти – педесето извођење 14. 10. у 20 – Генерална проба самоубиства, Д. Ковачевић ПОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА” Светог Саве 16–18; тел. 24-36-995 www.pozoriste-slavija.co.rs 8. 10. у 20 – Ки­ри­ја, Б. Ну­шић, З. До­рић 9. 10. у 20 – Пер­вер­зи­је у Чи­ка­гу, Д. Ме­мет, Д. Мар­ја­но­вић 11. 10. у 20 – Опа­сна игра, Б. Ну­шић, В. Ми­ тро­вић 12. 10. у 20 – Ка­ко вре­ме бр­зо про­ла­зи, Б. Ну­шић, М. Ми­си­ра­ча 13. 10. у 20 – Ло­пу­же, Б. Ну­шић, В. Ми­тро­вић 14. 10. у 20 – Пр­ва пар­ни­ца, Б. Ну­шић, М. Ми­си­ра­ча 15. 10. у 20 – Ја­смин на стран­пу­ти­ци, Љ. Ла­ шић, В. Ла­зић МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ” Абердарева 1, тел. 785-84-40 www.malopozoriste.co.rs Деч­ја сце­на 8. 10. у 17 – Ноћ у Мер­ли­но­вом зам­ку, р. С. Ро­дић Јан­ко­вић 9. 10. у 12 – Ма­чак у чи­зма­ма, р. С. Рјат­ков 14. 10. у 10.30 – Цар је го!, р. М. Краљ Ве­чер­ња/Ти­нејџ сце­на 11. 10. у 20 – Ти­нејџ клуб, р. Е. Зе­мљић 12. 10. у 20 – Пла­ви чу­пе­рак, р. С. Ро­дић Јан­ко­вић 13. 10. у 20 – Ми­ља­ко­вац, то јест Но­ви Зе­ ланд, р. М. Ма­ној­ло­вић ПОЗОРИШТЕ „БОШКО БУХА”. Установа културе „Вук Караџић” Булевар краља Александра 77а Сце­на за де­цу 11. 10. у 11 – Зве­здар­ски ви­тез, р. Ђ. Те­шић

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ У БЕОГРАДУ 15. 10. у 17 – Ма­га­ре­ће го­ди­не, р. М. Ма­ ној­ло­вић Ве­чер­ња сце­на 12. 10. у 20 – Мај­сто­ри, мај­сто­ри, р. M. Ка­ ра­џић 13. 10. у 20 – Дан од­лу­ке, р. M. Ма­ној­ло­вић, пре­ми­је­ра ПОЗОРИШТЕ ПУЖ Радослава Грујића 21­ тел. 2438-036 pozoristepuz@sbb.rs 8. 10. у 12 и 17 – Злат­на ри­би­ца, р. С. Алек­сић 9. 10. у 12 – Ла­за ма­ми­на ма­за, р. С. Алек­сић 15. 10. у 17 – Цр­вен­ка­па, р. С. Алек­сић 16. 10. у 12 и 17 – Успа­ва­на ле­по­ти­ца, р. С. Алек­сић ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА „ПИНОКИО” Нови Београд, Гоце Делчева 1 тел. 2691-715 8. 10. у 12 – Принц жа­бац, В. Бој­де­ва/Т.Ва­ло­ва у 17 – Ала­ди­но­ва ча­роб­на лам­па, А. Но­ва­ ко­ви­ћа 9. 10. у 12 – Пе­тар Пан, И. Бо­јо­ви­ћа у 17 – Ле­по­ти­ца и звер, И. Бо­јо­ви­ћа 13. 10. у 10.30 – Ле­по­ти­ца и звер, И. Бо­јо­ви­ћа ПАН ТЕАТАР Булевар краља Александра 298­ тел. 2418-524 www.panteatar.rs 8. 10. у 17 – Пи­пи Ду­га Ча­ра­па у кви­зи­о­не­ру 9. 10. у 12 – Успа­ва­на ле­по­ти­ца у 17 – Сне­жа­на у зе­мљи па­ту­ља­ка ТЕАТАР ЛЕВО Ресавска 11, тел. 3233-002 www.teatarlevo.com 8. 10. у 20.30 – Секс и се­ло, Н. Пу­рић 9. 10. у 16 – Open The­a­tre Fest, Body Be­fo­re Emo­tion, Фе­дор Сен­дак и Са­ра Ал­ба, Ам­стер­ дам, Хо­лан­ди­ја ТЕАТАР CARTE BLANCHE Карађорђева 9, тел. 420-90-70 office@carteblanche.rs 8. 10. у 12 – Ту­жно па­че, пред­ста­ва за де­цу; у 20 – Груп­на те­ра­пи­ја, С. Јо­ва­но­вић, ве­че станд уп ко­ме­ди­је 11. 10. у 20 – Обич­но ве­че, пред­ста­ва 13. 10. у 20 – До­го­ди­не у исто вре­ме, пред­ ста­ва

ЦЕНТРИ КУЛТУРЕ ДОМ ОМЛА­ДИ­НЕ БЕ­О­ГРА­ДА Ма­ке­дон­ска 22/IV, тел. 3220-127 www.do­mo­mla­di­ne.org До 16. 10. Га­ле­ри­ја – Из­ло­жба „Па­ви­љон” Си­ни­ше Или­ћа До 19. 10. 10–23 Хол Ве­ли­ке са­ле – Из­ло­жба „Раз­ми­шљај­мо на но­ви на­чин – учи­мо од при­ ро­де”. Ге­те ин­сти­тут у Бе­ог­ ра­ду и ДОБ.

8. 10. у 20 Клуб ДОБ – Кон­церт: Vi­ol­ent Chap­ ter – De­caying With the Boys 8. 10. од 19 Аме­ри­ка­на – Дру­ги Bel­gra­de Ri­ ot Fe­sti­val 10. 10. у 16 Хол са­ле Аме­ри­ка­на – Свет­ски дан мен­тал­ног здра­вља – Ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ми­нут до 12 за мен­тал­но здра­вље” 10. и 11. 10. у 20 Клуб ДОБ – Пред­ста­ва „Оста­ци”. Аутор В. Бо­шко­вић, р. А. Но­сов. Про­дук­ци­ја: Хар­те­факт и фе­сти­вал Дев9т 11. 10. у 19 Три­бин­ска са­ла – Ци­клус три­ би­на о за­бра­ње­ним те­ма­ма срп­ског и ју­го­ сло­вен­ског стри­па Сред чет­ки­ца, ба­јо­не­та... Те­ма „Би­ли су са­мо Нем­ци за­бо­ра­вље­ни – мај­сто­ри на­шег стри­па 13. 10. 11–14 Аме­ри­ка­на – Про­мо­ци­ја сту­ ди­је „По­ста­ја­ње ро­ди­те­љем у Ср­би­ји. Со­ци­ о­ло­шко ис­тра­жи­ва­ње тран­зи­ци­је у ро­ди­ тељ­ство 13. 10. у 19 Клуб ДОБ – ИК Ар­хи­пе­лаг – Сло­ ве­нач­ка књи­жев­ност 14. 10. у 19 Глав­ни хол – Про­мо­ци­ја збир­ке при­ча „Зо­ви­те ме Есте­бан” Леј­ле Ка­ла­му­јић 14–16. 10. у 19 и 21 Ве­ли­ка са­ла – Филм­ски ци­клус „До­ба са­зре­ва­ња”. Ви­кенд фран­цу­ ског фил­ма. Фран­цу­ски ин­сти­тут у Бе­о­гра­ ду и ДОБ 14. 10. у 21 Клуб ДОБ – Кон­церт бен­да Бо­ ле­сна ште­над СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Краља Милана 48, тел. 3602-036 www.skc.rs Ли­ков­ни про­грам До 12. 10. Срећ­на га­ле­ри­ја – 14. Ме­ђу­на­род­ ни са­лон стри­па, Кон­курс 2016 – из­ло­жба на­гра­ђе­них ра­до­ва До 20. 10. Га­ле­ри­ја – Го­ди­шња из­ло­жба Ди­ зајн сек­ци­је УЛУ­ПУДС 2016. ИЗ­БОР 1/2 Фил­мфо­рум 8. 10. у 20 Ма­ла са­ла – Џејмс Џојс и филм, ки­но-ро­ман Ни­ко­ле Ло­рен­ци­на, раз­го­вор са ауто­ром, уз филм­ске ин­сер­те Фо­рум плус + 10. 10. у 18 Ве­ли­ка са­ла (Лет­ња сце­на) – Дан мен­тал­ног здра­вља: Пси­хо­те­ра­пи­ја и дру­ штво, три­би­на, уче­сни­ци: пси­хо­те­ра­пе­у­ти М. Ра­до­ва­но­вић, Д.Ко­џић и М. Бра­ко­вић Му­зич­ки про­грам 11. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт за фла­ у­ту и кла­ри­нет, И. Бог­да­но­вић (фла­у­та), В. Гур­бај (кла­ри­нет) и И. Ми­лу­но­вић (кла­вир­ ска са­рад­ња) 13. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Нао Ни­ши­ха­ра, Ја­пан, му­зич­ки пер­фор­манс Фо­рум 12. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Ци­клус: На­ши са­ вре­ме­ни­ци, Рај­ко Пе­тров Но­го: Ни­је све про­ па­ло кад про­па­ло све је, раз­го­вор са жи­вим кла­си­ци­ма срп­ске књи­жев­но­сти; уче­ству­ју: С. Бо­жић, Ја. Алек­сић, А. Ми­ла­но­вић, Н. Ма­ рин­ко­вић и аутор СКЦ Но­ви Бе­о­град­ Бу­ле­вар Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа 152/а 12. 10. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­ог­ рад – Ствар­ни­је од ствар­ног – ан­тро­по­ло­ги­ја Азе­ ро­та, раз­го­вор, го­во­ри: др Љ. Га­ври­ло­вић, Ет­ но­граф­ски ин­сти­ту­т Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бе­ог­ ра­ду 14. 10. у 18.30 Га­ле­ри­ја СКЦ Но­ви Бе­о­град – Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­ зим; О пу­то­ва­њу кроз се­не­гал­ску ле­по­ту, раз­го­ вор; го­во­ре: И. Војт, ку­сто­ски­ња Му­зе­ја африч­ке умет­но­сти и К. Ра­до­вић, фо­то­граф­ки­ња Ре­до­ван про­грам Сва­ке су­бо­те и не­де­ље 11–15 Лет­ња сце­ на – Скцо­ва бес­плат­на шко­ла стри­па и илу­ стра­ци­је Сва­ке су­бо­те од 11 Но­ви про­стор – Скцо­ва бес­плат­на шко­ла фо­то­гра­фи­је Дом културе Студентски град Булевар Зорана Ђинђића 179,­ тел. 2691-442 www.dksg.rs Ли­ков­ни про­грам 13. 10. у 19 Га­ле­ри­ја – Отва­ра­ње изложбe ра­до­ва на­гра­ђе­них ауто­ра са XVI­II Би­је­на­

ла сту­дент­ске гра­фи­ке Ср­би­је. Ауто­ри: Д. Ђур­ђе­вић (ФЛУ Бе­о­град), И. Пе­рак (АУ Но­ви Сад), Л. Сто­и­са­вље­вић (ФИ­ЛУМ Кра­гу­је­вац) и Б. Хек­то­ва (Ака­де­ми­ја при­ме­ње­них умет­ но­сти, Беч). Му­зич­ки про­грам 10. 10. у 20 Ве­ли­ка са­ла – Кон­церт: Пје­вач­ ка дру­жи­на Све­тла­не Спа­јић Фо­рум 10. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње: „Ло­ би­ра­ње у ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма”. Го­во­ри: Н. Ва­сић 12. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пре­да­ва­ње: „Екс­трем­на ле­ви­ца”. Го­во­ри: М. Ђо­рић Књи­жев­ност 11. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Пред­ста­вља­ње но­вог ро­ма­на Ор­ха­на Па­му­ ка „Же­на цр­ве­не ко­се”. Уче­ству­ју: М. Ма­рин­ ко­вић и В. Ба­јац.

13. 10. у 19 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Гост ДКСГ: Дра­го­слав Ми­ха­и­ло­вић „Крат­ ка исто­ри­ја са­ти­ра­ња”. Уче­ству­ју: П. Ар­бу­ ти­на и аутор. Филм­ски про­грам 13. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Пот­пи­са­ни 6: Ло­гор, р. Ма. Ко­вач, Ср­би­ја, 2016’ 14. 10. од 17 до 15. 10. до 07 Ве­ли­ка са­ла – Жи­ки­на ди­на­сти­ја – цео филм (14 са­ти). Пр­ вих 9 епи­зо­да се­ри­ја­ла Жи­ки­на ди­на­сти­ја. Спе­ци­јал­ни гост: Ј. Мар­ко­вић, сце­на­ри­ста Ми­ћу­нов ћо­шак 11. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Пре­да­ва­ње: Gypsy Swing. Пре­да­вач М. Ри­стић Би­бли­о­те­ка 13. 10. у 18 Чи­та­о­ни­ца Е – Пре­да­ва­ње: „Ин­ фор­ма­ци­он ­ а пи­сме­ност 2 – на­пред­не тех­ни­ ке пре­тра­жи­ва­ња”. Пре­да­вач: О. Вуч­ко­вац, би­бли­о­те­кар До 16. 10. Хол Би­бли­от­ е­ке – Из­ло­жба књи­га: „Пу­то­пи­си – Ри­зни­це за­ни­мљи­во­сти”. Аутор: Раст­ко Мар­ко­вић Цен­тра­ла 12. 10. у 19 Ма­ла са­ла – Раз­го­вор о Ми­хај­лу Пу­пи­ну. Уче­ству­је А. Нин­ко­вић Та­шић, пред­ сед­ни­ца Обра­зов­но-ис­тра­жи­вач­ког дру­штва Ми­хај­ло Пу­пин и ко­а­у­тор­ка ак­ту­ел­не из­ло­ жбе о Пу­пи­ну у Исто­риј­ском му­зе­ју Ср­би­је Ака­дем­ски филм­ски цен­тар До 8. 10. ДКСГ – 13. европ­ски фе­сти­вал ани­ ми­ра­ног фил­ма Бал­ка­ни­ма.

8. 10. у 13 Сту­дио 26 – Ра­ди­о­ни­ца ани­ма­ци­ је – Ко­ке Ри­о­бо Кор­тес у 13 Ма­ла са­ла – Ре­при­за Так­ми­чар­ски про­ грам 3 и Сту­дент­ски про­грам 4 у 13 Клуб-књи­жа­ра Ма­ги­стра­ла – Ме­дија дан – Пре­зен­та­ци­ја кон­курс­не про­це­ду­ре у 15 Ве­ли­ка са­ла – Деч­ји про­грам у 16 Ве­ли­ка са­ла – Ду­го­ме­тра­жни ани­ми­ра­ ни филм: Де­чак и свет у 17 Ма­ла са­ла – Ра­ди­о­ви­зи­ја РТС и раз­го­ вор са ауто­ри­ма у 18 Ма­ла са­ла – Сту­дент­ски про­грам 4 у 20 Ве­ли­ка са­ла –Све­ча­но за­тва­ра­ње фе­ сти­ва­ла и на­гра­ђе­ни фил­мо­ви ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА Студентски трг 5 www.kolarac.rs Пре­да­вач­ки цен­тар, тел. 2637-609 10. 10. у 19.30 Ма­ла са­ла – Раз­го­вор о књи­ зи Сло­бо­да­на Про­ши­ћа Кар­то­гра­фи­ја не­ста­ ја­ња. Уче­ству­ју: др Д. Ма­рин­ко­вић, др В. Ву­ ле­тић, др Д. Ри­стић и аутор 12. 10. у 19.30 Ма­ла са­ла – XIV Ме­ђу­на­род­ ни фе­сти­вал ху­мо­ра и са­ти­ре Са­ти­ра фест 2016. У са­рад­њи са Бе­о­град­ским афо­ри­сти­ чар­ским кру­гом 13. 10. у 18 Ма­ла са­ла – Ци­клус Гот­фрид Вил­ хелм Лајб­ниц – 300 го­ди­на од смр­ти. Кре­та­ ње и про­стор. Пре­да­вач др В. Ђор­ђе­вић, до­ цент Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду Га­ле­ри­ја До 29. 10. – Из­ло­жба Ђур­ђе Си­вач­ки Сли­ ке и цр­те­жи. Цен­тар за му­зи­ку, тел. 2626-591 Ве­ли­ка дво­ра­на 9. 10. у 11 – Ар­тЛинк вир­ту­о­зи. Кон­церт­мај­ стор Па­вел До­ле­жал (Ре­пу­бли­ка Че­шка) Му­зич­ка га­ле­ри­ја 12. 10. у 18 – Ан­дри­ја Ма­му­то­вић, кла­вир

књи­жев­но­сти”, ауто­ра Алек­сан­дра Гај­ше­ка. О књи­зи го­во­ре: ака­де­мик В. Је­ро­тић, про­ фе­сор еме­ри­тус Д. Сто­ја­но­вић, про­фе­сор­ка Т. По­по­вић, про­фе­сор­ка З. Бе­ча­но­вић Ни­ко­ лић и аутор СРП­СКО КЊИ­ЖЕВ­НО ДРУ­ШТВО Фран­цу­ска 7, тел. 2628-892 www.skd.rs 10. 10. у 20 – Ива­на Ди­мић „Ар­за­мас”. Уче­ ству­ју: П. Бај­че­тић, Г. Мар­ко­вић и аутор­ка УК ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ Булевар краља Александра 77а тел. 408-75-05 www.ukvuk.org.rs Сце­на Алек­сан­дар По­по­вић 8. 10. у 20 – Ме­ни­ца без по­кри­ћа, р. С. Ки­ ли­бар­да АКАДЕМИЈА 28 Немањина 28, тел. 3616-020 www.akademija28.com Би­о­скоп Ака­де­ми­је 28 6–12. 10. у 20.30 – Oстављени Сце­на Ака­де­ми­је 28 8. 10. у 20 – Хот лајн, И. Дам­ња­но­вић 9. 10. у 20 – Че­ка­ју­ћи ми­ни­стра, С. Ги­цић 11. 10. у 20 – Чај од ја­сми­на, В. Стан­ко­вић 14. 10. у 20 – Во­ли ме до кра­ја, И. Дам­ња­ но­вић Де­чи­ја сце­на 8. 10. у 17 – Ма­гич­на ли­ра – пре­ми­је­ра де­ чи­је пред­ста­ве 9. 10. у 12 – Уше­ће­ре­на пе­пе­љу­га Кон­цер­ти 8. 10. у 22.30 – Arc­tic Mon­keys Tri­bu­te (Фе­ сти­вал три­бјут бен­до­ва) 13. 10. у 20.30 – Ци­ган­ски ка­ба­ре „Ги­та­на” 14. 10. у 21.30 – Free Cats Band

ГАЛЕРИЈЕ Галерија САНУ Кнез Михаилова 3, тел. 20-27-244 www.sanu.ac.rs Кон­цер­ти 10. 10. у 18 – Т. Јев­тић, кла­вир.

14. 10. у 18 – Љ. Ди­вац, кла­вир. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ Ђуре Јакшића 2, тел. 2027-152 gnt@sanu.ac.rs Рад­но вре­ме: рад­ним да­ном 10-20, су­бо­ том 10-15 Из­ло­жба 10–11. 10. – По­во­дом Свет­ског да­на мен­ тал­ног здра­вља „Жи­вот и на­да”. У окви­ру XV кон­гре­са Удру­же­ња пси­хи­ја­та­ра Ср­би­је и Ре­ги­о­нал­ног кон­гре­са пси­хи­ја­та­ра ис­точ­не Евро­пе и Бал­ка­на „Пу­те­ви и рас­кр­шћа пси­ хи­ја­три­је”. Ор­га­ни­за­то­ри: Удру­же­ње пси­хи­ ја­та­ра Ср­би­је, Удру­же­ње „Ви­деа”, Удру­же­ње „Ду­ша”, Удру­же­ње „УЛОП” ГАЛЕРИЈА ГРАФИЧКИ КОЛЕКТИВ Обилићев венац 27, тел. 2627-785 www.grafickikolektiv.org 10. 10. у 19 – Oтварање из­ло­жбе цр­те­жа Мом­чи­ла Мо­ме Ан­то­но­ви­ћа Стал­на про­да­ја гра­фи­ка. Рад­но вре­ме: 11-20, су­бо­том 10-16 ч. ПРОДАЈНА ГАЛЕРИЈА „БЕОГРАД” Косанчићев венац 19, тел. 30-33-923 www.galerijabeograd.org До 17. 10. – Из­ло­жба Алек­сан­дра Ле­ке Мла­ де­но­ви­ћа – Панк ар­хе­о­ло­ги­ја, по­след­ње по­ гла­вље Галерија РтС Таковска 10, тел. 321-2020 Га­ле­ри­ја РТС До 15. 10. – Из­ло­жба сли­ка Ми­о­дра­га Пе­ тро­ви­ћа (1888–1950) „Ро­ман­тич­ни пе­сник шу­ма­диј­ског не­ба”

УДРУ­ЖЕ­ЊЕ КЊИ­ЖЕВ­НИ­КА СР­БИ­ЈЕ Три­би­на Фран­цу­ска 7 www.uksrbije.org.rs/

Галерија УЛУС Кнез Михаилова 37, тел. 2623-128 www.ulus.rs

10. 10. у 12 – Спа­со­је Јок­си­мо­вић: Ве­че у Ви­та­ни­ји (пе­сме). Го­во­ре: Б. Р. Ми­ла­но­вић, С. Ми­ло­ва­но­вић и аутор у 19 – Или­ј а Ми­т ро­в ић: Јест и бу­д ет (пе­ сме). Го­во­ре: др М. Д. Иг­ња­то­вић, Д. Ла­ки­ ће­вић, М. Ми­тро­вић и аутор. Сти­хо­ве ка­зу­ је: Љ. Та­дић 12. 10. у 18 – Ми­лу­тин Ч. Јо­ва­но­вић: По­е­зи­ја и Тро­ја: „Сан о сре­ћи” (пе­сме) и „Тро­ја срп­ ска пре­сто­ни­ца – Ска­дар” (сту­ди­ја). Го­во­ре: мр Д. Ан­тић, С. Јар­че­вић и аутор 14. 10. у 19 – На­гра­де и при­зна­ња „Зби­ље”. Уче­ству­ју: жи­ри и на­гра­ђе­ни ауто­ри. Уред­ник и во­ди­тељ свих про­гра­ма: М. Ву­ка­ди­но­вић

Умет­нич­ки па­ви­љон „Цви­је­та Зу­зо­рић” Ма­ли ка­ле­мег­дан 1, тел. 26-21-585

КЦ ЧУКАРИЦА Тургењевљева 5, тел. 3552-678 www.kccukarica.rs Те­а­тар на Чу­ка­ри­ци 13. 10. у 20 – До­бро­до­шли у ка­ба­ре, но­ви ка­ба­ре Р. Мар­ја­но­ви­ћа Деч­ја сце­на 9. 10. у 12 – Ве­ли­ка тр­ка Ли­ков­ни про­грам 12. 10. у 19 – Са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ка Је­ле­не Пе­ру­ћи­це под на­зи­вом „Де­вој­ка у цр­ве­ном” КУ­ЋА ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА Ска­дар­ска 34, тел. 7230-302 www.ku­ca­dju­re­jak­si­ca.rs 10. 10. у 19 – „Чи­тај ме ужи­во” – својe (не) об­ја­вље­не ру­ко­пи­се чи­та­ју и ко­мен­та­ри­шу С. Алек­сић, Ј. Си­мић и М. Ма­рин­шек Ни­ко­лић 11. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње пе­снич­ке књи­ ге „Ре­че­но, пре­ћу­та­но” Сто­јан­ке Ра­де­но­вићПет­ко­вић 12. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге есе­ја „Мо­ ли­тва но­ве епо­хе” но­ви­на­ра и пу­бли­ци­сте Ду­ ша­на Те­ши­ћа. Уче­ству­ју: проф. др Б. Су­вај­џић, др М. Ста­но­је­вић, С. Ла­за­ре­вић, но­ви­нар ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ Браће Југовића 19, тел. 3234-702 www.odbrana.mod.gov.rs

Из­ло­жбе До 24. 10. – Из­ло­жба Дми­триј Нал­бан­дјан Галерија ‘73 Пожешка 83a, тел. 35-57-142 www.galerija73.com До 18. 10. – Са­мо­стал­на из­ло­жба сли­ка: Ма­ ша Ђу­ри­чић Џу­џе­вић „Ре­фрак­ци­ја иден­ти­те­ та – пор­тре­ти Ма­ше Ђу­ри­чић” До 1. 11. – Са­мо­стал­на из­ло­жба Ti­me is ava­i­ la­ble / Вре­ме је до­ступ­но, ака­дем­ске сли­кар­ ке Љи­ља­не Бур­саћ Галерија СУЛУЈ Tеразије 26, тел. 2685-780 До 15. 10. – Са­мо­стал­на из­ло­жба цр­те­жа и аква­ре­ла Не­на­да Или­ћа „Флу­ид­ност, пре­о­ бра­жа­ји Рок за при­ја­вљи­ва­ње на кон­кур­се СУ­ЛУЈ-а (Из­ла­гач­ка се­зо­на 2017, Si­te – Па­риз) до 31. 10. 2016. ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ХА­ОС До­си­те­је­ва 3, тел. 2627-497 www.gal­lerycha­os.com Рад­но вре­ме: Сва­ким рад­ним да­ном, сем не­ де­ље 12-20 ч. До 15. 10. – Из­ло­жба цр­те­жа (ра­до­ва на па­ пи­ру и плат­ну ком­би­но­ва­ним тех­ни­ка­ма) Кон­ струк­ти и кон­зу­мен­ти цр­но­гор­ског умет­ни­ка Рат­ка Ода­ло­ви­ћа

БИБЛИОТЕКЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Кнез Михаилова 56. тел. 202-40-00 www.bgb.rs Ву­ко­ва са­ла 10. 10. 10–16 – Ин­сти­тут за тран­сфу­зи­ју кр­ ви и Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да ор­га­ни­зу­ју ак­ци­ју до­бро­вољ­ног да­ва­ња кр­ви. Сва­ки да­ ва­лац кр­ви по­ста­је бес­плат­но члан мре­же Би­бли­о­те­ке гра­да Бе­о­гра­да

БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ” Илије Гарашанина бр. 5, тел. 324-24-18 www.milutinbojic.org.rs Ма­тич­но оде­ље­ње Или­је Га­ра­ша­ни­на 5, тел. 3242-418 13. 10. у 19 – Пред­ста­вља­ње књи­ге Не­де Ко­ ва­че­вић „Бе­о­град­ски спо­ме­нар­ник”. Го­во­ре: П. Пе­ца По­по­вић и аутор­ка 14. 10. у 18 – Пред­ста­вља­ње књи­га по­е­зи­је „Оши­ша­но сун­це” Та­тја­не Вен­че­лов­ске и „Је­ сам” Жељ­ке Аврић. Гост: С. Ци­ца Са­бо 14. 10. у 19 – Ча­јан­ка у 7 код Бо­ји­ћа – Ме­ди­ ји и књи­жев­ност. Го­сти: Т. Вен­че­лов­ски, А. Пе­тро­вић – Аца Сел­тик, З. Ра­па­јић НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Скерлићева 1, тел. 2451-242 www.nb.rs | нб.срб 13. 10. у 19 – Три­би­на „Љу­бав у до­ба ка­пи­та­ ли­зма” у ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­не три­бин­ске ак­ци­је (УТА). Уче­ству­ју: З. То­мић, М. Пан­тић, И. Ми­лен­ко­вић и В. Ми­ли­ће­вић. Мо­де­ра­то­ ри: К. Ла­зић и М. Ђор­ђи­је­вић БИБЛИОТЕКA САНУ Кнеза Михаила 35, тел. 2027-164 www.sanu.ac.rs 11. 10. у 13 – Збор­ник ра­до­ва у част ака­де­ ми­ку Де­сан­ки Ко­ва­че­вић Ко­јић; го­во­ре Љ. Мак­си­мо­вић, М. Спре­мић, С. Ру­дић, Д. Ко­ ва­че­вић Ко­јић и М. Вук­са­но­вић

МУЗЕЈИ НА­РОД­НИ МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ Трг Ре­пу­бли­ке 1а, тел. 3306-048 www.na­rod­ni­mu­zej.rs Цен­трал­на згра­да На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ ду и Га­ле­ри­ја фре­ска при­вре­ме­но су за­тво­ ре­не за по­се­ти­о­це Му­зеј Ву­ка и До­си­те­ја­ Го­спо­дар Је­вре­мо­ва 21, тел. 2625-161 Oсновна по­став­ка му­зе­ја по­све­ће­на је Ву­ку Ка­ра­џи­ћу и До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, дво­ји­ци ре­ фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка 8. 10. у 17 и 11. 10. у 12 – По­став­ка се мо­же по­гле­да­ти уз струч­но во­ђе­ње 8. 10. у 12 – У са­рад­њи са При­род­њач­ким му­зе­јем деч­ја ра­ди­о­ни­ца „Мо­ја Ср­би­ја кроз сли­кар­ство и жи­ви свет” одр­жа­ће се за де­цу од 7 до 10 го­ди­на у Га­ле­ри­ји При­род­њач­ког му­зе­ја на Ка­ле­мег­да­ну. Оба­ве­зно је при­ја­ вљи­ва­ње на .i.jan­ko­vic­@na­rod­ni­mu­zej.rs 12. 10. 12 – Струч­но во­ђе­ње у по­став­ци Ар­ хе­о­ло­шке збир­ке Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­ог­ ра­ду, где је из­ло­же­на Бе­о­град­ска му­ ми­ја. Ка­пе­тан Ми­ши­но зда­ње, Улаз из Ули­це Ву­ка Ка­ра­џи­ћа. Оба­ве­зно при­ја­вљи­ва­ње на edu­ka­ci­ja­@na­rod­ni­mu­zej.rs На­ја­ва груп­них по­се­та на 060/8075035 и edu­ka­@na­rod­ni­mu­zej.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–пе­так 10-17, че­твр­так, су­бо­та 12–20, не­де­ља 10–14 (улаз бес­пла­ тан), по­не­дељ­ком за­тво­ре­но МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА Змај Јовина 1, тел. 2630-825 www.mgb.org.rs Кoнак кне­ги­ње Љу­би­це, Кне­за Си­ме Мар­ ко­ви­ћа 8, тел. 2638-264 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., 10–17, чет. 10– 18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка: Ен­те­ри­је­ри бе­о­град­ских ку­ћа XIX ве­ка Сва­ког пет­ка у 17 и сва­ке су­бо­те у 11: На ка­ фи код кне­ги­ње Љу­би­це Спо­мен-му­зеј Иве Ан­дри­ћа­ Ан­дри­ћев ве­нац 8, тел. 3238-397 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10–17, чет.

12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Му­зеј Јо­ва­на Цви­ји­ћа­ Је­ле­не Ћет­ко­вић 5, тел. 3223-126 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет., суб. 10–17, чет.

12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште Вин­ча­ Бе­ло бр­до 17, тел. 8065-334 Рад­но вре­ме: уто., сре., пет. 10–16, чет. 12– 18, суб., нед. 10–18 ч., тел. 060/5005-187 Стал­на по­став­ка Му­зеј Па­је Јо­ва­но­ви­ћа­ Кра­ља Ми­ла­на 21/IV, тел. 3340-176 Р. вре­ме: чет. 10–18, суб 12–20, нед 10–14 ч. Стал­на по­став­ка До 23. 10. – Eк­склу­зивно је из­ло­жен „Акт пред огле­да­лом (го­ла Бер­та)” Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Збир­ка ико­на Се­ку­лић­ Узун Мир­ко­ва 5, тел 2182-961 Р. вре­ме: чет. 10–18, суб. 12–20, нед. 10–14 ч. Стал­на по­став­ка Струч­но во­ђе­ње чет. и суб. у 12, 14 и 16, нед. у 12 ч. Му­зеј Ба­њич­ког ло­го­ра­ Па­вла Ју­ри­ши­ћа Штурма 33, тел. 3674-877 Рад­но вре­ме: сре., чет., пет. 10–17 ч. Стал­на по­став­ка ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Студентски трг 13, тел. 3281-888 www.etnografskimuzej.rs Р. вре­ме: уто­рак–су­бо­та 10–17 ч; не­д 9–17 ч. Стал­на из­ло­жба На­род­на кул­ту­ра Ср­ба у XIX и XX ве­ку По­клон-збир­ка Се­ке Ми­ше­вић-Ми­ја­то­вић, из­ло­же­на у клу­бу Ет­но­граф­ског му­зе­ја До 22. 10. – Из­ло­жба Жи­вот на­ро­да и пре­ тра­ја­ва­ње хра­мо­ва, фо­то­граф­ска све­до­чан­ ства ет­но­граф­ског му­зе­ја, ауто­ра др Бо­ја­на По­по­ви­ћа и Је­ле­не Са­вић Из­ло­жбе Пи­смо и тра­ди­ци­ја – нат­пи­си на ет­ но­граф­ском пред­ме­ти­ма, ауто­ра Вје­ре Ме­ дић, ви­шег ку­сто­са ЕМ 7–10. 10. у 17, 19 и 21 Ма­ла са­ла Ју­го­сло­ вен­ске ки­но­те­ке – Ре­тро­спек­ти­ва до­са­да­ шњих пр­во­на­гра­ђе­них фил­мо­ва Ме­ђу­на­род­ ног фе­сти­ва­ла ет­но­ло­шког фил­ма.

12. 10. у 19 – Све­ча­но отва­ра­ње 25. ме­ђу­на­ род­ног фе­сти­ва­ла ет­но­ло­шког фил­ма.

12. 10. у 16 Ки­но-са­ла Му­зе­ја, Узун Мир­ко­ва 2 – По­че­так про­јек­ци­је фил­мо­ва Ет­но­граф­ска спо­мен-збир­ка­ Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа – Ма­на­ко­ва ку­ћа Га­ври­ла Прин­ци­па 5, тел. 3036-114 ma­na­ko­va­ku­ca­@et­no­graf­ski­mu­zej.rs Стал­на из­ло­жба На­род­не но­шње и на­кит цен­трал­но­бал­кан­ског под­руч­ја До 21. 10. – Из­ло­жба Цар на че­ти­ри тро­на – Жи­вот­ни пут Кар­ла IV у 14 та­ча­ка. Из­ло­жбу ор­га­ни­зу­је Ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Че­шке у са­ рад­њи са Ет­но­граф­ским му­зе­јом

Ли­ков­ни про­грам, тел. 3349-536 Галеријe До­ма Вој­ске Ср­би­је (рад­но вре­ме: сва­ког да­на, сем не­де­љом 11-19 ч.) Ве­ли­ка га­ле­ри­ја – Из­ло­жба из збир­ке Пред­ сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је „Вој­во­да Пе­тар Бо­јо­вић – зна­ме­ња сла­ве и ча­сти” Ма­ла га­ле­ри­ја – Из­ло­жба цр­те­жа и гра­фи­ ка Кар­ла Ко­ра­ба, у са­рад­њи са Ам­ба­са­дом Аустри­је

Оде­ље­ње умет­но­сти 11. 10. у 19 – БГБ и Дру­штво при­ја­те­ља Фран­ цу­ске ор­га­ни­зу­је пре­да­ва­ње: „При­ме­на ди­ ги­тал­не ар­хе­о­ло­ги­је у ис­тра­жи­ва­њи­ма Ца­ ри­нич­ног гра­да”. Пре­да­вач: В. Ива­ни­ше­вић, Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут

Рад­но вре­ме Му­зе­ја: уто­рак–не­де­ља 10–20

Про­мо­ци­је књи­га, тел. 3349-536 10. 10. у 19 Све­ча­на са­ла – Про­мо­ци­ја књи­ ге „Ага­пе ан­то­ло­ги­ја 3 – Ре­ли­ги­ја у свет­ској

Га­ле­ри­ја Атри­јум До 22. 10. – Из­ло­жба „1 2 3 цр­те­жи” аутор­ ке Дра­га­не Дра­гу­ти­но­вић

Из­ло­жбе Та­ма Из­л о­ж ба по­к ре­ћ е низ пи­т а­њ а као што је

Музеј науке и технике Скендер-бегова 51, тел. 3037-850 www.muzejnt.rs

ап­со­лут­но по­ве­ре­ње у на­у­ку и у му­зе­о­ло­ шку прак­су, ар­те­фа­ка­та, као и тек­сту­ал­них ле­ген­ди Све­тлост Из­ло­жбом је пред­ста­вље­на исто­ри­ја на­уч­них раз­ма­тра­ња, као и на­уч­ни­ци ко­ји су ис­тра­ жи­ва­ли све­тлост те до­ка­зи­ва­ли ње­но по­сто­ ја­ње, при­ро­ду, при­ме­ну и зна­чај у про­сто­ру и вре­ме­ну Фе­сти­вал С.У.Т.Р.А. Фе­сти­вал пред­ста­вља умет­ни­ке, ин­сти­ту­ци­ је, кон­цеп­те и про­јек­те, ко­ји ис­тра­жу­ју ве­зу умет­но­сти, на­у­ке и тех­но­ло­ги­је Про­грам 8. 10. у 17 – Ге­не­ра­тив­ни ви­зу­ел­ни иден­ти­ те­ти, Урош Кр­ча­ди­нац, ра­ди­о­ни­ца 9. 10. у 20 – Из­ван­ред­ни Боб, аудио-ви­зу­ел­ ни пер­фор­манс ужи­во, ra­um.null li­ve, tec­hnono­i­se, пер­фор­манс ужи­во Стал­не по­став­ке Из­ло­жба Те­слин свет­ски си­стем Из­ло­жба је по­све­ће­на до­стиг­ну­ћи­ма Ни­ко­ле Те­сле на по­љу бе­жич­ног пре­но­са енер­ги­је. Из­ло­жба 2. круг Пред­ста­вље­но је око 500 пред­ме­та из 22 збир­ке, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ри це­ли­не: то­ чак – ма­ши­на – мо­тор, ко­му­ни­ка­ци­ја, чо­век и тех­ни­ка, ме­ра и број Деч­ји му­зеј Из­ло­же­но је пре­ко 300 екс­по­на­та из збир­ке игра­ча­ка из пе­ри­о­да од 1920. до 1970. Дру­гу це­ли­ну чи­ние ин­тер­ак­тив­ни екс­по­на­ти под на­зи­вом Про­ши­ре­на ствар­ност На­уч­ни цен­тар При­ка­за­но је 20 екс­по­на­та кре­и­ра­них да при­бли­же по­ја­ве и фе­но­ме­не из астро­но­ ми­је, ма­те­ма­ти­ке, фи­зи­ке, би­о­ло­ги­је, пси­ хо­ло­ги­је и ло­ги­ке Му­зеј на­у­ке и тех­ни­ке Оде­ље­ње Му­зеј Срп­ског­ ле­кар­ског дру­штва Џор­џа Ва­шинг­то­на 19, 3234-261 Из­ло­жба И здра­ви и ле­пи: Из­ло­жба по­све­ће­на не­ка­ да­шњим иде­а­ли­ма ле­по­те и здра­вља. Сталнa по­став­ка Ме­ди­ци­на у Ср­би­ји кроз ве­ко­ве – стал­на по­ став­ка Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке Рад­н о вре­м е Му­з е­ј а: уто­р ак–не­д е­љ а од 10–20 ч. МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Доситејева 2, тел. 328-44-73 muzej@narodnopozoriste.rs Из­ло­зба 14. 10. у 19 – Отва­ра­ње из­ло­жбе Жи­ван Са­ ра­ман­дић – Срп­ски Ша­ља­пин, аутор Дра­ган Сте­во­вић. Из­ло­жба оства­ре­на у са­рад­њи са Слу­жбе­ним гла­сни­ком Из­ло­жбе Пр­ва по­став­ка, аутор Зо­ри­ца Јан­ко­вић МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ Ан­дре Ни­ко­ли­ћа 14, тел. 2651-654 www.museumofafricanart.org Му­зеј је отво­рен сва­ког да­на, 7 да­на у не­де­ љи, од 10 до 18 ча­со­ва Стал­на по­став­ка Му­зе­ја: „Умет­ност за­пад­не Афри­ке из збир­ке Пе­чар” Те­мат­ска из­ло­жба: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим”, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја Ка­та­ри­не Ра­до­вић По­себ­ни про­гра­ми 9. 10. 11–13 – Јав­но во­ђе­ње кроз из­ло­жбу: „Кад пре­ста­неш да ме че­шљаш, пре­ста­ћу да те мр­зим” (за од­ра­сле) и Деч­ја кре­ат­ ив­на ра­ ди­о­ни­ца: „По­ру­ка у ко­си – африч­ки сти­ло­ви фри­зу­ра и укра­ша­ва­ња гла­ве” (за уз­раст од 4 до 12 го­ди­на) Музеј историје Југославије Ботићева 6, тел. 3671-485 www.mij.rs Бес­плат­на во­ђе­ња кроз ком­плекс Му­зе­ја исто­ри­је Ју­го­сла­ви­је Су­бо­та и не­де­ља у 11 и 12 ч. – Во­ђе­ње на ен­ гле­ском је­зи­ку Су­бо­та и не­де­ља у 11.30 и 12.30 ч. – Во­ђе­ње на срп­ском је­зи­ку Рад­но вре­ме: 10-20 ч., осим по­не­дељ­ком. Сва­ ког пр­вог че­тврт­ка у ме­се­цу МИЈ је отво­рен до 21 час, а улаз је сло­бо­дан од 18 ча­со­ва Му­зеј 25. мај Про­је­кат Пре(по­зна­ва­ње) – Му­зеј 25. мај (по­во­дом 40 го­ди­на од смр­ти Ми­ха­и­ла Ми­ ке Јан­ко­ви­ћа, ар­хи­тек­те). Ауто­ри: Не­да Кне­ же­вић, ди­рек­тор­ка МИЈ и Ма­ри­ја Ђор­го­вић, ку­сто­ски­ња МИЈ 13. 10. у 18 – Отва­р а­ње из­ло­жбе Мла­д а Пољ­ска:Ви­зу­ел­ни ути­сци о исто­ри­ји. Ауто­ ри: Сар­мен Бе­гла­ри­ан и Сил­ви­ја Ши­ма­њак, у про­дук­ци­ји Пољ­ске фон­да­ци­је за са­вре­ме­ ну умет­ност Би­о­скоп­ска са­ла Сва­ки рад­ни дан му­зе­ја од 10 до 20 – Про­јек­ ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма И ка­ме­ре пам­те Ти­та, из 1986. го­ди­не Ку­ћа цве­ћа По­став­ка Фи­гу­ре се­ћа­ња. Ауто­ри: В. Ми­ке­ лић, М. Ђор­го­вић и Р. Цу­кић Сва­ка су­бо­та 10–14 – Пра­те­ћи про­грам: Рад са шта­фе­та­ма у Ку­ћи цве­ћа – упо­зна­ва­ње пу­бли­ ке са шта­фе­та­ма и ра­дом ку­сто­са у де­поу Ста­ри му­зеј Отво­ра­мо де­по! – рад на стал­ној по­став­ци ко­ји је отво­рен за јав­ност ИСТО­РИЈ­СКИ МУ­ЗЕЈ СР­БИ­ЈЕ Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа 11, тел. 33-98-018 www.imus.org.rs Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ка 12–20 ч. До 1. 12. – Из­ло­жба „Пу­пин – од фи­зич­ке до ду­хов­не ре­ал­но­сти” Струч­на во­ђе­ња су сре­дом од 17 и су­бо­том од 13 и 15 ч. До 28. 11. – Из­ло­жба „Све­ти Са­ва Срп­ски” Струч­на во­ђе­ња су утор­ком и пет­ком од 17 ч. Ко­нак кне­за Ми­ло­ша у Топ­чи­де­ру­ Бу­ле­вар па­три­јар­ха Па­вла 2,­ тел. 2660-422 Рад­но вре­ме: сва­ког да­на осим по­не­дељ­ ка 10-20 ч. Стал­на по­став­ка „Ми­лош Обре­но­вић – ди­на­ сти­ја, исто­ри­ја, мит” До 31. 10. – Из­ло­жба „Панк пор­тре­ти ди­на­ сти­је Обре­но­вић” До 31. 12. – Из­ло­жба у фор­ми стри­па „Ево ме­не, ето вас... Се­ћа­ње кне­за Ми­ло­ша” Груп­н е по­с е­т е се за­ка­з у­ј у на те­л е­ф о­н е: 3287-242 (за Трг Н. Па­ш и­ћ а) и 2660-422 (за Ко­нак) ГА­ЛЕ­РИ­ЈА ПРИ­РОД­ЊАЧ­КОГ МУ­ЗЕ­ЈА Ма­ли Ка­ле­мег­дан 5, тел. 3284-317 www.nhmbeo.rs Рад­но вре­ме: уто­рак–не­де­ља 10-18 ч. До де­цем­бра из­ло­жба „Ро­го­ви – бор­бе­но зна­ ме­ње си­са­ра” аутор­ке Је­ле­не Јо­ва­но­вић

Субота 8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs

НАУКА

09

Вре­ме – тврдоглава илу­зи­ја За­сад ни­је по­зна­то кли­нич­ко ста­ње ко­је би се мо­гло де­фи­ни­са­ти као по­ре­ме­ћај спо­соб­но­сти пер­цеп­ци­је вре­ме­на. То је раз­лог због ко­га не­у­ро­ло­зи је­два че­ка­ју па­ци­јен­та чи­ји је је­ди­ни про­блем по­ре­ме­ћај про­це­не вре­ме­на. – За­што је те­шко про­на­ћи не­ко­га ко не раз­ли­ку­је шта тра­је је­дан ми­нут, а шта цео сат НЕУРОЛОГИЈА

„Тајминг” је у мозгу

Мом­чи­ло Б. Ђор­ђе­вић

В

не­што кре­ће, он­да на­ста­ју про­ме­не, а да би се оне од­и­гра­ле, по­треб­но је вре­ме. Из ово­га про­из­ла­зе два мо­гу­ћа пу­та ко­ја во­ де пот­пу­но су­прот­ним за­кључ­ци­ма о вре­ме­ну. Пр­ви је да вре­ме пред­ста­вља стварнo и фун­да­ мен­тал­но свој­ство ко­смо­са. Оно по­сто­ји са­мо по се­би, као про­стор и ма­са, обез­бе­ђу­ју­ћи ок­ вир у ко­ме се од­и­гра­ва­ју до­га­ђа­ји, на при­мер кре­та­ње. Ово је би­ло гле­ди­ште Иса­ка Њут­на, ко­ји је твр­дио да се за про­це­ну ду­жи­не и бр­зи­ не про­ме­на вре­ме мо­ра схва­ти­ти као не­што што ствар­но по­сто­ји и што има сво­је осо­би­не, по­пут ма­се и про­сто­ра.

ре­ме не­кад спо­ро про­ла­зи, не­кад ле­ти, а ми га не­ми­ли­це тро­ши­мо зна­ју­ћи да је бо­гом­да­но. Љу­ди ко­ји за­ра­ђу­ју за жи­ вот ба­ве­ћи се вре­ме­ном ни­су, ме­ђу­тим, на­чи­сто да ли оно ствар­но по­сто­ји или је са­мо на­ша илу­зи­ја. И за­и­ста, о при­ро­ди вре­ ме­на ни­је по­стиг­нут кон­сен­зус, де­лом и због чи­ње­ни­це што ду­бо­ко рaзумевање вре­ме­на у на­у­ци ни­је сма­тра­но бит­ним све до­не­дав­но. У фи­зи­ци, на при­мер, Њут­но­ви за­ко­ни кре­та­ња и Ајн­штај­но­ва теoрија оп­ште ре­ла­тив­но­сти не зах­те­ва­ју по­зна­ва­ње при­ро­де вре­ме­на, а ипак су функ­ци­о­нал­ни и ве­ро­ват­но са­свим тач­ни. Ни руч­ни сат од нас не тра­жи раз­у­ме­ва­ње при­ ро­де вре­ме­на да би­смо зна­ли ко­ли­ко је са­ти – до­вољ­но је ви­де­ти да се ка­заљ­ке кре­ћу. Кад се

С дру­ге стра­не, из школ­ске фи­зи­ке зна­мо да се Ајн­штајн до­слов­но ота­ра­сио Њут­но­вог гле­да­ња на по­сто­ја­ње вре­ме­на као не­чег ре­ал­ног, по­пут постојањa про­сто­ра – ма­се. Ајн­штајн је по­ка­зао да вре­ме про­ла­зи раз­ли­чи­том бр­зи­ном, за­ви­сно од кре­та­ња по­сма­тра­ча и сна­ге гра­ви­та­ци­је ко­ја их по­вла­чи. По ње­го­вој те­о­ри­ји, „вре­ме ни­је ни­ шта дру­го до илу­зи­ја ко­ја твр­до­гла­во оп­ста­је”. Ипак, да­нас су про­стор и вре­ме ко­ри­сни ок­ вир по ко­ме се ме­ри ко­смос или, ка­ко ка­же фи­ зи­чар Бра­јан Грин, у сво­јој књи­зи Тки­во ко­смо­ са: про­стор­–вре­ме је­сте не­што! Дру­ги пут во­ди ка за­кључ­ку да је про­ме­на фун­да­мен­тал­но свој­ство ко­смо­са и да вре­ме из­ра­ња из мен­тал­них на­сто­ја­ња да ор­га­ни­зу­је­ мо свет око се­бе, ко­ји се стал­но ме­ња. Њут­нов ве­ли­ки ри­вал Гот­фрид Лајб­ниц фа­во­ри­зо­вао је овај на­чин ин­тер­пре­та­ци­је, из ко­га се ви­ди да вре­ме ни­је не­што ре­ал­но, већ да је ство­ре­но не­ где у на­шем мо­згу.

Да ли без гле­да­ња на сат мо­же­мо про­це­ни­ти про­ток пет се­кун­ди? Сви су из­гле­ди на на­шој стра­ни – про­це­на ће по­ка­за­ти при­лич­ну тач­ ност, што се мо­же про­ве­ри­ти „што­пе­ри­цом”. Пер­цеп­ци­ја осећајa за вре­ме je ве­ли­ка за­го­ нет­ка. Про­блем се ја­вља чим се за­пи­та­мо ка­ ко мо­зак успе­ва да про­це­ни крат­ко вре­ме, и то с ма­лом гре­шком или ни­ка­квом. За по­че­так, до­вољ­но је под­се­ти­ти се да, за раз­ли­ку од мо­ жда­ног цен­тра за днев­ни ри­там, чи­ји се рад за­ сни­ва на про­ме­ни до­ба да­на, ни ана­то­ми­ја ни фи­зи­о­ло­ги­ја не по­зна­ју по­се­бан сен­зор­ни ор­ган за пер­цеп­ци­ју вре­ме­на. С дру­ге стра­не, пер­цеп­ ци­ју фи­зич­ке и хе­миј­ске при­ро­де на­ше око­ли­не обез­бе­ђу­ју чу­ла. За­сад ни­је по­зна­то кли­нич­ко ста­ње ко­је би се мо­гло де­фи­ни­са­ти као по­ре­ме­ћај спо­соб­но­сти пер­цеп­ци­је вре­ме­на. То је раз­лог због ко­га не­у­ ро­ло­зи је­два че­ка­ју па­ци­јен­та чи­ји је је­ди­ни про­ блем по­ре­ме­ћај про­це­не вре­ме­на – не­што што би би­ло слич­но ам­не­зи­ји као оли­че­њу по­ре­ме­ће­ не ме­мо­ри­је. Ме­ђу­тим, та­квих па­ци­је­на­та не­ма јер је „тај­минг” до те ме­ре су­штин­ски део про­це­ са ми­шље­ња да због ње­га мо­зак има раз­ви­јен ау­ то­мат­ски ме­ха­ни­зам „бе­ка­па” ко­ји се по по­тре­би ак­ти­ви­ра. То је раз­лог због ко­га је ско­ро не­мо­ гу­ће про­на­ћи не­ко­га ко не мо­же при­бли­жно да про­це­ни шта је је­дан ми­нут, а шта цео сат. Уко­ли­ко ор­ган ми­шље­ња не функционишe ка­ко тре­ба, по­ре­ме­ће­но је и осе­ћа­ње вре­ме­на. И за­и­ста, вре­ме је флек­си­бил­но: ко­ка­ин и ам­ фе­та­мин, сва­ки за се­бе, убр­за­ва­ју про­ток вре­ме­ на, то јест ме­ња­ју ње­го­ву пер­цеп­ци­ју, док не­ки ле­ко­ви за ле­че­ње озбиљ­них пси­хи­ја­триј­ских про­бле­ма, по­пут пси­хо­зе, успо­ра­ва­ју вре­ме. И

пр­ве и дру­ге хе­миј­ске ма­те­ри­је у су­ко­бу су са ефек­ти­ма до­па­ми­на, ва­жног хе­миј­ског гла­сни­ ка ко­ји пре­но­си ин­фор­ма­ци­је с јед­ног на дру­ги не­у­рон бр­зи­ном од око 0,6 ми­ли­се­кун­ди. Љу­ди с по­ре­ме­ћа­јем до­па­мин­ског си­сте­ма, као у слу­ ча­је­ви­ма Пар­кин­со­но­ве бо­ле­сти или схи­зо­фре­ ни­је, има­ју ве­ли­ких про­бле­ма с пер­цеп­ци­јом вре­ме­на, јер je у њи­хо­вој све­сти вре­ме не­ка­да про­ду­же­но, као и бр­зи­на ре­флек­сне реaкције (не­кад је ви­ше­стру­ко спо­ри­ја од нор­мал­не, ко­ ја из­но­си 100–200 ми­ли­се­кун­ди).

Игра без краја Ка­да због не­че­га стре­пи­мо или кад нас об­у­зме страх, вре­ме спо­ри­је те­че. Нај­че­шћи раз­лог успо­ра­ва­ња вре­ме­на су сна­га ути­са­ка с ко­ји­ма смо су­о­че­ни и де­та­љи од ко­ји сва­ки зах­те­ва ма­ кар по­вр­шну ана­ли­зу. Мо­зак тро­ши ви­ше енер­ ги­је ка­да се ба­ви не­чим што му је не­по­зна­то и са­свим но­во, а ду­жи­на вре­ме­на по­треб­на за схва­та­ње оно­га што се пр­ви пут ви­ди у ко­ре­ла­ ци­ји је са ко­ли­чи­ном кр­ви ко­ја про­тек­не кроз мо­жда­ну ма­су у је­ди­ни­ци вре­ме­на. Ова бр­зи­на по­ве­ћа­ва се при раз­ми­шља­њу и до је­дан од­сто. За раз­ли­ку од од­ра­слих, за де­цу је у жи­во­ту све но­во и њи­хов мо­зак об­ра­ђу­је огром­ну ко­ли­чи­ну ин­фор­ма­ци­ја. У игри, вре­ ме­ну не­ма кра­ја. Ве­ков­но ис­ку­ство го­во­ри нам да у тре­ћем до­ бу вре­ме про­ла­зи мно­го бр­же. Кључ ове за­го­нет­ ке мо­гао би би­ти у на­чи­ну ра­су­ђи­ва­ња. Ме­ђу се­ ни­о­ри­ма, ко­ји су одав­но са­вла­да­ли сва жи­вот­на пра­ви­ла и ме­то­де при­ла­го­ђа­ва­ња око­ли­ни, ни­ шта што на­о­ко­ло до­га­ђа ни­је по­себ­но но­во ни­ ти вред­но на­ро­чи­те па­жње. ¶

Ка­ко до­сти­ћи Ош попречни пресек

При­мер из Фран­цу­ске по­ка­зу­је ка­ко зна­чај­ни објек­ти мо­гу да тран­сфор­ми­шу жи­вот ма­ле ва­ро­ши Ар­хи­тек­ту­ра у све­ту и код нас Ми­хај­ло Ми­тро­вић

Основа целог приземља

Ошу је при­мер ка­ко се кул­ту­ра уз­но­си из­над ат­мос­фе­ре про­вин­циј­ског гра­ да. Гра­ђа­ни уси­дре­ни у кул­тур­ном ми­ љеу ма­ле ва­ро­ши тран­сфор­ми­шу се у гра­до­ви­ма ко­ји ра­сту. По­вод овог тек­ста су све че­шћи гла­ со­ви да се Бе­о­град спре­ма да бу­де но­ ми­но­ван за јед­но­го­ди­шњу пре­сто­ни­ цу Евро­пе. Ма­њи гра­до­ви та­ко­ђе се бо­ре за раз­не свет­ске ма­ни­фе­ста­ци­је у сфе­ри кул­ту­ре, спор­та или не­ког ре­ ги­о­нал­ног так­ми­че­ња.

Н

а за­ка­сне­лом сун­ча­ном да­ ну, пре­ли­ста­вао сам но­во­сти из ар­хи­тек­ту­ре. Па­ла ми је у очи нео­бич­на згра­да у фран­ цу­ском гра­ду Ошу. Нео­бич­на по осно­ви, са­др­жа­ју и есте­ти­ци. Ра­ди се о по­ли­ва­лент­ном кул­тур­ном цен­тру гра­ђе­ном у том гра­ду. Иа­ко сам сво­је­ вре­ме­но имао при­ли­ку да про­пу­ту­јем до­брим де­лом Фран­цу­ску, ни­ка­да ни­ сам чуо за тај град. То је био још је­дан раз­лог ви­ше да ме за­ин­те­ре­су­је, по­себ­ но због им­по­зант­не гра­ђе­ви­не ко­ја ни­ ког не оста­вља рав­но­ду­шним. На јед­ној ве­ћој улич­ној рас­кр­сни­ци на обод­ном де­лу гра­да, би­ло је сво­је­ вре­ме­но не­ко­ли­ко ма­лих ку­ћа и јед­ на ве­ћа, као и те­рен ко­ји је ко­ри­сти­ла вој­ска. Кад је вој­ска на­пу­сти­ла град, ука­за­ла се при­ли­ка да се из­гра­ди ве­ћи обје­кат. Град­ски ау­то­ри­те­ти од­лу­чи­ли су да на том ме­сту из­гра­де ре­пре­зен­ та­тив­ни кул­тур­ни цен­тар. Не­у­о­би­ча­је­не пар­це­ле су би­ле ве­ ли­ка пре­пре­ка ова­квој за­ми­сли. Про­ јек­тан­ти су на­шли ду­хо­ви­то ре­ше­ње, нај­пре у ур­ба­ни­стич­ком, а за­тим у ар­ хи­тек­тон­ском сми­слу. Низ тра­ка­стих пар­це­ла су ку­ћу спо­ји­ли у це­ло­вит га­ ба­рит и у ње­га угра­ди­ли пет са­ла на­ ни­за­них јед­ну уз дру­гу. Да би ус­по­ста­ви­ли сли­ку је­дин­стве­ ног објек­та, про­јек­тан­ти су ис­пред це­ лог ни­за фа­са­да пре­ма гра­ду по­ди­гли ви­со­ки па­ра­ван и ти­ме до­би­ли чврст фронт, ко­ји над­ви­су­је све са­ле, та­ко да се згра­де не ви­де у пот­пу­но­сти, већ све де­лу­је као члан­ка­сти по­јас. Са уну­тра­шње стра­не као отво­ре­ни де­ам­бу­ла­тор сто­ји ви­со­ки нат­кри­ве­

Овај текст же­ли да ука­же на не­ре­ ал­ност и же­ље по­ли­ти­ча­ра, спорт­ ских бо­со­ва, би­зни­сме­на, да то бу­де што пре за­вр­ше­но док су на вла­сти, пу­ни са­мо­хва­ле. Још ни­смо то­ме до­ ра­сли, за то је по­треб­но ви­ше кул­ту­ ре и мно­го нов­ца. У то­ме смо из­ра­зи­ то скром­ни. Тре­ба се угле­да­ти на град Ош и на­по­ ре ње­го­вих гра­ђа­на да иза­ђу на ве­ли­ ку сце­ну, а за то вре­ме ин­си­сти­ра­ти на ма­ње при­че, а ви­ше ства­ра­ла­штва. ¶

ºÉÑ ÖÄÔ ËÄ Î×Ï Ö× Ô× Ì ÒÅÔÄ ËÒ ÆÄ É ´Ä ÎÒ ÆÌ ÚÄ Ï¿ÐÎÇÐÒ Ä

Једна од пет сала (горе), биоскпска сала и главна фасада

Санитарни чвор

ни атри­јум. Атри­јум као им­по­зан­тан хол из ког се ула­зи у све са­ле. Тај про­ стор слу­жи као че­ка­о­ни­ца за оне ко­ји при­сти­жу на при­ред­бу, као ме­сто где у ми­ру мо­гу да из­ме­не ми­сли. Слу­жи та­ко­ђе и за кон­фе­рен­ци­ је, се­ми­на­ре, обра­зов­не ра­ди­о­ни­це, за раз­не ад хок кул­тур­не при­ред­бе, за град­ска огла­ша­ва­ња. Је­ди­но је са­ ла бр. 5 на­ме­ње­на ис­кљу­чи­во за би­о­ скоп­ске пред­ста­ве. Основ­ни га­ба­рит у ви­ду че­шља то­ ли­ко је ра­ци­о­на­ли­зо­ван да је мо­гу­ћа из­ра­да ен­те­ри­је­ра од нај­фи­ни­јег ма­ те­ри­ја­ла. То по­ка­зу­је да ма­ње сре­ди­не мо­гу сво­јим гра­ђа­ни­ма да пру­же уго­ дан жи­вот. Згра­да кул­тур­ног цен­тра у

®²± ®·´µ «¤ ³´ ¦¬ ¸© µ¶¬ ¦¤¯ ¹· °² ´¤ ¬ µ¤ ¶¬ ´© i¦© ¯¬ ®¤ ³´¤ «±¬ ±¤ «¤ ¦© ¯¬ ®¬ ¯©¶x ®Ï¿ ÁÍ ÒÖÄ×}¿ ÇË¿ Ò ÐÁÇ ÉÍ Ç ÎÇ ×Ò Ì¿ ÐÏÎ ÐÉÍË Ä ÆÇ ÉÒ ÐÊÍ ÀÍà ̿ ÑÄÔ ÌÇ É¿ Ç ÑÄ Ë¿ © ±¤ ¢­ ¯§ ¤ Ç ®¯­ ®­ ¦§ µ§ ¤ ©¿ ÏÇ É¿ ÑÒ Ï¿ ÃÍ ÑÏÇ É¿ ÏÇ É¿ ÑÒ ÏÄ ËÇ ÌÇ ËÒË Ë¿É ÐÇ ËÒË

®Ç п Ì¿ ÓÍÏ Ë¿ ÉÏ¿Ñ É¿ ÎÏÇ Ö¿ ÎÄ ÐË¿ ¿ÓÍ ÏÇ Æ¿Ë ÎÍ Äà ÌÒ ÉÏ¿Ñ ÉÒ ÎÏÇ ÖÒ ÎÄ ÐËÒ Ç Íà ÃÍ ¿ÓÍ ÏÇ Æ¿ Ë¿ ÃÍ ÃÁÄ ÉÒ Õ¿ ÌÄ ÐÑÏ¿ ÌÄ

®Ç п ÌÄ Ï¿ ÃÍ ÁÄ ÐÊ¿ ÑÇ ÎÍà ×Ç ÓÏÍË Ò ÎÍ ÐÄÀ ÌÍ ÉÍ ÁÄÏ ÑÇ ÉyÒÖ ×Ç ÓÏÄ

¯¿ ÃÍ ÁÄ ÐÊ¿ ÑÇ Ì¿ ¿ÃÏÄ ÐÒ ºÉÑ ÖÄÔ ËÄ Î×Ï Ö × Ô× Ì ÒÅÔÄ ËÒ ÆÄ É ´Ä ÎÒ ÆÌ ÚÄ ´Ä ÎÒ ÆÌ ÚÄ ·Ï °Ì ÜÎÄ ®ÔÄ ÚÄ ÕÄ ÑÄ ËÑÄ ÎÒÐ ËÄ ÎÒÑ Î ×ÔÕ Ù× ÐÒ ÔÄ Ì ÕÄ ÖÌ ÔÉ ©ÍÌ ÉÒÏÐ Ä ÍÑÁÍ ÏÄÌ ÃÍ ÍÉ ÑÍ ÀÏ¿ ÂÍ ÃÇ ÌÄ ©ÍÌ Ñ¿É ÑÄ ÊÄ ÓÍÌ & NBJM LDSB LP WJ DB!H NBJM DPN ®ÍÑ ÎÒ ÌÇ Ä ÇÌ ÓÍÏ Ë¿ ÕÇ Ä Ì¿ п ÑÒ XXX DLP SB LP WJ DB DPN

8. октобар 2016. kulturni.dodatak@politika.rs 10 Субота

МУЗИКА

Принс је био бли­зак­ џе­зу

пре док сам сту­ди­рао кла­си­ку на кон­ зер­ва­то­ри­ју­му, а по­том и ка­да сам сту­ ди­рао џез. За­де­си­ло се, на­и­ме, да се аме­рич­ки џез пи­ја­ни­ста Пи­тер Мед­ сен, ко­ји је сви­рао са ско­ро свим бит­ ним љу­ди­ма на џез сце­ни, пре­се­лио у Во­рарл­берг, део Ау­стри­је у ко­ме сам ро­ђен и од­ра­стао. Он је на не­ки на­чин „ве­ли­ки свет” при­нео ме­ни.

Во­лим и Би­ла Еван­са и Ки­та Џе­ре­та. Такође и свет­ску му­зи­ку, из Ази­је, Афри­ке или Ју­жне Аме­ри­ке, за­пад­ну кла­сич­ну му­зи­ку, по­не­што од по­па, а по­себ­но раз­ли­чи­ту са­вре­ме­ну му­зи­ку – све то за­јед­но од­ре­ђу­је мој стил, каже Да­вид Хел­бок ЏЕЗ СКИ­ЦЕ Во­ји­слав Пан­тић

П

и­ја­ни­ста и ком­по­зи­тор Да­ вид Хел­бок је­дан је од во­де­ ћих ау­стриј­ских му­зи­ча­ра мла­ђ е ге­н е­р а­ц и­ј е. Дво­ стру­ки је по­бед­ник нај­пре­ сти­жни­јег европ­ског пи­ја­ни­стич­ког кон­кур­са у Мон­треу (2007, 2010), где је до­био и на­гра­ду пу­бли­ке. По­ чев од 2003, осим ра­зно­вр­сних ау­ тор­ских про­је­ка­та, ре­а­ли­зо­вао је и успе­шно џез чи­та­ње Прин­со­вог му­ зич­ког опу­са. Ак­ту­ел­ним ал­бу­мом „In­to the Mystic”, сни­мље­ном у фор­ ма­ту три­ја (Ра­фа­ел Пројшл – бас уку­ ле­ле, Рај­нхолд Шмел­цер – буб­ње­ви) отво­рио је но­во по­гла­вље, де­би­ту­ју­ћи под окри­љем не­мач­ке дис­ко­граф­ске ку­ће ACT Mu­sic, јед­ног од нај­пре­сти­ жни­јих европ­ских џез из­да­ва­ча. Ово из­да­ње про­мо­ви­са­ће на 32. Бе­о­град­ ском џез фе­сти­ва­лу, на кон­цер­ту у До­ му омла­ди­не Бе­о­гра­да, 29. ок­то­бра. „Ин­спи­ра­ци­је до­ла­зе из ра­зних кра­ је­ва све­та”, опи­су­је Хел­бок но­во оства­ ре­ње. „Сва­ка ну­ме­ра има при­чу иза се­бе. Чи­тао сам пу­но о ста­ро­грч­кој ми­то­ло­ги­ји, а по­се­бан ути­цај има­ла су на ме­не де­ла аме­рич­ког ми­то­ло­га Џо­зе­фа Кем­бе­ла. Он је ис­тра­жи­вао ра­ зно­вр­сне свет­ске ми­то­ве и упо­ре­ђи­ вао их. Успе­вао је да от­кри­је зна­чај­не

слич­но­сти ме­ђу ми­то­ви­ма ра­зних вре­ ме­на и кул­ту­ра. Та­ко­ђе, био је при­ја­ тељ и мен­тор Џор­џу Лу­ка­су, кре­а­то­ру „Ра­то­ва зве­зда”, ко­ји су пу­ни ми­то­ло­ ги­је и ми­стич­них еле­ме­на­та – та­ко сам по­же­лео да те­му из „Ра­то­ва зве­зда” у раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма про­ву­чем кроз це­ли но­ви ал­бум.” Об­ра­ди­ли сте број­не ну­ме­ре Те­ло­ ни­ју­са Мон­ка, на­пи­са­ли „No The­ rapy for Mon­ka­ho­lics” и „Anonymo­ us Mon­ka­ho­lics”, а на но­вом из­да­њу „Spi­ri­tual Monk”. От­куд то­ли­ка оп­ сед­ну­тост овим ком­по­зи­то­ром? Нај­пре, у пи­та­њу је још је­дан ми­сти­ чан лик, ко­ји је ин­спи­ри­сао мно­ге џез му­зи­ча­ре. Од­у­век сам ње­го­ву му­зи­ку осе­ћао бли­ском, по­себ­но има­ју­ћи у ви­ду при­ступ раз­во­ју со­ло де­о­ни­ца, ко­је је пре­те­жно об­ли­ко­вао као „ва­ри­ ја­ци­је ме­ло­ди­ја”, на­спрам пу­ког „ни­ за­ња то­но­ва пре­ко ако­ра­да”. Ми­слим да вам је до­вољ­но да чу­је­те са­мо три Мон­ко­ва то­на да би­сте га пре­по­зна­ли, што пред­ста­вља и мој циљ. И ра­н и­ј е смо у џез све­т у има­л и умет­ни­ке ко­је је ин­спи­ри­са­ла Су­ фи по­ез­ и­ја. Ка­ко сте се ви за­ин­те­ ре­со­ва­ли?

Фото Astrid Dill

У свом ис­тра­жи­ва­њу при­ча из про­шло­ сти, на­ле­тео сам на ову ста­ру пер­сиј­ ску ле­ген­ду, ко­ју је на­пи­сао су­фиј­ски пе­сник Ха­физ: „Ства­ра­ју­ћи чо­ве­ка, Бог је нај­пре на­пра­вио те­ло, и за­тра­жио од ду­ше да ис­пу­ни пра­зну шкољ­ку. Али, ду­ша је од­би­ла да бу­де за­тво­ре­на у тој ће­ли­ји. Же­ле­ла је да ле­ти и да бу­де сло­ бод­на. А он­да је Бог ство­рио му­зи­ку. Да би фи­зич­ки осе­ти­ла овај за­нос и да би за­пле­са­ла – ду­ша је ипак ушла у те­ло”. Стан­дард „A Child is Born” чи­ни се као пра­ви екс­цес из­ме­ђу ва­ших ну­ ме­ра и ин­спи­ра­ци­ја „Ра­то­ви­ма зве­ зда”. Ка­ква је ње­го­ва уло­га у про­ гра­му? Ра­ди се о ис­тој ства­ри. На ал­бу­му се укр­шта­ју ра­зно­вр­сни сти­ло­ви, али све ну­ме­ре по­ве­зу­ју ми­стич­ност и ми­то­ ло­ги­ја. Тед Џонс је ову ком­по­зи­ци­ју на­пи­сао ин­спи­ри­сан глав­ним ми­том хри­шћан­ства. Во­ди­те по­ре­кло са крај­њег за­па­да Ау­стри­је, да­ле­ко од џез ат­мос­фе­ре Бе­ча или Гра­ца. Ка­ко се ипак де­си­ ло да се за­ин­те­ре­су­је­те за овај му­ зич­ки жа­нр? Ве­о­ма ми се по­сре­ћи­ло што сам имао сјај­не про­фе­со­ре отво­ре­ног ума. Нај­

Ваш кла­вир­ски трио не сле­ди ти­ пич­н е мо­д е­л е Би­л а Еван­с а или Ки­та Џе­ре­та. Ка­ко про­на­ла­зи­те соп­стве­ни из­раз уну­тар овог фор­ ма­та? За ме­не је бит­ни­ја му­зи­ка, не­го фор­ мат са­ста­ва. Као што је гу­дач­ки квар­ тет ти­пи­чан у кла­си­ци па број­ни ау­ то­ри же­ле да се опро­ба­ју у пи­са­њу за тај фор­мат, та­ко и ве­ћи­на џез пи­ја­ни­ ста же­ли да сви­ра у три­ју. Али, бит­но је шта ком­по­зи­тор же­ли да из­ло­жи у од­ре­ђе­ном фор­ма­ту. За­и­ста во­лим и Би­ла Еван­са и Ки­та Џе­ре­та, ин­те­гри­ шем и не­ке њи­хо­ве иде­је у сво­ју свир­ ку, али то је ма­ли део оно­га што ме ин­спи­ри­ше. Ве­о­ма во­лим и свет­ску му­зи­ку, из Ази­је, Афри­ке или Ју­жне Аме­ри­ке, за­пад­ну кла­сич­ну му­зи­ку, по­не­што од по­па, а по­себ­но раз­ли­чи­ ту са­вре­ме­ну му­зи­ку – све то за­јед­но од­ре­ђу­је мој стил. От­куд иде­ја да об­ра­ђу­је­те Прин­са? Принс је био ве­о­ма бли­зак џе­зу. По­ чео је као џез пи­ја­ни­ста, а ка­сни­је је увек ан­га­жо­вао џез му­зи­ча­ре у сво­ јим са­ста­ви­ма. По­ред то­га што сам ње­гов фан, осе­ћао сам да је та му­зи­ка бли­ска оном што ја ра­дим. По­же­лео сам да не­ке од ње­го­вих ком­по­зи­ци­ ја све­дем до њи­хо­ве есен­ци­је, и да их од­сви­рам са­свим сам на кла­ви­ру, без по­др­шке бен­да. Ре­ци­те ми не­што о про­јек­ту „Per­ so­n al Re­a l­b o­o k” из 2009. го­д и­ не. Зву­чи за­стра­шу­ју­ће да не­ко у крат­ком пе­ри­о­ду на­пи­ше то­ли­ко му­зи­ке! Сва­ког да­на ком­по­но­вао сам по јед­ ну ну­ме­ру. Ин­спи­ри­сао ме је ве­ли­ки Хер­ме­то Па­ско­ал, ко­ји је имао ве­ли­ки ути­цај на ме­не и ко­ји је исто ура­дио 1998. го­ди­не. Он је то на­звао „Ка­лен­ дар зву­ка”, та­ко да је сва­ко на тај на­ чин до­био сво­ју ро­ђен­дан­ску ну­ме­ру. Овај по­ду­хват пред­ста­вљао је ве­ли­ки иза­зов за ме­не и ве­ли­ки про­цес уче­ ња. Ка­да сам га окон­чао, осе­ћао сам се за­и­ста ис­пра­жње­но и тре­ба­ло је да

про­ђе не­ко вре­ме да бих се опет усу­ дио да пи­шем. Са­ста­вио сам књи­гу од 600 стра­ни­ца му­зи­ке, ко­ја да­нас пред­ ста­вља ри­зни­цу за­ни­мљи­вих иде­ја – по­вре­ме­но их ис­ко­ри­стим у пи­са­њу не­ких но­вих ком­по­зи­ци­ја. Ваш дру­ги трио Ran­dom/Con­trol ка­рак­те­ри­ше нео­бич­на ор­ке­стра­ ци­ја, и след­стве­но по­кри­ва­ње раз­ ли­чи­тих му­зич­ких сфе­ра, уз јак ху­ мор­ни ка­рак­тер. Ре­ци­те ми не­што о том са­ста­ву.

Ran­dom/Con­trol ни­је са­мо име бен­да. То је и мој му­зич­ки, шта­ви­ше мо­жда и жи­вот­ни кон­цепт. Обо­жа­вам кон­тра­ сте у му­зи­ци – на­су­мич­но и кон­тро­ли­ са­но, или бо­ље сло­бод­но и кон­тро­ли­са­ но је­дан је од кон­це­па­та ко­ји во­лим да ко­ри­стим. По­не­кад се нај­за­ни­мљи­ви­ је ства­ри до­го­де упра­во ка­да се оба су­ прот­ста­вље­на еле­мен­та срет­ну. Уче­ство­ва­ли сте у но­вом про­јек­ту Мај­кла Ман­тле­ра, „The Jazz Com­ po­ser‘s Or­che­stra Up­da­te”, ре­кон­ стру­и­шу­ћи ње­го­во чу­ве­но из­да­ње из 1968. го­ди­не, на ко­ме је оку­ пио ико­не џез аван­гар­де. Ка­ко сте се осе­ћа­ли, а по­себ­но ка­ко је би­ло на сто­ли­ци на ко­јој је не­кад се­део Се­сил Теј­лор? То је би­ло сјај­но ис­ку­ство! Од­лу­чио сам да до­не­кле иг­но­ри­шем оно што је Се­сил сни­мио пр­вом при­ли­ком, јер сам же­лео да ис­так­нем соп­стве­ни из­раз. Мајкл је ве­ли­ки ком­по­зи­тор, а но­ви про­јект је да­ле­ко ви­ше „ком­ по­но­ван” од оно­га из ше­зде­се­тих, ка­ да је му­зи­ча­ри­ма дао ве­ћу сло­бо­ду. Али, кла­вир­ски де­ло­ви су би­ли при­ лич­но сло­бод­ни. Имао сам ор­ке­стар­ ску пар­ти­ту­ру у ко­ју је тре­ба­ло да се укло­пим, али ми је би­ло до­пу­ште­но да сам од­лу­чим шта ћу да сви­рам. Па и ту се по­тре­фи­ло да се срет­ну сло­бо­ да и кон­тро­ла! Од не­дав­но жи­ви­те у Бер­ли­ну, гра­ ду са жи­вом му­зич­ком сце­ном. Ка­ ко се то осли­ка­ва на ваш рад? Стал­но сам на пу­ту про­мо­ви­шу­ћи ал­ бум ко­ји смо не­дав­но об­ја­ви­ли, па на­ жа­лост не­мам пу­но при­ли­ке да ду­бље за­ро­ним у му­зи­ку ко­ја се та­мо ства­ра. Ода­брао сам Бер­лин као град у ко­ме је ле­по жи­ве­ти, али не са­мо због му­зи­ке, већ и због умет­но­сти уоп­ште, те­а­тра, би­о­ско­па, хра­не и ве­ли­ког бро­ја ве­о­ма ин­те­ре­сант­них љу­ди. Све­га ов­де има, и ја у то­ме из­у­зет­но ужи­вам! ¶

Не­дељ­но ве­че са­ Да­сти Спринг­филд Ка­ко то обич­но би­ва са ства­ри­ма ко­је иду ис­пред свог вре­ме­на, „Dusty in Memp­his” је у го­ди­на­ма ко­је до­ла­зе до­сти­гао култ­ни ста­тус Ал­бум је об­ја­вљен у про­ле­ће 1969. го­ди­не. Уме­сто успе­ха, до­жи­вео је пот­пу­ни ко­мер­ци­јал­ни фи­ја­ско. На аме­рич­кој ли­сти нај­про­да­ва­ни­јих ал­бу­ма за­у­зео је тек 99. ме­сто, док на бри­тан­ску ли­сту 40 нај­слу­ша­ни­јих пло­ча ни­је ни ушао

ПОП-ЋОШЕ

Вла­ди­мир Ско­ча­јић

Ј

е­сен. Не­де­ља уве­че. Во­лим тад да ше­там. Љу­ди су у то до­ба ма­ хом у сво­јим до­мо­ви­ма. Пси­ хич­ки се спре­ма­ју за по­че­так још јед­не не­де­ље у ко­јој ће ра­ ди­ти и углав­ном се не­ће ни­шта за­ра­ ди­ти. Док хо­дам жу­тим тро­то­а­ри­ма, ис­под го­лог др­ве­ћа са ког се це­ди ки­ ша, по­сма­трам пла­ве про­зо­ре. У го­то­ во сва­ком ста­ну је укљу­чен ТВ. Уре­ ђа­ји ко­ји ме­ре гле­да­ност, та­ко­зва­ни пиплме­три, та­да су уси­ја­ни. Сви они не­кре­а­тив­ни и ала­ви на но­вац вла­сни­ ци ТВ ста­ни­ца тр­ља­ју ша­ке. Се­ри­је ре­ корд­не гле­да­но­сти, ток-шоу еми­си­је, ри­ја­ли­ти про­гра­ми, еми­си­је у ко­ји­ма се би­ра­ју та­лен­ти за ово или оно, кви­ зо­ви, фил­мо­ви, фуд­бал­ске утак­ми­це – све се тад еми­ту­је у исто вре­ме. Не­кад по­ми­слим да је те­ле­ви­зи­ја из­ми­шље­ на због не­де­ље уве­че. Са не­чи­јег про­зо­ра ис­па­ра­ва чај, са не­чи­јег ка­фа. Не­ко пи­је пи­во. Не­ко не пи­је ни­шта. Не­ко пу­ши ци­га­ре­ту

на те­ра­си. Не­ко џо­инт. Не­ко спа­ва. Не­ко во­ди љу­бав. Не­ко чи­та књи­гу. Не­го гле­да ТВ. Не­ко пла­че. Не­ко је на­чео не­дељ­ну пор­ци­ју хра­не ко­ју су му спа­ко­ва­ли ро­ди­те­љи. Не­ко је сме­ стио гла­ву у ша­ке јер се се­тио да је су­ тра по­че­так но­ве рад­не не­де­ље. Има је­дан ал­бум чи­ја ат­мос­фе­ра пот­пу­но од­го­ва­ра овом ти­хом мо­мен­ ту. Пло­ча се зо­ве „Dusty in Memp­his”, а сни­мље­на је у сеп­тем­бру 1968. На њој се на­ла­зи пе­сма „Son of a Pre­ac­ her Man” ко­ју си­гур­но зна­те. По­ред тог хи­та, ту је још де­сет ча­роб­них пе­ са­ма ко­је већ го­то­во по­ла ве­ка одо­ле­ ва­ју зу­бу вре­ме­на. А све за­јед­но чи­не са­вр­ше­ну со­ул/по­п це­ли­ну. Це­ли­ну ко­ја ди­ше као јед­но би­ће. Чо­век за­ду­жен за ат­мос­фе­ру ове пло­че је ста­ри дру­гар Ре­ја Чар­лса, Бо­ба Ди­ла­на, Вил­со­на Пи­ке­та, Аре­ те Френ­клин и гру­пе Лед Це­пе­лин, а зо­ве се Џе­ри Век­слер. Име же­не ко­ ја пе­ва свих је­да­на­ест пе­са­ма је Ме­

ри Иза­бел Ке­трин Бер­на­дет О’Б­ра­јен, по­зна­ти­ја као Да­сти Спринг­филд. Њу ов­де пра­ти дру­штво од пет­на­е­стак ис­ ку­сних сту­диј­ских му­зи­ча­ра. Та­ко је ла­ко от­пу­то­ва­ти са Да­сти у Мем­фис. Или у њен род­ни Лон­дон. Или у би­ло ко­је дру­го ме­сто. Слу­ша­ ју­ћи ову пло­чу, има­те осе­ћај да је ла­ко уско­чи­ти у вре­ме­плов и оти­ћи у вре­ ме ка­да су ве­ли­ки ор­ке­стри би­ли са­ став­ни део по­пу­лар­не му­зи­ке и ка­да се ни­је то­ли­ко шкр­та­ри­ло на уштрб ква­ ли­те­та. Око мејнстрим му­зи­ке се та­да окре­та­ло ма­ње нов­ца не­го да­нас, па је ова по­пу­лар­на умет­но­сти би­ла тре­ти­ ра­на са мно­го ви­ше по­што­ва­ња. Ал­бум је об­ја­вљен у про­ле­ће 1969. го­ди­не. Уме­сто успе­ха, до­жи­вео је пот­пу­ни ко­мер­ци­јал­ни фи­ја­ско. На аме­рич­кој ли­сти нај­про­да­ва­ни­јих ал­бу­ма за­у­зео је тек 99. ме­сто, док на бри­тан­ску ли­сту 40 нај­слу­ша­ни­ јих пло­ча ни­је ни ушао. Пу­бли­ка та­да ни­је би­ла спрем­на за ову ра­ди­кал­ну

Фото New York Fas­hion

ме­ша­ви­ну со­у­ла, по­па и фол­ка. Но, ка­ко то обич­но би­ва са ства­ри­ма ко­ је иду ис­пред свог вре­ме­на, „Dusty in Memp­his” је у го­ди­на­ма ко­је до­ла­зе до­сти­гао култ­ни ста­тус. Да­нас ве­ћи­на му­зич­ких ма­га­зи­на овај ал­бум убра­ја ме­ђу нај­ва­жни­је у исто­ри­ји по­пу­лар­ не му­зи­ке. Ни­је зго­рег по­ме­ну­ти да је то­ком сни­ма­ња ове пло­че Да­сти пред­ло­жи­ ла љу­ди­ма ко­ји во­де дис­ко­граф­ску ку­ћу Атлан­тик да пот­пи­шу уго­вор са бен­дом ко­ји обе­ћа­ва. На­и­ме, ба­ си­ста тог бен­да Џон Пол Џонс је по­ зна­вао Да­сти ко­ја је ужи­ва­ла ве­ли­ки углед у ку­ћи Атлан­тик. Њен пред­лог је при­хва­ћен, а гру­па ко­ја је та­да по­ че­ла дис­ко­граф­ску рок ка­ри­је­ру зо­ве се Лед Це­пе­лин. Па­ра­док­сал­но, али док слу­ша­те „Dusty in Memp­his” за­бо­ра­ви­те на го­ми­лу оних не­срећ­ни­ка ко­ји пре­ко јеф­ти­не ма­три­це пе­ва­ју нај­ве­ћи хит са ове пло­че, и то ис­пред тро­чла­ног

жи­ри­ја ког по пра­ви­лу чи­не још ве­ћи не­срећ­ни­ци. А све то у ре­жи­ји оних не­кре­а­тив­них те­ле­ви­зиј­ских про­ду­ це­на­та што не­де­љом уве­че тр­ља­ју ша­ ке. Уз овај ал­бум је та­ко ла­ко за­бо­ра­ ви­ти све те ру­жне ства­ри. Све оно што нас ти­ши, што не уме­мо да ре­ши­мо, што нас ју­ри, мо­же­мо ла­ко да из­бег­ не­мо уз ове пе­сме. Ла­ко је за­бо­ра­ви­ти чак и на ка­љу­гу у ко­јој жи­ви­мо и на љу­де ко­ји нас во­де. Ако ни­шта дру­го, а оно бар на по­ла са­та. И го­ди­на­ма је та­ко сва­ке је­се­ни. Без об­зи­ра на то да ли сам сре­ћан или ту­ жан, ка­ко до­ђе ок­то­бар, ка­ко не­дељ­но ве­че про­на­ђе шу­пљи­не на мо­јим про­ зор­ским ок­ни­ма и уву­че ми се у стан, ста­вљам слу­ша­ли­це на уши и кре­ћем у по­лу­ча­сов­ну шет­њу са Да­сти. То­ком те шет­ње не­кад ма­ло мрд­нем ку­ко­ви­ ма, не­кад ми овла­же очи а не­кад по­ ско­чим. Али оно што је кон­стан­та, то је да се по­сле те шет­ње сва­ки пут вра­ тим мно­го рас­по­ло­же­ни­ји не­го пре. ¶